SRDM 5-8 Servisne Saobraćajne Površine (120508-Srb-Konačni)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
PRIRUČNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
5. FUNKCIONALNI ELEMENTI I POVRŠINE PUTEVA
5.8 SERVISNE SAOBRAĆAJNE POVRŠINE
BEOGRAD, 2012
Izdavač: Javno preduzeće Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br. Datum Opis dopuna i promena

1 30.04.2012. Početno izdanje
Priručnik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Servisne saobraćajne površine
SADRŽAJ
5.8.1 ODMORIŠTA I USLUŽNI OBJEKTI.............................................................................. 1

5.8.1.1 UVODNI DEO ................................................................................................................ 1
5.8.1.2 VRSTA PRATEČIH OBJEKTA PO NAMENI ................................................................. 2
5.8.1.2.1 Snabdevanje vozila........................................................................................................ 2
5.8.1.2.2 Snabdevanje vozača i putnika ....................................................................................... 2
5.8.1.2.3 Turističko-informativna uloga pratećih objekata ............................................................ 3
5.8.1.2.4 Tipovi pratećih objekata ................................................................................................. 3
5.8.1.2.5 Kriterijumi za planiranje i projektovanje pratećih objekata............................................ 9
5.8.1.2.6 Priručnik za formiranje mreže ...................................................................................... 13
5.8.1.2.7 Idejno-programski priručnik za planiranje i projektovanje osnovnih tipova pratećih
objekata uz autoput...................................................................................................... 14
5.8.1.2.8 Priručnik za saobraćajno tehničko oblikovanje i projektovanje pratećih objekata ....... 19
5.8.1.2.9 Uključivanje pratećeg objekta u prostor autoputa iz saobraćajno-tehničkog
aspekta ........................................................................................................................ 20
5.8.2 PRIRUČNIK ZA BENZINSKE I GASNE STANICE .................................................... 29
5.8.2.1 PREDMET OBRADE ................................................................................................... 29
5.8.2.2 REFERENTNA REGULATIVA..................................................................................... 29
5.8.2.3 OSNOVNI POJMOVI I IZRAZI..................................................................................... 29
5.8.2.4 UMEŠTANJE BENZINSKE STANICE U PROSTOR ................................................. 29
5.8.2.4.1 Opšti uslovi i kriterijumi ................................................................................................ 29
5.8.2.4.2 Izbor lokacije benzinske stanice .................................................................................. 29
5.8.2.5 OPŠTA USMERENJA ZA UREĐENJE BENZINSKE STANICE ................................ 30
5.8.2.6 VRSTE BENZINSKIH STANICA PREMA VELIČINI I NAČINU PRISTUPA VOZILA.. 30
5.8.2.6.1 Podela po veličini ......................................................................................................... 30
5.8.2.6.2 Podela prema načinu pristupa ..................................................................................... 30
5.8.2.7 SAOBRAĆAJNE POVRŠINE BENZINSKIH STANICA .............................................. 32
5.8.2.7.1 Saobraćajne površine za priključivanje na glavnu saobraćajnicu / odvajanje sa
glavne saobraćajnice ................................................................................................... 32
5.8.2.7.2 Saobraćajne površine na užem području benzinske stanice....................................... 32
5.8.2.8 PRATEĆE DELATNOSTI NA BENZINSKIM STANICAMA ......................................... 37
5.8.2.9 POSEBNE ODREDBE ZA PLANIRANJE BENZINSKIH STANICA ............................ 37
5.8.2.9.1 Udaljenost od glavne saobraćajnice ............................................................................ 37
5.8.2.9.2 Priključak na javni put .................................................................................................. 37
5.8.2.9.3 Projektno-tehničko oblikovanje elemenata benzinske stanice .................................... 44
5.8.2.9.4 Parking prostori u sklopu benzinskih stanica............................................................... 45
5.8.2.9.5 Saobraćajna signalizacija na području benzinske stanice........................................... 45
5.8.3 GRANIČNI PRELAZI................................................................................................... 46
JP Putevi Srbije i
5.8.1 ODMORIŠTA I USLUŽNI OBJEKTI Državni put je javni put koji saobraćajno
povezuje teritoriju države sa mrežom
evropskih puteva, teritoriju države sa
5.8.1.1 Uvodni deo teritorijom susednih država, celokupnu
teritoriju države, kao i privredno značajna
Ovaj priručnik određuje usmerenja za naselja na teritoriji države, područje dva ili
projektno tehničko oblikovanje pratećih više okruga i njegov deo koji prolazi kroz
objekata uz javne puteve u Republici Srbiji. naselja u slučaju kada nije izgrađena
obilaznica.
Tehnički priručnik obuhvataju uputstva za Opštinski put je javni put koji saobraćajno
vrstu objekata i osnove za njihovo povezuje teritoriju opštine, odnosno grada,
projektovanje. Priručnik određuje i uputstva kao i teritoriju opštine, odnosno grada sa
za planiranje mreže pratećih objekata, mrežom državnih puteva;
kriterijume za određivanje i planiranje Nekategorisani put je saobraćajna površina
mikrolokacija i idejne programske osnove koja je dostupna većem broju korisnika, a
tipova pratećih objekata. koju nadležan organ odredi kao
nekategorisani put i koja je upisana u registru
Priručnik obrađuje različite tipove pratećih nepokretnosti kao nekategorisani put;
objekata, osim servisa za gorivo, koje Saobraćajna površina je posebno uređena
određuje posebni priručnik. površina za odvijanje svih vrsta saobraćaja ili
mirovanje vozila. Saobraćajna površina van
U ovom priručniku upotrebljeni so stručni puteva obuhvata: odmorišta, autobuska
termini imaju sledeće značenje: stajališta i okretnice, servise za gorivo,
prostore za kontrolu saobraćaja itd.;
Ukrštaj je mesto gde se u nivou ili van nivoa Uređivanje saobraćaja (način upravljanja
ukršta put sa drugim putem ili drugim saobraćajem) je način odvijanja saobraćaja
infrastrukturnim objektom kao što je koji za put ili njegov deo, za naselje ili njegov
železnica, vodni tok, žičara i slično; deo odredi organ za upravljanje puteva.
Raskrsnica je svako spajanje tri ili više Uređivanje saobraćaja obuhvata određivanje
javnih puteva; prioritetnih pravaca, te sistem i način
Površinska raskrsnica je mesto spajanja uređivanja saobraćaja, ograničavanje
puteva izvedeno u jednom nivou. upotrebe puteva ili njegovih delova u odnosu
Denivelisana raskrsnica je mesto spajanja na vrstu saobraćaja, ograničavanje brzine i
puteva izvedeno u dva ili više nivoa; određivanje mera za umirivanje saobraćaja,
Područje površinske raskrsnice je uređivanje u slučaju zastoja, određivanje
područje određeno granicama unutar kojih se područja ograničenog saobraćaja,
menjaju elementi i dimenzije poprečnog određivanje područja sa ograničenjem brzine,
profila javnog puta (glavnog saobraćajnog kao i površina za pešake, određivanje drugih
pravca) ili unutar kojih se menjaju oznake na obaveza učesnika u saobraćaju na putu.
kolovozu na glavnom saobraćajnom pravcu. Uređivanje saobraćaja je označeno
Čine ga kraci raskrsnice i područje propisanom saobraćajnom signalizacijom;
neposrednog spajanja dva ili više puteva. Razdelna traka je deo puta koji fizički
Priključna tačka predstavlja spoj javnog razdvaja vozne trake i površine na kojima je
puta i površina sa kojih se vozila neposredno saobraćaj zabranjen;
uključuju u saobraćaj ili isključuju iz Manipulativne trake su saobraćajne trake
saobraćaja na javnom putu. Deo je javnog za usmeravanje i prestrojavanje saobraćajnih
puta preko kojeg se javni put iste ili niže tokova na raskrsnici;
kategorije, nekategorisani put, odnosno prilaz Zona preglednosti je površina uz putni
objektu ili zemljištu povezuje na taj put. pojas, određena trouglom preglednosti i
Priključna tačka je sastavni deo puta i preglednom bermom, čija je upotreba
obuhvata područje od ivice putnog pojasa ograničena.
koji iznosi 2,0m od spoljašnje ivice konačne Trougao preglednosti predstavlja zemljište
tačke poprečnog profila trupa puta sa uz put, čija upotreba je ograničena zbog
elementima za odvodnjavanje puta i kosinom obezbeđivanja propisane preglednosti na
putnog nasipa ili zaštitnom ogradom duž površinskim ukrštanjima puteva ili
trupa puta; površinskog ukrštaja puta sa železničkom
Autoput je državni put namenjen isključivo prugom;
saobraćaju motornih vozila, sa fizički Saobraćajna traka je označen ili neoznačen
razdvojenim kolovozima, denivelisanim uzdužni deo puta, dovoljno širok za
raskrsnicama, sa kontrolisanim priključcima, nesmetano kretanje vozila u jednoj koloni;
koji ima najmanje dve kolovozne trake i traku
za isključenje u svakom smeru;
JP Putevi Srbije 1
Servisne saobraćajne površine Priručnik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
Kolovozna traka je put ili njegov uzdužni − snabdevanje rezervnim delovima i

