Istorijski Zbornik 2 (Banja Luka 1981)

ХЈБК 93/99 УХЈ 133К 0351-451 X
ИНСХИТУТ ЗА ИСТОРИЈУ У БАЊАЛУЦИ
ИСТОРИЈСКИ
ЗБОРНИК
ГОДИНА П БРОЈ 2
БАЊАЈТУКА 1981.
ИЗДАВАЧ
Институт за историју у Бањалуци
РЕДАКЦИЈА
Милорад Екмечић
Иван Јелић
Недим Шарац
Галиб Шљиво (главни и одговорни уредник)
Милан Вукмановић
Пејо Еошковић (секретар)
Часопис излази једанпут годишње.

Цијена поједином примјерку 200 динара. Годишња претплата 200 динара.
Цијена часописа за иностранство двоструко.
Претплате и наруџбе се упућују издавачу на жиро рачун број 10500-603-4223.
Рукописи (у 2 примјерка) се шал>у на адресу: Институт за историју у Бања-
луци, Бенешева 14, поштански фах 234, 78000 Бањалука.
Рукописи се не враћају.
Часопис се нггампа наизмјенично латиницом и ћирилицом.
Овај број Историјског зборника штампан је уз финанцијску помоћ Само*

управне интересне заједнице за науку и културу Босне и Херцеговине.
САДРЖАЈ
РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ
Богумил Храбак, КУЖНЕ РЕДЊ Е У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

1463—1800. 5
П ејо Ћошковић, ДУБИЦА У БОСАНСКО-УГАРСКИМ ОДНОСИМА
1398—1402. - 43
Галиб Шљиво, ВАГНЕРОВО ВИЂЕЊЕ БОСНЕ СРЕДИНОМ XIX
ВИЈЕКА 55
Ћорђе Микић, ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА
БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ У ВРИЈЕМЕ АУСТРОУГАРСКЕ УПРА-
ВЕ 1878—1914. 77
Мухарем Бегановић, РАД ОБЛАСНОГ КОМИТЕТА К П Ј ЗА БОСАН-
СКУ КРАЈИНУ УОЧИ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА 113
Душан Лукач, НЕКЕ ПОСЕБНОСТИ УСТАНКА У БОСАНСКОЈ
КРАЈИНИ У 1941. ГОДИНИ 135
Милан Вукмановић, НЕКА ПИТАЊА О ОБРАЗОВАЊУ И ДЈЕЛО-
ВАЊУ УСТАШКОГ СТОЖЕРА ЗА ТАКОЗВАНУ БОСАНСКУ
ХРВАТСКУ И ПОВЈЕРЕНИШТВА ЗА ВРБАСКУ БАНОВИНУ
У БАЊАЛУЦИ ОД АПРИЛА ДО АВГУСТА 1941.ГОДИНЕ 153
Вера Кржишник-Букић, ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГА-
НИЗАЦИЈА У БАЊАЛУЦИ 203
ПРИЛОЗИ
Сулејман Смлатић, ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦИЈЕ У ВЕДИКОКЛА-

ДУШКОЈ КОМУНИ 241
ПРИКАЗИ
Томислав Краљачић, БАЊАЛУКА У НОВИЈО Ј И С ТОРИЈИ (1878—

1945), Сарајево, 1978. 269
Драган М. Давидовић, БРАНКО БОКАН, ЕДИЦИЈА САНСКИ МОСГ
2, II, III, СО, Сански Мосг 271
Небојша Радмановић, ЗДРАВКО ДИЗДАР, РАДНИЧКИ ПОКРЕТ У
ПОУЊУ 1929—1941, Сарајево, 1981. 278
Нада Ћуић, ДУШАН ЛУКАЧ, ПАРТИЗАНСКА ЈАСЕНИЦА, ИРО
>Рад< Београд, 1979. 280
Пејо Ћошковић, МАРКО ВЕГО, ИЗ ХИСТОРИЈЕ СРЕДЊОВЈЕКОВ-
НЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, Сарајево, 1980. 282
Пејо Ћошковић, Паво Живковић, ТВРТКО II ТВРТКОВИЋ, Сарајево,
1981. 286
Галиб Шљиво, НУСРЕТ ШЕХИЋ, АУТОНОМНИ ПОКРЕТ МУСЛИ-
МАНА ЗА ВРИЈЕМЕ АУСТРОУГАРСКЕ УПРАВЕ У БОСНИ И
ХЕРЦЕГОВИНИ, Сарајево. 1980. 290
Небојша Радмаиовић, ХЕРЦЕГОВИНА, Часопис за културу и исто-
ријско насљеђе, Год. I, бр. 1, Мостар, 1981. 294
Небојша Миливојевић, БРАНКО ПЕТРАНОВИЋ, ИСТОРИЈА ЈУГО-
СЛАВИЈЕ 1918—1978, Београд, 1980- 296
Вера Кржишпик-Букић, РАЈКО КУЗМАНОВИЋ, ПРИВРЕМЕНА НА-
РОДНА СКУПШТИНА ДФЈ ОД АВНОЈ-а ДО КОНСТИТУ-
АНТЕ, Савремена администрација, Београд, 1981. 299
Раде Поповић, ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИСГОРИЈСКИ ЧАСОПИС, год.
XIX, Београд, 1980. 302
МнАорад Екмечић, НАПКУ Ј. Р50М 1АСЕЗ, ТНЕ ЕАбТЕћИ ОХЈЕ5Т10Н:
ТНЕ БАЗТ РНА5Е. А ЗТГЈБУ Ш ОКЕЕК-ТШ1К15Н 01РБ0М А СУ,
5о1ип, 1968. 304
Вера Кац, СНАНБЕ8 А1Ш ВАКВАКА ЈЕБАУТСН, ТНЕ Е8ТАВБ18СНМЕНТ
ОГ ВАГјКА И Н А Т10И А Б 8ТА А ТЕ8, 1804—1820, У абт§1оп, 1977. 307
ДИСКУСИЈА
Дискусија Угљеше Даниловића, Ш ефкега Маглајлића, Душанке Ко-

вачевић, Милана Вукмановића, Мухарема Бегановића и Галиба
Шљиве. 311
И З ИНСГИТУТА 345
БИБЛ ИОГРАФИ ЈА 349
МЕМОК1АМ 370
РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ
Др Богумил Храбак
КУЖНЕ РЕДЊ Е У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1463—1800.
Заразе у прошлости су представљале велиху несрећу, важне

манифестације у животу најширих народних слојева, које су по-
некад мењале не само егзистенцију целих породица, него и неких
насеља, изазивајући пресељавање живља, са успостављањем нових
друштвено-политичких услова живота. Ако би каква већа епиде-
мија однела само 10% градског становнипггва за свега неколико
недеља, настала би значајна празнина која би се огледала у при-
вредном, друштвеном и у другим доменима живота. Када у нашој
савременој науци истичемо потребу сазнавања општих услова жи-
вота и акција, немогуће је прећи преко тако важне и свакодневне
појаве у битисању народа каква је била куга и уопште заразе.
Мада је наша историографија још прилично неразвијена, о чу-
ми се релативно доста писало. Та истраживања нису била уједна-
чено распорећена за све наше земље и за све периоде, тако да су
Босна и Херцеговина остале и даље доста запостављеие. Обично се
радило на парче, за поједину редњу или на основу само извесне
научне документације. Код историчара поменута тематика још има
маргинални карактер, а медицински стручњаци по правилу немају
потребну истраживачку оспособљеност да се сами могу бавити ис-
питивањем архивалија старијег времена.
Код проучавања епидемија не може се истраживање строго
територијално ограничити, јер се ништа није лакше ширило и ни-
шта није повезивало и удаљене области као кужно обољење. Из-
вора босанске провенијенције за истраживање епидемија има врло
мало. Ту је реч само о неким локалним хроникама (М. М. Баше-
скија, фра Никола Лашванин) односно о старим српским записима
и летописима. Турски извори свих врста само изузетно говоре о
заразама. Зато најважнији и најпоузданији изворни материјал
представља архивска граћа медитеранских архива (Дубровник, За-
дар, Венеција, Бока) као и рукописи па и нека савремена стручна
литература настала у приморским градовима (на пример Б. Баја-
монти). Податке из аустријских архива за епидемије у Босни у
првој половини XVIII века узгред је саопштио Славко Гавриловић.
Поред навода који се директно односе на Босну и Херцеговину,
сакупљани су и помени о епидемијама у Босни суседним крајевима
као и у великим извориштима зараза (Цариград, Једрене, Алба-
5
ИСТОРИЈСКИ ЗЕОРНИК
нија). Уосталом, без компаративног прилаза, није било ни могуће

установити да ли неко обол>ење представља локалну појаву или
ширу редњу.
Уобичајени назив куге (пестис) није увек означавао чуму (пе-
стис бубоница), него и друге смртоносне епидемије. Често се при
појави заразе недел>ама није знало да ли је реч о »црној« куги или
о вариолама односно другим болестима са високим температурама,
одливима и приштевима. Да се не би правиле несигурне дистинк-
ције, у овај рад су укључене и друге епидемије, јер ако нека пе-
стис и није била права куга, припадала је другим смртоносним бо-
лестима. •
I. Куга у Босш! и Херцеговиаи 1463—1599. године
Прва редња куге после пада Босне у руке Османлија забеле-

жена је 1464. године. Она је ширена са јадранских обала у ближу
унутрашњост босанско-херцеговачког простора. Зараза је почетком
те године пренесена са Корчуле на Стон; на Стону је констатована
средином марта а потом је проширена до Дубровника .*1*Маја сле-
деће године, услед силовитог продора турске војске у Херцеговину,
настало је велико комешање народа, што је допринело ширењу бо-
лести. Непосредних помена о куги у Херцеговини ипак нема, мада
је свакако ту косила. Вл. Базала извео је закључак да је чума спа-
сила Дубровник од трупа султана Мехмеда II, чији су одреди сти-
гли до граница саме Републике, али су се на гласине о болесги по-
вукли.* Попово је ипак било здраво, те је свет из велике приморске
луке бежао у Попово; куга је регистрована и у дубровачком селу
Пријевору*
Према једном аутору који не доноси научну аргументацију и
документацију, куга је морила на деловима босанско-херцеговачког
простора у годинама 1466, 1467. и 1468.4 »Смртоносија« је заиста
1466. и 1467. било али уз сигурно сведочанство у Тесалији и Цари-
граду, а 1468. она је била присутна на целом Балканском полу-
' Р. Јеремић— Ј. Тадић, Прилози за историју здравствене културе ста*

рог Дубровника, књ. I, Београд 1938, 78; Н. Д. Бјеловучић, Повијест полу*
отока Рата (Пељешца) са дијелом повијесги Захумља (Херцеговине) и Ду-
бровачке Републике, Сплит 1921, 140; С, Љубић, Листине о одношајих између
јужнога Славенства и Млетачке Републике X, Загреб, 92. — Куге је било у
пространим областима западних католичких земаља, па и у Риму (Л. Пастор,
Ш81о1ге (Јез рарез IV, Рапз, 1924, 25—6.
1 Р. Јеремић, Прилози историји здравствених и медицинских прилика
Босне и Херцеговине под Турском и Аустро-Угарском, Београд 1951, 19; Вл.
Базала, Ре11а рез1е е бег тосћ Ш ргезепгагзепе пеНа КериђђНса <Н Каеиза
(Дубровник), Загреб 1954, 20.
* Хисгоријски архив у Дубровнику (у дал>ем тексту: ХАД), Илт. 1ог.
XXXVII, 65; Тез1. по!. XX, 57.
4 X. Хајдархоџић, А1сип1 сеппх 8и11о б1исНо <Је11е ер1<Јегше е <Н рез!е пега
1п Вовп1а е<Ј Егге§оу1па <Је1 1348 а1 1838, АШ <Је1 XXVI Соп^геззо пагшпа1е <Н
з!опа <Је11а тедЈсНга, В о та 1943, 377.
6
БОГУМИЛ ХРАБАК: КУЖНЕ РЕДЊЕ V БнХ
острву* Изричито је поменута »у граду Новем Брду и инуде« као

и у Албанији0 и Дубровнику5*7. Поуздано се зна да је септембра
1467. Церница у Херцеговини била заражена; затим је зараза трго-
винским прометом, изгледа, пренесена у Фочу. Дубровачкој терито-
рији претила је епидемија из Херцеговине зато што су се отимачи
чељади, тзв. ропци залетали на богато подручје града св. Влаха.8
Заражени Турци проваљивали су и у Далмацију, па је млетачка
управа била принуђена да нареди пашком кнезу да прими Задране,
ако се појави заразна болест.9
Наредних година дешавало се да је у босанском суседству вла-
дао велики помор, као на пример у Србији, октобра 1472, док је
сама Босна била здрава .10 Иако једна до друте, Србија и Босна не
показују исто стање у погледу куге: у Србији је болести увек било
кад и у Тракији, јер ју је врло фреквентан Цариградски друм увек
доносио; Босна је, међутим, била више по страни, тако да је за-
разе у њој било у то време много мање .11 Турске чете које су из
Босне упадале у Далмацију и Фурланију понекад су, као 1478. го-
дине, из здраве средине долазиле у крајеве закужене млетачког
доминија (помор је био и у самој Венецији)12; приликом повратка
са акције са пленом су доносили и смртоносне клице. Босански
Турци су били свесни да из приморских крајева могу пренети бак-
терије заразе. На пример у време кад су они пришли потчшвавању
остатака Херцегове земље, октобра 1481. у Дубровнику је са робом
из Отранта пренесена куга; нико са турске стране није се усуђивао
да иде у заражен град под Срђем. Тек кад је »немоћ« јењала, го-
сподар Херцеговине, Ајаз-бег, обзнанио је својим подређеним орга-
нима власти и народу да је Дубровник поново здрав, па је сваком
слободно тамо ићи трговине ради .13
5 Б. Храбак, Куга у балканским земљама под Турцима од 1450. до 1600.

године, Историјски гласник 1—2/1957, 22—3, 24.
* Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Сремски Карловци
1927, стр. 248, бр. 758; Б. Храбак, Куга, 23, бел. 20.
7 Р. Јеремић— Ј. Тадић, Прилози, 85.
* ХАД, Лам. фор. XXXIX, 194'—5 и 167' (14. X и 29. IX 1467).
* С. Љубић, Листине X, 418. — Заразе је те године било и по другим
обалама Медитерана, примерице у Тунису (А-Е. бауоиз, Г,е Сошшегсе <1ез
Еигорбепз & ТиШз <3ершз 1е XII« Бј6с1е јизчи’Л Нп Ои ХУ1е, Раг1з 1929, 93—4.
,ф В. Макушев, Историјски споменици Јужних Словена и околних на-
рода, књ. II, Гласник Српског ученог друштва, одељење II, књ. XIV, Београд
1882, 39.
11 Б. Храбак, Куга, 24.
“ Р. ВаМ пеег, М ећтеЛ с!ег Егоћегег ш к! &е1пе 2еЦ , М ипсћеп 1953, 396.
11 Е. Трухелка, Турско-словенски споменици, Гласник Земаљског музеја
за 1911, 67—8; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, књ. I, део 2,
Сремски Карловци 1934, 349—50 (исправка грешке у датирању Ајазовог пи-
сма Дубровнику: И. Божић, Херцеговачки саиџак-бег Ајаз, Зборник Филозоф-
ског факултета Београдског универзитета I (1948), 76—7, бел. 3). — Нема
доказа да је куте било у Босни и Херцеговини 1481. и 1482, како узима X.
Хајдархоџић (А1сип1 сеппј, 377).
7
/
ИСТОРИЈСКИ ЗБОРНИК
Према старим српским летописима, године 1493. било је »смр-

тоносија по васеј земли царевје «.14 Нема индикација да је епиде-
мија чуме захватила 1497. и Босну, као што је морила у Албаиији,
Македонији и у новобрдском крају .15 Исто тако, нема сигурних до-
каза ни о зарази у Босни 1500. године.16 Н>е је ,било у Задру и
његовој околини 1500.17, 1501.18 и 1502. године19, али у то време
није било промета између приморја и унутрашњости, јер је трајао
турско-млетачки рат.
Године 1503. морија је захватила сва места око Дубровника,
у целом Отоманском царству и свој Апулији. Од јула те године,
према анонимном писцу дубровачких анала, болест је усмрћивала
по целој држави Османлија, до последњег села, све до граница Ду-
бровачке Републике20 И један српски летописац означио је 1503.
годину као морну а наредну као годину глади .21 Болест је пренета
и на почетак следеће године, тако да су се априла 1504. Дубровчани
болесни враћали из Турске, дакле и из Босне.22
У лигератури постоје наводи о морији у Мостару 1507. и о ку-
ги у дубровачком залеђу 1511. године.23 Дубровачка архивска грађа
није сачувала трага о тим редњама. У сваком случају Босна је по-
том била здрава целу једну деценију.
Куга се уселила у градове босанског суседства кад су са опса-
дом Београда 1521. године војне операције са арапског истока пре-
несене у средње Подунавље. Године 1523. босански фрањевачки
провинцијал умро је од куге у Олову. У јесен 1524. јавила се ло-
кална зараза куге на дубровачкој граници; нека места у Требињу,
наиме, била су закужена 24
Нпидемија која се уврежила у јадранским приморским градо-
вима у позну јесен 1526. и која је трајала током 1527. године била *
м Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, стр. 257, 6р. 824;

Р. Јеремић, Прилози историји, 19.
“ Б. Храбак, Куга, 25.
“ X. Хајдархоџић, А1сип1 сеппј, 377.
п НаррогИ 6е11а НерићНса Уепе1а со1 31ау1 тег1а1опаН ћ г а т 1гаШ, АгИ1у
га роу1ез1пГси ји8оз1ауеп$ки VI, 155; С. Траљић, Врана и њезшЈИ господари
у доба турске владавине, Радови Института ЈАЗУ у Задру XVIII (1971), 350.
“ V. ЗоШго, ЦоситепИ б1опс1 5и1Г 1бШа е 1а Ба 1т а 21а, уо1. I, Уепег1а
1844, 66.
" Уа1епћпеШ, НароШ, Агк1у VI (1863), 1220.
* Аппа1е$ габиз^Ш апопут! Ц ет №со1а1 <31 Еа§п1па, сћбеззН Зр. КскШо,
Загреб, МСХСМ, 1883, 91 и 92.
и Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, стр. 259, бр. 845.
— Године 1501. куга је још била присутна у задарском крају (С. Траљић,
Врана, 350).
в ХАД, Сопз. ш!п. XXVIII, 26 од 30. IV 1504.
и Вл. Норовић, Мостар и његова српска православна општина, Београд
1933, 19; X. Крешевљаковић, Еснафи и обрти у Босни и Херцеговипн, Сара-
јево 1961, 27; — Новембра и децембра 1511, куге је било и у северној Ита-
лији и у Фријаулу (I сЦаШ сИ Маппо ЗапиОо, I. XIII, Уепег1а 1886, 217, 224,
229, 280, 296, 338, 402).
м Б. Храбак, Куга, 27; Ј. Јеленић, Љетоппс фра Николе Лашванина, ГЗМ,
бр. 3-4/1915, 270.
8
БОГУМИЛ ХРАБАК: КУЖ НЕ РЕДЊЕ У БнХ
је један од најстрашнијих на далматинском приморју. V Дубровач-

кој Републиди помрло је око 20.000 а у Сплиту 6000 жител>а; Ши-
беник је просто опустео. Из Турске, која је у XVI столећу важила
као земља готово константне куге, свет је избегавао да силази на
море. Непосредних вести о чуми у појединим султановим земљама
нема, али је јасно да се зараза није могла ограничити само на гра-
дове и уски појас обале и острва .25 Неки Дубровчани који су по-
бегли од заражених у Дубровнику и сами су као заражени умрли
у суседним херцеговачким селима .26 Треба претпоставити да су та-
мо били извори заразе.
Неки наводи из дубровачке архивске граће говорили би о томе
да је заражених области маја 1529. морало бити дубл>е у Херце-
говини, Полимљу или у горажданском крају. Било је појединачно
случајева да су неки Дубровчани на путу кроз поменуте области
умрли од куге. Ње је можда било и у Херцег-Новом и почетком
1530. године.27
Појаву »немоћи« у Херцег-Новом вал>а поменути и за привре-
дну 1531—32. годину; деветнаестога октобра 1531. Веће умољених
дозволило је дубровачком продавцу соли у Херцег-Новом да може
на своје место да посгави кога хоће, јер је у поменутом граду вла-
дала заразна редња. Та куга је морала бити локалног карактера,
јер се о њој узгред писало у упутству посланицима који су одла-
зили херцеговачком санџак-бегу, у чијем средишту тада није било
болести. Чума је давила с пролећа 1532. и у Котору, дакле у истом
бококоторском заливу. Кад је реч о куги у Херцег-Новом можда
се има циклус од три године, колико су често трајале куте, мада
није искључено да је болест пренесена бродовима и да није имала
везе са заразом у Херцеговини 1529. године.28 И продавац соли у
Неретви крајем маја 1532. могао се због заразе склонити у Мали
Стон.29
Двадесет седмог марта 1533. опет се јавила морија у Дубров-
нику, пренесена из Турске (Босне); она је покренула питање о
“ С. Љубић, СоттГбзГопез е1 ге1аПопез уепе1ае, III, 2а§гећ 1880, 197; Уа-

1епНпе1П, КарогП, Аркив XII, 311; Д. Берић, Библиографско-статистички при-
лози кужних епидемија Сплита у прошлости, Лијечнички вјесник, год. 72,
бр. 8 од августа 1950; Ц. Фисковић, Сплитски лазарети и лепрозорнј, Ас1а
Шз1опса тес1јс1пае, рћагтасхае, уе!еппае, III, 1—2 (1963), 6. — О куги у Сплиту,
вид.: С. Љубић, ЦРВ II, (1877, МСХСМ V III), 105. — Смрт Рада и Јеронима
Кисиличића у Олову 1526. треба довести у везу с кугом (ХАД. Сопз. т1п.
XXXV, 180 од 25. VI 1526).
“ ХАД, Тест. нот. XXXV, 1Г од 1. IV 1528. — На ту епидемију се сва-
како односи вест о смртносги у катуну кнеза Радосава и о бежању херце-
говачких влаха у Стон (ХАД, Моб, XXX, 8’ од 12. II 1528).
п Б. Храбак, Куга, 28; Т. Поповић, Турска и Дубровник у XVI веку,
Београд 1973, 164. — Године 1530. четрдесетак становника умрло је од чуме
у Сплиту (Ц. Фисковић, н. н., 6).
и Б. Храбак, Куга, 28—9. — Зараза је косила 1532. и у Сплиту: Д. Кеч-
кемет, Жидови у повијести Сплита, Сплит 1971, 78.
* ХАД, Сопз. гое. Х Н , 84 од 28. V 1532.
9
отварању лазарета **° Дубровачки летописац Никола Рањина запи-

сао је да је 27. марта 1533. куга у Дубровник пренесена из Турске,
да је трајала три месеца и да је од ње помрло 2600 особа .31 Изгле-
да да је циклус и те епидемије био вишегодишњи, јер је смрт јед-
ног Дубровчанина у Олову забележена следеће године.3'2 Нека куга
сатирала је свет у Сарајеву и Стону пре почетка 1537; можда је
то била она морија из 1534. односно из 1535. године.33 Нека боле-
штина обарала је живаљ и путнике и у селима око Сарајева јуна-
јула 1539. године.34 Изгледа да се ипак није радило о чуми, него о
каквој стомачној болести, дифтерији или дизентерији.
Ристо Јеремић налази 1541. године некакву кужну редњу и у
херцеговачком залећу Дубровника.35
Дубровачки историчар Серафим Раци записао је да је 1544.
године било куге у Турској, нарочито у Босни и да је јуна те го-
дине она била најжешћа .36 Биће да ту годину треба разумети као
1543, јер Раци иначе помера године. Те 1543. године црна је смрт
покосила 90% становника у Стону,37 који је и у XVI веку одржа-
вао живе везе са залећем. Две године касније, 1545, чума је морнла
у Габели и Мостару. Дубровник је зато и прекинуо сваки саобра-
ћај са Неретвом.38 Те деценије није било великих епидемија, јер
су се тог десетлећа рећале релативно родне године; заразе су се
више јављале као локалне.
Педесете године почеле су са две мршаве жетве а затим су до-
шле три релативно боље летине да би се потом неродне године
смењивале две деценије. Године 1553. морија је давила у Царигра-
50 Вл. Базала, Са1епдаг1ит ребИз, Ас1а Шв^оггса тесПстае, 11-1 (1962), 59—
60 (наводно није била интензивнија и са већим последицама); Р. Јеремић,
Прилози историји, 19.
“ Аппа1е5 га§иб1п1 апопутГ Неш №со1а1 <1е КаеШпа, 283—4. — Проф. Ј.
Тадић је сматрао да датум појаве заразе треба померити мало уназад (Р.
Јеремић — Ј. Тадић, Прнлози, 37); 5. Каггг, 1л 31опа дг Ка§иза, Ка§иза 1903,
127; Р. Јеремнћ, Здравствене прилике у јутословенским земл»ама до краја
XIX века, Загреб 1935, 21; Р. Јеремић, Прилози историји, 18 и 19.
11 ХАД, 8еп(. сапс, ХСУП, 120’—1 од 13. XI 1534. (Антун Фр. Марти-
нушић).
м ХАД, Зет. сапс, СН, 16-16' од 23. II 1537.
* С. Љубић, ЦРВ II (1877), 127. — Куга је ипак јула 1539. усмртила у
Цариграду великог везира Ајаз-пашу (Н аттег, СезсМсте сЈез О зтатзсћеп
Кегсћез, В. III, Рез1 1828, 211).
в Р. Јеремић, Здравствене прилике, 21. — О томе нема дубровачких ар-
хивскнх података.
* 5. КаггГ, н. Д., 154—5.
* Н. 3. Бјеловучић, н. д., 145; Р. Јеремић, Здравствене прилике, 21.
* Аппа1е8 га§и8Гт апопугт, 118—9; 3. КаггГ, н. д., 161; В. Коровић (М о
стар, 19—20) и Р. Јеремић (Здравствене прилике, 21; Прилози исгорији, 21)
задржавају погрешно унесену 1546. годипу. Илија Николић (Кад морија Мо-
стар мориЈаше, Сарајево, 1963, 127), проширујући навоћење народних песама
само о морији у Мостару, исправља хронолошку омашку. — Године 1545.
у неким деловима Босне и Херцеговине владала је дизентерија (Јеремић—
Тадић, Прилози, 108).
10
БОГУМИЛ ХРАБАК: КУЖНЕ РЕДЊЕ У БиХ
ду, Једрену и Тракији а затим је допузала и до Босне, где је усмр-

ћивала у Сарајеву, око Мостара, у Невесињу и у Неретви до Га-
беле; ујесен се проишрила на Требиње, Билеће и Љубомир. Сле-
деће године велика чума косила је и у отоманском делу Угарске
а обновила се у Једрену .39 Летописац је за 1555. забележио да је
кута била присутна у свим српским земл>ама; смртоносије српски
аналисти су регистровали и наредне, 1556. године.40 Концем те го-
дине на дубровачкој граници уредовао је кордон стражара који су
спречавали слободни додир с људима из Херцеговине и из удаље-
нијих османлијских области. Петнаестога децембра, на пример, би-
ло је закључено да стражари само влахе из здравих села могу с
храном прихватати па спроводити у Слано, где би се допремл>ено
жито продавало. Да контрола буде још већа, крајем фебруара 1557.
одлучено је да се власи не спроводе у Слано, него да сами стра-
жари примљеним новцем откупљују житарице Херцеговаца.41
Један запис спомиње да је 1559. године свуда владао страшан
помор .42 Том годином почео је талас заразе који је запљуснуо тур-
ске покрајине почетком 60-их година. У Панонији и у западним
деловима зараза је нешто каснила (1562). Почетком 1561. куга се
појавила и у неким хришћанским земљама Средоземља, као после-
дица недостатка житарица и опште беде. Слично је било и 1566-67.
године.43
Има више сведочанстава о појавама куге у Босни и Херцего-
вини 70-их година. У јесен 1570. чума је давила у Херцеговини и
посебно у Никшићима .44 И на другој страни босанско-херцеговач-
ког суседства, у Задру, забележена је н-ипа Нега резШепга«.45*У ду-
бровачком суседству мере опреза примењиване су маја 1571.4в Кра-
јем исте године зараза је владала у Херцег-Новом, у суседној Алба-
нији и у целој »Склавонији«, што ће рећи источним граничним
областима Херцеговине и Босне и у Србији .47 Још августа 1571. у
" Б.Храбак, Куга, 30.

40 Л>. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, 266, бр. 906; Р.
Јеремић, Здравствене прилике, 21.
41 Б. Храбак, Куга, 30—1.
42 Л». Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Београд 1902* бр.
603. — Свакако као рецидив те редње дошло је до тога да је у Сплиту умрло
педесетак закужених (Д. Фисковић, н. н., 6).
44 Б. Храбак, Куга, 31. — Године 1563. опет је у Босни било срдобоље
(Јеремић—Тадић, Прилози, 103).
44 ХАД, Соп5. гое. ћХ, 71 (22. X 1570); АСММ XVI с, н° 450—6/31. -
Почетком 1571. године зараза се проширила и на Боку Которску; у Котору
је у граду и у околини усмртила око 3500 људи, а тешко је погодила и Хер-
цег-Нови (Историја Црне Горе, књ. III, т. 1, Титоград 1975, 57—8; вид. и:
М. Милошевић, Бока Которска, Бар и Улцињ у кипарском рату, Бока IV,
Херцег-Нови 1972, 22).
45 С. Р. ШапеМ, ГазЦ <31 2ага геНе1о50-ро1Шсо-ауШ, 2ага 1888, 78.
44 ХАД, Соп5. гое. ПХ, 147 (од 5. V 1571), 150' (конфинирање двеју поро
дица које су маја 1571. прешле из Херцег-Новог на дубровачко подручје).
47 Е. Сћагп&ге, К6еос1аНоп8 <3е 1а Ггапсе <1апз 1е Беуап(, 1 III, Рапз 1853,
244.
11
ИСТОРШСКИ ЗБОРНИК
Неретви је било присутно »смртоносије«, јер су се Пељешчани мо-

рали јавл»ати и при доласку и при одласку посебном дубровачком
званичнику здравствене службе кад би у Неретву извозили вино .48
Један француски дипломата нотирао ју је и почетком фебруара
1572. у Пљевљима.49 Она је јуна те године забележена истовремено
и у Босни и у Котору50, а некако у исто време и у Сплиту51. Куге
је у деловима Босне и Херцеговине било и 1573. и 1574. године. Од
јесени 1573. цели крај око Ускопља био је закужен. Два Шибен-
чанина који су 1574. године путовала у Ливно, у месту Привору
код Бугојна ноћили су у кући у којој је помрло осморо чељади од
кужне болести. При повратку, из страха од заразе, избегли су да
проћу Косовом испод Книна .52 И у Попову, на другој страни зем-
ље, беснела је чума, те су постављене дубровачке страже на гра-
ници а сви инфицирани прсдмети су предавани пламену.53 Четири
године раније у Херцеговини је таманила страшна зараза. И у ме-
сту у коме је боравио санџак-бег (вероватно Пљевља), болест је
била интензивна. Врло је вероватно да се на ту редњу односе по-
даци из дефтера за херцеговачки санџак бр. 654 који није датиран
али потиче из друге половине XVI столећа. Због тога што је зараза
владала, у селима Јабуци и у Доњој и Црној Чадини, у северо-
источној Херцеговини, није обављен попис.54
Можда је »смртоносија« у Босни и Херцеговини било и у лето
1579, кад га је било у Београду 55
Француски путописац Ж ан Паленр Форезјен забележио је да
се 1582. у Фочи јако умирало од куге .56 Средином 80-их година опет
се јавио један трогодишњи циклус. Године 1584. од куге је у Босни,
Херцеговини и у Србији умрло, наводно, чак 200.000 људи 57 Због
сумње на болест у Босни, млетачки сенат је у пролеће те године*
* ХАД, Солз. год. БХ, 180’ 0(1 11. VIII 1571.

* Е. Сћагп&ге, н. д., III, 247.
” А. Тћетег, УеХега топишеп!:а 81ауогит Мег1<ћопаћит ћШоггат Шиз-
(гапЦа, X. II, Загреб 1875, 60. — За Котор внд.: АгсћМо <И зХаХо, Уепегга (у да-
љем тексту: АЗУ), 5епа1о, Мар, Р, Х И , ф. 85' од 7. VII 1572; Г. Новак, ЦРВ
IV (1964), 88 и 111; Р. Ковијанић — С. Стјепчевић, Културни живот старога
Котора, књ. II, Цетиње 1957, 13.
” Г. Новак, ЦРВ IV, 157, 128; Ц. Фисковић, Сплитски лазарет, 5.
“ П. Матковић, Путовања по Балканском полуотоку XVI виека, Рад
ЈАЗУ 124 (1893), 7 и 9; Р. Јеремић, Здравствене прилике, 21; Исти, Прилози
историји, 19.
* ХАД, Сопз. гое. БХИ, 238, 267'; Б. Храбак, Куга, 31.
** Б. Храбак, Куга, 31—2.
в Исто, 32; ХАД, Моб>. ХЕУ1, 3 ат. од 23. I 1599. — Прекид трговинског
промета између Боке Которске и земаља под влашћу Османлија трајао је
18 месеци током 1577—78. због куге у Турској (ЦРВ IV, 421).
" Р. Самарџић, Београд и Србија у списима француских савременика.
XVI и XVII век, Београд 1961, 139. — У пролеће те године и у млетачком
сенату се увиђала опасност да се са житом из турских покрајина у Дал-
. '.ацију не унесу и клице болести (АЗУ, ЗепаХо, Маг, Шга т а г г о - т а ^ о 1582’
57 В. Клаић, Повијест Хрвата, књ. V, Загреб 1973, 448.
12
БОГУМИЛ ХРАБАК: КУЖ НБ РЕДЊЕ V БиХ
обуставио трговински промет Сплита и Трогира с Турском .58 У про-

леће исте године због заразе била је обустављена продаја соли у
Сланом, северно од Дубровника .59 Један српски летопис сачувао
је успомену на чуму 1575. која је косила по свој српској земљи.60
Зараза се без сумње разнела и по> Херцеговини, јер су убиствене
клице месеца октобра неки из Босне и Жупе, на дубровачкој
граници према Херцеговини, пренели у Груж .61 Слано, у које су
често навраћали Поповљани и други султанови поданици довозећи
житарице и друге производе, такоће је те године било закужено.
На пали олтара у цркви св. Рока у Гргурићима крај Сланог, по-
стоји запис о времену великог помора .62 Још маја 1586. нико у ду-
бровачком Већу умол»ених није хтео да се прими да поће по за-
датку крајишиику, зато што је у Херцеговини још морила опасна
зараза .63
О великој куги 1588. године у Херцеговини и у суседним обла-
стима говори једна наредба султана Мурата III упућена кадијама
и херцеговачком намеснику. Због големог умирања свет се у том
крају раселио, па харач није могао бити наплаћен. Да би се добио
увид у насталу ситуацију, одрећен је назир Мелек Шах да попише
поданике који су се одржали у животу; чауш Ибрахим, пак, тре-
бало је да уведе у посед наследнике умрлих; због тога је од деф-
терхане примио пописне књиге за Мостар, Пријепоље, Пљевља и
Невесиње; у изради новог регистра биле су дужне да учествују и
локалне кадије .64
Један писац наводи да је болест беснела у деловима Босне и
Херцеговине и 1599. и 1600. године.65 Изричити помен чуме послед-
ње деценије столећа у Босни и Херцеговини постоји за Бањалуку,
где је ње било у јесен 1596; тада је промет робе из суседне турске
покрајине био у Сплшу неко време обустављен.00*
" Научна библиотека у Задру, рукопис бр. 11148, МС 143/П фоситепН

рег 1а б1опа с!1 Тгаи, УепеЛа 21. VI 1584).
* ХАД, 1д>П. 1лу . XXXVI, 108, Пре 8. VII 1584.
*° Л>. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, 269, бр. 956, Р.
Јеремић, Здравствене прилике, 21.
“ С. Љубић, Посланице дубровачке на млетачку републику, Старине
ЈАЗУ XV (1883), 10.
“ Б. Храбак, Куга, 32.
® ХАД, Сопз. гое. 1Х1Х, 8’ од 30. V 1586. — Године 1585—6. владала је
болест ре^есМе«, можда пегави тифус (Р. Јеремић — Ј. Тадић, Прилози,
103). — У времену од м аја 1586. до јула 1588. куга Ј е спречавала већи по-
словни контакт између Котора и турских крајева (Г. Новак, ДРВ IV, 421).
“ Б. Храбак, Куга, 33. — Дубровачки мајстори који су изграђивали бор-
бене чамце у Неретви помрли су (ХАД, 1>еЦ. Цеу. XXXVI, 63’ од 18. II 1588).
** Г. Новак, ЦРВ V (1966), 308 и 314 (Херцег-Нови, Рисан, Дубровник);
X Хајдархоџић, А1сип1 сеппј, 377; Б. Орлнћ, Дубровачке вијести о епидеми-
јам а у Босни и Херцеговини у XVII вијеку, Сарајево 1956, 48.
** Архив САНУ, Заоставштина Јована Томића, бр. 8711—ХУП/е — 11;
Б. Храбак, Прнврсда Бањалуке и шире околине до рата 1683—1699. године,
Историјски зборкик I, Бањ алука 1980, 114—5.
13
ИСТОРИЈСКИ ЗБОРНШС
П. Епидемије чуме у босанскогерцеговачком простору током XVII века
Први сигурни податак о зарази у Херцеговини потиче из апри-

ла 1602. и односи се на Заострог; капетан далматинског провидура
Зорзија, Петар Качић, јавио је свом оцу на Корчули да је у обла-
сти Заострога умрла 31 особа; у кући породице Бановић у животу
је остао само један мачак .1
Једна велика епидемија била је забележена септембра-октобра
1604. године у Цариграду, Солуну, Скопљу, Улцињу, Тјентишту,
Фочи, Сарајеву и у другим деловима Босне. Она се показивала и
1605. а трајала је и током пролећа 1606. године у Сарајеву .4 Из
тога града, где се болест 1606. изразила у врло јаком степену, за-
раза се 1607, проширила и у далматинску Загору а потом је уне-
сена и у Сплит; у том граду ње је било и годину дана раније .3 У
великој транзитној луци куге је било и 1608. године.4
У пролеће 1611. редња је захватила цели простор од Бањалуке
до северне Далмације. Она је повукла у црну земљу наводно 20.000
житеља Дувна, Ливна, Ускопља, Бањалуке и околних насеља.5 На
другој страни земље, у Херцег-Новом, она је такоће остављала кр-
ваве трагове; због болести дубровачки сенат је још 26. фебруара
забранио сваку трговину Дубровчана са муслиманима и хришћа-
нима суседне луке.6 Дубровачки поклисар јавио је из Сарајева 6 .
марта, у вече уочи карневала, да чума прорећује живаљ те вароши.
Августа 1613. зараза је стигла из Цариграда и Једрена и обухватила
је Херцеговину, са Мостаром, Коњицем и Загорјем, Сарајево али и
Подриње, са Сребреницом и селом Трновом; људи су умирали у
великом броју да им се ни броја није знало, али су хршпћани и
Јевреји, изгледа, ипак, мање страдали јер су одмах избегли из Са-
рајева; очекивале су се вести о истом злу и из Новога Пазара; куга
није установљена у Гацку и Невесињу, али је ту регистрована нека *
1 ХАД, АСММ XVII с, св. 1ХХШ , и° 2128/7, канцелар из Трстенице

Дубровнику 19. IV 1602; О опасности од куге у Макарској у јесен 1602. вид.:
Г. Новак, ЦРВ VI (1970), 87 и 94. — Куга у Херцег-Новом, Београду и Угар-.
ској: А5У, 8епа1о III (5есге1а), Са1таг1а, КеКоп е! аИп, Шга I.
1 А5У, 5епа1о III (5есге1а), Ва1таг1а, КеИог1 е! а11г1, Шга III, Поло Тре-
визан из Сплита 7. X 1604. и Бовани Франчесто Брагадин из Котора 12. X
1604; Н. Чичин-Шаин, Писма Марка Кавањина, сплитског трговца из прве
половине XVII сгол»ећа, Старине ЈАЗУ 49 (1959), 116; X. Крешевл»аковић,
Еснафи и обрти у Босни и Херцеговини, Сарајево 1961, 27.
* Хисторијски архив у Задру (у даљем тексту; ХАЗ), В15расс1, генерални
провидур Г. Б. Контарини, фол. 3’~ 4 од 31. V 1607. (Оставштина Шиме Л>у*
бића); Г. Новак, ЦРВ VI, 157; Исти, Сплит у свјетском промету, Сплит
1921, 101.
* Г. Новак, ЦРВ VIII, 147; Ц, Фисковић, н. н., 5.
1 А5У, Со11е§10 V (5есге1а), Ке1аг1опе, ћш!а 72, п° 74, извештај кнеза и
капетана Чезара Долфина од 22. IV 1611; Г. Новак, Сплит у свјетском про,
мету, 103; Г. Новак, ЦРВ VI, 178; Г. Новак, Повијест Сплита II, Загреб 1961,
117.
* ХАД, Сопз. го§. БХХХН, 236' од 26. II 1611.
14
друга болесг месеца августа .7 Нису биле поштећене ни западне

стране, примерице кнински крај, где је изнуравајућа болест стигла
октобра исте године.8
Предострожност због могуће куге у Сарајеву постојала је у
Сплиту маја 1614. Месец дана касније вести су погврћене: у две
или три сарајевске махале почела је врућица, стално се повећава-
јући .9 Та обазривост код Млечана у великој је мери кочила про-
мет у сплитској скели. Како су у погледу карантина Дубровчани
били еластичнији, Млечани су, нарочито у Анкони (посебно 1623)
ширили гласине како дубровачки путници разносе чуму која је
владала у Турској.9*
Крајем лета 1615. болест је избила у Цариграду и потом се
проширила до Београда и Будима. Изгледа да је поштедела Босну,
у којој су тада мориле богиње. Једино је куга бродовима донесена
из Албаније у Херцег-Нови, али нема података да је одатле дал>е
проширена по Херцеговини .10 Маја 1615. колера је завила у црно
целокупни простор од Сарајева до Будима. У јесен те године чума
је сејала смрт у Сарајеву и одатле према мору, нарочито у долини
Цетине, ширећи се према Ливну, Сињу и Клису.11
Следећа редња започела је вртлог смрти још октобра 1618. у
Цариграду, али се тромо простирала према Босни, где је стигла тек
у јесен наредне године. Најпре се, као обично, појавила у Сараје-
ву. Из тог огњишта заразу је донео у Гацко у првој декади новем-
бра неки турски трговац са платном и марамицама. Ту се болест
јавила у три куће, одневши у прве две седам живота и бацивши
у постел>у других 12 у трећој кући; власти су одмах око тих домо-
ва поставиле страже, а народ се повукао у пол>а. Због тога се обо-
л>ење из Гацког није даље ширило, али га је било у Загорју, Ви-
шеву и у граничним местима Албаније.12 Око 20. октобра у кући
Ахмед-паше Дугалића у Сарајеву умрло је 20 особа; кријући то,
сам паша је намеравао да зимује у клишком санџаку, под изгово-
ром да жели да лично среди неке спорове између тамошњег сан-
1 Б. Орлнћ, Дубровачке вијесги, 49; Б. Орлић, Коментар дубровачких

вијести о епидемији у Босни и Херцеговини у XVII вијеку, Ас1а ћ1з1опса
тесИстае V, I (1961), 89—80 и 92.
' Г. Новак, ЦРВ VI, 201 и 204; Исти, Сплит у свјетском промету, 108.
* А5У, Со11е§1о V (5есге1а), КеЈагшш, б. 72, Сплит 26. VI 1614; Г. Новак,
Сплит у свјетском промету, 108.
*а В. Форетић, Повијест Дубровника до 1808, II дио, Загреб. 1980, 95.
18 Б. Орлнћ, Дубровачке вијести, 56; Б. Орлић, Коментар, 92. I јуна 1617.
зараза је бродовима стигла из Албаније у Боку, и то конкретно у Котор
(ХАД, 1л«. Роп. XII, 116 од 26. VI 1617).
” ХАД, АСММ XVII с., св. Ш , н° 1917/1, Габриел Батиторе из Сарајева
20. V 1617; А-САНУ, Заоставигпгаа Ј. Томића, бр. 8711/1-и/1, бр. 137, 139 од
12. X II 1617. ;
12 ХАД, ИеП. Роп. X II, 194; Б. Орлић, Дубровачке вијести, 51; Б. Орлић,
Коментар, 92.
15
хдак-бега и извесних првака; крајем новембра паша је већ приспео

у Ускопље.13
У лето 1622. клице опаке болести пренесене су у Боку из Алба-
није бродовима. Зараза је обухватила Котор и нарочито Пераст14,
а прешла је и у Херцеговину. Дубровчани су обуставили пренос
соли из Стона у Габелу, али млетачки поданици су наставили да
послују у Неретви и Макарској.15*О «-та1е 61 соп1а§1о-и у Сарајеву
јула 1622. Дубровчани су били обавештени од свог повереника у
Сарајеву .18 Ујесен 1623. чума је ојачала у Сарајеву, мада се она
најпре као смирила у другим деловима провипције, на пример из-
над Неретве.17 У лето наредне године куга је усмрћивала у Новом
Пазару и даље ка Скопљу; тада је у Косовској Митровици умро
један дубровачки трговац-извозник.18 Није познато да ли се обоље-
ње проширило даље ка Херцеговини и Босни. Године 1625. куга је
несумњиво харала у Херцеговини, где је пренесена вероватно из
Цариграда; ту је јула те године дневно умирало по 2—300 људи.19
Почетком октобра зараза се приближила Сарајеву а вероватно и
Бањалуци.20
Крајем 1627. чума се најпре огласила у Сарајеву. Одатле је
преко неког вела ( »наглавак«) пренесена у крај око Неретве. Пр-
вих дана јануара 1628. било је појединачних случајева смрти од
куге у неким селима у близини Неретве (Бивоље Брдо у Дубрави
— пет, Тасинце — два умрла). Једна жена је клице из тог жари-
шта пренела у Почитељ. Упоредо с тим, у селу Колеско код Неве-
сиња заразу је донео неки кожар из Сарајева. Из Невесиња болест
се проширила по осталој Херцеговини, тако да је концем године
она већ морила не само око Невесиња него по Неретви (Заострог),
“ А-САНУ, Заоставштина ј / Томића, бр. 8711/И-ц/З, бр. 152, Сплит 30.

XI 1619.
» ХАД, 1лИ. Роп. X III, 97 од 21. IX 1622; АСММ, XVII с., н° 2210/13,
Котор 4. IX 1622. (сумња и на Тиват). — Куге је било и у манастиру Зо-
графу у Македонији (Љ. Стојановић, Стари српскн записи и натписи IV, Бео-
град 1923, 119, н° 6627, 6630). — Још августа 1621. зараза је откривена на Крфу
па се дубровачка влада интересовала да ли је има и у Валони БеИ. 1^еу.
ХШ 1, 242 оа 14. VIII 1621).
■ Б. Орлић, Дубровачке вијести, 51; Б. Орлић, Коментар, 92.
“ ХДА, 1лу . ХШ1, 283’ од 29. VII 1622, дубровачка влада Мату
•Стуранију у Сарајево,
17 А5У, Со11ед1о V (5есге1а), Не1а210П1 б. 72, Сплит 8. XI 1623^ — За Херцег-
Нови тврдило се да у њему нема болести, него само »реИесћге е ша1 сН
шаггиссо« (Исто, 15. VI 1623, Лоренцо Контарини, провидур здравства у Дал-
мацији). Петехије и болест мацуко биле су врста куте, и то се већ у Вене-
цији знало; на пример, 1478. године куга је у Венецијн оквалификована као
•болест мацуко (Раћ1о МиПпеШ, Це551со уепе!о, Уепег1а 1851, 258). — У јесен
1623. куте је бнло V Албанији (А8У, 8епа1о III (зесге^а), Оа1шаг1а, НеПоп е1
лНп, Шга XXVIII, Котор 10. X 1623; Гл. Станојевић, Југословенске земље у
млетачко-турским ратовима XVI—XVIII вијека, Београд 1970, 161).
" ХАД, 1п1. сапс. XXIII, 40—2’ ОД 14. VIII 1624.
** Б. Орлић, Коментар, 93; АСВ, Сенато, Р гоуу. да 1егга е ба т а г , Шга
370, п° 35 ОД 8. X 1625.
л А8У, 8епа1о, Р гоуу. ба 1егга е <1а т а г , Шга 370, п° 35, 8. X 1625.
16
БОГУМИЛ ХРАБАК: КУЖНЕ РЕДЊЕ У БнХ
али не обнављајући се у Билећу .21 Смртоносног огња било је тада

и у Сарајеву 22 и у Београду23. Почетком децембра 1628. у Аубров-
нику се чуло да је био закужен и Скрадин изнад Шибеника .24 Док
се болест притајила крајем зиме 1629. у главном граду Босне, н>е
је било у Београду месеца фебруара .25
Крајем зиме 1632. епидемија куге паралисала је живот у Шта-
јерској (Грац, Цел>е( Птуј) и у деловима Хрватске (Вараждин), те
је с тим крајевима Млетачка Република обуставила сваки промет.2®
Заразу су, мећутим, у Трогир и осталу Далмацију унели товари са
трговачких лаћа .27 Није установљено да ли се куга из приморских
лука проширила у градовима унутрашњости, одакле су пословни
људи долазили на приморје, односно да ли је пренесена из Хрват-
ске у Босанску крајину. Исто тако, 1634. године чума се из Цари-
града довукла до Сјенице,28 дакле у прво суседство Босне, у крај
преко кога је Босна била повезана са осталим царством. Септембра
1637. куга се локално јавила у Фочи и Чајничу, али је Сарајево
било потпуно здраво. Јуна 1638. Чајниче и суседна два-три места
била су већ у потпуном здрављу. Док се у Сарајеву октобра 1640.
живело без страха од помора, једна локална куга на три дана хода
од босанске метрополе управо је купила најмногобројније жртве,
ширећи пламичке своје ватре према Новом Пазару и Прокупљу.
Почетком децембра ненгго оболелих било је мећу муслиманима Но-
вог Пазара .29
Маја 1641. здравствено стање у дубровачком залећу било је
добро, осим што је у санџак-беговој резиденцији било оболелих,
свакако због веза резиденције са Цариградом, у коме је зараза и
даље беснела.80
Године 1642, куга се пропшрила по Србији, па је ње било и у
Новом Пазару и Београду. Изгледа да није продрла у Босну па та-
8 ХАД, 1лП. Роп. XIV, 39, 223’; Б. Орлић, Дубровачке вијести, 51—2; Б.
Орлић, Коментар, 89, 91.
8 ХАД, 1,еП. Роп. XIV, 284 од 16. XII 1628; Б. Орлић, Коментар, 93; Б.
Орлић, Дубровачке вијести, 52.
21 ХАД, Моћ. БХХ, 10.
** ХАД, 1лН. Роп. XIV, 284; Б. Орлић, Дубровачке вијести, 152.
8 ХАД, 5еп1. сапс. СХСУ, 22'—3 од 213. II 1629. — Наредне 1630. године
велика куга сатирала је свет у Милану и у Венецији. (I. Моп1апе1Н — К. Сег-
уазо, ТЈ ИаПа бе1 зехсеШо, Милано 1971, 142—3, 148). До Босне ипак није
стигла.
8 ХАЗ, В1атре, п° 38, ВапсЈо рег осса510пе (Је11а рез!е, проглас 18. II 1632.
” ХАД, АСММ XVII с., св. БХХХ, п° 2149/5, провидур здравства у Ан-
конн 27. III 1632.
8 Б. Орлић, Коментар, 93. — Можда је зараза која се јавила око Со-
лина, Клиса и у другим турским странама 1635. куга из раније године која
се споро кретала (Г. Новак, ЦРВ VII, 187, 188).
8 Б. Орлић, Дубровачке вијести, 53; Б. Орлић, Коментар, 93. •— Године
1638. у западним крајевима чести су били случајеви напрасите смрти (Љ.
Стојановић, Стари српски записи и натписи, кн». I, Београд 1902, 338, п° 1319).
* ХАД, ЦеЦ. Роп. XVII, 176 од 9. V 1641. — Тада је било умирања због
глади (Љ. Стојанозић, Стари српски записи и натписи IV, 146—7, п° 6792).
2 Историјски зборник
17
да ни у Херцеговину. До појаве болести у Херцеговини дошло је

тек наредне године. У Фочи је почетком децембра умирало дневно
по десет особа. Село Клек код ушћа Неретве остало је без живе
душе.81 Куга је омела да се аурипигмент неког муслимана из Са-
рајева из долине Неретве транспортује у Сплит. Она је дуже ха-
рала у Сарајеву током лета, па су се неки трговци из касаба, на
пример из Олова, враћали у своја места.32 Током наредне године
чума се зацарила и у Сплиту, а у Сарајеву и Бањалуци због при-
мене ватре у уништавању закужених предмета и станишта било је
пожара .33
Током 1647. куга је морила херцегновски крај преко године
дана. Куга је у Нови пренесена из Требиња и средином лета једно
дете је за један дан умрло од црног пришта на врату. Нико није
помислио да је реч о куги, па је породица покојникова слободно
кретала по граду.34 Кад се зараза раширила, кожар Селим Алић
из Топле са још два Турчина пренео је кожне робе преко Треби-
шнице у љубињски кадилук у намери да враџбинама пренесе обо-
љење из новског у суседни кадилук. Вратио се преко дубровачке
Драчевице. Где је он прошао одмах је букнуо пламен болештине.
Болест су ширили и Новљани који су се склањали из свога града
у околину. Из Требиња и Новог чума се током јесени и следећег
пролећа проширила по највећем делу Херцеговине, до Неретве,
Дубраве (поред Мостара) и до Билећа. У самом Новом октобра је
било закужено 28 кућа а следећег месеца још 9 нових. Ширење
заразе помогли су и млетачки хајдуци својим одлажењем у акције
и одношењем плена у Клек и Далмацију .35 »Смртоносије« је добро
захватило и Габелу, и то већ октобра 1647, па су млетачке власти
наредиле да се строго спроводе мере здравствене заштите. И Мо-
стар је тада већ био под сумњом да је закужен. Од средине јану-
ара до средине марта 1648, мећутим;, у Мостару и Неретви није би-
ло случајева кужног обољења.36 И дубље у покрајини било је смрт-
них случајева. На пример, у настрадалом Сарајеву умро је од куге*
11 Б. Орлић, Коментар, 93.

* Н. Чичин-Шаин, н. н., Старине ЈАЗУ 49, 134, 132, 133, 141. — Наредне
(1644) куга је прорећивала становништво у Сплиту и у Рогозници (Исто,
п° 151, 155, 156, 158, 113; А ЗУ, 8епа1о, Р гоуу. Ца 1егга е <1а т а г , Шха 710,
Б. Морозини, провидур из Задра 18. VI 1644).
” К. Чичин-Шаин, н. н., 113; Б. Храбак, Привреда Бањалуке, 115. — Авгу-
ста 1644. заразе је било и у Сплиту и на Брачу (А5У, 8епа1:о, Р гоуу. <Ја 1егга
е да таг, Шга 710).
* Б. Орлић, Дубровачке вијесги, 54—5.— Ширење чуме од стране хајдука
маја—јуна 1648; ХАД, Роп. XIX, 163—4, 169—9’.
№Б. Орлић, Коментар, 94; Б. Храбак, »Злићи« из Херцег-Новог и зулум-
ћарење на уштрб дубровачке трговине 1600—1667, Бока X II, Херцег-Нови
1980. 90.
“ ХАЗ, АШ <Је11о ргоуебћоге <И Масагзса, св. I, фол. 51—Г и 61—6' писмо
п^Јотиура^ Андрије Зане макарском бискупу у Омишу 20. X и 25. X 1647. и
18
муселим Синан-ага.87 И на другом крају босанскохерцеговачког про-

стора било је неких пошасти од којих је свет масовно умирао. При-
мерице, у Новиграду било је 50 засужњених султанових поданика
из Вране и других места Котара. За мање од три месеца 80% њих
је умрло 88 И у суседној Лици (Грачац, Перушић и друга насел>а)
куга је у то време сатирала народ, који се склањао у планину .39
Зараза се у условима кандијског рата и сталног покрета трупа
и товара за њих лакше ширила по Босни и Херцеговини. У пролеће
1648. кужна болест се проширила по многим селима око Херцег-
-Новог (Поди, Богћевићи, Брист и друга) а у лето је обухватила и
Мојдеж, Бијелу па и Нови. Крајем године у вароши је било заку-
жено 40, у граду 42 а по селима 200 кућа. Болест се ширила због
глади .40 Она је у току пролећа и лета 1649. прешла у северну Дал-
мацију. Маја месеца захтеване су пооштрене мере предострожно-
сти због уношења робе из Турске. У Вргорцу чума се јавила јуна
1649; помињане су неке бале лана и кретање хајдука .41 Заразу су
доносили и Морлаци са својим производима на пијаце у Задру и
Шибенику .42 Тога лета стрепео је због могуће епидемије и послов-
ни свет у Сплиту.43
У јесен 1654, куга је сатирала свет у Србији (Нови Пазар, Про-
купл>е, Пирот ).44 У јееен болест се појавила у селу Златару крај
Фоче.45 Слично су новембра 1656. оболели сел>ани двају насел>а на
отоку Муртеру46, али се веза са Босном ни ту није видела. Снегом
богатог пролећа 1657. куге је несумњиво било у Сарајеву .47 Почет-
ком јесени исте године просуо се глас у Дубровнику да се чума
уврежила у Херцег-Новом48*, но о њеним ефектима нема ближих
м ХАД, АСММ, VII с., св. 1ЛИ, п° 1935/31; Б. Орлић, Дубровачке ви-
јести, 55. — 0 куги у Сарајеву 1648. вид.: В. Скарнћ, Сарајево и његова
околина од најстаријих времена до аустро-угарске окупације, Сарајево 1937,
74.
" С. Траљић, Врана под турском управом, Радовн Института ЈАЗУ у
Задру IX (1962), 348.
* С. Траљић, Турско-млетачко сусједство на задарској крајини XVII сто-
љећа, Радови института ЈАЗУ у Задру IV—V, Загреб 1959, 420.
41 ХАЗ, АШ бе11а ргоуесШопа <И Масагзса, зу. I, (о1. 63—3’, 79—9’, писмо
бискупу Петру Качићу 23. VI и 28. V 1649. — О куги у Босни у пролеће 1649.
вид.: Г. Станојевић, Југословенске земље, 226—7.
41 О. О1едо, Б!опа бе11а ЕериђИса <И УепегЈа <Ја11а зиа (огнЈагтпе з1по Гаппо
МИССХ1ЛШ, 1. III, Уепехга 1751, 197.
41 К. Чичин-Шаин, гг. д., 55.
44 ХАД, ИеП. Роп. XXI, 118', 119’, 120; АСММ XVII с., св. Ш , п° 1932/14.
48 Б. Орлић, Коментар, 94. — Вероватно се на кугу 1654. односн конста-
тација Лоренца Долфина, генералног провидура Далмације о умирању до-
сељених Морлака (Г. Новак, ЦРВ VII, 989).
46 Научна библиотека у Задру, Рукопис бр. 394 (Н1<Попа с1еПа биегга сН
Иа1шаг1а 1га УепеИап! е Тигсћ!, Ие1 Иои. Ргапсезсо ИПпјсо). — Ње је бнло и
у Цариграду (Б. Орлић, Коментар, 94).
47 АЗУ, БепаШ, Р гоуу. <1а (егга е ба шаг, Шга 376, п° 91 од 7. IV 1657.
44 Б. Орлић, Дубровачке вијести, 56; Б. Орлић, Коментар, 94 (барка са
два умрла из Албаније).
19
обавеиггења. Исте године чума је стигла у Улог, где је свет умирао

у великом броју. Симптоми болести били су: велика температура
и црвене петехије.49 Кужне заразе било је у истом граду и јула
следеће године.50 Изгледа да није била реч о локалној појави, него
о редњи, јер је обољења (септембра 1659) било и у Прокупљу а
вероватно и у Новом Пазару .51523
Године 1660. било је куге на више страна — у Једрену, у Ко-
сијерима (Црна Гора), али и у Сарајеву.62 Евлија Челебија, позна-
ти турски пухописац, сачувао је податак да је тада у Сплиту прак-
тикован карантин од 40 дана за дошљаке из Босне.53 Заразе је мећу
Црногорцима било и почетком 1662, а у два села херцегновског
краја децембра исте године.54*Јула 1663. чума је поново харала Са-
рајевом .65 Те јесени давила је у Ливну а свакако и у Сарајеву .56
С пролећа 1665. у потпуности је престала болест у Мостару.57
У години велике треппве у Дубровнику и Херцег-Новом (1667)
чуме је у јесен било у два највећа града, у Сарајеву и у Мостару,
али и у мањим месгима, на пример у Купресу. Кад је зараза уста-
новљена, запео је транзит у млетачке луке а роба је остала да ле-
жи у Неретви.58 Новембра месеца у Мостару је било закужено 20
кућа .59 Због заразе и санџак-бег је напустио град, забранивши прет-
ходно извоз стоке из санџака .60 Са инфицираном ордијом паша је
сакупљао харач по Херцеговини, крећући се ка Стоцу или Л>убињу
и Л>убомиру, односно ка Никшићима и Корјенићима. Болест је по-
трајала у Херцеговини и током 1668. године. И у Пријепољу је тада
* Б. Орлић, Коментар, 94 (и у Београду, Прокупљу и Новом Пазару).

" ХАД, Сопз. Г08- С1Х, 171’ ОД 15. VII 1659; 1л«. Роп. XXII, 206’; Б. Орлић,
Дубровачке вијести, 57—8.
" ХАД, АСММ XVII с., п° 1935/42, Фоча 15. IX 1659; Це«. Роп. XXII, 233;
Б. Орлић, Дубровачке вијести, 58.
52 Б. Орлић, Дубровачке вијести, 58; Б. Орлић, Коментар, 95; А. Вучетић,
Дубровник за кандијског рата 1645—1669, Дубровник 1896, 364; Г. Станојевић,
Југословенске земље, 256 (у Сарајеву је, наводно, од заразе умрло 37.000 љу-
ди). — Куге је бљ\о на Брачу децембра месеца (Музеј града Пераста,, Ар-
хивско о^ељење, књ. XV, фол. 129) а сумњало се да је ње јуна месеца било
и у Улцињу (АЗУ1, 8епа1;о, Р гоуу. с!а 1егга е (1а т а г , Шга 377, п° 24, Шибеник
24. VI 1660).
53 Евлија Челеби, Путопис. Одломци о југословенским земљама, Сарајево
1979, 201.
“ Музеј града Пераста, Архивско одељење, књ. XV (АИап бј сошшегс1о
беИ* А1ђап1а), фол. 121—3 и 133. — Јула 1662. у Новом Пазару умро је од куге
дубровачки трговац из Приштине Томаш Држић, велшси извозник вуне
(ХАД, 1лМ. Беу. 1ЛШ1, 142’ и 144—4’).
“ АЗ^, 8епа1о, Р п т г . ба 1егга е ба таг, Шга 378, п° 86 од 7. VII 1663.
“ В. Скарић, Сарајево, 106,
57 ХАД, АСММ XVII с., св. Х1Л, п° 1807/3 (9. IV 1665).
“ Научна библиотека у Задру, Рукопис МС п° 394 (Шз^огга <1е1 <1оЦг. Рг.
БИтсо), фол. 234; Р. Самарџић, Борба Дубровника за опстанак после великог
земљотреса 1667. г., Београд 1960, 240.
“ Р. Самарџић, Борба Дубровника за опстанак, 239, 240.
" ХАД, АСММ XVII с., п° 1932/25, дубровачки поклисари из Љубиња
19. XI 1667.
20
БОГУМИЛ ХРАБАК: КУЖ НЕ РЕДЊЕ У БиХ
владао велики помор61 И наредне године, кад је завршен кандиј-

ски рат, куга је и дал»е сејала смрт по деловима Босне и Херце-
говине.62
Почетком јесени 1670. чума је била откривена и у четири сара-
јевске куће. Паша је тада лежао у Ливну болестан од грознице
трећедневке, од водене болести и од тумора на ногама. Нови Па-
зар је тада такоће био окужен. Децембра следеће године крепка
куга је поново опасала Сарајево. Босански паша са својом зараже-
ном пратњом дошао је у Хребиње те се дубровачка влада бојала
да неће преко Конавала у Нови .63 Роба која је у Сплиту примана
за Венецију стизала је августа-септембра 1671. из зараженог Сара-
јева .64 Године 1672. чума је поново закуцала својом косом на врата
босанских нарочито варошких домова .65 Фра Лука Имбришимовић
такоће је известио да је у Босни зараза бесиела.66 Две године доц-
није куге је било и у Далмацији .67
Епидемија чуме регистрована је 1675. како у Београду68, оста-
лој Србији и Скопљу69, тако и у Подгорици70, Бару, Улцињу и Ска-
дру71. У једном писму упућеном кардиналу Алтијерију у Рим (17.
фебруара) дубровачка влада је писала како у Отоманском царству
никада недостаје заразе, час у једном а час у другом делу земље.72
Тешко да је у таквом »распореду« могла бити мимоићена војнички
и трговински јако изложена Босна. Почетком следеће године по-
ново је забележена болест у Подгорици 73 Априла 1676. у Херцег-
-Новом и у Драчевици умрло је 62 особе од оне срдобоље која зна-
чи почетак куге. У лето те године »немоћ« је из Албаније походила
Црну Гору и Котор .74 Јула исте 1676. у Пљевљима је било заражено
већ 15 кућа, па је и санџак-бег напустио свој двор да би пошао на
чист зр а к 75 Око манастира Милешева много је цркала стока и била
је велика глад.76 У пролеће 1677. Сарајево и Мостар су поново би-*
“ Б. Орлић, Дубровачке вијести, 58—9; Б. Орлић, Коментар, 95.

в Б. Орлић, Коментар, 95.
“ Б. Орлић, Дубровачке внјести, 59—60; Б. Орлић, Коментар, 95. — Из-
гледа да је та куга у Босну дошла из далматинског приморја, јер је ње у
Шибенику било још пре средине марта 1670. (Г. Новак, ЦРВ V III, 10).
и ХАД, АСММ XVII с., св. XV, п° 1567, опат Ст. Градић Дубровнику
17. IX 1671.
* И. Николић, Кад морија Мостар моријаше, Сарајево 1963, 127.
“ Р. Јеремић, Прилози историји, 19.
а ХАД, АСММ XVII с., св. XV, п° 1592, дубровачка влада Ст. Градићу
у Венецију 4. XI 1674.
и ХАД, АСММ XVII с., св. Х1УШ , п° 1888/32 (10. II 1675).
** Б. Орлић, Коментар, 196.
* ХАД, Бе«. Роп. XXIX, 131' од 28. X II 1675.
" ХАД, АСММ XVII с., св. Х1/2, п° 1254, фол_ 93 од 24. I 1675; св. XX,
п° 1698/19, Венеција, 5. 1 1675.
" ХАД, АСММ XVII с., св. VI, п° 588.
71 ХАД, АСММ XVII с., св. VII, п° 747, опат Ст. Градић из Рима 12. I I 1676.
74 Б. Орлић, Дубровачке вијести, 60—1.
75 ХАД, АСММ XVII с., св. Х1Л/, п° 1832/2, поклисари из Милошевог До-
ла 23. V II 1676; Б. Орлић, Коментар, 96 (обишао и Чајниче и Пријепоље).
74 Л>. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 417, п° 1724.
21
Ј[
аи закужени, а болест је завладала и у Попову. Месеца новембра

опустошена су нека села почевши од Мостара до Попова ,77 О бо-
лести откривеној у Мостару Дубровчани су обавестили генералног
провидура Далмације још 5. јуна, скрећући му пажњу да се роба
ипак допрема у Неретву а потом на Корчулу. О куги у Попову
Аубровчани су истом адресату писали почетком јесени .78
Године 1678. чума је давила у Цариграду и по Србији79, али
крајем лета и у Никшићима и Корјенићима и у друта два-три села
далеко дан и по хода од Рисна .80 Куге је те године било и на бо-
санско-аустријској граници, где је воћена борба. Фра Никола Ла-
шванин је велнку кугу у Восни и другде везао у свом летопису и
за 1679. годину.81 Крајем лета у Рисну се знало о великој редњи
у Босни, која је била део епидемије која је обухватила Немачку,
Левант и Шпанију.82
Јануара 1680. откривена је зараза у селу Љубомиру. Она се
потом проширила и на друга херцеговачка села, као на Шћитово,
где је такоће умрло неколико лица .83 У лето исте године чак у Ри-
му чуло се о великом помору у Сарајеву и у другим деловима Бо-
сне. И Венеција се чувала промета са тим крајевима преко Спли-
та .84 Пре појаве у Љубомиру, кута је харала у Мостару, можда у
наставку оне епидемије која је обухватила (1678) Никпшће и Кор-
јениће односно Сарајево (1679). Смртност је била мања него за
време редњи следећих година.85 Две године касније знатно север-
није од Дубровника огласила се куга .80
Године 1686. у Босни је чума поново изазвала помор .87 Један
аутор закл>учио је на основу свог ишчитавања литературе да је у
Босни и Херцеговини куга давила и 1687. и 1688. године.88 Крајем
1689. »немоћ« је поново била присутна у босанским домовима .89
О епидемији 1690. године има релативно доста изворних поме-
на. Јануара месеца Албанија и Далмација биле су здраве. У радиу-
су дубровачке трговине једино је у херцеговачком селу Капавице*
* Б. Орлић, Дубровачке вијести, 61; Б. Орлић, Коментар, 96.

71 ХАД, 1лН. Роп. XXX, 49', 74' и 87.
* Б. Орлић, Коментар, 96, 87. — Септембра 1678. у Белим Црквама око
Прокупља: ХАД, АСММ XVII с., св. Х1ЛЧ1, п° 1849/4, Нови Пазар 26. IX 1678.
“ ХАД, АСММ XVII с., св. БХИ, № 2048/14, Пераст 10. IX 1678. — О ку-
ги у Боки: Исто, № 1653, Ст. Градић из Рима 8. X 16/8.
м Ј* Јеленић, Л>етопис фра Николе Лашванина, ГЗМ 1915, стр. 3.
« ХАД, АСММ XVII с., № 1130, Ст. Градић из Рима 14. IX 1679.
® Б. Орлић, Дубровачке вијести, 61—2.
в ХАД, АСММ XVII с., № 1129, Ст. Градић из Рима 31. VIII 1680. —
Почетком 1680. куге је било и у Београду и северној Србији (ХАД, АСММ
XVII с., св. и , № 1913/125).
“ Б. Ор,шћ, Коментар, 96.
“ Б. Орлић, Дубровачке вијести, 62.
17 Р. Јеремић, Прилози историји, 19.
“ X. Хајдархоџић, А1сип1 сепш, 377.
в Б. Орлић, Коментар, 96. — Ње је тада било у Метохији, у војсци ге-
нерала Пиколоминија (Г. Станојевић, Србија у време Бечког рата, Београд
1976, 149).
22
умрло 10—30 особа, да је био обустављен трговински промет са

Л>убињем.ео У првој половини јуна требињски бег је такође умро
од куте .91 Чума је масовније завладала Требињем почетком лета.
Она се још крајем марта показала у једном суседном селу а била
је пренесена из Дабра. Концем августа умирало је у Требињу про-
сечно 14 лица дневно. Умрли су и бегов син и неки турски аскери.
До тог времена у Херцеговини је кужна неман прогутала око 3000
људи. Првих дана септембра шира породица требињског бега већ
је покопала 8 својих чланова. Ж ртава је било и у требињским се-
лима Мостаћи, Пољице и у другим, тако да је из санитарних раз-
лога утврћена једна млетачка пандурица на том правцу. Људи су
бежалн из насеља и боравили су у дашчарама поред реке. Концем
новембра страдали су и неки власи, али је помор поглавито захва-
тио Муслимане. Обољење се ојачало и у Љубомиру, у коме је до-
тад од чуме помрло око 170 житеља; болних је било и у беговој
кући .92 Првих дана септембра зараза је још трајала у Царинама,
у непосредном дубровачком суседству; опасност је за Дубровник
минула тек крајем тога месеца.93
Почетком лета 1690. смртност је већ била знатна и у западном
делу европске Турске; била је жестока не само у Сарајеву и Мо-
стару него и у разним селима .94 Почетком августа зараза је била
у пуној јарости, и тада је откривена и у Кннну и Дрнишу а велики
помор задесио је Шибеник; трогирски каштели и Сплит били су
одсечени од осталог света .95 Болест је током септембра већ преста-
ла на шибенском подручју, на Муртеру, Зларину и у Макарској
крајини, али је обухватила осталу Далмацију .96 Болест је прорећи-
вала становништво и у Бањалуци .97 Млетачки здравствени органи *
90 ХАД, 1лП. Роп. XXXVIII, 73'—46 од 31. I 1690; Б. Орлпћ, Дубровачке

вијести, 62,
и ХАД, АСММ XVII с„ св. ћХХУП, № 2132/3, С. Бунић из Стравче 16.
VI 1690.
м Б. Храбак, Требиње, Попово и Доња Неретва у хајдучком војевању
за време морејског рата, Прилози Института за историју XVII, Сарајево
1980, 87—8. — Месеца јуна у дубровачком залећу а ујесен на Корчули и у
осталој Далмацији: Р. Јеремић— Ј. Тадић, Прилози I, 100.
п Ј. Радонић, Дубровачка акта и повеље, књ. IV, св. 2, Београд 1942,
4. IX 1690), 50 (26. IX 1690).
* Исто, 14—5, 19—20; ХАД, АСММ XVII с„ св. IV, № 414, Анкона 29.
VII 1690; Б. Орлић, Дубровачке вијести, 63.
** ХАД, БеИ. Роп. XXXVIII, 177 (6. августа 1690. у Напуљу); Ј. Радонић,
н. д., књ. IV, св. 2, 25—6; Б. Орлић, Коментар, 96 и 87; В. Скарић, Сарајево,
108; Ј. Јеленић, Л>етопис фра Николе Лашванина, 10.
* Ј. Радонић, н. д., књ. IV, св. 2, 56 (28. IX 1690). О зарази у Шибенику
и о спаљивању закужених кућа у Скрадину септембра 1690. вид.: АЗУ, 8е-
па1о, Р гоуу. ба Јегга е Оа т а г , Шга 711, шибенички кавалијер Анцоло Фондра
из Скрадина 8. X 1690.
п X. Крешевљаковић, Еснафи и обрти, 27. Месеца јула болест је давила
људе и у Бањалуци (ХАД, АСММ XVII с., св. IV, № 114, Јосип Стурани 29.
VII 1690).
23
поново су регистровали ~ та 1 соп1а§1050« првих дана новембра у

Мостару, Читлуку, Габели, Л>убушком, Стоцу и Дубрави а сумњало
се да је заражена и Макарска и Опузен. Средином децембра турска
Херцеговина и Подгорица биле су на ударцу смртоносних клица .98
Зараза се пренела и у следећу годину. Већ 12. јануара дубро-
вачка влада дала је затворити скелу на Плочама и забранила је
дал»и приступ Загорцима који су долазили по со. Болест је трајала
пуна четири месеца и престала је тек у мају месецу." По неким
списима могло би се закључити да су кугу у Дубровник унели
хајдуци из Требиња који су служили у млетачкој војсци, док се у
другим доказивало да су је пренеле служавке са робом из залећа.
Окужених лешина било је и у неким дубровачким селима, на при-
мер у Дубравицама.100 Дубровачки сенат је заинтересовано и не-
тачно јављао у Беч и Напуљ да се већ више недеља није појавио
ни један случај обољења у граду .101 Средином априла болести је
сигурно било у Требињу и Попову, а за Сарајево средином фебру-
ара постојали су противречни подаци 102
Почетком 1694. године куга се разгорела у Сарајеву, где је у
првој половини фебруара и нови тефтердар оболео од бубона .108
Месеца марта заразе је било на Царинама, у непосредном дубро-
вачком суседству.104 Велика епидемија у Цариграду 1698. изгледа
да је поштедела ужу Босну.105 Херцеговина није избегла злу коб,
јер се чума појавила месеца марта у Дробњацима и Никшићнма .108
У јесен 1699. заразе је било у Београду.107
Поред кужних редњи јављале су се у Босни и Херцеговини
током XVII столећа и епидемије других болести. Године 1612, на
пример, било је у Сарајеву плеуритиса, 1615. — богиња, а 1676. у
Херцег-Новом срдобоље. Најчешће се ипак јављала инфлуенца .108*
** АУ8, 8епа1о, Р гоуу. <Ја 1егга е <Ја шаг, Шга 711, кнез са Хвара 3. XI
1690. и Алвизе Морозини са галије код Муртера 21. XI 1690; П. Дуодо из
Котора 16. XII 1690.
" Р. Јеремић, Прилози, 100.
Б. Орлић, Дубровачке вијести, 63. — Зараза у Требињу и у крају
према Крфу: ХАД, АСММ XVII с., № 2132/108 и 69, јануара 1691.
,м Ј. Радонић, н. д , књ. IV, св. 2, 101 и 102.
|М АЗУ, 8епа1о, Р гоуу. Ла 1егга е да шаг, Шга 711, Трогир 18. IV 1691;
А, Морозини из Цавтата 16. II 1691; Филип Адами из Царина 13. II 1691.
,м Б. Орлић, Дубровачке вијести, 64; Б. Орлић, Коментар, 96. — Здравл>а
је било мало у Босни и септембра 1691; А8У, Зепа1о, Р гоуу . да 1егга е да
тпаг, Шта 711, Анцоло Морозинн 2. и 6. X 1691.
1МХАД, АСММ XVII с., св. X III, № 1328, фол. 17—23 од 23. III 1694.
* Б. Орлић, Коментар, 96 (погрешно закључивање и за Херцеговину).
" ХАД, АСММ XVII с., св. ГХХ, № 2125/218, Буњо А. Растић 17. марта
1698. из Конавала; БеМ. Роп. Х П , 65 од 24. III 1698. (један Пераштанин из
Котора А. Марчећу у Херцег-Нови).
т ХАД, АСММ XVII с., № 1691/168 (Беч, 7. XI 1699).
24
Ш Редње куге и других болести у Босни и Херцеговини у ХУГО сголећу
Чума ни током XVIII века није могла бити подједнако распо-

ређена према деценијама. Највише података сачувано је за 30-те
и 60-те године а потом за 80-те. У то време су заиста мориле нај-
веће епидемије, обично у трогодишњем циклусу.
Према једном писцу, кужне заразе је у босанскохерцеговачком
простору било 1700, 1701. и 1706. године.1 Маја 1705. »немоћ« је ко-
сила и у Новом Пазару2, али нема индикација да је пренесена и у
Херцеговину или Босну. Већ фебруара 1707. куга је давила у Са-
рајеву и околини .3 Крајем априла она је већ била јаросна у Босни,
Београду а током лета и у Сремској Митровици.4 У Новопазарском
санџаку куга или колера харала је 1709. године.5*У суседству Бо-
сне на другом њеном крају било је чуме следеће 1710. године у
Сплиту.®
Друга деценија је протекла у примерном здравл>у. Фебруара
1712. куга је забележена у суседству, у Славонији а јула у Београ-
ду .7 Епидемија би долазила у обзир још само 1719. године, када је
чуме било у Цариграду, Бугарској, Влашкој, Београду, Нишу, При-
штини, Вучитрну и Драчу. У Босни и Херцеговини, колико се сада
зна, није било знака њеног присуства.8*Ипак, две песме из Ерлан-
генског рукописа, писане око 1720. помињу време кад је морија
додијавала Мостару.0
Прилично је здрава била и трећа деценија столећа. Почетком
новембра 1722. у неким местима Србије забележена је, изгледа, не-
ка више локална појава чуме .10 Нема наговештаја да се проширила
и по Босни и Херцеговини. Крајем 1726. куге је морало бити и у
Босни, јер су Аустријанци строго пазили на примену контумацких
прописа у Славонском Броду и у Бијељини.11 Марта 1729. епиде-
1 X. Хајдархоџић, А1сипЈ сепш, 377. — Куга је у лето 1700. харала и у

Београду и према аустријским изворима дневно је умирало до 500 л>уди
(С. Гавриловић, Срем од краја XVII до средине XVIII века, Нови Сад
1979, 239).
1 А-САНУ, Оставштина Ј. Томића, бр. 967-а/36б, VI група, Никшићи 2. V
1705. по старом.
* Р. Јеремић— Ј. Тадић, Прилози, 101—2; Р. Јеремић, Прилози историји,
19. — Октобра 1707. једна мање опака куга јавила се у Београду (С. Гаври-
ловић, Срем, 240).
* С. Гавриловић, Срем, 240.
1 Иван Косанчнћ ( = Мита Димитријевић), Ново-пазарски санџак и н>е-
гов етнички проблем, Београд 1912, 48.
' Ц. Фисковић, н. н., 5.
7 С. Гавриловић, Срем, 241.
I Г. Станојевић, Епидемије куге у Србији 1719. године и превентивне
мјере у Венецији, Српски архив за целокупно лекарство, бр. 11—12/1973, 939;
М. Д. Грмек, Извјештаји трију лијечника о путовањима по Босни у XVII ст.,
Анали Хисторијског института ЈАЗУ VI—VII (1959), 99.
* И. Николић, Кад морија Мостар моријаше, 128. — Н>е је тада било и
у јужној Србији (С. Гавриловић, Срем, 241).
10 Г. Станојевић, Епидемија, 941.
II С. Гавриловић, Срем, 241—2.
25
мија неког сточног обол>ења захватила је Црну Гору, Херцеговину

и Босну.12 Свакако је болест изазвала предострожност код кајма-
кама босанског паше, те је издао бујурулдију о превентивним ме-
рама ако се куга појави по муслиманским и хришћанским маха-
лама Сарајева.13
Као увод у велику епидемију куге 1731—32. године треба
сматрати њену појаву у Сарајеву још 1730, али не у нарочито акут-
ном облику.14 Дакле, опет трогодишњи циклус. Зараза је 1731. обу-
хватила већа места и свет је почео бежати из ушорених насеља.15
Ње је било 1731. и 1732. године и у Сплиту,16 скели Босне. Никола
Аашванин је забележио да је редња настала 1730. у Сарајеву и
Јајцу, да је у Фојници прва жртва у католичкој вароши умрла 19.
новембра 1731, а да је 1732. страдала и остала Босна. У Фојници
је помрло 57 католика и 1200 муслимана. Било је губитака и мећу
фратрима, па је смрт нашао и викар и бивпш министар-комесар.
У Сарајеву, Мостару и Бањалуци укопавано је дневно и ло 300
мртваца. Већ 1731. било је мало места, чак и села, у којима црна
■смрт није косила. Године 1732. болест се испол>авала напрасном
смрћу. Тада се у Сарајеву копало и по 280 гробова на дан .17
Млетачки санитетски органи врло су пажљиво мотрили на ши-
рење заразе тс 1731—2. године. Сердар Кецојевић из Требиња јав-
љао је 1. септембра на основу причања придошлица да је Сарајево
због куге опустело. Смртоносне клице појавиле су се и у три куће
у Мостару, у Пљевљима, на Дрини и у Улогу; Сарајлије су два
дана раније стигле и у Љубомир и друга места Херцеговине. Пре-
ма дубровачкој информацији од 22 . септембра, чума је највише
сатирала у Сарајеву и Травнику; обољење је установљено и у Ко-
њицу, на Иван-планини, у Јелечу, Загорју, у Мостару и још неким
местима; у главном граду Херцеговине закужена су била четири
дома. Сердар Иван Симић јавио је 15. октобра провидуру Книна
да су утонули у ватруштину Мостар, Сарајево и Травник и још
два суседна града као и друга два код Ускопља; у целом том делу
Босне смрт је ликовала и сваког дана одлазило је на други свет
на стотине душа. Непотписани млетачки поузданик у извештају 24.
■октобра јавио је которском провидуру да су здрава места: Треби-
ње, Гацко, Љубомир, Загорје, Љубиње, Бањани, Рићани и Рудине;
у Сарајеву је дотад страдало 37.000 људи; заразом је била обухва-
“ М. И. Милошевић, Носиоци поморске привреде Котора прве половине

XVIII вијека, Годишњак Поморског музеја Котора IX (1960), 119.
“ Ј. Матасовић, Фојничка регеста, Споменик СКА 67 (53), Београд 1930,
192, № 843.
и В. Скарић, Сарајево, 119. — И у Сплиту не само 1732. него и раннјих
година, почев од 1729. бележени су случајеви кужннх обољења (Д. Кечкемет,
н. Д., 85).
в В. Скарнћ, Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17. и 18.
вијеку, Сарајево 1928, 39 (умирање по 300 особа је »свакако претјеран број«).
14 Ц. Фисковић, н. н., 5.
” Ј. Јеленић, Љетопис фра Николе Лашванина, 13 и 14; Р. Јеремић,
Здравствене прилике; Р. Јеремић, Прилози историји, 19.
БОГУМИЛ ХРАБАК: КУЖ НЕ РЕДЈБЕ У БиХ
ћена сва Босна до Бихаћа; град Јајце се затворио; у Фочи је такоће

доста народа усмрћено; у Мостару је куга била жестока као у Са-
рајеву па су лешине бацане и у Неретву; богати бегунци из Сара-
јева дошли су у манастир Житомислићи али их је и ту умрло де-
вет особа. На основу неких других података которски провидур
је венецијански магистрат здравства обавестио да је у Сарајеву
помрло већ 34.000 лица, да је помор сличне жестине и у Мостару,
тако да прети зараза млетачком Опузену. Обавештење од 26. новем-
бра прикључило је закуженим насељима и Требиње, села која су
му припадала и гранични појас Херцег-Новог. Према релацији из
Сплита од П. децембра, инфекција је овладала у 70 од 100 босан-
скохерцеговачких места. О болести у Сплиту извештај је поднесен
14. јануара. Према дубровачком обавештењу далматинском гене-
ралном провидуру од 9. децембра, куга је у Сарајеву ушла у више
стотина кућа, а потом се раширила на суседна села. У исто време,
у Травнику је умирало 50 до 60 житеља на дан. У Јајцу је »немоћ«
изазвала пјраву страву, јер је град готово потиуно опустео а куга
је свуда сејала пропаст. Није било бол»е ни у суседним селима.
У Житомислићу страдало је 15 лица и из редова сарајевских до-
беглица; за последњи месец ипак није поновљен ниједан смртни
случај. У Мостару је укопавано мртвих више него икад; до почет-
ка децембра 1731. сахрањено је око 1000. У селу Улогу усмрћено
је готово цело становништво. У Невесињу зараза је откривена тек
крајем новембра. Столац је била последња херцеговачка паланка
која је била захваћена огњем умирања. Страдала су и нека села
измећу Мостара и Благаја. Болест је преко избеглих Мостараца
продрла и у два села Попова, у Срвиљане и Величане. На списку
заражених места налазили су се и Чајниче, Пљевља, Нови Пазар
(са пет закужених домова), Вучитрн, Приштина, Скопље, Софија
и насеља на обалама Дунава. У Сплиту је чума установљена 24. но-
вембра 1731. Смртност у Мостару је била највећа управо измећу
првог (9. децембра) и другог (17. децембра) обавештења. За тих
осам дана помрло је 2000 Мостараца, јер их је 17. децембра укупно
изгубило живот 3000. У Попову је зараза ушла и у треће село —
Равно, а од планинских села изнад Требиња у Туране. У Новом
Пазару смртност је увећана, те је после Виторина помрло још 18
особа познатих органима власти у Дубровнику. Чума је била же-
шћа и у Приштини, Скопљу и Софији и једино је Ниш представ-
љао острво здравог зрака .18 Један стари запис из те године наводи:
»бист чума у Сарајеву и по 210 гроба на дан «.19
Док у Београду почетком априла 1732. није било сумње због
болести, епидемија је и даље трајала у Травнику, Бањалуци, Лив-
АЗУ, Зепа1о, Р гоуу . <Ја 1егга е <1а таг,Ш га 712, према поменутим да-
тумима и адресантима.
” Л». Стојановић, Стари српски записи и натписи, кн>. V, Ср. Карловци
1925, 60, бр. 764, 2.
27
ну, Бугојну и другим местима заладне Босне.20 Постоји непроверен

податак да је у Вањалуци 1732. забележено већ 7000 ж ртава од
кужне епидемије. Вероватно је преко Босанске Крајине епидемија
продрла и у Крбаву и у Лику. Ту се она појавила о католичком
божићу 1731, и то најпре у крбавском селу Фрекешићу, у морлач-
кој породици Хасић, где је зараза била пренесена из турског села
Скочајин воском и другом робом. Потом је инфекција продрла у
Кореницу па у Пакаше (Лика). Преко воска и друге робе болест
је унесена и у Карлобаг.21 Један каснији извештај навео је 24 жртве
у Фрекешићу, 49 у Кореници и 5 у Бунићу. Још у марту 1733. на-
Бено је у Лици седам заражених и 38 сумњивих особа. Крбава је и
тада санитарним кордоном чувана од Босне, у којој су с времена
на време откривани закужени 22
Према једном недокументованом попису епидемија у Босни
и Херцеговини, заразе је било и 1734. и 1735. године.23 V источној
Босни чума се јавила 1736. године и доста је народа помрло .24 Њ е
је у лето те године било како у Скадру25. тако и у Сарајеву2®.
Феоруара 1737. болести је поново било у Албанији .27 Већ марта
1738. велика епидемија обухватила је Ердељ, Влашку и Банат са
Темишваром. Због тога су млетачке власти забраниле сваки додир
Бокеља са Црногорцима и Грбљанима 28 Аустријска војска унела је
клице чуме 1737. у Бањалуку за време војног похода. У трогодиш-
њем циклусу 1737—39, у суседној Славонији и осталој Аустрији љу-
ди су гладовали и умирали од кужне болести а владао је и помор
стоке.29 Куга или колера установљена је 1737—39. године и у Но-
вопазарском санџаку ,80 с пролећа 1739. у Београду 31 и Славонији32,
али и у Пећи88. Од новембра 1739. до благовести 1740. због великог*
" Као бел. 18/Ш, исказ неког Богића Ивановића из Љубомира од 29.
IV 1732. који је дошао из Београда и Сарајева. — За Бањалуку се наводи
помор 7000 л>уди, што би представл>ало праву демографску катастрофу (А.
Бејтић, Бањалука под турском вдадавином, Наше старине I, Сарајево 1953,
51).
и ХАЗ, 81атре, куг. I, бр. 50 (Задар, 18. II 1732).
н Исто, бр. 45 од 28. III 1733.
* X. Хајдархоџић, А1сип1 сепп!, 377.
* С. Башагић, Кратка упута у прошлост Босне и Херцеговине, Сарајево
1900, 95.
м М. И. Милошевић, Носиоци, 119. — Те јесени владала је велика говећа
зараза у папској држави (ХАД, АСММ XVIII с., св. СЕХН, № 3205/69).
“ В. Скарић, Сарајево, 119.
” Научна библиотека у Задру, Збирка огласа, кут. I, 1. III 1737.
" Исто, 29. III 1738; М. И. Милошевић, Носиоци, 120. — О куги у Бео-
граду и новембра 1738; С. Гавриловић, Срем, 249; о чуми у Видину нопембра
1738: ХАД, АСММ XVIII с., св. СХХУ, № 3164/7, Л. Кирико 28. XI 1738.
** Л>. Стојановић, Стари српски записи и натписи, кн>. II, Београд 1903,
114, № 2727.
зо Косанчић н д,
« ХАД, АСММ XVIII с’., св. СХХУ, № 164/4 и 16, Лука Кирико из Пере
2. IV и 16. V 1739.
“ Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи V, >6 7779.
“ Исто, 76, № 7778.
28
снега стока је много цркавала, а међу људима често се јављала ре-

ума у ногама .34
У Босни и Херцеговини куга је давила свет 1739, 1740. и 1745.
године.35 Фра Никола Лантванин наводи да се у јесен 1741. чума
по други пут уврежила у Сарајеву, те је сејала смрт и 1742, и то
и у Високом, око Сутјеске, око Вареша, у Фојници, Крешеву, Трав-
нику, Зеници, у Неретви и на Црном Врху. У Фојници је подлегло
67 католика, седморо деце и шест фратара .36 Октобра 1741. зараза
се јавила и у Никшићима и околини 37 Те (1742) године куга је из
Босне преко Санског Моста прешла и у Хрватску .38 Епидемија је
испунила трогодишњи циклус, јер је »смртоносије« било по свој
земљи и 1743, кад је болести подлегло и Ливно.39 Тада су млетачке
власти у Задру предузеле мере да се карантин стриктно спроводи,
и то 29. маја са 28 дана за робу и путнике са правца Боке Котор-
ске и дубровачке државе и са 14 дана за доњу Далмацију и острва.
Предострожност се односила и на Крбаву, Лику и Кварнер .40 Јуна
1748. зараза се јавила у Бару и дневно је умирало 4 до 6 житеља .41
Педесете године биле су релативно здраве. У Сарајеву је 1753.
морила мала куга .42 Куге је 1755. било у Каваји (Албанија), а 1759.
у Битољу и Струзи43. Сарајевски летописац Мула Мустафа Баше-
скија за лето 1757. забележио је да су међу децом завладале у ве-
ћој мери оспице, а за годину од септембра 1757. до септембра 1758.
да је била израженија астма .44
Један циклус куге почео је у Сарајеву 1760. или 1761. године
и трајао је узастопце неколико година.45 У пролеће 1761, после мра-
зева и прехлада, рикао је велики кашаљ и код одраслих у Сара-
јеву. У лето те године наишао је помор говеди, тако да се није
могло пролазити сарајевским улицама од смрада лешина угинулих
крава.4®Чума је 1761. морила и по осталој Босни, па је дубровачка
54 Л>. Стојановић, Стари српски записи, књ. II, 125, Мг 2790 (Беочин).
“ X. Хајдархоџић, А1сит сепп1, 377. — У Сремској Митровици фебруара
1741. контумирање је износило 40 дана (С. Гавриловић, Срем, 263).
** Ј. Јеленић, Љетопис фра Николе Лашванина, 20; Р. Јеремић, Прилози
историји, 19 и 20.
37 С. Мијутпковић, Млетачко оснивање (1730) и француско укидање
(1810) Здравственог уреда у Перасту, Ас1а ћЈзЈопса тесПстае, и — 2 (1961).
— У сарајевској околини етнографи су забележили заразе и 1731, 1741, 1762.
и 1782. (Ст. и Вл. Трифковић, Сарајевска околииа и Сарајевско Пол>е, На-
сеља српских земаља, кн>. V, Београд 1908, 255).
“ Р. Јеремић, Прилози историји, 19—20.
" Исто, 20.
* ХАЗ, 31атре, кут. I, бр. 51 (Задар, 18. IX 1743).
4‘ Г. Станојевић, Прилози за историју куге средином XVIII вијека у
Албанији, Херцеговини и Црној Гори, Гласник Етиографског института
САНУ.
41 Гл. Станојевић, Прилози за историју куга, 150.
44 М. М. Башескија, Љетопис (1746—1804), превео М. Мујезиновић, Сара-
јево 1968, 43.
45 Вл. Скарић, Сарајево, 128.
44 М. М. Башескија, 61 и 67.
29
влада спремала да уведе неке занггитне мере за одбрану своје др-

жаве .47 Јачала је епидемија са ширим радиусом дејства, јер је ње
марта месеца било и у Драчу, Круји и Тирани 48 Јуна-јула 1762.
куга се најпре огласила у селу Слатини код Чајнича. У Сарајеву
се јавила последње декаде јула, и то најпре на Вратнику. Потом
се раширила и на Хриду, Чекалуши и Бањском Бријегу и по маха-
лама на периферији, мећу сиромашним светом. Угледни граВани
закључивали су да њих куга неће захватити. Болест је трајала пуне
три године и у самом Сарајеву је собом однела око 15.000 људ-
ских живота .49 Куга је почела 2/13. августа а њен пуни интензитет
закључен је 12/23. октобра. Неке српске породице избегле су чак у
Гацко.50
Свакако због заразе у Херцеговини, млетачке власти су 19. ја-
нуара 1763. одредиле контумац од 40 дана за робу из Боке, Алба-
није, Дубровника и Далмације све до Кварнера. Новембра 1763.
болест је откривена и у Сињу, а унесена је из суседних села која
су била повезана са турском територијом; због тога је поново био
установљен контумац од 40 дана за робу из Далмације, Дубровника
и Боке.51 Октобра 1763, куга се проширила на многа места у Хер-
цеговини и Босни; на основу млетачке граће може се закључити
да је кратко време наступио предах, да се зараза прикрила, да би
се поново огласила још у жешћим облицима и ширим размерама .52
Чуме је било и у Сплиту 1763—64. године53, без сумње због додира
са Босном. Зараза се априла 1764. ипак примицала свом крају .54
У првој половини јула » т а 1е соп1ад§к>50« је поново установљена у
четири сплитска предграћа и у три насеља суседне територије. Мле-
тачке власти су, позивајући се на терминацију од 28. септембра
раније године, 9. јуна и 12. јула одредиле 40 дана карантина за
робу из Босне и Дубровника; крајем јула поменути рок је смањен
на 28 дана .55 Како је кута беснела у Босни почетком јесени и по-
игго је зараза констатована у пет кућа двају села крај Книна, 20.
септембра је уведен карантин од 28 дана но 5. октобра повећан је
47 Р. Јеремић — Ј. Тадић, Прилози, 102.

а Научна библиотека у Задру, Збирка огласа, кут. I, 28. III 1761.
* М. М. Башескија, н. д., 67, 73, 79—80 (песма о харању куге 1762—3).
— Почетком 1762. куга је захватила и Призрен и Скопље (Г. Станојевић,
Прилози за историју куге, 150).
50 В. Скарић, Српски православни народ, 45, 64; В. Скарић, Сарајево, 105.
— Смањење броја православних Сарајлија показало се и код дарова сара-
јевској православној цркви ако се 1769. година упоредн са 1762. годином
(Исто, 54).
51 Научна библиотека у Задру, Збирка огласа, кут, I, Санитарна терми-
нација од 19. I 1762. (=3) и 28. XI 1763; С. Мијушковић, Здравствено обавје-
штајна служба у Боки и кретање заразе у Херцеговини и Подгорици 1765—
1766, Ас1а ћ151огГса шесћсЈпае III, 1—2/1963, 65.
52 Г. Станојевић, Прилози за историју куге, 150, — Куге или колере било
је 1765. године н у Новопазарском санџаку (Иван Косанчић, н. д., 48).
" Ц. Фисковић, н. н., 5.
54 ХАД, АСММ XVIII с., св. СХСУШ, № 3392/7, Венеција 18. IV 1764.
35 ХАЗ, 84атре, кут. I, 123 и 124, 129, 130, здравствена терминација
од 12. и 27. јула 1764.
30
на 40 дана за робу из Далмације (Босне) и на 28 на товаре из Ду-

бровника, Боке и Кварнера .66
У лето 1763. зараза је најпре захватила Невесиње и Мостар, а
затим околину Гацка, да би се потом увукла у Столац. Одатле се
затим раширила по Попову и Рудинама. Том приликом, природно,
је највише страдао Мостар као град. Од 1764. до марта 1765. у
Попову је преминуло од куге готово 200 људи, у Љубињу око 50, у
Стоцу око 300, у Добрици 150, и засеоку Грабовцу 60, тј. сви осим
једног дечка, у Бовцу код Невесиња 100, у селима Придворици и
Меденићу 200 (и то само Муслимана док хришћани нису оболе-
вали), у Фочи 300, у селу Двини испод Фоче готово сви, у Гацку
и у његова два »предграћа« преко 70, у Коритима 10, у Билећи ви-
ше од 30, у Рудинама 60, у манастиру Добрићеву 5, у Љубомиру
10, у Мостару (са више од 6000 кућа) 2000, у селима његовог по-
дручја преко 1000. У Босни је током 1764. године помрло око 10.000
особа. Помор је био нарочито велики у Гламочу, где је од 19 ага
остао у животу само један. Марта 1765. још је тињала зараза у не-
ким местима. Тада је у ужој Босни умирало по 40 људи дневно, на
периферији Мостара још је било десет кућа закужених, а по кућа-
-две у Лугу, Двини, Жабици, манастиру Добрићеву и другде. Јану-
ара 1765. чума се управо проширила на села Домашево н Загору,
у близини требињског манастира Дужи. Осмога јуна 1765. болести
је још увек било у Мостару, на територији Љубиња и у неким
пределима у унутрашњости Босне. Тада су санитарне власти сма-
њиле карантин на 14 дана за територије Книна, Сиња, Имотског,
Вргорца и Метковића.*57*
Када су се житељи крајем августа 1765. вратили својим кућа-
ма, на неким местима (Панић, Улог) поново је букнула куга. Обо-
лелих је појединачно било у Требињу и на његовој територији.
Измећу 5. и 10. септембра куга се почела ширити. Констатовани су
случајеви обољења и у Пољицама и Зупцима. Током септембра тро-
јица су помрли у селу Царине, на дубровачкој граници. Октобра
месеца за неколико дана покопано је у Требињу девет особа а кон-
цем тога месеца троје у Зупцима. Новембра је куга регистрована
у Херцег-Новом, Зупцима и Никшићу. Тек средином фебруара 1766.
заразе је нестало у Никшићу, Требињу, Зупцима и у Подгорици .68
Средином септембра 1765. био је на снази 14-дневни карантин
у Венецији за робу и путнике из Далмације, Дубровника и Боке
Которске .69 Због поновног ширења заразе у Босни, Требињу и дру-
гим деловима Херцеговине, контумац је повећан од две на три не-
дел»е и важио је за робу довезену од Албаније до Кварнера .60
* Исто, № 127 од 5. X 1764.

57 Сл. Мијушковић, Здравствена обавјеиггајна служба, 66—8.
м Исто, 69—76. — Октобра 1765. у околини Котора волови су били за-
ражени (Исто, 71).
** Научна библиотека у Задру, Збирка огласа, кут. I, 16. IX 1765; ХАЗ,
81;атре, кут. I, ЈМ« 131.
“ ХАЗ, 81ашре, кут. I, >6 132 (12. X 1765).
31
Млетачки извори за почетак новембра наводили су истовреме-

но деловање чуме у Албанији и Херцеговини. Зараза се јавила у
Драчу, Подгорици, Дајбабама, у околини Требиња и у Зупцима. Из
Подгорице, где је дневно умирало осам до десет лица болест се
проширила на Голубовце и Лопаре ®1 Которско обавештење о смрт-
ности у Подгорици давало је следеће податке: болест се јавила
средином јула, током септембра се стишала, а новембра се поново
разгорела. У првој половини новембра заразе је било још у 50 ку-
ћа, док је укупно у току друге половине године било закужено
123 куће. Свега је помрло 423 лица, сви Муслимани, изузев два пра-
вославна хришћанина. Зараза је у Подгорицу унесена из Кола-
шина.62
Поменута куга косила је све до марта 1766, када је престала
у Требињу, Зупцима и Никшићу. У Подгорици редња се само на
кратко примирила. Потом се из вароши проширила на Горичане
и Мрћоновиће, купећи много жртава. Становници Жабљака у про-
леће 1766. поставили су страже око свог насеља и прекинули су
сваки контакт са светом.®3 Тек у последњој недељи марта здрав-
ствени органи Венеције, очекујући оздрављење Босне смањили су
карантин са 21 на 14 дана за робу и путнике из Далмације. У Мле-
цима се знало да је зараза једнако владала у Требињу, Никшићу,
Зупцима, у горњој Херцеговини, у Подгорици као и у неким се-
лима Албаније. Због тога је задржан карантин од три недеље за
Дубровник и Боку .64
Почетком септембра 1766. чума је харала у Подгорици и око-
лини.65 И крајем тога месеца зараза је усмрћивала у Подгорици,
Скадру и суседним селима. Из Подгорице је пренесена у Спуж и
Никшић. У Никшићу је болесг узела таквог маха да се највећи
део становништва повукао у околне планине. Обољење је конста-
товано у 40 кућа, а у дому неког Муслимана умрло је чак 16 уку-
ћана. Из Никшића зараза се раширила на Требјесу, Растовац, Сту-
денац, Кочане и Глибавац; умрло је више од 200 особа. Новембра
1766, после кратког интервала, куга се поново разбуктала у Под-
горици. Потом се проширила на Бјелопавлиће, Жабљак, Курило и
Ерда. Подгоричани су се склонили у Плавницу и Бериславце. У
Жабљак су болест пренели Цигани (Роми) који су приспели из
Подгорице. Житељи Жабљака бежали су у Врањину и Латковицу .68
Претпоследњег дана 1766. године за робу из Боке и Аубров-
ника наметнут је карантин од 21 дана због куге у Никшићу, Под-
горици и Бјелопавлићима. Током зиме 1766—67. мећу децом у Са-
рајеву су у већој мери владале оспице ®7 Почетком 1767. куга је *
“ С. Мијушковић, Здравствена обавјештајна служба, 71.

® Г. Сганојевић, Прилози историји куге, 150—1.
“ ХАЗ, бш тре, кут. I, № 133, 24. III 1766.
** А-САНУ, Оставштина Ј. Томића, бр. 327, Задар 13. IX 1766.
** Г. Станојевић, Прилози за историју куге, 151.
** Научна библиотека у Задру, Збирка огласа, кут. I, 30. X II 1766.
“ М. М. Башескија, Љетопис, 97.
32
БОГУМИЛ ХРАБАК: КУЖ НЕ РЕДЊЕ V БиХ
захватила и шест црмничких села. Највеће изненаћење за Млечане

била је појава заразе на Чеву. Болест је престала тек крајем 1767.
године.68
Седамдесетих година почеле су епидемије у суседству Херце-
говине — куга у Подгорици и у Скадру. Та зараза је најпре пре-
стала 1770. године, да би се затим у градским средиштима Подго-
рици и Скадру и у селима око њих разбуктала невиђеном снагом.
Само у Подгорици је умрло 180 особа. Болесници нису преживели
ни недел»у дана боловања а умирало их је три до четири дневно.
Зараза се раширила до Црмнице и села Понара у Л>ешанској на-
хији.69 Јануара 1771. смртност од куге се већ размахала у Сараје-
ву.70 Септембра 1771. чума је захватила и Никшић; из десет заку-
жених кућа умрло је око 50 лица.71 Није познато да ли је зараза
доспела у Никшић из Зете или из средишне Босне. Октобра 1771.
учестале су и друге болести, као оспице, од којих је тада у Сара-
јеву умрло 81 дете. Летописац М. Башескија дозвол>ава да је ту
можда била реч и о куги, јер је она харала у Подгорици и у војсци
у Видину. У лето 1771. најпре се чума огласила у Београди у Ужицу,
а потом је доспела у Вал>ево, Сребреницу, у Рогатицу, у Копаче
код Горажда, на Гласинцу, на Палама па је ушла у Сарајево. Први
смртни случај од чуме забележен је тада у Сарајеву 12. октобра.
У то доба било је много случајева заушница, које су бацале у по*
стељу не само децу него и њихове мајке које су децу двориле. Бо-
ловање код деце трајало је 20 до 30 дана, за које време је дола-
зило до великог отока главе па и целог тела, с великим процентом
умирања.72
Сарајлије су у то доба доста биле обузете страхом од отровног
непријгтеља те би случајеве напрасне смрти често подводили под
појам куге. Кад је, на пример, 21. маја 1772. неки Главић са станом
на Вратнику после једнонедељног боловања умро, неки су тврдили
да је реч о куги. У години између априла 1772. и марта 1773. мећу
сарајевском децом уврежили су се велики кашаљ и друге дечје
болести. Двадесет трећег октобра 1773. умро је у Сарајеву од куге
неки старац родом из Неретве, који је приспео из Хрватске. У ле-
то 1773. владала је сточна куга.78 Крајем те године чума се огла-
сила и у Скадру, те су млетачке власти увеле 14-дневни карантин
за робу и путнике из Боке, Будве, Дубровника и Корчуле.74
Јуна 1775. у Никшићу је владала куга.75 Имала је ипак више
локални карактер. Средином јула херцеговачки паша Ченгић уте-
“ Г. Станојевић, Прилози за историју куге, 151.

* Исто, 152.
19 С. Мијушковић, Которска здравствена служба у једној критичној си-
туацији 1771. године, Ас1а Мз^опса теШс!пае III—1 (1962), 22.
11 Г. Станојсвић, Прилози за историју куге, 152.
п М. М. Башескија, Љетопис, 136, 148, 149, 152.
" Исто, 157, 163, 168.
74 Научна библиотека у Задру, Збирка огласа, кут. I, 4. I 1773. (=4).
* ХАД АСММ XVIII с., св. СХХХУ1, № 3175/368 од 27. VI 1775.
3 Историјски зборних
33
као је пред заразом из Никшића у Корјениће.74*76 У то време у Сара*

јеву је било често врућица.77 У години од марта 1755. до фебруара
1776. Улцињ је био под ударцем велике кужне болести, јер је сто
кућа било закужено.78 Куге је у Сарајеву било и 1779. године.79
Појединачно заражених је у том граду било и следеће године, ка-
да је ту било и дечјег кашл»а и смртности жена. Чуме је поново
било 1781. године.80 Због заразе почетком 1781. скела у Обровцу
држана је без промета са Босном.81 У науци је учињена претпо-
ставка да су оспице које се наводе у Сарајеву у пролеће 1782. у
ствари биле вариоле.82 У јесен 1781, после кужне болести у Скопљу
у Баковици, клице су пренесене у Приштину, где су иначе одржа-
вани велики сајмови, па је у граду умирало по 20—30 али и 50 л»у-
ди дневно.83
Године 1782. харала је у Босни и Херцеговини страшна чума,
коју је народ још дуго времена спомињао под именом велике куге.
Од ње је, наводно, помрло 30.000 католика и 100.000 припадника
других вера. Болест се огласнла о Илиндану у Љубогошчи, где је
умрло њих четири-пет. Три жртве су регистроване у току неколико
дана. У позно лето зараза је почела свој кобни ход у Загрићима,
Голодерици и околним махалама, да би прешла на Бањски Бријег,
у Али-пашину махалу, на Будаковиће и у Пурчића махалу. Посебно
су табаци (штавиоци коже), као и на другим местима у кужним ред-
њама, доста страдали. Сарајевски летописац Башескија прича да је
у две главне џамије, пгго у подне што у време поподневне молитве
(о икиндији) било по 20 и 30 молитава за покојнике; тридесет тре-
ћег дана по Бурћевдану клањано је чак 33 џеназе. Првих осам ме-
сеци свет је умирао помало, и то углавном сиротиња, али од Бур-
ћевдана 1783. смрт је односила навелико а ударила је и у господу.
Било је случајева да су изумрле целе породице. Измећу два Илин-
дана (1782. и 1783) у Сарајеву је живот изгубило око 8000 станов-
ника, како Муслимана, тако и хришћана, Јевреја и деце. Богаташи
су бежали у суседна села, али су и тамо умирали, пшрећи болест.
Тек око 25. новембра 1783. смртност је јењала, али се још три сед-
мице дневно сахрањивало по три чељади84
Фојнички летопис наводи да је чума почела у Сарајеву још у
пролеће 1782, када су многи мислили да није реч о куги него о
74 Гл. Станојевић, Прилози за историју куге, 152.

77 М. М. Башескија, Л»етопис, 186, 192.
* ХАД, АСММ XVIII с., св. СХХХУ1, № 3175/386 од 27. VII 1776.
77 Р. Јерелшћ, Прилози историји, 21.
" М. М. Башескија, ЛЈвтопис, 251, 255, 259, 275.
" ХАЗ, Драгомански архив, фасц. ГХУИ, № 45, 46.
и Д. Мишков, Вариола у југословенским земл>ама, Ас1а ћЗДоПса теШ-
с1пае XIII—-1 (1973), 13; М. М. Башескија, Лзетопис, 276.
“ С. Мијушковић, Појава куге у Приштини 1781. године и реаговање
санитетских власти у Боки, Задру и Венецији, Годишњак Архива Косова
II—III, Приштина 1978, 109—20.
" М. М. Башескија, Љетопис, 277, 282, 287, 294, 300, 302; Р. Јеремић, При-
лози историји, 21—22; В. Скарић, Сарајево, 128—9 (погрешно 1781—2 уместо
34
маларији и оспицама. Кад је умирање учестало и кад су почели

губити живот и л>уди у пуној снази а не само млађарпја, било је
јасно чији је отров ушао у л>уде. Са 1783. пошаст се распалила и
по Високом и околним селима, по Крешеву, Фојници, Зеници, Трав-
нику и Сутјесци. Деветнаестога јула 1783. зараза је продрла и у
самостан у Долњој Пећници. Умирали су како католици тако и
Муслимани. У Папратници, селу Жепачке жупе од 4. јула до 8. сеп-
тембра 1783. умрло је 91 становник католичке вере, а 1762. у целој
жупи живело је око 845 душа. Дакле, за свега два месеца 1убитак
је износио 10°/о житеља. У Сутјеској вароши склопило је очи 140
људи, међу којима је било 20 бегунаца из Сарајева. У жупи Сутје-
ске било је више од 900 жртава. Умирање се наставило до јануара
1784. У селима Вукановићи, Аљинићи, Липница и Тешево (у око-
лини Сутјеске) помрло је више од половине становништва.85
Познати сплитски лекар Булио Бајамонти оставио је врло пре-
цизне податке о појави и временском напредовању епидемије. Бо-
лест се јавила почетком 1782, са грозницом и одливима, па је оце-
њена као вариоле. Потом су Муслимани држали да је због врућице
реч о обол>ењу које су они називали тарлема. Почетком маја 1782.
зараза је продрла у велику и добро насељену касабу Сјеницу. И
ту је у почетку владала конфузија о којој је болести реч, јер је
више обољења истовремено унесрећивало становништво. Средином
јула више није било сумњи да се ради о куги. Тада се инфекција
масовно манифестовала у Босни. У време познатог сајма у Ускоп-
љу (месеца августа), када се пружала могућност великог мешања
људи, генерални провидур Далмације наредио је да се на јраници
према Босни образује санитарни кордон. Двадесет трећег августа
јављено је да су закужени и Високо, Нова Варош и Нови Пазар.
Шест дана касније регистрован је снажан продор болести и у Са-
рајеву, где је за кратко време помрло 400 особа. У Жупањцу по-
четком октобра чума је била присутна, али ни издалека оном сна-
гом као у покрајинској метрополи. У Доњем Вакуфу (око 20. окто-
бра) смртоносне клице су установљене у два дућана са солунским
сукном која су држала два муслиманска трговца из Сарајева. У
самом Сарајеву болешћу су били обухваћени Ураник, Латинлук,
Атмејдан, Требевић и Велебит. Почетком новембра бубонска куга
се у Сарајеву већ добро укоренила. Обавештајац Андрија Анчић
јавио је 25. новембра из Сарајева да је зараза установљена у 80 ку-
ћа са 30 оболелих. Православни монаси су 8. децембра обавестили
свог пријатеља у Имотском да помора нема у Коњицу, да је смрт-
ност мало заступљена у Високом и нешто у Бусовачи. Занимљиве
су биле констатације сарајевског лекара Валентина колеги у Задру
(15. децембра): заразе је било доста међу Муслиманима, међу ка-
толицима се ширила из дана у дан, док је међу православнима
уопште није било. У некој кући изван гета у којој је живело 40*
* В. Скарвћ, Српски православни варод, 49; Р. Јеремић, Прилози исто-

рији, 22—3.
35
НСТОРИЈСКИ ЗБОРНИК
Јевреја умрла су два брата и једна служавка, код једног су нађена

два бубона а 15 других су прогнозирани као сумњиви.86
Првих дана јануара 1783. повећала се смртност мећу Мусли-
манима у Сарајеву, посебно испод Требевића, око Атмејдана и Му-
селе. У једној јеврејској кући умрло их је четворо. У то време
прва жртва у Ливну била је нека неудата жена, којој су се бубони
јавили око очију. У времену од 15. децембра до 15. јануара обо-
лели су и православни у четврти Рупе, и ту се болест јавила у три
куће. Средином јануара испод Требевића, где је чума већ три ме-
сеца редила, тада је било закужено 300 кућа. Зараза се из дана у
дан повећавала и у Атмејдану и у суседству везирове резиденције.
V Мусели је тада било заражено десет домова, а од 20. децембра
откривено је доста случајева инфекције у кварту Изета (крај Ми-
л>ацке), где су живели Муслимани и Цигани. Сарајевски парох ја-
вио је (18. јануара) пријатељу у Сињ да је куга посебно била же-
стока у четврти Жабрић и у Под-Трибињу, где је у току последња
четири дана умрло сто особа. Болест се јављала са јаком грозни-
цом, праћеном повраћањем и боловима у глави и плећима; глава је
обично поцрвенела; бубони су личили на јегуљу и најчешће су се
јављали под пазухом; расли би до величине главице лука са љу-
бичастим чавлићем у средини. Почетком јануара паша у Травнику
тражио је да лекари из Босне и Далмације изврше експертизу бо-
лести. Крајем марта сарајевски Латинлук горео је од отровне гроз-
нице. Првих дана априла заразе је доста било и у Зворнику, а по-
чела се простирати ка Мостару. Херцеговина је тада још била ре-
лативно здрава, па чуме није било чак ни у Коњицу и у селима
крај Мостара. У Сарајеву се рачунало да је куга дотле однела
7000 живота; у првој недељи априла сахрањивано је дневно 90 жр-
тава. Старешина новицијата у Крешеву писао је (23. априла) да
пред заразом која је особито захватила Сарајево и Високо, људи
у Крешеву очекују кугу као овце нож. Зараза је стигла до Крешева
6. маја. Тада се почела осећати и у Коњицу. Болест се потом усе-
лила у Фојницу, а 13. маја стигла је у Ускопље и Доњи Вакуф.
У току следеће седмице оболео је капелан Ускопља од болести у
парохији села Палош. Закужених је било много и у Крешеву и у
селу Шћитову, првом насељу уз Фојницу. Број жртава у Сарајеву
до 20. маја попео се на 8000, а неки су рачунали да је помрло чак
15.000; један нешто каснији компромисни извештај навео је 12.000.
Између Сарајева и Крешева била су заражена места: Дури, Буева,
Мратиник, Црквењак, Бјелоник, Камјеник и Палеж. Измећу Сара*
јева и Фојнице куга је ушла у насеља: Плочари, Орвовица, Оструж-
ница и у нека друга муслиманска села. Слично је било и са селима
између Сарајева и Травника. Из закуженог Сарајева православни
су бежали и склањали се у Мостару и другим херцеговачким ме-
стима, док су католици одлазили према Сутјесци. Око 20. маја у
“ Б. Бајамокти, 81ог1а сЗеИа ре&1е сће ге§пб 1п Оа1таг1а пееП апп! 1783—
1784, Уепег1а 1788, 27—38.
36
БОГУМИЛ ХРАБАК: КУЖ НЕ РЕАН јЕ У Б иХ
Сарајеву је умирало дневно 40—70 људи. У Високом је настао пра-

ви затор. Много су страдали Бусовача, Гомиочин, Плочарин, Па-
лош, Дурим и Корча (џемат код Пазарића). У кадилуку Прозор за-
раза је продрла и у села удаљена од јавних саобраћајница, као
што су Доња Вас и Посушје. До 20. јуна у Крешеву умрло је 70
католика, а излечили су се само два човека и једна жена; зараз**
је ушла у 11 католичких и у четири муслиманска дома. Из Сарајева
бежали су Јевреји, православни и католици. Око Ускопља »немоћ«
је косила у Веселој Стражи, Словасти и у Дувну.87
Стање у великим градовима у време велике куге било је те-
шко. По многим селима било је још горе. Њиве су у великој мери
остале необраћене, читлуци су опустели, па су аге на поседе дово-
диле нове кметове, већином из Херцегезине и Крајине. Тим насе-
љавањем променио се однос вера у селима, тако да је изгубљена
ранија муслиманска већина а бројна присутност православних је
знатно појачана88 Када су због куге опустела имања око Гацка,
чивчије су долазиле да покупе оно што је преостало.80 Вишегодиш-
ње циклично смењивање куге било је олакшано тиме што је после
кужне године настајала глад, која је доприносила појави нове куж-
не године.
Поред куте у Санџаку (Сјеница, Нови Пазар) и у Босни, у не-
ким деловима Босне (и у Травнику) још јануара 1783. и богиње
су сатирале народ. О томе је босански паша изричито јављао гене-
ралном провидуру у Задру. Према његовом писму од 13. јануара
1783, почетком 1783. чума и друге болести су престале у Старом
Влаху у Новом Пазару, али су и куга и вариоле биле присутне у
Сарајеву.90 Иако је Херцеговина 1783. била мање унесрећена епи-
демијом, дубровачка влада позвала је своје поданике из Приморја
који су се налазили у Турској да се врате кућама.91
Током 1784. куга је у Босни пустошила крајеве према Сплшу,
а трговачки каравани доносили су отровне клице са товарима у
Сплит.92 Каравани су и у мање експонираним годинама својом ро-
бом доносили заразу у велике приморске луке.93 Маја 1786. Босна
је била без кужних редњи, изузев Требиња, где се она ипак осе-
ћала, и Мостара, где је она вребала у неким кућама. Средином
децембра исте године неки Морлаци били су заражени у Зупцима
и Чичеву.94
17 Исто, 38—63.
* Вл. Скарић, Сарајево, 128—9.
** М. М. Башескија. Љетопис, 305.
м ХАЗ, Драгомански архив, фасц. Х1ЛН, № 20 и 22, генерални провидур
папти 8. I 1783. и пашии одговор из Травника 13. I 1783.
п Р. Јеремић— Ј. Тадић, Прилози за историју X, 108, 109.
п ХАЗ, Драгомански архив, фасц. XXXIV, № 40 (31. V 1784); Ц. Фиско-
вић, н. н., 5; А5У, АШ ОеЈ 51п01с! ЈпцшзНоп из Ба1ша21а ед АЉат'а, Ггапсезсо
ГаИег (1784—6), Нђго II, саг!а 439, № 62, 63.
" р. Фери, О здравственој и социјалној заштити југославенског помор-
ства од XIV до XIX стољећа, Ас1а И1з1опса те<Нс1пае, III, 1—2 (1963), 53.
м ХАД, АСММ XVIII с., св. СХХХУП, № 3176/251 и 260. — Децембра
1786. куге је било и у Цариграду (Исго, 264).
37
У години од октобра 1788. до септембра 1789. у Дубици и у Сара-

јеву јавила се у већој мери астма а мећу децом оспице. Башескија
сматра да је од те болести угинуло и нешто стоке.95
У пролеће 1791. вариоле су се појавиле у дубровачком селу
Куна крај Стона. Вариоле су се потом масовније рашириле у Са-
рајеву од почетка јуна до почетка октобра 1793. Тада у Босни није
било чуме, осим у једном месту на друму.96 Куга се у Далмацији
одомаћкла товарима из Отоманског царства у пролеће 1790. годи-
не.97 У години од августа 1791. до августа 1792. умро је од чуме
сарајевски Циганин звани Газда. Башескија је коментарисао: »Ни-
је ми познато да ли је то први случај куге у овој години.« У го-
дини од августа 1792. до августа 1793. мећу децом се раширио ве-
лики кашал*. Пси су обољевали од некакве чудне болести, од које
би се стално тресли или би цикали и завијали. Почетком августа
1793. умрла су од кужног обољења два-три хришћанина на Кова-
чима."
Почев од хиџретске 1208. (1793—4) године па до сафера 1213.
(1798—9) године куга је стално тињала и распламсавала се у Са-
рајеву. Болест се јавила почетком августа 1793." Млетачки изве-
штаји о куги у лето 1793. у Босни и Санџаку били су противречни.
За Сарајево навоћене су вариоле од којих су умирала деца али и
неке црвене мрље, праћене изливом крви. Према једном каснијем
^аслушању, у Сарајеву је од куге у лето те године помрло 33 жи-
теља хришћанске вере. Зараза се угнездила и у селу Трнову, шест
сати хода од Сарајева, где се обољење јавило у гри куће. Три тур-
ска трговца из Купреса тврдила су (13. новембра) да у Босни нема
више чуме, осим ако се није повратила у Новом Пазару. Почетком
децембра ипак се причало о више од сто закужених домова у Са-
рајеву. Извенггај из Дубровника, примљен у Задру 18. децембра,
потврдио је претпоставке о куги у Новом Пазару, док је са подо-
зрењем говорио о здравственом стању у главном граду Босне и у
његовој околини.100
Седамнаестога августа 1795. чума се поново јавила у Сарајеву,
да би у следећа три-четири месеца непгго јењала. На 20 дана пре
Касума (Митровдана) болест је харала на граници (у Крајини),
па се поново вратила у сарајевски шехер да задави које дете, али
и покоје богатије хришћанске супружнике.101 Марта те године куж-
на болест је дошла са Арбанасима и прорећивала је живаљ у Хер-
” М. М. Башескија, Љетопис, 360; Р. Јеремић, Прилози историји, 22.

" ХАД, АСММ XVIII с., св. СХ1ЛН, № 3185/51 и св. СХХХУП, № 3170/П
95, од 12. X 1793.
” ХАЗ, Драгомански архив, фасц. XXXIV, ЈМ» 54, прокламација од 24. V
1790. — У Солуну је куге било јуна 1791. (ХАД, АСММ XVIII с., св. СХХХУП,
3170/Н 29).
* М. М. Башескија, Љетопис, 393, 398 и 399, 400.
* Исто, 410, 413, 418, 448, 467; Р. Јеремић, Прилози исторнји, 23.
‘м Гл. Станојевић, Куга у Сарајеву 1731. и 1793. године, Историјски ча-
сопис, XXVII, 1980, 253—257.
М. М. Башескија, Љетопис, 425, 426, 428.
38
БОГУМИЛ ХРАЕАК: КУЖ НЕ РЕАЊЕ У БиХ
цеговини, и то пре свега у Требињу и Л>убињу; у Л>убињу је скон-

чало осам Арбанаса, а у Требињу је заразу унео један Арбанас у
кућу Ибрахим-бега. Један од заражених Арбанаса оставио је живот
у Никшићу а петорица његових другова су потом протерана из на-
сеља. У Л>убињу је болест захватила две куће хришћана, и то по-
сле ноћења четири Арбанаса који су се враћали из Босне. Они су
одсели у Невесињу у познатој беговској породици Љубовића.102 Ду-
бровачка влада повукла је своје поданике који су пословали у Бо-
сни, давши им рок од 15 дана за повратак.103 Крајем зиме 1795.
чума се јавила у Сарајеву и Јајцу, али не и у Травнику.104 У јесен
1795. у селу Петровцу за 18 дана од куге је помрло 17 лица у 7 му-
слиманских породица; у породици Омера Гудеље помор је прежи-
вео само један дечак. Тек у пролеће 1796. вести су говориле да је
Босна здрава.105 У току 1795. чуме или колере било је и у Ново-
пазарском санџаку106 па и у Иригу (Срем).107
Јуна 1797. куга се повремено јављала у Сарајеву, на пример
у махали Михриводе (29. јуна) или нешто касније на Вратнику.108
Године 1798. такоће је било епидемије. Чума се најпре (марта ме-
сеца) огласила у Драчу и Каваји.109 Од средине године она је бе-
лежила своју присутност и у Сарајеву.110 Августа месеца морила
је нека зараза у тузланским селима Грабовцу, Косцима, Славинови-
ћима, Дубравама, Докању, а према фра Батинићу и у Фојници.111
Последње голине XVIII века није било зараза у Босни и Херце-
говини.
Закључак
Заразе нису биле подједнако заступљене у свим деценијама свих
столећа. Поред тога, редње у Босни и Херцеговини нису увек биле
наставак великих епидемија које би захватиле велики део Балкан-
ског полуострва. Било је и локалних, »малих« куга. Карактер епи-
демија зависио је од изворишта. У време родних и у погледу кли-
матских услова осредње топлих и хладних година свих болести је
било знатно мање, па су и куге често биле локалне, по правилу
,ш ХАД, АСММ XVIII с., св. СХХХУП, № 3170/120, 121, 122, 11, 13. и 16.
III 1795.
т Р. Јеремић—Ј. Тадић, Прилози за историју I, 108.
104 ХАД, АСММ XVIII с., св. СХХХУП, № 3170/120 од 11. III 1795.
105 Гл. Станојевић, Куга у Сарајеву.
Иван Косанчић, н. д., 48.
107 И. Николић, Једна песма о куги у Иригу 1795. године, Ас1а ћјз^опса
шесћсшае VII 1—2 (1967), 154; Р. Јеремић — Ј. Тадић, Прилози за историју,
I, 111.
М. М. Башескија, Л>етопис, 434, 439, 440, 441, 443, 443; Р. Јеремић,
Прилози историји, 23.
ХАД, АСММ XVIII с., св. СХХХУИ, № 3170/161 од 6. IV 1798.
пв М. М. Башескија, Љетопис, 449.
39
неугашене заразе ранијих година. После суша, глади и нередовне

производње хране и других потрепштина услед ратних или других
збивања, и чуме су стицале карактер масовних епидемија које су
се шириле као пламен.
Поред тога, извесне друштвене и опште околносги погодовале
су ширењу кужних зараза. Увек приликом покрета турских трупа
било је сваковрсних болести. Трговински транзит је такоће пред-
стављао прилику за преношење инфекције. То се односило и на
миграције изазване политичким моментима и деловањем масовне,
нарочито национално-политичке хајдучије, јер су се хајдуци стал-
но налазили у покрету. Одлазак у хаџилук и на црквене славе биле
су исто тако згоде да ширење прилепчивих обољења. Велики гра-
дови, без уређења канализације и довода и одвода вода, без дру-
гих елементарних хигијенских потреба и без нужне здравствене
културе живља, а са пренапућеним и слабо исхрањеним перифе-
ријама, представљали су права легла за разне болести и у Босни
и Херцеговини. Зараза је готово перманентно постојала и у селима
уз велеградове или велике приморске луке. Сарајево и Мостар,
Херцег-Нови и Требиње нису случајно стално помињани у здрав-
ственој обавештајној служби Млечана и Дубровчана. Чак су се и
куге понашале »класно«: страдала је увек најпре градска сиротиња
и сељаци уз градове, а само јаросније чуме су ударале и на госпо-
ду. Трговци а од занатлија кожари су увек били изложенији куж-
ним обољењима него други житељи и самих градова. Чак су и неки
артикли у трговинском промету били чешћа средства за преноше-
ње куге: вуна (посебна арбанашка), коже, восак, гуњеви и прера-
ђевине од коже и крзна. Сплитски лекар Ђ. Бајамонте сматрао
је да је Далмацију немогуће заштитити од куге због сталног трго-
винског промета са Босиом. Најзад, деца и старци су више уми-
рали у редњама него одрасли и здрави људи. Сарајевском анали-
сти М. М. Башескији је и сам намножен народ био предзнак куге.
Сви специфицирани подаци наводе кудикамо већу просечну смрт-
ност код Муслимана него код католика, православних па и Јевреја,
и то не само због многобројног градског муслиманског живља ко-
ји је живео у бедним условима него и зато што су се само бога-
тији Муслимани пред заразама уклањали из својих варошких до-
мова.
Бурбонска или плућна куга и у Босни и Херцеговикц се најче-
шће јављала у лето и у јесен, од јуна до новембра. Ако се пак
није радило о томе да су се због погоршаних социјалнпх услова
активирали домаћи, босански извори болести, него да је реч била
о преношењу заразе са стране, таква куга се ширила у свако доба
година. Због тога што је Херцеговина била више изложена про-
мету (Дубровачки друм, веза са Албанијом), ту су заразе Силе че-
шће, али су зато »немоћни« у Босни наступале са много већом
смртношћу, посебно у градским и рударским средиштима. Уоста-
лом, у равничарским крајевима зараза је имала већи ефекат него
у планинским областима. Чума се врло често јављала у трогодиш-
40
БОГУМИЛ ХРАБАК: КУЖ НЕ РЕДЊЕ V БиХ
њим циклусима. Вишегодишњи континуитет није био само после-

дица јаке заразе, која би се само притајила преко зиме, него и
резултат слабе обраћености поља и минималне аграрне производ-
ње у доба јаросних чума; недостатак хране и других животних
потреба је погодовао обнављању обољења.
Биштагу
ВодитИ НгаЂак
ЕР1ВЕМ1С5 Ш В 05М А Л М ) НЕВ2ЕСОТ1ХА 1463—1800
1п ^јтез ра$( Ше ерМеппсз у/еге а €геа( Ш15Гог1ипе, @геа!ег 1ћап \таз 1ће
чгаг. Тћеу \уеге ап ппроПагП оссиггепсе 1п Ше ИЈе о1 Ше \уМез1: зос1а! 1ауегз,
чгћгсћ сћап§есЗ зотеИшез 1ће ехјз1епсе по1 оп1у оЕ епћге {атШез, ћи1 а1зо о!
зоте зеШетеШз, саизт§ Ше рори1аћоп 1о тоуе, ез1ађи$ћ1п@ а! (ће за т е И те
пе\у Босго-есопогтс сош1Шопз о! Ше.
Тће ерј<1ет1сз \уеге по! е^иаИу гергезеп1ес! 1п а11 1ће ЦесаЦез о{ 1ће аћоуе
тепћопесЗ сеп1ипез. 1п асШШоп 4о %гев.1 ерМегтсз \ућ1сћ зргеас! оуег а 1аг§е
раг! оГ 1ће Ва1кап Ретпзи1а, Шеге \уеге а1зо 1оса1 »НШе р1а§иез*. Тће сћагас1ег
оГ (ће р1а§ие с!ерепс1ес1 оп (ће зоигсе о( 1Шес(шп. Тће Шзеазе 1П Возп1а апЦ
Негге§оута \уаз зргеасНп§ 1гот (ће зои(ћ-еаз( апс! сеп(га1 раг(з о( (ће Р е п т -
зи1а, ћи( а1зо 1гот (ће Ас1г1а(1с соаз(. 1п (ће уеагз оГ §оос! сгорз апЦ \\гКћ ес^и-
аНгеЦ сИтаНс сопсННопз, (ће сНзеазез \уеге сопзМегаћ1у 1езз 1гечиеп( апЦ, соп-
зечиеп(1у, (ће р1а§иез \уеге а1зо о( 1оса1 сћагас(ег, аз а ги1е ипех(1п@шзћес1
(осизез о( сНзеазе 1гот ргеуМиз уеагз. А((ег (ће <Згои§ћ(з, (ат1пе ог \уаг, (ће
р1а§иез аззитес! (ће сћагас(ег о! т а зз ер1с!еш1сз апс! (ће сНзеазе зргеаН Нке
\уЦсН1ге.
Тће §егтз мгеге (гапзтК(ес1: ћу (ће тоуетеп(з о( Тигк1зћ (гоорз, с о т т е г -
с!а1 (гапзК, пН^гаНопз о! рори1аНоп, рП§г1та§ез апс! сћигсћ (еаз(з, аз \хге11 аз
ћу (ће регтапеп(1у п к т п § ћапс!з оЈ гоћћегз. Тће ћ1§ ( о\упз, \уКћои( ап огПегес!
зе\уега§е зуз(еш, \»Кћои( а ге§и1а(ес! зирр1у апс! с!гаша§е оС \уа(ег, \лгКћои( о(ћег
е1етеп(агу ћу§1етс пеес1з апЦ т (ћ о и ( (ће песеззагу ћеа1(ћ сиКиге атоп§ (ћеШ
1пћаћКап(з апП тсКћ оуегрори1а(ес! апс! ипПетоиПзћес! зићигћз, гергезеп(ес1 (ће
Уегу зоигсе о! уапоиз сНзеазез. ТћЈз геГегз рагКси1аг1у (о Загајеуо, Моз(аг, Ва-
пја1ика, РоСа, Р1јеу1ја, ТгеМпје апН Негсе§ Иоу1. Тће уШа§ез, (оо, т асМШоп
(о ћ!§ (ошпз апН (о (ће зеарог(з чгеге регтапеп(1у зићјес( (о соп(а§1оиз сНзеазез.
Тће р!а§ие ћас! а »сШзз« сћагас(ег, К *е11 тоз(1у оп тегсћап(з ап<1 (аппегз,
роог реор1е 1п (ће (о\хт апс! (агтегз 1еаут§ јп ргох1тКу о! (ће (о\дтз, шћегеаз
(ће са((1е-ћгеес!егз апс! (ће иррег с1аззез зиКегес! Гаг 1езз. Еуеп зо те агКс1ез 1п
(гас!е и/еге то ге 1гес1иеп( сагггегз о1 (ће т(ес(1оп: \уоо1 (раг(јси1аг1у (ће опе
сст1пе (г о т А1ћап1а), ћМез, ћ1апке(з, Гигз, \уоо1еп ги§з апс! 1еа(ћег ргос!ис(з.
СћИПгеп апЦ оМ реор!е ШеП то ге о((еп (ћап (ће а<1и1(з. Тће с!еа(ћ га(е \дгаз
ти сћ ћ!§ћег атоп§ (ће Моз1етз (ћап атоп§ (ће Сћпз(1апз апЦ екеп (ће Је\уз,
ћесаизе (ће \уогкт§ 1ауегз о( (ће Моз1ет рори1аНоп <Ц<1 по( тоуе, а( (ће Н те
оГ ерМепКсз (го т (ћесг ( о\ уп аћодез.
Тће ћићотс ог ри1топагу р1а§ие гп Возпса апд Негге§оу1па тапКез(ед
КзеК то з( (ге^иеп(1у (го т Јипе (о Иоуетћег. 1п ћс§ ер1дет1сз, (ће сНзеазе
зргеад 1п а11 зеазопз. 0 \ујп§ (о (ће (ас( (ћа( Негге§ОУ1па \уаз то ге ехрозед (о
(ће соттегс1а1 (гаШс апд (ћгои§ћ Негсе§ N0^1 \уаз 1п а сопз(ап( соп(ас( \уКћ
А1ћап1а, (ће ерШеппсз оссиггед тоге оКеп Гп К (ћап (ћеу Шд 1п Возп1а. 1п (ће
р!а1пз (ће »ои(ри(« о( (ће ерМетК \лгаз §геа(ег (ћап 1п тои(а1поиз ге§тпз. Тће
р!а§ие арреагед уегу оКеп Ш (г1епп1а1 сус1ез, \ућеп (ће ех(епз!оп о( (ће д1зеазе
у/аз ГпВиепсед ћу (ће (атјп е о\\ап§ (о (ће ипси1(1уа(ед $о!1.
41
г
и
Ј
Пејо Еошковић
ДУБИЦА У БОСАНСКО-УГАРСКИМ ОДНОСИМА

1398— 1402. ГОДИНЕ
Крајем XIV и првих година XV стољећа, средњовјековна бо-

санска држава проживљавала је тешке дане препуне опасности да
изгуби своју самосталност, изложена појачаном притиску хрватско-
-угарског краља Сигисмунда, увелико ангажираног на свладавању
побуњеног хрватског племства које су подржавали њихови исто-
мишљеници из Босне. Сигисмундов успјех у Хрватској и Далма-
цији 1394. осјетио се и у босанском краљевству, које су још од
Тврткове смрти 1391. потресали унутрашњи немири изазвани кри-
зом односа измећу све слабијих носилаца централне власти и ра-
стуће моћи босанске властеле. Процес децентрализације имао је за
посљедицу не само слабл»ење владарске моћи него је довео до раз-
мирица и сукоба мећу босанским феудалцима. Унутрашње растрој-
ство земље неповољно се одразило на њезину борбену способност
да се успјешно супротстави освајачким плановима ратоборних су-
сједа, у првом реду хрватско-угарског краља на чију су страну пре-
шли и неки босански великаши и обећавали му вјерност. Мећутим,
кад је сасвим реално изгледало да ће краљ Сигисмунд остварити
свој план у погледу Босне, пораз у сукобу с Турцима код Нико-
поља 1396. неповратно га је удаљио од босанске државе и њезине
круне. Крал»ев пораз не само да је за извјесно вријеме одагнао
пријетећу опасност од босанске државе него је Босни чак донио
пријеко потребан мир. Наиме, Босну је у то вријеме већ снажно
захватио процес децентрализације из кога су, умјесто јаке централ-
не власти, на политичку сцену ступили моћни обласни господари.
Они су у наредном раздобљу стварали државну политику, па се
власт номиналног босанског владара у то вријеме стварно осјећала
једино на његовим посједима.
Несумњиво, један од најмоћнијих великаша у Босни тога вре-
мена био је Хрвоје Вукчић, представник старе властелинске поро-
дице Хрватинића, чија активност на војном пољу представља ди-
јелом предмет овог нашег рада. Он је у раздобљу дезинтеграције
босанске државе и у јеку жарких настојања хрватско-угарског кра-
ља Сигисмунда да запосједне Босну успио проширити своју власт
на сусједна подручја која су се тада налазила под Сигисмундовом
влашћу. Разумије се, да нас овом приликом неће занимати свеу-
43
купна Вукчићева активност, него тек једна кратка епизода везана

за његово освајање и држање дубичке жупаније у временском ра-
спону од љета 1398. до љета 1402. године.
Промјене на владарском трону у Босни у то вријеме нису биле
особита новост, нити политичка сензација, него стварни одраз по-
ремећених односа снага у прилог новопроглашеном краљу, али при
томе не треба занемарити ни уплитања из сусједства којима се ја-
чањем страног утјецаја жељело утјецати на развој политичких при-
лика у босанској држави. Тако је било и у времену од 3. травња
до 20. свибња 1398, када је вољом босанске властеле дошло до
смјене владара,*1 чиме је најмање био задовољан хрватско-угарски
краљ пошто је он према у то вријеме већ преживјелом уговору
с босанским краљем Дабишом из 1394. године2*сматрао да босан-
ска круна треба припасти њему након краљеве смрти. Мећутим
круну је детронизацијом Јелене Грубе добио нови босански краљ
Остоја. Овим чином жељело се предочити хрватско-угарском краљу
да га не желе за свог господара, по њему није преостало ништа
друго него да пронаћс разлог и зарати против Босне. Како се краљ
Сигисмунд тада већ налазио у стању ратне приправности очекујући
напад Турака на своје јужне земље, и како је та очекивана опас-
ност прошла, он је одлучио да с војском удари на Босну, односно
на војводу Хрвоја, тада најмоћнијег, па отуда и најопаснијег по-
јединца у Босни оптужујући га за савез с Турцима. О тим краље-
вим намјерама сазнајемо из његовог писма од 2. липња 1398. које
је из Пожеге било упућено Трогиранима. Сигисмунд у писму тра-
жи помоћ од Трогирана за борбу против војводе Хрвоја, за којег
каже да се удружио с невјерним Турцима и да намјерава заратити
на њега и његове поданике. Да не би дошло до тога, Сигисмунд
је одлучио да казни непослушног војводу и тако спријечи његове
погубне планове ради заштите својих поданика. Да би то могао
извести, краљу је била потребна помоћ коју је сада потражио од
својих оданих Трогирана. Они су се одазвали краљевој молби и
послали своје самостријеле на мјесец дана уз одрећену плаћу.8
До похода против Хрвоја дошло је у српњу 1398. кад је Сиг-
мунд провалио у војводину област са својом војском из Славоније.
1 Л>. Стојановић, Старе српске повеље и писма, књ. 1, први део, Београд
Сремски Карловци 1929, 243; N. 1ог§а, е± 4х±гаИз роит ветиГг 6 VћгвШте
Лез сгоГза&ез аи XV з\ес1е, II, Рагјз 1899, 73; Повиест хрватских земаља Босне
и Херцеговине, Напредак, Сарајево 1942, 375; V. Норовић, Хисторија Босне I,
СКА, Посебно издање, књ. СХХ1Х, друнггвени и историјски списи, књ. 53,
Београд 1940, 358; М. Динић, Државни сабор средњовековне Босне, Посебно
издање САН, књ. ССХХХ1, Београд 1955, 25; С. Кирковић, Историја средњо
вековне босанске државе, Београд 1964, 185.
1 Опширније о уговору из 1394. вид. С. Нирковић, О »Баковачком уго-
вору*, Историјски гласник 1—4, Београд 1962, 3—10.
* В. Клаић, Повијест Хрвата II, Загреб 1980, 335—336; Ф. Шишић, Вој-
еода Хрвоје Вукчић Хрватинић и његово доба (1150—1416), Загреб 1902, 128
44
ПЕЈО ПОШКОВИБ: ДУБИЦА У БОСАНСКО-УТАРСКИМ ОДНОСИМА
Не располажемо ни узгредним подацима о овом походу и обавље-

ном послу због кога је краљ кренуо у Босну, али из једног краље-
вог писма сазнајемо да је продро у Хрвојеву област и да је бора-
вио под Врбашким градом који се тада налазио под угарским кра-
љем. Из војног логора под Врбашким градом, Сигисмунд је 20.
српња 1398. писао свом оданом поданику Емерику Бубеку, вран-
ском приору и дубичком жупану.4 Међутим, у овом писму нема
ни једне једине ријечи о исходу похода против босанског војводе
Хрвоја, премда је његова намјера јасно изражена у писму Троги-
ранима. Истина, ш см о Бубеку је имало други задатак; њиме је
краљ желио показати да је истински заштитник својих поданика
против свих неправда и захтјева незаконитих потраживања (Ше§1-
Итоз јтреШогез), па ипак је помало чудно да краљ макар ни уз-
гред није имао шта написати дубичком жупану о тако свјежем
догађају.
Сматрамо да бисмо краљеву шутњу о резултатима похода у
област војводе Хрвоја Вукчића с разлогом могли повезати с мје-
стом писања краљевог наредног писма, упућеног дубичком жупану
за непун мјесец дана. Краљ се овог пута јавио из села Греде у ду-
бичкој жупанији. Његово прећуткивање у вези са резултатом по-
хода и брза промјена мјеста боравка, односно повратка преко Гре-
де у Угарску, више говоре о неуспјелој интервенцији у Босни него
о брзо постигнутом циљу с којим је пошао у поход. Наравно, не
могу се у ратним сукобима увијек очекивати велике битке, побједе,
односно порази, па тако ни овом приликом с поузданошћу не мо-
жемо тврдити да је војска војводе Хрвоја поразила војску коју је
на Босну повео краљ Сигисмунд. Ако пак претпоставимо, што нам
се чини вјероватније, да овом приликом није дошло до борбе ве-
ћих размјера због тога што је Сигисмундову војску спремно доче-
кала војска војводе Хрвоја који је свакако очекивао овај напад,
али се ни један од њих није усудио први кренути у напад због не-
сигурности у коначан исход сукоба. Изгледа да је неизвјесност
прекинуо краљ својим повлачењем, што је охрабрило војску босан-
ског војводе, која је тада пошла за краљевом војском и пратила је
на одстојању без сукобљавања.®
Рекли смо да немамо никаквих података о војној и политичкој
дјелатности краља Сигисмунда за вријеме његовог боравка у ло-
гору под Врбашким градом, али из његовог писма од 20. српња
1398. ипак сазнајемо да је био заузет рјешавањем спорова и жал-
би својих поданика из области имовинскоправних односа. Хако су
се краљу пожалили и редовници самостана Блажене Дјевице у Ду-
4 I*. ТћаИбсту, А1б6-5г1ауоп1а1 Окт6пу16г Бићгсга, Огћ&г 6з 5гапа у6г-

тееубк, ВисЗарез! 1912, 123; Ф. Ш иптћ, нав. дј. 129; В. Клаић, нав. дј. 336;
В. Боровић, нав. дј. 359; Повиест хрватских земаља Босне и Херцеговине,
376; С. Еирковић, Историја средњовековне босанске државе, 193;
1 1>. ТћаНбсгу, нав. дј. 116—117; Е. Гегтеш121П, Ас1а Возпае роШ з1тит
есс1езШОса с и т 1пзетИз едИогит Лоситеп&огит тедезОз аћ апп 925 ивдое аЛ
аппит 1752. 2аегађ1ае 1892, 66.
45
бици, који су се иначе веома често спорили са својим суграђанима

око имовинских права на земљишта која су им даривали дубички
грађани. Ови сукоби нису били нимало једноставни за рјешавање,
па су често доспијевали и до краља. Будући да су ови редовници
уживали посебну краљеву заштиту6 не знамо запгго крал> лично
није ријешио њихово питање. То се можда десило услијед журбе
и неповољних околности, па није имао времена да се бави тим
стварима, него је редовнике ставио под заштиту дубичког жупана.7
Не знамо колико се краљ задржао у табору под Врбашким
градом, али свакако није дуго, јер се 17. коловоза исте године по-
ново, али опширнијим писмом јавио дубичком жупану из села Гре-
де.8 Садржај писма је исте природе као и оног од прије непуних
мјесец дана, али су крал>ева упутства била детаљнија. Ако бисмо
у краткоћи садржаја првог краљевог писма могли потражити тра-
гове журбе којом је писано, из другог бисмо могли закључити ви-
ше. Прво нам се намеће помисао да павлини нису били задовољни
краљевом одлуком јер их врански приор и дубички жупан Бубек
очито није могао дјелотворно заштитити, али произлази и то да је
краљ желио бити праведан, па је тражио од Бубека да поновно
преиспита писмене исправе на основу којих поменути редовници
бране своја имовинска права.9 О слиједећим краљевим намјерама
и плановима не сазнајемо такоћер ништа, а ни у овом писму се
ниједном ријечју не спомиње исход краљеве интервенције, што нас
још више увјерава у његов неуспјех. То поуздано сазнајсмо из Бу-
бековог писма краљу Сигисмунду од 10. српња 1402. из села Греде.10
У нашој досадашњој хисториографији није посвећивана већа
пажња овом дијелу наше повијести, па оно што налазимо о томе,
своди се углавном на двије обавијести од ко ј*и х је драва утолико
занимљива што говори о развоју ситуације у овом крају након Си-
гисмундовог повлачења из Греде, кад је у ту област продрла вој-
* 1<. ТћаИбсгу, нав. дј. 117. Сига геНе10505 ллгоз 1га1гез ћегешИаз с1аиз(Г1
ћеа!е у1г@1п1з де д1с(а Вић1сћа з1ти1сит итуегз1з 1зрогиш ас <11сЦ с1аиз1г1 шг1-
ћиз роззе5510пап13, песпоп гећиз е( ћоп1з, 1изЦз и1ри(а а! 1е§Шт13 т поз!гат
гес1р 1ти з рго1есЦопет 1и4е1ат зрес1а1ет , . .
1 1ј. ТћаИбсту, нав. дј. 117, НбеШаИ 1§Циг уез1ге Цгшо б ати з ге§ т зић
ес11с1о, отпјпо уо1еп!ез, чиа1епиз рге1а1оз 1га1гез ћегетЦаз т ргет15513 еогит
ас <ИсЦ с1аи$Ш шпћиз розезз^опагНз, песпоп 1ос1з е! гећиз соп!га чиозИће! Ше
еШ тоз 1треШогез, 31§пап1ег, аи1ет соп(га с1Уез, ћозрПез зеи рори1оз поз^гоз
<1е <Ис1а Сићшћа, рго1е§еге, 1иеп, татП епеге ас сопзепгаге ИећеаИз поз1;ге
т а 1ез1аНз 1п регзопа есрШа^е зиа<1еп1е, е! аНис! рго поз!га бгаИа пи11а1епиз 1а-
сеге ргезитртИ з.
* 1 ј . Тћа116сгу, нав. дј. 119. Ба1ит т лп11а Сгеда уоса^а, заћћа!о ргох!то
роз4 {ез1ит аззитрИ отз ујг^гиз б1опо5е, аппо <1от1п1 Мто СССто попа§ез1то
ос4аУо.
* I.. ТћаИбсгу, нав. д и 118 чиа4епиз гелпзЈз е4 <1Ш§еп1;ег ехатЈпаМз ћи1изто-
<И НПегаИћиз 1пз1гитепЦз 1а т <ИсИ с1аизШ ћегетН агит 1п еоИет <Је§епИит.
1и. ТћаНбсгу, нав. дј. 122—124. ИаШт 1п т/Ша Сгеба рге<Ис4а, 4егИо <Ие
гез(а4иНоп1з е4 теГ агит гепоуа11оп1з ргесИс4агит, аппо <1от1п1 тШ ез1то оиа-
<1ппееп 1ез1т о зесипИо.
46
ПЕЈО НОШКОВИћ: ДТБИЦА У БОСАНСКО-УГАРСКИМ ОДНОСИМА
ска босанског војводе Хрвоја.11 У вези са тим ваља напоменути да

је Хрвоје као господар санске жупаније био сусјед хрватско-угар-
ског краља под чијом су се влашћу налазили околни крајеви, као
и Врбашки град, што свакако није безначајно за оцјену ових до-
гаћаја. Други податак се односи на Хрвојев губитак Аубице 1402.
године.12
II
О краткотрајној босанској власти у Дубици, такоће не распо-
лажемо никаквим вијестима из писаних докумената, па о њој осим
у хипотезама с мање или више вјероватноће не можемо ништа од-
рећеније ни рећи. Сматрамо да недостатак изворних вијести било
босанског било утарског поријекла говори заправо о томе да Ду-
бица преласком под власт босанског војводе није претрпјела бит-
није промјене у свом статусу, наравно осим промјене владара, а
разлог томе треба потражити у Хрвојевој ангажираности у Дал-
мацији према којој је усмјерио главнину својих акција. То потвр-
ћује и чињеница да приликом губитка Дубице средином 1402, та-
коћер није остао траг неког отпора као што је случај кад су били
у питању важни градови у Далмацији. Само мјесто Дубица13 има
веома далеку прошлост и спада мећу најстарија насеља на под-
ручју Босанске крајине. Повољан географски смјештај у плодном
доњем дијелу Уне, петнаестак километара од њезиног ушћа, знатно
је допринио да се мјесто снажно развијало унаточ чињеници да је
град са својом тврћавом био више пута опсједан и рушен, у својој
бурној прошлости. У вријеме када је прешла под врховну власт
босанског војводе, Дубица је била главно средиште овог краја по-
знатог под именом дубичка жупанија, на чијем се челу налазио
приор врански, као дубички жупан.14 Захваљујући плодности тла
11 ТћаИбсгу, нав. дј. 123, 1ашеп цша т о х роз1 Уез1ге се1зии<Нп1з <3е јрза
Сге<1а гесеззит, рго<1Шоп1з Шшз Непуоуа тлгаууода с и т се1епз зПл абћегесИћиз
ђогпепзШиз сотКаКит <1е Б ићтћа тап и уш1еп(а хпбеђКе оссирапз, (еге а<1 ћес
4етрога <1е1теге ћозШИег поп ехрауЦ. Е. Гегтеп<321п, нав. д јл 66; В. Клаић.
нав. дј. 336; Р. Лопашић, Бихаћ и Бихаћка крајина, Загреб 1890, 1—2, 47;
X. Шерић, Из прошлости Дубице, Нови Бехар, Сарајево 1937/38, 9/11, 163;
В. Норовић, нав. дј., 359—360; Повиесг хрватских земаља Босне и Херцего-
вине, 376; С. Бирковић, нав. дј. 193.
ц I,. ТћаИбсгу, нав. дј. 123, пирегчие пођјз ипасит геуегепбо 1п Сћпз1о
ра(ге <1от1по Еђегћагбо, <1ех е( ароз(о11се зе<Из егаћа ерјзсоро есс1ез1е 2аега-
ђГепзгз, ргед1с(огитчие гебпогит Ра1таНе, Сгоабе е1 Зс1ауоте з1тШ(ег ђапо,
1га1ге поз1го сапззхто, се!епзцие ргосегШиз е! пођШђиз ге^погит рге<Нс!огит,
зиђ ђапаНђиз ап(:еб1сЦз сопзШибз, рго аи0теп1о ћопог!з 1рзшз уез!ге зегепЦаНз
1аћогапНђиз. Е. ГегтепдЛп, нав. дј. 66.
и Кад говоримо о мјесту Дубици у средњем вијеку, тада под тим име-
ном подразумијевамо данашњу Босанску Дубицу, познату још као »Стара«,
односно касније »Турска« Дубица, јер је Хрватска, односно Царска или
Нова Дубица настала знатно касније, те се на њу не односе вијести средњо-
вјековних споменика,
14 Ц ТћаНбсгу, нав. дј. 117, 118, 122; Е. Ферменџин, нав. дј. 66; В. Клаић,
нав, дј. 336.
47
у дубичкој жупанији постојали су веома повољни увјети за развој

пољопривреде, због чега су на овом подручју већ рано настали фе-
удални посједи не само свјетовног него и црквеног племства, па је
тек незнатнији дио плодног земљишта око саме Дубице остао у
власништву слободних сељака.15
На подручју дубичке жупаније као и сусједних жупанија, зе-
мљишне посједе су имали хрватски кнезови Бабонићи. Границу ду-
бичке жупаније одредио је И. Кукуљевић овако: »Меће жупаније
дубичке почимале су тада од Смрзенице (или Гверженице) и код
Саве, гдје вода Пакра утиче у Саву. Затим протезала се граница
уздуж Пакре према истоку, до мјеста, гдје горња или широка Па-
кра утиче у Велику Пакру. Отуда према изтоку до земље синова
Петруша. Затим дуљим путем до риеке Косачине, и уздуж ове ри-
еке горе према југу до мјеста Калишта и до риеке Равенице преко
села Врочишћа (Шгасћјсће ј Вга1усће). И опет кроз шуму на брдо,
а одавле до риеке Границе и Нагадине до Саве. Затим дугим путем
уз Саву до мјеста, гдје риека Изпијаш (1труаз) утиче у Саву, и гдје
се диеле границе дубичке и врбашке. Одавље према југу, уздуж
Изпијаша, до утока риеке Ликовице (ћукоујсћ) у Изпијаш. Затим
кроз шуму горе до брда Ракова глава. Одавље до мјеста Расој пре-
ко брда Космарева, до мјеста Калишта и горе преко Слемена на
велики друм кој води у Врбас. По овом друму према западу на
брдо мећу Раковцем и Јастребицом (Уаз1гећ1са). Затим преко ви-
соких гора до мјеста Широка (буги^о, бупн^а) и опет преко брда
и долина до брда Ходинова глава. Отуда у Гвозд и кроз њега до
риеке Мешченице, гдје је граница врбашка.«16 Осим Бабонића, на
овом простору су живјела и друга мање позната или готово сасвим
иепозната племена, на примјер Баћинско, Кошућко, Војсковско,
Просарско и Мошћаничко.17
О бурном животу становништва овог плодног и густо насеље-
нот краја говоре и многе рушевине старих утврда и двораца ко-
јима обилује дубичка околина. Разумије се да све нису једнаке
старости нити имају значај за ово наше разматрање, али оне пред-
стављају неизбрисане трагове свједока минуле прошлости које су
преживјеле сва та бурна времена. На основу многих сачуваних ви-
јести које садрже писани документи о средњовјековној Дубици18
сазнајемо »да су у XIV столлћу на десној обали Уне биле двие
Дубице, и то Горња Дубица на мјесту данашње Босанске Дубице
15 X. Шерић, нав. д/. 177.

