Писмо патријарха Арсенија III
упућено цару Леополду I са САБОРА
У БЕОГРАДУ
18. јун 1690.
У име и у образ црковному и мирскому
реду подписаним у креденционалу и
осталим Србаљ грчаского закона пункта
по својему реду ниже писани и кроз мене
подписани кроз које нашега смернаго
Исаију Дијаковића епископа
јанопољского от све нас посласмо у
елчилук светлому и милостивому цару
римскому и светлеј државе јего, да имат
понизно наше моленије и прошеније
представити и предати које ми дуговане
и милост у светлога цара просимо и от
друге господе.
1
ПРВА ПРИВИЛЕГИЈА ЦАРА
ЛЕОПОЛДА I
21. август 1690.
Ми Леополд I, итд. итд.
Часном, Оданом, Нама љубезном
Арсенију Црнојевићу, Срба источне
цркве грчкога обреда архиепископу,
епископима и свима другима црквеним и
мирским сталежима, капетанима,
поткапетанима, најпосле целом
општинству истога грчког обреда и
народа српског, по Грчкој, Бугарској,
Русији (Rasciam), Херцеговини,
Далмацији, Подгорју, Јенопољу и
осталим сајуженим местима и свима
другима, који ово буду читали, видели
или слушали буду, Нашу царску и
краљевску милост и свако добро.
Не само из понизног писма, које Нам у
име Вас свију поднесе послани к Нама
епископ јенопољски Исаија Ђаковић,
него још јасније из усменог његовог
представљања, најмилостивије примисмо
Вашу понизну захвалност, што смо Вас
из чељусти варварског турског тиранства
отели и пређашњој слободи повратили,
као и вечиту обавезност, којом
исповедате да сте Нам Ви и ваши
потомци због толиког учињеног добра
обавезни, истина по дужности вашој, али
на Наше утолико веће задовољство што
признавши Наше право и себе у крило
 милости и благонаклоности Наше, као
вашег господара и законитог краља
одавајући се с похвалном духа крепошћу
изјављујете, да вам одсада под сенком
Наше заштите ваља живети и мрети.
Сматрајући не толико ово ваше Нама
одвећ мило сведочанство и изјаву,
примамо благонаклоно вас све скупа и
поједине у Нашу царску и краљевску
заштиту, колико да се тим изредна ова
намера у вашим духовима утврди и
синовима непрестано улива и у свима
случајевима стварним доказима све
већма и већма укрепи. Очински вас,
дакле, потивамо да против највећег
душманина хришћанског имена и вашег
гонитеља под Нашом заштитом и под
управом Наших војвода на оружје
устанете, да одбијете неправде, невоље и
беде, које су вам досад најнеправедније и
најнемилостивије наношене бивале. А да
бисте и ви узајамно благост и сласт Наше
владе и господства већ на самом прегу
осетили, ваше молбе с прирођеном нам
благошћу одобравајући, милостиво смо
закључили:

1. Наше свете цркве васточне грчаского Да по обичају Срба источне цркве

закона слободне бити у нашему закону и грчкога обреда
у вери, како смо и до селе били,

по нашему старому календару; и по пропису старога календара слободно

опстојати можете,

а другога рода и закона и језика у нас се и да вам како до сада тако и унапред
нико не мешати, било тко би био. никоји црквени или световни сталежи
никакве досаде чинити не могу;

