Ненад Лемајић УДК 091 (0032)

Филозофски факултет
Нови Сад

УГОВОР У ТАТИ ИЗМЕЂУ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗА-

РЕВИЋА И ЖИГМУНДА ЛУКСЕМБУРШКОГ

Осећајући да му се ближи крај деспот Стефан Лазаревић се по-

трудио да обезбеди миран пренос власти у српској деспотовини на свог
најближег рођака Ђурђа Бранковића.1 Низ година после њиховог изми-
рења 1412. Ђурађ је учвршћивао своју позицију друге личности државе
и потенцијалног наследника. Најкасније 1425. године на државном са-
бору у рудничкој Сребреници уз присуство цркве и властеле његова по-
зиција наследника престола је у верском и правном смислу формализо-
вана.2 Тиме је легитимитет Ђурђа Бранковића у Деспотовини постао
неоспоран.
За мирну смену на престолу морала се добити подршка Угарске
и Турске суседних сила које су претендовале на утицај у Деспотовини.
Преговори са угарским краљем, чију је врховну власт деспот Стефан
Лазаревић признавао, одвијали су се у Тати граду у Коморанској жупа-
нији. Услови уговора који је маја 1426. године потписан били су веома
тешки за Србију. Мада је Ђурађ Бранковић примљен у ред угарских ба-
рона и признат за наследника српског престола у случају да Стефан Ла-
заревић умре без законитих мушких потомака морао је у тренутку преу-
зимања власти вратити Угарској Београд, Голубац, Мачванску бановину
и друге области које је некада држао краљ Лајош I. Повеља у Тати сачу-
вана је у једном препису из друге половине XVI века и без обзира на ве-
роватна прерађивања и дотеривања представља значајан документ за
разумевање угарско – српских односа у овом периоду.3
Иако је више пута објављена али у литератури која је данас те-
шко доступна искористили смо прилику да је 580. година од њеног по-
јављивања поново објавимо.4

1
Момило Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, II издање, Београд, 1999,
стр. 78 – 80. и 99 – 103; Историјс српског народа, II, Београд, 1982, стр. 214 – 217.
2
Тачно време сабора није могуће утврдити упореди различита мишљења код М. Пур-
ковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд, 1978. стр. 129; Н. Радојчић, Српски
државни сабори, стр. 175 – 177; Ј. Радонић, Споразум у Тати 1426. и српско – угарски
односи од XIII до XVI века, Глас СКА, 187, 1941, стр. 192-193; И. Божић, Дубровник и
Турска у XIV и XV веку, Београд, 1952, стр. 34.
3
Ј. Радонић, Споразум у Тати 1426, passim.
4
Превод и повеља су објављени по делу Чедомиљ Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранко-
вић, I-II, Београд, 1880 – 1882.
 Уговор у Тати између Деспота Стефана Лазаревића и Жигмунда Луксембуршког

П Р И Л О З И.

I.

Листина краља Жигмунда од г. 1426.

Nos Sigismundus etc. Memorae comendamus tenore praesentium etc.