“ И. Кукуљевић-Сакцински, Приорат врански са витези темплари и хо-
спиталци св. Ивана у Хрватској, Рад ЈАЗУ, Загреб 81 (1886) и 82 (1886), 27—
28; X. Шерић, нав. дј. 162.
° X. Шерић, нав. дј. Нови бехар 1937/38, 12, 178.
* I**. Тћа116с2у„ А15б-5г1а«оп1о1 Окш&пуИт (СиМсга, Ог1з&$г &з Бгапа о&т-
тедуек), Видарез! 1912. Ово је досад најобимнија збирка докумената за хи-
сторију Дубице, али је углавном овтала непримјећена и некориштена. По-
зорност на њу свратио ми је мој професор Сима Бнрковић, па му се овом
приликом поново захвал>ујем.
48
ПЕЈО ЕОШКОВИН: ДУБИЦА У БОСАНСКО-УГАРСКИМ ОДНОСИМА
и Доња Дубица на мјесту данаигње Црквине, која лежи 1 км низ-

водно од Дубице.«19 у писаним исправама о дубичкој жупанији
налазимо помен о утврдама као што су биле у Аубици, Греди, Тер-
велику (Торлаковцу), затим о трговима у Аубици која је била сло-
бодан краљевски град, и оном у Баћину. Уз ове, у границама ду-
бичке жупаније помиње се 55 других мјеста међу којима се зна-
чајем истичу Брекиња, Езеловача, Греда, Гурђевци, Изачић (Иза-
коток), Комоговина, Кошућа, Крапље, Мразовци, Оток (Отока),
Пољана, Реметници, Селци, Слабиња, Влашковци, Водица (Води-
чево) и многа друга.20
У односу на остала мјеста овог подручја, Аубица је имала нај-
повољније увјете за брз економски и привредни развој, па је тако
постала средиште своје околице. У прилог том закључку иде и чи-
њеница да је Аубица постала и важно црквено средиште чији су
самостани још од свог оснутка били обдарени слобоштинама и по-
властицама,21 због чега је Аубица постала погодно стјециште цр-
квених редова.22 Стога не изненађује податак да је Аубица са сво-
јом околицом имала толико католичких цркава и самостана23 као
ни једно друго мјесто на подручју данашње Босне. Разлог за њи-
хово брзо подизање тешко се може оправдати страхом пред богу-
мулством из Босне,24 него га треба тражити у изузетно повољним
животним увјетима, плодној земљи, великим црквеним посједима
који су увећани даровима мјештана, владарским привилегијама
које су уживали њихови редовници и давањима сељака настањених
на тим посједима.25 Како сазнајемо из писаних докумената Аубица
је у XVI стољећу имала двије жупе: једну у Аоњој, другу у Гор-
” X. Шерић, нав. д/. Нови бехар, 1937/38, 9/11, 164; Исти, Католичке
цркве и самостани у Аубици и њезиној околици у срдењем вијеку (Хисто-
ријско-топографска студија, (С Ј тлоцртом), СгоаИа засга, 13—14, Загреб 1944,
22/23, 77.
* X. Шерић, Из прошлости Аубице, Нови бехар, 11/1937/38, 9/11, 162.
а I* ТћаПбсгу, нав. дј. 117; И. Ткалчић, Павлински самостан у Аубици,
Виестник Хрватскога археолошкога друштва, НС, I, Загреб 1895, 189; Исти,
Боз РаиИпет К1оз1ег Гп ОиМсо, Аегатег Та§ћ1а11, Загреб I I / 1896, 79, Пр. I; X.
Шерић, Католичке цркве и самостани у Аубици и њезиној околици у сред-
њем вијеку, 75.
и У Дубици су своје цркве и самостане имали доминиканцн, темилери
и павлнни.
“ Ф. Рачки, Попис жупа загребачке бискупије 1334. и 1501, Старине
ЈАЗУ IV, Загреб 1872, 211; И. Ткалчић, Павлински самостан у Аубици, 194;
X. Шерић, Из прошлости Аубице, Нови бехар, 79.
м X. Шерић, нав. дј. 72, сматра да су овдје цркве и самостани подизани
као »узтук богумилству које је продирало из босанских брда у панонску
Хрватску«, што нам се не чини као потпун и довољан разлог. Како ћемо
онда схватити незаштиђеност границе на другим секторима према Босни,
гдје је такоћер пријетила опасност од богумилског продора у Славонију,
Хрватску или Далмацију. Стога сматрамо да је овдје пресудниЈу улогу оди-
грао повољан економски тренутак увјетован призилегираним статусом ду-
бичких редовника.
25 0 сталешким одпосима и обавезама опширније вид. И. Ткалчић, Пав-
лински самостан у Дубици, 189—202; Иаз РаиИпег К1озГег 1п ОиМса, Аегашег
Та8ћ1аИ, Захреб 1896, Пр. I, 1, ступац 2.
4 Исгоријски зборник 49
њој Дубици. Из богатог црквеног живота проистекао је углед и

значај Дубице са њене двије жупе и три самостана, па је у цркве-
ној хијерархији у XIV стољећу уздигнута на ранг архићаконата
загребачке бискупије под чију су јурисдикцију потпадале све жупе
на подручју дубичког, санског и врбашког дистрикта.26
Интензитет којим се тада Аубица развијала био је омогућен
стварањем повољних увјета за економски развој града који је све
више попримао обиљежја развијеног трговачког средишта. Њени
трговци се појављују далеко ван граница градске области, а у Ау-
бицу пристиже роба из удаљених хрватско-угарских крајева, па чак
и из Чешке.27 На челу жупаније били су приори врански, поглава*
ри витешког реда ивановаца у временском распону од 1312. до
1513, кад је дубичку жупанију добио хрватски бан и бискуп Бери-
славић за изузетне заслуге стечене у борби против Турака.
На подручју дубичке жупаније било је више жупа са жупним
црквама, што се види и из Пописа жупа загребачке бискупије,28
што га је објавио Ф. Рачки, али употреба овог пописа је отежана
због лоше латинштине којом је писан, па се за идентификацију и
убикацију мјеста треба послужити и расположивим картама, на
примјер картом Крунослава Арагановића. Сходно расположивим
подацима можемо закључити да су на дубичком подручју посто-
јале жупе са жупним црквама у Сухаји, Брекињи, Кошући, Вој-
скови, Скључанима, Араксенићу и Аемировцу, док је у селу Гор-
њоселцима постојала жупа са самостаном Моштаница који је при-
падао редовницима витешког реда ивановаца.29 Према Араганови-
ћевој карти, у наведеним мјестима могу се наћи трагови постојања
сакралних граћевина, док је једини траг бивших цркава понегдје
очуван само у именима дотичних локалитета на којима су те цркве
биле саграћене, па се та мјеста и данас зову Црквине. Осим наве-
дених мјеста има трагова старих цркава и у селима Кадину Јелов-
цу и Дворишту.30
Самостани у Дубици су посједовали велике земљишне комплек-
се које су им даровали њихови заштитници и оснивачи. Мећутим,
њихов посјед се касније још више увећавао разним прилозима пле-
мића и других дубичких граћана. На самостанским земљама жив-
јели су кметови, као што нам је познат случај с посједом Оток,
* Ф. Рачки, нав. дј. 211; X. Шерић, нав. дј. 74; И. Ткалчић, Приепород
бискупије загребачке у XI I I виеку, Рад ЈАЗУ 41, Загреб 1877, 133; В. Коровић,
Територијални развој босанске државе у средњем веку, Глас СКА СБХУП,
Лруги разред, кн>. 85, Београд 1935, 41, бнљешка 1.
“ И. Ткалчић, Павлински самостан у Дубици, 198.
“ Ф. Рачки, нав. дј. 211.
и Ф. Рачки, нав. дј. 211; X. Шерић, Из прошлости Дубице, Нови бехар,
11/1937/38, 9/11, 164; Католичке цркве и самостани у Дубици и њезиној око-
лици у средњем виеку, 78.
* X. Шерић, Из прошлости Дубице, Нови бехар, 11/1937/38, 9/11, 164.
50
ПЕЈО ВОШКОВИП: ДУБИЦА V БОСАНСКО-УГАРСКИМ ОДНОСИМА
а били су обавезни да дубичком жупану дају тзв. залазнину која

се састојала из куновине и више друтих дажбина.31
Међутим, односи између Дубичана и редовника неријетко су
пролазили кроз озбил>не кризе узроковане нејасним имовинско-
правним односима између редовника као посједника писмених ис-
права, односно даровница, с једне стране и разбаштињених нас-
љедника који не само што нису признавали такве опоруке него су
одбијали и њихово извршење, с друге стране. Не знамо због чега
су разбаштињени насљедници оспоравали правоваљаност таквих
исправа, али је сигурно морао постојати неки разлог за њихово
незадовољство. То је оптерећавало односе између редовника и н»и-
хових суграђана, па чак доводило и до непожељних сцена, јер су
спорови понекад били тако замршени и други да се морало ићн у
Загреб, па чак и пред самог краља.
Изгледа да је босанска окупација Дубице до краја босанске
власти у њој обуставила истрагу коју је од Бубека тражио крал>
Сигисмунд у писму из Греде од 17. коловоза 1398. године.82 Међу-
тим, ако је извршење краљеве наредбе било онемогућено губитком
Дубице, краљевим исправама од 20. српња и 17. коловоза 1398. при-
давана је одређена важност ван Дубице, па захваљујући томе са-
знајемо за судбину тих исправа. Наиме, пред чазмански каптол
дошао је Јурај, приор павлинског самостана Блажене Дјевице у
Гарешници (с!е Саге^ћ), и затражио да се краљева отворена писма
препишу ради бољег чувања. Чазмански каптол је удовољио мол-
би и дао да се та писма препишу од ријечи до ријечи и овјере
каптолским печатом88 о чему је издана посебна исправа 6. студе-
ног 1399. године84 Помињање чазманских пријеписа краљевих пи-
сама налазимо у једној исправи коју је издао загребачки каптол
30. ожујка 1401. године.85 Ту се наводи да је овјерене чазманске
пријеписе поднио каптолу загребачке цркве њихов суканоник Бе-
п И. Ткалчић, нав. дј. 191; Оаз РаиИпег К1о81ег т ОиМса, А§гатег

Таећ1аи, Загреб 1896, 79, Пр. 1,1, ступац 2. Б1е НбГ1§еп аиЕ (1ет ВезЈзз огок
туагеп уегрШсћ^е! <1ет Сотев уоп Вић1са, б. ћ. сИе 50§епапп1е »»гаЈагта«
(Ригсћги§551еиег), •иге1сће аив бег Кипоу1па гт<1 ет1§еп апсЗегеп Ап§аћеп ћез-
1ап<3, ги хаћ1еп.
* I*. ТћаИбсгу, т в . дј. 117—119.
и I*. ТћаИбсгу, т в . дј. 119—120. N05 1§Циг ш$Из е1 1игј сопвопхз ре(Шоп1-
ћиб ргеГаИ Иогшш ГгаШз Сеог§ц рпопб Ие сћс^а Сап§ћ аппиеп1ез, ргесћсОз
биаз Ш1егаз ра1еп(ез јрзшз ИотЈпЈ по5(гг ге§јз, Ие уегћо аИ уегђит 1гапззспћ1
ЈесЈтиз рго еодет ићепогет аИ саи(е1а.
м Јј . ТћаИбсгУ, нав. дј. 119—120. Оаћшг Гепа циИа ргохјта роз1 Гез1ит
ћеаН Е тепсј ИисЈз е( сопЈеззопз, аппо <1отЈт тШ езЈто СССто попа§ез1то попо.
* 1ј, ТћаПбсгу, нав. дј. 121, . . . <Зот1пиз ВепесћсЗиз <3е Мопог1о Шс1из, зос1из
е( сопсапоптиз поз1ег, поз1г1 с!е тесћо ехиг§еп<Зо ргезегЦауЦ е(; ехћјћиН поћ15
ђиаббат ИНегаз ра(еп1;е5 1гапзсг1р(та1е5 ћопогаћШз сарНиИ СћазтепзЈз есс1ез1е,
1П саг1;а рег§атГпеа сопзсг1р1аз ...
51
ИСТОРНЈСКИ ЗБОРНИК
недикт де Монзоло и тражио да се ова вјерно препишу и достојно

похране са осталим исправама и привилегијама.36
Располажемо још једним документом од 6. листопада 1400. ко-
јим славонски бан Павао Чупор потврђује да су Блаж, Петар и
Иван, синови Павла <1е Ху/уппусћа у његовој присутности добро-
вољно оставили дијелове бившег Су\\ггусћоУо§ посједа у трајно вла-
сништво дјевојци Јелени, кћерци истог Суигусћа и њезиним потом-
цима. Стога Павао Чупор издаје ово привилегирано писмо печаће-
но висећим банским печатом племенитој дјевојци.37 Посл>едњи до-
кумент који је занимљив за овај наш осврт на кратко раздобље
прошлости Дубице, поново се надовезује на прва два писма која
је краљ Сигисмунд упутио дубичком жупану Емерику Бубеку. Ово
писмо је у ствари Бубеков одговор краљу; иначе је веома опширно
и садржи парафразу краљевог другог писма од 17. коловоза 1398,
али и објашњење зашто жупан није поступио сходно краљевом
наређењу. Између осталог Бубек пише да је војвода Хрвоје са дру-
гим својим поданицима на окрутан начин заузео Дубицу одмах
послије краљевог одласка из Греде. Хрвоје је Дубицу држао у
свом посједу све до пред Бубеково јављање 10. српња 1402. годи-
не.88 Бубек даље пише да му је уз помоћ бана и загребачког биску-
па Еберхарда и других краљу вјерних великаша и племића пошло
за руком да поврати Дубицу под власт краља Сигисмунда. Том
приликом је редовник Томо, приор поменутог самостана, напоме-
нуо Бубеку да изврши краљев налог, па је Бубек за извршење овог
посла умјесто себе именовао племића Петра бе 31ећеует>сћрисиг,
вицебана и крижевачког и дубичког жупана. Он је 8. српња 1402.
повео и неколико утледних и поштених људи с којима је прегледао
пажљиво писане самостанске исправе. Будући да дубички грађани
нису своја права могли поткријепити писаним средствима, Петар
бе 81ећеуешосћрисиг је законито увео павлине у посјед пошто је
обишао међе спорног посједа.39
Према исправама краљева Људевита и Стјепана, посјед који су
уживали редовници налазио се око потока Вусћсћа (Бињачка).
Граница му је почињала на истоку од моста на Бињачки на великој*
“ Г>. ТћаИбсгу, нав. дј. 121, N03 Пасцде еш зДет Л о т т ! ВепеШсИ ре!Ш оп1ћиз
1изиз е! 1е§1ш13 поћ1з роггесИз аппиегНез, ргет1ззаз 1Шегаз 1гапззсприопа1ез с1е
уегћо ап-1 уегћит 1гапззсг1М е! 1гапззитрт1, ас јп ћ а ги т поз!гаги т Ш 1егагит
1епоге гегИе!, поз!го^ие регкЗепНз 8 18 Ш т и п ! т т е с о т т и п 1п 1асЈет1о е1(1ет <!о-
Ш1 по Вепе<Ис1о дих!тиз сопсебепдаз.
” 1ј. ТћаНбсгу, нав. дј. 120—121. Тп си!из ге! ш е т о г!а т 11гт11а1етчие рег-
р е !и а т ргезеп!ез НИегаз поз1газ рпу11е§1а1е8, репНепИз з1§Ш1 П0 8 1 г1 т и т т т е
гоћога!аз е!<1ет поћШ рие!е дих1тиз сопсе<1еп<1а8.
* В- ТћаИбсгу, нав. дј, 123; Е. Фсрмеџин, нав. дј. 66; И. Ткалчић, нав. дј.
2, ступац, 1; Исти, Павлински самостан у Дубици, 196; Повиест хрватских
земаља Босне и Херцеговине, 386—387; В. Клаић, нав. дј. 349; В. Норовић,
Хисторија Босне, 368; М. Вего, Насеља босанске средњовјековне државе, Са-
рајево 1957, 134—135.
* Н. ТћаИбсгу, нав. дј. 123; И. Ткалчић, нав. дј. 196—197, исти, Иаа Раи-
Ипег К1оз1ет 1п Нић1са, А@гатег Та§ћ1а11, Загреб 1896, 79, Пр. I, 2, ступац 1.
52
ПЕЈО НОШКОВИН: ДУБИЦА У БОСАНСКО-УГАРСКИМ ОДНОСИМА
цести, затим цестом поред шуме обилазећи цркву св. Доминика,

потом дал>е преко брда гдје се завршава поменута шума, иза тога
истим путем према западу у дужини 24 пера (\у1пагат), гдје је
скретала према сјеверу до извора, одатле низводно до луга који
се пучки назива Сћегесћ, а од њега се спупггала до моста на Бињач-
ком потоку.40 Пошто је краљево нарећење извршено и посао окон-
чан било је потребно да се одлуке спроведу у форми привилегије,
коју је свакако требало и овјерити како су тадашњи прописи за-
хтијевали. Мећутим, изгледа да такво рјешење спора није имало
успјеха, јер су дубички граћани и касније наставили да оспора-
вају права самостану на посјед спорних земал>а, па трагове нових
спорова налазимо и наредних година.
Рејо СоЗкогпб
БТЈВ1СА Ш В О б тА К — ШШСАП1АЛ КЕВАС10№ 1398—1402.
Впштагу
Тће ге1аИопз ће1шееп Возп1а ашЗ Нип§агу а( 1ће епд о{ 1ће 14љ апс! 1п (ће
ћев1пп1п8 о{ Ше 15љ сеп(игу туеге ргебпап! тлгИћ агше(1 сопШс(з, ћу теап з оС
»ћ1сћ Ше Сгоа(-Нип§агЈап к т § 51б1бтип(1 (пе(1 (о зесиге (ог ћдтзеИ 1ће Во-
втап гоуа1 сгоуш. 1п зисћ а тШ(агу-ро1Шса1 зКиаиоп (ће ро\уег т (ће ћогдег-
-1апс1з раззес! \уЦћои( дгеа(ег ШШсиШез 1п (ћозе сопШс(з 1п(о (ће ћап(1з о1 (ће
соп^иегог. Тће сћап§е о! Ше таз(ег \уаз ехрепепсес! 1п 1398 а1зо ћу Оић1са,
опе оI Ше есопотЈсаНу апс! си11ига11у (1еуе1оре(1 сепНез, \ућхсћ \уаз, ипШ (ће
зи т т е г 1398 ип(1ег (ће аиЉогКу о! (ће Сгоа(-Нип§аг1ап к!п§ 51§1зтип(1. Тће
1озз о1 ОиШса ро1п(з ои( (ће (ас( (ћа( 1п (ће епсоип(ег о1 1398 (ће ВозШап (1ике
Нгуоје Уик&6 НгуаИпхб \уаз то ге зиссеззЈи! (ћап (ће к!п§ 51§1зшип(1.
1ЈпГог(ипа(1у \уе ћауе по пе\у ба(а а( оиг <Изроза1 \уђ!сћ \Уои1<1 111из(га(е
(ће (ипс(10П1П§ о1 (ће Возтап ги!е 1п Оић1са а((ег (ће ВозШапз (оок роззезз!оп
оГ 1(. Тће 1озз оЕ Оиђ1са 1п 1402 \уаз по(, аз К зеетз, а §геа( ћ1о\у (ог (ће Во-
зШап <1ике Нгуоје Уикбгб Нпла(1п1Д Гог ће Шгес(ес1 Мз тШ(агу-ро!К1са1 асћоп
сМе(1у (очуаМз Са1та(1а апд (ће П((ога1, оп (ућгсћ \уе ћауе 1псотрагаћ1у атр1ег
ЈпТогтаКоп. Тћгои§ћои( (ћ1з рег1о(1 (ће сопсге(е геа1Ку о( ВиМса \газ ђигсЈепес!
\уКћ (ће сопШс(з ћеШгееп (ће шопкз о{ 1псћу1(3иа1 топаз(ег1ез о! Оић1са аис!
(ће сШгепз. К зеетз (ћа( (ће Возп!ап аи(ћогШез <11с1 по( 1п(егуепе аз агћКегз
1п (ћезе јип<Иса1 соп(гоуегз1ез оп ргорег(у апб (ћегеГоге (ће!г ге§и1аУоп ћу (ће
соиг(з \уаз зизрепс1ес1 гп (ће 1псИса(ес1 1п(егуа1 оГ К те (о ћесоте а§а!п ас(иаН2е<ј
аЛег Оићхса ге(итес! ипсЈег (ће ги!е о{ (ће Сгоа(-Нип§апап кјп§ 51§1зтип(1
1п 1402.*
* В. ТћаНбсгу, нав. дј. 124. Рг1то \пс1еИсе( 1пс1рК аћ опеп(е зирег роп(е
Вусћсћа 1п У1а тап§а, е( рег еабет У1ат аззсепдепбо, 1их(а зПуат с!гсиК
есс!ез1ат запс(1 Сот1п1с1, 1п аиа зиаз огађопез Идет ћегетКе зо1уеге део сопз-
уеуегип(; ађћ!пс зирег топ(е, иђ! КпКиг б1с(а зИуа, рег еапдет уадК У1ат
уегзиз осс!деп(ет ад 1оп§Кид1пет 11§а(иге у!§1п(1 е( ^иа(оиг \у!пагит, ић! де-
сИпа( уегзиз раПез адиП1оп1з, ад сари( сшизбат асЈие егитрепИз; дећ1пс рег
д1с(е ацие сиггеп(1з 1п (озза(о уепК изчие ад петиз чиоддат, чиос! Сћегесћ
\у1§агКе арре!1а(иг.
53
■г*
ч
;!
љ
Галиб Шљиво
ВАГНЕРОБО ВИБЕЊЕ БОСНЕ СРЕДИНОМ XIX ВИЈЕКА
Османска царевина је од Бечког конгреса 1815. до 1878. имала

непромијењену границу са сусједном Аустријом. Босански пашалук
се послије 1815. са сјеверне и западне стране потпуно граничио
с територијом која је била под влашћу Аустрије. На граници се
одвијао живот на основу којег се може закључити да су обостране
везе одговарале сусједном становништву. Аустријска територија је
омогућавала становништву Босанског пашалука да се снабдјева
производима који су стизали бродовима у јадранске луке из раз-
вијенијих европских држава, а становништво Далмације и Хрват-
ске се снабдијевало из широког босанског подручја углавном по-
љопривредним производима. Аустријска дипломатија је водила ду-
горочнију политику усмјерену на стварање таквог стања у сусјед-
ном подручју које би у погодном тренутку омогућило несметан
продор ка Истоку. Босански пашалук је био прва територија на
том походу. Средином XIX вијека (и касније), аустријска источна
политика била је много уочљивија тако да би се чак могло рећи
да то Аустрија није ни крила. Она је отворила аустријски генерал-
ни конзулат у Сарајеву, вицеконзулат у Мостару и конзуларне
агенције у Бањалуци, Тузли и Ливну. Аустријски дипломатски чи-
новници су се у својим извјештајима редовно дотицали свих пи-
тања која су била важна за аустријску спољну политику. Све то
ипак није било довољно, па су за податке у Босни били коришћени
посебно вјешти људи који су се као уходе кретали по Босни у раз-
ним пословима. Такав човјек је средином XIX вијека био мајор
Вагнер, начелник генералштаба код бана Јелачића и његов повјер-
љив човјек. Он је слао уходе у Босну да осматрају прилике наро-
чито од времена кад је у Босну стигао Омер-паша.1
Вагнер је у Босну упутио неког Марка Корашића из Загреба,
који је стигао у Сарајево 25. децембра 1850. године. Он је дру Ди-
митрију Атанасковићу показао путне исправе које му је у Загребу
издао мајор Вагнер 12. децембра 1850, а 15. децембра мајор Куку-
љевић у Костгјници.2 Тај Корашић се тако понашао пред аустриј-*
1 Опширније о Омер-паши вид. др Галиб Шљиво, Омер-паила Латас у

Босни и Херцеговини 1850—1852, »Свјетлост«, Сарајево 1977.
* Фердо Шишић, Боснс и Херцеговина у време везировања Омер-паше
Латаса 1850—1852, Суботица 1938, 230.
55
ским конзулом да је он протестовао у Бечу игго бан Јелачић ода-

бире људе за шпијунску службу који дају повода за незадовољство.
Атанасковић је био непријатно изненађен што је Корашић послан
у Босну у шпијунској мисији а да он о томе није био унапријед
обавијештен, а уз то није био увјерен да тај човјек може обавити
такве послове. То је закључио на основу Корашићеве изјаве при
првом сусрету да »у Хрватској влада велико незадовољство због
нових мјера, да се бан не усућује вратити јер је народ преварио«
и слично. Атачасковић је стога захтијевао да се у шпијунске ми-
сије у Босну убудуће шаљу војна лица и да буду обскрбљена пасо-
шима. Корашић је био послан да разговара са извјесним Шајфе-
лом који је био политички бјегунац, али није успио да успостави
везу пошто се Шајфел није налазио у Сарајеву. Задовољио се тиме
да поразговара са Скендербегом (ранији Фрич), такоће политич-
ким бјегунцем, од којега је сазнао да је задовољан положајем у
којем се нашао у Босни као политички бјегунац.34Бан Јелачић је
депешом од 14. фебруара 1851. објаснио барону Еорићу, министру
рата, да је његов шеф генералштаба мајор Вагнер послао у Босну
Марка Корашића у шпијунско извићање; иначе се чудио зашто је
то сметало Атанасковићу. По Јелачићевом схватању није се могло
од шпијуна који се једино ради новца прихватају опасног шпијун-
ског задатка тражити да имају и »исправну политичку улогу«
Претпостављамо да је Вагнер имао више ухода сличних Корашићу.
Осим што је слао уходе на извићање и сам Вагнер је колико нам
је познато био два пута у Босни. Први пут је боравио крајем окто-
бра 1851. да би провјерио због чега су граћене брвнаре (ВЈоскћаиз)
код Бихаћа и Бос. Крупе.5 Са овог пута је поднио извјештај уз који
* Исто, 233.
4 Исто, 174—275.
* Наиз Но{-ип(1 51аа1загсћју УПеп, Аћ1е11ипд Кг1е§загсћ1У, Вагнер Јелачићу,
Загреб 7. новембар 1851. Вагнер је путовао из Загреба у Бихаћ, гдје му је
кајмакам дао дозволу да оде у унутрашњост Крајине посебно у Крупу, Остро-
жац и Цазин. Најприје је прегледао брвнару код Хаџиалијиног моста на
Клокоту и утврдио да је то у ствари караула за осамдесет људи у којој се
у вријеме његовог боравка налазила половина од тог броја. Бунило га је што
није могао да утврди чему она служи. »Она стога може да има само веома
мало подручје одбрамбеног дејства и непријатељу — ма ко он био — не
може да стави на пут многе препреке преко ријеке на некој другој тачки.
Ако је, пак, срачуната на отпор против наступања с наше стране, онда је
положај брвнаре потпуно бесмислен, јер би марш у том случају ишао преко
Заваље и Жегара и брвнара би као неупотребљива остала по страни. . . Ко-
лико сам могао да разаберем из разговора с турским генералштабним капе-
таном коме је ово грађење повјерено, брвнара код Хаџиалијиног моста треба
да импонује бунтовним Крајишницима и да им се, ако би им опет пошло за
руком да се домогну тврђаве Бихаћ, пресијече одступницу.« Брвнара код
Крупе није још била подигнута, али је материјал за њену градњу нагомилан.
Генералштабни капетан Еминага којем је повјерена градња налази се у Кру-
пи и чекао наређење да почне градњу. »Циљ једне брвнаре код Крупе може
такође да буде само одбрамбен. Без артиљерије се тај положај не може бра-
нити, против артиљерије се таква једна караула не може одржати. Стога се
може само претпоставити да она може вршити само морални утицај на ста-
новништво коме њена вриједност није позната.«
56
ГАЛИБ ШЛјИВО: ВАГНЕРОВО ВИБЕЊЕ БОСНЕ
је додао и план ових насеља,6 а уз план се налази и један опис Би-

хаћа. На опису не пише ко га је и кад написао јер нема датума;
само се на једном мјесту помиње 1864. година која јс касније упи-
сана на маргини.7
Бихаћ је бко најзначајније утврћење у Босанској крајини до
аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Анонимни извјести-
лац шал.е редовно извјештаје из Ливна, у току 1845—1852. војној
команди у Сињу о приликама у Ливну, али се у сваком извјештају
дотиче и прилика у Босанској крајини. Тако о крајишким тврћа-
вама пише » . . . најтврћа је Островица, најјачи је Бихаћ, а најпа-
метнија је Бањалука«.8 Управо због тога су аустријска војна лица
мотрила на Бихаћ, а ревносно су пратила све оно што се догаћало
у њему и око њега и настојала да одржавају добре пограничне
односе. Осматрање Бихаћа било је олакшано тиме што се аустриј-
ска погранична караула налазила у Заваљи из које се Бихаћ видио
као »на длану«, а могли су се пратити и сви догаћаји који су се
одвијали у граду и његовој равници.
Бихаћ лежи на лијевој обали и на једној ади Уне, и један је
од најутврћенијих градова;9 сједиште је муфтије, муселима и ка-
дије. Процјењује се да има 4.000 становника који су већином Му-
слимани, а станују у 94 куће; изузевши четири, све остале куће су
од дрвета и налазе се сасвим близу једна уз другу; улице су веома
лоше поплочане. У граду се налазе три џамије од којих су двије
коришћене као магазини и складишта, а велика џамија, беговске
куће, капетанов стан, магацин барута и џабела (висока кула са
више спратова која је служила за одбрану) саграћене су од каме-
на. Већи утврћени дио Бихаћа лежи на лијевој обали Уне која
овдје прави острвце Отоку. Обале ријеке, која овдје споро тече и
чије је корито муљевито, високе су само неколико стопа у бли-
зини града; ријека је код моста дубока 7, а сјеверније 14 стопа.
На десној обали ј**е предграће Прекоуње до кога из града води пут
* Наиз НоЈ-ипб 31аа1загсћ1у, АЗДеПипб КНебзагсМу ТОгеп (у даљем тексту
КА\7), Каг1епуег5атти1ипе, 1п1ап(1 СИ, ВШаб № 8.
1 Исто: опис Бихаћа који је приложен уз кроки је вјероватно дио кон-
цепга већег рада о Бихаћу; то смо закључили по томе што у тексту има
прецртаваних и накнадно додаваних дијелова. Д а је основни дио текста на-
стао 1851. утврдили смо из садрж аја текста јер се у њему говори о брвнари
код Хаџиалијиног моста на Клокоту, која Је изграђена 1851. и о којој су
аустријске власти жељеле да што више сазнају, па је Вагнер у тој мисији
упућен у Бихаћ и Крупу. Он је и нацртао кроки ова два мјеста.
1 Хисторијски архив Задар, Президијални списи, V Сигн. Госп. Приате-
глиу А., Ливно 29. септембра 1850.
* КА\У, КаПепуегзаттЈипе, 1п1аш1 С\Ч1, ВШаб № 8. Ова реченица у кон-
цепту је прецртана, а умјесто ње је додано на маргини: Град Бихаћ који ле-
жи уз саму аустријску границу на једној ади Уне не може се у односу на
читав комплекс покрајине, због недоволше утврђености и због тешких кому-
никација које воде у унутрашњост придати никаква посебна стратегијска
важност. Град би за турску војску могао да задобије извјесну вриједност и
као базна тачка за неку намјеравану офанзиву против Хрватске и морао би
и с аустријске стране да буде процијењен а да идак не утиче посебно на
њихове операције.
57
ГАЛИБ ШЉИВО: ВАГНЕРОВО ВИБЕЊЕ БОСНЕ
преко два моста; први је дуг 28 хвати, повезује град са острвцем

Отока, а постављен је преко мањег рукавца Уне; други повезује
Отоку с Прекоуњем и прелази преко ширег рукавца Уне, а дуг је
70 хвати. »Ти су мостови дрвени у веома трошном стању, али до-
вољно широки да кола могу да возе преко њих.«
Утврђен је био само онај дио Бихаћа који је лежао на лијевој
обали Уне, а утврћење је имало облик дугуљастог четвероугла опа-
саног двоструким бедемом. Унутрашњи бедем је висок 4 хвата, ши-
рок 1 хват и 4 стопе, а спољашњи је висок 2 хвата, широк 3,5 хвата
и на њему се налазило девет бастиона; у три су били тврђавски
затвори, али су казамати сасвим неподобни за становање. Улаз су
чиниле три веће и једна испадна капија. Једна већа се налази на
истоку, зове се »Капија« и у вези је с мостовима који воде у Пре-
коуње; друга је окренута према југу и зове се »Велика врата«;
трећа капија је на западу и назива се »Крупска врата« (такоће и
»Зеленградска«). Све три капије имају по два крила направљена
од ораховине чврсто окована гвожћем, али су ипак трошна. Око
спољног оклопног зида налази се јарак који опкољава Бихаћ с југо-
запада и сјевера, а Уна га снабдијева водом. Просјечна му је ши-
рина 4 хвата, дубина 2 хвата, али при ниском водостају је дубок
једва 2 стопе. Зидови канала, као и они који опкољавају град, на-
лазе се у рушевном стању, на многим мјестима су засути тако да
се понегдје може комотно прећи преко њих и ући у град. На њи-
хово одржавање се троши мало или нимало.
Наоружање Бихаћа састојк се од 26 гвоздених топова10 кали-
бра 12, 16 и 24 фунте који су опремљени постољима и постављени
на зидине, потом четири метална мерзера, 34 гвоздена топа разли-
читог калибра, највећим дијелом неупотребљиви, који без икакве
подлоге леже наоколо на земљи код барутног магацина и капета-
новог стана. Кула џабела била је наоружана једним металним то-
пом од три и једним од шест фунти, а у њој је стражарио један
стражар. Раније је у Бихаћу било залиха оружја и муниције.11
10 Уп. Хамдија Капиџнћ, »Турски градови с ове стране Уне«, Гајрет.

XVIII, 2, 1937, 26-17.
11 Архив Србије, И. Г. — 651, Топографичко-Статичко Описание они Наи-
ја Северног Предела у којима је Пропаганда уредно заведена, Београд, 16.
септембра 1850. Овај опис потиче нз пера Томе Ковачевића и што се тиче
Бихаћа, нешто се разликује од Вагнеровог запажања. »Биачка наија јесте
један лепиј комад земље преко Уне од Соколовца до Новога простирући се.
V овом равном комаду земл>е има 20 стариј градова најглавниј је Бијач опа-
сан са свих страна једним чистим пол>ем 3 сата дугачким и 2 шнроким, само
што над самим градом има узвишено једно брдашце Сомишљен названо,
које када би се заузело град би се могао тући. Град је доста велик, али сад
су се зидови много порушили и опали а нико иј не поправља, ваљда зато,
да буде у једном с другим у Босни градовима. С једне стране велнка част
знда срушила се је и камен је пут око Јрада запречио но нико се не стара
дигнути га. У граду има 50 топова лежећиј на земљи, 3 чарка топа и 50 сан-
дука џебане. Град овај од Придора идући с оне је стране Уне од Бишћа-Би-
јача — 2 сата далеко, има градић Рипач са 1 топом, близу истога.«
59
ИСТОРШСКИ ЗБОРНШС
Терен око Бихаћа12 је готово потпуно раван на лијевој обали

Уне према западу и дјелимично према југу, а на истоку је пошум-
љено брдо Сомишље чији се огранак Везирац приближава граду.
Равно земљиште је највећим дијелом мочварно, особито измећу
града и ријеке, а потом даље на југ гдје се подножје Сомишље још
граничи с мочваром. Уз то је земљиште западно од Бихаћа испре-
сијецано већим бројем водених токова од којих су најважнији:
поток Завајска Драга који извире у стјеновитој клисури Сомишља,
прави већи број окука и тече дуж подножја Сомишља кроз описа-
ну мочвару на сјевер ка Уни у коју се улива отприлике 1.700 ко-
рака испод Бихаћа; затим поток Клокот који је дуг један сат (хо-
да), али је он код Хаџиалијиног моста, отприлике 1000 корака ис-
пред ушћа у Уну, девет стопа широк и шест стопа дубок, има ни-
ске обале, муљевито дно и не може се прећи без скеле или моста;
— 1500 корака испред моста прима поток Лису.
На лијевој обали тога потока, чија је десна обала веома моч-
варна, стоји караула Хаџиалијин мост; саграћена је у облику крста
са 14 стопа дугим чеоним странама и 28 стопа дугим бочним стра-
нама. Начињена је од 14-палачних стабала, с подом од земље и оп-
кољена једним пет стопа дубокнм и четири стопе широким јарком
који је опремљен полисадама. Пушкарнице су урећене само за ма-
локалибарске пушке. Караула има задатак да брани мост који води
из Изачића и Острошца у Бихаћ.18 На лијевој обали потока Завајска
Драга уздижу се брежуљци Св. Луција и Кришова; они заједно
са Везирцом доминирају над Бихаћем, а удал»ени су од њега 500—
650 корака.
Жегар је мало село које се налази на путу за Заваљу. Соколац
и Голубић су смјештени на лијевој обали Уне и имају малу ври-
једност у војном погледу. Мада се не налазе у добром стању, куле
могу послужити за извјесну употребу.
Вагнер је други пут путовао по Босни у јесен 1853. и о томе
поднио »Прегледна запажања о Босни« која је доставио Врховној
команди армије.14 Исти предмет је достављен и цару »пошто се за-
снива на истини и сопственом носматрању«. »Прегледна запажања«
имају поднаслове: Стање земље уопште, Становништво (муслимани
и раја), Босна као ратна позорница, Турско чиновништво, Турска
војска, Непоузданост мапа и биљежака о Босни. У одјељку о »Ста-
њу земље уопште«, Вагнер пише да је Босна планинска земља која
“ КА\У, Каг1епуегзатт1ип& 1п1апсЗ СУТ1, В1ћаб Мг 8. У концепту акта је,

прнје ове реченице, накнадно уписано на маргини: 1864. године предложила
је једна војна комиснја изградњу једног утврђења на Сомшнљу јужно и јед-
ног утврђења на Крижу западно ол тврђаве. Оба та мјеста су удаљена од
Бихаћа на домет топовског хица, а удаљеност од њих до границе не би смје-
ла да буде виша. Поред тога, ван тврђаве треба да се изгради просторни
магацнн барута.
ц Ове брвнаре код Бихаћа и Крупе биле су повод за протест аусгријских
власти на Порти.
и КА\\Г, Генерал артиљерије барон Јелачић фелдмаршаллајтнанту грофу
Грину, Загреб 21. децембар 1853.
60
обилује дрветом и водом, али да је слабо настањена и слабо обра-

ћена: »Као ратиште, ово земљиште дубоко избраздано многим ма-
лим водама, расцјепкано клисурама са својим непроходним дивљи-
нама и својим крајње оскудним културним стањем, доводило би
војсковоћу, па ма био спреман и на најгоре, у бесконачне непри-
лике.« V земљи нема пловних ријека, нема канала, нема друмова,
па не пружа ни склониште од природних непогода. Стога би војска
која би дошла у Босну морала сама да гради цесте и мостове и да
тегли огромну комору за превоз свих ратних потрепштина. »Све
што је у Босни настало људском руком носи печат сировости, ин-
долентности и биједе«. Босна је лијепа земља која је препуна бла-
гослова природе, али је кадра да исхрани своје становништво —
закључио је Вагнер. Он даље каже: »Како може и да буде друкчије
када се нигдје не примјећује тежња за побољшањем материјалног
благостања, никаква привредна активност, почетак индустрије. . .
Никад није неки босански Турчин зарадио свој хљеб у зноју ли-
ц а . . . Гамад и прљавштина окружују га у његовом домаћем жи-
воту, какав буја на најл*епшим комадима земљишта, споменици је-
дне боље прошлости, њени градови и тврћаве који се још увијек
сматрају неосвојивим леже у развалинама.« Једино се обраћује зе-
мља која се налази у најближој околини кућа. Путеве су просјекле
товарне животиње својим копитима, а не човјек својим радом: »У
најближој близини градова, па чак и главног града покрајине, има
дијелова пута гдје јахач мора због опасности по живот да сјаше
с товарне животиње«.
Моћнији народи који су владали Босном прије доласка Турака
оставили су иза себе трагове који још увијек свједоче о њиховој
марљивости. Босна је богата земља јер јој је природа подарила
услове за све животне потребе. Напротив, ова земља пропада већ
стол>ећима. »Напредовање би се могло наћи једино у подивљавању
природе у индолентности и разњежености човјека.« Вагнер се пи-
тао како би у тој необрађеној и беспутној земљи било могућно
кретање војске која мора носити ратни материјал и марширати у
колонама у доба кад владају непогоде или сурове зиме. Ипак,
»историја учи да су се војске већ кретале по Босни у свим прав-
цима«. Но, историја ћути о огромним напорима, неизмјерној ци-
јени и крвавим жртвама којима је такав један дан марша морао
да буде плаћен.« О томе зна да казује хришћанско становништво
које је својом стоком и својим знојем морало да пребацује турске
топове преко босанских брда.
У одељку »Становнииггво«, Вагнер је покушао да проникне у
душу босанског становништва. Описујући муслимански живаљ, он
каже да прво што се може уочити у животу Муслимана јесте њи-
хова потпуна физичка неактивност, њихов начин животарења.
»Најпотпуније мировање тијела јеете за Муслимана стање највећег
блаженства у животу. С овим повезано, неизоставно уживање јесте
чибук и кафа. За такве пресрећне часове Турчин има и посебну,
врло нзражајну ознаку »рахат« која у себи садржи како лагодност
61
душе тако и лагодност тијела.« То показује да овај народ има не-

обично мале захтјеве у животу, »али је то најмање потреба и ла-
годност управо извор његових моралних зала и пропадања земље«.
Раја не може радом успјети да обогати властелина и да себе пре-
храњује, она обавља све занате и обрађује земљу. Она за то није
способна дијелом услијед своје бројности у односу на простран-
ство земље, а дијелом због недостатка воље пошто не ради за себе
него за угњетаче. Како земљовласници избјегавају сваки напор,
они све више траже од раје да не би пропали. »Отуд безобзирна
насиља којима су они посљедњи изложени и којима ће бити изло-
жени догод муслиманско становништво заузима политичку доми-
нацију.« Вагнер каже да та неактивност влада и у духовном жи-
воту Муслимана, што се исказује у њиховој иезаинтересованости
за све што лежи ван њиховог личног додира и у њиховој охолој
пасивности у односу на умјетност и науку. »Догод код Турчина
религија није позвана да буде арбитар његових поступака, дотле
он не узима учешћа у јавним збивањима ако не долазе у сукоб
с његовим ужим индивидуалним интересима. Приче о великим со-
цијалним и политичким збивањима, о страховањима и надањима
који се за њих везују, он слуша с непоколебљивом стоичком рав-
нодушношћу. Религија га штити од сваког узбуђења, дајући му
вјеровање у фагум који му у свим ситуацијама пружа утјеху и
охрабрује. Само позив вјере може га покренути да напусте своје
завичајно огњиште и да с фанатичним ељепилом ратују.«
Таква физичка и духовна изопаченост, пише Вагнер, чија су
посљедица поквареност и порок које човјека срозавају до живо-
тиње, не може родити мушке карактере и снажне природе, па енер-
гичне личности представљају ријеткост у Турској. Додуше, они
знају бити несмил»ено свирепи, али само према слабим, а за то ни-
је потребна гвоздена воља него нељудско срце.15 Тако се Мустафа-
-паша, гувернер Херцеговине, приказује као енергичан човјек јер
изриче строге казне. По његовој наредби су једног хришћанина то-
лико батинали по кичми штапом дебелим као рука да је једва ос-
тао жив. Кад је аустријски вицеконзул приговорио паши против
тако суровог кажњавања, он се оправдавао тиме да није знао на
који ће се начин извршити казна. »Ја сам у Ливну видио својим
очима како је неки заптија, у присуству мудира, пракљачом ударао
једног сиромашног хршпћанина по глави и лицу, тако да му се крв
“ КАШ, Кпе§5гтз1егшт, 11, 283, Војна запажања о Србији и Босни. Фер-

динанд барон фон Мајерхафер, генералмајор, је у љето 1853. пропутовао Ср-
бијом и Босном и начинио забиљешке са тог пута. Његова запажања су не-
што другачнја него виђења потпуковника Вагнера. За становнике Боснс, Ма-
јерхофер пнше да су лијеп, храбар и крепак народ који у већини није ништа
примио од начина турског живота и њихових харемских обичаја. Хришћане
би требало одушевити^ за њихово ослобођење, муслимаие — којих је исти
број — требало би увјерити у сигурност њихових посједа и мало по мало
их придобити за хришћански поредак, што се код велнког броја не чини да
је тешко постићи само кад би постојала барем икаква сигурност пред тур-
ским силницима.
62
сливала с образа. Читава његова кривица састојала се у томе што

се иије јавио у одрећено вријеме«. Мећутим, чим се према Турчину
иступи одлучно и пријетећи, он се уплапш и постаје кукавица, Та-
ко се догодило у октобру 1853. да је неки дервиш увриједио неког
аустријског поданика у Мостару тако што га је ударао чибуком
по потиљку. Аустријанац му је предбацио ту дрскост а пошто је
дервиш још једном поновио свој безобразлук, он га је тукао на-
сред улице у присуству турског становништва све дотле »док овај
није ухватио маглу«. Ниједан Турчин се није усудио да одбрани
свог дервиша од напада једног хришћана. Да би сакрио своју сра-
моту, дервиш је најхитније напустио Мостар, а Аустријанцу је отад
порастао углед.
Вагнер је нарочито запазио нерад код Муслимана. С обзиром
на беспосличење које успављује све Турке, то мећу њима не могу
израсти никакви физички снажни л»уди који се не плаше замора:
»Стога ће нововременски Турци неупоредиво више но свака друга
нација подлећи тегобама рата.« Мада су они у посл»едње вријеме
пружили бројне примјере огромне издржљивости, то још не пред-
ставља било какав доказ о ваљаности њихових војника за рат. Мно-
го се наклапало, закључује Вагнер, о личној храбрости, одважно-
сти и борбености Босанаца: »Тај су глас можда стекли разметљи-
вошћу која им је својствена и појединим лудо храбрим разбојнич-
ким походима. Али очевидне чињенице веома снижавају ово по-
вољно мишљење за овај народ.« Вагнер то доказује Омер-пашиним
успјесима у 1850. и 1851; наиме, у прољеће 1851. дигла се цијела
Босна против султанове власти, па су сва утврђена мјеста пала у
устаничке руке. Омер-паша је с не више од 10.000 војника прошао
кроз читаву земљу и с невјероватном лакоћом покорио један крај
за другим, мада босанско тле пружа све могуће предности за ге-
рилски рат и омогућава устаницима да тако малу непријатељску
снагу уништавају само чаркањем.16 Омер-паша је познавао Босан-
це: »Ради застрашивања, а не за употребу, јер није била могућна,
довукао је из Бањалуке у Крупу на Уни, на 30—40 волова, огромну
топовску цијев, ширећи свуда глас да један једини метак из овог
топа може да разори читаво једно мјесто.« Већ то је било довољно
да обесхрабри Босанце: »Ја сам лично имао прилике да разговарам
с једним устаничким старјешином који је тада учествовао у од-
брани Бихаћа. Ту је тврћаву требало бранити до посљедњег човје-
ка, а први коме би пало на памет да помисли на повлачење имао
је одмах да буде стријељан. Тако се он мени хвалисао. Сљедећег
дана сам ипак примијетио, не вјерујући својим очима, како читава
16 Уп. Галиб Шљиво, Омер.паша Аатас у Босни и Херцеговини 1850—1852,
године, »Свјетлост«, Сарајево 1977. Према наводима аутора, устанак у Боснн
је био 1850. и 1851, и то не у цијелој Босни одједном, Најприје се побунила
Посавина, па Херцеговина у октобру 1850, те Крајина у јануару 1851. Омер-
-паша је нмао доста муке да угуши устанак у Босни. Чудно Је д а Вагнер
изриче овакав суд о побједи Босанаца у доба Омер-паше, кад је знао колико
је Омер-паши требало времена да угуши побуне у Босни.
11 Уп. Галиб Шљиво, нав. дјело.
63
посада напушта у дугим редовима задњу капију утврђења на које

није био пао још ниједан непријатељски метак.«17
Вагнер даље тврди да је имао прилику да својим очима сагледа
положај хришћана у Турској, и да они заслужују жаљеље. Упркос
равноправности коју им је султан додијелио »они су још увијек
робови у најпотпунијем смислу ријечи«.18 Султанови фермани су
мало поколебали босанске Турке у њиховим старинским обичаји-
ма који се састоје у грдњама и злостављањима хришћана. Они и
дал>е поступају као господари, тим прије што чиновницима већи-
ном недостаје вол>а да надзиру спровоћење фермана. Поткрај љета
је Портин комесар Еамил-паша пропутовао Босном да би средио
стан>е код хришћана и укинуо све злоупотребе и невоље.19 Он је
ушао у Бањалуку с комором од 200 коња тешко натоварених ње-
говом имовином која се постепено увећавала до огромне количи-
не.*° Да његови коњи нису преносили само путни пртљаг него и
богат плијен као резултат његове службене дјелатности, добровол>-
не и недобровољне поклоне, то је било добро познато у цијелој
Босни. Какав је био исход изванредне мисије и пгга је Бамил-паша,
кога су Турци подмитили, издејствовао у корист хришћана, тешко
је рећи али је раја и даље остала угњетена.
У најновије вријеме је само Турцима било дозвољено да носе
оружје, а пошто хришћанин једва посједује нож за домаћу упо-
требу, то »овај мора да се драговољно помири с најбруталнијим
понижавањима и најсрамнијим насиљима, чак и у случајевима са-
моодбране он потпада под строгост закона«. Тако је прије кратког
времена, пише Вагнер, једном хришћанину у Мостару одрубљена
тлава зато што је убио Турчина у самоодбрани кад му је живот
био у питању. Даље каже да је чуо ову причу: два Муслимана сре-
ла су на путовању једног рајетина, зауставили су га и затражили
ватре да припале чибук. Хришћанин им је одговорио да нема ва-
“ КАШ, Мамула Баху, Задар, 17. децембар 1853. Намјесник Далмације

извјештава министра Баха да му је херцеговачки бискуп Баришић упутио
писмо у којем је описао положа} хршићана. Баришић пише да се прошлнх
година непосредно обраћао кнезу Метерниху, а од 1848. кнезу Шварценбергу
да их упозна с положајем хришћана како би Аустрија могла у њихову ко-
рист предузимати дипломатске кораке на Порти. »Само сада су односи друк-
чији и ја се не бих смио усудити да на папир ставим оптужбе против турске
деспотије а да не нзложим опасности мој живот.« Бискуп каже да је поло-
жај раје у Херцеговини »гори него положај робова у Сјеверној Америци«.
Али он не наводи доказе изузев да Илија Нагус из Стоца и Петар из Броћна
у близини Мостара као посједници једног стада плаћају ерару 900 пјастера
колико плаћају и Мустајбег Ризванбеговић и Алајбег, мудир Љубушког, који
плаћају само 800 пјастера. Осим тога, љетина се узима у вријеме кад то по-
сједнику одговара, мора да се преноси тамо куда он одреди, и слично.
'* Вид. Галиб Шљиво, »Еамил-паша у Босни и Херцеговшш у 1853. го-
динн«, Ва1сатка X, 1979, 177—209.
* Архив Босне и Херцеговине, Генерални конзулат Сарајево К-22. Милен-
ковић Атанасковићу, Бањалука 12. јула 1853. Миленковић је обавијестио ге-
нералног конзула да је 7. јула 1853. дошао у Ба&алуку из Мостара преко
Ливна. »Пред н>ега су изишли чиновници, батаљон и вићенији Турци на је-
дан сат да би га дочекали.« Његов пртљаг је био натоварен на 200 коња.
ГАЛИБ ШЉИВО: ВАГНЕГОВО ВИБЕЊЕ БОСНЕ
тре, на шта је један од Турака рекао другом: *Па кад нема ватре,
дај ти њему ватру!« Потом се зачуо пуцањ и хришћанин је пао
на земљу погоћен у цјеваницу; за неколико дана је умро од те ра-
не. Ствар је стигла на суд, али је расправа била кратка: наиме,
убица је са својим другом приказао догађај тако да је хришћанин
испао кривац јер је дао повод, па је и кадија ослободио Турчина.
»Схватљиво је да је раја, с обзиром на такво третирање и рукова-
ње правичношћу, утонула у стање учмалости и тупости, да као
једна биједна створења проводе свој живот. Понижавајућа сервил-
ност, недостатак самопоуздања, свијест о немоћи и осјећање бес-
помоћности угушили су у њима сваку клицу племенитијег осјећања.
Не може их се презирати јер су несрећни и жаљења достојни мо-
гло би их се презирати, јер је њихова егзистенција неспојива с људ-
ским достојанством и хришћанским схватањима. И посљедњи слу-
га ако је Турчин тражио је да га хришћанин служи. Хришћане,
умотане у дроњке, запупггене и изгладњеле, видио је Вагнер, како
дотрчавају поред Турака који јашу, а којима је наравно више ста-
ло до коња, но до хришћанске душе. У близини Турчина хришћа-
нину није дозвољено да сједи, када се сретну на коњима, хришћа-
нин мора да сјаше па ма био и најобичнији Турчин, итд. Турци
имају обичај, пише Вагнер, да на путовањима свраћају код хри-
шћана јер добијају бесплатно смјепггај, храну и пиће, а хришћа-
нин се не усућује да затражи новац. »Тако се недавно догодило
код Купреса да је неки Турчин захтијевао од хришћанина сијено
за коња и када то није одмах добио и драговољно изручио је свој
запаљени чибук у хришћанинов стог сијена који је убрзо плануо.
Хришћанин је пријетио да ће тужити, на пгга је добио одговор да
буде миран ако није вољан да види како му и кућа гори.« Сасвим
је обична ствар да раја која нема оружја мора турским разбојни-
цима да даје склониште из страха од уцјењивања и насиља пошто
нема чиме да се брани. С друге стране, рају чека строгост закона,
окови тешки на центе и ужаси најстраховитијих тамница. *То је
једина алтернатива која само тупави народ босанске раје не дово-
ди до очајања«.
Војска која дјествује у правцу Босне — пише Вагнер у одјељ-
ку »Босна као ратна позорница« — има највеће тешкоће у савла-
давању самог тла. Крећући се кроз мочваре и но стрмим стазама,
војска је приморана да се физички троши и да са смањеном снагом
настави борбу. »Изузев тих природних препрека и предности које
за герилску борбу пружа кршевитост терена, Босна нема никаквих
баријера против операција у великом стилу, које би баријере биле
тешко савладиве с тактичког гледишта. Земља без значајних утвр-
ћених мјеста и тврћава (јер оронуле, лако савладиве тачке: Бихаћ,
Нови, Бањалука, Бос. Градишка итд. не треба убрајати у то), са
својим лако премостивим ријекама и својим планинама на које
пјешадија свуда може да се успне не пружа никакву линију од-
бране која не би могла да се заобиће или придобије.« Географско
опкољавање Босне аустријском територијом, операцијске линије
5 Историјски зборник
65
које воде са сјевера и запада ка срцу покрајине онемогућују бра-

ниоцу да се повољно базира и заузме положаје на којима може
очекивати иапад без опасности по бокове и леђа. Босна има једно
сјеверно и једно западно ратиште. Алпски ланац који се као про-
дужетак Јулијских Алпа протеже од изворишта Уне до изворишта
Дрине, са својих источних падина шаље притоке у Саву, а са за-
падне у Јадранско море, те поред великог развоја образује и до-
бро означену подјелу босанског ратишта на два одсјека. Стога ли-
нија разграничења има превасходну важност за ратујуће стране.
Кад велике војне формације успоставе мећусобну везу заузимањем
главних тачака прелаза преко тог планинског ланца, одбрана Босне
мора бити напуштена. Те главне тачке су:
1. прелаз који води од Купрешког платоа преко Стожера и пла-
нине Суљага у долини Врбаса;
2. од Неретве ка Крешеву;
3. од Коњица за Тарчин преко Иван-планине у долину Босне;
4. од Гацка за Фочу.
Сјеверно ратиште пресјецају четири операцијске линије које

се концентрично пружају ка најјужнијој граници земље, а бази-
рају се на линији Саве и Купе, и то:
1. Од Карловца преко Бихаћа, Петровца, Кључа, Јајца и Трав-
ника. На тој линији је пут мјестимично непроходан за коњицу и
артиљерију пошто води дијелом кроз мочварне ливаде, дијелом
обратно кроз високе шуме преко џомби (И езИ итреп) и пањева
дрвећа, дијелом преко стрмих планинских падина. Посебну пажњу
заслужује прелаз преко Присека-планине измећу Петровца и Кљу-
ча на мочварном терену долине Сане, потом преко брда Караула,
сат и по на јут до Јајца, чије би оспособљавање за превоз изиски-
вало знатан утрошак снаге. Подесни положаји за браниоца на овој
линији су код Рипча, на Присеки, код Кључа, на Сани и на Кара-
улској Гори иза Јајца. »Од животних намирница би плодна око-
лица Бихаћа могла дати кукуруза, овса, јечма, нешто пшенице, си-
јена у довољној количини и говеда. Из Бихаћа, Петровца и Кључа
могла би се набавити потребна радна снага«.
2. Од Старе Градишке преко Бањалуке, Скендер-Вакуфа и Трав-
ника. Та линија која полази од веома погодне базне тачке пружа
се до Бањалуке у долини и тим дијелом пута се често и у свако
годишње доба превози, кад се Сава и Врбас не излију. Од Бања-
луке до Скендер-Вакуфа потребно је извршити неколико мањих
оправака да би се пут оспособио за саобраћај. Дио пута од Скен-
дер-Вакуфа до Травника, у дужини од око 4 сата, преко Малог и
Великог Угара је веома тегобан и за појединачног јахача. Долинске
стране потока Угар и његових притока које се стрмо суновраћују
не допуштају никакво оспособљавање за превоз на постојећој ли-
нији пута. Морао би се успоставити потпуно нов правац, а пут од
66
ГАЛИБ ШЉИђО: ВАГНЕРОВО ВИБЕН>Е ЕОСНЕ
Скендер-Вакуфа за Травник од око 10 сати јахања могао би се у

неповол>но годишње доба прећи само за 3—4 дана јахања. Томе се
придружује и чињеница да не постоји довољно материјала за град-
њу путева и да је то ненасељен дивљи шумски предео који не нуди
никакво слободно мјесто за логоровање трупа. На удаљености од
6 сати од Травника, пут је за невољу још свугде употребљив, а и
његов продужетак за Сарајево изискује само незнатне поправке.
Погодни одбрамбени положаји на тој линији налазе се на ушћу
потока Карановац у Врбас (планински прелаз), клисуре Малог и
Великог Угра, затим на узвишењима десне обале Лашве иза Трав-
ника. »С изузетком мјеста Бањалуке и Травника која имају извје-
сног трговачког значаја и могла би да послуже за реквизиције, зе-
мља је на том правцу пута, слабо настањена и веома сиромашна«.
Према околностима би се као споредне операцијске линије могле
изабрати оне од Петриње преко Новог за Бањалуку и од Петриње
преко Костајнице за Бањалуку.
3. Од Брода, а потом дуж лијеве обале ријеке Босне, до Зе-
нице, затим до Какња на десној, одатле за Високо на лијевој и ко-
начно за Сарајево недалеко од десне обале. Од Зенице је пут упо-
требљив за вожњу. Одатле за Сарајево је ипак у назначеном прав-
цу извјестан дио непроходан, али би се могао оправити без посеб-
ног утрошка снаге. Тешка војна возила морала би у сваком случају
да иду од Зенице преко Травника за Сарајево, у ком правцу треба
савладати мање препреке. Погодни одбрамбени положај на тој опе-
рацијској линији су код Маглаја и Врандука на обје стране Босне
код Зенице и на узвишењу Кобиља глава, један сат од Сарајева.
Та линија, која полази од повољне базне тачке и води кроз при-
лично богата мјеста Добој, Жепче, Зеницу и Високо у најбол>е обра-
ћиване и најнасел»еније дијелове земљишта требало би да буде иза-
брана за главну операцијску линију. Ту се свуда могу наћи добра
мјеста за логоровање.
4. Од Раче на лијевој обали Дрине, а потом преко Бијељине,
Јање, Главичице, Зворника на ријеку Јадар, одакле она иде за Са-
рајево у југоисточном правцу: Нова Касаба, Маковица и Мокро.
Тај пут је код Зворншса погодан за превоз, али даље само за то-
варне животиње. Могао би се оправити једино уз велики напор ка-
ко би се по њему могла кретати и кола. Ова линија има предност
у томе што се Дрином може пловити до иза Зворника. Подесни
одбрамбени положаји су код Зворника на пролазу Плоче и на ли-
јевој обали Крнваје измећу Раковице и Турбета.
Подручје измећу Дрине и Босне је у свом сјеверном дијелу званом
Посавина најбогатији и најнасељенији појас земљишта Босне. Ако се
посматра сам за себе, тај крај располаже највећом одбрамбеном
снагом, пошто потез планина и ток двију ријека Спрече и Криваје
образују добре одбрамбене линије, ослоњене на Босну и на Дрину.
Та најисточнија операцијска линија са могућом споредном лини-
67
јом од Шамца и Рачиновца преко Доње Тузле и Кладња за Сара-

јево, имала би стога не баш незнатну у војном погледу важност.21
Осим велике главне вододјелнице, земљу не пресијецају никакви
планински низови који се пружају без прекида. Набацани без си-
стема, с нејасним обиљежавањем леђних линија, они се већином
јављају као групе брда, замршени сплетови средњих планинских
маса које у својим највишим узвишењима једва достижу висину
од 5.000. Што се тиче одсјека терена сјеверног ратишта, они су густо
пошумљени, непроходни, али за пјешадију свуда приступачни, јер
нигдје не прелазе у стрме стјеновите формације осим ако, стјешња-
вајући ток ријека, образују стрмим зидовима обод њихових обала.
Из такве формације планина произилази да оне не образују ника-
кве повезане бастионе против војске која надире са сјевера и не
омогућују образовање великих одбрамбених положаја с добро обез-
бјећеним боковима. Многи пролази и кланци јамче (дакако узети
појединачно) добру одржљивост, али они при великим операција-
ма имају релативну, подрећену важност. С обзиром на потпун не-
достатак утврћења и складишта на која би бранилац могао да осло-
ни своје покрете, он ће морати да напусти своје најодржљивије
тачке више из стратешких него из тактичких разлога.
Токови ријека Уне, Сане, Врбаса, Босне и Дрине који дијеле
сјеверно ратиште у пет готово паралелних долинских котлина иду
у главном правцу од југа на сјевер. Они стога представљају више
повољност него сметњу дејствима војске која надире са сјевера.
Њихове долине образују мјестимице саме операцијске линије. Осим
неких прелазних пунктова који се могу форсирати без тешкоћа,
они не служе браниоцу као одбрамбено средство, а пошто нису
пловни, не служе ни за довоз његових ратних потреба. Једина сна-
жна одбрамбена линија била би Сава, али она се на основу аустриј-
ских доминантних утврћења и услијед њиховог бочног положаја на
Уни налази у аустријском посједу, па се стога бранилац мора од-
рећи те линије. Међутим, Сава у сваком случају има важну улогу
у походу на Босну, јер би војска која се преко ње пребацује могла
доспјети у могућну опасност да недјељама буде одсјечена од сво-
јих базних упоришта. У вријеме великих поводања који на Сави
дуго трају, та ријека је потпуно несавладива препрека за трупе и
снабдјевање провијантом попгго плави своје обале у непрегледној
ширини.
Вагнер пише да »ратовање у Босни може једном да буде ма-
совни рат«. Тешкоће кретања и снабдијевања које се према већој
или мањој јачини трупа могу појачати, изискују ратовање у одво-
јеним колонама које самостално врше војна дејства. Бранилац ко-
ји извлачи корисг из приступачности тла, такоће ће подијелити
своје снаге, како би могао држати многе пролазе и кланце. Разви-
јање већих маса у повезаним фронталним положајима није могућ-
“ КАЛУ ВезсћгеЉипјЈ сЈез ЛУееез уош Вег1зсћка бћег Тиз1а пасћ ВагајеУО,
1 т Мопа(е Гећгиаг 1853.
68
но с обзиром на кршевит састав терена. Операције би се стога огра-

ничиле на појединачне борбе колона. Мали летећи корпуси морали
би се кретати и трансверзалним правцима да би обуздали станов-
ништво које би се евентуално показало као непријатељско, да би
одржали везе измећу колона које дејствују одвојено и да би вр-
шили реквизиције које би биле неизбјежне дубоко у земљи. »Ако
дефанзивна армија није апсорбовала залихе земље, могло би се ра-
чунати на трећину потребе у провијанту у Босни, под претпостав-
ком да операције обухватају читаву ширину земље.«
Један поход аустријске војске који би имао за циљ да заузме
Босну под претпоставком да треба започети операције против ору-
жане силе која је, спремна за догаћаје, заузела положаје и на сје-
верном и на западном ратишту, распоредиће се у четири борбена
одсјека са слиједећим објектима операције:
у 1. одсјеку линија Уне, Бихаћ, Нови, Бањалука, Маглај
Зворник;
у 2. одсјеку Травник, Зеница и прелази преко Криваје;
у 3. одсјеку Сарајево као чвориште путева који се пружају у
свим правцима;
у 4. одсјеку прелази преко Дрине измећу Србије и Херцегови-
не, с чијим је форсирањем савладана одбрана Босне.
Уколико бранилац ипак није у могућности да армији која у

нападу прелази преко н.егове границе супротстави два одвојена
фронта, онда треба с разлогом претпоставити да ће се на озбиљ-
нији отпор наићи тек на концентрисанијим и непроходнијим поло-
жајима Јајца, Травника, Зенице и на Криваји. Природа босанског
тла условљава особен састав оружаних пионирских трупа. Коњица
има невелико поље дејстава, па би се чак и њени најлакши коњи
уз велике потешкоће пробијали у тим крајевима, Осим равних ди-
јелова терена измећу Босанске Градишке и Бањалуке, равнице око
Сарајева, Билајског поља испред Петровца и малих долинских по-
вршина код Жепча и Зенице на Босни, за коњичке акције нема
погодних предјела. Ракетна орућа и брдске хаубице учиниће нај-
битније и најефикасније услуге. Тешкокалибарски топови моћи ће
ријетко да се употријебе пошто нема чврстих фортифнкационих
објеката за заузимање. Слабо наоружање и лоше постројење босан-
ских градова и тврћава дају малу отпорну снагу. Ако се запале
дрвене зграде у мјестима шире ужас, »а када Турчина једном обу-
зме страх, тешко га је задржати у ватри топова. Од велике користн
би била коњичка одјељења која би јапшла босанске коње и тре-
бало би их организовати одмах по запосједању првог дијела земље.
Таквим јахачким одјељењима, под воћством домаћих хришћанских
становника, ни један пут не би био сувише лош«. Аустријски сере-
жани из Војне границе, каже Вагнер, такоће снабдјевени таквим
коњима, били би посебно употребљиви због познавања земаљског
језика и због природног дара за оријентацију.
69
Задивљујуће је с каквом се сигурношћу босански коњи и под

јахачем и под најтежим теретом успињу и силазе с најстрмијих
литица. По остацима старих поплочаних путева за јахање (овдје се
називају калдрма и на њих се не наилази нигдје осим у Босни) по
којима се услијед њихове потпуне запуштености тешко напредује
чак и пјешице па се због тога избјегавају кад год је могућно, бо-
сански коњ се додуше поклизује лијево-десно — али ипак иде на-
пријед и не строваљује се.22 Турци приписују ту сигурност коња
начину њиховог поткивања. Мећутим, узрок би ипак могао прије
да лежи у спретности и свиклости коња да иду по таквим путеви-
ма. Пружајући се око копита »турске потковице«, чине изванредну
помоћ утолико што на каменитом земљишту чувају пету копита
од иначе неизбјежних убоја. С друге стране, велика им је мана што
на глиновитом, меком и клизавом земљишту не пружају ослонац
при силажењу с брда. »Ја сам мећутим имао прилике да на глино-
витом земљишту, које је лако било покривено свјеже нападалим
снегом, силазим прилично стрмим дијеловима пута. Коњ се додуше
кретао више клизајући се но идући, али ја сам се ипак осјећао си-
гурним на њему«.
Најзападније ратиште које обухвата херцеговачки санџак и на-
хију Ливно има изразитији планински систем. Цијелом дужином
испружени гребени који се уздижу до високих планина, пружају
се у правцу који је паралелан с главшш развоћем и својим седли-
нама одрећују правце саобраћајница према далматинској обали.
Већином голе и стрме стјеновите масе на које се трупе Јиначе не
могу успети, ови планински бедеми образују повољне одбрамбене
линије које се могу добро држати чак и против надмоћније силе.
Земља која је претежно камена пустиња, додуше не даје никакве
ратне изворе тако да је сиромашна у сваком погледу. Полазећи од
базне тачке утврћене далматинске обале, према унутрашњости Бо-
сне иду три операцијске линије и прелазећи преко главне водо-
дјелнице наилазе на линију повлачења армије која брани сјеверно
ратиште.
То су:
1. од Сплита преко Сињаитешког прелаза Билибриг за Ливно,
затим преко Купреса кроз планинске кланце Стожер и Суљага ка
Скопљу и Травнику; добри одбрамбени положаји у том правцу су
код Ливна (одбрана Градец-бријега) измећу Шуица и Купреса на
Малован-планини, затим иза Купреса на Стожеру;
2. од тврћавице Опузен дуж овдје пловне Неретве, веома удо-
бно преко Метковића за Мостар, затим веома напорно и само за
“ КАЧУ, Кпе85гшт51епит, 11, 283, Војна запажања о Србији и Босни.

Генералмајор фон Мајерхофер такође хвали издржљивост босанских коња;
он каж е да би се вучни и јахаћи коњи морали бирати од домаћих раса све
док се стрмим брдским стазама мора хгрелазиги преко камеиитих хриди и
тврдих стијена кречњака, на којима би се поломила копита сваке друге вуч-
не стоке или јахаћег коња, само не потковице овог босанског коњића.
70
ГАЛИБ ШЛ.ИВО: ВАГНЕРОВО ВИБЕЊЕ БОСНЕ
товарне животиње проходио преко брда Борци, Липета, Блах и

Врабец за Коњиц, а потом преко Неретве, опет до крајности тешко
прешавши преко Иван-планине за Тарчин, одакле се без посебног
напора стиже у Сарајево; добре положаје за браниоца нуде Борци
и Иван-планина. Оспособљавање пута за нревоз није могућно с об-
зиром на окомите зидине на тој линији преко којих се треба успети;
3. од Дубровника или од Котора преко прелаза Кршна корита
за Гацко и даље недалеко од Врбе преко планине Чемерно у доли-
ну Сутјеске, а потом веома тегобно преко Дрине за Фочу; та ли-
нија је веома повољна за браниоце пошто терен измећу Гацка и
Фоче пружа многе невјероватно тешке препреке; оспособљавање
овог пута за превоз не би било могућно.
Поред наведене три главне комуникације које воде од запад-
ног бојишта преко велике вододјелнице постоје још и друге које
су понекад мање тегобне, али пошто воде кроз ненасељене и него-
стољубиве крајеве, то су још мање коришћене и стога још запу-
штеније. Мећу овим заслужује највећу пажњу пут који из Дувна
преко Крешева води у Сарајево. Земљиште на овом бојишту је кра-
шке формације. Огромна кривудања вода, њихово подземно отица-
ње које се често поново јавља, језера образована на појединим ви-
соравнима која за вријеме сушног периода готово потпуно пресах-
њују јесу посљедице таквог састава терена. То је голо стјеновито
котлинско земљиште које прекида само дубоко усјечена долина
брзе Неретве. У вишим планинским предјелима влада потпуна не-
сташица воде.
С обзиром на крајњу оскудност обрадиве земље, земљорадња
и ливадарство су у најгорем стању, а усљед оскудице у пашњаци-
ма, и сточарство је такоће веома отежано. Коњи и рогата марва су
слабачке јадне животиње. Најплоднији крајеви су око Гламоча,
код Ливна, код Требиња и Гацка, потом у долини Неретве у бли-
зини далматинске обале. Насупрот томе су простране висоравни
Дувна, Купреса, Кочерина два часа на југ од Посушја, и Мостарско
блато, плодни крајеви који се претежно састоје из баровитог и моч-
варног земљишта.
Вагнер је описао администрацију У Босни у одјељку »Турско
чиновииштво«. »Турски чиновници, које сам упознао у Босни, ве-
ћином затуцани Турци из Мале Азије, необразовани су, незналице,
сирови, не познају ни језик ни прилике у земљи гдје треба да дје-
лују. Знања, заслуге, лична својства ријетко су одлучујући у Тур-
ској приликом постављања неког чиновника. Потплапена протек-
ција неког паше, а посебно приватни односи су најефикасније сред-
ство да би се дошло до запослења. Слободан сам да с неколико
појединачних карактеристичних примјера наговијестим, какве ин-
дивидуе стоје на челу послова и како се најважнија звања врше.«
Бањалучки кајмакам, шездесетогодишњак, родом је из Анадо-
лије. »Управо док сам ја боравио у Бањалуци, он је објавио преко
телала гласно по улицама, да сви трговци који имају неко потра-
71
живање према њему, могу код њега да подигну половину дугованог

износа. Своје наименовање захваљује он несрећној околности што
му је отац био погубљен као бунтовник а његов знатни иметак је
био конфискован. Хтјели су наиме да тим именовањем пруже од-
штету недужном сину.« Тај кајмакам који говори само турски има
за тумача неког Арабљанина који је прије три године био низам-
ски капетан, а касније мудир, али је због подмитљивости био сми-
јењен са обје дужности. Однедавно је уздигнут у ранг чауша (стар-
јешина страже код заптије) и истовремено био коришћен као ту-
мач. Како је то свуда уобичајено, њему је стављено у дужност да
послужује странце чибуком и кавом. Тај човјек је по општем ми-
шл»ењу, у свим фазама службовања кроз која је прошао, већ одавно
заслужио смртну казну. Али пошто се много скитарао по Босни и
стога познавао све путеве и скровишта, он је упркос својој пре-
предености постао неопходан. Сам кајмакам мјесецима не излази
из куће, види и не може ништа, само слуша шта му језик таквих
биједника казује. Код кајмакама у Бихаћу постоји тумач који за
новац издаје сваку тајну. Обавјештајци из Заваља имају за извор
већином подмићену оданост тога човјека.
*У Бихаћу сам присуствовао једној службеној расправи која
заслужује помена као јединствена у својој врсти. Испоставио се
наиме случај да је неки Турчин кога је прогонила сигурносна стра-
ж а побјегао у стан једног низамског капетана. Капетан га је узео
у заштиту и одбио је сигурносну стражу исуканом сабљом. Ова се
због тога пожалила кајмакаму, који је тим поводом призвао себи
бимбашу и неколицину официра. Ја сам ушао управо у тренутку
најжешће дебате која је и у мом присуству настављена без и нај-
мањег прекида. Кајмакам је наиме бранио сигурносну стражу, а
бимбаша поступак капетана. Први је викао из петних жила, а овај
други је бјеснио говором и гестовима, ударао корбачем по поду,
у свом бијесу је продерао велику рупу у подном прекривачу, а лу-
пао је ногама тако да сам се ја, сједећи с његове стране, забринуо
да ни ја нећу остати поштећен од излива његове жестине. Тај ка-
рактер је расправа задржала добрих пола часа, док се кајмакам
није коначно замислио и бимбаши изјавио да је доста галамио
пред једним странцем и да би било вријеме да се удаљи. На ту
примједбу бимбаша се диже и оде са својим официрима као из
гостионице.«
И мудир из Зенице је раније био капетан. »Када сам раширио
пред њим мапу и набројао мјеста у том крају, њему се чинило
скоро несхватљиво да се с једног листа хартије могу разабрати
имена и положаји свих мјеста, планина и ријека читаве једне зем-
л*е.« Тај мудир је сједио у кошуљи чак и у својој службеној кан-
целарији. Рашидбег мудир у Ливну, био је веома изненађеи кад је
чуо за покрајине Пруску, Баварску, и друге, а које су све у Ње-
мачкој. »Он је наиме сматрао да је Њемачка царевина под њемач-
ким краљем, тј. под Његовим Величанством нашим Царем. Та је
цдеја уосталом прилично ошпта међу Турцима.« Поменути мудир,
72
ГААИБ ШЉИВО: ВАГНЕРОВО ВИБЕЊЕ БОСНЕ
који је у вријеме бављења аустријског цара у Војводини био у

Београду и имао част да буде представљен цару у Земуну, иричао
је Вагнеру како је том приликом доспио у неприлику због једног
питања које му је цар поставио, а на које он није био спреман да
одговори. Наиме, он није изговорио ни ријечи и признао је да је
то за њега срамота.
Мудир из Високог не умије ни да чита ни да пише.
»Мостарски гувернер Мустафа-паша посједује глобус, говори
много о свом познавању географије и у моме присуству се подсми-
јевао старим војсковођама који су потпуно били неупућени у ве-
личину, положај и својства земље. Нарочито је причао како је ње-
му самом један глупи паша издао тајни налог да треба с једним
позивом да маршира у помоћ Абдел-Кадеру против Ф ранцуза...
Мустафа-паша ми је додуше изгледао обдарен с много природне
разборитости, али ми својим познавањем географије није баш улио
најбол>е мишљење, упитавши ме у слиједећем тренутку да ли из
Трста може да се дође паробродом у Беч«. Поменуо сам изричито,
каже Вагнер у вези са тим пашом, да је он посједовао глобус.
Странца који је имао прилике да види службене просторије тур-
ских власти, гдје осим дивана и подног прекривача обично није
примјетљив никакав комад намјепггаја, запањује кад изненада, као
што је овдје случај, угледа какав научни производ. Мастионица,
неколико челичних пера, печатни восак и нешто хартије измије-
шане са службеним списима све порећано на дивану, то сачињава
читав канцеларијски урећај једног мудира, кајмакама или чак и
босанског намјесника.
У одјељку »Турска војска« Вагнер пише: »Турски војници које
сам видио у градовима Бихаћу, Бањалуци, Травнику, Сарајеву и
Мостару, у својој прљавој, занемареној униформи, лошим, непле-
менитим држањем и трапавим приступањем дјелују тако као да
немају ништа друго него оно што су добили војничком дресуром.
Њихов већином болешљиги, патнички изглед не наводи баш на за-
кључак о здравој исхрани, иако се тврди да је она наводно добра
и обилна.« Велику супротност запуштеном изгледу момчади чини
присталост, ред и прецизност на које се наилази у њиховим касар-
нама, а нарочито болницама. Много се полаже на чистоћу и код
топова. Што се тиче и виших и нижих официра, на њиховој се уни-
форми запажа веома мало истородности. И крој и врста дијелова
униформе изгледа да су произвољни. То је схватљиво у забитним
гарнизонима гдје немају могућност да себи начине прописну одје-
ћу. Код њих се веома често наилази на исцијепане дијелове одјеће,
а при том и на лаковане чизме којима од прије извјесног времена
придају посебну вриједност. »У Сарајеву сам видио бригадног ге-
нерала Дервиш-пашу у једном импровизованом одијелу које је сам
измислио, а које личи на аустријску хусарску униформу.«
Трупе које су стациониране у Сарајеву 3 батаљона, 2 ескадро-
на и 1/2 осмофунтне батерије, а њихов командант, војни коман-
дант Босне, Авни-паша је мени у почаст наредио да изађу из ка-
73
сарне. Слободан сам да особености које су ми том приликом биле

показане опишем потпуним причањем о томе како је протекла чи-
тава та парада. »V вријеме када је био најављен час за тај излазак
ја сам кренуо на коњу у паншн конак да бих га повео са собом.
Један једини коњ је стајао оседлан у његовом дворишту. Паша,
човјек педесетих година, сишао је са чибуком у руци низа степе-
нице, поздравио ме врло пријатељски, винуо се с извјесном лако-
ћом на коња и јахали смо без пратње сасвим сами један сат кора-
ком до трупа. Паша, који натуца француски, држао се веома ћут-
љиво, читавог пута је пушио чибук а један коњушар који је с ње-
гове лијеве стране ступао пјешке, држао је непрестано своју десну
руку на његовом седлу. Кад смо дошли до трупа, предао је чибук
коњушару, који је ипак остао на свом месту. Трупа је била постро-
јена у слиједећем поретку у једној линији: 1 ескадрон, 2 топа, 3
батаљона, 2 топа, 1 ескадрон. Батаљони су били веома слаби, от-
прилике 50 десетина, попгго су, како ми је паша рекао, боловања
врло бројна. Пуковник регименте којој су припадала 3 низамска
батаљона командовао је коњаницима. Он није дочекао пашу на
крајњем крилу, већ на крилу свог батаљона. Није било лупања у
добош. Пуковник је пратио пашу дуж чела а овај, пошто је обавио
преглед трупа на коњу, издао је пуковнику кратак налог а потом
се упутио у један хан, удаљен око 800 до 1000 корака да би оданде
посматрао са балкона маневар трупа. Кафа и чибук су били на-
равно одмах послужени. Престројавања која је пуковник наредио
да се изврше, наиме фронтално помјерање, у бочном маршу под
заштитом коњичких чакшира, при чему је један ескадрон био ра-
стурен а остали су образовали ослонац, а потом је био прилично
добро изведен један каре (Оиагте?) углавном попгго су пуковник
и команданти батаљона дојахавали и одјахавали. И појединости,
пак, колико сам могао да разаберем с велике удаљености, није из-
гледало да се тако тачно узима, јер се за вријеме марша слабо при-
мјећивало сврставање, држање корака, одржавање размака, прав-
ца. Корак је био образован читавом дужином батаљонских фрон-
това, при чему је ипак задња страна остала слободна, јер је било
само три батаљона. Оба ескадрона заузела су мјесто унутар кареа,
што се, како ми је паша објаснио, само тада обично дешавало ка-
да је сопствена коњица бројно слабија него непријатељска. Топови
су били постављени на углове предњег фронта. Пошто се коначно
из кареа опет прешло на линију фронта, извела су оба ескадрона
са својих положаја на крилима фронта напад, који је по смислу
додуше изгледао неумјесан, али је ипак изведен с извјесном пре-
цизношћу и редом. Паша је на то наредио да се маневри прекину
и ми смо одјахали назад кући а да није било дефилеа. Паша ми
се веома извињавао што приликом егзерцира није било паљбе, јер
је управо претходног дана била парада, на коју су били позвани
аустријски и француски конзул. Он је сматрао да је потрошено
много барута, те како се он изразио, сада га треба веома штедити«.
74
Батаљони су по опреми и изгледу у јадном стању, нарочито

што се тиче обуће. Ремење изгледа тако као да није било чишћено
дуже вријеме. Батеријски коњи, све бијелци, били су стари, »штру-
пирани«, лоше тимарени. Каваљеријски коњи су изгледали нешто
боље. Под високим турским оседлавањем изгледали су велелијепо,
иако нису били виши од 15 подланица. Сви амови су изгледали ве-
ома забатаљени.
Поузданост података о Босни Вагнер је донио у одјељку »Не-
поузданости мапа и биљежака о Босни.« »Већина постојећих описа
Босне, уколико се не односе на само описивање путева, погрешни
су или површни.23 Положај мјеста, имена планинских ланаца, то-
кови малих вода су ријетко тачно наведени. Ипак падају у очи
нетачности на картама. Према постојећим картама Турске требало
бн, на примјер, вјеровати да пут од Босанске Градишке за Бања-
луку води кроз мјестима богату, насељену, брдовиту област. Изу-
зев 2 или 3 куће крај којих се пролази, и малог села Ровине на
један сат од Босанске Градишке не види се никакво људско ста-
ниште на том читавом, потпуно равном дијелу пута. Према генерал-
штабној карти потпуковника Вајкса од Бањалуке до Јајца дуж де-
сне обале Врбаса треба да води један пут. Тај пут не постоји, а
није ни могућ, пошто ријека тече стјешњена измећу стрмих лити-
ца. Жупањац и Дувно код Ливна су према карти два разна, једно
од другог удаљена места. А то је једно исто место. На путу од Ко-
њице за Мостар остаје, према карти, планински ланац Липета ис-
точно од пута, док у ствари њега мора да се преће. На истом ди-
јелу пута прелази се преко потока Језеро који по карти тече за-
падно и код Јабланице се улива у Неретву. Но тај поток утиче у
Неретву у источном правцу у предјелу мјесног положаја Виско-
нија и извире отприлике у предјелу гдје према карти треба да се
улива, на једном планинском дијелу Врапца који се протеже око
висоравни Борка до брда Влах и до планине Липета. Хан Кола и
истоимени плато налазе се на источној а не на западној страни
планине Липета.
Такве упадљиве грешке веома су бројне, и то тако да у поне-
ким одсјецима терена карта не пружа ни приближно вјерну слику.
Ридлова карта европске Турске нуди још веће нетачности.24 Као
најупадљивију наводим само да пут од Ливна за Купрес у ствар-
ности води преко Шуице а да било гдје знатније одступа од свог
главног правца од југозапада ка сјеверозападу. Но према поменутој
карти Шуица остаје тако југоисточно да удаљеност буде изгледа
већа од удаљености од Купреса, док Шуица лежи управо на поло-
вини пута.«
а КАШ, Кпе§5тјги51епит, 11, 283, Војна запажања о Србији у Босни.

Генералмајор Мајерхофер има другачије мишљење; што се тиче топографије,
он каж е да су све карте одличне, »само велика карта Турске јако је мањ-
кава, такорећи неупотребљива!«
“ Ул. Ратимир Гашпаревић, Босна и Херцеговина на географским карта-
ма од првих почетака до краја X IX вијека, Сарајево 1970, 138 и даље.
75
бпттагу
СаИђ 51јЈио
\УАСКЕК’8 У1810Х ОГ В О бЖ А ТОЛУАКОЗ ТНЕ М1БОЕ.Е
ОЕ ТНЕ 1 9 ^ СЕОТ1ЈВУ
1п 1ће гш|3с11е о! Ше 19111 сепШгу 1ће еуа1е! о! В озта угаз зејгес! ћгпег
соттоиоп з л^Шсћ тапИез1ес1 Шет$е1уез тоз1 У1§огоиз1у 1П 1ће ге^шп о{ Во-
вапзка К гајта. Тће РоПе ЛесШес! (о сгизћ Шезе По1з апс! 1о ез1аћНзћ реасе
1п 1ће еуа1е( о( Возп1а 1ог а 1оп@ег репоН. II игаз песеззагу, (ће т о ге зо аз 1ће
Еигореап Сгеа( Роигегз \уеге 1агее1у 1п1;егез1:ес1 1П 1ће сопсћИопз 1П Возп1а апН
Неггебоуша, 1п 1ће Нгз! р!асе АизГпа апН Киззга. Тће Рог1е зеп! ШегеЈоге 1о
Шезе ргоушсез Кз то з{ еНсГеп! тИКагу соттапН егз, зисћ аз Таћш разћа апН
О тег разћа. Биппб Ше1г асиоп т ВозШа ап<1 НеггебоуГпа, Аиз1па таН е то ге
{гечиеп! Шуезиеаиопз 1п1о Ше зКиаиоп ш Ше пе^ћћоигт^ ОНотап ргоу1псе.
Пгз( о{ а11, зће орепес! а @епега1 сопзи1а1е, ћи1, 1п аННШоп, зће зеп! ге§и1аг1у
зр1ез 1о Возп1а \ућо 1а{{ уегу пИегезипз НезсНриопз о{ сошШ опз 1п Возша апН
Негге§оута. Тћезе Незсприопз аге о{1еп а уегу уа!иаћ1е сопШШиИоп 1о Ше кпо-
лиг1е<3ее о{ Вобтгш-НеггееоУхШап сопсћиопз т Ше 19љ сепШгу, ПгзГ о{ аИ о{
Шозе еуеШз Ше аиШог о{ Ше НоситепЛ ћа<1 зееп ћхтзеИ. То Шезе дезсприопз
ће1оп§з а1зо Ш1з Бигуеу о{ Возша ћу ТЛЈадпег, уПНсћ 'дааз '»тШеп а{(ег ћ!з ге-
соппоИппе 1п 1853. Сопз1с1епп8 Ше {ас1 Ша{ ће зГауес! {ог зо т е И те 1п Ше сог-
<1оп а! 2ауа1је (1851) угћ1сћ 13 зНиа1е<1 а! Ше уегу {гопИег шКћ В о зт а ап<3 ог-
еатгеН Ше соИесћпб о{ <1а1;а сопсетШ з Возп1а, Мз Зигуеу о{ ВозпГа 13 т о ге
сотр1е1;е ап<3 зупорИс оп Ш1з ассоипћ Тћеге 1з по ИоиМ Ша1 ће аигасШи аКеп-
Иоп {о Шозе еуеп1з ап<1 регзопаИиез Ша1 угеге о{ зо т е шШгез! {ог Ше АизШап
{оге1§п роИсу ап<1 Ша1 ће Нгето а1зо Ше сопс1изГопз оп Ш ет. Шз сопсШзгопз аге
{ге^иепИу Ше 1гиИ по! оп1у о{ Шз оуш оћзепгаИопз, ћи! а1зо о{ 1ћозе о{ оШег
зр1ез угћо ргезеШеИ Ше1г герог1з 1о ћ1т. ТћегеШге ћ!з јиб§шеп1:з сИНегеИ {гош
Шозе о{ оШег АизМап тШ1агу регзопз \ућо 1;гауе11е<1 а! Ше за т е и т е аз Ша§-
пег Шгои§ћ Возп1а. Ноугеуег, У^аепег’з оћзепгаиопз аге тШ гезипе ап<1 Шеу соп-
ШђиШ 1о а ћеКег ип<1егз(ап<Ипб о{ АизШап 1п1;епиопз 1о\уаг<1з Возп1а ап<1 о{
Ше сопШиопз 1п Ш1з еуа1е( а{(ег О тег разћа’з 1п1егуепИоп јп И.
76
Борће Микић
ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА БОСАНСКЕ

КРАЈИНЕ У ВРЕМЕ АУСТРОУГАРСКЕ УПРАВЕ 1878—1914. ГОДИНЕ
Увод
Друштвено-економске прилике у селима Босне и Херцеговине

после аустроугарске окупације нису се мењале упоредо с развојем
капиталистичких односа који су продрли и у привреду ових по-
крајина. V многим областима сеоске привреде, поготову у Босан-
ској крајини, стање је у раздобљу од 1885. до 1910. било готово
исто као и раније. Па иако је окупациона управа запоставл>ала се-
ло, ипак су у друпггвено-економским приликама на сеоском под-
ручју биле приметне промене. Оне датирају из предокупационог
времена: одређивање величине чифлука или кметског селишта, мо-
гућност откупа кметског права у споразуму са спахијом, успостав-
л>ање тзв. менафи-сандука и њихова улога у помагању села, при-
бавл>ање слободне земл>е крчењем или куповином, итд. Те појаве
су биле присутне и у Босанској крајини у време турске владавине.
Окупациона управа их је законски прихватила из политичких и
привредних интереса.
Изразитије друштвено-економске промене на босанскохерцего-
вачком селу у време аустроутарске управе огледале су се у јачем
развијању робно-новчаних односа пошто је развој градова омогу-
ћио сељаку да продаје своје производе, да зараћује као кириџија,
или као радник на јавним и приватним радовима. Под утицајем
ових прилика јачао је привредни живот села — најприје сточар-
сгво а касније и пољоделство — али се ниједна од тих привредних
Јрана није развијала равномерно с растом становништва, па се мо-
ж е рећи да су обе опадале, Све то је било условљено нерешеним
аграрним односима који су се погоршавали: и кмет и ага су сиро-
машили, а оба су и пропадала док је влада увек гледала само своју
корист.
Доносећи друпггвено-економске промене, окупација је у Босан-
ској крајики довела народ у сукоб с колонистима које је окупа-
циона управа овде населила а који су били много јачи и културнији.
Сем тога, терети су били много вепи, уз то су дошли и нови које
је наметнула нова управа, па је народ бивао све сиромашнији. Да
је окупациона управа желела да помогне селу, она бн отварала ос-
77
новне и привредне школе и тако допринела да се унапређује сео-

ска привреда, да се створе чврсте основе за живот, а затим би по-
чела решавати аграрно питање. Уместо свега тога, она је сматрала
да је најважније увести катастар и организовати груптовнице, чи-
ме је истина барем сређено питање земљишног поседа. Било је не-
што боље уређено и ветеринарство, па је тако омогућен развој сто-
чарства. Иначе није постојала права привредна статистика. Према
Петру Кочићу, »и оно што је има она је непотпуна и удешена како
је влади драго«. Стога се није могло утврдити какво је стање у
којој грани земљорадње, па се није могла упознати ни привредна
снага земље. Као посланик у Босанскохерцеговачком сабору, Кочић
није нигде у владиној статистици могао пронаћи колико један хек-
тар у бањалучком котару даје просечно кукурузног или пшенич-
ног рода.*1
И поред повећања становништва, незнатних привредних проме-
на на селу и распада патријархалних задруга, окупациона управа
је одржавала стабилност крчењем мећа, откупом извесних повр-
шина земље и у неколико наврата исељавањем Муслимана у Тур-
ску. Како наводи Шефкија Глухарић, посланик у Босанскохерце-
говачком сабору, то је било условљено вером и сиромаштвом.2
Аграрни односи
Једно од основних друштвених питања у Босни и Херцеговини

у XIX веку за време туоске и аустроугарске владавине било је
аграрно питање. Турске реформе у првој половини века нису знат-
није задирале у већ обликоване економско-социјалне односе на се-
лу. С друге стране, распадање старог тимарско-спахијског система
текло је упоредо с почетком читлучења и с првим султановим ре-
формним активностима. Процес читлучења, који је значио своје-
врсно обеземљавање сељанггва и његово појачано искоришћавање,
битно је утицао на развој производних снага и образовање друш-
твено-економских односа на селу у босанскохерцеговачком друш-
тву. Захватајући пољопривредно становништво, он је посебно обу-
хватио хришћане. Колики је процент пољопривредног становнипггва
био захваћен читлучењем није могућно утврдити, поготову у поје-
диним крајевима Босне и Херцеговине. Претпоставља се да су го-
тово целокупно хришћанско и један део муслиманског пољопри-
1 Стенографски извјештаји о сједницама и прилозима Босанско-херцего-

вачког сабора, I засједање, свезак III, Сарајево 1911, 80. сједница, стр. 1753
(у даљем тексту Стенографски извјеш таји).
1 Исто, свезак I, 1910, 15. сједница, стр. 362—370; о узроцима исељавања
Муслимана из БиХ у Турску, најприхватљивије оцене дате су у дискусијама
Џевада Јусбашића, Илијаса Хаџибеговића и Нусрета Ш ехића које су објав-
љене у П р и л о з и м а 11—12, Сарајево 1975—1976, 310—331.
78
БОРБЕ МИКИК: ДРУШТВЕНО.ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА ЕК
вредног становништза ушли у читлучки однос у XIX веку.3 Тај

процес је у Босанској крајини текао и у првој половини XIX века.
У ствари, према мишљењу Петра Кочића, овде је читлучење узи-
мало маха у време када су укинути спахилуци. Тада је укмећен
сав тимар-комплекс села у Босанској крајини: Змијање,4 са широм
околином измећу Сане, Пливе, Врбаса, Козаре и Саве.
Укмећивање слободних сељака у Босанској крајини вршено је
насилно, а процес читлучења је најтеже погодио тзв. Крајину (тј.
бихаћко-цазински крај), гдје је изазвао велике неспоразуме изме-
ћу муслиманске властеле и хришћанских кметова. Тешкоће кме-
това биле су условл>ене мањим бројем хришћана у односу на Му-
слимане, тако да је спахија било сувише у односу на кметове. Бес-
посленост спахија и њихово сиромаштво још су снажније прити-
скали рају. Овде су кметови већ после 1847. године најчешће да-
вали земљопосједницима новац, а реће део летине.5 При укмећива-
њу нису били поштећени ни црквени поседи, нпр. манастира Го-
мионице у селу Кмећанима који је дотад поседовао и земљу и кме-
тове. У време путовања руског конзула Гиљфердинга по Босни
1857, овај манастир је изгубио целокупно имање. Спахије из поро-
дице Џинића из Бањалуке присвојиле су село и приграбиле земљу
око манастира. Како се то говорило у Босни, ускоро је манастир
постао спахијин кмет и плаћао му трећину за право да користи
окућницу.6 Порта је читлучење у Босни и Херцеговини уредила Са-
ферском наредбом из 1858. године. Њоме су аграрни односи у Бо**
санској крајини, односно у бањалучком и бихаћком санџаку сре-
ћени посебном тачком (трећом) на начелу да чифчија одваја тре-
ћину за читлук-сахибију.7
И поред укмећивања сељаштва, у Босанској крајини је остало
нешто сељашгва које није захватио кметски однос.8 Овде су и хри-
шћански сељаци од средине XIX века крчењем или куповином до-
лазили до слободне земље. Према једном попису који није сасвил»
поуздан, у бихаћком округу је у раздобљу од 1857. до 1875. прешла
у слободно власништво 2.191 парцела, а у округу бањалучком 7.691
парцела.9 У бихаћком округу су готово сву земљу све до тих го-
* Др Илијас Хаџибеговић, Постанак радничке класе у БиХ и њен развој
до 1914, Сарајево 1980, 11—35; В. Скарић, Постанак и развитак кметства у
Боснн и Херцеговини, Преглед 1937, 486.
* Војислав Богићевић, »Стање раје у Босни и Херцеговшш пред устанак
1875—1878. године«. Годишњак II, Сарајево 1950, 158.
5 Радослав Лопашић, Бихаћ и бихаћка крајина, Загреб 1890, 115—116.
‘ А. Ф. Гил>фердинг, Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији,
Сарајево 1972, 322—324; др Васнљ Поповић, Аграрно питање у Босни и тур-
ски нереди за време реформног режима Абдул Меџида (1839—1861), Београд
1949, 24.
т Хамдија Капиџић, Аграрни односи у БиХ I, граћа, Сарајево 1969, 16—
11; Богићевић, нав. чланак, 148.
1 И. Хаџибеговић, нав. дело, 34; др В. Поповић, нав. дело, 86; Пашко
Васа-ефендија наводи да је у Бањадуци било слободних сељака хришћана;
Босна и Херцеговина за време мисије Џевдет ефендије, Сарајево 1958, 96—94.
* И. Хаџибеговић, нав. дело, 35; Милорад Екмечић, Устанак у Босни
1875—78, Сарајево 1973, 16.
79
дина држали муслимански земљопосједници, бегови и аге, с непгго

мало слободних земљопоседника. Међу земљопоседницима је било
неколико старинских породица као што су бегови Попржеповићи,
Бишчевићи, Алибеговићи и Ибрахимбеговићи. Бишчевићи су држа-
ли земљу у крају код Уне ниже Бихаћа где се становништво од
старине бавило ратарством.10 Социјална основа на којој је спро*
вођена окупација Босне и Херцеговине 1878. године била је на ште*
ту сељаштва. Ниједан од битних програмских захтева са подручја
социјалиих и политичких односа што их је изнео устанак 1875—78.
није испуњен после окупације. Аустроугарска власт није остварила
чак ни оне мере које је донела турска власт у јеку реформних обе-
ћања. Тако се босанско сељаштво вратило из устанка на социјалне
односе какви су постојали пре тога.11
Одмах по уласку аустроугарске војске у Босну и Херцеговину
истицано је да је аграрно питање једно од оних унутрашњих жи-
вотних питања која се под окупацијом морају постепено решавати,
а да дотле остаје на снази Саферска наредба. Усвајање османског
земљишног закона, тзв. Рамазанског закона из 1858. године, одго-
варало је окупационој управи пошто је он отварао пут приватној
својини и продору капиталистичких односа у пољопривреду, а по-
већавао опсег приватних (мулковних) имања и државну (мириј-
ску) земљу чинио покретном тиме што је дао право поседницима
да је могу отуђити уз сагласност државе.12
Без обзира на то што је аграрно питање током више деценија
имало своје корене у економици, што је прожимало целокупан дру-
штвени живот Босне и Херцеговине, што је изазвало напетост и
што се његово снажно дејство може објаснити изразито аграрним
особеностима земље, аустроугарска власт је реципроцитетом нацио-
налног и аграрног питања првенствено из политичких разлога при-
знала и углавном следила турско аграрно законодавство.13 Аустро-
-Угарска се плашила да би коренито решење аграрног питања иза-
звало општа економска и демографска померања, чиме би се битно
нарушио национални састав Босне и Херцеговине, а тиме угрозио
положај монархије у овој земљи.14 Таквих гледишта држала се Бо-
санска комисија при раду на решавању аграрног питања 1879—81,
а такође и новопостављени заједнички министар финансија Калај.
Мада се званично истицало да су главни разлози залеђавања аграр-
них односа били нерешен државноправни положај Босне и Херце-
говине и недостатак финансијских средстава, преовлађује мишље-
ње да су у том питању били пресудни избор политичког ослонца
и конзервативно схватање нове управе. Бирајући подршку између
" Радослав Лопашић, нав. дело, 39—40.

11 М. Екмечић, нав. дело, 329.
” Мустафа Имамовић, П р а в н и п о ло ж а ј и у н у т р а ш њ о -п о л и т и чк и р а зви -
т ак Б и Х о д 1878— 1914, Сарајево 1976, 51—52.
“ ДР Недим Ш арац, С о ц и ја лд ем о к р а т ск а с гр а н к а Б о с н е и Х е р ц е г о в и н е и
а г р а р н о питање »Т ем е н а ш е н о в и је ист орије «, Сарајево 1981, 30—31.
н М. Ииамовнћ, нав. дело, 50.
«0
БОРБЕ МИКИК: ДРУШТВЕНО ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА ЕК
српских кметова и муслиманских земл.опоседника, Калај и његова

управа су се одлучили за муслиманске земл>опоседнике.15 Таква по*
литика окупационе управе учинила је да Босна и Херцеговина и
даље имају изразито аграрно обележје пошто је аграрно становни-
штво чинило 89 одсто укупног броја. Оно се множило знатно брже
од градског, што је стално погоршавало аграрне односе, са изра-
зито екстензивном пољопривредом и јаком патријархалном задру-
гом.16 Одлагање из године у годину да се коначно реши аграрно
питање, тешко је погађало село, па је оно у време аустроугарске
управе било запуштено и живело у беди.17
Какав је био социјални састав аграрног становништва у Босан-
ској крајини и какве су се промене дешавале у котарским разме*
рама може се видети из пописа становништва што их је окупацио-
на управа спровела 1879, 1885, 1895. и 1910, мада у њима није би-
ло једнообразности.
Економска оптерећеност сељ ака
Успоставл>ањем окупације у Босни и Херцеговини и продира-

њем капитализма, сељак је, посебно кмет, био изложен новим те-
ретима а није се ослободио ни старих феуддлних. Он је и дал>е
морао давати држави од бруто производа једну десетину, а земљо-
поседнику трећину. V пореском систему било је више реда, али су
нови порески органи процењивали и прикупљали порез са пуном
бирократском крутошћу и безобзирношћу.18 С друге стране, пове*
ћање економског оптерећења сељака, нарочито кметских домаћин*
става, није било одговарајуће јачању економске моћи и развоју
производних снага на селу. Пореска оптерећења су извирала из на-
чела финансијског самоодржања и сукоба аграрног друштва с ро-
бно-новчаним односима и модерном државном економиком.19 Сто-
га су на друштвено-економске односе на селу, посебно на аграрне
односе и аграрни развитак, порези имали знатан утицај. То се од-
носи и на њихову висину и на начин како су убирани и како је
осигураван њихов приход.20
15 И. Хаџибеговић, нав. дело, 102—103.

“ Исто, 75.
” Анте М албаша, Хрватски и српски национални проблем у Босни за
вријеме реж има Бењамина Каллауа, Осијек 1940, 75—76; опширније види Анте
Бабић, »Босанско село кроз хисторију«, Преглед, књ. 16, 1940, 144—150.
" Фуад Слипичевић, Босна н Херцеговина од Берлинског конгреса до кра-
ја првог свјетског рата (1878—1918), Загреб 1954, 43.
м И. Хаџибеговић, нав. дело, 104, 104; Фердо Хауптман, »Меморандум
шефа финансијског одјељења босанскохерцеговачке Земад>ске владе Пленке-
ра, о финансијској проблематици Босне и Херцеговине у прзим годинама
аустроугарске окупације«, Гласник архива и А руиава архивских радника
БиХ, 1963-—1969, књ. V II—IX, Сарајево 1968—69, 512—-517; X. Кагоцшћ, Херце»
гованки устанак 1882. године, Сарајево 1958, 19.
“ Др Еуген Сладовић, »Аграрни устави у прошлости и садашњости«,
Преглед, Сарајево 1937, 390.
б Историјски зборник 81
Задржавајући у основи турски порески систем Аустро-Угарска

је 1879. претворила десетину из натуралног у новчани порез. У об-
зир се узела чињеница да је и турска власт крајем своје владавине
донела прописе по којима се десетина могла измирити у новцу уз
обострани пристанак. Цену производа по којима је обрачунавана
десетина утврдила је котарска власт.21
Пошто је десетина чинила основу државних прихода, она је
стално повећавана, посебно од продора робно-новчаних односа у
БиХ. Аустријска конзуларна агенција у Бањалуци известила је Ге-
нерални конзулат у Сарајеву 1. априла 1856. да сељаци услед при-
тиска земљопоседника и закупника десетине нису у могућности да
своје обавезе у новцу покривају вшпком жетве, него су све више
принућени да продају стоку. Према мишљењу конзуларног агента,
то је био главни разлог пгго је становништво сиромашило. Преко-
мерно продавање стоке имало је тепше последице за сточарство
које је све више представл»ало основицу за издржавање сељачких
домаћинстава.22 Замењујући десетину у натури давањем у новцу
према пијачним ценама аустроугарска управа је учинила да се но-
вински ступци почну пунити жалбама.23 Сељачка газдинства су уз
десетину била оптерећена и другим новчаним дажбинама у новцу:
прирези, посредни порези и слично. Отежан је и начин опорезива-
ња широких народних слојева. Турском систему непосредних по-
реза који су у турско време били знатно већи у односу на посредне
придодат је аустроугарски посредан порез који је био веома велик
у односу на непосредне.24
Према Петру Кочићу, народну привреду је убијао застарео и
неправедан порески систем. Порези које су плаћали земљорадници
били су велики у односу на оне пгго су их плаћали неземљорад-
ници-варошани јер код њих нису опорезивани рента и неки при-
ходи од капитала. У постојећем систему пореза није опорезиван ни
агински хак који је био сигуран приход од имања. У ствари, ау-
строугарска управа је сачувала праксу из времена пре окупације,
кад је преовладавало варошко становништво које се састојало из
повлашћених муслиманских слојева. Бранећи се од пореског тере-
та, они су све порезе и намете пребацивали на обесправљено сео-
ско становшшггво које је претежно било православно и католичко.
Аустроугарска управа је стари турски порески систем погоршала
тако пгго је увела неке нове порезе и намете.25*Аруго главно обе-
лежје економског оптерећења сељаштва сем десетине била је тре-
ћина која је успоставл»ена 1848, а озакоњена Саферском наредбом
из 1859. године.28
и Миливоје Ерић, Сељаштво и пољопривреда Босне и Херцеговине под
аустроугарском окупацијом (1878—1918. г.), Сарајево 1953, 31—32.
“ И. Хаџибеговић, нав. дело, 35—36.
п Стенографски извјештаји, Свезак, 72. сједница, 1911, 1391—1392.
м Исто, 57. сједница, стр. 885—886.
и Исто, 80. сједница, стр. 1757.
“ Опширније вид. Војислав Богичевић, »Како је у Босни укинута работа
и уведена трећина 1848. године«, Историјско-правни зборник, бр. 3—4, Сара-
јево 1950, 195—196.
82
БОРБЕ МИКИН: ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА ВК
Замена пореза у натури 1879. одговарајућом сумом у новцу до-

вела је до тога да је он у неким крајевима Босанске крајине све
теже наплаћиван. Тако је окружна власт у БаЈвалуци известила
Земаљску владу 16. јануара 1880. да се порез у котару Градишка
све теже наплаћује, да кметови иначе свугде давају трећину, али
се због продаје стоке за њено подмирење јављају многе тужбе, па
власт има доста потешкоћа.27 Такоће је 2. новембра 1880. известила
да има притужба због кућарине, да се бол>е наплаћује порез јер
сељак продаје производе и стоку.28 У исто вријеме је наплата по-
реза у Кључу била у великом заостатку.29 У редовном месечном
извештају котарске власти у Бањалуци за децембар 1881. о стању
наплате пореза у котару наводи се да су наплаћене 221.774 форин-
те, а у заостатку су 54.872 форинте. Та година није била родна. За
1882. биле су одрећене 95.582 форинте пореза.30 Економско стање
сељака у Босанској крајини 1882. било је сразмерно повољно услед
осредње жетве и доста добре цене житарица: цена кукуруза изно-
сила је преко седам крајцера. Крајем 1882. у бањалучком котару
је из текућих дуговања наплаћено 410.000 форинти, односно 25.000
форинти мање него крајем 1881. године.31 Заостали порез за 1882.
наплаћиван је постепено у јануару следеће године. Што се тиче
наплате трећине, извршене су две пленидбе код Ибрахимагиних
кметова у Омарској.32
Да је економско оптерећење сељаштва у Босанској крајини и
80-их година било веома велико види се и из једне тужбе бањалуч-
ких сељака и њихових захтева: да десетину уписују поштени људи
и да се плаћа у натури »јер не с и ју банке него жито«, да се це
кулучи по два месеца него по 6 дана, да се порези плаћају у обро-
цима, а не одједном због чега се сермија продаје у бесцење, и да
се са сељацима не поступа на суду као са стоком.33 Због тешких
пореских обавеза било је случајева да су сељаци тражили да оне
буду опроштене. Тако је 260 сељака из села прњаворског котара
1891. поднело молбу да им се опрости десетина пошто немају ода-
кле да је плате.3435У истом котару у селу Павелићи 1893. године,
отписана је десетина Митру Јеремићу од 31 форинте и 50 крајце-
ра.85 Године 1901, окружна власт у Бањалуци препоручила је ко-
27 Архив Босанске крајине Бањалука, Фонд К тзћећбгбе, Окружна об-

ласт Бањалука, 16. V I 1880, бр. 67 рес.
п Исто, Бањалука, 2. XI 1880, бр. 223 рес.
9 Исто , Бањалука, 21. X I 1881, бр. 88 аЛ. Ргаз.
* Исто, Котарска област Бањалука, 8. I 1882, бр. 5 рес.
Ј’ X. Капиџић, А г р а р н и о д н о с и ..., документ бр. 29, стр. 172.
11 Архив Босанске крајине, Фонд КгеЈбћећбпЈе, Котарска област Приједор
31. 1 1883, бр. 23 Ргаз.
31 В. Богићевић, »Сељачки покрет у Бос. крајш ш и Посавини 1910«, Го*
дгапњак Историјског друштва БиХ, Сарајево 1950, 221; опширније вид. Анте
Малбаша, 77—78.
34 Архив Босанске крајине, Фонд Кге&ћећбгбе, Судбени пристав — 103,
Јосип ПаЈ'тани, Прњавор 11. IX 1891.
35 Исто, Земаљска влада Сарајево, 7. II 1893, бр. 17323.
83
тарској управи у Приједору да се одобри отпис десетине Димитри-

|у Дшшћу из Приједора.36
Десетина и на основу ње трећина почеле су 1905. да се обра-
чунавају паушално на основу просечног пореза у посл»едњих де-
сетак година.87 То је изазвало нову пометњу у пореском систему,
мада је сељак сада унапред знао колико треба да плати. Наиме,
при извоћењу таквог начина наплате дошле су до потпуног изра-
жаја друштвене супротности. Кад се у Босанској крајини почело
радити на увођењу паушала, у народу се протурио глас да се сада
»кмети ослобађају бегова«. Али када су комисије почеле да раде,
бегови су захтевали да им се упише што више, а свештеници и на-
родни прваци настојали су да се упише што мање. Чак се очеки-
вало да ће сељаци бити ослобоћени десетине. Тешкоће су стваране
на све стране, јер је уписивана целокупна земл»а а не само онај
која је погодна за обраћивање.88 Како су се заоштравале класне
супротности, тако су и притужбе против превеликог паушала би-
вале све бројније. Из података се види да су посебно становници-
ма Виндхорста (данас Нова Топола) и Кенигсфелда (данас Дубра-
ве) сада били одрећени већи паушали него у најповол»нијим годи-
нама плаћања десетине. Овде ни неродице крајем прве деценије
XIX века нису узимане у обзир. И сељаци из околине Прњавора
су слали тужбе на неоправдано висок порески паушал који је утвр-
ћиван »с пута« — наиме, геометар није ни долазио на земљу —
али те тужбе нису уважаване.89
Питање паушала десетине било је постављено и у Босанско-
херцеговачком сабору. Крајишки посланик Тодор Срдић изнео је
податак да су комисије повећавале обрадиво земљидгте, да је на
то било жалби, али су се комисије изговарале да су пописивачи
грешили и да се ту сада не може ништа поправити. V оцени непо-
вољности паушала, Срдић је навео случај свога оца који је десе-
тину плаћао у износу од 50—60 форинти, а паушал 213 круна и 56
хелера.40 И крајишки посланик прота Душан Кецмановић је сма-
трао да је сваки сељачки порез тежак, а посебно десетина зато што
је с њеним растом расла и трећина, чиме је Земаљска влада поста-
ла субаша спахијама.41 Како је изгледала пореска обавеза сељака
види се и из казивања посланика Петра Кочића. Узимајући за при-
мер имућнијег сељака и његове обавезе, он је указао на то да се-
љак мора продати 10 товара да би платио паушал уколико добије
100 товара жита, затим товар за цестарину и црквено-школски при-
рези, 30 ока за прирез у име града, 50 ока за камате ако не плати*
14 Исто, Окружна област Бањалука, 6. III 1902, бр. 301.

” X. Каппџић, »Аграрно питање у Босни и Херцеговнни за вријеме ау-
строугарске управе ( 187&-—1918), Годишњак XIX, Сарајево 1973, 86; Борђо
Крсгић, А гр а р н а полнт ика у Б о с н и и Х е р ц е г о в и н и , Сарајево 1938, 6.
м Стенографски извјештаји, књ. I, 17. сједница, 1910, 42.
м И с го , књига III, 61. сједница, сгр. 1041, 1048.
* Исто, као нап. 38.
41 Исто, књига III, 1913,1. сједница, стр. 13.
84
Каквој и коликој камати је било изложено сељаштво Босанске крајине у време аустроугарске
окупације види се из извештаја о управи Босне и Херцеговине за 1906. годину:
округ котар бр. странака од којих су од исказне лицитације
проведене отпада
бањалучки опо* пле- пре- распро- непосоедни белези са кота

мене нидбе носи даја непос. прес. прип.
порези закл.
БОРБЕ МИКИН: ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У С1

бр. са из- бр. са из- бр. са из-
носом носом носом
к X К X к X
I
Бањалука 53.943 15.664 __ __ - —. — — _
Дервента 8.862 28.124 857 18 17 446 09 — — 1 20 77
Б. Дубица 14.328 5.900 214 5 5 635 96 — — — — —
Б. Градишка 16.704 12229 6.491 5 4 32 70 — — 1 5 23
Г. Бакуф 7.073 1.608 74 3 — — — — — 3 162 50
Б. Нови 26.777 4.520 310 10 7 247 03 3 132 20
Приједор 21237 11242 1243 7 6 356 17 1 80 —
Прњавор 54.884 13.919 312 39 37 786 20 2 46 — — —.
Тешањ 21.579 16344 7 11 11 245 35 — —* — — —
1
Свега 231378 110.150 9278 98 87 2749 90 2 46 9 400 70
бихаћки Бихаћ 25.094 10.107 2265 8 8 103 02

Цазин 66.621 10209 1254 39 28 469 02 11 142 10
Кључ 16270 7325 102 1 1 29 07
Крупа 46239 14.186 126 33 15 230 18 345 17
Петровац 18270 13302 441 37 7 113 79 30 674 39
С. Мост 16282 6271 423 7 5 87 53 2 30 08
Свега 189376 61.750 4.811 125 64 1033 17 11 142 10 5010 5064
I
I
4
ИСГОРИЈСКИ ЗБОРНИК
паушал на време, а 30 товара мора предати у натури на име хака.

Од тих 100 товара требало је још одбити семе, а то је обично »чет-
врто« — дакле 25 товара. Кад се ово све обрачуна, кметској поро-
дици остају 32 товара и 20 ока — само 7 товара и 20 ока више
него што је посејано. Преостајала су још давања кнезу, пол.ару,
затим шумске глобе, које су према Кочићу биле »страховите« у
бањалучком котару.42 Овдје је само за четири године било 15.626
прекршаја, годишње просечно 3.907; у бањалучком округу је од
1906. до 27. јуна 1910. отписано 16.500 круна, а у бихаћком 10.600
круна.43
Да су порези били тешки указивали су и неки муслимански и
католички посланици у Сабору. Као доказ какве су пореске тешко-
ће и неправилности, посланик Чиркинагић из Приједора је навео
село Шурковац код Приједора у коме су живели толико сирома-
шни католици да за време турске владе нису давали готово ништа,
а сада, иако су још сиромашнији, то се не узима у обзир него их
чак и глобе због неплаћања пореза.44 Мирко пл. Бурковачки, посла-
ник из Босанске крајине и члан Хрватске заједнице, упоредио је
овдашње пореске намете са онима у Славонији где су сељаци жи-
вели знатно бол»е. Бурковачки је видео уредне куће и чисте ста-
нове у селима око Нове Градишке; једно домаћинство је поседо-
вало 20—25 рала ораница и ливада, затим шљивике и добру узгој-
ну марву, а порез није био већи од 30 круна, због чега сељак није
имао изборно право. А босански сељак настањен с друге стране
Саве, »који је газио глибове и ћолове« како каже Бурковачки, »без
друма и пута, где би могао да извезе своју сиротињу, без земље и
марве, ипак је плаћао по 100 и вшпе круна.«45*
Пољопривредне прилике и економска снага села
Мада су после аустроугарске окупације у БиХ почели да се

сразмерно брзо развијају индустрија, рударство и саобраћај, пољо-
привреда је ипак задржала водеће место у економици земље. Њену
производњу и производне односе целокупног друштва одрећивали
су аграрни односи засновани на читлучком систему. Величина чит-
лука или кметског селишта била је одређена турским аграрним за-
конодавством и зависно од бонитета землзс кретала се од 60 до 150
дулума. Читлук је представљао основну привредну јединицу на се-
лу, а она је с једне стране требало да обезбеди пристојан живот
сељачкој породици и плаћање државног пореза и хака, а са друге
да сачува недељивост поседа.4®Пол>опривредом се иначе бавило ви-
м Исто, књига III, 1910, 80. сједница, стр. 1773.
° Исто, књига I, 1910, 10. сједница, стр. 12, 15.
44 И с г о , књига I, 1910, 8. сједница стр. 6.
* Исто, књига I, 1914, 8. сједница, стр. 11.
4 И. Хаџибеговић, нав. дело, 12; опширније вид. В. Поповић, А г р а р н о
п ш а њ е . . 1 4 ; Еиро Трухелка, Х и с т о р и ш к а п о о л о г а а гр а р н о г пит ањ а у Б о-
с н и , Сарајево 1915,15/
БОРБЕ МИКИК: ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА БК
ше од четири пепше становништва. Упркос томе, ни кметска газ-

динства ни газдинства слободних сељака нису готово ништа про-
изводили за продају у време турске управе. Село је давало град-
ској привреди основне сировине из својих вишкова. Тада је новац
имао малу улогу у животу сељака пошто су и порез и дажбине
земљопоседницима (уколико су били у кметском односу) плаћали
у производима. На исти начин су подмиривали и обавезе према се-
оским занатлијама; једино су морали куповати со и нешто гвожћа
и алата. У таквим околностима се имућни сељак по правилу није
много разликовао од сиромашног, зато што је први имао само ви-
ше стоке, бољу кућу и веће резерве хране.47
Мада је сељаштво било увучено у робноновчани систем услед
нерешених аграрних односа, тог основног друштвено-економског
питања босанскохерцеговачког села, као и давања од бруто при-
хода, препреке интензивнијој пољопривреди и производњи уопште
биле су и даље велике у аустроугарском раздобљу48 Угграво су оба-
везе кметова према држави и земљопоседницима да морају преда-
вати знатан део летине од жита и сена умањивале њихово интере-
совање за обраду земље и све више их упућивале па узгој стоке
која је била искључиво њихово власништво.49
Сточарство
Сељак је и у турском раздобљу увелико гајио стоку зато пгго

на њу није давао хак спахији и дгго су велике површине земље
биле слободне. Стога су за оцену друштвено-економских прилика
на селу Босанске крајине после аустроугарске окупације важне и
прилике у сточарству.50 Да се сељак почео руководитн начелима
рентабилитета види се најбоље по томе што је све више гајио сто-
ку, па су се повећала стада оваца, више су гајене свиње, умножа-
вао се број говеда и слично.51 Бављење сточарством отварало је
могућносги зараде; наиме, у ове крајеве су стизали војска и чинов-
ншптво, а са њима је растао прилив државног и приватног новца.
Укидањем политичке и царинске границе измећу Аустро-Угарске и
Босне јачао је извоз који се углавном састојао од сељачких произ-
вода, особито сточних 52 Аустро-Угарска је показивала интересова-
ње и пре окупације за прилике у сточарству Босанске крајине. У
архиви аустријског генералног конзула у Сарајеву налазе се ста-
47 М. Ерић, нав. дело, 10—11.

41 Анте М албаша, Б о с а н с к о питање и А уст ро-У гарска у свјет лу полит ич-
к о г д н е в н и к а Ј. М. ВаетпгеИНега, Сарајево 1933, 9.
* И. Хаиибеговић, нав. дело, 12.
50 Веселин Маслеша, М л а д а Б о сн а , Сарајево 1945, 57; инж. Милан Јан-
ковић и инж. Јосип ЈДиверовић, Сточарство и ст очарска п р о и з в о д њ а у Б о с н и
и Х е р ц е г о в и н и , Б о с н а и Х е р ц е г о в и н а к а о п р и в р е д н о п о д р у ч је , Сарајево
1938, 49.
м М. Ерић, нав. дело, 12.
в Боко Перин, Е к о н о м с к и р а з в ш а к с е л а о д 1878. д о 1928. Н а п о р Б о с н е
и Х е р ц е г о в и н е з а о с л о б о ћ е њ е и у је д и њ е њ е С а р а је в а 1919, 280.
87
тастички подаци турске управе из 1870—71- године који се односе

на број кућа и мушког становништва, сточни фонд, приходе од
пореза на стоку, на пољопривредну производњу итд. Подаци су
иначе дати по сашдацима. Према тим подацима, стање у сточарству
у бањалучком и бихаћком санџаку изгледало је овако:*
САНЏАК БАЊАЛУЧКИ
каза (срез) говеда коња оваца коза свиња
Бањалука 44.117 14.117 105.474 32.141 39251
Бос. Градишка 14.340 3.296 9.993 5.487 9.000
Дервента 26.740 3.727 26.829 12.931 18.931
Тешањ 18.445 3.822 43.139 22.900 11291
Ж епче 22.365 3208 22.341 11.711 17.391
СВЕГА: 125.952 28.170 207.776 85230 95.864
САНЏАК БИХАЕКИ
каза (срез)
Бихаћ 3.174 1.141 5.366 2225 145
Приједор 12.862 2.435 15.767 6204 3.917
Кл»уч 9.960 3.056 36.956 15571 1.019
Костајница 10.464 2565 19.771 10.571 10.425
М ајдан 8.928 2.356 31569 12241 914
Крупа 12.014 3.031 25.727 5.910 217
Остпожац 5523 1.926 9.971 1215 182
СВЕГА 62.930 26520 145215 53.937 16.819
САНЏАК ТРАВНИЧКИ
каза (срез)
Јајце 15.993 3.985 48.183 19.307 796“
V исто време је порез на овце, козе и свиње у ова два санџака

износио у пијастерима:
Санџак овце и козе % свиње
Бањалука 513.616 20,0 579500 53,1
Бихаћ 246.135 9,6 89.825 82“
Према извјештају аустроугарског конзула у Сарајеву дра Тео-

доровића, које је објавио Војислав Богићевић, у бањалучком и би-
хаћком санџаку у 1875. години било је стоке:
Санџак говеда коња оваца коза свиња
Бањалука 126.172 24.389 249.764 Пз.824 8и.2/о
Бихаћ 67.049 16.780 274.859 95.655 19.371“
“ Проф. инж. Бранислав Беговић, »Прилог познавању проблематике па-

шарења у Босни и Херцеговини за вријеме отоманске владавине.« Р а д о в и
П о љ о п р и в р е д н о ш у м а р с к о г факултета, бр. 2, Сарајево 1957, 175.
« Псто, 154.
* Исто, 155.
88
БОРББ МИКИК: ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА БК
Тако К. Кондић наводи како се причало да су добростојећи

сељаци у Босанској крајшш поседовали по 500—800 оваца.68 У раз-
добљу 1879—83. године страдало је у Босни и Херцеговини од го-
веће куге преко 33.000 комада стоке, Мећутим и поред већег зани-
мања за гајење стоке, у ствари повећања промета стоком, од 1895.
опада број стоке у односу на број становништва, што је било по-
следица више чинилаца. Кметови су од продаје стоке откупљивали
земљу, враћали хипотекарне и зеленашке дугове;57 продаја је расла
нарочито од 1888. кад је укинута забрана извоза стоке у Аустро-
-Угарску. V Босанској крајини су тада биле успостављене извозне
станице у Бос. Градишки, Бос. Костајници, Бихаћу и Кулен-Вакуфу.
Пошто је извоз стоке стално растао, то је и број извозних станица
повећаван. Оне су затим основане у Бањалуци, Бос. Новом, Бос.
Дубици, Великој Кладуши, Добрљину и Козарцу.68 С друге стране,
на опадање сточарства после 1895. утицало је и преоравање вели-
ких површина пашњака.59
Земаљска влада је оправдавала опадање броја стоке разним
сточним болестима, неродним годинама у којим народ није имао
чиме да је прехрани па је морао да је прода, Владина опозиција,
у првом реду посланик Петар Кочић, тврдила је да је такво стање
последица владине политике која је упропастила пољопривреду
уопште и да је то довело сточарство на ниске гране,60 У стоци су
били оскудни нарочито Приједор, Сански Мост и Бањалука — ме-
ста која су некад била рудпици. А кад су рудници били затворени,
сељаци који су имали по 6—8 дулума земље нису на њој могли да
држе стоку, па су стога падали на просјачки штап и морали да
раде за само 25 новчића дневно61 На опадање сточарства утицало
је и то што су многа општинска земљшпта у току грунтовљења
проглашена за државна, па је била забрањена испаша у државним
шумама; чак је кажњавано и терање стоке на воду кроз њих. По-
сланик Јурај Веселичић жалио се у Сабору поводом таквог стања
у општинама Порјечје и Чипулићи (котар бугојански) које су имале
мало путељака за прогон стоке, далеко по цео сат до појилишта.62 Из
података пописа 1879, 1895. и 1910. види се како се смањивао број
стоке. Тако је на пример котар Бањалука у 1879. години имао
10.248 коња, мула, мазги и магараца. Тај број је шест година ка-
сније пао на 7.002, а 1910. се попео на 7.193 грла. У овом раздобљу
је нарочито био велик пад броја говеда и бивола. Исти котар је *
* К. Кондић, 1Ме Т 1еггисћ УегШ Ип1$ — апд. УеГеНпатхапШ геп 2и$1апЛе

Гп Возп1еп итиХ НетседоиГпе, 1папдига( Б^беПаНоп, 91.
” Извјеш тај о управи Босне и Херцеговине 1906, Загреб 1906, 100; Ф.
Слипчевић, п а в. д е л о , 44.
м Извјештај о управи Босне и Херцеговине 1906, стр. 104.
9 В. Маслеша, н а в . д е л о , 57.
" Никола Јарак, »Пољопривредна политиха Аустро-Угарске у Босни и
Херцеговини и земљорадничко задругарство*, Н а у ч н о д р уш т во Б о с н е и Х е р -
ц е г о в и н е , Сарајево 1956, 53.
" Стенографски извјеш таји, књига II, 27. сједница, 1911, 74.
** И с х о , кн>. III, 1911, 44. сједница, 1131.
89
1879. имао 85.259 грла да би се тај број 1895. смањио на 52.789, а

■) 1910. је остало 44.809 грла. Видл>иво је знатно смањење свих врста
стоке, а уколико је у неком срезу било повећања, оно је било не-
| знатно. Смањење стоке у свим котарима Босанске крајине била су
ј крајње неповољна у односу на пораст становништва. Н а пример
| упорећујући број становника и стоке у процентима у округу би-
хаћком је по квадратном километру у 1895. години било следеће
■ стање: становника 34,90, коња 4,61, говеда 29,26, оваца 70,25 (нешто
! више), коза 24,71, свиња 9,83 и кошница пчела 1,84; у бањалучком
округу становника 36,43, коња 4,74, говеда 35,78, оваца 42,58 (не-
игго више), коза 13,63, свиња 31,04 и кошница пчела 2,74 посто.63
Имајући у виду сложену друштвену стварност и услове, окупацио*
на управа није примењивала делотворна ванекономска средства за
унапрећење сточарства
Прво пољопривредно друштво за унапрећење сточарства у Бо-
. санској крајини основано је 1883. у Приједору. Друштво је првен-
ствено имало задатак да оплемењује домаће расе говеда, свиња,
оваца и перади. Оно је 1895. године располагало са 23 говеда ме-
талске расе, 69 свиња бекширске и суфолске пасмине и 22 добијене
укрштањем. Влада је обилно помагала ово друштво да би уз по-
вол>не услове, па и бесплатно, могла делити приплодна грла сточа-
рима. Оно је укинуто 1904. тако што је прешло под управу градске
општине у Приједору као општински завод.6*
На основу проучавања дра Фрајтага; проф. Универзитета у Ха-
ли, и дворског саветника ФердинандаКалтергерна, смеће говече ста-
ре босанске пасмине гајено је у долини Врбаса, жуто и сиво, тзв.
бањалучко, у доњем току Врбаса (северно од Бањалуке), а мелези
са угарском подлогом у бихаћком крају (»бихаћки сој«), Пошто
је аустријско алпско говече спадало у грла краткорогих, сличних
старом босанском говечету, кад је почело оплемењавање говеда на-
ћено је као и најбоље решење да се старо босанско говече побол>-
ша укрштањем са алпском пасмином. У том цил>у је 1884. увезен
већи број грла пинеган-металске, инталске и випалске пасмине.
] Осмогодишње искуство је показало да је пинеган-металска пасмина
најбол>е успела, па је 1892. у Босанској крајини подел>ен већи број
грла ове пасмине.65 Опредељеност за узгајање пинеган-металске па-
смине у бањалучком и бихаћком округу заснивала се на чињеници
да у тим сточарским крајевима има бол>е хране, а и климатске
прилике су сличне као у крајевима из којих је потицала ова па-
смина.66 Пољопривредна станица за расплод ових говеда основана
је 1888. у Ливну,67 а било је и неколико сточара у Босанској кра-
“ Хашим Шерић, Историјски осврт развоја сточарства у Босни и Хер-

цеговини, Сарајево 1953, 32—70.
44 Н. Јарак, н а в. д е л о , 88.
45 Б о с а н с к о -х е р ц е го в а ч к и тежак, бр. 8, 1908, 152—155.
44 Исто, бр. 4, 1905, 66.
" М. Јанковић. и Ј. Џуверовић, н а в. д е ло , 51.
90
БОРБЕ МИКИЕ: ДРУШГВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА БК
јини који су држали бикове за расплод пинеган-металског говече-

та.68 Међу једанаест заклада у Босни и Херцеговини у 1907. години,
једна се налазила у Бос. Петровцу.69 На трговачкој основи радиле
су приватне закладе бикова у Бугојну. Ту је 305 богатијих сточара
купило бикове по престанку ове закладе.
Приватну станицу за узгој хоронденка оваца основао је Ми-
хајло Крагуљ из Санског Моста.70 Око горњег тока Врбаса узгајане
су тзв. пријеворске и вршке овце. Према Бури Џамоњи народном
посланику у Босанскохерцеговачком сабору, на Купрешком пољу и
у купрешком крају установљена је добра раса стоке, а напредак
у сточарству био је повољан. Село Ратково на Змијању са 600 кућа
имало је 11.890 оваца у 1910. години.71 Од коза је била позната тзв.
санска, која је узгајана и у граду, али је аустроугарска управа по-
челадаограничава број коза да би заиггитила шуме.72 За узгој бек-
ширске пасмине свиња биле су такоће организоване приватне стани-
це. Таквнх станица било је 1905. код Буре Рилића у Пећи код Кључа,
Михајла Крагуља у Санском Мосту, Димитрија Спасојевића у Ла-
минцима код Бос. Градишке, Цвеје Пејчића у Орловцима код При-
једора, Буре Грлића у Црној Долини код Приједора, и Давида Гр-
бића у Великим Цвијетницама код Дрвара. Анте Милош, управник
школе у Бихаћу, добио је 1905. године новчану на 1раду за особите
заслуге у свињогојству73
Трговина стоком била је знатна. Босанско-херцеговачки тежак
је почев од 1903. доносио месечне извештаје о продатој стоци на
пијацама. Сељаци су на сточне сајмове у Варцар-Закуфу догонили
годишње око 20.000 грла крупне и 40.000 грла ситне стоке. На сточ-
не сајмове у Бањалуци дотерано је 1912. године 4.000 коња, преко
16.000 говеда, 25.000 оваца и коза, те преко 38.000 свиња.74
Босанскокрајишко сточарство пратиле су бројне невоље, пре
свега сточне заразе о којима постоје многи архивски подаци 75 Сто-
ка је пропадала и зато што није било довољно соли. Тако на при-
мер 1912. године није било соли више од месец дана у селима Би-
хаћа.76 Стока је страдавала и од јаких зима. Сански Мост и Кључ,
искључиво сточарске крајеве, много је погодила веома хладна зима
1908/09. године. Пошто није било довољно хране, стока је крепа-
“ Архив Босанске крајнне, Фонд Кге15ћећбг<1е, Окружна област Бања-
лука, 1. X 1898, бр. 14.310; Сеоски котарски уред Бањалука, 11. II 1899, бр.
1401; Котарски уред Котор-Варош, 7. II 1901, бр. 528; Котарска испостава
Бос. Костајница, 7. I 1904, без броја.
* Н. Јарак, нав. дело, 81.
79 Босанско-херцеговачки тежак, бр. 9, 1905, 113.
71 М. Јанковић и Ј. Џуверовић, нав. дело, 52; Стенографски извјеш таји,
књига Ш , 1911, 83. сјденица, 1873; Милан Карановић, »0 просвећивању и
животним приликама«, Развитак, Бањалука 1939, 21.
12 М. Јанковић и Ј. Џуверовнћ, нав. дело, 52.
” Босанско-херцеговачки тежак, бр. 8, 9 и 10, 1905, 173, 193, 214.
74 Н, Јарак, нав. дело, 54.
” Архив Босанске крајине, Фонд Кгазћећогбе био је за цело време ау-
строугарске окупације пун извеш таја о сточним заразама и болестима.
74 Стенографсхи извјеш таји, 1912,14. сједница, стр. 57.
91
вала или је продавана у бесцење; народ се обраћао властима да

се дозволи кресање шуме ради исхране стоке.77
Ратарство
Босанска крајина има неколико веома плодних поља, од којих

су само нека била добро обраћивана у време аустроугарске окупа-
ције. Бихаћко поље (6.000 ха) добро је обраћивано, па су на њему
успјевале све житарице, а посебно кукуруз. Лушичка увала (3.000
ха) била је добра ораница, а увала код Бос. Петровца (3.000 ха)
састојала се претежно од сувог пашњака. На Подрашничком пољу
— Мркоњић (3.000 ха) није сејан кукуруз због висине, а друге ра-
тарске културе су мало сејане, па је највећи део служио за испа-
шу. Орахова код Бос, Градишке (4.000 ха) била је веома погодна
за ратарство, нарочито за кукуруз, пшеницу и јечам. У приједор-
ској равни (југозапад, 12.500 ха) налазили су се само пашњаци;
ту се ратарством није нико бавио.78*Статистика за 1895. годину по-
казујс колико је процената у два округа Босанске крајине отпада-
ло на обрадиву земљу а колико на пашњаке, шуме и неплодно тле:
вино- паш- непрохо-
оранице вртови ливаде гради њаци шуме дна тла
бањалучки
округ 37,68 1Д1 2,66 2,45 53,78 53,78 2,21
бихаћки
округ 25,99 0,45 8,05 0,01 6,67 57,55 1,28"
Низак постотак обрадиве земље у односу на шуме условио је

да око 1895. започне преоравање пашњака и утрина попгго се ста-
новнипггво повећавало, а тиме и потребе за житарицама. То је
допринијело да се број стоке смањи и апсолутно и релативно. Тако
се однос шума и обрадиве земље знатно мењао.80 Пољопривредна
земља се нагло проширивала на рачун шуме и пашњака све до
1915, али не и на рачун мочвара, бара и блата, за шта су била по-
требна техничка средства. Кад је појачано занимање за пољопри-
вреду, окупациона управа је 1897. набавила велике количине пољо-
привредног орућа на кредит, уз веома повољне услове отплаћива-
ња, а према пријавама котара.81 На пример, 1881. у босанскогра-
дишком котару није било ниједне пољопривредне машине; вршид-
77 Исто, 1910, 22. сједница, стр. 25.

л Исто, 1912, 37. сједница, стр. 35.
” Б. Крстић, нав. дело, 95.
*°_М. Ерић, нав. дело, 12; Миленко Копривица, »О шумама и шумској
индустрији у Врбаској Бановини«, Гласник југословенског професорског дру-
штва, књ. XIV, 1933—1934, БеоЈрад 1934, 947.
и Инж. Јово Поповић, Пољопривредна производња ВиХ као привредно
подручје, Сарајево 1938, 25, 18.
92
БОРБЕ МИКИН: ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА БК
ба је обављена на арману, коњима, а чистило тако што се лопатом

бацало у ваздух против ветра. Године 1914. било је 20 вршалица,
преко 1.000 косачица, сејачица и других машина; од тога се 75 од-
сто налазило у рукама домаћих сељака.82 Мећутим, и поред свега
овога и настојања аустроугарске управе да се пољопривреда по-
дигне, кметски однос је био највећа сметња за рационално и интен-
зивно обраћивање земље.83
Како је то изгледало у селима око Бос. Петровца види се из
једног новинског дописа из 1905. године. У њему се каже да сељаци
раде и живе по старипски; свак од њих тражи и узима, али нема
никог да их поучи упути у посао. Вест да ће бити уведен десетин-
ски паушал обрадовао је сељаке овог краја.84 Сличан допис је шест
година касније упућен из Приједора. И у њему се истиче да с нај-
мање знања и умења располаже тамошњи сељачки народ, па му је
стога живот најтежи и најчемернији. Према овом допису, тамо је
сељак највише радио и обављао најтеже послове, а живео је »нај-
кукавичније«. Од њега се тражило да се наће у свим народним по-
словима и да их помаже, а веома мало је или готово ништа учи-
њено да му се живот олакша и побољша. Зато је лист Нови живот
намеравао да сељака упозна с најпотребнијим установама и одред-
бама Граћанског закона посебно са онима којима је урећен однос
измећу аге и кмета — једном речју да га упозна са свим оним шта
се и може по закону, а шта не може и не сме чинити.85
Похпто није могла да унаприједи ратарство, окупациона управа
се у помоћи сељацима служила методима што их је завела турска
управа, која је почела развијати пољопривредну кредитну политику
у БиХ путем тзв. менафи-сандука — неке врсте кредитних установа
по срезовима да у случају нужде помогну сиромашном сељаку.88
Уместо менафи-сандука окупациона управа је увела пољопривредне
котарске задруге, а њихово оснивање је започело 1904. у Бугојну,87
Такве задруге су доцније основане у Бихаћу, Санском Мосту (1908),
Кључу, Цазину, Приједору, Бос. Крупи, Прњавору (1908), Бос. Ду-
бици (1912) и Бос. Новом (1913), али ове две последње нису ни
почеле да раде. Највећи расход у 1913. који је износио 18.655 кру-
на имала је задруга у Бос. Крупи, а највећи пословни вишак од
6.286,75 круна имала је задруга у Прњавору.88
" Стенографски извјеш таји, 1914, 28. сједница, 21—22.

° Опширније Ј. Поповић, »Уплив турске и аустроугарске аграрне поли-
тике«, Агрономски гласник, јануар 1938.
" Наш живот, бр. 11 и 12, Бањалука 30. IX 1905, 168.
" Нови живот, бр. 1, Приједор 1. јануар 1911.
“ Б. Крстић, Аграрна политика. . 1 3 9 .
” Н. Јарак, нав. дело, 75; Извјештај о управи Босне и Херцеговине 1906,
стр. 247; Босанско-херцеговачки тежак, бр. 7, 1905, 133—135; о менафи санду-
цима види — Хамдија Крешевљаковић, Менафи сандуци у Босни и Херцего-
вини од 1866—1878. године, Сарајево 1940, 16—18; Хамид лаџибеговнћ, »Архи-
ва Босанског вилајета«, Гласник АДА БиХ, књ. 4—5, Сарајево 1965, 81—82.
“ Н. Јарак, нав. дело, 74.
93
П итаљ е сеоске привреде
Питање народне привреде Еосанске крајине постављали су кра-

јишки посланици у Босанскохерцеговачком сабору. Мирко Бурко-
вачки посланик Хрватске заједнице, указивао је на чињеницу да
пропада »тежачки народ«. Он се није слагао с цивилним доглавни-
ком да су пољопривредне прилике у земљи повољне и приходи ве-
ћи; то је порицао примерима из многих котара. Тако је за котар
Бос. Градишка навео да је у њему поразан резултат пописа станов-
ништва и стоке: у стоци се назадовало са 54.000 грла. Десет посто
становника у овом котару није плаћао никакав порез и није имало
ни пилета пред кућом, а оскудевало се и у паши и у шумама. Л>уди
у крајевима око Саве живели су од ситног риболова, али је окупа-
циона управа и ту умешала своје прсте — уместо 2—5 круна )за
риболовну карту, она је унапред тражила 15—30 круна за годину
дана. Раније је за риболов плаћана петина, и то у натури, што ста-
новништву није тешко падало. Уз то је влада право на риболов у
Сави и Беловима продала рибарима из Баната који су рибу изво-
зили у Пешту.
Нека села босанскоградишког котара (Бок, Марковац, део До-
лине, Орубица, Гај, Бајинци, Ламинци, Срејћани, Јаружани и друга)
била су и даље изложена поплавама иако је мелиорација била спро-
ведена. Чим би се Сава имало прелила, вода око кућа у овим се-
лима достизала је висину од пола метра. Посебно критичне су биле
1895. и 1905. јер су поплаве тих година биле велике. Сељаци су тра-
жили да им се додели државна земља пошто на својој нису могли
опстати. Земаљска влада је непгго предузела да се откупи земља
која је протекцијом припала Бурди дворском саветнику у Бечу, али
је он тражио 50 круна за дулум, иако је он ту исту земљу добио
по 3,5 круне за дулум. Тако је покушај пропао. И у селима поред
Врбаса код Бос. Градишке, мада су била заштићена, народ је жи-
вео у страху да се река не излије. Наиме, технички је било уста-
новљено да велика количина воде не може проћи кроз четири мо-
ста преко Врбаса, на путевима из Разбоја и Прибреза где се пре-
лазило у прњаворски котар. Било је предвићено да се сагради још
једна ћуприја, али је на томе и остало. С друге стране, насипи ко-
ји су граћени око двадесетак година нису били претворени у пуге-
ве него у каљуге.
Саобраћајне прилике у овом крају биле су веома слабе. Иако
је давно била пројектована железничка пруга од Бањалуке до Бос.
Градишке, а одатле спој са Градишком и Сиском, на томе се није
ншита урадило. Према Бурковачком, та пруга би имала одлучујући
значај за напредак овога краја. Он је закључио да би од њене из-
градње имала велику корист и Монархија, јер би пут до Загреба
био скраћен за осам, а до Беча и Пепгге за 45 километара. Напо-
менуо је и то да је министар Буријан изјавио да за градњу пруге
треба ангажовати и приватни капитал, да се очекује оснивање не-
ке националне железнице и да су концесионари безуспешно обле-
94
БОРБЕ МИКИП: ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА БК
тали Беч и Пешту. Бурковачки је посебно указивао на потребу да

се доврши изградња моста између Старе и Бос. Градишке, која је
започела још пре окупације. У ствари, мост је био готов до пола
Саве па се онда увидело да је пренизак те је био срушен, а превоз
се обављао чамцима. Бурковачки је указао на још једну невољу
босанскоградишког котара — на исељавање Муслимана. Изнео је
податак да се из овога и суседних котара — прњаворског и бања-
лучког — иселила бројна сиротиња у Азију и неке делове европске
Турске. Отуда су стизале вести да су исељеници били изложени
разним недаћама и да би се радо вратили. Стога је настојао да им
се то омогући и да се у ту сврху »вотира« извесна сума у буџету.
Главно друштвено-економско питање у прњаворском котару
био је долазак насељеника; било их је много и различитих народ-
ности. Као и у другим котаревима, земља им је додељивана по
планинама и врлетима, а како се нико није бринуо о путевима,
то су они тешком муком излазили из својих села. Једино је запо-
чела градња пута из села Рановца и Мартинца, али су и ти радови
престали. Приликом колонизације, у свако село је распоређивано
по 40—50 породица Пољака и Русина, па су се јавиле тешкоће у
издржавању жупе и школе. Из села Глоговца обилазило се друмом
тако да је до Прњавора било осам километара даље, а требало је
изградити само пола километра попречног пута. Међутим, то није
учињено да сељаци не би долазили у област и »досађивали«.
Стање у прњаворском округу од 1904. године отежао је дола-
зак 35 породица из љубушког котара где нису имале нимало зем-
ље. Те породице су се после многих молби котарској и окружној
власти населиле на беглучкој земљи и остале на њој пет годипа,
а после им је одређено насеље у Гумјери, у врлетима на које се
једва могло испети. Кад су сељаци затражили другу земљу, тамош-
њи надлугар Студени им је рекао: »Или вам примити то земљиште
или нећете добити ништа, јер мени и онако није право, да се таквој
сорти земља дијели.« После тога је седам домаћинстава прнхватило
и такву земљу, а остали су отишли куд који. Кад је ових седам
породица хтело да искрчи шуму и подигне колибе дошли су лу-
гари и отерали их уз образложење да шуму не смеју крчити док
њен закупник, извесни Хаим Ј. Елијан, не посече дрвеће по уго-
вору с државом.89
И страни насељеници, као у Виндхорсту, у почетку су већином
располагали малом главницом, па су тешко састављали крај с кра-
јем. Тек после неколико година су саградили боље зграде, прику-
пили нешто стоке и ратарског оруђа и набавили неке машине. При
томе су 1908. тражили помоћ, која им је и додељена, али је то од-
био каснији Прорачунски одбор Сабора. Временом су ове насео-
бине знатно ојачале јер су долазиле породице из Немачке, Холан-
дије и Аустро-Угарске. Виндхорст је 1911. бројао око 300 породица
које су у неколико претходних година услед неродице биле при-*
* Стенографски извјеш таји, кн>. III, 1911, 61. сједница, стр. 1048—1049.
95
ИСТОРИЈСКИ *ЗБОРНИК
лично задужене. Али без обзира на све, ови насел>еници су рацио-

налним привредним радом знатно допринели развоју овог краја и
просвећивању сел>ака. V многим селима бол>е се радило, гајена је
напреднија стока, бол»е је обраБивана земља, жетва и вршидба су
обављане парним машинама. И насељеници у градишком котару
су донели велики преокрет; до 1880. године, кад су се они насели-
ли, жито се морало увозити, а доцније је то постао предео с нај-
већом производњом жита у Босни и Херцеговини. Само колонија
Виндхорст је производила до 200 вагона пшенице и исто толико
јечма, ражи, зоби, а кромпира преко 200 вагона. Уз то је сејана
посебна врста детелине која је у знатним количинама извожена
у Монархију, а влада је почела да откупљује семе за друге ко-
таре.00
Према посланику Петру Кочићу постојале су три тешке пре-
преке за напредак привреде босанског села: нерешено аграрио пи-
тање, несрећено питање шума, и застарео неправедан порески си-
стем. То је сел>аке чинило бескућницима. Колико се то одражавало
на њихов економски положај посебно на положај кметова, Кочић
је допунио подацима Статистичког одељења и подацима из публи-
кација Земаљске владе који су говорили да је бањалучки котар
имао око 70.000 ха ораница. На већој половини је сејан кукуруз,
а на мањој су гајена бела жита. Овај однос (у Посавини још не-
повољнији) није ишао у прилог већој производњи и већем рента-
билитету. Према Кочићу, остали приходи од земљорадње у овом
котару нису били вредни ни помена пошто су то били мали баш-
тованлуци и воћњаци који су давали незнатну корист. А какав је
био економски положај кметова (у бањалучком котару је било
4.800 кметовских породица, дакле 70 одсто земљорадничког станов-
ништва), Кочић је објаснио овим подацима: на једну кметовску
породицу долазило је 98 дулума оранице, 2,5 дулума ливаде и 2,7
дулума пашњака. Рачунајући на основу владине статистике колико
би једна таква породица у бањалучком котару могла у најбољем
случају имати прихода са свог селишта, он је дошао до следећег
резултата: кад се одбију семе, трећина, паушал и разни прирези,
њој би на дан остајало три килограма кукуруза у зрну и два кило-
грама белог жита. С друге стране, жито донесено на бањалучку
пијацу било је пуно кукоља, земље и прашине. Наиме да би што
пре дошао до новца, сељак је носио жито на пијацу онако како
би га дигао с гумна.
Земљораднике у Босанској крајини нико није стручно подуча-
вао; они су и у време окупације претежно орали дрвеним плугом,
сејали исто семе које је давало исти допринос као и раније, ако
не и мањи. Кочић је 1911. критиковао Земаљску владу што никад
ни у једно село у бањалучком котару није послала стручњака да
народ поучи рационалном обраћивању земље и рационалној еко-
номији.91*
* Исто, стр. 1040а—1048, 1668—1763.
" Исто, 80. сједница, 1752—1754.
96
БОРБЕ М И КИБ: ДрТШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА БК
За слаб развој народне привреде посланик др Никола Стојано-

вић није окривл>авао једино Аустро-Угарску и економску зависност
од ње него и босанскохерцеговачку владу што није имала никаквог
економског програма, није штитила домаће становништво, нити га
чему подучавала. Да би поткрепио своје тврћење др Стокановић се
позвао на прилике у свом изборном котару (Бос. Градишка) за
који је рекао да је веома плодан, о чему најбоље сведочи насеља-
вање становништва. Мећутим, влада се ни поред тога није уопште
бринула за комуникације. И он је такоће био обавештен, као и по-
сланик Бурковачки, да је постојао један конзорцијум за градњу
жељезничке пруге измећу Бањалуке и Бос. Градишке са краком
до Окучана, али је влада одбила да му помогне. Наиме, уколико
би се изградила та пруга, онда би производи из Бос. Градишке до-
стигли цену производа с друге стране Саве. Стојановић је као и
Бурковачки истакао да се преко Саве прелази чамцем, да су путе-
ви лоши и да не могу служити за потребе превоза. Једино је био
добар пут измећу Бос. Градишке и Бањалуке.
Посланик Стојановић је затим указивао и на тешкоће у навод-
њавању. На пример, влада је при градњи насипа радила на »свој
начин« да би земљипгге било плодније, али кад је увидела да су
трошкови велики, она је дошла на замисао да оснује водне задру-
ге. Кад се др Стојановић распитао о мелиорацијч код стручњака,
добио је одговор да то не би одговарало потребама овог краја.
Стварањем водних задруга, влада је у ствари намеравала да на њих
свали сву одговорност. Стојановић је говорио и о узроцима који
су довели до смањења сточног фонда у котару Градишка, кад је
број грла опао за 54.000 у раздобљу од 1895. до 1910. године. Сма-
трао је да је до тога дошло зато што су пасишта (утрине) и друга
земља дати колонистима. Стога је указивао на то да влада мора
унапредити другу грану привреде — земљорадњу на коју је народ
сем на сточарство био једино упућен. Небригу владе о овом кота-
ру, Стојановић је доказивао и чињеницом да је она 1911. тражила
по 15—30 круна за дулум од сељака који су добили крчевину на
свој захтев, или на препоруку Сабора, или непосредно од владе.
Њима је приликом давања крчевине речено: »Ако хоћете да пре-
дузмете обавезе за 3 године да исплатите, или нема од тога ништа!«
Стога је др Стојановић питао: »Како се могло економски напредо-
вати кад је с једне стране било онемогућено сточарство, а с друге
пољодејство.«
Он је затим критиковао и повластице дате колонистима у овом
котару које су се измећу осталог огледале и у додељивању шумске
граће. Док је Србима који су тражили јапију (на пример за школе)
нућена боровина, колонисти су одмах добијали храстову граћу. У
прилог томе, Стојановић је навео и овај случај: влада је 22. апри-
ла 1910. јавила општини у Градишкој да ће на њену молбу према
могућности дати српским школама дрва за огрев, а 23. новембра
је одбила ту молбу. Други пример како су колокасти били повла-
шћени јесте изградња друма поред њихове општине који је преки-
7 Историјскв зборник 97
дао 3—4 општине, па су сељаци уз тај друм припадали колонистич-

кој општини, иако нису били странци. Ту је билс неколико Срба
ханџија и трговаца који су имали дућане и плаћали порез немачкој
општини, а сељаци који нису били задужени тако великим поре-
зом остајали су уз домаће општине. Посланик др Стојановић је ре-
као да је познавао једног Србина који је плаћао неколико хиљада
круна пореза насељеничкој опиггини.
Што се тиче народног приврећивања у котару Бос. Дубица, др
Стојановић је нагласио да се »ту мора влади признати да није по-
грешила готово ништа у економском раду, јер није ништа ни учи-
нила«. Оно што је учињено у том крају, заслуга је његовог станов-
нииггва. Ту је владина политика била у супротности са народним
интересима. Многе шуме у којима су сељаци имали право на испа-
шу и склоништа биле су дате нешто домаћим, а знатно више стра-
ним колонистима, па су села изгубила све утрине. Што се тиче по-
влашћивања страних колониста на штету домаћих, др Стојановић
је као посланик тог котара добијао многа писма. Чинило му се да
је најтачније било образложење Петра Рајчевића, сељака из села
Суваје, у писму из 1911. године: »Неком срећом или несрећом ис-
крчио сам нешто шуме, која се зове Станстина долина, од 7 дулу-
ма а 14 сам обрадио већ има 4 године од тог времена. Иста је бли-
зу моје земље, а иста шума пада под другу опћину тј. Врановац,
гдје су колонисти или Швабе насељени, који су са свом силом ско-
чили, да исту моју са муком обраћену земљу отму. Ви сигурно зна-
те како су ови колонисти насељени, њима је дато шуме, земље, ко-
лико хоће, па колико шуме искрче тј. претворе у чисту земљу, то-
лико и паушала плаћају, док сваки Швабо има обиљежено и доста
шуме, на што нити плаћа Богу божије ни цару царево. Па ако је
ко нпр. као ја почео крчити шуму, они су мирним оком гледали,
док се земља не уреди, а кад се земља доведе у свој ред, онда ис-
пане који Шваба и каже: »Хеј, шта ти ту радиш, то је мој број,
немаш посла туј, губи се отале.«92
На одлуку Контролног одбора Сабора од 1. априла 1911. да се
обрати пажња подизању пољопривреде у бихаћком и бањалучком
окружју који су у том погледу готово сасвим занемарени, влада је
одговорила да је за слабе резултате у пољопривреди и сточарству
крив првенствено сам народ који веома нерадо прихвата све пгго
је ново. Мећутим, влада ће и поред тога поклонити особиту пажњу
привредним приликама и у овим окружјима и у одговарајућим
установама да би се што више учинило на њиховом унапрећењу.93
Економске прилике на селу погоршавале су се и услед природних
непогода и неродице. Летину у босанскоградишком котару погодио
је град 1912. а ујесен су настале и поплаве. Пострадалим сељацима
је отписан паушал и пружена им могућност да зараде; наиме, би-
ла је одвојена већа сума новца за јавне радове, омогућени су зај-*
* Исто, стр. 1761—1763.

” Исто, 4. сједница, 1912, 3—4.
98
БОРБЕ МИКИН: ДРУПГГВЕПО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА БК
мови из припомоћних задужбина, а влада је одлучила да се постра-

далима подели 100.000 круна.94 Услед неродице у бихаћком котару
1912. из средстава котарске припомоћне задужбине у Бихаћу је на-
бављено 20 вагона кукуруза за храну — онолико колико је народ
тражио. С друге стране је издата целокупна сума бихаћке котарске
припомоћне задужбине (4.000 круна на зајам уз 5 посто камата)
онима који услед сиромаштва нису могли пружити јемство за ста-
тутарне зајмове из котарске припомоћи, или који нису могли наћи
јемце. Такоће је одрећено да се из земаљских средстава према по-
треби дају потпоре оним сељацима који су без икаквог иметка.
Поводом ове неродице, народни посланик Шериф еф. Арнаутовић
и другови поднели су интерпелацију којом су тражили да се на-
роду пружи прилика за зараду тако што би започело граћење др-
жавне цесте и радови на прузи Бихаћ—Босански Нови. На ово је
одговорено да влада није кадра да захтеву одмах удовољи због бу-
џетских разлога95
После усвајања Закона о добровољном откупу земље из 1912.
године, крајишки сељаци су нарочито страдали. Сем терега за от-
куп земље имали су још многе друге у најмање две до пет ште-
дионица. Сељак је у својој лакомислености често и без икакве по-
требе тражио зајам и није га бринуло што је пола тражене суме
морао дати за камату. Ове појаве су особито постале опасне кад
сељак није био кредитно способан; он је и пре плаћао камату од
12 до 15 одсто, а после усвајања овог закона морао је имати јем-
ца. За сваки потпис је требало платити круну, а кад се то деша-
вало више пута годишње плаћао је 30—35 посто од суме коју је
узео од банке. Разуме се да је од таквог начина коришћења но-
ваца имао више штете него користи." Изгласавање добровољне ос-
нове за откуп кметства штетило је и земљопоседнику и кмету зато
што ни ситни ни средњи ни велики поседник ако се бавио земљо-
радњом није могао имати толико користи од ренте као од камате
на позајмљени новац. С друге стране, ова основа је значила да
кмет из правног ропства прелази у ропство презадужености. Схва-
тање да ће сељак моћи да ради боље и рационалније кад се отку-
пи било је без основа зато што он није имао средства, а кметовско
селиште било је задужено својом укупном вредношћу. Добровољна
основица је учинила да се шпекуланти размиле мећу сељацима и
то на тако превејан начин да се са њима није могло изићи на
к р а ј97
Народни посланик прота Душан Кецмановић који је 1913. у
неким крајевима око Бањалуке залазио у две врсте домаћинстава
слабостојеће и добростојеће, и занимао се како људи живе, чиме
се хране и на чему спавају, наишао је у оба случаја на поража-*91
“ Исто, 9. сједница, 912, 14—15.