2
2. Наше српско племе самовласно бити,
архиепископа начинати от нашего рода и
језика србскаго, грчаскаго закона, кога
изабере вас духовни и свецки сабор, а
другога рода и језика и закона нам
архиепископ никако не биват.
3. Наш архиепископ самовластно бити
својим црквам,
митрополите и епископе постављати и
игумене по манастири и попове свецке
по вароши и по селе
и самовластијем својим, где потреба
буде, цркве начинити;
и једним словем, како је и до селе било
уставом и обичајем нашим држали се и
слободни били,
како су слободу црквам нашим и
црковним редовником били дали наши
светопочивши краљи.
по васеј Сревији и Булгарији и
Устинијани и Далмацији и Боснији и
Илирији и Херцеговини и Чернеј Гори до
мора и Хрвацкој и Угасркој, Сирмији,
Јанополији, земљам, де је год под
частним крилом светлаго цара римскаго,
где се находе САД и ПОСЛЕ наши људи
грчаского закона по ти земљи виш
именовани где год се нађу, да имат власт
3
и нека вам слободно буде између себе,
сопственом влашћу, из српског народа и
језика постављати себи архиепископа,
кога ће црквени и световни сталеж
између себе бирати.
И овај архиепископ нека има слободну
власт располагати свима источним
црквама грчког обреда,
епископе посвећивати, свештенике по
манастирима распоређивати,
где буде нужно, цркве сопственом
влашћу зидати, по варошима и селима
српске свештенике намештати;
једном речју, како и до сада, да буде
поглавар над црквама грчког обреда и
над општинством исте вероисповести и
да има власт њима располагати,
сопственом влашћу црквеном,
по повластицама које вам дадоше
претходници Наши, некадашњи блажене
памети краљеви Угарске,
по свој Грчкој, Расији, Бугарској,
Далмацији, Босни, Јенопољу и
Херцеговини, као и у Угарској и
Хрватској, где их фактично има,
наш архиепископ српски над њима цркве
постештати и попове дават.
4. Наш архиепископ, епископи,
монастири, калуђери и сведцки попови и
црквене куће, духовенски људи од
свашта слободни бити
от квартира и от побирања сваких и
десетка не давати;
у црковне људе сведцка господа никако
се не мешат, освем светлаго цара да не
имат нитко слободу ариштовати нити
ухватити
ако би који што виновит био, да му
может архиепископ и епископи
црковним судом судит, који су под наш
закон и наше вере духовници људи наши
редовници.
5. Под архиепископију србскоју и под
епископије и под монастире и под
сведцке цркве и села и метоси, земље и
баштине, које су били под цркве дали
наши светопочивши краљи, сад просимо
у светлаго цара, да нам паки дарује и
утврди;
4
и уколико и докле Нама сви скупа и
појединце верни и привржени буду
Даље, црквеним сталежима, као и
архиепископу и епископима, монасима и
свакога реда свештеницима грчкога
обреда у манастирима и црквама, нека
остане власт располагати, тако да нико у
предреченим манастирима, црквама и
резиденцијама вашим, никаква насиља
чинити не може;
него од десетка, данка и квартира да буду
ослобођени, као и пре,
нити да има ико од световњака, осим
Нас, над црквеним сталежом власт, кога
затворити или заробити,
него да архиепископ може такве од њега
зависне црквене људе, ако што скриве,
по праву црквеном или канонском
казнити.
Прилажемо даље и потврђујемо да се
грчког обреда цркве, манастири и што к
овима припада, као и добра што
архиепископу и епископима припадају,
ма каква она била, као што су од
претходника Наших приложена,
притежавати могу;
Да можем држат и владата и оне наше
свете цркве, које су нам били узели
погани Турци, паки сад изволенијем
Божјим от Турака узете, да се и те даду
нам, наших светих краљева прве
задужбине, да ми њима можемо владати
и држати их.
6. Наш архиепископ или епископи, кад
потреба буде поћи по земљи и по
монастири и по вароши и селе своје
цркве и своје редовнике и христијане
надгледати и учити, зато да их нико не
имат бантоват од сведцке господе.
Месеца јунија 18. В Београд 1690.
(M.P.)
Арсеније Црнојевић,
архиепископ васеј Сервији и Булгарији
5
А које је цркве непријатељ хришћанскога
имена, Турчин, од вас одузео и те, кад се
освоје, заповедићемо да се у ваше руке
предаду.
Најпосле, кад архиепископ или епископи
ваши, кад нужда захтева, манастире и
цркве по варошима и селима обилазе или
парохе и општину поучавају, нећемо
трпети да им ико, било од црквених
људи, било од световних, досаду какву
чини.
Ми себи тврдо обећавамо да ћете ви ону
Нашу најштедрију и најмилостивију
концесију свим трудом и силама
заслужити и вашу верност и
приврженост непрестано неоскврњену
чувати и да је никакве буре порушити
неће; уосталом вама свима и појединце
потврђујемо најмилостивије Нашу
царску и краљевску милост.
Дано у Нашем граду Бечу, дана 21.
августа године 1690, Нашега краљевања
римскога 33, угарскога 36, a чешкога 34.
године
Леополд (M.П.)
T.A. Хенр. гроф Штратман.
На личну заповест пресв. Царског и
краљевског величанства: Андр. пл.
Верденбург
/у:/
Каменко Суботић, Уговори између
Леополда I и српског народа, Летопис
Матице српске 184 (1895), 8-9.
/у:/
Јован Радонић, Мита Костић, Српске
привилегије од 1690 до 1792, Београд
1954, 91-92.