deo koji je namenjen kretanju vozila u proizvodima namenjenim za održavanje i
jednom smeru, a čine ga jedna ili više negu vozila,
saobraćajnih traka; − servisne usluge u slučaju kvara na
Ulazni radijus je radijus prvog kružnog luka vozilu.
desnog ivičnjaka kolovoza na ulazu u
raskrsnicu. Snabdevanje gorivom, rezervnim delovima i
Izlazni radijus je radijus poslednjeg kružnog proizvodima namenjenim za održavanje,
luka desnog ivičnjaka puta na izlazu iz opremu i negu vozila obavljaju servisi za
raskrsnice. gorivo. Servis za gorivo je servisno trgovački
Pokriveno područje je područje koje objekat pored puta sa parkingom, gde se
zauzimaju vozila svojim dimenzijama u pored goriva za motorna vozila mogu na
saobraćajnom manevru (skretanja desno ili najbrži, jednostavan i bezbedan način dobiti
levo, vožnja napred i nazad) rezervni delovi i proizvodi za motorna vozila,
vozače i putnike. Servisi za gorivo na
Izrazi upotrebljeni u ovoj smernici, a čije pratećim objektima višeg ranga uz autoput
značenje nije određeno u prethodnom nude i usluge servisiranja vozila.
pasusu, imaju značenje kao što ih određuju
propisi koji uređuju javne puteve, uslove, koje 5.8.1.2.2 Snabdevanje vozača i putnika
sa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju
da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi U toku vožnje imaju učesnici u saobraćaju na
javnog puta i bezbednost u saobraćaju na autoputevima određene potrebe, koje mogu
putevima, te propisi iz područja uređenja da zadovolje na pratećim objektima uz
prostora, građenja objekata, građevinskih autoput:
proizvoda i obavljanja geodetske delatnosti. − predah i odmor,
− sanitarne potrebe,
− rekreacija i igra,
5.8.1.2 Vrsta pratečih objekta po nameni − ponuda pića i hrane,
− kupovina prehrambenih i drugih
Ovaj priručnik obrađuje prateće objekte koji proizvoda za nastavak putovanja,
su namenjeni za snabdevanje vozila, vozača − prenoćište,
i putnika na autoputevima, te se nalaze − saobraćajne, turističke i opšte
uzduž autoputa, u trupu puta. Objekti i informacije,
delatnosti koji se odnose na održavanje
− bankarske i poštanske usluge,
autoputeva i saobraćajnu bezbednost
− zdravstvene usluge.
(stanice za putarinu, baze održavanja,
policijske stanice, stanice prve pomoći) nisu
Primarne potrebe, kao što su predah, odmor i
predmet ove smernice, iako predstavljaju
sanitarne potrebe, moguće je zadovoljiti bez
važan deo servisnih usluga na autoputevima.
posebne ponude na odmorištima sa
Ovaj priručnik ne obrađuje ni prateće objekte
parkingom, sanitarijama, tekućom vodom,
u zoni uticaja autoputa i njihovim priključnim
korpama za otpatke i odgovarajućom
putevima.
opremom (klupe, stolovi, staze za šetnju) i
zaštitom od buke na delu koji je namenjen
Prateći objekti koji se obrađuju u ovoj
odmoru. Preporučeno odstojanje između
smernici, funkcionalno su namenjeni za:
odmorišta je 10-15 km, ako to omogućavaju
− snabdevanje vozila u saobraćaju na
prostorni i saobraćajno tehnički kriterijumi za
autoputevima;
određivanje lokacija. Preporučuje se lokacija
− snabdevanje vozača i putnika na sa zanimljivom okolinom i pogledom.
autoputevima.
Potrebe za osveženjem – pićem i
Prateći objekti koji se obrađuju u ovoj jednostavnijom hranom, kao i kupovinom
smernici locirani su uz autoputeve ili puteve osnovnih potrepština - dolaze sa umorom i
rezervisane za saobraćaj motornih vozila, a zadovoljavaju se na pratećim objektima koji
mogu biti locirani i uz druge javne puteve su raspoređeni na odstojanjima između 25 i
viših kategorija. 30 km i obično se nalaze uz parking mesta
za putnička vozila, autobuse i teretna vozila
5.8.1.2.1 Snabdevanje vozila
(osim u slučaju posebnih režima prevoza) i
Snabdevanje vozila uključuje: kombinuju se sa servisima za gorivo, bifeima
− snabdevanje gorivom, (snek bar) i manjom prodavnicom sa
ponudom zapakovane hrane, pića, turističkih
2 JP Putevi Srbije
suvenira i osnovnih rezervnih delova za

automobile. Na graničnim prelazima se obično planira
turistički centar za snabdevanje. Takav
Viši nivo snabdevanja nude prateći objekti uz centar, po pravilima, pripada pratećem
autoput, koji imaju pored parkiranja i objektu Tip 1 - parkiralište, u odnosu na nivo
snabdevanja gorivom i restoran sa usluga. Detaljnija ponuda tipova pratećih
zatvorenim prostorom i terasom, koji nudi objekata prikazana je u tabeli 1.
raznovrsnu toplu hranu, po mogućnosti i
takvu, koja je u kulinarskom smislu značajna Cilj planiranja pratećih objekata je
za pokrajinu u kojoj se objekat nalazi. obezbeđivanje kvalitetne opreme i ponude,
Ponuda na takvim pratećim objektima je zato mora minimalan stepen komunalne
dopunjena površinama za rekreaciju i igru. opreme, i na pratećem objektu najnižeg
Smešteni su na područjima sa zanimljivom ranga (sezonsko otvoreno odmorište),
pokrajinom, ukoliko je moguće, uz vodene sadržati sledeće: vodu za piće, sanitarne
površine. Preporučeno odstojanje do tog tipa prostorije, lokalnu napravu za pročišćavanje
pratećeg objekta je 50-60 kilometara. otpadne vode, korpe za otpatke, javnu
rasvetu i interni telefon, panoe s turističkim
(5) Najviši nivo usluge obezbeđuju prateći informacijama i manju uređenu površinu za
objekti sa mogućnošću prenoćišta u motelu. odmor. Na svim ostalim tipovima pratećih
Prateći objekat i površine najvišeg nivoa objekata, komunalna opremljenost se
imaju i turističko-informativni centar i veću dopunjuje, što je i prikazano u tabeli 2.
trgovačku ponudu koja izražava ponudu
lokalne robe. Preporučeno odstojanje do tog Zbog racionalnosti poslovanja i uslova
tipa pratećih objekata je od 80 do 100 pojedinačnih lokacija, prateći objekti tipa 1 i
kilometara, po mogućnosti na delovima tipa 2 (parkiralište i odmorište) se na
autoputa koji prolazi kroz veća urbana pojedinačnim lokacijama nalaze sa obe
područja. strane autoputa (obostrani prateći objekat),
paralelno jedan sa drugim ili smaknuto. Pri
5.8.1.2.3 Turističko-informativna uloga pratećim objektima višeg ranga, moguće je
pratećih objekata izvođenje jednostranog, obostranog ili
kombinovanog pratećeg objekta.
Lokacije pratećih objekata uz autoput za
snabdevanje vozila i tranzitnih, te drugih Odstojanje između pojedinačnih vrsta
vozača i putnika, smeštaju se na pejzažno i pratećih objekata zavisi od funkcije i
opšte zanimljiva područja, između ostalog, poslovnih činilaca; Prateći objekti višeg ranga
zbog promovisanja turističke ponude. Prateći se raspoređuju centralno, po mogućnosti u
objekti moraju se nalaziti neposredno uz blizini većih gradskih središta. U odnosu na
autoput i u turističko-informativnom i to, da se neke potrebe koje zadovoljavaju
animacionom smislu koriste se za: prateći objekti javljaju češće nego druge, sa
− pružanje informacija o državi kao povećanjem nivoa usluga povećava se i
turističkoj destinaciji, odstojanje između tih tipova pratećih
− pružanje informacija o turističkoj ponudi u objekata u odnosu na ostale tipove sa nižim
regionu i nivoom usluge.
− promovisanje obližnjih turističkih lokacija.
Poseban kriterijum pri izboru odgovarajuće