” Исто, 2. сједница, 1912, 13.
" Исто, 3. сједннца, 1913, 68—69.
91 Исто, 1. сједница, 1913, 20—21.
99
вајуће призоре.98 Такве призоре као наличје аустроугарске управе

на селу видео је и др Хнтун Радић када је 1889. пролазио кроз
Босну: »Пошао сам и у једну (православну) сел>ачку кућу и остао
разговарао са женом домаћицом око једне уре. Домаћица се је
прије неколико дана породила. Тешко ми је било гледати и њу
и све око ње: нигдје постел>е, нигдје ништа, бијела лежи на поду
на некаквом хаљинчету. И опет сам мислио на наш овамо свијет:
колико ће још требати времена, док се босански кмет подигне...«
И у Варцар-Вакуфу видео је нешто дотад невићено — како се без
кола вози сено: »Усјекли л>уди гранато дрво, на грање сложили
— како су знали — куп сијена, на дебл>ој страни упрегли волове,
— па повуци. Видио сам зачас и кола сва од дрва, ни једног чавла
нема у њима! Па како је то изграћено! Точкови су (ако се могу
тако назвати) вшпе углати него округли.«99
У таквим приликама су кметови, посебно они који су се откуп-
л>ивали, а код већине је откуп био већи од хака, уз неродне године
и природне непогоде долазили у безизлазан положај да им се зем-
л>а прода на »мунти«. Тако се у Босанској крајини стварао прили-
чан број бескућника, што је значило да је раније било бол>е по-
што нико није могао одузети кмету његово право. За овакво стање
били су много криви и кајишари (зеленаши) који су посредовали
измећу ага и кметова јер су откуп поскупљивали, а негде и оне-
могућавали. Стога је посланик Бурковачки предлагао да се овим
гуликожама стане на пут и да се кмету при отплаћивању пруже
извесне олакшице. Он је сматрао да би било најбол>е да се све
сел>ачке камате укину и да што пре ступи на снагу закон о мини-
муму егзистенције, да се конвентирају зајмови оних сељака који
су откупили своја селишта пре него што је ступио на снагу добро-
вољан откуп и зајмове добили од Земаљске банке или других нов-
чаних завода, јер кмет неће успети да се потпуно спаси откупом.109
Бурковачки је дал>е сматрао да би се у другој етапи морало радити
на томе да се пронаћу »јефтини« зајмови пошто су зеленашке гу-
ликоже узимале 50—100 одсто за камату, а било је и штедионица
које су на име камате узимале по 20 одсто и више. Стога би тре-
бало да нови кредитор буду припомоћне задужбине, али уз изме-
њен начин пословања пошто нико није знао коме, када и колико
се сме дати — то је зависило од наклоности котарског предстојни-
ка или сеоског старешине. Даље, порез не би требало да се плаћа
квартално јер сељак није имао кварталних прихода, а у оваквим
случајевима се опет морао обраћати каишару да би позајмио но-
вац. Ни припомоћне задужбине ни банке ни штедионице нису би-
ле никаква благодет за сељака зато што је он морао молити каквог
моћника да му потпише меницу. У ту сврху би боље могле послу-
жити земљорадничке задруге, за које се иначе нико није бринуо
сем сељака.191
“ Исто, 3. сједница, 1913, 69.
" А. Малбаша, Хрватски и српски проблеми..., 76.
” Стенографски извјеш таји, 8. сједница, 1914,14—15.
" Исто, 15—16.
100
БОРБЕ М ИКИК: ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ V СЕЛИМА БК
Поред свих мера у области пол»опривреде многа села у Босан-

ској крајини нису имала довол>но хлеба ни пред први светски рат.
Сачувани подаци говоре да се то посебно односило на села Стра-
тинску код Бањалуке и Кулаш код Прњавора. Занимљиво је како
се кретало имовно стање у Стратииској; ту се од 94 куће 1914. го-
дине, само седам могло назвати богаташким, Најбогатији сељак,
извесни Блаж Матић, имао је 1.500 круна капитала, а Миле Комље-
новић 1.200 круна. Иза њих су долазиле 42 куће које су имале око
200 до 600 круна капитала, али и 30 до 50 круна дуга, и најзад 45
кућа које нису имале хлеба већ око нове године. Село Кулаш у
прњаворском котару било је најсиромашније; оно је успело да
откупи свој читлук после три године велике борбе с једним каи-
шарем. Док су сел>аци успели да измире оно што су морали, они
су се истрошили до иоката јер су узели зајам од Земаљске банке
пре него што је ступио на снагу Закон о добровољном откупу. Уз
то су три узастопно неродне године учиниле да рате нису могли
редовно отплаћивати, па су мушкарци морали ићи у Славонију да
би зарадили за прехрану. Народ се у таквим околностима морао
задуживати код припомоћне задужбине и трговаца да би набавио
жито. За подмирење дута настала је пленидба која је у јесен 1913.
немилосрдно харала од жетве првог снопа све до нове године. Пле-
нидби је било највише у котарима Бос. Градишка и Котор-Ва-
рош.102
Ц ене пољопривредних производа
Тешко је са сигурношћу пратити кретање цена аграра и аграр-

них производа уопште, па и у Босанској крајини. О томе нешто
веродостојнијих података даје ондашња штампа. Тако су босанско-
херцеговачке новине 1880. донеле један списак цена у котару Пр-
њавор:
1 ока кукурузног хлеба 10 новчића
1 ока пшеничног хлеба 15 новчића
1 ока млека 10 новчића
1 ока тврдог сира 30 новчића
1 ока масног сира 50 новчића
1 ока масла 1 форинта
1 јаје 1/1 новчића
1 пиле печено 20 новчића
1 пиле варено 20 новчића
1 кокош или певац 30—40 новчића
1 тукац или тука, преко године 1 форинта
1 тукац или тука испод године 80 новчића
1 одојче до 6 недеља скоро 1 форинта
1 одојче или прасе веће по оки печена меса 50 новчића
1 јање или јаре по оки печена меса 40 новчића.103
№ Исто, 11.
№Н. Јарак, нав. дело, 220.
101
Крајем 1902. и почетком 1903, цена живади у Бањалуци и Би-

хаћу је изгледала овако:
Бањалука (од 2. X II—31. X II Бихаћ (од 11. 1—10. II

перад 1902) 1903)
комада круна комада круна
кокоши 882 и о -15 0 165 2—2,80
гуске 283 2,90—5 — —
патке 175 2—3 — —
ћурани 535 2,20—6 4 4—5
ћурке — — — — 104
Из табеле се види разлика у броју донесене живади на пијацу

у Бањалуци и Бихаћу, те знатно веће цене на бихаћкој пијаци. У
раздобљу од 15. маја до 10. јуна 1903, цене жита и поврћа биле су
на пијаци у Бихаћу доста високе, а мало је донешено.
пшенице је донето 320 товара, а товар је коштао 21—25 круна
јечма је донето 55 товара, а товар је коштао 14— 17 круна
зоби је донето 280 товара, а товар је коштао 20—23 круне
проса је донето 580 товара, а товар је коштао —
граха је донето 38 товара, а товар је копггао 28—35 круна
кромпира је донето 55 товара, а товар је коштао 10—14 круна 105
Цене жита у Бихаћу 1904. биле су за 100 кг пшенице 18—23
круне, кукуруза 17—22, јечма 12—15 круна. У Бањалуци су цене
животних намирница у 1906. години биле доста повољне: килограм
кукурузног брашна стајао је 12 хелера, раженог 18, кромпира 4,
граха 8, масти 120, сира 64-—80 хелера. У Бањалуци је пораст цена
био прилично висок у 1907: кукурузно брашно стајало је 24—26
новчића, ражено 36, кромпир 10, грах 18—20, сир 130—160, маст
190—200, а сено је скочило са 3 новчића у 1906. на 12 у 1907. го-
дини. Првих пет производа поскупило је за 100—150 одсто, маст
58—66, а сено, од којег су знатно зависиле цене сточних производа,
чак за 400 процената. Товар прехрамбених производа у Бањалуци
и Бихаћу стајао је 1908. године у крунама: пшеница у Бањалуци
26—30, у Бихаћу 26; јечам у Бањалуци 16 круна, кукуруз 18, у Би-
хаћу 17; грах у Бањалуци 25, у Бихаћу 24; кромпир у Бањалуци 12,
у Бихаћу 10; сено у Бихаћу је стајало 8 круна. Цене прехрамбе'
них производа биле су најниже у ова два града у Босни и Херце-
говини; цена кукуруза у Бањалуци износила је 1912. од 12 до 30
хелера за килограм.104*106
104 Босанско-херцеговачки тежак, бр. 3, 1903, 65.

,и Исто, бр. 7, 143.
106 И. Хаџибеговић, нав. дело, 245—250.
102
БОРБЕ М ИКИБ: ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИАИКЕ У СЕЛИМА БК
Цена стоке на сајмовима у Босанској крајини 1909. године из-

носила је у живој мери:
бик волови свиње овце коњи (ком.)

Бос. Дубица 0,60 0,62 0,75 0,30 100
Бањалука 0,40 0,35 0,60 0,30 60
Бихаћ — 0,48 0,80 0,40 80
Бос. Нови 0,40 0,40 0,60 0,36 75
Бос. Градишка 0,43 0,49 0,63 037 80
Бугојно — 0,46 0,73 032 50,да
Цена кметске земље у котарима Дервента и Прњавор била је

20—22 круне по дулуму 1910. године.108 После доношења Закона о
добровољном откупу земље, цена је у неким крајевима скочила и
за 50 процената. То је посебно утицало на друштвено-економске
прилике у селима Босанске крајине.
Сеоско сгановнипггво и распад патријархалних задруга
Друштвено-економске прилике босанскокрајишког села одра-

жавају се и кроз кретање броја становништва и кроз осипање па-
тријархалних задруга. Почетни постотак становншнтва после 1878,
нарочито у округу бањалучком, био је условљен знатним досеља-
вањем. Тако је котар Прњавор у раздобљу 1895— 1910. имао при-
раст од 52,22 одсто. Бос. Петровац 39,14, а Гламоч 35,06 процената.
Једино је пораст у Гламочу био условљен великим природним при-
раштајем, у другим котарима колонизацијом, у некима и развојем
индустрије. Апсолутно најмањи пораст становништва од 1895. до
1910. имао је бањалучки градски котар, где је износио само 9,09
посто. То се објашњавало чињеницом да је овде био најмањи при-
родни прираштај у целој покрајини за протеклих 15 година, а и
сеобом становништва у суседне индустријске котаре. Пад градског
становништва у односу на сеоско, нарочито Муслимана, био је ус-
ловљен исељавањем. Стога је становништво Бањалуке веома мало
порасло у раздобљу од 1895. до 1910. године — од 13.566 на 14.800,
а Бихаћу од 3.943 на 6.201, чему је допринело проширење градског
подручја Бихаћа. С друге стране Бихаћ је у том раздобљу покази-
вао велики губитак због сеобе — 2,25, а Бањалука 4,24 процента.
Из бихаћког округа се највише исељавао муслимански живаљ; он
је највише смањен у бањалучком округу — са 22,16 у 1895. на 17,42
одсто у 1910. години. Под утицајем исељавања, у овом округу је
број Муслимана смањен од 1895. године за 2.444 лица или 3,36 про-
цената. Српског становништва у овом округу било је 0,68 одсто
107 Исто, стр. 302; Босанско-херцеговачки тежак, бр. 1, 1909, 1.

Стенографски извјеш таји, 1. сједница, 1913, 15.
103
мање, док је хрватско порасло од 13,06 на 21,51 проценат. Њихов

постотак у бихаћком округу остао је углавном исти. Број гркока-
толика у бањалучком округу повећан је са 0,01 на 1,60, а еванге-
листа оа 0,35 на 0,70 процената.109
Чисто пол>опривредног становништва 1895. године имао је би-
хаћки округ 95,77, а бањалучки 89,93 процената.110 Како се кретао
број сеоског становништва 1910. у окрузима бањалучком и бихаћ-
ком по срезовима види се из пописа из те године,111 с тим да се
изостави градско становништво.
бањалучки округ крајишки котари у округу
травничком
бањалучки сеоски котар 43.560
Бос. Градишка 37.770 Бугојно 9364
Бос. Дубица 22317 Д. Вакуф 8.853
Бос. Нови 19.736 Г. Вакуф 10371 (испостава)
Бос. Костајница 28.056 Купрес 13.922
Котор-Варош 22.232
Гламоч 18232
Приједор са Козарцем
(испостава) 24.769 + 14 Јајце 29377
Прњавор 44.438 Варцар-Вакуф 21.346
бихаћки округ
бихаћки котар 21.706
Бос. Крупа 40.979
Бос. Петровац 16.144
Дрвар 10.131
Кулен Вакуф 40.743
Цазин 29.869
Вел. Кладуша (испостава) 14.167
Кључ 29.434
Сански Мост 24262
Стари М ајдан (испостава) 5.669
Сем насел>авања страних колониста на пораст броја аграрних

домаћинстава утицало је и распадање патријархалних задруга. Се-
л>аци у Босанској крајини, нарочито Срби и Хрвати, живели су у
великим кућним задругама које су биле и привредне јединице. У
њима се подмиривао и највећи део привредних потреба, а нешто
мало се набавл>ало у граду.112 Уклучивање босанскохерцеговачког
села у робно-новчане односе водило је од првих година окупације
ка економско-социјалном раслојавању и распадању патријархалних
т резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини 1910, књ. II, Са-

рајево 1912, XXII—X X III.
"® Главни резултати пописа жител>ства у Босни и Херцеговини 1895, Са-
рајево 1896, XXXV.
111 Резултати пописа..., кн>. 1 ,1910, 148.
ш Б. Перин, нав. дело, 279.
104
БОРББ МИКИН: ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА БК
задруга,118 Непрестана деоба земљишног поседа учинила је да је у

БиХ за времз аустроугарске власти потпуно нестало породичних
задруга, а тиме се умножио број поседника свих категорија. Од
1895. до 1910. био је посебно приметан раст становништва са сло-
бодним поседом, а истовремено се смањивао број кметова, што је
било условл>ено откупом кметства. У том раздобљу су у Босни и
Херцеговини била потпуно или делимично откупљена 15.354 кмет-
ска селишта.114 »Дошљаци« — насељеници после окупације, наро-
чито Личани — пренели су не само тип куће, ношњу и обичаје,
него су се од »староседеоца« разликовали и у гледањима на свет
и живот. Како су Личани живели столећима под Аустријом, посе-
бно у зони Војне границе, њихову патријархалност је начела чврста
војна организација Војне крајине.115
Процес распадања патријархалне задруге у Босанској крајини
праћен осиромашењем захватио је све слојеве аграрног становни-
штва. Стога је аустроугарска управа од почетка окупације посве-
ћивала посебну пажњу босанској кметској породици и њеном уну-
трашњем склопу због поделе читлука на чланове задруге. Према
извепггају котарске управе у Бос. Костајници од 5. априла 1885,
кућна заједница (задруга, братство у Србији и Црној Гори) је и
тада као и од давнина сачињавала босанску кметску породицу.
Углед господара куће (старешине) окупљао је бројне припаднике
породице, агнате, когнате, асендате и дисендате, па су такве поро-
дице често бројале и до 60 лица. Становали су у једној кући или
у најмању руку сачињавали једну настамбу. Приврећивало се за-
једнички, а при деоби производних добара учествовали су сви у
једнаким деловима. Поједини чланови задруге су само у ретким
случајевима поседовали личну својину у покретним стварима; сво-
јину у некретнинама могла је да поседује једино задруга. Стварна
права (кметско право) могла је вршити само задруга, а сгарешина
задруге био је њен представник у односима са другима. Он је био
обавезан и одговоран према спахији, стварном сопственику земље.
Водио је домаћинство: његова готово неограничена власт почивала
је на моралном чиниоцу — уважавању старости, што је код Боса-
наца као и код свих Словена било веома снажно изражено. Старе-
шнна куће је имао велики утицај на све чланове задруге; он је био
одговоран и за дажбине, руководио је приврећиваљем, старао се о
потребама свих чланова задруге. Такав унутрашњи склоп босанске
кметске породице постојао је нетакнут вековима и такав је затекла
аустроугарска окупација.
Економско-производна способност породице организована на
патријархалној основи била је много већа, али су и производни
трошкови били знатно већи. Ипак је њена моћ конкуренције про-
изводној способности појединачних породица (инокосних) била*1
ш И. Хаџибеговић, нав. дело, 106.
1МРезултати пописа..., 1910, књ. 1,1ХХ1У.
111 Милан Караиовић, »Саничка жупа«, Насеља и порекло становништва,
књ. 26, Београд 1930, 274.
105
»-гтгт*
т -41
: јј
очигледна. У задрузи је било чланова мање способних или потпуно

неспособних за рад, али су сви имали једнак удео у добрима која
је она производила — како у оним која су намењена потрошњи
тако и у могућном вишку. Поред тога, у задрузи није било нај-
моћнијег позива за производњу зато што њени чланови нису могли
поседовати личну својину нити располагати њоме. Задругар није
уопште био заинтересован, па био и најспособнији, за рад, за по-
:1 стизање задружних вишкова кад је имао подједнак удео као и онај
који је био потпуно неспособан за рад. Задруга је ипак одговарала
-■-Г свом задатку све док је њено приврећивање било ограничено на
прибављање најнеопходнијих средстава за живот њених чланова,
док је вредност личне својине била веома неодрећена и док се
једва могла обезбедити продаја вишкова. Мећутим, кад се вредност
иметка после окупације попела до неслућених висина, кад је из-
;! ; | градњом друмова и железничких пруга (нпр. А°брл>ин—Бањалука
1873) могла да се врши уносна продаја свих вишкова, тада је сва-
ком радно способном члану изгледало да је задруга препрека која
му онемогућава да стекне приватну својину и да њоме слободно
располаже. Томе се придружила још једна невоља: услед конку-
ренције и увећаних потреба, задруга је једва успевала да подмири
и најосновније потребе задругара. Последица новог стања била је
тежња појединаца да иступе из задруге чим би постали способни
да обезбеде средства за живот. Управо је могућност да се стекне
лична својина и неограничено располагање њоме под заштитом
новог правног поретка пробудила у кметовима жељу за производ-
њом, а ту је била и нада да ће се после кратког времена ослобо-
дити откупом. Можда су то били основни узроци који су условили
распад патријархалне задруге, омогућили да процес распадања све
јаче напредује и да у бржој прогресији добије све већи обим. О
брзини тог процеса говори пример котара Бос. Костајница, где су
према попису становништва из 1879. године биле 4.904 куће. Тај
број је до 1881. остао готово исти, а отад до краја 1884. дошле су
нове породице — укупно 1.553 куће; то повећање је настало ис-
!I кључиво деобом кметских породица. Истовремено је и порез у овом
! 1 срезу порастао од 50.037 на 65.136 форинти, што је био доказ еко-
номског напретка који је постигнут деобом, а посебно доказ да је
све више земље претворено у обрадиву.
Попгго се ова намера заснивала на истим економским услови-
ма и јављала се у целој северозападној Босни, па и у целој покра-
јини, а уз то је питање имало 01роман национално-економски зна-
чај и тицало се постојећих аграрних односа, то је окружно надле-
штво у Бањалуци посветило пажњу овој важној измени економ-
ских односа. Оно је расписом од 17. маја 1881, бр. 3516, ставило у
дужност котарским начелствима да поднесу извештај о томе да ли
се и у којим крајевима јавља деоба чифлука, да ли се они преузи-
мају споразумно измећу спахије и кмета, да ли то чини самостално
спахија или самовласно кмет, да ли се у вези са тим подносе жал-
бе и како се решавају. Истим расписом дато је среским начелстви-
106
ма упутство да допуштају такве деобе само у случају споразума

свих страна док не стигну нова упутства. Она су произлазила из
дотадашњих односа. Као што је већ наведено господар куће је био
једини представник првобитне кметске породице, једини одговоран
према земљопоседнику и обавезан на дажбину, што значи да је
спахија имао на дотичном читлуку само једног кмета. Према оби-
чајном праву које се у међувремену утврдило, кад се читлук по-
дели на онолико одговарајућих делова колико је првобитна кмет-
ска породица имала мушких чланова, тада је спахијама на истом
читлуку остајало исто толико кметова, а они су хтели да уживају
кметска права. Тако су настајала питања:
1. да ли је кметско право дељиво; може ли се јединствен чит-
лук делити уз пристанак спахије или без њега на поједине за-
другаре;
2. под претпоставком да спахија пристане на то, кад у том слу-
чају треба одобрити деобу; да ли је потребан пристанак свих за-
интересованих и мора ли деоба бити потпуна, или појединим за-
другарима треба допустити иступање кад постану способни за са-
мостално приврећивање без обзира на вољу других задруга;
3. како треба делити читлук?
На ова питања могло се одговорити на основу владајућег оби-
чајног права. Мећутим, котарска управа у Бос. Костајници нала-
зила је да би у интересу чврстог и јединственог поступања било
потребно да се то обичајно право хитно озакони. Сматрало се да
власти приликом пресућивања често веома замршених спорова ко-
ји су произлазили из ових деоба морају имати ту подлогу зато
би већ по природи тако осетљива питања могла изазвати не само
велику збрку него и економско пропадање становништва ако она
буду нејединствено и непромишљено третирана. У погледу деобе
кметских породица, обичајно право у Босанској крајини састојало
се из следећих одредаба:
а) кметска земља је дељена подједнако на поједине мушке
чланове задруге без обзира на то да ли се задруга потпуно дели,
или само поједини чланови иступају из ње; спахије су прећутно
признавале ово начело; уколико је било приговора, они су се јав-
љали једино у случајевима кад спахија није био обавештен о део-
би пошто му је свакако било важно да зна од кога и који део
трећине треба да захтева;
б) кметска земља је дељена на све мушке чланове задруге под-
једнако, без обзира на то да ли су асценденти, десценденти, агнати
или когнати;
ц) старсшини задруге припадала је кућа коју је раније кори-
стило целокупно домаћинство; остале зграде дељене су на све чла-
нове; старешини је остајало и читаво покућство;
д) стока је дељена на све подједнако; ако стварна деоба није
била могућна онда је стока чувана, а један од чланова преузимао
је исплату идеалних делова;
107
ИСТОРИЈСКИ ЗБОРНИК.
е) приликом деобе земље и ствари женски чланови задруге

нису узимани у обзир; жена је ишла уз мужа, а деца уз родитеље;
ф ) уколико је један од чланова задруге поседовао личну сво-
јину коју је сам стекао (ресиНит), а састојала се само од покрет-
ности, она није потпадала под деобу.
Мада новијег датума, ова правна начела су продрла у правну
свест становништва и изградила се у свим појединостима. Тако је
на пример једна удовица која је припадала некој задрузи захте-
вала приликом деобе да се одвоји део за њено дете које је тек тре-
бало да се роди (посмрче) пошто је могло бити мушког пола. Сви
чланови задруге признали су да је захтев оправдан. Озакоњење
ових правних начела, која су имала корен у чињеници да су била
прилагоћена народној свести (можда једино уз ограничење да се
деоба може извршити само у сагласности са спахијом) онемогу-
ћило би свако двоумл»ење у овом питању и имало велике предно-
сти са економског гледишта. Да је 1884. било крајње време да се
нешто одлучи о томе, котарска управа у Бос. Костајници показала
је на једном примеру склопа породице (задруге) у Војној граници,
где су пре једне деценије постојали исти економски односи. Сма-
трало се да у босанским условима нема значаја то што је тадашња
управа Војне границе безбројним покушајима и уредбама, те нај-
зад законом од 16. априла 1880. конституисала кућну заједницу у
задружно правно лице. По том закону је старешина (ра1ег 1агт-
Иаз) требало да приликом битне промене иметка (и кад су у гш-
тању покретне ствари) добије пристанак већине у породици зато
што су сметње у јавном животу потхрањиване још у породици и
што су губљењем ауторитета старешине губиле важност и све по-
родично моралне везе. Овде је пропао покушај да се породични
живот заснован на моралним чиниоцима утисне вештачки у узан
законски оквир, слабо прилагођен приликама. Да је то тако по-
тврћује криминалистичка статистика Војне границе, затим несигур-
ност живота и имовине.
Износећи ово у намери да укаже шта би у Босни требало из-
бећи, котарска управа у Бос. Костајници је нашла да се срећива-
ње питања деобе задруге не сме одлагати пошто је тај процес узи-
мао све више маха. Истина, котарска надлештва су у примени мо-
гла наћи излаз за решавање спорова који су произлазили из деобе
кметске породице тако што би их упућивали на спахију као не-
прикосновеног власника земље. С друге стране, спахије су у мно-
гим случајевима тачно спроводиле деобу, утолико пре нгго су биле
заинтересоване за напредак сваког свога кмета, па су настојале да
обаве деобу према економској вал>аности и радној способности сва-
кога од њих. Мећутим, против таквог решавања било је неколико
чињеница. Пре свега, услед немогућности да се постигне споразум
са свим странкама било је неопходно посредовање извршне вла-
сти. Ааље, није ли било крајње опасно дати спахији неку врсту
патријамонијалног права да пресућује у једном далекосежном пи-
тању као што је мећусобни однос власника и кмета који је оче-
108
кивао од окупационе управе да његов положај буде бољи, а еко-

номска зависност што мања? Затим, како даље изграВивати аграр-
не односе, учинити положај спахије према кмету још повољнијим
кад се управо ту пружала прилика да се без икакве опасности оду-
зме спахији повлашћени положај пре него што он обичајем прера-
сте у право, и како обе стране убедити у владин правичан и изјед-
начујући поступак? Најзад, сматрало се да не би требало дати мо-
гућности да кмет и спахија у противном случају могу сматрати да
су у тако важном питању измакли утицају власти, пгго би могло
оживети сећања на односе који су настали у једном сувише по-
влашћеном положају спахија, односе који су представљали одлучу-
јући узрок за устанак 1875. године. Котарска управа за Бос. Ко-
стајницу указала је и на то да би уредба којом би спахији била
одузета та премоћ одговарала потпуно и гаИо 1е§1з Саферској на-
редби.ш
Заоштравање класних и националних супротности у босанско-
херцеговачком друштву оставило је трагове и у погледу на поро-
дичне задруге. Тако је у једној групи српских 1раћанских полити-
чара окупљеној око листа Српска ријеч било супротних схватања
о деоби породичних задруга. Овај лист је 8. фебруара 1905. писао
да је трговачка класа БиХ против деобе великих задрута зато што
се тиме иде у сиромаштво.117 А нешто касније је Српска ријеч пи-
сала да Пет. К. Прага тврди како распадање сеоских задруга неће
довести до материјалке пропасти него ће се тиме ударити камен
народном благостању.118 Мећутим, крајишки лист Нови живот, ко-
ји је 1911. почео излазити у Приједору и Бос. Новом у редакцији
учитеља Стеве Стојановића (одговорни уредник је био приједор-
ски књижар Никодим Мијатовић), у првом броју је истакао да је
већ нестало сеоских задруга у којима су Срби од давнина живели
и радили »сви за једног један за све*, да је с распадом задруга
пропадао и народ јер је нагло сиромашио, а сиромаштво је корен
свих недаћа сваког народа. Лист је истакао да је сиромашење које
је насгупило с распадањем сеоских задруга изазвало потребу да се
образује нов задружни живот, тј. потребу да се оснују земљорад-
ничке задруге. Овај процес је почео у прнједорском крају, али је
слабо напредовао зато што је сељак примао с неповерењем ову но-
вину јер није знао њен циљ. Стога је лист сматрао да је потребно
да се најпре проиаћу одговарајући људи, па тек онда да се развија
агитација за задруге.119
Процес распада патријархалних задруга у Босанској крајини
није текао равномерно свуда и у исто време. Он је био нешто ра-
нији и израженији у равничарским крајевима према Сави и њеном
сливу него у брдским крајевима бањалучке Врховине и у јужним
X. Капиџић, Аграрни односи..., документ бр. 23, стр. 185—192.

ш Српска ријеч, Сарајево 8. фебруар 1905, 14.
т Српска ријеч, бр. 38, Сарајево 2. марта 1905.
10 Нови живот, бр. 1, Приједор—Босански Нови 1. јануар 1911.
109
деловима. То се може закључити из поређења густчне насељености

и обрадивости тла. Насељеност на квадратном километру била је
различита у бањалучком и бихаћком округу — у првом 44,77, у
другом 40,88 процената. Даље, продуктивна земља ораница, врто-
ви, виногради и ливаде у котарима Бос. Градишка и Бос. Петровац
била је у првом обраћена 50, у другом 21 проценат. У котару Бос.
Градшпка било је на квадратном километру приватне земље 90, а
у Петровцу 124 становника. На једног становника у Бос. Петровцу
долазило је 8, а у Бос. Градишки 11 дулума обрађене земље.120
Упоредо с распадом патријархалних задруга, с развојем капи-
талистичких односа и робно-новчане привреде текао је и процес
пролетаризације сељака. Сиромашећи и пропадајући, сељак је на-
пуштао кућшпте и као најамни радник тражио посла у индустриј-
ским предузећима, нудећи јефтину своју радну снагу, углавном
страним капиталистима.121 Тако је у Бањалуку сваког пролећа сти-
зало на стотине зидара и тесара.1-- У таквим условима је са аустро-
угарском окупацијом створен друпггвени слој дневничара и од кра-
јишких сељака. У вези са њима је Босанскохерцеговачки сабор до-
нео закон 5. јула 1911, али су они и поред тога и даље били пре-
пуштени ћефовима појединих шефова.123 Услед таквог стања, кра-
јишки сељаци су почели да одлазе у иностранство, у европске зем-
ље и у Америку, што се неповољно одразило на породицу,124 скла-
пани су незаконити бракови и слично. С друге стране су печалбари,
на пример из Америке, слали знатне суме новца, а многи су се вра-
тили с приличном уштећевином, па су (на пример у Српској Сани-
ци) подизали лепе куће и куповали земљу од Муслимана који су
се после анексије исељавали у Турску.125
Неповољним друштвено-економским приликама на селу и ње-
говом осиромашењу а поготову кметској структури, доприносила
је Земаљска влада тиме што је омогућавала да се шири алкохоли-
зам. Колико је отварање кафана по селима узело маха види се на
примеру Кнежпоља код Бос. Дубице, гдје је само у једном селу на
размаку 2—3 километра било неколико кафана. Сељаци, посебно
кметови, толико се одали алкохолу да су продавали кметско право
само да би купили пиће. Било је случајева да су неки уместо на
њиву одлазили у кафану, а кад су жито са њиве возили кући мо-
рали су се раздужити у кафани. Сељаци из Шимића код Бањалуке
жалили су се како им кафане наносе велику штету и стога захте-
вају да се оне затворе. Пре отварања кафана, тај предео је 1909.
имао 32 пара волова, а пет година касније само 12 пари. Што је
предео био даље од кафане (точарине), утолико је било више па-
ри волова — ближи је имао 35, а удаљенији 50 пари. Опозиционе
ш Стенофафски извјеш таји, 8. сједница, 1911, 3.

ш В. Богичевић, Сељанки покреги. . 2 1 8 .
ш И. Хаџибеговић, нав. дело, 257.
ш Стенографски извјеш таји, 15. сједница, 1914, 9—12.
ш Исто, 3. сједница, 1913, 71.
ш М. Карановић, нав. чланак, 279.
110
БОРБЕ М ИКИБ: ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ У СЕЛИМА БК
снаге у Босанскохерцеговачком сабору нападале су земаљску упра-

ву због пшрења овог »друштвеног зла« како су називали отварање
точарина, и сматрали да би се то могло спречити или барем ума-
њити оснивањем друштва »Побратимство«, или смагвењем броја
биртија у вароишма и њиховим затварањем у селима.126
ВогЛе Мгк1с
80С 10-Е С 0Х 0М 1С СОКОГПОК8 IX ТНЕ УЊ ЕА С Еб ОР ВОЗАХ8КА

ККЛЈ1МЛ АТ ТН Е Т1МЕ ОР А Е бТ К О -Н С \С А К 1А Х АБМ1Х18ТКАТ10Х
1878—1914
бпштагу
Тће 5ос1о-есопош1с сопдШопз о1 1ће уЦ1а§е 1п В озта апЦ Негге§оута а1

Ше Ц те о! Аиз1;го-Нип§апап аПпПтзггаиоп у/еге сћагас1ег1гес1 ћу а тоге гп-
1епзГуе Цеуе1ортеШ: оЕ тагкек апЦ топегагу геЈаћопз, зт с е 1ће с1еуе1ортеп1 о1
сарКаИзНс ге1аИопз апс! оЕ 1отлтз епаћ1еЦ 1ће реазапг Хо ве11 ћГз ргоЦис1з. 1Јп-
с!ег гће тПиепсе о1 гћезе сошЈШопз гће есопотгс Ше оЕ 1ће уИ1а§е — {јг*з 1ће
саШе ћгеесИпе апЦ 1а1ег а1зо гће {агппп§-зггеп§гћепес1.
Опе оЕ Еће Еипс1атепга1 зосГа1 ргоћ1етз т Возша апЦ Негге§оу1па 1П 1ће
19љ сепћигу, Ципп§ 1ће ТигкГзћ апЦ Аизгго-Нип§апап ги1ез шаз Гће а§гапап
ЧиезЕшп. Ву Еће тзШ ићоп о1 оссираЕГопа! аћтЈтзггаИоп апс! ћу Ље репеггаЦоп
оЕ 1ће сарКаћзт, Ље реазапг, езрес1а11у 4ће зегЕ, у/аз ехрозећ Хо печг ћигЦепз
ч/Ићоиг ће!п§ Егеес! оЕ 1ће оМ Ееис1а1 опез. Тћои§ћ тЦизЕгу, т х т п е ап<1 1гапз-
роПаиоп с!еуе1оре<1 ргорогиопа4е1у, а§псићиге зШ1 татга1пе<1 Ше 1еа<Ип§ ро-
зШоп 1п Ше есопоту о{ 1ће соипггу аз 1ће рппс1ра1 оссираИоп о1 то ге Шап
4/5 оЕ Ше рори1аиоп. Тће ргасисе оЕ саШе ћгеесћпе оНеге<1 Ше розз1ћ1Шу о{
ргоЕКз апс! ЕћегеЕоге 1ће питћег оЕ Ше ћеаЦз оI саШе <1есгеазе<1 гп ге1аиоп 1о
Ше питћег о! Ше рори1аиоп. Тће рг!сез о1 а§пси11ига1 ргоЦисЕз луеге гакћег
1оту апс! шсгеазеЦ з!ош1у, 'игћегеаз Ше рпсез оЕ Ше 1апс1 гозе 1П зоте рагЕз оЕ
Ше ге§10п о! Возашка К гајта еуеп ћу 50 р.с. Тће зос1о-есопот1с сотШ тпз
оЕ Ше уП1а§е 1П Возапзка К гајта ллгеге рагиси1аг1у геЕ1ес1е<1 1п 1ће озсШаиопз
оЕ 1ће рори1аиоп питћегз апП ш Ше <Из1п1е§гаиоп оЕ Ше ра(г1агсћа1 ех!еп<1е<1
ЈатПу §гоир. ТћГз ргосезз оЕ <1есау1п§ оЕ Шезе ЕашПу егоирз, ассотрапГеП ћу
Ппроуепзћтеп!:, зе1гес1 а11 Ше 1ауегз о{ Ше а§гапап рори1аПоп 1п Возапзка
Кгајхпа.
ш Стенографски извјеш таји, 3. сједница, 1913, 70; Исто, 4. сједшвда, 1914,

13—14.
111
г г^ н г
[!
[!
, I.
Мухарем-Харе Бегановић
ОБЛАСНИ КОМ ИТЕТ К П Ј ЗА БОСАНСКУ КРАЈИНУ

УОЧИ П СВЈЕТСКОГ РАТА
По доласку друга Тита на чело Комунистичке партије Југосла-

вије, убрзано се радило на повезивању постојећих партијских ор-
ганизација и обнављању организадија које су услијед провала и
других узрока престала да постоје на тлу Босне и Херцеговине.
У том циљу је ДК упутио делегате на ово подручје да испитају
стање и изврше припреме за сазивање покрајинске партијске кон-
ференције. Том приликом је у Бањалуци боравио Угљеша Данило-
вић и обавио консултације с неким бањалучким комунистима о
стању у партијској организацији Бањалуке*1, која је у то вријеме
спадала под надлежност ЦК КПЈ за Хрватску. Везе је 1934. године
успоставио Никица Павлић, а постојале су и ранијих година, наро-
чиго прије Шестојануарске диктатуре, кад их је успоставио Акиф
Шеремет. У вријеме доласка Угљеше Даниловића у Бањалуку, везе
са Загребом одржавали су Асим Алихоџић, Хабија Бећирбашић и
Ивица Мажар.2
Крајем 1937. у Сарајево су по одлуци ЦК КПЈ дошли Цвијетин
Мијатовић и Угл»еша Даниловић да би вршили припреме за одр-
жавање покрајииске конференције КПЈ ради избора покрајинског
руководства и обједињавања босанскохерцеговачке партијске ор-
ганизације.
Покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину одр-
жана је средином 1938, у Мостару, али јој нису присуствовали де-
легати из Бањалуке. У неким сјећањима и литератури одсуствова-
ње се објашњава несрећеним стањем у бањалучкој партијској ор-
ганизацији. То се становиште не би могло прихватити, јер је ба-
њалучка партијска организација у то вријеме и по организацио-
ном устројству, а поготово по резултатима рада, представљала со-
лидну снагу способну да масовно дјелује у оквиру радничког по-
крета, као и мећу омладином, нарочито средњошколском и сту-
дентском.
1 Архив Института за исгорију Бањалука — Фонд сјећања, К утија I,
број 9 (АИБЛ-ФС-КИ/9), Угљеша Даниловић, Бањалунка партијска организа■
ција, Дубровник 1981.
1 Иван Јелић, >0 везама комуниста Бањалуке и Загреба 1934—1941«,
Бањалука у новијој историји (187$—1945), Институт за историју, Сарајево
1978.
8 Историјски зборник 113
И поред закључака усвојених на мостарској конференцији, но-

воизабрани Покрајински комнтет КПЈ за БиХ1*3 није енергично при-
ступио обнааљању партијских организација, посебно у Сарајеву.
Због тога је на Мајском савјетовању ЦК КПЈ у Тацену (Шмарна
гора) критикован ПК КПЈ за БиХ, па је ЦК КПЈ у септембру 1939.
на основу закључака овог савјетовања поставио ново привремено
покрајинско руководство са сједиштем у Сарајеву.4 Оно је енер-
гично приступило извршењу закључака IV покрајинске конферен-
ције и Мајског савјетовања, те убрзало процес стварања нових ор-
ганизација КПЈ широм Босне и Херцеговине. Покрајински коми-
тет је у организационом погледу прихватио јединствено гледиште
о подјели територија Босне и Херцеговине на веће области као
друштвено-политичке цјелине, унутар којих би партијске органи-
зације са обједињеним руководством имале шири маневарски про-
стор. Тако су се издвојиле четири области: сарајевска, мостарска,
тузланска и бањалучка, које су из својих сједишта преносиле ути-
цај на подручја и стварала нова револуционарна жаришта. У окви-
ру тих напора, обнављање обласног партијског руководства на по-
дручју Босанске крајине има своје особености. Оне се прије свега
огледају у традицији овог подручја да у политичком смислу од
оснивања Комунистичке партије Југославије дјелује као јединстве-
на цјелина. Надаље, ово подручје је вишеструко било повезано с
руководствима Партије у Загребу и Београду, па је на тај начин
очувало континуитет у раду измећу два рата.
Циљ овог рада је да изнесе основне податке о организационом
устројству Партије на подручју Босанске крајине и утицају бања-
лучке партијске организације на развој покрета, с посебним освр-
том на организациону структуру и дјеловање обласног партијског
руководства, особито Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину
и других тијела која су била у његовој функцији, углавном кроз
састанке, савјетовања, те одражавање њихових одлука на развој
догаћаја на тлу Босанске крајине у годинама пред избијање II
свјетског рата.
Обласно партијско руководство у Босанској крајини постојало
је и дјеловало још од стварања Комунистичке партије Југославије.
На Обласним партијским конференцијама одржаним у Бањалуци
14. децембра 1919. и 17. октобра 1920. изабрани су Обласно извр-
шно вијеће и Обласни секретаријат КПЈ. Вијеће је било веома ак-
1 Покрајински комитет КПЈ за БиХ изабран је у саставу: М устафа Па-

шић (секретар), Угљеша Даниловић (организациони секретар), Рудолф Хро-
зничек, Карло Батко и Пашага Манџић: Четврта и Пета конференција КПЈ
за Босну и Херцеговину у историјском развитку револуционарног покрета
1938—1941, Институг за историју Сарајево, Комисија Предсједништва ЦК СК
БиХ за историју, Сарајево 1980.
4 Привремени Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговтшу име-
нован је у саставу: Бориша Ковачевић, Исо Јовановип, Буро Пуцар Стари,
Тодор Вујасиновић и Угљеша Даниловић. Угљеша Даниловић, »Из рада пар-
тијске организације Босне и Херцеговине од 1938. до 1940. године«. Четрдесет
година, Београд 1960. 57.
114
МУХАРЕМ БЕГАНОВИК: РАД ОК КПЈ ЗА БК
тивно, обједињавало је партијски рад на подручју Босанске кра-

јине и на бројним састанцима разматрало многа питања која су
била важна за развој радничког покрета. Посебно се ангажовало
у изборној кампањи за Уставотвориу скупштину. Доношењем Об-
знане и Закона о заштити државе престало је да ради и ово партиј-
ско тијело.56
Након обнављања партијског рада у илегалним условима није
био обновљен рад Обласног партијског вијећа. Дјелатност поједи-
них бањалучких комуниста (Акиф Шеремет, Бранко Загорац, Ве-
селин Маслеша, Фадил Маглајлић, Авдо Чарџић и други) указује
на чињеницу да су бањалучки комунисти већ 1924. вршили снажан
утицај и на развој радничког покрета на ширем подручју.6 У не-
пгго каснијим годинама била је честа пракса да Мјесни комитет
Бањалуке врши и функцију Окружног комитета КПЈ за Босанску
крајину. У Бањалуци је 10. јануара 1928. одржана пленарна сјед-
ница Окружног комитета КПЈ на којој је усвојена резолуција о
прихватању и обавези да се изврше одлуке IV пленума ЦК КПЈ,
осућен је фракционашки рад у руководству Партије и закључено
да се криза у Партији може пребродити једино сазивањем IV пар-
тијског конгреса.7 Чињеница да је са овог подручја присуствовао
делегат на IV конгресу КПЈ у Дрездену говори у прилог томе да
је он па према томе и партијско руководство Бањалуке које га је
изабрало за делегата на Мјесној партијској конференцији, засту-
пао много шире иодручје него што је био град Бањалука.8
Након завоћења монархистичке диктатуре па све до провале
1936, Мјесни комитет КПЈ за Бањалуку дјелује и на ширем под-
ручју области. Бањалучка партијска организација се повезује са
комунистима и СКОЈ-евцима у Бос. Крупи, Костајници, Двору на
Уни, Доњем Вакуфу, Бихаћу и другим мјестима.9 Делегат ПК КПЈ
за Хрватску и Славонију (Данило Раушевић Шојка) на конферен-
цији у Бањалуци 1934. наглашава потребу ширег повезивања и
истиче Бањалуку као средипгге револуционарне дјелатности на по-
дручју Босанске крајине. У инструктивном писму од 22. фебруара
1935. године, ЦК КПЈ даје задатак партијској оргаиизацији Бања-
луке да успостави везе с комунистима на ширем подручју Босан-
ске крајине у цил»у обнављања рада партијских организација. П о
себно је наглашено да политички рад треба бити усмјерен на већа
индустријска средишта (Дрвар и Јајце). Директивно писмо нала-
ж е Мјесном комитету КПЈ Бањалуке »да мора фактички постати
5 Ибро Ибршпагић, »Раднички покрет Бањалуке 1918—1921. године«, 278.

Бањалука у новијој историји 1878—1945, Институт за историју Сарајево, 1978.
6 Милан Вукмановић, »Професор и револуционар Акиф Шеремет«, Опрг-
дјељења број 8—9, 1979, 150.
7 Архив ЦК СКЈ, Фонд КИ — 1928/4.
* Делегат на IV конгресу КПЈ у Дрездену био је Авдо Чарџић.
* Босанскокрупска општина у рату и револуцији, Босанска Крупа 1969,51.
115
Окружним комитетом«.10 Провала из 1936. указује на ширу по-

везаност Бањалуке с подручјем Босанске крајине. Провала у Ба-
њалуци је повезана са хапшењем у Костајници чији су делегати
требали да присуствују Мјесној конференцији 1934. (што наводи
на закључак да је ова конференција требало да буде и обласна).
То такођер потврђује хапшење у Доњем Вакуфу услијед открива-
ња илегалног партијског материјала дотуреног из Бањалуке у До-
њи Вакуф.11
Осниваае Обласног комитета КПЈ за Босанску крајнну
Припреме за оснивање Обласног комитета КПЈ за Босанску

крајину временски се подудара с доласком Буре Пуцара Старог
на политички рад у Бањалуку у јесен 1939. године. Бањалучка пар-
тијска организација је у тим позним четрдесетим годинама била у
успону и потпуно консолидована. Провала у јесен 1936. зауставила
је дјелатност за краће вријеме, али је већ 1937. дошло до ожив-
љавања партијског рада. Комунисти који су избјегли провалу, убр-
зо су организовали своје редове и успјели да учврсте н појачају
активност без обзира на то што је провала задала снажан ударац
партијској организацији. Почетком 1937, из истражног затвора се
након суђења враћају неки комунисти и укључују у рад. Повољна
је била околност да је у провали остала понпећена скојевска орга-
низација, тако да је она могла несметано да настави рад, а уз то
је представљала и извор нових снага за попуну редова партијске
организације.
Партија је у току рада нашпла на отпор групе комуниста на
челу са Асимом Алихоџићем која је покушавала да унесе раздор у
партијску организацију. С обзиром на то да је у провали ухапшен
Идриз Масло, секретар Мјесног комитета КПЈ, Асим Алихоџић је
крајем 1936. као једини члан комитета који је остао на слободи,
самоиницијативно проширио комитет са још два члана (Јосип Ма-
жар Шоша и Стојан Ковачевић), али више као параван за своје
дјеловање, пошто је настојао да партијској организацији натури
свој метод и садржај рада. Заступајући гледиште да се треба по-
вући у уске оквире малих партијских ћелија које ће изучавати
марксистичку литературу и углавном упражњавати активност на
теоретском расправљању, Алихоџић је водио секташку политику.
Избјегавајући да сазива сједнице Мјесног комитета, он је окупљао
око себе малобројну групу комуниста. Исцрпљујући се у бескрај-
ним дискусијама и начелним критшсама младих комуниста, који
" М. Вукмановић, »Партијска конференција у Баљалуци 1934. године и

њен друштвено политички значај у историји радничког покрета Бањалуке
у новијој историји«, Бањалука у новијој историји, Сарајево 1978, 379.
11 М. Вукмановић, »Партијска и скојевска оргачизација Бањалуке на
удару режима 1935. и 1936. године«, Бањалука у новијој историш, Сарајево
1978, 437.
116
МУХАРЕМ БЕГАНОВИЕ: РАД ОК К Ш ЗА БК
су радили у синдикату, радничким друштвима и у крилу радничког

покрета, ова групица се објективно удаљила од класне борбе, при-
кривајући своја гледишта крупним теоретским фразама и избје-
гавајући сударе с класним непријатељем. Пошто није имала шта
да каже о свом раду, она је критиковала оне који раде. Таквом
схватању и раду супротставила се група млађих комуниста на чи-
јем челу су били Касим Хаџић, Ивица Мажар, Шефкет Маглајлић
и други. Она је досљедно спроводила курс Партије на широком
дјеловању у масама, у свим слојевима друштва, а у првом реду
међу радницима и омладином, унутар синдиката, у радничким дру-
штвима, стварајући чврст и организован фронт напредних снага.
Мада се у литератури, а поготово у сјећањима учесника рад-
ничког покрета, често истиче да се у то вријеме у бањалучком пар-
тијском активу водила фракционашка борба, или су барем била
присутна два супротна схватања, различита по начину дјеловања,
данас се са сигурношћу може тврдити да уопште није ријеч о фрак-
цијама или поларизацији унутар партијске организације. Није уоп-
ште ријеч о разликама у методу рада, јер је Партија познавала
само један начин дјеловања: она је захтијевала такав курс који је
нарочито наглашен по доласку друга Тита на чело Партије, да се
комунисти бескомпромисно боре против класног непријатеља и да
се при том служе управо легалним облицима дјеловања у широким
народним слојевима. Партија је излазила из уских оквира, осудила
секташтво као веома штетну кочницу, захтијевала да се упорно и
отворено ради на придобијању што ширег круга људи везујући их
кроз разне активности за себе, укључујући најнапредније снаге у
своје акције као непресушну резерву, као извор нових снага и ја-
чања редова КПЈ, развијање Народног фронта.
Бањалучки комунисти су предано радили у радничким, кул-
турним и спортским друштвима, удружењима, па чак и у таквим
друштвима и удружењима у којима су кључне позиције дотад др-
жали граћански лидери или реформисти радничког покрета. Смје-
лим акцијама, иступањима, свјежином, смислом за масован рад,
они су из тих средина одстранили утицај реакционарних снага.
Насупрот њима, Алихоџићева група је критиковала такав рад, на-
зивајући га »тамбурашким социјализмом«, није радила ништа него
је чак и ометала настојање комуниста да развијају такве облике
рада. Отворени сукоби са Алихоџићем и његовим истомишљеници-
ма дошли су до врхунца на годишњој скупштини друштва »Пела-
гић« 1937. године кад су комунисти били присиљени да и физички
одстране Алихоџића и његове сљедбенике са скупштине.18
Без обзира на све те попратне тешкоће, бањалучки комунисти
су развијали веома успјешне активности. Партнја је учврстила
свој положај у Урсовим синдикатима, сарађивала са Орсовим син-
дикатима и мобилисала их на заједничке акције, а Међуструковни
“ АБК-209-010-016, Бањалука 1976; Т. Каденић Динкара, Нека сјећања на

илегални рад прије рата у Бањалуци,
117
одбор је био претежно састављен од комуниста и симпатизера. На-

кон скупштине 1937, Партија је из »Пелагића« потиснула рефор-
мисте и у управу изабрала искључиво комунисте и радничке бор-
це.13 »Пелагић« је развио и тако богату активност (поред културне
и политичку) да је постао »једно од најјачих упоришта Партије у
Бањалуци, па и у самој Босни и Херцеговини«.14 Радничко спортско
друштво »Борац« је такођер развило веома успјешну дјелатност.
Сваки његов наступ у градовима Крајине, па и даље, претварао се
у манифестације радничке солидарности, класног повезивања на
ширем плану и политичко дјеловање које је остављало дубок траг.
Све је снажније било присуство комуниста у »Будућности«, »Фа-
дилету« и другим друштвима, а основан је и женски напредни по-
крет. Нарочито је било активно друштво »Пријатеља природе« чи-
ји су се излети претварали у својеврсне партијске школе за васпи-
тање младих нараштаја у духу напредних идеја.
Радничка класа је све чешће иступала са захтјевима не само
за побољшање економског положаја него и за политичку акцију
усмјерену на окупљање свих напредних снага на широкој платфор-
ми Народног фронта. Бројни су штрајкови и тарифне акције у ко-
јима главну ријеч имају комунисти,15 а веома је активна народна,
касније Црвена помоћ.16 Оснива се Иницијативни одбор Странке
радног народа у чему се посебно заузимају Веселин Маслеша и Бо-
жидар Аџија. Долази до заједничког иступања са опозиционим сна-
гама на државним изборима, те Партија остварује всзе с представ-
ницима демократских странака и напредним лидерима граћанских
партија.17 Оваква активност је задала одлучујуће ударце групи око
Асима Алихоџића која је изгубила углед у радничким редовима.
Све то говори у прилог чињеници да је Бањалука у вријеме
одржавања IV Покрајинске конференције у Мостару била среди-
ште богате партијске дјелатности, да је политнчки живот у коме
је одлучујућу ријеч водила Партија био веома садржајан, да је
раднички покрет снажно дјеловао преко синдикалних организаци-
ја, и да су комунисти заузели ударне положаје у готово свим рад-
ничким срединама и у њима веома активно дјеловали. Према томе
не може бити ни ријечи да Бањалука није била заступљена на По-
1Ј У управу друштва су тада бирани: Касим Хаџић (предсједник), Шеф-

кет Маглајлић (потпредсједник), Слободан Кокановић (секретар), Слободан
Узелац, Мирко Вишњић, Памил Бућо, Јосип М ажар, Драго Ланг, Едхем Леда
Карабеговић, Рахмија Каденић, Мухамед Казаз, Мехмедалија Мешиновић,
Назим Џабић; И. Ибришагић, »Неке карактеристике дјеловања РКУД »Пе-
лагић« у Бањалуци у периоду 1937—1941. године«. Бањалука у новијој исто-
рији, Сарајево 1978, 517.
" Оснивачки конгрес КП БиХ, Сарајево 1950, 125.
“ АБК 209-МГ-УII/204; А. Муфтић, Сјећање на раднички покрет у Ба-
њалуци пред избијање другог свјетског раха, Бањалука 1976.
“ АБК 209-010-016; Т. Каденић Цинкара, Нека сјећања на илегални рад
у Бањалуци прије раха, Бањалука 1976.
17 АИБЛ-ФС-КИ/4; Ш. Маглајлић, Сјећање на рад бањалучке партијске
организације од 1938. до 1941, Бањалука 1980.
118
М7ХАРЕМ БЕГАНОВИБ: РАД ОК КП Ј ЗА БК
крајинској партијској конференцији у Мостару услијед несређених

прилика. Према неким сјећањима, за ову конференцију су били
изабрани и делегати (Касим Хаџић, Ивица Мажар, Стојан Коваче-
вић), али су оправдања за изостанак са конференције која су изне-
сена у тим сјећањима, помало и неувјерл»ива; наиме, наглашава се
да се на конференцију није отишло услијед спријечености делегата
обавл>ањем редовних дужности (наводно се није могло добити од-
суство са радног мјеста), или због присмотре полиције коју је вр-
шила над неким делегатима. Прије би се могло рећи да је ово од-
суство са конференције било посл>едица неријешених питања од-
вајања партијске организације Бањалуке из надлежности загребач-
ког партијског руководства.
У процесу повезивања бањалучке партијске организације за ПК
КПЈ за БиХ значајну помоћ пружио је Угљеша Даниловић делегат
ПК КПЈ за БиХ, који је у више наврата боравио у Бањалуци. До-
шло је и до обнављања рада Мјесног комитета који је тада дјело-
вао у новом саставу: Мирко Вишњић, Касим Хацић, Шефкет Ма-
глајлић, Ивица М ажар и Стојан Ковачевић.18
Након IV покрајинске конференције КП БнХ у Мостару, про-
цес повезивања партијске организације Бањалуке са ПК КПЈ за
БиХ бивао је све јачи, али су ипак и дал>е постојале везе са ЦК КП
Хрватске, нарочито слањем комуниста из Хрватске и Словеније на
рад у Бањалуку; тако је 2. јануара 1939. у Бањалуку упућен Нор-
берт Вебер, који се одмах укључио у партијски рад. То је година
у којој је бањалучка партијска организација свестрано активна,
како је запазио Вебер. Богата партијска активност се преноси и у
сусједие и удаљеније градове Босанске крајине. Посебио се осјећа
повезаност бањалучких комуниста са комунистима у Приједору,
Котор-Варошу, Бос. Крупи, Бихаћу, Бос. Петровцу и Дрвару. Те-
жиште рада се преноси и на села, нарочито тамо гдје се у школе
запошљавају учитељи комунисти; они у политичком и идејном ра-
ду окупљају групе из којих су се ускоро формирале партијске ор-
ганизације. Већина ових учитеља завршила је школовање у Бања-
луци, у којој су стицали револуционарна искуства, постали сим-
патизери, скојевци или чланови КПЈ, с тнм што су и даље остали
на вези с бањалучком партијском организацијом.
Пишући у својим сјећањима о партијском раду у Бањалуци,
Норберт Вебер измећу осталог каже: »Активност партијске орга-
низације је била прилично велика. Састанци су одржавани на раз-
ним мјестима (у становима, на игралишту »Борца«, а нарочито у
Радничком дому и у »Пелагићу«), У »Пелагићу« је била једна соба
гдје смо се под фирмом састанака појединих секција договарали.
Сјећам се једног друга који је често био тамо, неки Паво.19 То је *
м) М. Вукмановић, »Активност комуниста радничке класе Бањалуке у
вријеме одржавања Четврте покрајинске конференције КПЈ за Босну и Хер-
цеговину«, Четврта и пета конференција КПЈ за Босну и Херцеговину у исто-
ријском развитку револуционарног покрета 1938—1941, 374.
** Паво Радан.
119
био стари илегални радник, који је био скоро слијец. Он је исто

тако радио с нама, а није се могао потпуније активирати, због
своје исцрпљености. С њим смо често дискутовали и савјетовали
се>јер је имао велико искуство. . . Могу да тврдим да се Партија
у то вријеме проширила и учврстила. У току нашег рада често смо
дискутовали о успостављању нових контаката, који су и успостав-
л>ени. Повезивали смо се с Приједором и тамо формирали партиј-
ску организацију,20 а исто тако је било говора и о Котор-Вароши.
ПредвиВено је било и формирање Окружног комитета КПЈ састав-
љеног од другова из Бањалуке, Приједора и Котор-Вароши. Међу-
тим, како се касније одвијало не могу да кажем, јер сам октобра
или почетком новембра 1939. године отишао из Бањалуке.«21
У то вријеме је на политички рад у Бањалуку дошао и Буро
Пуцар Стари. Нема поузданих података кад је стигао, али из број-
них сјећања савременика произилази да његов боравак у Бањалу-
ци датира од почетка јесени 1939. године. С обзиром на услове иле-
галног дјеловања и чињеницу да је Пуцар на V покрајинској кон-
ференцији изабран за члана Покрајинског комитета КПЈ за БиХ,
он је у почетку одлазио у Сарајево, задржавао се краће вријеме
на раду и поново се враћао у Бањалуку. Из сјећања крајишких
комуниста запажено је да је Пуцар обилазио и подручје Босанске
крајине, одржавао састанке с комунистима, давао упутства за рад
и припремао терен за стварање партијских организација. Одмах
по доласку у Бањалуку, Пуцар се заинтересирао за рад у синди-
катима и дјеловање комуниста унутар синдиката. Настојао је да
синдикат буде стална брига Партије и да радници комунисти сво-
ју дјелатност у најзећој мјери усмјере у ову организацију. Често
је навраћао у Раднички дом који је у то вријеме представљао сре-
диште многостраних активности Партије и радничких организација.
Поткрај 1939, у Бањалуку је дошао и Исо Јовановић, секретар
Покрајинског комитета КПЈ за БиХ, задржао се 15 дана и заједно
с Мирком Вишњићем, секретаром МК КПЈ, припремао шири саста-
нак бањалучких комуниста. На састанку је свестрано анализирано
стање у партијској организацији, одобрен дотадашњи рад партиј-
ског актива и закључено да би на мјесној партијској конференци-
ји коначно требало осудити дотадашње дјеловање групе Асима Али-
хоџића. Договорено је да се сазове мјесна партијска конференција
на којој би се утврдио програм активности и разрачунало са Аси-
мом Алихоџићем.82
Припреме за одржавање мјесне конференције преузео је Мје-
сни комитет, а пуну помоћ и подршку пружио је Буро Пуцар. Он
је развио веома широку активност на два колосјека: инсистирају-
” Ради се о партијској групи.

“ АБК-209-МГ-1/9 Бањалука; Н. Вебер, Сјећање на предратни револуцио-
нарни рад у Бањалуци.
“ И. Јовановић, Сјећање снимљено са магнетофонске траке, Инстнтут
за историју Бањалука.
120
МУХАРЕМ БЕГАНОВИЕ: РАД ОК КПЈ ЗА БК
ћи на свакодневном и широком дјеловању партијског актива уну-

тар радничког покрета, с једне стране, и све чвршћем повезивању
читавог подручја Босанске крајине с партијским средиштем у Ба-
њалуци, с друге стране. Он је послао чланове Мјесног комитета и
истакнутије старије комунисте у Дрвар, Бос. Петровац, Љубију,
Приједор, Бос. Нови, Бос. Дубицу, Бос. Крупу и друга мјеста да
би с групама комуниста политички дјеловали на стварању партиј-
ских организација. Да би бар донекле легализирао свој боравак у
Бањалуци, Пуцар се почетком 1940. запослио као предрадник у ко-
вачкој радионици у Јошавци на изградњи пруге Бањалука—Добој.
Ту је веома често одржавао састанке с радницима комунистима из
Бањалуке, а преко курира је одржавао редовну везу са Мирком
Вишњићем, секретаром Мјесног комитета КПЈ.28
Нема сигурних података да је у то вријеме формално постојао
и Обласни комитет КПЈ, мада неке индиције указују и на то,24 али
би се са сигурношћу могло рећи да је створено партијско тијело
које је било окренуто задацима на пшрем подручју Босанске кра-
јине. На челу тог тијела је био Буро Пуцар, а оно је поред Бања-
луке дјеловало у већ поменутим мјесгима, у активностима које су
се 1940. одвијале у њима. Нема ни основа, како тврде неки ау то
ри25 да на овом подручју није до рата постојао ни Обласни коми-
тет КПЈ за Босанску крајипу, јер, наводно, у вријеме одржавања
V покрајинске конференције до почетка рата није у Бањалуци одр-
жана ниједна обласна партијска конференција. Сама чињеница да
су у том раздобл>у одржане двије обласне партијске конференције
оповргава такво тврђење.
Оснивање партијских организација у Босанској крајини
Оснивање партијских организација у мјестима и селима Босан-

ске крајине започело је прилично касно, то јест поткрај 1939. и у
1940. години. Поред Бањалуке, на овом подручју су раније посто-
јале организације у Бихаћу, Бос. Крупи и Јајцу, али су престале
с радом. Чињеница да је од краја 1939. дошло до веома живе пар-
тијске везе измећу Бањалуке и осталих мјеста у Босанској краји-
ни, посебно на стварању ћелија и мјесних комитета, али и у пру-
жању најнепосредније помоћи у воћењу радничких акција (штрај-
кови, манифестације, демонстрације) говори у прилог стварном
в АИБЛ-МГ-КИ/11; И. Ибрахимкадиђ, Нека сјећања на илетални рад

Галца, Бањалука 1930.
14 Т. Цинкара Каденић каж е у својим сјећањима: »...почетком 1939.
године срео сам се са другом Мухамедом Казазом, пред трговином Томића
и саопштио ми је да он иде у Обласни комитет Партије, а ја мјесто њега
улазим у Мјесни комитет КПЈ«, АБК 209-010-016.
8 Д. Бегић, »Пета покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцего-
вину«, Прилози Института за историју радничког покрета, Сарајево, број 3,
1976, 147.
121
стању, наиме да је од тада већ почео да организовано дјелује пар-

тијски обласни центар из Бањалуке.
У новембру 1939, Пуцар је отишао у село Каменицу крај Др-
вара, код учитеља Веље Стојнића, члана КПЈ. Ту је формирао пар-
тијску ћелију у коју су ушли Велимир Стојнић, Милан Бурсаћ,
Никола Котле и Хусеин Абдичевић,26 чиме је раднички покрет у
Дрвару добио значајан подстрек у борби за остварење својих пра-
ва. Чланство ове ћелије се удвостручило већ у првој половшш 1940,
па је она подјел»ена на двије ћелије: једну на подручју Бос. Гра-
хова (секретар Хусеин Абдичевић), другу на подручју Дрвара (се-
кретар Веља Стојнић).27 Почетком 1940. године, Осман Карабего-
вић је обнозио партијску организацију у Бос. Крупи; том прили-
ком је формиран и Мјесни комитет КПЈ у који су ушли Але Тер-
зић, Слободан Јовановић и Бећо Шехић.28 Поткрај 1939. биле су
веома честе посјете бањалучких комуниста Бос. Новом. Они су на
том подручју формирали најприје скојевску организацију, а на-
редне године и организацију КПЈ. Почетком 1940. уз помоћ обла-
сног партијског руководства из Бањалуке основана је партијска
организација у Приједору. Прва партијска ћелија је формирана 10.
јануара, а у њој су били Слободан Марјановић, Драго Лукић и Ми-
ћо Бундало. Десетак дана касније формирана је партијска ћелија
у Л>убији коју је сачињавало седам чланова.29 Првим састанцима
приједорске и љубијске ћелије присуствовао је и Буро Пуцар, а
касније су веома често долазили Нико Јуринчић, Касим Хаџић,
Осман Карабеговић, Пуцар и други комунисги из Бањалуке.30
Буро Пуцар је поново отишао у Дрвар и почетком 1940. при-
суствовао значајном састанку свих комуниста Бос. Грахова и Др-
вара. Он је говорио о улози и задацима комуниста, о мећународној
ситуацији, о фашистичкој опасности која се надвила над Евро-
пом.31 У марту 1940. Илија Дошен је формирао прву партијску
ћелију у босанскопетровачком срезу. На челу те дринићке партиј-
ске ћелије био је Милош Кецман Војско. У првој половини 1940.
формиране су још четири партијске ћелије на подручју овог среза
(у Буковачи, секретар Томо Морача; на Оштрељу, секретар Васо
Келечевић; у Ведром Пољу, секретар Илија Дошен; у Крњеуши,
секретар Радивоје Родић.)32
! ..I
Тежак живот љубијских рудара био је непосредан повод за
одржавање партијске конференције у Љубији 18. маја 1940, а при-*
“ Б. Пуцар Стари, Сјећања II, Сарајево 1980, 154, 194; 1941—1942. у свје-
[\ ;ј дочењима учесника НОБ I, Београд 1975, 499; Н. Бабић, Јулски дани у дрвар-
ј : г! ском крају; О. Карабеговић, Крајика на путевима револуције, 1978, 83.
” Д. Лукач, Устанак у Босанској крајини, Београд, 1976, 39.
" Подгрмеч у НОБ, Београд 1972, 299.
“ Д. Лукач, нав. дјело, 24.
и|: * Н. Јуринчић, »Дјеловање комуниста у Приједору«, Козара I, Београд
1971, 57, 73.
■г»: ?• 11 Грахово у НОБ, 39.
33 И. Дошен, »Оснивање првих партијских ћелија у босанскопетровач-
ком срезу«, Чстрдесет година, Београд 1960, 176.
1 122
, IГ ■
МУХАРЕМ БЕГАНОВИћ: РДД ОК КП Ј ЗА БК
суствовали су Буро Пуцар и Осман Карабеговић, који су помогли

л>убијским рударима да утврде листу захтјева ради побољшања
економског положаја.83 Ова конференција се може слободно оци-
јенити као претеча организовању штрајка л>убијских рудара у
л>ето исте године.
Бранко Бабич Словенац присуствовао је формирању партиј-
ских ћелија на подручју Бос. Дубице. Најприје је формирана пар-
тијска ћелија у Мећувоћу у септембру 1940; у њој су били Бошко
Шиљеговић (секретар), Милош Шил>еговић, Милан Поповић, Дра-
гоје Мијатовић Шварц, Мирко Пекић и Драгоја Ручнов 34 Нешто
касније основана је и друга партијска ћелија у Бос. Дубици, а за
секретара је изабран Милан Филиповић.35 V јесен 1940. расписани
су у Добрљину ванредни општински избори, па је у вези са тим
у Бањалуци одржан састанак са делегатом из Бос. Новог Душком
Мисирачом: њему је Пуцар дао упутство да се на изборе изиће са
самосталном листом Странке радног народа, као и опширна упут-
ства како треба ићи у предизборну агитацију, без сувих парола и
без којекаквих обећања. По тим инструкцијама је партијска орга-
низација изишла на изборе.36
Обласно партијско руководство је активно учествовало у орга-
низацији пгграјкова широм Босанске крајине. Приликом штрајка
у Руднику Љубија, Буро Пуцар је послао у Љубију Нику Јурин-
чића.
»Пуцар ме послао у Љубију да пренесем штрајкачима дирек-
тиве за воћење штрајка, каже у својим сјећањима Нико Јуринчић.
Оне су се, у основи, састојале у томе да штрајк устраје, а да ће
штрајкачи од наше организације добити пуну материјалну, морал-
ну и политичку помоћ. По сваку цијену би требало спријечити кла-
сне непријатеље да својим акцијама испровоцирају радничку кла-
су. Кад сам стигао у Љубију све је било на ногама. Стотине жан-
дара и полицајаца се окупило у овом рударском мјесту. Бројне
жене са дјецом сједиле су на прузи, извршавајући на тај начин
одлуку Штрајкачког одбора да спријечи излазак вагона са рудом.
Љубијска партијска организација је тада бројала пет чланова Пар-
тије. Ступио сам у контакт с Драгом Лукићем и Томом Вукићем.
Сазвао сам партијски састанак. Штрајк је трајао већ неколико не-
дјеља. Био је жесток и крвав. У то вријеме у Љубију су често до-
лазили по одлуци Обласног комитета комунисти из Бањалуке. То
говори у прилог да је ово партијско тјело дјеловало, без обзира
што има дилема о томе да ли је формирано на изборној конфе-
ренцији, или је именовано. Свеједно је такоћер колико је људи у
њему дјеловало, битно је да је Комитет постојао и да је радио у *4
13 С. Бурина, »Ш грајк рудара Љубије«, Подгрмеч у НОБ I, 469.

44 АИБЛ-ФС-КИ/1; Б. Бабич Словенац, Рад партијске организације Ба-
њалуке.
и Иургуз-Випњевић, »Други КНОП одред«, Глас 28. јуна 1981.
“ X. Капетановић и Б. Обућина, »Политичке и економске прилике у Бо-
санско-новском срезу (јун 1935—јул 1941)«, Подгрмеч у НОБ I, 390.
123
оваквим приликама и слао своје л>уде на шире подручје да пружи

помоћ.«37
Обласно партијско руководство је одржавало сталну партиј-
ску везу с Бос. Новим преко Рудија Колака, а она је била посебно
интензивна у другој половини 1940. У новембру те године допуто-
вао је Буро Пуцар у Бос. Нови и основао партијску организацију
у саставу; Зајим Диздаревић, Миле Цимеша, Бранко Тодић, Мићо
Шурлан и Хајро Капетановић. Пуцар је посебно указао на то ка-
кав треба да буде лик члана Партије, те шире облазложио програм
и Статут КПЈ. На истом састанку је саопштено присутнима да они
сачињавају и Мјесни комитет КПЈ за Бос. Нови, а утврћени су и
задаци Мјесног комитета. Настојало се на проширењу партијске
организације, нарочито у селима, као и на потреби да се органи-
зују градске партијске ћелије, чему се ускоро и приступило.38 Убр-
зо послије овог састанка, у току трајања штрајка у Гипсари у Бла-
гају формирана је партијска ћелија у саставу: Буро Радман, Љубан
Кантар, Лзубан Шкондрић и Бемал Сафић (секретар). Нешто касни-
је, у новембру 1940, у присуству Немање Влатковића, Вукашина
Нука и Османа Карабеговића формирана је ћелија у Љешљанима,
чланови су били: Рел>а Лукић (секретар), Микан Шурлан, Лазо
Десница и Гојко Шурлаи. Формирана је и ћелија у Бос. Новом у
саставу: Смајо Ибрахимбеговић, Ешреф Хрнић и Шемсо Капета-
новић.39
Почетком 1941. долази до чвршћег повезивања комуниста Јајца
са Обласним комитетом у Бањалуци. Пуцар је 14. фебруара одр-
жао састанак с групом истакнутих јајачких комуниста на којем је
било ријечи о потреби да они дјелују мећу радничким и сељачким
масама.40
Све ово без двојбе указује на организовану, континуирану и
успјешну активност Обласног партијског руководства из Бањалуке
у западном дијелу Босанске крајине, гдје је у ванредно кратком
року успоставл>ена чврста и повезана партијска организација с
бројним комунистима који су били организовани у партијске ће-
лије. Оваква активност не би се могла замислити без постојања
Обласног комитета КПЈ, његове усмјерилачке активности и заузи-
мања његовог чланства да се ријеше сва ова питања у стварању
широке мреже партијских организација на тако великом подручју.
Поставља се питање: уколико је већ постојао Обласни комитет
КПЈ за Босанску крајину, када је он и гдје формиран. Тачан од-
говор не би се могао дати без цјеловитог увида у стање покрета у
то вријеме и начина дјеловања комуниста. С обзиром на то да се
у континуитету 1939. и 1940. јављају исти комунисти Бањалуке на*
17 АИБЛ-ФС-КИ/2; Н. Јуринчић, Сјећање на револуционарну активност

предрат и у устанку.
“ 3. Диздаревић, »Илегални партијски рад 1941. у Босанском Новом«,
Подгрмен у НОБ I, 410.
" АБК-209-МГ-VI/186; Р. Лукић, Припрема устанка и напада на Љешљане.
* Д. Лукач, нав. дјело, 41.
124
МУХАРЕМ БЕГАНОВИБ: РАД ОК КПЈ ЗА БК
челу с Буром Пуцарем који политички раде у Босанској крајини,

онда се са сигурношћу може тврдити да је Обласно партијско ру-
ководство на тлу Босанске крајине почело организованије дјелова-
ти по Пуцаровом доласку у Бањалуку у јесен 1939. године. Тешко
је рећи када је Пуцар изабран за секретара Обласног комитета и
чијом је одлуком формиран Обласни комитет. Највјероватније је,
пошто је пракса у партијском раду у то вријеме била таква, да је
Пуцар дошао у Бањалуку из Сарајева с мандатом да ради као об-
ласни партијски руководилац, с тим да у обавл>ању тих послова
сам бира сараднике. Д а је Пуцар заиста тако поступио има трагова
и у неким сјећањима. Тако на примјер Теуфик Каденић Цинкара
наводи да му је 1938. (вјероватно је то било касније), Мухамед
Казаз саопштио да одлази на дужност у Обласни комитет КПЈ, а
да ће га у Мјесном комитету КПЈ замијенити он, то јест Каденић41.
Нико Јуринчић је такоћер у својим сјећањима рекао да је дјело-
вао Обласни комитет, а није важно како је он формиран, ко је у
њему радио, ко га је бирао и на којој конференцији. Он је својим
дјеловањем потврћивао своје постојање, резултате његовог рада је
санкционисао Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину,
а нико није могао оспорити да је створена обласна партијска ор-
ганизација, нити јој је икад оспорено постојање.42 Могло би се
овдје нагласити да је Пуцар дјеловао на овом подручју као члан
Покрајинског комитета КПЈ. Ни ово гледипгге се не би могло при-
хватити пошто се из докумената43 види да је званичан став тадаш-
њег ПК КПЈ за БиХ био да се формирају партијска руководства
за пгара подручја, да су одржаване обласне партијске конферен-
ције, да су бирале делегате, расправљале о раду и слично. Чак се
и у извјештају приликом оснивачког конгреса КП БиХ44 спомиње
да постоје четири обласна комитета, мећу њима и бањалучки. Ко-
начно, из сјећања учесника Обласне партијске конференције КПЈ
за Босанску крајину, која је одржана у љето 1940. у кући Карла
Ројца, види се да је Буро Пуцар изабран за секретара Обласног
комитета КШ за Босанску крајину 45
Мјесне и обласне конференције КПЈ
У прољеће 1940. (највјероватније 6. маја), у кући Вељка Мла-

ћеновића одржана је Мјесна конференција КПЈ за Бањалуку, а
присуствовали су Касим Хаџић, Мирко Вишњић, Мухамед Казаз,
Мирон Мандровић, Паво Радан, Ивица Мажар, Асим Алихоцић,
Шефкет Маглајлић и други. Такоћер су присуствовали Буро Пуцар
и Авдо Хумо. Тада је подробно разматрано стање у партијској ор-
41 Т. Каденић Цинкара, нав. сјећање.
а Н. Јуринчић, нав. сјећање.
° Оснивачки конгрес КП БиХ, Сарајево 1950, 116.
44 Исто.
41 АИБЛ-МС-КИ/12, Д. Газић, Обласна тртијска конференција у Бања-
луци 1940. године.
125
ганизацији, с посебним освргом на рад групе око Асима Алихоџи-

ћа. Будући да су у партијској организацији били раније очишћени
редови од истомишљеника Алихоџића, те се Алихоџић након оштре
критике која је осудила његов начин рада, на овој конференцији
јавно одрекао својих ставова. Мјесна конференција је утврдила за-
датке који стоје непосредно пред комунистима, а они би се могли
свести на што масовнију дјелатност мећу радницима и омладином.
На крају је изабран и Мјесни комитет у саставу: Мирко Вишњић
као секретар, те чланови Мухамед Казаз, Касим Хаџић и Шефкет
Маглајлић.47 Непосредно послије конференције, Мјесни комитет се
посебно ангажовао на стварању партијских ћелија и њиховом пу-
ном активирању. Пуцар је обилазио састанке ћелија на којима је
износио ставове Партије, утврћивао задатке и усмјеравао рад пар-
тијских организација.48 Мјесна партијска организација је након
тога смјелије приступила пријему нових чланова у КПЈ, тако да
је њен број 1940. нагло порастао. Посебно се водило рачуна о омла-
дини, радничкој и средњошколској, као и пријему у чланство Пар-
тије из редова скојевске организације.
У мећувремену је одржана Пета покрајинска конференција
КПЈ у Сарајеву. Као делегат у име бањалучке и крајишке партиј-
ске организације присуствовао је Мухамед Казаз. Нема трагова на
којој је конференцији Казаз био изабран за делегата; највјероват-
није је то учињено на једној од сједница Мјесног комитета које
су у то вријеме често одржаване, Непосредно послије Покрајинске
конференције КПЈ, у Бањалуци је одржана Обласна конференција
КПЈ за Босанску крајину, али није тачно утврћен датум њеног одр-
жавања; сјећања учесника разилазе се у распону од јуна, (значи
прије Покрајинске конференције) до октобра 1940. године. С обзи-
ром на то да је конференцији присуствовала бројна делегација из
Приједора и Љубије и да је, према сјећањима, било ријечи о за-
почињању штрајка љубијских рудара могло би се закључити да
је одржана одмах послије Покрајинске конференције, а најдаље
до 20. августа 1940. године49
Припреме за Обласну партијску конференцију извршили су
Буро Пуцар и Мјесни комитет КПЈ у Бањалуци, а такоћер се вео-
ма ангажовао и Мирко Вишњић, секретар МК КПЈ. Прије одржа-
вања конференције, Пуцар и друти руководећи комунисти Бања-
луке обишли су терен Босанске крајине; на терен су одлазили и
курири. Разилазе се и мшпљења у погледу карактера конферен-
ције. У једним сјећањима50 стоји да је ријеч о партијском савје-*
** Ш. Маглајлић, нав. сјећање; Ј. Селман Црни, нав. сјећање.

т Исто.
41 Д. Газић, Сјећање на Буру Пуцара Старог, рукопис.
** АИБЛ-ФС-КИ/1, Б. Бабич Словенац, Рад партијске организације Ба-
њалука (1940—1941); АБК-МГ-У1/173; Б. П ајић, Прва обласна партијска кон-
ференција за Босанску крајину 1940. године у кући Карла Ројца.
“ Б. Пајић, нав. сјећање.
126
МУХАРЕМ БЕГАНОВИЕ: РАД ОК КПЈ ЗА БК.
товању, али већина ипак. сматра да је у питању партијска конфе-

ренција пошто је вршен и избор.51
Конференција је одржана у кући Карла Ројца, коме је повје-
рено њено. обезбјећење. Почела је у касне вечерње сате, а завр-
шила се прије сванућа. Присуствовали су Мирко Вишњић, Касим
Хаџић, Бошко Шиљеговић, Мухиба Маглајлић, Илија Сгојановић,
Карло Ројц, Хусеин Османчевић, Нико Јуринчић, Бранко Пајић,
Дедо Газић, Осман Карабеговић, Паво Радан, Ивица Мажар, Вели-
мир Стојнић, Драго Лукић, Мићо Шурлан и други, а такоћер Буро
Пуцар и Стјепан Баковић као делегати Покрајинског комитета КП
БиХ и делегати за V Земаљску конференцију КПЈ у Загребу. Кон-
ференцијом су руководили Буро Пуцар и Мирко Вишњић, који ју
је и отворио, а затим дао ријеч Стјепану Баковићу. Он је говорио
о општој политичкој ситуацији у земљи и свијету, а посебно о
предстојећој ратној опасности. Након његовог излагања, делегати
су подносили извјештаје о политичком стању на терену и раду
партијских ћелија. Овим дијелом састанка руководио је Пуцар,
који је постављао одрећена питања о стању и дјеловању појединих
ћелија. О раду партијске ћелије у Творници дувана поднио је из-
вјештај Касим Хаџић, док је Хусеин Османчевић поднио извјепггај
о раду партијске ћелије кожараца и обућара, а Мухиба Маглајлић
о стању и раду у женском покрету. Конференција је с посебном
пажњом пратила извјештај о раду партијских организација са те-
рена Босанске крајине. Делегације из Приједора и Л)убије гово-
риле су о тешком стању љубијских рудара, напомињући да су ру-
дари спремни да се боре за своја права. Донесен је закључак да
се иде чак на генерални штрајк љубијских рудара.52 Конференција
је дала и оцјену о раду бањалучке партијске организације. Оцјена
је била веома повољна, али је истовремено наглашено да се сек-
таши у погледу већег пријема провјерених радника и омладинаца
у редове Партије.53
На крају се прешло на изборе; сви делегати су добили четвр-
тасте картончиће с написаним бројевима, с тим да картончиће за-
каче на ревер. Требало је гласати за један број, пошто имена нису
уоппгге помињана. Дато је објашњење да на посебан папир треба
написати број за који се гласа. Пошто се већина није познавала
мећусобно, предложено је да се гласа за одрећен број јер је ријеч
о провјереном и искусном партијском раднику, са организационим
способностима које јемче да ће успјешно обављати повјерене за-
датке. Из овог се може закључити да је била ријеч о избору пар-
тијског функционера, то јест секретара Обласног комитета КПЈ за
Босанску крајину. Делегати су унијели тај број у гласачке листиће
и ставили у картонску кутију. Након пребројавања гласова кон-
статовано је да је предложени друг једногласно изабран.54 Према
51 Д. Газић, нав. сјећањ е; Н. Јуринчић, нав. сјећање.
" Б. Бабич Словенац, нав. сјећање; Б. Пајић, нав. сјећање.
и Д. Газић, нав. сјећање.
54 Исто.
127
томе се може са сигурношћу тврдити да је Буро Пуцар изабран

на овом састанку за секретара Обласног комитета КПЈ за Босан-
ску крајину. У сјећањима нема података да су биранн други чла-
нови Обласног комнтета, па је највјероватније да је Пуцар имао
овлаштења да сам одреди чланове Обласног комитета према ио-
трсбама. С обзиром на то да се радило у веома тешким илегалним
условима, у којима су истакнути комунисти доспијевали у режим-
ске затворе, одлазили у друге градове на рад, понекад се повлачи-
ли у дубљу илегалност, није ни било могућно бирати чврста пар-
тијска тијела на дугорочној основи, нити се за сваку изборну при-
лику могла сазивати конференција.
Након обласне партијске конференције дошло је до појачане
активности на цјелокупном подручју Босанске крајине. У органи-
зационом погледу, у другој половини 1940. стварају се нове пар-
тијске ћелије, проширују старе и врши пријем већег броја чланова
КПЈ. То је посебно карактеристично за срезове ван Бањалуке у
којима је започело оснивање ћелија и мјесних комитета. Услијед
такве активности, пред почетак рата су у девет срезова Босанске
крајине биле формиране основне партијске организације које су
у већини имале и своје комитете.55*Партија је посебну пажњу по-
светила омладини и развоју скојевских организација. У том циљу
је сазвана Обласна конференција Скоја на Старчгвици 15. септем-
бра 1940. Присуствовало је око 90 делегата, измећу осталих: Ивица
Мажар, Нико Јуринчић, Руди Колак, Раде Личина, Љубица и Дра-
гица Мркоњић, Ивица Одић, Јусуф Селман, Мухарем Карабеговић,
Осман Малкић, Суљица Халалкић, Драго Ланг, Авдо Херцеговац,
Анте Јакић, Слободан Кокановић, Мирко и Душанка Ковачевић,
Муниб Маглајлић, Брацо Поткоњак, Живо Прерадовић, Јовица Са-
виновић, Рушид Бехверовић, Елмаз Сарајлић, Мехо Букић, Небој-
ша Бурица, Велимир Стојнић, Бошко Шиљеговић, Хајро Капета-
новић, Зајко Диздаревић, Зага Умичевић, Ж арко Згоњанин, Атиф
и Салих Топић, Салих Мушановић Шуцо, Илија Стојановић и дру-
ги.5в Политички реферат је поднио Нико Јуринчић, а извјештај о
раду Скоја дао је Ивица Мажар. У току рада наишла је полиција
и растјерала скуп, па је конференција наставила рад у кући Фе-
рида Сачића Розмана. Пошто сви нису могли стати у собичак, на-
ставку конференције присуствовао је мањи број учесника. Иза-
бран је Обласни комитет Скоја на челу са Ивицом Мажаром.57
Након изненадне смрти Мирка Вишњића, секретара Мјесног
комитета КПЈ за Бањалуку, у кући Шефкета Маглајлића одржана
је Мјесна конференција КПЈ за Бањалуку којој су присуствовали:
Буро Пуцар, Касим Хаџић, Ивица и Јосип Мажар, Мухамед Казаз,
Бранко Бабич Словенац, Елмаз Сарајлић Јуко, Мирон Мандровић,
Стојан Ковачевић, Јусуф Селман и други. Прије званичног почет-
ка рада, Маглајлић је одржао краћи говор посвећен животном
" Д. Лукач, нав. дјело, 41.

* Ј. Селман, нав. сјећање.
57 Н. Јуринчић, нав. сјећање; Ј. Селман, нав. сјећање.
128
МУХАРЕМ БЕГАНОВИБ: РАД ОК КПЈ ЗА БК
путу и дјелу Мирка Вишњића који је умро 10. новембра 1940. О

раду партијске организације и политичком стању у граду поднио
је извјештај Бранко Бабич, а о скојевском раду Ивица Мажар.
Након уводних излагања Касима Хаџића и Елмаза Сарајлића, ве-
лики дио времена био је посвећен непосредним акцијама бањалуч-
ких радника. Изнешени су бројни примјери тарифних акција и
пгграјкова и дјеловању Урсових синдиката. Говорио је и Буро Пу-
цар, који је позитивно оцијенио рад бањалучке партијске органи-
зације, а посебно је нагласио потребу да се омасови рад међу рад-
ницима, да се дјеловањем кроз Урсове синдикате и да се из њих
потискују остаци комораша који су све више губили позиције ме-
ћу бањалучким радницима.
Конференција је изабрала БранкаБабича за секретара Мјесног
комитета КПЈ за Бањалуку а такођер је одлучено да у Мјесном
комитету остану дотадашњи чланови Хаџић, МагЛајлић, Казаз и
Мажар.58
Поткрај 1940. године режим је пооштрио мјере против рад-
1шчких организацнја, па је тако и у Бањалуци дошло до забране
рада синдикалних организација и радничких друштава. Због тога
је сазвана Обласна партијска конференција са циљем да се сагле-
дају протумјере и прилагоди рад новонасталим условима. Конфе-
ренцију је лично припремао Буро Пуцар, секретар Обласног ко-
митета КПЈ за Босанску крајину. Обласна конференција је одр-
жана у Хасанбашићевој кући 11. јануара 1941, а трајала је готово
цијелу ноћ. Били су присутни Буро Пуцар, Ивица Мажар, Бранко
Бабич, Миле Цимеша, Немања Влатковић, Бошко Шиљеговић, Шеф-
кет Маглајлић, Нико Јуринчић, Мухамед Хасанбашић, Стојан Ко-
вачевић, Мићо Шурлан, Никица Павлић, Драго Лукић, Паво Радан,
Салих Мушановић, Велимир Стојнић, Илија Стојановић, Атиф То-
пић, Муниб Маглајлић, Јосип Мажар, Раде Личина, Драго Ланг,
Слободан Кокановић, Лкиф Бешлић и други. Руководио је Пуцар
и поднио уводни реферат о политичкој ситуацији, нагласивши рат-
ну опасност која се надвила и над нашом земл>ом. Пошто је уче-
ствовао на V земаљској конференцији, Пуцар је упознао делегате
са закључцима конференције у Загребу 59
Маглајлић је говорио о стању у бањалучкој партијској орга-
низацији послије забране рада синдиката, »Борца«, »Пелагића« и
КАБ-а. С обзиром на то да су забрањене све радничке организаци-
је, он је нагласио да се активност Партије у радничком покрету
мора одвијати преко радничких одбора који су формирани у рад-
ничким колективима на иницијативу КПЈ. Они су основани у Фа-
брици дувана, на Пилани, руднику »Лауш«, Јелшинграду, затим у *
" Ј. Селман, нав. сјеђање, Ш. Маглајлић, нав. сјећање; Б. Бабич Слове-

нац, нав. сјећање.
* АИБЛ-ФС-КИ/13, Ш. Маглајлић, П арт ијско с а в је г о в а њ е ја н у а р а 1941;
АИБЛ-ФС-КИ/14, Н. Влатковић, О б ла с н а п а р г и јс к а к о н ф е р е н ц и ја 1941; АИБЛ-
-ФС-КИ/15, Ј. Селман, О б л а с н а к о н ф е р е н ц и ја К П Ј з а Б о с а н с к у к р а ји н у 11.
ја н у а р а 1941. го д и н е ; Н. Јурннчић, иав. сјећање.
9 Историјсхи зборник
129
Љубији, Добрљину, Дрвару, рудницима Љешљани и др. Надаље је

истакао да су значајну улогу у борби радничке класе у овим усло-
вима преузели на себе раднички повјереници. Будући да је то још
једини легалан облик радничке борбе, повјереници су преузели и
улогу забрањених синдиката.60
О политичкој ситуацији у Бањалуци говорио је Бранко Бабич,
а извјештаје о стању и раду партијских организација поднијели су
и делегати из Л>убије, Дрвара, Љешљана, Приједора, Благаја и дру-
гих мјеста. Већина учесника је поднијела извјештај о искуствима
у ранијим штрајкачким акцијама, па је констатовано да је у Љуби-
ји, Љешљанима, тамо гдје је Партија извршила добре припреме
штрајк успио, а гдје тих припрема није било или су биле недовол*-
не, и успјех је изостао.
О раду Скоја и револуционарне омладине говорио је Ивица
Мажар, који се посебно осврнуо на оцјену рада Обласне скојевске
конференције у септембру 1940. Он се дотакао и других активности
скојевских организација које је конференција позитивно оцјенила.
Хасанбашић је поднио извјештај о раду Дрвене помоћи и истакао
да су најзначајнији добровољни прилози били прилози радничких
друштава која су у протеклом раздобљу организовала приредбе у
корист Црвене помоћи. Пошто је у мећувремену дошло до забране
радничких друштава, договорено је да се комунисти »убаце« у рад
легалних друштава да би могли прикупљати Црвену помоћ.62 Го-
ворено је и о потреби да се појача активност партијских и скојев-
ских организација на селу. Констатовано је да се у том погледу
могу истаћи повољни резултати, да је у посљедњој години дошло
до оснивања већег броја партијских организација по селима, у че-
му су посебну улогу одиграли учитељи комунисти и скојевци. Пу-
ну помоћ је пружио и Обласни комитет који је преко свог члан-
ства уложио знатне напоре у формирање партијских ћелија по се-
лима Козаре, Подгрмеча, Петровца и Дрвара. Конференција је иза-
брала Обласни комитет КПЈ у саставу: секретар Буро Пуцар Ста-
ри, организациони секретар Бранко Бабич Словенац, чланови Ка-
сим Хаџић, Осман Карабеговић, Шефкет Маглајлић и Ивица Ма-
жар.65
Припреме за одбрапу земље
Након коиференције, Обласни комитет и партијске организа-

ције Босанске крајине приступили су убрзаним припремама за од-
брану земље од предстојеће ратне опасности. Мада су нацистичка
Њемачка и фашистичка Италија вршиле снажан притисак на Ју-
гославију, владајући кругови су се све вгане окретали према овим
“ Ј. Селман, исто.
“ Н. Влатковић, нав. сјећање.
“ Ј. Селман, нсго.
“ Б. Бабич, нав. сјећањ е.
130
МУХАРЕМ БЕГАНОВИН; ГАД ОК КЛ Ј ЗА БК
агресорима. Партија је указивала гдје лежи права опасност за ју-

гословенске народе и борила се против уласка у било какве савезе
и зараћене блокове. Обласни комитет је одржао многе састанке по
партијским ћелијама и указивао на опасност у којој се налази на-
ша земл»а. Буро Пуцар, секретар Обласног комитета КПЈ, отшнао
је у Дрвар и Бос. Грахово и тамо одржао састанак с партијским
руководством. У Дрвару је боравио и Осман Карабеговић, а такоће
и Исо Јовановић, секретар ПК, који је у јануару 1941. обишао пар-
тијске ћелије Дрвара, у којима је опортунистички дјеловао један
њен члан.64
За све вријеме трајања штрајка радника Гипсаре у Благају,
везе са штрајкачима одржавали су чланови Обласног комитета Пу-
цар, Хаџић и Карабеговић. Са штрајкачким одбором био је дирек-
тно повезан Хаџић кога је Обласни комитет задужио да пружи пу-
ну помоћ штрајкачима. Њему су долазили чланови штрајкачког
одбора и партијске ћелије из Благаја. У Бањалуци је на цикло-
стилу извучен летак који је позивао пгграјкаче да устрају у сво-
јим захтјевима; летак је подијел»ен у Благају. Полиција и жандар-
мерија су покушале да открију његово поријекло, али у томе нису
успјеле.65 Пуцар је у фебруару 1941. посјетио јајачко подручје и
том приликом (14. фебруара) одржао шири састанак с групом ис-
такнутих партијских радника Јајца и Јања, а такође им дао упут-
ства за раљи рад.68
Снага Партије исказала се посебно у мартовским данима. У
демонстрацијама поводом 27. марта, у свим већим градовима Бо-
санске крајине одржани су протестни зборови и демонстрације ко-
је су прерасле у јединствен бунт народа против дотадашње нена-
родне политике коју је водила влада Цветковић-Мачек. Народ је
енергично захтијевао да се наоружа и пружи отпор фашистичкој
агресији. На демонстрацијама у Бањалуци било је више хиљада
граћана којима се ватреним говором обратио Мухамед Казаз. Де-
монстрације су забиљежене у Приједору, Бос. Новом, Бос. Дубици,
Петровцу, Јајцу, Дрвару и друтим мјестима Босанске крајине. У
вријеме тих демонстрација, Пуцар је био у Бос. Новом, гдје је са-
звао и одржао сједницу Мјесног комитета 29. или 30. марта 1941.
и истакао да је главни задатак Партије да ангажује своје цјело-
купно чланство у одбрану земље. Тражио је да сви комунисти који
буду мобилисани у војску пошаљу одмах своје адресе мјесним ко-
митетима, а ови да их прослиједе Обласном комитету у Бањалуци
ради одржавања везе. Утврћена је и директива да се чланови Пар-
тије добровољно јављају у војску у случају мобилизације.67 По-
слије овог састанка, секретар Обласног комитета КПЈ отпутовао је
у Сарајево гдје га је затекао и априлски рат.*
44 И. Јовановић, Сјећања, магнетофонски сннмак у Институту за исто-

рију Бањалука.
* П о д гр м е ч у Н О Б I, нав. чланак, 378.
“ Д. Лукач, н а в . д је л о , 41.
0 К о за р а I, нав. чланак, 54.
131
Босанскокрајишка партијска организација спремно је дочека-

ла фашистички напад на земљу. Многи комунисти су се укључили
у војне јединице да би бранили земљу, али су их у томе сприје-
чила издаја и брзи слом Југословенске војске.
Закљ учак
Почетак рада на стварању Обласног комитета КПЈ за Босанску

крајину у Бањалуци повезан је са избором ПК КПЈ за БиХ на IV
и V Покрајинској конференцији КПЈ за Босну и Херцеговину и
доласком Буре Пуцара Старог, члана ПК КПЈ за Босну и Херце-
говину на политички рад у Бањалуку. У то вријеме, у годинама
непосредно пред II свјетски рат, бањалучка партијска организаци-
ја је била консолидована и организационо сређена након велике
провале 1936. којом је било обухваћено 35 комуниста и симпати-
зера.
Као препрека потпуној консолидацнји партијске организације
у Бањалуци 1937. стајала је група комуниста на челу са Асимом
Алихоџићем која се супротстављала курсу Партије: раду у широ-
ким народним масама, у синдикату, радничким и спортским дру-
штвима, називајући такав рад »тамбурашким социјализмом«. Раз-
рачунавајући се са Алихоџићевим схватањима, група младих ко-
муниста радника на челу с Касимом Хаџићем, Ивицом Мажаром,
Шефкетом Маглајлићем и другима радила је у Урсовим синдика-
тима, у друштвима »Пелагић« и »Борац«, у КАБ-у и другим раднич-
ким културним и спортским друштвима, потискујући из њихових
управа реформисте који су се у њима налазили након провале.
Губећи позиције у радништву, Алихоџићева група је коначно
била поражена, тако да је бањалучка партијска организација већ
1938. године могла несметано да се организационо среди, да иза-
бере мјесно партијско руководство и да забиљежи бол>е резултате
У раду.
Бањалука у то вријеме почиње све више да се исказује као
средиште револуционарног радничког покрета Босанске крајине.
Дошло је до оснивања партијских ћелија у великом дијелу Босан-
ске крајине, посебно у већим индустријским мјестима, али и по
селима. V неколико градова су основани мјесни комитети КПЈ, у
чему су велику улогу одиграли учитељи који су се раније шко-
ловали у Бањалуци и стекли револуционарна искуства, били при-
мљени у Ској или у КПЈ. Овим настојањима је непосредну помоћ
пружило и обласно партијско језгро које се створило доласком
Буре Пуцара у Бањалуку.
У развоју радничког покрета и историји Комунистичке партије
Босанске крајине посебно је значајна 1940. година и раздобље 1941,
непосредно пред избијање априлског рата. Партија је у то вријеме
створила више партијских ћелија у селима и градовима, одржавала
веома значајне састанке мјесних партијских руководстава, наро-
132
МУХАРЕМ БЕГАНОВИН: РАД ОК КПЈ ЗА БК
чито у Бањалуци, и сазвала двије обласне партијске конференције

чији је значај веома велик за рад комуниста са овог подручја. На
обласним партијским конференцијама у августу 1940. и јануару
1941, комунисти су се договорили о томе који су задаци у том тре-
нутку најзначајнији, стављајући посебан акцент на рад Партије у
масама ради припреме за оружани отпор против прдестојеће фа-
пшстичке агресије. С обзиром на то да је режим у то доба по-
оштрио мјере против револуционарног радничког покрета и забра-
нио Партији легалне облике дјеловања, комунисти су се посебно
на другој обласној партијској конференцији договорили и о тим
облицима дјеловања у масама како би се радници и све родољуби-
ве снаге припремили за одбрану земље. На конференцијама је иза-
бран и Обласни комитет КПЈ за Босанску крајину који је у том
раздобљу дјеловао у измјењљивом саставу, али се по активности
појединих чланова може закључити да су у име Обласног коми-
тета најчешће иступали Буро Пуцар, Бранко Бабич, Каснм Хаџић,
Ивица Мажар, Осман Карабеговић и Шефкет Маглајлић. Они су
обавили нарочито значајне послове у оснивању и подстицању осни-
вања партијских организација у селима и градовима Босанске кра-
јине. Стална веза Обласног комитета с цијелим подручјем огледа
се и у непосрденој дјелатности његових појединих чланова у кон-
кретним акцијама, а нарочито у воћењу штрајкова у Љубији, Ље-
шљанима, Благају и другдје, те у организовању и учешћу у демон-
страцијама и радничким манифестацијама.
Многа раније неразјашњена питања (посебно да ли је посто-
јао Обласни комитет за Босанску крајину пред рат, у коликој је
мјери и како срећена бањалучка партијска организација, неуче-
ствовање бањалучких делегата на IV покрајинској конференцији
ПК за БиХ, дјеловање и начин разрачунавања са Алихоџићевом
групом и друго) појављују се као периферна, јер се Партија у Ба-
њалуци доказивала и доказала резултатима рада, утицајем на све-
укупна политичка кретања на подручју и тиме дала одговор и на
ова питања. Чињеница је да се у Бањалуци и Босанској крајини
обавио огроман и значајан политички, организациони и други рад
који је оспособио Комунистичку партију овог подручја да у оним
судбоносним данима 1941. стане на чело усталасаних маса и пове-
де у оружану борбу против окупатора и његових слугу, те на тај
начин спријечи братоубилачки рат и окупаторове намјере да уни-
шти ове крајеве.
РВОУШС1А1ј СОММГГТЕЕ ОР С РГ РОК В08АХ8КА ККАЈШ А

ОХ ТНЕ ЕУЕ ОР ТНЕ \УОК1ЛЈ 1УАК П
баттагу
АКћоибћ (ћеге аге по геИађ1е (гасез о! (ће ех18(епсе о! (ће Ее^хопа! С от-
тШ ее о1 (ће СРУ Гог Возапзка Кгајјпа 1П (ће теаеег Н(ега1;иге оп (ћхз 5иђдес(
ап4 К 18 еуеп НеШеН зотеН тез, Ше питегоиз гегтпјзсепсез о( рагНсјрап(5 хп
133
Ше у/огкега’ тоуетеШ з зи§§еб!; Ше сопс1ибшп Ша1 1ће Ве§1опа1 С оттШ ее игаз

1оип<1е(1 1П 1940 апс! 1ћа1 11 с!еуе1оре(3 а уегу Цуе1у апс! зићзШпИа! асНуЦу оп
1ће ШггВогу Возапзка Кгај1па, оп Ше еуе о! 1ће ЋГог1с1 \7аг II.
Тће ргерагаОопз 1ог Ше 1оипсћп§ о! Ше Ке§1опа1 С оттШ ее ■игеге тас!е,
миШ Ше а!с! о! 1ће 1лса1 С оттШ ее о! Ше СОРУ 1ог Вапја1ика, ћу Виго Рисаг
31ап, Ћгћо, аЛег зеуега1 уеагз зреп1 1П јаИ, \сгаз зеп! 1о Вапја1ика ћу Ше Рго-
утс1а1 С оттШ ее 1ог Возп1а апЛ Неггееолппа {о с!еуе1ор {ћеге Ше ро1Шса1
асИоп.
81тииапеоиз1у ^пШ Ше ргосезз о! >уШег асћуИу оп Ше {егпШгу о! Во-
запзка Кгај1па, Шеге оссиггеп а1зо Ше пећпШие зеШ т§ о! ассоиШз чпШ а
§гоир о! сотти тз^ з, аззетћ1еп гоипп А з1т АИћопгГс, И7ћ1сћ §гоир Мппегеп
риШп§ т {о еНес1 о1 Ше соигзе о! асћоп о! Ше Раг1у туић1п Ше 1аћоиг т о у е-
теп {, геуо1ићопагу 1гапе шћопз апс! чгогкегз’ си11ига1 апп зроПз аззосГаћопн.
ТУВћт а уегу зћог{ репоп о! И те 1мго ге§1опа1 Раг{у соп!егепсез 1оок р1асе
а{ Вапја1ика. Тће Нгз{ опе, ћеШ Јп зитш ег 1940, туаз пеуоШп Ш Ше ргерага-
ћопз 1ог Ше ГШћ Вапс! СопЈегепсе о! Ше СРУ ап<1 Ш Ше е1есћоп о! Ше Рго-
У1ПС1а1 С оттШ ее о! Ше СРУ 1ог Возп1а апп Негге§о\ппа апп 1ће зесопп, ће1п
оп Јапиагу 11 1941, (ЗеШсаШсЗ 1о Ше риШп§ 1п1:о еНес1 о! Ше <1ес1з1опз о! Ше
ГШћ Вапп СоШегепсе о! Ше СРУ апс! 1о Ше апарћпа оЕ Ше асШл{у о! раПу
ог§ап12аћопз а!1;ег Ше зирргеззтп о! туогкегз’ аззос1а{1опз апп 1гас1е ип1оп ог-
§ап12а1;1опз.
Тће репод о! ехЈзШпсе апп аскт1у о ! Ше Ке§1опа1 С оттШ ее о! Ше СРУ
1ог Возапзка К гајта 18 Ше псћез!; репоп о! туогк апп асћоп о! Ше С оттитз1;
РаПу о! Вапја1ика ап<1 оЈ Возапзка К гајта. Тће сапгез о! раг!у ог§ат 2аћопз
луеге з{геп§Шепе<1, Шеу риг§есЗ Шејг гапкз 1гот Ше зо-са11есЗ >*{е11от*г-{гауе11ег5«,
§о{ зеШеп <гот Ше ро1п{ о! лпеиг о! ог§ап12а{1оп апп епаћ1е<3 Шетзе1уе$ Зог
Ше <Зес131Уе ћаШе т {ће агтесЗ геуо1ићоп шћ1сћ ћгоке ои{ аНег Ше оссираћоп
оГ {ће соип{гу апсЗ Ше Зпзиггесћоп.
Оиг1п§ {о зисћ ап асћуИу о! Ше соттип1з1з о! Возапзка Кгајхпа, {ће т -
зиггесћоп оп Ш1з {еггИогу аззитеп т а зз ргорогћопз апсЗ Ше з{ги§§1е Јог паћо-
па! Ићега{1оп <Зеуе!оресЗ регтапеп{1у.
"П :■
Ј,.
' 'V
'Г
134
А уш а н А укач, н а у ч н и савјетник
НЕКЕ ПОСЕБНОСТИ ДЈЕЛОВЛЊА КОМУНИСТА У УСТАНКУ

У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ
Придреме за устанак у Босанској крајини и његов почетак,

развој и учвршћење одвијали су се у осебујним и колшликованим
условима који су захтијевали појачан напор крајишких комуниста
да се сагледају одрећене препреке на путу развијања и раста НОП
у овој области. Уз читав низ насљећених проблема: привредна не-
развијеност, културна заосталост, вјерска подвојеност, низак по-
литички ниво становништва и слично, овдје је окудатор успио да
распали насљећене мећунационалне супротности и спорове који
су у дијеловима ове области запријетили братоубилачким ратом у
љето 1941. Уза све друге облике прогона и насиља, од маја до авгу-
ста су извршена масовна убијања, гдје су извршиоци ликвидације
многих хиљада Срба били претежно домаћи издајници — групице
и појединци из редова хрватског и муслиманског становништва.
Код српског становништва које је избјегло у села пли планине по-
јавиле су се осветничке жеље и пароле о рату против Турака, од-
носно о устанку против Муслимана и Хрвата због злочина које су
над Србима учинили појединци из њихових редова.
Тако су се крајишки комунисти у току припремања и покре-
тања борбе против окупатора нашли пред веома тешким и сложе-
ним задатком да спријече даље продубљавање раскола на вјерској
и националној основи и да масе, које су се стицајем историјских
околности нашле подијељене иза линија вјерских фронтова, изми-
ре, зближе и поведу у народноослободилачки рат, односно да их
придобију за програм борбе за ослобоћење, равноправност и са-
радњу. Био је то задатак необично тежак, једно истинско јуриша-
ње на небо крајишких комуниста и родољуба. Требало је набујалу
мржњу претворити у љубав, дубоке неспоразуме у узајамно разу-
мијевање, одбојност и дубоку вјерску подвојеност у хуману равно
правност, требало је на дубоким и тамним братоубилачким стра-
тиштима градити најхуманије и најсвјетлије људске односе — брат-
ство и јединство.
У току послијератне изградње и касније, ови напори Партије
били су помало заборављени. У пропагандно-политичким, а дјелом
и у научним текстовима о устанку у Босни и Херцеговини, често
се налазе оцјене да је покретање НОР и револуције 1941. текло
135
глатко без великих напора. Често се чује констатација да су

..народи јединствено устали 1941. и кренули у народноослобо-
дилачки рат«. Сама чињеница да су на подручју Југославије кроз
цијели ток НОР, најмање једну четвртину непријател»ских снага
против којих се борила НОВ представљали припадници јединица
које су биле попуњаване домаћим л»удима побија ту идиличну кон-
статацију. Покушаћемо кроз анализу докумената на примјеру Бо-
санске крајине, гдје је покрет од почетка био масован и снажан,
да покажемо какве су напоре и жртве морали да поднесу кому-
нисти и други родољуби док нису били савладани многобројни от-
пори, препреке и тешкоће и док није остварена пуна побједа ли-
није НОП, равноправности и сарадње народа у овој области.
Непобитна је чињеница да је КПЈ успјела у мећуратном раз-
добљу, посебно у годинама уочи рата, да на платформи борбе про-
тив фашистичке опасности задобије углед у народу, нарочито ме-
ћу радницима и редовима омладине, затим у знатном кругу инте-
лектуалаца, а у одрећеном обиму и мећу сељацима, особито у оним
предјелима гдје је постојала традиција отпора против њемачке екс-
панзије. Комунисти су били посебно упорни и досљедни у објаш-
њавању правог лика фашизма, његове разарајуће суштине, намјера
и планова. Указивано је на планове њемачког нацизма да обеспра-
ви читаве народе, конкретно све словенске народе, да њихов зна-
тан дио истријеби и претвори у робл*е великог германског царства
— Трећег Рајха.1
Благовремена противакција комуниста спријечила је инфил-
трацију фашистичке идеологије у Југославији, што је био случај
и у Босанској крајини. Окупатор није успио да на овом подручју
придобије знатнији број присталица и посебно активних сарадни-
ка. У многим дијеловима Крајине, окупатор и усташе нису имали
ни довољан број присталица да би оформили своје органе окупа-
ционе и квислиншке власти. То што огроман дио Срба, Хрвата и
Муслимана у Крајини није хтио да сараћују са окупатором пред-
стављало је добру основу за рад комуниста у циљу да се припреми
и организује борба против окупатора и његових сарадника. Мећу-
тим, то нехтијење да се иде уз окупаторове скуте није значило и
пуну спремност да се одмах масовно и одлучно иде за комунисти-
ма, да се прихвати линија народноослободилачке борбе, равно-
правности и сарадње Срба, Хрвата и Муслимана који живе у овој
области. Већи дио становништва био је у стању ишчекивања, не-
повјерљив и сумњивач кад су у питању разни програми и обећа-
ња која су нудиле старе разбијене или новоформиране политичке
групације. Знатан дио становништва из многих разлога није био
спреман да напречац прихвати ни програм комуннста док се у
пракси не увјери у његову предност и сврсисходност.
1 Опширније Адолф Хитлер, Мегп КатрЈ, I и II дио, Мипсћеп 1925. и

1927; такођер, НгНегз гхоеИез Висћ, Егп ВокитепГ аиз дет Јаћге 1928, 8(иЦ-
еаг* 1961.
136
ДУШАН ЛУКАЧ: НЕКЕ ПОСЕБНОСТИ УСТАНКА У БК
Позив комуниста упућен народу одмах до капитуладији Југо-

славије да се приступи прикупљању оружја и припремама за бор-
бу у циљу да се окупатор истјера није могао бити подједнако при-
влачан за све народе који су живјели у овој области, посебно за
оне који су страховали од повратка режима старе Југославије.
Српско становништво које се нашло у неравноправном положају
у новом окупационом систему, деградирано и од окупатора и ње-
гових сарадника усташа, све више прогањано и угрожавано до иви-
це физичког истребл»ења, у огромној већини је прихватало лозив
да се приступи припремама за борбу пошто је то био једини пут
да изиће из тешког стања и једини начин да опстане. Зато су кра-
јишка села настањена српским живљем постала подручја у којима
су најуспјешније вршене припреме за устанак. У тим припремама
су велику улогу одиграли комунисти који су морали да се скла-
њају. из градова пред прогоном окупатора и усгаша. Међу овим
комунистима је био знатнији број Муслимана и Хрвата. Та чиње-
ница је знатно допринијела лакшем савлаћивању разних вјерских
неслога, јер је учешће ових луди у заштити и одбрани српског
становништва од усташа открило значај и величину заједничког
живљења и сарадње Срба, Хрвата и Муслимана у Крајшш.2
Ступање Совјетског Савеза у рат против Њемачке, земл>е која
је била виновник страдања српског становништва, уз потхрану тра-
диционалних веза и прича о помоћи руског народа, још вшпе су
опредијелили српско становништво у Крајини према устанку, од-
носно према комунистима који су га позвали на устанак и борбу.
Прејак утицај спољних чинилаца, без довољно сопствене политичке
свијести о природи устанка, учинио је да се српско сељаштво масов-
но опредијели за устанак. С масом српског становништва, у устанак
су унесена разна политичка стремљења наслијећена од пропалих
политичких партија, као и разни планови и жеље. Једино у чему
су се слагали готово сви устаници била је борба за заштиту села,
имовине и голих живота, односно за обарање постојећег несносног
стања, али се није било начисто са тим шта се жели послије тога.
Чињеница је да је највећи дио устаничке масе био у том тренутку
за обнову нешто преурећене старе Југославије. Мећутим, то је би-
ло управо оно пгго нису жељели други народи.
Муслиманско и хрватско становништво •није имало довољно
чинилаца за брзо и јасно опредјељивање. Брзина догађаја и пери-
ферно мјесто њиховог учешћа у њима условљавали су код овог
дијела становништва стање ишчекивања и резервисаности. Послије
пропасти Краљевине Југославије у којој су били угњетавани и коју
због маћехинских поступака нису могли осјећати као своју »домо-
вину«, доласком усташа дошло је још црње стање. Понудама и
обећањима усташа нису вјеровали, па су сматрали да је у тим
приликама најсврсисходније осгати у стању ишчекивања. Кад је
почео устанак у коме се под вођством комуниста нашло српско *
* Д. Лукач, Уст анак у Б о с а н с к о ј к р а ји н и , Београд 1967, 72—92.
137
сељаштво као основна снага, које је и раније било главни ослонац

режиму старе Јутославије, Муслимани и Хрвати разумљиво нису
имали довољно елемената за брзо опредјељивање. Велики значај
за развој НОП на свим национално мијешаним подручјима каква
је била Крајина имала је чињеница да су комунисти на вријеме
разумјели положај Муслимана и Хрвата и да су му прилагођавали
тактику и методе рада. Комунисти су као велику предност узимали
неутралан положај овог дијела становништва, односно његово од-
бијање да сарађује са окупатором и усташама. У таквом стању су
муслиманске и хрватске масе биле погодне за полаган и системат-
ски рад у циљу њиховог постепеног припремања и придобијања за
активно укључивање у напоре НОП.8 Радећи на организационом и
политичком учвршћивању устанка у Босанској крајини, комунисти
су у српским селима градили дугорочну политику сарадње с хрват-
ским и муслиманским живљем у неослобођеним селима која су
била формално под усташком влашћу, али која су представљала
резерву НОП одакле ће све брже почети да пристижу нови борци
до коначног укључивања ових подручја у ослобођену партизанску
територију (примјер Цазинске крајине).
Једна од главних особености у припреми и почетку оружане
борбе у Босанској крајини били су различити услови положаја и
живота појединих народа који ту обитавају — Срба, Хрвата и Му-
слимана, а као посљедица тога различити погледи на почетак и
развој устанка и на опредјељивгње за учешће у њему, у НОР и
револуцији. У глобалном смислу, становништво је непосредно по
дизању устанка у јулу 1941. било подијељено у двије групације:
ону која је била захваћена устанком (претежно крајеви настањени
српским становништвмо) и ону која је била под формалном вла-
шћу усташа (окупирани градови и дио села претежно настањених
муслиманским и хрватским становништвом). На оба ова подручја
— и на ослобоћеном гдје је процес прихватања линије НОП текао
легално и убрзаним темпом, и на неослобођеном гдје је дјеловало
илегални НОП — комунисти су на путу до циља, односно до пуне
побједе линије НОП, морали да савладавају многобројне отпоре и
препрекА те да на сваком од ових подручја поред општих и зајед-
ничких примјењују и посебне методе рада с масама.
На подручјима захваћеним устанком и ослобоћеним, једно од
основних питања у раду комуниста било је савлаћивање појава
стихијности које су се одражавале нарочито у крајевима гдје је
КПЈ од раније имала слабије остварен утицај. Сељаштво је по сво-
јој природи најчешће политички неопредијељено, неодрећено, флу-
идно, подложно утицајима са стране. Као такво, оно је и овдје би-
ло отворено за прихватање нечијих идеја и програма. Крајишко *
* Светозар Вукмановић Темпо, *СЈећање иа развој Народноослободилач-
ке борбе у Босни и Хсрцеговини«, у Зборнику Ратна с је ћ а њ а , књига I, Бео-
град 1961, 126—153; З б о р н и к докум енат а и подат ака о Н а р о д н о о с л о б о д и л а ч -
к о м рату ју г о с л о в е н с к и х н а р о д а (Даље скраћено 36. НОР), том IV, књ. 1,
Београд 1951, док. 30, стр. 80.
138
ДУШАН ЛУКАЧ: Н Е К Е ПОСЕБНОСГИ УСТАНКА У БК
сељаштво, нарочито оно на устаничким додручјима, имало је један

особен квалитет: било је у огромној већини антифашистички опре-
дијел>ено и спремно да прихвати борбу за истјеривање окупатора
и усташа из земље. Али мећу тим истим сељацима у раздобљу при-
према и подизања устанка, стицајем околности нашао се поред ко-
муниста и одрећен број политички опредијељених и дјелимично
образованих појединаца и група буржоаске оријентације који су у
датим приликама морали прихватити политику борбе против оку-
патора и усташа, али који нису били за сарадњу с комунистима,
нити су жељели да прихвате програм који је нудила КПЈ. Међу
овима су били наутицајнији и најрадикалнији припадници бивше
четничке организације.
Тамо гдје је већ у току припрема за устанак био остварен јачи
утицај КПЈ и гдје је становништво већим дијелом било придоби-
јено за НОП, ови појединци су привидно мировали, потајно радили
и припремали се да у погодном тренутку ступе у отворену издају.
Повољну околност у њиховом дјеловању чинила је њихова поли-
тичка, а често и одређена војна наобразба. Захваљујући томе, они
су у знатном броју устаничких група и чета успјели да заузму ко-
мандне положаје, нарочито на подручју Маљаче и централне Бо-
сне. Догодило се и на подручју Дрвара, гдје је Партија најцјело-
витије припремила и повела устанак, да су за командире неколико
подручних одреда били одређени прочетнички елементи.4 Овакви
антикомунистички опредијељени појединци отвореније су наступа-
ли у подручјима гдје је Партија била малобројнија и гдје је њен
утицај био слабији. Користили су разне потешкоће у устанку да
би ослабили утицај КПЈ као организатора устанка на појединим
подручјима и тражили савезника у свим могућим снагама и у свим
приликама. Користили су се разним тешкоћама које су настајале
као посљедица окупације, усташке и окупаторске пљачке добара,
глади у појединим предјелима и слично. Највише је кориштено
тешко насљеђе прошлости у односима мећу појединим народима,
а посебно сукоби на вјерској основи. Прочетнички опредјељени
појединци убјећивали су народ да су за прогоне, а нарочито за
убијање Срба која су у појединим мјестима изврпшле групице из
редова Муслимана и Хрвата, криви и одговорни сви Муслимани и
Хрвати. На тој основи је истицана парола »борбе против Турака«.
Политички необразовано житељство у селима у којима није раније
био остварен јачи утицај Партије као што су поједини крајеви у
Подгрмечу, око Гламоча, на Мањачи, око Јајца, у централној Бо-
сни, насједали су пропаганди присталица старог режима и четни-
ка, па је устанак на неким ужим подручјима поведен под паролом
борбе проттш Турака.5 У неке устаничке јединице нису примани
комунисти и родољуби Муслимани и Хрвати који су излазили из *
4 36. НОР, том IV, књ. 1, дск. 222, стр. 489; том IV, књ. 2, док. 16, сгр.
52; док. 20, сто. 63 —64; док, 23, стр. 67—68.
* Јово Шево, »Премошћавање братоубилачких понора«, Зборник сјећања
Подгрмеч у НОБ, Београд 1972, 859-862. 1 Ј
139
градова или прелазили са муслиманских и хрватских подручја у

српска села, односно уколико су примани, они су морали да крију
своју националност и да се представљају као Срби, или су послије
идентификовања били изложени сталној опасности.6 Штаб плив**
ских партизанских одреда био је приморан да 11. септембра 1941.
врати у Штаб дрварске бригаде двојицу Муслимана комуниста, јер
им је пријетила опасност да их убију устаници из Јања и Пљеве.7
Према извјештају Штаба партизанских одреда за Млиништа од 9.
септембра 1941, међу устаницима око Гламоча најбоље су радили
Шаћир Маслић и Јозо Вукичевић, али се наводи да они наилазе
на велике потешкоће пошто борци немају повјерења у њих јер је
један Муслиман, а други Хрват.8 Прочетнички елементи су план-
ски и систематски ометали сарадњу муслиманског и хрватског ста-
новнипггва са устаницима (на примјер, ометана је сарадња мусли-
манског села Бјелаја код Бос. Петровца са устаницима). И поред
предузетих мјера предострожности, четници окупљени око Петра
Биласа су успјели да 6/7. септембра покољу муслиманско станов-
нипггво у Кулен-Вакуфу.9
Послије неуспјеха усташко-домобранске офанзиве непосредно
послије дизања устанка и пропалог покушаја да се униште уста-
ничка жаришта у Крајини, окупатор је закључио да усташка власт
није кадра да се одржи без његове подршке, односно да би ору-
жана сила НДХ у рату против НОП била поражена. Стога је по-
тражен ослонац на прочетнички опрсдијељене појединце и групе
у устаничким јединицама помоћу којих је требало приступити раз-
бијању јединства устанка. Приликом офанзиве италијанске војске
да би поново окупирала Босанску крајину у августу и септембру
1941, истовремено су кориштени оружана сила и пропаганда у ци-
љу да се устанак разбије. Прочетнички опредијељени појединци,
који нису прихватали линију НОП о сарадњи народа на подручју
Крајине, објеручке су прихватали подршку италијанског окупато-
ра и непосредно се ставили у његову службу. Италијанске пароле
о тобожњем спасавању Срба од усташких злочина, уз понуду одре-
ђене материјалне помоћи имале су успјеха у крајевима гдје Пар-
тија није снажније утицала на народ.10
' 1-
* Д. Лукач, нав. дело, 93—242.
■\\ 1 36. НОР, том IV, књ. 1, док. 131, стр. 288—291.
' 36. НОР, том IV, књ. 1, док. 113, стр. 262; док. 188, стр. 415.
* Перо ПилипоБић, »Ослобођење Кулен Вакуфа«, Зборник сјећања Пехро-
вац у НОБ, књ. 1, Сарајево 1974, 600—602; Ахмет Хромаџић, Село Бјелај,
Зборник сјећања, Петровац у НОБ, кн>. 2, Сарајево 1974, 494—497; Перо Пи-
липовић, »Истина о једном злочину«, Петровац у НОБ, 603—605; Душан Ца-
рић, »У муслиманском селу Бјелају«, Зборник сјећања Арвар 1941—1945, књ.
2, Дрвар 1972, 630—633; Коста Наћ, Из ратних дана, Зборник Ратна сјећања,
књ. 1, Београд 1961, 318—320.
м 36. НОР, том IV, књ, 1, док. 12, стр, 36; док. 13, 38—42; док. 14, стр.
43—44; док. 77, стр. 170—174; док. 111, стр. 248; док. 138, стр. 388; док. 184,
стр. 410.
140
ДУШАН ЛУКАЧ: НЕКЕ ПОСЕБНОСТИ УСТАНКЛ У БК
Удружена јака оружана сила и добро вођена пропаганда омо-

гућиле су италијанском окупатору да уз помоћ групе четнички
опредијељених устаничких командира Мане Роквића, Пере Бнласа,
Илије Деснице и Владе Мораче продре преко ослобоћене терито-
рије Дрварске бригаде, али нису успјели да угуше и омету развој
НОП на овом подручју.11 Штавише, захваљујући привржености коју
је овај народ испољавао према НОП-у, онггрнца италијанске офан-
зиве и групе сарадника италијанског окупатора »италијанаша« ис-
трошила се на ширем подручју Дрвара, па су Италијани и њихови
сарадници имали још мање успјеха у походу даље према Подгрме-
чу и у друге крајеве Босанске крајине.
На другој страни иза устаннчких фронтова у окупираним цен-
трима и у муслиманским селима која су била формално под вла-
шћу усташа, окупатор и квислинзи су подузимали све могуће мје-
ре да продубе јаз измећу Срба на једној и Муслимана и Хрвата
на другој страни, и да најоштријим поступцима спријече сваки по-
кушај сарадње становништва са устаничких подручја и становни-
штва из окупираних дијелова. Уз војне мјере кажњавања преко
пријеких судова свих оних у које би се чак и посумњало да сара-
ћују са НОП ширена је организована пропаганда о угрожености
житељства од устаника и комуниста. Националистичке и фашн-
стичке снаге нису имале успјеха ни на овој страни. Мали број гра-
ћана и сељака у Крајини активно се ставио у службу усташа. Му-
слиманско и хрватско житељство, рачунајући ту и онај дио ста-
новништва које је било у стању ишчекивања развоја догаћања, ни-
је вољело усташе и НДХ као ни у цијелој Хрватској, Босни и Хер-
цеговини, и није хтјело ући у окупаторову службу.12*Муслимани и
Хрвати широм Крајине штитили су и сакривали српске породице
од прогона усташа, често и по цијену сопствених живота.18
У овако компликованим условима, крајишки комунисти су мо-
рали да раде на ширењу и јачању НОП са обе стране устаничких
фронтова и да организовано и систематски савладавају читав низ
потешкоћа на путу до коначног циља. Против отворених и поли-
тички оформљених непријатеља на било којој страни поведеиа је
већ од самог почетка најодлучнија оружана борба. Такве снаге у
служби окупатора, звале се усташе или четници, морале су бити
побјећене само оружјем. Против низа најразличитијих отпора и
негативних појава које су настајале као посљедица политичке не-
образованости, вјерске затуцаносш, вјешто воћене окупаторове
11 Милутин Морача, »Устанак«, Зборник сјећања Д р в а р 1941—1945, кн». 2,

Дрвар 1972, 35—37; Илнја Матерић, »Дрвар у пламену« V истом зборнику,
680—683.
° Опшнрније, Богдан Крнзман, Анге П а в е л и ћ и уст аш е, Загреб 1978, 507;
Фикрета Јелић-Бутић, Усташе и Н е з а в и с н а Д р ж а ва Х р ва т ска , 1941— 1945, За-
греб 1977, 74—96.
и Наил Реуић, »Мајка Девла и осам зидара«, Зборник П о д гр м е ч у Н О Б ,
кн>. 1, Београд 1972, 335—339; Бранко Ј. Бокан, С р е з С а н с к и Мост у Н О Б , I,
Бања Лука 1980, 102—104.
141
пропаганде, оганте необавјештености и слично, крајишки комуни-

сти су већ од устанка повели организовану политичку борбу, упор-
но радећи на придобијању нових сарадника у редове НОП.
Као најподеснији и најшире заступљен облик рада у тешким
ратним условима показали су се свакодневни лични контакти ко-
муниста и активиста КПЈ са масама. Сваки боравак у неком селу
или засеоку, пролазак кроз дио ослобоћене или полуослобођене
територије кориштен је за сусрете и разговоре с мјештанима о то-
ковима другог свјетског рата, о резултатима и циљевима ослобо-
дилачке борбе. Приликом тих сусрета и разговора, често је била
најприсутнија тема о разбијачкој политици окупатора, о његовим
мрачним намјерама да уз помоћ малог броја сарадника покуша
придобити дио становгопптва, о његовој политици да сијањем мрж-
ње мећу народима разбије њихово јединство и обезбиједи пљачку
природних и других богатстава из ових крајева. Указивано је на
значај сарадње и братства народа који живе у Крајини, без чега
нема будућности и опстанка ниједном народу који живи на овом
подручју. У селима са српским становништвом, значајну улогу у
његовању и развијању сарадње српског становништва са Мусли-
манима и Хрватима одиграли су комунисти Муслимани и Хрвати
који су се налазили у партизанским јединицама и најактивније
учествовали у заштити српских села од окупатора и усташа. Њи-
хов лични примјер у раду и понашању, јунаштво у борбама које
су најчешће воћене у циљу да се заштите угрожена српска села
или збјегови дјеловали су снажно у напорима да се савлада непо-
вјерење према Муслиманима и Хрватима и код најзаосталијег ди-
јела становништва. Ипак је највећи дио дјелатности око придоби-
јања становништва за програм НОП обављен кроз организоване
политичке облике рада у партизанским јединицама и позадини, од-
носно кроз разне трансмисије преко којих је Комунистичка пар-
тија остваривала свој утицај у народу: преко политичких комеса-
ра, скојевских организација у војсци и позадини, кроз рад омла-
дине, жена, преко органа народне власти и слично.
Масовност и снажно изражена динамика устанка у Крајини и, по-
себно, малобројност партијског чланства биле су објективне сметње
настојањима обласног руководства КПЈ и руководстава устанка у по-
јединим крајевима да дјелатност установе политичких комесара од
почетка поставе на чвршће и организованије основе.14 У већем бро-
ју устаничких региона и јединица, ова установа је до половине
септембра 1941. радила под називом политичких секретара. Њихов
рад у устаничким јединицама није могао бити постављен у оквире
које је захтијевала и претпостављала функција политичког коме-
сара. Ти људи су често обављали и многе друге послове из области
организовања оружаних акција, заштите ослобоћених села, бриге
14 Опширније Никвла Живковић, »Политички комесар и његова улога у

народно-ослободилачком покрету до доношења статута пролетерских бригада
фебруара 1942, године«, Зборник радова X X век, XI, Београд 1972, 367—418.
142
око опскрбе војске и народа, обезбјеђења избјеглица, збјегова итд.

Били су то п о с л о е и који су се као нужда и животна потреба у на-
родном устанку наметали организаторима и вођама устанка — чла-
новима КПЈ. Партијске ћелије, чак и оне које су имале извјестан
број својих чланова на окупу, па и партијска руководства, нису
све до краја септембра имали времена да размишљају о унутарпар-
тијским потребама и задацима КПЈ, него су све могућности свог
ангажовања упражњавали међу устаницима, на фронтовима или у
позадини коју је требало тек организовати и усмјерити. Стога је у
том времену примл»ено врло мало нових чланова у КПЈ, а мање
се радило на идејној изградњи унугар партијских ћелија, обавл»а-
јући те задатке појачаном брзином и у повећаном обиму кроз сва-
кодневан идејно-политички рад са устаницима.
Послије преустројства НОП-одреда у Крајини у духу смјерница
донесених у Столицама извршена је нова организација комесарске
службе у свим јединицама крајишких НОП-одреда. Она је имала
велику улогу у политичком васпитању хиљада бораца у крајишким
јединицама, а исто тако је пружила огромну помоћ позадинским
органима КПЈ у придобијању сеоских маса за линију НОП, за брат-
ство и јединство.15 Уз свакодневну подршку и помоћ партијских
ћелија, скојевских актива, напреднијих омладинаца и бораца, по-
литички комесари у јединицама су радили на подизању образовног
нивоа и свијести бораца међу којима је био највећи број сељака,
неписмених или полуписмених, политички потпуно необразованих.
Тамо гдје је овај рад био добро организован, партизанске јединице
су постале чврсто организована, усмјерена и интензивна школа у
којој су борци, по природи бистри, стицали основна сазнања из
писмености, а истовремено и основна сазнања о збиваљима у сви-
јету и земљи, о намјерама окупатора и издајника. Кроз ову школу
борбе за слободу, они су постајали бескомпромисни борци за ли-
нију народног ослобођења, братства и сарадње међу свим народи-
ма у Југославији. Истовремено, партизанске јединице су преко сво-
јих партијских организација и њених трансмисија у војсци пружи-
ле неоцјењиву помоћ у придобијању становништва за линију НОП.
Нарочито на ослобођеном територију, главну базу борбе про-
тив свих препрека на путу до пуне побједе линије НОП чинио је
организован политички рад партијских организација, организације
Скоја и других чинилаца позадинског рада и живота на ослобођеној
територији. Полазило се од дјеловања у оквиру сеоских ћелија ко-
је су попуњаване провјереним али недовољно политички образова-
ним активистима са села, па све до дјеловања са најширим кру-
гом становништва. Чак и код неких новопримл>ених чланова Пар-
тије требало је васпитним радом и утицајима отклањати остатке
сумње у могућност да се успостави потпунија сарадња појединих
народа који живе на овом подручју.
ц 3 6 . Н О Р , том IV, књ. 1, док. 25, сгр. 65; књ. 2, док. 15, стр. 48—51;
том II, књ. 1, стр. 71—74.
143
Овај посао је био јопг шири и одговорнији у оквиру Скоја и

омладине. Омладина је била најмасовнији ученик и најважнији
ослонац рада и борбе и у јединицама и у партизанској позадини.
У тој маси младих и још политички недовољно изграђених људи
требало је збрисати све сумње код појединаца и постићи да сви
они истински схвате цил»еве народноослободилачке борбе, као и
неопходност слободе за све без обзира на националну, вјерску или
неку другу припадност. Тамо гдје су партијци добро организовали
рад Скоја и омладине као што је то било на подручју Козаре, Под-
грмеча, Дрвара и околине, Јања и Пљеве, омладина је постала не
само неисцрпан извор одакле је КПЈ регрутовала нове чланове не-
го и основна снага у напорима за укључивање у НОБ свих распо-
ложивих људских и материјалних потенцијала већ у току самог
учвршћивања устанка. Омладина је на овим подручјима била глав-
ни ослонац КПЈ и носилац свих послова, почев од сабирања љети-
не и смјештаја плодова до бриге о рањеницима, избјеглицама, те
учешћа у оружаним акцијама на непријатељска упоришта. На свим
овим пословима и задацима борбе, равноправно мјесто су заузи-
мале жене.
Народноослободилачки одбори су били значајан чинилац у цје-
локупној политици ширења и јачања НОП и придобијања станов-
ништва за политику равноправности и сарадње међу народима на
овом подручју. Процес њиховог рађања из борбе, демократски на-
чин бирања и опозива оних који не одговарају потребама и циље-
вима борбе, њихов равноправан однос према свим житељима одре-
ђеног насеља или региона били су јемство и вјесник новог демо-
кратског поретка. Народни одбори су представљали очигледан при-
мјер да се успостављају нови односи међу људима и најубједљи-
вије показивали шта овим народима доноси побједа над окупа-
тором.
У процесу организационог и политичког учвршћивања ослобо-
дилачког покрета од јула 1941. до прол>ећа 1942, у Крајини су се
све политичке организације као његов главни ослонац и саме ра-
звијале. Са растом устанка и ширењем ослободилачког покрета од
л>ета 1941. до прол>ећа 1942, и ове политичке организације су се
шириле, јачале и изграћивале. У то вријеме је проширивана мрежа
ћелија и актива ових организација на ослобоћена подручја Босан-
ске крајине. У сваком већем селу или групи мањих села ницале су
и развијале се ћелије КПЈ, активи Скоја, омладине и жена, те на-
родни одбори. У прољеће 1942. није на подручју Козаре, Подгрме-
ча, Дрвара и околине, Јања и Пљеве било ниједног кутка који није
био покривен организованом мрежом рада на ослобођеној терито-
рији. У октобру су образовани окружни комитети КПЈ, затим је
почело оснивање и окружних комитета Скоја и других руководста-
ва, а крајем 1941. приступило се формирању среских комитета КПЈ.
Доградњом осе мреже органа НОП, на овим подручјима је оства-
рена потребна основа за укључивање цјелокупног становништва у
НОП. Отпадање од линије НОП и напуиггање његових начела —
144
борбе за ослобоћење од окупатора и домаћих издајника и за оства-

ривање нових демократских односа — могло је да буде само појв*
диначно јер је огромна маса била за НОП.
Главни облици рада на ослобоћеној територији у савлађивању
појединачних и групних отпора и у провођењу линије НОП у на-
роду били су масовни облици политичког рада, конференције, збо-
рови, разни курсеви, облици културно-васпитног рада: сјела, ва-
спитне 1рупе, забавни културно-образовни програми, итд.16 Народ-
ни зборови, које је Партија користила и раније када су то окол-
ности дозвољавале, од устанка су постали редован облик рада с
народом. Обично су кориштени празнични дани, вјерски празници,
годишњице везане за историјат радничког покрета или неки зна-
чајнији датуми за поједина подручја. Партијски, политички и вој-
ни руководиоци или истакнути мјештани обраћали су се народу и
кроз живу ријеч га упознавали са стањем у свијету, кретањима на
свјетским фронтовима, с развојем НОП, успјесима партизана и сли-
чно. На свим зборовима и у иступима активиста НОП, готово уви*
јек је била присутна, а често и главна тема, борба за укључивање
у НОП припадника свих народа који овдје живе, стварање климе
повјерења међу њима, сарадње и јединства као једине алтернативе
напретка и опстанка свих тих народа, У раздобљу 'интензивног
учвршћиЕања НОП у појединим подручјима Крајине крајем 1941.
били су уобичајени зборови на којима је вршена смотра бораца
подручне партизанске јединице. Тада су нови борци обично пола-
гали партизанску заклетву, а на неким зборовима је вршено откри-
вање и коначно одстрањивање из јединица оних појединаца који се
услијед непослушности или вјерског занесењаштва нису могли у-
клопити у токове ослободилачког рата, посебно оних који нису
хтјели прихватити равноправну сарадњу свих народа на овом по-
дручју. Нарочито су били познати и значајни зборови и смотре
бораца који су у децембру 1941. и јануару 1942. уз присуство ко-
манданта 2. КНОП козарског одреда Младена Стојановића одржа-
ни на подручју 1. КНОП подгрмечког одреда. Ове комбиноване
смотре су имале политички мотив — да се колебљиви појединци
у неким јединицама придобију за линију НОП, за братство и је-
динство.17
Значајну улогу у просвјећивању и политичком образовању на-
рочито сељачке омладине у ослобођеним селима имале су васпитне
групе на којима је посредством скромне писане ријечи, такође до-
минирала тема заједничке ослободилачке борбе Срба, Хрвата и
Муслимана, односно тематика братства и јединства међу овим на-
родима. Уз редовне вијести о стању у свијету кориштени су чланци
из партизанске штампе у којима је указивано на потребу заједнич-
ке борбе против окупатора и његових сарадника, на нужност из-
м 36, НОР, том IX, књ. 1, док. 38, стр. 134—138.

и 3 6 . Н О Р , том IV, кн», 3, док. 25, стр. 71—79; док. 31, стр. 90—93; док. 61,
стр. 178—180.
10 Историјски зборннк 145
ИСТОРИЈГСКИ ЗБОРНИК
градње новог друштвеног поретка у коме неће бити социјално и

национално повлашћених и потчињених. До прол»ећа 1942, на по-
дручју козарачког, подгрмечког и дрварског округа у сваком ве-
ћем селу дјеловале су такве групе. Сличну улогу су вршиле десе-
тине аналфабетских течајева на којима је омладина обучавана пи-
смености и истовремено вјерности линији НОП, братства и једин-
ства.18
Успјесима на овом значајном послу доприносили су и разно-
врсни облици културно-забавног рада, омладински хорови, рецита-
торске и дилетантске секције, фолклорне групе и друге разне сек-
ције које су ницале у Крајини и успјешно дјеловале већ у току
прве зиме НОР. На овим народним културно-забавним сусретима
и приредбама пјеване су народне и родољубиве пјесме, а од краја
1941. чуле су се и тек настале партизанске пјесме у којима је по-
себно његовано братство и јединство. Рецитоване су углавном пје-
сме родољубивог и напредног садржаја и прве пјесме пјесника пар-
тизана. Дилетантске групе су изводиле напредне скечеве настале у
то вријеме, са садржајем о најзначајнијим токовима устанка, о не-
вољама и тешкоћама које су се раћале и о њиховом савлаћивању,
гдје је такоће била најчешће присутна тематика борбе за братство
Срба, Хрвата и Муслимана.19 У заснивању и ширењу идејно-поли-
тичког и образовно-васпитног рада, уз живу ријеч је најзначајнију
улогу вршила партизанска штампа у којој су од изласка првог
броја Герилца у Дрвару измећу 27. јула и 1. августа 1941. до Кра-
ји ш ко г паргизана почетком 1942. нућени разни материјали, свака-
ко у скромним размјерама, за све облике и видове идејно-политич-
ког, васпитно-образовног и културно-забавног дјеловања.28
Многи од ових облика који су успјешно примјењивани на осло-
боћеној територији нису могли бити кориштени у раду с народом
у окупираним градовима и селима која су била под формалном
влашћу усташа, а претежно су била настањена муслиманским и
хрватским живл>ем. Отежани услови у раду за придобијање мусли-
манских и хрватских сел»ачких маса нису поколебали комунисте;
напротив, они су због тежих околности још више појачали напоре
за јачање веза и утицаја на народ у овим крајевима без чијег уче-
шћа није могла бити успјешно изведена ослободилачка борба у
Крајини. У раду са овим дијелом становништва корииггени су по-
средни и непосредни утицаји. Посредан утицај је ширен кроз јача-
ње НОП у српским селима. Масовно опредјељивање овог живља за
линију НОП отварало је видике за сарадњу с Муслиманима и Хр-
ватима у још неослобоћеним подручјима у Крајини. Најпотпунија
слобода и равноправност дијела муслиманског и хрватског станов-
ништва које се послије устанка нашло у оквирима ослобоћене те-
риторије (Поткалиње, Орахова и друга села) било је стварна по-
“ 36. НОРџ том IX, књ. 1, док. 38, стр. 132—138,

п Исто.
м 36. НОР, том IV, књ. 1, док. 6, стр. 20; том IX , књ. 1, док. 38, стр. 136.
146
тврда да се НОП бори за нов пордеак и за нове братске односе

народа у цијелој Југославији.
Однос устаннка и партизана према домобранима који су зароб-
л»авани у борбама и пуштани да се врате својим кућама доприно-
сио је придобијању за НОП муслиманског и хрватског живља из
чијих су села били ти домобрани. Захваљујући дјеловању комуни-
ста, устаници су у цијелој Крајини, с неколико изузетака, већ у
самом почетку борбе пуштали кућама заробљене домобране или
наоружане цивиле из хрватских и муслиманских села. Касније кад
је почело организационо срећивање устанка, партизански штабови
су пуштали и спроводили заробљене домобране у правцу њихових
обитавалишта. Тако је штаб Дрварске бригаде већ у септембру пу-
стио и организовано пребацио према појединим дијеловима Хрват-
ске неколико десетина заробљених домобрана који су претходно
бнли упознати с циљевима народноослободилачке борбе.21 Козарач-
ки партизани су у борбама крајем 1941. заробили око 430 домо-
брана од којих су само тројица официра била задржана за размје*
ну заробљеника, а сви остали су послије опскрбе за пут испраћени
својим кућама пошто су претходно бнли упознати са циљевима
борбе.22 Повратак ових људи у разне дијелове НДХ па и у неосло-
бођене предјеле Крајине, допринио је схватању становништва да
оптужбе окупатора и усташа о убиствима која чине устаници над
Муслиманима и Хрватима нису истините. Становништво у неосло*
боћеним предјелима је преко ових домобрана сазнало праву исти-
ну о борби партизана: да је она заједничко дјело и једино могућан
пут ка ослобоћењу и несметаном развоју и Муслимана и Хрвата
и Срба.
Комунисти су под отежавајућим околностима дјеловали и у
неослобоћеним подручјима, посебно интензивно мећу радницима у
градовима. У Бањалуци је успјешно дјеловала партијска организа-
ција која је усмјеравала рад бројније скојевске организације и још
већег броја граћана-сарадника илегалног НОП. У другим среским
средиштима: Приједору, Бос. Дубици, Бос. Новом, Бос. Крупи, Би-
хаћу, Санском Мосту, Бос. Петровцу и Јајцу радиле су партијске
групе или поједини чланови повјереници и активисти КПЈ, уз број-
није акгиве скојеваца или активиста НОП. Уз извршавање многих
задатака у прилог борбе, ова разграната и организована мрежа
илегалног НОП у окупираним градовима и неким селима, воћена
комунистима, највећу пажњу је посвећивала томе да придобије
што већи број активних учесника у Народноослободилачком по-
крету. Посебна пажња је окренута слојевима неопредијељеног хр-
ватског и муслиманског становништва према коме је била усмје-
рена окупаторска и квислиншка пропаганда. У раду комуниста у
окупираним градовима кориштени су у нешто суженом обиму слич-
ни облици рада као и на ослобоћеној територији. Најједноставнија
а 36. НОР, том IV, књ. 1, док. 191, стр. 419,

“ 36. НОР, том IV, књ. 3, док. 3, стр. 23.
147
је била жива ријеч и веза с појединим граћанима, али је такав

облик рада био најопаснији. Далеко прикладнији облик било је
општење путем писане ријечи, преко партизанске пггампе која је
илегално уношена у окупиране градове и на неослобођену терито-
рију, радио-вијести које су често умножаване и у градовима, затим
посредством прогласа, петиције и слично. Аутор и доносилац ових
материјала морао је то радити тајно, чиме је била обезбијеђена
већа сигурност активиста илегалног НОП.м
Значајну улогу у раскринкавању политике и намјера окупато-
ра у придобијању становништва неослобођених подручја имали су
добро саставл>ени прогласи и леци које су упућивали разни фору-
ми НОП појединим групацијама становништва у Крајини, или у
цијелој Босни и Херцеговини, те Југославији. Док су леци и про-
гласи партијских руководстава Босне и Херцеговине до почетка
устанка упућивани цијелом народу, у лецима и прогласима послије
устанка најчешће се обраћало народу на неослобођеној територији.
У прогласу ПК КПЈ за Босну и Херцеговину с почетка септембра
1941, нагласак је стављен на припаднике хрватске војске. Позивани
су да се не боре против устаника и да не служе циљевима окупа-
тора и његових слуга Павелићевих усташа.24 Овакав проглас домо-
бранима упутио је крајем септембра 1941. и ЦК КПЈ, позивајући
их да окрену своје оружје против фашизма и да се сврстају у ре-
дове бораца за ослобођење цијеле земл>а, за равноправност и са-
радњу свих народа који живе на територији Југославије.25 Крајем
септембра, ПК КПЈ је поново упутио проглас народима Босне и
Херцеговине у којим су посебно позвани Муслимани и Хрвати да
не слушају Павелића и усташе које су најобичније слуге окупато-
ра, него да се прикључе устанку српског народа за опште ослобо-
ђење, за равноправну и слободну заједницу Муслимана, Хрвата и
Срба.28
У вријеме сазријевања и учвршћивања устанка у Босанској кра-
јини, више прогласа сличне садржине слали су и други органи
НОП и руководства КПЈ у Крајини. Највећи број је упућиван још
неослобођеним подручјима у која су, без опасности да ће бити
ухваћени, активисти НОП убацивани у окупиране градове и на не-
ослобођену територију. Неки од ових прогласа упућивани су на
адресу појединих народа. Тако је ПК КПЈ за Босну и Херцеговину
у новембру упутио проглас на адресу Муслимана и позивао их да
не насједају лажима и пропаганди усташких агената и других оку-
паторских плаћеника, него да крену у сарадњу са Србима и Хрва-
тима у ослободилачку борбу кроз коју сви једино могу да дођу до*
в Душанка Ковачевић и Зага Умичевић, »Неки подаци о дјеловању На-

родноослободилачког покрета у окупираној Бањој Луци«, Зборник Бања Лука
у новијоЈ историји, СараЈево 1977, 585—603; Д. Лукач, Бања Лука и околица
у рату и револуцији, Бања Лука 1968, 129—224.
14 36. НОР, том IV, књ. 1, док. 120, стр. 263—267.
н 36. НОР, том IV, књ. 1, док. 280, стр, 457—460.
* 36. НОР, том IV, књ. 1, док. 213, стр. 265—269.
148
ДУШАН АУКАЧ: НЕКЕ ПОСЕБНОСТИ УСТАНКА У БК
праве националне и социјалне слободе.27 Ове садржајне поруке,

вјешто растуране по неослобођеним подручјима, доприносиле су
ширењу истине о циљевима НОП и помогле тамошњем становни-
штву да се опредијели за учешће у борби против окупатора.
Богатство и разноврсност садржаја и облика у раду комуниста
у првој фази учвршћивања устанка и његовог претварања у НОР
на ослобођеним и неослобођеним подручјима Босанске крајине до-
вели су већ након шестомјесечног рада и борбе до очекиваних ус-
пјеха у свим дијеловима Крајине. Ту су комунисти преко партиј-
ских ћелија или активиста успјели да учврсте свој утицај до рата,
затим посебно у току припрема за устанак и у фази његовог орга-
низационог и политичког учвршћивања. Већ у прољеће 1942, цјело-
купно житељство на подручју козарачко-подгрмечког, дрварског и
јајачког округа било је придобијено за линију и програм НОП, за
братство и сарадњу Срба, Хрвата и Муслимана. У неослобођеним
селима и окупираним градовима одвијао се процес опредјељивања
Муслимана и Хрвата за НОП и сарадњу са Србима који су чинили
већину становништва на ослобоћеној територији. Из низа субјек-
тивних и објективних слабости, овај процес није био завршен на
подручју централне Босне, па се његово довршење протегнуло на
слиједеће раздобље оружане борбе — кроз 1942. годнну.
Тако су крајшпки комунисти у вријеме од краја јула 1941. до
краја фебруара 1942. успјели да на ширем подручју Крајине савла-
дају све препреке и отпоре и да обезбиједе даљи несметан развој
НОП на овом подручју. Веома тежак задатак да се отклони јаз
између Срба на једној и Муслимана и Хрвата на другој страни,
којн је окупатор иначе опасно продубио, био је испуњен у потпу-
ности. Приступило се изграђивању новог облика односа међу овим
народима, односа сарадње заједништва, братства и јединства. Уста-
ничка борба која је у прво вријеме имала изразито српско оби-
љежје и била оптерећена низом организационих, политичких и идеј-
них слабости, прерасла је у народноослободилачки рат у који је
уз српско становништво и комунисте све масовније улазио му-
слимански и хрватски живаљ. Око четири петине ослобоћених по-
дручја из устанка, то јест козарачки, бихаћки, дрварски и јајачки
округ, били су у цјелини придобијени за програм НОП. С малим
изузецима, становништво је на овим подручјима било припремљено
и војно и политички за најтеже напоре дуготрајне ослободилачке
борбе против сваког агресора и непријатеља. Највећа тековина по-
лутодишњег дјеловања комуниста у овим подручјима била је ко-
начна и чврста опредиј ел>еност становништва за политику братства
и јединства, и за оствариванл друштвених односа у којима ће бити
зајемчена пуна слобода свим народима у Југославији.
У преосталом дијелу Крајине, централној Босни, Мањачи и у
неким крајевима око Гламоча и Бањалуке, политичка диференција-
а А р х и в С а ве за ком унист а Б о с н е и Х е р ц е г о в и н е , том III, кн». 1, Сара-

јево 1952, 131-135.
149
ција још није била завршена. Међутим, и овдје су четници успјели

да придобију бројно слабије снаге и да се одржавају на овим по-
дручјима једино захваљујући подршци и заштити усташа, Нијема-
ца и Италијана. На пшрим подручјима централне Босне, гдје Пар-
тија није успјела да обезбиједи јачи утицај, нарочито у селу, снаге
НОП су привремено и само површински биле потискиване, али је
и овдје већ у другом дијелу 1942. године поново превагнула линија
НОП. И из ових крајева као и из још неослобоћених села Крајине
кренуле су хиљаде бораца у крајишке партизанске јединице. V
свим тим још потпуно необраћеним и непридобијеним дијеловима
Крајине стагнирао је број граћана који су се опредјељивали за
активну сарадњу са окупатором. Истовремено је број и активних
бораца и сарадника НОП растао из дана у дан. Све је мање бивало
неутралних и неопредијељених. На тај начин су крајишки кому-
нисти на дјелу испунили свој најкрупнији задатак: да народни ус-
танак прерасте у НОР и револуцију свих народа који живе у овој
области, и да се оствари дуго стремл>ење свих родољуба овог краја
— братство и јединство Срба, Муслимана и Хрвата.
О и ја п I мкаб
80М Е 8РЕС1Р1С1ТТЕ8 О Р ТН Е АСТ1У1ТУ О Р СОММХЈШ8Т8 Ш ТНЕ

Ш 8ТЈККЕСТ10Н О Р В08А1Ч5КА К К А ЈШ А
бптшагу
А1геас1у Јп №е соигзе ргерага1;1оп8 *ог №е ЈпбиггесИоп ап<1 езресЈаЦу а1

1ће Ише чгћеп 11 'игаз пзеп ап(3 § 1Уеп а ШгесИоп, 1ће сотшип!з15 о! Возапзка
К г а јт а л^еге соп1гоп1ес! ■игИћ а зег!ез о1 зресЈЦс ргоШ етз апс! 1азкз, јтрозес!
ћу 1ће сћШсиЦ ћегИа§е о! 1ће раз! ап<Ј ћу 1ће §епега1 зЦиаИоп 1 п 1ћЈз ргоухпсе.
Тће т а з з П51п§ оГ 1ће 8 егћ 1ап реазап!з, 1 П зрЦе о! 1ће ргеу1оиз1у асћ 1 еуес! т -
Пиепсе о! 1ће СРУ атЗ о! 1ће (ЗетосгаИс тоуетеп!;з т Шезе раг!з, соп1атес!
е1етеп1з о! зроп1апеоизпезз, геН§1 оиз со1оиг1п§ апсЗ ро1Шса1 з1гау1п§з. Тће сг1-
т е з регре!га1ед ћу 1ће из!азћаз оп 1ће 8егћ1ап рори1аНоп 1 псЦес1 1ће асИуЦу
оГ 1 ће паИопаНзИс §гоирз апН сиггеп!з ш 1ће 11иМ т а з з о! тзиг§еп1з.
Оп 1ће о!ћег ћапН, 1ће Сгоа! апН Моз1ет реазап!гу гетаЈпеН 1п 1ће ехрес-
1ап1 атЗ ипНесШеН аЦЦшЈе. Уегу реор1е 1гот 1ће гапкз о1 Сгоа1з апН Мо-
з1етз еп!еге<1 1ће зепсдсе о1 1ће оссирхег ап(3 о! из!азћаз. СопзШегте 1ће 1ас1
1ћа1 т 1ће тгШа§ез угИћ Моз1ет апН Сгоа! рори1аНопз 1ће из1азћаз тапа§е(1
1о ез1аћИзћ 1ће ог§апз о! 1ће из!азћа аи!ћоп1у, 1ћ!з рори1аИоп тоаз 13о1а1ес1 Јгот
1ће агеаз тћаћИеН ћу 1ће 8егћ!апз оп т»ћ1сћ 1ће дпзиггесИоп л^аз ћедп§ рге-
рагеН апсЗ 1а1ег сопНис1еН.
ТЈпдег зисћ сопдШопз 1ће соттипдз^з луеге оћН§ед 1о адар! 1ће!г асЦуЦу
1о 1ће геа1 сопдШопз апсЗ геа1 зИиаИоп т 1пШуШиа1 паггочгег ге§1опз. 1п ад-
д^Ноп 1о §епега1 теазигез тлсМсћ шеге 1акеп '»Цћ а у!елу 1о з1геп§1ћепт§ 1ће
Моуетеп! о! КаНопа1 ГЛћегаИоп ћо!ћ 1П 1ће 1пзиггес11опа1 гезр. Н5ега1ед 1ег-
гИог^ез апд !п 1ће ге§1опз ипдег 1ће ги1е о! из!азћаз, 1ће с о тти тз1 з ћад 1о
арр1у а1зо зрес1а1 теазигез, дШегеп! 1ог Нћега4ед апд поп-Нћега!ед 1еггИог1ез.
Тће тоз! 1троПап1 апд 1ће з1гоп§ез! теапз игаз 1ће даНу апд ллге11 ог§ап1гед
роННса! л^огк. Оп 1ће 11ћега1ед 1егг!1огЈе8 лкгаз аррНед а \ућо!е зресЈгит о!
Гогтз о! ога1 апд ллггШеп соп!ас!з л^Цћ 1ће реор1е, л^ћегеаз оп 1ће поп-Нђега1ед
1еггНог1ез 1ћеу гезоПед сћ!еПу 1о ипдег§гоипд Зогтз оЗ асНоп. Тће ог§ап1гег
150
ДУШАН ЛУКАЧ: НЕКЕ ПОСЕБНОСГИ УСТАНКА У БК
оЈ 1ћ18 епНге ас1т1у \уеге Љеу Рагђг огбапЈгаИопз аш1 1ће ша1п биррог! оI
1ћјз шогк \уеге 1ће ро1Шса1 ог^агпгаћопз о1 1ће уоиШ, о! 1ће \Уотеп апћ оШегз,
аз \уе11 аз 1ће огеапз о* 1ће реор1е’з аиШогћЈез.
Тће &)гтз о1 асНоп атоп§ 1ће шаззез \уеге ћеЈп§ еуегу сЗау еп1аг§ес1 апс!
1Шргоуес1 ћоШ диаШаНуе1у апс! чиапШа11уе1у. Тће пишћег о! асИу1з1з апс! о{
а<3ћегеп1з о ! 1ће Нпе о! 1ће \Уаг о! Ка1допа1 ГлћегаМоп апс! о! 1ће геУо1иНоп
о! Ше реор1ез о ! Уи§оз1атуЈа §ге\у Јгош сЗау 1о <1ау. Тћапкз 1о 1;ће гезоигсе!и1-
пезз апс! еп§а§ешеп1, 1ће сотишз1з о! Возапзка Кгајдпа таз!еге<1, аз еаг1у аз
џд Ше ћ е § т п т § о! 1942, дп 1ће §геа1ез1 раг1 о{ Возапзка Кгајдпа, питегоиз
ргоћ1етз о! 1ће тзиггесИоп ап<1 1ће ћпе о! 1ће Моуетеп! о! КаИопа! Глћега-
Иоп ћесате дотдпап! 1п 1ће \Ућо1е о! Возапзка К гајта. Тће Моуетеп! о? N3-
Иопа1 Оћегаћоп \уаз ћ е с о т т § 1ће с о т т о п сопсегп ап<1 \уогк о! Зегћдап, Сгоа1з
апс! Моз1етз.
151
М илан В укм ановић
НЕКА ПИТЛН»А О ОБРАЗОВАЊУ И ДЈЕЛОВА1БУ УСТАШКОГ

СТОЖЕРА ЗА ТАКОЗВАНУ БОСАНСКУ ХРВАТСКУ И ПОВЈЕРЕНИШТВА
ЗА ВРБАСКУ БАНОВИНУ У БАЊАЛУЦИ ОД АПРИЛА ДО АВГУСТА
1941. ГОДИНЕ
I дио1
Образовање окупаторске творевине марионетске Независне Ар-

жаве Хрватске на војно запосједнутој територији Краљсвине Југо-
сдавије, поражене у априлском рату, било је саставни дио окупа-
торове политичке одлуке да се освојена држава територијално рас-
цјепка и подијели. Првенствено због масовних демонстрација ста-
новништва против Тројног пакта широм земље и пуча којим је сру-
шена влада Цветковић-Мачек, догаћаји од 27. марта 1941. су ути-
цали на држање Хитлера и Мусолинија, односно нацистичке Ње-
мачке и фашистичке Италије, према Југославији и новсобразова-
ној влади генерала Душана Симовића, као и према југословенским
народима у цјелини. На кормило власти у Хрватској и Босни и
Херцеговини доведена је политичка група великохрватских екс-
тремних националиста окупљених око дра Анте Павелића, заправо
група усташа коју су и сами високи нацистички и фашистички
функционери и раније и тада и касније називали групом терори-
ста.2 Група од неколико стотина усташа и непгго више истомишље-
1 Дјеловање Усташког стожера за такозвану Босанску Хрватску и По-

вјереништва за Врбаску бановину од апрнла до августа 1941, кад је Гутић
био поглавников повјереник и усташки стожерник, заслужује додатна исто-
ријска проучавања. Премда су многи историчари писали о Гутићевој улози
при успостављању усташке страховладе у Босанској крајини и средњој Бо-
сни, ипак многа питања нису досад ни дотакнута, мада су значајна за исто-
ријске синтезе о НДХ. Овај рад је прнлог дал>ем проучавању организације
утаппсе власти у Босни и Херцеговини, као и НДХ у цјелини. У другом ди-
јелу рада за наредни број часописа обраћују се питања: покрштавање и про-
тјеривање Срба; примјена геноцида према Србима и Јеврејима; улога клеро-
националиста; однос према окупационим војним органима и дјеловање ње-
мачке народносне групе; прикупљање добровољаца за Хрватску легију; однос
окупатора и квислинга према радничкој класи; привредне прилике у прољеће
и љето 1941; окупаторске и усташко-домобранске јединице; смењивање сто-
жерника Гутића, и слично.
1 Јелић-Бутић, Усташе и Независна Аржава Хрватска 1941/1945, Загреб
1978, 188.
153
ника и сарадника, самохвалисаво је себи одређивала обим и са-

држаје покрета. Као што је себи приписивала размјере политичког
покрета са свим социјалним значењима, исто тако је покушавала
— након што су јој Нијемци и Италијани поклонили власт коју
је преузела, изграђивала и монополисала под покровитељством оба
моћна заштитника и уз пуну подршку борбеног националистичког
клерикализма — да се прикаже као политички заступник интереса
хрватског народа. Користећи се монополом власти, екстремна на-
ционалистичка група је покушавала да свој посебан интерес уз
благослов, подршку и помоћ клерикалаца прикаже као интерес
Хрвата у које су убројани и сви Муслимани. У том правцу су уста-
ше усмјеравале и своју идеологију у којој је остављено много сло-
бодног простора за очигледна идејна, политичка и морална насиља
у оцјењивању свеколике прошлости и датог времена, а посебно у
предочавањима даљег развитка под знамењима националистичких,
вјерских и других искључивости. У неразговјетно уобличеним на-
водним интересима хрватског народа налазили су се отворени и
■скривени лични и групни интереси усташа који су своје положаје
користили за лично богаћење. Усташка организација се у цијелој
тој пракси поистовјетила с наводном независном државом у којој
је, уз подршку и свестрану помоћ окупатора у војном погледу, је-
дино и могла владати на основама насиља. У створеним односима
вишестране овисности од окупатора, усташкој зласти је посебно
било стало до тога да у дипломатском називу државе буде истак-
нута ријеч »независна«. Полузванично или незванично, ту и тамо
је чак и на печатима употребљавана ријеч »слободна« у различи-
тим комбинацијама.3 Режим је желио да у званичном називу буде
и термин »држава« да би се подразумијевали атрибутн државно-
сти односно суверености.
Узори у изграћивању усташке власти и образовању установа
и органа били су тоталитарни политички режими и државна уре-
ђења Њемачке и Италије. Међутим, органи и организације оснива-
ни су по нацистичким и фашистичким обрасцима нису дали оче-
киване резултате. Нови организациони облици примјењени у дру-
гачијим условима доводили су до сукоба надлежности с традицио-
налним установама. Све је то утицало на различите видове анар-
хичности цјелокупног система власти; тако се дешавало да је на
примјер једног дана донесена нека правна норма, а већ наредног
дана је била стављена ван снаге. Отворена и веома наглашена фи-
3 На основу Гутићеве наредбе, различити органи и установе у Босанској

крајини н средњој Босин су током априла и дијелом маја 1941. стављали ри*
је ч »слободна«' на печате у различитим комбинацијама: Слободна Држава
Хрватска, Слободна Независна Држава Хрватска, Независна Слободна Држа-
ва Хрватска и Слободна Независна Хрватска, а било је и скраћених назива:
Д ржава Хрватска. Наредбом Усташког стожера у Бањалуци од 18. априла,
Каб. бр. 119/41, требало је да у називу стоји: Независна Слободна Држава
Хрватска (Архив Босанске крајнне, АБК-ФД-2502/41, од 22. априла, оригинал
наредбе).
154
МИЛАН ВУКМАНОВИБ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
зичка иринуда на свим разинама организације власти, уз истовре-

мена идејна, политичка и друга насиља, били су од самих почетака
образовања усташког поретка саставни дио облика владавине, др-
жавног урећења и политичког режима. Прожимање и обједињава-
ње функција усташке организације са органима државног апарата
испољило се најочигледније у организационом устројству и дјело-
вању појединих тијела. Мећу такве спада и регионални политичко-
-управни орган Усташки стожер за Босанску Хрватску и Повјере-
ништво за бившу Врбаску бановину.4 Поистовјећивање усташке ор-
ганизације и државних органа не само у овој установи него и ина-
че изграђивано је од врха до дна, од поглавника који је доносио
законске одредбе, Уреда поглавника и Жупанства при поглавнику,
Главног усташког стана, владе Независне Државе Хрватске (НДХ)
и министарстава, све до најнижих органа у оноликој мјери у коли-
кој је усташка власт успјела да изгради ову вертикалну организа-
цију до села и насел>а. Поред старог државног апарата и његових
установа које су најчешће преузимане и коришћене са измијење-
ним називима и терминологијом из времена аустроугарске окупа-
ције, или са измијењеним називима натуреног коријенског писања,
била су образована и нова надлештва и органи од којих многи с
веома кратким вијеком трајања. У правом хаосу старих Џ нових
установа и органа, од којих су неки били укинути прије него што
су и започели да дјелују, са изукрштаним и измијешаним истовјет-
ним и сукобљеним надлежностима, заиста се тешко могло снаћи.
На све то су се надовезивале разнородне наредбе регионалних ор-
гана које су често претходиле наредбама министарстава и поглав-
никовим законским одредбама, што је посебно био случај са Уста-
шким стожером у Бањалуци. Нејасноће, недоречености и сукоби
надлежности били су стално присутни као дио друштвено-економ-
ских и политичких односа у цјелини. У области права, државни ту-
житељи су веома често покретали кривичне поступке, а изванредни
народни судови, пријеки судови и покретни пријеки судови доно-
сили су пресуде позивајући се чак на наредбе усташких стожера,
уз широке могућности, створене усташким системом, за произвол>-
на тумачења законских одредаба. На таквим основама су дјелова-
ли Пријеки суд у Бихаћу, те Изванредни народни суд и Покретни
4 У прво вријеме, а на основу Гутићеве одредбе, Усташки стожер за Бо-

санску Хрватску и Повјереништво за бившу Врбаску бановину дјеловали су
као један политичко-управни орган. Све одлуке доносио је Кабинет Усташког
стожера гдје су Гутићу помагала два замјеника и два лична тајника. У ужем
руководству били су повјереници за одређене области, али је Гутић доносио
сам готово све одлуке.
155
пријеки суд у Бањалуци. Усташки стожерник др Виктор Гутић1*5*

био је у правом смислу деспот усташке власти у Бањалуци, Босан-
ској крајинн и већем дијелу средње Босне. Он је доносио одредбе
и у оним обласгима које у савременим државама улазе у неприко-
сновено право законодавне политике. У неким предузетим мјерама
под фирмом Кабинета усташког стожера у Бањалуци, на подручју
цијеле бивше Врбаске бановине била је озваничавана пракса ксја ће
тек касније ући у садржаје званичне политике и бити нормирана
у поглавниковим законским одредбама и наредбама министарстава.
Стожерник Гутић се окружио групом оних које је сам поста-
вио на високе положаје.® Он је постављао, премјештао и смењивао
усташке логорнике и таборнике, чланове усташких станова, котар-
ске предстојнике и шефове испостава, управитеље установа, коме-
саре предузећа и банака, усташке повјеренике у општинама, удру-
жењима, клубовима и организацијама, У свим појединачним и
групним именовањима, увијек се прије избора посебно истицало да
је на листу предложених, за сваког појединачно и за листу канди-
дата у цјелини, дао претходну сагласност стожерник Гутић. Изгра-
ђивање цјелокупног система власти на широком регионалном под-
ручју, заснованог на разним облицима економског и социјалног
насиља, унугар кога су биле отворене могућности за неконтроли-
сано дјеловање појединих усташких функционера и група, Гутић је
издашно користио за стварање личног престижа који у Бањалуци
није имао прије рата.7*Са својим најближим сарадницима стварао
је могућности да се високи положаји што уносније искористе. Оду-
зимање јеврејске и српске имовине, те увоћење тзв. српске контри-
буције за издавање дозвола за исељење у Србију омогућили су Гу-
тићу да располаже великим сумама новца и да даје знатне личне
поклоне у новцу®
1 Др Виктор Гутић (1901—1947), адвокат у Бањалуци; своједобно био

члан мјесног и регионалног руководства и тајник ХРСС у Бањалуци, а тако
ђе и оснивач мјесне организације Хрватске националистичке омладине (ХА-
НАО). У вријеме пред Шестојануарску диктатуру постао присталица Трум-
бићеве Хрватске федералистичке странке, а од 1931. присталица Анте Паве-
лића. Због пропашрања усташтва и растурања пропагандног материјала био
осуђен на робију. Послије изласка из казнионице у Сремској Митровици на-
ставио усташки рад, посебно од 1938. На положају стожерника остао до 10.
августа, а поглавниковом одредбом од 25. августа постављен за великог жу-
пана при Министарству унутарњих послова у Загребу; то је било само при-
времено задужење до именовања за великог жупана у Карловцу 1. априла
1942, По ослобођењу осућен на смрт и објешен као ратни злочинац.
* Најближи Гутићеви сарадници били су Никола и Златко Чондић, Вла-
димир Додиговић, инг Рудолф Ертл, Блаж Гутић, Јосип Кан, Густав Келемен,
Буро Крешић, Фердо Крмпотић, Драго Кухарски, Леон Мандровић, Стјепан
Момчиновић, Иван П енса, Антун Ребац, Ивица Симеон и други, затим све-
пггеници бискуп Гарић, монсињор Билогривић, Филиповић, Брекало и други.
7 Због пијанства и хомосексуалних настраности, што је било наглашеније
по повратку с робије, Гутић је био изложен шругивању, а због неплаћених
рачуна избацивали су га из гостионица као пијаницу.
* Гутић и његова мајка дали су велике личне новчане поклоне органи-
зацијама Хрватски радиша, Хрватска католичка жена, вјерским конгрегаци-
јама и другима.
156
МИЛЛН В7КМАН0ВИБ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
Гутић је образовао политичко-управну институцију власти са

звучним називом Усташки стожер за Босанску Хрватску и П овје -
реништво за б и вш у В рб аску бановину. Надлежност је у територијал-
ном погледу била веома широка, чак и шира од граница бивше
Врбаске бановине. Тражио је да му подносе извјештаје и они ко-
тарски уреди и испоставе који су својевремено ушли у састав Хр-
ватске бановине, а налазили су се на територији Босне и Херцего-
вине.9 С обзиром на дугогодишње лично пријатељство с доглавни-
ком дром Милом Будаком прије Шестојануарске диктатуре, као и
на честе сусрете у Загребу и Бањалуци од јесени 1938, Гутић је ра-
чунао на висок положај у усташкој хијерархији, посебно због ком-
бинација да Бањалука постане главни град усташке државе. Уз то
је сматрао да и његов десетогодишњи усташки стаж има важност.
Гутић је употребљавао и појам Хрватска крајина10 који је у њего-
вом тумачењу био чак и шири од обима Босанска крајина пошто
је захватао дио територије срдење Босне. Стављањем назива Босан-
ска Хрватска у наслов Усташког стожера у Бањалуци, Гутић је
имао велике замисли. Према више казивања, он је под Босанском
Хрватском подразумијевао цијелу Босну, а не само Врбаску бано-
вину. Окривљавао је војсковоћу Славка Кватерника да је у врије-
ме Будакове болести понудио другима оно што је било намијењено
њему.11
Образовање Усташког стожсра
Усташки стожер за Босанску Хрватску образован је 16. или 17.

