OTPISANIJE BOGOLjUBNO OD JELENE STRACIMIROVIĆ BALŠIĆ

Pismo Nikonu Jerusalimljaninu

Iz knjige Pisci slovenskog srednjeg vijeka. Književnost Crne Gore od XII do XIX vijeka
II tom, Obod, Cetinje 1996.

Svečanom ocu, učitelju svetog jevanđelja, a nama u Gospodu duhovnom nastavniku

smerna Jelena. Da zna tvoja svetinja, otkako udostojih se s Bogom poznati te, poradovah
se veseljem duhovnim, No zamalo i kratko bi nam viđenje, da bi ko rekao u zrcalu obraz
ugledasmo, ili u neki san tanak da sam bila snesena. I zbog brzine ne poluči moja bednost
ono što sam želela. No ipak ono što tada slušasmo od tvojega prepodobija reči duhovne i
ono što uzmogosmo postignuti, i odsred moje duše ljubazno i svesrdno, a šta više i
najvernije primismo. I tim božanstvenim rečima, koje slušasmo u tadašnje vreme,
krmanjenje duhovno imasmo i do danas. I slušah tvoje duše bogoljubnu narav, i netelesno
anđeosko prebivanje. I ono od nas konačno udaljenje. I veoma tvoje videti zaželeh
prepodobije. I tvojih medotočnih nasladiti se reči. Ne malu od
tvojega viđenja meni priploditi korist. No zbog daljnjeg nam rastojanja, i more i gaj, ovog
radi uzroka nemoguće nam je videti svetinju ti. Jer željenje bogatstva i sujetna slava, a
ujedno i slasti, ne ostavljaju nas, koji su na talasima u moru ovog sujetnog života,
uzviknuti k svetlosti čistog i netelesnog prebivanja. Jer se pomračiše duševne oči mukom
i metežem koji je u svetu. I ovo sada kao od sna nekojeg dubokog probudivši se, ushteh
tvoju svetlost videti.

A poslanije tvojega rukopisanija primismo i velelepno i ljubazno od sve moje duše

izljubismo celivajući, kao lako shvatljivo. I često ovo pročitavamo. I veoma se uteših i
nasladih srce moje, a ujedno i dušu. I tako smatramo kao neko skrovište carsko, veoma
prebogato, i u njemu skupocenosti, više od tisuće tisuća zlata i srebra. I opet se molim
tvojemu prepodobiju, olakšanje neko utešno k nama poslati, i pečali prohladiti žeć. Jer
zna tvoje prepodobije koliko bure i meteži i oblaci obiknuše uzburkavati srca. A k ovim
pominjem tvojemu trudoljubiju, kako bi u nas prepirka o ovom. Kako neki hvale
milostinju k potrebitim, milost više od drugih dobrodetelja svih. A drugi istiniti monaški
život i čin blaženim nazivaju većma. I opet drugi govore kako, sveti veliki Vasilije
pohvaljuje opštežiće i imati s mnogima prebivanje. A ovi povlačenje u samoću i ćutanje
smatraju bogougodnim životom, i samome o sebi paziti. I molim prosudite najbrižljivije i
uzbunu prepirke od nas odgnati i ka svetlosti razuma poučiti. I još molimo tvoje
blagonaravije i trudoljubivo ti srce, i k bogu i nama nelicemernu ljubav, prosveti se
mišlju, i drugo koliko zna tvoja svetost, našu lenost probuditi i grubosti promeniti. E,
časni oče, udvostruči talente. I znamo da si obikao činiti smernim sebe u svemu. I
izgovorom smernosti da ne zatvoriš jezik, koji mnogo poučava i dobro. A njegovi
plodovi mnozi i mnogo poroda pravde. I ne liši nas onog što želimo, a sebe dobre nagrade
oštetiti. Ne podražavaj Vladiku, Hrista tvojega, kojega učenik jesi i podržatelj mučenja
njegovog, i moli se njemu, da i mi kao učesnici obretemo se u dan onaj u koji dođe
Hristos sa slavom i silom mnogom, molitvama vašim, amin. E, tajniče božji, poslušaj me
u svemu više rečenom. Ne zapovedam, no molim se trudoljubno i priklanjam lice do
zemlje. I dvostruko zdravstvuj u Gospodu. I ne prezri naše moljenje.