lokacije za prateće objekte je mogućnost
povezivanja sa turističko zanimljivim
programima i područjima u okolini.
5.8.1.2.4 Tipovi pratećih objekata
Prateće objekte uz autoput, namenjene

snabdevanju vozila i učesnika u saobraćaju
(vozača i putnika), u odnosu na funkciju i
obim ponude usluga, te u odnosu na
očekivani obim saobraćaja, delimo na tri
osnovna tipa:
Tip 1 parkiralište
Tip 2 odmorište
Tip 3 uslužni centar
JP Putevi Srbije 3
Tabela 1: Pregled detaljnije ponude pratećih objekata uz autoput
TIP / VRSTA PPP PPT WC TI BIFE G VT RE MO PR

1.0 Parkiralište
1.1 Parkiralište
1.2 Parkiralište
2.1 Odmorište
2.2 Odmorište
3 Uslužni centar
4 Pogranični centar za

snabdevanje
Napomena: - značenje oznaka u tabeli:

PPP Parking prostori za putnička vozila
PPT Parking prostori za teretna vozila
WC Sanitarije
TI Turističke informacije
BIFE Bife
G Servis za gorivo
VT Višenamenska trgovačka ponuda (može biti u sklopu servisa za gorivo)
RE Restoran
MO Prenoćište (motel, apartmani)
PR Prostor za predah i aktivni odmor (rekreacija, igra)
Tabela 2: Komunalna opremljenost zemljišta pratećih objekata uz autoput
TIP VRSTA LOKACIJA KOMUNALNA INFRASTRUKTURA

Sanitarije (lokalno čišćenje), korpe za otpatke, el.
1.0 Parkiralište obostrano
struja
Minimalna opremljenost: pijaća voda, sanitarije,
lokalna naprava za prečišćavanje otpadnih voda,
korpe za otpatke, el. struja, javna rasveta, telefon,
informativna tabla
Minimalna opremljenost: isto kao Tip 1.1, dodatno –
grejanje prostorija
Minimalna opremljenost: isto kao Tip 1.2, dodatno –
2.1 Odmorište obostrano obezbeđivanje zaštite od požara, posredovanje
turističkih informacija
Minimalna opremljenost: isto kao Tip 2.1, po
mogućnosti ponuda autogasa, lokalna naprava za
jednostrano i
2.2 Odmorište pročišćavanje otpadne vode ili priključak na lokalnu
obostrano
kanalizacionu mrežu, turističko informativni centar
(regionalne informacije)
Minimalna opremljenost: isto kao Tip2.2, turističko
3 Uslužni centar obostrano
informativni centar
Pogranični centar Komunalna opremljenost usklađena je sa tipom
4 obostrano
za snabdevanje pograničnog pratećeg objekta
Napomena: Odluka o jednostranom, obostranom ili kombinovanom pozicioniranju centra za

snabdevanje višeg ranga (stanica za snabdevanje, centar za snabdevanje) uz autoput, usvaja se
na osnovu mikrolokacije.
4 JP Putevi Srbije
Odstojanja između pojedinačnih tipova njegov identitet i raznovrsnost, te druge

pratećih objekata zavisi, pre svega, od osobenosti prostora kroz koji prolazi autoput,
zadatih ciljeva koje želimo ostvariti pratećim učestalost pratećih objekata uz autoput je
objektom. veća. U tabeli 3 su prikazana okvirna
odstojanja između pojedinačnih tipova
Ako je cilj pratećeg objekta uz autoput pratećih objekat
promocija države ili pojedinačnog regiona,
Tabela 3: Komunalna opremljenost zemljišta pratećih objekata uz autoput
TIP VRSTA MEĐUSOBNO ODSTOJANJE u km
1 Parkiralište 20 – 40
2 Odmorište 40 - 80
3 Uslužni centar 80 - 100
5.8.1.2.4.1. Tip 1 – Parkiralište mikrolokacije odmorišta, preporučuje se

mogućnost uređenja područja za rekreaciju
Parkiralište je najjednostavniji tip pratećih izvan nivoa površina za parkiranje.
objekata uz autoput namenjen odmoru.
Pored površina za saobraćaj u kretanju, Ukoliko prostorni uslovi i kriterijumi za izbor
obuhvata i površine za parkiranje i površine lokacije to omogućavaju, parkirališta se
za odmor – rekreativne površine (staze za smeštaju na odstojanjima od 20 do 40
šetnju, dečje igralište i piknik prostor sa kilometara. Okvirna potrebna površina za
hladovinom, stolove sa klupama i uređene parkirališta je 2 do 3 hektara, u zavisnosti od
zelene površine). Svako odmorište ima broja parking mesta i lokacije eventualnog
informativni pano na kojem su naznačene ugostiteljskog objekta.
lokalne turističke znamenitosti i zanimljivosti,
te druge informacije. Parkirališta se dele na tri podtipa:
Minimalna komunalna infrastruktura Parkiralište tip 1.0 je postojeće parkiralište

obuhvata uređene i održavane sanitarije sa sezonskog tipa. To su postojeća parkiralište
tekućom vodom, lokalno pročišćavanje namenjena putničkom saobraćaju. Po
otpadnih voda, vodu za piće, korpe za površini su najmanja. Parking mesta se
otpatke, el. struju, javnu rasvetu i interni nalaze sa obe strane pristupnog puta. Na
telefon. parkiralište se nalaze sanitarije, korpe za
otpatke, na nekima i bife koji je otvoren samo
Parkirališta su pozicionirana obostrano. preko sezone.
Važan kriterijum pri izboru lokacije je
turistička atraktivnost lokacije – vidik na Parkiralište tip 1.1 je parkiralište sezonskog
karakterističnu pokrajinu ili turističku tačku tipa bez ugostiteljske ponude. Namenjeno je
Preporučljiva je zaštita od buke. Na važnim samo putničkom saobraćaju. Zimi je
turističko atraktivnim lokacijama, preporučuje zatvoreno (ulaz na odmorište je zatvoren), jer
se postavljanje ugostiteljskog objekta (bifea). nije moguća upotreba sanitarija. Sanitarije i
okolinu održava služba za održavanje
Spoljašnje uređenje parkirališta obuhvata i autoputa.
uređenje rekreativnih površina i dečjeg
igrališta, za koje se koriste posebne smernice Parkiralište tipa 1.1 je prikazano na slici 1.
za uređivanje. U odnosu na prostorne uslove
JP Putevi Srbije 5
Slika 1: Prateći objekat Tip 1.1 – Parkiralište
Parkiralište tip 1.2 je parkiralište sa preporučuje se raspisivanje koncesije za

ponudom tokom cele godine, te uključuje i obavljanje ugostiteljskih usluga za više
manji ugostiteljski objekat – bife. Odmorište godina. Radno vreme ugostiteljskog objekta
je otvoreno preko cele godine, a uslovu su je od 6.00 do 23.00 č.
uređene sanitarije na način koji sprečava
smrzavanje zimi. Za obezbeđivanje kvaliteta Parkiralište tipa 1.1 je prikazano na slici 2
ponude i uređenosti sanitarija i okoline,
Slika 2: Prateći objekat Tip 1.2 – Parkiralište
Prateći objekat odmorište tip 2.1 obuhvata,