априла по доласку Феликса Нећелског или Виктора Гутића у Ба-
њалуку, а званичан назив дао му је Гутић по свом доласку 17.
априла. Наредбом од 13. априла, Главни стожер Хрватског усташ-
ког надзора поставио је Нећелског за усташког повјереника цијеле
Врбаске бановине.12 Требало је да успостави граћанску и војну
власт до Гутићевог повратка на положај усташког повјереника име-
нованог прије рата. Добио је неограничено овлашћење да лично
поставља руководиоце усташке власти на регионалном подручју,
да отпушта, хапси, прима и заклиње службенике. Послије Гутиће-
вог повратка, Нећелском је наложено да постане његов замјеник.
С пратњом од 30 усташа дошао је у Бањалуку 16. априла. Мирко
Јерец му је на пропусници написао и налог да образује Усташки
* Усташе су биле протнв споразума Цветковић-Мачек и образовања Хр-

ватске бановине. Стога је Гутић сматрао да се његова власт протеже и на
бивше котаре Врбаске бановине.
10 Појам Хрватска крајина, Гутић је унио у назив локалног листа, у на-
зив музеја, итд.
11 ВЈероватно се односи на Будакову болест у вријеме разговора с Ве*
зенмајером и припрема за проглашење НДХ. Није се могло утврдити на ка-
кав је положај рачунао Гутић и каква је обећања добио.
“ АБК-Досије Неђелског, наредба Главног стожера Хрватског усташког
надзора бр. 17/1941, од 13. априла 1941, коју је потписао Мирко Јерец.
157
|!]
стан и органе државне власти,13 а био је снабдјевен и овлашћењи-

ма за вршење дужности команданта Врбаског жандармеријског пу-
ка.14 Требало је да организује несметан рад свим службама Банске
управе Врбаске бановине и долагање заклетве вјерности свих ње-
них службеника.15 Мећутим, главни задатак је био да спријечи од-
лив новца из новчаних завода и све исплате органа државне упра-
ве.1б У току 17. априла наименовао је повјеренике код свих новча-
них завода, а истог дана се у Бањалуку вратио и Гутић,17 који је
прије тога образовао усташке станове и поставио усташке логор-
нике и котарске предстојнике у Бихаћу, Бос. Крупи и Бос. Новом.
По доласку у Бањалуку образовао је Кабинет Усташког стожера и
наименовао повјеренике за поједине службе. Услиједила је серија
налога под фирмом кабинета који су имали датум, али без броја
протокола. Први протоколисани акт (Каб. бр. 1/1941 од 17. априла)
било је одобрење дјелатности »Исламијета«, Муслиманског друш-
тва за заштиту шеријатских и исламских прописа и традиција у
Бањалуци. На одобрењу је био жиг Слободна Независна Држава
м Исто, пропусница бр. 214/41, од 16. априла 1941. Др Мирко Јерец, прав-
ник и адвокат, предратни Гутићев зналац, ратни злочинац. У јуну 1941. по-
стављен за жупана Белике жупе Гора у Петрињи. За великог жупана у Ми-
нистарству унутарњих послова наименован 14. марта 1942, а 10. априла за ве-
ликог жупана и државног тајника у Министарству хрватског домобранства.
14 АБК-Досије Неђелског. Као поглавников опуиомоћеник, Ж анић је 13.
априла објавио проглас о успостављању Хрватског оружничког заповједни-
штва: »Оружншптво остаје на својим МЈестима и своју службу врши до дал>-
њега по свима досадањим прописима, у колико ови нису противнн устројству
Државе Хрватске« (Народне новине, Загреб, бр. 2/1941, од 15. априла; Збор-
ник закона и наредаба НАХ, бр. 1/1941, стр. 7).
в Закон о присези вјерности Држави Хрватској донијели су сами и пот-
писали 10. априла поглавников замјеник Славко Кватерник и повјереник за
унутарње послове Милован Жанић. Прописан је и текст заклетве за судије,
адвокате, јавне биљежнике, све службенике и друге који су били обавезни
с да полажу заклетву. Истог дана је Жанић донио и Проведбену наредбу о
1 полагању заклетве и наредио да се заклетва мора полагати у року од три
дана. (Народне новине, бр. 1/1941, од 11. априла: Зборник, исто, стр. 3—4).
Кабинег замјеника поглавника донио је 11. априла наредбу да све управне
послове до образовања владе НДХ и дал>е обављају сва одјељења банских
управа. Свим шефовима одјељења наређено је да остану на својим радним
мјестима и да са особљем обављају све текуће послове (Народне новине,
бр. 1/1941; Зборник, исто, стр. 6).
" Наредба о привременом уређењу нсплата улога код новчаних завода
од 16. априла налагала је свим новчаним заводима да могу извршити нов-
чане исплате по појединим захтјевима највише до 500 динара седмично. Да
би се могле исплаћивати плате чиновницима и наднице радницима, исплатне
листе је претходно требало да прегледа Одјел за обрт, индустрију и трговину
Министарства народног господарства (Народне новине, бр. 4/1941, од 17. апри-
ла; Зборпик, исто, 8—9). Поменуто министарство донијело је Одредбу о уки-
дању повјереништава код приватних новчаних завода 18. априла, али исто*
времено дало и овлашћенл за постављање повјереника с посебним задуже-
њима Народне новине, бр. 5/1941; Зборник, исто, 9). По налогу Неђелског,
све задатке у вези с дјеловањем банака спровео Ј*е Божидар Јовић.
17 Д. Лукач, Вањалука и околица у рату и револуцији 1941—1945, Бања-
лука 1968, 90.
158
МИЛАН ВУКМАНОВИБ: ДГЕАОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
Хрватска — Усташки Стожерник за Босанску Хрватску — Бања

А у к а >8
У пратњи својих замјеника Неђелског и инг Рудолфа Ертла,19
стожерник је званично посјешо њемачког генерала. Ертл је преу-
зео све привредне и финансијске послове у Усташком стожеру и
Повјереншнтву за бившу Врбаску бановину, а Неђелски управно-
-редарствене и ванпривредне дјелатности у домену културе, образо-
вања, здравства, и слично. Из Усташког стожера је само у току
два дана 17. и 18. априла изишло преко 150 наредаба, налога, одлу-
ка и рјешења. У окружници од 18. априла наређено је да се поски-
дају сви амблеми и ознаке који подсјећају на Југославију, сви гр-
бови, заставе, украси, симболи, слике чланова династије, српских
политичара и јавних радника.20 Није било допуштено држати ни
слике књижевника из Србије и Црне Горе. Истом наредбом је за-
хтијевана хитна набавка жигова са усташким називом Н езависна
Слободна Држ ава Хрватска — Усташки стожер за Босанску Хрват-
ску, с додатним текстом назива котарског предстојништва и одго-
варајуће установе. Затим је 19. априла услиједила серија наредаба
о промјени назива установа и органа,21 а истовремено су наимено-
вани и повјереници за предузећа, установе и органе. Промјене су
већ самом наредбом постале извршне и прије озваничења у трго-
вачком регистру Окружног суда, који је сада добио назив Судбени
стол. Наредбом од 19. априла измијењен је назив Етнографског му-
11 До почетка јула 1941, у »Исламијет« се уписало око 200 чланова. Про-

сторије су биле уз Ватрогасно спремиште поред Ферхад-пашине џамије, у ку-
ћи Шаћира Ковачевића. Међутим, друштво се није развило и поред подршке
режима.
” Др Феликс Неђелски (1912—1947), рођен у Бањалуци, студирао правне
науке и докторирао 31. маја 1940. Из ђачких дана био Је Билогривићев кле**
рикални васпитаник.Од 22. јуна 1933. био је вођ мјесне организације Великог
крижарског братства; као члан крижарског руководства аштовао у Хрват-
ској и Босни н ХерцеговЈши. До краја маја 1941. био је замјеннк усташког
стожерника у Бањалуци. Рјешењем министра унутарњих послова МУП. бр.
7188-Прс. 1941, од 5. јуна поставл>ен за поджупана у Тузли, а наредбом РУ.
бр. 27027-А-1943, премјештен за поджупана у Бањалуку, Наредбом РУ. бр.
16463-А-И-1944, од 17. јуна 1944, Главно равнател>ство за унутарњу управу пре-
мјестило га је у Главни усташки стан. Био је предсједник Велнког крижар-
ског братства и заповједник Усташке младежи послије Ивана Оршанића.
Осуђен на сл*рт као ратни злочинац; пресуда је извршена 20. фебруара 1947.
Рудолф Ертл је прије рата био чииовник Градског поглаварства у Бањалуцн,
кад Ј*е био и члан усташке организације. У апрнлу 1941. именован за за-
мјеншса усташког стожерннка; од јуна до сепгембра 1941. био градоначел-
ник. По ослобођењу, пресудом Окружног суда у Бањалуцп Ко-953/46, од 28.
јуна 1946. осуђен на три године принудног рада.
* Усташки стожер, Каб. бр. 119/41, од 18. априла 1941; Хрватска крајина,
Бањалука, бр. 1/1941, од 20. априла 1941.
21 Одредба о промјени назива привредних подузећа од 16. маја 1941. на-
ређивала је да се у року од осам дана промијене називи предузећа »у духу
постојећег стања«. Управе акциоиерских друштава овлашћене су да и без
сазивања скупштина измијене називе. То су могли учинити и поставл>енн по-
вјереници, а такође и само Министарство народног господарктва (Народне
новине, бр. 30/1941; Зборник, бр. 2/1941, 102).
159
зеја у Народни музеј Хрватске Крајине и смијењен директор Шпи-

ро Боцарић.*2 Измећу осталих, била је и наредба Фабрици дувана
да озваничи престанак мандага изабраним радничким повјерени-
цима,23 уз објашњење да ће усташки стожер наименовати нове рад-
ничке повјеренике. Директору је уручен списак радника које мора
отпустити, а мећу њима је био и стројобравар Анте Јакић.21 Издате
су наредбе о принудној управи и надзору над привредним преду-
зећима, те о поставл»ењу усташких повјереника за свако село.25 Гу-
тић је вршио наименовања повјереника, премда је поглавникова
законска одредба од 19. априла одрећивала другачије;26 наиме, она
је допупггала да дужност повјереника могу вршити једино они ко-
је је поставио министар народног господарства, а они који су већ
постављени морају се разријешити дужности27 Мећутим, Гутић је
наставио да поставља и смјењује повјеренике и друге функционере
у априлу и мају 1941. године.
Виктор Гутић и Антун Ребац, тајник Усташког стожера, 21.
априла отпутовали су у Загреб, гдје су их примили војсковоћа
Славко Кватерник, поглавник Павелић и доглавник Будак.28
На пријему код поглавника била је и делегација из Добоја коју је
предводио усташки котарски повјереник, жупник др Драгутин Кам-*347
а Усташки стожер, Каб. бр. 173/1941; Хрватска крајина, 2/1941, од 24.

априла 1941.
“ АБК-ФД-2517/41, наредба Фабрике дувана, бр. 3/1941; Усташки стожер,
Каб. бр. 295/41.
34 АБК-ФД-2517/41, наредба од 21. априла; Хрватска крајина, бр. 3/1941,
од 24. априла. Анте Јакић, браварски радник у Бан>алуци, погинуо у мају
1942; за Народног хероја проглашен 27. јула 1953.
н Хрватска крајина, бр. 5/1941, од 29. априла.
34 Поглавниковом одредбом о именовању повјереника код привредних
подузећа од 19. априла 1941. одређено је: »Дужност повјереника у привред-
ним подузећима и установама могу вршити само они повјереници, који су
поставл>ени по Министарству народног господарства. Повјереници, који нису
постављени у смислу ове Одредбе, разрешују се часом ступања на снагу ове
Одредбе њихове дужности« (Народне новине, бр. 7/1941; Зборник, бр. 1/1941,
стр. 13).
37 Постављање повјереника било је у надлежности појединих министар-
става. Тако је 24. априла донесена одредба о именовању повјереника код
шумско-индустријских, металуршких и рударских предузећа, шумских жељез-
ница, установа и друштава (Народне новине, бр. 12/1941; Зборник, бр. 1/1941,
стр. 28); 16. маја је донесена одредба о дужностима и правима повјереника
при привредним предузећима. Повјереници су могли бити надзорни и управ-
ни; управни су били овлашћени да воде све привредне послове, а надзорни
су имали право општег надзора; сви њихови налози били су обавезни за пре-
дузеће, управу предузећа и намјештенике (Народне новине, бр. 30/1941; Збор-
ник, бр. 2/1941, стр. 99—100).
“ Др Миле Будак (1889—1945), адвокат у Загребу до одласка у емигра-
цију 1932. Писао прнповјетке, новеле, романе, путописе и приказе; био уред-
ник и члан редакција часописа и новина. С Гутићем политички повезан прије
Шестојануарске диктатуре. За НДХ усташки доглавник, министар богоштов-
ља и наставе. посланик у Берлину и министар вањских послова. По ослобо-
ћењу осућен на смрт као ратни злочинац.
160
МИААН ВУКМАНОВИК: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
бер.29 Након повратка 23. априла, у згради Усташког стожера у

Бањалуци одржан је састанак коме су присуствовали др Јосо Ба-
ршпић, Божидар Брало, Гутић, Хакија Хаџић и други.*30*Дан рани-
је, Гутић је у Загребу наименован за поглавниковог повјереника за
бившу Врбаску бановину81, а Хаџић за поглавниковог повјереника
за босански дио Дринске бановине. Нећелски и жупник постали
су замјеници поглавникових повјереника у Бањалуци и Сарајеву.32*345
На састанку у Бањалуци требало је да се договоре о разграничењу
територијалних надлежности ових повјереништава и о мећусобној
сарадњи. Тако је подручје котара Доњи Вакуф потпало под над-
лежност Усташког стожера у Сарајеву.” Тежиште у управној и по-
литичкој изградњи усташке власти на бившим бановинским под-
ручјима, Гутић и Хаџић34 су ставили на различите организационе
облике. За Гутића је то био Усташки стожер и Повјереништво за
бившу Врбаску бановину, а за Хаџића Поглавниково повјерениш-
тво (или Повјереништво НДХ за бившу Дринску бановину).35
и Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 2/1941. Упор. Д. Лукач, н а в. д је л о , 93, гдјс се

24. април наводи као датум Гутићевог одласка у Загреб.
30 Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 2/1941 и 3/1941.
51 У нашој историографији (Ф. Јелић-Бутић, Р. Брчић, М. Цолић, Д. Лу-
кач и други), Гутић и Хаџић су названи усташким повјереницима за Врба-
ску, односно Дринску бановину. Обојица су били усташ^и, али п о г л а в н и к о в и
п о в је р е н и ц и , па су једино Павелићу лично одговарали и њему ишли на ре-
ферисање. Добили су мандат поглавникових повјереника, али су га органи-
зационо различито поставили. Хаџић је образовао П о г л а в н и к о в о п о в је р е н и -
штво з а Д р и н с к у б а н о в и н у , а Гутић Уст аш ки стожер за Б о с а н с к у Х р ва т с к у
и П о в је р е н и ш т в о за б и в ш у В р б а с к у б а н о в и н у . И Гутић и Хаџић су постав-
љали општинске и котарске усташке повјеренике (Н а р о д н е н о в и н е , бр. 97/
1941; З б о р н и к , бр. 6/1941, стр. 373). По ономе што је радио, Гутић је имао
шира овлашћења јер су његове многе наредбе претходиле законским одредбама
НДХ. 0 томе је 1. августа 1941. писао Х р ва т ски Р а д и ш а , гласило истонмене
организације којој је Гутић у јулу дао лични легат од 800.000 динара. Лист је
писао о Врбаској бановини као »средишту и уточишту најразорнијих елеме.
ната« за политику НДХ, али да је Гутићу успјело да веома брзо заведе ред
и дисциплину. О Гутићевим наредбама, лист је писао: »Својим социјалним
одредбама он је претходио многе и многе које су бнле издане у другим
хрватским крајевима...«
п Божидар Брало, сарајевски жупник, предратни заклети усташа, лич-
ност од повјерења сарајевског надбискупа Ивана Шарића. У клеронациона*
листичком раду посебно активан од 1938. По успостављању НДХ, у априлу
1941. посгављен за усташког повјереника за град Сарајево и замјеника п о
главниковог повјереника за Дринску бановину. По ослобођењу осуђен као
ратни злочинац.
м Х р ва т с к а к р а ји н а , бр. 2/1941 и 3/1941; Р. Брчић, П р и л о г разм ат рањ у
о к у п а ц и о н о г сист ема у Б и Х 1941, Прилози, бр. 5, Сарајево 1969, 226.
34 Хакија Хаџић, предратни политичар и Гутићев познаник од 1927. кад
је био члан Обласне скупштине. По успостављању НДХ био поглавников по-
вјереник за Дринску бановину. Са Бралом се посебно залагао да се Ново-
пазарски санџак прикључи НДХ. Поглавник га именовао за поглавног по-
бочника и члана Побочничког збора.
35 Поглавниковом одредбом од 7. августа укинуто је Повјереништво НДХ
за бившу Дринску бановину, а ликвидирање послова повјерено великом жу-
пану Дервишу Омеровићу. Претходно је Хаџић у посебној објави од 1. авгу-
ста обзнанио да престаје рад општинских и котарских повјереника (Н а р о д н е
н о в и н е , бр. 97/1941; З б о р н и к , 5/1941, стр. 366).
11 Историјски зборних 161

Гутић је 24. априла донио строго повјерљиву наредбу да »има-

ЈУ У року од пет д?на напустити териториј Хрватске државе сва
лица родом и поријеклом из крајева бивше Србије и Црне Горе без
обзира да ли су у јавној или приватној служби или затекли зави-
чајност на територију Државе Хрватске.«36 Све установе, предузе-
ћа и организације биле су дужне да донесу интерне наредбе и да
у њима поименично наведу имена свих запослених лица која мо-
рају напустити посао и територију НДХ закључно са 28. априлом.
Услиједила је и друга наредба под истим бројем, али без датума.
Предузећима и установама на подручју бивше Врбаске бановине
нарећено је да најкасније у року од 48 сати доставе спискове свих
службеника и радника којима престаје служба у НДХ због одла-
ска у Србију, Црну Гору и Македонију. Додатно је затражено да
се доставе пописи оних који су већ отпуштени, те посебни пописи
оних који се нису јавили на дужност.37 Наредба о исељавању пред-
вићала је и насилно пребацивање преко границе. Наредбе су биле
посебно тежак посао за предузећа са удаљеним радилиштима пошто
је одлуку о удаљењу требало и усмено саопштити. Будући да су
рокови за извршење били сувише кратки, то су продужени за на-
редних десет дана, тј. до 8. маја.38 Како је неразговјетно срочена
наредба о исељењу подразумијевала и лица католичке и исламске
вјере која су роћена у Србији, Црној Гори и Македонији, то је на-
кнадно објављено тумачење да се она не односи на њих. Пошто је
Усташки стожер сумњао да ће се наредба дослиједно спровести,
то је 3. маја затражио спискове цјелокупног особља с потпуним
подацима о мјеету роћења, кретању у служби и слично, а уз то
је за свако лице требало посебно навести и посједовање непокретне
имовине с њеним описом, с тим да се спискови хитно доставе.89
Тако су употпуњени подаци који су тражепи наредбом од 24. апри-
ла4# упућеној свим руководиоцима државних установа да неодлож-
но у року од три дана за цјелокупно особље доставе податке о њи-
ховој имовини на дан 1. јануара 1919. уколико су тада били запо-
слени, односно на дан ступања у службу, упоредо с висином имо-
вине на дан 10. априла 1941. За непокретну имовину је требало на-
вести у чему се састоји, мјесто гдје се налази, грунтовни уложак
и вриједност без обзира на то да ли је уведена у земљишне књиге
као својина запослених лица, њихових супруга или дјеце. У засеб-
ној рубрици требало је навести и покретну имовину уз назнаку
гдје се налазе депоновани новац, драгоцјености и вриједносни па-*17
* АБК-ФД-2605/41 од 26. априла, наредба за исељавање, бр. Пов. 186/1-

1941; Ф. Јелић-Бутић, нав, дјело, стр. 165; Д. Лукач, нав. дјело, 93.
17 АБК-Усташки стожер, Вет. бр. 52/1941 од 29. априла и Вет. бр. 148/41
ОД 15. маја 1941.
“ Саопштење Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и
њихових помагача, бр. 66—93, Саопштење бр. 85, Београд 1946, 772; Хрватска
крајина, бр. 3/1941 и 5/1941.
" АБК-ЕД-пов. бр. 4/1941 од 5. маја 1941.
* Усташки стожер, стр. пов. 11/1941 од 24. априла и Фабрика дувана,
ФД-стр. пов. 3/1941 од 25. априла 1941.
162
МИААН ВУКМАНОВИЕ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
пири.41 Службеничко особље у установама и предузећима било је

у цјелини заузето прикупљањем и провјеравањем тражених пода-
така због упозореиа: »За неистините податке одговарат ће сваки
службеник кривичио, а затајени иметак бит ће заплијењен у ко-
рист Државе Хрватске.«42
И прије истека прописаног рока за исељавање започела су по-
јединачна и групна хапшења, а прва су била већ крајем априла,
да би почетком маја постала масовнија и захватила шире регионал-
но подручје. Градско предстојништво у Бањалуци објавило је 4.
маја проглас да су у сагласности са Ортскомандантуром (Команда
мјеста њемачке војске) на челу с капетаном Цимерманом узети
таоци за град Бањалуку по нарећењу усташког стожерника »да би
се спријечило даљње мукло убијање њемачких војника и Хрва-
т а .. .«43 У таласу хапшења од 7. маја на подручју Бос. Градишке,
Челинца, Котор-Вароша, Лакташа и Прњавора, многи таоци нису
ни доведени до провизорног војног затвора у кругу тврћаве Кастел,
него су побијени убрзо послије хапшења, нарочито становници гра-
да и котара Бос. Градишка, гдје се у злочинима истицао Марко
Мостарчић.44
Почеци усташког терора
Сваки Гутићев повратак из Загреба био је и почетак нових на-

сиља према Србима и Јеврејима. По иовратку 23. априла, већ сли-
једећег дана је донио наредбу да сви Срби и Јевреји у року од 24
сата морају предати све радио и фото-апарате,45 а два дана касније
услиједила су и прва хапшења. По Гутићевом нарећењу, а по фор-
малном налогу Судбеног стола у Бањалуци, 26. априла су ухапшени
41 Исто.
41 Исто.
43 Проглас Градског поглаварства у Бањалуци, бр. 6193/41 од 4. маја 1941.
Према досад провјереним подацима, у току априла су ухапшена 32 грађана
као таоци, а међу њима и комунисти Радомир-Раде Личина и Вељко Бор-
ђевић.
44 Марко-Маркан Мостарчић (1890—1947), земљорадник из Бос. Градиппсе,
предратни усташа, Билогривићев политички васпитаник. По успостављању
НДХ организовао погроме против Срба у Бос. Градишци почев од 10. јуна
1941. Ухапшенике су доводили на понтонски мост, клали и бацали у Саву;
масовна клања извршена су у јесен 1941, кад је по групама у једном дану
убијено 275 мушкараца и 5 жена, затим у јануару 1942. и у ноћи 12. марта
1942. По ослобоћењу осуђен на смрт као ратни злочинац (Јавно тужилаштво
Бањалука, И. бр. 754/46 и Е. бр. 1101/46).
45 Д. Лукач, нав. д/ело, 92; Врховни суд СР БиХ, судски списи Виктора
Гутића, Феликса Неђелског и Николе Билогривића. Почетком маја, у листу
Хрватска крајина штампана је службена обавијест да заплењени радио-при-
јемници неће бити враћени власницима јер су наводно потребни њемачким
јединицама (Хрватска крајина, бр. 7/1941 од 4. маја).
163
прото Душан Суботић46, Михајло Ерцег и Миодраг Поповић. Вјеро-

ватно је истог дана ухапшен и владика Миливој Јовановић Платон,
јер је Кабинет Усташког стожера објавио вијест да се умјесто Пла-
тона поставл»а Душан Мачкић за повјереника Бањалучке епархије.47
Владику Платона и проту Суботића заклали су Гутићеви тјелохра-
нитељи у ноћи 4/5. маја 1941. године.48
Посебно мјесто у правном поретку у систему озваниченог на-
сиља имали су изванредни народни судови, затим пријеки и покре-
тни пријеки судови. Законска одредба за обрану народа и државе
од 17. априла озваничила је образовање изванредних судова за су-
ђења по хитном поступку. Одредба је гласила: »Тко било на који
начин повриједи или је повриједио част и 1животне интересе
хрватског народа или било на који иачин угрози рпстанак
Независне Државе Хрватске или државне власти, па макар
и дјело и остало само у покушају, чини се кривцем зло~
чинства велеиздаје.«49 Одредба је сурово нормирала тзв. зло-
чинство велеиздаје, па је у друтој тачки прописивала смртну
казну а да уопште није назначила шта се све подразумијева под
велсиздајом. Није уопште одрећено шта се сматра повредом части
и животних интереса хрватског народа, ни докле уназад допире
позивање на кривичну одговорност уколико је неко раније учинио
дјело које се могло подвести под појам повреде части. Намјерно
је дата пуна слобода изванредним народним судовима, а касније
44 Душан Суботић, прије првог свјетског рата парох у Ламинцима, а из-

међу два рата парох у Бос. Градишци, политичар Народне радикалне стран-
ке и народни посланик. Био члан управе и акционер издавачко-штампарског
предузепа »Глас крајине** у Бањалуци које је било власништво Народне ра-
днкалне сгранке.
41 Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 5/1941.
4 Миливој Јовановић, владика Платон (1874—1941), рођен у Београду,
Теолошки факултет завршио у Москви. Био гимназијски професор у Бео-
граду и старјешина манастира Раковица. Прије постављења за бањалучког
епископа био владика охридскобитољски. Огорчен противник конкордата с
Ватиканох!; сматрају га аутором илегално објавл>ене брошуре »Примедбе и
приговори на пројект конкордата« која је критиковала Стојадиновићеву по-
литику. Нлатонов долазак у Бањалуку 1940, бискуп Гарић је оцијенио као
»приспјеће мрачних сила«. Убиство проте Суботића и владике Платона имало
је политичку позадину. Из докумената њемачког посланика Кашеа произлази
да су им тијела извађена 25. маја, али С п о м е н и ц а п р а в о с л а в н и х с ве ш т е н и к а
1941—1945, Београд 1960, 23—24, наводи 23. мај (С. Одић, »Јунски дани у Ба-
њалуци«, С р ед њ а Б о с н а у Н О Б , 394).
* Б. Кризман, П а в е л и ћ и з м е ћ у Х и т лер а и М у с о л и н и ја , Загреб 1980, 117;
М. Цолић, Т а к о з в а н а Н Д Х 1941, Београд 1973, 415; Ф. Јелић-Бутић, н а в . д је л о ,
159, 160—162; Р. Брчић, »Комбинације усташа о Бањој Луци као Центру Не-
зависне Државе Хрватске«, Б а н л л у к а у н о в и јо ј и ст о р и ји (1878 —1945), Бања-
лука 1978, 655; Н а р о д н е н о в и н е , бр. 4/1941 од 17. априла; З б о р н и к , 1/1941,
стр. 8.
164
МИЛАН ВТПКМАНОВИЕ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
пријеким50 и покретним пријеким судовшма,51 да сами гумаче и од-

ређују пгга се подразумијева као чин велеиздаје. Тако су биле ство-
рене широке могућности за покретање кривичног поступка за раз-
на произвол»на тумачења. Судепи према раду Изванредног народ-
ног суда у Бањалуци, под велеиздају је подведено обезвређивање
интереса и части државе, нације, вјере, такозваних ратних савез-
ника, усташких установа, личности и слично. Већ 1. маја донесена
је Законска одредба о надопуни Законске одредбе за обрану наро-
да и државе.52 Она је одређивала да за кажњавање пред изванред-
ним народним судовима вриједи општи дио Казненог законика од
27. јануара 1929. осим девете главе која се односила на застарије-
вање. Без девете главе била су пшроко отворена врата за правио
насиље, коришћење права да би се уназад без временског ограни-
чења могао покретати кривични поступак.53 Министар правосуђа
др Мирко Пук био је овлашћен да пропише поступак пред изван-
редним народним судовима и да издаје потребна тумачења. Два
дана касније донесена је нова законска одредба која је мијењала
одредбе Казненог законика од 27. јануара 1929. и Закон о његовим
излценама и допунама од 9. октобра 1931. године.54 И овдје је ис-
такнуто да не застарјева право на кривично гоњење кажњивих дје-
ла учињених послије 1918. Унесена је и одредба о изрицању смртне
казне због покушаја »да се Независна Држава Хрватска или неки
њезин дио издвоји из цјелине и постане самостална држава«, што
је најочигледније било усмјерено против дјелатности за аутономи-
ју Босне и Херцеговине. Одредба је предвиђала смртне казне за
50 Н а р о д н е н о в и н е , бр. 32/1941; З б о р н и к , бр. 2/1941, стр. 104. Законска

одредба о пријеким судовима од 17. маја предвиђала је њихово осииван>е
при судбеним сголовима (окружним судовима), које је проглашавао мини-
стар правосуђа за подручје одређеног судбеног стола. Судско вијеће је имало
три члана, од којих само један није морао битн правник; осуда д*а смрт
стријел>ањем извршавана је три сата по изрицању.
51 Н а р о д н е н о в и н е , бр. 58/1941; З б о р н и к , 3/1941, стр. 196—197. Одредба
о покретном пријеком суду од 24. јуна 1941. овлашћује министра правосуђа
да одређује просторну надлежност суда у коме је једино предсЈедник морао
бити правник. Против пресуде није постојао никакав правник лијек; молба
за помиловање није одгађала казну смрти стријел>ањем три сата по из-
рицању.
и Н а р о д н е н о в и н е , бр. 17/1941; З б о р н и к , 2/1941, стр. 45—46.
** Полазеђи од општеприхваћене правне норме »КиПит сп теп , пи11а ро-
епа, 51пе 1е§е«, савремена законодавства у свиЈету одредила су да нико не
може бити кажњен за дјело за које закон није претходно прописао да ће
починилац бити кажњен и одредио висину казне. Правило је било уграђено
у 1. параграф Кривичног законика од 27. Јануара 1929. Законик је у 71. пара-
графу одредио услове за ублажавање казне, а у IX глави од 78. до 83. иара-
гјрафа и застарјевање кривичних дјела за правно гон>ење. Међутим, усташко
судство је потпуно избацило услове за ублажавање кривпчне казне, застар-
јевање кривичмог дјела и застарјевање извршења казне. За усташко судство
Ј'е постоЈ*ало кривично дјело и кад није наступила посљедица.
54 Н а р о д н е н о в и н е , бр. 19/1941; З б о р н и к , 1/1941, стр. 53—55. Одредба о
промјенама у Казненом законику од 27. јануара 1929. унијела је нов став у
87. параграф: »Не застарује право на гоњење кажњивих дјела из главе два-
десет и осме учињених послије године 1918.«
165
све видове рада, почев од усмене и писмене пропаганде против ре-

жима, уступања просторија за састанке до припрема за револуцију
и прикупљања оружја.55 Будући да је Законска одредба од 1. маја
предвићала да министар правосућа донесе тумачење, министар Пук
је то учинио овим текстом: »Кривцем злочинства велеиздаје у сми-
слу т. 1 законске одредбе за обрану народа и државе чини се онај,
који на било који начин повриједи само част хрватскога народа
као и онај, који на било који начин повриједи само животне ин-
тересе хрватског народа.«56 Тако су остављене могућности за про-
извољна тумачења уз нова проширења, јер је за изрицање смртне
казне било довољно да се повриједе »само част« или »само живот-
ни интереси«, али и обоје истовремено. За политички режим НДХ,
право је озваничавало насиље и отварало могућности за нова на-
сиља, а правне норме су биле подрећене изрицању смртне казне.
Павелић је желио да то буде јединствено пошто је 8. маја донио
Законску одредбу о надопуни Законске одредбе за обрану народа
и државе којом се одрећује да смртну казну треба извршити стри-
јељањем.57
Повјерљивом наредбом министра Пука од 8. маја наименовани
су чланови Изванредног народног суда у Бањалуци: адвокат др
Оскар Вилфан58 као предсједник, те потпуковник Бећирбег Куле-
новић59 и граћевински предузимач Никола Чондић.60 Замјеник пред-
сједника постао је судија Судбеног стола Махмут Диздаревић, а
замјеници чланова Ахмет Беглеровић и Иван Сумајсторчић.61 У са-
став судског вијећа убрзо је ушао и месар Мирко Ковачић.62 Др-*
” Народне новине, бр. 19/1941;Зборник, бр. 1/1941, стр. 53—55.

** Народне новине, бр. 24/1941;Зборник, бр. 2/1941, стр. 69.
17 Народне новине, бр. 24/1941;Зборник, бр. 1/1941, стр. 62.
“ Оскар Вилфан, адвокат у Бањалуци, родом из Маглаја, предсједник
Изванредног народног суда у Бањалуци од 8. маја 1941. до укндања суда
20. јануара 1942. По ослобођењу осуђен као ратни злочинац.
* Домобрански потпуковник Бећпрбег Куленовић; кратко вријеме бно
члан вијећа Изванредног народног суда, али га је замијенио месар Ковачић.
" Никола Чондић (1891—1944), грађевински предузимач, присталнца
Трумбићеве странке. С Гутићем постао усташа 1931. Због састанака с Трум-
бићем 1934, којима су присуствовали фра Гарић и фра Бркић, кажњен са
два мјесеца затвора. Док је Гутић био на робији није прекидао усташку
активност коју је лкчно финансирао. Члан Изванредног суда и Покретног
пријеког суда који је образован 20. августа 1941. Погинуо у септембру 1944.
са усгашом Стубнијем кад су покушали да се извуку из окружења. Његов
син Златко, такође предратни усташа, на суђењу у Санском Мосту бранио се
да је отац утицао на њега.
“ Ахмет Беглеровић, ситан трговац, препродавач стоке и месар, једно
врнјеме чак и хоџа; његов отац и Ораћа били су хоце. Презиме Дугалић про-
мијенили су у Беглеровић. У НДХ члан Изванредног народног суда и По-
кретног пријеког суда. По ослобођењу осуђен на смрт као ратни злочинац.
Иван Сумајсторчић (1898—1944), гостионичар и месар, члан усташке органи-
зације од 1932. Забуном су га убили Нијемци 1. јаиуара 1944.
а АБК-Инс. Кзп. бр. 17/1941, наредба министра Пука, бр. 31454/41 од
5. јуиа 1941.
МИААН ВУКМАНОВИЕ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
жавни тужиоци били су др Петар Петрић и др Владимир Ладић.63

Судско вијеће је најчешће радило у саставу Вилфан, Чондић и Бе-
глеровић.64 Мада није био покретни пријеки суд,65 Изванредни на-
родни суд у Бањалуци ишао је и у друга мјеста Босанске крајине
и изрицао смртне пресуде, и то најчешће особама код којнх је про-
наћено оружје, а сућено је чак и дјечацима који би пронашли
оружје и донијели га са закашњељем.60 На сућењима у Бос. Гра-
дишци и Мркоњић-Граду изречене су смртне казне.67 Стријел>ања
су вршена три сата послије донесених пресуда. Судски поступак
је најчешће био лакрдија: државни тужител**је оптуживао, а Из-
ванредни народни суд пресућивао позивајући се чак и на наредбе
и огласе усташког стожерника за предају оружја. Цитирани су сто-
жерников оглас од 26. априла и наредба Усташког стожера од 3.
јуна,68 у којој је период од осам дана био посљедњи рок за пре-
дају оружја. Котарским предстојницима је наложено: »За изврше-
ње горње заповједи из сваког села узеће се по један вићенији жи-
тељ за таоца и у случају да се у односном селу послије означеног
рока пронаће код некога оружје, биги ће стријељан таоц из до-
тичног села. Горњу заповјед ставити до знања житељству на уоби-
чајени начин и преко сеоских главара.«69 За разлику од Гутићеве
наредбе, Павелић је мјесец дана касније донио одредбу којом је
18. јул утврћен као посљедњи датум за предају оружја, а сви који
се оглуше о наредбу биће по пресуди покретних пријеких судова
осућени на смрт.70
Наредни талас усташког терора услиједио је послије Гутиће-
вог повратка из Загреба, гдје је боравио од 20. до 24. маја 1941.
м АБК-Изванредни народни суд у Бањалуцн, ИНС-Кзп. Инс. бр. 17/1941

од 28. маја, рјешење Сн. бр. 9581/41; Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 13/1941.
* АБК-ИНС, Кзп, бр. 4/1941, 7/1941, 17/1941, 26/1941, 65/1941 и 74/1941.
65 Одредбом о допунама законских одредаба о прнјеким и покретиим
пријеким судовима од 10. јула 1941. стављено нм је у надлежност да могу
доносити смртне пресуде за слушање страних радио-станица и непријављи-
вање боравка (Н а р о д н е н о в и н е , бр. 72/1941 од 10. јула). У области стварног
права, исте задатке су имали Изванредни народни суд, Пријеки суд и По-
кретни пријеки суд, што је уносило још већу забуиу. Одредбом од 18. јула
1941. образовани су Велики изванредни народни судови у Сарајеву и Загребу,
састојали су се од по пет судија и судили према прописима који су важили
за пријеке судове. Министар правосућа могао је одредити мјесто ван сједи-
шта суда гдје ће се водити судски поступак (Н а р о д н е н о в и н е , бр. 80/1941;
З б о р н и к , бр. 4/1941, с т 287—288).
“ АБК-ИНС-Кзп. Инс. бр. 7/1941, суђење дјечаку Миловану Грбнћу из
Буквалека изнад Горњег Шехера 17. маја 1941, мада је сам предао братовљев
револвер 6. маја. Најчешће није ни било судског истражног поступка; орга-
ни квислиншке државе трудили су се једино да нзричу казне.
" АБК-ИНС-Кзп. Инс. бр. 26/1941; Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 14/1941 и 20/1941
од 21. маја и 1. јуна.
** АБК-ИНС-Кзп. Инс. 26/1941; Устаипси стожер, II, бр. 790/1941 од 3. ју-
на, акт Котарског предстојништва у Варцар-Вакуфу, бр. 819/41 од 6. јуна;
Х рват ска к р а ји н а , бр. 4/1941.
* АБК-ИНС-Кзп. Инс. бр. 26/1941.
” Х рват ска к р а ји н а , бр. 35/1941 од 9. јула; Н а р о д н е н о в г м е , бр. 70/1941;
З б о р н и к , 4/1941, стр. 251.
167
Обзнањена је примјена геноцида: »Без сумње подузет ће се наје-

нергичније и најстрожије мјере које се уопће могу и даду извести.
Оно што сам до сада подузео тек је ситница једна, такова мален-
кост која се може само микроскопски видјети, па онда можете за-
мислити шта све још чека непријатеље Независне Државе Хрват-
ске у нашој питомој Босанској Хрватској. У том погледу имам од-
ријешите руке. Хоћу да служим Божјој и народној вољи. Сви не-
пожељни елементи бит ће у нашој Крајини у најкраћем времену
и року уништени, тако да ће се ускоро затрти сваки траг, а једино
што ће остати, бит ће зло сјећање на њих.«71 Гутић је заиста имао
одријешене руке, а све што је чинио није сигурно било без знања
Главног усташког стана и лично поглавника. Осим телефонске ве-
зе, Гутићу је стављена на располагање редарствена (полицијска)
радио-станица. Услиједиле су нове наредбе Усташког стожера нро-
тив Срба и Јевреја; тако им је наредбом од 27. маја забрањено ку-
пање у бањама Слатина, Лакташи и Горњи Шехер, а за прекршај
су предвиђене оштре казне и за власнике бања.72* Називи Срби и
Жидови били су написани малим почетним словом. У наредби II.
бр. 652/41 наређено је власницима аутобуса да у своја возила »има-
ју најприје давати мјесто Хрватима (Католицима и Муслиманима),
затим лицима пријатељских народности, а истом онда могу се да-
вати мјеста жидовима и србима.«
У слову и духу усташке праксе озваничене у Законској одред-
би за обрану народа и државе и прописима о укидању застарјева-
ња за кривично гоњење и изрицање смртних казни била је Гути-
ћева Одредба о пријављивању свих недјела нанесених Хрватима у
вријеме Југославије од 28. маја: »Одређујем да се сва недјела не-
пријатеља Хрватског народа долазила она ма са чије стране у по-
вјереном ми подручју у року од 1 (један) мјесец дана пријаве овом
Стожеру писмено или усмено у соби број 38. У предметним прија-
вама имаде се точно означити вријеме када се је предмет пријаве
догодио, точно ознака имена и презимена пријавитеља и пријавље-
нога, као и евентуалног свједока, чијим се исказима доказује исти-
нитост навода пријаве. У колико би у ствари постојало било какво
ријешење са стране судова или Управних власти ма које врсти,
имаде се то ријешење назначити по времену и броју. Позивају се
Хрвати, Католици и Муслимани, да у смислу ове одредбе посту-
п а ју .. .«78 Такве пријаве су просљеђиване Државном тужитељству
у Бањалуци, које је покретало поступак пред Изванредним народ-
ним судом, али се граћанство није одазивало.74*Посебно се постав-
71 Хрватска крпЈина, бр. 18/1941 од 28. маја, напис »Чишћење Хрватске

Крајине од непожељних«, Гугићева нзјава. Саопштење о злочинпма окупа-
тора, бр. 66—93, стр. 774.
" Д. Лукач, нав, дјело, 95; Хрватска крајина, бр. 18/1941.
п АБК-Усташки стожер, каб. бр. 1652/41; Хрватска крајина, бр. 20/1941
од 1. јуна
74 У судским списима Изванредног народног суда у Бањалуци пронађен
је само један предмет по пријави за »непрааде«.
168
МИЛАН ВУКМАНОВИН: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
л>а питање о Гутићевом овлаштењу да доноси одредбе Као и код

Законске одредбе за обрану народа и државе, и овдје није одре-
ћено шта се сматра недјелом; за доказ је била довол>на пријава и
»евентуални свједок«, а није тражено рјешење или одлука, него
једино назнака броја и датума.
Након тога је Гутић кренуо на пуг у Козарац, Приједор и Сан-
ски Мост гдје је, позивајући на погром, рекао за Србе: »Издао сам
драстичне наредбе за њихово потпуно економско уништење, а сли-
једе нове за потпуно истребљење. Не будите слаби ни прам једнога.
Држите увијек на уму, да су то били наши гробари и уништавајте
их гдје стигнете, а благослов нашег Поглавника и мој неће Вам
узмањкати. Сваки који се за њих буде заузимао, постаје самим не-
пријател>ем Хрватске Слободе.«*7475*Услиједили су погроми који су
убрзо наставл>ени у масовшш размјерама. Из окружног затвора
Црна кућа70 изведени су и на десетак километара од града заклапн
Живко Аанил°вић, народни посланик и парох у Љубији, и бања-
лучки гостионичар Никола Бурчија77 Њемачки документи наводе
да су крајем маја пронаћени и из Врбаса и Врбање изваћенн ле-
шеви 58 убијених Срба.78* Усташе су непрестано понавл>але да је
њихова идеологија у интересу Хрвата и Хрватске, али их је и она
и пракса потпуно разобличила. Нису престајали да се поистовје-
ћују с Хрватима и наставили су да свој крајње узак национали-
стички програм приказују као добробит Хрвата и Хрватске. У том
оквиру је дјеловао и Гутић који није престајао да позива на зло-
чинства: »Однос нас Хрвата напрама бивших Срба — сада грко-
-источњака, је јасан: ми смо побједници, они побјећени. . . ми го-
сподари, они робови . . . Наглашавао сам свугдје, наглашавам и ов-
дје, да никакве милости ти бивши Срби не могу очекивати, него
само економско уништење и коначно истребл>е1Бе.«7в У позивима
на погроме поручивао је »бившим Србима«-гркоисточњацима80 да
им нема опстанка и говорио да ће гвозденом метлом очиститн све
п Хрватска крајина, бр. 19/1941 од 30. маја 1941.

74 Затвор је назван Црна кућа због плоча од црног шкрнљца на крову
зграде.
77 С Одић, нав. нланак, 394—395.
" Један њелшчки извјештај наводи: »Из Црне куће скоро сваху ноћ су
извођенн таоци њемачке војске и већином, по Гутићевом усменом нарећењу,
изван Бањалуке звјерски мучени, убијани и бацани у Врбас. Од менн лично
познатих на овај начин су заглавили: свештеник Живко Даниловић и Ни-
кола Нурчија, гостионичар, који је својевремено нзбацио Гутнћа из своје
гостионице због пијанства и прављења гужве, Бошко Панић, Пердув (овај је
наводно самљевен у градској клаоници на машини за мљевење меса), посла-
ник Симо Марјанац, бивши опозициони народни посланнк Душан Бранковић
и многи други« (С. Однћ, наа. чланак, 394—395).
77 Саопштење о злочинима окупатора, стр. 776.
" У наредби министра Пука од 18. јула 1941. стајало је: »Након осни-
вања Независне Државе Хрватске иазив »српско-православна вјера« није ви-
ше у складу с новим државним уређењем. Стога одређујем, да се у будуће
има употребљавати назив грчко-источна вјера« (Народне новине, бр. 80/1941;
Зборник, бр. 5/1941, сгр. 293).
169
што је српско да би створио »животни простор за чисте Хрвате«,

посебно у Бањалуци коју је припремао да као будући главни град
НДХ дочека поглавника потпуно очишћен од Срба, Јевреја и Рома.
За политички курс и националистичку праксу, Павелићу је дао
подршку и сам Хитлер који је за вријеме сусрета у Берпсофу 6. ју-
на 1941. рекао: »Уосталом, ако хрватска држава жели бити сасвим
солидна, мора се 50 година водити национално нетолерантна поли-
тика јер из претјерано велике толеранције у тим питањима настају
само штете.«81 Значајна је оцјена о усташама коју је у свом извје-
штају дао њемачки обавјештајац Артур Хефнер: »Усташки је по-
крет сада већ два мјесеца на власти. Пронашао је, такоћер, много
нових присташа, будући да примање у покрет није било ограниче-
но неким етичким критеријем. Тако су се убрзо окупили најгори
пробисвјети у редовима усташа, којима је само до тога да се бро-
јем утврде на власти. Како небројени извјештаји из свих дијелова
земље показују, усташе су посвједочили такву моралну разуларе-
ност која је за неколико дана отимачина, пљачком и убијањем за-
сјенила све што је српски режим починио у Хрватској у току два-
ју десетљећа. . . Према томе, исто како је немогуће два милијуна
Срба иселити, не могу ни они, такоћер, трајно подносити да 3 ми-
лијуна Хрвата поступа с њима као с хелотима и обесправљеним.
Ако се не могу примијенити конструктивне методе за рјешавање
српског питања у Хрватској умјесто бруталне и бесмислене силе,
тада ова држава не може ни опстојати.«82
Масовни усташки злочини нису се могли прикрити, посебно у
посљедњим данима јула и првим данима августа 1941, кад је у то-
ку једва неколико дана заклано и на други начин убијено неколи-
ко десетина хиљада Срба само у Босанској крајини. Режим је ума-
њивао обим злочина и приписивао га тзв. »дивљим усташама«. На-
водно да би спријечио њихово дјеловање, Павелић је 9. августа до-
нио одредбу да »постројбе, које су постројене као оружана помоћ,
тзв. »дивл>е усташе« имају смјеста престати са сваком дјелатно-
шћу.«83 Он је желио да на дивље усташе пренесе одговорност за
геноцид, али му је стварни циљ био да ове нерегуларне усташке
јединице буду организоване у усташке сатније и бојне које су
формиране у току љета.
Планови о Бањалуци као главном граду
У Павелићевим плановима о унутрашњој државној организа-

цији НДХ, Бањалука је била предвићена за будућу пријестолницу.
Сигурно је да географски разлози нису утицали на то. Павелић и
његова клика су преношењем сједишта главног града хтјели да оја-*
11 Б. Кризман, Павелић и усташе, Загреб-Љубљана 1978, 489.
° Б. Кризман, Павелић измећу Хиглера и Мусолинија, 129.
*Ј М. Цолић, Такозвана Н Д Х 1941, Београд 1973, 281.
170
МИЛАН ВУКМАНОВИШ ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
чају политичке и друге позиције у Босни и Херцеговгаш, те да ис-

товремено потисну покрет за аутономију. О томе је Павелић гово-
рио Хитлеру за вријеме пријема у резиденцији Бергхоф 6. јуна
1941. Истакао је да ће због јачања источне Хрватске, мислећи при
том на Босну и Херцеговину, пренијети дио владиног апарата у
Бањалуку гдје ће бити сједиште потпредсједника владе и неких
владиних установа.84 Објаснио је да су Муслимани »најчишћи дио
хрватског народа« и да је код њих национална свијест најснажни-
је сачувана. Као и Рибентропу раније, сад је Хитлеру поновио же-
љу да се и Новопазарски санџак укључи у НДХ.85 О Бањалуци
као главном граду било је говора и 23. маја кад је Гутић био код
поглавника, који му је потврдио донесену одлуку и рекао да град
добро познаје пошто је у њему боравио као младић. Италијански
посланик Рафаеле Казертано, у телеграму који је 24. маја упутио
Министарству иностраних послова јавио је да се говори о пресе-
љењу владе у Бањалуку зато да би се избјегло могућно изненаћење
од бунта пошто и полиција не крије забринутост због незадовол>-
ства које се свуда шири.80
Гутић је желио да Бањалука промијени име у Антинград до
Анти Старчевићу и Анти Павелићу, а за ово име »приестолног 1ра-
да« била је и католичка црква, посебно бањалучки бискуп фра
Јозо Гарић.87 Започела је и пропаганда да се одмах приступи про-
мјени имена у Антинград,88 али су се приједлогу супротставили
водећи бањалучки муслимански политичари, који су добили по-
дршку и од других у Босанској крајини, те Босни и Херцеговини,
а мећу њима и од Османа Куленовића. Стога је наћен компромис.*167
** Р. Петровић, »Још понепгго о Бањалуцн као могућем главном граду

НДХ«, П р е гл е д бр. 1, Сарајево 1980, 113; Р. Брчић, »Комбинације усташа у
Бањалуци као центру Независне Државе Хрватске«, Зборник Б а њ а л у к а у
н о в и јо ј и с г о р и ји 1878—1945, Бањалука 1978, 654, 660—661; Б. Кризман, П а в е -
л и ћ и усташ е, 488; Д. Лукач, н а в . д је л о , 104.
** Ф. Јелић-Бутић, н а в . д је л о , 92; Б. Кризман, н а в . д је л о , 488.
16 Б. Кризман, П а в е л и ћ и з м е ћ у Х и т ле р а и М у с о л и н и ја , 128.
17 Фра Јозо Гарић (1870—1946), бањалучки бискуп, рођен у Витезу код
Травника, умро у емиграцији у Грацу. Као нови бањалучки бискуп стигао
у Бањалуку 29. марта 1913. У Котор Варошу 1911. основао је Хрватску те*
жачку благајну за штедњу и зајмове и из тог времена датира његово при-
јателлтво са Катом Гутић. Иако је 27. фебруара 1924. одликован Орденом
св. Саве, између два рата уопште није престајао да ради не само против
монархије него и ЈугославиЈе. Политички присталица Јосипа Франка и Анте
Трумбића, потом Анте Павелића. Управа полиције је евидентирала његове
састанке не само са политичарима (Пернар, Трумбић, Будак и други) него
и с новииарима из иностранства који су се бавили обавјештајним радом
(АБК-УПБЛ-Стр. пов. бр. 6/1941 и 15/1931). Потписник је пастнрске посланице
од 24. марта, коју је донијела Бискупска конференцнја у договору са уста-
шким властима. Пастирска посланица је садржавала протест против пресуда
католичкЈгч свештеницнма којима су за вријеме рата судили партизански
народни судови због злочина против народа. Посланици је дат велики публи-
цитет у усташкој и иностраној штампи,
** Наши нсторичари Брчић, Лукач и Петровић помињу приједлоге за
промјену имена у Аитинград, како су се залагалн Гутић и бискуп Гарић, а
не и назив Лука.
171
па је усвојен назив Лука, мада Гутић и Гарић нису одустајали од

намјере да се изгради велика катедрала и трг са спомепиком Стар-
чевићу, подигне национални парк Анте Старчевића на брду Стар-
чевица, измијени име у Антинград, итд. О давању имена Лука од-
луку је донио Павелић;89 у поглавниковој одредби о успостављању
Велике жупе Сана и Лука од 18. јуна град и котар су добили на-
зив Лука.90
Премјештање владиних установа у Бањалуку захтјевало је ве-
лике радове91, па је за изградњу државних зграда предвићена сума
од двије милијарде динара. Планирана је и изградња модерне ас-
фалтиране саобраћајнице Загреб—Бањалука и дал>е за Мостар и
Јадран, а такоће и једна од највећих радио-станица у Европи. Ур-
банистички план града добио је да доврши универзитетски профе-
сор инг Рудолф Хорват.92 У вези с тим, 25. маја је одржан усташки
манифестациони скуп на коме је говорио и инг Иван Булић.98 Гу-
тић је рекао да главни град и околину треба очистити од Срба,
Јевреја и Рома. У град би дошли чиновници владиних установа, а
у околини би се населили Хрвати који живе изван домовине и гра-
ђевински радници у изградњи града. Због Павелићевог обећања
да ће све Хрвате вратити у »ослобоћену НДХ«, у Бањалуку је при-
спјела наводна делегација Хрвата са Косова од 22 члана која је
у јуну више пута разговарала с Гутићем у Загребу. Он их је по-
звао у Бањалуку да би у њеној околини погледали земљиште за
насељавање, посебно на подручју Клашница, Лакташа и Слатине.
Гутић је намјеравао да пгго прије исели или ликвидира све Србе
како би у њиховс домове смјестио 900 породица досељеника са
око 7.000 чланова. Од тога би око 600 хрватских породица са око
3.000 чланова било са Косова, а преостали број из Србије, Бугар-
ске, Румуније и других земаља.94 Све су то биле Будакове и Гути-
ћеве комбинације заједно с групом студената са Косова које су
привукли у своје политичко коло. Носилац ове дјелатности било*
** Н а р о д н е н о в и н е , бр. 55/1941 од 19. јуна; З б о р н и к , бр. 3/1941, стр. 186;

Поглавникова одредба бр. 9761-Пр. МУП-1941; Х р в а т с к а к р а ји н а , бр. 18/1941
од 28. маја.
* (Н а р о д н е н о в и н е , бр. 55/1941, Зборник, бр. 3/1941, стр. 186).
” Павелић је 24. маја донио одредбу о великим јавним радовима, с тим
да он лично руководи њима преко државног тајника за јавне радове при
поглавннку (Н а р о д н е н о в и н е , бр. 36/1941; З б о р н и к , бр. 2/1941, стр. 119—120).
" Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 18/1941; Р. Петровић, н а в . члан& к, 15—16; Р. Бр-
чић, н а в. ч л а н а к , 661.
“ Павелићевом одлуком од 22. априла 1941, усташа Булић је постављеи
за државног тајника при поглавнику. Од маја до авгусга 1941. често и дуго
боравио у Бањалуци, На сједници Хрватског државног сабора од 27. фе-
бруара 1942. поднио извјештај као државни тајник за јавне радове. Поглав-
ник га 23. јануара 1942. наименовао за прнвременог савезничара Хрватског
савеза радника (ХРС).
" Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 21/1941 и 36/1941; делегацију су предводили сту-
денти Роко Чолак и Стјепан Гласновић, главни организатори акцнје за пре-
сељење чији је зачетник био Миле Будак 1939.
172
је Повјереништво за Хрвате повратнике и његов орган Уред за

Хрвате повратнике.95
Павелићевом одредбом од 29. априла нарећено је да се Пот-
предсједништво владе НДХ на чијем је челу био др Осман Куле-
новић пресели из Загреба у Бањалуку 1. маја 1941. Повјереништву
за бившу Врбаску бановину нарећено је да све припреми за уре-
ћење просторија Потпредсједништва владе и других владиних ус-
танова.96 Куленовић је допутовао у Бањалуку 1. маја,97 а свечаном
дочеку су присуствовали Гутић, замјеници стожерника Нећелски
и Ертл, затим Билогривић, Брекало и други.98 Нешто мање од се-
дам дана трајали су Куленовићеви службени и приватни сусрети
у Бањалуци. Гутић се постарао да локални лист Хрватска крајина
не објављује вијести о боравку и службеним сусретима потпред-
сједника владе с њемачким генералом, делегацијама Муслимана из
разних мјеста и другима, Гутић је хладно примио делегацију Му-
слимана с Мухамедом Бумшнићем, кандидатом за посланика на
некадашњој изборној листи Хакије Хаџића, и упутио је на пот-
предсједника владе Куленовића." То је био тек почетак већих не-
споразума и сукоба бањалучких Муслимана са Гутићем.100 Због за-
хлаћења односа нису остварени ни закључци са састанка представ-
ника Усташког стана и представника граћана који је одржан у
Усташком стожеру 19. априла 1941, а био је сазван ради органи-
зовања свечане прославе успостављања Независне Државе Хрват-
ске.101 Мећутим, до те прославе није дошло, па је касније уприли-
чена државна прослава 13. јуна посвећена Анти Павелићу, Анти
Старчевићу и св. Анти Падованском. Нарећено је да се ооавезно
присуствује, с тим да у поворци могу учествоваш само Хрвати ка-*
* Павелић је 10. јуна донио З а к о н с к у о д р е д б у о о с н и в а њ у П о в је р е п и -

штва з а Х рват е п о вр а т н и к е и з п о д р у ч ја б и в ш е Ј у г о с л а в и је , к о је н и је п ри-
п а л о НДХ. Оно је задужено да са својим извршним оргаиом Уредом за Хр-
вате-повратнике при Хрватском црвеном крижу припрема усељавање у НДл.
Повјереништво је било састављено од по једног представника министарстава
(домобранства народног господарства, удружбе, здравства, вањских и уну-
тарњих послова), Главног уреда за посредовање рада и Хрватског црвеног
крижа (Н а р о д н е н о в и н е , бр. 49/1941; З б о р н и к , бр. 3/1941, стр. 173).
** Н а р о д н е н о в и н е , бр. 15/1941; З б о р н и к , бр. 1/1941, стр. 41.
” Павелићева одредба од 29. априла: »Одрећујем да се Потпредсједни-
штво Владе Независне Државе Хрватске даном 1. свибња 1941. гфесели из
Загреба у Бању Луку.« Потпредсјеник владе Куленовић стигао је у Бањалуку
1. маја. Полазећи од вијести у Х р в а х с к о ј к р а ји н и , бр. 7/1941 од 4. маја, неки
аутори биљеже 4. мај као дан његовог доласка: Д. Лукач, н а в . д је л о , 104;
Р. Петровић, н а в . н л а н а к , 113; Р. Брчић, н а в. н л а н а к , 661.
" Б. Кризман, П а в е л и ћ и з м е ћ у Х и т лер а и М у с о л и н и ја , 27; Х р ва т ска кр а -
ји н а , бр. 7/1941. У првом писму Рибентропу 3. маја 1941, посланик Каше не
даје исцрпан извјештај о стању у НДХ; између осталог наводи да ће пот-
предсједник владе пренијети сједиште у Бањалуку, а треба да се са свим
уредима пресели и министар шума и рудника Јурај Фрковић.
" Х р ва т ск а к р а ји н а , бр. 7/1941 од 4. маја.
100 О сукобу групе око Гутића и Куленовића писали су опширније Лукач
и Брчић.
101 Х р в а т с к а к р а ји н а , бр. 2/1941 од 24. априла.
173
толичке и исламске вјере.102 Тада је први дут примјењена наредба

Министарства унутарњих послова од 10. јуна о истицању застава.103
Куленовић је у пратњи шефа уреда Дотпредсједништва владе
Мунира Шахиновића и личног секретара Кучукалића кренуо око
8. маја на службени пут у Јајце, Доњи Вакуф, Бугојно, Травник,
Зеницу, Високо и Сарајево, уз обезбјећење усташке тјелесне стра-
же.104 V току Куленовићевог боравка у Бањалуци, његови односи
са Гутићем нису били срдачни, пошто се узајамно нису уопште
уважавали, па су избјегавали и да се сусретну. Гутић се и тада
и касније за сва питања обраћао лично Павелићу и Поглавнико-
вом уреду, односно Главном усташком стану. Због личног сукоба,
Куленовић није ни присуствовао усташким манифестацијама 25.
маја, националистичкој смотри на коју је Гутић позвао министра
Јозу Думанџића,105 него се вратио у Бањалуку тек по завршетку
усташког скупа и свечаности.106 На Куленовићевој страни је био
и граћевински предузимач и политичар инг Хилмија Бешлагић.107
Гутићев сукоб с браћом Хакијом и Хилмијом Бешлагићима дости-
гао је врхунац у јуну 1941, па је Хилмија дао оставку на положај
замјеника усташког стожерника три дана послије наименовања.
1ШАБК-ФД-3800/41 од 9. јуна, акт Одбора за прославу.

105 Наредба о истицању застава бр. 399-3. п. 1941 од 10. јуна налагала је
да се заставе имају »извјесити изласком сунца и остати извјешене до зала-
ска сунца«; то је важило и кад су заставе морале бити истакнуте неколико
дана (Н а р о д н е н о в и н е , бр. 49/1941; З б о р н и к , бр, 3/1941, стр. 177). Народ је на
рачун тога правио вицеве.
,м Х р ва т ск а к р а ји н а , бр. 9/1941 од 9. маја.
105 Др Јосип-Јозо Думанџић, члан усташке групе из Госпића (А. Артуко-
вић, М. Дошен, Ј. Думачџић, Ј. Фрковић), адвокат у Затребу, лични Гутићев
пријатељ. Са Будаком финансирао лист Х р в а т с к и н а р о д . Од првих априлских
дана 1941. учествовао у разговорима с Везенмајером; потписао познату изја-
ву-меморандум. Кватерник га 13. априла поставио за члана Хрватског др-
жавног водства и градоначелника Загреба, а Павелић га 16. априла нанме-
новао за министра удружбе, потом за министра сељачког господарства. Као
»стручњаку за босанске прилике«, Павелић му повјерио посебне задатке и
упутио га у Босну и Херцеговину, посебно у вријеме општенародног устанка,
гдје је с генералом Фортнером координнрао њемачко-усташке акције. Исти-
цао се у усташкој пропаганди насиља према Србима; у говору 25, маја у
Бањалуци истакао да сви треба да буду »највећи противници оних који шире
неку малодушност и проповједају још неко братско југословенство и сла-
венство...« (Х р ва т с к а к р а ји н а , бр. 18/1941 од 28. маја).
,м Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 18/1941.
,от Инг. Хилмија Бешлагић (1899—1977), грађевински предузимач, рођен
у Бањалуци, умро у емиграцији у Буенос Аиресу. Од 1926. радио као инже-
њер у ГрађевинскоЈ секцији Врбаске области, касније Врбаске бановине. У
марту 1931. основао предузеће за проЈ‘ектовање и извођење грађевинских по-
слова свих врста ниске и високе градње. Политички припадао Југословенској
муслиманској организацији до 1935. Послије конференције ЈМО у Сарајеву
напустио странку због одлуке руководства да се приступи Југословенској ра-
дикалној заједници. Један од оснивача Народне узданице, члан Главног од-
бора у Сарајеву и предсједник у Бањалуци. У НДХ постављен најпрИЈ*е за
замјеника усташког стожерника, потом за великог жупана у Јајцу, а у јуну
1941. за министра промета и јавних радова. Заробљен с братом Хакијом
1. јануара 1944, али се послије неколико дана вратио у град. Емигрирао 1945.
у Аргентину.
174
МИЛАН ВУШ АНОВИЕ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
Да 6и ублажио сукоб који није био само личне природе, поглав-

ник је поставио Бешлагића за великог жупана Велике жупе Плива
и Рама у Јајцу, а претходно га је позвао на разговор у Загреб.108
Сукоб су покушали да ублаже и Адемага Мешић и Хакија Хаџић,
који се задржао неколико дана у Бањалуци на пропутовању из
Сарајева у Загреб. Тада је дао и изјаву за штампу о Павелићевој
одлуци. Хилмија Бешлагић је кренуо у Јајце 26. јуна. За то ври-
јеме је Гутић био позван на реферисање Павелићу. Одмах по по-
вратку у Бањалуку, Гутић је 27. јуна са сатнијом усташа насилно
смијенио градоначелника Хакију Бешлагића,109 који је у присуству
усташа које је предводио Густав Келемен морао потписати остав-
ку. На вече је на брзину организована »свечана примопредаја дуж-
ности« којој су присуствовале хитно сазване политичке и вјерске
личности, као и виши усташки и домобрански официри, али без
Бешлагића.110 Изузев неколицине, бањалучки Муслимани су бојко-
товали свечано увоћење у дужност и свечано полагање заклетве
новог градоначелника Ертла, који је наговијестио да ће »тражити
од сваког појединца да ради у духу усташких начела.«111 Гутић је
сматрао да су браћа Бешлагићи главни кривци за неуспјех њего-
вих замисли о Бањалуци, Босанској крајини и Босни, као и за ства-
рање опозиције против њега као стожерника. Њима је прикључио
Куленовића, бегове Џиниће, Сулејмана-Суљагу Салихагића и друге,
тврдећи да против њега кују завјеру како би га смијенили. Прем-
да су против Гутића стизале притужбе и од генерала Јохана Форт-
нера112*, Павелић је ипак подржао свог стожерника пошто му је
био потребан управо такав какав јесте. Павелић је и донио одлуку
да се Хилмија Бешлагић удаљи из близине Бањалуке, па га је по-
ставио за министра промета и јавних радова.118
Гутић је запослио екипе архитеката и урбаниста из Загреба да
израде урбанистички план и програм граћевинских радова са 60
хиљада граћевинских радника,114 што је било далеко од реалности
чак и за неколико хиљада радника. Он је 16. јула са инжењером
Владом Турином обишао Горњи Шехер, Говедарницу, Кастел и
1Л Х рва т ска к р а ји н а , бр. 30/1941 од 27. јуна.

109 Хакија Бешлагић (1897—1945), велепосједник, политички присталица
ЈМО; под утицајем свог брата укључио се у рад Народне узданице и 29. јупа
1941. изабран у управу. Велики жупан Алеман вратио га на положај градо-
начелника 29. септембра 1941, По ослобођењу није кривично одговарао.
ш Х р ва т ск а к р а ји н а , бр. 31/1941. Стожерник се обратио Нртлу: »Ти који
си био стари усташа и особа повјерења у усташком покрету, био си прога-
њан и понижаван па си завриједио да будеш даиас градски начелник града
Бање Луке.« Објашњење није било увјерљиво пошто се Ертл претходно на-
лазио на вшпем положају.
111 Х рва т ска к р а ји н а , бр. 31/1941 и 34/1941; Д. Лукач, н а в . д је л о , 144.
1,2 Р. Брчић, н а в. ч л а н а к , 663; Д. Лукач, н а в . д је л о , 106.
ш Хилмија Бешлагић је отпутовао у Загреб 4. јула 1941; долазио је по-
родици у јулу и августу, али се није сусретао с Гутићем, као ни у Загребу
након Гутићевог именовања за великог жупана при Министарству унутар-
њих послова.
114 Х рва т ска к р а ји н а , бр. 18/1941.
175
Лауш, а затим је одржана конференција о урбанистичком плану

града.115 Неколико дана касније започела је изградња путева на
Старчевици и Шехитлуцима у организацији Стожера усташке мла-
дежи,116 а радила је Мушка радна служба младости. Предрачунска
сума је износила 4,5 милиона куна према прорачуну Треће терен-
ске секције за градњу државних цеста у Бањалуци, а за граћевин-
ске радове било је одобрено свега 300.000 куна.117 На мјесту сру-
шене православне цркве у центру града, Гутић је планирао да се
изгради трг са спомеником Анти Старчевићу, па је образован од-
бор за изградњу и расписан конкурс.118 На мјесту команде диви-
зије (преко пута зграде позоришта) планирао је изградњу веле-
лијепне катедрале. Међутим, највећи граћевински подухват била
је изградња савремене асфалтне цесте Окучани—Бањалука и про-
метна дионица Бањалука град—Горњи Шехер. Радови су започели
крајем јула 1941, а изводио их је граћевипски предузимач Антун
Реш из Загреба.119 Изградња је планирана у Законској одредби за
градњу главних државних цеста од 16. маја у којој је као један
-од два главна правца означен пут Окучани—Бањалука—Сплит. За
цјелокупну изградњу путева одрећена је сума од 4 милијарде ди-
нара, а као први дио 400 милиона; за изградњу и одржавање пу-
тева основано је Равнатељство главних државних цеста.120 Мећу-
тим, све су то били мегаломански неостварљиви планови срачу-
нати на пропагандно дејство.
Образовање државних органа
Усташка НДХ преузела је у наслеће државне органе монар-

хијске Југославије почев од Краљевске банске управе Врбаске ба-
новине, среских начелстава (промијењеног назива у котарске об-
ласти или котарска предстојништва) до огаптинских управа, град-
ских поглаварстава и управних установа. Са овлашћењем поглав-
никовог повјереника за бившу Врбаску бановину и стожерника за
цијело подручје, Гутић је постављао котарске предстојнике и њи-
хове замјенике, оне који су имали политичко-полицијска овлашће-
ња, и именовао општинске повјеренике с надлежностима у усташ-
кој организацији и органима управе. Постављао је и повјеренике
за све области привредног и друштвеног живота, укључујући и
спорт, затим усташка руководства у сједипггима котара (тзв. уста-
шки станови) од којих су стизали приједлози кабинету Усташког
ш Исто, бр. 39/1941.

*“ Р. Петровић, нав. чланак, 116.
1,7 Хрватска крајина, бр. 40/1941 и 41/1941.
ш Исто, бр. 48/1941 и 56/1941.
“* Исто, бр. 47/1941, оглас Редарственог равнатељсгва бр. 5611/41 од 2.
августа 1941.
120 Народне новине, бр. 30/1941; Зборник, бр. 2/1941, стр. 100. Други ве*
лики путни правац била је цеста Рогатец—Крапина—Загреб—Иванићград—
Новска—Окучани—Славонски Брод—Земун.
176
МИЛАН ВУКМАНОВИК: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
стожера у Бањалуци за постављање и разрјешење дужности повје*

реника и других функционера. Гутић је стално примао делегације
са ширег подручја (Бихаћ, Бос. Дубица, Бос. Градишка, Кл.уч, Ко-
тор-Варош) почевши већ од 24. априла.121 Премда је поглавнико-
вом одредбом од 26. априла било одрећено да једино одговарајућа
министарства у свом домену могу постављати, унапрећивати, пре-
мјештати и отпуштати службенике,122* Гутић их је поставл»ао и
смјењивао чак у мају и јуну, свакако са знањем и појединих ми-
нистарстава и поглавника.
Посебна пажња била је посвећена изградњи редарственог (по-
лицијског) апарата. У вријеме успостављања власти НДХ, Управу
полиције је преузео Блаж Гутић128*који је стигао с групом бања-
лучких усташа 14*. априла.124 Полицијска архива била је склоњена
још у данима априлског рата, али је пронаћена почетком маја са
архивом Управног одјељења Банске управе. Мањи дио је био скло-
њен у самом граду. За преглед политички и полицијски значајне
архиве били су задужени судија Фердо Стилиновић и усташа Фер-
до Крмпотић.135 Картотека комуниста у Управи полиције и доку-
ментација Управног одјељења Бановинске управе с политичким до-
сијеима били су негдје склоњени или уништени; једино је архива
пријавно-одјавног одсјека била мање десеткована. На Гутићев при-
једлог, бивша Управа полиције названа је Градско предстојништво,
а ранију регионалну полицијску надлежност преузео је Кабинет
Усташког стожера. За свог тајника за све послове сигурности, Гу-
01 У кључкој делегацији били су Миливој Влахо, Шериф Арнаутовић,

Сулејман Куленовић и Светозар Крагуљ, а у бихаћкој Јаков 1Дал и Иван
Бунић (Хрватска крајина, бр. 4/1941).
т Народне новине, бр. 19/1941; Зборник, бр. 1/1941, стр. 58. У дијелу
одредбе стајало је: »Од часа када сам именовао владу Независне Државе
Хрватске овлапггена су дефинитивно именовати, промицати, премјештати и
отпуштати чиновнике и друге службенике једино надлежна министарства.
Сазнао сам, мећутим, да некн усташки повјереници и усташки станови и на-
кон установљења владе врше горње и друге државне функције.« Мећутим,
Павелић је и овим текстом отворио друге могућности јер министарства има-
ју право на дефинитивно наименовање, али то није спречавало усташке
функционере да свако именовање прогласе за приврсмено. То је и прецизи-
рано у другој тачки: »Сва именовања, промакнућа, премјештања и отпусти
од службе извршена по усташким установама и повјереницима имају при-
времени карактер.«
ш Блаж Гутић (1892—1944) налазио се на челу Редарственог равнатељ-
ства, односно Жупске редарствене области, до 17. октобра 1941, кад је по-
ложај преузео Божо Дражић. Као ратни злочинад осућен на смрт у Санском
Мосту.
ш Блаж Гутић је покушао да с хрупом усташа преузмс власт 12. априла
позивајући се на образовање НДХ. Наредног дана су преузели управу у ба-
новинској згради на неколико сати, али су побјегли кад је наишла група
југословенских официра. Усгаше су образовале тзв. Хрватску народну стра-
жу за преузимање власти, а Гутић Је посебно настојао да докаже да су уста-
ше преузеле власт 56 сати прије уласка њемачких јединица.
ш Хрватска крајина, бр. 13/1941.
тић је поставио Антуна Репца.126 Средшгом јуна 1941. извршена је

реорганизација Градског предстојништва, па је оно с лроширењем
надлежности промијенило назив у Редарствено равнатељство.127
Основна упутства за рад Градског предстојништва добијена су од
Петра Петковића, одјелног предстојника за збор јавног реда и си-
гурности, који је у Бањалуци боравио око 21. априла, прије одла-
ска у Сарајево.128 Градско предстојништво је било непосредно по-
везано са Кабинетом Усташког стожера, гдје је послове јавног ре-
да и сигурности водио Ребац. Он је прије рата радио за Абвер, ње-
мачку војну обавјештајну службу, као и Маргита Дебељак, учите-
љица ритмике и плеса.
Кабинет је донио рјешење да се из службе отпусте сви Срби
и Црногорци, као и политички непоуздани Хрвати и Муслимани.
Мећу отпуиггенима налазио се и злогласни полицијски агент Ибра-
хим Колонић зато што је прије рата хапсио неке усташе, али је
убрзо враћен у редарствену службу.129 Због недостатка редарстве-
ника (полицајаца) и агената затражена је помоћ из Загреба, ода-
кле је првих мајских дана стигла група од 60 редарственика и аге-
ната под командом Стјепана Тетека.130 Њихов долазак одразио се
и у предузимању редарствених мјера, о чему је писао и лист Хр-
ватска крајина.131 За замјеника предстојника редарства, 15. маја
ш Антун-Пуба Ребац (1918—1944), члан Усташког стана и тајник Уста-

шког стожера у априлу и мају 1941, дотом повјереник РАВСИГУР-а и функ-
ционер усташког редарства. Прије рата радио за њемачку обавјештајну слу-
жбу. Са Озреном Кватерником премјештен у Загреб и поставл>ен за руко-
водиоца Одјела I у Уреду II Усташке надзорне службе (УНС). Био и над-
стојник Пододсјека I у Одсјеку II РАВСИГУР-а за организовање обавјештај-
ног и контраобавјештајног рада међу Италијанима, Мађарима, Муслимани-
ма, Нијемцима и Словенцима. Затекао се у Бања.\уци за вријеме партизан-
ског напада у септембру 1944; ухваћен и осуђен на смрт стријел>ањем.
ш Хрватска крајина, бр. 3/1941 од 24. априла. Петковић је дошао у Ба-
њалуку с јединицом Хрватских заштитних ловаца, како је на основу запо-
вједи Славка Кватерника од 19. априла названа Хрватска сељачка и грађан-
ска заштита. Ове и друге јединице стигле су у Сарајево 23. априла (о томе
опширније вид. Р. Брчић, »Прилог разматрању окупационог система у БиХ«,
Прилози број 5, Сарајево 1969, 228).
ш Ибрахим Колонић (1910—1946), полицијски агент у Бањалуци од 1933.
Отпуштен из службе рјешењем Усташког стожера од 23. априла, али је рје-
шење поништено 8. јуна, па је 24. јуна постављен за поднадзорника редар-
ствених детектива. У новембру 1941. премјештен у Карловац, гдје је остао
до марта 1943, затим у Бјеловар за надзорника детектива, а потом у Осијек.
По ослобођењу осуђен на смрт вјешањем као ратни злочинац.
1МХрватска крајина, бр. 8/1941 од 7. маја.
“ Исто, бр. 9/1941 од 9. маја.
178
МИЛАН ВУКМАНОВИВ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАПГКОГ СГОЖЕРА У ЕАЊАЛУЦИ
је постављен др Владимнр Вииек,132*а надлежност је била на ци-

јелом регионалном подручју као и код бивше Управе полиције.
Првих дана јуна, у Бањалуци је боравио Јозо Чосић, врховни за-
повједник редарствене страже из Загреба, па је са Блажом Гути-
ћем и Тетеком разматрао могућност да се оснује редарствена шко-
ла у згради Траписта у Делибашином Селу.183
Послије неколико дана припрема, 26. јуна је званично започео
рад Усташког редарственог равнатељства у Бањалуци са Озреном
Кватерником.134 Мећутим, као представници усташког редарства,
односно као опуномоћеници Равнатељства за јавни ред и сигур-
ност (РАВСИГУР), у Усташком стожеру су били Антуи Ребац и
Никола Богојевски.135*Они су са особл>ем које им је стављено на
располагање припремили оснивање Заштитног редарства, односно
Усташког редарственог равнатељства,138 које је преузело бившу
ш Др Владимир Винек, правник, ногометаш и управник полиције. По
успостављању НДХ затворен због хапшења усташа нарочито уочи рата. По*
слије изласка из затвора упућен у Бањалуку и постављен за замјеника пред-
стоЈника редарства. Становао као подстанар код породице Ластрић, па је
Брани и Здравку Ластрићу давао драгоцјена обавјештења све до њиховог
одласка у партизане. Стално се дружио са Рудијем Чајавецом, чинио услуге
ухапшеним комунистима и потписивао бланко-пропуснице. Послије Чајавче-
вог одласка у партизане смијењен и премјештен из Бањалуке. Стјепан Мом-
чиновић, бивши тајник Усташког стожера у Бањалуци и каснији котарски
предстојник у Слав. Броду, имао је удјела у хапшењу Винека кога су усташе
потом убиле у затвору или логору.
ш Била Је предвиђена и изградња нове зграде Редарствене школе код
рудника »Лауш«; почетак рада школе био је предвиђен за јули 1941 (Хрват -
с к а к р а ји н а , бр. 23/1941).
134 Х р ва т с к а к р а ји н а , бр, 30/1941 од 27. јуна, објава Усташког редарстве-
ног равнатељства за бившу Врбаску бановину, бр. 6/1941. Сједиште Усташког
редарственог равнатељства било Ј'е у улици Смаил-аге Чеигића бр. 53, гдје
се налазила и канцеларија Озрена Кватерника. Поједшта одсјеци су били у
неколико зграда које су одузете од Јевреја. Сједиште се налазило у староЈ
згради Управе полиције.
,и Никола Бошјевски, кадет руске царске војске, несвршени правиик.
Примио југословенско држављанство 11. августа 1929; од 1931. до 1933. радио
у служби Министарства унутрашњих послова у Београду. У раздобљу 1933—
36. завршио школу резервних официра и радио као управни чиновник у Но-
вом БечеЈ*у и Новом Саду. Рјешењем бана Врбаске бановине И. бр. 6995/37
од 21. маја 1937. постављен за полицијског агеита у Бањалуци, али је убрзо
добио антикомунистички реферат. Усташку заклетву положио 9. маја 1941.
и радио као помоћник Антуна Репца у повјеренипггву РАВСИГУР-а при Ус-
ташком стожеру, а потом у Усташком заштитном редарству. Премјештен
1942. у Загреб гдЈ'е је замјенио Тибора Вашку на положају надстојника Ан-
тикомунистичког одсјека Заштитног редарства за град Загреб и Велику жу-
пу ПригорЈ*е (Одсјек Н-А). Био и извјеститељ реферата 1/5 Политичког одсје-
ка Редарствене области за град Загреб са сједиштем на Савској цести бр. 60
и Борђићевој бр. 4. Сматран за стручњака за »босанске случајеве«.
ш Министарство унутарњих послова дониЈ*ело Ј*е 4. маЈ*а Одредбу о осни-
вању Равнатељства за јавни ред и сигурност за НДХ (РАВСИГУР) да »врши
врховни надзор над радом редарствених области у свим гранама редарствене
службе, као и врховни надзор над редарственнм службеницима свих струка«
(Н а р о д н е н о в и н е , бр. 21/1941; З б о р н и к , бр. 1/1941, стр. 61). Равнатељ Еуген
Кватерник је већ 13. маја донио Проведбену наредбу о устрОЈ*ству и посло-
вању РАВСИГУР-а (Н а р о д н е н о в и н е , бр. 33/1941; З б о р н и к , бр. 2/1941, стр.
107—108).
179
стару зграду Управе полиције.137 Усташко редарство у саставу Ус-

ташке надзорне службе (УНС)138 носило је званичан назив Уред I,
а унутрашња организација била је саставл>ена од одсјека: 1. Опћи
одсјек са пододсјецима: а) особни пододсјек, б) политичка оче-
видница (картотека), ц) Уруџбени пододсјек; 2. Политички одсјек;
3. Обавјештајни одсјек; 4. Жидовски одсјек; 5. Господарски од-
сјек; 6. Збор извидника (агената); 7. Затвор. Руководиоци подод-
сјека звали су се водитељи, а шефови одсјека надстојници. Над-
стојник политичког одсјека био је Богојевски,139 а кад је прешао
на рад у Загреб замијенили су га Хајдаревић и Рудолф Вајс.140
Опћи одсјек водио је Ребац, а кад је у јулу образован Обавјештај-
ни одсјек постао је његов надстојник, али је и даље обављао дуж-
ност замјеника Озрена Кватерника. Н»егова активност се посебно
развила од августа, кад су усташка и њемачка обавјештајна служ-
ба стварале широку мрежу сарадника и доушника. На челу Госпо-
дарског одсјека био је Карло Мирт, управник затвора Јуре Толић,
а водитељи пододсјека били су Матија Л»еваковић и Фрањо Бан.
Општа и политичка полиција у НДХ била је у надлежности
РАВСИГУР-а све до 15. октобра 1942, кад је извршена реорганиза-
ш БабиВева зграда у данашњој Улици Браће Ластрића, на мјесту боч-

ног тракта Привредне банке. Затворски простор се налазио у подруму и
двије дворишне зграде; на спрату је био тзв. »Плави салон« у којем је уста-
шко редарство вршило ислећења.
ш Законска одредба о оснивању Усташке надзорне службе донесена је
16. августа (Народне новине, бр. 110/41 од 25. августа), али је већ у наред-
ном броју усташког службеног листа (Народне новине, бр. 111/41 од 26. ав-
густа) објавллно да текст није истовјетан са изворним јер на њему »нема
потписа поглавника«, а да представл>а само један од више нацрта законских
одредаба о УНС-у. Објашњења нису логична пошто је од доношења до об-
јављивања протекло девет дана. Усташка надзорна служба дијелила се на:
Усташко редарство (Уред I), Усташка обавјештајна служба (Уред II), Уста-
шка обрана (Уред III), Усгашки особни уред (Уред IV); 19. новембра је об-
разована Усташка сигурносна служба (Уред V, касније Уред IV, кад је 13.
марта 1942. укинут Усташки особни уред).
ш Политички одсјек је имао широк дјелокруг рада; у њега је примл>ен
и Ратимир-Ратко Патерностер који је руководио групом извидника (агената)
задужених за антикомунистичку активност.
140 Рудолф Вајс, предратни заклети усташа, родом из Травника. У апрпл-
ским данима 1941. био интерниран у логор Крушчица код Витеза с другим
усташама. Прије доласка у Бањалуку за вријеме НДХ био члан Покретног
пријеког суда у Травнику до 15. септембра 1941. У Бањалуци једно вријеме
био надстојник Политичког одсјека УНС-а. Познат по патолошким мучењи-
ма затвореника.
180
МИЛАН ВУКМАНОВИК: Д ЈЕЛОВАЊЕ УСТАПХКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
ција и основано Главно равнатељство за јавни ред и сигурност,

непосредно подређено мннистру унутрашњих послова.141
Редарствени органи су радили на цијелом регионалном под-
ручју. Тако је 15 бањалучких редарственика крајем јула и почет-
ком августа боравило петнаест дана у Санском Мосту142 у вријеме
усташких погрома, а на захтејв котарског предстојника Ивице Си-
меона.143 Редовни редарствени органи су најчешће вршили хагапе-
ња за рачун усташког редарства. Редарствене надлежности имали
су и котарски предстојници, а у већим мјестима оснивана су град-
ска редарства. Наредбом министра унутарњих дјела од 11. јула
основано је Предстојништво градског редарства у Јајцу које је по-
чело да ради 1. августа.144
За разлику од првих наредаба Усташког стожера у којима је
наглашено јединство усташког политичког и државног апарата и
подређеност свих установа и органа Усташком стожеру за тако*
звану Босанску Хрватску, унутар кога се налазе и сва котарска
предстојништва, испоставе и остали државни органи, већ у мају
1941. почиње организационо раздвајање вјероватно према упут-
ствима из Загреба. За акта Усташког стожера сматрани су једино
она која су имала ознаку »Кабинет«, а назив је и даље остао исти:
Усташки стожер за Босанску Хрватску и Повјереништво за бившу
Врбаску бановину. Да би се отклониле недоумице код нижих ор-
гана упућена им је окружница од 5. јуна да је Усташки стожер
искључиво политичка и полицијска установа и да у иадлежности
»усредоточује сву власт у погледу политичко-усташких питања и
оних који се спомињу у Уставу Усташе — Хрватског Ослободилач-
ког покрета.. .«145 Затим је огласом од 28. јуна промијењен назив
у Усташки стожер за Босанску Хрватску и Ликвидатор Врбаске
бановине. Промјена није била само у називу. Наиме, Гутић је у
ранијим мјерама настојао да и политички и организационо ојача
141 Дјелатност РАВСИГУР-а разрађена је у Проведбеној наредби о устрој-

ству и пословању РАВСИГУР-а од 13. маЈа 1941; образовани су одсЈ'еци: I.
Кабинет равнател>а; 2. Одсјек за политичке предмете; 3. Одсјек за јавну си-
гурност; 4. Одсјек за социјална питања; 5. ОдсЈ*ек за вршење надзора над
пословањем свих редарсгвених области; 6. Одсјек за жељезничко, погранично
и лучко редарство; 7. Одсјек за послове редарствене страже и редарствене
школе; 8. Одсјек за послове редарствених детектива; 9. Господарствени од-
сјек. Равнател. РАВСИГУР-а био је Еуген-Дидо Кватерник до октобра 1942,
а истовремено и заповједник УНС-а (Народне новине, бр. 33/1941; Зборник,
исго, бр. 2/1941, стр. 107—108). Од четири извјестител»ства РАВСИГУР-а, у
Трећем извј сститељству су биле редарсгвеие усганове у Бањалуци, Бихаћу,
Бос. Броду, Јајцу, СараЈеву, Травнику и Тузли.
*“ Хрватска краЈина, бр. 52/1941.
*** Иван-Ивица Симеон (1910—?), предратни заклети усташа из Гути-
ћеве групе, чиновник у Бањалуци. Мшшстарском наредбом од 25. јуна 1941.
поставл>ен за котарског предстојника у Сакском Мосту. Његова ссстра Дол-
фа осуђена је у Санском Мосту 1944. као ратни злочинац. Емигрирао у ма-
ју 1945.
144 Наредба о оснивању П редстоЈ*ниш тва г р а д с к о г редарства б р . 674-3. п.
1941 (Народне ноеине, бр. 76/1941; Зборник, б р . 4/1941, стр. 278).
144 Хрватска крајина, бр. 23/1941; Окружница II, бр. 811/41.
181
наведени Усташки стожер, а кроз н>ега и лични престиж. Закон-

ском одредбом о великим жупама од 10. јуна 148 стварани су нови
државни органи, па је требало ликвидирати Повјереништво за Вр-
баску бановину. Поглавниковом одредбом од 18. јуна образована
је Велика жупа Сана и Лука: »Овим одреВујем успоставу Велике
жупе Сана и Лука, која се састоји од слиједећих котарева: котар
Лука, котар Сански Мост, котар Кл»уч, котар Придор, котар Ко-
торишће. Сијело Велике жупе је у Луки. Подједнако одређујем
ликвидацију бановине Врбаске. До именовања Великог жупана по-
вјеравам вођење послова Великожупанских досадањем повјерени-
ку Дру Виктору Гутићу тиме, да имаде у најкраћем року провести
потпуну ликвидацију послова Врбаске бановине и пренијети их на
Велику жупу, а истодобно све послове Велике жупе водити под
изравном компетенцијом министарства унутарњих послова у сми-
слу законске одредбе о Великим жупанима од 10. л и п њ а...« 147
Ова одредба: 1. Бањалуци даје име Лука; 2. посебном одред-
бом одређује оснивање Велике жупе Сана и Лука, што за друге
велике жупе није чињено; 3. уопште не спомиње Повјереништво
за бившу Врбаску бановину као регионални државни орган који
треба да укине пословање (премда се на то мисли); 4. налаже Гу-
тићу да у најкраћем року ликвидира пословања бивше Банске
управе; 5. одређује Гутићу да води послове Велике жупе Сана и
Лука »под изравном кемпетенцијом министарства унутарњих по-
слова«. Одредба је налагала почетак рада Велике жупе Сана и Лу-
ка, али је Гутић није извршио све док за великог жупана није по-
стављен Ладислав Алеман, који је 28. јула одредио да поменута
Велика жупа започне рад 1. августа.148 Велика жупа Крбава и Псат
са сједиштем у Бихаћу почела је да ради 16. јуна, а обухватала је
котаре Бихаћ, Бос. Крупа, Бос. Петровац и Цазин, те котарске ис-
поставе Велика Кладуша и Кулен-Вакуф.149 Велика жупа Лашва и
Глаж са сједиштем у Травнику започела је рад 20. јуна, а обухва-
тала је котаре Травник, Фојница, Кладањ, Зеница и Жепче, те ко-
тарску испоставу Завидовићи.150 Велика жупа Плива и Рама у Јај-
цу почела је да ради 16. августа објавом великог жупана Бахрије
Кадића, а обухватала је котаре Јајце, Бугојно, Гламоч, Ливно, Про-
зор, Томислав-град (Дувно) и Варцар-Вакуф (Мркоњић-Град), те
испоставе Доњи Вакуф, Горњи Вакуф и Купрес.151 Као велики жу-
пан свега неколико дана, Хилмија Бешлагић није званично орга-
Ф. Јелић-Бутић, н а в . д је л о , 103—104; Н а р о д н е н о в и н е , бр. 49/1941; Збо р -

н и к , бр. 3/1941, стр. 176—171.
т Поглавникова одредба бр. 9761-Пр. МУП-1941; Н а р о д н е н о в и н е , бр.
55/1941; Зборник, бр. 3/1941, стр. 186.
,в Ф. Јелић-Бутић, н а в. д је л о , 103—104; Н а р о д н е н о в и н е , бр. 90/1941;
З б о р н и к , бр. 5/1941, сгр. 335; Х р ва т с к а к р а ји н а , бр. 44/1941 од 30. јула.
Н а р о д н е н о в и н е , бр. 89/1942.
01 Н а р о д н е н о в и н е , бр. 64/1941; З б о р н и к з а к о н а и н а р е д а б а , бр. 4/1941,
стр. 235, објава великог жупана Николе Тусуна, бр. 37/1941.
111 Н а р о д н е н о в и н е , бр. 102/41; З б о р н и к , бр. 6/1941, стр. 427, објава Ве-
лике жупе Плива и Рама бр. 575/1941.
182
МИЛАН ВУКМАНОВИЕ: ДЈЕЛОВАН.Е УСТАШКОГ СТОЖЕРЛ У БАЊАЛУЦИ
низовао рад Велике жупе Плива и Рама у Јајцу.152 Дијелове тери-

торија бивше Врбаске бановине захватале су и ове велике жупе:
Ливац и Запоље у Новој Градишци,153 Посавје у Славонском Бро-
ду «4 у Сора и Соли у Тузли,155 Гора у Петрињи,156 Брибир и Си-
драга у 10*ину.157
Кад је Павелић у Венецији 15. јуна потписивао записник да
Независна Држава Хрватска приступа Тројном пакту, Гутић је
»уводио у дужност« у Травнику великог жупана Тусуна; он је ина-
че сматрао да је по положају изнад великих жупана. У Бањалуци
га је већ чекао позив да се јави Павелићу, па је након разговора
са Артуковићем и Будаком примљен код поглавника. У Бањалуку
се вратио 19. јуна с наименовањем за »привременог управитеља
Велике жупе Сана и Лука« и задатком да у најкраћем року ликви-
дира пословање Повјереништва за бившу Врбаску бановину. Гутић
је саставио Одбор за ликвидацију и наводно му дао упутства да
ради што брже, али изгледа да се радило супротно. Гутић је обја-
снио да ће након завршетка рада Одбора за ликвидацију лично
сазвати све велике жупане, одржати конференцију и са њима »ко-
начно извршити потпуну ликвидацију бивше Врбаске бановине.«158
Без обзира на образовање великих жупа и постављан>е жупана, он
је и даље тражио да се извјештаји о раду достављају Усташком
стожеру и Ликвидатору Врбаске бановине. На осиову посебне Па-
велићеве наредбе, поглавни побочник у Главиом усташком стану
Блаж Лорковић одредио је да се Гутић постави за усташког сто-
жерника великих жупа Сана и Лука, те Крбава и Псат у Бихаћу,15
151 Обезбиједио је просторије у згради Хотела »Гранд« и дио особља;

започео рад као велики жупан, али то није озваничено. Сукоб с Гутићем,
у основи личне природе, није остао без посљедица и на однос Усташког ста-
на у Јајцу према њему.
1а Народне новине, бр. 70/1941; Зборник, бр. 4/1941, стр. 255. На основу
објаве бр. 114/1941 од 4. јула, Велика жупа Ливац и Запоље званичпо је за-
почела рад 15. јула, а обухватала је котаре Бос. Градишка н Прњавор у Бо-
сни. Одредбом бр. 652-3. п. 1941 од 10. јула, Павелић је у њен састав укључно
и котар Бос. Дубица (Народне иовине, бр. 72/1941; Зборник, бр, 4/1941,
стр. 256).
ш Народне новине, бр. 70/1941; Зборник, бр. 4/1941, стр. 254—255. На
основу објаве и одлуке пов. бр. 6/1941 од 7. јула, Велика жупа Посавје запо-
чела је рад 15. јула; у њеном саставу били су котари Бијељина, Брчко, Дер-
вента, Градачац, Слав. Брод и Жупања, односно бивши срезови Дервента и
Градачац из састава Врбаске бановине са среским испоставама Бос. Брод
и Оџак.
Народне новине, бр. 81/1941; Зборник, бр. 5/1941, стр. 294. На основу
објаве великог жупана у Тузли бр. 195/41 од 16. јула, Велика жупа је запо-
чела рад 20. јула; у њеном саставу са бнвшег подручја Врбаске бановине
били су котари Добој, Грачаница, Маглај, Теслић и Тешањ.
,м Велика жупа Гора у Петрињи са подручја бивше Врбаске бановине
обухватала је котаре Бос. Нови, Двор на Уни и босански дио котара Ко-
стајннца.
ш Народне новине, бр. 57/1941; Зборник, бр. 3/1941, стр. 194. Велика жу-
па Брибир и Сидрага почела је рад 27. јуна; у њен састач је прикључен и
котар Бос. Грахово.
** Хрватска крајина, бр. 28/1941.
183
а за стожерног побочника овог јединственог стожера наименован

је Алија Омановић из Цазина. Требало је да стожерник у најкра-
ћем року предложи остале руководиоце које би поставио Главни
усташки стан с наглашеним задатком да треба »коначно провести
организацију Усташе на подручју горенаведених жупа«.159
Услијед сложених политичких прилика послије њемачког на-
пада на СССР, по Павелићевом наређењу су обустављени сви до-
пусти за државне службенике, којима је наређено да се не уда-
л»ују из мјеста службовања, о чему су 1. јула обавијештени држав-
ни органи, државне установе и предузећа,160 а сви који су били на
допусту морали су се вратити на радна мјеста. Редарствено равна-
тељство донијело је 2. јула одлуку о замрачењу, а контролу су вр-
шили редарствени органи.161 С позивом на Изванредну законску
одредбу и Павелићеву заповијед од 26. јуна,162 свим службеницима
је било забрањено да се противе премјештају или радном размје-
штају.163 Павелић је 12. јула донио Законску одредбу да се особља
правосудне струке ставе на располагање. Одредба је овластила ми-
нистра правосуђа Пука да одређује положај и мјесто у служби без
обзира на све законске прописе: » . . . може се све особл>е право-
судне струке постављати, премјепггати, промакнути, преносити у
другу службу или струку, постављати на нижи положај или групу,
умировити у истом или нижем положају или у истој или нижој
групи, одпустити или вратити из мировине у дјелатну службу, без
обзира на све досадашње законске прописе«.164
Значајно мјесто међу установама НДХ било је намијењено За-
воду за колонизацију у Загребу165 и његовим регионалним органи-
зацијама, пгго значи и Уреду за колонизацију у Бањалуци. Његова
надлежност обухватала је 17 котара: Бањалука, Бихаћ, Бос. Дуби-
ца, Бос. Градишка, Бос. Грахово, Бос. Крупа, Бос. Нови, Бос. Пе-
тровац, Цазин, Гламоч, Јајце, Кључ, Котор-Варош, Приједор, Прња-
вор, Сански Мост и Варцар-Вакуф. Гутићевом одредбом од 23. ју-
на,166 за предстојника Уреда за колонизацију постављен је др Ми-
,и Исто, бр. 23/1941 од 8. јула.

м Х р ва т ска к р а ј и н а бр. 37/1941 од 13. јула, наредба Предсједништва
владе бр. 2940-1941 од 1. јула, наредба Усташког стожера Бањалука, П. бр.
1426/41 од 10. јула.
161 Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 34/1941 од 6. јула, одлука о замрачивању.
м Н а р о д н е н о в и н е , бр. 60/1941; З б о р н и к , бр. 4/1941, стр. 213; Изванредна
законска одредба и заповјед коју је Павелић донио без супотписника. Ми-
нистар унутарњих послова је истог дана под бр. 11.541-Пр. МУП. 1941 наредио
да се објави на првој страни свих новина у НДХ и да се њен садржај чита
на радио-сганицама три дана узастопно по три пута дневно.
м Н а р о д н е н о в и н е , бр. 62/1941; АБК-ФД-пов. бр. 9/1941 од 10. јула, акт
Државне ризнице НДХ, пов. бр. 101/41 од 8. јула и Министарства народног
господарства, пов. бр. 1116/41 од 3. јула 1941.
ш Н а р о д н е н о в и н е , бр. 76/1941; З б о р н и к , бр. 4/1941, стр. 272.
ш Н а р о д н е н о в и н е , бр. 19/1941; З б о р н и к , бр. 1/1941, стр. 56. Олредба о
оснивању Завода за колонизацију утврђивала Је задатке уопштено: »Сврха
је завода уређење селачког посЈеда путем нутарње колонизације и аграрне
реформе, па се ти послови изузимају из надлежности досадашњих области.«
м Одредба Кабинета Усташког стожера, бр. 2640/41 од 23. јуна.
184
МИЛАН ВУКМАНОВИН: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
рослав Дебел>ак, шеф Аграрно-правног одсјека Ликвидатуре за бив-

шу Врбаску бансвину. Правна основа за почетак рада били су за~
кључци равнатељства Завода за колонизацију у Загребу од 29. ма-
ја. Мећутим, Дебељак није припремио услове за почетак рада, што
није ни Гутић желио због тзв. »српске контрибуције«. Тек послије
обављене кампаље за протјеривање Срба почетком јула 1941, За-
вод за колонизацију је упутио у Бањалуку Руди Чајавеца за упра-
витеља, који је обавио све припреме за почетак рада Уреда за ко-
лонизацију у Бањалуци.167 Уред је званично започео рад 21. јула,
о чему је упућена окружннца свим котарима и општинама регио-
налног подручја с Чајавчевим потписом, а распис је објављен и у
штампи.168 Према одредби о оснивању Завода за колонизацију, у
његовој надлежности били су сви послови везани за унутрашњу
колонизацију и аграрну реформу. Под Уред у Бањалуци спадали
су сви послови који су том законском одредбом изузети из над-
лежности Аграрно-правног одсјека Бановинске управе и Одјељења
за колонизацију Равнатељства државних шума у Бањалуци. Уред
је преузео у надлежност сву земљу добровољаца јер је постала
власништво НДХ на основу Законске одредбе о некретнинама до-
бровољаца донесене 18. априла169 и Законске одредбе о урећењу
посједовних односа на аграрним земљиштима донесене 31. маја.
Неважећим правним послом проглашене су све купопродаје земље
која је стављена под удар аграрне реформе на основу Закона о
забрани отућивања и оптерећивања великих посједа од 20. маја
1922, и других прописа којима су велики посједи издвојени у циљу
аграрне реформе. Без обзира на то да ли су земљу купили од бив-
ших власника, аграрних интересената или трећих лица, сви власни-
ци ових посједа били су позвани да поднесу пријаву Уреду за ко-
лонизацију како би се одлучило да ли ће земља бити одузета или
не, односно да ли ће бити исплаћена надокнада или ће постати
државна својина без надокнаде. Уред је имао право да додјељује
земљу аграрним интересентима, а захтјеви су подношени закључно
са 1. септембром. Уред је иначе преузео дио чиновника од Равна-
167 Народне новине, бр. 41/1941; Р. Брчић, »Комбинације усташа о Ба-

н>алуци као центру Независне Државе Хрватске«, 657.
"* Хрватска крајина, бр. 42/1941. Сједиште Уреда за колонизацију било
је у двоспратној згради на лијевој страни улаза у некадашњи Безистан;
зграда је срушена за вријеме бомбардовања 1944,
"* Народне новине, бр. 6/1941; Зборник, бр. 1/1941, стр. 10. Изненаћује
брзина при доношењу ове одредбе под бр. 7/1941; у њој је Павелић вјешто
маскирао политички потез срачунат да подгрије наде велепосједника који су
дошли под удар аграрне реформе, малих земљорадника и беземљаша. Без
политичке позадине, одредба не би сигурно била тако брзо ни донесена. Сви
пријеноси земљовласништва послије 1. фебруара 1941. проглашени су за не-
важеће, Изненађује носилац спровоћења одредбе: »Провођење овог закона
повјерава се заповједнику војске.« Она се темељила на насиљу: »Сва земљи-
шта, што су била подијељена тзв. добровољцима на подручју Независне Др-
жаве Хрватске проглашујем данашњим даном хрватском народном имови-
ном. Нитко од досадањих власника и посједника нема право иа било какову
одштету за ту земљу нити за било што, на тој земљи саграђено.«
185
тељства државних шума, посебно већи број инжењера шумарства

који су затим преименовани за аграрне вјежбенике, а осим агро-
нома запошљавано је и Друго особље. У Уреду за колонизацију170
била је образована илегална група чланова КПЈ и сарадника која
је веома активно дјеловала до одласка чланова у партизане у про-
л»еће 1942. Уредовим возилима пребациване су на партизанску те-
риторију велике количине хране, техничке робе, одјеће и обуће,
санитетског материјала и лијекова, оружја и муниције.171
Под непосредним надзором Предсједништва владе НДХ дјело-
вале су посебне установе: Државно равнатељство за прехрану, Др-
жавно равнатељство за понову и Државно равнатељство за госпо-
дарствену понову, чије су подружнице биле у Бањалуци са надлеж-
ностима дјеловања на широком регионалном подручју. Одредбом
о оснивању Државног равнатељства за понову од 24. јуна172 било
је предвићено да се оснују уреди и Поновничко оружништво. На
чело бањалучког Уреда за понову, Гутић је крајем јуна поставио
Петра Бетунца. Надлежности су биле: сви послови усељавања, смје-
штаја и исељавања становништва, преузимање и предаја досједа и
других добара од оних који су исељени онима који се усељавају.
Уред није у надлежности имао унутарње насељавање (колониза-
цију) него само вањско. Преузео је сву покретну и непокретну
имовину Срба и Јевреја. Државно равнатељство за господарствену
понову основано је 1. јула и преузело Уред за оонову привреде.173
Бањалучки уред за господарствену понову на челу с Мустафом Џа-
фићем започео је рад 1. августа.174 Одредбом од 15. септембра, Др-
жавно равнатељство за понову и Државно равнатељство за госпо-
дарствену понову спојени су у једну установу — Државно равна-
тељство за понову175, које је затим укинуто 30. децембра176 као и
т Задаци су дати у Правилнику о устројству и поступку Завода за ко-

лонизацију, бр. 162-3. п. 1941 од 12. маја.
ш О политичком раду комуниста у Уреду за колонизацију вид. опшир-
није: Д. Лукач, Б а њ а л у к а и о к о л и ц а у рат у и р е в о л у ц и ји , 246—252.
т Н а р о д н е н о в и н е , бр. 58/1941; З б о р н и к , бр. 3/1941, стр. 195.
т Н а р о д н е н о в и н е , бр. 70/1941; З б о р н и к , бр. 4/1941, стр. 252—253. Одред-
ба о оснивању Државног равнатељства за господарствену понову дала је
овлашћење равнатељству да »купује имовину жидова и жндовских подузе-
ћа« (и овдје је ријеч Жидов написана малим словом), премда се знало да
то није куповина него одузиман»е. Два мјесеца касније, 27. августа, донесена
је Законска одредба о надопуни постојеће законске одредбе која је давала
овлашћење за преузимање јеврејске имовине и да може »по слободној раз-
судби одређивати све мјере за њезино очување и осигурање« Н а р о д н е н о в и -
н е , бр. 114/41; З б о р н и к , бр. 7/1941, с. 503).
т Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 47/1941.
т Н а р о д н е н о в и н е , бр. 128/1941.
1,4 Н а р о д н е н о в и н е , бр. 214/41 од 31. децембра, Законска одредба о уки-
дању Државног равнатељства за понову и Државног равнатељства за пре-
храну. Послови Државног равнатељства за понову прешли су једним дијелом
у надлежност Државне ризнице, а другим у надлежност Министарства за
обрт, велеобрт и трговину. Бањалучка подружница Равнатељства за понову
имала је просторије на другом спрату Усташког сгожера, у собама бр. 83—87.
Равнател>ство је преузело све српске и јеврејске куће и утврђивало кирије,
а преузело је и другу имовину.
186
МИЛАН ВУКМАБОВИБ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
Равнатељство за прехрану. Све ове установе оствариле су економ-

ске, политичке и друге циљеве усташтва кроз насиље озваничено
законским одредбама, министарским и другим наредбама. Ове ус-
танове и повјереници за непокретну имовину Срба и Јевреја у пре-
дузећима, банкама, трговинама и занатским радњама, учествовали
су у озваниченој пљачки у којој је тешко утврдити ко је колико
захватао. Повјереници трговачких и занатских радњи били су оба-
везни да сваког дана доносе дневни пазар у Усташки стожер гдје
га је преузимао Иван Пенса.177 Контролу над радом повјереника
вршио је Јосип Кан.178 Пенса је у Кабинету Усташког стожера, а
према упутствима Виктора и Блажа Гутића, преузимао новац из
тзв. српске контрибуције и давао потврде, које су доносиоци нов-
ца затим предавали Блажу Гутићу да би добили дозволе за исеље-
ње у Србију. То су по Гутићевом објашњењу били »доприноси за
накнаду штете нанесене интересима НДХ«. Потврде су остајале у
редарству да би се наводно приложиле одговарајућем предмету у
протоколу; тако се круг затварао и потврде ишчезавале. На једном
од два списка била су назначена лица која треба да приложе и
драгоцјености; исто је поступљено и са скупоцјеним одликовањима
јер је таква контрибуција била законом одрећена.179
Послови око ликвидације бивше Врбаске бановине нису при-
ведени крају ни почетком августа јер се Гутићу није журило да
оде из Бањалуке. Павелић је поново позвао Гутића у Загреб почет-
ком августа, посебно због настојања генерала Фортнера да се Гу-
тић одстрани из Бањалуке. Гутић је из Загреба донио поглавнико-*17
177 Иван Пенса (1897—1942), рударски чиновник и предратни усташа из

најуже групе око Гутића. У НДХ био члан Усташког стана и благајник Ус-
ташког стожера; често је путовао у Загреб у повјерљивим Гутићевим миси-
јама. Био члан и Покретног пријеког суда и официр усташке припремне бој-
не. У једној од акција сатније ове бојне заробили га партизани и стријељали
4. априла 1942.
171 Јосип Кан (1900—1944), рачунски контролор рудника »Лауш« и пред-
ратни заклети усташа. У НДХ радио у Усташком стожеру и био члан По-
кретног пријеког суда. Премјештен у Одјел за рударство и ковинарство Ми-
нистарства шумарства и рударства 10. децембра 1941. По капитулацији Ита-
лије, усташка обавјештајна служба открила је његове везе с четницима, па
је ухапшен и упућен у Јасеновац.
Народне новине, бр. 11/1941; Зборник, бр. 1/1941, стр. 26—27, Законска
одредба о забрани држања и ношења свих одликовања бивше Краљевине
СлС и Југославије, бр. ХХУ128-3. п. 1941 од 24. алрила 1941. Одредба је нала-
гала да се у року од десет дана морају предати сва одликовања са свим
исправама. Сви који нису предали, истовремено су кажњавани новчаном
глобом и затвором: три мјесеца затвора и 10.000 динара. Министар унутар-
њих послова Артуковић донио је 25. априла Проведбену наредбу ове закон-
ске одредбе која је налагала да се води посебна евиденцнја о одликовањима
од племенитих метала и оних која су украшена драгим камењем. Након
истека рока, предана одлнковања само са једним пописом достављана су
Министарству унутарњих послова »док ће се други попис похранити, а по-
веље и исправе о повластици уништити...« Органи управе били су обавезни
да по истеку рока спроведу на свом подручју сггрогу контролу да ли су сва
одликовања предата (Народне новине, бр. 11/1941; Зборник, бр. 1/1941, стр.
26—27).
187
ву одредбу да се за ликвидатора Банске управе Врбаске бановине

поставља правник Буро Крешић. Пошто он није могао да само-
власно као Гутић именује и разријешава дужности службенике,
то је 11. августа упутио окружницу котарским уредима и испоста-
вама »да се молбе за памјештење не упућују Ликвидатору бивше
Врбаске бановине, јер се неће узимати у поступак, пошто Ликви-
датор по нарави свога посла.не може нити је овлаштен намјенгга-
ти било каково особл»е на терет како банов[инског], тако ни др-
жавног буџета«.180 Истом окружницом упозорени су подрећени ор-
гани да се у вези са питањима из надлежности Усташког стожера
не обраћају више ликвидатору пошто су »ликвидатура и Стожер
потпуно одјел»ени једно од другога«.
Нагомилана нерјешена питања постајала су још сложенија и
тежа. У одлукама и наредбама Кабинета Усташког стожера без
законске и правне основе није било уопште могућно тражити прав-
не оквире за редовно обављање задатака установа које су историј-
ски нужне у савременом друштву. Али друштвени проблеми нису
били само у спутавању рада него више у томе што су и режим и
његови поједини представници наметали такав начин дјеловања да
се тоталитарни поредак стално налазио у кризним политичким,
идејним, економским и другим односима.
Дјеловање усташких организација
Главна Гутићева политичка преокупација била је у томе да

омасови устаппсу организацију и да јој припише садржаје поли-
тичког покрета. Поусташење цјелокупног друштвено-економског
живота по узору на нацизам и фашизам било је, уосталом, прео-
купација политике и идеологије усташа и њихове државе. Гутић
се посебно заложио за образовање усташких станова у свим сједи-
штима котара на чијем се челу налазио повјереник кога је лично
поставио, а повјереник је најчешће био истовремено и усташки ло-
горник. Паралелно су постављани и општински повјереници који
су обично били и усташки таборници. Логорници и таборници су
договорено постављали усташке повјеренике у појединим селима.
Гутић је прва наименовања извршио 15—16. априла у Бихаћу, гдје
се налазио као резервист југословенске војске.181 Наименовао је
усташке повјеренике и чланове усташких станова, котарске пред-
стојнике и старјешине котарских испостава за цјелокупно подруч-
је Поуња. По доласку у Бањалуку организовао је одлазак поједи-
наца и група усташких повјереника по цијелом подручју Врбаске
бановине. Они су носили декрете о именовању котарских предстој-
ника, логорника и таборника са овлашћењима да могу заклињати
Хрватска крајина, бр. 50/1941.

Истакнуте усташе које је Управа полиције у Бањалуци водила у еви-
денцији »Хрватски сепаратисти« имале су ратни распоред. Мећутим, велики
број комуниста није га имао.
188
МИЛАН ВУКМАНОВИП: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
оне који постају усташе, што је обављано у црквама, али се могло

обавити пред свештеницима и ван богомол>а. У том циљу су терен
обилазили свештеници Брекало, Филиповић и дон Перош,182 а у
поједина мјеста путовао' је лично Гутић. Тако је у Јајце дошао 29.
априла, одржао састанак Усташког стана, поставио градоначелни-
ка Јајца и усташког логорника, затим продужио у Мркоњић-Град,
гдје је такоће извршио наименовања.183 По истом послу отпутовао
је 9. маја у Приједор, Бос. Нови, Бос. Отоку, Бос. Крупу и Бихаћ,184
а потом у остала мјеста Босанске крајине и средње Босне. Имао
је широку подршку клеронационалистичких група, посебно у ре-
грутовању младих у усташе, а веома снажну подршку добијао је
од бањалучког бискупа Гарића.185 Његови чести гости и пратиоци
на путовањима били су свештеници Билогривић, Брекало, биску-
пов тајник Бркић, Филиповић, конзисторијални савјетник фра Ми-
рон Козиновић и други. Почетком маја 1941. лично је заклео пето-
рицу свештеника: Билогривића, Бркића, Иваниша, Козиновића и
Влашића.186 Предвоћена бискупом Гарићем, црква је са усташким
организацијама била главни носилац јединственог обиљежавања
тројице носилаца имена Анте (Павелић, Старчевић, и Св. Анте)
13. јуна у свим мјестима на подручју бивше Врбаске бановине.187
Прослава је озваничена као усташко-црквени празник. Мећу мно-
гим примјерима довољно је илустративан проглас монсињора Би-
логривића од 27. јуна 1941. који је упутио »Жупљанима римокато-
лицима бањалучке жупе«. Монсињор истиче да је одмах послије
2. јула, празника заштитника Бањалучке жупе,188 требало да иде
по кућама вјерника ради побира прилога за издржавање жупника,
али;се сада све мијења. Билогривић захтијева да бањалучки вјер-
ници убудуће сами доносе побир изравно у жупникову канцела-
рију и пријети: »Г. Стожерншс се занима како ћете се одазвати,
јер је доиста одиозан и понизујући споменути начин уздржавања
Вашег жухшика. Ж ели, да му се до 15. српња доставе односни по-
писи, да види, који су се одазвали на ту своју дужност и са коли-
ким прилогом. Гг. жупске одборнике молим, да о томе сваки оба-
вијести кроз свој рајон [подвукао — М. В.].«189
ш Дон Петар Перош (1898—1945), виши свештеник усташке војнице.
Пред њим је цијела XIX усташка сатнија полагала усташку заклетву 4. сеп-
тембра 1941. у дворишту Усташког табора у Бањалуци (на простору данаш*
н>ег паркиралишта измећу Умјетничке галерије и зграде ГИК »Козара«),
ш Х р ва т с к а к р а ји н а , бр. 6/1941.
ш Д. Лукач, н а в . д је л о , 94; Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 11/1941,
1,5 Бискуп Гарић и стожерник Гутић често су се узајамно посјећивали,
што је биљежио и локални лист Х р ва т ска к р а ји н а , односно Усташ ка Х рват *
с к а . Бискуп је долазио на свечаности које је организовао Гутић, а у пропо-
виједима је позивао вјернике да му пруже подршку личннм учешћем. Би-
скуп је иначе био Гутићев породични пријатељ.
ш Х р ва т с к а к р а ји н а , бр. 11/1941 од 14. маја.
т Исто, бројеви 24—29/1941.
ш Гутиђ ,е посебан значај дао прослави Похода блажене дјевице Ма-
рије 2. јула 1941. којој су присуствовали високи бањалучки усташки функ-
ционери (Х р ва т с к а к р а ји н а , бр. 34/41 од 6. јула).
ш Х р в а г с х а к р а ји н а , бр. 31/1941.
189
Почетком јуна, Гутић је посјетио Тешањ, Добој, Грачаницу,

Градачац, Оцак, Дервенту и Прњавор. У Прњавору је одржао го-
вор препун националне и вјерске мржње и позива на погром: »Од-
рећујем и заповиједам, да сви они Украјинци грчко-католици, који
су под притиском српске циганске банде прешли у грчко-источну
вјеру у року од 24 сата имају да се поврате у своју пријашњу вје-
ру, а Украјин[ски] Православ[ни] Дом има се сутра провидјети
са натписом »Хрват[ски] Дом« и ако се то не буде у одрећеном
року испунило, ја ћу лично доћи са својим људима у Прњавор и
немилице казнити свакога који се не буде покоравао.« (подвукао
М. В.)190 На основу Гутићеве наредбе, гркокатолички викаријат с
викаром Фрањом Латковићем организовао је у селу Хрваћани 22.
јуна богослужење и преузимање православне цркве у присуству
стаиовника доведених из околних села. Одржани су и говори уз
величање Павелића и Гутића.191 Даље су наредбом Усташког сто-
жера од 10. јуна забрањени сви црквени зборови.192 Усташким по-
вјереницима у свим селима нарећено је да организују праћење и
пријављивање сваког кретања Срба из села у село.
Да би себи дали размјере масовности и да се прикажу као
политички покрет, поглавник умјесто ранијег назива Усташа —
Хрватска револуционарна организација (УХРО)193 уводи назив Ус~
таим — Хрватски ослободилачки покрет (УХОП). Умјесто Усташ-
ког надзорног стожера, с новим именовањима образује се Главни
усташки стан (ГУС) у новом саставу.194 Усташки станови су обра-
зовани и у котарима као усташка локална политичка руководства.
По узору на СС-јединице у Њемачкој и Црне кошуље у Италији
основана је страначка војска названа »усташка војница«. У поли-
тичко-војном устројству на нивоу области образовани су усташки
стожери, на нивоу котара усташки логори, на нивоу општине уста-
шки табори; на њиховом челу били су стожерници, логорници и
таборници. Усташка војница била је само формално потчињена
Министарству хрватског домобранства, а практично је у цјелини
била потчињена Главном усташком стану. Генерал-мајор Драгутин
Румлер и Виктор Гутић потписали су 28. маја акт Усташког сто-
жера за Босанску Хрватску којим се сви подређени политички и
војни органи упознавају с тумачењем Заповједништва хрватске
копнене војске од 22. маја *да се Усташке формације имају сма-
У истом говору је рекао: *У овом котару постоје три цркве отете

хрватском народу. Сутра их заузмите и на н>има иагошште: Хрватски Д ом . . .
Овоме српском гњезду у Прњавору поручујем: да ћу ја доћи и узети себи
24 сата да то српско гњездо уништим. Ја ћу убијати, а ви ћете замном!«
(Саопштење о злочинима окупатора, бр. 66—93, исто, стр. 776; Хрхатска кра-
јина, бр. 24/1941).
1МХрватска крајина, бр. 29/1941.
,и Усташки стожер Бањалука, II. бр. 933/1941.
т Ф. Јелић-Бутић, нав. дјело, 113, 153, 155.
"* Исто, 109.
190
трати само у материјалном погледу (што се тиче опскрбе) као са-

ставни дио војске.«195
Усташка војница је била састављена од ројева (десетина), во-
дова, сатнија и бојни; још у емиграцији су посгојали чинови, ма-
хом дочаснички (подофицирски), да би у јуну 1941. били озвани-
чени.196 Главне јединице биле су усташке бојне: 1. поглавникова
тјелесна бојна (ПТБ); 2. дјелатне бојне; 3. усташке припремне бој-
не. За разлику од дјелатне бојне као активне војне јединице с ро-
ком служења од најмање двије године, чији су чланови биле уста-
ше из емиграције и друге предратне усташе, као и они који су сту-
пили у усташку војницу и положили заклетву, припремне бојне су
биле јединице које су осниване као и дјелатне бојне, али на начелу
резервног састава који се окупљао у цјелини или дијеловима (сат-
нија, вод или рој) за извођење војне акције. Чланови Бањалучке
припремне бојне имали су униформу коју су с лаким наоружањем
и муницијом држали код куће. Двије сатније ове бојне биле су у
Бањалуци (с члановима из града и околних села), а остале у Бос.
Градишци, Котор-Варошу и Приједору-Козарцу. Групнсање усташ-
ких сатнија и у дјелатне и у припремне бојне, (уз давање имена
јединици по усташком команданту вода, сатније и бојне) започело
је од августа 1941. Прије тога су усташке јединице формацијски
образоване без обзира на број чланова у оквиру логора и табора.
Усташки табори су у почетку имали усташку јединицу у јачини
вода, а касније сатније, док су усташки логори имали јединицу у
јачини сатније, рјеће двије сатније.
Прва усташка јединица у Босанској крајини био је вод уста-
ша који је с Нећелским стигао у Бањалуку 16. априла. Већ крајем
априла образована је усташка сатнија под комаидом Густава Ке-
лемена, а била је састављена од крижара из Бањалуке и околних
села (Дебељаци, Ивањска, Мотике, Шарговац, Трн и друга) и за-
клетих усташа које су упућивали поједини усташки станови. По-
четком јуна дошло је до застоја у оснивању усташких јединица;
у Хрватској крајини је 6. јуна објављен оглас да је Усташки табор
попуњен предвићеним бројем омладинаца и да усташки станови на
подручју бивше Врбаске бановине не шаљу омладинце у усташку
војницу до даље заповиједи.197 Од омладинаца који су пристизали
образоване су усташке сатније које су упућиване у састав усташ-
ких бојни образованих у току љета 1941. Усташке заклетве су све-
чано полагане у самосташша Петричевац (мушкарци) и Назарет
(жене). Кад је Гутић средином маја 1941. посјетио фрањевачки
'** Хрватска крајина, бр. 20/1941, Усташки стожер, Каб. бр. 1641/41 од
28. маја, наредба Заповједништва копнене војске, В. Т. бр. 3855-1941 од 22.
маја; Ф. Јелић-Бутић, нав. дјело, 108, 119.
'** Дочаснички чинови били су доројник, ројник, доводник и водиик, а
часнички заставник, поручник, натпоручник, сатиик, бојник, потпуковник,
пуковник и крилник. Павелић је за нарочите политичке заслуге давао чин
усташког пуковника и многима који нису билн војна липа.
т Хрватска крајина, бр. 22/1941 од 6. јуна.
191
самостан Петричевац одао је признање фрањевцима за предратну

сарадшу са усташама.198 У самостану Назарет, у којем је била смје-
штена специјална њемачка јединица, 8. јуна је извршена свечана
посвета прве усташке заставе у Босанској крајини.199
Сви усташки станови су по Гутићевом нарећењу били обавезни
да образују своје заштитне јединице од мјесних усташа, најмање
у величини роја до вода, а сваки усташки табор био је обавезан
да оснује најмање усташки вод. Ове усташке јединице биле су ве-
ома разнолико одјевене и наоружане, али премда у почетку ннсу
биле у званичном саставу усташке војнице, не би се могле на-
звати »дивл*им усташама« јер такве јединице нису могле бити об-
разоване без знања усташких руководстава. Усташки команданти
нису дјеловали на своју руку; о свему је непосредно или посредно
обавјештаван и поглавник, којем је Гутић веома често ишао на
договор, било по својој жел>и или на позив. Послије договора сли-
једила су обимнија и тежа насиља, јер се на самовлашћу и тота-
литарној контроли заснивао цјелокупан систем власти. Контрола
над свим грађанима без изузетка била је основна црта поданичке
послушности. Тако је Усташки стожер у Бањалуци издао 17. јуна
објаву како наводно свакодневно пристижу анонимне пријаве про-
тив појединих лица; граћанима је обећано да ће подносилац при-
јаве бити познат само усташком логору.200 Дан касније упућена је
окружница Усташког стожера којом се свим службеницима наре-
ћује да доставе веома подробно образложене биографске податке
о свом животу и раду од 1929. до успостављања НДХ. Свак је био
обавезан да наведе назив друштва или организације у којима је
био члан и да образложи »што је све подузео и с ким је радио,
односно подупирао покрет за ослобоћење Хрватске.«201
Да би се од устадпсе организације бар по имену створио по-
крет, Главни усташки стан је 9. јуна донио поглавникову одредбу
која је саопштена јавности тек 23. јуна: »Овим одрећујем, да сва
политичка друштва, која раде на истим циљевима, као и Хрватски
Усташки Покрет, те која су основана у главном на истим начели-
ма, имају унићи у Усташки Покрет, а њихово чланство има се свр-
стати у Усташку организацију.«802 Тако су саставни дио усташког
ж Исто, бр. 12/1941 од 16. маја.

ж Исто, бр. 23/1941 и 24/1941 од 8. и 12. јуна.
“ Хрватска крајшш, бр. 27/1941 од 20. јуна, објава Усташког логора
Бањалука, бр. 35/1941.
” АБК-Усташкн стожер, Вет. бр. 674/41, од 23. јуна 1941, окружница
бр. 54/1941.
“ Б. Кризман, Павелић и усташе, 486.
192
МИЛЛН ВУКМАНОВИБ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТЛШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
покрета постали: Хрватска католичка жена,ш Хрватска жена,204*

Хрватски радиш а203 Привредна омладина Хрватског радише,206
Усташка младеж, Велико крижарско братство и Велико крижар-
ско сестринство.207*Бројно је највећа била организација Усташке
младежи; одредба о њеном оснивању донесена је 4. новембра 1941:
»Сви до сада постојећи слични устроји хрватске младежи престају
дјеловати, и њихово чланство уврштава се у поједина тиела устро-
ја Усташке младежи.«209 То је било само озваничење или правно
заснивање постојања усташке младежи која је организационо из-
граћивана од јуна 1941. Прва усташка омладинска група Хрватског
јунака, која је у оквиру крижарске организације у Бањалуци осно-
вана уочи априлског рата, дјеловала је легално од усташког пре-
узимања власти. Њени чланови су насилно упали у све књижаре
у граду и »заплијенили много књига неморалног и комунистичког
садржаја.«200 Мјесна организација усташке младежи у Бањалуци
произашла је из састава мјесних организација Великог крижарског
братства и Великог крижарског сестринства, Хрватске социјалне
заједнице »Препород« и Хрватског јунака. О значају и заслугама
ових организација за образовање усташке младежи у Бањалуци
говорио је стожерник усташке младежи Владимир Додиговић: »Из
њихових редова изабран је највећи дио наших вођа, ројника, вод-
ника и сатника.. .«210 Клеронационалистичко дјеловање било је
присутно и у Бачком конвикту друштва »Напредак« у којем је
ш Клеронационалистичка организација Хрватска католичка жена била

је везана за дјелатност Католичке акције, а мјесна организација у Бањалуци
уско везана с Великим крижарским сестринством. Предавач и духовни вођа
био је фра Мирон Козиновић, почасна предсједница Катарина Гутић, а глав-
ни заштитник бискуп Гарић.
104 Мјесна организација Хрватске жене основана је у Бањалуци 1930;
за вријеме рата била је мање повлашћена од Хрватске католичке жене.
Кад је одржала годишњу скупштину 15. јуна 1941. имала је 266 чланица;
међу чланицама је било само неколико Муслиманки. Обје организације су
имале исти дјелокруг рада, али ни то није могло спријечити замирање дје-
латности већ 1941.
“ Предсједник управе Хрватског радише у Бањалуци био је Буро Кре-
шић до скупштине 14. септембра 1941. На основу Гутићевих овлашћења, мје-
сна организација Хрватског радише добила је зграде, земљу и покретну
имовину Срба и Јевреја од Равнател>ства за понову. V јулу 1941, Гутић је
Хрватском радиши поклонио 16 дунума земљншта и 500.000 куна као свој
лични дар ( 5 1 0 !) за изградњу Привредно-одгојног завода непосредно уз згра-
ду Хигијенског завода у Бањалуци.
ш Привредна омладина Хрватског радише (ПОХР) била је омладинска
секција ове организације. Планирано је да чланство кроз течајеве њемачког
језика и књиговодства стиче економско образовање. На челу су били про-
челници; главни организатор »течајева за господарску изобразбу« био је
усташа Звонимир Јовић. Рад ПОХР-а је замро по Гутићевом одласку.
т Послије забране рада 1929, Хрватски орловски савез је након двије
године илегалног дЈеловања званично обновио рад 1931. под именом Велнко
крижарско братство. З а рад орлова и крижара бнли су нарочито везани
Гарић и Билогривић.
ж Народне новине, бр. 170/41; Ф. Јелић-Бутић, нав. д]ело, 108.
** Хрватска крајина, бр. 2/1941.
”• Исто, бр. 42/1941 од 25. јула.
13 Исторнјски зборник 193
за васпитача постављен свећеник-усташа Звонимир Брекало.211 Он

је на годишњој скупштини »Напретка« 28. јуна 1941. поднио из-
вјештај о успјеху питомаца конвикта у средњим школама и био
изабран за делегата главне скупштине у Сарајеву. У нову управу
»Напретка« изабрани су и монсињор Билогривић, генерални викар
Латковић, Фердо Стилиновић и други212
Према упутствима Усташког стожера, а под личним надзором
Нећелског и Оршанића, изграћивана је мјесна организација уста-
шке младежи у Бањалуци. И рад са усташком омладином био је
већ од првих мајских дана саставни дио Гутићевих и Павелићевих
планова о Бањалуци као главном граду. Гутић је организацији Хр-
ватског јунака дао зграду Соколског дома, с тим да дио простора
уступи »Препороду«. Уступање зграде озваничено је наредбом од
27. маја, када је дато и име објекту: Дол* Хрватског јунака.213 До-
диговић је постављао повјеренике усташке младежи за све средње
и стручне школе, шегртску омладину у предузећима, занатску и
трговачку омладину по струкама. Мећутим, цјелокупна организа-
ција је била само на папиру попгго се окупљање није могло осигу-
рати ни пријетњама.
Наредбом доглавника Славка Кватерника од 7. маја, сви уста-
шки повјереници за средње и друге сличне школе били су обаве-
зни да се 14. маја у 8 сати јаве на стадион у Максимиру. Наредба
је предвићала да ће повјереници из унутрашњости остати у Загре-
бу неколико дана, а најдуже до 24. маја. Усташки стожер им је
обезбиједио писмену потврду на основу које су бесплатно путо-
вали у Загреб и назад.214 Била је то припрема за војничко органи-
зовање омладине по угледу на Хитлер-Југенд, са сатнијама и ма-
њим организационим дијеловима као акционим групама за војнич-
ку преднаобразбу, радну службу и слично. У зависности од броја
омладинаца, у школама би се образовале једна или више сатнија.
На основу Кватерникове наредбе од 7. маја, односно Проведбене
наредбе законске одредбе о војничкој преднаобразби и радној слу-
жби младости, сва средњошколска и студентска омладина у уну-
трашњости НДХ била је обавезна да се окупи 26. маја и да обра-
зује сатније. Нарећено је да се ћачким сатнијама прикључи и сва
111 Звонимир Брекало, свештеник и катехета у Бањалуци, предратни за-

клети усташа, усташки бојник и душебрижннк Првог усташког обранбеног
здруга. Лични пријатељи бити су му фра Филиповић и фра Липовач, такоће
усташки бојник. У НДХ радио у политичким одјелима логора Јасеновац и
Стара Градишка, али је и лично клао жене и дјецу. У логору Јасеновац
оболио од тифуса и умро у прољеће 1944. По патологији злочина није се
разликовао од фра-Филиповића.
*“ Хрватска крајина, бр. 20/1941, наредба Усташког стожера Каб. бр.
562/41 од 27. маја.
1,4 Народне новине, бр. 23/1941 од 9. маја; Зборник, бр. 1/1941, стр. 64,
Проведбена наредба од 7. маја. Организација скупа у Загребу повјерена је
Усташком академском стожеру уз помоћ официра усташке војнице. Органи-
зацију радне службе имало је иначе Заповједништво војничке преднаобразбе
и радне службе са Одјелом за техничке радове.
194
МИЛАН ВУКМАНОВИћ: ДЈВЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
незапослена омладина узраста од 15 до 18 година:215 »Цјелокупна

мушка младост, која није упослена у којој грани привредне дје-
латности, од навршене 15. године до навршене 18. године и цјело-
купна свеучилишна младост вршит ће под надзором министарства
домобранства војничку преднаобразбу и рад у радним јединицама
у трајању од четири мјесеца.«216 У току маја образоване су сатније
војничке преднаобразбе и радне службе младости; основана су и
мјесна заповједништва сатнија у Бањалуци, Бихаћу и другим мје-
стима. За дјевојке у Бањалуци образована је такоће обавезна Шко-
ла женске радне омладине која се налазила у предграђу Буџак.217
У иаредби усташког стожерника од 5. јуна одређен је приси-
лан рад за сву српску омладину јер је »њихово остајање код куће
управо штетно по опће интересе« и у стању је »угрозити матери-
јално благостање« и интересе НДХ. На основу оваквог ширег уво-
да Гутић наређује:
»1) Да се сви омладинци 1рчко-источне вјере употријебе у ра-
ду за опће добро, који има карактер локалне природе према по-
треби до 6 мјесеци, без права на икакову награду за свој рад;
2) Уколико се њихове радне снаге не би могле искористити
на радовима локалне природе, нека се такови омладинци држе у
евиденцији и уступе на присилан рад свакој организацији јавних
опће корисних радова, у којем случају имају исти право на стан
и храну;
3) О раду овакових радника дужни сте водити точну евиден-
цију, као и точан попис радних дана проведених по њима на раду
посебно у смислу точке 1), а посебно у смислу точке 2), да се сви-
ма може једнако поступати;
4) Укупно трајање оваковог радног времена одредит ће се на-
кнадно, али већ сада смије износити до шест мјесеци, рачунајући
по 30 радних дана.«218
Овакве групе српске омладине за присилан рад упућиване су
у пратњи наоружане усташке страже на поправке саобраћајиица,
утовар и истовар вагона, чишћење канала и др.
У току јуна образовано је Стожерно подзаповједништво за вој-
ничку преднаобразбу и радну службу младости за Босанску Хрват-
ску на чијем су челу били заповједник Владимир Додиговић, по-
бочник заповједника Сеид Мехдић и повјереник Крешимир Мутаб-
џија. Мехдић је био задужен за политички и идеолошки рад; он
је од краја јуна и током јуда упутио већи број наредаба да се про-
нађу и у прописаним роковима донесу књиге Народне библиотеке,
Српске читаонице, Соколске библиотеке, Културног друштва »Зми-
јање«, Љотићевог »Збора« и друге.21®По узору на наредбе Усташ-*1
2,5 Народне новине, бр. 23/1941; Зборник, бр. 1/1941, стр. 64.
*“ Народне новине, бр. 18/1941; Зборник, бр. 1/1941, стр. 53.
11Т Покровител>и школе били су Катарина и Виктор Гутић.
111 АБК-Усташки стожер, Управни одјел, П. бр. 813/41; Хрватска крајина,
бр. 23/1941 од 8. јуна.
ш Хрватска крајина, бр. 33, 35—38,42 и 43/1941.
195
ког стожера, и Стожерно заловједништво усташке младежи је да-

вало рокове од свега два дана за извршење својих наредаба. При-
јетило се и строгим казнама омладинцима и њиховим родитељима.
Школу женске радне омладине у Буџаку водиле су припадни-
це клеронационалистичких група Великог крижарског сестринства
и Хрватске католичке жене заједно са часним сестрама Драгоцјене
крви Исусове. Кад је покровитељица школе Катарина Гутић дошла
у посјету 27. јуна предочени су јој подаци о слабом одзиву дјево-
јака. Школа је званично издала упозорење »Обавијест родител>има
Женске радне омладине ученица средње школе« уз пријетњу да ће
бити забрањен упис на даље школовање, као и слање на присилан
рад: »Управа и учител»ски збор женске радне омладине ученица
средњих школа у Буџаку упозорава родитеље да шал»у своје кћери
на редован рад, да не би морале примијенити казне које су пра-
вилником предвићене за немарне полазнике. Рад није тежак, те не
може наудити ни најњежнијим ученицама. Оне су све прије пола-
ска прегледане у Хигијенском заводу, и на рад послане само здра-
вије. Жалосна је чињеница, да мајке шаљу лијечничке свједоџбе
да их ослободе од рада, мјесто да су сретне да им се кћери забаве
радом, учењем повијести и хрв[атске] књижевности, пјевањем,
гимнастиком и њемачком конверзацијом. — Госп[один] Стожер-
ник није жалио ни материјалних жртава само да се омладина при-
учи корисном раду и да се одгаја у хрватском духу. Ако не буду
редовито долазиле на рад, послат ће их на присилан рад и тако
привикнути на рад, ред и дисциплину. На понетку школске године
неће се моћи уписати у виши разред (Подвукао М. В.)«220 Мећу-
тим, и овај и други позиви и веома строга упозорења су остали
без резултата. Интервенисао је и Усташки стожер са званичним
позивом од 5. августа: »Позивају се све оне ученице средњих шко-
ла, које су обавезане, да похаћају течај Радне службе у Домаћин-
ској школи у Буџаку, да и дал»е редовно похаћају течај. Од пола-
ска овог течаја могу бити ослобођене само оне ученице, које ли-
јечничким увјерењем Државне болнице у Бањој Луци докажу, да
су неспособне за полазак течаја. Поново се упозоравају родитељи
ученица, како је већ прије наглашено, да се оне ученице, које без
оправданог разлога не сврше течај Радне службе, неће моћи упи-
сати у виши разред своје школе. За неоправдани изостанак са пре-
давања бит ће родитељи кажњени за сваки дан недоласка на те-
чај са 50 куна глобе.«221
Истовјетан бојкот био је и на вјежбама средњошколаца и сту-
дената. Стожерно подзаповједништво за војну преднаобразбу при-
јетило је студентима да се због недоласка на војну обуку неће мо-
ћи уписати у наредхш семестар,*2* а посебно је упозорено да се ка-
сније неће моћи ни запослити. За оне који раније нису долазили
” Исто, бр. 32/1941 од 2. јула.

“ Исто, бр. 47/1941 од 6. августа.
“ Исто, бр. 37/1941 од 13. јула.
196
•ГЦг-------------
I
1 МИЛАН ВУКМАНОВИБ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
!
организована је свакодневна војна обука од 14. јула, наводно да
би им се помогло, али ни то није помогло. У току јула и почетком
августа, Стожер усташ.се младежи пријети новим казнама, забра-
нама уписа у школе и непримањем у службу.223 Иза политичког
бојкота била је активност мјесних организација КПЈ и СКОЈ-а; у
широкој политичкој акцији објашњаване су намјере усташког ре-
жима у свим облицима рада у окупл»ању омладине. Носиоци поли-
тичког рада у дијеловима града с претежно хрватским становни-
штвом (Бојића хан, Росуље, Предграће, Пилана и Буџак) били су
комунисти Карло Ројц и Милан Радман с већим бројем комуниста,
сарадника и симпатнзера револуционарног радничког и комунис-
тичког покрета.22425 На исти начин радили су чланови СКОЈ-а и у
другим дијеловима града. Тако услијед масовног бојкота није мо-
гла бити примјењена казна забране уписа у средње школе и на
факултете.
Усташка младеж је имала неколико организационих дијелова.
Дјеца узраста од 7—11 година у основним школама сачињавала су
Усташку узданицу, од 11—15 година Усташког јунака, изнад 15 го-
дина Усташку Старчевићеву младеж, а посебан организациони дио
били су студенти у саставу Усташких свеучилиштараца,229 У саста-
ву Стожера усташке младежи образовани су посебии одјели са
одјелним заповједницима: Одјел за промиџбу, Одјел за војничку х,
преднаобразбу и радну службу младости, Одјел за духовни одгој,
Одјел за умијеће, Одјел за тјеловјежбу, Одјел за господарски рад,
Одјел за женску младеж и Одјел за домаћинство (касније назван
Одјел за кућанство). Организација усташке младежи у Бањалуци,
која је у току јула изграћивана уз помоћ Ивана Оршанића226* и
Усташког стожера, требало је да служи као провјера за замишље-
ни образац прије доношења Законске одредбе о усташкој младежи.
Заповједншптво усташке младежи на челу са Оршанићем требало
је да се у цјелини пресели у Бањалуку. Провјера функционисања
организације извршена је на смотри 27. јула у Бањалуци, а омла-
дина је доведена из околних мјеста. Ту је била постројена »Бојни-
ца Усташке омладине« коју је предводио зракопловни натпоруч-
ник др Ладислав Кожељ, војни инструктор. Као и код усташке
војнице гдје је главна јединица била усташка бојна, тако је и код
усташке младежи истовјетна јединица требало да буде бојница.
Оршанић је на смотри рекао: »Присуство омладине у организацији
и Исто, бр. 45/1941, 47/1941 и 50/1941.

“ АБК-Збирка мемоарске грађе, сјећања Лазе Вцдовића, Фрање Доста-
ла, Мирона Мандровића и других.
225 Ф. Јелић-Бутић, нав. д]ело, 108, 110.
“ Усташа професор Иван Оршанић био је прије рата главни уредник
Хрватске смотре, веома активан сарадник листа Хрватски народ и идејни
пропагатор идеологија и режима нацизма и фашизма. У априлу 1941. интер-
ниран у логор Крушчица код Витеза с групом других усташа. По успостав-
љању НДХ, Павелић га именовао за поглавног побочника, члана Главног
усташког стана и заповједника усташке младежи. Као заповједника усташке
младежи замијенио га Неђелски у љето 1944.
197
Усташке младежи није више добровољно него је то дужност и сва-

ки омладинац и омладинка требају и морају бити њени члано-
в и .. 227
Одредба о оснутку и устројству усташке младежи у органи-
зацију није унијела нове садржаје: налагала је да се на подручји-
ма великих жупа, у градовима и селима, образују стожери, логори
и табори усташке младежи, о чему ће се старати Главни усташки
стан. Организациони дијелови остали су исти (Усташка узданица,
Усташки јунак, Усташка Старчевићева младеж и Свеучилиштар-
ци), само су се незнатно разликовале гране дјеловања: 1. Одјел за
усташко-војну преднаобразбу; 2. Одјел за духовни одгој; 3. Одјел
за промиџбу (пропаганду); 4. Одјел за тјеловјежбу; 5. Одјел за
умијеће; 6. Одјел за здравство; 7. Одјел за друштвено-господарску
бригу; 8. Одјел за кућанство (само за женску младеж).228 Званична
поставл»ења извршио је Оршанић у Бањалуци 28. јула: Густава Ке-
лемена за заповједника војничке преднаобразбе усташке младежи,
Сеида Мехдића за заповједника Радне службе младости, Крешими-
ра Мутабџију за одјелног управитеља за духовни одгој, Златка
Херцигоњу за одјелног управител>а за промиџбу, Ивицу Гилминга
за одјелног управитеља за тјеловјежбу, Јосипа Јирасека за одјел-
ног управитеља за друштвеногосподарску бригу, Драгу Пезића за
заповједник? Усташкс узданице, Звонимира Мутабџију за заповјед-
ника Усташког јунака, Бохумила Вашку за заповједника Усташке
Старчевићеве младежи, Ферду Крмпотића за замјеника заповјед-
ника Усташке Старчевићеве младежи.229 Наредбама о обавезном
доласку на рад и војне вјежбе било је обухваћено 350 омладинаца,
студената и средњошколаца свих узраста; они су подијељени на
сатније, а ове на водове и ројеве. Омладинци из Радне службе мла-
досги били су подијел»ени на двије скупине: једна је упућена на
физички рад на Старчевицу, друга на попис жита по селима бања-
лучког котара.230 Главна упутства за рад Радне службе младости
давао је Иво Булић 231 Извршене су и припреме за оснивање орга-
низација усташке младежи на регионалном подручју. Н а пријед-
лог Маце Мимић, заповједнице Женске радне службе у Управном
заповједнгаптву Усташке младежи НДХ у Загребу, требало је да
т Хрватска крајина, бр. 45/1941. Посебно је нагласио да се »препушта-

ло омладини да ненадзирана лута између многобројних идеологија и поли-
тичких странака«; то се више неће догађати у усташкој НДХ јер »усташка
младеж јесте организација која има за ци.\> да одгоји сву хрватску омла-
дину духовно и тјелесно«. Затим: »Усташка младеж неће бити препуштена
књизи, да се из ње учи сама, него ће бити подучавана у политичком, госпо-
дарском и социјалном подручју, па ће тако бити оспособљена да узме удјела
у хрватском јавном и политичком животу.« Омладгша ће бнти »подвргнута
непосредно и у сваком погледу само своме Стожернику« који је подређен
заповједништву у Загребу, и сличио.
Иародне новине, бр. 170/1941.
” Хрватска крајина, бр. 45/1941 од 1 . августа.
230 Хрватска крајина, бр. 42/1941 од 25. јула.
231 Од маја до августа 1941, Иво Булић је често боравио у Бањалуци ради
планова о грађевинској изградњи (вид. напомену 93).
198
МИЛАН ВУКМАНОВИВ: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
Одјел за женску усташку младеж већ у јулу прерасте у Стожер

женске усташке младежи. Понгго су предложене кандидаткиње од-
биле да прихвате понућени положај, то није поставл>ена ни запо-
вједница нити је образован Одјел за женску усташку младеж. Овај
неуспјех је ублажен у септембру кад је образован Стожер женске
усташке младежи, а за стожерницу именована и премјештена у
Бањалуку проф. Вера Каић.232 Тако је Стожер женске усташке мла-
дежи започео рад тек 25. септембра. Хитало се да се пзврше сви
организациони послови пошто је у септембру требало да започне
пресел>авање Управног заповједништва усташке младежи са Орша-
нићем из Загреба у Бањалуку. О томе је званичну изјаву дао сто-
жерник Додиговић, као и о одлагању пресељења за погоднији тре-
нутак.233
Организовању усташке младежи у селима око Бањалуке при-
ступило се већ у мају и јуну 1941, али само у селима у којима су
постојала политичка, идејна и организациона упоришта Великог
крижарског братства и сестринства. У томе је нарочито био акти-
ван фра Филиповић,234 који је крајем јуна организовао свечану
црквену посвету заставе усташке младежи у селу Шарговцу гдје
је био жупник.235 У току л>ета, око 30 чланова усташке младежи *27
ш Хрватска крајина, бр. 59/1941 и 65/1941. Професор историје Вера Каић

била је рођака загребачког адвоката Николе Каића, преко кога се и укљу-
чила у политику. 1610 гимназијски суплент, рјешењем Министарстоа наставе
бр. 14566/41 премјештена је из Петриње у Бањалуку и постала стожерница
женске усташке младежи.
131 Хрватска крајина, бр. 68/1941 од 3. октобра 1941.
714 Мирослав Филиповић, фра Томислав (1915—1945), из НДХ познат као
Мијо или Мирослав Мајсторовић, а међу логорашима Јасеновца и Старе
Градишке као фра Сотона. Рођен у Јајцу, завршио фрањевачку пшназију
у Високом, студирао богословију у Сарајеву. За свештеника заређен 1939;
био капелан у самостану Петричевац, а потом жупник у Шарговцу. Пред
Гутићем положио усташку заклетву у октобру 1940. Са Јосипом Мишловом
и Антуном Маричићем, заповједницима Друге поглавниковс тјелесне бојне
а након разговора с Гутићем организовао и лично учествовао у масовном
покољу Срба у руднику »Раковац« и селима Дракулић, Мотике и Шарговац
7. фебруара 1942, на подручју гдје је био жупник. Према извјештају УНС-а
од 11. фебруара 1942, у селима Дракулић и Шарговац заклано је илн на дру-
ги начин убиЈено око 1300—1.500 одраслих и дјеце, Због настале афере, на
приједлог свог рођака Лубурића, промијенио име и презиме и постао Мијо
Мајсторовић. Од 10. јуна 1942. био заповједник Логора III у Јасеновцу, а од
27. октобра 1942. до 20, марта 1943. командант логора Стара Градишка. У то
вријеме је лично клао по неколико десетина дјеце дневно. По специјалном
обавјештајном задатку упућен у Мостар за оперативног побочника усташког
пуковника Шимића. Као усташки бојник у Мостару користио презиме свог
колеге свештеника Карловића и чин сатника. Затим био помоћннк коман-
данта Четвртог усташког здруга у Лици до 12. септембра 1944. Наставио оба-
вјештајни рад на задацима посеоне намјене. Од 2. јануара 1945. водио уста-
шку обавЈ"ештајну службу у источној и централноЈ Боснн у вези са крета-
њем и пребацивањем четника из Србије и Црне Горе у Босну, нарочито чет-
ничке групацнје Драже Михајловића. У зиму 1944/45. боравио неколико пута
у Бањалуци. Југословенским властима изручен 31. маја 1945. и осуђен на
смрт као ратни злочинац.
м Хрватска крајина, бр. 30/1941 од 27. јуна.
“ Исто, бр. 47/1941 и 62/1941.
199
I
било је запослено у Уреду за понову и Уреду за господарствену

понову. Преко 150 чланова Радне службе младости упућено је у
села као пописивачи жита, контролори и надзорници при вршид-
би; сви су добили одијело, обућу, дневнице по 100 куна, трошкове
за стан и исхрану из средстава Уреда за понову.236 Да би се спри-
јечила утаја жита, код сваке вршалице били су по један контро-
лор, пописивач жита и надзорник.
Гутић је 25—27. јула организовао велике клеронационалистич-
ке и усташке манифестације уз учешће усташа из околних села и
градова. Свечаности су започеле доласком пјевачког друштва »Тре-
бевић« из Сарајева које је предводио предсједник друштва Бо-
жидар Брало. Он је поздравио бањалучке усташе јер »су 1931. го-
дине полагали испит сваки на свом мјесту«, што се односило на
Гутића, његовог личног пријател>а.237 Главне свечаности су одржа-
не 26. и 27. јула, а Гутић је на њих позвао и Хермана Пребста,238
предратног познаника.239 Дошло је и 35 предратних усташа, бив-
ших робијаша на челу с Марком Ожанићем 240 Поред смотре уста-
шке младежи, главна свечаност је било посвећење камена-темел>ца
за Хрватски дом. Бискуп је благословио темеље, послије чега су
свештеници Билогривић и Брекало одржали мису и посветили за-
ставу Усташког логора Бањалука241
3 акљ у ч а к
Прије и у току другог свјетског рата, усташе су биле најекс-

тремнија великохрватска политичка и терористичка група, поли-
тичка организација која је себи приписивала размјере покрета.
Нијемци и Италијани су им поклонили власт коју су могли држа-
ти: прво, захваљујући пуној подршци и војној, политичкој и дру-
т У знак признања жупник Брало је Будака и Гутића поред Павелића

прогласио за доживотне почасне чланове ХПД »Требевић« у Сарајеву; у Гу-
тићеву почаст написана је и једна музичка композиција.
** Х р ва т ска к р а ји н а , бр. 44/1941 од 30. јула 1941.
“* Др Херман Пребст и др Теодор Узоринац били су предратни Гути-
ћеви познаници. Пребст је роћен у Минхену гдје је био члан националистич-
ке полувојне организације Гтегсотрз Ерр (назване по уфициру Ерри). На Уни-
верзитету у Минхену био један од вођа десничарске студентске организације
»►НосћнсћиЖпе Оеи1зсћег АП-« за Баварску. Од 1933. радио у Радио-станици
Берлин, а у јесен исте године постао обавјештајац Абвера. Пред рат упућен
у Загреб. Др Теодор Узоринац фоЛ Кохари рођен је у Јајцу. Као студент
био члан и предсједник удружења Беи^зсће 8 Пк1еп1зсћаЦ и члан НСДАП. Из
Аустрије побјегао у Минхен 1934; постао замјеник шефа за штампу Њемачке
службе рада. Пребст и Узоринац су у Загребу отворили удружено предузеће
Наклада УЕКЕАСЈ Е01210ИЕ Е1ЈКОРА са канцеларијама на Марулићевом
тргу бр. 15; фирма је озваничена у Трговачком суду у Загребу под Фн-89/1942
од 27. марта 1942, али су главни послови били сасвим друге врсте.
ш Х р ва т с к а к р а ји н а , бр. 44/1941 од 30. јула.
м У темеље је узидана повеља која је истакла Павелићеву владавину,
Гутићево стожерниковање и Гарићево бискуповање (Х р в а т с к а к р а ји н а , бр.
44/1941).
200
МИЛАН ВУКМАНОВИК: ДЈЕЛОВАЊЕ УСТАШКОГ СТОЖЕРА У БАЊАЛУЦИ
гој помоћи њемачког и италијанског окупатора; друго, изграћива-

њем система самовлашћа; треће, примјеном терора према свим
граћанима, а нарочито према Србима, Јеврејима и Ромима. Под
окрил»ем окупатора изграћивао се политичко-полицијски систем у
коме је преовладавало насиље од права и правних установа до
најнижих политичко-управних органа. У квислиншкој организаци-
ји власти, стално је долазило до сукоба надлежности измећу ста-
рих државних органа са установама и организацијама које су об-
разоване по узору на њемачки нацизам и италијански фашизам.
Локални усташки функционер Виктор Гутић прогласио је 17. апри-
ла 1941. образоваље јединственог политичко-управног органа под
називом: Усташки стожер за Босанску Хрватску и Повјереништво
за бившу Врбаску бановину. Као 'усташки стожерник и Павелићев
повјереник, он је имао готово неограиичена овлашћења. Предузи-
мао је политичке, социјалне, економске и друге мјере које су по
обиму и садржајима превазилазиле оквире овлашћења које су има-
ли многи други усташки функционери истог или сличног ранга.
Ове мјере су временски најчешће претходиле мјерама такозване
државне политике НДХ. Њихов садржај био је у самовлашћу и
насиљу чији је обим постајао знатно већи послије сваког Гутиће-
вог разговора с Павелићем у Загребу. Дјелатност Усташког стоже-
ра за такозвану Босанску Хрватску и Повјереништва за Врбаску
бановину утицала је на токове и специфичности успостављања ус-
ташке власти у Босни и Херцеговини у оквирима свих оних оби-
љежја која карактеришу квислиншку творевину и тоталитарни
режим.
Милан Вукмановић
МИап Уиктапотб
80М Е СШЕ5Т10Х8 СОКСЕКСТКС ТНЕ РОКМАТТОХ АХО АСТГУГПГ ОР ТНЕ

1Ј8ТА5НА 8ТАГР РОК ТНЕ 80-СА ЕЕЕ0 В08М А Х СКОАТТА АХО ОР ТНЕ
СОММ188АК1АТ РОК ТНЕ ВАКОУША ОР УКВА8 АТ ВАЈЧЈАИЈКА РКОМ
АРКШ ТО А1ЈСТЈ8Т 1941.
8иттагу
ВеГоге апЛ т 1ће соигбе оI 1ће ШогМ ТУаг II Ше изШбћаз игеге 4ће ех1ге-
тезЈ: СгоаЦап сћашНтзЕе ро1Шса1 ап<1 1еггопзЦс егоир, ро1Шса1 огеапЈгаИоп
чШ1сћ аЦпћигесЗ 4о Изе11 1ће 1трог 1апсе оЕ а тоуетеШ . Тће Сегтапз ап<3 Па-
Иапз §гап1еИ 1ћет Ше род^ег игМсћ Шеу соиШ ехегс1зе: ПгзЦ Шапкз 1ће Ги11
зиррог! агк! тШ1агу, ро1Шса1 апЛ о1ћег аШ оЕ Ше Сегтап агк! ИаНап оссирјегз;
зесопШу, ћу сгеаНпе а зуз1ет оЕ агћНгагу ги1е; ШЈгсНу, ћу арр1у1п§ 1еггог 4о
аП Ше сШгепз, апН рагНси1аг1у 1о Зегћз, Је^з апс! Н отз (Сурз1ез). 1Јпс1ег Ше
аизрШез оГ Ше оссир1егз Шеге шаз ћиШ ир а ро!Шса1-роПсе зуз1ет 1п игћ!сћ
ргеУаПеП Ше ут1епсе оуег Ше гј§ћ1: апП 1е§а1 ШзШиПопз Егот Ше ћ!§ћез1; ро-
1Шса1-ас1т1тз1:га1:1уе ог§ап!зтз 1о Ше 1о^ез1 опез. 1п Ше дшзНпе огеаШхаНоп
оГ роч/ег Шеге оссиггеП регтапепПу сопЕНс1з о! сотре1епсез ћеШгееп Ше оМ
8(а1е ог^апз апП Ше 1ПзШиНопз апН ог§ап12аНопз Гогтес! аПег Ше тоНе! оЕ Ше
Сегтап паг1зт ап<1 Ше ИаПап Еазс1зт. Тће 1оса1 изЕазћа ЕипсНопагу ЛПкШг
201
СиИб аппоипсеД оп *ће 17* о! АргП 1941 1ће {огтаПоп оI а ит^ ие ро1Шса1-
-ас!гтп151:гаНуе ог§ап патес!: ТЈз1а5ћа Б1а1Ј 1ог Возп1ап СгоаПа апЛ 1ће Сотппз-
вапа! Јог 1ће Јогтег Вапоута оЈ Угћаз. 1п ћ1з сарасПу аз 1ће ћеас! о1 1ће з1а11
ап(1 РауеИб’8 сотт155Јопег ће ћаИ аћпоб! ипНтИеИ аиТћопгаПопз. Не 1:оок роПНсаћ
80с1а1, есопоппс апс! оШег теазигез игћ1сћ, ћу 1ће1г бсоре апП соп!еп1:5, ехсееИес!
1ће ИтПз о1 аиШогШеб игШсћ игеге агапкеП 1о тап у осћег ХЈзШзћа ЈипсНопапеа
оТ Ше за т е ог бГтПаг гапк. Тћезе теазигез и$иа11у ргеседес! т П те Ше т е -
авигез оЈ 1ће 80-са11ес1 81а1е роНсу о ! 1ће ИБН (1п<ЗерепПеп1 81а1е СгоаНа).
Тће1г соп1еп!з сопзгбШП јп агћПгаг1пе55 апс! у!о1епсе 1ће уо1ите о! игћјсћ
ћесате сопб1с1егаћ1у 1аг§ег а11ег еасћ СиН(5’5 сопуегзаНоп игПћ РауеПб 1П 2а-
егећ. Тће рсИиПу о1 1ће ТЈзШзћа 81аН 1ог 1ће 8о-са11е<1 Возшап СгоаПа апс! о1
1ће Сотт185аг1а1 1ог 1ће Вапоу1па о! Угћаз тДиепсеИ 1ће соигзез апП зресШ-
сШез о! 1ће еб1 аћП5 ћ т § о! ШШбћа роигег 1 п Возша апс! Неггееои1па игНћ1п
1ће 1гатеигогк о! а11 Шезе ЈеаШгез игћјсћ сћагас!епге 1ће чи 18 Нпб сгеаНоп апс!
1ће ШаШапап гееЈте.
202
Мр Вера Кржишник-Букић
ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦША
У БАЊАЛУЦИ
Увод
Развој КПЈ одвијао се послије рата у посве новим околности-

ма, сходно суштинској статусној разлици КПЈ у односу на раздоб-
л>е између два рата. Успјешно окончан оружани дио социјалисти-
чке револуције у склопу НОБ-е југословенских народа коју је пред-
водила управо КПЈ резултирао је и промјеном политичке позиције
КПЈ од главне политичке опозиционе снаге прије рата у владајућу
политичку снагу након њега.
Тиме је ријешено и оно основно питање сваке политичке ре-
волуције— питање власти. Основни елементи Програма КПЈ, усво-
јеног још на Друтом конгресу КПЈ у Вуковару 1920, неодложно су
одмах послије рата оживотворени: аграрна реформа, национализа-
ција, озакоњење народне власти на свим територијално-национал-
ним разинама, уставно загарантирана равноправност свих југосло-
венских народа, итд. Међутим, друга је ствар у коликој се мјери
и у каквом се квалитету та власт коју су освојиле напредне радне
масе Југославије и фактички спроводи у годинама непосредно по-
слије рата (и касније). Наиме, установа народне власти као соци-
јалистичком револуцијом изборен инструмент изражавања, усагла-
шавања и остваривања интереса радних л>уди и грађана кроз Устав
из 1946, Општи закон о народним одборима 1946. (и истоимени из
1949), друге законе и прописе, начелно предвиђа, омогућава и под-
стиче већ сразмјерно висок ступањ демократских друиггвених од-
носа али, с друге стране, од конкретних околности комплексне си-
туације у којој се налазе и цјелокупно југословенско друштво и
поједини његови интегрални дијелови зависи и могућна стварна
примјењљивост већ прихваћених општедруштвених програмских
опредјел>ења.
Та разуђена друштвено-политичка ситуација у којој се у пр-
вим послијератним годинама нашла Југославија, није погодовала
развијању стварних друштвених односа на широј и дубљој демо-
кратској подлози. Опасност од домаће контрареволуције, обнова
203
разорене земље, узођење првог петогодишњег плана, оппгха култур-

на заосталост земље (посебно акутно питање неписмености), изо-
стајање студиознијих теоретских осмишљавања властите проблема-
тике социјалистичког развоја, релативна малобројност1 радничке
класе с једне стране, безрезервно, некритичко угледање на совјет-
ски модел изградње социјализма (као што су то чиниле и остале
земље народне демократије), питање граница (Словеначка Кору-
шка), сукоб са Информбироом 1948, а нарочито његове економске
и политичке посљедице, с друге стране, само су неке, додуше зна-
чајније карике које су одређивале и обухватност и ниво стварне
народне демократије у тим годинама, у виду, дакле, њеног практич-
ког ограничења. Уколико према томе поменути сплет околности
није и стварно дозвољавао широко демократско учешће народних
маса у стварању и доношењу најзначајнијих одлука за даљи ток
развоја земље, то још не значи да је у то вријеме апсолутно пре-
овладавајући административно-централистички тип друштвеног уп-
рављања противрјечио народној вољи и народним интересима. Со-
цијално-психолошка клима пуног народног повјерења у Партију и
Тита као општенародне симболе побједе потлачених слојева, прав-
де, напретка, снажно је прожимала становништво које је Партију
осјећало својом; измећу народа и Партије постојао је висок сту-
пањ интеграције и идентификације; и саму Партију као цјелину
још није за то кратко вријеме (мада ју је већ инфицирао) могао
да у опаснијој мјери захвати процес бирократизације — владање
»у име народа« су још увијек и партијско чланство и његоз руко-
водећи кадар доживљавали као одиста народни чин. Искреност од-
носа на троугаоној релацији држава-Партија-народ није осим у из-
вјесним споредним и ограниченим, дакле некарактеристичним и
готово занемаривим случајевима, довођена у сумњу.
Година 1948. почетна је година у прекретном три до четири
годишњем раздобљу развоја југословенског друштва. Дотадашњи
сразмјерно миран и систематски ток унутрашњег развоја земље и
складнији односи са Совјетским Савезом и другим земљама народ-
не демократије од којих је у огромној мјери зависио и унутрашњи
привредни и нарочито политички југословенски развој, потпуно је
поремећен познатим збивањима2 у вези са Информбироом и након
доношења његове резолуције. Мада ова збивања сигурно нису про-
1 О соцнјалној структури у Босни и Херцеговини послије рата вид. Е.