quia fidelis noster illustris Stephanus Despotus Rasciae prudenter attendens
et in acie suae considerationis diligenter revolvens ipsum Regnum Rasciae
cum omnibus juribus et pertinentiis suis nobis et sacri nostro diademati, ac
dicto Regno nostro Hungariae semper et ab antiquo subiectum fuisse et esse,
ac ad ius et proprietatem nostrae Maiestatis sacraeque Coronae ac dicti Regni
nostri Hungariae semper et ab antiquo et regno nostrorum praecestorum nullo
medio spectasse et pertinuisse ac spectare et pertinere etiam de praesente; ac
cupiens ut ipsum Regnum Rasciae temporum in processu ad manus non de-
veniat alienas, per universos et quoslibet suos Barones Maiestati nostrae, nec
non Praelatis, Baronibus et proceribus ipsius Regni nostri Hungariae de fide-
litate et obedientia nobis et sacrae nostrae Coronae successoribusque nostris
Regibus Hungariae, nec non Praelatis, Baronibus et Proceribus Regni nostri
praedictis, et eidem regno nostro, per ipsos in perpetiuum observandum
iuramentum praestare fecit fidelitatis; - et insuper fidelem nostrum magnifi-
cum Georgiùm, filium Wlk, filii Brank, nepotem ut pote suum, in coetum et
consortiùm dictorum eiusdem Regni nostri Hungariae Baronum aggregari
instanti prece a nostra obtinuit Maiestate; - pro eo nos tum praemissorum
consideratione, tum vero recensitis et diligenter permeditatis fidelibus et fide-
lium obsequiorum eximiis attollendisque meritis et sinceris complacentiis
ipsius Stephani Despoti, quibus idem in cunctis nostris et praedicti regni no-
stri arduis expeditionibus prosperis sed et adversis, res et personam, cuncta-
que sua et suorum bona ad laudem et honorem nostrae sublimitatis fortunae
casibus exponens summa constantia, pervigilique cura et sollicitadine inde-
fessa sub diversitate temporum et locorum se nostrae claritatis obtulibus red-
didit gratum pariter et acceptum; nec minus etiam petitonibus ipsius Stephani
Despoti nobis superinde oblatis, inclinati delectationique nostrae, quam in
regimine et gubernatione eiusdem Regni Rasciae habere possemus, commo-
dum et utilitatem ipsius Stephani Despoti praeponentes, ac volentes ex singu-
lari nostrae Maiestatis benevolentia eidem Stephano Despoto in ipso regno
Rasciae de suo sanguine facere successorem, animo deliberato et ex certa no-
strae Maiestatis scientia Praelatorumque et Baronum nostrorum ad id acce-
dente consilio praematuro; eundem Georgium filium Wlk et suos masculinos
haeredes legitimos per eum procreatos vel procreandos ad dictum Regnum

444
 Ненад Лемајић

Rasciae in veros et legitimos eiusdem Stephani Despoti instituimus successo-

res et praeferimus in haeredes; eisdemque Georgio et suis masculinis haere-
dibus legitimis, casu, quo memoratum Despotum absque haeredibus mascu-
lini sexus ab hac luce migrare contigerit, iam dictum Regnum Rasciae omni-
aque et singula iura et iurisdictiones eiusdem demtis, exceptis et penitus sec-
lusis castro Thysnitza et pertinentiis eiusdem in tenutis Ozaz habitis, item Ca-
stro Zokol in contrata Polaneh habito, in qua scilicet contrata quondam Do-
minus Hervoya castra Brodar et Zonized fecit aedificare; item terris et tenu-
tis quondam Dragisa et Halap penes praedictum castrum Zokol habitis per
defectum seminis eorumdem ad Maiestatem nostram regiam devolutis; item
castro Macho vocato et suis pertinentiis, unde Banatus Machoviensis deno-
minatur; item terris et tenutis quondam Ladislai filii Chaztha similiter per de-
fectum seminis eiusdem ad Maiestatem nostram regiam devolutis; item dis-
trictu Bytthwa vocato, in quo alias castrum habebatur; item tenutis et distric-
tibus Felsewatna et Alsowatna vocatis; item districtu Radio vocato penes Ab-
na existente; item contrata seu districtu Neprichow vocato, item districtu
Ligh vocato juxta et penes eundem districtum Neprichow existente; item dis-
trictu Rabas appellato; item districtu Collubara appellato, item castro Bela-
stena appellato cum suis pertinentiis universis; item districtu Ub vocato; item
districtu Tamlavamelek vocato; item castro Nandoralbensi appellato cum suis
pertinentiis universis; item castro Galambaz appellato cum suis pertinentiis
universis; item villis, quae per Serenissimum quondam Principem Dominum
Ludovicum, Regem Hungariae, socerum nostrum carrissimum, felicis remini-
scentiae, ac per alios etiam in tempore ad hoc regnum nostrum Hungariae
tenta forent et possessa, quae omnia et singula cum omni iure et iurisdictione
praenotato Stephano Despoto absque haeredibus sexus masculini, quod absit,
ab hoc saeculo migrante pro nobis ac pro Corona et Regno nostro Hungariae
praedicto duximus reservanda et reservamus in effectum; de gratia speciali
prout digne possumus, valeamus ex nunc, prout ex tune, et ex tunc prout ex
nunc dedimus, donavimus et contulimus, imo damus, donamus, et pleno iure
conferimus eo modo, quo baronibus regni nostri Hungariae donationes facere
consuevimns, per ipsos et suos haeredes praetactos tenenda et possidenda, ita
videlicet, quod idem Georgius filius Wlk, et haeredes sui praedicti nobis et
sacro nostro regio diademati nostrisque successoribus regibus Hungariae, fi-
deles semper et obedientes esse, mandatisque nostris et eorumdem nostrorum
successorum incunctanter obedire, ac Maiestatem et curias nostras regias,
successorumque nostrorum eorumdem instar caeterorum baronum ipsius reg-
ni nostri Hungariae personaliter visitare et ipse Georgius consiliis interesse
debeant et teneantur Volumus insuper, quod, dum et quando imminente ne-
cessitate Maiestas nostra aut successores nostri praedicti saepedictum Geor-
gium filium Wlk aut suos haeredes praenotatos ad hoc requisiverint, ex tunc
ipse sive ipsi et eorum quilibet in partibus sibi et dicto Regno Rasciae vicinis,