5.8.1.2.4.2. Tip 2 – Odmorište pored površina za saobraćaj u kretanju,
površine za parkiranje (putničkih vozila,
Odmorište je tip pratećih objekata uz autoput putničkih vozila sa prikolico, autobusa i
namenjen odmoru te snabdevanju gorivom. teretnih vozila sa ili bez prikolice), te površine
Odmorišta se dele na dva podtipa: za odmor i rekreaciju (aktivni odmor), i
površine za servis za gorivo. Od objekata za
snabdevanje ima benzinsku pumpu, koja
6 JP Putevi Srbije
obično sadrži manju prodavnicu i bife, te telefon, sakupljanje i odvođenje smeća,

odgovarajuće sanitarne prostore (WC, tuš za obezbeđivanje zaštite od požara i zaštita
vozače teretnih vozila). Ovaj tip pratećeg životne sredine.
objekta nudi pružanje turističkih informacija o
ponudi lokalnih i regionalnih turističkih Odstojanje između odmorište tip 2.1 je 40-80
zanimljivosti. kilometara, ako to dopuštaju prostorni uslovi i
drugi kriterijumi za pozicioniranje pratećih
Iz aspekta prepoznatljivosti, redosled usluga objekata. Okvirna potrebna površina
je: parkiranje i odmor, snabdevanje gorivom, zemljišta je do 5 hektara. Odmorište se, po
sa pratećim delatnostima snabdevanja i pravilu, smeštaju obostrano.
usluga. Saobraćajni režim se zasniva na
principima jednosmernog nekonfliktnog i Prateći objekat tip 2.1 – odmorište radi preko
preglednog vođenja. cele godine, a snabdevanje gorivom, pristup
sanitarijama i ugostiteljska ponuda
Minimalna komunalna infrastruktura omogućeni su 24.00 č.
obuhvata vodovod, lokalno prečišćavanje
otpadnih voda ili priključak na kanalizacionu Odmorište tipa 2.1 sa benzinskom stanicom
mrežu, ako postoji mogućnost, snabdevanje je prikazano na slici 3.
električnom energijom, javnu rasvetu,
Slika 3: Prateći objekat Tip 2.1 – Odmorište
Prateći odmorište tip 2.2 - stanicu za područje stanice za snabdevanje do izlaza iz

snabdevanje čine: ugostiteljski objekat sa područja, u fazi kretanja i mirovanja
restoranom, bife, višenamenska prodavnica, vozila.Minimalna komunalna infrastruktura
servis za gorivo, površine za parkiranje za obuhvata vodovod, lokalno prečišćavanje
putnički i teretni saobraćaj, te prostor za otpadnih voda ili priključak na kanalizacionu
odmor sa rekreativnim površinama i mrežu, ako postoji mogućnost, snabdevanje
površinama za igru. Ovaj tip pratećeg objekta električnom energijom, javnu rasvetu, telefon,
nudi pružanje turističkih informacija o ponudi sakupljanje i odvođenje smeća,
lokalnih i regionalnih turističkih zanimljivosti, obezbeđivanje zaštite od požara i zaštita
kao i široj turističkoj ponudi. životne sredine. Preporučuje se i
snabdevanje autogasom.
Iz aspekta prepoznatljivosti, redosled usluga
je: snabdevanje gorivom, sa pratećim Odstojanje između odmorište tip 2.2 je 40-80
delatnostima snabdevanja i usluga, kilometara, ako to dopuštaju prostorni uslovi i
parkiranje, ugostiteljske usluge, te odmor i drugi kriterijumi za pozicioniranje pratećih
rekreacija. objekata. Okvirna potrebna površina
zemljišta je do 7 hektara. Servisi za gorivo
Saobraćajni režim se zasniva na principima se, po pravilu, smeštaju obostrano.
jednosmernog nekonfliktnog i preglednog
vođenja, te obezbeđuje odvojen saobraćaj
putničkih i teretnih vozila od ulaza na
JP Putevi Srbije 7
Prateći objekat Tip 2.2 odmorište radi preko Odmorište tip 2.2 je prikazana na slici 4.
cele godine, a snabdevanje je na
raspolaganju 24.00 časova.
Slika 4: Prateći objekat Tip 2.2 - Odmorište
5.8.1.2.4.3. Tip 3 – Uslužni centar vođenja, te obezbeđuje odvojen saobraćaj

putničkih i teretnih vozila od ulaza na
Prateći objekat Tip 3 - Uslužni centar čine: područje centra za snabdevanje do izlaza iz
kapaciteti za prenoćište (motel, apartmani), područja, u fazi kretanja i mirovanja vozila.
ugostiteljski objekat sa restoranom, Za dodatnu ponudu (npr. trgovački centar),
višenamenska prodavnica, servis za gorivo, površine za parkiranje potrebno je posebno
servis za automobile, površine za parkiranje dimenzionisati.
za putnički i teretni saobraćaj i prostor za
odmor sa rekreativnim površinama i Minimalna komunalna infrastruktura
površinama za igru. Ovaj tip pratećeg objekta obuhvata vodovod, lokalno prečišćavanje
nudi pružanje turističkih informacija o ponudi otpadnih voda ili priključak na kanalizacionu
lokalnih i regionalnih turističkih zanimljivosti, mrežu, ako postoji mogućnost, snabdevanje
kao i široj turističkoj ponudi. energijom (električnom energijom, javnom
rasvetom, gasom, grejanjem), telefon,
Kapacitete za prenoćište, restoran i trgovački sakupljanje i odnošenje smeća,
centar ima smisla postaviti samo obezbeđivanje zaštite od požara i zaštita
jednostrano, i preko nadvožnjaka ili životne sredine. Preporučuje se i
nadzemnog prolaza povezati sa drugom snabdevanje autogasom.
stranom autoputa. Servis za gorivo sa
površinama za parkiranje i prostorom za Uslužni centri za snabdevanje uz autoput, po
odmor, rekreativnim površinama i pravilu su prostorno pozicionirani u blizini
površinama za igru, gradi se obostrano. većih gradskih (regionalnih) središta, pored
kojih prolazi autoput. Odstojanje između
Iz aspekta prepoznatljivosti, redosled usluga centara za snabdevanje je 80-100
je: snabdevanje gorivom, sa pratećim kilometara, ako to dopuštaju prostorni uslovi i
delatnostima snabdevanja i usluga, drugi kriterijumi za pozicioniranje pratećih
parkiranje, ugostiteljske usluge i snabdevanje objekata.
hranom – restoran, prodavnica, odmor i
rekreacija, te prenoćište. Sastavni deo su Prateći objekat Tip 3 – uslužni centar radi
uređeni i održavani sanitarni prostori (sa preko cele godine, a snabdevanje je na
tuševima za invalide, prostorijama za negu raspolaganju 24.00 časova.
dece, za potrebe vozača).
Uslužni centar Tip 3 je prikazan na slici 5.
Saobraćajni režim se zasniva na principima
jednosmernog nekonfliktnog i preglednog
8 JP Putevi Srbije
Slika 5: Prateći objekat Tip 3 – Uslužni centa
5.8.1.2.4.4. Tip 4 – Pogranični centar za

snabdevanje 5.8.1.2.5 Kriterijumi za planiranje i
projektovanje pratećih objekata
Pogranični centri za snabdevanje i turistički
centri obrađuju se kao poseban tip. Obično Za određivanje plana mreže tipova pratećih
su u prostoru smešteni između 500m i 1km objekata uz autoputeve i njihovo prostorno
od međunarodnog graničnog prelaza. pozicioniranje, potrebno je uzeti u obzir više
Infrastruktura pograničnog turističkog centra i sadržinskih sklopova kriterijuma, i to:
centra za snabdevanje zavisi od
infrastrukture postojećih pratećih objekata uz − saobraćajno-tehničke kriterijume
autoput sa obe strane državne granice. − prostorne kriterijume
− urbanističke i arhitektonske kriterijume
Na lokacijama gde pogranični prateći objekti − turističke kriterijume
još nisu izgrađeni, gradi se prateći objekat tip − kriterijume komunalne opremljenosti
2 - odmorište, na odstojanju od 500m do 1km
od graničnog prelaza. Prateći objekti uz Kriterijume detaljnije određujemo u daljem
autoput višeg nivoa - Tip 3 ili Tip 4 - tekstu.
pozicioniraju se slobodno na odstojanju od
10 do 15 kilometara od državne granice. 5.8.1.2.5.1. Saobraćajno-tehnički uslovi
Pored saobraćajnih površina za saobraćaj u Usklađenost sa saobraćajno-tehničkim