Реџнћ, »О противрјечном карактеру Савеза комуниста«, у Токови и отпори,
»Свјетлост«, Сарајево 1970, 225—247.
1 О нападу Информбироа и активностима за одбрану независности и са-
мосталног развитка Југославије вид. списак докумената који објављују Б.
Петрановић и Н. Штрбац у Историја Социјалистичке Југославије 2, РШ, Бео-
град 1977, 404—405.
204
БЕРА КРЖ ИШ НИК-БУКИБ: ТЕРИТОРШАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАДША V БАЊАЛУЦИ
узроковала3 генералне промјене у југословенском унутрашњем ра-

звоју,4 она су без сумње бар убрзала, и то на ургентан начин, већ
раније припреман, па можда и генетски одрећен5 глобално-друш-
твени развојни ток. Јер коинциденција великих друштвених про-
мјена у Југославији од 1948/1949. са општим а болним раскидом
са Совјетским Савезом (и земљама тзв. народне демократије) не
може бити случајна.
Пети конгрес КПЈ одржан у Београду 1948, на коме је измећу
осталог нарочито дошла до изражаја критика свих појава биро-
кратизма и истакнута потреба »контроле и учешћа радних маса,
односно њихових представника у раду државне управе«, није још
јасно показао путоказ за дал>и друштвени развитак, мада су ско-
рашње велнке друштвене промјене биле већ бар иаговјештене.8
Комешање спољно-политичких и унутрашњих привредних пробле-
ма са очитим помањкањем разраћенијих теоријских рјешења соп-
ствене социјалистичке изградње нису мећутим поколебали југосло-
венско партијско руководство у истрајном проналажењу што аде-
кватнијих метода социјалистичког развоја друштва у југословен-
ским околностима.7
Тражење нових путева у том преломном времену, бременито је
извјесним противрјечностима у доношењу одлука највиших партиј-
5 Едвард Кардељ је често критиковао тумачења наше послијератне ис-

торије по којима је увођење самоуправљања посљедица сукоба са Информ-
бироом. Једно од његових објашњења тог односа је и ово: »Многима је тада.
поготово у иностранству, та појава изгледала само као талас отпора против
Стаљиновог покушаја наметања хегемоннје, а, у ствари, она је била управо
прави извор и унутрашња снага тог отпора.« Систем социјалистичког само-
управљања у Југославији, Самоуправљање, 1, Удружени југословенски изда-
вачи, Сарајево 1979, 417.
4 Овдје је ријеч само о унутрашњем развоју земље, јер замеци политике
несврставања као вањскополитички корелат радничком, односно социјали-
стичком самоуправљању као вјероватно већ рођеној визији новог међуна-
родног (међудржавног) свјетског устројства не могу се третирати овом при-
ликом. О међусобној повезаности и узајамној условљености социјалистичког
самоуправљања и несврстане спољне политике Југославије вид. Едвард Кар-
дељ, »Самоуправљање и неврстаност«, Социјализам број 12, Београд 1978,
12—23.
5 Мисли се на развој народне власти од првих НОО-а, односно органа
Освободилне фронте 1941, или се корјени тог развоја чак могу (требају) тра-
жити у још пре рата створеном антифашистичком фронту. Упоредити М.
Ракић, Од Народног фронта до Социјалистичког савеза, »Ослобођење«, Са-
рајево 1979.
* Вид. нарочито реферат Едварда Кардеља »КПЈ у борби за нову Југо-
славију, за народну власт и социјализам« и Резолуцију Петог конгреса КПЈ
о основним наредним задацима организација КПЈ, V конгрес КПЈ од 21—28.
јула 1948, стенографске биљешке, Култура, Београд 1949, 514—589, 790—795.
* Упоредити Преглед историје СКЈ, Институт за изучавање радничког
покрета, Београд 1963, 474; Б. Петрановић, Политичка и економска основа
народне власти у Југославији за вријеме обнове, Институт за савремену
историју, Београд 1969, 461—464; Б. Петрановић, Историја Југославије, »Но-
лит«, Београд 1980, 505—519; Д. Биланџић, Хисторија Спцијалистичке Феде-
ративне Републике Југославије (Главни процеси), Школска књига, Загреб
1979, 131; Р. Смнљковић, СКЈ у процесу конституисања самоуправљања, »Сло-
бода«, Београд 1975, 120.
205
ско-државних органа. Те противрјечности се с једне стране огле-

дају у критици бирократског руковођења (атак и на совјетски мо-
дел) и с тим у вези у наглашавању потребе да се шире демокра-
тизују све сфере друштва, а са друге стране, желећи доказати вјер-
ност совјетском социјализму (социјално-психолошки моменти8), ја-
чањем државно-партијског апарата и нарочито увођењем сељачких
радних задруга, чиме је по угледу на Совјетски Савез требало под
хитно ликвидирати приватну имовину на селу.
О разлозима територијалне и партијске реорганизације по областима
Активност КПЈ као стварне руководеће друштвене снаге огле-

да се након V конгреса најприје у значајним одлукама које су до-
несене на II пленуму ЦК КПЈ.9 Мада су главне иницнјативе овог
пленума везане за питања социјалистичког преображаја села10 уво-
ћењем глобалног и разгранатог система сел>ачких радних задруга,
чиме се хтјело битно утицати и на повећање пољопривредне про-
изводње и на стварање социјалистичких друштвених односа на се-
лу, овом приликом истичемо партијску директиву која се односила
на нову административно-територијалну реорганизацију земље.11
Тој реорганизацији се, наравно, паралелно прилагодила, одно-
сно јој предњачила партијска реорганизација пошто је, наиме, од-
нос измећу државе и Партије све до почетка 50-их година опреди-
јељен прожимањем суштински исте садржинске активности. У Ре-
золуцији о текућим организационим и агитационо-пропагандним
задацима Партије, усвојеној на II пленуму ЦК КПЈ, стоји: » . . . На-
1 Тако је нпр. на V конгресу КПЈ усвојено и да ће Југославија остати

вјерна Совјетском Савезу, придржавајући се прннципа Маркса, Енгелса,
Лењина и Стаљина.
* Аруги пленум ЦК КПЈ одржан је у Београду 28, 29. и 30. јануара 1949.
према дневном реду:
1. Политика КПЈ на селу (референт Е. Кардељ)
2. Горућа питања наше привредне политике (Б. Кидрич)
3. Снабдевање и чување и трошење фондова исхране (Б. Нешковић)
4. Актуелна питања агитације и пропаганде (М. Билас)
5. О организационим питањима партије (А. Ранковић)
6. Разно.
После дискусије усвојене су три Резолуције:
а) Резолуција о основним задацима Партије у области социјалистичког
преображаја села и унапређења пољопривредне производње,
б) Резолуција о текућим задацима у области привреде,
ц) Резолуција о текућим организационим и агитационо-пропагандним
задацима Партије.
Борба, Београд 3. фебруар 1949.
10 На реализацији Резолуције о селу улагани су понајвећи напори у на-
редне три године.
" Било би међутим погрешно тумачење да је ова директива неко п о
себно, од других одлука одвојено рјешење. Напротив, као што ћемо поку-
шати да покажемо, уттраво нпр. између директиве за социјалистички прео-
бражај села и директиве о административно-територијалној реорганизацији
постоји узајамна повезаност, дијалектички однос.
206
ВЕРА КРЖ ИШ НИК-БУКИЕ: ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У БАЊАЛУЦИ
челно се усваја подела народних република на области (изузев Цр-

не Горе) и ставља се у дужност Политбироу ЦК КПЈ да у том сми-
слу обезбеди реорганизацију.. ,«12
Дотадашња послијератна административно-територијална (а
паралелно и партијска) организација народне власти, настојећи да
се функционално прилагоди задацима који су произлазили из про-
блематике обнове и увоћења планске привреде, тако се може по-
дијелити у двије одговарајуће фазе. За вријеме обнове, односно до
доношења Првог петогодишњег плана (април 1947), у хијерархиј-
ском склопу установа народне власти, измећу среских народних
одбора као највиших локалних органа народне власти и републич-
ких народних скупштина фунгирају окружни народни одбори који
су за сразмјерно кратко вријеме свог постојања значајно допри-
нијели учвршћењу народне власти, те политичког и привредног
живота у срезовима. Окружни народни одбори фунгирали су из-
мећу поменутих установа као посредник. Мећутим, прије свега пре-
лазак на планску привреду, који је изискивао појачану државно-
централистичку интервенцију и контролу, те како каже хроничар
тадашњих збивања »веома близу срезовима располажући знатним
компетенцијама у односу на среске одборе, окружни одбори по-
стојали су све више кочница иницијативе среских одбора и њихо~
вог осамостаљивања, сувишан посредник измећу центра и терена
и у тим условима могли су само спречавати оперативност и директ-
ност у руковоћењу, удаљавајући среске органе власти од републич-
ких органа«,13 Услиједило је укидање окружних народних одбора
као и, симултано, окружних комитета Партије и окружних руко-
водстава других друштвено-политичких организација. Измећу сре-
ских народних одбора и органа републичке управе постојала је
непосредна повезаност до 1949. године.
Мећутим, у том раздобљу се ускоро показало да ни оваква ор-
ганизациона структура народне власти не може задовољавајуће од-
говарати све умноженијим и разгранатијим, нарочито привредним,
задацима и функцијама. Мада су срески народни одбори знатно
ојачали у претходној етапи свог развоја, њихова се нова улога у
спровоћењу петогодишњег плана увећала у толикој мјери да је пре-
расла њихове могућности, а запажала се и тенденција њиховог пре-
комјерног осамостаљивања. С друге стране, непосредно контакти-
рање (руковоћење и контрола) са свим среским народним одбо-
рима по мноштву питања локалног значаја, не само да је исцрп-
љивало централне републичке органе власти, при чему су се и не-
ц Борба, 3. фебруар 1949.

и Вид. напис Поводом образовања области, Борба 31. Ш 1949, без озиаке
ауторства. Потцртала дио мисли Вера Кржишник-Букић. Потцртана мисао
аутора, изражена крајем марта 1949. године, очито је под утацајем нове
управо тада започете административно-територијалне реорганизациЈе на об-
ласти кад се већ јасније осјећа нови курс према обухватнијој демократиза-
цији и самоуправљању. Мећутим, овим нашим запажагБем, нпак се не може
оспорити реалност побуда за укидање округа и из разлога које наводи аутор.
207
правилно концентрисали неки локални послови у рукама репуб-

личких органа, него се реално појављивала опасност од уопштене
примјене метода и мјера у односу на среске народне одборе, од-
носно опасност од запемаривања специфичности појединих крајева
које се нису могле узимати у обзир с потребном мјером конкрет-
ности. Рјешавање поменутих слабости, Партија је видјела у успо-
стављању обласних народних одбора као нове карике народне вла-
сти која ће стајати измећу републичких органа и среских народ-
них одбора. Они би се формирали на основу већих привредно-гео-
графских подручја, обухвативши већи број срезова с јединственом
економско-политичком проблематиком.
О потреби промјене организационе структуре народних одбо-
ра, Едвард Кардељ је говорио у Народној скупштини 28. маја 1949.
године: »Док је задатак народног одбора био претежно регулатор-
ни, могли смо се задовољити само постојањем среских и месних
народних одбора. Сада, мећутим, кад су на народне одборе пали
огромни задаци непосредног привредног руковоћења, а нарочито
социјалистичке изградње на селу, постало је немогуће да владе на-
родних република на задовољавајући начин руководе непосредно
среским народним одборима, а ни ови сами не могу решавати све
задатке. Отуда је већ раније, на иницијативу ЦК КПЈ14, донесен
указ Президијума Народне скушнтине ФНРЈ којим се непосредно
пришло припремама за успостављање обласних народних одбора.«15
Већ поменути иапис у Борби, органу КПЈ, крајем марта 1949. годи-
не, којим се заправо популарише и пропагира мјера увоћења обла-
сних народних одбора, даје о њиховом мјесту и улози у структури
народне власти сљедећу оцјену: »Али било би сасвим једнострано
и, у осталом, неправилно у одлуци о организацији области видети
само меру усмерену на побољшање државне управе. Подела на об-
ласти није никако инспирисана само интересом лакшег руковоће-
ња и саобраћаја са народним властима на терену. Она има и своју
реалну, материјалну основу и свој политички смисао, који су у
сваком случају при њеном доношењу играли не мању улогу од на-
ведених околности. Области које ће се образовати обухватиће од-
рећене привредно-географске целине, а у извесним случајевима и
нешто више од тога с гледипгга економско-политичке посебности
појединих крајева. Тиме ће се још више развити само иницијатив-
на делатност појединих крајева из подручја наше земље у изград-
њи социјализма и у још већој мери ће се остварити учешће рад-
них маса и њихова иницијатива и контрола у раду органа народне
власти.«15 Занимљива је прогноза судбине ове административно-те-
риторијалне реорганизације која (прогноза) јој приписује значај
»даљег корака у остваривању најдемократскијег облика народног
и Ријеч је о шшцијативи Другог пленума ЦК КПЈ.

и Едвард Кардељ, Проблеми наше социјалистинке изградње, књига I,
»Култура«, Београд 1960,465.
** Поводол образовања области, Борба 31. III 1949.
208
ВЕРА КРЖШ ПНИК-БУКИН: ТЕРИТОРШАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦША У БАЊАЛУЦИ
самоуправљања. . . у привредном, културном и политнчком развит-

ку наше земл>е.«17
Оснивање обласних народких одбора предвиђа нови Општи за-
кон о народним одборима усвојен крајем маја 1949. године.18 Ме-
ђутим, области се у административно-територијалном, партијском
и шире друштвено-политичком смислу почињу организирати већ
од марта на основу непосредне активности Политбироа Централног
комитета комунистичких партија народних република, спроводећи
у живот директиву Другог пленума ЦК КПЈ. У вези са обласном
територијалном реорганизадијом, у Народној Републици Босни и
Херцеговини донесене су на примјер сл>едеће одлуке: Влада НР
БиХ доноси 25. марта 1949. године Рјешење о образовању комисије
за формирање обласних народних одбора и Секретаријата за орга-
низовање обласних народних одбора у којем стоји » . . . У Сарајеву,
Бањалуци, Тузли и Мостару образују се секретаријати Бладе са за-
датком да изврше све потребне предрадње око оснивања и органи-
зовања обласних народних одбора.«19 У склоп активности око за-
живљавања обласних народних одбора у БиХ дал>е спада Упутство
за рад привремених обласних народних одбора на првом засједању
до доношења пословника, које према својој посл>едњој одредби
»ступа на снагу одмах«, а донијела га је Влада НР БиХ 30. априла
17 Исто.
11 Први Општи закон о народним одборима донијела је Народна скуп-
штина ФНРЈ 25. м&ја 1946, вид Службени лист бр. 43 сд 28. маја 1946, а оваЈ
други доноси исти орган 28. маја 1949; видјети Службени лист ФНРЈ, броЈ
49, од 9. јуна 1949.
Сл. лист НР БиХ, бр. 13, 31. март 1949.
” У Секретаријат Владе са сједиштем у Бањој Луци именују се:
за секретара Секретаријата:
Руди Колак, досадашњи Претсједник Комисије државне контроле НР
БиХ;
за чланове Секретаријата;
Гојко Родић, студент Више политичке школе у Београду;
Момир Капор, секретар Градског комитета КП Бил Бања Лука;
Шаћир Маслић, претсједник Извршног одбора Среског народног одбора
у Травнику;
Буро Штрбац, потпуковник Југословенске Армије;
Милош Глишић, студент Више политичке школе у Београду;
Хакија Поздерац, претсједник Извршног одбора Среског народног од-
бора Цазин;
Светко Качар, члан Ц К Народне омладине Босне и Херцеговнне;
Симо Комненић, претсједник Савеза занатских задруга Босне и Херце-
говине;
Дедо Газић, претсједник Извршног одбора Градског народног одбора у
Бања Луци;
Ж арко Врањешевић, претсједник Среског задружног савеза у Бања
Луци.
За секретара секретаријата Владе са сједиштем у Мостару именован је
Радован Папић, досадашњи министар просвјете, за секретара Секретаријата
Владе са сједиштем у Сарајеву именован је Хајро Капетановић, дотадашњи
министар дрвне индустрије и за секретара Секретаријата Владе са сједиш-
тем у Тузли именован је Светолик Госпић, дотадашњи секретар Секретари-
јата Владе НР БиХ за персоналну службу.14
14 ИсторијскII зборник 209
1949. на основу члана 14 Закона о избору и раду привремених об-

ласних народних одбора и о начину преноса надлежности на обла-
сне народне одборе.20 На фундирање економске подлоге области у
БиХ указује Уредба о преносу установа које имају обласни значај
на обласне народне одборе.
У члану 1 ове Уредбе стоји:
1) из надлежности Министарства индустрије
Државна индустријска школа за прераду и обраду метала у Бихаћу,
Државна индустријска школа за прераду и обраду метала у Јајцу,
Државна индустријска школа за прераду и обраду метала у Прије-
ДОру,
Државна индустријска школа за прераду и обраду метала у Бања
Луци,
Бачки дом »Симо Шолаја« у Јајцу,
2) из надлежности Министарства полопривреде
Државни воћни расадник Приједор
Државни воћни расадник Бихаћ
Државни воћни расадник Шипово
Државни ветеринарски завод у Бања Луци
Хидротехничка секција у Бос. Градишци
Нижа ратарска школа у Бос. Дубици
Нижа сточарска школа у Цазину.
3) из надлежности Министарства народног здравља:
Општа државна болница у Бања Луци
Општа државна болница у Бихаћу
Санитарно-епидемиолошка станица у Бања Луци
Школа за бабице у Бања Луци
Школа за дјечије његоватељице у Баша Луци
Школа за болничаре у Бања Луци.
4) из надлежности Министарства просвјете:
Народно позориште у Бања Луци
Етноцрафски музеј у Бан»а Луци
Музеј Народног ослобођења у Бања Луци.
5) из надлежности Министарства социјалног старања:
Дјечије прихватилиште у Бања Луци
Дјечије љетовалиште Мраковица
Дјечији дом у Бихаћу .21
Сличну активност можемо пратити и у осталим народним ре-
публикама, и то како по каналу територијално-административне та-
ко и у смислу територијално-партијске реорганизације. Тако је кра-
јем марта на основу одлука Другог пленума ЦК КПЈ, ЦК КПС фор-
мирао у ужој Србији обласна повјереништва Комунистичке парти-
је Србије чији је први задатак био да изаберу обласне комитете.
Повјереништва су формирана за београдску, крагујевачку, нишку,
титовоужичку и тимочку област. У исто вријеме је Влада НР Ср-
бије донијела рјешење о формирању Секретаријата чији је први
задатак био да под руководством владе и уз помоћ обласних пар-
тијских повјереништава изврши припреме за изборе обласних на-
“ Службет лист НР БиХ, год. V, број 18 од 5. маја 1949.

и Уредбу је донијела Влада НР БиХ 25. августа 1949, вид. Службени
лист НР БнХ, број 36 од 8. септембра 1949.
210
ВЕРА КРЖИШНИК-БУКИН: ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРХИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У БАЊАЛУЦИ
родних одбора.2223 Сабор НР Хрватске је 7. априла донио Закон о

административно-територијалној подјели Хрватске: умјесто 87 ко-
тара и 24 града на територији Хрватске установљује се 6 области,
односно 6 обласних народних одбора: а) област Сплит је имала
15 котара и 4 града; б) област Ријека је осим Истре обухваћала
котаре Хрватског приморја и котар Делнице, те бројала 12 котара
и 4 града; ц) област Карловац 14 котара и 2 града; д) област Бје-
ловар 11 котара и 3 града; е) област Осијек 14 котара и 7 градова;
ф) област Загреб је и надаље остала посебна административно-те-
риторијална јединица, а обухватала је 22 котара и 3 града.23 На-
родна скупштина Словеније је 6. маја усвојила Закон о формирању
народних области у Словенији: горичке, мариборске и љубљанске.24
Народна Република Македонија је такођер подијељеиа на три об-
ласти: битољску, скопску и штипску.25*
Повјереништво ЦК КП БиХ за бањалучку обласг
Политбиро ЦК КП БиХ оформио је Повјереништва ЦК КП БиХ

за сарајевску, бањалучку, тузланску и мостарску област. Област
Бањалука сачињавало је 1949 (и 1950) двадесет срезова: Бањалука,
Бихаћ, Бос. Дубица, Бос. Градишка, Бос. Крупа, Бос. Нови, Бос. Пе-
тровац, Цазин, Дрвар,20 Гламоч, Грахово, Јајце, Кладуша, Кључ,
Котор-Варош, Мркоњић-Град, Приједор, Прњавор, Сански Мост,
Србац и три градска подручја — Бањалука, Бихаћ и Јајце. Осни-
вањем бањалучког обласног партијског повјереништва, одговара-
јући срески и градски партијски комитети добивају свој нови не-
посредно претпоставл>ени партијски орган.
Повјереништво ЦК КП БиХ за бањалучку област одржало је
први (конституирајући) састанак 28. марта 1949. године.27 На са-
22 Вид. Хронологија раднинког покрета и СКЈ 1919—1979, III, Институт

за савремену историју, Београд 1980, 78.
а Исто.
24 Исто.
25 Вид. Службени весник на НР Македонија, број 22 од 27. X 1949.
“ У срезу Дрвар функционисао је поред среског комитета Дрвар још и
индустријски комитет Дрвар.
27 Вид. Записник са сједнице Повјереништва Ц К КП БиХ за бањалучку
област, 28. III 1949, Архив БК, БЛ, Фонд Обласног комитета КПЈ Бањалука,
кутија 11 .
211
станку су у својству чланова повјереништва били-8: Руди Колак,

Гојко Гајић, Хакија Поздерац, Буро Штрбац, Симо Комљенић, Ми-
лош Глишић, Шаћир Маслић и Светко Качар, те још двојица дру-
гова: Војо Ступар и Војо Бањац који нису имали то својство. С об-
зиром на то да је записничар на том првом састанку био Момир
Капор, то је можда грешком испуштено његово име на почетку
записника регистрованих присутних. Изгледа да на првом састанку
није био присутан Гојко Родић који је до избора у јулу 1949, па
и послије њих, обављао функцију организационог секретара Обла-
сног комитета КП БиХ Бањалука. Првоименовани мећу напријед
побројаним присутним комунистима Руди Колак задужен је за чел-
ну функцију новог органа, за политичког секретара Обласног ко-
митета.29
Први састанак Повјеренипггва протекао је иначе у упознавању
с кадровским рјешењима којима је требало попунити Обласни ко-
митет и његов апарат, односно Обласни народни одбор, те његов
Извршни одбор. На састанку је презентиран и потпун списак ка-
“ Према Статуту КПЈ усвојеном на V конгресу КПЈ у Београду 1948,

члан 43: »ЦК КП Народне Републике у раздобљу између два конгреса руко-
води читавим радом Партије, организира разне партијске установе и руко-
води њиховим радом и т. сл.«, и чл. 50: »Градски, обласни, покрајински ко-
митети бирају свој политички биро најмање од 9 чланова чији избор потвр-
ђује централни комитет ком. партије народне републике« (вид. V конгрес
КПЈ). И из Записника са I састанка Обласног комитета од 28. III и према
сопственом исказу Рудија Колака од 25. IX 1981, Повјереншдтво — обласни
комитет Бањалука именовао је унутар ЦК КП БиХ, што је у складу с по-
менутим члановима Статута КШ , а такав поступак наименовања је логичан
и по природи ствари. Због тога (ипак) не треба да доводи у дилему у везн
с овим питањем један загонетан докуменат из Фонда обласног комитета,
Архив Босанске крајине Бањалука, по коме испада да чланове бироа Облас-
ног комитета поставља Управа за кадрове ЦК КПЈ, Списак дужности на које
управа за кадрове ЦК КПЈ врши постављења, строго повјерљиво, без ознакс
ауторства и без датума, Архив Босанске крајине Бањалука, Фонд обласни
комнтет, кутија 45.
* Додуше, из записника са састанка Бироа комитета (Повјереништва)
до избора у јулу није експлицитно прецизирано (наиме, у то вријеме Руди
Колак се не спомиње као секретар по функцији нити се он као такав пот-
писује на записнике са сасганака који су сачувани било без ичијег потписа
било само с потписом записничара) да је Руди Колак политички секретар,
мада се то може лако закључити на основу његових иступања на ти.ч са-
станцима, гдје је увијек имао прву, односно завршну ријеч. На потврду о
његовом политнчком секретарству, такођер се лако наилази иа основу пре-
пнске која је у прољеће 1949. постојала између Обласног комитета Бањалука
и ЦК КП БиХ. Исто тако у то се вријеме Руди Колак као секретар Обласног
комитета Бањалука спомиње и у листу Глас приликом његовог избора за
предсједника ОСласног народног одбора и Обласне организације Народног
фронта. Персонална и функционална унија представљала је у оно вријеме
и ииаче нормално кадровско рјешење.
212
ВЕРА КРЖИШПИК-БУКИН: ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТШСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У БАЊАЛУЦИ
дрова који је ЦК КП БиХ »предзидио« у поменуте органе.30 Мада

је списак формално окарактеризиран као приједлог сматрало се
нормалним да примједбе или дискусија по листи изостану, те стога,
бар према записннку, и није било примједби. Пошто је састав ових
органа био већ унапријед одрећен, бироу (Повјереништву) је пре-
остало да се још једино побрине за састав апарата Обласног на-
родног одбора. За извршење овог задатка задужени су »Хакија,
Симо и Момир« 31 На првом састанку Повјереништва, такођер је
донесена одлука о просторном смјенггају Комитета82 и других об-
ласних установа.
Мада се према неком наговјенггају Централног комитета пред-
виђало да ће се избори за Обласни комитет спровести већ у апри-
лу, они су проведени тек крајем јула,33 Мећутим, то раздобл>е од
готово четири мјесеца није протекло у пасивном ишчекивању ста-
тутарно-регуларних избора. Заправо, Повјереништво је кроз цијело
то вријеме практично фунгирало као новостворен партијски орган
са пуним обавезама и одговорностима и поред свог бар формално
привременог карактера. Занимљиво је у вези са тим размотрити
питање ословл>авања Обласног комитета, односно Повјереништва
у том раздобљу.34
30 »Решава се да у Обласни комитет уђу око 39 другова и то: Д. Стојг

нић, Ј. Кецман, Д. Ол>ача, Б. Пећанац, Д. Бидара, М. Петраковић, П. Марин,
0. Зубовић, М. Хаџиабдић, Д. Газић, М. Трнинић, И. Стојановић, И. Шурлан,
Ј. Грубић, Д. Травар, Ј. Ерцег, Б. Сабл>ић, П. Гајић [у питању је штампарска
грешка, ради се о Гојку Гајићу — нап. аутора], М. Бурсаћ, С. Дрл»ача, М.
Сенић, М. Вучковић, М. Тубин и Д. Цигановић са терена, а из Сарајева сли-
једећи другови: В. Ступар, Д. ХСовачевић, В. Бањац, М. Врховац, И. Матерић,
В. Трикић, 3. Умичевић, Б. Ерцег, М. Пејић, С. Илић, и Р. Батоз.«-. Записник
са I састанка Повјереништва ЦК КП БиХ за бањалучку област од 28. III
1949.
31 Ријеч је о друтовима Хакији Поздерцу, Сими Комљенићу и Момиру
Капору, вид. исто.
и Предвиђено је да се Обласни комитет усели у зграду Шумске ди-
рекције.
33 Руди Колак је наиме био члан Политбироа ЦК КП БиХ, те је могао
да такав наговјештај лично пренесе. Вид. Оснивачки конгрес КП БиХ, Са-
рајево 1950, 229,
34 И апарат ЦК КП БиХ и срески комитети обраћали су се у то вријеме
Обласном комитету чешће као »Обласном комитету« него као »Повјерени-
штву«. На примјер ЦК КП БиХ (Управа за кадрове) 5. IV 1949. насловл>ава
један допис »Обласном комитету КП БиХ Бањалука«, ЦК КП БиХ (Управа
за пропаганду и агитацију ЦК) 11. V 1949. обрапа се »Обласном комитету
КП БиХ — Агитпроп одјел»ење«, ЦК КП БиХ (Економско-финансијско одје-
л»ење 17. V 1949, такоћер се обраћа »Обласном комитету КП БиХ Бањалука«,
а ЦК КП БиХ (Органнзационо-инструкторска управа) 24. V 1949. насловл>ава
свој допис »Повјереништву ЦК КП БиХ за област Бањалука«. И главни од-
бор Народног фронта БиХ обраћа се 9. V 1949. »Обласном повјереништву
ЦК КП БиХ Бањалука«. Срески комитети готово увијек пишу »Обласном ко-
митету КП БиХ«. Зар већ то, чак претежно (што показује анализа свих ака-
та у преписци у априлу, мају, јуну и јулу мјесецу) ословл>авање новог орга-
на са »Обласни комитет« не показује и не доказује да моменат формално
привременог персоналног састава нико, ни органи ни апарат ЦК КП БиХ,
ни срески комитети, ни сам Обласни комитет, нису сматрали релевантннм,
односно да је тај моменат сматран општеприхваћеним свршеним чином.
213
ИСТОРИЈСКИ ЗБОРКИК
Кроз утврђивање кадровских рјешења разматраних на првом

састанку Обласног комитета, поближе упознајемо општу интерну
подјелу задужења међу члановима Обласног комитета Бањалука,
односно његову унутрашњу организованост и структурираност, ма-
да се у ствари ту и не може говорити о неким специфичностима
пошто су и обласни комитети по правилу били једнообразно орга-
низовани унутар себе. Поред бироа дејствују три одјељења: кад-
ровско35, организацијско-инструкторско86 и одјељење за агитацију
и пропаганду,87 те комисија за село38. Њихов рад се не може систе-
матски пратити прије свега зато пгго је сачуван тек по неки запи-
сник о њиховој активности, али се, нарочито на основу преписке
између тих комисија и одговарајућих комисија при среским коми-
тетима, лако закључује о њиховом обимном и значајном послу.39
Слично као и у раду бироа, и кроз рад комисија, односно одјеље-
ња, провејава клима отворених, критичких и самокритичких диску-
сија, јасних и концизних закључака који се међутим, што је важно
нагласити, доста често не оживотворују, што посебно важи за оба-
везе среских комитета, како се види из понављаних упозоравања.
Сам садржај рада Обласног комитета (како га из већ објаш-
њених разлога и до избора можемо оправдано не само третирати
него и називати), а с обзиром на руководеће мјесто и улогу Пар-
тије у друштву, односио се у то вријеме на сва значајна друштвена
питања пгго показује анализа сачуваних записника са сједница
бироа, обострана преписка измећу Обласног комитета и среских
комитета, Обласног комитета и органа Централног комитета ЦК
БиХ и нека мања непосредна преписка између Обласног комитета
Бањалука и органа народне власти, односно понеке фабрике или
предузећа. Превладавајућу расправљену проблематику којом се ба-
вио ОК могли бисмо према садржају рада условно подијелити на
унутарпартијска и општеполитичка питања. Наглашавамо »услов-
но« због тога што се с обзиром на иманентно дијалектички карак-
тер политичке сфере, идеологија Партије у крајњој линији не мо-15
15 У кадровско одјељење предвиђени су: М. Петраковић, Д. Бокан, Са-

бљић, М. Радић-Милосављевић, С. Смиљанић, С. Батоз и Д. Бурић. За руко-
водиоца овог одјелења именован је М. Петраковић.
* Састав овог одјелења: П. Марин (руководилац), Ј. Грубић, С. Дрљача,
М. Дупановић, Ј. Ерцег, С. Шобот и В. Миљатовић.
37 У Одјелење агитације и пропаганде предвиђени су: О. Зубовић (ру-
ководилац), И. Сарач, М. Бургуз, С. Радић, С. Жарић-Мацура и Д. Трбојевић.
“ Најбројнији састав требало је да има Комисија за село. На челу Гли-
шић Милош, затим Р. Ступар, Р. Батоз, С. Илић или 3. Врањешевић, Д. Ра-
дић, В. Миљатовић, К. Гушић, Б. Рончевић, В. Девић и Б. Шевић. О кадров-
ском саставу ове и претходно именованих комисија вид. у Затшснику са
Прве сједницс Повјерсшшггва.
39 Тако је на примјер у Плану рада Комисије за село Обласног коми-
тета донесеног за друго тромјесечје 1949. предвићено да ће Комнсија »сваких
осам дана редовно одржавати своје састанке, а према потреби и чешће«.
План рада Комисије за село ОК КП БиХ Бањалука за друго тромјесечје
1949, АБК БЛ, кутија 4, без броја.
214
ВЕРА КРЖИШНИК-БУКИН: ТЕРИТОРИЈАЛНО ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У ЕАЊАЛУЦИ
зке одвајати од проблематике унутарпартијског устројства, а пого-

тово, разумије се, од методологије партијског дјеловања.40
Нормално је да у фази конституисања једног партијског орга-
на какав је по свом мјесту, улози и значају Обласни комитет, уну-
тарпартијска питања испуњавају знатан дио активности бироа. По-
ред разматрања и рјешавања ових питања на сједницама бироа
ОК,41 она су представл»ала замашан дио садржаја у раду двију ко-
мисија Обласног комитета: кадровске и организационо-инструктор-
ске. Међутим, сигурно је да су унутарпартијска питања још много
више и чешће расправљана, што или није све улазило у записнике
са сједница бироа или су на неки начин кориштени и ванинститу-
ционални канали (нпр. у слободном комуницирању између другова
у комитету или на неком другом мјесту).43 У склопу ове пробле-
матике, на састанцима Бироа ОК и његових одјел»ења предвиђају
се кадровска рјешења43 за, тако рећи, све политичке шире друш-
твене (нпр. лист Глас) и привредне функције у области, за коми-
сије Обласног комитета, за његов апарат, за среске комитете, итд.
Даље, отворено се расправља и доносе закључци у вези са економ-
40 Међутим, аналитички приступи третнраној тематици нису (још) из-

грађени у друштвеним наукама опћегшто, па ни у историјскоЈ на једној
таквој комплексно-интердисциплинарно-дијалектичкој основи која би могла
на један више одговарајући начин »захватити« стварност. Стога дескрипгив-
ни аспект у истраживању и у историографији преовлађује, чиме нужно бар
једном ногом и даље остајемо позитивисти.
41 Према расположивим сачуваним записницима Обласног комитета, схо-
дно тачкама усвојених дневних редова, у то вриЈ"еме је о организационим
и кадровским питањима расправљано у више наврата. На већ поменутом
првом састанку, са овим питањима је садржај рада готово исцрпллн. Сјед-
ница ОК, 4. маја 1949; дневни ред: 1. Организациона и кадровска питања,
2. Избори за привремени обласни одбор. . . На састанку са секретарнма сре-
ских комитета (из записника се не внди да ли су били присугни и остали
чланови бироа или само Руди Колак који је иначе руководио састанком)
5. маја 1949, дневни ред је био: . . . 2. Неки актуелни оргаиизациони пробле-
ми. Сједница ОК, 6. јула 1949, дневни ред: . . . 3. Нека партијска шггања. Сви
поменути и други записници који су сачувани о сједницама бироа пре јул-
ских избора налазе се у АБК БЛ, Фонд Обласни комитет КП БиХ Бањалука,
кутија 11 .
42 Ово питање »Хватања историје« које се историографији послератног
развоја (и не само њој) императивно намеће, представља истраживачима
знатан проблем.
43 У Обласном комитету су при Кадровском одјел»ењу устројени фасци*
кли с подацима за руководиоце по среским подручјнма, нпр. Подаци за ру-
ководиоце на подручју среза Бањалука. Они садрже карактеристике, стручне
картоне и опште упитнике (анкетне листове). Вид. Фонд ОК КПЈ БЛ, број
кутије 12. Често је и ЦК КП БиХ тражио »Најновије карактеристике« поје-
динаца, што је у несумњивоЈ* вези с понашањем на лннији Информбироа
ради провјеравања или кажњавања. ОК је израдио и послао среским коми-
тетима и упитнике у вези са основним подацима о социјалној, политичкој
и партијској структурн у срезовнма.
215
ско-финансијским пословима.44 Кроз анализу финансијске пробле-

матике дос1шјевамо и до увида у питање динамике процеса про-
фесионализације самог Обласног комитета.45 Честа тематика одно-
си се на област информисаља.46 Обласни комитет се веома критич-
ки односи према појавама »недисциплине у среским комитетима и
слабе организованости у раду СК како апарата тако и самих СК.«47
44 На састанку руководилаца Економско-финансијског одјелења среских

комитета одржаном 12. VIII 1949. у просторијама ГК КП БиХ констатовано
је да је финансијско пословање у скоро свим комитетима доста неуредно.
На састанку је изнесено низ грешака по тим питањнма, а записнички је ре*
гистровано следеће опште стање: »У већини комитета благајна је прелазила
из руке у руку а да није било задуженог човјека који би водио рачуна о
том е. . . углавном је воћена књига благајне, док контролник прихода и рас-
хода, књигу чланарине, банке и инвентара нису уопште вод и л и ... у Коми-
тету нису се поштовале одлуке ДК КП те постављене директиве о уредном
вођењу контролиика расхода и контрола »буџета« прихода и расхода тако
да је на многим ставкама у »буџету« прекорачено а да није тражено одо-
брење од ЦК КП БиХ . . . приликом исплате дјечијег доплатка нису тражнли
потврду од другова о старости дјеце. . . набавл>ени канцеларијски материјал
нису евидентирали, те немају преглед колико су узели или издали којем
одјељењу у Комитету... на признанице су давали иовац а нису водили ра-
чуна да се на вријеме ликвидирају, те је и по неколико мјесеци стајала
прнзнаница у благајни што је протуфинанциских прописа.« За превазилаже-
ње оваквог стања, на том састанку су усвојени слиједећи закључци: »1. У
потпуности примјењивати и спроводити упутства за економско-финанцијско
пословање издато од ЦК КП БиХ, 2. Буџетску и финанцијску дисциплину
дићи на доволшу висину код свих (нарочито код планирања прихода и тро-
шења расхода), 3. Појачати бригу о финанцијском и материјалном посло-
вању подручннх партијских руководстава, 4. Упоредно настојати да мјесечни
извјештаји поред рачунског дијела садржи и све друге податке који се од-
носе на организацију финанцијског пословања и рачуноводне службе, 5. Про-
вјерити на терену како се наплаћује чланарина од чланова задругара, 6. По-
себно поклонити већу пажњу и упорност у одржавању рокова.« Записник
са састанка руководилаца Економско-финанцијског одјел>ења СК КП, Фи-
нанције, без броја, АБК БЛ, Фонд ОК КП БиХ БЛ, кутија 12.
45 Н платној листи запослених у ОК било је у мају 6, у јуну 23, у јулу
28, у августу 32, у октобру 36, у новембру 40, у децембру 43 друга. Вид.
Платни спискови особл»а ОК КП БиХ за пријем принадлежности у помену-
тим мјесецима 1949. године, АБК БЛ, Фонд Обласни комитет КП БиХ БЛ,
Финанције, без броја, кутија 12.
44 Срески комктети шаљу Обласном информације (седмодневне, чак дне-
вне, мјесечне, а редовно тромјесечне) о пријему чланства у Партију, о укл»у-
чењу радне снаге у привреду, о развоју сељачких радних задруга, о пона-
шању чланова партијских органа на селу у вези са конституисањем сељач-
ких радних задруга, о унутарпартијским питањима, о процјени резултата
пољопривредних радова везаних нпр. за откуп стоке и жита, податке о снаб-
дјевању становништва појединим прехрамбеним артиклпма, о одласку на
радне акције. Срески комитети и редовно и нередовно враћају Обласном
комитету разне попуњене обрасце или одговоре у вези са спровођењем ак-
тивности поводом директива нпр. за начин обиљежавања јубилеја и празни-
ка, даље питања о вјерским институцијама, свештеницима и њиховој актив-
ности, вјерским зборовима, затим дописе о финансијском пословању, итд.
47 Упоредити Записннк са сједнице Обласног комитета од 4. маја, АБК
БЛ, Фонд ОК, кутија 11.
216
ВЕРА КРЖИШНИК-ЕУКИН: ТЕРИТОРШАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У ЕАЊАЛУЦИ
С тим у вези, ОК доноси закључке о наредним обавезујућим орга-

низационо-кадровским понашањима среских комитета. »Закључује
се: 1. Да СК морају сваког дана да имају једног члана дежурног
и то до 19 сати, 2. Да орг. секретар или кадровик морају сваки
дан бити у канцеларији у сједишту СК до 14 сати, 3. Да СК има
да установе књигу депеша и роковник гдје ће бити записан тачан
садржај депеша, рок и решење поставл>ених питања, 4. Обавезати
СК да записнике са својих сједница шаљу редовно (након једног
дана Обласном комитету, 5. Пошто СК и ГК Бањалука у своме ра-
ду имају много недостатака, стога треба секретара СК и ГК Бања-
лука обавезати да сваки други дан подносе усмени извјештај и
постављају пред ОК најважнија питања, б. План и систем рада СК
разрадити према писму ЦК КП Бих.«48
Општа политичка питања била су везана нарочито за партијску
политику на селу и за идеолошки рад. У складу с новим курсем
социјалистичког преображаја села, начелно зацртаног на Другом
пленуму ЦК КПЈ, била је директива у вези с партијском реоргани-
зацијом на селу. Прихваћена и прилагоћена у политбироима народ-
них република преко чланова политбироа народних република од ко-
јих су неки уједно и секретари обласних комитета, директива се пре-
носи на ове органе ради даљње операционализације. Суштина дирек-
тиве, којом се у ствари хтјело да се процес стварања сељачких радних
задруга убрза и омасови, састојала се у партијском организацио-
ном прилагођавању жељеним промјенама развоја социјалистичких
друштвених односа на селу у коме активност једне основне пар-
тијске организације покрива проблематику једног села (парола:
»једно село — једна основна партијска организација«). Директива
Политбироа ЦК КП БиХ коју преноси секретар ОК Руди Колак на
сједници ОК« 6. јула, даље предвића стварање мјесних комитета
на мјесним подручјима према потребама тог подручја без обзира
на бројчаност тамошњег партијског чланства и полупрофесионал-
ност мјесних партијских секретара које би требало ослободити раз-
них споредних дужности, а »пожељно« би било да уједпо »они бу-
ду предсједници мјесних народних одбора како би могли руково-
дити са политичком проблематиком читавог мјесног подручја«.50
О промјенама друштвено-политичке организираности на селу го-
вори и Упутство по коме »треба мјесне одборе НФ-а постепено ели-
минисати тако да сеоски одбори буду основна јединица организа-
ције НФ и да се вежу за среске одборе«.81 Секретар ОК упознаје
Биро ОК с констатацијом Политбироа ЦК КП БиХ о бројчаном
опадању партијског чланства у републици, што је највиши репу-
м Исто, у вези са тим упоредити и иступање Рудија Колака на састанку

са секретарима среских комитета од 5. маја 1949, већ поменути Записник са
тог састанка.
* Вид. Записник са сједнице ОК б. јула 1949, АБК БЛ, Фонд ОК, КП
БиХ БЛ, кутија 11.
* Исто.
51 Исто.
217
блички партијски форум оцијенио као секташки однос према при-

мању и кандидовању партијског чланства, недопустиву појаву за
чије се разбијање задужују срески комитети.52 Они »треба да до-
несу план проширења партијске организације, али не у цифрама
одређеним као што је то био случај прије. Треба да кандидују све
оне л»уде који су провјерени кроз акције, разне привредне мјере
или њихово добровољно ступање у радну задругу. Кандидате који
су по Статуту испунили стаж треба примити у Партију, као и бив-
ше СКОЈ-евце који заслужују да буду чланови Партије«.53
У активности око питања идеолошко-политичког образовања
укључено је Агитпроп одјељење у једном, прије свега координира-
јућем и инструктивном смислу, што се види из планирања актив-
ности тог одјељења. План рада Агитпроп одјељења на примјер за
јул-септембар 1949, кроз 52 тачке нормира задатке који се односе
на штампу, идеолошки рад у партијским организацијама и органи-
зацијама Народног фронта, те на културно-просвјетни рад.54
51 »Среским комитетима поставити да поставе пред парт. јединице да

једномјесечно најмање ставе у дневни ред и тачку питање кандидовања и
примања кандидата. Секташтво је нарочито према женама, што је до сада
тумачено, да жене раде у кући и не могу од дјеце, док данас када су данас
жене у радној задрузи, раде колективно, то тумачење отпада и треба тамо
да се приступи кандидовању и узил^ању у Партију жена. Исто је тако на-
ционални сасгав неравномјеран у Партији, тј. муслимана и хрвата је сасма
мали број, што исто треба исправити.« Исто.
а Исто.
54 Ради илустрације дајемо шире изводе из тог плана:
— у овом тромјесечју одржати још једно савјетовање са руководиоци-
ма агит-пропа на којем провјерити резудтате рада од савјетовања одржанога
12. и 13. јуна ове године до тада. Поред тога на савјетовање дати смјернице
у раду понајважнијим питањима агитације и пропаганде, као и кратак осврт
на њихове планове;
— у листу »Глас« увести сталну рубрику за објављивање чланака по
питању кампање информбироа уз помоћ чланова бироа ОК КП БиХ и агит-
-проп одјељења;
— извршити свакога мјесеца анализу растурања штампе на терену и
то: »Борбе«, »Ослобоћења«, »Гласа«, »Задругара«, »Радника«, Одјека«, Видика,
контролисати уредност долажења листова, а исто тако и њихово читање;
— успоставити дописнике на терену, у срезовима, сељачким радним за-
другама и на већим радилиштима, учврстити посгојећу мрежу дописника,
завести евиденцију слања дописа, упућивати дописницима потсјетне дописе
у којнма ће им се подвући о чему и како требају писати. Увести у праксу
да се редовно одговара дописницима чији се дописи не уврсте у цггампу,
зашто нису уврштени, какав допис треба да буде и тиме им помоћи да на-
уче писати;
— свим разгласним станицама на срезовима наше области дати упут-
ства за рад;
— давати упутства за редовно прораћивање најважнијих чланака, ре-
ферата и говора, партијских руководноца са фронтовским бригадама на ве-
ћим радилиштима, скуповима, преко читалачких група, као и са руководио-
цима агитатора;
— учврстити активе агитатора, нарочито при основним фронтовским
организацијама, извршити правилну организацију актива агитатора, пред-
видјети редовне састанке (најмање од 15 дана), прорађивати на тим састан-
ш ш а основна пнгања политичког и привредног живота, по којима треба да
218
ВЕРА КРЖИШНИК-БУКИВ; ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У БАЊАЛУЦИ
Година 1949. била је иначе вријеме оштре идеолошке диферен-

цијације у Партији; искључивало се из Партије због држања ли-
није ИБ, »ради негхријатељског дјеловања«. Строгим укором, уко-
ром и опоменом кажњавани су чланови Партије због немарног ста-
ва у процјени приноса жита, због недисциплине и неуредног дола-
ска на партијске састанке, због забране ћерки или сестри да цде
дјелује агитација на терену. У ту сврху сазвати једно савјетовање са руко-
водиоцима за апггацију и штампу;
— организовати изложбу о развитку задругарства у нашој области;
— форсирати завршавање свих постојећих партијских курсева и по мо-
гућности извршити испите на њима. То исто учинити и са кружоцима;
— другом половином тромесечја одржати сазетовање са руководиоцима
теоретско-предавачког сектора. Дати им упутства за рад и током септембра
почети са радом на идеолошком уздизању чланова Партије и НФ-а преко
новоформираних курсева и кружока;
— одржати неколико угледиих предавања за партијски и фронтовски
актив у неколико среских центара наше области;
— као и прошлога, тако и овога тромесечја послати наш актив преда-
вача од 15 другова на шумска радилишта гдје ће одржати предавање за
фронтовске радне бригаде као и конференције;
— писати у нашем Гласу о раду фронтовских курсева, о њиховим не-
достацима и резултатима у досадашњем раду, како би то послужило као
упутство при формирању нових курсева;
— преко читалачких група настојати да се прерађује и политичка ли-
тература, те настојати да се по срезовима одржавају савјетовања са руко-
водиоцима читалачких група. Завести да се у читалачким групама стално
ради рубрика против клевета и дезинформација;
— извршити припреме за отварање ниже партијске и синдикалне школе
у Бањалуци;
— оформити иницијативни одбор ОСКПД. Из њега изабрати радно ти-
јелосекретаријат, те одржати обласну скупштину савеза и изабрати Обласни
Одбор Савеза културно-просвјетних друштава за нашу област;
— посеб.чо форсирати рад комисија при савезу и стварање новпх кул-
турно-просвјетних и умјетничких друштава, а нарочито у сељачким радним
задругама и мјестима гдје су изграђени задружни домови;
— 27. јула о. г. у виду прославе дана Устанка припремити митинге по
устаничким центрима, а у Бањалуци поред осталога приредити вече народ-
них пјесама кроз борбу, обнову и изградњу наше земље;
— извршити преглед планова културнога рада у масовним организаци-
јама, синдикатима, омладини, АФЖ, задружном савезу као и на већим шум-
ским радилиштима (Грмеч, Подградци, Крупа и МотаЈИца) и радничким од-
маралиштима (Мраковица и Оштрел>) као и бањама (Слатина, Лакташи) и
њихов рад помоћи, а уколико он није организоваи, као у одмаралиштима и
бањама одмах приступити његовом организовању;
— при среским задружним савезима створити културно-просвјетна оде-
лења, која ће самостално руководити осиивањем и радом задружних кул-
турно-просветних друштава;
— размотрити план рада Народнога Позоришта за јесењу сезону рада
и тај рад пратнти кад он почне;
— помоћи рад пионирског позоришта и музичке школе, а народни му-
зеј отвориги и почети са његовим радом;
— пратити рад свију постојећих школа у Области, борећи се да се у
Основне школе обухвате сва за школу дорасла дјеца, да се у сгручним шко-
лама врше планска примања ученика и да се осигура идејност и научност
у настави и правилно васпитање школске омладине. Планиратн и пратити
рад наставника на њиховом стручном и политичком уздизању. Концем тро-
мјесечја одржати два предавања нз области науке марксизма-лењиннзма за
наставнике бањалучких школа;
219
на радну акцију.55 Борба против пропаганде Информбироа пред-

стављала је значајну активност ОК КП БиХ од самог почетка ње-
говог постојања. Том питању је нпр. велику пажњу посветио са-
станак Обласног комитета од 22. априла, кад су донесени конкрет-
ни закључци у вези с борбом против пропаганде Информбироа56
— вршити организационе и агитационе припреме за идућу кампању на-
роднога просвјећивања, како би се аналфаб, течајевима обухватили сви не-
писмени, које је Мин. Просвете својим планом предвидило за описмењавање,
а све описмењене обухватити у читалачке групе и течајеве продужнога
знања.
Вид. План рада Агит-проп оделења Обласног комитета КП БиХ Бања
Лука за период јул—септембар 1949, АБК БЛ, кутија 10, без броја.
55 Упоредити Информације о организационо-партијским питањима веза-
ним за укључење, искључење чланова и њихово кажњавање и одређивање
кандидата за чланове, АБК БЛ, Фонд ОК КПЈ, Орг.-инсгрукторско одјељење,
строго повјерљиво, кутија 10, без броја.
м На том састанку је након кратког уводног објашњења Рудија Колака
донесене 6 закључака:
1. Треба смјеста прекинути са досадашњим погрешним ставом СК и
ГК-а који се састоји у томе, што се питање клеветннчке кампање и оптужби
на нашу Партију постављало само онда и само на оним мјестима када се
неко изјаснио за Резолуцију или поколебао. Борбу против клевета Информ-
бироа треба поставити као свакодневан и најважнији политички задатак
наше Партије, и то баш зато, јер је изградња социјализма у нашој земљи
основна задаћа наше Партије, а клеветничка кампања коју води СССР и ЦК
СКП(б), те Партије и Владе демократских земаља сада је објективно уперена
на ометање изградње социјализма у нашој земљи.
2. Усљед пасивног става цјелокупне партијске организације на нашој
области дошло је у извјесној мјери до збуњености у фронтовским масама,
које углавном виде неоправданост напада, али им је неразумљиво зашто је
до њих дошло и из којих је разлога наша земља предмет бјесомучних на-
пада СССР-а и других земаља народне демократије. У вези с тим, потребно
је да сви СК-и, а затим све партијске орга 1шзације темељито уз помоћ чла-
нова Обласног комитета прораде говоре и чланке друга Тита и Кардеља, те
да воде сталан курс на то да се иепрекидно и систематски прорађују говори
и чланци чланова ЦК КПЈ и ЦК КП БиХ-а, који скоро редовно објашњавају
поједина питања и указују на суштину спора који је настао између наше
Партије с једне и СК СКП(б) и других партија с друге стране, и који стално
разоткривају сву беспринципијелност наших »критичара«.
3. Баш услијед тога што је наша партијска организација била пасивна,
у посљедње вријеме многи људи слушали су радио-станице, односно емиснје
радиостаница демократских земаља и СССР-а на нашем језику, а којима је
од Резолуције ИБ-а једини циљ да клевећу нашу Партију и наше руковод-
ство и да изврћу чињенице о стању у нашој земљи. Појачаиим радом и об*
јашњавањем у масама треба дати одговор на многа питања која масе цо-
стављају или која су нејасна, а с друге стране треба да се бојкотује слу-
шање радиостаница којима је једини циљ да клевећу нашу земљу, укљу-
чујући ту и Радио-Москву. Одлуке о неслушању радиосганица треба да рад-
ни колективи донесу у форми Резолуција написмено, подвлачећи бојкот свих
радио-станица демократских земаља, укључујући и Радио-Москву, сем кад
говори о раду и животу у СССР-у.
^ 4. У вези читаве ове кампање која ће се спроводити у читавој партиј-
ској организацији треба што хитније извести на чистац став сваког функ-
ционера и члана Партије не презајући од тога да очистимо из Партије сва-
ког оног ко је против линије Партије и који покушава да се притаји и са-
крије свој прави став.
Баш зато што се до сада показало да огромна већина оних, који су се
изјаснили за Резолуцију Информбироа, потиче из редова студената, ђака и
220
I
ВЕРА КРЖИШНИК-БУКИБ: ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦША У БАЊАЛУЦИ
Обласна партијска конференција 29. јула 1949. године
Мада је могући термин одржавања партијске обласне конфе-

ренције за бањалучку област био раније помињан још за април,
она је након ванредних среских партијских конференција57 одр-
чииовника, то треба нарочито бити будан и више политички радити на сред-

њим школама, а пооштрити нашу будност према ђацима, студентима и офи-
цирима, који су искључени из Партије или кажњеии ради колебања. Тако-
ђер треба бити будан према породицама кажњених, искључених и затворе-
ких бивишх чланова КПЈ.
Пошто је огромној већини чланова Партије и НФ-а данас јасан циљ
ове клеветничке кампање, стога партиска организација има све могућности
да без икаквог колебања казни оне који (редовно) роваре против линије
Партије и да инсистира да се према њима одмах подузму потребне админи-
стратнвне мјере.
5. Обласни комитет треба да скрене озбиљну пажњу партијској орга-
низацији града Бањалуке на будност према антипартиским и колебљивим
елементима, а срезовима Мркоњић-Град, Јајце (и у извјесној мјери Бихаћу)
да скрене пажњу на озбиљни рад по питању Резолуције ИБ-а који су у том
погледу најмање учинили.
6. Као гаранција да ће се ове мјере спровести обавезно ће по један
члан Обласног комитета присуствовати сједници СК-а, пренијети ове закључ-
ке и преконтролисати шта су СК-и до сада подузели и по овом питању по-
што је на састанку секретара СК-а 29. III 1949. године тај задатак постављен.
Бид. Записник са састанка Обласног комитета од 22. априла 1949. године,
АБК БЛ, Фонд ОК, кутија 11.
57 У директивама које је Обласни комитет упућивао депешама среским
(градским) комитетима сазнајемо низ података о припремама за Обласну
партијску конференцију, У првој таквој депеши, из серије од чегири о при-
премама за организовање Обласне партијске конференције, од 7. јула стоји:
»Обласна партиска конференција одржаће се 29. о. мј. на којој ће се иза-
брати Обласии комитет и обласна ревизиона комиснја. Ви треба да одржите
ванредну среску (градску) партиску конференцију до 15. о мј. (послнје 15.
о мј.) на којој ћете изабрати делегате за Обласну партиску конференцију и
на којој ћете извршити попуну СК у колико је то код Вас потребно. Све
нове приједлоге орг. секретар нека донесе одмах у ОК. За Среску партиску
конференцпју ће бирати делегате основне партиске организације и то на
сваких 8 чланова једног делегата. Уколико једна основна партиска органи-
зација има 8 чланова, онда ипак бира једног делегата за среску партиску
конференцију.
На среској партиској конференцији секретар СК треба да поднесе из-
вјештај о раду партиске организације у коме ће обухватити рад партиске
организациЈе на извршењу најосновнијих задатака и истаћи најосновиије
проблеме на терену, шта и како партиска организација ради на њиховом
рјешавању. Извјештај не треба да залази у детаље и да обраћује ситне про-
блеме. Треба сс задржати на 4—5 основних ствари. Органнзациона питања
детаљније обрадити. Извјештај може да буде дугачак 8—10 куцаних стра-
ница. Чим га завршите одмах један примјерак пошаљите ОК-у. У свему томе
придржавајте се Статута ОК Бањалука.«
Друга депеша коју ОК шаље среским (градским) комитетима гласи:
»Одмах по одржавању среске партиске конференције доставите нам матери-
јале са конференциЈ*е: а) Извјештај СК уколико није послан, б) Записник,
ц) Састав изабраног Комитета, д) Имена изабраних другова делегата за Об-
ласну конференцију, е) Резолуцију о наредним задацима. Резолуцију о на-
редним задацима и Записник треба да пошаљете у ЦК КП БиХ и то изворно.
Изабраним делегатима за Облаагу конференцију треба дати пуномоћ. Гојко
Родић.«
221
г
жана 29. јула према тачној директиви Политбироа ЦК КП БиХ.58

Конференција је одржана у »свечано декорисаној дворани Дома
Армије у присуству 334 делегата који су представљали 14.437 чла-
нова КП и 2.168 кандидата.«59 Садржај рада »Прве бањалучке пар-
тијске Обласне конференције«60 не разликује се битно од садржаја
рада изборних партијских конференција које су одржане у при-
ближно исто вријеме у другим областима Југославије.61 Након уо-
бичајене поздравне ријечи Шефкета Маглајлића, изасланика По-
литбироа ЦК КП БиХ, најзначајније мјесто на конференцији при-
пало је политичком реферату.62 Даљи ток рада Конференције ис-
пуњен је дискусијом по реферату, доношењем Резолуције против
напада и лажи Информбироа на нашу земљу, изборима за Обласни
У трећој депепш се каже: »Најхитније нам доставите сљедеће податке

за делегате који су изабрани за Обласну партиску конференцију: 1) Име и
презиме, 2) Занимање, 3) Садашња функција, 4) Националност, 5) Учешће
у НОБ-у, 6) Од када је члан КП. Орг. инструкторско одјељење ОК;«
И четврта депеша: »Делегати за Обласну партиску конференцију морају
бити обавезно у Бањалуци 28 на вече до 12 часова. За горње су одговорни
лично секретари Комитета. За обласни Комитет КП БиХ Руди Колак.«
Прва депеша датирана је са 7. јулом, трећа са 18. јулом, а друга и чет-
врта су без датума; вид. књига депеша, АБК БЛ, Фонд ОК БЛ, кутија 10.
и Директиву преноси Руди Колак на сједници Бироа ОК б. јула; вид.
Записник са те сједнице.
” Конференцији су присуствовали и члан Секретаријата Политбироа
ЦК КП БиХ Шефкет Маглајлић и чланови ЦК КП БиХ Илија Матерић и
Немања Влатковић. Упоредити Глас од 3. августа и Борбу од 2. августа 1949;
занимљиво је да Глас од 3. августа »пропушта« да наведе посљедњу двојицу
другова.
“ »Прва« како је у свом наслову назива новински извјештај Гласа и
каквом су је иначе тада сматрали. Она је свакако прва послије рата одр-
ж ана партијска обласна конференција у Бањалуци, али није и прва Обласна
партијска конференција у Бањалуци уопште. Статус Прве обласне партијске
конференције у Бањалуци могла би имати она одржана у љето 1940, вид.
нпр. Д. Лукач, »Бањалучки комунисти у устанку у Босанској крајини 1941/
1942. године«, Зборник Бањалука у н о в и Ј О ј и с т о р и ји (1878 —1945), Институт
за историју Сарајево, Бањалука 1978, 578, или чак она од 14. децембра 1919,
вид. М. Вукмановић, »Обласна конференција СРПЈ(к) у Бањалуци 14. децем-
бра 1919. године с освртом на однос према сељаштву«, Историјски зборник,
год. I, број 1, Бањалука 1980. Занимљиво је да су Првом обласном партиј-
ском конференцијом називали и ону која је од 21—23. фебруара 1942. одр-
ж ана у Скендер-Вакуфу. Мећутим, то је чињено услијед ратних околности,
јер је то стварно била за вријеме рата одржана Прва партијска конферен-
ција у овој области. Вид. нпр. образложење таквог њеног третмана у књизи
Б. Бабич, Љ у д је ин б о ј и н а К о з а р и , Трст-Љубљана 1979.
“ О одржању партијских обласних конференција упоредити нпр. Бор-
бине новинске извјештаје: Борба од 2. јула за београдску и крагујевачку
област, од 23. јула за загребачку област, од 26. јула за бјеловарску област,
од 31. јула за сарајевску област; упоредити и неке податке са одржаних
обласних конференција у Хронологија радничког и комунистичког покрета
1919— 1979, 3, Београд 1980.
42 Фонд Обласног комитета у АБК БЛ не садржи записника са конфе*
ренције; приложен је само политички реферат са Конференције, без ознаке
ауторства и без датума који је поднио Руди Колак. Међутим, реконструк-
ција њеног рада (не и прецизног тока одржавања пошго није експлицитно,
по редослиједу тачака, наведен дневни ред) могућа је на основу обимног
новинског извјештаја Гласа од 3. августа 1949.
222
комитет и ревизиону комисију, те упућивањем поздравних теле-

грама.
Реферат Рудија Колака. У првом дијелу реферата,63 Колак се
укратко осврће на извршење задатака који су ставл>ени пред пар-
тијско повјереништво од његовог оснивања. Констатовао је да су
успјешно формирани Обласни одбор64 и његов извршни дио, да су
већ одржане обласне коиференције жена и омладине на којима су
изабрана њихова обласна руководства, да су именовани привреме-
ни одбори НФ-а, синдиката, савеза бораца и ратних војних инва-
лида. Такоћер је проведена брига да се сваком обласном руковод-
ству масовиих организација обезбиједи »извјестан број другова«,
тј. какав-такав почетни апарат који ће искл»учиво радити у тим
организацијама. Пошто се у најкраћим цртама позитивно одредио
према дотадашњим активностима Обласног повјереништва по раз-
ним питањима из његове надлежности, Колак је далеко највећи
дио свог излагања посветио критичком и самокритичком осврту на
пропусте и слабости који су се појавлшвали у раду повјереништва,
те оцртао наредне задатке Обласног комитета.
Узроке слабости видио је у недовол>ној политичкој активности
партијске организације: »Метод убјећивања, упорног тумачења
свих мјера које предузима наша народна власт, сталан полигички
рад у масама и стално тумачење линије наше Партије, стално уз-
дизање свијести широких народних слојева — ето то изгледа да
су заборавили и одбацили, не само многи чланови наше партијске
организације, него и чланови наших среских комитета. Изгледа да
се већ увелико одомаћила пракса, да је довољно издати наредбу,
направити распис или рећи тако мора бити и да се сматра да је
све у реду. Да ће посао бити свршен.«65 Колак критикује праксу
раширену посл>едњих мјесеци »да се путем расписаних наредби,
путем административних мјера и чиновника мобилишу масе у бор-
бу за социјалистичку изградњу земље, ето, та линија не само да
није имала успјеха, него је она проузроковала политичко мртвило
и незаинтересираност радних маса«.66 Узроци за слабости у поли-
тичком раду партијске организације у области су, по Колаку, мно-
гобројни, али се он у свом излагању ограничава на неке, по њему,
значајније. Највише се окомио на методологију рада руководећих
партијских кадрова од којих су »добар дио чланова бироа и пле-
нума среских комитета заузети са радом у среским народним од-
борима и у привреди. Привредним задацима окупирани су многи
наши комитети у цјелини. Услед слабог распореда у раду, лошег
метода у руковоћењу неки наши комитети сасма се неправилно
ангажују и на оним задацима које би требали да свршавају одбо-*
" Реферат је сачуван у АБК БЛ, Фонд ОК, кутија 45, али без ознаке
ауторства и без датума.
м Колак при том у ствари мисли на Привременн Обласни народни
одбор.
« Рефераг, стр. 4.
** Исто, стр. 5.
223
ри, управе предузећа и њихови намјепггеници«.67 Тиме они, како

анализира Колак, не само да раде посао који није њихов него и у
потпуности занемарују политички рад у масовним организацијама
и народу, остављајући празан простор за оне који или немају спо-
собност, па зато често погрешно проводе партијску линију и мјере
изазивајући негодовање маса, или се у тај празан простор убацују
окорјели бирократи и непријатељи који, штитећи кулаке и разне
шпекуланте, свјесно искривљавају партијске ставове, што природ-
но изазива незадовољство широких слојева.
Оштру а иначе очито трајнију актуелну вриједност има Кола-
кова оцјена о недовољном схваћању значаја масовних организаци-
ја и њихове улоге у социјалистичкој изградњи. »Активност масов-
них организација код нас је углавном условљена кампања, као што
су: избори, конгреси, веће прославе и сл. Чим се те кампање за-
врше опет се организације препусте саме себи — умртве се. Погре-
шан став неких наших другова према масовним организацијама
огледа се и у томе што се сувише секташки односе према добрим
фронтовцима, нечлановима Партије, не дају им иикакова задуже-
ња и само их формално позивају понекад на сједнице и на тај на-
чин коче њихову активност и спремност да се заложе у раду.«68
Колак је веома јасан и у идентификовању посљедица због таквог
неправилног односа партијских руководиоца и партијских органа
према масовним организацијама. Пошто цјелокупан терет у борби
за изградњу социјализма на селу и у борби против класног непри-
јатеља често носе углавном комунисти чије су акције »врло често
лоше припремљене, онда није тешко непријатељским елементима
да на питању радних задруга, акција за откуп, на питању мобили-
зације радне снаге изолују партиску организацију од маса«.69 Зато
логично и у складу с генералном линијом Партије још из ратних
година, као и општом политичком стратегијом Партије која је, да-
кле, још у вријеме конституисања обласних комитета, тј. с краја
40-их година, већ имала јасну перспективу70 свог мјеста и улоге у
друштвеном развоју, Колак -закључује: » . . . основно је овдје да на-
ши другови схвате да снага Партије и њен успјех у изградњи соци-
јализма лежи у снази ванпартијских организација . . . Садашње ста-
ње тих организација захтијева да се њима поклони пуна пажња и
‘7 Исто, стр. 5.
“ Исто, стр. 5—6.
70 Након запостављања у другој половици 40-их година, значај масовних
организацпја поново јача од краја тих година. То се нарочито односи на
Народни фронт (ССРН од 1953). Покушаји бирократских настојања да се
улога НФ-а миноризира и да се НФ уопште укине осујећени су на III кон-
гресу НФ-а у априлу 1949, посебно ставом друга Тита: » . . . н а изградњи со-
цијализма у нашој земљи, Народни фронт Југославије показује, исто онако
као у рату, у пуној мјери своју вриједност и нужност свога постојања. Да-
нас се више не поставља питање колико ће још луго бити потребно да по-
сгоји Народни фронт. Он је данас исто тако нужан као што је био нужан
у току рата. Можда чак и више.« Јосип Броз Тито, Говори и нланци, књига
4, »Напријед«, Загреб 1950, 156.
224
да се на сталан рад у њима даду добри кадрови Партије које тре-

ба ослободити других дужности и не мијењати их без крупних раз-
лога. На тај начин би осигурали непрекидну активност масовних
организација, а самим тим и успјешно провођење мјера Партије
и владе у масама.«71
У свом даљем излагању, Колак истиче потребу борбе против
Резолуције Информбироа и оцјењује да је та борба »данас најваж-
нија политичка задаћа Партије«.72 Он се задржава на двије групе
слабости које су се испољиле у склопу тог питања. Прво, још се
»довољно не увића чињеница да сами градимо социјализам и да
зато морамо радне масе ослободити илузије како о некој помоћи
са стране, тако и од тога да ће се спор брзо окончати — и зато
морамо нашу агитацију оријентисати на она питања која помажу
Партији да мобилише радне масе у борби за извршење плана« 73
71 Реферат, стр. 6. Разрађујући мисао о односу Партије према масовнил«

организациЈама, Колак се ослањао и на директиву која је произлазнла из
Резолуције Ш пленума ЦК КП БиХ одржаног 27. јула 1949, гдје између
осталог стоји: »У центар пажње свих партиских организација треба ставити
масовне организације. . . указивати масовним организацијама већу помоћ V
оспособљавању и уздизању њихових кадрова.« Вид. Борба од 30. јула 1959.
О сличним пропустима партијске организације у политичком раду, тако је
на гтримјер говорио и Владимир Бакарић, политички секретар ЦК КПХ,
на Првој партијској конференцији загребачке области слржаној 23. јула.
Осврћући се на дотадашњу активност партијске организациЈ'е, Бакарић је
напоменуо да су оне »проггуштале користити такве организације као што Је
Народни фроиг«. Из разлога знатне подударности проблема политичког рада
Партије у бањалучкој и загребачкој области, као и због његове тадашње
актуелности, дајемо иешто шире изводе из говора Владимира Бакарића:
» ...т р е б а још метод рада реорганизирати, тј. побринути се да партијске
организације користе све оне трансмисије коЈе на терену постоје, почевши
од народног фронта, народних одбора, народне омладине, АФж и осталих
масовних организација, и свакоме дати један одређени задатак у том скло-
пу, па да код свих њих имамо дјелатност на свим пољима. Онда ћемо имати
и то да ни један човјек неће бити незамјенљив. Сасвим је криво да се све
сваљује на Комитет, који чак, према риЈ*ечима једнога друга, разрезује и
порез. Наравно, када све овиси о неколико људи или о једном човЈ*еку па
онда онога макнете, упропастили сте котар, а други који су по организацио-
ној схеми тамо намЈ*ештени само мрче папир и не баве се оним зашто су
постављени. Један други дискутант је рекао: ми разрезујемо порез док би
»они«, тј. — власт то требало да ради. Како »ми* и »они«? Није у тој власти
нитко други. То је једно, власт и ми. Само ми нисмо знали употријебити
све организационе форме. Котарски комитет је требало само да изради ос-
новне смјернице оном апарату који има, а тај апарат је требао да и детаљно
разради и спроведе... Дакле, служите се тим апаратом и давајте иниција-
тиву а не да сами непосредно трчите и да обављате сами све оно што треба
да обави једна читава организација. Тако је данас крупан политички про-
блем организирати народни фронт, који је на селу политички врло жива
ствар, а организационо врло слаба. Ту је та огромна разлика коју треба
савладати. Треба се бацити на организацију тога. Од осталих организацио-
них ствари сада је главно гаггање правилно организирање разних траксми-
сија Партије до народних маса. Затнм тек друго питање — попуњавање апа-
рата, једног, другог и трећег«. Борба 24. јул 1949.
п Реферат, стр. б.
13 Исто, С1 р. 8.
гг"г"","Т-
с
Друга врста слабости је »у томс, што многи мисле да услијед тога

што се нико у њиховој организацији није изјаснио за Резолуцију,
нема потребе да се то питање покреће — наравно не ехваћајући
при томе да непријател»и наше социјалистичке изградње се служе
свим могућим методама како би разбили јединство наше Партије
и тиме нас скренули с правог пута и да у ту сврху врбују не само
разне дезертере, кукавице и издајнике, него и шпијуне импери-
јалиста«.74
Други дио свог реферата, Колак посвећује организационим пи-
тањима партијске организације у области. Анализирајући бројно
стање у обласној и у среским партијским организацијама,75 Колак
указује на запоставЛ)ање процеса омасовл>авања Партије и такво
стање објашњава »крајњим секташтвом према добрим фронтовци-
ма и радним људима уопште. Општа је појава, да су се наши сре-
ски комитети искључиво оријентисали на чишћење партијске ор-
ганизације, а примању нових чланова нису посветили скоро ника-
кву пажњу.«76 У вези са тим, а истичући очито велике напоре рад-
них л»уди да изврше задатке првог полугоћа треће године петого-
дишњег плана и у посљедњим мјесецима да знатно ојачају посто-
јеће и формирају нове радне задруге, Колак се реторично цита:
»Зар учешће преко 20.000 фронтоваца на раду у мјесецу јуну, зар
преко 20.000 чланова најбољих породица које су у радним задру-
гама наше области — зар то све није прекрасна могућност за број-
чано јачање наше Партије.«77 Затим се задржао на критичкој ана-
лизи пријема у Партију омладине, те социјалног и националног
састава Обласне партијске организације, поткрепљујући своје ста-
74 Исто, стр. 8—9.

75 Из извјештаја сазнајемо сљедеће податке: у тренутку одржавања кон-
ференције, тј. до краја јула 1949, у Бањалучкој области је било 14.437 чла-
нова Партије и 2.368 кандидата. Пошто је Партија 1. јануара 1949. бројала
15370 чланова и 1380 кандидата,, значи да се за пола године смањила за
933 члана, од којих је 479 искључено, 15 их је умрло, а преостали број је
отишао у друге области или у ЈА. У истом раздобљу, у Партију су прим-
љена 324 нова члана. Колак износи и статистички поткријепљене податке
према којима партијске организације у Бос. Крупи, Дрвару и Гламочу нису
у првом тромјесечју 1949. примиле ниједног члана Партије, док су неке при-
миле само незнатан број (бањалучка 5, градишка 5, цазинска 2, петровачка
6, јајачка 1, которварошка 2, мркоњићка 3, дубичка 3, прњаворска 4). Он
наводи и свјеж примјер Санског Моста гдје је према извјештају секретара
Среске партијске организације, у претходних 9 мјесеци примљено из редова
кандидата само 9 чланова у Партију, а избачено из њених редова 63. Слично
је било и у приједорској партијској организацији, гдје је, како се испоста-
вило на управо завршеној среској партијској конференцији, за посљедњих
8 мјесеци примљено свега 14 чланова, а за исто вријеме је избачено 16. Ко-
лак напомнње да ови примјери нису усамљени. Реферат, сгр. 10.
7‘ Исто, стр. 10.
77 Исто, стр. 11.
226
ВЕРА КРЖШ ПНИК-БУКИН: ТЕРИТОРИЈАЛНО-ЛАРТШСКА РЕОРГАНИЗАЦША У ЕАЊААУЦИ
вове бројчаним подацима.78 Констатовао је да треба престати са

секташењем у вези са пријемом омладине и радника у КПЈ. Ука-
зао је и на слаб идеолошки рад мећу Хрватима и Муслиманима и
позвао на омасовл>ење партијске организације у хрватским и му-
слиманским селима.
Питања везана за попуњавање апарата при среским комитети-
ма и Обласном комитету спомињали смо већ раније као веома че-
сту проблематику која се јавља у обостраној преписци измећу сре-
ских и Обласног комитета, а она су због свог значаја добила и по-
себно мјесто у реферату. Из Колаковог излагања произлази да је
Обласни комитет приступио стварању апарата при среским коми-
тетима још у априлу и да је тај апарат у вријеме одржавања Кон-
ференције углавном формиран, али да га је убудуће потребно пра-
вилније користити.79 Питањима партијског информирања присту-
пио је веома критичким тоном. Упозорио је на неблаговременост
информација, на њихову површност, при том кудећи нарочито сре-
ске комитете који често не знају ни искристализирати политички
информациони материјал, и закључио позивом »да морамо са са-
дашњом праксом прекинути«.80 Затим је, износећи негативне при-
мјере,81 говорио о потреби колективног рада Бироа комитета и би-
роа партијских ћелија, те правовремене контроле у погледу извр-
шавања задатака која јача одговорност и дисциплину у раду.
У вези са политичким радом у Партији, Колак највише и нај-
озбиљније замјерке упућује основним партијским организацијама.
Слабости које уочава тичу се слабог организовања састанака, па-
сивног присуства чланства на њима, неуредног плаћања чланарине,
још понегдје непозивања кандидата да присуствују састанцима,
непрописног примања чланства у Партију. Поред ових, Колак по-
себно истиче слабости које се испољавају у подвајању и потцјењи-
вању чланова Партије на селу који нису (још) приступили новим
радним задругама чији су чланови партијци укључени у основне
п Тако сазнајемо да је од 12.298 скојеваца са области, у КПЈ примљено

свега 1.314, а кандидовано 1,429, или од почетка 1949. до одржавања Обласне
партијске конференције нпр. у Дрвару примл>ено је у Парпгју 5 омладинаца
који су били скојевци, у Гламочу 2, у Јајцу ниједан. Социјалнн састав ба-
њалучке Обласне партијске организације био је у вријеме одржавања Кон-
ференције слиједећи: 3.329 радника, 8.997 сељака, 1.986 интелектуалаца и 400
осталих. У упорећењу са стањем на дан Конгреса КП БиХ (1—5. новембар
1948), социјални састав се побољшао само незнатно, а огледа се иначе у
смањењу броја имућних сељака и врло малом порасту радника. Национални
састав Обласне партијске организације: 11.618 Срба, 669 Хрвата, 2.064 Му-
слимана. Исто, стр. 11.
79 »Без стварања јаког апарата око СК-а и око Обласног комитета, скоро
је немогуће замислити добро руковођење и побољшање стила у раду, не-
могуће је извући се из сувог практицизма и бирократског вачина рада.«
Реферат, стр. 12.
“ Исто, стр. 13.
*1 У вези с тим је поменуо пропусте који су настали у цјелокупном
Обласном партијском систему приликом формирања фронтовских бригада,
а због занемаривања принципа контроле рада задужених чшшоца. Исто,
стр. 14.
227
партијске организације задруге. Њих критикује и због тога што

занемарују ванзадружне послове. Он иначе оцјењује да су »у пот-
пуности сазрели услови да углавном сви чланови КПЈ са села сту-
пе у радне задруге. . . чланови Партије су позвани да тај покрет
ојачају и први прећу на социјалистички принцип обраде земље и
социјалистички начин живота«.82 Мећутим, он иде и даље, ипак
пренебрегавајући линију83 виших партијских форума: »Баш услед
све јачег покрета радног сељаштва за ступање у радне задруге от-
почело се је са спровоћењем у живот става (линије) Партије, да
онај, ко неће у радну задругу, не може бити члан Партије.«84
С обзиром на то да је тежња за социјалистичким преобража-
јем села представљала основни разлог за утврћивање иницијатива
Другог пленума ЦК КПЈ да се приступи формирању обласних при-
вредно-политичких административно-територијалних подручја и с
обзиром на чињеницу да је проблематика стварања и организова-
ња сељачких радних задруга била и у бањалучкој области мећу
најучесталијим и најзначајнијим питањима у раду ОК и његове
комисије за село, односно СК и њихових комисија за село, Колак
посвећује сељачким радним задругама знатан дио свог излагања.
Након приказа бројног стања у вези са сељачким радним задру-
гама, констатирајући да је у радне задруге ступило у већини сиро-
машно сељаштво и да још нема, бар не у задовољавајућем броју,
»средњака«, он приступа анализи слабости и задатака који се од-
носе на омасовљење, начин и одговарајући тип сељачких радних
“ Исто, стр. 17.

“ Наиме, Резолуција Трећег Пленума ЦК КП БиХ и иначе доста уоп-
штена, дотичући се свих проблема помало, не даје никаквих, чак ни импли-
цитних директива по том питању; вид. Борба 30. јул 1949. А у Резолуцији о
основним задацима Партије у области социјалистичког преображаја села и
унапрећења пољопривредне производње, између осталог стоји: »Наше радно
сељаштво које се заједно са радничком класом борило за ослобођење зем-
л>с, за рушење угњетачке власти буржоазије и за успостављање власти рад-
ног народа, све више стиче уверење да га радничка класа и Комунистичка
Партија воде економском и културном напретку помажући га на том путу
и омогућавајући му да се на искуствима развитка и рада земл>орадничког
задругарства, а нарочито сељачких радних задруга, оно само увери у пра-
вилност тог пута. Ослањајући се на такво расположење широких маса рад-
ног сељаштва које у огромној већини часно испуњава своје обавезе према
својој народној држави, постало је потребно и могућно прићи стварању
сел>ачких радних задруга са више смелости и бржим темпом. При томе не
сме се ни за тренутак губити из вида да стварање сељачких радних задруга
мора и даље бити вршено искључиво на основи добровољности и свесне
решености самог радног сељаштва и да би ма какав непосредни или по-
средни притисак само слабио, а не јачао савез радника и сељака, који је
основа наше народне државе.« Упоредитн Б, Петрановић и Ч. Штрбац, Исто
рија Социјалистичке Југославије, Радничка штампа, Београд 1977, 314.
Мада се у овој Резолуцији наводе бројни задаци комуниста на селу у
вези са стварањем сел>ачких радних задруга, нигдје се међутим не захтјева
обавезно ступање комуниста у чланство задруга, чак нема ријечи о присту-
пању чланова Партије сељачким радним задругама у самој Резолуцији. Упо-
редити Извј*ештај са II Пленарног засједања ЦК КПЈ, Борба 3. фебруар 1949.
" Реферат, стр. 17.
228
ВЕРА КРЖ ИШ НИК-БУКИБ: ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У БАЊАЛУЦИ
задруга.85 Посебно критикује негативне политичке аспекте непри-

хватљиве арондације земљишта,8®претјерана обећања сељацима ко-
ји ступају у сељачке радне задруге, што конкретно доводи до раз-
них шпекулантских појава,87 недовољно поштовање начела добро-
вољности уласка у задругу, напуштање начела демократичности у
доношењу одлука на скупу задругара, распиривање заоштреиих
односа измећу задругара и незадругара, опортунизам неких руко-
водилаца који сматрају да у извјесним крајевима не треба ства-
рати задруге. По Колаку, омасовљењу и формирању нових задруга
допринијеће поред отклањања поменутих слабости и »коначно раш-
чишћавање по питању уласка у задруге чланова Партије. Искљу-
чивањем оних чланова који неће да ућу у радну задругу ми ћемо
с једне стране искључити из Партије оне који неће и нису спрем-
ни да се на дјелу боре за социјализам и који су редовно носиоци
нерада, опортунизма и разних лоповлука, те самим тим појачати
дисциплину, јединство Партије и њену оперативну способност, а
с друге стране отворићемо врата Партије истинским борцима за
социјалистички преображај села«.88 Он надаље критикује слабо
познавање партијске линије код партијских организација и среских
комитета у вези са садржајном структуром задруга, нарочито за-
немаривање задруга ошптег типа, документујући конкретним при-
мјерима слабости у том погледу.89 Такоћер је онггар у осуди пона-*
15 До почетка одржавања Конференције у области је формирано 167 се-

љачких радних задруга, а три још нису пријављене; од п о м е н у то г броја, 32
су II типа, а 135 их је III типа; у радним задругама било је 4.612 домаћин-
става са нешто преко 20.000 чланова. Социјални састав домаћинсгава која
су ушла у задруге: 3.671 домаћинство I, II и III категорије, 762 IV и V, 115
VI и 64 VII категорије. У свим задругама постоји 791 коњска и 985 волов-
ских запрега. Исто, стр. 18.
* Колак наводи примјер Дубице гдје су без споразума била арондираиа
махом земљишта средњих сељака који су, мада, према Колаку, већ спремни
да уђу у сељачке радне задруге, овим поступком били гурнути у наручје
кулака. Исто, стр. 20.
** Неправилно схватање да ће држава обезбиједити све у сељачким рад-
ним задругама доводи нпр. до појаве да сељаци отуђују стоку прије уласка
у задругу. Исто, стр. 20.
“ Наиме, у задругама је у вријеме одржавања Конференције било 1.614
чланова Партије и 384 кандидата. Према статистичким подацима које Колак
цитира у свом извјештају било је тада преко 8.000 чланова Партије сељака
од којих претежан дио живи на селу и бави се земллрадњом. Исто, стр. 21.
** Задруге општег типа су, према Колаку, још увијек у ствари набавно-
-продајне задруге: »Још није дошло до изражаја схватање да су задруге оп-
штег типа важне карике у систему задружних организација, преко којнх ми
треба да проведемо наше радно сељаштво на социјалистички колосијек. Наши
другови још увијек не схватају или недовољно схватају да се изградња со-
цијализма на селу не може извршити неким наглим скоком у највиши тип
радне задруге, поготово то се не може извршити присилним и администра-
<тивним мјерама и не водећи рачуна о нивоу свјести сељаштва, о степену
класне диференцијације на селу. Примјери о том несхватању најбоље потвр-
ђују да ми немамо ни једне праве задружне економије, нити и једну раз-
вијенију задругу општег типа. Надаље, ми имамо свега при задругама на
Области: 36 ковачко-коларских радионица, 3 1даглане, 7 кречана и 23 столар-
ске радионице.« Исто, стр. 22.
229
шања задругара који су гајили илузију да ће им »материјал« за

капиталну изградњу донијети неко други, при чему се чекало, те
»капиталној изградњи у радним задругама све до јула није била
посвећена потребна пажња«.90 Веома важно питање у односу на
сељачке радне задруге видио је и у прецизном планирању цјело-
купне производње; »на тај начин ће се избјећи схватање да у по-
љопривреди све зависи од временске стихије и приступиће се так-
вим мјерама које и под најтежим условима обезбјећују успјех и
материјално осигурање задруге«.91 Колак затим обавјештава при-
сутне да је Комисија за село заједно са среским комитетима већ
направила план стварања нових задруга.92
На крају је говорио још о »неким привредним проблемима«,
мислећи на индустрију.93 По њему, највише грешака и пропуста
што се тиче предузећа савезног и републиканског значаја има у
дрвној индустрији, гдје се иначе на руководећим мјестима још уви-
јек налазе »људи неспособни, слаби радници, па и напш политички
непријатељи«.94 Колак пледира и на развој локалне привреде: »са-
да нема ни једног нашег среза на коме се не би могла развити ло-
кална производња базирана на корипггењу локалних извора сиро-
вина«.95 Највећи заједнички проблем цјелокупне индустрије, Колак
види у већ хроничном недостатку радне снаге. »Питање радне сна-
ге јесте наш стални задатак и зато ће бити нужно: Прво, д а поја-
чамо среске управе за радну снагу при среским одборима НФ-а и
да и дал>е јачамо повјереништво за радне односе. Друго, да поја-
чамо рад партијских и синдикалних организација на смањењу
флуктуације радне снаге и побољшању радне дисциплине. Треће,
треба још више учвршћивати форму радних фронтовских бригада,
јер ће то бити још дуго времена систем мобилизације радника, по-
што не можемо очекивати неки стихијски прилив радне снаге.«96
Дискусија. Након реферата услиједила је дискусија. Према
тексту Резолуције против напада и лаж и Информбироа на нашу
земљу и нашу Партију, дискусија је била »свестрана«. Мећутим*

" Исто, стр. 23.
” Према том плану, до краја 1949. треба да се формира 180 нових за-
друга. Исто, стр. 23.
” Преглед испуњавања полугодишњих плаиова неких привредних преду-
зећа Савезног и републиканског значаја: Грађевинско предузеће »Крајина«
77°/в, »Енергија« Јајце 104в/о, Творница обуће: кожара 111,9%, ципеле 88,4%,
Л>еваоница Јелппшград 70°/в, »Витаминка« 498%, Фабрика дувана 106%, Руд-
ник Лауш 903% Рудник Сухача 83%, Рудник Љубија 104%, »Електробосна«
Јајце 120°/в, Предузеће дрвне индустрије »Врбас« 118°/о (укупно) главно сто-
варшпте 102,42°/в, механичка прерада 100,4°/в. Колак спомиње и нека преду-
зећа тог значаја за која не даје податке: Грађевинско предузеће »Козара«,
Предузеће дрвне индустрије »Грмеч«, Предузеће дрвне индустрије »Козара«
и Предузеће дрвне индустрије »Уна«. Исто, стр. 23.
230
ВЕРА КРЖ ИШ НИК-БУКИБ: ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У БАЊАЛУЦИ
сав новински извјештај,97 сажимајући иступања дискутаната у јед-

ној јединој реченици: »Послије извјештаја развила се ж ива и ши-
рока дискусија у којој су делегати износили проблеме са свог те-
рена и указивали на начин рјешавања истих«, не преноси диску-
сије. Ипак чињеница што новински извјештач не преноси диску-
сију делегата (говор Шефкета Маглајлића, очито у склопу тачке
дневног реда дискусија по извјештају, Глас објављује у широком
наводу), већ сама за себе много говори. Пре свега, овим се начи-
ном односа новинских извјепггача према субјектима Конференције
на извјестан начин омаловажавају излагања по партијском рангу
»нижих« партијаца, »обичних« делегата на Конференцији, односно
се, са друге стране, излагањима виших партијских функционера
придаје аутоматски супериоран значај. За најширу партијску базу
било би сигурно веома корисно да се нпр. преко Гласа (бар) упо-
знала и са неким дискусијама делегата у којима би се чланови
Партије из области и сами могли конкретно »наћи«, тј. лакше и
јасније сагледати сопствене слабости и операционализирати своје
наредне задатке. Такоћер би, гледано из социјално психолошког
угла, новинско навоћење дискусија (па и имена) »обичних« диску-
таната, кроз конкретно гледиште процеса демократизације унутар
партијских односа, допринијело популаризацији Партије у широ-
ким друштвеним слојевима. Поменутим запажањима сигурио нису
исцрпљени могућни позитивни утисци које би могао да изазове не-
што другачије одмјерен, а иначе тако обиман новински извјештај.
Резолуција против напада и лажи Информбироа на нашу зем-
љу и нашу Партију. Као што је било у оно вријеме уобичајено и
на другим скуповима, и то не само партијским него и других дру-
штвено-политичких организација, фабрика и предузећа, и на бања-
лучкој обласној партијској конференцији је у једном посебном
облику формулисан став комуниста из бањалучке области према
Резолуцији Информбироа. Након дискусије по извјештају Рудија
Колака, Конференција је усвојила Резолуцију против напада и ла-
жи Информбироа на нашу земљу и нашу Партију 98*91
” Упоредити Глас од 3. августа 1949.

91 Она гласи: »Делегати I Обласне партиске конференције за ба-
њалучку област, након саслушања реферата о стању и раду партијске
организације на нашој области и свестране дискусије одлучили су да поведу
још оштрију и упорнију борбу против страних клевета, отворених неприја-
тељских и саботерских поступака руководства СССР-а и земаља народних
демократија уперених против Југославије, чији народи под руководством
наше славне Партије и друга Тита беспримјерним залагањем изграђују со-
цијализам остајући до краја вјерни принципима науке маркснзма-лењини-
зма.
Наши народи под руководством Партије постигли су огромне успјехе
у социјалистичкој изградњи наше земл>е, о којима најбоље говоре резултати
извршења прве половине Петогодишњег плана. Поред очитих и убједљивих
чшвеница о правилности линије наше Партије, о чему говоре баш ти по-
стигнути успјеси у изградњи социјализма на свим секторнма наше соција-
лнстичке изградње, врше се кроз посљедњу годину дана такви напади на
231
Избори. У наставку рада Конферонције извршени су избори за

Обласни комитет и ревизиону комисију, након што је претходно
•једногласно прихваћен приједлог листе за ове органе који је у име
кандидационе комисије поднио Гојко Родић. У Обласни комитет
изабрана су 33 члана: Батоз Бора, Борић Душко, Бањац Војо, Др-
л>ача Симо, Бидара Данило, Газић Дедо, Грубић Јово, Капор Мо-
мир, Качар Светко, Кецман Милош, Кецман Јово, Колак Руди, Ком-
љеиовић Симо, Ковачевић Адем, Ковачевић Душанка, Крнета Лазо,
Матерић Илија, Марин Павле, Миџић Џевад, Пећанац Богдан, Пе-
траковић Милан, Родић Гојко, Сарафин Фрањо, Сенић Милан, Су-
ручић Бранко, Штрбац Буро, Шурлан Илија, Трикић Васо, Тодић
Илија, Тубин Млађо, Врањешевић Ж арко, Вучковић Мићко и Зу-
нашу земљу какве не памти историја међународног радничког покрета и

који немају ништа заједничког са принцигаша комунистичког морала.
Совјетски Савез и земље народних демократија у намјери да сакрију
пред својим народним масама успјехе које је Југославија постигла у изград-
њи социјализма, они напросто или прећуткују нашу социј алистичку домо-
вину и њене успјехе, или клевећу и изврћу истину о нашоЈ земљи, негирају
револуционарне тековине наше НОБ-е и напоре наших народа у изградњи
социјализма приказују као скретање у воде империјализма. Да би доказали
тачност својих тврдњн и омели даљњу изградњу социјализма у социјали-
стичкој ЈугославиЈИ, они поред најгрубљих напада, клевета и лажи према
нашој земљи, примјењују такве дискриминационе поступке који су супротни
духу и слову марксизма-лењинизма. Продаја Словеначке Корушке империја-
листима од страле СовЈ*етског Савеза не представља само неправедан, несо-
цијалистички и дискриминациони поступак руководиоца СССР-а према соци-
јалистичкој Југославији, него акт најбесрамније трговине на рачун једне со*
цијалистичке земље — представља најгрубље гажење једног од основних
принципа науке марксизма-лењинизма — право народа на самоопредјељење.
Насупрот информбировској пракси која се огледа у присвајању права
експлоатације јачих социјалистичких земаља над слабијим у одрицању пра-
ва на слободу и националну независност малим народнма, у борби протнв
изградње социјализма у слободној Југославији, у порицању и потцјењивању
тековина револуционарне борбе народа Југославије, у најбесрамнијим кле-
ветама и лажима против једног државног и партијског руководства као што
наше које је на безброј примјера доказало своју ВЈерност ствари соци-
јализма и пролетерског интернационализма — наша Партија води борбу за
правилне односе међу социјалистичким земљама засноване на науци марк-
сизма-лењинизма, за поштивање права малих и великих народа, за правилну
примјену науке марксизма-лењинизма, а против ревизије те науке, против
руководиоца СССР-а и земаља народне демократије.
На крају ми смо исто као и 1941. године, када је наша Партија једина
у окупираној Европи дигла заставу непоштедне борбе против фашизма и
данас поносни што је Комунистичкој ПартиЈ'и Југославије припала историј-
ска задаћа да брани науку марксизма-лењинизма од ревизиониста и да бра-
ни тековине револуционарне борбе ових народа постигнуте на правилној
примјени принципа науке марксизма-лењинизма.
Под руководством наше Партије на челу са ЦК КПЈ и другом Титом,
ми смо ријешили да у борби за изградњу социјализма у нашоЈ земљи и у
борби против контрареволуционарних поступака Информбироа, издржимо
до коначне побједе наше праведне ствари.
Бања Лука, 29 VII 1949. Делегати I. Обласне конференције КП БиХ за
област Бањалуку.« Вид. Глас од 3. августа 1949.
Мада се то изричито не наводи, ова Резолуција је сигурно била једно-
гласно усвојена.
232
ВЕРА КРЖИШНИК-БУКИН: ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У БАЊАЛУЦИ
бовић Осман, а у Ревизиону комисију изабрано је 7 чланова: Ци-

гановић Драгана, Гајић Гојко, Илић Ратко, Кокић Шпиран, Кара-
беговић Ибро, Сарафин Фрањо и Сабљић Буро."
Поздравни телеграми. Обласна партијска конференција је у то-
ку свог рада примила поздравне депеше од среских комитета и рад-
них колектива у којима се изражава пуна подршка Обласном пар-
тијском руководству, спремност за извршавање свих задатака које
постави Партија и осућује информбировски притисак. Један такав
телеграм упутио је и радни колектив Земаљског грађевинског пре-
дузећа »Енергија« из Јајца: »Градитељи хидроцентрале на Врбасу
са својом партијском организацијом на челу поздрављају Прву об-
ласну конференцију и желе јој пуни успјех у раду. Користимо и
ову прилику да вам као нашем вишем партијском руководству из-
разимо своју оданост и рјешеност да ћемо упркос непријатељских
ревизионистичких напада на нашу земљу од стране земаља народ-
не демократије и СССР-а истрајати и изградити социјализам у на-
шој земљи.«100
При крају свог рада, Обласна конференција је, што је и тада
и касније био уобичајен манир у сличним приликама,101 и сама
упутила три поздравна телеграма: ЦК КПЈ и другу Титу, секретару
ЦК КП БиХ другу Бури Пуцару Старом и ЦК КП БиХ.104
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
С обзиром на чињеницу нашег тек почетног, па већ и према

томе ограниченог истраживања друштвене и политичке проблема-
тике бањалучког локалитета и регионалног простора којк њему *
* Упорећујући листу изабраних чланова ОК и Ревизионе комисије с ли-

стом потенцијалних кандидата поднесеном још на првом састанку бироа 28.
III 1949. може се констатовати сљедеће: прво, већи дио предвиђеиих (укљу-
чујући чланове бироа Р. Колака, Г. Гајића, Б. Штрпца, С. Комљенића и С.
Качара) кандидата је и изабран у ОК: Бидара Данило, Газић Дедо, Ј. Гру-
бић, Капор Момир, Качар Светко, Кецман Јово, Колак Руди, Комл»енић Симо,
Ковачевић Душанка, Марин Павле, Родић Гојко, Сенић Милан, Штрбац Бу-
ро, И. Шурлан, Трикић Васо, Вучковић Мићко, односно у Ревизиону коми-
сију: Цигановић Драгана, Гајић Гојко, Сабљић Буро. На првој сједници Би-
роа од 28. марта поменути као његови чланови Хакија Поздерац, Милош
Глишић и Шаћир Маслић нису бирани у ОК. Аруго, у ОК су изабрани неки
другови чија имена нису предвићена на састанку од 28. марта: Милош Кец-
ман, Бора Батоз, Душко Борић, Адем Ковачевић, Лазо Крнета, Илија Мате-
рић, Џевад Миџић, Фрањо Сарафин, Бранко Суручић, Илија Тодић, Млађо
Тубић, Ж арко Врањешевић, Ратко Илић, Шгафан Јокић, Ибро Карабеговић.
Треће, у ОК мећутим нису бирани ни неки другови који су на почетку кон-
ституисања ОК предвићени као његови будући чланови. То су: Д. Стојнић,
Д. Ољача, М. Хаџиабдић, М. Трнинић, И. Стојановић, Д. Травар, Ј. Ерцег,
Г. Гајић, М. Бурсаћ, В. Ступар, М. Врховац, 3. Умичевић, Б. Ерцег, М. Пејић,
С. Илић, Р. Батоз.
100 Вид. Глас од 3. августа 1949.
м> Упоредити истовјетне поступке осталих обласних конференција, вид.
већ поменуте бројеве Борбе из јула 1949.
т Потпун садржај телеграма преноси Глас од 3. августа 1949.
233
гравитира у преломним годинама послије рата,103 ограђујемо се од

могућности доношења неких дубље и шире релевантних закључака
о тадашњим друшпзено-политичким збивањима. Пре покушаја фор-
мулисања понеких запажања о питањима која су овом приликом
узета у разматрање, чини се оправдано дати неколико општих и
посебних напомена.
Прво, југословенска историографија није могла и из разумљи-
вих разлога104 да посвећује знатну и значајнију пажњу истражива-
њу послијератног раздобља. Због тога је приступ сагледавању по-
слијератних збивања, посебно од увођења самоуправљања, морала
углавном препуштати другим друштвеним наукама, нпр. содиоло-
гији, политологији, статистици чији методолошки инструментариј
не подлијеже оним ограничењима која »спутавају« историјску
науку.
Друго, вријеме од преко три и по деценије управо тек омогу-
ћује почетне историографске приступе непосредно послијератном,
тзв. административно-етатистичком раздобљу развоја југословен-
ског друштва. Стога је у неколико посљедњих година већ настао
низ историографских студија, монографија и чак неколико синте-
тичких дјела о том раздобљу. Међутим, ова посљедња поменута105
носе са историографског становиигга ризик превременог закључи-
вања, али упркос томе ипак представљају драгоцјену полазну ос-
нову за поједине студиозне приступе монографског карактера.
Треће, о босанскохерцеговачкој послијератној политичкој ис-
торији уогапте нема неких самосталних студија; исто се односи и
на босанскокрајишку послијератну историју. Поменута ситуација
тако представља за прве истраживаче одређен изазов из психоло-
шких разлога, али сигурно, због немогућносги да се већ користе
неки резултати, и знатно увећане тешкоће истраживања.
Четврто, с обзиром на временско раздобље постојања и актив-
ности обласних комитета Комунистичке партије, тј. вријеме вели-
ких друштвено-политичких промјена у Југославији које су, приро-
дно, праћене и низом комплексних противрј ечности друпггвеног
развоја, обласни комитети Комунистичке партије били су и сами
њима захваћени у својој дјелатности. Мада је, дакле, трајање обла-
сних комитета било сразмјерно кратко, бурне огшгге промјене на
|М Тј. у вријеме, како их наша историографија карактерише, »великих

друштвених промјена« 1948—1952,
1МПитање временске дистанце, затвореност архивских фондова за ис-
траживање.
,и Јер кад се имају на уму таква два глобална захвата какве представ-
л.ају Петрановићева ИсториЈа Југославије 1918—1978. и Билашшћева Хисто-
Јшја Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (Гглавни проиеси)
који експлицитно, већ због својих наслова, претендирају на историографски
карактер, сигурно је да се у извјесној мјери миноризира појам историје.
Наиме, конпгекст политичких прилика који и једној и другој књизи лежи не
само у основи него и у обиму укупно презентнраних резултата истражива-
ња, потврћује оријентацију ових аутора према којој се историја готово ис-
црпљује друштвеним односима поиманим у класично-политичком смислу.
234
ВЕРА КРЖ ИШ НИК-БУКИБ: ТЕРИТОРШАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У БАЊАЛУЦИ
југословенском плану, одсликавајући се и кроз Партију (обласне

комитете), не дозвољавају историјску анализу »у једном даху«, па
је тако и овај текст само почетак обухватнијег истраживања.
Пето, пошто је главна пажња у овом раду усмјерена тек на
фазу од самог настајања до званичног конституисања Обласног ко-
митета КП БиХ Бањалука, на вријеме од краја марта до краја јула
(тј. до укључно Обласне партијске конференције 29. јула 1949),
ни сам фонд Обласног комитета КП БиХ Бањалука, из Архива Бо-
санске крајине Бањалука, није проучен у цјелости,100 али је уло-
жен труд да ипак не измакну подаци који су се непосредно одно-
сили на третирано раздобље. Такоћер се напомиње да ће се до си-
гурно компетентнијих резултата моћи да доће — нарочито кад се
буде давала општија оцјена о цјелокупном постојању и дејствова-
н>у Обласног комитета КП БиХ Бањалука (1949—1952) — тек по-
слије комплементарних истраживања, посебно у архивима ЦК КП
БиХ и ЦК КПЈ.
Шесто, једно од најзиачајнијих питања која се намећу исто-
ријској науци у вези с третманом обласних комитета могло би да
гласи: У којој мјери оснивање и рад Обласног комитета Бањалука
или других појединих обласних комитета представља релевантан
феномен у историји Партије? И да ли уопште расвјетљавање »об-
ласне карике« Партије има битног значаја за разумијевање партиј-
ске активности у то вријеме? Ту није ријеч толико о класично-
-историјском проблему104*107 односа општерегионално-локалног (који
у колико се уважава, рекли бисмо »погоди« права мјера дијалек-
тичке испреплетености ових ентитета, можда и није непремостив
проблем), него се у центру извјесног двоумљења јавља питање ре-
левантности локално-регионалног појавног испољавања власти, Пар-
тнје итд. у времену и приликама посебног типа друштвено-поли-
тичке консталације — административно социјалистичких околно-
сти друштвено-политичке ситуације. Разумије се да ће се неки од-
рећен одговор на ово питање моћи дати тек након комплексног
истраживања установе Обласног комитета у његовом пуном тра-
јању.
Овим посљедњим размишљањем већ доспијевамо на питања ко-
ја непосредно произлазе из проблематике третиране у раду и изи-
скују макар почетне констатације и оцјене.
1. На иницијативу II пленума ЦК КПЈ крајем јануара 1949, у
току те исте године извршена је административно-територијална
реорганизација на области у цијелој земљи осим у Црној Гори.
104 Фонд ОК КП БиХ Бањалука, АБК БЛ, сачнњава 46 кутија списа и 14

књига-свезака; кроз фонд се може углавном пратити читаво раздобље посто*
јања и рада ОК од краја марта 1949. до новембра 1952. Фонд је сређен дје-
лимично хронолошки, а дјелимнчно према врсти грађе, што неупућеног ис-
траживача стаје знатних лутања.
т Упоредити Б. Петрановић, »Однос локалне регионалне и опште исто-
рије (с освртом на историју Босанске крајине и Бањалуке 1918—1945)«, Збор-
ник Бањалука у новијој историји 1878—1945, посебно стр, 196 и 197.
235
Овај процес је започет још пре формалноправног озваничења нове

административно-територијалне подјеле,108 што указује на то да је
стварна друштвено-политичка моћ Партије била заправо равна за-
конодавној.
2. Већ само из примјера начина административно-територијал-
не реорганизације земље на области и, иарочито, из стила којим је
Резолуција о текућим организационо и агитационо-пропагандним
задацима Партије била формулисана на II пленуму ЦК КПЈ, про-
излази лак закључак о односу измећу Партије и народне власти
у том раздобљу. Зато нпр. у партијском организационом прилаго-
ђавању новој административно-територијалној подјели земље, тј.
у оснивању обласних комитета, треба гледати једно рутинско орга-
низацијско саображавање Партије новој административно-терито-
ријалној структури, новину коју је она сама иницирала и зацртала.
Организационе промјене које су на одговарајући начин провођене
и у масовним политичким организацијама (Народни фронт, Савез
синдиката, АФЖ, Народна омладина, Савез бораца народноосло-
бодилачког рата), такођер су у стварној и непосредној зависности
од ове нове концепције Партије.
3. У прилог управо назначеном односу између Партије и на-
родне власти говори и пракса персоналне уније измећу чланова
Партије и народних одборника. Она је омогућавала партијском
елементу да и у свакодневном животу, посебно у социјалном ин-
ституционалном простору гдје и кад се формулирају, повезују, ус-
клаћују и остварују друштвени интереси, слиједи и оживотворује
партијску оријентацију. Партијска политика, дакле, само формал-
ноправно није институционализирана као званична власт у земљи.
Један од разлога, а можда и повода, Стаљиновог несхватања ствар-
не улоге Партије у Југославији лежи и у тој релативно замагљеној
функцији коју Партија врши на извјестан начин посредно109 (кроз
Народну власт, масовне политичке организације), мада потпуно
чврсто држећи сву стварну власт у својим рукама.
4. Након Другог пленума, ЦК КПЈ ЦК и КП појединих народ-
них република приступили су оформљењу Повјереништава КП која
су касније на обласним конференцијама и званично добила назив
обласни комитети. С обзиром на иницијаторску и директивну уло-
гу Партије у друпггву, обласна повјереништва су одмах повела ра-
чуна о успостављању обласних органа народне власти — обласних
народних одбора и обласних руководстава масовних политичких
организација, при том одрећујући готово све значајне појединости
у вези с формирањем ових органа. Тако је нпр. већ на првом са-
станку бањалучког партијског Обласног повјереништва одређено
за Обласни народни одбор Бањалука цјелокупан кадровски потен-
"* Мисли се на подјелу која је озваничена Општим законом о народним

одборима с краја маја 1949.
Упоредити и Д. Биланџић, Хисторија Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије, 1И.
236
ВЕРА КРЖИШНИК-БУКИН; ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦИЈА У БАЊАЛУЦИ
цијал, његово просторно рјешење, а задужена су и тројица члано-

ва Повјереништва да среде и брину о тим питањима. Такав однос
према установи народне власти и другим масовним друпггвеним
организацијама сматрао се опћенито нормалним, а произлазио је
из тада још неоспораваног става по коме је руководећа улога Пар-
тије у друштву неприкосновен постулат. Такоћер није било наго-
вјештаја да би се таква улога Партије мијењала бар у скоријој
будућности. Већ до сада описан однос измећу Партије и народне
власти подсјећа на, мало сликовитије изражено, установу патријар-
халног брака.
5. Мјера увоћења обласних органа народне власти као посред-
ничке карике измећу среских народних одбора и републичких ор-
гана управл>ања може се посматрати са гледишта пројицираног и
са гледишта оствареног друпггвеног развоја. Ова мјера се по оба
критерија може оцјенити као вишеструко противрјечан стратешки
потез. Издвајамо један дијалектичко-противрјечан склоп. Наиме, с
једне стране требало је преко обласних народних одбора ефика-
сније спроводити задатке привредног руковоћења, посебно соција-
листичке изградње на селу, пгго је с обзиром на питања која су
произлазила из ових задатака и било логично. Истовремено, мећу-
тим, обласна руководства и апарати народне власти, уз то и одго-
варајући полупрофесионални апарати Партије и других масовних
друштвених организација, представл>али су (што није ни са гледи-
шта пројекције узимано у озбил>но разматрање) знатан извор биро-
кратских појава у друштву. Тако је потребно с резервом се одно-
сити према тадашњој оцјени по којој је ова административно-те-
риторијална реорганизација »дал>и корак у остваривању најдемо-
кратскијег облика народног самоуправл>ања«.ш У том смислу је
увоћење обласних структура, бар посредно, такоћер у опреци са
Резолуцијом о основним наредним задацима организација КГО до-
несеном на V конгресу КПЈ. Јер, свака нова додатна администра-
ција по правилу значи и ново могућно извориште бирократизације.
Примјер бањалучког Обласног повјереништва, односно Комитета,
на чијем се платном списку 1949. године налази све већи број про-
фесионално запослених из мјесеца у мјесец, говори у прилог тези
о опасности бирократизације која произлази из повећаног админи-
стрирања.
6. Већ само организацијско устројство обласних повјереништа-
ва указује на величину значаја који је Партија тада придавала по-
једином друпггвеном питању. Чињеница да је постојала комисија
за село (данас на примјер нема таквих органа) која је уз то, може
се рећи, била још и по обиму посла најоптерећенији орган повје-
реништва-комитета,110111 већ сама за себе говори да је Партија посве-
ћивала одиста примарну пажњу задацима у вези са социјалистич-
ким преображајем села. Друго је, мећутим, питање колико је пар-
110 Вид. овај рад, сгр. 208.

111 Како се може извести на основу пркмјера из бањалучке обласгн.
237
тијска долитика на селу стварно била и успјсиша, односно да ли

су институционална рЈешења (сељачке радне задруге) и инстру-
менти из к о ј и х се она послуживала, било директно по партиЈској
л и н и ј и било кроз масовне друштвене организације и народну власт,
заиста Оили у функциЈИ &ржег свеопштег с о ц и ј н л и с т и ч к о г друш-
твеног напретка, а посебно села. Као што је познато, глобалан од-
говор је негативанЈЧ У којој су мјери директиве на II пленуму
ЦК КШ и Ш пленуму ЦК КИ БиХ у вези с рјешавањем аграрног
питања у бањалучкој области биле штетне, гледано с касниЈег ас-
пекта, према досадашњем увиду још није могупио утврдитн. Исти-
на је да Је, све у свему, у бањалучкој ооласти било на селу отпора
у односу на увобење сељачких радних задруга за које ни ту нису
постојале готово никакве материјалне претпоставке ни потребна
социјално-психолошка клима. Меоутим, занимљиво је да на при-
мјер оањалучко обласно партијско руководство с непоколебљивим
оптимизмом гледа тада, 1У4У. године, на развој сељачких радних
задруга и поред очитих проблема и практичне неизвјесности који
су оили присутни у вези с њиховим настаЈањем и функционисањем.
И Колаков реферат на партијској конференцији, кад су сажимана
искуства у ооласти, изражава пуну ВЈеру у скорашњи успјех по
том питању. Критичност према проблемима спровобења партијске
генералне линије, врлина која иначе прати Колаков реферат у цје-
лини, ипак је Једнострана у вези са социјалистичким преобража-
јем села. НаводеПи слабости у понашању комуниста на селу и ош-
тро критикујуди разне негативне примјере, Колак наиме не допу-
шта и могупност да се доведе у пихање сама концепција стварања
сељачких радних задруга. "Vнутарпартијска констелација друштве-
не моћи, неприкосновено владајуда, али у оном историјском тре-
нутку нужна, централистичка компонента демократско-централи-
стичке методе партијског дјеловања, с једне стране, а са друге го-
тово потпуно одсуство теоријске елаборације оптималних рјешења
на том плану (и не само на њему), што је било и у вези с некри-
тичким преузимањем совјетских искустава, опредјељивале су на-
равно и обласне партијске секретаре на иступања какво је било,
једно од њих, нпр. Колаково.
7. У реферату Рудија Колака на Обласној партијској конфе-
ренцији дошла је до пуног изражаја правилна концепција Партије,
јасно прокламована на V конгресу КПЈ 1948, о улози и значају
масовних друштвених организација. Ову чињеницу истичемо из два
разлога: прво, због трајно актуелне вриједности коју има генерал-
на партијска оријентација по том питању; друго, због тога што
нам се чини да су и касније, а и тада, постојала извјесна разми-
моилажења у схватањима и самих партијаца нарочито у вези са
односом између Партије и масовних друштвених организација. На-
име, доста је било (и донекле још остало) раширено гледиште па
и у самој науци, да је функција масовних друштвених организа-
ш Упоредити нпр. Д. Баланџић, Хисторија..., 130—131.
238
ВЕРА КРЖ ИШ НИК-БУКИК: ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПАРТИЈСКА РЕОРГАНИЗАЦША У ЕАЊАЛУЦИ
ција била искључиво трансмисиона. Такво становиште потпуно за-

немарује чињеницу да је партијска структура и у квалитативном
смислу била сувише уска основа за прерастање социјализма у по-
литички систем једног глобалног друпггва.
8. Борба против Резолуције Информбироа и у бањалучкој об-
ласти представља једну од основних ударних политичких тема 1949,
и то не само у партијским оквирима. Заузимање политичких ста-
вова према Резолуцији Информбироа спроведено је у цјелокупној
структури Обласне партијске организације, а с обзиролг на дели-
катност питања, примјењиване су оштре мјере према члановима
Партије који су се изјаснили за линију Информбироа. Мећутим,
из Колаковог реферата произлази нпр. и свеобухватније упозорење
о потреби сталне и интензивне будности у Партији према свим по-
јавама, појединцима и 1рупама чије би се понашање могло инди-
ректно повезати с њиховим могућим скривеним симпатијама и по-
нашањима на линији Информбироа.
9. Биро обласног повјереништва, односно Комитета, није се
све до Обласне партијске конференције, па ни на њој, систематич-
није бавио (занимлшво је да се Колак ових питања у свом рефе-
рату и не дотиче) питањима експлицитног програма идеолошко-
-политичког образовања у партијским редовима. За подручје идео-
лошко-политичког образовања било је задужено Агитпроп одјеље-
ње Обласног комитета. Његова улога је била везана за област, што
већ само по себи указује на више посреднички ниво активности
око организовања и провоћења идеолошко-политичког образовања
у односу на ниво те активности агитпроп одјел>ења при среским и
градским комитетима. У надлежности ОК била су питања у вези
са штампом у области, а посебно значајан утицај имало је агит-
проп одјељење на цјелокупну урећивачку политику листа Глас.
10. Садржајно обухватније и посебно временски цјеловитије
даљс проучавање »обласног феномена« у нашој послијератној исто-
рији можда ће и демантовати неке овдје изречене констатације,
а сигурно истаћи још и друге значајне карактеристике, јер је овдје
било говора тек о једној, условно речено првој фази процеса који
глобално још није истражен и историјски релевантно оцјењен.
Уета Кт21$п1к-Вик16
<Ж ТЕКШТОШЛТ, А Ш РАКТТ ВЕОКСАОТ2АТКЖ ОР ТНЕ СРТ Ж 1949

1УГГН А РАКПС1ЈЕАК КЕСАКО ТО ТНЕ ГОИМЈШ С ОР ТНЕ РКОРШС1А1ј
СОММ1ТТЕЕ ОР ТНЕ СР РОК В08Ш А Л1ТО НЕК2ЕСОПХА
АТ ВАША1ЛЈКА
бптш агу
1п *ће ћеб1пп1пд о! 1949 4ће Сеп1га1 СотШ ее о! 1ће Соттип1б1: Раг1у о!

Уи§о81аУ1а дауе 1:ће тШ аЦуе 1ог №е ас1т1П151гаиуе-1:еггЦопа1 геогдатгаНоп 1п
Јогт о! 1п1гос1ис1пд 1ће ргоу1псез 1П &11 4ће реор1е'з герићПсз ехсер1 1п Моп1е-
239
пе§го. Тћ15 геогеап1гаиоп туаз сагггес! ои1 гп Ше соигзе о! Ша1 уеаг. Тће рго-
ухпсез гергезеп1ес1 1ће ас1т1ш51;га1:1уе-Шгп1ог1а1 Ипк ће^тлгееп реор1е’з герићИсз
ап(1 сИз(пс(з апс! 1П рппс1р!е Шеу сотрпзес! §геа(ег, есопоппса11у ипШеп \Ућо1ез.
и теаз а1тес1 1о асМеуе Шгои§ћ Ш ет а тоге еШсастиз геаИгаИоп о! Ше 1азкз
о^ есопоппс пеуе1ортеп1, гезиШпб 1гот Ше 11гз1 П уе Уеагз’ Р1ап. А рагпси-
1аг1у ппроПап! 1акз о{ р п т п а а 1 зписШгез тлгаз ге1а1еп (о Ше огзатгш з о! асп-
уШез а1гшп§ а( Ше цишкег апп т о г е еШс1еп1 зос1аИз( (гапзШгтапоп о! Ше
уШаее апп 1п 1949 1п Ше Јосиз о! апеппоп тееге (ће диезпопз о{ (ће сгеапоп
апп пеуе1ортеп( о! реазап1з’ тоогкт§ соорегапопз.
Тће ЈоишИпе о! Ше огеапз о! реор1е’з аиШогпу 1п Ше ргоу1псез, 1. е. рго-
у1пс1а1 реор1е’з сотшШеез \уаз ргесепеп ћу (ог с а т е п ои( з1ти1(апеоиз1у \Упћ)
Ше 1огппп§ о! соггезропШпе ргоутсГа1 РаПу ог§апз. 1п Ше соигзе о! 1949 \уеге
а1зо Јогтеп Ше ргоу1пс1а1 тап а§етеп (з о! а11 Ше т а зз зос1а1 огеатгапопз. А
сћагас(епзпс 1еа(иге о! Ша( п т е , 1П сопШгтпу тиШ Ше е1апзпс пе§гее о( пе-
уе1ортеп( о! Ше зос1аНзт 1п Уи§оз1ау1а а( Ша( П те, \уаз (ће регзопа1 апп
1ипсПопа1 ип1оп ће(\^ееп (ће Раг(у апп (ће реор1е’з аиШогКу аз ллге11 аз оI тавз
зос1а1 ог§ап12а(1опз а( (ће ргоутс!а1 1еуе1, (оо. Тће ог§апз о ! (ће реор1е’з аи(ћо-
п(у апп о! (ће та зз зос1а1 огеатгапоп регЈогтеп (ће1г асПуШез а( (ће Раг(у
р1а(1огт. Но^еуег, (ће ор!п1оп ассогШп§ (о \Ш1сћ Ше (ипспоп о! т а зз зос1а1
ог§атгапоп ћап оп1у (ће сћагас(ег о! (гапзппзз1оп, 13 по( ассер(аћ1е( з1псе (ће
Раг(у з(гис(иге 1а, 1гот (ће чиаН(а(1уе ро1п( о! у1е\у, (оо пагго\у а ћаз1з (ог (ће
(иппп§ о! зооаНзт 1п(о а ро1Шса1 зуз(ет о! а §1оћа1 зос1е(у.
Тће Ргоутс1а1 Сотпп((ее о! (ће С о т т и т з ( Раг(у Вапја1ика •»аз (оиппеп
оп (ће 28љ о ! Магсћ 1949 \п (ћ а 1огта1 з(а(из оГ (ће Сотппззапа( ир (о Ше
е1ес(ога1 ргоу!псЈа1 сопГегепсе, \дгћ1сћ (оок р1асе оп (ће 28љ о( Ји1у 1949. Тће
го1е о! (ће РС \уаз, Кгз( оГ а11, (о со-огШпа(е апп (о сНгес( (ће \»огк оГ Шз(пс(
апп (отдт сошпп((еез, а( (ћа( (1те 24 оГ (ћ е т 1п (ће ргоутсе. А( (ћа( репоп,
игМсћ 1аз(еп Гог зеуега1 топ(ћз, РС СР В апп Н Вапја1ика, (о§е(ћег \\п(ћ Кз
Гоиг регтапеп( пераг(теп(з, пеуе1ореп а 1аг§е асПуКу сопсеппп§ а11 (ће чиез-
Попз \№ћ1сћ чгеге о! сиггеп( 1П(егез( а( (ћа( Пте, апп рагпси1аг1у, аз игаз зћошп
а1зо ћу (ће сопГегепсе 1п Ји1у, (ће Незо1и(тп оГ (ће 1пГогтћигеаи апп (ће сгеа-
(10пз о1 реазап(з’ У/огк1п§ со-орега(1опз. 1п (ће ргоутсе о1 Вапја1ика -ад/еге ћеШ
а( (ћа( К те, т а11 (ће зос1а1 з(гис(игез, та п у тапКез(а(1опз а§ашз( (ће Незо-
1и(1оп оГ (ће 1пЕогтћигеаи апп 1п (ће ргоу1пс1а1 согпегепсе КзеК \уаз оћу!ои1зу
(акеп зисћ ап а((Кипе \п(ћ ипаттК у.
Тће 1п1гопис(1оп о! (ће ргоУ1ПС1а1 Нпк ће(тлгееп (ће зос1а1 апп ро!К1са1
5(гис(игез оГ (ће сНз(пс( а( опе ћапп апп (ћозе оГ (ће герићНс оп Ше о(ћег,
саппо( з(П1 ће сотре(еп(1у еуа1иа(ес! Ггот (ће ћ1з(ог1са1 р о т ( оГ у1еи/ оп Ше
ћаз1з оГ (ћезе 1пШа1 з(исНез оГ (ће §епега1 (геппз о1 (ћа( репос! апп (оНоигт^
(ће ехатр1е о! Вапја1ика. Оп1у а тоге сотр1е(е апа1уз1з (АгсћШез о( (ће СС
о! (ће СРУ апп о( (ће СС о! СР о! В апп Н) апп §1оћа1 арргоасћ (Ше еппге
соигзе о! пигапоп о! ргоу1пс1а1 Раг(у ог§апз апп т а зз зосГа1 ог§агпга(1опз 1п
(ће ргоу1псе) \уШ а11о\у а ге1еуап( сопс1из1оп. Тће ех1з(епсе о! ргоутс1а1 зос1а1
«(гис(игез ћеШ§ а рћепошепоп НшКеп 1п п т е апп Ше ргоугпсез ћеШ§ аћоИзћес!
Ш 1952 (РС СР В апп Н Вапја1ика 1п Иоуетћег 1952) Шеге аге оћјесКуе1у
јиз(Шеп ћорез (ћа( Ше рћепотепоп о! ргоујпсез туШ ће ^пзиаНгеп апп еуа-
1иа(еп 1П Кз 1П(е§га1Ку.
П РИ Л О ЗИ к ;, ј м ;ч о г ј р
1: 'Ј{ 1Г.Г';Г| -ЈИГЈПјјДО јОНПГЈ ПНОП ]''ИГ/Г[ 1, П Н1 ’/ЈЈГЈН.ј; ^ | I

М-Г/ , 7Н; 7-Н[',7П ,Д'ј НП| пп/п.м СП .Г,7.70;јИ Ј0ПНСГ[ ЈЈП Н 0;7М7 ПОЈПНу
; ■м;Гјјч 77 ј;</ 7 0*:!! .о; мп;-;:; ■ф с>17;/с;!ол7-о!'7ап1г/п/ /о.м ; гп/г, I о л ’
' ; , Ч ' л ; п . / гпггј ;.;’ пм / ј п г п п х п п у г ј о г ј о ц н н п м / . г ж ; о п -ј п н п ; г.мз/.г;јпг.
',СП I 7 7(1П;:;;:7{7 Ј.НАОЈСН ПИТКЈОГ) (1/Н;г1 .ОПОА'ј | ПД ЗЛС./ЈМ1 Н/.11 У„/:ј -Ј:;1\
С/.77 !7'0/.7(!(/, .7’ ПОЖ/СЈЛ ОТПНЈН Н НТСЈНИК‘Ј 00 ОПЛ)!/ 0/70 |ПМ7./Ј
.г ' 7 , ;м;/.;; ! о о ;/.јјо мнј Л оон н о к м л о оо п /, п г н о г / оон о о т .-п ( нн г о о
0; ги/ ј»! огж; //.:,/.:; 71 !"/ол(п: сн јопГ> н:п!;нн т / н •;.'1 / : ;м 7.п ж 'ј
СулеЈман Смлатић, ^ гЈОПОО ој ОК'ЈНП5/Л1К|П С/.ОО /!!.!!;.::.,/ ?/Ј ‘ЈИ1Н?!
П РО БЛЕМ И ЛТБА Н И З^ИЖ У ВЕЛикоКЛАДУШКОЈ , Јј^Д с,

КОМУНИ ..... о; ;{ Г/. ОП7.П 700 11 0.! индојок !.:н7Иг:п7пЛ.
-опп 7'ј'л;н:--!.' онипноо '/{г../ нпто/ оап о./:/оо п<п/, огј к/н !иЖ':м'о*.....,Н(
Према броју становзгаштва, главним функцијама и учешћу п о
љопривредног у .укупном,!становништву, насеља <дијелнмо ,на,сео-
ска. мјешовита-и градска.д пппнпнмппто /;';7ТП7г;то п п: тгпп) / от;п
Серским насељима |се сматрају! Сва насежа до 299; становника,
затим насеља ■са 300—999 становника, у /којима има 31 % и {више
пољопривредног становништва,:као и она .са 1.000—1.999 становни-
ка ако у^њнма учешћелпол>опривредног,становништва износи;41®/в
И више.1 /ј .»>оион оноој ;<;:7Т 7;п1[п јг.ј /;{онтвс; птпиолј / г/.т.нкл/
;н Мјешовита насељ асу она уткојима се.становнипггво уз пол»о-
привреду, бави још и/ Другим дјелатностнма:—-7рударством, инду-
стријом, саобраћајем и др. Таква насеља немају развијену подјелу
рада нити разгранате привредне и друштвене функције као градо-
ви. У вријеме убрзане индустријализације зашосљедње двије деце-
није многа сеоска насеља у близини већих привредних центара пре-
расла су у мјешовита, односно урбанизирана приградска насеља.
Насеља Миљковићи (33% пољопривредног стаНОвНиш^вГО 1и
Заград (42% пољопривредног становништва 1971.), с обзиром на
критерије о разврставању насеља, ускоро ће се уврстити V мјешо-
вита., / '/пнпл у /п,1п:г;;нчи; Д(' сп/.о; гм/л!дп: ’;п : /.-...олп:'
Према попису станбвншхггва;1971 УгбдиНе Велика КАадуша са
2,830 становника и 12% пољопривредног становништва статистич-
ки је дефинисана као мјешовито насељег. Досељавањем неаграрнОг
становништва; природним прираштајем2 И'сталним порастом броја
запослених у ' секундарним ;и ' терцијарним пдјелатностима: ВеЛика
Кладуша ј е у периоду 1971—1981. гОдине Повећала укупан брбј ста-
новника на ■5.223 (1981) смањивиш:истовременО' учешће пољопри-
вредног ■у цјелокупном етановништву. Тиме !је :Кладуша »Прекора-
чила« критичну;статистичку границу мјешовитог1насеља' и ушЛа
у категорију градских насеља измећу З.ООО и 10.СХК) становника, у
којој се учешће пољопривредног становништва толерише и До 30°/*.*16
.• о/•?.{« опг/двлИ зин/.7а {вжолов
’' : 1 * Опширније 6 !бгатастичкбм' 'рбзврбгаван.^^ насеља вбдјети?' Попие' бта-
новшшггва и станова, књ. XI, Београд 1973, с. XVI. ------------
<ж Л у\периоду 1961^1971, (Велика Кладуша је бројеМ сТаповника расла у
просјеку за 183 лица годашње. Л"к, ,«јт:> ,!>ЛМ // јф о ј !: /Д ,и:а ,/ј.ј .
Привредни и друштвени развој земље, односно регије и краја,

увијек утиче и на развој насеља, на њихов изглед, величину, урба-
ну структуру и друштвено-економске функције. Насеља се терито-
ријално шире по околном простору захватајући каткад оближња
насеља или њихове дијелове. Тако сеоска насел»а урастају у град.
Развој села може се одвијати и нешто друкчије. Дијелови села (за-
сеоци) могу с временом да се одвоје и постану самостална насеља.
Таквих примјера има знатан број на подручју кладушке комуне.
Више садашњих села проглашено је самосталним насељима тек
иза другог свјетског рата одвајањем од матичних насеља: Тодоро-
ва, Врнограча, Подзвизда, Мале Кладуше и др.
Друштвена заједница и све њене мјере које подузима у соци-
јалистичкој изградњи земље представљају основне факторе про-
мјена у насељима. Изградњом и ширењем насеља мијења се при-
родна средина ка бољем и потпунијем коришћењу, затим густина
насељености и структура становништва, јављају се и мијењају об-
лици кретања становништва. Највеће и најзначајније промјене за-
пажају се уз главне комуникације гдје су лоцирани индустријски
погони и гдје су најживља кретања људи и економских добара.3
Град и околна села нису више »два свијета«, они се у савре-
меним условима развоја све више мећусобно повезују и допуњују
у обостраном интересу. Градови су посебно важни као привредни
центри производње, размјене и потрошње. Градови су важни и као
центри снабдијевања околног становништва. Посебан вид повеза-
ности и мећузависности града и околице јесу дневна кретања (дне-
вне миграције) становништва.
Велика Кладуша
До 1878. године Велика Кладуша је била погранично сеоско

насеље, а кладунпса тврћава једна од најчвршћих у ланцу турских
утврда према Хрватској као дијелу Аустроугарске царевине.
Као млаће градско насеље Велика Кладуша је настала послије
аустроугарске окупације 1878. Има врло повољан топографски по-
ложај на ниској и доста заравњеној кбси благих страна измећу
Кладушнице и њене притоке Грабарске. За лоцирање данашње Ве-
лике Кладуше било је пресудно премјештање сајмишта из сусјед-
ног Маљевца на мјесто данашњег градског парка и житне пијаце.
Око сајмишта (тржна и сточна пијаца), уз главну цесту ка Топу-
ском, Слуњу и Цазину постепено су подизане куће и отваране тр-
говине, кафане и гостионице. Велика Кладуша је полако прераста-
ла у трговиште.
Саобраћајни положај Велике Кладуше је врло значајан. Иако
нема жељезничку везу, Велика Кладуша је важна раскрсница це-*
* Др В. Бурић, Промјене у насељима ФНРЈ, Насеља и порекло станов-

ништва, кн». 36, Београд 1960, стр. 247.
242
СУЛЕЈМАН СМЛАТИК: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАДИЈЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
ста које спајају Босанску крајину, Кордун и Банију. Код Хрњичи-

ног бунара, у доњем дијелу чарншје, налази се раскрсница цеста
за Цазин, Слуњ и Карловац, а у центру код џамије и робне куће
»Агрокомерц« раскрсница је цеста ка Карловцу и Топуском. Од
цесте према Цазину испод села Трнови, одваја се цеста према Вр-
нограчу, Бужиму и Отоки.
Развитак насеља условл»ен је такоћер бројним друштвеним
факторима. Кад је ријеч о Великој Кладуши треба истаћи њен не-
кадашњи периферни положај на граници и стратешко значење,
као и главне историјско-политичке догаћаје, пресељавање станов-
ништва и друго што може утјецати на цјеловитије сагледавање и
оцјену њена развоја.
У саставу феудалне Хрватске Кладуша се није посебно исти-
цала стратешким положајем ни функцијама. У историјским изво-
рима Кладуша се помиње први пут 1280, као посјед кнезова Бла-
гајских. Тадашњој Кладуши припадала су два града-утврде, Горња
и Доња Кладуша и сва околна насеља укључивши и 1С\адушку Пећ
(данас Пећиград и више околних села). У XVI вијеку град Кла-
душа бијаше сједиште жупе с црквом Св. Мартина (1334).4 У дру-
гој половини XIV вијека Кладуша се помиње више пута у историј-
ским изворима по »маратонском« судском процесу, који је трајао
пола стољећа око права на приходе Кладушке жупе, коју су сво-
јатали кнински бискупи и архићакон горички. Напокон је одлуче-
но да Кладуша и даље остане у посједу Загребачке бискупије.5
Средином XV стољећа осјећа се овдје све чешће присуство и
притисак Турака који настоје, нарочито послије мохачке битке
(1526) да овладају и Хрватском. Због сталног турског притиска,
нарочито на простору измећу Уне и Купе, многи феудални замкови
претварају се у утврде са сталном војном досадом.
Налазећи се измећу Бихаћа и Карловца, на релативио добро
проходном простору, Кладуша све више привлачи пажњу турских
освајача, посебно у XVI и XVII вијеку. Оцијенивши праву страте-
гијску важност Кладуше као базе за даљње продоре и евентуално
освајање Покупља и Кордуна, Турци упорно настоје да је освоје
и населе. То им, мећутим, није ишло баш тако лако. Добро утвр-
ћена граница аустријске царевине на подручју средњег Поуња одо-
лијевала је турским навалама више од једног вијека.®
Непосредно након дефинитивног запосједања Кладуше 1633.
год. Турци је ужурбано утврћују, насељавају и претварају у важ-
ну базу за пограничне препаде и четовања. По сачуваном предању,
које биљежи Лопашић, Кладушу је освојило 13 племена: Дурано-
вићи, Дураковићи, Грачани, Граховићи, Хаџићи, Карајићи, Миљ-
4 Ниро Трухелка, Наши градови, Сарајево 1904, стр. 52.

5 Лопашић Радослав, Бихаћ и Бихаћка крајина, Загреб 1880, стр. 184—185.
* Кључ и Каменград освојили су Турци 1463, а утврћене градове око
Уне тек стотину година касније. (Крупу и Отоку 1565, Бужим, Језерскн и
Цазин 1576, а Острожац 1578. године.)
243
ИСТОРШСКИ ЗБОРНИК : 1: / " 1 / '■!И * :.МИ/.-{'Гј П; ||ј г>
ковићи/ Окановићи, Шувићи уБељачићи и :др. Нека: су се племена

доселилатиз Лике 1689. год. мсћу;којима и Миљковићи.7 ;;: /3 :•: ј:
ТТ17Т! Т’:":Тј I’ 7С,Т!;7и 7 <; .!;.':ЧО.'.СјВИ '.I -V / / Ј ,.’П;*г.л.*.Т Л:
г> .гпуупу- ;Т п у;; к.т пи пттлп ’;■[ с: л11 итлс: -мтгл/т,--,':. Л ■
Вецшко-кладушка тврђаваг/с; .нлллггТ г./'.о аоији улЈлчТ!
.!!М-.л О К 77П>:-:7и ,7!ЈГплл:
,, ., Средњевјековна тврћава-град, на брежуљку високом ,219 'М до-
минира долином ^Сладушнице и Глине сдо Петрове , Горе. Прилаз
утврди је најлакнЈИ с .јутз,и југоистока. ,,, с,. Ги>у^пц:л\ п.;-’/; :- т;
-■: - Кдадушки град-утврда издваја се од сличних;средњевјековних
утврда по неким граћевинстсим .специфичностима и. спада ;мећу рје-
ће граћевине такве врсте. Најстарији средњевјековни дио ,трада
утврдили суТурци и опасали ;бедемом-:1633. Претходно .је унутар-
н»и /\ио’ ф а д а .до .темеља !насут(‘; земљом.и камеЈвем/. штОј му.-је далр
такву.отпорносЈ, да му гаџсакав/топ није могао наудити. Г;П рактич-
но, терћава' је могла увијек одољети најјачем јуриш у;и артиљериј-
(Ж О ^ б о м б ф ^ в а н ^ е;п7дел;; />>;../, и
, ,; Посебна.специфцчност кладушког >града-утврде је висока,;твр-
до зидана ; к у л а ,; ,чији ср вањски зи д ,;окренут преца >ЈСесерову
брду,, своди. у .оштру избочцну, према Југу, одакде је било најпо-
грдније ударати•топовима ,на тврђаву. ЈЗбог гте, избочине, која. као
да1је математички прорачуната,,топовско.:тане није .тткад ■могло
ударити _у ,зид (куде .под,великим, углом,. него су се ,кугле.(обично
одбијале, окрзнувши само тврди;зид, ,а чрјеће су аапињале>и!остаг
јаде .у зиду, али .без озбиљнијег оштеђец>а, Кладушку, кулу ,су ру-
јдили углавнрм тромови и невријеме' ( »зуб времена«), ,а не.^опови
противншса:»,:.; ( ! /;; ТТТТ;
,.,. I.Дио урада, који ру, Турци, сазидали. и ,.касниј еппопр ављали ;ји
дограћивали, састоји се, задраво,,од бедема јко ји цараледно опа-
сује сгари град и призцдану џамију, и вшне.других зграда. У ,град
се улазило кроз каЈШју с маленим предвбрјем.’ ^ .■ј I V ,
' 1! У турско ’дћба феудбХци су у нашим крајевш ^-п^^ по-
себне камене Куле каб сстамбен<^дбра'мбене објекте н а’јвише!спра-
^гова. Бијаху то тврдб граћрки .и за одбрану врло" погодни ’обј екти,
кбје иије билб /могуће рсвојити без топрва ги , лагума.‘- ПоЧетком
X IX ' вијека' у Босни к ,Херцегбвини је.постојалр окр 2р0 .к у л а '‘ ‘I
,Ј'ЈКула !МуЈе Хрц>ш^е ,'у Кладушц,,(по Крешевљакбвићу) ’ртајала
је недалеко од Хрњичиног' бунара, бднбснб у блиОини данашње
вакуфскегз1раАе1*:'5 ! и ; ' !{::!.,гп1и!,'г-‘у/- ио/ " ;н
! 1:' Поскда11кладушкејтврћаке1брбјаХа' је Т721.с{82 нефербГ; (војни-
1 Лопашић, Бихаћ и Бихаћка крајина, стр. 182—192.

1 Трухелка, Наши.граДОви; стр. 54^ ,:*'ч«/.'.ф иј: ;:П / /г'
~. I - *'■X. Крешевљаковић, Куле ;н оџаш! У:БиХ,» Л Наше ■старине 1Н> Сара-
јево, •1954,.стр^■71—456./ ♦; .Р.-4-1 ; ■п /1 ј ј ;:/1т.:': .7 /.сг(\’о:г.сЛ г и о Л
-. “ М алиЈЈе.дефтери бр. 9908/60-1 /за П33. ( 1721),’Исто бр. 9908/56-1 из 1721.
(превод А. Полимац). гЛг.\ Пк-тсо^гЈГ) г. !
244
СУЛЕЈМАН СМЛАТИН: ПРОБЛЕМИ УРБЛНИЗАЦИЈЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКШ КОМУНИ
а након пада, Д ети н а. 1 7 9 1 год. ЈпбЈачана је с ј ош 72" вој ника из

цетинског гаркизона. Према томе,; крајем XVIII вијека кладушку
тврђаву је бранило око -190 војника-граничара.-Тврђава-је од-теш-
ког наоружавЕа имала 1833. год. 2 исправна и један неисправаН
топ.11 >'Л'~ \ >:Шн:дио.'. I ;т л и л ј
0 .ОсЈГШНИјЈОНАТј
, Задња сцена вишевјековне ратне драме одигравала се у . |сла-
душкој тврђави од 10—20. октобра!1878, када је малобројна посада
одоЛијевала бко 14 даНа жестоким нападима једног аустријског
ловачког батал>она, који је топовима тукаб ’тврђаПу гС^ Кесерова
брда:. .Посади је (вјер>ојатнб) понестало »праха и олова<*/па је 'коћу
19/20. октобра 1878. год. посљедших осам бранилаца напустило твр-
ђаву’ Сутрадан је аустријска окупациона војска пуцала; јуришала
и оевојила —глпразан град. Падом.кладушке тврђаве окончана је
војна~окупација Босне 'и Херцеговине.------------------- ---------- — -----
Кула ш, бедеми ,суг током ;времена много,ршгећени, а простор
унутар зидина и/около ,тврђаве(о б р а с т а о ^ у . коров и [ Ш и п р а ж је г .Т / )
ДоскбјДмШ&И* ^гАеД°с^аре1 'бДоЈ&ј&ва кНЈ
пш,^ м разу^; .непогоДалтаЈ.‘&0^^
наиме, ^ ^ о в и / р а Ј с а н ^ сзаштити*рвог споменика, културе и
кула је веђ .бзадрна, до врха, ~ниЈе гјојЈЈ;покршрад/. Дрстереио
се конзервирају и побочни зидови уз кулу. Бригу, о^заштити овог:
споменичког објекта ;преузела; је Јкомуна, и :Републички.завод за
заштиту културно-Историјских;споменика БиХсг. гл\-у ј \ Џ »;«:пмпнс/ ч»
г,а.'м .11:;;Г':г/иг-ег!7п јогјЦ .онжпојјсгј сК'.0Ј п снсган!Јг!»>г/ол
',Г 0!!'1‘,"Ј;МО г:ј] 1 .СТ7Н ЕППМШЈКОЈШТЗ ј ОС[б с ,стуи 7.0 (УЈ ОСГГЈПО!!
Територијалне и Демографске промјене’ сн; пс/ н (огјп и/г^л .тги; олг.о
‘•1|.1 Н Ч 7 ()Л
•г ?ј Велика; Кладуша као /тврђавно гнасеље г.уг пгурско доба. и насе-
ље-трговиште;за /аустријске!окупације,имала је свој >атар,;који је
обухватао 16 -локалитета: и засеока: Алагиће, Ддатушу, Беглук, Да-
бравину, ГраховићгСело,:;Јањушевић-Брдо,:: Кесерово Брдо, Кладу-
шу ј Великуу Миљковић-Село; Непеке, ?Поље^ Хресну, Ш ироки.По-
ток, Шмрековац, Трнове и Тук.12 Сва та насеља, третирана као:Ве-;
лика Кладуша, имала су ; ,1879., трдине 277 кућа;са,укупно, 1733] ста-
новника (900 м утки х и 833у женски^)^ Д ј^ о к у п н о спшЈОвшпотво^
је билр,муслиЈ^анске,народностиг\ ‘(киЈпгб/лД зјрфгТ^хгрсћ .аНшг
Бројно кретање становништва и кућа на уже!м 'кладутком пбЈ
дручју у доба аустроугарске окупације можемо пратити на_сл>е-
Дећој табели. ј -а\-ј -л хшгј<*:п]Зг;пј>1 II .дсн .01У! ц ,01 с#{ ом?0 .до( д.О-!:!
'Лп:*п!Ш1;}; иг, гж'П1:П1јао-;сГ Ј п/.&«/ЈТЈп;ихц гтп шјппом плЈсрл /0(1] угк “
;Л- :Г! тПЈТЈ ::МГЈј :ЈМ01*' '(С\'ЛА ,ИГЛКЈМ/ХПППМ ;1',ПЛ/Ј!:('!!'ГЈ'0мОМ (ЈП ()»'ЈН ,(('П
м X. Крешевљаковић, Стари босански градови, стр. 34. «:;/ . ојх \ V' о/.нО
.с " ч, Главни резултатвг пописа житељства у БиХ 22.’ IV ;1895, Сараје^о, 1896,
стр. 238—239. .Ј/Л'ј Л'С'Ј(.ЕС1Н'Ј ,(,1Л/СЈ"т/.'.>и:(: (/ипјј^.'. и гг"(</’јоси
245
Према пописима становништва:

1879. 1885. 1895. 1910.
БРОЈ КУНА: 277 307 413“ 516“
Станари (домаћини) 273 432 395 " 505
СТАНОВНИШТВО:
мушких 900 1.011 1.226 1.414
женских 833 832 1.029 1.281
С в е г а: 1.733 1.848 2.255 2.695
ПО ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ:“
Муслимани 1.733 1.813 2.043 2.418
•/« од укупног 100 98,4 90,6 89,7
православни — 3 150 60
®/а ОД уКупнОГ — 0,1 6,7 2,2
рим окатолици — 27 62 210
®/о од укупног — 1,5 2,7 7,8
У 1895. години живјело је од пољопривреде укупно 2.198 лица

(97,5% становништва), док се само 55 активних лица бавило дру-
гим занимањима. Карактеристично је да су пољопривредници би-
ли слободни земљорадници у већини од 953%. Тим пописом је еви-
дентирано само 6 кметова и 42 лица осталих дољопривредника.
По држављанској припадности 210 лица (9,3%) су били из зе-
маља »царевинског вијећа и угарске круне«, тј. поријеклом изван
Босне и Херцеговине.
Стољеће касније (попис 1981), приближно на истом простору
(данашња Мјесна заједница Велика Кладуша), евидентирано је
2685 домаћинстава и 10.945 становника. Број кућа-домаћинстава
повећао се 9,7 пута, а број становништва 6,3 пута. Истовремено је
опао просјечан број чланова породице од 6,2 у 1879. години на
4,0 у 1981.14а
У мећувремену, нарочито послије другог свјетског рата, наста-
ле су извјесне територијално-организационе и демографске пром-
јене на ужем подручју Велике Кладуше. Поједине групе заселака
прерасле су у самостална насеља још у предратном периоду, док
су нека села и засеоци тек иза другог свјетског рата проглашени
(статистички) самосталним насељима.
Под ужим Великокладушким подручјем подразумијевамо да-
нас Велику Кладушу, као градско насеље, и још сљедећа: Миљко-
виће, Заград (прије Грабарска), Непеке, Шмрековац, Шиљковачу,
Поље, Трнове и Трн.
“ 1895. год. било је 19, а 1910. год. 12 ненастањених кућа.

“ Аустроугарски пописи нису разврсгавали становништво по национал-
ној, него по конфесионалној пртгадности. Међу пописаним становнипггвом
било је и 7 жандарма.
1<а Први резултати пописа становништва и станова 1981. (по општинама,
насељима и мјесним заједницама), Сарајево, 1981.
246
СУЛЕЈМАН СМЛАТИН: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦШЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
У периоду дугом готово седам деценија (1878—1945) Велика

Кладуша, као нассљс, развијала се и мијењала врло споро. Захва-
л>ујући повол>ном саобраћајном положају и оживл>авању економ-
ских функдија, Велика Кладуша се постепено преобразила у зна-
чајно трговиште стоком и сточним производима на тромеђи Кра-
јине, Кордуна и Баније. Друге привредне функције остадоше деце-
нијама неразвијене. Примјерице, у периоду 1918—1941, Кладуша
је имала свега десетак занатских радњи, 3 босанске кафане, 5 го-
стионица и 3 трговачке радње.*) Споро су се развијале и друштве-
не функције. У аустроугарском периоду Велика Кладуша постаје
најприје сједиште сеоске општине, а затим и испоставе цазинског
среза, задржавајући те функције и између два рата. Тек пред дру-
ги свјетски рат Кладуша је добила и срески суд. Предратна Кла-
душа имала је само једну 4-разредну основну школу са три учи-
теља и амбуланту без сталног л>екара. Све до другог свјетског рата
Велика Кладуша се споро развијала на простору око цамије и сај-
мишта.
У развитку Велике Кладуше као градског насеља најдинамич-
није је послијератно раздобл>е, када су нарочито ојачале привре-
дне и разне друштвене функције града. Обновљен је Рудник бари-
та »Боснабарит«, основана прва ицдустријска предузећа и ударени
темељи развоја соцнјалистичког сектора у пољопривреди.
У комуналној дјелатности, школству, култури, здравству и со-
цијалном старању, такођер су постигнути изванредни успјеси. Из-
грађене су школске зграде за гимназију и основну школу, судска
и општинска зграда, Дом здравља са стационаром, пословне згра-
де »Агрокомерца« и »Групекса«, производни погони »Санитекса«
са пратећим објектима, Дјечје обданиште и више од 200 друштве-
них станова. Асфалтиране су улице у дужини од 6 км и изграђена
градска канализација. Кладуша је добила први водовод 1959. год.
каптирањем Хрњичиног бунара. Након ослобођења извршена је и
електрификација не само градског насеља, него и свих села на по-
дручју комуне. Умјесто предратна два фењера (један петролејски,
други плински) кладушке улице су сада освијетљене са 100 свјет-
лећих флуоросцентних и живиних тијела (жаруља).
Посљедњих година изградња Велике Кладуше је убрзана поди-
зањем већег броја приватних породичних зграда-приземница и је-
днокатница. Град се сада звјездасто шири и расте дуж главних из-
лазних саобраћајница према Карловцу, Топуском и Слуњу, као и
на простору између Карловачке (улица Ибрахима Мржљака) и
Слуњске цесте (Улица Иве Маринковића), гдје се управо проси-
јецају и обликују нове уздужне и попречне улице.
Велика Кладуша, као градско насеље, има засад укупно 20 ули-
ца и један трг. Главне улице (центар града и излазни правци) носе
називе: Маршала Тита, Ибрахима Мржљака, Милана Пилиповића,
*) Податке прнкупио аутор анкетирањем.
247
ИСТОРИЈСКИ'ЗБОРНИК' : 1'-М!Ч / .Т« / ПГ/.:Ј/.30-!Ц Л В Ш ./Л О НА1/1.Л;
Зухдије Жалића;'Иве Маринковића; Крајшиких бригада и Трг брат-

ства-јединства;)/ гр! и /мн.чмг/. п оо >;/.ијц';,"гсј лцлзсп она ,лнг/лплћ
-г/.о1у 'трасираљу 'И *јгзградњи ‘нЈалази се 'АесЈет' улица5кс(ј 6 гносе ;сл>&-
деће називе: Махмута Зулића; Тоне Хорвата; Нурије Поздерца, Ми-
ле Дејановића/ Бихаћка, Сарајевска,' Банијска, *Кордунска; ■СуЛеј-
мана Топића, Дунхана ВергаЈИа, Цазинска, МуСликанских'бригада;
Омладинскат^^улвда! СтариГграАЛв:Н!га1'Ј{Ј/:,гН* иггхроп глгхцгл
° (ЗапосљеХњих' 2 0 !годиш^:/(15б1^Т981:. );Велгао^Кладуша је пб-
већала број становнгантва од Г1034 на вгане^-од 5000^ '6дносн6 505,1в/о;
а 'брбј1Аокаћинстава' 6д ;281 на [14рУ\Џ20,64^)1 Нагло ;повећан>е'брбн
ја 'становнипггвг! и'домаћ^нстава !у: поменутом периоду;јдобрим1је
дијелбм’резултат 'дбсељавкња' ткз око.лних села и :сусједних комуна
у :Ц е н т а р : к 6 к ? У е . / ''Г' 11 в л н о н д ^ вагл/ п . л \ |.«з п ^ л о м .'-,- <:■
-НГ- / П«‘:1 '/:• П>Ш1 '/П0'ЈНОО 7НД'Хр.:■"-Г- уН/.УГ О>.'.Л0 ВЛСЛМ: Г.Ш'!1
г . 1,-{ 1о;: ј ј -.|по '!с1Г'/гр'. •.»/, опО .всјсжж оон/.вто гл>о утнв/.уо?лс и \:-.гу.
Сеоска насеља у кладушком крају оаопн тпу/.в/.М глт/лЛ
с -! ј : : : : г/
-1■.;: Према:: најновијим нстатистичким /крш еријим а на/лтериторији

великокладушке >комуне: има 48. сеоских населза окупл>ених; у 12
мјесних заједница._Иако су та >села 'по много чему:мећусобно слич-
на •(тип куће .и /насеља; начии животагстановништва<и •др.!) ; >ипак
се она међуеобно доста разлгасују, нпрЈ :по постанкуу броју станов-
нипдва, роцијалнр^^нрмскрм..тфербјра^ју(:н т ^ ; си ?л,-;и -п у
-гМ Полазећи од имена сеоских нассља можемо утврдити да> 15 се-
ла носе географска имена (називе)^настала?по изгледус локалитета
и ближе: околице и вегетације, по имеиу ријеке; или положају у
односу. на сусједно:насел>е;:Села: с, географским називима су :;Брда;
Буковље, Долови, Главица; ј Глиница;! Грабовац,: Јоховица,. Поље,
Пољана,- Поникве,/ Шмрековац, Шуматац, Трн, Т р н б в и и ! Заград
(прије'ЈГрабарска). I гј/.ј г ] спг//,/;/-.?! хпии / л;/.вивл с -цј/цлј 1
н -:'Четири: КлаДуШ^а^сеЛа ћазиве суј'дббили'''Иб5]амоби■Ш & гл№'
тог имена: -Доња ‘Слапница и Горња' Слапница,::А6ња, 'Видовска1и'
Горња'Видовска.Ј! > кал >г\п:пги\г отл-ј^глI .оп-л/ом /|н •//:/.
задруга
зиве по: оном роду који се најприје иселио н тамо настанио (Ша-
бићи, Кудићи; | Елезовићи; ?Голубовићи).1: Шабићи !и";Кудићи Су се
развили исељавањем ц з Пећког Града;'Елезовићи исељавањем
из Врнограчког Града, а Голубовићи исељавањем н з Тодоровског
Г р а д а и ^ / •■'.■■Т;: ' В,7Н/.ВГбП ::!!!!/, 7 ) ‘ј УГЧ.ЛГ ),'.Г\гУ1 7 '7 ј !/'Л: '/ГрЛ ЈОГрЈ УЛ’.
■;:'*,( Најстари]а су бна себека(Цасеља7;к6јУ помињ^ Псторијскгг из-1
вори средњег вијека‘ к а б 1пт6 ,:су:!Г ф њ а ги'До& а КЛЛд^таа''(Ханае
Маласи {јВелика Кладуша), ПодзвизА. (Врнограч; >Тодорово / (прије
НрвицТодор-НрвиЈ^ЈХресна^.иСтабанџац):/ / о: лј;/! лг; г -];//■ ; к лч
,г.г!н:;<>п;;/ [ И г : г : п ј 1А , г ; х 7 л к г [1/; ј л / п х с ц ОН ,с ш Т с / јјспсјв ГЛ сошк .си
и Подаци добијени у Комуналном предузећу Велика Кладуша.-----

“ Хресна данас није самосгадно иасеље. г;<јг / г. оч-г/ ј к ф ; чигс/.оП {
245.
СУЛЕЈМАН СМЛАТИБ: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦИЈЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКО! КОМУНИ
И м ена-трнјукладуш кт: села ггодсјсћајуна станоиништво кога

ту више кема (Марјановац, ВеЈинац, Тајновац). Село Збориште је
добило име по томе штб' Су ' се 'ту некад одржавали црквени збо-
рОВИ-Н Л"\п ЛПОЈ Л.Г1М !?•(::
Статистички -су- »најмлађа« селаг која су -као доскорашњи -за-
сеоци (растући »изнутра«), повећала број домаћинстава и станов-
ништва толико да су у поратном периоду добила статус самостал-
них насеља. У категорију таквих села сшдају: Брда, Буковље, Цр-
варевац, Долови, Главица,- Грабовац, Клупе, Кумарица, Орчева Лу-
ка, Поникве,* Пољана, Трн, .Шестановац. Шмрековац, Челиња, Еле-
зовићи, Мрцел»и, Непеке и Вејинац, ( ( •
Према посљедњсм попису становништва 1981. године, у 48 села
комуне живи 40.00С) становника (88°/о)?.а у центру комуне 5,000
стацовника (12°/®)‘Г:Из омјера учешћа градског и сеоског .у укуп-
ном .становништву закл>учујемо, да овдје процес урбанизације, дече
врло спорр и да јелзнатнрЈ испод републичког просјека. ,, л .. л «
‘ Села кладушке; комуне су по броју ;становника,мала.чУ 'шест
најмањих; села (до 500 схановника) живи свега 2056 становника
(4,5%); у' 29 села.‘са 501-^-1000 жнтеља ]има укупно 21.437 становј
ника (47,0°/»), док';у 13 сеЛа с вшие од 1000 лица живи окб 161700
становнивд, односнб 37%1становништва;комуне. Главни узр6к'рва-ј
квб) »уситњености« сеоских насеЉа одрећен је самим ‘типом сеол
ских насељау која оДреда спадају|у'раштркана села.’ "‘; ; 'г;
Неке демографске и ^социјално-екопомске промјене у селима
кладушке ко муне' можемо пратити на рснову компаративнш^пон;
датака о броју становника 1948,1953, 1961. и 1971. године, као и!
према учешћу пољопривредног у укупнбм становништву 1971. !год:
14.:; Њ| ',!■•• Т1'1- -*Л
1ј‘Ц1 Укупан број становништва 1Ј
сс ) према пописима: Индекс -пољУп.