445
 Уговор у Тати између Деспота Стефана Лазаревића и Жигмунда Луксембуршког

cum tota potentia et gentibus suis exercitualibus iuxta possibititates eorum

exigentiam nobis ac Coronae ac Regno nostro praedictis toties quoties neces-
se et opportunum fuerit, semper et ubique fideles exhibeant famulatus; eo
specialiter declarato, quod in casu quo et ipsum Georgium filium Wlk sine
haeredibus masculinis decedere contingat, ex tunc omnia praetacta per no-
stram Maiestatem eidem data et collata iterum ad Majestatem nostram coro-
namque et regnum nostras praedictas integraliter redundent et revolvantur.
Harum nostrarum, quibus nostrum secretum sigillum est appensum vigore et
testimonio literarum mediante, quas dum nobis in specie repraesantatae fue-
rint, in forma privilegis nostri redigi faciemus. Datum in oppido nostro Tata,
anno Domini Millesimo cccc vigesimo sex ot-
Fejer, Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, Tom.
X, vol. VI, 809. – B. и Engel, Geschichte von Serwien und Bosnien, Halle,
1801, 370-372.

П р е в о д.5

Ми Жигмундо и т. д. предајемо успомени садржајем овога писма

и т. д.
Почем је верни наш, Светли Стефан Деспот од Рашке, - (паметно
погледајући и у оштрини свога разматрања приљежно расуђујући да је
исто краљество Рашко са свима својим правима и принадлежностима
свагда и од старине било, као што и сада јесте, потчињено нама и осве-
ћеној нашој дијадеми, и да је свагда и од старине, а не тек од какве по-
зније владе наших претходника, припадало и принадлежало, као што и
сада још припада и принадлежи, праву и својини нашег величанства и
освећене круне и поменутог краљевства нашег Угарског; - и желећи да
краљество Рашко временом не допадне туђих руку), - учинио, да сваки
властелин и сва властела његова положи заклетву верности и покорно-
сти нашем величанству, као и прелатима, властелима и великашима
истог нашег краљевства угарског, коју ће заклетву верности према нама
и освећеној нашој круни и наследницима нашим, краљевима угарским а
и према напред поменутим прелатима, властелима и великашима кра-
љевства нашег и према истом краљеству нашем, они на свагда имати да
чувају; - почем је уз то живом молбом тражио од нашег величанства, да
се наш верни, сјајни Ђурађ, син Вука сина Бранкова, као његов сестрић,
уврсти у сталеж и у друштво поменуте властеле истог нашег краљества
угарског; -

5
Превод Томе Модуна, професора латинског језика у гимназији београдској.