kretanju, obuhvataju površine za parkiranje, uslovima je veoma važna pri planiranju
manji ugostiteljski objekat - bife i mreže tipova pratećih objekata uz autoput.
višenamensku prodavnicu koja u svojoj Cilj je obezbediti sledeće:
ponudi ima karakteristične nacionalne,
regionalne i lokalne turističke proizvode. − opštu saobraćajnu tehničku bezbednost
na području pratećih objekata i njihovih
Značajan element predstavlja pružanje ulaza i izlaza
turističkih informacija o lokalnoj, regionalnoj i − bezbedno snabdevanje vozila u području
široj turističkoj ponudi, te menjačnica. Prateći pratećih objekata,
objekat Tip 1 – odmorišta, koji predstavlja − bezbedno snabdevanje i boravak vozača i
pogranični centar za snabdevanje i turistički putnika na području pratećih objekata,
centar, mora imati sanitarije i prostor za − izdvajanje (odnosno rasterećivanje)
odmor. Lokacija mora ispunjavati uslov saobraćaja u izuzetnim slučajevima.
minimalne opremljenosti komunalnom
infrastrukturom Saobraćajnu bezbednost određuju opšta
saobraćajna bezbednost, koja je uslovljena
JP Putevi Srbije 9
psihofizičkim sposobnostima učesnika u se na lokacijama različitih tipova pratećih

saobraćaju (vozača i putnika) i u vezi je objekata, često na odmorištima.
naročito sa umorom, te saobraćajna
bezbednost pri funkcionisanju pratećih Saobraćajna bezbednost pri funkcionisanju
objekata uz autoput. pratećih objekata na koju utiču, pre svega:
− odstojanje ulaza i izlaza pratećih objekata
Opšta saobraćajna bezbednost – na koju sa autoputa, koje iznosi na ravnom terenu
utiču psihofizičke sposobnosti, koje se od 2 do 4 kilometra od čvorišta autoputa,
manifestuju umorom, smanjenom što je uslovljeno i postavljanjem
koncentracijom vozača i putnika. saobraćajne signalizacije i vedutom na
− dužina pređenog puta – istraživanja i prateći objekat, a na razgibanom terenu
iskustvo potvrđuju, da trajanje vožnje bez do 2 kilometra. Minimalno odstojanje
stajanja pri prosečnom vozaču iznosi u pratećih objekata od izlaza i ulaza na
proseku 2 časa. Prosečna brzina autoput je približno 1 kilometar. Vertikalna
putovanja na autoputu za sva vozila iznosi signalizacija (predsignalizacija) postavlja
80-100km/h. To znači da rastojanje bez se na odstojanju najmanje 1 kilometar.
stajanja iznosi između 160 i 200 Prikladno je, da se lokacije pratećih
kilometara. objekata sa obe strane puta izvedu tako,
− zahtevnost i kvalitet odseka autoputa da u vidnom polju najpre zagledamo
utiču na umor vozača i putnika, naročito objekat u smeru vožnje, a zatim i objekat
odseci po razgibanom terenu sa strmim i sa druge strane puta,
dugim usponima i nizbrdicama, odseci sa − rastojanje od ivice autoputa – prosečno
čestim tunelima. rastojanje od ivice autoputa iznosi
− zastoji u saobraćaju, među koje se približno 20m (zeleni tampon, zaštita od
ubrajaju: zastoji pri prelasku državne buke), a najmanje 7m (saobraćajno-
granice, zastoji zbog vanrednih tehnički kriterijum).
vremenskih prilika i zastoji zbog − drugi kriterijumi koje uzimamo u obzir pri
saobraćajnih nezgoda. Zbog njihovog određivanju lokacija su: preglednost na
smanjivanja pri prelasku državne granice, području pratećeg objekta i na autoputu
na udaljenosti približno 1km od državne (parkirana vozila i objekti na pratećim
granice, smešta se prateći objekat tipa 1.2 objektima ne smanjuju zonu preglednosti),
– parkiralište gde je, uz standardnu vizuelna uočljivost, da vozač nije
opremu, ponuda dopunjena opterećen drugim radnjama (npr. u
višenamenskom prodavnicom i turističkim području isključenja/uključenja na
informacijama. Zbog rasterećenja zastoja autoput), da se ulaz na prateći objekat
u saobraćaju usled nepovoljnih izvede na delu autputa sa odgovarajućom
vremenskih uslova, predviđeni su prateći preglednošću i odgovarajućim tehničkim
objekti tipa 2.1 ili 2.2 – odmorište, koji su izvođenjem puta; prateći objekti se, po
pozicionirani na područjima gde se u pravilu, prostorno ne smeštaju na
nepovoljnim vremenskim uslovima području minimalnih horizontalnih i
očekuju zastoji u saobraćaju. vertikalnih radijusa, te na uzdužnim
− navike i osobine učesnika u saobraćaju su padinama koje zahtevaju izgradnju trake
heterogene. Pri planiranju je potrebno za spora vozila. Objekti autoputa –
uzeti u obzir, pre svega, specifičnu razliku stanice za putarinu, isključenja,
između vozača teretnih vozila, vozača priključenja su, po pravilu, mesta koja
autobusa i vozača putničkih vozila. Vozači izključuju pozicioniranje pratećih objekata.
teretnih vozila i autobusa se, po pravilu,
zaustavljaju planski, na većim Snabdevanje vozila u saobraćaju vrši se na
razdaljinama na pratećim servisnim servisu za gorivo (gorivo, ulje, osnovni
površinama višeg nivoa snabdevanja rezervni delovi, informacije). Odstojanje
(gorivo, odmorište, prodavnica, restoran). između servisa za gorivo, u zavisnosti od
Potrebno je uzeti u obzir veće uticaje količine rezervnog goriva u putničkim
zagađenja tih vozila (emisija štetnih automobilima, iznosi 40-80 km. Servisiranje
materija, buka, potencijalna opasnost od motornih vozila i mogućnost dodatnog
izlivanja nafte, više prostora). Vozači snabdevanja vozila (npr. servis za pranje
putničkih vozila se odlučuju za utomobila) omogućavaju prateći objekti tipa 3
zaustavljanje, po pravilu, neplanski, u – uslužni centar.
zavisnosti od raspoloženja, doba dana,
namene zbog koje su na putu (poslovno, Rasterećenje saobraćaja u izuzetnim
odmori, putovanja, kupovine), te od slučajevima, pri čemu uzimamo u obzir:
socijalne kategorije putnika. Zaustavljaju
10 JP Putevi Srbije
− zastoje zbog nepovoljnih vremenskih objekata. To su: rekreacija, prirodni