СЕЛО ' 1961. г : станов.гл
!1-ц *-.<г, I ( г*4 100 !ГГ
' ч:. Л Г 1948. 1953. 19б1. 1971. 1971. х
а) до 500 становникат '1 СГх
1. Буковље11' 1 ОЈх 346 380 109,8 и.лгЛад -ТС
2. Д. Слапина гкч 290; 316 393; 495 126,0 ј,г:о;...91
3. Д. Видовска 330 358 368 450 Д22,3 ) /.84 гг
4. Јоховица.,. 262. 287 413 478 115,7 ...... 96 1!?
5. Клупе ' и 355 ,3727 312 372 119,2 <
6. Глиница!; - Га.т 815 778' 444 297 66,9 >•л:пл80 Л1
7. Орчева Лука с.07 438 436: 424 500 117,9 :!(!'<''81 .гг
8. Шестановац — 256 - 266 - — 286 342 119,6 ----96---
9. Шмрековац 407 362 353 . 302 85,5 < 7 ■• 93
10;"Трн---- ~ -- -- ~ "•*“ • — —
224 “261 " “ 116,5 6Г'
11. Врнограчка <‘;! х 71
Слапница 273 287 354 ■1>Л;39бг''■'■■"’ •ш .в' 89
Сг ». 1 1 . ^
У купнр: 1 ■I се: М’-1 3.917 , ‘ 4.273 109,0'
': ‘7 Карановић, Поуње у БосаНскоЈ крајинЦ,; Насеља и порскло стаиоцни-

штва, књ ..20,' Београд, 1926, стр. 439. . ; ................ ' __1..:.'..
“ Села Буковлс д Трн у иописима 1948. и 1953. нису ималас^атуссамо-
сталних насеља. ^ •‘ ________________________~1' - ' • "
249-
Укупан број становништва */о

према пописима: Индекс пољоп.
СЕЛО 1961. станов.
1948. 1953. 1961. 1971. 100 1971.
б) 500—1.000 становника:
1. Босанска Бојна 927 963 904 730 80,7 86
2. Брда 339 357 387 509 131,5 98
3. Црваревац 214 318 458 599 130,8 91
4. Чаглица 660 659 628 685 109,0 95
5. Челиња 415 535 591 658 111,3 86
6. Долови 355 398 444 649 146,2 95
7. Елезовићи 356 387 481 627 130,3 86
8. Главица 580 621 702 890 126,8 94
9. Голубовићи 568 633 751 846 112,6 96
10. Гор. Слапница 345 375 473 626 132,3 97
11. Гор. Видовска 475 521 606 801 132,2 94
12. Граховац 353 389 431 631 146,4 87
13. Градииа 808 766 841 723 86,0 93
14. Грахово 442 485 498 663 133,1 79
15. Кумарица 449 454 447 562 125,7 84
16. Мала Кладуша 296 325 903 1.000 110,7 78
17. Марјановац 540 598 657 695 105,9 83
18. Миљковићи 574 684 927 969 104,5 33
19. Мрцељи 641 690 767 910 118,6 89
20. Непеке 380 424 459 506 110,2 43
21. Подзвизд 446 487 657 767 116,7 58
22. Пољана 300 288 727 720 99,0 88
23. Поникве 409 435 654 764 116,8 73
24. Рајновац 349 385 471 732 155,4 66
25. Стабанџа 555 554 593 750 126,5 97
26. Шабићи 658 634 559 692 132,8 63
27. Шиљковача 530 629 546 585 107,1 94
28. Тодорово 770 801 749 876 117,0 81
29. Тод. Слапница 748 810 809 981 121 98
30. Врнограч 496 484 518 620 119,7 60
31. Заград 301 368 405 501 123,7 42
32. Збориигге 214 266 483 795 164,4 96
У к у пно: 19.526 23.063 118,1
ц) П р ек о 1.000 становника:
1. Кудићи 1.108 1.098 1.028 1.243 120.9 92
2. Поље 638 698 795 1.120 140.9 63
3. Шуматац 869 835 966 1.096 113.4 81
4. Трнови 921 1.033 1.147 1.347 117.4 69
5. Вејинац 744 808 854 1.106 129.5 84
У к у пно: 4.790 5.912 123,4
250
СУЛЕЈМАН СМЛАТИБ: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАДШЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
Од 48 села само пет имају изражену појаву смањења броја

становништва у периоду 1961—1971, и то: Глиница 39,1%, Босанска
Бојна 1 9 Градина 14,0%, Шмрековац 14,5% и Пољапа 1%, и то
због исељавагБа.
Посматрамо ли сеоска насел>а по учешћу пољопривредног у
укупном становништву, можемо издвојити само три насеља у ко-
јима се социјално-економски преображај примјетно измијенио у
правцу деаграризације и претварања сеоског у мјешовито насеље.
Ова је друштвено-економска појава највише изражена у Миљко-
вићима, Заграду и Непекама. Још у неколико села уз главне сао-
браћајнице (Подзвизд, Рајновац, Врнограч, Трнови и Шабићи),
због близине рудника и запошљавања у индустрији и пољопривред-
ним погонима »Агрокомерца«, мијења се социјално-економска
структура становништва, али споријим темпом. Дисперзијом при-
вредних погона »Санитекса« и »Агрокомерца« у Врнограчу и Бо-
санској Бојни, као и подизањем нових творница у Кладуши и око-
лици, убрзава се процес деаграризације и поспјешује социјално-
-економски преображај и напредак села.
Тип куће и села
Сеоска кућа по изгледу, распореду и коришћењу просторија

за становање и обавл»ање кућних послова — слика је културно-
-историјских и друштвено-политичких прилика, као и техничких
достигнућа и могућности средине.
Кућа, као основна ћелија насел»а, прошла је досад кроз више
развојних фаза и под утјецајем природно-географских елемената и
друштвених фактора развило се више типова сеоских кућа.19 Раз-
матрање о сеоској кући на овом мјесту усмјерићемо само на ста-
рије куће које »умиру« и ишчезавају »пред нашим очима«, усту-
пајући мјесто новоградњама од цигле, камена и бетона, са црве-
ним крововима од цријепа.
У избору материјала за градњу куће човјек се од давнина при-
лагођавао природно-географским условима средине. Крајина је од-
увијек била позната по шумама, па су због тога овдје куће 1ра-
ћене од дрвета не само у селима већ и у касабама и градовима.
У овом дијелу Крајине најраишренији је тип босанске мусли-
манске куће с неким оријенталним обил>ежјима као што су: хамам
-џик (бањица), абдестлук, диванхана, мусафирхана (башкалук) и
др. У другим дијеловима Босне, нарочито у градовима, турско-ори-
јентални утјецаји су примијењени и на изгледу и ограћивању двори-
шта зидом и тарабама, па је тако настала »женска авлија«, увијек
чиста и уредна и служила је само за потребе становања, док је
други дио дворишта био радни простор. На дворишном простору
и Опитарније о томе: Др Мухамед Кадић, »Старинска сеоска кућа у

БиХ«, Сарајево 1967. год.
251
ИСТОРШ СКИ!ЗБОРНИК' ММ/ Ј'Л 7 З Ш В Л С Н Ш Л ']/ Г ? .'7 /;? 0 ;!П :ПНГЛ'.?'Г) ! :/ 7/. / 0
овихГкрајишких кућа: ситуиран је х а м б а р сза ;жито ј(подијел>ен

на »ока«Г) ,и кукурузана!Шонеко је !уз поАрум !Дрграћивао;?п р и т о<
Р а к ,у.‘Којему је'стокаГљетатаоћивала’. , с:- 0. Ј-1 сн н .л сп 1 , ш ,0 ! г н к п !
Турскооријентални утједаји очитују се још у примјени неких
специфичних;архитек^онских ■елемената жао што ј е ,примјена] »ла-
ких лебдећих :скелетних ■зидова -положених на гпрепустима <строп-
них греда«, иначе карактеристичних за.поједине типове :наше куће,
Важно је при томе истаћи чињеницу, да страни >утјецаји на нашу
сеоску /кућу ■нису ■ једноставно копирање већ *стваралачка примјена
и трансформација тих утјецајних елемената.20. И п / /,«<• пд, . г,»/; •■!*;а
. ( ј:{Спратна босанска кућа на; селу развила се од приземнице, која
се састојала првобитно7од »куће« с огњиштем;и собе. Сеоска кућа
на спрат је, дакле,. резултат развоја друштвено!: и економског стан-
дарда*.сеоског^хтановништвал( ј. с о п з п / с ггс / т / т-.н ј : V
1т- Босанско-крајшика: муслимагјска кућа "на' спрат!Са' препустбм
има углавном квадратачан тлоцртт' а ■састоји; се о д ; ггриземног и
спратнбг'дијела/ Најстаријигтип!сУ'гбрЂ н а р е,п којих још имагса-
чуваних. Млаћи тип куће ;ј е ;Са ЈзиДаним ’призеМлем." Спратни дио
куће старијег типа грађен је дијелом од брвана, а собе од плетера
(шепера) испуњеног и облијепљеног иловачом помијешаном пше-
ничном пљевом. Извана је кућа обично обијељенб - разлгућеном
»приједорском земљом« или окречена.
'ПриземНЦ ‘Дио'5куће !(поХрум) гвајчеш ће':ј6';служио(>каб';бтаја
за крупну стоКу' (ТоведаГ !к6њЦ), рјећб з а ;6ст&ву алата к Ар. ' Ситна
сТбКа овце 'И1коЗе:'обИ^но^бу:затваране: утг»с у]Ау=р лгу* •' која је
приграћивана с вањске стране брвнаре.Г:У ^пратнЏ^Диб кућ&^лази
се басамацима^кроз одвојени дио ■подрума( или вани изведеним и
наткривеним басамацима'(степеницама)*/јт / /оп п глпф
-г ' Спратни дио куће има два'дијела::^Кућу« са*опшштеМ' и:двије',
р јећ е;три собе. Огњитте / (оџак) НалазиАо се /у »кући«; ббичнб уЗ
преградни:дувар изМећу соба »куће« и? бидо7је <отворено' према
тавану: 'Дим <је излазиб' кроз пОсебне отворе ' (баџе) на кроВу. На
неким кућама су баџе стално отворене (и наТкривеПе) ;Јдок су се
на неким,могде и затварати !помоћу дебље, дрвене ткрље-бацењаче.
-м) На огњишту се кухала храна и пекао крух и разне питеГпод
жељезким сачом, односно глиненом 'пеквом.,;Изнад огњингга суни-
силе жељезне вериге објсшене на поггречну греду, на које се вје-
шао дотао,т1У; котду се варило (кухало) млијеко (вареника);/при-
премала пура и разна.варива'за више чељади./На огњишту се. мо-
гло истовремено 1припремати ,више;врста, јела користећи:котао; зе-
мљане лонце ■и рукатке.уУ>тепсиј ама, ■које су израћиване од бакра
и калајисане. а у новије вријеме од поцинчаног плеха, пекле су се
разне питети нека друга јела. Тепсије су стављаИе на малежељез*
не троношце (саџак) и покриване сачом или пеквом* Ватра се.узи-
мала »машом« хстогњишта ц (.стављала исџод;саџака и на пекву/ од-
носно сач.
■■■ *и-агуЈ с‘л:-штс1;т0 а .гти/.сИ сД :о»/.ог о /.ј.ттфог.иО
“ Исти, стр. 62—63. ,/.о 1 До(г1 оиојг.апЗ .
252
СУЛЕЈМАН СМЛАТИН: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦИЈЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
1. ' г Ј / . ш - Ј п т а а т Ј Н ;г> м Ј / о п л ј п п ! ! л о п ,г»[об о п д нн о т з -јн о ; 1 / п
!т::»Кућа«- јв -обично била застрта поњавама :или стазом од поња-
ве; а било је и 'ниских сједалица (скем лија).И а том простору се
у љетном периоду ручавало ишечераАо. за софром. ог/ ал п л п ј :н
-»• Дио »куће« је могао бити преграћен за мању»оставу (кил>ер),
у којој су се налазиле наћве, сандук за брашно, посуће и др. Нак-
надним преграћивањем »куће« повећан је број' соба, а од »куће«
је остао само гањак (ходник). -»боо јт / / д и јлзл псп/.оД .?/<!?г;ч; ;Д ј
т0 Собе!су имале дрвени. стрбП са 'ужЛПјебл>еним (и понекад ^кра[-
јпеним); шашовцима од ‘гћрдбг' дрвета.1 Са таванске 'стране ;је став-
л>ан земљани н аб о ј:да би собе биле: зими тбпли је. Собе су имале
под од дасака; 'рјеће 6Д Земљанбг ћабоја'и увијек биле застрте по-
њавама, ћилИмима И серИадама.!С једнеу ћбнбкад И 'ба- Двије стране
собе; •стајале су ниске< сећије' застрте танким 'дуЈбеклуцима, шил^
тетима и серџадама;:а за каслбн с у :САужили јастуци украшени
народним;шеЗбвима: -У углу' сббе сгајаАа је •з»сехара« ■односно' ков-
Чег ■за •спреМаИ.е сиТнбг;рубља и 1ДјевојачКбГ1руха.' На сехару се
стављала постељина, Јкоја 'се'ноћу разаСГирала -п о ' поду. ':и' ': ј Ј!
;' г Собе су 'загријаване зелГЉВнИм1фурунама у које су 'ујф'аћиВани
петњаци ’(глинени ;лрнчићг1), "а лбЖене су најприје кроз отвбр са
огњишта, а у ноВ&је !ВриЈеме ј е ‘свакД1соб^." имала. своју1фуруну'.
Прбзори'су велшш и ббично даоЈф ^и и,1са завј6сама;оД тањег па-
мучног платна извезеног и украшеног1обиИнб биљним мотивИХга1.
V'" МуСлИманскб^^^ст^бвнЉтво^у -БбСни' Н 'Херцегбвини| па^ и у
овоМ' 'к р а ју ;раДр дбДилсе ;к’уће на' лрка^штегима са; ‘ш иррким види-
кбм И љепшим пб^АедокЈ иа бкблицу.' ' !‘Ј ',Ј' Ј'''' ' ■ ' 1 ' " ' 1 ' 'Ј1
. Пред друти свЈетски рат у многим сеоскЈш кућама су огњишта
ликвидирана, а;, фуруне »мбдернизобане« тако што. им је уграћи-
вана; »рерна«1за ]печење' и' додаваИ »плех« бд гуса, на којем се мб-
гло Кухати. Имућнији' су.,набављали жељезпе ( »фијакер-шпорете«
које су израћивали градски лимари.Ј''! '| ; /'; '
. ;3а рарвјетгу:к о р и о тр .се .д е ^ у ч ш р /га з .(петррлејј Ј у. мањим ли-
меним свјећицама, ..које ,су ситно, »шкиљиле«,, а понекад .и; свијеће
»лојанице«, Свака тје , кућа имала бар једну ,стак,\ену,;петролејку
звану »цилиндер«, која је боље освјетљавала собни, простор. У ;»ку-
ћи«, на .дворишту ^јУјПрдруму увијек .су.кориштгниЈКолски^фење-
ри к° ј б;вјетар' нр' може. угаситн.,. ((. . ; кл ’ . ' / нгј н
...;; јКуће код: српског и хрватског. становништва припадају /углав:
нрм ,пшу динарске ,брвнаре, .која је карактеристична:и з а ;шумске
рбласти Поуња, Лике, Кордуна и Бапије. Динарска брвнара се раз-
вила рд; једнодјелне, куће додавањем,мањих дијелова (килеркзста-
ва, судурма) и. додавањем собе која Је, .најприје била;без пећи, а
касниј е, ј е додана;и .иећ.2* V ■Поуњу. су почели дограћивати,собе
тек у другој половици ХГХ вијека^ Досељеници из Лике подизали
су, брвнаре, с , кровом алпске куће,,док је; 1?од досељених Банијаца
!Ј1' Г!гЛЈЈ;;М1
11 Опширније: Др Ј. Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске

е, Београд, 1966, стр. 284—295. .1'л-
земље. .гмј л,н /'-Т| ,г;јн.о: л;-';;Дј . г/ ■
253
кућа често на два боја, под цријепом и са четвртастим торњићем
на крову и глиненим пијетлом на торњићу.22 Уз кућу је приграћен
»стан«, рјеће на дворишту, у којем се куха вареника, прави сир,
кајмак и друго за зимницу. Негдје га зову кил»ер и » м љ е ч а р « .
У овим брвнарама огњиште је стајало насред »куће« и изнад
њега вериге објешене о греду. Дим са огњишта је излазио на баџу
као и у поменутим муслиманским кућама. Слична је ситуација и
с фуруном. Додавањем и друге собе ова је кућа постајала удобни-
ја за становање. Мања соба је припадала старјешини и његовој
жени, а већа је била за осталу чељад. Уколико је породична за-
друга била бројнија, ожењени парови су имали посебне зграде —
брвнаре за становање, у којима се није ложила ватра.
На дворишту је кукурузана и хамбар за разне врсте жита и
стаја за стоку. Обор за свиње је често уз кућу, исплетен од прућа,
залнјепљен блатом и покривен бујади. И нггале су обично биле
оплетене од прућа, облијепљене блатом и подијељене на два ди-
јела за крупну и ситну стоку. Посебан »наслон« за овце прављен
је подаље од куће, од двоструког шибл>а, са ниским кровом. Ис-
пред наслона је стајао мањи ограћен простор зв. п р и т о р а к .
X а р м а н је изван дворишта и п о ј а т а (ш ајер) за спремање
сточне хране, обично покривена ражовом сламом.
Новије куће овог типа имају камени подзид, односно зидано
приземље, веће прозоре и кров од цријепа.
Села на подручју Кладушке комуне су разбијеног типа, с ку-
ћама раштрканим по косама, брежуљцима и долинским странама.
Посљедњих година све се више испољава тенденција стварања це-
стовних насеља, нарочито у долини Кладушнице и Глинице.
Општи привредни напредак и друштвено-економски преобра-
жај земље одражава се све јаче на изглед и живот нашег села
уопште, па и села кладушког краја. Под утјецајем електрифика-
ције и изградње савремених саобраћајница нека овдашња раштр-
кана села постепено се згушњавају и доживљавају темељит прео-
бражај. Чак и у неким забаченим селима сада се подижу нове и
солидније куће, неријетко са градским комфором (електрично ос-
вјетљење, водовод, купатило, употреба кућанских електричних апа-
рата, радио и ТВ-пријемника итд.).
Села Великокладушке комуне не развијају се и не мијењају
истим темпом. И сада су углавном најважнија она села, која су у
прошлоста имала стратешку функцију (град, утврћење) и чине
језгра из којих су се временом развила друга мања села. Поред
тих могу се издвојити још нека, која представљају мање гравита-
ционе центре за своју околицу. У таквим селима су обично лоци-
рана сједишта мјесних заједница, основне осмогодишње школе,
здравствене амбуланте, а нека имају још мјесни уред и пошту.
Села која се истичу неким својим посебним друштвеним функци-
јама у односу на околицу можемо сматрати централним сеоским
насељима.
“ М. Карановић, Поуње, стр. 299—301.
254
СУЛЕЈМАН СМЛАТИЕ: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦШЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
В Р Н О Г Р А Ч је послије Велике Кладуше најзначајније на-

сел>е у комуни. Око тридесетак кућа окупљених уз цесту и мали
трг испод старе градине чине мању чаршију, док је највећи број
кућа раштркан по околним брежуљцима и долинама. Заједно с
ближом околицом Врнограч спада мећу љепша и питомија мјеста
Крајине. Има цестовну везу с Великом Кладушом (16 к м )г Цази-
ном (преко Тодорова), Босанском Крупом (преко Бужима и Ото-
ке) и с Глином преко Обљаја. Са центром комуне Врнограч је по-
везан асфалтном цестом. Дионица пута за Бужим и Отоку налази
се у фази реконструкције и модернизације.
Врнограч је данас сједиште мјесне заједнице за седам села са
858 домаћинстава и 4.600 становника. Врнограчкој мјесној зајед-
ници припадају сљедећа насеља: Брда, Долови, Елезовићи, Грабо-
вац, Врнограч, Врнограчка Слапница и Шестановац.
Након аустроугарске окупације БиХ Врнограч је први на кла-
душком подручју добио 4-разредну основну школу 1888/89. школ-
ске године, а у предратном периоду отворена је овдје амбуланта
и попгга.
Седмични пазар суботом одржава се у Врнограчу још од 1878,
када је овамо премјештено обљајско сајмиште (са Баније). Пазар-
ним даном окупи се на сајмишту стотињак запрежних кола на ко-
јима се довози жито и други пољопривредни производи. Промет
стоке је мален (до 100 оваца, 25—30 говеда и десетак коња). Гра-
витациони утјецај овог сајмишта простире се до Велике и Мале
Кладуше, Тодорова и Пећиграда, а обухвата и банијска села Обљај
и Жировац.
Предратни Врнограч, мало трговиште за десетак околних кра-
јишких и банијских села, имао је 11 трговачких радњи мјешовите
робе, 3 ковачнице, 4 меснице, 2 обућарске радионице, 7 кафана
и једну пекару.
До 1955, Врнограч је био сједиште општине, а сада је у њему
мјесни уред. Након ослобоћења привредне функције овог малог
центра су порасле, нарочито отварањем индустријског погона »Са-
нитекса« (1975) из Велике Кладуше, са 150 запослених. И трговина
је данас развијенија, јер је вишеструко порасла куповна моћ ста-
новнипггва. Као мањи привредни центар данашњи Врнограч има:
5 трговина, 7 угоститељских радњи, 3 меснице, 4 столарске радио-
нице, 1 ковачницу, 1 пекару, 5 електричара и више зидара.З*
У комуналној изградњи и развитку друштвеног стандарда Вр-
нограч је остварио врло лијепе резултате. Електрификацнја центра
и околних села извршена је у периоду 1962—1975. (око 90% до-
маћинстава користи електрику), а водовод је довршен 1974. Из-
граћена је и канализациона мрежа у дужини од 2.500 м. Врнограч
има и 7 стамбених зграда са 16 друштвених станова и мотел.
23 Подаци добијени у Мјесној заједници Врнограч.
255
ИСТОРГОСКИ З Б О Р Н И К -'/ < л ш л /л п л л л л л /.л /л п п :г1м т;-/.;/. ј ц <-;г - ; л /.>
:ј « :л. !1;гг;:,;:>:.'Ј/;и 'ј *;г ;/ п/ иг./.оП б Т10 1 1 П

:; / ; Нова здравствена амбулаита, савременр опремљена, отворена
је и предата на употребу почетком децембра 1976. У; њој раде два
стална лијечника и- неколико радника са средњом и нижом:струч-
НОМ' спремом.пг н јнгго,/ 'М- м г.и гап-.опп;! глчш/.еж> г.гт-.'.п,
- и ; : ј 1 О Г ј /! ‘г Ј о '.ш и о Т ј О У г ш М . ' ; к н ј ј ,:;./1
■(■; О :: ш/ ј;;.;оЛ ешхш) :/он'/аЛ лологтлоЛ , ( шшуолоТ (о/хш 1 :/шг

Врнограчка тврђава— дворац л н ;:г) . л ј л л о О о т о п п 1/ о п м / Л ч г { тл
:. ■ -.мооО г. г'м>;-‘ у1 јш југ ; г. ш ш ј ш н Д .г/огпал г / о м 1 / о Т о л ' г,-
Врнограч је знаменит:по :свом ■старом: дворцу -■— .тврћави са
којег се цружа лијеп видик. н а :питому околицу богату ,зелеиилом
и бистрим потоцима. Заједно. са Подзвизлом Врнограч је припадао
племену | Крешчићи,,који се 1547. године ставише ‘п бд заштиту. ба-
на Николе Зрињског, како би се лакше одупријели учесталим тур-
ским провалама. У другојполбвшда XVI вијека Крешчићи су одав-
де иселили и растурилњсепб Хрватској.’ г./1;Чг-»7*' к° 1 1
;;! Око тадањег. Врнограча водиле. су се жестоке борбе' .измећу
турских и аустријских граничара. Први пут су Турци заузели Врно-
грач 1562. да би га опет убрзо изгубили. Врнограч је тада'био чу-
ван 1са 541стражара и ТОО коњаника> о којиМа се бринуо'бан Ни-
кола ’Зрињски;: Други =пут ј.ТурцИ ј.заузеше Врнбграч 1577:1И осигу-
раше га са 60 коњаника и ;100 пјеШака,:али Та већ сљедеће године
опет изгубише. Како су 'ТурЦи; тадат'дрЖаЛИ1окоАне Градове Гвбз-
данско/ Зрин и Бојиу, ратно!вијеће ’у ;ГраЦу; је ’ ^дитло руке« од
Врнограча и Нодзвизда и Закл>учило да- се ти градови ;порушб>: јер
их је било немогуће бранити од 'Турака!'ПбДзвизД ■је’'ТаХа оггустиб,
а Врнограч задржаше Турци још краће вријеме.24 .шшогрГА н
:Након изградње Кладуше г1636. Турци дефишггивно запобједо-
ше Врнограч. Поткрај XVII вИјека (1683) Турци;су; изгубили Врно-
грач, али га опет преотеше слиједбће тодине, што је било признаТо
и Карловачким миром 1699. год.25 . /п/ л л: ;н//л л
/ ■ . Врнограчки град •— утврда ј е 'специфичан;п о ;томе ш то ;је по-
дигнут као господарски:дворац т— замак, / (за тадаЊе прилике) са
доста.:КОмфора.Дворац је фасполагао великим дворанама, ба,\ко-
нима >и кацелом. /Имао је ;и своју кулу са:окрутлим троцртом :по-
пут Сокоца и Језерског. Врнограчки град има облик правилног. че-
тверокута на ■Чија су три угла поставлене округле куле, а на чет-
вртом квадратичНа, кула. .Троструки; бедеми> гвисоки Тмјесгимично
12 метара,/давали:су ;Граду. чвркггину и појачавали његову бдбрам-
бену моћ.. ,Угград се ^улазило са источне и рападне стране,ч -ј
1> У унутрашњости града,; у ■малом дворишту^ налазила. ;се м ,ча-
трња (сада засута). ОкоАне просторије за становање имале/су; два
спрата. У граду је постојала дрвена џамија, која је дотрајала и
сруш енајкрајем.протлог;вијека, п *л гллг:к'л
. Ј«'(>!.' Н ВВОПСТО /ПЛОЛ 1■Л/'Г/. 6* 1/Ј Ј,ЛЛЛјТ:-' ХЈПшбг/ЛТО \ П С?/П
* Трухелка, Наши градови, стр. 40. ------
а Лопашић, Бихаћ. стр. 260/ ШППП/Т.;*; 7 и 5/:')/, ШЛ./.сјП
256
СУЛЕЈМАН СМЛАТИБ: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦШЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
Иако »зуб времена« чини своје, зидине врнограчког града —

замка су још доста добро очуване. Приступни простор и унутраш-
њост су обрасли у коров. Добро су очувани зидови двију просто-
рија приближних димензија 5x8x3 м и 10x15 м.
С обзиром на доминантан положај овог објекта на каменитом
узвишењу и добре везе са долином Уне, Банијом и Кладушом, тре-
бало би нешто подузети за санирање, конзервирање и функцио-
нално кориштење расположивог простора у старом граду. За по-
сјетиоце са стране посебан је ужитак посматрати ванредно лијепу
панораму околице.
Нека села на подручју Врнограча захваћена су након ослобо-
ђења значајним демографским и другим промјенама.
Село Г л и н и ц а бил>ежи након ослобођења сталну депопула-
цију због исел>авања. Укупан број становништва опао је у овом
селу од 444 у 1961. на 297 становника у 1971, односно за једну тре-
ћину. Мећу становништвом пописаним 1971. године било је 37,4%
досељених (111 лица) углавном из околних села исте оппггине.
Б у к о в л» е биљежи благ пораст становништва усљед досеља-
вања новог становништва из Тодорова, Мале Кладуше, Слапнице
и Подзвизда. Село Буковље је било раније у саставу Глинице.
У селу П о љ а н а досељено становништво чини 43,5% (313
лица). Унаточ досељавању новог становништва из околних села,
укупан број становништва се, ипак, није повећао у периоду 1961.
до 1971. године, већ смањио за 1%.
Врнограчу као школском центру гравитира више околних се-
ла: Босанска Бојпа, Буковл>е, Збориште, Стабанџа, Црваревац, Ше-
становац, Доња Слапница, Елезовићи, Глиница и Градина.
На овом подручју је прије рата постојало само пет основних
школа и то у: Врнограчу, Босанској Бојни, Глиници, Стабанџи и
Зборишту. Након ослобођења отворено је шест нових четверораз-
редних основних школа у селима: Буковље, Црваревац, Доња Слап-
ница, Елезовићи, Градина и Шестановац. Од наведених школа три
су осморазредне (Врнограч, Босанска Бојна и Црваревац), док су
остале четвороразредне.
Б о с а н с к а Б о ј н а са Градином чини посебну мјесну зајед-
ницу са 350 домаћинстава и око 1300 становника. Оба села су по-
сљедњих година захваћена депопулацијом, тј. смањивањем броја
становништва због исељавања. Тако је Босанска Бојна између два
пописа 1961—1971, »изгубила« 19,3% становништва, не узимајући
у обзир природни прираштај, а у Градини је забиљежен »мањак«
становништва од 14%.
С подручја Босанске Бојне иселиле су након 1945. бројне по-
родице28 у Војводину: Самоиле, Вујасин, Бероње, Опачићи (2), До-
шен, Грмуша (3), Ромићи, Војиновићи, Селак, Раказ (3), Букићи
(3), Новаковићи, Исак, Бенићи, Башићи, Пилиповићи (4), Залићи,
Угреновићи (3), Бурсаћ (3), Медићи, Мудринићи (3), Остојићи,17
* Подаци пртеупљени анкетирањем в а терену.

17 Историјски зборних 257
ИСТОРИЈСКИ ЗБОРНИХ
Сријемци (4). Наведене породице иселиле су углавном у: Ратково,

Остојићево, Панчево, Зрењанин, Нови Сад, Вршац, Руму и Инћију.
Мањи број породица иселио је у Загреб, Београд, Сисак, Ри-
јеку, Петрињу, Вргинмост, Глину и Велику Кладушу (Вајагићи,
Зорићи, Шевићи, Букићи, Радићи, Бурсаћи, Гак). Било је поједи-
начних исељавања још у Њемачку (Паћен и Мишковићи) и у Ау-
стралију (Раказ и Бероња).
Првих година након ослобоћења исељавање је било организо-
вано (»колонизација«), а у каснијим годинама одвијало се стихиј-
ски, односно појединачно. Од исељених вратило се само шест до-
маћинстава.
Посљедњих година су доселили: Нерани (двије породице) из
Чемернице у Бојански Луг, Башићи из Чемернице у Чејрек, Ши-
мићи из Далмације, Циндрићи из Шмрековца, дакле скоро сви с
подручја исте општине.
Због исел>авања становнипггва из Бојне и Градине стално се
смањује и број дјеце у првим разредима основне школе. У 1965.
години било је у првом разреду основне школе у Бојни уписано
42 ученика, а 10 година касније само 10 ученика. У 1974/75. школу
у Бојни је похаћало 189 ученика распорећених по разредима овако:
I 10 ученика, II 12, III 12, IV 13, V 39, VI 44, VII 33 и V III 26
ученика.27
Босанска Бојна је електрифицирана 1963. У селу има десетак
ТВ пријемника, 13 трактора, једна вршалица, 17 електричних кућ-
них млинова и два аутомобила. Радио-пријемник има готово свака
кућа. Село се снабдијева водом с извора којих овдје има доста,
или из чатрња дубоких 10—12 метара.
Изградњом ч пуштањем у рад нове перадарске фарме »Агро-
комерца« (1976) учињен је крупан корак на осавремењивању по-
љопривреде на подручју Босанске Бојне.
Село Г р а д и н а (723 становника 1971) има око трећину
(31,8°/о) досељеног становништва. Из овог села иселили су у Вој-
водину: Дмитровићи, Грубори, Јелићи и Јарићи. Посљедњих неко-
лико година у Градину се доселило 14 нових породица, углавном
из сусједних села исте општине (Мујагићи 2 породице, Велићи,
Диздаревићи, Шабићи, Ахметашевићи, Натићи, Буковац, Чутурићи,
Чаушевићи, Бркићи, Алибегићи, Бегулићи и Џаферовићи, по једна
породица).
Мјесна заједница З Б О Р И Ш Т Е на ширем врнограчком под-
дручју обухвата четири села: Црваревац, Чаглицу, Стабанџу и Збо-
риште — са укупно 453 домаћинстава и 2.830 становника (1971).
Најмлаће самостално насеље је Црваревац, који је раније био у
саставу Чаглице, док се остала три села сматрају старијим.
У послијератном периоду и ова је Мјесна заједница била за-
хваћена исељавањем у Сријем и Војводину, у првим годинама ор-
ганизовано (»колонизација«), а касније се одвијало стихијски.
37 Подаци добијени у Дирекцији школе Босанска Бојна.

I
СУАЕЈМАН СМЛАТИЕ: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦИЈЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
У Ц р в а р е в ц у је дошло до знатне измјене становништва

усљед исељавања у Војводину и досељавања новог становништва
из сусједне Чаглице, Поњевића, Бужима и других села. Село Црва-
ревац се темељито измијенило како по свом изгледу тако и по на-
чину живота становништва. Електрификација је проведена 1967,
а »приватни водоводи« снабдијевају 25 домаћинстава с оближњих
извора којих овдје има велики број. Црваревац нема више дрве-
них плугова, али има десетак трактора, 7 аутомобила, 20 ТВ-при-
јемника и у свакој кући радио-апарат. Многа домаћинства имају
још шиваће машине, хладњаке (фрижидере) и електричне штед-
њаке.
Занатство је слабо развијено (три ковача, два столара, и не-
колико зидара). Црваревац има 8-разредну основну школу, коју
похаћа преко 200 ученика.
З б о р и ш т е као сједиште мјесне заједнице има 166 кућа и
1030 становника (1981). Из овог села емигрирало је у поратним
годинама око 100 домаћинстава у вријеме колонизације и касније.
Приликом пописа становништва 1971. утврђено је да је овдје 63°/о
досељеног и свега 37°/о аутохтоног становништва. И овдје је досе-
љавало становништво углавном с подручја кладушке, цазинске и
босанскокрупске комуне. Од укупно 500 досел>ених лица, 284 (59°/о)
су с подручја кладушке комуне. Досељавање у Збориште је почело
1953. године и имало највећи интензитет 1961—1965. (230 досеље-
них лица.28)
Село Збориште биљежи такоћер сталан успон у побољшању
животног стандарда. Село је електрифицирано 1973. (80°/о дома-
ћинстава), а почела је изградња »малих водовода« (8 кућа). И ов-
дје свака кућа има радио-апарат, а ТВ-пријемник свако пето до-
маћинство. У селу има 10 трактора и 7 аутомобила.
Село Црваревац и Збориште смјештени су у долини Горње
Глинице, уз цесту Врнограч—Бужим—Отока. Раштрканост сеоских
кућа је знатно отежавала и поскупљивала електрификацију, а тре-
бало је изградити и два километра приступног пута. Било је так-
вих случајева да је за довоћење струје до само једне осамљене ку-
ће требало укопати 25 дрвених стубова.
С т а б а н џ а је село уз границу са Банијом (1981. 130 дома-
ћинстава и 868 становника). Након ослобођења из овог села се та-
коћер иселило доста становништва (око 85 домаћинстава) у Вој-
водину и Сријем (Темерин, Ратково, Рума). Непосредно након ра-
та колонизирано је 15 породица, а остали су исељавали касније.
Из Војводине су се вратиле четири породице у стари завичај.
Попис становништва 1971. забиљежио је у Стабанџи 57% досе-
љеног становништва. Око 90 нових домаћинстава доселило је углав-
ном из бужимских и цазинских села и из Тодорова.
У Стабанџи постоји 4-разредна основна школа од 1928, коју
похађа око 80 ученика. Сеоски пут Збориште—Стабанџа (8 км)
а Попис становништва 1971, миграциона обиљежја, књ. IX, стр. 70.
259
спаја Стабанџу са цестом Врнограч—Бужим—Отока. Извори су

овдје чести, међу којима је најјачи Гаков поток, који би могао
снабдијевати водом читаво село. Властите водоводе има 7 кућа.
Стабанџа је електрифицирана 1971, што је омогућило знатан по-
раст животног стандарда (20 ТВ-пријемника и увоћење кућанских
апарата у домаћинства). Занатство је неразвијено, заступљено је
само с једном ковачком радионицом. За остале занатске услуге
треба ићи у сусједно банијско село Жировац и др.
Село П О Д З В И З Д лежи измећу Кладуше и Врнограча, не-
што дал»е од цесте која спаја центар комуне с Врнограчом. На
купастом кречњачком хуму стоје опустјеле и релативно добро очу-
ване зидине средњевјековног града с напуштеном и дотрајалом
дрвеном џамијом и хоџином кућом. Стара утврда доминира про-
страном околицом, па ћемо у приказу овог насеља вратити се мало
у његову прошлост.
Подзвизд је један од најстаријих средњевјековних градова у
Босни, чија је кула сазидана још у X III вијеку. У кулу се могло
ући помоћу покретних љестава кроз улаз висок четири метра из-
над земл>е. Сличне куле, какву има Подзвизд, зидане су својевре-
мено и по другим европским земљама. Бедеме око куле изградили
су Турци. Кула је првобитно имала округао облик, али је касни-
јим поправцима и дограћивањем добила полигони облик.
Зид који опасује кулу има јајолик облик. Кроз капи-кулу, при-
слоњену уз вањски зид, улази се у град. Н а капи-кули стоји већ
оронула и напуштена стара дрвена џамија. У близини је стајала
посебна зграда величине 8x4 м, која је служила чуварима града
(стражарима). На западној страни града, у овећој згради, становао
је диздар (заповједник града). На најужем дијелу 1радског про-
стора налази се тзв. »Пашића кула« с улазом високим метар изнад
земље.
Стари град Подзвизд као веома вриједан споменик културе
ускоро ће доћи на ред за археолошка истраживања, санирање и
конзервирање. Ова културна баштина могла би се у савременим
условима користити и у туристичке сврхе, уз претходну одговара-
јућу адаптацију.
Око Подзвизда водиле су се борбе с прекидима читав један
вијек. Први пут освојише га Турци 1576. године, али га убрзо мо-
радоше напустити. Сљедеће године га опет освојише, а након го-
дину дана изгубише (1578). И током XVII вијека Подзвизд је при-
падао сад једној, сад другој зараћеној и јачој страни, да би га
Турци дефинитивно освојили 1670. Град је поправљан за султана
Махмуда I (1730—1754) »
Према једном аустријском извјештају из 1834. Подзвизд је био
добро чуван и брањен са четири топа. Његова ближа околица има-
ла је око 100 кућа и 200 бораца.*
* Н. Трухелка, Наши градови, Сарајево, 1904, стр. 51.
260
СУЛЕЈМАН СМЛАТИБ: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦИЈЕ V ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
Пишући историјски рад »Цазин и околица« Хамдија Крешев-

љаковић је забиљежио (по казивању Мехе Пашина Османагића,
учесника у отпору 1878) да је у августу исте године из Подзвизда
кренула посљедња чета од 24 друга да бране родни крај од Шваба.
На челу чете је стајао Омерко Мустеданагић, а бајрактар бијаше
Мумо Диздаревић.
У периоду НОР-а у Подзвизду је била смјештена партизанска
болница са 30 лежаја, која је радила у згради основне школе од
почетка априла 1944. до почетка јуна 1945. када је расформирана.
У овој болници су лијечени углавном лакши рањеници, док су те-
жи рањеници упућивани у централну болницу у Петрову гору, а
касније у Италију. Болницу је стално чувао партизански заштит-
ни вод.30
Подзвизд је данас сједиште Мјесне заједнице за 6 села (840
домаћинстава и 4.500 становника 1981). Овој Мјесној заједници
припадају сљедећа села: Клупе, Кумарица, Орчева Лука, Поникве,
Подзвизд и Рајновац. У Подзвизду је отворена 4-разредна основна
школа 1911. (сада је осморазредна). У поратном периоду отворене
су основне школе још у селима Рајновац и Поникве.
Подзвизд има мјесни уред и амбуланту од 1975. Село је елек-
трифицирано 1963/64. године, а нова школска зграда изграђена је
1969/70.
Иако на брдовитом терену, Подзвизд већ има око 15 трактора.
Занатство је слабо развијено (9 ковача и 6 столара) на подручју
мјесне заједнице. Како је подручје Подзвизда кршевито и познато
по понорима и другим крашким феноменима (вртаче, пећина у
Пецкој), то је и снабдијевање водом отежано.
На подручју Подзвизда су откривена налазишта барита, који
се овдје користи од 1933. године. Нова фабрика хидратног креча
изграђена је 1976. на локалитету Поникве. Рудник и фабрика за-
пошљавају око 200 радника.
Т О Д О Р О В О се развило у брдовитом дијелу комуне, на раз-
вођу Глинице и Кладушнице, уз цесту Врнограч—Тодорово—Кра-
кача, која се испод Скокова спаја с асфалтном цестом Велика Кла-
душа—Пећиград—Цазин. Приступни пут са кладушке цесте (Пури-
ћи—Тодоровски град) поправљен је 1973. и оспособљен за моторна
возила. Центар Тодорова има сталну аутобусну везу с Великом
Кладушом и Цазином.
Као сједиште мјесне заједнице, Тодорово представља гравита-
циони центар за шест села: Челињу, Мрцеље, Голубовиће, Тодо-
ровски Град, Тодоровску Слапницу и Вејинац, која заједно броје
1086 домаћинстава и 6400 становника (1981). Села: Челиње, Мрце-
љи и Вејинац била су до II свјетског рата само засеоци Тодорова.
Центар насеља је изван старих зидина, уз цесту ка Врнограчу.
Ту се налази основна школа, мјесни уред, здравствена амбуланта,
30 С. Јурић, »Партизанска болпица у Подзвизду«, Крајина бр. 707 од 20.

VI 1975, стр. 4.
261
ПСТОРИЈСКИ ЗБОРНИК
пошта, читаоница и неколико занатских, угоститељских и трговач-

ких радњи.
Четвороразредна основна школа (основана 1929) радила је
најприје у мектебској згради да би пред рат прешла у нову зграду.
Школа је послије рата прерасла у осморазредну основну школу.
Нова и савремено опремл>ена школска зграда са 10 учионица и
фискултурном двораном изграђена је 1976. У другим тодоровским
селима (Мрцељи, Челиња, Голубовићи, Тодоровска Слапница и Ве-
јинац) отворене су послије рата четвороразредне основне школе.
Снабдијевање водом је отежано. Први водовод изграћен је у
Тодорову 1938, али је убрзо престао да функционише. Становни-
штво средишњег дијела насеља користи се водом са извора »Ха-
синовац«, удаљеног 800—900 метара. У току су припреме за из-
градњу новог водовода. Постоји могућност да се вода са извора
»Хамам« пумпама изводи на Брдо Чардак, а одатле гравитацијом
у центар насеља. Поједина домаћинства имају властите водоводе.
Електрификација се проводи од 1957. и сада су сва села осви-
јетљена.
Брдовити терени Тодорова су врло погодни за воћарство; про-
изводе се шљиве, ораси, кестени и др. Развијена је и кућна ради-
ност — израда дрвених пољопривредних алатки и помагала (виле,
грабље, косишта, метле и др.). Производе се такођер ћилими и
поњаве.
Прије више од пола вијека (1925) у Тодорову је било 16 за-
натлија: 1 фуруџија, 2 ковача, 2 месара, 9 дунђера, 1 плужар, 1
ципелар, затим 1 трговац стоком, 1 кафеџија, 4 трговца мјешови-
том робом и 4 кириџије са запрежним колима.31 Данас је занатство
у опадању и сведено је на 2 меснице и 3 ковачнице. У селу раде
још двије гостионице и 2 продавнице за снабдијевање становни-
штва.
Атар тодоровских села је рашчлањен дубоким поточним доли-
нама. На потоцима су подигнути бројни млинови — кашикари, ко-
ји се у посл>едње вријеме мало користе. На тодоровском потоку
Опанковцу има 12 млинова са карактеристичним именима: Гор-
њак, Средњак, Новак, Стумрак, Трица, Палутан, Кукавица, Вар-
маз, Мишко, Главаш, Хозо и Либо. Осим Трице и Новака остали
млинови још раде у кишној сезони. На потоку Челињи су сљедеће
воденице (млинови): Табачки, Деветак, Спахин, Скендерац, Клам-
поровац и Хашића млин. На Бужимској Ријеци, испод млина Дво-
јаче, радио је млин Карабеговци са два витла (точка), од којих
су један користили Тодоровљани, а други Пећани. Млин је запу-
штен и пропао пред десетак година. На потоку Анћелији раде и
сад 3 млина: Горњи, Жљебоја и Мали.
Традиционално слаба повезаност Тодорова с околним мјести-
ма је један од фактора веома спорог социјално-економског прео-
в Карановић, Поуње, стр. 641.
262
СУЛЕЈМАН СМЛАТИБ: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦИЈЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
бражаја. Око 90% становншнтва живи од пољопривреде која, изу-

зимајући воћарство, нема повољне услове за развој. Аграрна пре-
насељеност је овдје јако наглашена, због чега вишак радне снаге
мигрира највише у Словенију и Хрватску. Посљедњих година зна-
тан број породица преселио је из Тодорова у Црваревац, Стабанџу,
Глиницу и Велику Кладушу. То је утицало на успоравање прира-
штаја укупног становништва у свим селима, изузев Вејинца.
Зидине средњовјековног града (Новиград, Тодор-Нови) данас
су у сасвим рушевном стању. Још до пред други свјетски рат окру-
гла кула је усправно стајала, начета и оронула, али није издржала
вишевјековну борбу с временским непогодама; напукла је и већим
дијелом се срушила. Унутар слабо очуваних бедема налази се ста-
ра џамија и неколико кућа.
Средином XVI вијека Тодорово је припадало бану Николи
Зринском, који је овдје имао своје каштелане од којих бијаше
најпознатији Михајло Дели-Тодор, који погибе у боју с Турцима
1560. По њему се Новиград прозвао Тодор-Нови, а касније Тодо-
рово. Турци су заузели Тодорово 1578.82 и кроз сл>еАећа три вијека
остаде у њиховој власти. Много географских назива (топонима)
подсјећа на становништво предтурског периода, као нпр. Марина
Главица, Анћелија, Јурјевац, Бурин Луг, Радиновац, Карлинац идр.
У једној султановој наредби из 1721. помиње се тврћава Тодо-
рово са 115 нефера (чувара) који су примали плаће од прихода
мукате из Скопља, Вучитрна, Софије и Нустендила.35
МА Л А К Л А Д У Ш А као централно сеоско насеље истиче се
најповољнијим саобраћајним положајем у долини Кладушнице, с
обје стране цесте Велика Кладуша—Цазин. Центар насеља је уда-
љен 7 километара од Велике Кладуше.
Од друпггвених функција централног насеља Мала Кладуша
има: мјесни уред, пошту, амбуланту и мјесну заједницу коју сачи-
њавају села: Главица, Грахово, Мала Кладуша и Марјановац, са
укупно 684 домаћинства и 4.000 становника (1981). Основна 4-раз-
редна школа постоји у Малој Кладуши од 1929, а након ослобо-
ћења отворене су школе у Марјановцу и Грахову. Приликом из-
градње нове зграде за осмогодишњу школу Грахово је »преотело«
Малој Кладуши ову друштвену функцију. У Малој Кладуши по-
стоји читаоница од 1965. и амбуланта од 1960.84
Како је подручје Мале Кладуше граћено претежно од мекших
и непропусних стијена, то су услови за пољопривреду и снабдије-
вање водом релативно повољни. Пољопривреда се постепено меха-
низира (30 трактора и 6 вршалица). На овом подручју има још
11 камиона, 27 аутомобила и 113 запрежних кола с гуменим точ-
ковима.*
и Р. Лопашић, Бихаћ и Бихаћка крајина, стр. 281.

и Видјети фусноту бр. 10.
* Подаци прикупл>ени анкетом.
263
Акција изградње »малих« водовода почела је 1971. и узима све

веће размјере. Око 30 домаћинстава у овој мјесној заједници до-
вело је воду до дворишта и у куће. Ову акцију солидарно проводе
засеоци и групе домаћинстава, која гравитационим падом могу до-
вести воду с оближњих извора.
Подизање нових кућа, стаја и сјеника добро напредује..
Електрификација насеља је почела 1962. године и до сада је
електрифицирано око 95% домаћинстава.35
Занатство је и овдје слабо развијено (2 ковача, 8 столара, 3
водоинсталатера). Граћевинарством се бави више зидара и тесара.
У пет трговинских радњи становништво подмирује основне потре-
бе. Угоститељство је заступљено са 3 гостионице.
Од 8 воденица на Кладушници ради их сада пет. Око 20 дома-
ћинстава посједује кућне електричне млинове.
У прошлости је Мала Кладуша дијелила судбину с Великом
Кладушом и другим пограничним тврћавама и насељима. За Малу
Кладушу су били значајни догаћаји крајем XVIII вијека, када је
Турска изгубила Цетин и још нека друга кордунска и личка мје-
ста. Тада се муслиманско становништво Цетина (Ризвићи, Кекићи,
Селимагићи, Латићи, Палићи и др.) населило у Малу Кладушу гдје
и данас њихово потомство живи. Због пренасељености и у потрази
за зарадом становништво ширег подручја Мале Кладуше исељава
у Велику Кладушу, у Словенију и друге развијеније области.
Мјесну заједницу В И Д О В С К А у брдовитом југозападном
дијелу комуне чине три села: Доња Видовска, Горња Видовска и
Јоховица са 317 домаћинстава и око 1900 становника (1981). Стари
сеоски пут (11,5 км), од Барака кроз Доњу и Горњу Видовску до
Јоховице, проширен је и поправљен, па су ова села сада боље по-
везана с главном саобраћајницом и центром комуне.
Атар села Видовске припадао је својевремено Пећком Граду
(данас Пећиград). Мећу власницима дијелова овог села био је и
Хасанага Пећки који је ту населио своје кметове. Постепеним исе-
љавањем породица и родова из Пећиграда формирало се село Ви-
довска, које се касније подијелило на Горњу и Доњу Видовску.
Од Пећиграда су први доселили Долићи и Кендићи, а затим Оме-
рагићи, потомци Омераге, сина Хасанаге Пећког.
Ј о х о в и ц а је такоћер млаће насеље настало на шумовитом
подручју које чини развоће измећу Коране и Кладушнице. Власни-
ци шума (Кудићи и Штурлићани) продавали су шуме досељени-
цима са Кордуна и из Лике, који су их искрчили пред више од
једног вијека и населили. V поратном периоду иселило је непгго
становништва у Војводину и Сријем, а доселило ново становни-
штво из Пећиграда и Кудића.
У Д о њ о ј В и д о в с к о ј је изграћена основна школа 1937,
а након ослобоћења отворене су школе у Јоховици и Горњој Ви-
м Податке добио у Мјесној заједници Мала Кладуша.
264
СУЛЕЈМАН СМЛАТИћ: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦИЈЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
довској. Садашња школска зграда у Доњој Видовској не може да

задовољи потребе овог школског подручја, па ће се градити нова
школска зграда.
Око 90% становништва ових села живи углавном од екстен-
зивне пољопривреде. Преображај села се огледа више у изградњи
нових кућа, а мање у коришћењу пољопривредних машина.
У кршу Горње Видовске, на врло приступачном локалитету,
налази се лијепа и интересантна пећина Хукавица, која би време-
ном могла да постане фактор развоја туризма у овом крају.
Ова мјесна заједница је најслабије опремљена друштвеним
функцијама (осмогодишња школа у Горњој Видовској).
Ш У М А Т А Ц је данас сједиште мјесне заједнице за три села:
Кудиће, Шабиће и Шуматац, са укупно 617 домаћинстава и 3.600
становника (1981). Овдје је лоцирана здравствена амбуланта и ос-
новна осмогодишња школа са 350 ученика. Шуматац и Кудићи
спадају у већа села кладушке комуне (са више од 1.000 станов-
ника).
Шуматац има повољнији положај у долини Шуматице и уз
цесту Кладуша—Цазин, док су Ш а б и ћ и и К у д и ћ и растуре-
ни по околним брежуљцима и брдима, Подручје села Кудића је
кречњачког састава, каменито и слабе плодности. Макадамски пут
кроз Шуматац у дужини од 6 км, просјечен 1931, у добром је ста-
њу. Тај се пут рачва у Горњем Шуматцу у два правца — за Куди-
ће и Мујакиће.
Шуматац је најприје припадао селу Шабићи које се развило
исељавањем становништва од Пећког Града и добило име по нај-
бројнијем роду Шабићи. Село Шабићи се дијелило на више засео-
ка: Селиште, Липовац, Мраваче, Горњи и Доњи Шуматац. Време-
ном се Шуматац издвојио и добио статус самосталног насеља.
На брдовитим теренима ове мјесне заједнице добро успијева
воће, нарочито ораси и кестени.
У послијератном периоду на овом подручју остварени су врло
лијепи резултати у електрификацији, школству и здравству, па и
на унапрећивању пољопривреде. Од 1963/64. год. електрифицирано
је око 80% домаћинстава и отворена амбуланта. Четвероразредна
основна школа почела је с радом у Шуматцу 1944. године, а у по-
ратном периоду прерасла је у осморазредну основну школу, коју
похаћа око 350 ученика.
Шуматац се снабдијева изворском водом добрим дијелом са
врела Шуматице у Горњем Шуматцу, одакле је изграћен водовод
до нове перадарске фарме.
На потоку Шуматици има укупно 17 млинова: Горња и Доња
Караула, Саставци, Липовац, Зулића млин, Новак, Дуратовац, Бер-
беровац, Сухаја, Диздаревац, Старац, Горњи млин, Двојаче, Оба-
швина, Мали, Дудића млин и Беговице млин. Кудићи имају 5, а
Шабићи 4 млина. Сви су млинови поредовнички, али их сада зна-
тан број не ради.
265
ИСТОРИЈСКИ 350РНИК
Шуматац има и око 30 занатлија: 7 столара, 8 тесара, 10 зи-

дара, 4 ковача и 1 колара. У Доњем Шуматцу је подигнута и једна
перадарска фарма »Агрокомерца« из Велике Кладуше.
К у д и ћ и »највише« село у кладушкој комуни развило се на
тзв. Пећким брдима, која представљају развоће Коране и Кладуш-
нице. Попут Шабића и село Кудићи су основали расељени Пећани,
мећу којима је било највише породица с презименом Кудићи, по
којима је село добило име.
Сеоским путем Доња Видовска—Јоховица—Кудићи и путем
Шуматац—Горња Видовска—Кудићи може се стићи у Кудиће за-
прежним колима и теренским моторним возилима. Оба путна прав-
ца су у изградњи.
Подручје села Кудићи припада зони покривеног крша с број-
ним вртачама и понорима. У граћи овог терена судјелују још
наслаге глине и глинених шкриљаца, па се извори36 јављају и на
странама брда и долина. Испод брда Кудића и Јоховице на сјевер-
ној страни извиру потоци: Шуматица, Хукавица и Алабашовац и
отјечу у Кладушницу, док са јужне стране извиру: Велика Јажа,
Штурлова, Поповац и Платница, притоци Коране.
На брдовитом терену Кудића оскудни су услови за пољопри-
вредну производњу, изузев воћа (шљиве, ораси, кестени и Ар.)-
Аграрна пренасељеност је овдје велика, па се становништво у по-
слијератном периоду исељава у Јоховицу, Шиљковачу (Кладушка
комуна), затим у Црнају и Гату, као и у сусједна кордунска села
Боговаљу и др.
Иако су Кудићи по страни од главне саобраћајнице долином
Кладушнице, осјећа се и овдје ехо оппггег напретка и преобража-
ја . То се најбоље очитује и огледа у електрификацији села (1971),
изградњи нове школе, у подизању нових и удобнијих кућа, као и
у урећивању приступних путева. У селу ради једна продавница за
снабдијевање становништва и месница. Занатских радњи нема, ни-
ти их је било прије рата.
Закључак
На крају разматрања о сеоским насељима и њиховој простор-

ној организацији и савременом развоју унутар мјесних заједница
могуће је издвојити и неке актуелне проблеме перспективног раз-
воја села, посебно оних која имају централне функције.
Подручје великокладушке комуне подијељено је на 12 мјесних
заједница. По броју становништва највећа је Великокладушка мје-
сна заједница са 11.000 становника (6.000 сеоско и око 5.000 град-*
* »Хуремагина вода« и »Хуремагина страна« (по предаји) зову се по

Козлић Хуремаги који је на путу за Кладушу, водећи браћу Хрњице, овдје
одмарао и напио се воде. (Карановић, Поуње, стр. 611).
266
СУЛЕЈМАН СМЛАТИН: ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦИЈЕ У ВЕЛИКОКЛАДУШКОЈ КОМУНИ
ско становништво), а најмање су мјесне заједнице: Босанска Бој-

на са 2 села и 1.300 становника и Видовска са 3 села и 2.000 ста-
новника.
Мјесна заједница Босанска Бојна издваја се од осталих најви-
ше по томе што је у периоду 1961. до 1971. године »изгубила« 15—
20% становншптва усл»ед исел»авања. Центар ове мјесне заједнице
има основну школу и здравствену амбуланту.
Центри сеоских мјесних заједница су врло неуједначено опрем-
љени друштвеним функцијама. У том погледу предњаче Врнограч
и Тодорово који имају: пошту, амбуланту, осмогодишњу основну
школу и мјесни уред. Врнограч има још и седмични пазар и раз-
вијенију привреду.
Аруги центри су слабије снабдјевени друштвеним функцијама
што показује слиједећи преглед:
— Подзвизд — амбуланта и осмогодишња школа,
— Мала Кладуша — пошта и амбуланта,
— Шуматац — амбуланта и осмогодишња школа,
— Збориште — амбуланта у Црваревцу,
— Босанска Бојна — осмогодишња школа и амбуланта,
— Видовска — осмогодишња школа у Горњој Видовској.
Мјесна заједница Видовска је најслабије опремљена друштве-
ним функцијама. V неким од наведених центара мјесних заједница
било би потребно отворити поште (нпр. у Подзвизду, Шуматцу и
Зборишту), а у Видовској бар амбуланту.
Услужно и производно занатство је углавном посвуда нераз-
вијено, а потребе становништва су све веће и наглашеније. Овом
привредном и друштвеном проблему требало би у развојним про-
грамима мјесних заједница дати одговарајуће мјесто и значај.
Снабдијевање сеоских насеља водом заслужује највећу пажњу
и требало би га, гдје год је могуће, рјешавати на широј друштве-
ној основи, тј. удруженим снагама. С обзиром на то да су сва села
електрифицирана, то је посвуда технички изводљиво.
Неке мјесне заједнице могле би већ сада да у своје развојне
планове и програме унесу и неке елементе »сеоског туризма«.
Велик број крајишких села је млаћег постанка и раштрканог
типа. То је ваљда један од »разлога« што се изгледу дворишта и
рационалнијем распореду господарских објеката није досад при-
давала одговарајућа брига.
Даљњи територијални и урбани развој наших села уопште, па
и села кладушког краја, треба усклаћивати са пропозицијама и
одговарајућим прописима о просторном планирању и урбанизаци-
ји, чувању и унапређивању човјекове средине.
267
N:
'
.Г
$|
|
'1*-
: ■■
1I..
*■
*11;
ПРИКАЗИ
БАН>А ЛУКА У НОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ (1878—1945), Зборник радова са

научног скупа одржаног у Бањој Луци од 18. до 20. новембра 1976. године,
Сарајево 1978.
У организацији Института за ис- Раздобље аустроугарске управе да-

торију у Сарајеву, Архива Босанске то је у радовима у којима се обра-
крајине и Музеја Босанске крајине ћују аустроугарска окупација 1878.
у Бањој Луци је од 18. до 20. но- (Мустафа Имамовић и Драгутин Па-
вембра 1976. године одржан научни вличевић), културно - просвјетне и
скуп посвећен новијој историји тога школске прилике (Митар Папић, Ри-
града. Извјештаји и дискусија са сто Бесаревић и Борис Кандић), прва
скупа објављени су у зборнику радо- радннчка удружења и синдикалне
ва под насловом »Бања Лука у но- организације (Недим Шарац и Сто-
вијој историји (1878—1945).« јан Кесић), лик и дјело Петра Кочи-
па (Ннвер Реџић и Стојан Томић) и
Као највеће градско насел>е и као бањалучки велеиздајнички процес
средиште Босанске крајине која има (Никола Поповић и Драган Живоји-
богату и по много чему особену тра- новић). Без обзира на то што неки
дицију, Бања Лука је занимљива и од њих обрађују наведена питања
захвална тема за истраживаче. У само дјелимично, ови радови пружа-
њену прошлост су уткани не само ју увид у основне токове историје
догађаји и појаве локалне природе Бање Луке под аустроугарском упра-
него и збивања која по значају пре- вом.
вазилазе узане оквире једног града У радовима који се односе на раз-
и уклапају се у шире историјске то- добље предратне Југославије, најпот-
кове. Због тога истраживање те про- пуније је обрађен револуционарни
шлости представља допринос обради раднички и напредни покрет. Њихо-
историјских појава и процеса како ви аутори (Миле Коњовић, Ибро И-
на територији Босанске крајине та- бришагић, Урош Недимовић, Ахмед
ко и на далеко ширем простору. То Хаџировић, Мнлорад Гајић, Милан
тотврђује и садржај поменутог збор- Вукмановић, Димитрије Бајалица,
ника. Душанка Ковачевић, Иван Јелић,
Гледано хронолошки, зборник са- Браиислав Вранешевић, Богдан Јер-
држи радове који обрађују поједина ковић, Александар Равлић и Нусрет
питања из три раздобља новије исто- Шехић) показали су да је Бања Лу-
рије Бање Луке: раздобље аустроу- ка између два рата била најснажни-
гарске управе, раздобље старе Југо- је средиште револуционарног радни-
славије и раздобље НОР и социјали- чког покрета на простору западне
стичке револуције. Изузетак пред- Босне. ТаЈ покрет је непрекндно дје-
ставља рад Николе Бабића у коме ловао све до избијања рата и поред
је дат пресјек историје Бање Луке репресивних мјера режима и живе
у новије доба, као и оцјена њеног акције политичких н других грађан-
мјеста и улоге у друштвено-политич- ских организација на његовом сузби-
ким збивањима западне Босне тога јању. Историјска слика међуратне
Бање Луке употпуњена је радовима
времена, те рад Бранка Петрановића који обрађују привредни развој гра-
који са методолошког гледишта раз- да и ширег подручја Босанске кра-
матра однос локалне, регионалие и јине, односно Врбаске бановине (Су-
опште историје на примјеру Бање лејман Смлатић н Божо Маџар), дје-
Луке и Босанске крајине у распону латност неких грађанских политич-
од 1918. до 1945. годнне. ких странака (Томислав Ишек и То-
269
мислав Краљачић) и књижевни жи- Народноослободилачки покрет. Иако

вот и књижевна струјања у граду изложен масовном усташко-окупатор-
(Бранко Милановић). ском терору, тај покрет је предво-
Раздобље народноослободилачког ћен нлегалном партијском организа-
рата и социјалистичке револуције о- цијом снажно дјеловао све до краја
бухваћено је радовима о улози Ба- рата. Ове чињенице о Бањој Луци
ње Луке и њених комуниста у устан- показују да је њен примјер изрази-
ку и НОР-у у Босанској крајини (Пе- то илустративан за сагледање улоге
ро Морача, Душан Лукач н Славко града у НОР-у и револуцији и да би
Одић), о илегалној партијској орга- даље истраживање тога примјера до-
низацији и Народноослободилачком принијело темељитијем проучавању
покрету (Душанка Ковачевић, Зага те проблематике у историографији
Умићевић и Драго Боровчанин), о НОР-а и социјалистичке револуције.
партизанским диверзантским акција- Допринос поменутих радова у том
ма и о мјесту и улози Бање Луке у погледу је неоспоран.
току НОР-а (Љубомир Бошњак, Миле Ако се посматра тематика свих
Трњаковнћ и Војмир Кљаковић), те радова објављених у збориику уоча-
о плановима усташа у вези са Ба- ва се да у њима преовладава обрада
њом Луком као средиштем НДХ, о прогресивних догаћаја, појава и про-
мјерама и дјеловању окупатора и цеса, те њихових носилаца. Обрада
квислинга на подручју Бање Луке је дата на основу резултата наше са-
(Рафаел Брчић, Антун Милетић, времене исторшмрафије и најновијих
Бранко Латас и Милан Обрадовић). истраживања. Уз то треба рећи да су
У овим радовима су документовано у неким радовима, чиј’и су аутори
приказани мјесто и улога Бање Луке били непосредни учесници историј-
у устанку и НОР-у у Босанској кра- ских збивања, уграђена и сјећања
ји н и и шире, као и у војно-политич- тих аутора на поједине догађаје.
ком систему окупатора и квислинга. Н а крају зборника је објављена
Бања Лука од почетка рата представ- цјелокупна дискусија у кој' ој су су-
ља веома важно војно-стратешко, по- дјеловали и научни радници и уче-
литичко и управно средиште окупа- сници револуционарног радиичког по-
тора и квислинга. У граду се нала- крета, НОР-а и револуције с бања-
зио јак гарнизон њемачких и усташ- лучког и ширег подручја западне Бо-
ких снага са штабовима крупних вој- сне. С обзиром на то да садржи кри-
них јединица, органи власти НДХ и тичке примједбе на поједине рефера-
моћаи полицијски и обавјештајни а- те и да даје неке нове податке и оц-
парат. Све те снаге биле су ангажо- јене о појединим догађајима и поја-
ване у борби против Народноослобо- вама, дискусија представља корисну
дилачког покрета у Јраду и западној допуну резултата радова објављених
Босни. Па и поред тога је Бања Лу- у зборнику.
ка била средиште за припремање ус- Зборник радова »Бања Лука у но-
танка на простору читаве западне вијој историји (1878—1945)« несумњп-
Босне. Њени партијски кадрови изла- ва је научна тековина. Његова поја-
зе из града и учествују у организо- ва представља значајан допринос у-
вању партизанских јединица широм познавању новије историје Бање Лу-
западне Босне. Готово цео предратшт ке и подстицај за даља, дубља и све-
партијски актив био је ата ж о в ан на странија истраживања.
том задатку. Али то није омело да
се у граду и даље развија илегални Томислав КРАЉАЧИН
270
ПРИКАЗИ
Б. БОКАН, ЕДИЦИЈА САНСКИ МОСТ I, II, III, СО, Сански Мост
Кад се неко прихвати посла да и топионнце метала. Посебно мјесто

напише монографију и хронику јед- у склопу ових налазишта заузима
ног 1рада, онда то заиста може пред- римска топионица у Шеховцима.
стављати подухват. За такву тврдњу Констатујући да за раздобље »од
има више разлога, али ћемо навести IV стољећа наше ере до средњег ви-
најважнији. Наиме, истраживање ло- јека нема података«, а да је средњи
калне историје може имати првораз- вијек најслабије истражен, аутор по-
редан значај за истраживање регио- чиње излагање о Доњим Крајима у
налне, а често и опште историје. Ово чијем се склопу налазила данашња
је тачно само под условом да истра- санска општина, Видљиво је да су
живања имају одрећену коректност се на овом подручју налазиле жупе
и стручност, односно да је све раће- Сана и Мрен, док се за жупу Лушци
но према начелима и достигнућима не може утврдити тачна локација,
савремене марксистичке историогра- али се по аутору највјероватније на-
фије. лазила на подручју данашњег села
Пред нама је Е д и ц и ја С а н с к и Отиш.
Мост настала из потребе »за публи- Каменград, један од најзначајни-
кацијом у којој би били цјеловито јих средњовјековних градова у овој
обраћени и сачувани подаци о уче- области, Турци су коначно заузели
шћу становништва санске општине у 1574, кад је постао и средиште исто-
народноослободилачкој борби 1941— имене нахије. Упоредо с постојањем
1945. године«. Првобитно је планнра- ове нахије, аутор наводи постојање
но да се уводним дијелом прикаже нахије Сана која је захватала села
прошлост ове општине од најстари- са обје стране ријеке Сане, сјеверно
јих времена до јула 1941, али је ау- од данашњег Санског Моста. Градови
тор својим истраживањима »у земљи који су поред Каменграда постојали
и иностранству прикупио историјску за вријеме турске управе су Стари
граћу која је омогућила темељнтиј ' Мајдан и Вакуф или Кулен-Вакуф,
о"-раду прошлости^ санске општине*, за који се тврди да је раиији град
па јо одлучено да се објаве двчје Сана. Из сачуваних докумената види
книге: се да су ови градови добијали или
— Монографија општине Сански губили на значају у зависности од
Мост, у којој ће бити обраћен исто- стања у којем се тог тренутка нала-
ријат од најстаријег доба до јула зио Босански пашалук. Један од нај-
1941; вриједнијих докумената којима се а-
— Хрокика општине Сански Мост утор користио приликом обраде ових
у НОБ-и 1941—1945. године, у којој градова јесу извјештаји аустријског
ће бити обраћено учешће становни- заставника Божића из 1875. године.
штва ове општине у НОБ-и и соци- Извјештаји су исцрпни и прилично
јалистичкој револуцији. тачни, а своју пуну вриједност доби-
ли би супростављањем и допуњава-
У уводном дијелу прве књиге дат њем са другим изворима.
је кратак али веома значајан гео-
графски опис подручја о којем је ри- Поглавље Сана и околина у XVII
јеч. Оно је иначе било насељено у и XVIII стољећу завршава се прика-
праисторији, о чему нам говоре ос- зивањем кула, оџака, чардака, палан-
таци прошлости на неколико значај- ки, караула и ханова. Дио о насе-
них локалитета: Хрустовачка пећина, љима и становништву дат је исцрпно
праисторијска некропола у Санском уз обилно коршнћење дефтера из то-
Мосту, те неколико више или мање га времена.
значајних градииа. Кад се говори о Раздобље временски ближе истра-
античкој историји треба нагласити живачу било је готово увијек богати-
да су ови крајеви имали велики зна- је и бројем и вриједношћу сачуваних
чај за римску привреду, прије свега извора. Ова законитост није могла
због налазишта жељезне руде. Из тог мимоићи ни Сански Мост кад су у
питању XIX и XX вијек до 1941. го-
разлога је могуће да се на овом те- дине, како је аутор периодизовао по-
рену наиђе на многобројне руднике сљедње поглавље прве књиге. Тако
271
су се извори махом везали за све Стање се само донекле побољша-

оне бурне догаћаје који су вијеко* ло доласком Аустро-Угарске у одно-
вима потресали напаћену Босну по- су на раздобље турске владавине. На-
чевпш од покрета бегова и капетана име, сељаштво је задржало претход-
1831—52, преко буне 1858. до устанка ни статус, а самим тим и тежак п о
1875. године. Поред осталог, из њих ложај. Међутим, у неким привред-
читамо о мајданском капетану Цери- ним гранама осјећа се већа живост
ћу за кога је везан привредни успон (саобраћај, шумарство и посебно тр-
Старог Мајдана, посебно кад је ри- говина) чиме су отворене могућно
јеч о вађењу, топљењу и обради же- сга сезонског запошљавања неквали-
љезне руде. У прољеће 1851, кроз Ста- фиковане радне снаге. Али на под-
ри Мајдан је прошао и сераскер Ла- ручју котара није било индустрије,
тас. Он је иначе у раздобљу 1850—53. а затворен је и рудник жељезне ру-
спровео реформе по којима је Восна де у Старом МаЈдану. Радништво је
као ајалет подијељена на кајмакам- било малобројно и слабо организо
луке и мудирлуке. У склопу бихаћ- вано, али треба истаћи штрајкове
ког кајмакамлука налазио се мудир- сплавара кз Чапља и занатских рад-
лук Стари Мајдан. Сански Мост је у ника из Санског Моста, организова-
исто вријеме био чаршија с тврћа- них у склопу генералног штрајка
вом и педесетак кућа. 1906. године.
Буне у 1857. и 1858. биле су вјес- Сански Мост је дочекао први
ници силних немира који ће се у свј етски рат хапшењем виђенијих
љето 1875. претворити у снажан ус- Срба који су интернирани у логор у
танак. Мећутим, тек у марту 1876. Арад. Уз то Ј*е извршена и масовна
појавили су се устанци на Грмечу мобилизација, те се велики број љу-
који је у току тих немирних година ди из овог краја нашао на фронто
постао сталан збијег за народ и по- вима Италије, Русије и Србије. Огро
приште борби против Турака. Према ман број пребјегао је Србима и Ру-
аутору, у устанку су учествовали се- сима тако да их је, према непотпу-
љади из »25 села и неколико бораца ним подацима, само у српској војсци
из Старог Мајдана и Санског Моста«. око 250 имало статус добровољца. У
Мећутим, сви ови немири одиграва- овом крају Ј'е било много тзв. зеле-
ли су се у посебним економско-соци- ног кадра који је својим акцијама
јалним, националним, просвјетно-кул- представљао сталну сметњу власти-
турним и вјерским условима, за које ма, па је изгледало као да су били
је аутор могао да утврди да су били претходница у рушењу Аустро-Угар-
изузетно тешки и да се нису разли- ске и формирању нове власти које
ковали од осгалих дијелова Крајине те започело 29. октобра 1918. избором
и Босне и Херцеговине. Народног вијећа и повјереника у се*
лима.
Након окупације, Сански Мост је Крал»евина СХС није могла да ри-
сврстан у трговиште и заједно са 78 Ј*еши све проблеме у БиХ који су би-
села ушао у оквире котара чије је ли баштина Турског Царства у Ау-
средиште било у Старом Мајдану. По стро-Угарске Монархије; не само
пописима које је вршила Аустро-У- што није могла него није ни хтјела,
гарска, број становника у котару је Наиме, проблемнма које Ј*е наслије-
стално растао (од 18.831 према првом дила придружили су се и таложили
до 38.422 према четвртом) захваљују- нови, пружајући вјерну слику ново-
ћи природном прираштају, досељава- створене државе. Слабо спроведена
њу или административном припајању аграрна реформа, готово натурална
неких села котару. Постотак станов- привреда на ситним посједима, те зе-
ништва по вјероисповјести је вари- мљораднички дугови били су одлике
рао у границама: православни 58,7°/* тзв. сељачког питања у Краљевини
—61в/о, муслимани 32—26V«, католици Југославији. Посљедица сталног оси-
9,3—12°/о. Према попису из 1910, ко- ромашења села огледала се и у стал-
тар је имао: земљопосједника са кме- ном повећању броја незапослених,
товима 273 породице са 1239 члано- нарочито у тренутку кад је криза
ва, без кметова 74 породице са 227 захватила ионако слабо развијену ин-
чланова, слободних сељака 2.118 са дустрију. Сански Мосг и још пет сре-
10.946 чланова, кметова 2376 породи- зова Врбаске бановине нису имали
ца са 12.777 чланова. ниједно индустријско предузеће.
272
ПРИКАЗИ
Овакво стање у привредп, заједно проусгашки елементи. Босанска кра-

с неријешеним националним пита* јина, а са њом и Саиски Мост, била
њем, представљало је плодно тло за је на посебном удару усташког ре-
рад великог броја грађанских стра- жима. Терор, у првом реду физички,
нака на подручју Санског Моста. На- а потом пл>ачка, уцјене и притисак
ционална шароликост (по попису из за покрштавање Срба, то су одлнке
1931. било је око 30.000 Срба, око рада власти НДХ. Међутим, управо
15.000 Муслимана и о к о 7.000 Хрвата) је то изазвало цротивакције маса од
пратила је страначку. Срби су се о- којих је најпознатија тзв. ђурђевдан-
предјељивали углавном за земљорад- ски устанак. Са њом аутор, ако нз-
нике, радикале, демократе и само- узмемо небитан додатак »казивања о
сталце, Муслимани најчешће за ЈМО, догађајима и људима«, завршава Мо-
а готово сви Хрвати за ХСС. До дик- нографију о Санском Мосту.
татуре су најјачи били земљорадни- Хроника општине Сански Мост
ци чија је снага опадала, било због (двије књиге) почшве ђурђевданским
опадања моћи локалних страначких устанком, догађајем с којим се завр-
првака, било због терора режима, шава Монографија. Сам устанак о-
или пак због изборних закона. По* кончан је послије интервснције оја-
сланици санског среза бирају се од чаног њемачког батаљона масовним
1929. из редова странака које су би- стрељањем у којем су страдали се-
ле наклоњене режиму. љаци таоци из села Томине. Терор
Говорећи о радннчком покрету у је настављен свом жестином да би
санском срезу почетком XX вијека, врхунац достигао крајем јула и по-
аутор је нагласио да је он био слабо четком августа, кад су извршена
организован. Ова констатација важи стрељања српског живља из Санског
и за раздобље између два рата. По- Моста, Кљеваца, Лужана, Чапља, Ка-
стојале су двије синдикалне органи- сапнице, Подлужана, Старог Мајда-
зације: Синдикална подружница за- на, Усораца и других мјеста. У ме-
натлијских и других радника и Син- ђувремену је бивши сански срез за-
дикална подружница приватних на- хватио пламен устанка.
м јенгтеника и трговачких помоћника. Приказујући рад на припремама
Шумски радници у Грмечу били су за устанак, аутор полази од чтвени-
укључени у организацију радника у це да у санском срезу није било ор-
Бос. Петровцу и учествовали у штраЈ- ганизације КПЈ и СКОЈ-а, али ла се
ковима 1936. и 1937. године. Кроз лич- њихов утицај осјећао из крајева ко-
ност и дјело Симе Миљуша, истакну- ји су били ближи Санском Мосту, а
тог комунисте и револуционара, ау- у којима су те организације дједо-
тор даје приближну слику дјелатно- вале. Тако су посредним утицајем
сти комуниста на овом подручју. КПЈ, а дјелимично спонтано, текле
Партијске и скојевске организације припреме на војннм, политичким и
нису постојале, нити је било значај- организационим питањима. То се
нијег дјеловања комуниста, тако да прије свега односи на велики број
акција КПЈ у стварању Народног становника који се склањао од уста-
фронта, иако је имала подршку на- шког терора по шумама, очекујући
предних радника, ђака, студената и даљи развој догађаја, али спреман
сељака, никад није остварена у овом да се у сваком тренутку борбом су-
крају. Тако су Сански Мост и око- протстави непријатељу. Снажан ути-
лина дочекали рат и окупацију ула- цај на овако расположене масе има-
ском њемачких трупа у град 15. ап- ли су виђенији, често прогресивно
рила 1941. тодине. опредијељени људи, којп су и дали
Убрзо по проглашењу НДХ, у Сан- иницијативу за напад на нека непри-
ском Мосту је створен усташки »На- јатељска упоришта.
јродни одбор«. Неколико дана касни- Устанак на санском подручЈ'у по-
Је, 18. априла, усташе су преузеле чео је нападом устаника на жандар-
власт, формирале котарско поглавар- меријску станицу у Лушци-Паланцн,
ство и довеле своје истомишљенике а веома брзо се проширио на Једа-
на мјеста предСЈ‘едника општина. У- шиновне, Дабар, обе Јапре, Лукави-
поредо са овим измјенама дошло је це и Подвидачу. Па ипак је након
и до промјена у полицијском апа- почетног полета дошло до масовног
рату, пошто су и та мјеста заузели осипања људства из устаничких је-
13 Историјски зборвик 273
ИСТОРИЈСКИ ЗБОРИИК
диница. Неоспорно је да постоји ви- претежно била усмјерена на жељез-

ше чинилаца који су утицали на то, ничку пругу Сански Мост—Саница—
али је »основни узрок била одсут- Бравско и на сектор Каменград—Фај-
ност јединственог устаничког руко- товци—Виторог, гдЈ*е су изненадним
водства, слаба организација и наору- и снажним нападима наносили вели-
жање, неискуство и неукост у вође- ке губитке непријатељу.
н>у и командовању и одсутност, код Након састанка чланова КПЈ са
једног броја устаника, јасно одређе- подручја Грмеча половином октобра,
не политичке усмјерености«, конста- на коме је било ријечи о војно-поли-
товао је аутор. Међутим, најупорни- тичкој ситуацији, о заЈ*едничкој бор-
ји устаници приступили су оснивању би Срба, Муслимана и Хрвата, о за-
одреда, па су образовани Устанички дацима који стоје пред партијским
одред Мајкић-Јапра, Герилски одред организациј ама на терену, одржан је
Јелашиновци и Устанички одред Лу- састанак Штаба Крајинске дивизије
шци-Паланка. Овај последњи је фор- и Штаба партизанских одреда Сана-
миран након одржавања »Опште сје- -Крупа. Утврђено је да под коман-
дннце представника свих герилских дом Штаба постоје 24 одреда, Ко-
одреда« у Мајкић-Јапри. На сједници њички вод и Љубијско-приједорска
(били су присутни представници чета са укупно око 500 бораца. Тада
крупског, новског и санског среза) је формиран батаљон »Слободе« у са-
је изабрана заједничка Команда ге- ставу I бригаде НОП. Међутим, на-
рилских одреда Крупа-Сана. Поред кон приспјећа одлука из Столица, на
тога је одлучено да свако село орга- подручју Грмеча је формиран Први
низује одред, да се устаници назову крајишки НОП одред. Крај 1941. го-
герилцима, да се организује мрежа дине протекао је у војном и поли-
релејних станица и слично. тичком сређивању јединица и у ак-
Половином септембра, у Команду цијама које су омогућавале да се на-
герилских одреда стигао је Штаб оружају нови борци и прошири сло-
партизанских одреда за Босанску бодна територија.
крајину, а 20. септембра је организо- У првим налетима устаника сру-
вано савјетовање командира герил- шена је новообразована окупаторска
ских одреда коме је присуствовало власт у селима Подгрмеча која није
око 60 делегата. Анализирано је ста- никад ни ухватила чврст коријен у
ње у јединицама, успјеси, слабости и народу, Без јасних представа о орга-
тешкоће, те даљи задаци одреда. До- низацији и задацима које би обу-
несена је и наредба по којој је свако хватала нова власт, у почетку су са-
село требало да организуЈе чету или ме герилске јединице преузеле дуж-
вод. У складу са овом наредбом по- ности њеног носиоца. Међутим, већ
чело је формирање јединица тако да у Ј*есен се осјетила потреба за орга-
у раздобљу септемоар—октобар п о низованом влашћу у ослобођеним се-
стоје на овом подручЈ*у слиједећи од- лима, па су се почели оснивати од-
реди: Партизански одред Мајкић-Ја- бори претежно састављени од бора-
пра, Партизански одред Липник, Пар- ца из одреда. Тек по пријему упут-
тизански одред Слатина, Партизан- ства кој'е је донио Велимир Стојнић
ски одред Лушци-Паланка, Партизан- почињу се формирати сеоски одбори
ски одред Јелашиновци и Партизан- са више реда, уз бољу организацију
ски одред Мркаљи. »Иако су у ово и више једнообразности, па се тек
вријеме усганичке снаге попримале од тада могу сматрати првим клица-
чвршћу војну организацију и стајале ма нове народне власти у бившем
под јединственом војном командом, санском срезу. То ће се потврдити и
до окончања процеса изфадње уста- у наредним мјесецима кад се ства-
ничке војне организације проћи ће рају јединствени одбори за више се-
још око мјесец дана, и она ће тек ла и када се њихов рад проширује
крајем октобра, формирањем Првог и на политичку активност.
КНОП одреда, попримити свој конач- Једна од неопходности која се Ј*а-
ни облик, који се неће више суштин- вила у првим данима усгаика било
ски мијењати иако ће касније, фор- је организовање омладине с обзиром
мирањем бригада попримити виши на то да на овом подручЈ*у није била
организациони облик.« Што се тиче активирана ској'евска организација
активности герилских одреда, она је прије рата. Први актив СКОЈ-а осно-
274
ПРИКАЗИ
ван је 29. новембра за села Хадровци Срески комитет СКОЈ-а за сански

и Мракал»е; у исто вријеме почиње срез. Упоредо са овом активношћу
организован рад са женама које су настављен је рад на стварању НОО,
давале огроман допринос устанку. па је половином јануара основан и
И док су у првом дијелу књиге, први Општински НОО у Лушци-Па-
тачније од I до VII главе, приказани ланци. Мећутњм, сталан развој НОП,
развој и организација у санском Под- ширење и губљење слободне тернто-
грмечу, у VII глави је приказан ус- рије и слично, налагали су непреки-
танак у источним дијеловима среза дне територијалне п персоналне про-
(Трамошиња, Козица, Илиџа, Томи- мјене у НОО.
на, Кијево, Камичак, итд.) и развој Кад су у питању војне активности
НОП у неослобођеним подручјима до у овом раздобљу треба нагласити да
краја 1941. Према ауторовим истра- се интензивно радило на стварању
живањима, устанак у овим крајеви- нових јединица, тако да су у овим
ма почиње у јесен 1941, јер станов- крајевима оперисале веома јаке пар-
ницн ових села тек у октобру доби- тизанске снаге, па су и акције биле
јају прве штуре вијести о борбама јаче и смјелије, а успјеси значајнији.
сел>ака у Подгрмечу против неприја- Најжешће борбе воћене су у мају,
тел>а и о стварању партизанских је- јуну и јулу, кад су једшшце из Под-
диница. Прва група наоружаних бо- грмеча учествовале у ослобађању
раца који су прошли овим селима Приједора, да би потом у многим ак-
били су рибнички партизани. Након цијама онемогућавале непријатељу да
тога почиње окупљање сељака распо- изведе офанзиву на Козари. Порел
ложених за борбу и формирање Ко- осталог ослобоћена је Бос. Крупа,
зичког вода. Нешто касније форми- али дуго припреман напад на Сански
рани су и први НОО. До краја 1941, Мост није био успјешан. И док се
на овом подручју иема чланова КПЈ слободиа терпторија Подгрмеча стал-
и СКОЈ-а, нити су комунисти по за- но повећавала, а устанак већ олавно
дацима Партије радили на том тере- попримио обиљежје општенародног
ну. Тако се празнина у политичкој покрета за ослобођење, стање у ис-
активности одразила са доста нега- точним дијеловима санског среза ни-
тивности у развоју и дал>ем току ус- је било добро. Ова села су у залеђу
танка. нмала Мањачу са које су долазила
У 1942. годину, КПЈ је ушла са за- јака прочетничка струјања, што је,
дацима по којима је требало да се уз још увијек слаб рад КПЈ, довело
формирају нове и стабилизују посто- до четничког пуча у Козичкој чети.
јеће организације како по јединица- Оперативни штаб НОП и ДВ за
ма тако и у позадини. Битан трену- Босанску крајину био је смјепгген у
так за цијело раздобље биле су кон- Лушци-Паланци још од ослобоћења
ференције 15. децембра 1941. у Мај- Приједора. То је било условљено по-
кић-Јапри и 22. јануара 1942. под Гр- вољним развојем сптуације у Подгр-
мечом. Велики значај имало је и пар- мечу, као н његовпм положајем у
тијско савјетовање у Еминовцима о- Крајини. Из истог разлога је дошло
држано послије конференције у Скен- до марша пролетерских бригада у за-
дер-Вакуфу. Савјетовању су прису- падну Босну и стационирања Врхов-
ствовали командири, политичкн ко- ног штаба на овом подручју. Све је
месари, политичкн делегати, водници, то довело до још живље активности
чланови КПЈ и симпатизери, као и током љета и јесени, како по пита*
позадински радници, а разматрано је њу организовања нових јединица
стање које је настало услијед специ- (Друга крајишка НОУ бригада фор-
фичног дјеловања Италијана, као и мирана је у августу, а Шеста у окто-
проблеми које су својом појавом и бру преформирањем 1. крајишког
активношћу донијели четници. На* НОП одреда, да би у новембру биле
кон савјетовања је Окружнн комитет основане 4. и 5. дивизија које су деј-
КПЈ за Грмеч наименовао Срески ко- ствовале у склопу Првог босанског
митет за сански срез. Неколико дана НОУ корпуса), тако и у раду партиј-
касније одржана је Прва окружна ских и скојевских организација. Кра-
конференција СКОЈ*а за грмечки ок* јем 1942. годипе, Први босаиски кор-
руг на којој је било присутно око пус добио је задатак да ослободи
130 делегата. Ускоро је формиран и Сански Мост. Борбе које су вођене
275
тих децембарских дана биле су вео- Мећутим, аутору је успјело да кроз

ма тешке. И поред неколико сило- опис свих борби и кроз примјере
витих јуриша н борби у самом гра- страдања бораца и народа изнесе
ду, ово добро бран>ено непријатељско вјерну слкку догаћања у овом крају
упориште није пало. током IV непријатељске офанзиве.
Прву књигу Хронике, аутор завр- Из података (аутор даје бројчане по-
шава приказом рада НОО у Подгр- датке о звјерствима и штети које је
мечу (избори сеоских, општинских и непријатељ починио и поткрепљује
првог среског НОО), дјеловањел! Сре- приказнма појединих злочина) могућ-
ског комитета КПЈ, развојем сани- но је утврдити да је офанзива оста-
тетске службе и смотром 4. НОУ ди- вила језиву пустош у читавом Под-
визије 7. јануара 1943. у Јасеници. грмечу али је немогуће набројати ш>
јсдиначне подвиге бораца и подвиге
Година у којој су се десили дога- јединица. Међутим, довољно је нагла-
ћаји као што су IV и V непријател>- сити да су ове борбе омогућиле Вр-
ска офанзива, слом четника и Итали- ховном штабу да припреми против-
јана, те Друго засједање АВНОЈ-а, офанзиву коју су извеле Прва, Дру-
сигурно представља једну од најте- га и Трећа пролетерска, Девета дал-
лшх и одлучујућих година НОП-а. матинска и Седма банијска дивизија.
Босанска крајина није остала на пе-
риферији ових великих збивања; на- Тешке посљедице од офанзиве и-
против, као да су почела и завршила мале су партијска и скојевска орга-
се у њој. Офанзивом коју је непри- низација и органи народне власти.
јатељ започео почетком године (са По многим питањима требало је да
јбом аутор почиње другу књиге Хро- се крене готово од почетка. На ок*
нике) намјеравано је да се концен- ружним конференцијама у Хашани-
тричним наступањем на слободну те- ма (прва је одржана 1. марта, а дру-
риторију потисне главнина партнзан- га 17. маја) и на среској конферен-
ских снага на планине Пљешевицу и цији у Козину било је највише го-
Грмеч и да се ту уништи. Један од вора о стању послије офанзиве. На
иајјачих удара требало је да се из- конференцијама су утврћени задаци
веде из Санског Моста и Приједора у којима се захтијева хитно обнав-
у правцу Бос. Петровца. На подручју љање партијских и скојевских орга-
Санског Моста била је концентриса- низација, те појачана активност и у
на 717. њемачка дивизија, а на ли- једииицама и у позадини. Упоредо са
ннји Волиња—Приједор 714. њемачка овим приступило се и сређивању ста-
дивизија. Поред њемачких, на овом ња у јединицама које су претрпјеле
терену биле су распоређене и много- тешке губитке до извлачења са Гр-
бројне усташке и домобранске снаге. меча.
Почело је 20. јануара кад је непри- Након неуспјелих покушаја непри-
јатељ у зору из Санског Моста кре* јатеља да новим офанзивзма у апри-
нуо ка Врпољу и око подне ка Бра- лу очисти ово подручје од партизан-
јића Тавану и Бедовачи. Дајући у скнх снага дошло је до релативног
потпуности распоред јединица и ус- смиривања ситуације. То Је омогући-
танова НОВ, аутор напомиње да су ло да се задаци које су донијеле пар-
у Подгрмечу остала само три бата- тијске конференције у прољеће 1943.
љона VI крајишке НОУ бригаде. »На спроводе у дјело. Поред партијске,
слободној територији Подгрмеча вла- знатно је порасла активност СКОЈ-а
дало је схватање да је Грмеч неосво- и АФЖ-а, тако да је 20. и 21. сеп-
јив«. Значај Грмеча схватила је и ње- тембра у Хашанима одржана Прва
мачка команда, па је поред осталог обласна конференција УСАОЈ-а за
издала посебна упутства према који- Босанску краЈ'ину. Посебно је био
ма је цјелокупно становништво било интензиван рад НОО, којих је у то
изједначено с партизанима. Примјена вријсме било тридесет седам; аутор
масовног терора и уништавање насе- даје списак свих НОО на овом под-
ља биле су основне тачке у тим упут- ручју са свим измјенама коЈ’е су на-
ствима. Тешко је у једном приказу ступиле за вријеме и након офанзи-
књигг дати ма и најмањи осврт на ве. Срески НОО је такође претрпио
све оно што су преживљавали борци одређене измјене, а Окружни НОО
и становништво Подгрмеча тих дана за Поддрмеч изабран Ј*е 24. августа
у јануару и фебруару 1943. године. у Хашанима.
276
ПРИКАЗИ
Стање и у источним дијеловима опрезан. Но, чнни се да монографија

санског среза почело је да се побољ- и није могла да представља много ви-
шава од прол>ећа. Четнички утицај ше Јер аутор није стручњак ни за
је стално слабио, док је утицај КПЈ, један истражнвани период.
нарочито од доласка групе Јове Ви- Хроника општине Сански Мост
довића, био у сталном порасту. Акти- представл>ена је у двије књиге. Као
виран је рад Партије и скојевске ор- и за монографију и овдје важи кон-
ганизације, а накои ослобоћења Саи- статација да је аутор прикупио огро-
ског Моста интензивиран је и рад ман материјал, односно историјску
НОО. У другој половини септембра граћу о Санском Мосту и његовој
1943, одлуком Штаба Другог босанс- околини. Међутим, ако је за моно-
ког корпуса формираи је на овом те- графију прикупл>ена махом већ ис-
рену сански НОП одред. По препоруци тражена грађа, у хроници је дата пре-
ШтабаДругог босанског корпуса, ује- тежно неистражена. Ипак, ни ту се
сен 1943. приступило се припремама за није отишло много дал»е. Материјал
ослобоћење Санског Моста. Припре- је дат без много покушаја да се из-
ме су биле темел>ите (прикупл>ани су врши иаучна селекција којом би се
обавјештајни подаци, одржано је вој- дошло до највреднијих података, а
но савјетовање у Рибнику, разору- преко њих до значајиих сазиања. По-
жане су непријател>ске посаде у Љу« ред тога многи подаци иису добили
бији и Врпол>у, итд.), па Ј*е напад објашњење у иапоменама па ће се
био успјешан — град је ослобоћен будући истраживачи, без могућности
21. октобра 1943. године. провјере, морати да позивају на ау-
У X II и X III глави приказан је тора. И премда аутор сматра да се
сански срез од октобра 1943. до ко- пун историографски погодак није мо-
начног ослобоћења Југославије. Ри- гао дати, због недостатка извора, ми-
јеч је о активности НОО, партијских слимо да није у праву. Јер, оно што
и скојевских организација, Антифа- стоји пред нама је морс без обала.
шистичком фронту жена, итд. Посе- Од те масе велики број припада ме-
бна пажња обраћена је приказу рада моарској 1рађи, која, најчешће, није
Другог засједања ЗАВНОБиХ-а у Сан- довољно била подвргнута критици.
ском Мосту, избору и раду одбора Као да је аутор настојао у исто ври-
НОФ-а. Као додатак, поред осталог јеме да задовољи потребе научника
су дате биографије Народннх хероја и жеље појединаца да се њихова и-
из санског среза и списак бораца мена или догаћаји у којима су уче-
НОБ и жртава фашистичког терора ствовали нађу у једном оваквом дје-
санског среза током 1941—1945. који лу. Да ли је било потребно да се у
је аутор ставио на захтјев Одбора рад унесе све: бнтно и небитно. Же-
Едиције. ља да се да што више података од-
Уводни дио овог приказа носи у вела је Бокана у опширност која уве-
себи извјеске примјесе упозорења чи- лико умањује вриједност дјела. На-
таоцима, па се након овог нашег ле- нме, огроман материјал не само да
та кроз дјело Бранка Бокана (дјело нас спречава да дођемо до оних ври*
има 1666 страница) поставл>а питање: једности које дјело посједује већ је
да ли Ј'е аутор испунио напред наве- често онемогућно и самог аутора да
дене захтјеве, да ли је то уопште их изнесе. Мишљења смо да се та
могао и да ли се дјелу може дати грађа могла боље искористити — ма-
епитет подухвата. ња књига бољи резултат. Овако изу-
За монографију би се могло рећи чавање локалне историје није нам у
да представл>а покушај да се прика- потпуности омогућило да упознамо и
же један садржајан, мало обогаћен дубље сагледамо токове догађања
новнм научним сазнањем, пресјек и- значајне за регионалну и општу нс-
сторије Санског Моста до 1941. годи- торију.
не. Изузетак чине поглавл>акоја сеод- Кад се даје општа оцјена о
носе на раздобље од 1878. године, али Едицији Сански Мост треба поћи од
због некоришћења многих вриједних ауторове опаске у напомени моно*
докумената, рецимо документи из графше по којој, уколико она (мо-
фондова Архива Босанске крајине у нографија), без обзира на недоста-
Бањалуци за мећуратни период, и ту тке, »допринесе бољем упознавању
према неким подацима треба бити искуства из наше заједничке прош-
277
лости и побуди жел>у код млађих ис- а вриједне резултате ће мо добити у

траживача и историчара да свестра- заједници с другим документима из
није истраже све периоде исгорије наших архива. Чудно да је аутор
Санског Моста, онда сам ипак пости- пропустио да користи неке наше ар-
гао основни задатак«. Свако историо- хиве, прије свега Задарски, а на дру-
1рафско дјело, било оно добро или гој страни вршио је истраживања у
лоше, морало би да побуди заниман>е аустријском Државном архиву (Рат-
историчара, а често је својом поја- ни архив) користећи само Збирку
вом и подстицај за рад на тој про- историјских карата. По нашем ми-
блематици. Према добрим смо вјечно шљењу ово је само покушај да се
захвални, лоша често падају у забо- истраживању да легалитет који нема
рав чим се објаве или оповргну. Бо- оправдања.
каново дјело остаће трајно захвал>у* Стил којим је дјело написано је
јући, у првом реду, чињеници да беспријекоран. Чиста и јасна рече-
представља прву опсежну историју ница даје му квалитет који ријетко
овог краја и у њему се може наћи можемо да сретнемо у савременој
много неопходног материјала за да- историографији.
ља истраживања. Међутим, ријетки Н а крају покушајмо са неколико
покушаји научне анализе, и код моно- ријечи да одговоримо на постављена
графије и код хронике, су више плод питања иако је много тога речено.
интуитивности него научне обраде Прво, аутор је само дјелимично ис-
података. Ти подаци су прикупље- пунио у уводу наведене захтјеве, дру-
ни »у земљи и иностранству«. Код го, тешко да их је и могао испунити,
нас се, изгледа, усталило мишљење обзиром да би детаљна истраживања
да једиио страни архиви могу да и приближавање коначним резултати-
дају овјеру научном дјелу. Неоспор- ма захтјевала дуг временски период
но да архиви у иностранству посје- и рад већег броја стручних истори-
дују велики број вриједних докуме- чара, ако не и једну научну устано-
ната за историју наших народа. Али, ву; треће, дјело је подухват јер је
њихово коришћење је цјелисходно заиста огромно.
само онда кад се темељно истражују. Драган ДАВИДОВИК
ЗДРАВКО ДИЗДАР, РАДНИЧКИ ПОКРЕТ У ПОУЊУ 1929—1941,

»Веселин Маслеша«, Сарајево 1980.
У досадашњој историјској литера* њу, истраживању и проучавању ис-

тури о револуционарним кретањима торијских извора и литературе, јесте
и радничком покрету између два ра- Раднички покрет у Поуњу 1929—1941.
та у Босни и Херцеговини није било године.
цјеловитог рада који би обрадио рад- Први дио књиге за који би се мо-
нички покрет Поуња. Овај недоста- гло рећи да је прилично обиман у-
так је дјелимично отклоњен излас- вод, носи назив »Опћи подаци о По-
ком из штампе књиге Здравка Диз* уњу«. У њему је аутор по посебним
дара. Радећи у Регионалном музеју поглављима обрадио географски по*
Поуња у Бихаћу као кустос, Диздар ложај, становништво, просвјету,
је годинама вриједно прикупљао ма- здравство, пољопривреду, сточарство,
теријале о радничком покрету за ор- трговину, занатство, промет, индус-
ганизацију у којој је радио, а исто- трију и политичка кретања у Поуњу
времено истраживао архивску грађу до 1941. године.
Архиву Босанске крајине у Бањој Други и главни дио под називом
уци, Архиву Босне и Херцеговине у »Раднички покрет« подијељен је на
Сарајеву и многим другим архивским шест поглавља. На самом почетку го-
и музејским организацијама. Плод вори се о радничком покрету и пар*
тог дугогодишњег рада на прикупља- тијским организацијама у Поуњу до
278
ПРИКАЗИ
1929. године. Аутор тврди да се поче- низацији задала тежак ударац, али
ци радничког покрета и прве раднич- је није у цјелини уништила.
ке организације у Поуњу јављају У поглављу »Обнављање партијс-
крајем XIX и почетком XX вијека, ких организација у Поуњу«, аутор
а њихови носиоци су страна радни- обраћује дјеловање комуниста након
ци, углавном квалификовани који су провале 1932, успостављање веза из-
стигли у Поуње послије окупације међу бихаћке и загребачке партијске
Восне и Херцеговине. Д а раднички организације, те образовање и дје-
покрет већ на почетку добија класно латност организација КПЈ у другим
и политичко обиљежје потврћује о- мјестима Поуња. У овом поглављу се
бустава рада у неким фабрикама у описује и дјелатност комуииста у ле-
Дрвару 1. маја 1906. и образовање галним друштвима као што су Клуб
[ синднкалних и партијских (Социјал- академичара у Бихаћу и ногометни
демократска странка БиХ) организа- клубови »Јединство« и »Баск«.
ција најприје у Дрвару, а затим и у Положај радника и њихове акције
другим већим мјестима Поуња. По- у најзначајнијем раздобљу развоја
слије стварања заједничке државе радничког покрета у Поуњу дат је у
(Краљевпне Срба, Хрвата и Словена- поглављу »Раднички и синдикални
ца) 1918. године, и у Поуњу долази покрет у Поуњу од 1935. до 1939. го-
до политичких превирања, до обнав- дине«. И поред великог броја покре-
л>ања синдикалних и партијских ор- нутих акција и несумњивих успјеха
ганизација. Већ 1919. године постоји радничке класе, аутор констатује да
у Дрвару мјесна организација Соци- се њен положај крајем овог раздоб-
јалистичке радничке партије Југосла- ља све више погоршавао. Због такве
вије (комуниста), а такве организа- ситуације и дјеловања КПЈ у годи-
ције се током 1920. формирају у Би- нама послиЈ*е 1939, снндикална и по-
хаћу и Бос. Крупи. Након доношеља литичка активност постају све шЈтен-
Обзнане и Закона о заштити државе, зивннје, масовннјс и прогресивније.
радништво Поуња остаје без својих Посљедље поглавље носи иазив
класних организација, бива изложе* »Раднички покрет Поуња 1939—1941.
но притиску органа власти и његов године«. То је раздобље кад Поуње
економски положај се погоршава. поново захвата привредна криза ко-
У раздобљу Шестојануарске дик- Ј*а се посебно осјетила у »Шипаду« и
татуре и економске кризе, положај на Унској прузи, што се одразнло на
радника и цјелокупног становништва ЦЈ*елокупну радничку класу и сиро-
све више се погоршава. Радници По- машно сељаштво. Последње двије го-
уња се нису мирили са тешким ста- дине пред рат у Југославији, партиј-
њем и често су ступали у акције да ске и скојевске организације Поуња
га бар мало побољшају. Економска учврстиле су своје редове и постале
криза на подручју Поуња достигла главни носиоци многих акција усмје-
је врхунац почетком 1933; са ожив- рених на обнављање и јачање син-
љавањем привреде, наредних година дикалних организација и интензиви-
јача и раднички покрет. До обнав- рање борбе радничке класе за по-
љања партијске организације у Би- бољшање радних и животних услова.
хаћу долази већ 1931, и то након до- Аутор у закључку констатуЈ*е да
ласка Оскара Давича за суплента Ј*е раднички покрет у Поуњу, стално
француског језика у Реалну пшна- се развнјајући, постао »значајан дру-
зију и Бихаћу. Он заједно са Вјеко- штвени па и политички фактор« ко-
славом Чубелићем, радником из Би- ји је могао мобилисати готово све
хаћа, образује прву ћелију илегалне раднике Поун>а у екоиомску и поли-
КПЈ кра]ем 1931; у Ј*ануару 1932. фор- тичку борбу. То се посебио односи
мира се и Мјесни комитет КПЈ за на раздобље од 1935—19-41, када су
чијег је секретара био нзабран Да- синдикалне органнзације стекле а-
вичо. Интензиван рад Мјесног коми- фирмацију мећу радницима развија-
тета довео је до стварања око 20 ће- јући се у оквиру радничког покрета.
лиЈ*а у којима Ј*е било око 60 кому- Дјело Здравка Диздара Раднинки
ниста. Даља активност Мјесног ко- покрет у Поуњу 1929—1941. представ-
митета онемогућена је провалом у ља добар преглед развоја и дјелова-
партијској организацији Бихаћа кра- ња радничких организација, синди-
јем маја 1932; она је бихаћкој орга- ката и комунистичке партије Поуња
279
I
у раздобљу од Шестојануарске дик- них извора које је аутор користио,

татуре до рата. Оно нам омогућује а чувају се у више архива, музеја и
и упознавање са почецима радничког института, као и веома добре напо-
покрета у Поуњу, а пружа и солид- мене на свакој страни испод главног
ну основу за пшри истраживачки текста. Сматрамо да би индекс име-
рад о развоју радничког покрета у на и топографски индекс знатно у-
Поуњу до 1929. Посебну вриједност потпунили једно овакво издање.
представља попис до сада необјавље- Небојша Радмановић
Др ДУШАН ЛУКАЧ, ПАРТИЗАНСКА ЈАСЕНИДА, ИРО *Рад«, Београд 1979,
У издању Скупштине општине сукоба с властима који су нажалост

Бос. Крупа, Општинског одбора СУБ- стољећима обиљежавали историју не
НОР-а Бос. Крупа и ИРО »Рад«, Бео- само Подгрмечке Јасеннце него на-
храд 1979. године, изишла је из штам- ших народа уопште, пружајући тако
пе хроника др-а Душана Лукача Пар- многим завојевачима плодно тле за
тизанска Јасеница. На сто педесет њнхове освајачке намјере. Лукач спо-
страна и са преко тридесет фотогра- миње аустријско-турске ратове 1716
фија дата је аутентична слика дога- —1718, 1736—1739, 1788—1791, који су
Ваја из другог свјетског рата у Под- имали за посљедицу нову миграцију
грмечкој Јасеници, Хроника је ппса- хришћана из Јасенице и околине
на на основу архивске грађе, сјећа- преко Уне у Хрватску, те чувену бу-
ња преживјелих бораца, илегалаца ну против Турака 1875—1878. у којој
из рата, позадинских радника, омла- су узели учешћа и житељи Јасенице.
динаца, дјевојака и жена. Обиље и
разноврсност извора којима се писац Од 1878. године Јасеничани при-
користио дају слику цјелокупног зби- знају власт Аустро-угарске, а само
вања у Јасеници у току народноосло- насеље знатно се проширује досеље-
бодилачког рата; дају дјелу научну њем већег броја Личана. Лукач ка-
вриједност, па се оно тако прикљу- ж е да те исте породице насељавају
чује богатом мозаику изворних кази- данашњу Јасеницу. Након пропасти
вања о рату и револуцији народа Ју- Аустро-Угарске долази до стварања
гославије. Краљевине Југославије. Унаточ томе
Лукач најприје говори о Јасеници што је створена као јединствена др-
из најранијег раздобља. То је крај жава Срба, Хрвата и Словенаца, она
босанске средњовјековне самостално- нашим народима није донијела же-
сти, тачније вријеме првих турских љену равноправност нити већи при-
упада у предјеле Поуња, које је тада вредни просперитет. Што се тиче са-
било у саставу угарско-хрватске др- ме Јасенице, тек отварањем рудника
жаве. Упади су постали све учеста- боксита 1937. године у њеној непо-
лији у току XVI вијека тако да је средној блнзнни долази ро видљиви-
становништво Јасенице и околних се* јег напретка, а то је имало за по-
ла напуштало своја огњишта и бје- сљедицу и концентрисање радништва
жало преко Уне. У опустјеле краје- у чијим се редовима јављају први
ве Турци су насељавали становни- чланови КПЈ у овом крају. Податке
штво православне вјере из унутраш- о исторнји Јасеиице до почетка дру-
њости Босне, а касније, у XVII ви- гог свјетског рата Лукач је црпио из
јеку у вријеме слабљења турске мо- више извора. То су слиједеће књиге:
пи овдје се насељавало муслиманско Милан Карановић, Поуње у Бос. кра-
становништво и муслиманско станов- јини; Радослав Лопачић, Бихаћ и бп-
ништво из оних крајева у Хрватској хаћка крајина; Војислав Богичевић,
које су Турци напуштали. Присуство Историја развитка основних школа
народа двију различнтих вјера и тла- у Босни и Херцеговини од 1463—1918;
чења турских власти неминовно су Званични предратни статистички по-
доводили до међувјерских сукоба и даци о парламентарним изборима од
280
ПРИКАЗИ
1920. до 1935; Адмннистративна под- ло одлуку да се у ово подручје што

јела Врбаске бановине и друге. прије пошаље што већи дио партиј-
Писац није имао циљ да да дубљу ских кадрова. Од посебног значаја
анализу класних односа за вријеме био је долазак групе крајишких пар-
турске и аустро-угарске владавине; тијских руководилаца: Буре Пуцара,
намјера му је била да у кратким Шефкета Маглајлића и Вел>е Стојни-
цртама предочи читаоцу хронологију ћа. Тако је у Мајкић Јаири одржан
догаћаја у Јасентгци која су претхо- састанак партијских радника из Под-
дила народноослободилачкој борби. грмеча на челу са Шефкетом Маглај-
Лукач се детаљније задржава тек на лићем, а убрзо н састанак Окружног
догађајима у току НОР-а, а претход- комитета СКОЈ-а са секретаром Ра-
ни увод заокружује ово казиванл дом Врањешевић.
дајући му тако карактер хроннке. На О вој но-политнчкој ситуациј и у
тај начин добнли смо још једно ка- првим данима рата Лукач говори
зивање у низу многих које говоре о кроз сјећања Пере Мораче, Велими-
народноослободилачкој борби, а Ја- ра Стојнића и другах. Интересантна
сеничани заслужено и преко ове књи- су сјећања Вел>е Стојнића о смјена-
ге признање за свој допринос народ- шкој војсци која показује пут раз-
ноослободилачкој борби. воја и стварања првих партизанских
Приказујући страдања народа о- јединнца.
вог малог подгрмечког села која су О даљем раду Партије Лукач да-
нарочито била велика у току IV не- је веома прецизне податке. Сазнаје-
пријатељске офанзиве Лукач нам је мо да до фебруара 1942. године није
уједно приказао каква су страдања било партијских ћелија, па су глав-
нашег народа била ■уопште широм ни ослонци Партије чланови СКОЈ-а
Југославије. Подгрмечка Јасеннца је и кандидати Партије. Предочава нам
само један у низу примјера, једна њихов рад с омладином кроз форми-
честица у општем казивању у којој рање читалачких и васгштних група
су присутне све фазе и карактернсти- а такођер говори и о раду са жена-
ке рата и револуције у Југославији. ма кроз сијела жена, која представ-
Лукач даје комплексну слику цјело- љају први облик политичког рада с
купног збивања на подручју Јасенице њнма. У фебруару је формирана пр-
у ратном вихору 1941—1945. Он ва ћелија КП у Јасеиицама, а у мар-
до танчина описује психологију бо- ту 1942. године овдје је одржана Сре-
санског сељака; његову стољетну на- ска партијска конференција за Бо-
вику да поштује наређења која до- санско-петровачки срез. Крајем феб-
лазе од стране власти што ће га у руара 1942. године у Јасеници је пре-
првим даиима рата одвести под ус- ма директиви Обласног комитета
ташку каму, и истовремено урођени КПЈ за Босанску крајину извршено
бунт који ће проговорити у њему не- прикупљање бораца за Први проле-
што касније и одвести га на путове терски батаљон Босанске крајине, а
оружаног отпора окупатору и дома- марта 1942. године у дворишту осно-
ћим издајницима. вне школе у Јасеници биле су постро-
Нернјешено национално питање јене пролетерске чете Првог и Петог
које је присутно током цијелог по- крајишког НОП одреда, под коман-
стојања Краљевине Југославије у рат- дом Здравка Челара. Лукач даље би-
ним приликама добија облике брато- љежи одржање Прве окружне кон-
убилачког рата. Терор усташа над ференције СКОЈ-а за Подгрмеч у Лу-
недужним српским становништвом у шци Паланци од 21. марта 1941 за-
првим данима рата имао је за по- тим формирање Општинског комите-
сљедицу појаву одмазде у муслиман- та СКОЈ-а у Јасеници априла 1942, те
ским селима, а у редовима самих бо- дјелатност Агит-проп-а и његових нс-
раца јављао се и шовинизам. Такве такнутих чланова: Бранка Бопића,
појаве могле су бити ријешене само Скендера Куленовнћа, Никице Пав-
присуством и радом партијских рад- лића и Вилка Винтерхалтера.
ника на терену, међу масама. Њихо- Један од најзначајнијих догађаја
вом раду Лукач је посветио дужну и најсвјетлијих ратних успомена за
пажњу. У вези с тим говори о дје- Јасеничане била је смотра IV Краги-
латности Обласног руководства КПЈ ппсе НОУ бригаде коју је 7. I 1943.
за Босанску крајину које је доније- године извршио друг Тито. У књизи
281
налазимо цитате из говора друта Ти- ројству подгрмечког становништва.

та уз које су приложене фотографије Упоредо с тим дочарани су и злочи-
друга Тита за говорницом, крајиш- ни окупатора кроз злодјела надалеко
ких бораца на смотри, њиховог ору- познате дивизије Принц ЕУГЕН. Хро-
ж ја, народа који је присуствовао ника представља апел за мир јер при-
збору итд. казујући бесмнсао страдања недуж-
Драгоцјене странице у овој књи- ног сељаштва уједно показује и бе-
зи су свакако оне које говоре о ак- смисао рата.
тивности Јасеничана у позадини. То Посљедње странице књиге Лукач
су као прво сви облици помоћи на- је посветио данима након офанзиве
рода партизанским јединицама које када се радило на обнављању рада
су се формирале у овој средини па организација СКОЈ-а, АФЖ-а, КП, пи-
и другима, затим рад на просвјећи- онира и других које ће тек у љето
вању становништва, прихватању из- исте године обновити своју дјелат-
бјеглица и рањеника с других под- ност која је била прекинута IV не-
ручја, те стварању првих органа на- пријатељском офанзивом. Ове су ор-
родне власти, то јест, народноослобо* ганизацнје својим радом припремиле
дилачких одбора. одржање Прве општинске конферен-
ције КПЈ за Бос. Крупу.
Четврта непријатељска офанзива
показала је Јасеничанима ратни ви- У посљедњим годинама рата Јасе-
хор у правом значењу те ријечи. Не- ничани су посветили пажњу унапре-
пријатељ је стигао у сваки кутак на- ћењу здравства, образовању омлади-
ше земље па и у ово мало подгрмеч- не и другим важним дјелатностима
ко село. Цијелу офанзиву Лукач је које су због непријатељских акција
представио кроз сјећања преживје- добијале спореднији значај.
лих бораца и народа. Сјећања су у- Хроника др-а Душана Лукача
главном преузета из књига Подгрмеч представља свједочанство несебичне
у НОБ-у, Зборник НОР-а том IV, Бо- борбе нашег народа за слободу, за
санско-крупска општина у рату и ре- независност, за иову народну власт и
волуцији и друге. Она су утолико све демократске принципе које она
вјернија јер су праћена низом фото- носи у себи, приказану кроз примјер
графија попаљеннх села, измасакри- житеља малог подгрмечког села Ја-
раних жртава, промрзлих бораца итд. сенице.
То су странице које за сва будућа
покољења говоре о страдањима и хе- Нада Нуић
М. ВЕГО, ИЗ ХИСТОРИЈЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИ-

НЕ, »Свјетлост« ООУР Издавачка дјелатност, Сарајево 1980, стр. 502
Изласком из штампе ове књиге, и потпуно нов прилог хисториогра-

Марко Вего је поновно публицнрао фији наше средњовјековне повијес-
неке своје већ раније презентиране ти. Мада се увијек не морамо и не
радове нашој јавности, као да је још можемо сложити са аутором у њего-
Једном желио да сврати позорност вим закључцима, па чак ни онда кад
на своје малопримјећене, а у хисто- он сматра да је то једино исправно
риографији иекоришћене резултате и могућно рјешење, ипак бисмо мо-
до којих је дошао у свом дугогодиш- рали с више пажње и повјерења при-
њем раду. Томе је несумњиво придо- сгупити Вегиним радовима. При томе
нијела и чињеница да су му радови се могу користити његови резултати
разасути по страницама разноразних који су барем у области описа над-
публикација и дневних гласила, од- гробних камених споменика и транс-
носно мање познатих и тешко при- литерацији натписа на њима, неос-
ступачних локалних издања. Књига порно поузданијих од постојећих у ио-
свакако представља вриједан, али не нако оскудним студијама те врсте, па
282
ПРИКАЗИ
стога не видимо довољно оправданог натписа на католичкој Цркви св. Пе-

разлога да се они избјегавају и за- тра у Завали, па самим тим и новим
иемарују. закључцима који проистичу из реви-
Аутор је пробрани материјал по- дираног читања.
дијелио у четири дијела који у нн- Други дио под заједничким насло-
тердисциплииарној корелацији сачи* вом »Епиграфске студије«, како по
њавају једну тематску цјелину, док броју прилога (шест) тако и по па-
је у петом дијелу објавио списак не- гинацији (215 страна) представља нај-
објављених и објавл>ених радова и опсежнији дио ове књиге, који се те-
тако пружно нашим читаоцима сво- матски ослања на претходна разма-
је цјелокупно стваралачко дјело. трања, чувајући и даље мултидисци-
Краћи осврт на свеукупан научни плинарни генетички континуитет, у
рад Марка Веге дао је у »Предгово- чему аутор остаје досљедан и водећи
ру« овој књизи др Павао Анђелић. рачуна о интердисциплинарној рав-
У првом дијелу »Археолошка ис- нотежи између хисторије и њезшшх
копавања«, аутор је донио три рани- помоћних знаности.
је објављена рада који су настали У првом раду овог дијела »Хумс-
као плод уложених напора и знан- ка плоча најстарији ћирилски писани
ственог проучавања каиепих остата- споменик (X или XI стољеће) у Бо-
ка надгробних споменика у Херцсго- сни и Херцеговинн« (стр. 97—120), об-
вини. У првом од три прилога »Над- јавл>еном у Гласнику Земаљског му-
гробни споменици породице Сенкови- зеја у Сарајеву, нова серија XI, ар-
ћа у селу Бискупу код Коњица« (стр. хеологија, Сарајево 1956, Вего је по-
11—45), који је први пут објављен у дробно опнсао овај споменик. При
Гласнику Земаљског музеја у Сара- том је дао и исцрпну палеографску
јеву, нова серија XII, археологија, анализу слова, транскрнпцију и об-
Сарајево 1957, аутор је ревидирао по- јашњење текста, уклапајући све ос-
стојеће тумачење читања овог над- тале појединости у одређену повије-
гробника чнју је прнпадност везао сно-географску средину, да би на кра-
уз име добро знане хумске великаш- ју установио првобитну употребу гла-
ке породице, илустрирајући укратко гољице старијег облог типа прије ус-
повијесним чињеницама њезин хисто- вајања ћирилице на босанскохерцего-
ријат, да би на концу закључио да вачком територију, што је увјетова-
»породица Сенковић није била хере-
тична«. Дајућн опис цркве у Разићи- но непрактичношћу прве, односно
ма и налаза у њезиној унутрашњо- предностима друге.
сти, аутор у другом прилогу »Црква Други рад »Плоча са ћирилским
Разићима код Коњица« (стр. 46— натписом н ликом св. Петра из Сто-
, који је такођер објављен у Глас- на« (стр. 121—128), који је први пут
нику Земаљског музеја у Сарајеву, објављен у Нашим старинама, Сара-
нова серија X III, Сарајево 1958, за- јево 1960, представља ревизију чита-
кључује да је она грађена у »рустич- ња тог натписа, а сходно томе и за-
ном романском стилу«, док јој по- кључака који се намећу из ревиди-
станак датира другом половицом XII раног текста. Вего сматра да су и
или првом половицом X III стољећа, поједини католички свећеннци у Сто-
а њезину пропаст турском окупаци- ну, будући је ријеч о католичкој цр-
јом, односно другом половицом XV кви, »употребљавали у приватном жи-
сгољећа. »Археолошко ископавање у воту ћирилско писмо а можда и сла-
Завали« (стр. 61—93), први пут објав- венски језик у литургији«. Снагу св о
л>ено као и претходна два прилога у је тврдње, аутор непотребно умањује
Гласнику Земаљског музеја у Сара- сумњивим изразом »можда« према
јеву, нова серија XIV, археологија, за ово мишљење може наћи потврду
Сарајево 1959, посљедњи је прилог у у хисторијским изворима друге врсте.
првом дијелу, а садржи саопћење а- У оквиру трећег рада »Бирилски
уторових археолошко-истраживачких натписи из Херцеговине« (стр. 129—
резултата. Он се у начину рада не 141), којн је објавллн још 1958. у
разликује од претходних прилога у Гласнику Земаљског музеја у Сара-
којима преовлађује потребан опис ар- јеву, нова серија X III, археологија,
хеолошких споменика објашњених аутор устаљеним начином доноси о-
хисторијским подацима што је, схо- пис, анализу и читање натписа, те на
дно томе, резултирао новим читањем основу постигнутих резултата даје ре-
283
■ЧјТ —
видирану транслитерацију и ново У посљедњем прилогу »Средњовје-

прихватљиво читање споменутог нат- ковни бихаћки латински споменици
писа. У томе Вегин рад доиста заслу- XVI вијека« (стр. 290—312), који је
жује пажњу јер су његови резултати објављен у Гласнику Земаљског му-
на том знанственом подручју ипак зеја у Сарајеву, нова серија VI, Са-
!(; поузданији од постојећих исте врсте. рајево 1954, аутор је напустио гео-
У четвртом раду, који је објав- графски оквир којега се иначе стро-
љен у три наставка у Гласнику зе- го придржава у овој књизи. Описао
маљског музеја у Сарајеву за 1959, је 11 разних спомеиика из Бихаћке
1962. и 1964, под насловом »Нови и крајине чији нам подаци разјашња-
ревидирани ћирилски натписи из жу- вају одређене појединости политичке
пе Броћно у Херцеговини« (стр. 142— и воЈ*не природе овог краја у доба
276), аутор је уз текст ревидирао чи- снажног турског продирања на За-
тање већег броја натписа са 75 лока- паду у XVI стољећу.
литета. Поновном читању свакогпоје- Трећи дио књиге »О проблемима
диног натписа претходи исцрпан о- патаренства у Херцеговини« (стр. 315
пис самог споменика, палеографска и —408) говори о једном од најзамрше-
лингвистичка анализа, те хисторијат нијих шггања културне хисторије
и датирање споменика. Послије тога средњовјековне босанске државе о
слиједи транслитерација и према њој којем у нашој хисториографији по-
ново читање које за собом повлачи стоји бројна, али по научним објаш-
ревизију или допуну постојећнх за- њењима тог питања веома различита
кључака. У великој већини случајева литература. Томе Ј*е Вего посветио
кад је у питању читање натписа Ве- три тематски и генетички међусобно
ј I
го је, дао коначна или бар приближ- повезана прилога, али је приликом
но тачна рјешења која се уклапају у њихове израде занемарио резултате до
I• хисторијску средину и налазе потвр- којих су дошле и наша и страна хисто-
ду или објашњење у непобитним хи- риографија кад је ријеч о овом пи-
сторијским чињеницама. Међутим, тању, што га је завело на странпу-
има и таквих случајева у којима је тицу, па му закључци немаЈ*у снагу
| : аутор био суочен са бар засад, нерЈе- стварних доказа.
;
шивим тешкоћама и није могао дати У првом прилогу »Патаренство у
поуздано и коначно рјешење, због че- Херцеговини« у свијетлу археолошких
га нам нуди оно читање за које сма- споменика« (стр. 315—336), који ј е
тра да је највјероватније. Уважава- првн пут објавл»ен у Гласнику Зе-
јући ауторове примједбе, ипак, не маљског музеја у Сарајеву, нова се-
можемо прихватити његова уопћа- рија XVIII, археологија, СараЈ*ево
вања у закључивању која он изводи 1963, говорећи најприЈ*е о опћем оби-
једино на основу камених надтроб- љежју стећака као веома честих
них споменика, односно натписа на средњовјековних надгробних босан-
њима, чији је он без сумње добар ских споменика, броЈ*них у данашњој
познавалац. Херцеговини, Вего је приступио опи*
Ревизију читања представља и пе- сивању представа на њима, затим
ти рад »Раносредњовјековни латин- крижева у повељама и писмима бо-
ски натпис из Стона« (стр. 277—289) санскохумског поријекла, на основу
објављсн у Прилозима за повијест чега Ј*е дошао до закључка да се у
умјетности у Далмацији, Сплит 1961, дотичним случајевима не ради о бо*
али се од досадашњих разликује по санско-хумским херетицима. . . него
томе што му Ј*е текст писан латин- ортодоксним ВЈ*ерницима«.
ским словима, а кронолошки је ста- Други прилог »Патаренство у сре-
рији од већине ћирилских натписа дњовјековној Херцеговини у свЈ*етлу
истог поријекла. Вего је утврдио да ликовних остварења иа надгробним
се садржај натписа не односи на ду- споменицима« (стр. 337—382), који је
кљанског краља ктитора Дркве св. изведен као предавање у три настав-
Михајла у Стону. Закључку претходи ка на Радио-телевизији Сарајево 1975.
подробан опис споменика, анализа године, аутор је методскн обрадио
украса и њихово датирање, палео- на исти начин као и претходне при-
графска анализа натписа графија по- логе. Најприје је дао подробан опнс
јединих слова и датирање писања са- надгробних споменика у средњем ви-
мог споменика. јеку, а потом поЈ*единачно објашње-
284
ПРИКАЗИ
ње ликовних представа на њнма, из- торијској ономастици Херцеговине.

водећи закл>учак да »сама појава сте- И стари Славени су оставили видне
ћака и ликовна остварења на њима трагове својих вјерских увјерења
не иду у прилог било какве дуали- прије покрштавања, односно из по-
стичке вјероисповјести«, да то не мо- ганског раздобља свога боравка у но-
жемо тек тако прихватити као дово- вој домовиии, али знатно више тра-
л>ан доказ вјерске искл>учивости ко- гова потјече из каснијег времена по-
јим бисмо могли порицати постојање слије њиховог ВЈ'ерског преобраћења,
херезе у средњовјековној босанској о чему аутор опширно говори у овом
државн, него би то прије требало прилогу.
сматрати за израз вјерског синкре- Познавање овог гоггања на подруч-
тизма. Излажући дал>е своја запажа- ју Хума довело је Вегу до закључка
ња, Вего у облику претпоставки за- да је кршћанство на наведеном про-
кл>учује »да је разноврсна симболи- стору било снажно у предславенско
ка на надгробним споменицима у доба, али је континуитет прекинут,
средњовјековној Херцеговини, уисти- а интензитет успорен за одређено
ну кршћанска, без обзира на обред вријеме услијед продирања Славена
и црквсну организацију« (стр. 381). на Балкан.
Трећи прилог »Културни карактер »-СЈуЦаз Угћћозпа« (стр. 434—451)
некрополе Радимл»е код Стоца« (стр. је друга студија те врсте у којој ау-
383—408), објављен у Радовима 1И, тор даје нов прилог за познавање
Музеј града Зенице, Зеница 1973, за- овог питања на основу нових пода-
право представља потпун опис некро- така, али како сам каже, не улазећи
поле, њених налаза и представа на у њихову критичку оц јену. Оно због
њима, уз уобичајено ауторово обја- чега је одлучио да оојави овај рад
шњење. Закључци и у овом раду сво- јесу нови, досад мало примјећени и
де се на већ познату тврдњу о конфе- кориштени подаци. Ако бисмо сада
сионално ортодоксно оријентираним сажели те резултате моглн бисмо их
власницима некрополе, односно о од- свести на тврдњу да је Врхбосна пр-
рицању херезе уопће у средњовјеков- вобитно била варош с тргом, одно-
ној босанској држави. Кад је ријеч сно претеча данашњег Сарајева. Врх-
о овоме, истина, крајње сложеном босна је имала најмање два утврђена
питању, Вего слиједи оне хисторича- мјеста која су служила за обрану
ре који су у »Цркви босанској« гле* граћана у случаЈ*у опасности, а бнла
дали правно независну народну цр- је и сједиште жупана, босанског би*
кву са властитом хијерархијом и ве- скупа и његовог каптола.
ликом потпором у домаћој феудалној У трећој ономастичкој студији
класи јер су обе у хитно измијење- »Три повеље о посједима херцега
ном распореду међусталешких одно- Стјепана Вукчића Косаче« (стр. 452—
са и обавеза према све моћнијим вла* 486), објављеној први пут у Мосту
дарима, љубоморно чувале већ давно бр. 19, Мостар 1978, Вего се позаба-
заборављене и толико пута кршене вио питањем утврђивања и означава-
»слободштине и права«. Међутим, оп- ња оних мјеста која се помињу у на-
тужбе вјерника »Цркве босанске« од- веденим исправама, о чему је имао
носе се прије свега на њихова дог- резултате ТћаПостуја и М. Динића ко-
матска извитоперења због чега се и је је преиспитао. Надаље, аутор је
назгшају херетицима, а не на оно донио факсимиле поменутих повеља,
што би им било заједничко са уче- њихову латинску транскрипцију и
њем званичиог Рима. пријевод на сувремени српскохрват-
Четврто поглавље носи назив »Сту- ски језик, чиме је учинио да буду
дије из хисторијске ономастике«, а приступачнији истраживачима који
састоји се из три засебна рада. У пр- се буду бавили босанском средњовје-
вом »Култна мЈеста у Херцеговини у ковном хисторијом.
средњем вијеку« (стр. 411—433), оо- Пети дио књиге садржи доиста за-
јављеном у Старинама ЈАЗУ, бр. 57, видан »Сгшсак научннх радова пр.
аутор прави кронолошки излет у и* Марка Веге од 1937. до прве полови-
лирско, римско, паганско н старокр- не 1978. године« (стр, 489—501) од у-
шћанско доба, па из тог широког вре- купно 293 библиографске јединице,
менског раздобља описује култна што несумњиво одаје великог радни-
мјеста која су оставила траг у хис- ка. Али с обзиром на то да ни овај
285
рад није сачињен беспријекорно, према егапрафици у којој је аутор

премда је његова изведба ствар чи- нашао широко поље рада, на једној,
сто техничке природе, сматрамо да и резултати до којих је дошао у ра-
су се састављачу списка поткрале оз* ду, на другој страни, разликују се у
биљне грешке. Тако је у више слу- вриједностима, а управо ту разлику
чајева наводио једно те исто дјело жељели бисмо да нагласимо. С обзи-
два пута, чиме је нарушио коначну ром на то да предмет Вегиног науч-
бројку овог пописа, на примјер кад ноистраживачког рада предсгављају
су у питању дјела под редним бро- надгробни споменици и натписи на
јевима 77 и 193, 76 и 169, 200 и 106, њима, сматрамо да можемо покло*
55 и 196, 129 и 245, 103 и 191, 100 и нити пуну пажњу њиховом опису,
190, 145 и 238, 33 и 240, 128 и 248, 144 транслитерацији и читању, уз опрез-
и 239, 151 и 235, 160 и 229, 158 и 235, ност у оним случајевима у којима је
168 и 228, затим је под бројевима 133 и сам аутор са сумњом понудио нај*
и 240 погрешно наведен датум објав- веројатније рјешење. Стога те резул-
љивања »од 1. до 31. априла 1973«. тате сматрамо за поузданије и при-
С обзиром на врсту поменутих гре- хватљивије од иначе малобројних и
шака, рекли бисмо да је прије у пи- непоузданих исте врсте који иначе
тању замор и брзина састављача, не- постоје. Међутим, кад је у питању
го површан однос према раду јер је реконструкција прошлости поткрије-
књига заиста у цјелости технички со- пљена тврдњама и закључцима, као
лидно урађена. на примјер кад је ријеч о питању
Говорећи опћенито о књизи која босанског богумилства, ауторове за-
кључке не можемо прихватити. Чак
је привукла нашу пажњу, као и о му замјерамо што приликом обраде
резултатима до којих је дошао ње- овог веома сложеног питања није у-
зин аутор, могли бисмо на крају за- важавао и друте изворе и свједочан-
кључити да М. Вего, мада углавном ства о патаренству на тлу средњо-
доноси већ објављене радове, за- вјековне босанске државе. Њих не-
служује пажњу не само професио- сумњиво има »неизмишљених« раз-
налио-стручних читалаца него и свих ног поријекла, јер да би се донијело
оних које занимају остаци древних неко пјеловито рјешење није довољ-
културних споменика, прије свега из но да се коначни научни закључци
Херцеговине. Њима је аутор посве- стварају тек на основу надгрооних
тио највише пажње, труда и просто- споменика и натписа на њима. А то
ра, а изласком ове књиге можемо тим прије што о овом још увијек
све то наћи на једном мјесту. Ако отвореном питању постоји развијена
желимо вредновати достигнућа Мар- хисториографија, чијим се достигну-
ка Веге као хисторичара и научника, ћима Вего овом приликом веома ма-
тада морамо разликовати двије ства- ло користио.
ри које ће нам помоћи при одређи- Књига је лијепо технички опрем-
вању домета његових знанствених ре- љеиа и обилује већим бројем приго-
зултата и њихове акрибије. Наиме, дно распоређеиих фото-прилога који
ево о чему је ријеч. Вегино научно- нам приближавају остатке из наше
истраживачко опредјељење према по- културне баштине.
моћним повијесним наукама, посебно Пејо ЕошковиИ
Ар П. ЖИВКОВИН, ТВРТКО II ТВРТКОВИН — БОСНА У ПРВОЈ ПОЛО-

ВИНИ XV СТОЉЕНА, Институт за историју у Сарајеву, Студије н мо-
нографије, Сарајево 1981.
Књига дра П. Ж ивковића Твртко ковне босанске повијести, јер је ау-

I I Твртковик — Босна у првој поло- тор увелико успио у својој накани
вини X V стољећа представља врије- да »прикаже личност, карактер и хи-
дан прилог за познавање средњовје* сторијску улогу краља Твртка II«
286
гг
ПРИКАЗИ
(209), а нашој хисториографији да од најмоћнијих људи у Босни. Због

уједно пружи најцјеловитији синте- оскудице изворних внјести, питање
тички приказ особе и прилика веза* Твртковог роћења остаје и даље не-
них уз име овог босанског владара. разјашњено, па се приолижно креће
Недвојбено је да је личност краља V временском распону од 1375. до
Твртка II Твртковиђа вишестрано за- 1382. године.
нимљива за хисторичаре управо као »Прве године владавине Твртка II
и вријеме у коме је живио и дјело- у Босни«, аутор је приказао полити-
вао. Већ сама чињеница да је Твртко чко стање у земљи након смјене на
II у посл»едњих четрдесетак година владарском трону у Босни. Прегру-
свог бурног живота долазио два пу- пирање снага извршено је у прилог
та на босански пријесто и чак три новоизабраном краљу, због чега је
пута био у озбиљној опасности да га дошло до погоршања односа са Угар-
изгуби борећи се за њега, с претен- ском чији је владар претендирао на
дентима који су му то право оспора- босанску краљевску круну, а то је
вали, довољно говори о његовој лич- довело до тјешње сурадње с Ладнс-
ности. У свим тим догађајима, он је лавом Напуљским.. Готово сва поли-
ипак показао више умјешнссти н спо- тичка па и војна активност у ово
собности од својих непосредних кон- вријеме одвијала се углавном на ју-
курената. Наравно, босанска повијест гу земље јер су се на том дијелу
прве половице XV стољећа није била укрштали интереси босанског влада-
искључиво повијест међупородичних ра и његових сусједа. Резимирајући
сукооа зараћених босанских велика- раздобље Тврткове владавине може
шких породица, те страних војних се закључити да је њен почетак про-
похода и интервенција, него се и у текао у знаку премоћи обласних го-
то врнјеме, у доба краћих примирја, сподара, кад су они осамостаљивалн
наилази на трагове вјеште политич- своје области испод централне кра-
ке и успјешне привредне дјелатно- љевске власти. Надаље, над Босном
сти босанског владара. Тренуци мир- се кроз читаво ово врнјеме снажно
ног развоја земље погодовали су ра- надвијала сјенка пријетеће угарске
звоју на културном пољу, о чему је опасиости.
аутор подробније писао на одговара-
јућим мјестима своје књиге. »Неизбјежнн сукобн са Жигмун-
дом« је наслов треће главе. Садржај
Уз »Увод«, књига је подије,\»ена овог дијела се кронолошки подудара
на десет глава, а у свакој се посебно с временским распоиом претходне
обрађују поједина гледања на пита- главе; наиме, ријеч је о времену пр-
ња везана уз личност и владарску ве Тврткове владавине, док се темат-
активност Твртка II Твртковића. Из- ски узајамно употпуњују. Значајно
нимку већим дијелом чини прва гла- је напоменути да је за потпуније по-
ва »Прилике у Босни прије Тврткова знавање свих ових догађаја у Босии
доласка на босански пријесто* у ко- и око Босне потребно истаћи чиње-
јој се, како већ и сам наслов говори, ницу да је Босна већ раније ушла у
даје сажет преглед најважнијих до- полнтичку интересну сферу хрватско-
гађаја послије смрти Твртка I. На- ■угарског краља Сигисмунда, па је
име, босанску државу је послије ње- стога сасвим разумљиво да је свака
гове смрти захватио процес слабље- промјена на власти у Босни мимо ње-
ња краљевске власти, чему је посеб- гове сугласности доводила до заош-
но погодовало раздобље Јеленине вла- травања односа између двије држа-
давине кад је дезинтеграција у Босни ве, Израз непријател»ства попратио је
узела снажног замаха, што је довело са угарске стране и промјену власти
до стварања мање-више самосталних Боснн, коју је 1404. преузео Твртко
феудалних области. То је вријеме ка- , што је Босну увукло у дуготрајан
да Босном владају неокруњене главе рат са њеним моћним сусједом. Ова-
као штићеници својих легитимиих е- кав развој догађаја натерао је босан-
пигона, чија је власт трајала толико ску државу на сурадњу с напул»ским
дуго колико и савез са својим зашти- двором који није крио своје полити-
тником. У таквим увјетима је на бо- чке аспирације на хрватско-угарску
санско владарско пријестоље дошао круну, а у томе је имао присталице
и Твртко II јер је уза се имао вој- и у самом босанском краљевству.
воду Хрвоја, тада недвојбеио једног Насталом стању у босанској држави
287
увелико је придонијело и држање по- господари споменутих држава, дошло

јединпх босанских великаша, чије је је до тј ешњих приј ателлтава међу
нејединство стајало Босну великих њима. Међутим, искреност и трајност
људских и материјалних жртава. У- њиховог пријатељства настала је из
гарском побједом и новим прегрупи- користољубља, односно из економс-
рањем властитих снага, стање у Б о ког пробитника, па шгкад није дове-
сни се окренуло против законитог б о ла до стварног савеза међу овим др-
санског краља Твртка II, који је 1409. жавал^а. Предвиђени савез је требало
и стварно изгубио краљевско досто да буде уперен против хрватских ве-
јанство и власт попут свог претход- ликаша, у првом реду Нелипчића. На
ника пет година раније. Аутор је на њихову срећу, замишљени савез није
основу архивске грађе дошао до ал- никад прерастао од озбиљне пријет-
тернативног одговора у питању Тврт- ње у стварну опасност због неодлуч-
ковог боравка послије губитка вла- ности и политизирања и једних и дру-
сти у Босни. гих. Само стварање овог плана чн-
Четврта глава носи назив »Твртко нило се на тренутке реално и оствар-
II протукраљ«, а у њој је аутор об- љиво, али су се плану већ од самог
радио политичке прилике у босанс- зачетка успротнвили Дубровчани и
ком краљевству за вријеме друге хрватско-угарски краљ пошто бн њи-
владавине Стјепана Остоје и његовог хови интереси били изравно угроже-
насљедника СтЈепана Остојића. Смје- ни стварањем савеза. Неуспјех саве-
на владара у Босни није ни овог пу- за треба приписати турској провали
та битније пореметила постојећи ра- у Босну, послије чега су се јасно ма-
според снага унутар босанског кра- нифестирали темељи замишљеног бо-
љевства, а у фази све снажније вањ- сансковенецијанског савеза. Након
ске, првенствено турске опасности. овог догађаја, у Босни је дошло до
Ово вријеме је носило опасност уну- сређивања унутрашњег стања и учвр-
трашњег распада и разрачунавања шћења краљевске власти.
међу босанским великашима, што је У шестој глави »Тврткова проу-
неповољно утицало на ионако слабу гарска оријентација«, писац је на-
отпорну моћ босанског краљевства ставио приказивање многих догађаја
пред све снажнијим ударцима учес- који су услиједили након распада
талих турских напада. У таквим окол- босанско-венецијанског пријатељства
ностима се свргнути босански краљ које је пропало усљед турске прова-
Твртко II поклонио Турцима у оче* ле у Босну. Мећутим, послије турског
кивању погодног тренутка да се вра- повлачења из Босне, Твртко II је на-
ти на власт, што је и дочекао 1421. чинио преокрет у својој вањској по-
године. На унутрашњополитичком литици, па се опредјелио за Угарску.
плану, Босна је у овом раздобљу из- То је у датим околностима одгова-
губила двије изузетно значајне лич- рало и краљевим сусједима на југу
ности које су својим угледом и зна- Дубровчанима ради њихових економ*
чајем снажно утицале на политички ских н трговачких интереса које су
живот средњовјековне босанске др- тада имали у Босни. Неуспјех у ра-
жаве. Ријеч је о Павлу Радиновићу ту против српског деспота, затим тур-
који је убијен у завјери у Сутјесци, ске провале у Босну повећавали су
и Хрвоју Вукчићу који је умро при- ионако хаотично стање у земљи, што
родном смрћу. Послије смрти ове је потрајало све до к р а ја двадесетих
двојице босанских великаша, босан- година XV стољећа. Тек новонастало
ску државу су опет захватили уну- стање кад је у Босни почело смири-
трашњи немири чије штетне посље- вање, увјетовало је јачи привредни
дице у Босни није нитко могао са- развој земље. Томе је увелико допри-
гледати. носила и трговина с Дубровннком,
У петој глави »Твртко и Веисцп- чији су трговци билн у Босни нај-
ја«, аутор је приказао развој међу- бројнији и најзначајниЈИ. Босански
државних односа између босанског владар је у то вријеме редовито уби-
краљевства, односно њеног владара рао годишње дажбине од Дубровча-
Твртка II, и Млетачке Републике. За- на и тиме поправљао своје финан-
хваљујући повољном стицају полити- цијско стање.
чко-економских прилика у Далмаци- Као у некоЈ* у клетој земљи, мир у
ји на коју су кришом бацили око Босни се није могао ни овог пута ду-
288
ПРИКАЗИ
же одржати, па је аутор у седмој Девета глава под насловом »Пос-

глави »Твртко II и Конавл>ански рат« љедње године Тврткове владавине«
приказао догађај који је снажно по- садржи приказ војног и политичког
тресао средњовјековну босанску др- стања посљедњих година Тврткове
жаву почетком тридесетих година XV владавине на босанском пријестољу
стољсћа. Наиме, у вези са тим дога- послије његовог повратка на власт
ђајима требало је да дође до савеза 1436. године. Ново вријеме обнљежа-
између Дубровчаиа, Сандал>а Храни- ва напуштање савеза са Угарском и
ћа и босанског краља Твртка II про- снажнији ослонац Босне и њеног вла-
тив Радосава Павловића. Међутим, дара на турског султана. У посљед-
држање босанског краља у свим о- њој фази Тврткове владавине, у Бо-
вим догађајима одражава његову не- сни је опет завладао мир, мада и
одлучност, због чега је пропао пла- овог пута закратко, повољно одра-
нирани савез против Павловића. До- зило на привредни, економски и тр-
гађаји у Босни одвијали су се на оп- говачки живот земл>е Посебно сс ра-
ћу штету свих заинтересираних стра- звијала трЈговина сребром и оловом,
на у овом сукобу, у коме су више а владар је чак ковао и свој новац.
исцрпљивали своје већ ионако ослаб- Портин утицај у Босни остао је без
љене снаге. Осим штете коју су у правог такмаца смрћу краља Сигис-
овом рату сви претрпјели, на повр- мунда, па се Твртко није више ни
шину су изишле и недаће које су могао успјешније опирати том ути-
тиштиле босанску државу у то доба. цају. Међутим, ни Босна није дуже
Осма глава носи назив »Привре- могла без унутрашњих размирица и
мена изолираност Твртка II«. У н>ој сукоба, што Је Турцима само олак-
је обрађена нова епизода у Твртко- шавало успјех. Са хисторијске сцеие
вој владавини. Наиме, истребљењем нестало Је Радосава Павловића у но-
Златоносовића, Твртко II је створио вембру 1441, а двије године касније
у Босни извјестан број непријатеља и самог босанског краља Твртка II
који су радили на стварању савеза који је упрахсн>ено мјесто оставио
против њега што је довело до погор- Стјепану Томашу.
шања његовог положаја у земљи. О* У посљедњоЈ* гл ав и »Л ичност Т вр-
ваквом стању је погодовала и рас- т к а II и њ е го в а х и с т о р и јс к а ул о га« ,
тућа опасност од увријеђеног турс- а у т о р је и зн и о с в о је за к љ у ч к е у з на-
ког султана, као и нови рат против п о м ен у д а с а ч у в а н е п о д а т к е о о в о м
српског деспота. Неуспјех у рату је б о с а н с к о м в л а д а р у м о р а м о п р и је у-
само убрзао Твртков пад пошто су п о т р е б е о сл о б о д и ти п р и с т р а с н о с т и
се његови политички противници од- д р у ги х н еп о во љ н и х т е н д е н ц и ја у при-
лучили да доведу Радивоја Остојића, к а з и м а њ его в и х с у в р е м е н и к а . А утор
али он није никад у потпуности ус- с п р а в о м и с т и ч е д а ј е з а п о т п у н и је
поставио своју власт. Такво стање р а з у м и је в а њ е о во г д н је л а н а ш е ср ед-
је довело до подвајања снага у зем- њ о в је к о в н е п о в и је с т и н ео п х о д н о д а
љи и до њиховог ослонца на сусједе. с е с в е с т р а н и је п р и с т у п и п о стављ ен о м
Тако се на примјер Твртко II појав* п и га њ у , а њ его во р Је ш е њ е п о т р а ж и
љује као штићеник угарског краља, у у зр о чно-посљ еди чн ој в е зи ц јел о -
а Радивоје турског султана. Сукоби к у п н и х у н у т р а ш њ о п о л и тн ч к и х , в ањ -
који су услиједили међу завађеним ск о п о л н ти ч к и х , д р у ш т в е н и х , е к о н о м -
странама нису битније реметили по- ск и х , п р и в р ед н и х , ВЈ*ерских, п а и к у л -
стојећи распоред снага у земљи, али ту р н и х п р и л и к а у с р е д њ о в је к о в н о ј
је Твртко II услијед неповољних у- босанској д р ж ав и .
нутрашњополитичких прилика и зе- О свим тим гледиштима на наве-
мљи морао да напусти земљу и да дена питања, аутор је мање или ви-
се склони у Угарску. Након краћег ше говорио на одговарајућим мјести-
боравка у изгнанству вратио се у ма. Разумије се да војно-политичка
Босну, али је и послије повратка ос- гибања заузимају главнину излага-
ња у сваком поглављу, док је оста-
тао по страни извјесно вријеме и ни- лим подручјима дјелатности посвеће-
је учествовао у значајнијим војним на зиатно скромнија пажња и про-
акцијама. На концу је ипак увидио стор, мада нам се чини да узроке та-
да је турски утицај у Босни најсна- ко честим војно-политичким немири-
жнији, па му се и сам приклонио. ма треба тражити у непосредним при-
вредшш, економским, трговашош Рад на овој књизи, аутор је науч-

као и вјерским односима у Босни. но поставио на резултатима својих
Књига дра П. Живковића представ- истраживачких напора коЈ'е је уло-
ља досада најцјеловитији приказ бо- жио користећи одговарајуће фондо-
санске повијести из прве половице ве Дубровачког и Задарског архива
XV стољећа, премда му средишњу а од страних архива неке фондове
личност кроз цијели рад представља Млетачког и Будимпештанског архи-
босански крал> Твртко Н који је че- ва. Обилато је користио и објављену
трдесетак година снажно утицао на архивску грађу наведену у попису
збивања у Босни, било као н>ен вла- »извори и литература« у 59 библио-
дар било као онај коме је тај поло- графских јединица. Наравно, аутор
ж ај одузет. Аутор је веома успјешно је у свом раду прихватио, уважавао,
приказао полнтичке односе између па чак и исправљао постојеће али
Босне и њених сусједа Угарске и Ве- превладане закључке наших раниЈ'их
неције, као и турску опасност која хисторичара, наводећи у попису чак
;је у то вријеме сасвим озбиљно при- 145 библио1рафских јединица. 1бвига
Јетила самосталности већ веома ос- је снабдјевена и резимеом на стра-
лабљене босанске државе. ном језику; аутор је на десетак стра-
Што се тиче приказивања уиутра- на укратко сажео најбитније резул-
шњополитичких гибања, осјетна је тате свог вишегодишњег рада. На
неравномјерна затупљеност свих кра- крају књиге налазе се Регистар лич-
јева босанске државе. Наиме, док се них имена и Регистар географских
подробно описују догађаји у јужним имена и појмова, што олакшава ње-
дијеловнма краљевства, сјеверни кра- ну употребу. Пригодно је распоређе-
јеви се једва и помињу. Тешко је по- ио и осам фото-прилога који визуел-
вјеровати да је ријеч о равнодушно- иим утиском објашњавају текст. Уза
сти феудалних господара тих краје- све то, књига је писана лијепим књи-
ва за збивања у земљи. О сјеверпим жевним језиком и стилом, па ће и са
дијеловима земље и људима у њима те стране наићи на повољан пријем
не само код оних који се из профе-
не говори се подробније чак ни онда снопалиих разлога баве проучавањем
кад је босански краљ био ангажиран босанске средњовјековне хисторије
у тим областима ради њихове заш- иего и код оних који се радо друже
тите пред насртајима хрватско-угар- с књигом.
ског краља. П е јо Б о ш к о в и ћ
Др НУСРЕТ ШЕХИН, АУТОНОМНИ ПОКРЕТ МУСЛИМАНА ЗА ВРИЈЕМЕ

АУСТРОУГАРСКЕ УПРАВЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ, »Свјетлост«,
ООУР Издавачка дјелатност, Сарајевз 1980, 396 страна.
Књига Нусрета Шехића, научног Књига је подијељена на тринасст

савјетника Института за историју у поглавља са уводом, закључним раз-
Сарајеву, А ут о но м ни п окрет М у с л и - матрањима, изворима и литературом,
м а н а з а в р и је м е а у ст р о уга р ск е о к у - те решстром лнчиих имена. Рецен-
п а ц и је је плод дугогодишњег истра- зенти су били угледни сарајевски ис-
живачког рада који се добрим дије- торичари М. Екмечић и И. Хаџибе-
лом сводио на трагање по докумеп- говић.
тима за која се већ сматрало да не У првом поглављу »Устројство ио*
могу донијети нешто ново и да су ламске вјерске заједпице под аустро-
већ довољно искоришћена. Ар Шехић угарском управом« (стр. 19—42), ау-
је овом књигом показао да се на ос- тор је до танчина испитао стање ио*
нову архивске грађе још увијек мо- ламске вјерске заједнице у Аустро-
гу доносити нови научни резултати, -Угарској, проучио стање и органи-
или се могу ревидирати они кој*и су зацију вакуфа н донио основне по-
настали у друкчијим околностима. датке о муслиманским вјерско-школ-
290
ПРИКАЗИ
ским установама пред појаву мусли- главље ове књиге (стр. 70—108). Као
манског аутономног покрета. На ос- пгго и наслов говори, аутор се упу-
нову многих докумената утврдио је стио у анализу предложеног статута
да су се ове установе нашле у новим за регулисање ових односа с владом
условима, изненађене оним што се и приказао ток преговора између му-
збило и неспремне да се снађу у ус- слиманске опозиције и владиних
ловима у којима им власт ннје на- представника. Очигледне су разлике
клоњена. Док је исламска вјерска у њиховим ставовима, а преговори
заједница имала у Турском Царству су послужили влади само да се про-
посебан положај, па се није ни на- блем одгоди, али не и ријеши.
метала потреба њене организације по Четврто поглавље је посвећено по-
хијерархијском начелу као нгго је то литичкој сарадњи између вођства
био случај с хришћанима, дотле се Срба за црквено-школску самоупра-
положај припадника исламске вјеро- ву и вођства аутономног покрета Му-
исповијести знатно измјенио окупа- слимана (стр. 109—140). Сарадње из-
цијом Босне и Херцеговнне. Прије међу ова два покрета против окупа-
свега, Муслимани су остали без вр- торске власти није било у почетку,
ховног вјерског поглавара, па су п о али је дошло до ње нарастањем и
кушали да се угледају на оне којн једног и другог покрета, па умало
су били организовани по хијерархиј- није дошло и до заједничке акције.
ском начелу, Слично је било и са ор- Аутор у закључку подвргава критици
ганизацијом вакуфа; окупациона уп- постојање уговора за остварење по-
рава је сматрала да је својом наред- литичке сарадње воћства муслиман-
бом о вакуфској управи од 1. авгу- ског аутономног покрета и вођства
ста 1894. коначно ријешила питање Срба за црквено-школску аутоиоми-
организације вакуфа. Мећутим, пред- ју, који је наводно био закључен
ставници вакуфа су захтпјевали 1902. тодине. Вијести о таквом уго-
друкчије, па су аустроугарске власти вору потичу из дера Осмаиа Нури-
стално подстицане да се ово питање Хаџиђа који је навео да су Мусли-
ријеши зато што Муслимани нису мане приликом његовог потписивања
били задовољни донијетим одлукама. заступалп Алибег Фирдус и Бакирбег
Аутор је доказао да окупаторска Тузлић, а од Срба Глигорије Јефта-
власт није ни настојала да у овом новић и Војислав Шола. Аутор је по-
пнтању задовољи представнике ваку- сумњао у такав уговор и претпоста-
фа, него је хтјела да среди финан- вио да је Осман Нури-Хаџић, анали-
сијско стање ове органнзације онако зирајући наводни уговор, у ствари
како су финансије вођене у самој анализирао други докуменат, тј. На-
држави. Упоредним подацима о шко- црт уговора међу Србима православ-
лама свих вјероисповијести у Босни не и муслиманске вјере у Босни и
и Херцеговини под аустроугарском Херцеговшш из 1901. године.
окупацијом, аутор је утврдио у ко-
јем правцу су власти водиле школ- У петом поглављу, аутор је донио
ски снстем. Он није био наклоњен податке о начину борбе окупационе
Муслиманима. управе у Босни и Херцеговини про-
тив муслиманског аутономног покре-
У другом поглављу »Почеци опо- та (стр. 141—156). Кад су у првој по-
зиционе акције Муслимана« (стр. 43 ловини 1901. били прекинути прего-
—69), аутор је аиализирао почетак вори између Земаљске владе и пред-
отпора Муслимана аустроугарској о- сгавника муслиманске опозиције, та-
купацији и с правом истакао да по- да је појачана активност вођства му-
крет Муслимана у Мостару није по* слиманског аутономног покрета. Вла-
чео 1899, као што је досадашња на- да се стога устремила да сузбије дје-
ука уважавала, него му коријени по* ловање муслиманског покрета за
тичу из 1881. године. Управо су ар- вјерску и вакуфско-меарифску ауто-
хивска истраживања омогућила ау- номију. Она је најприје користила
тору да дође до овог закључка. подвојеност у вођству овог покрета
»Основне карактеристике нацрта на струју умјерених и радикалннх,
статута за вјерску и вакуфско-меа- с циљем да се између њих изазове
рифску аутономију и први преговорн раздор. У тим настојањима није ус-
представника муслиманске опозиције пјела пошто мећу »умјереним није
са земаљском владом« је треће по- могла обезбиједити протутежу Џаби-
291
/ ИСТОРИЈСКИ ЗБОРНИК
ћу«. С друге стране је Наредбом о кој опозицији преузимају најутицај-

исељењу од 30. октобра 1901. прогла- нији земљопосједници које је у Сла-
сила Али Фехми-Џабића и Салиха Би- вонском Броду предводио Алибег
чакчића за неовлашћене исел>енике Фирдус. У тексту »Позива« се истиче
и тако их одвојила од њихове базе. да су у Аустро-Угарској некадашњи
Међутим, ни то није смањило опо- мулковни посједи постали ерарими-
зициону странку. рије и као такви су заведени у др-
Аутор је шесто поглавље посветио жавне књиге. Тако је аЈрарно пита-
»Стагнацији у даљем развоју мусли- ње у Босни постало још замршеније
манског аутономног покрета« (стр. у новој држави јер нису поштоване
157—186) и угврдио да је ипак дошло одредбе Саферске наредбе и »старо-
до стагнације муслиманског покрета древни обичаји«: угрожени су прихо-
за вјерску и вакуфско-меарифску ау- ди земљопосједника, па и њихов жи-
тономију у току 1903—1904. године. вот, а они су указивали и на случа-
V августу 1904. одржан је састанак јеве паљења чардака. На овом са-
између Јефтановића и више мусли- станку се показало да су настале
манских првака. Јефтановић је пред- промјене у муслиманској опозицији,
лагао слогу »јер борба муслиманске па је до израж аја дошао виши сте-
и српске опозиције не тиче се џамије пен политичке организованости. Кон-
и цркве него само наше коже и ка- ституисано је политичко вођство ор-
се«. Аутор је с пуно аргумената до- ганизације »Муслиманска народна ор-
казао да је муслимански аутономни ганизација« на чијем је челу био
покрет преживљавао чак своју кри- Ллибег Фнрдус. Детаљно је размот-
тичну фазу 1903. године, иако је у рен и Проглас Егзекутивног одбора
истој години основаи »Гајрет« као Муслиманске народне организације
ђачко потпорно друштво које је по- од 28. децембра 1906. из Будимпеште.
казивало да су настала нова струја- Упоредо са овим догађајима, у Са-
ња међу Муслиманима. Цивилни ад- рајеву је одржан и састанак Мусли-
латус барон Кучара је својим опхо- мана лојалних влади које су пред-
ђењем према Муслиманима настојао водили Мехмед Фадилпашић-Шерифо-
да унесе нешто ново како би их одо- вић и трговац Хеида; њима је влада
бровољио и није штедио ријечи да поклонила повјерење.
би доказао своје симпатије за њих. Нови преговори између Земаљске
У његовој кући је учен мевлуд, у владе и представника муслиманског
разговору је употребљавао турцизме аутономног покрета, предмет су ос-
и свугдје се показивао као поштова- мог поглавља (стр. 207—232). Прего-
лац ислама и познавалац муслиман- воре обновљене 1907, аутор је подро-
ских обичаја. Али ни овај начин суз- бно размотрио. Он је до танчина пра-
бијања муслиманске опозиције није тио развој догађаја и уочио главне
уродио плодом; она се брзо подигла тешкоће које су стајале на путу за
и наново почела инсистирати на сво- њихово рјешавање. Била је то прије
јим захтјевима. свега подЈела меншуре од Мешихата.
У сљедећем поглављу, аутор раз- Али су муслимански представници
матра сређивање односа у вођству тражили и више; међу новим захтје-
муслиманског покрета и стварање вима се истичу имовинско-аграрни
муслиманске народне организације односи, чему се влада одупирала, па
(стр. 187—206). Муслимански опози- су преговори поново прекинути.
циони покрет је од борбе за вјерску Девето поглавл>е казује о ставу
и вакуфско-меарифску аутономију »напредних« Муслимана према мусли-
прерастао и добио економске захтје- манском аутономном покрету (стр.
ве који су ушли у програм 1906. го- 233—248). Аутор се у овом диЈелу ос-
дине. На састанку у Славонском Бро- врнуо на наводе који су изнесени у
ду почетком децембра 1906. упућен књизи Османа Нурн-Хаџнћа Мусли-
је »Позив свим истомишљеницима« манско тштање у Босни и Херцего-
у којем се »у алармантном тону« у- вшш. Ту је велика пажња поклоње-
казуЈе Муслиманима на несређене иа дјеловању »напредних« интелекту-
прилике које међу њима владају, док алаца који су наводно говорили у
се други елементи огранизују »и ра- име свих муслиманских интелектуа-
де на свом вјерском и материјалном лаца. Међу њима је био најгрлатији
унапређењу«. Вођство у муслиманс- Адемага Мешић који је, супротстав-
292
ПРИКАЗИ
љајући се аутономатпима, ударао на манског аутономног покрета у раз-

њихову сарадњу са Србима, Да су у добљу јануар—мај 1908. године (стр.
питању били провладини људи види- 262—279) ушли су у једанаесто по-
ло се и по томе што су они своје главље. Овај покушај да се ријенш
радове објављивали у владином ли- муслиманско питање одиграо се у
сту Богињак. Аутор је анализирао вријеме кад су на помолу били до-
њихов рад, упоредио програме Му* гаћаји који су довели до анексиЈ*е
слиманске напредне странке и Му- Босне и Херцеговине. Аустро-Угарска
слиманске народне странке и уста- је у то вријеме настојала да откло-
новио да се подударају у аграрној ни што више постојећих несугласица
политици, али да се разилазе око које се односе на Босну и Херцего*
статуса Босне и Херцеговине у Ау- вину, и то не само на унутрашњем
сгро-Угарској. Муслиманска иапред- него и на спољном плану. Због тога
на странка је своје гледиште обја- се поново покушало да се прешво-
снила у гласилу Муслиманска свијест рима отклоие неспоразуми око зах-
и залагала се за тријалистичко уре- тјева муслиманске опозиције. Ови
ђење у којем ће, уз Аустрију и Ма- преговори, тоећи по реду, почели су
ђарску, и Хрватска с Босном и Хер- 7. јануара 1908, а завршени су 2. ма-
цеговином представљати посебну уп- ја 1908, о чему су сачувани сви за-
равну јединицу. Док су »аутонома- писници и сва коресподенцнја Зе-
ши* захтијевали аутономију Босне и маљске владе и Заједничког мннис-
Херцеговине у оквиру Аустро-Угар- тарства финансија. Земаљску владу
ске, дотле су »напредњаци« заступа- је заступао Исидор Бенко, Мусли-
ли гледшпте »хрватске орјентације«. мане Алибег Фирдус, а присуствова-
С обзиром на такво опредјељење, а- ли су и представннци улеме Сулеј-
утор с правом наглашава да су »на- ман Шарац, Муниб Коркут и Шакир
предњаци« уживали подршку владе Панџа. У преговорима је посебно ра-
и стога имали мањи број присталица зматрано питање додЈеле меншуре
од »аутономаша«. Нусрет Шехић је реис-ул улеми. Аутор је доказао да
закључио да је Муслиманска напре* је муслиманска опозиција успјела да
дна странка имала уску друштвену питање меншуре среди приЈе обнаро-
основу (дио интелигенције и један довања анексије Босне и Херцегови-
број трговаца и земљопосједника) и не, а не самим чином анексије како
да Је била без знатнијег утицаја све је у досадашњој историографији по-
до отварања Босанског сабора. Ове грешно констатовано.
двије странке су се сукобљавале у У дванаестом поглављу »Аграрно
многим питањима. »Напредњаци«, ко- питање као централни проблем у за-
ји су окупили интелигенцију, држа- вршници преговора« (стр. 280—356),
ли су упоршцте у културно-просвјет- писац износи да је Земаљска влада
ним институцијама, редакцијама ли- прихватила да се даљи преговори во-
стова и часописа, а посебно у »Гај- де на основу захтјева који су постав-
рету«. љени у меморандумима из децембра
Десето поглавље је посвећено ста- 1906. и јуна 1907. Управо су аграрна
новишту окупационе управе о спор- питања била тема ових меморанду-
ним и нериЈешеним питањима с му- ма, а њима је муслиманска опозици-
слиманском опозициј'ом након преки- ја поставила проблем мулковних зе-
да преговора у јулу 1907. године (стр. мљишта коЈ’е је окупациона власт
249—261). Послије краткотрајног пре- завела у грунтовници као еразими-
кида у јулу 1907, преговори између рију. Аутор је подробно размотрио
муслиманске опозиције и владе су питање приватних посЈ*еда који су
обновљени 22. новембра исте године. укњижени на ерар, затим аграрне
На челу делегације налазио се овог парнице, пита1&е насељавања страних
пута Алибег Фирдус, а у делегацију колониста на земљншта која је оку-
су ушли и Сулејман Шарац и Ј*едан пациона управа додјељивала оеспла-
члан улема меџлиса. Ова делегација тно, паушалирање десетуре, и на кра-
је била примљена у аудијеншцу код ју муслимански приједлог »Аграрне
министра Буријана, али се у делега- установе« у којем се тражи дословна
цији нису налазили Шарац и Коркут. примјена Саферске наредбе.
Посљедњи преговори између Зе- Посљедње поглавље посвећено је
маљске владе и представника мусли- критици полицнјског система управе
293
и захтјевима вођства муслиманске као што су мудериз и мудерис, Фе-

опозшдије да се успоставе политичке рид-паша и Ферид паша (167 и 168),
слободе и грађанска права (стр. 357 ага и кмет (52), бег и кмет. Има и
—376). Вођство муслиманске опози- нејасних мјеста на ггримјер: » ...г д је
ције је својим меморандумима у ви- су се састали најистакнутији мостар-
ше наврата подвргавало најоштријој ски представници из свих округа Бо-
критици полицијски систем у Босни сне и Херцеговине« (68). Неке од
и Херцеговини под аустроугарском ових грешака су сигурно штампар-
управом. У томе се истичу меморан- ске. Текст је у цјелипи врло прегле-
дум од 28. маја 1902, затим од 22. дан, стилски добро дотјеран и јасан.
априла 1905. и други. Ар Нусрет Шехић је овом књи-
Књига има Закључак, попис изво- гом попунио једну празнину у нашој
р а и литературу, те регистар личнпх историографији. Он је тему обрадио
имена. У тексту су сс поткрале из- иа основу многе архивске грађе, а
вјесне 1решке, на примјер на стр. 20 селекција извора и литературе пока-
гдје умјесто »Запамћења« стоји »За- зује његово умијеће историчара.
пажања«, као и неке неуједначеиости Д р Г а ли б Ш љ иво
ХЕРЦЕГОВИНА, ЧАСОПИС ЗА КУЛГУРНО И ИСТОРИЈСКО НАСЛШЕ-

БЕ, Архив Херцеговине Мостар, Музеј Херцеговине Мостар и Регионал-
ни завод за заштиту споменика културе и природе Мостар, година I,
број 1, Мостар 1981.
У другој половини 1981. изишао и изваћене скупине античких амфо-

је из штампе часопис за културно и ра, те налаз једног средњовјековног
историјско наслијеђе Херцеговина чамца моиоксила у језерском ком-
који заједнички издају три регионал- плексу Хутовог блата код Чапљине.
не организације чији је основни за- У раду »Остаци касно античке са-
датак заштита, прикупљање, обрада кралне архитектуре у Вињанима код
и приказивадве богатих културиоис- Посушја«, мр Томислав Анђелић је
торијских и природних вриједности описао археолошко ископавање на
Херцеговине. Веома вриједан фонд локацији Гребиие у селу Вињани код
разноврсне културно-историјске гра- Посушја које је извршио Музеј Хер-
ђе, многобројни и заштићени култур- цеговине из Мостара 1977. године.
но-историјски споменици, плод триде- Полазећи од археолошке н гео-
сетогодишњег рада Архива и Музеја графско-историјске топографије, а
Херцеговине и Регионалног завода за користећи расположиву историјску
заштиту споменика културе и при- граћу, др Павао Анђелић је написао
роде Мостар, створили су услове за расправу »Бишће и БлагаЈ, политич-
покретање стручне периодичне пуб- ки центар хумске земље у средњем
ликације из обласги културне и ис- вијеку«. У расправи се говори о ја-
торпјске баштине Херцеговине. Ча- сно ограничеиом простору између ко-
сопис је подијељен на четири основ- рита Неретве на западу, те обронака
на дијела. Први дио под називо.м Прења и Вележа на другој страни
»Расправе, студије и чланци« доноси који по обиму одговарају територији
12 стручних и научних радова. осталих хумских жупа, На овом по-
Прилог проучавању хидроархеоло- дручју се кроз више вијекова нала-
гије у подморју далматинске обале и зило најважннје политичко средиште
приобалне трговине у антнчко доба у Хумској земљи — Бишће и Благај.
дала је Вукосава Атанацковић-Сал- На крају расправе, аутор даје »увје-
чић радом »Археолошко налазиште тни закључак« да је током средњег
на подручју Хутова блата« у којем вијека у данашњој мостарској кот-
је укратко описала археолошке по- лини постојала управно-политичка је-
датке о ранијим налазима, а посеб- диница приближног ранга жупе под
но је обрадила »недавно« откривене називом Хум или Хумска земља.
294
ПРИКАЗИ
У народној традицији Босне и ког и разорног земљотреса 1667. го-

Херцеговине посебно су занимљива дине који је десетковао становни-
предања која говоре о истакнутим штво Дубровника настао је велики
дичностима наше средњовјековне ис- прилив досељеника међу кОЈ*има су
торије, о њиховом животу и догађа- били и Херцеговци. Пошто је ово
јима из њиховог доба. Др Влајко Па- усељавање оставило траг у матичним
лавестра је у раду »Сандаљ Хранић књнгама рођених, вјенчаних и умр-
Косача у нашим народним предањи- лих католичке жупе Град у Дубров-
ма« приказао народна предања о је- нику, аутор је на основу те грађе
дној од најзначајнијих феудалних дао приказ херцеговачких презимена
личности из средњег вијека. Кори- која се јављају у Дубровннку у дру-
стећи историјску литературу, аутор гој половини XVII вијека.
је настојао да објасни стварност пре- Гробље на Бјелушинама, лоцира-
дања и елементе који су могли ути- но на сјеверонсточној страни Моста-
цати на њихово формирање. ра, представља најцјеловитнју мос-
Мало херцеговачко мјесто Габела тарску некрополу, пише Радомир
налазило се вијековима на значајном Станић у свом раду »Гробл>е на Бје-
природном путу који је водио од Ја- лушинама у Мостару« (скица за мо-
драна у унутрашњост. Дајући исто- нографију). Аутор напомиње да Бје-
ријски пресјек од готово четири ви- лушинско гробље по многим вријед-
Јека (крај XV до краја XIX вијека), ностима својнх споменика које су са-
мр Анђелко Зеленика је у раду »Га- држане у иатписима и клесарским
бела као одбрамбени центар доње декоративно-пластичним одликама за-
Неретве у доба Турака« изнио мно- служује да добије нсцрпну моногра-
га сазнања о овом мјесту. Описујући фију, па овај прилог представља ски-
Габелски утврђени град и друге фоЈ> цу такве замисли.
тификације у његовој непосредној Из архиве аустријског конзулар-
близини (утврђење на Авали, утврђе- ног представништва у Мостару која
ње Берђелез, кула у Стругама, кула се чува у кућном, дворском и др-
на Терсани, кула на Крупи и Биш- жавном архиву у Бечу, др Божо Ма-
чевића кула), аутор констатуЈ*е да су џар је одабрао и превео два доку-
они бранили ово познато трговачко мента конзула Мартирта и објавио
средиште од напада Млечана и уста- их у раду »Два непозната документа
ничког становништва с југа, у прав- о устанцима Луке Вукаловића«. Чи-
цу Херцеговине. Габела је у адми- ни нам се да је овај рад требало да
нистративно-управном склопу габел- буде објављен у другом дијелу часо-
ске капетаније и самосталног кади- писа, оном који носи назив »Сјећа-
лука имала посебну улогу у овом ња и извори«.
дијелу Херцеговине и једном дијелу »Мостарске кујунциЈ*е XX внјека
Далмације. и њихови производи пафте кукаче и
»Прилог познавању дјела Шејха плоче ћилитлије«, прилог Данкс И-
Јује«, рад дра Мустафе Ждраловића, вић, јесте почетак подробиијег про-
указује на преписивачку актнвност учавања пронзвода мостарских ку-
овог великог писца на оријенталним !унција, насталих од друге полов^ше
језицима са тла Југославије. Рад је XIX вијека до 40-нх година XX вн-
обухватио и аутографе дјела Шејха јека. Прилог је написан искључиво
Јује, наслове његових дјела и њего- на основу усмених саопштења по-
ва дјела у Оријенталној збирци Ју- следњег жнвог мостарског кујунџнје
гославенске академије знаности и Стојана Качнћа.
умјетности у Загребу. Користећи малим дијелом објав-
Захваљујући напретку Дубровач- љену н необјављену граћу из Архива
ке Републике, велики број »дошл>а- Војноисторијског института у Бео-
ка« Ј 'е остајао да живи на њеној те- граду и Архива ЦК СК БиХ у Сара-
риторији. У раду »О неким уписима јеву, а углавном мемоарсху граћу
херцеговачких презимена у другој која се чува у Архиву лерцеговине
половини 17. сгољећа у матицама жу- или ону коју је сам прнкупио, мр
пе Град у Дубровнику, мр Маријан Момчило Радовић је написао рад
Сиврић тврдп да је економских до- »Активност КПЈ и народноослободи-
сељеника било наЈвише у раздобљу лачких одбора на слободној тернто-
од XVI—XVIII внјека. Послије вели- рији у сјеверној Херцеговини 1941—
295
1942. године«. Рад представља скро- граћу из раздобља од 1372—1493. го-

ман прилог проучавању дјеловања дине.
КПЈ, омладине, Антифашистичког Рубрика »Осврти и прикази« до-
фронта жена и првих органа народ- носи слиједеће прилоге: »Четврта и
не власти на подручју сјеверне Хер- пета конференција КПЈ за БиХ у ис-
цеговине. Најслабији дио рада су торијском развитку револуционарног
»биљешке«, наведене као да је ријеч покрета 1938—1941«, Зборник радова
о публицистичком а не научном при- са научног савјетовања у Мостару
логу. 5. и 6. октобра 1978 (Небојша Мили-
У прилогу »Борбе Девете далма- војевић); Данило Комненић и Муха-
тинске ударне дивизије за ослобође- рем Кресо, Д ва д есет девет а х е р ц е го -
ње Херцеговине«, Стјепан Иванковић в а ч к а д и в и з и ја (Стјепан Иванковић);
је описао борбени пут ове наше ди- Славко Стијачић, Т р е б и њ ц и п а л и у
визије од њеног оснивања 13. фебру- б о р б и з а с л о б о д у 1941— 1945 (Менсур
ара 1943. до краја фебруара 1945. Сеферовић); Неђо Парежанин и
Аутор констатује да је ова јединица, Слако Стијачић, П р в и у д а р н и (Асим
основана у Имотском, своје прве ве- Перван); Меморијална музејска из>
лике успјехе постигла у борби про- ложба »Џемал Биједић — живот и
тив окупатора и домаћих издајника дјело« (Нада Дековић); Хивзкја Ха-
на тлу Херцеговине, те да је учес- сандедић, С п о м е н и ц и к у л т у р е турс-
твовала у борби за ослобоћење Лив- к о г д о б а у М ост ару (др Фехим На-
на, Дувна, Посушја, Кочерина, Гру- метак).
да, Љубушког, Читлука, Лиштице, Последњн дио часописа »Из рада
Мостара и Дрежнице. институција« доноси кратак истори-
Други дио часописа носи назив јат Архива Херцеговине, Музеја Хер-
»Сјећања и извори«. У овом дијелу цеговине и Регионалног завода за за-
су објављени сљедећи прилози: сје- штиту споменика културе и природе
ћања Џемала Биједића под називом Мостар.
»Формирање Обласног комитета КПЈ Први број часописа за културно
за Херцеговину 1939. и Мјесног ко- и историјско наслијеће Х е р ц е г о в и н а
митета КПЈ Мостар 1940. године«, за- представља без сумње вриједан до-
тим Марка Зорка »Алфред Бергман« принос приказивању богате културне
и Трипе Шаренца »Развој КПЈ у би- и историјске баштине Херцеговине
лећком крају«; прва два сјећања чу- широј јавности. Поред тога, покре-
вају се у Архиву Херцеговине. По- тање овакве периодичне публикаци-
сљедњи прилог у овом дијелу је рад је значи и корак даље у изучавању
Марка Веге »Исписи из Хисторијског културе и историје народа и народ-
архива у Дубровнику о средњовје- ности који су живјели и живе у Хер-
ковној Херцеговшш« у коме аутор цеговини.
износи до сада непознату архивску Н е б о јш а Р а д м а н о в и ћ
ПЕТРАНОВИН БРАНКО, ИСТОРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918-1978.