446
 Ненад Лемајић

то Ми, - не само размисливши о стварима напред наведеним, него и

претресавши и помињиво размотривши верне, одличне и похвалне за-
слуге верности, покорности и искрене усрдности истог Стефана деспо-
та, којима је он исти у свима нашим и поменутог нашег краљевства
мучним војнама, срећним и несрећним, дивним постојанством, опре-
зном бригом, и неуморним старањем под свакојаким приликама и на
разним местима излагао случајима среће и имање и личност и сва добра
своја и својих на хвалу и част наше узвишености, те се тако учинио
угодним и пријатним погледима славе наше, - даље наклоњени подне-
сеним нам молбама истог Стефана деспота, и наслади, коју би могли
имати у владању и управљању истим краљевством Рашким, претпоста-
вљајући угодност и корист истог деспота Стефана, и хотећи да из осо-
битог благовољења нашег величанства поставимо истом деспоту Сте-
фану наследнике на краљевство Рашко од његове крви: - чилим духом и
са пуном свешћу нашег величанства, по зрелом савету и пристанку на-
ших Прелата и властела, признајемо Ђурђа, сина Вукова, и његове за-
коните мушке потомке које је родио или које ће и изродити, за праве и
законите прејемнике деспота Стефана и постављамо их на наследнике
поменутога краљевства Рашке и истоме Ђурђу и његовим мушким за-
конитим наследницима, у случају да се догоди да поменути деспот
Стефан са овога света премине без наследника мушкога рода, напред
поменуто краљевство Рашко са свима правима и областима његовим
изузевши, одузевши и одвојивши: град Тишницу, с његовим принадле-
жностима које има у жупи Ожах (?). град Сокол у жупи Пољане, у којој
је некада господин Хрвоја дао сазидати градиће Бродар и Зонизед, даље
земље и баштине почившег Драгоше и Халапа, које су близу поменутог
града Сокола, и које су услед оскудице наследника прешле на наше
краљевско величанство; даље град Мачов названи и његове принадле-
жности, по коме се граду Мачвански банат прозвао; даље земље и ба-
штине поч. Владислава сина Костиног које су такође, како он не имаде
порода, прешле на наше краљевско величанство, даље жупу Битву, у
којој је некада имао град; исти тако и баштине и жупе које се зову Фел-
севабна и Алсовабна; исто тако жупа која се зове Рађо која постоји код
Обне; исто тако жупа која се зове Непричев, тако и жупа Љиг која је по-
крај жупе Непричевске; исто тако жупа звана Рабас; тако и жупа звана
Колубара; исто тако град Бела Стена са свима принадлежностима; даље
жупа Уб; исто тако жупа Тамнава, исто тако град Београд (Nandor Al-
bensis) са свима његовим принадлежностима; исто тако град који се зове
Голубац, са свима његовим принадлежностима; и још и други градови,
покрајине земље, вароши, села и засеоци, које су уз ово наше
краљевство Угарско држали и притежавали пресветли поч. владалац Го-
сподин Лудовик краљ угарски предраги наш таст славног споменућа, и

447
 Уговор у Тати између Деспота Стефана Лазаревића и Жигмунда Луксембуршког

други и ако за неко време, - што све скупа и свако за се са свим правима
и свом облашћу нађосмо да – ако би с овога света, што не дао Бог! на-
пред поменути Стефан деспот без наследника мушког рода преминуо, -
треба задржати и у истини задавамо за нас и за круну и за поменуто
краљевство угарско;
- из особите милости, као што нам достојанству и приличи, (нека нам
буде на добро и од сада као и до сада!) радосно поклонисмо и убелисмо и
у самој ствари дајемо, поклањамо и убељујемо на онај начин, којим смо
уобичајили поклоне давати властелима нашег краљевства угарског, с
тим да он (Ђурађ) и његови горе поменути наследници имају све оно
уживати и притежавати но то тако, да исти Ђурађ син Вуков и његови
напред поменути наследници буду свагда верни и послужни нама, осве-
ћеној нашој краљевској дијадеми и нашим наследницима краљевима
угарским, као и да буду дужни неодложно покоравати се заповестима
нашим и истих наших наследника и лично долазити нашем величанству
на краљевски двор наш као и на двор наших наследника како што чине
и остали властели истог нашег краљевства угарског, као и да исти Ђу-
рађ буде још дужан и долазити на саветовања (саборска).
Још хоћемо да, чим и кад, услед појављених потреба, наше вели-
чанство или наши горе означени наследници буду од више пута поми-
њатог Ђурђа или од његових горе означених наследника захтевали, он
исти (Ђурађ) и они исти (његови наследници) буду дужни да у крајеви-
ма суседним њему и краљевини Рашкој са свом својом моћи и с целом
војском својом колико узмогу прикупити, укажу свагда и свугде услуге
верности нама и горепоменутој круни и краљевини нашој кад год буде
нужно и згодно.
Но ако би се случајно десило, да исти Ђурађ син Вуков умре без
мушких наследника, онда да се све горе наведено, што је њему наше ве-
личанство дало и поделило, опет поврати нашем величанству и нашој
напред реченој круни и краљевству.
По сили и сведочанству овог нашег писма, на коме је наш висући
тајни печат, које чим нам буде поднесено у оригиналу, наредићемо да се
у облику наше привилегије уреди. Дато у вароши нашој Тати, године
Господње 1426.

448