uslova za odvijanje saobraćaja, kao što su spomenik, prirodni rezervat, kulturni
zimski uslovi (poledica, snežni smetovi), spomenik i drugačije definisana prirodna
magla i kritično zagađenje vazduha, jak ili kulturna područja;
vetar. Za rasterećenje su predviđeni − meteorološke pojave, karakteristične za
prateći objekti tipa 2 na lokacijama ispred to područje, potrebno je pri pozicioniranju
većih uspona i tunela, te vremensko pratećih objekata uz autoput uzeti u obzir,
nepovoljnih područja, što se konkretno a to su: količina i tip padavina, pre svega,
određuje planom zimske službe u sneg (ispoštovati program zimske službe),
dogovoru sa policijom i ministarstvom za vetar, temperaturna inverzija zbog pojave
unutrašnje poslove. magle i zagađenog vazduha;
− zastoji na graničnim prelazima. − ekološka primerenost lokacije, gde
utvrđujemo postojeći kvalitet pojedinačnih
5.8.1.2.5.2. Prostorni uslovi segmenata okruženja, pri čemu
vrednujemo ekološku primerenost lokacije
Određivanje prostornih kriterijuma je prvi iz aspekta osunčanja, provetrenosti,
korak u oblikovanju analitičkih modela za zaštite od buke (prirodna zaštita od buke),
utvrđivanje prikladnosti prostora za zagađenost odnosno kvalitet vazduha i
projektovanje mreže pratećih objekata uz kvalitet površinskih voda.
autoput. Prostorno korišćenje i funkcije
pratećih objekata određujemo u skladu sa Ranjivost prostora – radi se o proučavanju
saobraćajno-tehničkim i prostornim uticaja potencijalnog prostora oko puta za
kriterijumima. prateće objekte iz aspekta ranjivosti zaštite
okruženja odnosno zaštite prirode uopšte,
Atraktivnost prostora, koja je određena kao i njenih resursa. Obrađujemo sve
sklopom kriterijuma pomoću kojih definišemo sastavne činioce okruženja koji su zbog
određen prostor oko puta sa potencijalnim uticaja intervencije ranjivi.
osobinama za određenu namenu ili delatnost. − korišćenje prostora, uzimamo u obzir
To je vrednovanje prostora sa unapred zakonom zaštićena područja – izvore
određenim funkcijama ili programom pijaće vode, zaštićene šume
korišćenja, kao i prostora sa još − najbolja poljoprivredna zemljišta i druga.
nedefinisanim funkcijama i programima. Potrebno je naglasiti, da intervencije u tim
− prostorna ili pejzažna zanimljivost zemljištima nisu a priori neizvodljive.
znače kvalitete pokrajine (prirodne i Opravdanost intervencija je potrebno
kulturne) koji su definisani većim brojem dokazati u postupku vrednovanja (uslovi,
elemenata kojima određujemo prostornu usmerenja, zaštite, mere ublažavanja);
zanimljivost (ivice i granice, dominante i − delatnosti u prostoru - ovim definišemo
znamenja, područja, putevi i pravci, zakonom zaštićena područja za delatnosti
čvorišta). Veći broj elemenata zastupljenih i područja ograničene upotrebe. To su
u okruženju povećava njegovu vrednost i zaštićena područja ili objekti prirodnih
raznolikost (okruženje: prirodno i spomenika, zaštićena područja ili objekti
kulturno); kulturnih spomenika, potencijalna
− prostorno korišćenje, pomoću kojeg područja spomenika, vodoprivredni,
utvrđujemo postojeći kvalitet prostora, energetski i infrastrukturni objekti;
njegove karakteristike i prikladnost za − prostorna raznolikost – proučavamo
organizaciju predviđene namene ili slične karakteristike prostora kao kod
delatnosti Kriterijume sa kojima atraktivnosti prostora, ali sada iz aspekta
definišemo kvalitet prostora (okruženja) njihove zaštite. Intervencije u prostoru
uzimamo u obzir pri određivanju namene najviše degradiraju upravo kvalitete
prostora za pojedinačne tipove pratećih prirodnog okruženja, koji su istovremeno i
objekata. Tako je za najjednostavnije najzanimljiviji zbog svoje atraktivnosti.
parkiralište veoma atraktivan šumski
prostor ili područje sa pasivnom Funkcionalnost prostora – sa ovim
poljoprivrednom namenom (pašnjak) i sklopom kriterijuma proučavamo potencijalni
predstavlja visok stepen atraktivnosti. Za prostor sa ekonomskog i saobraćajno-
druge, više tipove pratećih objekata, tehničkog stanovišta, odnosno, u vezi sa
atraktivnost prostora je veća u slučaju mogućnošću pozicioniranja pratećih objekata
većeg broja kriterijuma; uopšte i vezi sa izabranim tipom objekta.
− aktivnosti u prostoru su atraktivnije za − topografija – proučavamo prostorne
organizaciju pratećih objekata uz puteve, kategorije kao što su: ravan, padina i
jer mogu da ožive predviđeni program tih njena ekspozicija (severna ili južna), brdo
JP Putevi Srbije 11
i sl. U zavisnosti od tipa objekta i do sada − dimenzije pratećih objekata uz autoput u

navedenih kriterijuma, zavisi da li osnovi, pri čemu se određuju okvirne
topografski kriterijumi utiču na dimenzije u osnovi, u okviru dozvoljene
prihvatljivost prostora; površine osnove i sa naglašenom
− veličina prostora – za pojedinačne karakterističnom podužnom osom
tipove pratećih objekata, potrebna su objekata,
zemljišta različite veličine. Kriterijum za − visinski gabariti pratećih objekata uz
pozicioniranje je minimalna veličina autoput, pri čemu se određuju usmerenja
površina zemljišta za pojedinačni tip za visine pratećih objekata uz autoput, pre
pratećeg objekta; svega za sledeće objekte: odmorište i
− položaj u odnosu na trasu autoputa - uslužni centar,
prateći objekti se uz autoput javljaju − najmanje moguće odstojanje od objekata i
paralelno ili poprečno, jednostrano ili naprava, pri čemu je potrebno uzeti u
obostrano, uz sam put ili udaljeni od puta. obzir propisana odstojanja od
Njihov položaj zavisi od tipa pratećeg saobraćajnih površina, energetskih
objekta, atraktivnosti i ranjivosti prostora, objekata i naprava,
a pre svega, od saobraćajno-tehničkih − organizacija saobraćaja – za svaki tip
kriterijuma i ekonomskog poslovanja. pratećeg objekta uzima se u obzir
Prateći objekti nižeg ranga (odmorište i organizacija saobraćaja i redosled
servis za gorivo) pozicioniraju se uz aktivnosti, usmerenje da se teretni
autoput obostrano, tj. dvostrano, a prateći saobraćaj usmerava tako, da se na ulazu
objekti višeg ranga (stanica za odvaja od ostalog saobraćaja,
snabdevanje, centar za snabdevanje) se − posebni uslovi mikrolokacije.
prema proceni i mogućnosti konkretne
lokacije mogu smestiti i jednostrano, ili 5.8.1.2.5.4. Turistički uslovi
kombinovano (zaštita prostora,
ekonomska opravdanost investicije); Autoputevi prolaze kroz ili pored turističko
− dostupnost iz zaleđa – radi se o zanimljivih područja ili središta. Zato je
kriterijumima u vezi sa servisiranjem oblikovanje posebne turističke ponude u
objekata uz put i njihovom sklopu pratećih objekata uz autoput jedan od
višenamenskom primenom (lokalno važnih ciljeva. Neke turističke lokacije postaju
stanovništvo). Kriterijumi su: uređen zbog izgradnje autoputa atraktivne i prikladne
prilaz, uređena trasa prilaza, topografija za turističku delatnost zbog pristupačnosti i
potencijalne trase prilaza. velikog stalnog priliva gostiju (sezonske
fluktuacije). Potrebno je obezbediti kvalitetnu
5.8.1.2.5.3. Prostorno-urbanistički i ponudu (znanje jezika, ljubazno osoblje,
arhitektonski uslovi visok higijenski standard, kvalitetno
snabdevanje, ugostiteljska i trgovačka
Sa prostorno-urbanističkog arhitektonskog ponuda…) tranzitnim gostima i kvalitetne
stanovišta predviđena je upotreba tzv. turističke informacije te animaciju gostima
urbanističko-arhitektonskog alata. Potrebno (turistima – putnicima),
je uzeti u obzir sledeće kriterijume:
− pristupačnost, Uz saobraćajno-tehničke, prostorne i
− raznolikost, arhitektonske kriterijume, pri izboru lokacije
− čitljivost, pratećih objekata potrebno je ispoštovati i
− prilagodljivost i kriterijume za turističku opredeljenost i
− vizuelna prihvatljivost. funkcije. Prema sledećim kriterijumima:
− atraktivnost lokacije – pri tom uzimamo
Globalna usmerenja za arhitektonske uslove u obzir atraktivnost lokacije iz aspekta
su: vizure putnika sa puta i atraktivnost
− analiza područja u odnosu na obim lokacije sa koje se širi pogled na turističko
aktivnosti odnosno funkciju pratećeg zanimljiva područja i dominante u
objekta, prostoru;
− projektantske smernice, pri čemu je − povezivanje sa turističkim područjima i
potrebno uzeti u obzir karakteristike lokacijama u zaleđu – lokacije centara za
tipologije arhitektonskih regiona i pejzaža, snabdevanje treba da budu u blizini
naglašene detalje lokalnih osobenosti, isključenja za pravce do turističko
građene linije, oblikovanje krovova, zanimljivih tačaka i područja. Sve tipove
materijala, autohtonu vegetaciju pri pratećih objekata uz autoput je potrebno
pejzažnom oblikovanju i slično. upotrebiti u turističko-informativne i
animacijske svrhe. Prateće objekte nižih
12 JP Putevi Srbije
kategorija (parkirališta) obavezno je 5.8.1.2.6 Priručnik za formiranje mreže