»Нолит«, Београд 1980, стр. 648.
У нашој историографији се пос- и процеса (политички живот, еконо-

А>едњих година упоредно ради на ос- мика, култура, дјелатност политич-
тварењу неколико истраживачких ких покрета и партија, у првом ре*
пројеката у вези с писањем синте- ду КПЈ-СКЈ и слично), или пак раз-
тичке историје Југославије, укључу- личито временски омеђавајући исто-
јући и најновије раздобље. Различи- рију, односно поједине етапс у њој.
ти аутори или групе аутора настоје Потицај да ради на овом дјелу,
да остваре исти циљ — да дају цје- Петрановић је нашао у сопственој
ловит преглед историје наших наро- жељи да оно подстакне »шира и син-
да, при том стављајући акценат на тетичнија разматрања историје Југо-
одређене стране друштвеиих односа славије на основу постојећих пзвора
296
ПРИКАЗИ
и литературе«, што је истакнуто у блеми из историје Крал»евине Југо-

предговору књиге, као и у чињеници славије (настаиак и еволуција идеје
да у нашој историографској литера- југословенства и уједињења Јужних
тури не постоји рад који би цјелови- Словена у заједничку државу; наста-
то обухватио збивања у раздобл>у нак Краљевине Југославије; настанак
1918—1978, што свакако није ни је- револуционарие партије радничке
дина ни преовлађујућа вриједносг класе Југославије — СРПЈ(к), одно-
овог дјела. И поред објавл>еног мио- сно КПЈ; парламентаризам и његове
штва различитих монографских ра- противрјечности; Шестојануарска мо-
дова и неколико мањшс синтеза, у нархо-фашистичка диктатура; КПЈ и
нашој поратној историохрафији по- стварање антифашистичког Народног
стоји изразит недостатак дјела која фронта; социјална и економска са-
анализирају и обрађују поједине об- држииа политичког дјеловања и по-
ласти друштвеног живота, односно литичких борби; исход политике не-
која припадају рецимо привредно-е- угралностн и вој на катастрофа), а
кономској, културној или социјалној уз то је увијек присутна н ауторова
историји, што је очигледно представ- жел»а и намјера да наглашава изроч-
л»ало ограничење и потешкођу ауто- ну везу у тим историјским збивањн*
ру, а истовремено и извјесно оправ- ма и да повеже и прожме унутраш-
дање за чињеницу да се и он тим њополитичке догађаје са ширим ме-
питањима и појавама бави углавном ђународним догађајима. Занимљив је,
периферно. и чини се разложан и оправдан, пи-
У цјелини гледано, историчари се шчев покушај да упоредно и равно*
тешко одлучују да пишу најновију мјерно анализира и пратн тзв. гра-
историју, можда најприје због чиње- ђанску и комунистичку компоненту
нице што ту не постоји неопходна збивања у овом времену.
временска дистанца, што су живи Уважавајући природу и физионо-
актери тих збивања, а то пред исто- мију рада, те циљ и задатке које је
ричаре поставл»а одређене »психолош- аугор себи поставио у фази његове
ке баријере«, као и због тога што израде, мислим да је ипак и могућ-
историјска грађа која се односи на но и потребно упоређивати оио пгго
ово раздобље послијератног, соција- је речено у првом дијелу синтезе са
листичког развитка Југославије, још радовима који су раније објављени,
увијек није ни издалека комплети- а односе се на исто временско раз-
рана и систематизована, а за раздоб- добље, као што је књига Ферде Чу-
ље након 1953. није углавном ни до- линовића Југославија измећу два ра-
ступна научницима. Ово је сигурно та. У Чулиновићевом раду има не-
разлог више да Петрановићеву син- игго више историјског приступа и
тезу прихватимо као заиста вриједно научне озбиљности, што се огледа и
дјело које ће, поред осталог, значити у широком кориштењу швора и ли-
и иесумњив путоказ и стварну по- тературе, па чак и презентирању ис-
моћ будућим истраживачима, иауч- тих дјела у тексту. Другим риЈечи-
ним и стручним радницима. ма, читалац ће сгећи потпуниЈИ ути-
Књига је подијељена у три јасно сак и сазнање о међуратном раздоб-
и прецизно одвојена дијела, од којих љу историје Југославије ако прочита
је сваки са готово једнаким обимом Чулиновићеву књигу, што не би тре-
текста, али је тежиште излагања, и бало да шненађује ако се имају у
по ауторовом признању у предгово- виду врста оба рада и непосредни
ру, стављено на раздобље рата и ре- ауторови циљеви. Једно од запажања
волуције, те на раздобље настанка и које је у вези с прихваћеном концеп-
развоја социјалистнчке Југославије, цијом Петрановићеве синтезе односи
док је међуратни период о којем се се на чињеницу да он догађаје по-
говори у првом поглављу синтезе сматра искључиво на општејугосло-
приказан мање исцрпно. Чини се да венском плану, »савезном« нивоу, а
је највише у овом дијелу књиге до-
шла до израж аја Петрановићева те- не прати нити анализира њихове од-
жња да појаве и догађаје посматра разе у републичким или још ужим
проблемски, често занемарујући хро- оквирима, чак ни у случајевима кад
нолошки оквир догађања. Третирана су попримали нов појавни облик, из-
су посебно суштинска питања и про- мијењен садржај. Ово запажање се
297
односи у истој мјери и на преостала организација, специфична жарншта

два дијела кшиге. друштвених криза, сазревање идеја
Други дио синтезе носи назив »Ре- и ј б и х о в о распростирање«. Наравно,
волуција« и говори о народноосло- има много истине у овим Петранови-
бодилачком рату и социјалистичкој ћевим констатацијама, као што је
револуцији, а почиње давањем садр- очигледно и да заиста немамо исто-
жајног уводног одјеЛ)Ка о прилика- ријских радова који припадају тзв.
ма и до 1ађајима на европском и »микроисторији«, без којих је веома
свјетском ратишту 1941. године. На- тешко, па чак и нсмогуће писати све-
гласак је стављен на слиједеће: ус- обухватне синтезе. Међутим, истина
танак народа Југославије, револуција је и то да читалац само на основу
и контрареволуција, изградња народ- сазнања из Нетрановићеве истори-
не власти у току рата и конституи- је Југославије заиста не може у пот-
сање АВНОЈ-а, однос великих сила пуности спознати проблеме и основ-
према устанку и борба за мећунаро- не одредннце у историји, на примјер
дно признање Тнтове Јутославије, до- Босне и Херцеговине и њених наро-
принос НОБ побједи над наци-фаши- да, у историји Словеније, нсторији
змом, проглашење Републике. Аутор Македоније и слично. А било би до-
је користно бројне радове који се иста вриједно да се све то нађе ја-
односе на ово раздобље, од којих су сно и језгровито казано на једном
миоги објављени у посљедњих неко- мјесту, без обзира на то коме ће се
лико година, а разматрају и нека до- ова књига наћи у руци и у коју свр-
сад мало позната питања (политич- ху ће бити кориштени подаци из ње.
ке процесе, идејно и организационо Петрановић је иаучник који се
устрој ство колаборационистичких најчешће бави правном историјом.
снага и режима, установе власти и Та његова »специјалност« је и те ка-
слично). V овом дијелу синтезе, Пе- ко примјетна у овој књизи стога
трановић чешће него иначе користи што највише пажње поклања исто-
фактографске податке, што је неми- рији устаиова, или теоријско-декла-
новно с обзиром на генерални оквир ративним одређењима и програмским
и садржај теме. Наравно, он ни ов- опредјељењима, а знатно мање ана-
дје не одступа од свог основног по- лизи стварне практичне примјене тих
лазишта и приступа — да »назнача- начела у политичкој свакодиевници.
ва сложену суштину појава« и тума- А да би се познавао један систем
чи процесе нижући чињеиице уза- или једно доба (и свака од етапа у
стопно. њему), неизоставно се морају позна-
Трећи, завршни дио ове условно вати и достигнућа у остварењу ус-
речено »исторнографске трнлогије« тавних и законских полазишта, али
носи назив »Соцнјалмстичка Југосла- и несхватања и потешкоће у њему.
вија«, а обрађује раздобље од 1945. Наиме, сваки акт и сваки систем је
до 1978, закључно са XI конгресом само онолико добар колико је при-
СКЈ. Већ је речено да практнчно и мјењљив, ефикасан и плодотворан у
не постоји историографија о соција- примјени.
листичкој Југославији и да су истра- Аутор је изузетну пажњу покло-
жизања најновије југословенске ис- нио приказивању рада Партије и ње-
торије готово по правилу завршава- не улоге у нашем цјелокупном по-
на на граници ратног и поратног раз- ратном развитку. И опет се задржао
добља. У овом дијелу књиге, Петра- на казивању о активности Партије
новић вјероватно наЈдосљедније ос- у форумима (конгреси и конферен-
таје на полазној концепцнј ско-мето- ције), или о највишим органима и
долошкој замисли да помиње и ана- тиЈелима (Централни комитет и По-
лизира само основне процесе и нај- литбиро ЦК). О раду у партијској
важиије догађаје, и то на општеју- бази, у основним ћелијама не сазна-
гословенском плану, тумачећи то чи- јемо готово ништа. Ово је условље-
њеницом да ни републике ни остале но низом ччњеиица, од којих свака-
мање друштвено-политичке заједнице ко не смијемо заборавитк да Ј*е ре-
нису још успјеле »да проуче идејна конструкција те активности ванред-
струјања у масама, замршене путе- но теш 1са, неријетко и немогућа ус-
ве спрооођења одлука у дело, суко- лиЈ'ед одсуства одговарајуће доку-
бе у основи политичких покрета и ментације, Вјероватно ће и структу-
298
ПРИКАЗИ
ру и укупну активност Партије те- за којим се већ поодавно осјећа по-

мељитије освијетлнти планирани и треба у нашој историографији. На-
започети пројекти, савезни и репуб* пријед поменуте мањкавости требало
лички, на писању историје СКЈ. би првенствено да се схвате као не-
На крају овог Петрановнћевог миновност, а својствене су управо
синтетичког рада дат је сразмјерно оваквом типу научног историјског
обиман списак библиографских једи- рада. Сигурно је да ће ова књига
ница које је користио при изради представљати велику помоћ свима
књиге. Занимл>иво је да је тај спи- који желе н траже да се на једном
сак изворне грађе и литературе за мјесту, у једиој књизи, упознају са
сваки од три наведена раздобл>а по- историјом Југославије, и да ће наћи
наособ сачинио по абецедном реду, веома широку примјену. Подесна је
пгто барем код нас није уобичајено. за кориштење као уџбеник, посебно
На крају књиге су регистар лнчиих на факултетима, али и шире. Буду-
имена и решстар географских имена ћим истраживачима и дјелатннцима
који олакшавају сналажење и кори- на сличним пословима користиће за
штење овом и 1шаче прегледном ис- разрјешавање методолошких и кон-
торијом, писаном лако разумљивим цепцијских дилема и изналажење е*
и језгровитим стилом и језиком, фикасннх рјешења, посебно на пољу
Неопходно би коначно било ис- генерализације чињеничног фонда и
такнути да Историја Југославије кориштења историјске синтезе.
Бранка Петрановића представља рад Небојша Миливојевић
Др РАЈКО КУЗМАНОВИК, ПРИВРЕМЕНА НАРОДНА СКУПШТИНА

ДФЈ — од АВНОЈ-а до конституанте
Прољетос се у књижарама поја- бођење Југославије и активност не-

вила књига Привремена народна ких квислиншких снага које су по-
скупштнна ДФЈ др-а Рајка Кузмано- кушале да још у завршној фази ра-
вића, у издању бео 1радске »Савре- та обезбиједе себи извјесне политич-
мене администрациј е«. Ки,ига запра- ке позиције.
во представља Кузмановићеву док- Другн дио књнге посвећен је кон-
торску дисертацију која је уиеколи- тексту међународних чинилаца који
ко допуњена сугестијама чланова ко- су утицали на конституисање При-
мисије на одбрани тезе и рецензена- времене народне скупштине ДФЈ и
та овог издања. презентирању најзначајнијих али и-
У првом дијелу књиге, »Прнлике наче већ познатих аспеката борбе за
у Југославији до конституисања При- међународно признање нове Југосла-
времене народне скупштине«, аутор вије. Аутор доста опширно описује
разматра развој народие власти од генезу схватања, односно заблуда до
1941. до средине 1945. као и улогу прве половине 1943. године, западних
револуционарних и напредних поли- Савезника о томе ко је у Југославији
тичких организација које су на челу заправо њнхов антифашистички вој-
са КПЈ, а у склопу Народног фрон- ни савезник. За одлучан заокрет Са*
та, моторном снагом канализирале везника у корнст НОБ-е иарочито је
настанак и развој органа народне заслужан британски премијер Винс-
власти. У жељн да што вгапе осви- тон Черчил, који је, пошто су га ов-
јетли опште околности које су ути- ластнли САД и СССР, организирао и
цале илн могле утицати на конститу- главне актнвности, да би се пронаш-
исање Привремене народне скупштн- ло компромисно политичко рЈешење
не у вријеме непосредно пре њеног између Маршала Тита и краљевске
настанка, Кузмановић у кратким си- владе. Кузмановић затим говори о
стематским потезима описује и бор- споразумима између Тита као пред-
бе које су вођене за коначно осло- Сј'едника НКОЈ и др-а Ивана Шуба-
299
ИСТОРВДСКИ ЗБОРНИК
шића, који је 1. јуна 1944. постављен владе ДФЈ. Тако је Привремена вла-
за предсједника Краљевске југосло- да ДФЈ на челу с Титом оформљена
венске владе, Занемарујући неке 7. марта 1945. Овим су спроведене
формално-правне оквире, ти спора- одредбе споразума Тито—Шубашић,
зуми (први на Вису 16. јуна 1944, практично је укинут паралелизам
други у Београду 1. новембра 1944) влада, а Привремена влада ДФЈ је
по свом духу вјерно одражавају су- добила, почевши од Велике Британи-
штину одлука II засједања АВНОЈ-а је (20. марта), званично међународ-
и основне тековине НОБ-е. Тако ме- но призиање.
ћународни значај споразума Тито— У трећем централном дијелу књи-
Шубашић треба гледати у томе што ге који је, разумије се, и најобим-
је »створена правна основа за ликви- нији, аутор кроз седам поглавља об-
дирање паралелизма у представљању рађује конституисање и рад Привре-
Југославије на мећународном плану« мене народне скупштине ДФЈ. У од-
(стр. 37), а допуном Београдском спо- носу на наслов књиге, прва два ди-
разуму од 7, децембра створени су јела фунпфају као уводна, можда
заправо »сви формално-правни еле- с обзиром на свој већ сразмјерно
менти за формирање нових држав- висок степен истражености и позна-
них органа« (стр. 38). Као што се тости и као преопширна, али ника-
могло и очекивати, остварење спора- ко не и сувишна пошто је третира-
зума Тито—Шубаншћ није могло ус- на проблематика представљала оно
лиједити аутоматски. Краљ и његова органско тло из кога је Привремена
околина су улагали огромне напоре народна скупштина уопште и могла
да разним средствима спријече свој израсти. Значај трећег (и четвртог)
коначан политички пораз. Међутим, дијела књиге треба сагледати првен-
и Јалтска коиференција у фебруару ствено у томе што ту аутор за своју
1945. потврћује државноправне про- анализу користи у готово потпуном
мјене у Југославији, у настојању на обиму изворну граћу, ослањајући се
што скоријем образовању нове вла- само повремено на понека ранија са-
де. Препоручује се стварање нове знања, док се у иначе систематич-
владе на темељу споразума Тито— ном избору и презентирању релевант-
Шубашић, али се такоће препоручу- иих чињеничних података за При-
је, дакако у складу са тежњама свјет- времену народну скупштину, наведе-
ске реакције, да »у АВНОЈ равио- них у прва два дијела, користио у-
правно ућу и чланови посљедње ју- главном литературом.
гословенске скугаитине, који се нису Након што је описао непосредне
компромитовали сарађујући с непри- околности самог чина прерастања
јатељ ем ...« (стр. 40), као и да се АВНОЈ-а у Привремену народну
»сви законодавни акти АВНОЈ-а на- скупштину, задржавши се подробни-
кнадно подвргну тарификацији Уста- је на питањима њеног попуњавања,
вотворне скупштине« (стр. 40), из че- Кузмановић је дао приказ организа-
га, дакле, недвојбено произлази теж- ције и начина рада ПНС ДФЈ и ње-
ња да се сузбнје искључив утицај иих органа (прва од осам сједница
НКОЈ-а и АВНОЈ-а, односно тежња ПНС одржана је 10. августа).
да се власт подијели измећу старих
грађанских и иових комунистичких Законодавном раду ПНС ДФЈ као
снага, које мећутим у Југославији њеној основној дјелатности, аутор
реално држе све конце у својим ру- посвећује највећи дио пажње. Зако-
кама. У немогућности да утиче на ие које је донијела ПНС у току сво-
измјене Јалтске одлуке (јер употреб- га постојања, Кузмановић сврстава
љени израз »препорука« у оним окол- у четири групе: Закони који омогу-
ностима је представљао више фор- ћују конституисање уставотворне
малаи оквир), НКОЈ је вјешто так- скупштине и учвршћење политичког
тнзирао и формално попуштао зна- стања у земљи; Закони којима се
утврћују основе судства и правног
јући да »вријеме ради за нову Југо- реда у земљи; Закони којима се ре-
славију«. И поред отезања, краљ Пе- гулише аграрна и балутна шггања;
тар је био приморан да 3. марта на- Закони и акти којима је учвршћи-
именује краљевско намјеснпштво, на- ван мећународни положај нове Југо-
кон чега су брже кренули послови славије. У склопу поменутих група,
око формирања нове јединствене аутор појединачно анализира и ко*
300
ПРИКАЗИ
ментарише сваки закон. Затим се ховој демократичности и начину ра

кратко задржава на међусобним од- да изборних органа« (стр. 148). За-
носима Привремене народне скупш- вршна мисао четвртог дијела изра-
тине, Намјеснинггва, Привремене вла- жена је у констатацији да пошто су
де и федералних јединица, на ана- »у цјелинн извршене припреме за са-
лизи улоге легалне грађанске опози- зивање и одржавање Конституанте
ције у ПНС и на самом закл>учива- (стр. 149), Предсједништво ПНС је
н>у посљедњег засједања ПНС од 26.
августа. На крају овог дијела књи- 26. октобра донијело Указ о распу-
ге, аутор уопштава државноправне штању ПНС.
карактеристике ПНС. У петом дијелу се дају закључна
Према наслову, четврти дио књи- разматрања у којима се кратко ре-
ге односи се на рад органа ПНС од зимирају значајнији аспекти ауторо-
њеног закључног засједања до распу- вог истраживања. Говорећн о разлн-
штања. МеБутим, аутор на почетку чигим схватањима у вези са настан-
овог дијела говори о реаговању, по- ком нове Југославије, аутор подржа-
себно страном, које је пратило зако- ва ону оцјену наше правно-историј-
нодавни рад ПНС; та тематика је ске теорије »која сматра да је нова
иначе по садржајном карактеру спа- држава настала у процесу и да је
дала на крај претходног дијела књи- њено дефинитивно обликовање завр-
ге. Према политичкој логици ствари, шено Декларацијом уставотворне
свијет је извјештаван о раду ПНС и скупштине 1945. године« (стр. 153).
са симпатијама и са злонамјернош- У општем закључку, Кузмановић ка-
ћу. Нетачна обавјештења о правно- ж е »да је Привремена народна скуп-
-политичком стању у Југославији ши- штина формирана вољом савезника,
рили су у иностранству посебно чет- алн да је исто тако вољом народа
нички и усташки листови, а негати- преузела фуикције револуционарног
ван однос према раду ПНС испољи- органа власти и с великим успјехом
ле су у земљи домаћа реакција и извршила свој дио посла који јој је
црква. Ипак како, чини се, произла- дала историја и тиме дала свој до-
зи из Кузмановићевог текста (мада принос коначном конституисању но-
би аутор, кад се већ упустио у та ве Југославије« (стр. 156). У петом
питања, требало да неки општи суд дијелу књиге садржани су и поиме-
изнесе експлицитније), страно инфор- нични спискови ПНС и њених орга-
мисање било је углавном повољно, на. На крају су извори и литература
а широм Југославије »одржано је и- коју је аутор користио у свом истра-
зузетно много јавних скупова на ко- живању.
јима је манифестована подршка но- С обзиром на озбиљност ш тоа
вим правно-политичким мјерама из- Кузмановићеве књиге, какав иначе
раженим кроз законе које је усвоји- изискује нзрада докторске дисерта-
ла Привремена народна скупштина« ције, аутор се морао знатно трудити
(стр. 135). да би што свестраније и што пре-
Вриједан допринос историјској, а цизније презентирао градиво, за игго
посебно правној науци, Кузмановић је користио обимну граћу и распо-
даје кад пише о раду Предсједниш- ложиву домаћу литературу. Темати-
тва и одбора ПНС након »закључи- ка коју Кузмановић третира била је
вања« њеног засједања. Ту сазнаје- у науци већ донекле обрађивана. У
мо које су законе и друга норма- њу је највише улазио, додуше, пре-
тивна акта донијели ови органи, од- тежно политичко-историјског гледи-
носно који су законски приједлози шта, Бранко Петрановић (Политичке
били одбачени. Дал>е аутор подроб- и правне прилике за време привре-
није описује припреме за изборе у мене владе ДФЈ, Београд 1964, затим
Уставотворну скупштину, провођење с Војиславом Симовићем, Историја
тих избора и њихове резултате, те народне власти у Југославији, Бео-
кратко се осврћући на инострано ин- град 1979), а и Кузмановићу је та
формисање наводи: »Свјетске аген- материја била већ веома блиска. На-
ције које су изражавале ставове сво- име, ова књига представља продуб-
јих званичних државних органа, да- љенију и проширенију анализу коју
ле су углавном позитивне оцјене, ка- је дао у свом магистарском раду с
ко о резултатима избора, тако о њи- насловом Законодавни рад ПНС ДФ/.
301
Кузмановићсва књига расвјетљује гаћено сазнање о нашој нацноналној

околности које су увјетовале и ути- историји, а исто тако представља до-
цале на дјеловање и конституисање принос правним научним дисципли-
највишег органа народне власти не- нама, посебно теорији државе и пра-
посредно пред и послије побједонос- ва, те упоредних политичких система.
ног завршетка рата и социјалнстич-
ке револуције. Овим дијелом је обо- м р В е р а К р ж и ш н и к -Б у к и ћ
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, Год. XIX (1—2),

Београд, 1980. ношћу прерастања квантитета у ква-
Најновије издање ЈИЧ-а појавило литет српске историографнје. Алек-
се у двоброју за 1980. годину на 192 сандар Трајановски, асистент у Ин-
стране. Као и раније издавач је и ституту за националну историју Ско-
овог пута представио ЈИ Ч научној и пље, јавља се у овој едицији с ра-
широј јавности са сталним рубрика- дом »Бугарска егзархија и илинден-
ма: ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ (1—105), ски устанак у Македонији« (стр. 45—
ПРИЛОЗИ (106—125), ДИСКУСИЈА 56). Готово Је цијели рад посвећен
(126—135), ПРИКАЗИ И КРИТИКЕ разматрању всома занимљивог пита-
(136—188) и НОВЕ КЊИГЕ И РАС- ња: политичке дјелатности бугарске
ПРАВЕ (189—192). ЈИЧ у овом дво- Егзархије у Македонији у дапима
броју доноси ишроку лепезу науч- илинденске епохе (1903). Егзархија је
них радова готово из свих историј- у том раздобљу националноослободи-
ских раздобља и свих области наше лачке борбе дијелила заједничке ин-
историје. Ту су вриједни прилози, тересе с бугарском државом, а они
дискусије, веома занимљиви прика* су били обојени национално-политич-
зи, критике и драгоцјена обавјеште- ки и уперени против ослобођења Ма-
гва о новим књигама. кедониЈ'е. Егзархија је у ствари била
У првом поглављу објављена су носилац бугарске империјалистичке
четири интересантна научна рада, политике у Македонији. 0 дјеловању
Егзархије у државној политици, ау-
Рад проф. Косте Милутиновића, тор истиче слиједеће: »Као бугарска
»Иларион Руварац и Јаш а Томић« национална црква заступала Ј*е бу-
(стр. 1—43), разматра питање разви- гарске претензије на Македонију и
тка спрске историографике крајем борила се против других пропаганди
XIX и почетком XX вијека. Примје- и црквених институција. Она Ј'е слу-
њујући велико научно искуство и жила интересима бугарског двора и
изузетну акривију при анализи дија- буржоазије за остварење сна о Ве-
лектике научног рада И. Руварца, ликој, Сан-стефанској Бугарској«
проф. Милутиновић открива развојни (стр. 55).
пут српске историографиј е. Аутор је
компарирао резултате с радовима Ја- Момчило Зечевић, научни сарад-
ше Томића. Поређење је показало да ник у Институту за савремену исто-
ту није ријеч само о научном суко- рију Београд, објелоданио ј е свој на-
бу Ј. Томића и И. Руварца него и о учни рад под насловом »Словеначке
сукобу измећу присталица традицио* политичке странке и корушко пита-
налне школе и заговорника критич- ње 1918—1920« (стр. 57—83). У раду
ке школе. Аутор каже о том сукобу: је с научног гледишта расвијетљено
»Била је то борба између два дија- изузетно сложено политичко питање
метрално супротна схватања о основ- везано уз корушко питање 1918—-
ним задацима историје« (стр. 42). И- 1920. године. Посебно је истакнуто
ларион Руварац је представљен у држање словеначких политичких
свјетлу »творца критичког правца странака у вези са корушком кри-
српске историографије«. Захваљујући зом. Аутор сматра да су странке у
раду проф. Милутиновића, научној
и ишрој јавности је омогућено да се Словенији биле недовољно ангажова-
на једном мјесту упозна с неминов- не у борби за присаједињење Кору-
302
ПРИКАЗИ
шке југословенској државн. Такво ђанских политичких партија у ста-

аихово држање се посебно испол>и- рој Југославији.
ао у спровођењу плебнсцнта. Међу- У рубрици ПРИЛОЗИ налази се
тим, нова југословенска држава се рад Скендера Ризаја, проф. Филозоф-
више и свестраиије ангажовала од ског факултета у Приштини, под на-
словеначких политичких странака у словом »0 дефтеру скадарског сан-
рјешавању корушког питања, али џака из 1485. године« у коме се рас-
без већег успјеха. правља са албанским научником тур-
У РАДУ Перка Војиновнћа, на- кологом Селамијем Пулахијем. Рад
учног сарадника у Историјском ин- даје веома занимљиве податке из об-
ституту СР Црне Горе, »Врбаска ба- ласти политичке, управне, етничке,
новина у концепцијама споразума друштвене и економске историје на-
ших народа предтурског и турског
Цветковић-Мачек« (стр. 85—105), на раздобља. Проф. Ризај сматра да на-
основу изворног материјала износе ведена публикација представља веск
се запажања о разним комбинација- ма користан прилог балканолошкој
ма и политичким схватањима буржо- историографиЈ*и уопште.
азије о преуређењу државе (1939).
Једно од битних питања, ако не и Интересантан прилог у рубрици
најбитније, о преуређењу државе на ДИСКУСИЈА дао је Јован Павиче-
новим основама било је питање те- вић с чланком »Око проблема етно-
риторијалног разграничења. Оно је генезе Црногораца«, у којем се по-
прнвукло посебиу пажњу политичке лемише са аутором књиге Шпнром
јавности старе Југославије у раздоб- Кулишићем. Павнчевнћ сматра да је
л>у кад је оснивана Хрватска бано- неоснована теза Кулишића коју за-
вина. Одређивање њених граница би- ступа у својој књнзн и да је то био
ао је најнепосредније везано за Вр- покушај да се досадашња научна те-
баску бановину. Та околност је омо- за о постанку и развоју Црногораца
гућила да Врбаска бановииа постане доведе у сумњу.
средиште пажње у питању разграни- НајбогатиЈ*а садржајем и избором
чења. Из тих разлога се постепено чланака Ј е рубрика ПРИКАЗИ И
формулишу одређена схватања о по- КРИТИКЕ. Игнације Воје: Ф. Гест-
ложају и статусу Врбаске бановине рцн, П ом орст во с р е д њ е в е ш к е га П и -
у будућем преуређењу државне за- р а н а ; Фалмл Муслимовић: Ч л а н ц и
Једнице. Аутор о томе каже: »Онс се Љ убе С п а р а ва ла о с р е д њ о в је к о в н о ј
у суштини могу подиЈ*елити на чети- Х е р ц е г о в и н и ; Мнлка Здравева: Ми-
ри различита схватања, која имају и хајло Георгиевски, М акедонскот о
своје варијанте: 1. — Великосрпска књ и ж е вн о н а с л е д с гв о о д X I до X V I I I
концепција, по којој је требало Вр- в е к ; Коста Милутнновић: Васнлиј' е
баску бановину прикључити будућој' Крестић, И ст ориЈа с р п с к е штампе у
бановини СрбиЈ*и; 2. — Великохрват- У га р с к о ј 1791—1914. го д и н е ; Брани-
ска концепција, по којој је Врбаску слав Којић: М. Ш рез Вила, С и м о н
бановииу требало припојити ново- Б о л и в а р ; Един Челебић: Фра Игна-
формираној бановини Хрватској; 3. ције Гавран, О д н о с В р х б о с а н с к о г о р -
— Концепција о плебисциту у Врба- динаријат а п р е м а б о с а н с к и м ф р а њ е в •
ској бановини и 4. — Концешџца о ц и м а (1881—1975); Александар Траја-
аутономији Босне и Херцеговине у новски, П р и л о з и за И л и н д е н 1978
коју би била укључена и Врбаска ба- (II); Милорад Екмечић: Б. Конднс,
новнна« (стр. 88). Све ове концепци- Сгеесе апд. АЊ апга 1908—1911; М.
'е нису биле прихватљиве за народе Екмечић: Н. Петсалис - Диомидис,
Ј (рбаске бановине изузев гледишта
КПЈ о аутономији Босне и Херцего-
Стеесе а( (ће Рат1з Р еасе Сопјетепсе
(1919); Енес Милак: Д. Мак Смит,
вине. Напредна студентска омладина Мусолинијево Римско царство; Нада
и КПЈ у Врбаској бановини нзјаснн- Јуркова, М и н хен ск и о т д о го в о р и /у-
ли су се за програм аутономије Бо- го сло венски т е и ч е х о с ло ва ч к и т е на-
сне и Херцеговине на основама брат- р о д и ; Пебојша Миливојевнћ: Бокан
ства и јединства Срба, Муслимана и Бранко, С а н с к и М ост I д о ју л а 1941.
Хрвата. Према томе, КПЈ је у рје- и С рез С а н с к и Мост у Н О Б 1941—
шавању овог питања заузела марк- 1945; Торор Чепреганов: М. Апосгол-
систичко гледиште које је било у ски, П о гл е д и в р з ју го с л о в е н с к о -б у га р -
штпуности супротно схватањима гра- скит е о д н о с и е о втората свет ска в о ј-
303
н а ; Ристо Христов: Л. Лазаров, Оп- всће 81сћегћеибро1Ш к јп Дег Р ћ а з е Лег

ш т ест вепо-полит ичкнт е о р га н и за ц и и ТЈтог!епМегипе 1924—1926; V. Ујпауег:
в о обноват а и изградбат а н а Н Р М а • РгапсоЈз В есЈапба, С а 8<;га(е81е 8есге1е
к е д о н и ја 1944—1948. Овдје посебно 6 е 1а 6го!е б е р тегге. Од н а в е д е н и х
указујемо на критичке чланке М. к њ и г а и з д в а ја м о п у б л и к а ц и ју »А рхив-
Екмечића који су вриједни пажње. с к и ф о н д о в и и з б и р к е ...«
На крају у рубрици НОВЕ КН»И- Из овог прегледа се види да је
ГЕ И РАСПРАВЕ налазе се три пу- ЈИЧ занимљив не само за историча-
бликације: Н. Поповић, А р х и в с к и ре него и за друге научно-друштве-
ф о н д о в и и з б и р к е у а р х и в и м а и ар - не и културне раднике.
х и в с к и м о д је љ е њ и м а у С Ф Р Ј; V. VI-
пауег: С1ешепз А. ДУигш, Оје Јгапгој- Раде П оповић
НАЕЕУ Ј. РЗОМ1АБЕ5, ТНЕ ЕА5ТЕЕИ ОЦЕ5Т10И: ТНЕ НА5Т РНАЗЕ,

А 5ТИСУ Ш ОЕЕЕК-Т1ЈЕК15Н Б1РЕОМАСУ, 5о1ип 1968.
О посљедњој фази Источног пита- Константинопол« (стр. 14). Он не да-

ња у научној литератури се све че- је тачне податке о грчкој статистици
шће истиче студија грчког историча- тога времена, али се претпоставља
ра Псомијадеса И ст очно пит ањ е: П о- (В. И. Шеремт, Т у р ц и ја и А д р и а н о -
с љ е д њ а ф аза. Студија из Г р ч к о -Т у р - п о л с к и м и р 1829 г. И з и с т о р и ји всто-
с к е д и п л о м а ц и је коју је издао Бал- ч н о го в о п р о с а , Москва 1975, стр. 182)
канолошки институт у Солуну прије да је од 3,5 милиона Грка из тога
12 година. Његова намјера је да при- времена, само један милион живио
каже грчки допринос коначном рје- на балканском копну, а више од дви-
шавању Источног питања до закљу- је трећине на азијскоЈ' страни и ос-
чења Лозанског уговора о миру 1923. трвима. У вријеме кад почиње рево-
У различитим дефиницијама Источ- луција, тај свијет још нема јасну
ног питања, он се опредијелио за је- представу што је »Грчка« и шта је
дну енглеску која је то питање ве- »грчки народ«. Сами себе^ називају
зала за израстање модерне грчке др- Римљанима, именом које Ј*е башти-
жаве од избијања револуције 1821. њено од Византије и које Турци упо-
до окончања рата за независност требљавају за ознаку православног
1922, као и Лозанског уговора о ми- народа уоппгге. По турском »милет-
ру годину дана касније. Овај прис- -систему«, свака вЈ*ера се сматра по-
туп може југословенском читаоцу из- себном нацијом, а њен вјерски стар-
гледати као егзотично одступање од јепшна је истовремено и »милет-ба-
устаљених научних норми које су тај си«, поглавица те нације.
феномен увиЈек пратиле с мање на- Цјелокупан концепт будуће 1рчке
ционалне пристрасности и везале га националне државе, Грци су након
за шире оквире односа између вели- стицања независности 1830. уградили
ких сила око пропадања Турске. Ме- у програм »Мегали Идеа« који је
ђутим, аутор ипак има право у јед- ишао за тим да ослободи Грке сву-
ном: временско ограничавање на по- гдје гдје они живе. А њих је било и
сљедњу фазу Источног питања нуж- свуда по источном Медитерану и цр-
но га је тјерало (све да то и није номорским обалама. Стога се ни
желио) да Грчку стави у његово сре- спољна политика модерне грчке др*
диште. жаве није састојала једино у одбра-
Овдје је заправо ријеч о праћењу ни државне независности него и у
•основног мотива за настанак модер- напору да се ослобођена браћа до-
не грчке нације. Кад је започела веду у независну земљу. Ово усмје*
трчка револуција 1821, »било је мо- рење на васкрс митске грчке држа-
жда више Грка који су живјели у ве утицало је и на замисао о 1рч-
Анадолији и на Јегејским острвима кој националној култури и новом
него на Балкану, искључујући ту књижевном језику. Као основа за
304
ПРИКЛЗИ
књижевни језик узет је облик кн>и- јања Константинопола из Турске. О-

жевног језика, а не говорног народ- стали савезници су одмах послије ра-
ног. Та разлика се почела запажати та почели заобилазити тајне спора-
још у X вијеку, а коначно је озако- зуме начињене у вријеме рата и по-
њена књижевном реформом Адамон- лако се прилагоћавати израстању но-
тиоса Кораеса крајем XVIII вијека. ве турске националне државе. У том
(Р1а1оп Е. СгакоиНз, КеоћеШтс Еап- погледу је и амбиција Грчке да ди-
диаде апЛ ЕјЈега{иге, Тћгее Еесћдгез јелове Анадолије издвоји из Турске
<1еНуегес1 а! Ох1огЛ 1п Јипе 1897, з1г. и прнпоји их себи остала без спољ-
48, 51). нополитичке подршке. То је водило
У свим неспоразумима око етнич- војном слому грчке армије у Анадо-
ког разграничења, Грци су се све до лији у августу 1922. године. Ататурк
успоставл>ања нове Грчке послије је куповао оружје на Западу за но-
1923. године равнали по вјерском а вац који је добијао у оквиру совјет-
не језичком кл>учу. Приличан број ске помоћи.
албанског, словенског и дијелом тур- Псомијадес је заиста веома пре-
ског свијета који је био православ- гледно сачинио историју грчких од-
не вјере ишао је по првом кл»учу за носа с балканским и европским са-
грчком културом и национално се везницима, тако да је историју тај-
идентификовао као Грк, док је на- них споразума и нагаћања изнио са
ционална граница по језичком кл>у- уџбеничком јасиоћом и непристрас-
чу била увијек ужа. Псомијадес на- ношћу. Повремено је уз текст давао
води за примјер Грке на Крети и и статистичке табеле становништва
копну који су прихватили ислам и у појединим покрајинама; у неким
сматрали се Турцима »Говорили су случајевима је упоредно давао про-
мало, или никако турским језиком, тиврјечне грчке и турске статистике.
држали се грчког који је био њихов Из њих се види да су све областн
матерњи говор, а писали га арапским кОЈ*е Грчка добија након 1912. биле
алфабетом« (стр. 66—67). У западној МЈ*ешовитог етничког и вјерског са-
Анадолији је постојао супротан фе- става, због чега ни Грцима ни Тур-
номен; ту је било Турака (»Лараман- цима ниЈ*е могуће да интегришу на-
слис« група) православне вјере који ционалну државу и свој народ у њој.
су употребљавали грчки алфабет, го- У ГрчкоЈ постоје цјеловите групе му-
ворили турски пошто грчки нису у- слиманског стаиовништва које се
опште знали, али су се у трагичним сматра турском националпом мањи-
околностима великих сеоба опредје- ном; македонски живал> се у грчкој
љивали као Грци. дипломатској пракси досљедно нази-
Главни и најзначајнији дио књи- ва бугарским именом.
ге односе се на раздобље од бал- НаЈ*значајннЈ*и дио књиге односи
канских ратова 1913. и дал>е. Тек сре- се на размјеиу становништва између
дином 1917, »након бучног савезнич- Грчке, Турске и Бугарске. Од другог
ког притиска (стр. 23) Грчка је ушла балканског рата 1913. до коначног
у свјетски рат и у запаженој мјери потписивања Лозанског мировног у-
допринијела савезничкој побједи на говора 1923. израстао је феномен
Балканском фронту. Заиста је тре- »принудне замјене становнипггва«.
бало вјештине да се њена диплома- Становништво је замјењивано изме-
ција снаће у лавиринту тајних спо- ћу Бугарске и Турске, Бугарске и
разума које су савезници склопили Грчке (из грчке МакедониЈе) и Грч-
у вези са диобом Турске у вријеме ке и Турске. Из тога је произишло
првог свјетског рата. РусиЈ*а је због да су цнјеле области губиле раније
револуције 1917, године испала из са- етничко обиљежје и добијале потпу-
везничке утакмице за подјелу тур- но нове. Тим мјерама је хоначно у-
ске териториЈ*е, а гласније присуство дарена постОЈ*ећа етничка граница из-
Италије било је слаба замјена за тај међу Турака и Грка.
недостатак. Млада совјетска држава Питање присилног пресељавања
је стала на страну нове Турске и становништва има несумњиво ппгрн
подржавала програме њеног интегри- значај него што то изгледа на први
сања. Била је против цијепања њене поглед. У току другог свјетског рата
териториЈ*е, издвајања појединих ди- и послије његовог завршетка, та мје-
јелова у самосталне државе и одва- р а је примјењивана у другим дије-
20 Историјскн зборник 305
Г '
ловима Европе, те правноисторијски на снагу у августу исте године по-
није везана за ове балканске и м ало слије коначног ратификовања угово-
азијске почетке, гдје је историјски ра о миру. Била је ријеч о присил-
најприје била замишл.ена, Псомија- ном пресељавању народа са обе стра-
дес каже да поријекло споразума о не: »Упркос националним и патриот-
присилној размјени становништва ским идеЈ*ама које су испољаване иа
није јасно; наиме, неки су то припи- обе стране, двије су државе засно-
сивали Грцима, неки западним савез- вале ову размјену више на вјерскнм
ницима, а неки Турцима. Сам Вени- него на лингвистичким и расним мје-
зелос је једном објаснио да одлука рилима« (стр. 66). Посљедица је би-
није свјесно донесена (стр. 65) и да ла та да је од 1912. до закључно 1923.
није произишла из споразума, него доселило у Грчку око 1,200.000 Грка,
је била свршена чињеница. Огромне а »близу четири милиона муслимана
масе народа су у рату почеле да се је напустило Грчку« (стр. 68). Псо-
селе и бјеже на сигурнија мјеста. мијадес није потпуно расвиЈ*етлио
Турци су потискивали Грке и став- ове статистичке податке; више су га
љали их под посебан надзор. Ства- занимала одређена начела, него рас-
ране су добровољачке армије и при- чишћавање спорних података. Тако
је него што би се на појединој тери- је на стр. 106 навео број исељених
торији појавила војска тога народа. Грка са турске територије за пуних
Замисао о замјени становништва сто хил>ада више. Мада трагичан сам
да би се избјегли будући сукоби на по себи, кад се цијеле области тје-
граници образложена Је први пут у рају да иапусте своја стара огњи-
уговору о миру измећу Турске и Бу- шта, овај поступак је на краЈ*у ипак
гарске 29. септембра 1913: »Био је то имао стабилизујуће дејство. Ко-
први међудржавни уговор о модер- начно је била створеиа етничка 1ра-
ној историји који је предвићао раз- ница између Грка и Турака, те јасно
мјену становништва« (стр. 60). Тада одређена њихова етничка подручја,
је у граничном појасу од 15 киломе- како каже Псомијадес. Уговори о
тара извршена размЈена: 48.500 му- размјени становништва су најзад на-
слимана се преселило у Турску, а тЈ*ерали грчки иредентизам на пре-
46.700 Бугара је отишло у Бугарску. дају, па се тиме стара »Мегали Идеа«
историјски угасила. Грци су се од-
Младотурци су затим предлагали рекли политике ослобођења свих Гр-
и Грцима сличан поступак пресеља- ка ма гдј'е оии живјели, па су своју
вања становништва. Мећутим, селил- спољну политику усмјерили од ире-
бена лавина се и без споразума по- деитизма на заштиту свог посједа.
чела сама од себе ваљати, тако да »То је био задњи велпкп корак у
Ј*е више од 150.000 Грка пребјегло из рјешавању националног аспекта Ис-
Анадолије на грчку страну до почет- точног питања« (стр. 60).
ка 1914, а 50.000 се склонило на без-
бједнија мјеста у самој АнадолиЈ*и. У књизи су обрађена и гаггања
Додеканеза н Кипра којима су по-
Уз мировни споразум с Бугарском, свећене посебне главе. На крају су
27. новембра 1919. потписана је у Не- у додатку објавл>ени текстови Лозан-
јиу »Конвенција о реципрочном исе- ског мировног уговора из 1923, затим
љавању између Грчке и Бугарске«. Конвенције о размјени становништва
То је формално било иачињено на из исте године, те протокол прегово-
добровољној основи и тражило се да р а од 30. јануара 1923. То је за исто-
породице саме донесу одлуку о пре- ричара заиста веома корисна грађа.
сељењу. Али »чим је било неколико
изабрано да крену добровољно, обје Аутор је у вези са овом књигом
су стране почеле јаку агитацију да предузео значајна истраживања у
их присиле да иду напоље. Н а крају британским, америчким, француским
је неких 50.000 Грка замјењено за и грчким архивима, а уз то врло до-
око 100.000 Бугара« (стр. 64). То се бро познаје европску и турску лите-
претежно односило на македонско ратуру о овом питању. Није наведе-
становнипггво. но ниједно дјело наших аутора на
Конвенција о размјени становни- нашим језицима. Али без обзпра на
штва с Турском потписана је у Ло- то, Псомиј адесова књига представља
зани 30. јануара 1923, а ступила је покушај да се пружи научна оцјена
306
ПРИКАЗИ
о разграшгчсгћу Турске и Грчке с можемо правдати онда кад будемо

највећом могућом непристрасношћу. свијету дали једно боље научно су-
Примједбе на свјесне и несвјесне мирање него што је ово.
омашке које се тичу наше историје Милорад Екменић
СНАШјЕЗ АШ> ВАВВАНА ЈЕћАУ1СН: ТНЕ Е5ТАВ1ЛЗНМЕНТ ОГ ВА1>-

КАИ НАТ10НАЕ ЗТАТЕЗ, 1804—1920. А Н15ТОКУ ОГ ЕАЗТ СЕИТКАЕ
Е1ЈКОРЕ, Уо1ише VIII, 1ЈЗА, ЗеаШе ап<! ГлпЛоп 1977, ХЈтуегбЦу о!
\Уа5ћ1пе1оп Ргезз, раеез 358.*
Студија »Успостављање национал- главни регистар и библипграфија).

них држава на Балкану, 1804—1920«, Поменута сернја проучава земље н
једна је из серије књига које се од- народе из источног дијела средње
носе на историју земаља и народа у Европе кроз разна историјска раз-
источном дијелу средње Европе или добља. У геохрафском погледу ова
другачије речено, средњоевропског серија истраживања базира на под-
Истока (А Н1з1огу о! Еаз! Сеп1га1 Еи- ручју које је са западне стране за-
горе). До 1977* изишло је једанаесг творено лшшјом њемачко-нталијанс-
књига: Мапа Сћшћи1аз, ТНЕ ВЕСШ- ког говорног подручја, а са источне
т и с з ОГ Н13ТОКУ 1И ЕАЗТ СЕИ- државном границом Совјетског Саве-
ТКАГј ЕХЈКОРЕ (Понеци историје сред- за. Мада се не држи сасвим круто
њоевропског Истока); Зрегоз Угуо- тих граница, извјесна помјерања су
шз, Јг., ВУ2АИТШМ АИО ТНЕ ВАБ- могућа. Застуњ\>ене су историје По-
КАИЗ 1И ТНЕ М тО Б Е АСЕЗ, 400— љака, Чеха, Словака, Мађара, Руму-
1453 (Византија и Балкан у средњем на, југословенских народа, Албанаца,
вијеку, 400—1453); 1тћ ге Воћа, ИОКТ- Бугара и Грка.
НЕАЗТ СЕНТКАВ ЕЦКОРЕ ТНЕ Студнја Чарлса и Барбаре Јелавич
Н1СН М100БЕ АСЕЗ, 1000—1530 (Сје- Успостављање балканских национал-
вероистонни дио средње Европе у ка- них држава, 1804—1920 обухватила је
сном средњем вијеку, 1000—1530); унутар деветиаест поглавља сљедеће
АшИггеј К а т т з к ћ Б1ТНХЈАН1А АГТ тематске јединице: Тће ОМотап Васк-
ТНЕ РОиЗН-иТННАН1АН СОММОИ- Кгоипс! (Османско насљеђе), 3—25;
1УЕАБТН, 1000—1795 (Аитва и Пољ- Тће ЗегћЈап КеУоЈићоп (Српска рево-
ско-литавска државна заједница, 1000 луција), 26—37; Тће Огеек КеУо1ићоп
—1795); Ре1ег Г. Зи^аг, ЗОСТНЕАЗ- (Грчка револуција), 38—52; Тће Аи-
ТЕКН ЕЦКОРЕ 1ЈНВЕК ОТТОМАИ (опотоиз Зегћјап 3(а(е (Самоуправа
К1ЈБЕ, 1354—1804 (Југоисточна Евро- српске државе), 53—67; Тће Сгеек
па под османском владавином, 1354— К1п§с1от (Грчко крал>евство), 68—83;
1804); Коћег! А. Капп апд 2<1епек Ба- \Уа11асћ1а ап(5 МоМа^1а ћеЈоге 1853
уШ, ТНЕ РЕОРБЕЗ ОГ ТНЕ ЕАЗТЕКИ (Влашка и Молдавија прије 1853. го-
НАВЗВЦКС БАИВЗ, 1526—1918 ( Н п - дине), 84—98; Тће ОКотап Етр1ге (о
роди истонних хабсбуршких земаља, 1876: 1ће КеЈогтз (Османско Царство
1526—1918); ИоХг 3. ХУапЗусз, ТНЕ до 1876: Реформе), 99—113; Тће 1Јп1-
БАНБЗ ОГ РАКТШОНЕБ РОБАНБ, (ес! Рг1пс1ра1Шез (о 1876 (Уједињење
1795—1918 (Земље подијељене Пољ-
ске, 1795—1918); Јозерћ Ко1ћзсћП(1,
ЕА8Т СЕНТКАВ ЕИКОРЕ ВЕТХУЕЕИ * Чарлс и Барбара Јелавич, про-
ТНЕ Т\УО \УОК1т 1УАК5 (Средњо- фесори историје на Индиана-универ-
европски Исток измећу два свјетска зитету у УСА, УСПОСТЛВЉАЊЕ НА-
рата); \Уаупе 8. Уисшнгћ апс! БисЈеп ЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА НА БАЛКА-
Кагсћшаг, ЕА5Т СЕКТКАБ Е1ЈКОРЕ НУ, 1804—1920. Серија: Историја ис-
31НСЕ 1939 (Источни дио средње Ев- точног дијела средње Европе, књпга
ропе од 1939. године); Н13ТОК1САБ VIII, САД, Сиетл и Лондон 1977,
АТБАЗ, СЕИЕКАВ 1ИВЕХ, АИО В1- Штампарија Вашинггон-универзитета,
виОСКАРНУ (Историјски атлас, страна 358.
307
КСТОРИЈСКИ ЗБОРНИК
кнежевина до 1876), 114—127; Тће тка сусједних земаља н политичких

Ви1@апап Иа1:1опа1 Моуешеп! Хо 1876 аспирација великих сила на Балкану.
(Бугарска надионална кретања до
1876), 128—140; Тће Спзхз о! 1ће 5е- Међу прва поглавља уврштена су
уепћез (Кризне седамдесете године), она о српској револуцији и изградњи
141—157; А и ћ тотош Ви1@апа 1о 1896 српске самосталне државе од 1830. до
(Самоуправна Бугарска до 1896) 157— седамдесетих година X IX стољећа.
169; Тће Ва1кап 81а1ез: 1п1егпа1 РоН- Ток догађаја је обрађен углавном
Иса1 Пеуе1оршеп1 Хо 1914 (Балканске хронолошким редом, подвучени су
државс: Унутрашњи политички раз- најкарактеристичннји тренуци, без
вој до 1914), 170—206; Тће ЕхриМоп дубљих анализа на социјалном, на-
о{ 1ће О иотап ЕтрДе Јгот Еигоре ционалном и политичком плану. Је-
(Истискивање Османског Царства из дно од најзанимљивијих поглавља
Европе), 207—221; Тће ЕзтћНзћтеп! ове студије у методолошком погледу
оЕ АЉ ата (Успостављање Албаније), јесте поглавље о кризном добу седам-
222—234; Ва1кап НаНопаНПез т 1ће десетих година XIX стољећа (Тће
Наћзћиг@ Етрхге (Балкански народи Спн13 о1 1ће беуепћез), кад је дошло
у Хабсбуршкој Империји), 234—265; до значајних промјена на Балкану.
Ва1кап Си1Шга1 Веуе1ортеп1з (Кул- Аутори су у овом дијелу веома пре-
турни развитак Балкана), 266—283; гледно укомпонирали односе друш-
Тће Пгзђ ДУогМ ТУаг (Први свјетски твено-политичког развитка српског,
рат), 284—297; Тће Роз1тоаг БеШетеп! црногорског, босанскохерцеговачког,
(Послијератна државна устројства), румунског, бугарског и грчког наро-
298—319; Сопс1из1оп (Закључак), 320— да наспрам експанзионистичких теж-
328; ВЉНоагарМса! Еззау апб 1гиЗех њи великих сила на балканско под-
(Есеј о библиографским јединицама ручје, гдје је свака од сила настоја-
н индекс), 329—345. Књига је обога- ла да разним дипломатским начини-
ћена са тринаест географско-историј- ма оствари престиж и учврсти вла-
ских карата које су израдили рго!, стите интересе на овом важном гео-
ГТогтап Ј. С. Роипдз 1 т г Јоћп М. графско-стратешком подручју. Пром-
I. '■
Но11т§зшогШ. У картама Балканског јене на политичкој карти Балканског
полуотока уцртане су границе Тур- полуотока изнијете су пресјеком кроз
ског Царства из 1815. године; мореу- најважније одлуке Санстефанског у-
зн Босфор и Дарданели; експанзија говора о миру и Берлинског конгре-
Србије у раздобљу 1804—1913, Грчке са. Преглед унутарњополитичког раз-
од 18121. до 1919, Румуније од 1861. до витка балканских држава, којима је
1920; промјене политичких карата по- до почетка првог свјетског рата при-
слије Санстефанског уговора о миру зната независност, дат је по поједи-
и Берлинског конгреса; ширење Бу- ним државама са изузетком за Црну
гарске од 1878. до 1919; »спорна зо- Гору. Социјална, национална, еко-
п номска и политичка питања дата су
П-. на« у Македонији 1913; Албанија из
гИ • 1913; хабсбуршка војна граница; бал- за сваку државу појединачно, у сви-
I ;•'
канске државе у 1914; границе ново- јетлу непрестане присутности ве\и-
формиране Краљевине Срба, Хрвата ких сила у њиховом унутарњополн-
(I и Словенаца из 1920. и карта Балка-
тичком развитку кроз разне облике
ј уплитања. Пажњу Чарлса н Барбаре
на послије првог свјетског рата. Сту- Јелавич заокупљају догађаји пз вре-
дија је обухватила историјски разви- мена другог балканског рата који је
так народа и земаља средњоевроп- значајно утјецао на међународне од-
ског Исгока у раздобљу великих дру- носе на Балкану. Пишући углавном
штвених и политнчких промјена. За на основу литературе, они су извје-
нас су свакако најинтересантнији ди- сиа устаљена мишљења пренијели у
јелови који говоре о нашим земља- ову књигу. Кад говоре о српско-бу-
ма, односно о територији која ће гарским односима пред други бал-
1918. бити заокружена у Краљевство кански рат, о покушајима преговара-
ња и територијалним разграничењи-
Срба, Хрвата и Словенаца у држав-
ћ; ноправном погледу. Мећутим, не сми-
ма у Македонији (стр. 216--221), онн
износе податке о »спорној зони« у
јемо заборавити да је историју иа- Македонији (Тће Маседотап СоШез-
ших народа и земаља потребно раз- 1:ес1 2опе) коју су Србија и Бугарска
матрати у склопу историјског разви- требало да разграниче уз помоћ ру-
308
------ -
ПРИКАЗИ
ске дипломатске службе. Такво ту- ње и развитак југословенске идеје,

мачење је било устал>ено у нашој и обрађена су веома коректно у омје-
сграној историографији. Међутим, ру колико захтијева сама тема. Ис-
Саво Скоко, сарадник Војнонсториј- торнјски развитак наших земаља под
ског института у Београду, у књизи окрнљем хабсбуршке власти пред-
Други балкански рат 1913 (Војноис- стављен је у порећењу с развојним
торнјски институт, Београд 1968, кн>. фазама сусједних држава које су у
I, стр. 421), на основу подробне ана- то вријеме стекле државноправну са-
лизе тајног дијела »Уговора о прнја- мосталност. Оваквим упоредним ме-
тељству и савезу«, потпнсаног 2. VII тодом, изнесени подаци дају ком-
1912 (о току српско-бугарских прего- плетнију слику тадашњих друштвено-
вора, текст уговора и његови прило- •политичких кретања на ширем под-
зи — тајни додатак и војна конвен- РУЧЈУ-
ција видјети у књизи Први балкан- Значајне информације о просвјет-
ски рат 1912—1913, Историјски инсти- ном и књижевном раду народа сред-
тут ЈНА, Београд 1959, кн». I, стр. 84 њоевропског Истока можемо сазна-
—106), с правом закључује: »Српска ти из поглавља »Ва1кап Си1(ига1 Бе-
и бугарска влада су, као што смо ви- уе1ортеп1$« Уврштена су само наЈ*-
дели, извршиле потпуно и прецизно еминентнија имена књижевног жи-
разграничење сфера у Македонији. вота. Аутори уско повезују цјелокуп-
Ниједан детаљ иије остао неразгра- ну културну дјелатност на Балкаиу
ничен, да га накнадно разграничава са политичким догађајима у процесу
руска арбитража, што недвосмисле- борбе балканских земаља за иацио-
но потврђује члан 2. Тајног додатка. налну независност и у склопу свнх
Тајни преговори између Софије и Пе- друпггвено-екоиомских промјена.
трограда о питању Струге и Охрида
немају никаквог значаЈа за српско- Посљедња три поглавља говорс о
-бугарско разграннчење, јер њихови догађајима око првог свјетског рата,
резултати нису унети у одредбе Уго- послиЈ*ератном преуређењу политичке
вора о разграничељу. Ови преговори, карте источног дијела средње Евро-
међутим, јасно указују на нетачност пе. Књига се завршава закључним
свих оних тумачења одредбе о рус- размишљањима у којима се сумира-
кој арбитражи према којима је онај ју резултати истраживања и заокру-
део Македоније који је по уговору жује у једну цјелину друнггвено-по-
припао Србији означен као »спорна литички развитак третираних земаља
зона« (стр. 92).« Исто тумачење даЈ*е и народа у раздобљу успостављања
амерички научник ЕсЈ\^агс1 С. ТћасЈеп њиховнх националних држава од
у књнзи Ки$1а ап4 1ће Ва1кап АШапсе 1804. до 1920. године.
оЈ 1912 (ЏЗА, ЦтуегзНу Рагк РепзП- Књига Тће Е$(аћИ$ћтеп1 о( 1ће
уап1а, 1965) кад с разлогом истиче да Ва1кап КаИопа! б(а*е$, 1304—1920
бугарска влада није очекивала про- Чарлса и Барбаре Јелавнч представ-
МЈену договорене линиЈ*е српско-бу- ља успјешан прнказ најзначајнијих
гарског разграничења и да извјесна историјских догађаја од времена срп-
спорна зона ниЈ*е остављена Русији ске и грчке револуције до краја пр-
да о њој одлучује. Чарлс и Барбара вог свјетског рата. Аутори су се за-
Јелавич нису узели у обзир ове ра- лржавали на појединостима једино
дове, што се види и из текста и би- у случају кад су бнле неопходне за
блиографског пописа. разумијевање одређених догађаја.
Историја наших земаља у оквиру Вриједност књизи даје изузетна спо-
Хабсбуршке Империје с краја XVIII собност њених аутора да на завид-
стољећа и Аустро-Угарске МонархиЈ*е ном научном нивоу, у форми синте-
од 1867. допочетка првог свјетскогра* зе, обраде унутарњополитички и
та изложена је у посебном поглављу спољнополитички развитак свих бал-
»Ва1кап ИаИопаШЈез 1п 1ће Нађзћиг§ канских народа и земаља у односу
Ешрјге«. Стремљења славенства ка са- на дипломатске и политнчке претен-
мосталности у процесу јачања гер- зије великих сила на њихов развој.
манизације и маћаризације у лингви- Значај сериЈ*е »А Н1з(огу оI Еа$( Сеп-
стичко-књижевном и административ- ћга.1 Еигоре«, а унутар ње и осме све-
но-политичком погледу, као и рађа- ске Тће Е$(аћН$ћтеп( о! (ће Ва1кап
309
НСТОРШСКИ ЗБОРНИК
Ша11опа1 81а(ез, 1804—1920, несумњиво У »Историјском зборнику« број 1

у великој мјери доприноси упозиа- изашао је приказ књиге Химке Ма-
вању западноевропске, америчке и глајлић, Казивање о Касиму Хаџићу,
уопће свјетске јавности са историј- У вријеме објављивања часописа
ским развитком балканских земаља књига се налазила у штампи, па се
које су увијек биле у жиж и интере- извињавамо аутору књиге, писцу при-
совања политичких чинилаца и кре- каза и читаоцима што је приказ об-
тања не само у Европи него и у сви- јављен прије него што је књига иза-
јету. шла из штампе.
Вера Кац Редагција
310
ДИСКУСИЈА
О К Р У Г Л И стол
РАД ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРЕД ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ, СА
ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ФРАКЦИОНАШКО ДЈЕЛОВАЊЕ ГРУПЕ ОКО
АСИМА АЛИХОЏИНА, ОДРЖАН 11. НОВЕМБРА 1981, У БАЊАЛУЦИ
Састанак отвара: сјећањима непосредних учесшжа нс-

Др Галиб Шљиво, директор претурали — треба их дакле довести
Института за историју Бањалука у историјски слијед настанка и тад
ће нам се помућена слика тадашњнх
Захваљујем вам у име Института збивања разбистрити. Иначс, мис\и-
за историју у Бањалуци што сте се мо, да ћемо се чешће сретати са сли ч-
одазвали позиву да прнсуствујете ним разликама интерпретације дога-
»Округлом Столу« о раду бањалучке ђаја што више будемо нзучавали ло-
партијске оргаиизациЈе у 1937, и 1938. калну историју. Јер, тада треба да
години. смо сасвим прецгЈЗни кад утврђујемо
Наш данашњи скуп се надовезује датум. Личности, мјесто догађаја и
на два раније одржана научна ску- сл., а то захтијева сасвим сигурне
па и то: ^ доказе.
1. »Бањалука у новијо] историји Не треба очскивати од овог скупа
који је одржан 1978. године и да ријеши спорна питања, илн да је-
2. Четврта и Пета конференција дногласно донесе закључак. Бићемо
КПЈ за Босну и Херцеговину у исто- задовољни, ако изноше^вем нових до*
ријском развитку револуционарног каза успијемо више поткријепити нз-
покрета 1938—1941. године. несене судове, односно подвргнемо не-
На њима су изнесена два опречна ки већ изречени суд. У томе ће бити
суда о раду бањалучке партијске ор- највећи допринос познавању нстори-
ганизације. Ријеч је о различитим ту- је бањалучке партијске организаци-
мачењима фракцнонашких сукоба ба- је. Тиме ћемо пружнта прнлику они-
њалучких комуниста и различитом ма који буду писали историју да иа-
начину рјешавања тих сукоба. Спор- учном верифнкацијом изнесених чп-
на питања можемо ограничити на њеница утврде који су подаци вјеро-
вријеме 1937, и 1938. године. То је достојни.
доба када су се у бањалучкој партиј- Округлом столу присуствују:
ској организациЈИ отворено испоља*
вала супротна мишљења пархијског — Угљеша Даниловнћ, члан Сав-
дјеловања у врло замршеним друш- јета Федерације
твено-економским приликама Краље- — Шефкет Маглајлић, члан СавЈ'е-
вине ЈутославиЈ*е. Није спорно посто- та Федерацше
јање разлика у дјеловању комунис- — Нико Јуринчић, члан СавЈ*ета
та, али је спорно како Ј*е оно прева- Федерације
зиђено. Још је више несугласица око — Душанка Ковачевић, члан Сав-
избора Мјесног комитета и његовзг јета Републике
става. Може се слободно рећи да су — Горан Пеган, предсједник ОК
разлике у сјећањима на ове догађаЈ‘е СК Бањалука
настале због тога што су борбе ба- — др Галиб Шљиво, директор Ин-
њалучких комуниста вођене у доба ститута за нсторију
када су се иначе догађаји одиграва- — Мплан Вукмановић, виши стру-
ди углавном брзином и у свијету и чни сарадник Института за историју
код нас, па су се у раду бањалучке — Мухарем-Харе Бегановић, струч-
партијске организације догађаји у ни сарадник Института за историју
311
ДИСКУСИЈА
УГЉЕША ААНИЛОВИБ, ЕАЊАЛУЧКА ПАРТИЈСКА ОРГАНИЗАЦИЈА
О партијској организацији Бања-

•зза
и веолга тежак за овај начин путо-
луке писао сам у чланку у едицији вања. У Бањалуци сам се нашао са
»четрдесетих година«1 1960. године, а друтовима с Универзитета, Османом
говорио сам о њој и у реферату на Карабеговићем и другима. Они су ме
научном скупу у Мостару октобјза повезали с неким л>удима из мјесне
1978. године. Сврха мог писања није партијске организације. Био је то
да излажем историјат развитка те Касим Хаџић, са којим ћу и послије
организације, што може да буде ре- одржавати редовну партијску везу.
зултат само једног дубл>ег и свестра- Касим је био ухапшен у провали
нијег историјског истраживања, него 1935. нли 1936. годиие и суђен пред
да изнесем моја сјећања на неке мо- Судом за заштиту државе у Београ-
менте у њеном развоју, Мнслим да ду почетком марта 1937. године. Због
то може доприннјети, да се потпуни- помањкања доказа није осућен. У
је расвијетле поједини догаћаји и да ово вријеме мог доласка Касим је
се подсјети на оно што 1шје забил>е- већ био у Бањалуци и акхивирао се
жено у документима, Испоставило се у раду. Он ми је дао неке основне
да се моја сјећања не по1слапају у податке о провали, о сућењу, као и
потпуности са сјећањима других, па о стању у партијској организагоци У
је дошло до опречних тврдњи. Зато граду. Не сјећам се конкретно шта
ће у овом тексту бити говора и о то- ми је том приликом рекао, али ми-
ме. Ништа није иенормално ако се у слим да је ствари приказао реално
нашим сјећањима појаве и нека не- и објективно. Ту информацију сам
слагања, превиди и грешке; чак се допунио у разговору с осталим дру-
то мора очекивати. Упорећивање сје- говима с којима сам контактирао.
ћања и њихово сучел>авање биће ко- Из тих разговора стекао сам слику
рисно ради утврћивања пуне истине. о томе да је партијска организациЈ*а
Колико ја видим, та наша неслагања била озбил>но погоћена провалом, да
не доводе у сумњу основне процјене је већи број другова пао у затвор и
и прилазе. Но, чини ми се да је ко- да један број чланова Партије није
рисно и мање неслагање суочити и био захваћен провалом. Неки од у-
расправити, с цил>ем да се и она от- хапшених су већ пуштени послије ис-
клоне и усагласе. Ову напомену чи- траге или послије суђења, али стање
ним у почетку да би се схватио мој у организацији још није било сређе-
прилаз том питању, а у дал>ем тек- но. Није било мјесног партијског ру-
сту рећи ћу конкретниЈе о чему се ководства нити партијске везе с Цен-
ради. Татсоће морам да кажем да тралним комитетом. У неке дубље и
имам примједбе на напнсе неких дру- конкретније разлоге несрећеног ста-
гова. ња нисам улазио, јер за то нисам
Покушао сам овом прили ком да имао никаквих овлашћења. Моја запа-
ј' ошједн ом провјери м сво је успоме- жања о стању ове организација укло-
не н а те дане, д а их упоредим с ус- пила су се у цјеловит извјештај који
пом енам а других д ругова н св о је е- смо Цвијетин и ја поднијели Цен-
вентуалне грешке исправим . тралном комитету у септембру (ок-
У Бањалуку сам дошао први пут тобру?) 1937. године.
по партијском задатку у августу 1937. Други мој долазак у Бањалуку
године, када смо Цвијетин МиЈ*атовић био је децембра 1937. године или по-
и ја добили задатак од представника четком 1938. (мјесеца и дана се не
Централног комитета у Београду да сјећам). То је, свакако, морало бити
прикупимо податке о стању партиј- најкасније у јануару-фебруару 1938.
ских организација у Босни и Херце- јер сам у марту-априлу ишао у Бео-
говини и да о томе поднесемо извје- град да поднесем извјештај. Овај мој
штај. Био је то и мој први долазак други долазак био је друкчиЈ*ег ка-
у овај град. Тог путовања се добро рактера, него први, Није се више ра-
сјећам. Ишао сам бициклом преко дило о прикупљању информација већ
Добоја, Теслића, планине Борје, Ма-
словара и Котор-Вароша. Нарочито
ми је остао у памети пут преко пла- 1 »Четрдесетих година«, књига тре-
нине, који је био интересантан, али ћа, »Култура«, 1960, стр. 51.
312
АИСКУСИЈА
о томе да друговима пренесем дирек- групи с Алихоџићем налази и Милош

тиву ДК, о обављању рада и повези- Поповић, студент филозофије кога
вању партијских организација у БиХ сам познавао из Београда, ја сам из
у једну покрајинску организацију. тога закључио да се овде ради о
Требало је да успоставим редовну фракцијској групи, јер је Милош
везу с бањалучком организацијом и припадао једној студентској фрак-
да их обавијестим да се обављају цијској групи на Универзитету у Бе-
припреме за избор покрајинског ру- ограду. Имао сам утисак: док се дру-
ководства. Овом приликом имао сам гови Касим и остали труде да обно-
састанак с Касимом Хаџићем, а чини ве и омасове политички рад, који је
мн се и са Шефкетом Маглајлићем. био пошћен провалом, дотле ови ин-
Можда је био ггрисутан и неко тре- телектуалци политизирају, воде ис-
ћи, али се ја не сјећам. Састанак Је празне теоретске расправе. Они се
био у Горњем Шехеру, у кући коју само размећу својом напредношћу, а
је обезбиједио Касгш — детаљно и ншпта конкретно не раде, Није ми
свестрано (да ли у Шефкетовој ку- било тешко оцијенити да )е став Ка-
ћи?). Другови су прихватили дирек- сима и осталих на линији партије.
тиву ЦК, а потом се прешло на раз- Међутим, оно што се чинило најгоре
говор о стању организације и поли- јесте то да сукоб није остао сам у
тичкој ситуацији у граду. Из разго- оквиру унутар партиЈ*ских расправа
вора сам стекао утисак да је стање и разговора, него се пренио у саме
у организацији сада теже, него што друштвене организације, »Пелагић« и
Је било у вријеме мог првог доласка друге. Постојала је могућност да до-
у августу прошле године. Није више ђе и до физичких обрачуна. Другови
био проблем само у организационој су тражили помоћ да се ова ситуа-
несрећености него нешто много горе, ција што прије рашчисти, Ј*ер она
тј. да су се образовале неколике гру- парализира рад, а може имати и те-
пе, састављене од чланова Партије, жих политичких посљедица. Говори-
које су се мећусобно гложиле о ме- ли су да Алихоџић, хао ранији члан
тоду рада, о политичкој линији и комитета, има утицаја на један броЈ'
другим питањима партијског рада. комуниста, а као адзокат и интелек-
Још није било руководства које би туалац има углед и утицај у редови-
успоставило јединство и ред. То је ма интелигенције. Он контактира с
пријетило да доведе до дубљег рас- представницима граћанске опозиције
цјепа саме организације. Том прили- граду и наступа у име Партије.
ком је речено да у граду неке пар- војим ставовима и држањем може
тијске ћелије и појединци дјелују нанијети озбиљну штету. Милош По-
независно, онако како мисле да је повић је био повезан с омладином и
најбоље, а да постоји један дубљи има утицај мећу студентима и ђаци-
сукоб око рада у синдикатима и у ма. Ми смо с Милошем имали про-
Културно-просвјетнол! друштву »Пе* блема на Универзитету, јер је при-
лагић«, у којем се, у највећем броју, падао једној групи студената фило-
окупљају радници. На једној страни зофиЈ*е, која је била у сукобу с пар-
налазе се чланови Партије-радници тнјском организацијом. Та група је
— а другу чине интелектуалци на чи- потцјењивала масовни рад и служи-
јем челу се налази Асим Алихоџић, ла се револуционарним фразерством
члан прошлог комитета. Спор се во- и демагогијом, саботирала је наше
ди око тога што су се другови рад- акције и борбу за економске, струч-
ници, Касим, Шефкет и други, акти- не и друге интересе сгудената, карак-
вирали у раду у синдикатима и кул- теришући то као издају револуцио-
турно-просвјетном друштву, окупља- нарних принципа. Тезе групе Асима
јући тим путем раднике и омладину, Алихоџића о тамбурашком социјали-
а група Асима Алихоџића гледала је зму подсјећали су на исту работу.
на тај рад с висине, с потцјењива- Рекао сам друговима да ћу о њихо-
њем, па и осуђивањем, називајући ту вом извјепггају упознати моЈ*у пар-
активност »тамбурашким* социјализ- тнјску везу и да ћу их о резултати-
мом. Говорили су да то одвлачи паж- ма обавијестити, а да они дотле на-
њу радника од пречих питања, тупи ставе свој рад како су га поставили.
оштрицу револуционарне борбе и сл. Дакле, проблем с овом групом био
Кад су ми другови рекли да се у је, по мом мигпљењу, доста озбиљаи,
313
али то ннје био једини проблем ове чути њихово мишљење о поменутом
партијске организације. сукобу и о ситуацији уопште. Тре-
У овом времену изашао је из за- бало је узети у руководство другове
твора Идриз Масло, члан ранијег ко- који ће бити у могућности да стање
митета и другови су ми предложили среде. Нисам хтио, без консултације
да с њим разговарам и упознам га представника ЦК, да предузмем не-
•с директивама ЦК. Рекли су ми да ке конкретне мјере у овој ситуацији.
је Масло имао једно од најбољих др- Приликом овог боравка тражно
жања у рацији. Био је осуђен на 18 сам да се састанем с Алихоџићем и
мјесеци затвора, казну је издржао и његовом групом. Желио сам да стек-
вратио се у Бањалуку. Сложио сам нек властити утисак о тим људима,
се да разговарам с њим, и то су дру- да их упозорим и покушам одврати-
гови организовали. За Маслу су ре- ти од њиховог штетног дјеловања.
кли да је сада активан, али да дје- Другови су омогућили и овај разго-
лује независно од њих. Масли сам вор. Интересантна је била већ и са-
саопштио одлуку ЦК о раду у Босни ма расправа о томе гдје ће се тај
и Херцеговини и тражио од њега да разговор обавити. Ја сам тражио да
приступи заједничком раду. Он је ре- то буде у неком некомпромитованом
као да вјерује у оно што сам му стану, а Алихоџић је предложио да
пренио, али да »они« (не знам на се састанак одржн у кафани. Било
кога се то »они« односило) имају ре- је неправилно да се на јавном мје-
довну партијску везу с друговима у сту састајем с људима — познатим
Загребу и да је требало да им се све комунистима, са којнма се иначе ни-
ово саопшти преко те везе. То ме је сам познавао и тако се изложим е-
изненадило, јер о тој вези ништа ни- вентуалним непријатностима с поли-
сам знао. Масло је у овом разговору, цијом. Но, пошто је Алихоџић био
иначе, био доста затворен и шкрт. упоран у свом захтјеву, а мени је
Ништа није говорио о односима у било стало до тога састанка, прихва-
организацији и међу члановима. И- тио сам и тај услов. Послије сам,
мао сам утисак да не жели да се из- размишљајући, дошао до закључка
јаш њ ава. Што се тиче везе са Загре- да је то Алихоџић тражио због тога
бом, Масло је, с формалне стране, да би, у случају каквог хапшења,
био у праву. Ако је та партијска ве- имао изговор како се са мном слу-
за постојала, о којој је говорио, он- чајно срео у кафани и водио општи
да је заиста требало да им се преко политички разговор. Тиме се не би
те везе пренесе оио што сам ја го- могао покривати, ако би се радило
ворио. Ја сам све ово рекао. Међу- о састанку у неком стану. Мора се
тим, ако је била у питању само та признати доста је то било вјешто
формалносг, и ако има повјерења у смишљено, а што је мене при томе
■оно што је речено, рекао сам, да се излагао непотребном ризику, то је за
то може урадити и накнадно. Он је њега било мање важно.
инсистирао да се то ипак учини од- На састанку у кафани били су,
мах, прије ангажовања у раду. Обе- поред Алихоџића, присутни још дво-
ћао сам да ћу настојати да се ово јица-тројица његових људи. Међу њи-
уради. Ето, и то је било једно пита- ма није било Милоша. Ваљда се на-
ње, које је треоало уредити прије лазио у Београду. Разговарало се, пр-
предузимања организационих мјера у во, о општим политичким приликама
самој организацији. у граду. Асим је у томе био доста
Наш задатак је био да се у свим опширан и говорљив. Говорио је о
мјестима одмах створе партијска ру- удруженој опозицнји, о политнчком
ководства. Ја, у овој ситуацији, ни- расположењу грађана, нашем утица-
сам знао како да се то учини. Тре- ју међу омладином и слично, Избје-
-бало је видјети шта учинити с дру- гавао је да ишта конкретно говори о
говима који су били у провали, а ни- партијској организацији и о сукобу.
смо били начисто какво је било њи- Када сам му поставио то питање, по-
хово држање у полицији. По тадаш- кушао је да то умањи, као да је ри-
њем сазнању било је и слабог држа јеч само о неспоразуму и мањем не-
ња, а то је требало провјерити и у- слагању. Овакву његову интерпрета-
тврдити. Дал>е, требало је доћи у кон- Цију сукоба ја сам одбио и најош-
такт с другим члановима Партије и тријим ријечима окарактеризирао
.314
ДИСКУСИЈЛ
дјеловање његове групе. Рекао сам ме, он Ј*е почео да прелистава столни
да ђе Партија према њима предузети календар и да ту тражи адресу и
најопггрије мјере ако тако продуже. јавку с Бањалуком. Било ми је то
Он се није много противио оваквој чудно и несхватљиво да се такве
оцјени, али мене је искуство с так* ствари записују у календар) Он
вим групама учило да ово упозоре- ми је иа концу рекао да те адресе
ње неће бити довољно, јер су такве нема, но да ће, уколико му се дру-
групе неискрене. Плашио сам се да гови ш Бањалуке обрате, саопштити
ће они ову критику примити само на то о чему смо говорили, За Краша
ријечима, а наставити са својим дје- сам већ раније знао да је истакнути
ловањем, које ће бити прикривеније, човјек покрета, а мислио сам да је
па тиме и опасније, што се послије и члан ЦК, и било ми је непријатно
и потврдило. По повратку у Сараје- да с њим улазим у дужу дискусију,
во, Цвијетин и ја разговарали смо о али сам понио утисак да ту нешто
овој ситуацији у Бањалуци и дого- није у реду. Прво, било је ненор-
ворили се да је нужно о томе одмах мално да за ту везу с Бањалуком не
информисати ЦК. То сам ускоро и знају чланови Централног комитета
учинио. у Београду, који су били задужени
Моју везу у Београду упознао сам да одржавају везу с партмјском ор-
како ствари стоје и тражио упутство ганизацијом у БиХ. Друго, ово што
како да поступимо. Истовремено сам ми је рекао Краш разликовало се од
тражио да се хитно јави друговима онога о чему је говорио Масло. Али,
у Загребу да оно својим каналима ја се нисам сматрао позваним да ово
потврди друговима у Бањалуци да се рашчишћавам, нити сам сматрао да
имају повезати с нама и да се бар је то неопходно. Задовољио сам се
та компликација брзо ријеши. Пред- Крашовим одговором и вјероватио
ставник ЦК се сложио с мојим оцје- сам одмах из Загреба продужио у
нама и с упозорењем које сам дао Бањалуку.
Алихоџићу; сложио се да је рад 1ру- Данас, у свјетлу докумената, који
пе радника исправан и закључио да ми тада нису били познати, а и не*
треба што прије изабрати партијско ких других сазнања, те ствари ми се
руководство, које ће ствари у орга- чине јаснијим. Оклијевање Крашово
низацији средити. Обећао је да ће да преда везу с Бањалуком било је,
порука у Загреб бити послата. При- вјероватно, у вези с једном ранијом
ликом поновног боравка у Бањалуци одлуком ЦК, по којој се бањалучка
у априлу или мају 1938, могао сам организација, као и неке друге пар-
да утврдим да група Асима Алихо- тијске органшације ш БиХ, укључи-
џића ДЈелује на истој линији, а Ма- вале у Комунистичку партију Хрват-
сло ми је рекао да њему никаква ске, па је друг Краш, највјероватни-
порука из Загреба није стигла. Дакле, је, сматрао да је та одлука и даље
ствари се нису кретале с мртве тач- на снази и да је правилна.* Други
ке. Кад сам то јавио у Београд ре- момент, који је могао утицати на
чено ми је да сам пођем у Загреб и Крашово држање, вјероватно се са-
тамо то питање ријешим. Ово мн се стоји у ономе о чему је говорио друт
чинило помало чудним и мислио сам Милан Вукмановић у свом реферату
да другови просго нису стигли или на научном скупу у Мостару 1978. го-
су заборавили да то учине. дине. Он каже да је везу са Загре*
бом, послије провале, одржавао Али-
Дошао сам у Загреб и помоћу јав- хоџић. Он није био вољан да сазове
ке повезао с Јосипом Крашом, који МЈ*есну конференцију, а везу са За-
је ту везу са Бањалуком држао. По- гребом користио је ради личног пре-
сјетио сам га у Радничком дому, гдје стижа. Ако је све ово тачно, а ја
је радио као синдикални функцио- вјерујем да Јесте, онда је могуће и
нер. Кад сам му рекао због чега сам то да Ј*е Краш био у праву кад је
дошао, он се мало изненадио и од- потврдио да то и није нека права
мах ми одговорио да се ту не ради партијска веза. Алихоџић се сигурно
о некој редовној партијскоЈ вези, не- тако постављао да та веза буде ла-
го је више у питању лични контакт.
Како сам ја био упоран и рекао му
да другови у Бањалуци то сматрају * О овој одлуци шнијећу своЈ*е
редовном везом и инсистирају на то- мишљење на другом мјесту.
315
бава, више као веза политичких ис- прије или одмах послије IV покра-
томишљеника, а не званична, партиј- јинске конференције, а свакако прије
ска. Вјероватно је тако поступао због краја 1938. године.
могућности провале, јер се због та- Паво је одлуку ДК добро примио,
кве везе не би могао прогонити. као израз повјерења и доста брзо и
Пошто се стање у партијској ор* ефикасно све то спровео. Коме је он
ганизацији Бањалуке није сређивало, све саопштавао одлуку о распушта-
а сукоби трајали и продубљивали се, њу организације, да ли свим члано-
ја сам поново интервенисао код пред- вима, или само оним, које је треба-
ставника да се мора нешто хитно ло заобићи, ја не знам. Могуће је да
предузети. Разматрајући ову ситуа- је он поступио на овај други начин,
цију дошли смо до закључка да по- па зато неки другови нису ни мора-
стоје два начина да се ствари раш- ли знати за одлуку о распуштању.
чисте. Један је био тај да се форми- Али, ако су зиали да је Паво повје-
ра партијска комисија, која ће све реник, онда су то морали претпоста-
то испитати и подузети одговарајуће вити, јер се повјереник поставља са-
мјере. Послије тога би се одржала мо у случају нередовног стања (не-
мјесна конференција и изабрало пар- постојање руководства, распуштање
тијско руководство. Овај пут је, прин- организације и сл.). С Раданом сам
ципијелно говорећи, био најправил- се на истом састанку споразумио ко-
нији, али је захтијевао дуже време- је чланове треба »заобићи« и о кан-
на. С обзиром на то да је сукоб већ дпдатима за нови комитет, али је ос-
изашао из партијских оквира, свако тало да он то сам сагледа и одлучи
отезање може да доведе до нове про- послије разговора са члановима Пар-
вале. Зато је одлучено да се поступи тије. Сјећам се добро да је као кан-
друкчије. Наиме, већ је постојала дидат за секретара предвиђен Мирко
пракса у Партији да се и у компли- Вишњић, а за чланове Касим Хаџић,
кованијим ситуацијама, када се ра- Шефкет Маглајлић, Ивица Мажар,
дило о већем броју чланова, распу- Стале Ковачевић и можда још неко.
сти организација, именује повјереник Мирка смо предвиђали за секретара,
и обави нова регистрација чланства. јер се истицао својим радом и др-
жањем. Био је способан и прннципи-
У новој регистрацији једноставно јелан друг, а није био директно уми-
би се заобилазили они чланови који јешан у постојеће сукобе и спорове.
то више не треба да буду, или чије Мирко је заиста био диван човјек, и
држање треба да се провјери, а оста- ја га се сјећам из доцниЈих долазака
ли настављају с радом. Заобиђени у Бањалуку, и носим наЈљепше успо-
чланови ншпта не знају о даљем по- мене на његову личност.
стојању и раду организације. Дого-
ворили смо се да се тако поступи и Ово стање и перипетије у њего-
овом приликом. Ја сам ту одлуку вом рјешавању свакако су биле раз-
пренио друтовима у Бањалуци. Што лог одсуства делегата Бањалуке на
се тиче повјереника, договорили смо IV покрајинској конференцији у Мо-
се да то буде Паво Радан, грађевин- стару у августу 1938. године. Но, ис-
ски радник и најстарији члан Пар- то тако је сигурно да се оно среди-
тије у Бањалуци. До тога приједлога ло прије краја 1938. године, јер је
дошао сам на основу разговора у Ба- организација сасвим спремно изашла
њалуци и с Османом Карабеговићем на парламентарне изборе у децембру
Београду. По општем мишљењу, исте године са својим посланичким
адан је био цијењеи међу комуни- кандидатом Павом Раданом.
стима и радницима, као принципи- Моја сјећања на стање организа-
јелан, сталожен и до краја објекти- ције у Бањалуци у 1937—1938. години,
ван друг. На његову личност и об- донекле се разликују од приказа то-
јективност тешко би ико могао ста- га стања неких другова из Бањалу-
вити приговор. Ја сам ову одлуку ке. Ја ћу овдје навести само она не-
саопштио Радану. Не бих могао тач- слагања, која су мени позната, а мо-
но утврдити када је то било, али се жда има и других. Тако, другарица
сјећам мјеста на којем сам с Павом Душанка Ковачевић у свом рефера-
имао састанак. Био је то виноград ту »Из рада организација КПЈ у Ба-
или башта Нерима Нејвана, мислим њалуци 1935—1941.«, поднијетом на
да је било љето. Могло је то бити научном скупу у Бањалуци у новем-
316
ДИСКУСИЈА
бру 1976. године, на стр. 410. Зборни- томе није била обавијештена, или
ка радова тога скупа, између осталог ако Радан није обавјештавао све чла-
пише: нове. Но, то не значи да та одлука
»Сјећања учесника о развоју си- није ни постојала. Морам да кажем
туације у бањалучкој партнјској ор- и то да ја, нпр. први пут из Шефке-
ганизацији у времену обнављања товог написа сазнајем о комитету о
мјесног руководства се разликују. У којем он говори, и о боравку Вебера
већ цитираном чланку Угљеша Да- у Бањалуци. Тиме не доводим у пи-
ниловић каж е да, пошто је пропало тање његову тврдњу, него само хоћу
неколико покушаја да се ствари у да кажем да и то говори о једном
Бањалуци среде и исправе, то је од- нередовном стању организацпЈе. Ме-
луком Покрајинског комитета 1939. ни није јасно када је тај комитет, о
године организација у Бањалуци ра- којем говори Шефкет, био формиран
спуштена, наименован је повјереник и за кога је био везан? О томе у Ба-
и одлучено да се приступи новом ре- њалуци мени нико није говорио, јер
гистровању чланова. За повјереника би се сигурно састао с Вебером, као
је именован стари, угледни члан Пар- што сам чинио и с осталим другови-
тије, Паво Радан. Послије тога фор** ма. Не види се такође да ли Је Ве-
мирано је и ново мјесно руковод- бер у Бањалуку дошао по партиј-
ство, па је рад убрзо кренуо. Утицај ском задатку или се ту укључио у
покрета је у то вријеме био нарочи- рад зато што је био запослен у Јел-
то јак међу омладином, а били су шинграду. Ако је то било у 1938. го*
повољни и услови за стварање орга- дини, дакле, у вријеме када су, по
низације и међу радницима и на одлуци ЦК, све организације у БиХ
селу«. требале да се повежу у једну покра-
Мсђутим, по сјећању Шефкета Ма- јинску организацију, онда то пред-
глајлића, Мјесни комитет Бањалуке ставља паралелан и независан рад
обновљен је 1938. године и у њега су ЦК КП Хрватске.
ушли Шефкет Маглајлић, Норберт А сада да поменем и другу вари-
Вебер и Стојан Ковачевић. Састанци- јанту приказа стања организације у
ма Комитета повремено су присуство- то вријеме. Друг Милан Вукмановић,
вали Касим Хаџић и Никица Павлић. директор Института за историју у
Веза с Покрајинским комитетом ус- Бањалуци, у свом реферату: »Актив-
постављена је посредством Угљеше носг комуниста радничке класе Ба-
Даниловића. Када је Вебер, због ор- њалуке у вријеме одржавања Четвр-
ганизовања синдикалног рада, добио те покрајинске конференције КПЈ за
отказ у Јелшинграду и морао одмах Босну и Херцеговину*, на научном
да напусти Бањалуку, у Комитет су скупу у Мостару, између осталог ка-
ушли Касим Хаџић и Мирко Виш- ж е и ово:
њић. »Од чланова МК КПЈ једини је
По свему оном што је у овом пе- остао на слободи Асим Алихоџић.
риоду радила партијска организаци- Негдје у новембру 1936. године он
Ја Бањалуке, казивање Шефкета Ма- кооптира два члана и образује Мје-
глајлића је убЈ*едљивије. До одлуке сни комитет. Због потцјењивања зна-
о распуштању организације вјерова- чаја рада у друштвима, особито у
тно је дошло усл>ед слабих и непо*
вољних веза ПК КПЈ за Босну и Хер-
цеговину, због чега је увид Покра- 1 »Бањалука у иовој историји«,
јинског комитета у стање бањалучке (1878—1945), 1978, сгр. 410.
организације био слаб, па је такво * Шефкет Маглајлић: »Бањалучка
стање довело до одлуке ПК о распу- партијска организација од 1938. до
штању партијске организације. Уо- почетка 1941. године«, четрдесетих го-
сталом, до провођења те одлуке ни- дина, књига III, стр. 74.
је дошло.* 4 М. Вукмановић: »Активкост ко>
Друг Шефкет Маглајлић у свом муниста радничке класе Бањалуке у
написуз заиста не спомиње одлуку о вријеме одржавања Четврте покра-
распуштању организациЈ*е, нити име- јинске конференције КПЈ за Бил«,
новање Паве Радана за повјереника. Зборник радова Четврте и Пете кон-
Можда је он то заборавио, а можда ференције КПЈ за БиХ, 1938—1941,
његова ћелија у Фабрици дувана о стр. 373, 374. и 375.
317
РКПД »Пелагић«, комораши су, на буја рад у разноврсним облицима, а

челу са Душаном Балабаном, успје* на другој страни егзистирају несла-
ли да комунисте потисну из управе. гања о методу и стилу па и садржин-
Међутим, у синдикатима им то није ској усмјерености у конкрегном ра-
успјело. Премда се кооптирани чла- ду. Све то изгледа противрјечно за
нови нису умногоме слагали с Аси- оне који шире нису упозиали дате
мом Алихоџићем, а још више партиј- политичке прилике. Као и раније,
ска ћелија и члаиство, из партијске кад се уочи провале комунисти нису
дисциплине прихватало се постојеће слагалп с неким ставовима МК КПЈ
стање. Пошто је у хапшењима Асим и настављали полнтички рад, исто је
Алихоџић остао једини, који је ос- тако поступљено и кад је Асим Али-
тваривао везу с партијским руковод- хоџић кооптирањем образовао ново
ством у Загребу, а он није био во- партијско руководство.
л>ан да сазове мјесну партијску кон- У овоме, највЈ*ероватније, леже
ференцију за избор МК КПЈ, треба- разлози неприхватања повезивања ба-
ао је наћи излаз из оваквог стања њалучке партиј ске организациј е с
лабавих односа партијског руковод- Покрајинским комитетом КПЈ за Бо-
ства са чланством, односно партиј- сну и Херцеговину, као и разлозн
ским ћелијама. Послије повратка Ка- због којих нико нз Бањалуке није
снма Хаџића из Београда у марту учествовао на Четвртој покрајинској
1937. године, приступило се образо- конференцији КПЈ у Мостару. Ди-
вању новог Мјесног комитета у ко- ректива ЦК КПЈ о повезивању пар-
јем су били Паво Радаи, Касим Ха- тијских организација у Босни и Хер-
џић, Ивица Мажар и Стојан Коваче- цеговини донесена је у децембру
вић. Овај комитет преузео је руково- 1937. године. Пошто је бањалучка
ђење бањалучком партијском орга- партијска организација до тада била
низацијом. У то су вријеме из Загре- повезана с руководством из Загреба,
ба долазили БосиЛ)ка Евић-Крајачић а на тој вези је био Асим Алихоџић,
и Војо Ракић, а из Новог Сада Ју- представник ПК КПЈ за БиХ Угљеша
суф-Јоја Тулић. Међутим, Асим Али- Даниловић преко Загреба добива ве-
хоџић сматра себе и дал>е секрета- зу да се с њим састане. Неколико
ром МК КПЈ. Након убјеђивања Али- долазака Угљеше Даниловића у Ба-
хоџић је пристао д а се расформира њалуку није уродило плодом. Асим
Комитет којем је он стајао на челу, Алихоџић није га предусретљиво при-
а да повјереник до избора новог МК мио. Морала ј е услиЈ*едити интервен-
КПЈ буде Паво Радан, по партијском ција ЦК КПЈ преко Јосипа Краша у
стажу тада најстарији бањалучки ко- Загребу да бањалучка партиЈ*ска ор-
муниста. Паво Радан је у јесен 1937. ганизација пређе у територијалну
године са 1рупом комуниста извршио надлежност ПК КПЈ за БиХ. Веза
реорганизацију партијских ћелија, с Бањалуком Ј*е дата преко Алихоџи-
након чега Је одржана партијска ћа кад већ он није био у партијском
конференциЈ*а и изабран Мјеснп ко- руководству, а у Затребу се о тим
митет на челу са Мирком Вишњи-
ћем.®
* Мирослав-Мирко Вишњић рођен
Иако партијски политички рад ни- је 11. марта 1915. у Бањалуци. По за-
је био покренут, ипак је, због број- вршетку Реалне гимназије радио је
ности бањалучких комуниста, обим као службеник у ОУЗОР-у. Одлико-
политичког рада могао бити већи. вао се изузетном конспиративношћу
Настављен је рад комуниста у син- и великим организаторским способ-
дикатима с организовањем тарифних ностима. На дужности секретара МК
покрета и штрајкова, поново је пре- КПК остао је до изненадне смрти
дузета управа РКПД »Пелагић« од октобра 1940. На положају секретара
комораша, прикупљена народна по- замијенио га је Бранко Бабич-Сло-
моћ, примана и прорађивана илегал- венац.
на партијска штампа, припремана ‘ Група од 12 бањалучких кому-
група комуниста за одлазак у Шпа- ниста била је припремана за одлазак
нију.е развијена активност КАБ-а итд. у Шпанију. Одијела је шио Ферид
Све су то биле манифестације јед- Хасанбашић, а обућу припремао Аб-
ног политичког стања у партијском дуселам-Шандор Блекић, обојица чла-
животу града гдје на једној страни нови КПЈ.
318
ДИСКУСИЈА.
промјенама није знало. О разлозима Прво, у вријеме када сам дошао

зангго се он представљао као лич- у Бањалуку да успоставим везу с ор-
ност овлашћена за разговоре о орга- ганизацнјом, крајем 1937. или почет-
низационом гштан>у, на кога је био ком 1938. године, у Бањалуци није
упућен Угл>еша Даниловић, бар за постојао никакав комитет. Зашто би
сада, није могуће дати одговор. Раз- се иначе ја састајао са Касимом, у-
лози се могу само претпостављати мјесто да се одмах повежем с коми-
или наслућивати. Према томе, није тетом? Паву Радана тада нисам ни
се уопште радило о намјерама или сусрео. Зашто бих држао састанак с
жел>и бањалучке партијске организа- Алихоџићем, да с њим расправљам
ције да се не повезује с Покрајин- о сукобу? Зашто би се састајао с
ским комитетом за Босну и Херце- Идризом Маслом, ишао у Загреб и
говшгу већ о стшдању околности ко- слично. А све је то било тако и ја
је су довеле до неспоразума, односно то нисам, ваљда, измислио. Мислим
до тога да ЦК КПЈ интервенише да су овдје догађаји испретурани и
преко ЦК КПХ. Исти су разлози и да Ј*е комитет о којем говори друг
за неприсуствовање бањалучких пред- Вукмановић, онај из јесени 1938. го-
ставника на Покрајинској конферен- дине који сам напријед поменуо, баш
цији у Мостару.« у томе саставу. Именовање Паве за
Мислим да све ово друг Вукмано- повЈ’ереника ишло је онако како сам
вић пише на основу сјећања неких описао, а то никако није могло бити
друшва. Мећутим, ја сматрам да ту у 1937. години, јер још није ни по-
има неких чињеница које се не могу стојала одлука ЦК. Ја сам долазио
прихватити, друге су временски ис- у августу те године и иавео сам шта
претуране, има и других нејасноћа. сам затекао. Зато остаЈ'ем при ономе
што сам напријед навео о редослнје*
Да идем редом. Друг Вукмановић ду обнављања организације. Било би
наводи неки комитет који формира невјероватно да је Паво Радан два
Асим Алихоџић у новембру 1936. го- пута именован за повјереника.
дине, дакле послије провале, али не
наводи имена чланова комитета. Да- Нетачне су сљедеће тврдње:
л>е, говори да је послије повратка а) 0 »неприхватању« бањалучке
Касима Хаџића из Београда, у марту организације да се повеже с Покра-
1937. године формиран нови комитет, јинским комитетом. Покрајински ко-
чији су чланови били Паво Радан, митет је формиран тек на IV покра-
Касим Хаџић, Ивица Мажар и Сто- јинској конференциЈ*н, а то одбијање
јан Ковачевић. Асим Алихоџић не морало је бити временски раније. У-
признаје у почетку овај комитет, али ствари, то одбијање изразио је сам
је послије убјеђивања (?) пристао да Масло и ја сам рекао какве је раз-
се његов комитет расформира и да логе навео. А тада још није постојао
повјереник до избора новог МК бу- Покрајински комитет.
де Паво Радан, Не каже се чији по- б) Нетачна је тврдња да са.м ја
вјереник! Паво је, наводно, до јесе- преко Загреба добио упуту да се по-
ни 1937. године извршио реорганиза- вежем са А. Алихоџићем, да »од стра-
цију, а потом је одржана Мјесна пар- не Асима нисам предусретљиво прим-
тиЈСка копференција и изабран Мје- љен«, »да је Асим био овлаштен за
сни комитет на челу са Мирком Вњ разтоворе«, и све остало у томе сми-
шњићем. Друг Вукмановић не поми* слу. Све је то апсолутно неприхват-
ње Вебера, ннти Комитет о коме го- љиво. Како је дошло до мог разго-
вори Шефкет. Он, у даљем тексту и вора с Алихоџићем и његовом гру-
другом контексту, каж е да све то (о пом, ја сам већ навео.
организационом стању партиЈ*ске ор* ц) Нетачна је тврдња, да је мо-
ганизације и њеној активности) »из- рала услиједити интервегаџца ЦК
гледа противрјечно за оне који шире КПЈ преко Јосипа Краша, да бања*
нису упозиали дате политичке при- лучка партијска организација пређе
лике«. А ја, доиста морам да кажем у надлежност ПК КПЈ за Босну и
да у приказу тога стања има заиста Херцеговину. Разговоре с Крашом о
доста противрјечности. томе једино сам ја имао и рекао сам
Веома сам сигуран да се неке твр- како се тај разговор завршио. У пи-
дње не могу прихватити, односно да тању није била »интервенција« него
су ствари побркане. одлука ЦК.
319
д) На једном мјесту се каж е да својих веза са комунистима у Загре-

је Радан именован за повјереника у бу и БеоградуЈ«
споразуму с Алихоџићем. Како је то У овом цитираном дијелу има не-
било могуће, ако је, заправо, он и колико поставки с којима се не бих
био главна сметња да се ствари сре- могао сложити. Нпр. да је спорно то
де и када смо ми у Партији такве »да се може говорити о партијским
»споразуме«, у суштини труле, ком- фракцијама«, јер »никаквих разила-
промитовали ? жења није било о идејним питањи-
Заиста не знам одакле је друг м а . . »већ само о методу партиј*
Вукмановић могао добити те подаг- ског рада у разним срединама.« Пи-
ке, на основу којих је покушао да тање масовног рада било је тада и
конструише редослијед ових збива- те како крупно политичко питање и
ња. О ономе на чему сам ја радио, једна од основних поставки новог по-
вал>да сам и најмјеродавнији свје- литичког курса, које је повело ново
док! партијско руководство. На томе је
Но, ја имам примједбе и на још заправо и била главна раздјелица но-
неке приказе и оцјене друга Вукма- вога и старога, и фракцијски ставови
новића. Тако он, нпр. на страни 372, су се на томе питању највише испо-
поменутог текста износи и ово: л>авали. На томе је био и сукоб с
фракцијом Петка Милетића, са фрак-
»У погледу дјеловања комуниста ционашима, с »л>евичарима« и сл.
у синдикагима и нужности такве о- Истина је да је било скретања и у
предијел>ености у политичком раду, супротном смјеру тј. да се масовни
није било дилема у партијској орга- рад сматрао сам по себи довољан и
низацији града. Мећутим, дошло је занемаривало се стварање партијске
до неслагања о активности комуни- организације. Тај став карактерисали
ста у радничким друштвима, органи- смо као десно застрањење. Али ово
зацијама и клубовима. Група члано- није било карактеристично за Бања-
ва око Асима Алихоџића потцјењи- луку. Прво, мислим да је нетачна и
вала је овај облик масовног окупл>а- поставка да су другови К. Хаџић и
ња и рада, називајући га »тамбура- други »давали предност раду у дру-
шким социјализмом«. У конфронта- штвима у односу на синдикате«. Ја
цији с њим неки чланови су ишли у не могу сасвим поуздано тврдити ка-
другу крајност, јер су давали пред- ко су ти другови радили у синдика-
ност масовном окупл>ању у друиггви- тима, али мислим да у томе питању
ма, удружењима и клубовима у од- нису показивали никаква застрањи-
носу на задатке рада у синдикатима. вања. Даље, не може се бранитн ни-
Спорно је да ли се може говорити о ти чинити разумљивим »бојазан да
партијским фракцијама у Бањалуци, ће се партијски рад расплинути у ма-
јер никаквих разилажења није бнло совности друштвеног рада«, Јер је то
о идејним питањима и политичкој била типична секташка и љевичар-
активности комуниста, већ само о ска теза са којом су оперисали фрак-
методу партијског рада у разним сре- цисти и други секташи. А тиме се
динама. Једна група комуниста, ме- служила и група Асима Алихоџића.
ћу којима су били Асим Алихоџић, Истина је да се ова група није пре-
Идриз Масло, Милош Поповић и дру- творила у једну озбнљну фракцију
ги, имала је друкчији приступ о ан- и да су неки њени припадници, ра-
гажовању комуниста у друштвима, није или касније, прихватили линију
удружењима, клубовима и разним и курс Партије, Тако су Идриз Ма-
другим организацијама. У њиховом сло (за кога ја нисам ни знао да
приступу, мада су и ту постојале раз- припада овој групи!) и Милош Попо-
лике, отворено или не, егзистирала је вић погинули као активисти и борци
бојазан да ће се партијски политич- НОБ-е у току 1942. (?) и 1943. године.
ки рад расплннути у масовности дру-
штвеног рада, а и да ће такав рад
ићи на уштрб главннх политичких и 1 Будући да је политичко дјелова-
идејних задатака. Најтврдокорнији је ње А. Алихоџића било сметња пар-
био, међутим, Асим Алихоџић, јер је тијском политичком раду, на конфе-
гајио политичке амбиције да као ста- ренцији пред рат искључен је из
ри члан КПЈ треба да има већи по- чланства, мада се радило о члану
литички ауторитет, а посебно због КПЈ из времена послије Обзнане.
320
ДИСКУСИЈА
Асим је, у првом моменту, заобиђен да ме сјећање није изневјерило. На-

у погледу чланства у Партији, посли- име, помињу се исти моменти само
је је примл>ен у организацију, па се друкчије лоцирају и објашњавају.
опет искључен, и на концу завршио Не бих могао да прихватим ни за-
као информбировац-емигрант. То до- кључак другарице Душанке да је:
казује да је он био стварни елемент »До одлуке о распуштању организа-
у Партији, са чијом је политиком не- ције вјероватно је дошло усљед сла-
прекидно долазио у сукоб, па тако бих и неповољних веза са ПК КПЈ
и окончао своју политичку каријеру. за Босну и Херцеговину, због чега је
На крају рећи ћу и то како ми увид Покрајинског комитета у стање
се чини да се главно неслагање из- бањалучке организације био слаб, па
међу мене и помснутих другова у Ба- је такво стање довело до одлуке ПК
њалуци састоји у сљедећим питањи- о распуштању партијске организаци-
ма: да ли је постојала одлука о ра- је. Уосталом, до провођења те одлу-
спуштању организације, да ли је та ке није ни дошло«.&
одлука спроведена, када је и како Није могло бити ријечи о слабим
дошло до обиове партијског рада и и неповољним везама, јер сам ја у
избора новог Мјесног комитета Пар- то вријеме неколико пута долазио у
тије. Очевидно та питања нису есен- Бањалуку, без икаквих проблема. Ја
цијалног карактера и неће бити ве- сам тада све те контакте одржавао
лике штете ако се, коначно и не сло- и био у току како су се ствари од-
жимо. И поред крајње спремносги вијале у Бањалуци, друговима пре-
да саслушам мишљење других и да носио директиве ЦК, упознавао их с
га усвојим, ако ми се учини вјеро- одлукама IV покрајинске конферен-
ватшш, морам рећи да та мишљења ције и избору ПК и сл.
не могу прихватити у овом случају. Слажем се, у основи, са свгш оц-
Аргументи које другови износе ни- јенама које сам прочитао у рефера-
мало ме не колебају у тврдњама ко- тима и прилозима, а који су подни-
је сам изнио у чланку у »Едицији јели на научном скупу у Бањалуци
Четрдесетих година« и које сам овдје 1976. годиие. То се односи на оцјену
поново, и нешто шире, образложио. снаге, активности и политичког ути-
При томе морам да признам и једну цаја Партије у овом граду и њего-
властиту грешку, и да учиним корек- вој широкој околини. Односи се на
туру. У ранијем напису ставио сам оцјену политичког расположења гра-
да је то било у 1939. години, и да је ћана и на везаност радиичке класе
то била одлука ПК, а радило се о града за КПЈ. Нису ово никакви хва-
1938. години, а текло је онако како лоспјеви које бих нзрицао него тако
сам то написао на претходним стра- мислим и цијеним. Искључујући онај
ницама. период у току провале, те Једно ври-
Заиста, немам никаквог разлога јеме послије ње, за бањалучку пар-
да тврдим и инсистирам на нечему тијску организацију тога времена за-
у што нисам сигуран. Не сматрам да иста се може рећи да је представља-
поменута одлука о распуштању орга- ла најјачу и политички најутицајни-
низације ма на који начин умањује ју партијску организацију у Босни и
ауторитет и углед организације и ње- Херцеговини. То потврђује ванредно
них чланова. То је била једна од мје- богата полнтичка и друга активност
ра која се примјењивала у партиј- и гибаг&а у овом граду. Посебно је
ском животу, у одрећеним околно* била снажно изражена политичка и
стима, када је проблеме требало рје- културна активност омладине, школ-
шавати што брже и безболније. Сми- ске, студентске, радничке. Овдје су
сао поновне регистрације јесте укла- дјеловала масовна друштва, политич-
њање из партијских редова онихчла- ки и класно опредјељеиа као што су
нова који су неопходни да то буду, »Пелагић«, »КАБ«, »Борац«. Овдје су
али тиме још није речено ни за њих постојали борбени синдикати, под у-
да су непријатељи или непоправљи- тицајем комуниста, и сузбијен је био
ви, а за оне који се поново регистру- утицај реформиста; реформисти су
ју та мјера нема никаквих негатив-
них посљедица, нити утицаја на њн- 1 »Бањалука у новиј' ој историЈ*и«
хов партијски стаж. И ово што дру- (1878—1945), Институт за историју,
гови износе учвршћује меуувјерењу Сарајево, 1978, стр. 410.
21 Историјскн зборннк 321
држали само оие радничке институ- профашистичку клику Богољуба Јеф-

ције које им је режим уступио: ко- тића. У 1938. години те исте снаге
мору и социјално осигурање. Исто спремале су обрачун с владајућом
тако сузбијена су настојања режим- кликом М, Стојадиновића. Бањалука,
ских синдиката и ХРС. Синдикати су већ и по с в о ј "о ј слободарској тради-
водили бројне н успјешне штрајкове, Цији, није могла остати по страни.
Бањалучки комуиисти су дјеловали Био је то Ј*единствен случај у земљи,
у разним облицима, политички, кул- да су сви најистакнутији представ-
турио, синдикално, на читавом под- ници демократске грађанске опози-
ручју Босанске крајине. Женски по- циЈ*е — земљорадници, демократи, ра-
крет у Бањалуцн био је развијен и дикали, ХСС-овци (Чубриловић, Кец-
имао широк демократски карактер, мановић, Мајкић и Чондрић) били
а није био уско фемшшстички. На- су спремни да отворено или прикри-
предна интелигенција града, у сарад- вено сарађују с комунистима, да њи-
њи са интелектуалцима-марксистима хове присталице учествују у за ј*ед-
из Загреба и Београда, учинила је ничком одбору омладине и сл. Све
овај град истакнутим културним цен- ово говорн о повољној демократској
тром од ширег значаја. *Лист »Народ- кл1ши, која је погодовала дјеловању
на правда« био је запажен по својој напредних снага, али је и та клима
актуелности, политичкој досљедности била прије свега резултат упорног и
и вјештом маневрнсању пред цензу- конструктивног рада и залагања ба-
ром. Покренут је у сарадњи са зем- њалучких комуниста.
љорадницима и убрзо је постао јав- Снагу бањалучке партијске орга-
на трибина комуииста. Сви ови ре- низације најрјечитије су потврдили
зултати и успјесн говоре о сиажној развој и сиага устаика током народ-
партијској организацији. ноослободилачке борбе 1941—1945. го-
Политичка и друга активност није дине. Позив ПартиЈ*е на устанак ов-
сплашњавала ни у времену када се дје је наишао на најснажниЈ*и одзив.
партија бавила поменутим уиутарњим Устанак је већ у првим данима за-
тешкоћама. Стагнаадца која настаје хватио широке масе становииштва
у вријелте саме провале и хапшења, села и града. Овдје је најприје до-
брзо је преброђена и политичка ак- шло до формирања крупних једини-
тивност обновљена. Они чланови ца партизанске војске и стварања
Партије који су остали на слободи слободне територије. Тешкоће у ус-
наставили су да се боре макар и под танку, којих је било и овдје, као што
отежаним околностима. Већи број су издаја четника, демагошки поку-
чланова Партије-студената није био шаји окупатора (нарочито италијан-
захваћен провалом, јер нису припа- ског) да деморалише устанике и на-
дали градској организацији, него несе материјалне трошкове и сл., ов-
универзитетској, гдје су студирали. ДЈ*е су успјешно савладаване власти-
Они су учествовалн у оживљава- тим снагама. Слободна територија у
њу рада. У вријеме провале соција- Босанској крајш ш никада се није гу-
листи су покушали да искористе си- била, она се само географски премје-
туацију, па су заједио с полицијом штала, повећавала или смањивала.
пригушили активност у радничком Устаничка војска никада ннје напу-
дому 113 кога су избацили радничка штала ово подручје, осим у саставу
друштва због њиховог напредног (ко- друтих јединица НОВ, када је ишла
мунистичког) карактера. Малограђа- да се бори за ослобођење других об*
ни су се уплашили и повлачилн, алн ласти Босне и Херцеговине и Југо-
су умјесто њих наступале млађе славије. Ово је све дјело народа Бо-
снаге. санске крајине, сељака, радннка, ин-
телигенције, које су комунисти мо-
Политички и културни рад носио билисали и покренули.
Ј*е, поред чланова Партије, и широки Све ово што сам рекао не значи
круг симпатизера. Треба рећи да су да у раду комуниста у предратном
године 1937—38. биле године велике и ратном перноду није било слабо-
политичке активности у читавој зем- сти и грешака, већих и мањих. Било
љи. Демократске снаге биле су про- их је, али су оне успјешно савлада-
буђене и оне су донијеле побједу на ване, као и у раду и дјеловању КПЈ
политичком пољу већ у изборима
1935. Поразили су реакционарну и у цјелини. Угљеша Ааниловић
322
ДИСКУСИЈА
Своје виђење стања бањалучке Чшш ми се да је потребно овдје

организације у 1937—38. години изнио ипак учинити једну напомену. Ако
сам у писаном прилогу, које сте има- није функционисала илегална орга-
ли прилике да прочитате. Не бих низација у потпуности или дјелимич-
хтио да све то овдје понавл*ам и о- но, то не значи да није било никак-
граничићу се само на неке поснте, вог дјеловања комуииста. Онн кому-
тј. на спорне тачке, између мога при- нисти, који нису били захваћени про-
каза тог стања и приказа неких дру- валом, па и читаве ћелије, по пра-
гах другова. вилу, настављале су с радом у сма-
Из прилога се види да се не ба- њеном обиму и с већом опрезношћу.
вим ширим изпошењем стања пар- Овако се дешавало најчешће. Но, би-
тијске организације у Бањалуци, не- ло је и таквих прилика, када је по-
го само неким детал>има из мојнх слиЈе провале, за краће или дуж е
контаката са том органнзацијом, а у вријеме, престајала свака политичка
закључку дајем неке моје опште оц- активност комуниста. За бањалучку
јене. У вријеме илегалног рада, из организациЈ'у рекао сам да Ј*е у њ ој
разлога конспирације, увијек се кон- настављен рад и послиј е провале,
тактнрало само с оиим људима с ко- али није то још било нормално сга-
јима је било нужно. Тако су се и ње.
моје везе у Бањалуци ограиичавале Провале 1935—36. нанијеле су те-
само на један узак број другова, за- жак ударац партијској организацији
то само о њима говорим. у БиХ у цјелини. Неке организације
Вама је познато да смо Цвијетнн су се споро обнављале, а прошло је
Мијатовић и ја, у 1937. години, доби- више од двије године без партијског
ли задатак од Централног комптета покрајинског руководства, Но, полн-
да радимо на обнови партијске орга- тичка активност у тим годшгама ин-
ннзације у Босии и Херцеговини и је јењавала. Напротив, бнла Ј*е доста
њиховом повезивању у једииствену жива. Ово Ј*е био резултат повећаног
организацију са Покрајинским коми- дјеловања демократских снага у зе-
тетом иа челу. Тај задатак смо до* мљи, а у првом реду повећаиог дје-
били половнном 1937. године, а поче- ловања Комунистичке партије под
ли смо да га реалнзујемо крајем те новим, Титовим руководством. Парти-
године, јер се чекало на дефинитив- ја је тада сггроводила политичке ак-
ну одлуку ЦК. ције најширег обима. Раднла је на
Потреба за оваквом интервенци- стварању Народног фроита и у вези
јом ЦК била је увјетована тадаш- с тим успостављала везе с граћан-
њим стањем организације у БиХ и ским опознциошш политичарима и
непостојањем покрајинског руковод- демократском шггелигенцијом. Пар-
ства. Стање у појединим мјестима тија је развијала широку кампању
бнло је различито, а према моме сје- за мир против хушкача новог свјет-
ћању једино је у партијској органи- ског рата. Ову акцију највише је
зацији Мостара стање бнло сређено спроводила путем омладштског на-
у то вријеме. Ту су постојале пар- предног покрета. Партија се много
тијске ћелије и Мјесни комитет. Ор- ангажовала у оживљавању и омасов-
ганизација није била јаче догођена љењу синдиката, истичући на прво
провалом 1936. године, но и она је мјесто потребу синдикалног и поли-
била оптерећена низом слабости. У тичког јединства радничке класе.
осталим мјестима БиХ стање је би- Партија је покретала и организова-
ло различито. Стање у бањалучкој ла борбу радника за поправак њихо-
организацији, по моме тадашњем са- вог материјалног положаја. Она се
знању, такође је било несређено. Ор- истом бригом односила и према те-
ганизација се још није била опора- шкоћама сељаштва, подупнрући раз-
вила од провале из 1936. године. Под не организациЈ*е на селу, које су дје-
несређеним стањем организације, ја ловале у интересу сељака (задруге,
подразумијевам да није постојало сељачка кола, сељачку слогу и др.),
партијско руководство, редовне пар- помагала и иницирала стварање дру-
тијске везе и редовно функциониса- гих економских и културних органи-
ње организациЈе. Каква су била мо- зација на селу. ПартиЈ*а Ј*е посебну
ја тадашња запажања, ја сам изнио бригу поклањала организацији о.мла-
у поднијетом писаном прилогу. дине.
323
Ову разгранату и богату актив- Маглајлић и другови који су били

ност Партије носили су њени члано- везани за њих. Имена ових другова
ви, али и бројни симпатизери. Многи не знам, али знам да су постојали.
су то чинили и самоинициј ативно, Назвао сам је радничком групом за-
угледајући се на друга мјеста, не че- то што су радили у синдикату и рад-
кајући да се претходно створи само ничком културном друштву. Друга
илегална организација. Све ово је група била ј е . окупл>ена око Асима
познато и веома значајно. Но, има Алихоџића, мислим да су у њој били
покушаја да се из тога што је по- углавном интелектуалци-студенти и
стојала политичка активност, извла- службеници. Не знам детал>није о са-
че и други закључци, као нпр. да је сгаву ове групе. Осим Асима знам
сам тај рад доказ постојања илегал- да је ту био још Милош Поповић,
не организације. Те двије ствари ни- студент филозофије. Ова група је би-
су идеитичне и такви посредни до- ла против другова које сам напријед
кази не би се могли прихватити. поменуо. Критиковала је њихов рад
Ове напомене чиним зато да би у синдикату и културно-просвјетном
се подсјетили на услове у којима друштву, називајући то тамбураш-
смо тада дјеловали, а и стога да ут- ким социјализмом. Због оваквог њи-
врдимо јасне позиције са којих по- ховог става, ја сам ту групу окарак-
лазимо у дискусији. терисао као фракционашку и троц-
кистичку. Закл>учивао сам то по њи-
Сада, конкретно о неспоразумима ховим ставовима, а и по томе што
у приказивању стања партијске ор- се ту налазио Поповнћ, који је на
ганизације у Бањалуци у 1937—38. Универзитету у Београду припадао
години. једној групи студената, које смо ми
Ја сам у прилогу навео да сам сматрали троцкистима.*
први пут дошао у Бањалуку по пар- Трећу групу представл>ао је Идриз
тијском задатку у л>ето 1937. године, Масло, бивши секретар^ Мјесног ко-
за вријеме школског ферија. Тог до- митета. Не знам да ли је Идриз био
ласка добро се сјећам, је р је т о иначе сам, или је имао некога уза се. Др-
био мој први долазак у овај град. За- ж ао се тако као да не припада нити
датак ми је био да прикупим инфор- групи другова Хаџић-Маглајлић, ни-
мације о стању организације и ни- ти Асимовој групи.
шта вшне. Навео сам са којим сам Критикујући овај дио мог прика-
се друговима сусрео приликом тога
доласка и о чему смо разговарали. за, неки другови из Бањалуке приго-
варају, колико ја могу да схватим,
Други моји доласци, које бих на- сл>едеће: 1) што говорим о групама
звао редовним, датирају поткрај 1937, уопште, 2) што карактеришем групу
током 1938. године, и касније. Ми- Алихоџића као фракцнонашку, и 3)
слим да сам дошао у Бањалуку по да се стање како сам га изиио не
задатку да успоставим редовне пар- слаже с прнказима других другова.
тијске везе у зиму 1937/38, у децем- Што се тиче прва два приговора,
бру или јануару. И овог пута сам о постојању група и оцјене Алихоџи-
сг састао с друговима Касимом Ха- ћеве групе — мислим да другови ни-
џићем и Шефкетом Маглајлићем и
још неким друговима. Упознао сам
их с директивом ЦК и тиме успоста- * Кад је Милош 1941. год. дошао
вио редовну партијску везу. О томе код нас у источну Босну из Србије,
шта сам тада затекао у Бањалуци и као партизан, ми смо према њему
какав сам извјештај поднио ЦК, та- имали, донекле, резервисан став, због
кође се налази у моме писаном при- његовог држања на универзитету. У
логу. Овдје ћу поменути само неке почетку му нисмо давали одговорни-
појединости. ју политичку или војну дужност. Ме-
У Бањалуци сам затекао двије ђутим, он Је својим држањем, као
или три групе комуниста и са борац, отклонио сваку сумњу и сте-
свима сам имао контакте. Прву као пуно повјерење. Нарочито се ис-
групу сам окарактерисао као раднич- такао у културно-просвјетном раду
ку, јер су се у њој углавном нала- у Шестој бригади. Погинуо је у Пе-
зили радници. Знам да су тој групи тој офанзиви, као комесар чете или
припадали Касим Хаџић и Шефкет батал>она.
324
АИСКУСИЈА
су у праву. П итаае назива није бит- реник, Ј*едном како ја помињем, и

но, али нисам знао како друкчије друш пута како то другови кажу.
назвати стање које сам затекао. Ја Убнјеђен сам да се ту ради о једној
сам то лшгао означити само као по- временској грешци, од годину дана,
стојање група, али не изједначавају- тј. ради се о 1938, а не 1937. години.
ћи их. Ако хоће да се каже да сам Дакле, сумњам да Ј*е у 1937. бнло об-
то требао назвати једноставно орга- новљено мјесно парттцско руковод-
низаднјом, онда мислим да не бих ство. Волно бих да нисам у праву,
рекао истину. Разлике мећу њима али из онога чега се сјећам и што
биле су знатне и они, очевидно, нису сам од вас сада чуо — ја тако за-
чинили јединствену цјелину. Што се кључујем.
тиче квалификације групе Алихоџи- Што се тиче квалификације фрак-
ћа, ја и дал>е остајем да је то била ционаштва групе Алихоџића догтунио
фракционашка и секташка група. бих то са још некнм напоменама.
Она је иступала са својом линијом , Треба имати у виду да се тада наша
различитом од партијске линије и Партија налазила у ванредно тешкој
хтјела је да се натури као руковод- ситуацнји. Тешкоће су биле и у зем-
ство партијске организације. У ово љи и ван земље. Велике провале у
ме још више увјерило оно што сте 1935. и 1936. оставиле су тешке по*
ви о тој групи написали. Кад је ри- сљедице. Старе фракције, у земљи и
јеч о троцкизму онда мислим да тај емиграцији, дизале су главу и раз-
појам треба схватити у смислу крај- вијале своју активност. Коминтерна
њег секташтва и л>евичарења, а не у је отежавала срећивање стања у вр-
некој повезаности са тзв. »IV интер- ху Партије. Разумије се да смо ми
националом«. Исто тако треба репи у таквој ситуацији били веома осјет-
да ова група о кој’ој* говорим, ниЈ’е љиви на сваку појаву групашења и
нступала с позиција антисовјетизма, фракционаштва. Фракцију Ј*е могла
што је била Ј*една од главних парола чинити и мања група, па чак и по-
припадника »IV интернационале«, али јединац, и као такви могли су нани-
се по другим свој' нм ставовима мо- Ј*ети велику штету. Побуде фракциј-
же тако окарактерисати. ске дјелатности могле су бити раз-
Морам да поновим; нисам имао личите — од личних амбиција до не-
намјеру, нити амбицију, да дајем не- обавијештености. Стога се над тим
ки цјеловитиЈ*и приказ стања ове ор- људима није просто ломио штап, не-
ганизације. Но, морам изразити ре- го се прије свега покушавало убје-
зерву према оним становиштима, ко- ђивањем и сличним мстодама.
ја иду за тим да докажу како је већ Постоји још једно спорно питање,
у 1937. години партијска организаци- то је оно што сам у своме чланку
ја у Бањалухш доведена у редовно у едицији »40 година«, која је изла-
стање. Прихватам тврдњу да поједи- зила прије десетак годпна, говорећи
не Велије нису биле проваљене и да о обнављању партијсгсе органшације
су наставиле с радом. Слажем се и у БиХ у 1937—38, измећу осталога,
с тим да су ти комунисти развиЈ*али поменуо и то да је због сукоба и
живу политичку активност, органи- спорова бањалучка организација би-
зовали штраЈ*кове и сл. Али ми није ла распуштена. Наименован Ј*е повје-
прихватљиво да је тада постојао МЈ*е- реник ЦК, Паво Радан, и извршеиа
сни комитет, поготово зато што се нова решстрација члаиства. Друговн
не зна ни ко су бнли чланови тог сматрају да то није било, односно
комитета. Ако би постојао комитет да та одлука ниЈ*е спроведена. До за-
у 1937. годхши, не знам зашто ја не буне је могло доћи и зато нгго сам
бих знао за њега, ако су у њему би- ја погријешио у времену и написао
ли баш они другови са којима сам да Ј*е то било 1939. године, а у ства-
се ја састајао? Зашто тај комитег ри се односи на 1938. годину. Ја сам
није рашчистио с групом Алихоџића? о томе писао и у мом реферату на
Дал>е, мислим да су се ту неке ства- Мостарском савјетовању, 1978. голн-
ри, очевидно, побркале. Говори се да не, а и у садашњем прилогу. Не бих
је Паво Радан у то вријеме, тј. 1937. све то овдје понављао. Можда Ј*е ну-
године, био повјереник, а не каже се жно да само ј*ош једиом истакнем
чији повјереник и ко га је именовао. да је то била тадашња пракса за од-
Неће бити да је два пута био повЈ*е- рећене ситуације. У ствари, то Ј*е био
325
пг
најпогоднији начин ла се из партиј- гим састаицима и маннфестацијама

ске организације одстране нездрави одржаним у Бањалуци.
Iј или сумњиви елементи, да се при но-
вој регистрацији »заобиђу«, а остало
Неслагања др Милана Вукманови-
ћа и Душанке Ковачевпћ у оцјена-
чланство је наставило редован рад. ма стања КП у Бањалуци и Угљеше
Прнмјењивало се то у ситуацијама Даниловића коЈ*е је нзнио у Едициј’и
кад је било у питању више л.уди, »40 година КПЈ« и у материјалу при-
кад Је требало обављати дуга испи- ложеном за ову СЈ*едницу, говоре да
тивања, и кад је пријетила опасиост има још неколико нерасвијетљених
од нове провале, и слично. момената, нарочито из периода 1937,
Мислим да је горе оппсано стање 1938. и 1939. године. То доводи и до
у организацији био узрок непрису- неслагања у оцјени стања КП у Ба-
ствовања делегата из Бањалуке на њалуци.
Покрајинској конференцији 1938. го- Добро је што се нису заобишла
дине, а да нису биле у питању тех- ова неслагања и што је Угљеша дао
иичке тешкоће доласка у Мостар. За иницијативу за оваЈ* састанак с ци-
ову тврдњу немам чврстих доказа, љем да се што бољс освијетли стање
алн ми се то чини највјероватније. КП у Бањалуци у том периоду.
Ако би у то вријеме постојао Мјесни Врло пажљиво сам прочитао ма-
комитет онда би било логично да ње- теријал којн је Угљеша Даниловић
гов делегат доће на конференцију. припремно за овај састанак, сва из-
Мислим да шшакви политички раз- лагања др Мнлана Вукмановића и
лози нису могли бити у питању. Душанке Ковачевић и сва своЈ'а СЈ*е-
ћања изнесена и објављена на ову
Ево, то је моје мишљење о нашим тему. Са становишта потребе за бо-
спорним тачкама. На концу да ка- љим освјетљавањем стања у КПЈ у
жем и то да неће бити проблема ако том периоду изнијећу неке моменте
се у свему не сложимо. Наше разли- из својих сјећања, које до сада ни-
ке се не односе на битне ствари, не- сам износио, а неке које сам већ ре-
го је риЈ'еч само о неким деталшма као, допунићу и свестраније обЈ‘ас-
кој' и за исторнју ништа не значе. За-
једничка нам је оцј'ена о ономе што нити.
је битно, а то је снага и утицај пар- За члана СКОЈ-а примљен сам ју-
тијске организације и њена актив- на 1931. године, послије навршених
ност. Слажемо се и у томе да су уну- 19 година старости и годину дана по
трашње тешкоће релативно брзо пре- завршеном строј'обраварском занату,
броћене и да нису оставиле неке те- заЈ*едно са Османом Карабеговићем и
ж е последице. Џевадом Маглајлићем. Примио нас
је Сафет Филиповић — Фриц, а Ј*уна
Аубровник Угљеша Даниловпћ 1932. године, као секретар наше ће-
лије, рекао нам Ј'е да му је одобрено
15. X II 1981. да нам саопшти да смо постали чла-
нови КПЈ.
Услови за револуцнонариу ДЈ*елат-
ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИЕ ност наше Партије били су и раније
тешки, с обзиром на то да је КПЈ
била забрањена и дјеловала илегал-
Нека своја СЈ'ећања о раду СКОЈ-а но. Шестојануарска диктатура краља
и КП у Бањалуци, њеној илегалној Александра с в о ј ' и м мјерама против
борби и ориЈ*ентациЈ*и на масовну по- демократиЈ*е ставила је под контро-
литичку активност написао сам у лу полиције и активност УРС-ових и
Едицији »40 година КПЈ« (1930—35. и ОРС-ових синдиката и радничких
1935—40. године), у реферату који друштава, ТЈ'ерајући њихове \тграве
сам написао поводом 30-годишњице да траже одобрење за олржавање
РКУД »Пелагић«, изнио сам их на сједница или било каквнх скупова
научном скупу »Бањалука у новијој са својим члановима уз објашњење
историји«, одржаном 1978. године у циља тога састајања и пријаву днсв-
Бањалуци, на »Округлом столу« о са- них редова. Састанке нису смјеле да
вјетовању на Шехитлуцима 8. јуна одржаваЈ’у без присуства полицијског
1941, одржаном октобра 1981, а о по- представника. П оаш је увођења овак-
јединим догаћајима и на неким дру- вих мјера стекло се увјерење да не-
326
АИСКУСИЈА
ма никаквог изгледа да се одобри постао сам члан Комитета СКОЈ-а у

формирање већ забрањених незави- којем су, поред мене, били: Никица
сних синдиката, који су били под не- Павлић, Стојан Ковачевнћ, Ивица
посредним руководством Партије и у Мажар и Слободан Кокановић. По*
чија су руководства и борбеност рад- слије партијске конференције Бања-
ници имали велико повјерење. луке, одржане 1934. године, одржан
Већ Гфвих дана диктатуре, у Ба- је у стану Стојана Ковачевића саста-
њалуци је ухапшено око 28 радника нак руководства СКОЈ-а, којем је
само зато што су, окићени значкама присуствовао и Шој ка, делегат из
независних синдиката, носили транс- Загреба. Као секретар партијске ће-
паренте са захтјевом да се поново лије Фабрике дувана и'као представ-
одобри формирање независних син- ник скојевске организације Баг&алу*
диката. У новонасталој ситуацији ке прнсуствовао сам састанцима ру-
Партија није посвећивала пажњу о* ководства КП у Бањалуци, којима је
ваквим активностима, већ је преду- присуствовао н Фрањо Сарафин као
зела мјере да се комунисти окрену секретар партијске ћелије на пилани.
УРС-овим и ОРС-овим синдикатима Тако смо нас двојица постали члано-
као организацијама радничке класе, ви бањалучког партијског руковод-
да се у њима повећа утицај долитике ства у којем су бнли: Сафет Фили-
1ШЈ и комуниста као носилаца те повић, Мухамед Казаз, Вељко 13ор-
политике и да се на тој линији борбе ђевић и Идриз Масло као секретар.
развије њихова активност. Мећу мно- Исте годиие организација КП у
гим комуннстима и радницима вла- Бањалуци постигла је видне успјехе
дало је мишљење да су синдикалне у масовној политичкОј активности
организације УРС-а и ОРС-а под ути- синдикалних организација и раднич-
цајем социјал-демократа, који сара- ких друштава »Пелагић« н »Борац«.
ђују с буржоазијом и органима вла- Формиран је клуб академнчара Ба-
сти од којих су за своје издајничко њалуке — КАБ, који је окупљао на-
дјеловање добили намјештења у Рад- предне бањалучке студенте са бео-
ничкој комори, Окружном уреду со- градског и загребачког универзитета.
цијалном осигурању и другим уста- КАБ је развијао врло живу култур-
новама, одакле су најлакше могли ну и просвјетну активност, у чему га
да саботирају борбу радничке класе. је помагала и интелигенција Бања-
Пошто су радници били изгубили по* луке. На ангажовању напредне инте-
вјерење у УРС-ове и ОРС-ове синди- лигенције из Загреба, Београда и дру-
кате, утицај Партије на те синдикате гих мјеста радили су чланови КАБ-а
бпо је утолико тежи. У 1933. години који су се налазили у тим мјестима.
руководство КПЈ формирало је своју На оваквим задацима нарочито је би-
Синдикалну комисију, у којој су би- ла активна група КАБ-оваца из За-
ли: Цаво Радан, Мухамед Казаз, Са- греба, коју су сачињавали: Никица
фет Филиповић и Шефкет Маглајлић. Павлић, Ивица Мажар, Мирко Виш-
Задатак Комисије био је да ради на њић, Славко Одић, Богдан Јерковић
разбијању догматских схватања, да и други. Била су веома зиачајна и
врши утицај да комунисти и борбе- масовно посјећена научна предавања
ни радници уђу у ове организације из области економије, социологије,
и да развијају њихову активност и биологије, популарне медицине, која
повјерење радника у те организаци- су одржавали стручњацн, пристали-
је. Како је велики број радника н це напредног радничког покрета.
чланова управе ових организација 1935. године почела је излазити
стајао на линији борбе Партије тако »Правда«, недјељш! лист за село, ко-
су и синдикалне организације и рад- ји је сматран легалним листом Пар-
ничка друштва »Борац« и »Пелагић« тије и широко прихваћен од оних
постали борбени и активни на лини- слојева друиггва, који су подржава-
ји борбе радничке клгсе у Бањалуцн. ли борбу радничког покрета. Велики
Био сам машинбравар у Фабрици број грађана не само Бањалуке већ
дувана и као комуниста дјеловао ме- и другах градова, а првенствено За-
ђу радницима и сарађивао с њима. греба, Београда и Љубљане, шаље до-
Априла 1934. године формирао сам писе изражавајући жељу за сарад-
ћелију Фабрике дувана у Бањалуци њом у »Правдн«. Редакција је стро-
и био њен секретар. Нешто касније го водила рачуна да текстови буду
327
писани у границама дозвољеног. И сталица борбе радиичког покрета. У

поред тога, већ послије петога броја, тим пшроким активностима, руко-
органи власти су забранили излаже- водства КП и СКОЈ-а имала су одго-
ње листа. »Правда« је за кратко ври- варајуће мјесто, али и управе синди-
јеме повезала напредни покрет Ба- калних подружница »Пелагића«, »Бор-
њалуке с напредним покретом чита- ца« и КАБ-а, руководства омладин-
ве наше земл>е и у томе одиграла ских и других удружења и њихових
изузетно значајну улогу. секција. Лелагне форме, које је Пар-
У исто вријеме руководиоци на- тиЈ'а користила за рад постаЈале су
предног радничког покрета Бањалу- све опасније за поредак и сваку ак-
ке повезују се с опозиционим граћан- тивност полиција је сматрала актив-
ским политичким партијама и с њи- ношћу КП, само није знала ко су
ма остварују политичку сарадњу про- чланови КПЈ и СКОЈ-а, па је преду-
тив диктатуре и фашизације земље. зимала разне мЈ’ере да оиемогући њи-
Партија предузима потребне мјере хову активност. С друге стране сви
да на петомајске изборе 1935. године активисти су били на разне начине
предложи радничког кандидата у ок- повезани с Партијом и њеним руко-
виру удружене опозиције. Ради реа- водством, мада ни велики број чла-
лизације те замисли одржан је са- нова КПЈ и СКОЈ-а није знао ко су
станак у просторијама Радничке ко- чланови руководства. Тако су неки
море, којем су присуствовали: соци- активисти сматрани члановима руко-
јалдемократи Душан Балабан, повје- водства иако то формално нису би-
реник Радничке коморе, и Хитер, чи- ли, а међу њима посебно Вилко Вин-
новник Окружног уреда Социјалног терхалтер, Никица Павлић, Осман
осигурања; графички радници Илија Карабеговић, Ивица Мажар и још
Липовац и Стево Нешић, блиски Пар- неки студенти Београдског н Загре-
тији и њеној борби, као и чланови бачког универзитета; Они су у Бања-
Партије Паво Радан, Мухамед Казаз, луци и постали чланови СКОЈ-а и
Касим Хаџић, Шефкет Маглајлић, КГО и као такви отишли на студије,
Сафет Филиповић и др Васо Буто- а када 6и, повремеио, боравили у Ба-
зан. Не могу се сјетити ко је јо ш њалуци били су врло активни, наро-
био. Основна замисао била је да се чито КАБ-у, и радили са студентском
прво оствари сарадња са социјалде- и ђачком омладином и њиховим у-
мократима и напредном интелиген- дружењем. Спадали су међу водеће
цијом. На овом састанку сложили комунисте и за вријеме боравка у
смо се да иступимо са посебним кан- Бањалуци, када је то било потребно
дидатом др Васом Бутозаном, у окви- присуствовали су сједницама руко-
ру удружене опозиције, али нисмо водстава и другшл састанцима кому-
успјели да о томе постигнемо саглас- ниста и преносили своја искуства
носг са неким представницима стра- стечена у политичком раду студена-
нака те опозиције, који су сматрали та Загреба и Београда.
да би се то могло одразити на из- Тада је у Партији било уобичаје-
боре. но да сваки члан припрема себи за-
За тако широку и масовну поли- мјену, односно друга који га у сва-
тичку активност био је потребан ве- ко доба може замијешгги у случају
лики број партијских активнста и хапшења, одласка на студије, на од-
много њихове самоиницијативе у ра- служење војног рока, на рад у дру-
звијању активности синдикалних ор- га мјеста и сл. Тако је, када сам
ганизација »Пелагића«, »Борца«, КАБ 1935. године одлазио у војску, Касим
-а, грађанских друштава и организа- Хацић, уз сагласност руководства,
ција, ђачких улружења средњих шко- постао секретар ћелије Фабрике ду-
ла, Гимназије, Учитељске школе, По- вана и као такав присуствовао са-
љопривредне школе, Трговачке ака- станцима бањалучког партијског ру-
демије у којима је био велики број ководства. Тако је постао и члан Ко-
ђака и из других мјеста Босанске митета КПЈ у Бањалуци.
крајине, што је имало посебног зна- Маја 1936. године дошао сам на
чаја за ширину тог дјеловања. На одсуство. У то вријеме вођена је ак-
тим задацима били су ангажовани ција за изградњу игралишта »Борца«.
сви чланови КПЈ и СКОЈ-а, али и ве- У том периоду постигнути су значај-
лики број блиских сарадника и при- ни резултати у окупљању антифаши-
328
ДИСКУСИЈА
стичких и демократских снага не са- кривен, иначе би ме, у супротном,

мо присталица борбе радничког по- ухапсили ке тражећи друге разлоге
крета већ и из грађанских партија, за то. Но, ипак сам скратио боравак
омладииских друштава и организа- у Бањалуци н остатак одсуства про-
ција. Изградња игралишта била је вео у Високом, код свог стричевића
један од показатеља јединства, наро- Хазима Маглајлића. Због провале сам
чито јединства антифашистичке ом- се бавио мишљу да се нешто касније
ладине. јавим у команду, али сам одустао
Партија је радила на формирању од тога бојећи се да ме не прогласе
Лиге за мир и слободу, и на ствара- војним бјегунцем што је било строго
њу широког народног акционог од- кажњиво.
бора. У томе је постигла сагласност У првој половини маја 1937. по
са представницнма грађанских пар- извршењу војне обавезе која је тра-
тија, Позив за конференцију Лиге за јала пуне двије године, дошао сам у
мир и слободу потписао је Иннцнја- Бањалуку. Без икаквих тешкоћа по-
тивни одбор Лиге, који су сачиња- ново сам примљен на рад у Фабри-
вали: Коста Мајкић, прота Душан ку дувана гдје сам већ радио до од-
Кецмановић, др Бранко Чубриловић, ласка у војску. Нешто прнје мога
Паво Радан, др Јаков Леви, Милорад повратка поново је примљеи на рад
Л)убибратић, Милош Поповић и Јо- у Фабрику и Касим, дошавши са су-
сип Мажар Шоша. ђења на којем је ослобођен оптуж-
Али, ни непријатељи нису миро- бе. Нашим доласком, фабричка пар-
вали, већ су правили планове како тијска ћелија била је у истом саста-
да такву активност онемогуће. Још ву у којем је била и прије иашег од-
прије конференције Лиге за мир и ласка из Бањалуке.
слободу, повјереник Радничке комо- Тада ми је Касим опширно при-
ре Душан Балабан упутио је писмо чао о провали, истрази и суђењу. О
радничким удружењима и Извршном провали и о активностима Партије
одбору Мјесног међуструковног од- разговарао сам са још неким друго-
бора УРС-а у којем им ставља на вима. Паво Радан ми је причао да
знање да се Извршном одбору одузи- послије провале ни једног члана ра-
ма свако даље располагање просто- иијег руководства Партије није било
ријама Радничке коморе у којима је у Бањалуци; Идриз Масло, секретар
биО' смјештен и Раднички дом. На руководства до хапшења, Вељко Бор-
овај акт одговорено је протестом ис- ђевић, Сафет Филиповић и Касим Ха-
казаним на збору у кину »Палас« ко- џић, чланови руководства, били су
јем је, према полицијским подацима, проваљени и ухапшени, док је Му-
присуствовало око 500 радника. Збо- хамед Казаз склоњен у Словенију,
ру је предсједавао Паво Радан, а го- Неџиб Демировић, тадашњи секретар
ворили су Мухамед Казаз, Лука Мо- СКОЈ-а, преко везе у Загребу преба-
гут и Касим Хаџић. На овај протест чен је у Праг. Тако је Паво Радан у
полиција је одговорила забраиом до- тој ситуацији, као најстарији члан
ласка у Раднички дом тридесеторици Партије, обављао улогу повјереника
синдикалних активиста. КПЈ; остале су непровал>ене ћелија
За провалу партијске организаци- Фабрике дувана и још неке са који-
је сазнао сам у јесен 1936. године, ма је он одржавао везу, али је Пар-
када сам дошао на одсуство пово- тија још затворена у конспиратив-
дом мајчине смрти. Другог дана по ном смислу. Са провалом је престала
доласку кући полиција ми је, у рано и њена масовна политичка активиост.
јутро, претресла стан. Прво је пре- Од Паве Радана и других чланова
тресла просторије у којима је стано- КПЈ сазнао сам да је Партија посли-
вао мој брат, а затим и моје. Налог је провале предузимала разне мјере
за претрес гласио је на мога брата. да би спријечила даље провале; за-
Протестовао сам рекавши да сам вој- тим, да је Лсим Алихоџић, као адво-
ник, да сам дошао због смрти своје кат, преко неких другова и својих
мајке. Одговорено ми је да је то је- пријатеља имао увид у ток истраге
дна кућа, један улаз и да је главно и радио на организовању одбране на
да нису нашли ништа компромиту- суђењу и да му је у томе помагао
јуће. Претрес стана у таквој ситуа- Стојан Ковачевић. Од Паве сам та-
цији био ми је сигнал да нисам от- кође сазнао да је он као повјереник
329
сарађивао с Мирком Вишњићем и припремити скупштине и обезбиједи-

Стојаном Ковачевићем од раније чла- ти да у њихове управе уђу провјере-
новима КПЈ, који нису били компро- ни другови. Настојали смо да омла-
1! митовани. Знам да је Вишњић радио дина и радници долазе у Радннчки
на строго илегалним пословима Пар- дом, што су они са одушевљењем
тије (техника и одржавање веза), а прихватали. У јесен 1937. године одр-
да Стојан није радио на масовним жана је скупштина »Пелашћа« на
друштвено-политичким активностима. којој је изабрана управа друштва,
Приликом формирања Комитета КП каква је била прије провале и прије
у Бањалуци, у Комитет су, поред Па- сукоба са повјереником Радничке ко-
ве Радана као повјереника, Касима море Душаном Балабаном. Речено му
и мене као ранијих чланова Комите- је да желимо обновити активност
та, ушли и њих двојица. Мухамед синдиката и »Пелагића«. Није имао
Казаз, члан Комитета прије провале, ништа против. Тим поводом је рекао
није поново ушао у Комитет све док да у вези с ранијом забраном поха-
није осудио погрешан став и дјело- ђања просторија Радничког дома он
вање Асима Алихоџића. Провала, ис- није имао везе, већ да му је то на-
трага, сућење и дјеловање Аснма А- ређено из Сарајева и од полиције.
лихоџића, негативно су утицали на
нартијски рад Идриза Масле, Вељка Како око те наше активности ни
Борћевића и Сафета Филиповића. полиција није правила никаква пита-
ња, стекли смо утисак да је увјсрена
Паво Радан је врло зналачки, као да је провалом откривена сва орга-
повјереник, одржавао везу са Аси- низација КПЈ и да је разбијена и
мом и Казазом, како се у Партији уништена.
не би заоштравали односи с њима, Већ првих дана рада на обнови
мада ни они нису показивали инте- масовног политичког дјеловања поја-
ресовање за унутарпартијски рад. вио се Асим Алихоџић са својим ста-
Претпостављам да се Асим пасивнзи- вом против обнављања те активио-
рао према партијском раду бојећи сти. У вези с таквим његовим ставом
се да поново не дође до провале. Та- одржан је у Радничком дому скуп
кав његов став нарочито је дошао до активиста »Пелагића« којем су при-
изражаја у Радничкој странци. суствовали и Асим Алихоџић и Ми-
лош Поповић. Паво Радаи је пред-
сједавао томе скупу. О значају »Пе-
НИКО ЈУРИНЧИН лагића« и потреби што бржег обиав-
љања његовог рада говорило је не-
колико људи. Извјестан број прнсут-
Кад смо изашли из »Паласа« до- них изразио је жељу да говори, ме-
шло је до демонстрација. ђу њима и Асим. Кад је Паво дао
ријеч једном од њих, Асим је, и без
добијене ријечи, устао и рекао да је
неправилно обнављање масовиог по-
ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИЕ литичког рада, да то није права бор-
ба већ тамбурашки социјализам, по-
Послије провале, у Бањалуци је зивајући прнсутне да напусте саста-
настала тешка ситуација. Партија је нак. Устао је и пошао према излаз-
била затворена, иије било никакве ним вратима, а за њим и Милош По-
масовне политичке активности. Сре- повић. Како нико други није пошао
дином 1937. бањалучки Комитет за- за њима и они су се вратили. Саста-
узео је став да се обнови културио- нак је завршен у најбољем реду.
-просвјетна активност »Пелагића« и Свима ссталим ранија активност »Пе-
КАБ-а и да се у борби радника акти- лагића«, »Борца«, КАБ-а, сиидикалних
вирају синдикалне подружнице, које организација и културно-просветне
су од провале само формално посто- активности у другим грађанским дру-
јале. Обнављање масовне политичке штвима служиле су као узор и исти-
активности требало је отпочети ор- цана је потреба да се такав рад што
ганизовано и на томе ангажовати све прије обнови. За такву активност ми
раније активисте и проналазити но- смо имали подршку не само чланова
I 1; ■
;■ г
ве. У почетку је то било врло тешко. КПЈ и СКОЈ-а, радника, омладине,
и- ■ Требало се наћи у органнзациј ама, већ и огромне већине грађана. Неки
■I,;
330
ДИСКУСИЈА
другови на које је Асим имао ути- ДУШАНКА КОВАЧЕВИН

цаЈа шворили су ми да се не слажу
с његовим ставом против обнавл>ан.а У којој мјери је на такво његово
активности »Пелагића« и да им није понашање могао утицати Весо Ма-
јасно зашто се он тако опредјељује. слеша?
У првој половини 1938, односно
када је објавл>ено да ће се одржати
парламентарни избори, ми смо зау-
зели став да у оквиру удружене опо- ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИН
зиције изаћемо с посебним кандида-
том, али, за овакав излазак на избо- Ја мислим да је Асим утицао на
ре, требало је обавити низ послова
— формирати иницијативни одбор Весу и да га је обавјештавао о ста-
Радничке странке, консултоватн се с њу у Бањалуци оиако како је сам
руководством у Загребу, одредити мислио, а зна се какво је мишљење
кандидата, организовати агитацију и ои имао о члановима Комитета и њи-
друго. Ја сам добио задатак да одем ховој активносги.
у ЗаЈреб. Не сјећам се тачно датума, Асим је утицао на формирање по-
али је свакако било прије него што грешног мишљења о стању КП у Ба-
се почело с другим припремама. Пре- њалуци и њеној активности не само
ко везе коју су тада с нама одржа- код студената из Бањалуке, који су
вали брат и сестра Богдан и Беба стулирали у Београду, већ и код Би-
Нвић — Крајачић, дошао сам у Рад- ласа, који је, како Угљеша каже, у
ннчку комору с друговима за које руководству КПЈ био задужен за Бо-
сам касније сазнао да су то Божидар сну и Херцеговину. Готово све ин-
Ација и Отокар Кершованн. Упознао формацнје о КП у Бањалуци дола-
сам их с нашом намјером да изађе- зиле су у Београд од Асима, ми, осим
мо на предстојеће изборе с посебним студената из Бањалуке, нисмо имали
кандидатом, да за то постоје свн ус- других веза с Београдом.
лови и да, поред осталог, ни пред- Бањалучка партијска организаци-
ставници удружене опозиције у Ба- ја била је везана с руководством ЦК
њалуци немају ништа против. Разго- Хрватске и са Загребом такорећи сва-
варали смо и о многим другим пита- кодневном везом. Поред партијскеве-
њима. А о питању због којег сам до- зе, која је била строго илегална, посто-
шао, најкраће речено одговорено ми јал аје веза преко другова, који су ра-
је да у Хрватској неће излазити на дилиуКАБ-у. Тевезе билесуврло че-
изборе с посебним кандидатима ка- сте и врло значајне за активност ор-
ко то не би довело до цијепања хр- ганизације КП Бањалуке. Поред тога
ватског националног покрета, а што и Арсо Шкатарић, ожењек Бањалу-
се нас тиче да о томе сами одлу- чанком, готово је сваке недјеље до-
чимо. лазио из Затреба, што је било зна-
На састанку Комитета, којем је чајно, јер је и он био добро обави-
присуствовао и друг Угљеша, закљу- јештен о активностима загребачке
чено је да за кандндата предложимо партијске организације. У одржава-
Паву Радана, посебно зато што је, њу веза с неким друговима из За-
као борбени радник, уживао углед греба помагао нам је и Раде Коваче-
и мећу радницима и међу грађанима. вић, Црногорац, старији члан КПЈ,
О томе приједлогу обавијештени су запослен у Дирекцијн финансија у
Асим и други чланови К Т у Иници- Бањалуци, који је био ожењен Ми-
јативном одбору Радничке странке. ром Винтерхалтер, Вилковом сестром.
Међутим, на састанку Иницијативног Из Загреба смо добијали илегални
одбора, одржаном у гостионици партијски материјал. За узор у раду
»Проспер« (име власиика) која се на- служила нам је активност загребач-
лазила у близини железничке ста- ке партијске организације, нарочнто
нице, на којем је требало одредити радом у синдикатима. Осим тога Ба-
кандидата, Асим Алихоџић је за кан- њалука је имала добру жељезничку
дидата предложио Мухамеда Казаза. везу са Загребом. Брзим возом могло
У таквој ситуацијн нисмо изашли с се стићи за неколико сати. Све је то
нашим предлогом само зато да не би омогућило да организације КПЈ у За-
због тога дошло до размимоилажења гребу буду правилно обавијештене о
међу нама. стању у Бањалуци. Оне су високо ци-
331
јениле и помагале рад КП у Бања- тивне активности у том периоду ба-

луци- њалучки Комитет КП морао је кон-
Добре везе с организацијама и ру- спиративније дјеловатн више него
ководством Хрватске и Загреба и њи- што би то иначе чинио, На већ по-
хов увид у активност КП у Бањалу- менутом састанку Комитета, одржа-
ци, као и делатност оних студената ном у Кејвановом воћњаку, донесена
из Бањалуке, који су подржавали ли- је одлука да друг Паво Радан одр-
нију борбе руководства КП у Бања- жава везу са Асимом и с још неким
луци. а не линију Асима Алихоџића, друговима као повјереник, мада је
онемогућавали су да дубл>е продру Комитет већ био формиран. Мислим
његове лажне оцјене о раду руковод- да је баш Угл>еша, већ тада као пред-
ства КП у Бањалуци. ставник ПК КП БиХ био иницијатор
за то. Паво је иначе, и када је више
Д а није било Асима и његовог де- поболијевао био обавјештаван о свим
структивног дјеловања и харангира- добивеним директивама и свим ак-
ња против руководства КП у Бања- тивностима, које је организовала
луци не би било ни погрешних ми- Партија. Њему су се обраћали и по-
шл>ења о стању КП у Бањалуци и о једини комунисти тражећи од њега
појединим њеним члановима. Сав ње- мишљење о неким активностима ко-
гов рад имао је за цил> да подијели је су намјеравали да организују, иа-
чланове КП у Бањалуци на интелек- ко је Паво био поштеђиван због сла-
туалце и раднике, да ликвидира КП бог вида.
у Бањалуци, као организатора и ру-
ководиоца економске и културно-про-
свјетне дјелатности радничке класе.
Он у својој активности избјегава у- ГАЛИБ ШЛ>ИВО
нутарпартијски рад у Комитету и ће-
лијама, наступа као лидер који кон- Како мислите да Краш није имао
тактира са појединим друговима у везу са Бањалуком, како се то у Ба-
кафанама и на улици. Он је ширио њалуци тумачи?
гласине да у Бањалуци постоје два
комитета Партије, у што су неки не-
обавијештени о правом стању и по-
вјеровали и тако потпали под његов ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИН
утицај и држали до његовог мишље-
ња. Када је наступио против обнав-
љања »Пелагића« под паролом да је Ја не знам зашто је он разгова-
то борба за »тамбурашки социјали- рао с Угљешом онако како Угљеша
зам« ми, мислим на Комитет, смо каже.
оцијенили да он то чини како би по-
лицији ставио до знања да је против
такве активности, да се послије про-
вале интересовао за похапшене као ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИН
адвокат, дакле, из професионалних
разлога. Радничку странку, кој а ј е Моје је мишљење да је ПК отпо-
формирана ради избора, настојао је чео успоставл>ање везе са Бањалуком
да претвори у легалну партију и да ненормално и неуобичајено у Парти-
на тај начин ликвидира илегалну Ко* ји у оваквим случајевима, а нарочи-
мунистичку партију. Под његовим то ако се има у виду да се она ус-
утицајем како сам рекао пасивизи- поставља послије провале и хапшења
рали су се према Партији Вељко Бор- четири члана Комитета, док су пети
ђевић, Идриз Масло и Сафет Фили- члан и секретар Комитета СКОЈ-а
повић. Асим је радио такве послове морали бити склоњени, Казаз у Сло-
и на такав начин да због њих не мо- венију, а Неџиб Демировић у Праг.
ж е бити проваљен нити хаггшен као У вријеме када су Комитет, органи-
комунист. Док је Асим Алихоџић из- зације и чланови КП били затворени
бјегавао унутарпартијски рад, Стојан и радили врло конспиративно, Коми-
Ковачевић није желио да се истиче тет је био врло резервисан према
у масовним политичким активности- Угљеши приликом његовог првог до-
ма већ само кроз строго илегалне ласка. Али, када смо из Загреба би-
форме. Због Асима и његове деструк- ли обавијештени да је формиран По-
332
ДИСКУСИЈЛ
крајински комитет КПЈ за Босну и Резултати конхинуираног, масовно

Херцеговину, веза је успостављена. политичког и антифашистичког рада
То је било приликом његовог другог Партије дошли су до изражаја и у
доласка у Бањалуку, односно када оружаној борби и револуцији. Тако
је одржан састанак у моме стану на Ј*е велики број чланова КП из Бања-
којем смо били Угљеша, Касим и ја. луке учествовао у припремама ору-
жане борбе и у устанку у свим цен-
Мени је непознато да је била рас- трима те борбе шнром Босанске кра-
душтена КП у Бањалуци, да је Паво јине. Није случајно да Бањалука има
наименован од Ц К за повјереника, тако велики број народних хероја и
да су постојала два комитета о чему да Ј*е дала око 1000 палих бораца не
нам тада Угљеша ништа није гово- рачунајући број жртава фашистич-
рио. О свему томе није говорено ни ког терора, који је био врло велики.
на конференцијн одржаној на Стар- Масован излазак више од 6000 Ба-
чевици, у кући Вељка Млаћеновића, њалучана на ослобоћеној територији,
која је била финале борбе воћене у јесен 1944, такоће говори о слобо-
против ставова Асима Алихоџића и дарској Бањалуци кроз историју бор-
његове активности. На тој конферен- бе радничког покрета, Комунистичке
цији у име ПК су били Буро Пуцар партије и кародноослободилачког
и Авдо Хумо. Како би се видјело ка- рата.
кав је био утицај Асима у Партији,
Комитет је биран тајним гласањем.
Изабрани су: Мирко Вишњић, Касим
Хаџић, Стојан Ковачевић, Шефкет ДУШАНКА КОВАЧЕВИН
МаглаЈ*лић и Мухамед Казаз. Желим
да' напоменем да је у обновл>еном
»Пелагићу« постигнут висок степен Ја сам у то вријеме била члан
културно-просвј етне активности, већи СКОЈ-а, а не члан Партије. Утолико
него 1935. године, и да је Радничка ми је теже да се упуштам у ову ди-
странка, формирана ради изласка на скусију. Мене је у Партију примио
изборе с посебним кандидатом, од Буро Луцар Стари 1940. године. Ка*
ње је Асим мислио да створи своје да ми је објашњавао шта је Парти-
упориште против илегалне КПЈ. А ја, највећи дио посветио је фракцио-
МарЈ*ан Подгорник и Милош Попо- наштву и троцкнзму као главним
вић, који нису били чланови КП већ унутарњим непријатељима Партије.
њени блиски сарадници, престали су Ја сам у то вријеме знала нешто о
да својим филозофским поставкама троцкистима преко случаја Еде Кун-
објашњаваЈ*у Асимове ставове. Сје- штека о коме ми је говорио Осман
ћам се да је послије 27. марта 1941. Карабеговић и упозорио ме да с Кун-
дошао до мене Милош Поповић у штеком не треба нмати контакта.
официрскоЈ* униформи, чини ми се у Говорећи о фракционаштву Стари ми
чину поручника и рекао ми да Ј*е он је казао да то нису неке опште по-
командир Ј'едне чете Ј*угословенске јаве, него да у граду постоји једна
војске, базиране на бањалучком по- таква група.
љу, и да ће се његова чета борити, Када је у Бањалуци био научни
ако то буде потребно. Том приликом скуп 1978. године, Стари је прокомен-
ми је рекао да се ограћује од својих тарисао једну дискусију овако: »Ка-
ранијих поступака и да се извињава ко људи лако говоре о томе, као да
Партији ако јој је својим радом на- је била ситница превазићи фракцио*
нио било какву штету, а да ће, убу- нашку групу. Дуго Ј*е то трајало и Ј*а
дуће, својим ставом доказати да се сам имао посла стим овдје.« Из овог
налази на линији борбе Партије. То закључујем да је тај проблем у Ба-
је била и суштина писма које ми је њалуци постоЈ*ао и када је Буро Пу-
том приликом дао. Својим држањем цар дошао с робије, значи у другој
у оружаној борби, за коју је и жи- половини 1939. годиие, а рекла сам
вот дао, доказао је да је тада био да ми је и 1940. говорио о њиховом
искрен. Ја се не сјећам да је било постојању.
ко и било којом партијском казном ОвдЈ*е с е т о к о м д и с к у с и је о в а
кажњен због_држања у провали и ф р а к ц и о н а ш к а гр у п а и д е н т и ф и к у је
борби против обнављања активности к а о гр у п а и н т е л е к т у а л а ц а су п р о тстав-
»Пелагића«. љ ен и х р а д н ш ц ш а . Ј а н е б и х и ш л д н а
333
такву досљедну подјелу. Хабија Бе- МИЛАН ВУКМАНОВИН

ћирбашић, Идриз Масло, Мухамед
Казаз, Ивица Макор, нису били ин- Још у Мостару имали смо, и ми-
телектуалци, али су припадали гру- мо симпозија, разговор о уопштава-
пи Асима Алихоџића и Милоша По-
повића. Харе је у дискусији рекао њима изнесент! у сјећању »Из рада
да се може говорити и о томе да је партијске организације у БиХ од
с том групом био повезан и Сафет 1938. до 1940. године«, гдје је дата
Филиповић. Мени је то ново и непо- оцјена о раду бањалучке партијске
знато, као и прича да је Никица Па- организације: »Стање у партијској
влић на робији био уз Петка Миле- организацији у Бањалуци било је та-
тића. кође прилично тешко. Ту се у ствари
радило о озбиљној групашкој борби,
Мислим да је у свему најмање ва- која је не само ометала сваки даљи
жио да направимо сада списак људн рад на стварању организације, него
и ставимо им етикету за грешке у је пријетила и непожељним ствари-
једном периоду њнховог живота. Чо- ма, провалом и сл. Послије провале
вјек се у животу колеба у неким си- 1936. године у Бањалуци је остало
туацијама, исправља грешке и то по- мало чланова Партије, који нису би-
тврђује својим држањем и радом, а ли откривени и који су наставили да
овдје се ради о већини људи, који раде. У једној групи ових другова
су се рехабилитовали дајући живот били су углавном радници. Они су
у најсудбоноснијнм данима борбе. То тражили коикретаи рад, ангажовали
пе смета да се појаве историјски са- су се у синдикату и у радничким
гледавају, анализирају догаћаји у друштвима. У другој групи, међутим,
времену о коме расправљамо, али то били су неки интелектуалци који су
треба чннити са још већом дозом ре- хтјели да воде »високу политику«.
хабилитације људи и признања њи- Само су фразирали о политичком ра-
хових заслуга. Коме је, на примјер, ду, а у ствари су нападали оне који
потребна тврдња да је Никица Пав- су жељели да се боре. Најистакнути-
лић био Петковац на робији? Он је ји представиик ове групе био је Асим
био, након робије, секретар партиј- Алихоџић, звани Ефендија. У овај су-
ске организације у којој сам се и ја коб умијешали су се послије и неки
налазила, радио је добро, а да не го- људи који су дошли с робије, али
воримо о свему ономе што је радио исто тако на групашкој основи. Си-
и створио у току рата. туација је била утолико компликова-
Када сам упоређивала шта је пи- нија што су постојале двоструке ве-
сао Шефкет, а шта Угљеша тада ни- зе бањалучке партијске организације
сам знала оно што је сада Угљеша с вишим партијским руководствима:
шире објаснио — наиме да је распу- преко нас у Сарајеву и с друговима
штање партијске организације у Ба- у Загребу. Другови из Загреба окли-
њалуци значило устварн заобнлаже- Јевали су да ове везе прекину, иако
ње оних чланова Партије, који су су те двоструке везе још више за-
правили фракционашке грешке. петљавале ситуацију у Бањалуци.«
Ја сам за такав начин рада — ра- р в д је је изнесено много оцјена,
спуштање Партије, односно заобнла- које су и непрецизно и нетачно да-
жење људи који гријеше — први пут те, а о којима сам са другом Угље-
сазнала у Окружном комитету Под- шом Даниловићем у Мостару у ври-
грмеч када смо одлучили да на тај јеме симпозија и послије у Бањалуци
начин распустимо партијску органи- разговарао. 0 неким садржајима го-
зацију у Лушци-Паланци, односно да ворио сам у свом саопштењу у Мо-
заобиђемо неке њене чланове. Јер, стару и не бих понављао. О провали
једна је ствар казати да је донесена 1936. године говорио сам на научном
одлука о распуштању партијске ор- скупу у Бањалуци, јер је она била
ганизације, пгго значи да је више не- дио ланца масовне провале партиј-
ма, а друга је ствар распустити пар- ских организација у цијелој земљи.
тијску организацију на тај начин ка- Међутим, захваљујући добром држа-
ко је то Угљеша сада изложио. Да њу ухапшених провала се није даље
је он овако писао у своу чланку о ширила. Провала није уопште захва-
коме је ријеч ја бих друкчије комен- тила индустријске партијске ћелнје
тарисала читав случај. рудника Аауш, Фабрике дувана, Во-
334
ДИСКУСША
доводне радионице, затим занатске и нови КПЈ. Једна од специфичности

територијалне ћелије КПЈ и СКОЈ-а. политичког рада комуниста у синдн-
Ј едино ј е у провали у потпуности катима било је повезивање оргапн-
био захваћен Мјесни комитет КПЈ и зација УРСС-а и ОРС-а, нарочито пи-
двије фабричке ћелије пиланских рад- ланских, рударских и шумских рад-
ника Пилане »Боспа-боа«. Након кра- ника у оргагшзовању облика економ-
ћег застоја у врнјеме провале, с ра- ске борбе. Једна од великих акција
дом се наставило. За рад комуниста било је организовање штрајка пекар-
је битно у ком обиму и у каквим ских радника, који је започео 28. фе-
садржајима остварују идејно-полити- бруара 1937. Штрајк је попримио и
чко дјеловање у синдикатима, друш- политичке садржаје. У јуну 1937. ус-
твима, удружењима, мећу женама, у лиједио је штрајк 810 пилаиских рад-
редовима радничке и друге омлади- ника, а и жељезничких — у Бања-
не, у војсци и на селу. Ауторитет луци, а и штрајк радника на шумс-
Партије и комуниста у редовима рад- ким радилиштима предузећа »Босна-
ничке класе и мећу граћанима Бања- -боис«. Управа фирме покушала је да
луке провалом 1936. године уогпнте разбије класну радничку солидарност
није био пол>ул>ан. Због тога режим нудећи пиланским радницима пови-
никаквог успјеха није имао са сво- шицу иаднице ако наговоре шумске
јим антнкомунистичким комитетнма, раднике да се врате на посао под
баш у 1937. години и дал>е. условима које им нуди управа фир-
О ауторитету политичког и дру- ме. Радници на овакву понуду одго-
гог рада могло би сс подоста гово- варају протестном резолуцијом. Рад-
рити, а тај се рад од 1934. и дал>е ничка скупштина упутнла је резолу-
све до анрилског рата, чак п непо- ције Министарском савјету и Мнни-
средно послије провале у септембру старству шума и руда да се органи-
1936. године, усмјеравао на подруж- зује једна анкета која би преиспи-
нице синдиката и друштава, удруже- тала цјелокупно економско и финан-
ња, клубова. У вријеме непосредно сијско пословање фирме. Ова два
послије провале у септембру 1936. го- цгграјка и штрајкове бријачко-фри-
дине сукоб између Обласног одбора зерских у јануару и грађевгагских
УРСС-а у Сарајеву и Радннчке комо- радника у јулу—августу 1938. године
ре на једној страни, чије је интере- организовали су бањалучки комуни-
се заступало повјереништво Раднич- сти.
ке коморе у Баљалуци, и Мећустру- Све подружнице УРСС-а и Мјесни
ковиог одбора УРСС-а на другој стра- мећуструковни одбор УРСС-а остали
ни, чије је руководство било под у- су и даље под утицајем комуннста,
тицајем КПЈ, још је трајало у веома политнчким утицајем КПЈ и СКОЈ-а.
оштрим облицима. Радничке организа- Веома снажан идејни и политички
цијебилесуизбачене из Радничкогдо- утицај оствариван је у раду и пре-
ма. Односиизмеђу Мјесног мећустру- давачкој активности Клуба академи-
ковног одбора УРССа и струковних чара (КАБ). Сва средњошколска ђач-
синдиката са бањалучким радничким ка друштва била су под утицајем ко*
друштвима на једној и Радничке ко- муниста. И та масовност рада у дру-
море на другој страни били су у вео- штвима, клубовима и удружењима
ма акутној фази, како даје оцјену била је стално присутна од 1934. го-
Бановинска управа у акту бр. VI— дине све до рата.
20535/36 од 20. октобра 1936. О овом Баш о овим гштањима долазчло
сукобу пише и Управа полиције 5. је до сукоба са Асимом Алихоинћем,
новембра под бр. 24407/36 тражећи много прије првог доласка Угљсте
од Баиовинске управе детаљније ин- Даниловића у Бањалуку, напочито од
формације како би управа полиције 1934. године и дал>е. Сукоби с њим
»могла што прије по тој ствари по- биће настављени и 1939. и 1940. голи-
ступити у циљу да се избјегне евен- не. Разилажења с Алихоџићем бн\а
туалним нежељеним посљедицама.« су присутна и прије и послије оног
У октобру 1936. године образован кратког временског интервала, који
је Обласни секретаријат општег рад- је предмет нашег данашњег разма-
ничког савеза (ОРС-а), чији је пред- трања. Због његове повезаности с не-
сједник био Вукота Буришковић, а ким лнчностима из совјетске обавје-
секретар Емил Зрелец, обојица чла- штајне службе, укључујући и Муста-
335
■фу Голубића, што је било познато МИЛАН ВУКМАНОВИЕ

неким друговима из Загреба, он је
био готово заштићен од приједлога Овакво полазиште подразумијева да
да се партијски казни. Након септем- и они који су се супротстављали гледи-
барске провале 1936. године он је об- штима Асима Алихоџића чине групу.
разовао МК КПЈ кооптирајући Јоси- Што се тиче Асима Алихоџића несла-
па-Шошу Мажара и Стојана-Столу гања с њим било је неколико годи-
Ковачевића. Сам је одржавао везу с на прије твог доласка у Бањалуку.
Покрајинским комитетом КПЈ у За- Да само подсјетим, послије Мјесне
гребу, односно од 1937. године ЦК КП конференције КПЈ у јуну 1934. у ку-
Хрватске у чијој је организационој ћи Идриза Масле одржан је почет-
надлежности била и бањалучка пар- ком јула нови партијски скуп, када
тијска организација. Ранија покра- је послије непуних 15 дана дошло до
јинска руководсгва за Босну у сво- промјене у саставу руководства, та-
јој организационој иадлежности ни- кође у присуству делегата ПК КПЈ
су имала организације КПЈ и СКОЈ-а за Хрватску и Славонију у Загребу.
у Бањалуци и Босанској крајини, и- У прољеће 1935. године одржана је
зузев периода 1919—1920. Због пове- нова Мјесна конференција, када је и
заности са Загребом, долазак Угл>е- Алихоџић ушао у руководство. Прем-
ше Даниловића примљен је с извје- да се неколико генерација младих ба-
сном резервом. њалучких комуниста, који су усмје-
равали и носили организациони и по-
литички рад у струковним синдика-
тима и друштвима, није с Алихо-
УГЉЕША д а н и л о в и н џићем слагало у гледањима на дјело-
вање комуниста у масовним удруже-
Тито је имао јасан и децидан став њима и организацијама, све то није
у томе. остављало посл>едице на плиму орга-
низационе, политичке и идејне актив-
ности у периоду 1934—1936. године, а
то је неоспорно.
МИЛАН ВУКМАНОВИН У 1937. години организациони ус-
лови политичког и идејног рада били
Сасвим тачно. Природно је да се су веома сложени и тешки, не само
образује Покрајински комитет за Бо- због мјера режима и његове офан-
сну и Херцеговину и да у организа- зиве с антикомунисгичким комитети-
циони дио улазе партијске оргаииза- ма, него и због рада Асима Алихоџи-
ције Босанске крајине. Тешкоће у ћа, који је и дал>е потцјењивао рад
успостављању везе не оправдавају до- у масовним организацијама. Настале
ношење одлуке о распуштању пар- провале у земљи за њега су биле по-
тијске организације. Мећутим, ћелије тврда исправности његовнх вићења
су наставиле да раде и за овакву од- правила илегалног рада. Са два ко-
луку нису никада ни сазнале. Ако су оптирана члана он је образовао МК
ћелије КПЈ наставиле успјешно да КПЈ. Због својих веома разгранатих
раде у синдикату и друштвима, а ко- политичких веза вјероватно је за ово
мунисти су нарочито развили поли- образовање добио сагласност ПК КПЈ
тичку активност у 1938. години и да- у Загребу. Мећутим, изгледа да није
ље, не само у Бањалуци, већ и на ни намјеравао да сазива Мјесну пар-
решоналном подручју, треба призна- тијску конференцију, што је до про-
ти, Угљеша, да одлука о распуштању вале била редовна пракса. Иначе је
није била исправна. Додуше, она ни- сједнице МК КПЈ ријетко сазивао.
је била ни спроведена. Извјештавао је само да је дошла
ова или она партијска директива. На-
ставио је да обезвређује облике ма-
совног рада, које је он називао »там-
УГЉЕША ДАНИЛОВИЕ бурашким социјализмом«. У таквој
ситуацији бањалучки комунисти на
иницијативу Паве Радана образују
Д а ли је тачно да су постојале нови МК КПЈ, о чијем постојању
трупе које сам затекао? Асим Алихоџић није ништа знао.
336
ДИСКУСИЈА
УГЛјЕША даниловие кључен из КПЈ. Према томе, случај

Алихоџића није био тако једноставан
О томе ншпта не знам. како се обично мислн.
МИЛАН ВУКМАНОВИЕ ХАРЕ БЕГАНОВИК
У овом Мјесном комитету били су V развоју бањалучке партијске ор-

Паво Радан, Касим Хаџић, Ивица ганизације, период о којем је данас
Мажар и Стојан Ковачевић. Руковод- ријеч, има највише нејасиоћа и отво-
ство је изабрано као привремено, до рених питања, и управо је данашњи
одржавања Мјесне конференције. Ве- састанак веома значајан, јер очеку-
зу с партијским руководством у За- јемо да ће дати одговор на нека пи-
1ребу одржава Алихоџић чак и лич- тања, која су стално присутна или се
ним одласцима. Партијским радом, стално изнова постављају кад се да-
међутим, у пракси руководи МК КПЈ је оцјена рада Партије у Бањалуци
на челу са Павом Раданом, који по- тога доба.
кушава да наговори Алихоџића да Чини ми се да би се та питања
сазове Мјесну конференцију КПЈ да могла |руписати у слиједеће области:
би се извршио избор партијског ру- — у коликој мјери је након про-
ководства. Стојан Ковачевић био је вале, па до оснивања Обласног коми-
и у једном и у другом руководству, тета КПЈ за Босанску крајину при-
преносећн информације о директива- сутна фракционашка борба у бања-
ма, које је Алихоџић званично доби- лучкој партијској организацији,
јао. Тај званичан комитет са Асимом — да ли је услијед несређених
на челу скоро се и није састајао, јер прилика у том периоду одлуком ЦК
је скоро у пролазу Јосипу Мажару КПЈ била распуштена бањалучка пар-
и Стојану Ковачевићу саопштавао тијска организација,
шта треба урадити. У таквој ситуа-
цији, Угљеша, Ти си долазио у Ба- — да ли је, и зашто, у бањалучкој
њалуку. Премда је позив добијен, ни- партијској организацији било отпора
ко није отишао у Мостар на Четврту преласку у надлежност Покрајинског
покрајинску конференцију КПЈ. Ни- комитета КПЈ за Босну и Херцего*
су довољно убједљиви разлози да су вину.
они који су били одрећени да иду Одговор на ова три питања откло
били спријечени. Ово би требало рас- нио би многе нејасноће и тешкоће у
вијетлити. Разлози свакако постоје истраживању историје Партије у Ба-
Осим тога, чињеница је да је Муха- њалуци у периоду од краја 1936. па
мед Казаз отишао приличио непри- до почетка 1940. године.
премљен на Пету покрајинску кон- Поћићемо од оног пгго је већ сад
ференцију КПЈ за БиХ. извјесно. Ријеч је о распуштању пар-
Ново партијско руководство на че- тијске организације. До данас се о
лу са Мирославом Вишњићем иза- вим питањем, бар када би био потвр-
брано на Мјесној конференшЈЈи КПЈ дан одговор, једино бавио друг Угље-
имало је и у наредним годинама те- ша Даниловић. Он је у иеколико на-
шкоћа с Алихоџићем. Бањалучки ко- врата тврдио да је одлуком ЦК КПЈ
мунисти намјеравали су не само да бањалучка партијска организацнја у-
га казне, него да га и искључе. Ме- слијед фракционашког дјеловања би-
ћутим, увијек су се нашли неки »ви- ла распуштена и да је он ту одлуку
ши« разлози за тражење компролш- провео преко Паве Радана, као п о
са с њим, па чак и 1939. и 1940. го- вјереника за ЦК КПЈ, којем је дат
дине. О случзју Асима Алихоџића мандат да обнови партијску органи-
разговарао сам и са Буром Пуцаром. зацију. П. Радан је овај задатак и
Њему су неки другови савјетовали извршио и реорганизирао Партију у
да не би било пожељно радикално Бањалуци. У уводном реферату и у
рашчишћавање с њим, односно ње* данашњој дискусији друг Угљеша не
гово кажњавање искључењем из КПЈ. спомиње више одлуку партијског ф о
Али, и поред оваквих савјета из дру- рума и датум распуштања помјера
гих средина, он је у Бањалуци ис- уназад, што донекле уноси нова свје*
22 Историјски збориик 337
тла у његову тврдњу. Значи, не ради Ј*е двиЈ*е фракције, које се мећусобно
се о одлуци, веђ о препоруци двоји- искључују и на тој основи је донио
це чланова ДК, који су, кад су до- закључке о стању и раду партијске
били информације о стању у бања- организације Бањалуке.
лучкој партијској оргаиизацији, од- Међутим, то је био само привид,
редили Паву Радана да у ходу извр- који је дичио на фракционашко дје-
пш реорганизацију (не распуштање) ловање, ако би се посматрало само
и на тај начин убрза разрачунавање с површине и формалне стране. Ба-
с групом окупљеном око Асима Али- њалучка партијска организација тог
хоџића. Сада је недвојбено потврће- времена је већ чврсто стаЈ*ала на сво-
н а тврдња свих преживјелих кому- јим ногама. У њој су дјеловали мла-
ниста тог периода да се није радило ди комунисти из редова радника, те
ни о каквом распуштању партијске радничке, средњошколске и студент-
организације, нити је она прекидала ске омладине и напредни интелекту-
у то вријеме континуитет у раду, већ алци. Они су, проводећи у курс ли-
је напротив бнла све активнија и по- нију Партије дјеловали у масама у
стизала све боље резултате у раду. оквиру радничких организациЈ*а и
Тачно је то што друг Угљеша из- друштава, стварајући на таЈ* начин
носи: да је приликом његовог дола- широк круг сарадника и симпатизе-
ска било извјесних нејасноћа у ор- ра. Насупрот њима дјеловала је ужа
ганизационом погледу. Овдје се ради група око Алихоџића; која се борила
и о датумима доласка друга Угљеше. за уско, секташко дјеловање унутар
Он није могао почетком 1937. године партијских ћелија, затварајући се у
доћи у Бањалуку, јер спомиње раз- њих, не радећи ништа, већ је кри-
говор с Идризом Маслом, Масло је тиковала оне који раде. Њихов ме-
пуштен из затвора након нздржане тод рада називала је »тамбурашким
казне тек у априлу 1937. године, па социј ализмом«.
је Даниловић највЈероватније дошао Према томе ие би се могло твр-
у Бањалуку у касно прољеће или у дити да је у бањалучкој партијској
љето те године. У то вријеме Идриз организацији била присутна фракци-
Масло (секретар МК КПЈ прије хап- ја и фракционашка борба. Истина је
шења), није био партијски ни пове- да је у здравом партијском тијелу
зан, јер се налазио у периоду испи- постојала мања група на челу с Али-
тивања држања на робији, па су ин- хоџићем, али то није било групаше-
формације, које је Даниловић добио ње. Већина чланова Партије је ради-
од Масле, биле неаутентичне. Тада је ла и дјеловала под окриљем Мјесног
већ радио нови Мјесни комитет, који комитета, а с времена на вријеме ра-
су формирали Паво Радан и Веселин справљали су и о овој групи, обила-
Маслеша, и који ниЈ*е био повезан с зили је и потпуно изоловали. Неке
Маслом. Треба рећи и то да је исто- њене чланове повратила је у своје
времено у Бањалуци дјеловао и са- редове, неке искључила, а неки су се
мозвани Мјесни комитет КПЈ иа че- сами повукли. Посљедњи је остао
лу с Асимом Алихоџићем, који је та- Асим Алихоџић, који је на МЈ*есноЈ*
кођер био ван токова рада партијске партијској конференциЈи 6. маЈ*а 1940.
организациЈ’е. Даниловић Ј*е контак- године критикован и осуђен, а по-
тирао и с Асимом Алихоџићем, али том се, сам, одрекао својих ставова.
исто тако треба рећи да је долазио
у контакт с Касимом Хаџићем, Муха-
медом Казазом, Дедом Газићем и ДУШАНКА КОВАЧЕВИЕ: Да ли
другим комунистима млађе генераци- би се за њу могло рећи група кри-
је, кој‘и су дјеловали н а линији Пар- тизера.
тије.
Сада долазимо до другог п и тањ а.
Д а ли су дјеловале партијске фрак- ХАРЕ БЕГАНОВИН: Ја мислим да
ције у то доба у Бањалуци? Имајући је намјера Асима Алихоџића, с обзи-
увид у овакво дј*еловање, с Ј * ед н е ром на његове повријеђене амбини-
стране шира група млаћих комуни- је, превазилазила критизерство и да
ста, а са друге Асим Алихоџић и ње- Ј*е била усмјерена протпв саме Пар-
гови истомишљеници, делегат ЦК тије. Мислим да групашеља у Пар-
КПЈ је дошао до закључка да посто- тији Бањалуке, у оном смислу да се
338
ДИСКУСИЈА
боре и трву између себе — није би- провале, а који је формирао Паво
а о , мада је било и отворених сукоба Радан. Има индиција да је прнјед-
с Алихоџићевом групом. Не би се мо- лог и мандат Пави Радану пренио
гло рећи да ова група није дјеловала Веселин Маслеша. Могао би нам друг
и да није имала извјесног утјецаја Угл.еша у томе помоћи.
на неке комунистс. Али је својим
ставовима и радом губила углед ме-
ђу комунистима. Сам Алихоџић је у УГЉЕША ДАНИЛОВИН: Весо је
партијским редовима добио надимак тада био у Београду и могао је ути-
»ефендија« (господин), што га је вр- цатн по својим личним везама.
ло јасно окарактерисало и одвајало
од радничких маса и комуниста. Из не-
ких сјећања видљиво ј е да је долазило ХАРЕ БЕГАНОВИБ: Ми се увијек
и до отвореног сукоба с Алихоџићем. спотичемо о датуме. Не знамо тачно
Тако, на примјер, Теуфик Каденић — кад је Паво Радан основао овај Ко-
Цинкара говорећи о годшшвој скуп- митет. То је било највјероватније
штини РКУД »Пелагић«, у својим прије састанка који је у Нејвановом
сјећањима наводи да су комуиисти винограду одржао друг Угл>еша. У
»Пелашћа«, када их је Алихоџић по- том Комитету су, у почетку, били
чео ометати, избацили га са скупштине. Мирко Вишњнћ, Касим Хаџић, Шеф-
Скупштина је изабрала управу »Пе- кет Маглајлић, Ивица Мажар и Сто-
лагића« у коју су ушли махол! кому- јан Ковачевић. Ковачевић је био ис-
нисти на челу с Касимом Хаџнћем, товремено у оба комитета.
Шефкетом Маглајлнћем, Слободаном Према свему изнесеном произила*
Кокановићем, Мирком Вишњићем н зи да је друг Угљеша био у Бања-
другим. луци у августу 1938. годиие. Значи
Мислим да има истине у изучавању непосредно послије Покрајинске кон-
друга Вукмановића, који наводи да ференције КП БиХ у Мостару.
су у то вријеме у Бањалуци постоја-
ла два мјесна комитета: један на че- УГЉЕША ДАНИЛОВИН: Да, био
лу с Мирком Вишњићем, а други на сам у л>ето 1938. године у Бањалуци.
челу с Асимом Алихоџићем. Асим
Алихоџић је задржао везе с руковод- Друш пут мислим да је била зима
ством у Загребу и на тој вези је када сам дошао у Бањалуку и одр-
стварао властити ауторитет. жао састанак у Шефкетовој кући.
Са Идризом сам био можда прили-
ком трећег доласка.
ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИБ: Асим Али-
хоџић није никад био члан Мјесног ХАРЕ БЕГАНОВИН: Знам да је
комитета, то треба да се каже. Шефкет Маглајлнћ био у комисији,
која је испитивала држање комупи-
ХАРЕ БЕГАНОВИЕ: Идриз Масло ста на робији. Комисија је устано-
је кооптирао раније Асима Алихо- внла да је огромна већина имала до-
џића у Мјесни комитет. У то врн- бро држање и приликом истраге и
јеме друг Шефкет је био на одслу-
жењу војног рока. Ја сам напоменуо на робији. Неки су, по повратку с
да је Алихоџићев комитет био само- робије, били краће или дуже врије-
зван. Он га је сам именовао. Тај »ко* ме ван партијског рада.
митет« се није ни састајао. У њему [
су били Јосип Мажар-Шоша и Сто-
јан Ковачевић. ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИН: Нису сви
у провали одједном ухапшени.
ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИН: И Стојан
Ковачевић се ипфилтрирао у Коми- ХАРЕ БЕГАНОВИН: Провала је
тет.
услиједила по списку полиције, на
Према ономе чиме располажемо у
сјећањима Стојан Ковачевић је одре- коме је полиција имала регисгроване
ђен у Мјесни комитет КПЈ након бањалучке комушгсте.
339
\
ЛСТОРИЈСКИ ЗБОРНИК
МИЛАН ВУКМАНОВИН: Провала НИКО ЈУРИНЧИЕ

је потекла из Костајнице. О томе
има записник. Сви који су 1934. го- Оно што је мене понукало на раз-
дине били у вези с партијском орга- говор с Угљешом неколико пута, а
низацијом из Костајнице били су у помало и наљутило, то је писање
1936. похапшени. »Ослобоћења«. Писали су Угљеша и
Рато Дугоњић. Ја, наравно, не могу
да говорим с аспекта ни Зенице ни
ХАРЕ БЕГАНОВИН: Посљедње пи- Сарајева, него с аспекта Бањалуке.
тање се односи на не присуствовање Тамо је писало да 1935. године, с об-
Покрајинској конференцији КПЈ за зиром на хапшења да партијске ор-
БиХ у Мостару од стране представ- ганизације у Бањалуци није било и
ника бањалучке партијске организа- да је разбијена, да смо нестали 1935.
ције. Познато је да овој коиферен- и 1936. и да политичку и партнјску
цији нису присуствовали делегати из активност обављају појединци пли
Бањалуке. То је послужило неким ис- групице (то је из књиге »Сарајево
торичарима да тврде како је бања- у револуцији«).
лучка партијска организација била Једна мала дигресија: — у матери-
I несређена, па стога нису ни слали јалу
делегате у Мостар. се каж е да одлука није спрове-
дена о распуштању партијске орга-
Мислим да би оваква констатаци- низације. Угљеша ми је рекао да је
ја била исувише упрошћена. Чини таква одлука постојала, али да пар-
ми се да је неприсуствовање Покра- тијска организација није прихватила,
јинској конференцији у Мостару до- осим списка који је сачињен с Па-
шло услијед задржавања веза са За- вом и Касимом.
гребом. Ова веза и дал>е егзистира. Ако 1936. године није било партиј-
Она се појавл>ује и у 1939. години. ске организације, која је организо-
Норберт Вебер износи у својим сје- вано дјеловала, онда се поставља пи-
ћањима да га је ЦК КПЈ за Хрват- тање ко је организирао бројне поли-
ску утгутио на рад у Бањалуку и ен тичке акције револуционарног карак-
се већ почетком 1939. године преко тера — ако то није Партија и њено
те везе укључује у Мјесни комитет руководство, без обзира ко у њему
КПЈ за Бањалуку. Средином 1939. го- био и колико је радио.
дине у Бањалуку је преко Хрватске Ја сам 1936. године добио задуже-
ње да набавим машину за штампа-
упућен на рад Бранко Бабич Сло- рију. У једној групи оио сам ја и
венац. Ивица Мажар, из занатске школе,
Та је машина однесена у кућу Ма-
жара, али не знам куда је даље оти-
УГЛјЕША ДАНИЛОВИП: То је би- шла. Нарећење да се машина однесе
ло по нашој сагласности. морало је доћи из једног центра, ни-
је се могло десити да Нико Јурин-
чић или Ивица узму маншну и да не
ХАРЕ БЕГАНОВИН: Постоје нека знају што ће с њом. То је била 1936.
сјећања, која говоре у прилог тому година, можда у прољеће,
да је изабрана Бањалучка делегаци- ко Партијска организација, јер нема
други, организира једну велику,
ја за одлазак у Мостар. У тој деле- можда у то вријеме и највећу полн-
гацији, према тим сјећањима, били тичку акцнју, није то само спортска,
су Касим Хаџић, Ивица Мажар и г него и политичка: изградња БОРЧЕ-
Стојан Ковачевић. Према истим из- ВОГ игралишта на које долази сто-
тиие људи свих професија и вјеронс-
ворима правдање неприсуствовању повијести. То је бнла једна школа,
услијед немогућности путовања, ни- легална масовна школа у којој су
су увјерљива. Највјероватније је, комунисти са граћанима градили то
ипак, да су неспоразуми долазили игралиште, и наредне године. Било
је ту партијских састанака, предава-
услијед постојања веза са Загребом, ња итд.
које је у то вријеме држао Асим Исте, 1936. одржан је састанак у
Алихоџић. хотелу »Палас«. Било Је то пред О-
340
ДИСКУСИЈА
лимпијаду која је требало да се одр- О групашењу бих рекао ово: у на-

ж и у Барцелони, а хтјели су је пре- шој терминологији је то познато као
бацити у Берлин. Састанак је орга- фракционаштво, и нисам нигдје на-
низовала партијска организација, јер шао читајући шта је фракционаш-
се није могло ни замислити да један тво, шта групашење и критизерство.
човјек или група људи организира Ја сам то као човјек, као комуниста
такве састанке, да испуни салу, да доживљавао као фракционаштво —
одреди говорника, ш ађе на улицу и покушај хрупе људи, веома способ-
сукоби се с групом националиста, во- них, префриганих, да развију, или у
ди једну непоштедну и физичку бор- најмању руку да закоче рад партиЈ-
бу. Говорно је Паво Радан или Казаз. ске организације на нивоу ћелије ка-
Те исте године ја одлазим на ве- ко је раннје било.
зу у Загреб. Шал>е ме Ивица Мажар. Карактеристика је за бањалучку
Он то не би могао урадити на своју партијску организациЈ’у да се она ни-
руку, већ је морала да постоји веза је повукла ншсада до краја рата и
са Загребом. Тада сам донио кофер настојала је да ради у масовним ор-
илегалног материјала. Веза ме саче- ганизацијама, да изађе ш ћелијске
кала испред хотела »Еспланад«. Овај чауре.
материјал сам предао Ивнци Мажа- Сјећам се, мене је Асим зауставио
ру. Тај материјал се проучавао у пар- на улици и пријетио да ће ме он из-
тијским организацијама. Можда има бацити из Партије. Он се тако по-
још акција за које нисам ни знао. стављао, јер је знао да ми омладин-
Мислим да би требало некако ко- ци не припадамо њему, да смо с ве-
риговати мишл>ен>е да у том периоду ћином и да он мора рачунати са на-
није било партијске организације у ма и са свиме што је било против
Бањалуци. њега.
1939. године органнзоване су број- Не знам за сва ова убјеђивања,
не активности. У организацији Пар- али када говоримо о Борђевићу, ко-
тије одлазимо у Траписку шуму по- ји је био у тој истој 1рупи, те ана-
водом упада у Пољску. Говорио је лизе треба да буду свестране, да се
Осман. Било нас је неколико стоти- види какав је био човјек. 1941. годи-
на. Сукобили смо се с полицијом. не Вељко Борћевић одбија да иде у
Када анализирамо у појединим ре- партшане, није то случајно, а посли-
гионима политичко стање, гледајући је одбија да иде у Лијевче поље у
са становишта партијске организаци- Жупу, наводно због бруха и мора да
је, ми се држимо само Партије, а за- иде у Загреб. Ја сам га упозорио да
обиђемо огромну активност коју је сада није вријеме за то, а он је ре-
развијао СКОЈ и покрет жена. Ми- као да има тамо брата. Послије је
слим да таква оцјена не би могла, отишао у Сплит и био активан.
друже Угљеша, да прође. О том пе-
риоду има доста докумената који до-
казују да тако ннје било, без обзира
на провале и оне који су ухапшени. НИКО ЈУРИНЧИЕ
То је био јак ударац за партијску
организацију, али континуитет рада Када бисмо аналширали ко је све
није прекидан, Партија се и омасов- овдје примљеи у Партију и СКОЈ,
љава врло брзо, о чему говоре број- дошли бисмо до закључка да су то
ие активности. Не би требало поис- десетине људи који нису Бањалуча-
товјетити стање у овом периоду у ци- ни, али су живјели по Крајини и пре*
јелој партијској организацији Босне носили ставове Партије. Ту је Вељо
и Херцеговине. Ако је класни непри- Стојнић, Шил>еговићи, итд., што је
јатељ десетковао партијску органи- све имало великог утицаја на развој
зацију у Сарајеву, Мостар се преска- и дизшве устанка у Крајини. — Ушли
че, али се то не би могло рећи за смо у разна друштва, чак смо у сво-
Бањалуку, коЈ'а је била дуго везана је руке узели хрватско друштво *На-
са Загребом. да«. Све директиве су организирано
Знам, остало ми је у сјећању, ка- слате. Није случајно што се тамо на-
да је 1938. године одржан састанак шао Хајро Капетановић, он је тамо
у Шефкетовој кући да је било рије- упућен. У том периоду је дошло до
чи о неком обласном руководству. масовног днференцирања.
341
Ја мислим, једном рјечју, да не ги кажу да је била у јесен. Био је

претјерујемо у томе, јер ми сви то присутан и Бабић, а он је дошао тек
у Бањалуци осјећамо. Може се прав- у августу.
дати и тиме како се држала до 1941.
и у крајишкој револуцијн. То се све
мора спајати.
И још нешто. — Овдје имамо по- УГЉЕША ДАНИЛОВИН
датке које треба цровјерити. Не ра-
ди се о четрдесетак чланова Партије Ја ћу то рећи, иако то није ствар
него о стотињак. Бањалуке.
— Дошао сам у Загреб да подне-
сем извјештај Централном комитету
ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИН о раду Покрајинског комитета и до-
шао лично код Тита у његову вилу.
Мјерило је рад, а не да ли је био Био је ту и Кардел> и Миха Маринко.
члан Партије. У то вријеме иисмо Поднио сам извјештај о нашем ра-
ни рекли човјеку да је члан Партије. ду. Тито је на крају рекао: »Имамо
Требало је да постоји једно језгро ту једног друга, кажем конкретно,
које ће руководити радом. Не може ради се о сину Буре Баковића, он се
се прихватити да је Драго Мажар овдје упетл>ао у неке кухиње у За-
члан Партије од 1940, године. гребу и ми вам га шаљемо у Босну.«
Кад сам се вратио у Сарајево то
сам саопштио — да би се он искљу-
чио из кухиња у Загребу, из клика
НИКО ЈУРИНЧИН које су антипартијски дјеловале, да
он долази овамо. Тито није рекао на
Ја имам утисак да постоје двије какву функцију ће доћи. Он је јед-
ствари у овој политичкој борби око ноставно упућен на рад у БиХ, а ПК
признавања ко је шта и када је ри- је имао да му одреди посао. Друг
јеч о фракционаштву. Једна је — кад Тито није рекао да је то негативан
се рашчишћава у руководству у ко- човјек, али да је укл>учен у неке ку-
јем су четворица-петорица кооптира- хиње. Ми смо га укључили у рад По-
ни, а друго је маса чланства и поли- крајинског комитета као члана јер
тичко расположење које је стварала нам се учннио зрео за то. — Послије
та огромна снага, и добро би било неколико мјесеци одржана је Покра-
д а се то рашчлани. јинска конференција, и Баковић је
радио са мном на припреми извјеш-
таја. Постоји оригиналан документ са
те покрајинске конференције. Бако-
ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИН вић је на V конференцији изабран за
чланаПК, кол и косеја сјећам. Према
томе, његов долазак у Бањалуку не
Узмите Бабића, као секретара. Он мора бити сумњив. Он је могао са
ј е некомпромитован, и он је из тих Буром Пуцаром доћи у Бањалуку као
разлога дошао, а не као најборбени- што смо ми ишли и на друге конфе-
ји. Он није имао везе с масовним по- реиције по двојица чланова ПК.
литичким радом.
Оно што је Шефкет рекао, то је
било послије. Он је уклоњен из Бо-
сне. То је био један јако насртљив
МИЛАН ВУКМАНОВИН човјек. Иначе је завршио политичку
школу у Москви. У сваки се посао
петљао, када је требало бирати де-
Овдје је одржана Обласна партиј- легате за V конференцију КПЈ, он је
ска конференција, тада је организо-
вано обласно руководство. Овдје је сам себе предлагао да буде делегат.
дошао Баковић, послат са Буром Пу- Искористио је Исину попустљивост
царом. Зашто је баш он послат да и изабран. Исо је ишао као секре-
буде црисутан. — По једнима је би- тар, ја нисам могао бити делегат ра-
ла та конференција у л>ето 1940, дру- ди одласка у војску.
342
ДИСКУСИЈА
УГЉЕША ДАНИЛОВИП ну, плету се мреже, јер су Комин-

терни и НРВД-у заинтереснрани да
Д а пређемо на ову ситуацију увези чврсто држе људе, који имају бутера
с Бањалуком. — Ја се с Никином оцје- на глави да би били послушниЈи. У
ном активности партијске организаци- Београду дјелују клике, у Далмацији
је слажем. — Ја сам то покушао да и другдје водила се велика битка да
кажем и мислим да је сасвим реална, се Партија очува. У том периоду,
и мислим да је то сигурно била нај- значи 1936. године долази до провале
јача партијска организација у Босни. и партијска организација је десетко-
Ја сам само узгред ту ситуацију дао, вана, свуда провале — у Србији, Цр-
а детал>није сам говорио у Мостару ној Гори, Сарајеву, хапси се руково-
и нисам то тако грубо формулисао. дећи кадар. Ту сгггуацију користи
Казнионски комитет у Митровици на
Друго је оно у едицији Сарајево. челу са Петком. Комнтет постаје из-
Али, треба да се разјаснимо. Прво, вор директива. То је све изгледало
може ли бити политичког рада, а да добронамјерно. На робијн су билн
партијска организација не постоји? најбољи кадрови, и нормално да те-
Може, и то не само овдје него у ци- рену помажу. Везе су ишле преко
јелој Југославији. Често организаци- људи који су изашли са робије. У
оно партијска организација није по- ствари казнионски комнтет хтио је
кривала ни десети дио оног што је да се наметне за руководство Парти-
политички значила. Због провала, по- је. Иако је то на почетку изгледало
мало и страха, неси 1урности знало је наивно показало се веома озбиљним.
проћи и неколико мјесеци од обуста- — Ја се слажем са вама да је група
ве састанака како би се л>уди скло- Алихоџића релативно брзо савладана.
нили. Међутим, у тадашњем стању Парти-
Према томе, када говоримо о пар- је то је била веома озбиљна ствар,
тијском раду, то не значи да се пре- није то било нимало наивно. — Ја
кида политички рад, не само овдје сам тамо рекао — групашење, фрак-
него у цијелој земл>и. — Према томе, ција. Можда ти термшш нису до кра-
ја сам рекао да послије провале 1935. ја адекватни. Ради се о томе да је
и 1936. године, која је у неким мје- Асим хтио да преузме власт у Пар-
стима разним каналима дошла у ба- тији и да је политички заступао сек-
њалучку преко Загреба, сарајевску ташку линију. Онај његов израз »там-
преко Покрајинског комитета итд., — бурашки социјализам«, значи да осу-
ја сам рекао да послије тих провала ђује цјелокупан масовнн рад, и то је
у Партији у цјелини настаје веома политичка супгпша, а дјеловање у
тешко стање. групи на одређеној посебној линнј' и
Ја мислим да када се гледа на те то Ј’е фракцгца. У једној партијској
поједине снтуације, у појединим мје- ћелији ако неко заступа политичку
стима мора се то гледати у ширем линију супротну, значи да Ј'е он у
склопу. Стање је у Партији било та- односу на партиЈ'ску ћелију у борби
да много теже него што смо ми то против званичног курса, а то Је фрак-
претпостављали. Члан сам Партије цијско дјеловање.
од 1935, по стажу од 1933. у СКОЈ-у,
а нисам знао да послнје рата и до Имамо шф. случај Пере Пешута,
новијих времена, како је у ствари старог члана Партије, који је убиЈ*ен
било критично у руководству. Знате у Јасеиовцу. Њему дугуЈемо велику
да је мјесецима одлагано именовање захвалност: остао је до краја одан
Тита, за генералног секретара— ида радничком покрету, али није хтио да
је рад Партије лебдео од опасносги се укључи у илегалан рад, Ј*ер је то,
распуштања све до потврде Комин* по њему било лнферовање људи на
терне. То стање је било ужасно те- робнју. Ми смо ту поЈ*аву наз^гаали
шко и срећа да нисмо знали да је та- ликвидаторством. То није било фрак-
ко. Када је Тито добио овлаштење ционаштво, али и то је наносило о>
да формира руководство у земл»и о- биљну штету.
живјеле су политичке групе које су Ја сам ишао у Београд у прољеће
то хтјеле да спријече. Видите ту бнт- 1938. да поднесем нзвЈ*ештај. Био сам
ку која се води у Паризу од чланова код друга Тита. Мнслим да је мој
дотадашњег руководства, пишу се иза извјештај био помало беспомоћан. Ја
леђа Тита информације за Коминтер- сам рекао да смо иаишли на непре-
343
мостиве тсшкоће у Сарајеву, у Тузли, љаде младих активиста, који су са-

вјероватно сам рекао и за Бањалуку. чињавали СКОЈ. Постојао је народни
Друг Тито ми је рекао отприлике фронт, имали смо зборове са црве-
следеће: па ви сте погрешно оријен- ним заставама, постојао огроман по-
тисали се, пустите те старе чланове литички рад у народу. Дјеловало је
Партије, некад неко болестан, неко- хиљаде симпатизера али стање у пар-
ме досадио затвор, тражите нове л>у- тијској организацији није било доб-
де, раднике, омладинце* Хоћу овим ро. Огромна маса чланства, симпати-
да кажем да се у обнови Партије ни- зера била је здрава, и одана борби
је ишло тако једноставно и лако, ка* радничке класе. Историја ће рећи ка-
ко неко мисли. Био је крваво тежак кве су снаге дјеловале и плеле конце
посао са много препрека и замки, ко- да организацију онемогуће.
је се морало савладати.
Ја долазим овдје 2—-3 пута, не го-
Ја у том склопу гледам и ту 1ру- вори се о комитету, упуђује се на
пу веома озбил>но. За њу треба дати МСЛМ, и да кажем да ако је посто-
одређену политичку квалификацију а јао тада комитет, ја не бих ходао
не стварати илузију да је то било около, него да то комитет рјешава.
нешто неважно, неки ситни неспора- Милан помиње Паву Радана као по-
зуми. То је моја битна замјерка не- вјереника. Повјереник у нашој тер-
ким друговима.
минологији може бити само овлаш-
Ситуација 1935. и 1936. године у тено лице од неког руководства, ЦК,
Партији је била тешка. То показује покрајинског, или другог е тај повје-
најбол>е то да у читавој земл>и тако-
рећи изнова се формирају партијска реник има овлапггења. Постављам пи-
руководства, од Централног комите- тање чији је повјереник био Радан
та па даље. — Политичкон рада ко- у верзији која је дата на Савјетова-
муниста било је. Постојало је на хи- њу у Бањалуци?
344
И З ИНСТИТУТА
О РАДУ ИНСТИТУТА У 1981. ГОДИНИ
По неком добром старом обичају јет ћемо зашто неки пројекти нису
и овом приликом желимо упознати реализирани.
наше читаоце с радом Института у V оквиру овогодишњег Програма
минулој радној години, како би и са- рада било је предвиђено да се ради
ми, на основу изнијетих података, на пројектима:
просудили о дометима постигнутих
резултата, уважавајући при том об- 1. Монографији о Акифу Шеремету
јективне потенпсоће са којима смо се 2. Монографији о Пави Радану
суочавали у нашем раду, утјечући
изравно на ефикасност, па чак и ква- 3. Бањалука у радничком покрету и
литет у раду. народноослободилачкој борби —
Полазећи од потребе за оваквом зборнику сјећања
институцијом на подручју Босанске 4. Развој народне власти у Босанској
крајине, која ће проучавати хистори- крајини 1941—1945.
ју овог краја, с посебним нагласком 5. Радничка класа Бањалуке 1918—
на хисторију револуционарног рад- 1941. Кроника догађаја
ничког покрета, КПЈ и социјалистич- 6. Босна и Херцеговина у односима
ке револуције. Институт за исторнју Османског Царства и Аустрије с
у Бањалуци је у току друге године посебним освртом иа Босанску
свог дјеловања и рада постигао зна- крајину 1814—1878.
чајне резултате у проучавању, прије 7. Привреда Босанске крајине 1918—
свега, хисторије револуционарног рад- 1941.
ничког покрета оправдавајући тиме
на најбољи начин разлог свог посто*
јања. Уз носиоце наведених пројектних
задатака и остали радници у Инсти-
Активност Института и његових туту радили су на својим задужењи-
сурадника у протеклој години била ма и пројектима.
је усмјерена на реализирање основ-
них прој ектних задатака поставл>е- У подизању научних кадрова по-
них Програмом рада за 1981. годину. стигнути су добри резултати. Прво,
Дјелокупну дјелатност Института, почетком године у радни однос прнм-
према већ усвојеним плановима, мо- љен је још један, укупно четврти а-
жемо пратити у четири засебна сек- систент (Пејо Кошковић), док је је-
тора, и то у: дан од раније примљених (Вера Кр-
жишник-Букић) у ожујку обраннла
1. Обнављању научноистраживачког свој магистарски рад и у Јуну је нза-
рада брана за асистента-истраживача. Од
садашња три асистента један ради
2. Подизању научних кадрова на средњовјековној хисторији, а ос-
3. Објављивању публикација тала три изучавају хисторију народа
4. Организирању научних скупова Југославнје у најновије доба.
Остајући вјерни конституирајућој
Полазећи од тога да је Институт концепцији изградње Института као
недавно почео радити и да се већ на самосталне знанствено-истраживачке
самом почетку свог рада суочио с те- установе, окупљање младих људи н
шким проблемима, а које сам није њихово научно-стручно оспосоољава-
могао отклонити, и који су успора- ње, остало је врло важан задатак
вали његову радну динамику, разум- усвојен Планом развоја установе.
345
Уз асистенте у Институту раде два дом Институт оправдао своје посто-

стручна сурадника, два доктора хи- јање.
сторијских наука, библиотекар, дак- Протекла година бњ\а је успјеш-
тилограф, административни радник и на и када је у питању рад на орга-
технички секретар. низирању научних скупова. Наиме,
И у издавачкој дјелатности, тако- 25. рујна 1981. године у Бањалуци је
ђер можемо констатирати, постигну- одржан округли стол »Шехитлучка
ти су запажени резултати, који су савјетовања«, посвећен Обласном пар-
придонијели афирмирању ове наше тијском савјетовању на Шехитлуци-
младе установе у професионално- ма љета 1941. године, која су имала
-стручним круговима. У оквиру ових велик значај за даљи развој припре-
I послова на првом мјесту треба поме- ма за оружани устанак у овом кра-
нути да је за Дан ослобођења Бања- ју, као и сам устанак. Раду скупа је
луке 22. априла, промовирана књига, присуствовало око 70 учесника и ис-
I прва у низу од замишљених осам такиутијих актера подизања устанка
зборника сјећања »Бањалука у рад- на подручју Босанске крајине, као и
ничком покрету и НОБ-и«. Књига је већи број гостију различите профе-
наишла на добар пријем и похвално сионално-стручне оријентације. По-
мишљење професионално - стручних слије скупа приступило се припрема-
радника и живих активиста описа- њу реферата и дискусија учесника за
них догађаја, што нас само још ви- објављивање у посебном зборнику. У
ше утврђујс у увјерењу да је по- вези с округлим столом изречене су
сао солидно обављен, те да ова књи- релативно ласкаве ријечи хвале, па
га недвојбено представља значајан је и то, сигурно, још једна потврда
да се у Институту озбиљно радило
прилог проучавању проблематике из на извршавању усвојених пројектних
хисторије револуционарног раднич- и проЈрамских задатака.
ког покрета у Бањалуци и њеиој око-
лици, па и шире. Приликом израде У току протекле године обављене
овог Зборника кориштени су хисто- су опсежне припреме за научни
ријски извори, а прилози које су ра- скуп »Обласиа конференција КПЈ за
дили истакнуш активисти радничког Босанску крајину 21—23. фебруара
покрета снабдјевени су опсежним на- 1942. године у Скендер-Вакуфу«, чије
учним апаратом, тако да су мнош је одржавање предвиђено за 20—22.
догађаји и актери поближе одређени, вељаче 1981. такођер у Скендер-Ваку-
што олакшава кориштење књиге. фу. Осим успоредних организаторс-
ких послова сви остали послови су
Г Амбициозни планови нису до кра- реализирани током 1981. године, ве-
ј а реализирани, јер су се у раду Ин- ликим залагањем задужених радника
ститута испријечили сложени пробле- у Институту, а дијелом и ангажира-
ми финансијске природе, који су ус- њем научннх радника са стране, Јер
порили дииамику рада на појединим у овом тренутку Инстнтут властитим
пројектним задацима, па се стога до снагама не би могао поднијеш тај
данас нису појавиле књиге Шефкета напор.
Маглајлића, »Прољеће побједе«, и Није без значаја да поменемо да
Бранка Бабича-Словенца, »Народ Ко- је у току прошле године дошло до
заре«, мада се на томе предано ра- сурадње између Института и Радио-
дило. -Бањалуке, што је резултирало насту-
чГ У припреми се налази и Зборник пом наших радника на Радио-Бања-
с: радова с недавно одржаног округлог луци.
стола »Шехитлучка савјетовања«, ко- Организациона структура ни у
ји би морао, уколико из финансиј- протеклој години није претрпјела
ских потешкоћа не буде пролонгиран битнијих измјена, с обзиром иа ман-
рок изласка, изаћи из штампе кра- датско трајање функција. У прошлој
Гг јем ове године. годшга ни један наш радник није
Уважавајући чињеницу да је Ин- промијенио средину. Примљен је је-
ститут на почетку свог знанствено- дан асистент, а један се вратио из
-стручног формирања, реализирани ЈНА. Сходно расположивим снагама
подухвати нису занемариви, те заслу- Института и људима са стране орга-
ж ују пажњу како знанствено-струч- низационе јединице су изгледале о-
не, тако и шире јавности, јер је ра- вако:
346
ИЗ ИНСТИТУТА
I Одјељење научне обраде: V Чланови Иаучног института

Др Галиб Шљиво, руководилац одје- Из редова радпика Института:
љења, виши научни сурадник Др Галиб Шливо
Др Борђе Микиђ, научни сурадник Др Борђе Микић
Милан Вукмановић, виши стручни су- Мр Вера Кржишник-Букић
радник Милан Вукмановић
Мухарем Бегановић, стручни сурад- Вањски сурадници:
ник
Др Иван Јелић
Мр Вера Кржишник-Букић, асистент-
истраживач Др Душан Лукач
Др Рајко Кузмановић
Нада Нуић, асистент
Мр Недељко Пехар
Драган М. Давидовић, асистент Др Раде Петровић
Пејо Ношковић, асистент Др Авдо Сућеска
Др Нусрет Шехић
I I Одјељење за документацију:
V I Чланови редакције Историјског
Бранко Обрадовић, библиотекар зборника:
Ната Мшшћ, докумептатор Др Иван Јелић
Др Милорад Екмечић
II I Секретаријат:
Др Недим Шарац
Душан Поповић, технички секретар Др Галиб Шљиво (главни и одговор-
Јелица Талић, шеф рачуноводства ни уредник)
Ханумица Новаковић, дактило 1раф Милан Вукмановић
Стојанка Грбић, помоћни радник Пејо Кошковић (секретар)
IV Савјет Института: Још јенном се враћамо на рсализн-

ране и постављене задатке, чија је
Анте Вукић, СО Бањалука реализација у различитим фазама.
Институт се у свом овогодишњем ра-
Душан Гаврановић, СО Бањалука ду суочавао с низом тешкоћа, посе-
Ратко Војновић, ОК СК Бан»алука бице оних финансијске природе, што
Симо Тадић, ОК ССРН Бањалука се мање или више одразило на све-
Дедо Газић, ОК СУБНОР Бањалука укупни рад Института. 0 чему се за-
право ради? Наиме, још од свог ос-
Емина Ковач, ОК ССО нутка Институт није добио потребна
Ахмет Кејван, Друштво историчара материјална нити довољна финансиј-
Бањалука ска средства, неопходна за набавку
Небојша Радмановић, Архив Босан- намјештаја, помагала, издавачку дје-
ске крајине латност, набавку књига и подмирење
Др Вјекослав Видовић, Правни фа- других потреба. Укратко, у протеклој
култет Бањалука години била су осигурана тек најос-
Др Сулејман Смлатић, Педагошка новнија средства за личне и најнуж-
академија није материјалне расходе. Уз поме-
нути проблем на рад установе иега-
Мр | Драго Чубриловић | Удружење тивно је утицала и раздвојеност у
политолога двије зграде, или, другим ријечнма,
Др Ејуб Мујезиновић, Друштво еко- неријешен проблем простора и трај-
нијег смјештаја Ииститута. Цјелоку-
номиста пна ситуација је тим неповољнија,
Иванка Билић, Музеј Босанске кра- што наведене слабости више показу-
јине ју знаке кроничности.
Јасна Вишекруна, Завод за заштиту Значајно мјесто у развоју Инсти-
споменика културе у Бањалуци. тута и његову прерзстању у знанс-
Мр Иван Марковић, Универзитет Ба- твену институцију има правилан од-
њалука нос према уздизању властитог струч-
347
ног кадра, па су, у складу с том ори- На превладавању постојећих поте-

јентацијом, у Институту примљена 4 шкоћа и отклањању проблема с ко-
асистента, од којих је један, како јима се Институт у свом досадашњем
смо већ истакли, у току ове године раду суочавао насгојало се доскочи-
обранио свој магистарски рад. На- ти на разноразне начине, а један од
дал>е, ту су два стручна сурадника, успјешних показала се сурадња са
два доктора наука, један библиоте- сродним научно-истраживачким рад-
кар, дактилограф, административни ним организацијама прије свега у Б о
радник, шеф рачуноводства и помоћ- сни и Херцеговини, али и у другим
ни радник. републикама.. Посебно мјесто у су-
Књижни фонд библиотеке Инсти- радњи припада Филозофском факул-
тута је више него скроман, па и с те тету у Београду гдје се дошколова-
стране се у научно-истраживачком ју радници Института.
раду наилази на конкретне потешко- У најкраћем, постигнути резулта-
ће, које су за почетак рада једне ти, као и они чија се реализација
младе институције неминовне, али и објективно може очекивати у најско
велике, јер не задовољавају његове рије вријеме, недвојбено, потврћују
потребе. Према садашњем стању би- оправданост оснивања Института за
блиотека Института броји око 3000 историју у Бањалуци. У афирмирању
примјерака хисторијских дјела и око рада Института, у којем се развија
620 годишта периодике. Већи дио о-
вог фонда је добивен као поклон од и његује хисторијска знаност, вели-
различитих установа широм земље, ки допринос дат ће и овај број И сто
па је ово прилика да се још једном ријског зборника.
захвалимо свима онима, који су нас
се сјетнли поклон-књигом. Пејо Бошковић
348
БИБЛИОГРАФИЈА
БИБЛИОГРАФИЈА БОСАНСКаКРАЈИШКИХ БИЛТЕНА, НОВИНА И

ЧАСОПИСА У НОБ-и (1941—1945)
Увод ну историјску дјелатност, како би

крајишке институције, које у својим
Поводом 40-годишн.ице устанка на- основним функцијама имају задатак
рода и народности Југославије при- да чувају историјско културно насли-
премили смо библиографиј у босанско јеђе из НОБ-е, ангажовале се, да сви
-крајишких билтена, новина и часо- наслови ове библнографије што при-
писа којн су излазили у вријеме је наћу мјесто у фонду њихових ус-
НОБ-е (1941. до 1945. године). Ова би- танова. Данас у Босанској крајини,
блиографија истовремено представља као и у Бањалуци ииједна научно-
продужетак рада »Библиографије се- -културна установа не посједује ком-
ријских публикација (новина и часо- плетне бројеве ратног издања »Гла-
писа) у Босанској крајини 1906—1941. са«, Герилца, Крајишких партизанс-
године«!. ких новина, Козарског партизана итд.,
Иако је ово раздобље ратно, а изо- а да се не говори о мање познатим
стављено је регистровање новина и билтенима и новииама.
часописа НДХ-квислиншких органа*, Систематско прикупљање босанско
овдје је прикупљено богатство насло- •крајишких билтена, новина и часо-
ва и садржаја, које превазилази да- пнса, ксероксирањем, микрофилмова-
леко, већ обраћени период, који је њем или било којим другим начи-
знатно дужи. ном, с једне стране омогућило би на-
Приликом прикупљања ових пода- учним радницима да на секундарним
така наишли смо на чињеницу да се изворима допуњавају ионако ријетке
у свим досадашњим радовима који изворе за историју НОБ-е. С друге
обраћују историју наше НОБ-е са по- стране, омогућило би се младнм ге-
дручја Босанске крајине, минимално, нерацијама да се на аутентичннм из-
или тачније речено скоро никако ни- ворима, упознају са славном исто
су користили билтени, новине и ча-
сописи као^ секундарни историјски 1 Историјски зборник, Бањалука,
извори. То је било условљено чиње- 1980, I, 1, 188-196.
ницом да се приличан број наслова 1 У том истом периоду у Босанс-
билтена, новина и часописа, иза рата кој крајини, тачније у Бањалуци из-
није комплетирао. Као други разлог, лазиле су новине НДл-усташкоквис-
могао би се навести податак да се и линшких органа. Тако се у 1941. го
до оних појединачних бројева који дини, прво појављује Хрватска кра-
су сачувани, тешко долази, јер су јина, затим Муслиманска свијест, к о
разбацани по институтима, музејнма, ја мијења наслов у Хрватску свијест.
архивима и библиотекама широм Ју- У истој години поЈавиће се и Позор*
гославије. ница, гласило Државног казалишта.
Сада ће се објављиваЈвем босанс* У току 1942. године излази Усташки
ко-крајишке партизанске шталше глас, који мијења наслов прво у Ба-
(билтена, новина и часописа) први њалучко ново доба, па затим у Ново
пут евидентирати, шта су све обја- доба. Уз то излазе гласила, На рад,
вили крајишки партизани, сврстани у и Наш темељ. У току 1943. године из-
разне војне јединице као и друпггве- лази само Ново доба. У 1944. години
но-политичке организације у вријеме поред Новог доба излази и Хрватска
НОБ-е. Зато је нама био циљ да на ријеч. У 1945. години излази само
једном мјесту региструјемо разматра- Хрватска ријеч.
349
ријом наше народноослободилачке могуће обрадити на савременим

борбе. принципима, јер се мора имати у ви-
До сада библио1раф и ја босанско- ду да је без изузетака скоро сва
•крајишке партизанске штампе, под штампа настајала у изузетно тешким
тим именом није објављена, па је то околностима. Поједини бројеви пар-
разлог више да се ова библпографи- тизанских билтена, новина и часопи-
ја појави. У раду професора Мате са уређивани су такорећи у ходу из-
Џајез за период НОБ-е у Босанској међу двије борбе. Штампарије су ра-
крајини, наводе се наслови, само диле, често под ведрим небом. Тешко
шест крајншких би\тена и повина, се долазило до папира, матрица, пи-
а то су у 1941. години Герилац, у 1942. саћих машина, боје и свега онога
години, Крајишки партизан, Крајиш- што је неопходно за минималан рад
ке партизанске новине, Козарски пар- у штампаријама. Партизански начин
тизан и Млади Крајишник, а у 1943. ратовања захтјевао Ј*е од јединица
годнни »Глас«. У 1942. години проф. да се стално налазе у покрету. Зато
Мато Џаја наводи да је излазила и се у свим партизанским билтенима
Борба. У Босанској крајини излази- и новинама, често не налазе ни ос-
ла су и друга гласила како друштве- новни елементи који карактеризира-
но-политичких тако и војних органи- ју периодичну (серијску публикаци-
зација, али по критерију ове библио- ју, а то су: мјесто излажења, име
графије, она не спадају у босанско- главног и одговорног уредника, име
-крајишку публицистику. Поред Бор- штампарије, тираж, име издавача, пе-
бе у Босанској крајинн штампано је ридицитет.
и Ослобођење, Пролетер, Народно И ова библиографија босанско-
ослобођење, као и низ билтена, лис- -крајшпких билтена и новина, наво-
това и часописа војних формација ди само оне елементе до којих се
које нису припадале босанско-краји- могло докучити на основу досадаш-
шком поднебљу. Када би се уврстила њих библиографија од којих је нај-
сва партизанска штампа настала на комплетнија за цјелокупну партизан-
подручју Босанске крајине, снгурно ску штампу: Библиографија издања
је да би се број регистрованих би- у народноослободилачком рату 1941
блиографских јединнца ове крајиш- —1945, Војноиздавачког завода Бео-
ке библиографије удвостручио. По град, 1964. године.
нама то би била библиографија пар-
тизанске штампе која је издавана на Основнн елементи наведени су у
територију Босанске крајине, или библиографији овим редом: 1. наслов,
тачније речено библиографија штам- који долази иза редног броја библи-
паних билтена, новина и часописа са ографске јединице и издвојен Ј*е у
подручја Босанске крајине. посебном реду. — 2. поднаслов или
Држећи се принципа да овом би- име устаиове која издаЈ*е публикаци-
блиографијом обухватимо само бнл- ју, затим уколико се зна наводи се
тене, новине и часописе који прнпа- име главног или одговорног уредни-
дају босанско-крајишким друштвено- ка, на жалост он није наведен ни у
једној публнкацији. — 3. Наводи се
политичким као и војним организа- име излажења. — 4. Име издавача. —
цијама, ми смо уврштавали по том 5. Година издања (кад је први пут
принципу и издања која су излазила објављеио), уколико је излазио дужи
и ван територије Босанске крајине, низ година иза водоравне црте н аво
уколико су издавана од крајишких ди се и задња година излажења. —
Јединица. 6. Висина публикациЈ*е наводи се у
Библиографија је сређена хроно- центиментрима. — 7. Одвојено од ос-
лошким редом по годинама издаља. новних података наводи се периоди-
Временски, она обухваћа период од цитет, тј. временски размак у којем
дана устанка 27. јула 1941. до 15. ма- се публикација објављивала. — 8. У-
ја, дана побједе над фашизмом и колико је познат наводи се и тираж
ослобођења наше земл>е. Унутар сва-
ке године, библиографске јединице
су сврстане према абецедном реду * Мато Џаја: Библиографија часо-
наслова. писа и новина у Бањалуци и Краји-
Библиографске јединице босанско ни, Путеви, Бањалука, 1976, XXI, 1/2,
-крајишке партизанске штампе ннје 139—141.
350
БИ БЛИОГРАФИЈ А.
(већином је утврћен из других из- 1942.

вора).
Корисницима библиографије стоје 5. ЧЕТВРТА БРИГАДА
на располагању три регистра:
1. Регистар наслова / Лист IV крајишке бригаде. —
2. Регистар издавача. Он је из Б. М .: IV крајишка бригада, 1942.
практичних разлога подијељен на два — 21 цм.
дијела и то на издаваче војних и на Повремено.
издаваче друштвено-политичких орга-
низација 6. ГРМЕЧКИ ВИЈЕСНИК
3. Регистар мјеста излажења / Партизански обавјештајни би-
На крају рада наведена је кори- ро I крајишког народно-ослобо-
шћена литература. дилачког партизанског одреда.—
/ Подгрмеч / : ПОБ I крајиш-
ког НОП одреда, 1942. — 21 цм.
1941. Недељно.
1. ГНРИЛАЦ 7. КОЗАРСКИ ПАРТИЗАНСКИ
/ Герилски информациони биро ВЈЕСНИК
Штаба герилских одреда за срез / П(артизански) О(бавјештајни)
Босанско Грахово и околину; ур. Б(иро) II К(рајишког) Н(арод-
/ Никица Павлић /. — / Босан- но) О(слободилачког) П(артизан-
ско Грахово / : Герилски инфор- ског) О(дреда) »Младен Стоја-
мациони биро, 1941. — 34 цм. новић«. — / Козара / : ПОБ II
Повремено. — Тираж 150. — Бр. крајишког НОП одреда, 1942. —
1 3. VIII. — Мјењао наслов у 29 цм.
Партизан. Повремено
2. ГЕРИЛЧЕВ РАДИО ДНЕВНИК 8. КРАЈИШКЕ ПАРТИЗАНСКЕ
/ Герилски информациони биро НОВИНЕ
Штаба герилскнх одреда за срез / Партизански обавјештајнн би-
Босанско Грахово и околину. — ро Оперативног штаба Народно-
/ Босанско Грахово / : Герилски ослободилачкпх партизанских и
информациони биро, 1941. — 34 добровољачких одреда га Босан-
цм. ску крајину. — Б.М. : ПОБ Опе-
Повремено. — Бр. 1 26. VIII ративног штаба НОП и ДО за
3. РАДИО ИЗВЕШТАЈ Босанску крајину, 1942. — 34 цм
Дневно, од бр. 23 повремено. —
/П артизански обавјештајни би- Тнраж 500. — Ванредна издања
ро II крајишког Народно-ослобо- имала тнраж 2.000
дилачког партизанског одреда.—
Б. М. : Партизански обавјештај- 9. КРАЈИШКИ ПАРТИЗАН
ни биро II крајишког НОП од-
реда, 1941—1942. — 34 цм. / Гласило Оперативног штаба за
Повремено. — Мјењао наслов у: Народно-ослободилачке и добро-
Партизански радио извештај, Ра- вољачке војске за Босанскч кра-
дио извештај. јину. — / Скендер Вакуф / :
Оперативии штаб Народно-осло-
4. ВЕСТИ бодилачке и добровољачке вој-
ске за Босанску крајину, 1942.—
/ Партизански обавјештајни би- 34 цм
ро I крајишког Народно-ослобо- Мјесечно
дилачког партизанског одреда.—
Б. М. : ПОБ I крајишког НОПО, 10. КРАЈИШКИ ПАРТИЗАНСКИ
1941—1942. — 34 цм. ВЈЕСНИК
Повремено. — Мијењао наслов
у: Радио извјештај са фронтова, / Партизански обавјештајнп би-
Вијести са фронтова, Извјештај ро Оперативног штаба Народно-
са фронтова, Радио извјештај са ослободилачке партизанске и
фронтова слободе. добровољачке војске за Босан-
351
ску крајину. — Б. М. : ПОБ Опе- Гламоч. — Б. М. : Окружни ко-

ративног штаба НОП и ДВ за митет КПЈ Јајце—Гламоч, 1942—
Босанску крајину, 1942. — 34 цм 1943. — 31 цм
Повремено Повремено
11. МЛАДИ ПАРТИЗАН 18. РАЊЕНИ ПАРТИЗАН
/ Лист I чете I батаљона V на- / Гласило Централне болнице. —
родно-ослободилачке ударне бри- / Босански Петровац / : Цен-
гаде / 11. дивизије /. — Б. М. : трална болница, 1942. /. — 21 цм
I чета I батаљона V НОУ бри- Повремено
гаде, 1942. — 21 цм
Повремено 19. ВИЈЕСТИ
12. НАШАБОРБА / Политодјел IV бригаде / 5. ди-
визије /. — / Бихаћ / : Полит-
/ Новине V батаљона III краји- одјел IV бригаде, 1942. — 21 цм
шког / одреда Народно-ослобо- Повремено
дилачке партизанске војске. —
Б. М. : V баталлн III крајишког 20. ВИЈЕСТИ
одреда Нородно-ослободилачке
партизанске војске, 1942. — 21 цм / Штаб V народноослободилач-
Повремено ке ударне дивизије. — Б. М. :
Штаб V НОУ дивизије, 1942—
13. ПАРТИЗАН ИЗ КОЗАРЕ 1945. — 34 цм
Повремено
/ Билтен Штаба II крајишког
иародно- ослободилачког парти-
занског одреда. — / Козара / : 1943.
Штаб II крајишког НОП одре-
да, 1942. — 34 цм 21. БИЛТЕН О ТАКМИЧЕЊУ
Повремено. — Тираж 80. — Бр. / издање »Младог Крајишника«.
1 1. I — Б. М. : »Млади Крајишник«,
1943—1944. — 21 цм
14. ПАРТИЗАНСКИ ВЕСНИК Повремено
/ III крајишког народно-ослобо-
дилачког партизанског одреда. — 22. БОЛНИЧАР
Б. М. : III крајишки НОП одред, / Лист санитетског особља IV
1942. — 34 цм дивизије V корпуса НОВ Југо-
Повремено славије. — / Босанска крајина /
: Санитет IV дивизије V корпу-
15. РАДИО ИЗВЈЕШТАЈ са, 1943. — 21 цм
/ Парт/изански об/авјештајни Повремено. — Мијењао наслов
биро II бат/аљона II крајишког у: Лист санитетских радника IV
народно-ослободилачког парти- дивизије V корпуса НОВЈ.
занског одреда. — Б.М. : Парт.
об. биро II к/рајиш ког НОП од- 23. БОРАЦСАУНЕ
реда, 1942. — 21 цм / Лист VIII крајишке народно-
Повремено ослободилачке ударне бригаде. —
16. РАДИО ВИЈЕСТИ / Босанска крајина / : VIII кра-
јишка НОУ бригада, 1943—1944.
/ Агитроп Окружног комитета — 21 цм
Комунистичке партије Југосла- Повремено
вије за Грмеч. — / : Агитроп
Окружног комнтета КПЈ за Гр- 24. ЏЕПНЕ НОВИНЕ
меч, 1942. — 34 цм / II батаљон I крајишке народ-
Сваки други дан но-ослободилачке ударне брига-
17. РАДИО ВИЈЕСТИ де. — / Котор-Варош / : II ба-
таллн I крајишке НОУ бригаде,
/ Окружни комитет Комунисти- 1943. — 21 цм
чке партије Југославије Јајце— Повремено. — Бр. 1 1. V 1943.
352
БИБЛИОГРАФША
25. ЏЕПНЕ НОВИНЕ НОУ бригада XI дивизије, 1943

/ I батаљон I крајишке народно —1945. — 21 цм
-ослободнлачке ударне бригаде. Повремено. Бр. 1 (1. V)
— Котор-Варош / : I батаљон
I крајишке НОУ бригаде, 1943. 32. МЛАДИ КРАЈИПШИК
— 21 цм / Лист Уједињеног Савеза анти-
Повремено фашистичке омладине Ј угосла-
вије за Босанску крајнну. — /
26. ЏЕПНЕ НОВИНЕ Сански Мост / : УСАОЈ за Бо-
/ III баталлн I крајишке народ* санску крајину, 1943—1944. —
но-ослободилачке ударне брига- 21 цм
де. — / Котор-Варош / : Кул- Мјесечно
турно-просвјетни одбор III бата- 33. МЛАДИ КРАЈИШНИК
љона I крајишке НОУ бригаде,
1943. — 21 цм / Лист II батал>она I крајишке
Повремено Н ародно-ослободилачкс ударне
бригаде. — Б.М. : II батаљон I
27. ЏЕПНЕ НОВИНЕ крајишке НОУ бригаде, 1943—
/ I. чете II батаљона V III удар- 1945. — 21 цм
не бригаде / 4. дивизије / . — Б. Повремено
М. : I чета II батаљона V III у- 34. НАПРИЈЕД КА СЛОБОДИ
дарне бригаде, 1943. — 20 цм
Џовремено / Лист бораца III батаљона III
краЈ*ишке бригаде I / пролетер-
28. ЏЕПНЕ НОВИНЕ ске див(изије). — Б.М. : III ба-
/ 3. чете II батаљона V III к(ра- таљон III крајишке брнгаде —
јјишке) народно-ослободилачке у- Културно-просветни одбор, 1943.
дарне бригаде. — Б.М. : 3. чета — 21 цм
II батаљона V III крајишке НОУ Повремено
бригаде, 1943. — 21 цм 35. НАШЛИСТ
Повремено
/ Лист VII крајишке бригаде I
29. ГЛАС НАРОДНО-ОСЛОБОДИ- пролетерске дивизије НОВЈ. —
ЛАЧКОГ ПОКРЕТА У БОСАН- / Санџак / : VII краЈ*ишка бри-
СКОЈ КРАЈИНИ гада 1943. — 21 цм
Повремено — Мијењао наслов у:
/ Орган Обласног одбора Народ- Лист VII бригаде
но-ослободилачког фронта за Бо*
. санску крајину. — / Жупица код 36. НАШ ЛИСТ
Титовог Дрвара / : Обласни од-
бор НОЏ за Босанску крајину, / Лист бораца II батаљона III
1943-1945. — 35 цм бригаде I прол(етерске) уд/арне
Повремено. — Тираж 1.200 дивизије. — Б. М. : II оатал>он
III бригаде — Културно-просве-
30. ГЛАС УДАРНИКА тни одбор, 1943—1945. — 21 цм
Повремено
/ Лист бораца IV батаљона III
/ крајишке / бригаде I проле- 37. НАШЛИСТ
терске дивизије. — / Теслић / :
IV батаљон III / краЈ'ишке / / Мјееечник I батаљона III про-
бригаде I пролетерске дивизиЈ*е, летерске бригаде / 1. пролетер-
1943—1945. — 21 цм ске дивизије /. — Б.М. : I бата-
Повремено л>он III пролетерске бригаде,
1943—1945. — 21 цм
31. КОЗАРА Повремено
/ Лист V козарачке крајишке 38. НАША БРИГАДА
Народно-ослободилачке ударне
бригаде XI дивизије. — / Коза- / Лист III пролетерске / краји-
ра / : V козарачка крајишка шке / Народноослободнлачке
23 Историјсхк зборник 353
ударне бригаде 1. пролетерскс : Културно-просветни одбор I ба-

дивизије. — Б. М. III пролетер* тал>она VI крајишке НОУ бри-
ска / крајишка / НОУ бригада, гаде, 1943—1944. — 22 цм
1943. — 21 цм Повремено
Повремено
46. ОСВЕТНИК
39. НАШЕ ВИЈЕСТИ
/ Лнст I батал>она III крајишке
/ Окружни народно-ослободилач- бригаде I пролетерске ударне ди-
ки одбор за Подгрмеч. — / Под- визије НОВЈ. — Б. М .: I батал>он
грмеч / : Окружни народно-ос- III крајиш ке бригаде I проле-
лободилачки одбор за Подгрмеч, терске ударне дивизије НОВЈ. —
1943—1945. — 21 цм 1943. — 21 цм
40. НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД АКЦИЈА 47. ПУТ СЛОБОДИ
НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ
ВОЈСКЕ И ПАРТИЗАНСКИХ / Лист V крајишке народно-ос-
ОДРЕДА ЈУГОСЛАВИЈЕ лободилачке ударне дивизије. —
/ Купрес / : V крајишка НОУ
/ Издање »Новог козарског ви- дивизија, 1943—1945.
јесника«. — / Козара / : »Нови Повремено
козарски внјесник«, 1943. — 34 цм
Повремено. — Бр. 1 (13. X) 48. РЛДИО БИЛТЕН
41. НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД / Агитроп Обласног комигета
ДОГАБАЈА КПЈ за Босанску крајину. — /
Босанска крајина, : Агитроп Об-
/ Издање »Новог козарског ви- ласног колштета КПЈ за Босан-
јесника«. — / Козара / : »Нови ску крајину, 1943—1944. — 30 цм
козарски вијесник«, 1943. — 34 цм Дневно
Повремено
49. РАДИО БИЛТЕН
42. НЕПОБЈЕДИВА КОЗАРА
/ Народно-ослободилачког фрон-
/ Гласило Општинског Окруж- та за Босанску крајину. — / Бо-
ног Народно-ослободилачког од- санска крајина / : Извршни од-
бора Козаре. — / Козара / : Оп- бор НОФ за Босанску крајину,
штински Окружни НОО Козаре, 1943—1945. — 30 цм
1943. — 21 цм Диевно
Мјесечно
50. РАДИО ВЕСТИ »СЛОБОДНЕ
43. НОВИ КОЗАРСКИ ВИЈЕСНИК ЈУГОСЛЛВИЈЕ«
/ Издаје Техника Окружног ко- / Штаб I крајишке народно-ос-
митета КПЈ за Козару. — / Ко- лободилачке ударне бригаде. —
зара /: Техиика Окружног ко- Б. М. : Штаб I крајишке НОУ
митета за Козару, 1943—1945. — бригаде, 1943. 21 цм
21 до 42 цм Повремено
Сваки трећи дан
51. РАДИО ВИЈЕСТИ
44. ОБАВЈЕШТАЈНИ БИЛТЕН / Политодјел X крајиппсе бри-
/ Обавјештајног центра V удар- гаде V дивизије. — / Дрвар / :
не дивизије. — Б. М. : Обавјеш- Полнтодјел X крајишке бригаде
тајни центар V ударне дивизије, V дивизије, 1943. — 34 цм
1943—1944. — 21 цм Повремено
Повремено
52. РАДИО ВИЈЕСТИ
45. ОСВЕТНИК / Политодјел X II крајишке на-
: Џепне новине I батаљона VI родно-ослободилачке ударне бри-
крајиш ке народно-ослободилачке гаде. — / Котор-Варош / : По-
ударне бригаде. — / Подгрмеч / литодјел X II крајишке НОУ бри-
354
гаде, 1943. — 34 цм Луку. — Б. М. : Окружни коми-

Повремено тет Комунистичке партије Југо-
славије за Бања Луку, 1943. —
53. РАДИО ВИЈЕСТИ 28 цм
/ Штаб IV дивизије V корпуса Повремено
НОВЈ. — Б.М. : Штаб IV диви-
зије V корпуса НОВЈ, 1943—1945. 60. ВИЈЕСТИ
— 30 цм / Штаб XI народно-ослободилач-
Повремено
ке ударне дивизије. — / Бања
54. СА ФРОНТА СЛОБОДЕ Лука / : Штаб XI НОУ дивизи-
је, 1943. — 30 цм
/ Издаје Агитроп Обласног ко- Повремено
митета КПЈ за Босанску краји-
ну. — / Босанска крајина / : 61. ВИЈЕСТИ СА ФРОНТОВА
Агитроп Обласног комитета КПЈ
за Босанску крајину, 1943—1944. / Издаје Агитроп Окружног ко-
— 22 цм до 34 цм митета Комунистичке партије Ју-
Дневно, повремено у 1944. годи- гославије за Козару. — / Козара
ни. — Од бр. 14 издавач »Глас« / : Агитроп Окружног комитета
НОП у Босанској крајини. КПЈ за Козару, 1943. — 21 цм
Повремено
55. СЛОБОДА
/ Лист III батал>она IX бригаде 1944.
/ 10. дивизије / —ј Б. М. : Кул-
турно-просветни одбор III бата- 62. БАЦАЧЛИЈЛ
л>она IX к/рајиш ке НОУ брига-
де, 1943—1945. — 23 цм : Џепне новине Пратеће чете I
Повремено муслиманске бригаде. — / Ца-
зинска крајина / : Културно-про-
56. ШОЛАЈА свјетни одбор, 1944—1945, — 30 цм
/ Лист IX крајишке народно-ос- Повремено. — Мијењао наслов
лободилачке ударне бригаде »Си- у: Џепне новине
мо Шолаја« X дивизије НОВЈ. —
Б. М .: IX крајишка НОУ бригада 63. БАТАЉОНСКИ ГЛАС
»Симо Шолаја« X дивизије / Лист III батаљона XI крајшп-
НОВЈ, 1943—1945. — 22 цм ке народноослободилачке удар-
Повремено не бригаде (IV дивизије). — Б. М.
57. ' УДАРНИК III батаљон XI крајишке НОУ
бригаде, 1944. — 24 цм
/ Лист IV баталлна XI крајиш- Повремено — Уређивало га уред-
ке народно-ослободилачке удар- ништво »Баталонског гласа«
не бригаде. — Б. М. : Културно-
просветни одбор IV батаљона XI 64. БОМБАШ
крајишке НОУ бригаде, 1943. —
21 цм / Лист III батаљона XIII краји-
Повремено шке народно-ослободилачке у-
дарне бригаде. — / Бања Лука /
58. ВИЈЕСНИК : III батал>он ХШ крајишке
/ Штаба III пролетерске (краји- НОУ бригаде, 1944—1945. — 21 цм
шке) бригаде / 1. пролетерске Повремено
дивизије. — Б. М. : Штаб III про-
летерске (крајншке) бригаде, 65. БОРАЦ
1943—1945. — од 20 до 42 цм
Повремено : културно-просветни лист. — Бе-
оград : I батаљои V козарачке
59. ВИЈЕСТИ крајишке НОУ бригаде, 1944. —
/ Окружни комитет Комунисти- 30 цм
чке партије Југославије за Бања Повремено
355
66. БОРАЦ 73. ЏЕПНЕ НОВИНЕ

/ Лист II батаљона X крајишке / Лист IV баталлна I крајишке
народноослободилачке ударне народно-ослободилачке ударне
бригаде. — Б. М .: Културно-нро- бригаде V дивизије. — Б. М. :
светни одбор II баталона X кра- Културно-просветни одбор IV ба-
јиш ке НОУ бригаде, 1944—1945. таљона и крајишке НОУ брига-
— 22 цм де V дивизије, 1944. — 21 цм
/ Лист I баталлна IV крајишке / Лист II I чете III батаљона IV
народно-ослободилачке ударне крајишке народно-ослободилач-
бригаде, — Б. М. : I батал>он IV ке ударне бригаде. — / Београд
крајишке НОУ бригаде, 1944— / : III чета III батаљона IV
1945. — 30 цм крајишке НОУ бригаде, 1944—■
Повремено 1945. — 21 цм
Повремено
68. БОРАЦ
/ Лист I чете IV батаљока X 75. ЏЕПНЕ НОВИНЕ
бригаде V крајишке народно-ос- / Болнице VII бригаде / 10. ди-
лободилачке ударне дивизије. — визије /. — / Горњи Вакуф / :
Б.М. : Културно-просветни одбор Болница VII бригаде / 10. диви-
I чете IV батаљона X бригаде зије /. — 1944. — 21 цм
V крајишке НОУ дивизије, 1944. Повремено
— 21 цм
Повремено 76. ЏЕПНЕ НОВИНЕ
69. БРАТСТВО / Лист IV батаљона IV крајиш-
ке народно-ослободилачке удар-
/ Штаб Унске оперативне групе. не бригаде V дивизије. — Б. М.
— / Цазин / : Штаб Унске опе- : Културно-просветни одбор IV
ративне групе, 1944. — 34 цм батаљона IV крајишке НОУ бри-
Повремено гаде V дивизије, 1944—1945. —
21 цм
70. ЧЕТНЕ НОВИНЕ Повремено. — Мијења наслов у:
/ Пратеће чете X крајишке на- Борац
родно-ослободилачке ударне бри- 77. ЏЕПНЕ НОВИНЕ
гаде V дивизије. — Б.М . : Пра-
тећа чета X крајишке НОУ бри- / II батерије Противавионског
гаде V дивизије, 1944. — 30 цм дивизиона V народно-ослободи-
Повремено лачке ударне дивизије. — Б. М.
: II батерија Противавионског
71. ЏЕПНЕ НОВИНЕ дивизиона V НОУ дивизије, 1944
/ Чете при Штабу V крајишке —1945. — 21 цм
народно-ослободилачке ударне Повремено
дивизије. — Б М, : Чета при
Штабу V крајишке НОУ диви- 78. ЏЕПНЕ НОВИНЕ
зије, 1944. — 15 цм / 3. чете IV баталлна I крајиш-
Повремено ке народно-ослободилачке удар-
не бригаде. — / Београд / : 3.
72. ЏЕПНЕ НОВИНЕ чета IV баталлна I крајишке
/ Лист II чете III батал>она / НОУ бригаде, 1944. — 20 цм
4. крајишке народно-ослободила- Повремено
чке ударне бригаде /. — / Мла- 79. ГЛАС ИНТЕНДАНТУРЕ
деновац / : II чета III батал>о-
на 4. крајишке НОУ бригаде, / Џепне новине Интендантуре IV
1944. — 21 цм крајиш ке народно-ослободилачке
Повремено ударне бригаде. — / Београд / :
356
Културно-просветни одбор Ин- ке ударне бригаде. — Б. М. : III

тендантуре IV крајишке НОУ батал>она VI крајишке бригаде,
бригаде, 1944—1945. — 23 цм 1944—1945. — 21 цм
Повремено. — Бр. 1 (новембар).
— Мијењао наслов од броја 4 у 87. КОЗАРСКИ УДАРНИК
1945. години у: Све за победу
/ Лист XX крајишке бригаде. —
80. ГЛАС СЛОБОДЕ Б. М. : XX крајиипса бригада,
1944—1945. — 21 цм
/ Лист X III крајишке бригаде. Мјесечно
— / Бања Лука / : X III краји-
ш ка бригада, 1944—1945. — 21 цм 88. КРАЈИШНИК
Повремено. — Бр. 1 (децембар
1944) / Лист Унске оперативне групе.
— / Цазин / : Унска оперативна
81. ГРМЕЧ група, 1944. — 30 цм
Повремено
/ Лист II чете II батал>она X
крајишке народноослободилач- 89. КРОЗ БАТАЉОН
ке ударне бригаде. — Село Љуба
код Илока : II чета II батаљон ; из живота бораца I баталлиа
X крајишка НОУ бригада, 1944 III пролетерске бригаде I проле-
—1945. — 21 цм терске дивизије. — Б.М. : I ба-
Повремено таллн III пролетерске бригаде,
I пролетерске дивизије, 1944. —
82. ЈУНАК 22 цм
/ Лист II баталлна VIII К/краји- Повремено
шке / народно-ослободилачке у- 90. КРОЗ БОРБУ
дарне бригаде. — Б.М. : II бата-
ллна VIII крајишке НОУ бри- / Лист III баталлна IV крајиш-
гаде, 1944. — 22 цм ке народио-ослободилачке удар-
Повремено не бригаде V дивизнје. — Б.М. :
III батал>он IV крајишке НОУ
83. ЈУНАК бригаде V дивнзше, 1944—1945.
/ Лист I баталлна II муслиман- — 21 цм
ске бригаде НОВЈ Унске опера- Повремено
тивне групе — / Бихаћ / : Кул-
турно-просветни одбор, 1944. — 91. КРОЗ БОРБУ
21 цм / Лист Чете цратећег оруђа III
Повремено. — Бр. 1 (август) батал>она / 4. крајишке бригаде
84. ЈУРИШ /. — Б. М. : Чета пратећег оруђа
III баталлна 4. крајишке брига-
/ Лист I баталлна VIII крајшп- де, 1944. — 23 цм
ке народноослободилачке удар- Повремено. — Бр. 1 (27. XI)
не бригаде. — Б< М. : I баталлн
V III крајишке НОУ бригаде, 92. КРОЗБОРБУ
1944—1945. — 21 цм
Мјесечно / Лист IV батал>она XIII к(ра-
јишке) народно-ослободилачке
85. ЈУРИШ ударне бригаде. — Б.М. : IV ба-
тал>он X III крајишке НОУ бри-
/ Лист VI крајишке народно-ос- гаде, 1944. — 21 цм
лободилачке ударне бригаде. — Повремеио
/ Травник / : VI крајишка НОУ
бригада, 1944—1945. — 21 цм 93. КРОЗБОРБУ
Повремено. — Бр. 1 (новембар,
1944) / Лист II батал>она VI крајишке
бригаде. — Б. М. : II батаљон VI
86. КА СЛОБОДИ крајишке бригаде, 1944—1945. —
: Џепне новине III баталлна VI 22 цм
крајишке народно-ослободилач- Повремено
357
94. ЛИСТ 102. НАША БОРБА

/ Лист I батаљона »В(аса) Пе- / Лист IV батаљона I крајшцке
лагић« VII бригаде X дивизије народно-ослободилачке ударне
НОВЈ. — Б. М. : I батаљон »Ва- бригаде V дивизије. — Б. М. :
са Пелагић«, 1944. — 21 цм Културни одбор IV батаљона I
Повремено крајишке НОУ бригаде, 1944—
1945. — 21 цм
95. Л>УТИ КРАЈИШНИК Повремено
/ Лист I муслиманске бригаде
У/нске О/перативне Г/рупе. — 103. НАША РИЈЕЧ
/ Цазин / : I муслиманска бри- / Лист I батал»она X III крајиш-
гада Унске Оперативне групе, ке народно-ослободилачке удар-
1944. — 28 цм не бригаде. — / Бања Лука / :
Мјесечно. — Бр. 1/2 (август— I батаљон X III Јфајишке НОУ
септембар) бригаде, 1944—1945. — 21 цм
96. МИ МЛАДИ Повремено. — Бр. 1 (децембар)
/ Лист омладине IV крајишке 104. НАШЕ БРАТСТВО
народно-ослободилачке ударне / Лист II батаљона X III крајиш-
бригаде. — Б. М. : IV крајишка ке народно-ослободилачке удар-
НОУ бригада, 1944—1945. — 21 цм не бригаде. — / Бања Лука / :
Повремено II батаљон X III крајишке НОУ
(■; I' ■
97. МИ ПИШЕМО бригаде, 1944—1945. — 21 цм
■
/ Лист I батаљона Подгрмечког Повремено
НОП одреда. — / Подгрмеч / :
I батаљон Подгрмечког НОП од- 105. НАШЕ ВИЈЕСТИ
реда, 1944, — 22 цм / Срески Народноослободилачки
Повремено одбор за Прњавор. — ј Прњавор
/ : Срески НОО за Прњавор,
98. МЛАДИ АВИЈАТИЧАР 1944— 1945. _ 20 цм
/ Лист III аеробазе IV корпуса. Сваки трећи дан
— Б. М. : Културно-просветни од-
бор III аеробазе / IV корпуса /, 106. ОМЛАДИНСКА ЗВЕЗДА
1944—1945. — 22 цм / Лист V II крајишке бригаде. —
Мјесечно. — Бр. 1 (децембар) / Горњи Вакуф / : VII крајиш-
99. МЛАДИ БОРАЦ ка бригада, 1944. — 21 цм
Повремено. — Бр. 1 (2. V III)
: Четне новине IV чете II I бата-
л>она X крајиш ке народноосло- 107. ОМЛАДИНСКИ БОРАЦ
п‘ бодилачке ударне бригаде. — Б.
М. : IV чета II I батаљона X кра- / Лист VII крајишке народно-
јишке НОУ бригаде, 1944. — ослободилачке ударне бригаде.
Повремено. — Бр. 1 (17. XI) — Б. М. : VII крајишка НОУ
бригада, 1944. — 21 цм
100. НАЗАПАД Повремено
/ Лист IV батаљона V / краји- 108. ОСЛОБОДИЛАЦ
шке-козарачке / бригаде. — Б. М.
IV батаљон V крајишке-козарач- / Лист III батаљона III проле-
ке бригаде, 1944. — 21 цм терске крајишке бригаде. — /
Повремено Београд / : II I батал>он III про-
летерске крајишке бригаде, 1944
101. НАРОДНИ БОРАЦ —1945. — 21 цм
/ Лист I чете II батаљона I кра- Повремено
јиш ке народно-ослободилачке у-
дарне бригаде. — / Срем / ; I 109. ПАРТИЗАН
чета II батаљона I крајишке / Лист II чете IV батаљона X
НОУ бригаде, 1944—1945. — 21 цм крајиш ке народно-ослободилач-
Повремено ке ударне бригаде. — Б. М. : Кул-
358
БИБЛИОГРАФША
турнопросветни одбор, 1944. — 117. ПОЛЕТ

21 цм / Лист III батаљона X крајишке
Повремено народноослободилачке ударне
110. ПЕТА ДИВИЗИЈА бригаде. — Б. М. : III батаљон
X крајишке ИОУ бригаде, 1944
/ Лист V дивизије НОВ Југосла- —1945. — 22 цм
вије. — / Срем / : V дивизија Повремено
НОВЈ — Пропагандни отсек,
1944. — 31 цм 118. ПУТ КА СЛОБОДИ
Повремено. — Бр. 1 (децембар)
/ Лист II чете III батаљона I
111. ПОБЕДА крајишке народноослободилач-
: Џепне носине II I чете 1 бата- ке ударне бригаде. — Б.М. :Кул-
турно-просветни одбор II чете,
љона XVII ударне бригаде. — С. 1944—1945. — 21 цм
1. : III чета I батаљона XVII Повремено
ударне бригаде / 10. дивизије /,
1944. — 22 цм 119. РАДИО ВИЈЕСТИ
Повремено
/ Окружни одбор Народно-осло-
112. ПОБЕДА бодилачког фронта Дрвар. — /
/ Лист IV батаљона X крајишке Дрвар / : Окружни одбор НОФ
народноослободилачке ударне Дрвар, 1944—1945. — 20 цм
бригаде. — / Срем / : IV бата- Повремено
љон X крајишке НОУ бригаде,
1944—1945. — 21 цм 120. РАДИО ВИЈЕСТИ
Повремено. — Бр. 1 (фебруар) / Срески народно-ослободилачки
одбор Јајце. — / Јајце / : Сре-
113. ПОБЕДА ски НОО Јајце, 1944, — 21 цм
/ Лист III чете II батаљона I Повремено
крајишке народио-ослободилач*
ке ударне бригаде. — Б.М . : III 121. РАДИО ВИЈЕСТИ
чета II батаљона I крајшпке : за Цазин, Кладушу и околину.
НОУ бригаде, 1944. — 21 цм — / Цазин / : Котарски народ-
Повремено но-ослободнлачки одбор за Ца-
зин, 1944. — 30 цм
114. ПОБЈЕДА Дневно
: Џепне новине II чете III бата-
љона X крајишке народно-осло* 122. РАЊЕНИК
бодилачке ударне бригаде. — Б. / Лист Болнице IV дивизије. —
М. : II чета III батаљона X кра- / Травник / : Болница IV диви-
јишке НОУ бригаде, 1944. — зије, 1944. — 21 цм
21 цм Повремено
Повремено
123. РИЈЕЧ КРАЈИНЕ
115. ПОБЈЕДНИК / Гласило Котарских Народно
/ Лист IV батаљона VIII к/ра- ослободилачких одбора за Цазин
јишке народноослободилачке у- и Велику Кладушу. — / Цазин-
дарне бригаде. — Б. М. : IV ба- ска крајина / : Котарскн НОО
тал>он V III крајишке НОУ бри- за Цазин и Велику Кладушу,
гаде, 1944—1945. — 21 цм 1944. — 30 цм
116. ИОЛЕТ 124. СА САВЕЗНИЧКИХ РАДИА
/ Лист 2. чете I батаљона XVII : недељни зборшпс чланака ра-
ударне бригаде. — Б. М. : 2. чета диа и штампе. — Б.М. : Окруж*
I батаљона XVII ударне брига- ни НОО одбор Јајце, 1944—1945.
де / 10. дивизије /, 1944. — 21 цм — 21 цм
Повремено Недељно, затим мјесечно
359
125. СЛОБОДА 132. УДАРНИК

/ Лист III батаљона X II краји- / Лист I батаљона X I крајишке
ш ке бригаде. — / Срем / : III народно-ослободилачке ударне
батаљон X II крајишке бригаде, бригаде. — Б.М . : Културно-про-
1944—1945. — 30 цм светни одбор I батаљона, 1944—
Мјесечно. — Бр. 1 (18. X II) 1945. — 21 цм
Мјесечно
126. ТЕЛЕФОНИСТА КРОЗ БОРБУ
133. УДАРНИК
/ Чета за везу при Штабу III
пролетерске крајишке бригаде. : омладински лист IV дивизије
— Б. М. : Чета за везу при Шта- / 5. корпуса. — / Босански Нови
бу III пролетерске крајишке / : IV дивизија / 5. корпуса /,
бригаде, 1944—1945. — 21 цм 1944—1945. — 30 цм
Повремемо Двомјесечно. — Бр. 1 (1. IX)
127. У БОРБИ 134. ВЕСЕЛИ ПАРТИЗАН

: Џепне новине IV батал»она I / Лист X крајишке народноос-
крајишке бригаде. — Б.М. : Кул- лободилачке ударне бригаде. —
турно-просветни одбор IV бата- / Срем : X крајишка НОУ брн-
лк>на I крајишке бригаде, 1944. гада, 1944—1945. — 21 цм
— 18 цм Повремено. — Бр. 1 (децембар)
Повремено
135. ЖЕТВА
128 У ЈЕКУ БОРБЕ
/ Окружни одбор УСАОЈ-а за
: Џеппе новине IV батаљона VI Козару. — / Козара / : Окруж-
крајишке народно-ослободилач- ни одбор УСАОЈ-а за Козару,
ке ударне бригаде. — / Травник 1944. — 21 цм
/ : IV батаљон VI крајишке Повремено
НОУ бригаде, 1944—1945. — 21 цм
Повремено. — Бр. 1 (25. X) 1945 .
129. УДАРНИК 136. АРТИЛ>ЕРАЦ
: четне новине I чете III бата-
љона X крајишке народно-осло- / Лист Артаљеријске бригаде V
бодилачке ударне бригаде. — Б. крајишке народно-ослободилач-
М. : I чета III батаљона X кра- ке ударне дивизије. — / Срем /
јиш ке НОУ бригаде, 1944. — : Артил>еријска бригада V кра-
21 цм јишке НОУ дивизије, 1945. —
Повремено 30 цм
Мјесечно
130. УДАРНИК
137. АРТИЉЕРАЦ
/ Лист бораца V батаљона III
пролетерске бригаде / 1. проле- / Лист Арт/иљеријске дивиз/ије
терске дивизије /. — / Бања Лу- / XI бригаде / IV дивизије / —
ка / : V батаљон III пролетер- / Травник / : Артиљеријска ди-
ске бригаде, 1944—1945. — 20 цм визија XI бригаде / IV дивизи-
Повремено. — Мијењао наслов је /, 1945. — 21 цм
у: Лист бораца V баталлна; Бор- Мјесечно. — Бр. 1 (фебруар)
ци пишу. — Бр. 1 (23. I)
138. АРТИЉЕРАЦ
131. УДАРНИК / Лист Тешког артиллријског
/ Лист 2. чете II бат(ал»она) I дивизиона V крајишке пародно-
к(рајиш ке) народно-ослободила- ослободилачке ударне дивизије.
чке ударне бригаде. — / Срем / — / Срем : Културно-просветни
: 2. чета II батаљона I крајишке одбор V крајишке НОУ дпвизи-
НОУ бригаде, 1944—1945. — 21 цм је, 1945. —
Повремено. — Бр. 1 (јануар) Мјесечно. — Бр. 1 (јануар)
360
139. АРТИЉЕРАЦ КРАЈИШНИК 146. БОРАЦ СА КУПРЕСА

/ Лист Артиљеријског дивизиона / Батаљонски лист II бат(аљона)
V III крајишке народпо-ослобо- IX кр(ајишке) бриг(аде) 10. ди-
дилачке ударне бригаде. — / визије. — Високо — Фојница / :
Травник / : Артиљеријски диви- Културно-просветни одбор II ба-
зион V III крајишке НОУ брига- тал>она IX крајишке бригаде,
де, 1945. — 25 цм 1945. — 21 цм
140. БАЦАЧ 147. БОРБА ДО ПОБЕДЕ
/ Лист Пратеће чете II батаљо- / Лист I чете IV батаљона I кра-
на X крајишке народно-ослобо- јишке народно-ослободилачке у-
дилачке ударне бригаде. — / дарне бригаде. — Б.М. : I чета
Срем / : Пратећа чета II бата- IV батаљона I крајишке НОУ
ллна X крајишке НОУ бригаде, бригаде, 1945, — 21 цм
1945. — 22 цм Повремсио
Повремено. — Бр. 1 (фебруар)
148. БРАТСТВО
141. БОЛНИЧАР
/ Лист II дивизиона Артиљериј-
/ Лисг Болничке чете XI диви- ске бригаде V крајишке народ-
зије. — Б. М, : Културно-просве- но-ослободилачке ударне дивнзи-
тни одбор Болничке чете XI ди- је. — Б. М. : II днвизион Арти-
визије, 1945. — 21 цм л>еријске бригаде V крајишке
Повремено НОУ дивизије, 1945. — 21 цм
Повремено
142. БОМБАШ
/ Лист II батаљона XI крајиш- 149. ЏЕПНЕ НОВИНЕ
ке народно-ослободилачке удар- / II чете I батаљона I м/усли-
не бригаде. — Б. М. : II батаљон манске б(ригаде) Унске опера-
XI крајишке НОУ бригаде, 1945. тивне групе. — / Цазин / : II
— 21 цм чета I батаљона I м. б. Унске
Мјесечно оперативне групе, 1945. — 21 цм
Повремеио. — Бр. 1 (јануар)
143. БОМБАШ
/ Лист III чете III батаљона X 150. ЏЕПНЕ НОВИНЕ
крајишке народно-ослободилач- / Пратеће чете IV крајишке бри-
ке ударне бригаде. — / Срем / гаде. — Б.М. : Културно-просве-
: III чета III батаљона X кра- тни одбор IV краЈишке бригаде,
јишке НОУ бригаде, 1945. — 1945. — 20 цм
21 цм

/ Лист I баталлна XII крајишке / 1. чете I батаљона VII бриг/а-
народно-ослободилачке ударне де 10. дивизије. — Б.М. : 1. че-
брнгаде. — / Срем / : I батаљон та 1. батаљон VII бригаде 10. ди-
X II крајишке НОУ брнгаде, 1945. визије, 1945. — 21 цм
— 29 цм Повремено
Повремено
152. ЏЕПНЕ НОВИНЕ
145. БОРАЦ КРАЈИНЕ / 3. батерије Протнвавионског ди-
/ Лист Муслиманске ударне бри- внзиона V народно-ослободилач-
гаде 8. у/дарне д/ивизије /. — ке ударне дивизије. — Б.М. : 3-
/ Кордун / : Муслиманска удар- батерија Противавионског диви-
на бригада 8. ударне дивизије, зиона V НОУ дивизије, 1945. —
1945. — 27 цм 24 цм
Повремено. Бр. 1 (апрнл) Повремено
361
153. ФРОНТ крајишке НОУ бригаде, 1945. —

/ Лист V крајишке бригаде. — 21 цм
Б. М. : V крајишка бригада, 1945- Повремено
— 22 цвд 160. КРОЗ БОРБУ
Повревдено
: Џепни лист I чете III батаљо-
154. ГОДИНА ПОБЈЕДЕ 1945. на IV крајишке народноослобо*
дилачке ударне бригаде. — Б. М.
/ Лист IV батаљона X III краји- : I чета III батаљона IV кпаји-
шке народно-ослободилачке у- шке НОУ бригаде, 1945. — 21 цм
дарне бригаде. — / Бања Лука Повремено
/ : IV батаљон X III крајишке
НОУ бригаде, 1945. — 21 цм 161. КРОЗ БОРБУ
Повремено. — Бр. 1(1 . I). —
Мијењао наслов у: Кроз борбу. / Лист X крајишке народноос-
лободилачке ударне бригаде. —
155. КА БОЉЕМ ЖИВОТУ Б. М. : Пропагандии отсек X кра-
јишке НОУ бригаде, 1945. — 30 цм
/ Лист IV крајишке народно-ос- Повремено
/ Срем / : IV крајишка НОУ 162. КРОЗ БОРБУ
бригада, 1945. — 29 цвд
Повремено. — Бр. 1 (30. I). — / Лист I батаљона VI крајишке
Од бр. 4 мијсња наслов у: Кра- бригаде. — Б.М. : I батаљон VI
јишник. крајишке бригаде, 1945. — 21 цм
Мјесечно
156. КА ПОБЕДИ
163. ЛИСТ
/ Лист II чете I батаљона I кра-
јишке народно-ослободилачке у- / Противавионског дивизиона V
дарне бригаде. — / Срем / : II народноослободилачке ударне
чета I батаљона I крајишке НОУ дивизије. — / Срем / : Против-
бригаде, 1945. — 22 цм авионски дивизион V НОУ диви-
Повремено. — Бр. 1 (март) зије, 1945. — 26 цм
Повремено. — Бр. 1 (7. II)
157. КОМОРА
164. МИТРАЉЕЗАЦ
/ Лист Интендатуре II батаљона
I крајишке народно-ослободила- / Лист II батаљона IV крајишке
чке ударне бригаде. — / Срем / народно-ослободилачке ударне
: Културно-просветни одбор при бригаде. — Б.М. : II батаљон IV
интендантури II батаљона I кра- крајишке НОУ бригаде, 1945. —
јишке НОУ бригаде, 1945. — 21 цм 23 цм
158. КОВАЧЕВИН 164а МЛАДИ АРТИЉЕРАЦ
/ Лист IV батаљона IX крајиш- / Лист Арт(иљеријског) дивизио-
ке народно-ослободилачке удар- на VI крајиш ке бригаде. — /
не бригаде. — / Фојница / : Кул- Травник / : Артиљеријски диви-
турно-просветни одбор IV бата- зион VI крајишке бригаде, 1945.
љона IX крајишке бригаде, 1945. — 21 цм
— 21 цм Повремено. — Бр. 1 (фебруар)
Повревдено
165. МЛАДИ БОРАЦ
159. КРАЈИШНИК
/ Лист I чете II батаљона X кра-
/ Лист Митраљеске и Пратеће јишке народноослободилачке у-
чете IV батаљона I крајишке на- дарне бригаде. — / Срем / : I
родноослободилачке ударне бри- чета II батаљона X крајишке
гаде. — / Срем / : Митраљеска НОУ бригаде, 1945. — 23 цм
н Пратећа чета IV батаљона I Повремено. — Бр. 1 (јануар)
362
БИБЛИ ОГРАФИЈА
166. МЛАДИ БОРАЦ 173. ОМЛАДИНСКИ ЛИСТ

: Омладински лист III батаљона / Лист II батаљона I крајишке
I крајишке народно-ослободила- народно-ослободилачке ударне
чке ударне бригаде. — / Срем / бригаде. — / Срем / : II бата-
: II I батаљон I крајишке НОУ л>ои I крајишке НОУ бригаде,
бригаде, 1945, — 30 цм 1945. — 30 цм
167. НА СТРАЖИ 174. ОМЛАДИНСКИ ЛИСТ
/ Лист Пратеће и Чете за везу / Лист I батаљона I крајшпке
при Штабу V народно-ослободи- бригаде. — / Срем / : I батаљон
лачке ударне дивизије. — / Срем I крајишке бригаде, 1945. —
: Пратећа и Чета за везу при 30 цм
Штабу V НОУ дивизије, 1945. — Повремено
24 цм
Повремено. — Бр. 1 (јануар) 175. ОСВЕТНИК
168. НАПРИЈЕД / Лист XI крајишке народноос-
/ Лист I баталЈОна I крајишке Б.М. : XI крајишка НОУ бри-
народно-ослободилачке ударне гада, 1945. — 21 цм
бригаде. — / Срем / : I батаљон Мјесечно
I крајишке НОУ бригаде, 1945.
— 34 цм 176. ПОБЕДА
Повремено. — Бр. 1 (април) / Лист IV батаљона X крајишке
народноослободилачке ударне
169. НАРОДНИ БОРАЦ бригаде. — / Срем / : IV бата-
/ Лист XII крајишке народно- љон X крајишке НОУ бригаде,
•ослободилачке ударне бригаде. 1945. — 21 цм
— / Срем / : XII крајишка НОУ Повремено
бригада, 1945. — 30 цм 177. ПОБЈЕДНИК
Мјесечно. — Бр. 1 (јануар)
/ Лист IV бат(аљона) XI брига-
170. НАШ БАЦАЧ де (4. дивизије). — Б. М. : IV
батаљон XI бригаде 4. дивнзије,
: Џепне новине Пратеће чете III 1945. — 21 цм
бат(аљона) I крајишке народно- Мјесечно
•ослободилачке ударне бригаде.
— / Срем / : Пратећа чета III 178. ПОБЈЕДНИК
батаљона I крајишке НОУ бри-
гаде, 1945. — 22 цм / Лист II батаљона XII крајиш-
Повремено. — Бр. 1 (фебруар) ке народноослободилачке удар-
не бригаде. — / Срем / : II ба-
171. НАШ ЛИСТ таљон XII крајишке НОУ бри-
гаде, 1945. — 21 цм
/ Лист бораца Пратећег батал»о- Мјесечно. — Бр. 1 (1. II)
на III крајишке бригаде / I про-
летерске дивизије /. — / Срем / 179. ПОЛЕТ
: Пратећи батаљон III краЈишке
бригаде I пролетерске дивнзије, : Омладински лист I крајишке
1945. — 21 цм ударне бригаде V дивизије. — /
Повремено Срем / : I крајишка ударна бри-
гада V дивизије, 1945. — 33 цм
172. НАШ РАДНИК Повремеио
/ Лист Транспортне чете I кра- 180. РАДИО БИЛТЕН
јишке народноослободилачке у-
дарне бригаде. — / Срем / : / Окружног одбора Народноос-
Културнн одбор Транспортне че- лободилачког фронта за Дрвар.
те I крајишке НОУ бригаде, — / Дрвар / : Окружни одбор
1945. — 21 цм НОФ-а за Дрвар, 1945. — 34 цм
363
181. РАДИО ИЗВЈЕШТАЈ дарне бригаде. — / Срем / : II

/ Радио-служба XVII ударне бри- чета V батаљона I крајишке
гаде (10. дивизије). — / Травник НОУ бригаде, 1945. — 30 цм
/ : Радио-служба XVII ударне Повремено
бригаде 10. дивизије НОВЈ, 1945. 189. ТИТОВИМ ПУТЕМ
— 29 цм
Повремено / Лист I чете I батаљона I кра-
јишке народноослободилачке у-
182. РАДИО ВИЈЕСТИ дарне бригаде. — / Срем / : I
/ Народно-ослободилачки фронт чета I батаљона I крајишке НОУ
за Бихаћки округ. — / Бихаћ / бригаде, 1945. — 30 цм
: НОФ за Бихаћки округ, 1945. Повремено
— 32 цм
Сваки трећи дан 190. УДАРНИК ОМЛАДИНСКЕ
НЕДЕЉЕ
183. РАЊЕНИ БОРАЦ / Лист ударничке омладине III
/ Лист Санитета IX бригаде X батаљона XVII ударне бригаде
дивизије. — / Брчко / : Санитет (10. дивизије). — / Брчко / : III
IX бригаде X дивизије, 1945. — баталкж XVII ударне бригаде
21 цм (10. дивизије), 1945. — 21 цм
Повремено. — Бр. 1 (15. III) Повремено
184. СЛОБОДА 191. ВИЈЕСТИ
/ Штаб XI крајишке народно- / Окружни одбор НОФ-а за Ба-
ослободнлачке ударне бригаде. ња Луку. — Б. М. : Окружни од-
— / Босанска крајина / : •Кул- бор НОФ-а за Бања Луку, 1945.
турно-ПЈЈОсветни одбор Штаба — 31 цм
XI крајишке бригаде, 1945. — Повремено
30 цм 192. ВИЈЕСТИ
Повремено
/ Унске Оп/еративне групе. —
185. СЛОБОДА / Цазин / : Унска Оперативна
/ Лист III чете 1батал>она 1кра- група, 1945. — 30 цм
јиш ке народно-ослободилачке у- Повремено
дарне бригаде. — / Срем / : III
чета I батаљона I крајишке НОУ 193. ЗДРАВИ У ПОБЈЕДЕ
бригаде, 1945. — 22 цм : Мјесечник Санитета III проле-
Повремено. — Бр. 1 (фебруар) терске крајишке бригаде. — /
Срем / : Санитет III пролетер-
186. СЛОБОДА ске крајишке бригаде, 1945. —
/ Лист III батал>она I крајишке 21 цм
народноослободилачке ударне Мјесечно. — Промјенио наслов
бригаде. — / Срем / : III бата- у: Санитетски лист.
л>он I крајишке НОУ бригаде, 194. ЗМИЈАЊЕ ГОВОРИ
1945. — 34 цм
Повремено / Лист XV крајишке народно-
ослободилачке ударне бригаде.
187. СВЕЗАФРОНТ — / Бања Лука / : XV крајишка
/ Лист Интендантуре VI (краји- НОУ бригада, 1945. — 21 цм
шке) бригаде (4. дивизије). — / Повремено
Травник / : Интендантура VI
бригаде IV дивизије, 1945. — Без године
21 цм
Повремено 195. ЏЕПНЕ НОВИНЕ
188. ТИТОВ БОРАЦ / Страже IV дивизије НОВ Ју-
гославије. — Б. М. : IV дивизија
/ Лист II чете V батал.она 1кра- НОВ Југославије, Б. а. — 23 цм
јиш ке народно-ослободилачке у- Повремено
364
РЕГИСТАР НАСЛОВА Јунак (VIII КНОУБ) 82

Јунак (II Мусл. бр.) 83
Артиљерац (V КНОУД) 136 Јуриш (VIII КНОУБ) 84
Артиљерац (XI бр. IV див.) 137 Јуриш (VI КНОУБ) 85
Артил,ерац (V КНОУД) 138
Артиљерац крајишник (УШКНОУБ) Ка бољем животу (IV КНОУБ) 155
139 Ка побједи (I КНОУБ) 156
К а слободи (VI КБ) 86
Бацач (X КНОУБ) 140 Комора (I КНОУБ) 157
Бацачлија (I Мус. бриг.) 62 Ковачевић (IX КНОУБ) 158
Батаљонски глас (XI КНОУБ) 63 Козара (V КНОУБ) 31
БИЛТЕН о такмичењу 21 Козарски партизански вјесник (II кр.
Болничар (IV див.) 22 парт. одред) 7
Болничар (XI див.) 141 Козарски ударник (XX КБ) 87
Бомбаш (XI КНОУБ) 142 Крајишке партизанске новине (ПОБ
Бомбаш (X КНОУБ) 143 — Штаба за Бос. крајину) 8
БОМБАШ (X III КНОУБ) 64 Крајишки партизан (Оп. Штаб за
Борац (V КНОУБ) 65 Бос. крајину) 9
Борац (X КНОУБ) 66 Крајишки партизанскн вјесник (Оп.
Борац (IV КНОУБ) 67 Штаб за Бос. крајину) 10
Борац (X II КНОУБ) 144 Крајишник (Унска оп. гр.) 88
Борац (X КНОУБ) 68 Крајишник (I КНОУБ) 159
Борац Крајине (I Мусл. УБ) 145 Кроз батаљон (III прол. бр.) 89
Борац са Купреса (IX КБ) 146 Кроз борбу (IV КНОУБ) 90
Борац са Уне (VIII КНОУБ) 23 Кроз борбу (IV КБ III бат.) 91
Борба до побједе (I КНОУБ) 147 Кроз борбу (XIII КНОУБ) 92
Братство (Штаб Ун. оп. гр.) 69 Кроз борбу (VI КБ) 93
Братство (Арт. бр. V див.) 148 Кроз борбу (IV КНОУБ III бат. I ч.)
160
Четне новине (X КНОУБ) 70 Кроз борбу (X КНОУБ) 161
Четврта бригада 5 Кроз борбу (VI КБ) 162
Џепне новине (V КНОУД) 71
Џепне новине (IV КНОУБ) 72 Лист (V НОУД) 163
Џепне новине (I КНОУБ I бат.) 25 Лист (VII бр. X див.) 94
Џепне новине (I КНОУБ II бат.) 24 Л>ути крајишник (I Мусл. бр.) 95
Џепне новине (I КНОУБ III бат.) 26 Ми млади (IV КНОУБ) 96
Џепне новине (V III бр. IV див. (27 Ми пишемо (Подгрмечки одред) 97
Џепне новине (V III КНОУБ) 28 Митраљезац (IV КНОУБ) 164
Џепне новине (I КНОУБ) 73 Млади артиљерац (VI КБ) 164а
Џепне новине (IV КНОУБ) 74 Млади авијатичар (IV корпус) 98
Џепне новине (Бол. V II бр.) 75 Млади борац (ХКНОУБ) 99 (III бат.)
Џепне новине (IV КНОУБ, V див.) 76 Млади борац (X КНОУБ II бат.) 165
Џепне новине (V НОУД) 77 Млади борац (I КНОУБ) 166
Џепне новине (IV бат. I КНОУБ) 78 Млади Крајишник (I КНОУБ) 32
Џепне новине (I Мусл. бр.) 149 Млади Крајишиик (УСАОЈ за Бос.
Џепне новине (IV КБ) 150 крајину) 33
Џепне новине (VII бр. X див.) 151 Млади партизан (V НОУБ) 11
Џепне новине (V НОуД) 152
Џепне новине (IV див.) 195 На стражи (V НОУД) 167
На запад (V КНОУБ) 100
Фронт (V КБ) 153 Напријед (I КНОУБ) 168
Герилац (Гер. одред за срез Б. Гр.) 1 НаприЈед ка слободи (III КБ I див.)
Герилчев радио дневник 2
Глас интендантура (IV КНОУБ) 79 Народни борац (I КНОУБ II бат.) 101
Глас НОП-а у Босанској крајини 29 Народни борац (XII КНОУБ) 169
Глас слободе (X III КБ) 80 Наш бацач (I КНОУБ) 170
Глас ударника (III КБ) 30 Наш лист (VII КБ) 35
Година побједе 1945. 154 Наш лист (II бр. I прол. див.) 36
Грмеч (X КНОУБ) 81 Наш лист (III прол. бриг.) 37
Грмечки вијесних (1. кр. одред) 6 Наш лист (III КБ) 171
365
Наш радник (I КНОУБ) 172 Радио вијести (ОК КПЈ Јајце) 17

Наша борба (III кр. одред) 12 Радио вијести (X КБ) 51
Наша борба (I КНОУБ IV бат.) 102 Радио вијести (X II КНОУБ) 52
Наша бригада (III КНОУБ) 38 Радио вијести (IV див.) 53
Наша ријеч (XIII КНОУБ) 103 Радио вијести (НОФ Дрвар) 119
Наше братство (XIII КНОУБ II бат.) Радио вијести (НОО Јајце) 120
104 Радио вијести (НОО Цазин) 121
Наше вијести (НОО за Подгрмеч) 39 Радио вијести (НОФ Бихаћ) 182
Наше вијести (Срески НОО за Прња- Рањени борац 183
вор) 105) Рањени партизан 18
Недељни преглед акцнја НОВ и ПО Рањеник 122
Југославије 40 Ријеч Крајине (НОО за Цазин и В.
Недел>ни преглед догађаја 41 Кладушу) 123
Непобједива Козара (Окружни НОО)
42 Са фронта слободе (ОК КПЈ за Бос.
Нови козарски вијесник (Окружни крајину) 54
комитет за Козару) 43 Са Савезничких радиа (НОО Јајце)
124
Обавјештајни билтен (V уд. див.) 44 Слобода (IX бр.) 55
Омладинска звезда (VII КБ) 106 Слобода (X II КБ) 125
Омладински борац (VII КНОУБ) 107 Слобода (Штаб XI КБ) 184
Омладински лист (I КНОУБ) 173 Слобода (I КНОУБ) 185
Омладински лист (I КБ) 174 Слобода (I КНОУБ III бат.) 186
Ослободилац (III КНОУБ) 108 Све за фронт (VI КБ) 187
Осветник (VI КНОУБ) 45 Шолаја (IX КНОУБ) 56
Освегник (III КНОУБ I бат.) 46 Телефониста кроз борбу (III ПКБ)
Осветник (XI КНОУБ) 175 126
Титов борац (I КНОУБ) 188
Партизан види: Герилац 1 Титовим путем (I КНОУБ I бат.) 189
Партизан (X КНОУБ) 109
Партизан из Козаре (II КНОП одред) У борби (I КБ) 127
13 У јеку борбе (VI КНОУБ) 128
Партизански весник (III КНОП од- Ударник (XI КНОУБ) 57
ред) 14 Ударник (X КНОУБ) 129
Пета дивизија 110 Ударник (I II ПКБ) 130
Победа (XVII УБ) 111 Ударник (I КНОУБ II бат.) 131
Победа (X КНОУБ) 112 Ударник (X I КНОУБ I бат.) 132
Победа (I КНОУБ) 113 Ударник (IV див.) 133
Победа (X II КНОУБ) 176 Ударник омладинске недеље 190
Победа (X КНОУБ) 114
Побједник (V III КНОУБ) 115 Весели партизан (X КНОУБ) 134
Побједник (XI бриг. IV див.) 177 Вести (I КНОП одред) 4
Побједник (XII КНОУБ) 178 Вијесник (III ПКБ) 58
Полет (XVII УБ) 116 Вијести (IV бр.) 19
Полет (X КНОУБ) 117 Вијести (XI НОУД) 60
Полет (I КНОУБ) 179 Вијести (ОК КПЈ Бања Аука) 59
Пут ка слободи (I КНОУБ) 118 Вијести (V НОУД) 20
Пут слободи (V КНОУД) 47 Вијести (НОФ за Бања Луку) 191
Вијести (Унске оп. гр.) 192
Радио билтен (ОК КПЈ за Бос. кра- Вијести са фронтова (ОК КПЈ за Ко-
зару) 61
јину 48
Радио билтен (НОФ за Бос. крајину) Здрави у побједе (III ПКБ) 193
49 Змијање говори (XV КНОУБ) 194
Радио билтен (НОФ за Дрвар) 180 Ж етва (XV КНОУБ) 135
Радио извјештај (II КНОП одред) 3
Радио извјештај (II КНОПО II бат.)
15 РЕГИСТАР ИЗДАВАЧА
Радио извјештај (XVII УБ) 181
Радио вести (I КНОУБ) 50 Јединице, команде и установе ЦОВ
Радио вијести (ОК КПЈ за Грмеч) 16 и ПО Југославије
366
НОП одреди: Војне болнице:

1 крајишки 4, 6 Централна болница Босански Петро-
2 крајишки 3, 13, 15 вац: 18
3 крајишки 12, 14
Подгрмечки 97 Болница 4. дивизије: 122
Групе НОП одреда Партијско-политичка руководства
Герилски одреди за срез Бос. Грахо- организације, органи народне власти
во и околину 1, 2 и удружења
Бригаде: Комунистичка партија Југославије
1. крајишка ударна 5. див.: 24, 25, Обласни комитет за Босанску кра-
27, 32, 50, 73, 78, 101, 102, 113, 118, јину: 48, 54
127, 131, 147, 156, 157, 159, 166, 168, Окружни комитети:
170, 172, 173, 174, 179, 185, 186, 188,
189 Бањалука: 59
1. Муслиманска Унске оперативне Јајце: 17
групе: 62, 95, 145, 149 Козара: 40, 41, 43, 61
2. Муслиманска Унске оперативне Грмеч: 16
групе: 83, 97 Народноослободилачки фроит Југо-
3. крајиш ка пролетерска 1 див.: 30, славије (НОФ)
36. 37, 38, 46. 58, 89. 108, 126, 130, Обласни одбор за Босанску краји-
171, 193 ну: 29, 49
4. крајишка ударна 5. див.: 5, 19, 67, Окружни одбор:
72, 74, 76, 90, 96, 150, 155, 160, 164
5. крајиш ка ударна 11. див.: 11, 31, Бањалука: 191
65, 79, 100, 153 Бихаћ 182
6. крајишка ударна 4. див.: 45, 85, Дрвар 119, 180
86, 93, 128, 162, 164, 187
7. крајиш ка ударна 10. див.: 35, 75, Органи народне власти
106. 107, 151 Окружни НО одбори:
8. крајишка ударна 4. див.: 23, 27,
28, 82, 84, 115, 139, 154 Цазин: 123
9. крајиш ка ударна 10. див.: 56, 146, Јајце 124
158, 183 Козара 42
10. крајишка ударна 5. див.: 51, 66, Подгрмеч 39
68, 70, 81, 99, 109, 112, 114, 117, 129, Прњавор 105
134, 140, 143, 161, 165 Срески НО одбори:
11. крајишка ударна 4. див.: 57, 63, Цазии: 121, 123
132, 137, 142, 175, 177, 184 Јајце 120
12. крајишка ударна 11. див.: 52, 125, Прњавор 105
144, 169, 176, 178 Велика Кладуша 123
13. крајиш ка ударна 39. див. (раније
У 10. див.): 64, 80, 92, 103, 104
15. крајишка ударна 39. див.: 194,195 Уједињени савез антифашистичке
омладине Југославије (УСАОЈ)
17. крајиш ка_ударна 10. див.: 194,135
Артил>еријска 5. див.: 136, 148 Обласни одбори:
Босанска крајина 21, 33
Дивизије: Окружни одбор:
4. ударна (крајиш ка): 22, 53, 98, 133, Козара 135
195
5. ударна (крајиш ка): 20, 44, 47, 71,
77, 94, 110, 152, 163, 167 РЕГИСТАР МЈЕСТА ИЗЛАЖЕЊА
11. ударна (крајиш ка): 60, 141
Бањалука: 60, 64, 80, 103, 104, 130, 154,
Оперативни штабови: 194
Београд: 65, 74, 78, 79, 108
За Босанску крајину: 8, 9, 10 Бихаћ: 19, 83, 182
Унске оперативне 1рупе: 69, 88, 192 Босанско Грахово: 1, 2
367
] ИСТОРИЈСКИ ЗБОРНИК
1 И
■!; 1■
; Босанскл Нови: 133 Санџак: 35
Босански Петровац: 18 Сански Мост: 32
Босанска крајина: 22, 23, 48, 49, 54, Скендер Вакуф: 9
184 Срем: 101, 110, 112, 125, 131, 134, 136,
Брчко: 183, 190 138, 140, 155, 156, 157, 159, 163, 165,
Цазин: 69, 88, 95, 121, 149, 192 166, 167, 168, 169, 170, 171, 172, 173,
Цазинска крајина: 62, 123 174, 176, 178, 179, 185, 186, 188, 193
Арвар: 51, 119, 181 Теслић: 30
Фојница; 146 Травник: 85, 122, 128, 137, 139, 164, 187
Горњи Вакуф: 75, 106 Високо: 146
Грмеч: 16 Жупица код Титовог Дрвара: 29
.Тајце: 120
Котор-Варош: 24, 25, 26, 52 Без мјеста Б. М. 3, 4, 5, 8, 10, 11, 12,
Л>уба село код Илока: 81 14, 15, 17, 20, 21, 27, 28, 33, 34, 36,
Кордун: 145
Козара: 7, 13, 31, 40, 41, 42, 43, 61, 135, 37, 38, 44, 46, 50, 53, 55, 56, 57, 58,
195 59, 63, 66, 67, 68, 70, 71, 73, 76, 77,
Купрес: 47 82, 84, 86, 87, 89, 90, 91, 92, 93, 94,
96, 98, 99, 100, 102, 107, 109, 111, 113,
Младеновац: 72 114, 115, 116, 117, 118, 124, 126, 127,
129, 132, 135, 141, 142, 143, 144, 147,
Под^рмеч: 6, 39, 45, 97 148, 150, 151, 152, 153, 160, 161, 162,
.Прњавор: 105 164, 175, 177, 191
<( ■П'
■[: I.
!1 1
1■
■ :
ч
I-;
!>,,
368
1
ЛИТЕРЛТУРА
1. Балић Фуад: »Глас« народно-ослободилачког покрета у Босанској крајшш.

— Крајишке новине, Бањалука, 1963, IX, 494/495 (1, и 8. IV)
2. Балнћ, Фуад: »Крајишке партизанске новине«. — Крајишке новине, Ба-
њалука, 1963, IX, 493 (25. III)
3. Балић, Фуад: »Вијести«, издаје Окружни одбор НОФ-а за Бања Луку. —
Крајшике новине, Бањалука, 1963, IX, 496 (15. IV)
4. Бпблиографија издања у народноослободилачком рату 1941—1945. — Бео-
град, Војноиздавачки завод, 1964.
5. Дсдијер, Владимир: Паргизаиске штампарије. — Београд, Култура, 1945.
6. Дековпћ, Надија: Лист »Глас« — орган НОП у Босанској крајшш 1943—
1945. — Зборник радова Музеја револуције Босне и Херцешвине, Сара-
јево, 1976, II, 2, 229—261.
7. Фрањковић, Павле: Први и једипи примјерак билтена »Партизан из Ко-
заре«. — Библиотекарство, Сарајево, 1961, VII, 3, 46—66.
8. Гајнћ, Милорад: »Герилац« — први партизански лист. — 1941. у историјн
народа Босне и Херцеговнне : Научни скуп одржан у Дрвару од 7. до 9.
октобра 1971. године. — Сарајево : Институт за историју радничког по-
крета, 1973, 575-581.
9. Гајић, Милорад: Партизански новинар Никица Павлић. — Баљалука :
»Глас«, 1979.
10. Глас слободе : Ратни лист XIII крајншке народноослободилачке ударне
брпгаде, — Сарајево : Уређивачки одбор, 1968.
11. Граћа за библнографију о народноослободилачкој борби (књиге, брошу*
ре, листови, часописн, билтени). — Бео1рад : Дирекција за информацнје
при влади ФНРЈ, 1948.
12. Грађа за библиографију југословенске периодике. — Загреб : Лексико-
графски завод ФНРЈ, 1955. (Анали Лексикографског завода ; 2)
13. Грухоњић, Лсим: »Герилац« партизански првенац. — Ослобођење, Сара-
јево, 1975, XXXII, 9750 (27. VII)
14. Хусеџиповић, Хамид: Свјетле традшшје. — Млади Крајншник, Бањалука,
1955, II, 13/14, 5.
15. Иваншчак, Владимир: Од Црне куће до Норвешке. — Ослобоћење, Сара-
јсво, 1965, XXII, 5999/6003 (од 14. до 18. II). — О партизанској штампа-
рији на Козари.
16. Карабеговнћ, Осман: Вјесник револуцнонарне босанске крајине. — Глас,
Бањалука, XXIV, 1220 (7. X). — О »Глас«-у поводод! 25. годшнњице.
17. Колешка Јарослав: Листајући партизанску штампу. — Бањалучке нови-
. нс, 1954, II, 45 (2. VII). — Неколико цитата о нашој борби и побједама
из листова и билтена израћеиих у крајишким штампаријама у току
НОБ-е.
18. Лоза, Светозар: Први партизански лист. — Политика, Београд, 1Л, 14883
(26. VII). — 0 »Герилцу«)
19. Митрашевић, Надежда: Лист Партизанског обавјештајног бпроа (ПОБ)
Оперативног штаба НОП и ДВ за Босанску крајину. — Зборник краји-
шких музеја, Бањалука, 1973, V, 97—112.
20. Млади Крајишник у ратним данима. — Млади Крајишник, Бањалука,
1955, II, 13/14, 5.
21. Пленча, Душан: Штампа у Босни и Херцеговини за време НОР-а. —
Весник Војног музеја ЈНА, Београд, 1968, 5, св. 2, 231—266. — Садржи:
Развој партизанске штампе у Босанској крајини.
22. Пролић, Есад: Партизанска штампа у Босни и Херцеговшт. — Наше
старине, Сарајево, 1962, VIII, 149, 158.
23. Пуцар, Буро-Стари: 25. година потврђивања. — Глас, Бањалука, 1968,
XXIV, 1220 (7. X). — Поводом 25-годишњице листа »Глас«.
24. Винтерхалтер, Вилко: Неповратни дуг. — Глас, Бањалука, 1968, XXIV,
1220 (7. X). — Поводом 25-годишњице листа »Глас«.
Бранко Обрадовић
24 Историјски збррник 369
т МЕМОШАМ
МИЛОРАД ГАЈИЋ
1914—1981.
У Сарајеву је 25. октобра ове године у 67. години умро Милорад Гајић,
новинар, књижевиик и публициста, који је цио свој животни вијек ставио
у службу радннчке класе, борећи се за њене интересе пером и пушком
у руци.
Врстан публнциста, са истанчаним слухом истраживача, посебно се по-
светио нашој новијој историји пратећи и коментаришући догађаје на себи
војствен начин, уносећи у своје коментаре живу ријеч, чврсто самоуправно
опредјељење комунисте-борца, марксистичко виђење оног што је прошло,
с порукама и поукама за будуће.
Рођен у Клашницама код Бањалуке 1914. године на крају аустроугарске
окупације, стичући знања и сазнања у бањалучкој и бихаћкој гимназији,
покојни Милорад се припремао за вријеме које долази. Већ у 19. години
постао је члан скојевске организације у Бањалуци, а од 1935. године и члан
КПЈ. Те године опредјељује се за новинарски позив да би му остао вјеран
до своје смрти. Био је члан редакције бањалучке »Народне правде«, чије
су страницс биле отворене животним проблемима села, тешком положају и
животу сељака, и једином могућем рјешењу за излазак из тог положаја —
савезу с радничком класом у њеној борби за боље економске услове жи-
вота и политичке слободе. Својим оштрим пером одсликавао је тадашњи
живот сељака, али са јасном перспективом и сигурном и тешком борбом
против узрока таквог положаја.
Наставља да дјелује у оквиру КАБ-а, а послије тога и у Београду, гдје
се упослио као новинар »Политике«. Одмах по избијању устанка налази се
у Ужицу и ради у ужичкој »Борби«. Послије пада Ужица политички је дје-
ловао у Србији. Након ослобођења земље наставио је свој новинарски по-
зив у »Борби«, »Сељачкој борби« и у »Задруги« као одговории уредник. Од
1951. до 1962. године радио је у сарајевском »Ослобођењу«, гдје је био на
\ I дужпостима главног и одговорног уредника и директора ове новииске куће.
Смрт га је затекла на дужности члана Републичког одбора СУБНОР-а, гдје
је био веома активан изучавајући нашу новију историју.
Поред новинарства Милорад Гајић се окушао и на књижевном и пу-
блицистичком пољу. И у овим дјелима показао је свој револуционарни и
стваралачки жар, дајући вриједан допринос опису догађаја наше револуције
и радннчког покрета. При томе је, иако је непосредни учесник тих догађаја,
пажљиво и стрпљнво прикупљао материјале, документе и казивање својих
сабораца, да би што објективније и на научшш основама писао о догађа-
јима из наше новије историје. Посебно истичемо 1вегову монографију »Ни-
кнца Павлић — партизански новинар«, којом је аутор пером публицисте
освијетлио један дио рада и дјеловања овог истакнутог бањалучког револу-
ционара и новинара.
Милорад Гајић је посљедње године живота посветио писању радова из
иаше новије историје. Био је члан вшне одбора и редакција за писање еди-
ција; учесник је многих научних скупова; аутор бројних сјећања. Учество-
вао је иа научном скупу »Бањалука у новијој историји« 1976, године; члан
је Редакције Зборника сјећања »Бањалука у радничком покрету и револу-
цији«, писао је сјећања о дјеловању »Народне правде«, КАБ-а и радничког
покрета Бањалуке.
За свој прегалачки рад одликован је бројним одликовањима међу ко-
јима и Орденом заслуге за народ са златним вијенцем, Орденом братства
и јединства, Орденом рада. Добитник је Плакете СУБНОР-а Југославије и
Априлске награде Бањалуке,
$ 370
ИСТОРИЈСКИ ЗБОРНИК II
Издавач:
Институт за историју у Бањалуци
За издавача
А р Галиб Шљиво
Технички уредник
Мухарем Бегановић
Лектор
Лрагица Стојанов
Штампа
НИГРО »Глас« Бањалука, ООУР Штампарнја
Корице
Миро Млаћеновић •
За Штампарију:
Ибрахим Робовић
Рукопис одштампан 15. децембра 1981.
Часопис штампан у 700 примјерака
371
Ј
и

Istorijski Zbornik 2 (Banja Luka 1981)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorijski Zbornik 2 (Banja Luka 1981)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ХЈБК 93/99 УХЈ 133К 0351-451 X

ИНСХИТУТ ЗА ИСТОРИЈУ У БАЊАЛУЦИ

Часопис излази једанпут годишње.

Овај број Историјског зборника штампан је уз финанцијску помоћ Само*

Богумил Храбак, КУЖНЕ РЕДЊ Е У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Сулејман Смлатић, ПРОБЛЕМИ УРБАНИЗАЦИЈЕ У ВЕДИКОКЛА-

Томислав Краљачић, БАЊАЛУКА У НОВИЈО Ј И С ТОРИЈИ (1878—

Дискусија Угљеше Даниловића, Ш ефкега Маглајлића, Душанке Ко-

БИБЛ ИОГРАФИ ЈА 349

КУЖНЕ РЕДЊ Е У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1463—1800.

Заразе у прошлости су представљале велиху несрећу, важне

нија). Уосталом, без компаративног прилаза, није било ни могуће

I. Куга у Босш! и Херцеговиаи 1463—1599. године

Прва редња куге после пада Босне у руке Османлија забеле-

' Р. Јеремић— Ј. Тадић, Прилози за историју здравствене културе ста*

острву* Изричито је поменута »у граду Новем Брду и инуде« као

5 Б. Храбак, Куга у балканским земљама под Турцима од 1450. до 1600.

Према старим српским летописима, године 1493. било је »смр-

м Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, стр. 257, 6р. 824;

је један од најстрашнијих на далматинском приморју. V Дубровач-

“ С. Љубић, СоттГбзГопез е1 ге1аПопез уепе1ае, III, 2а§гећ 1880, 197; Уа-

отварању лазарета **° Дубровачки летописац Никола Рањина запи-

ду, Једрену и Тракији а затим је допузала и до Босне, где је усмр-

" Б.Храбак, Куга, 30.

Неретви је било присутно »смртоносије«, јер су се Пељешчани мо-

* ХАД, Солз. год. БХ, 180’ 0(1 11. VIII 1571.

обуставио трговински промет Сплита и Трогира с Турском .58 У про-

" Научна библиотека у Задру, рукопис бр. 11148, МС 143/П фоситепН

П. Епидемије чуме у босанскогерцеговачком простору током XVII века

Први сигурни податак о зарази у Херцеговини потиче из апри-

1 ХАД, АСММ XVII с, св. 1ХХШ , и° 2128/7, канцелар из Трстенице

друга болесг месеца августа .7 Нису биле поштећене ни западне

1 Б. Орлнћ, Дубровачке вијесги, 49; Б. Орлић, Коментар дубровачких

хдак-бега и извесних првака; крајем новембра паша је већ приспео

“ А-САНУ, Заоставштина ј / Томића, бр. 8711/И-ц/З, бр. 152, Сплит 30.

али не обнављајући се у Билећу .21 Смртоносног огња било је тада

да ни у Херцеговину. До појаве болести у Херцеговини дошло је

11 Б. Орлић, Коментар, 93.

муселим Синан-ага.87 И на другом крају босанскохерцеговачког про-

обавеиггења. Исте године чума је стигла у Улог, где је свет умирао

* Б. Орлић, Коментар, 94 (и у Београду, Прокупљу и Новом Пазару).

владао велики помор61 И наредне године, кад је завршен кандиј-

“ Б. Орлић, Дубровачке вијести, 58—9; Б. Орлић, Коментар, 95.

аи закужени, а болест је завладала и у Попову. Месеца новембра

* Б. Орлић, Дубровачке вијести, 61; Б. Орлић, Коментар, 96.

умрло 10—30 особа, да је био обустављен трговински промет са

90 ХАД, 1лП. Роп. XXXVIII, 73'—46 од 31. I 1690; Б. Орлпћ, Дубровачке

поново су регистровали ~ та 1 соп1а§1050« првих дана новембра у

Ш Редње куге и других болести у Босни и Херцеговини у ХУГО сголећу

Чума ни током XVIII века није могла бити подједнако распо-

1 X. Хајдархоџић, А1сипЈ сепш, 377. — Куга је у лето 1700. харала и у

мија неког сточног обол>ења захватила је Црну Гору, Херцеговину

“ М. И. Милошевић, Носиоци поморске привреде Котора прве половине

ћена сва Босна до Бихаћа; град Јајце се затворио; у Фочи је такоће

ну, Бугојну и другим местима заладне Босне.20 Постоји непроверен

снега стока је много цркавала, а међу људима често се јављала ре-

влада спремала да уведе неке занггитне мере за одбрану своје др-

47 Р. Јеремић — Ј. Тадић, Прилози, 102.

на 40 дана за робу из Далмације (Босне) и на 28 на товаре из Ду-

* Исто, № 127 од 5. X 1764.

Млетачки извори за почетак новембра наводили су истовреме-

“ С. Мијушковић, Здравствена обавјештајна служба, 71.

захватила и шест црмничких села. Највеће изненаћење за Млечане

као је пред заразом из Никшића у Корјениће.7476 У то време у Сара