potrebno opremiti informacijama o
obližnjim turističkim lokacijama i ponudi. U metodološkom smislu se pri formiranju
Prateći objekte viših kategorija mreže pratećih objekata uz autoput uzima u
(odmorišta) moraju nuditi iscrpne obzir razmeštaj već postojećih i izgrađenih
informacije o obližnjim lokacijama i širem pratećih objekata, a kod pozicioniranja novih,
turističkom području. Uslužni centri potrebno je, pored mreže postojećih
moraju, pored navedenog, da pružaju i objekata, uzeti u obzir sledeće:
iscrpne detaljne informacije i ostale − kriterijume za određivanje lokacije za
turističke usluge; prateće objekte uz autoput,
− elemente regionalne arhitekture i − odstojanje između pojedinačnih tipova
kulturne baštine, te kompletnu sliku pratećih objekata na mreži autoputeva,
turističkih znamenitosti je potrebno uzeti u − evidentirati poznate potencijalne lokacije
obzir pri urbanističkim, arhitektonskim i pratećih objekata.
projektantskim osnovama pojedinačnih
tipova pratećih objekata; Pri planiranju mreže pratećih objekata uz
− socijalno-prostorni kriterijum – pri autoput, potrebno je uzeti u obzir naročito:
određivanju i izboru lokacija potrebno je − uslove isključenja, gde ubrajamo
ispoštovati poznate prostorne lokacije u kriterijume ranjivosti prostora i
državi i regionu (prostorne entitete); veze saobraćajno-tehničke kriterijume, koji se
sa različitim oblicima vodenih površina, odnose na horizontalne i vertikalne
naročito u delu namenjenom rekreativnim elemente autoputa i na objekte na
potrebama. autoputu;
− ekološka primerenost lokacije, pre − odlučujuće (priroritetne) kriterijume –
svega iz aspekta osunčanja, atraktivnost prostora, saobraćajno-
provetrenosti, zaštite od buke i tehničke kriterijume koji se odnose na
zagađenosti vazduha. saobraćajnu bezbednost i podatke o
saobraćajnim opterećenjima (broj vozila,
5.8.1.2.5.1 Uslovi javne privredne teretnih vozila, stranih vozila), turističke
infrastrukture kriterijume i kriterijume opremljenosti
komunalnom infrastrukturom.
(1) Komunalna opremljenost tipova pratećih
objekata uz autoput je značajan kriterijum 5.8.1.2.6.1 Priručnik za određivanje i
kvaliteta ponude uz autoput, pre svega planiranje mikrolokacija pratećih
− obezbeđivanje i održavanje visokog objekata
higijenskog standarda pratećih objekata,
− obezbeđivanje minimalne komunalne Pri određivanju lokacija pratećih objekata uz
opremljenosti koja obuhvata snabdevanje autoput i njihovom projektovanju, potrebno je
vodom, pijaćom vodom, strujom, javnom uzeti u obzir mrežu pratećih objekata na
rasvetom, telefon, odgovarajuće području cele države, pri čemu su već
pročišćavanje otpadnih voda i sakupljanje ispoštovani saobraćajno-tehnički, prostorni,
i odnošenje smeća. urbanistički, arhitektonski i turistički kriterijumi
i kriterijumi projektovanja i komunalnog
(2) Kriterijumi komunalne opremljenosti koji opremanja, te preporučena odstojanja
utiču na pozicioniranje objekata pratećih između pojedinačnih tipova pratećih
objekata uz autoput su: objekata.
− blizina mreže komunalne i energetske Traženje najprimerenije mikrolokacije za
infrastrukture (voda, vodovod, pozicioniranje pratećeg objekta, vrši se na
kanalizacija, naprava za pročišćavanje, el. lokalnom nivou, odnosno na nivou
struja, gas, telekomunikacione veze). urbanističkog plana. Određivanje lokacija za
− mogućnost priključka na komunalnu i nove prateće objekte vrši se u fazi pripreme
energetsku mrežu. stručnih podloga za urbanistički plan za
− obezbeđivanje minimalne komunalne pojedinačni odsek autoputa. Pri tom se za
opremljenosti. pojedinačni tip pratećeg objekta uzimaju u
− obezbeđivanje redovnog korišćenja i obzir svi kriterijumi za pozicioniranje pratećeg
održavanja saobraćajnih površina, objekta u prostor.
komunalnih i energetskih naprava,
instalacija i usluga. U odnosu na mikrolokaciju pratećeg objekta,
prostorni i arhitektonski kriterijumi
predstavljaju uslove za pozicioniranje
pratećeg objekta na pojedinačnu lokaciju,
JP Putevi Srbije 13
njihovo prilagođavanje prostornim činiocima i − prisustvo zaštićenih biljnih i životinjskih

za planiranje mera ublažavanja. Kao i na vrsta,
opštem, tako se i na detaljnom (mikro) planu − vrsta i način zaštite,
kriterijumi dele na kriterijume atraktivnosti i − stepen ugroženosti,
kriterijume ranjivosti prostora. − moguće mere za ublažavanje.
5.8.1.2.6.2 Atraktivnost prostora 5.8.1.2.7 Idejno-programski priručnik za
planiranje i projektovanje
Kriterijumi obuhvataju ocenu prostora sa više osnovnih tipova pratećih objekata
funkcija i programom primene u odnosu na uz autoput
njegove prostorne karakteristike i potencijale
za pojedinačnu vrstu primene. Kriterijumi su 5.8.1.2.7.1 Idejno-programski priručnik za
podeljeni na sklopove koji se odnose na planiranje
namenu, delatnosti i karakteristike prostora:
− namena prostora – vrsta i oblika namene Kod idejnih projekata pojedinačnih tipova
prostora te mogućnost prilagođavanja i pratećih objekata uz autoput, koji su predmet
udruživanja sa programom pojedinačnog ove studije, uzete su u obzir sledeća
tipa pratećeg objekta. Potrebno je uzeti u usmerenja:
obzir kriterijume (karakteristike i uslove) − tipovi pratećih objekata uz autoput su
pojedinačne namene (npr. šumske koncipirani tako, da se dopunjuju, što
površine, poljoprivredne površine, vodene znači da svaki sledeći tip dopunjuje
površine…). Različita namena prostora ponudu prethodnog tipa pratećeg objekta,
obogaćuje prostor (veća prostorna što omogućava faznu izgradnju,
raznolikost), udruživanje znači racionalnije − pri planiranju je potrebno, u cilju
korišćenje prostora. prepoznatljivosti, ispoštovati redosled
− delatnosti u prostoru – postojeće usluga: snabdevanje gorivom, parkiranje,
delatnosti ocenjujemo iz aspekta odmor-rekreacija, turističke informacije,
mogućeg povezivanja i udruživanja sa ugostiteljska ponuda, prenoćište,
delatnostima pojedinačnog tipa pratećeg − predviđa se odgovarajuće vidljivo
objekta. Različite delatnosti u prostori odvajanje od autoputa i zaštita od buke,
obogaćuju program pratećih objekata i − saobraćaj na pratećem objektu je
istovremeno povećavaju ekonomsku jednosmeran i usmeren kao na autoputu,
efikasnost (niži troškovi, viši prihodi). − razdvajanje teretnog i putničkog
Zanimljive su, pre svega, delatnosti u vezi saobraćaja se izvodi na ulazu u područje
sa rekreacijom, saobraćajem, pratećeg objekta,
komunalnom opremljenošću i zaštitom − saobraćaj za teretna vozila, autobuse i
životne sredine. putnička vozila je odvojen u fazi kretanja i
mirovanja bez ukrštanja pojedinačnih
5.8.1.2.6.3 Ranjivost prostora
vrsta saobraćaja,
Ovi kriterijumi se koriste kao osnova za − minimalna komunalna opremljenost
određivanje elemenata značajnih za zemljišta pratećih objekata obuhvata:
pozicioniranje i oblikovanje pratećih objekata snabdevanje vodom, sanitarije,
uz autoput iz aspekta zaštite životne sredine. − pročišćavanje otpadne vode, korpe za
U odnosu na zakonom zaštićena područja, otpatke, snabdevanje električnom
kriterijumi su sledeći: energijom, javnom rasvetom i telefon;
− područje potencijalne lokacije pratećeg − pri planiranju i projektovanju objekata,
objekta uz autoput je zaštićeno, uzima se u obzir tipologija arhitektonskih
− moguća je upotreba mera za ublažavanje, regiona kroz koje prolazi autoput;
za zaštitu vidljivih kvaliteta (pejzažnog − pri spoljašnjem uređenju površina pratećih
uređenja) objekata uzima se u obzir autohtona
− moguća je upotreba preventivnih mera za vegetacija i elementi pejzažnih obrazaca,
ublažavanje, za zaštitu životne sredine − svi tipovi pratećih objekata imaju i
(građevinske, inženjerske mere), turističko informativnu funkciju.
− ostale mere za ublažavanje (npr.
ograničena upotreba –samo preko Priručnik za prostorno projektovanje
dana...).
Uopšteno
U slučaju prisustva zaštićenih životinjskih i Upotreba prostora za uređenje pratećih
biljnih vrsta na području, kriterijumi su objekata uz autoput mora biti racionalna i ne
sledeći: sme ugrožavati okruženje. Pri planiranju i
14 JP Putevi Srbije
projektovanju područja pratećeg objekta,

potrebno je birati pristupne, prilagodljive,
raznolike, prepoznatljive i vizuelno prikladne
lokacije. Svi prostorni elementi pratećeg
objekta (saobraćajne površine, građene
površine, površine za komunalne objekte)
moraju u svim pogledima biti kvalitetni.
Programski elementi za pojedinačne tipove

pratećih objekata
Tip 1.1. parkiralište sa sezonskom

ponudom Slika 7: Prateći objekat Tip 1.2 – Parkiralište
− toalet (minimalno: dva ženska toaleta,

muški toalet + dva pisoara, toalet za Tip 2.1. Odmorište
invalide, pretprostori sa umivaonikom);
− prostor za odmor: uređena platforma − natkrivena platforma sa pumpama za
odnosno travnjak sa stolovima i klupama; gorivo;
− prostor za pse (ograđeni deo travnjaka); − samouslužna prodavnica sa specifičnom
− turističko - informativna tabla ponudom u okviru servisa za gorivo;
− servis za pranje automobila (nije
obavezan);
− prostorije za osoblje servisa za gorivo
(garderobe, umivaonice, toaleti);
− pružanje turističkih informacija;
− bife; skladište pića, hrane i ambalaže,
kuhinja, pult za serviranje (do 20 stajaćih
mesta), trpezarija (do 40 stolova),
ugostiteljska terasa u hladovini;
− toalet (isti kapacitet kao tip 1.1. +
održavanje);
− prostorije za osoblje bifea (garderobe,
umivaonice, toalet);
Slika 6: Prateći objekat Tip 1.1 - Parkiralište − prostor za odmor (uređena platforma
odnosno travnjak sa stolovima i
klupama);
Tip 1.2. parkiralište sa ponudom tokom − prostor za rekreaciju – uređen travnjak
cele godine sa igralištem,
− prostor za pse;
− toalet (isto kao tip 1.1.); − turističko - informativna tabla
− prostor za odmor: uređena platforma − samostalni toalet - kao tip 1.1. (ako je
odnosno travnjak sa stolovima i klupama; rastojanje između bifea i prostora za
− prostor za pse; rekreaciju veće);
− turističko - informativna tabla; − odvojen prilaz za servisne delatnosti od
− mobilni ali stalni ugostiteljski objekat: pult prilaza gostiju odnosno korisnika;
na otvorenom, ugostiteljska platforma sa
stolovima i stolicama zaštićena od sunca
(suncobrani odnosno konvertibilna
nadstrešnica);
Slika 8: Prateći objekat Tip 2.1 – Odmorište
JP Putevi Srbije 15
Tip 2.2. Odmorište − smeštajni kapaciteti – do 200 kreveta u

nominalno jednokrevetnim sobama (sa
− natkrivena platforma sa pumpama za mogućnošću drugog ležaja);
gorivo; − prostori za održavanje (motelsko
− servis za pranje automobila; domaćinstvo);
− prostor za osoblje servisa za gorivo − sala za doručak (broj stolova = 30%
(garderobe, umivaonice, toaleti); kreveta);
− pružanje turističkih informacija i − rekreacija (moguća ponuda: unutrašnji i
turističko-informativni pano; spoljašnji bazen, sauna, fitness, tereni za
− restoran; točionica (do 50 stajaćih mesta) tenis, minigolf, odbojku, prateće prostorije
više ugostiteljskih sala (do 300 stolova), (svlačionica, garderobe, umivaonice) –
prostor za serviranje hrane (klasičan ili ponuda rekreativnih mogućnosti zavisi od
samouslužni), kuhinja, skladišta, prostor strukture korisnika; putnici naspram
za osoblje; domaćih gostiju;
− sanitarije (muški, ženski toaleti, toaleti za − prostor za odmor sa garniturama za
invalide, umivaonice, tuševi, nadzor i sedenje, dečjim igralištem i stazom za
održavanje); šetnju.
− samouslužna prodavnica (u sklopu
objekta restorana ili servisa za gorivo);
− ugostiteljska platforma (do 150 stolova)
zaštićena od sunca (platnena
nadstrešnica ili pergola);
− prostor za odmor (klupe i stolovi na travi);
− prostor za rekreaciju (dečje igralište,
pešačka staza, drugo);
− samostalni toalet (uz prostor za
rekreaciju i odmor);
− prostor za pse;
− odvojen prilaz za servisne delatnosti od
prilaza gostiju odnosno korisnika;
Slika 10: Prateći objekat Tip 3 – Uslužni
centar
Pozicioniranje u prostoru
Osnovni parametri koji određuju veličinu

pojedinačnog tipa pratećeg objekta, su, pre
svega, saobraćajno-tehničke prirode, a
njihovo dimenzionisanje je detaljnije
obrađeno u prethodnim i narednim
Slika 9: Prateći objekat Tip 2.2 – Odmorište poglavljima. Dimenzionisanje ugostiteljskih
kapaciteta, koje je podvrgnuto zahtevu za
celogodišnjom i celodnevnom ponudom,
Tip 3 Uslužni centar detaljnije se obrađuje u ekonomsko-
investicionoj proceni pojedinačne
− natkrivena platforma sa pumpama za mikrolokacije.
gorivo;
− servis za pranje automobila; Tabela 4: Zajednička površina koja nam je
− servisna radionica; potrebna za pojedinačni prateći objekat uz
− prostorije za osoblje servisa za gorivo; autoput:
− samouslužna prodavnica (u sklopu motela
i/ili servisa za gorivo); POTREBNA
TIP VRSTA
− recepcija hotela; POVRŠINA u ha
− turistički biro; 1 Parkiralište 2-3
− restoran u sklopu motela (isti program kao
tip 3); 2.1 Odmorište 4-5
− sanitarije (muški, ženski toaleti i toaleti za
invalide, 2.2 Odmorište 5-7
− umivaonice, tuševi, nadzor i održavanje); 3 Uslužni centar Preko 7
− ugostiteljska platforma (isto kao tip 3);
16 JP Putevi Srbije
Površine su date orijentaciono i menjaju se − Funkcija povezivanja i odvajanja -

kod pojedinačnih lokacija u odnosu na reljef, planiranim zelenim površinama
postojeću vegetaciju i druge prirodne ostvarujemo mogućnost odvajanja ili
karakteristike – voda, vizure i sl. povezivanja pojedinačnih funkcionalnih
sklopova i odvajanje ili povezivanje
područja pratećeg objekta sa susednim
Pri postavljanju u prostor, potrebno je
zemljištima;
ispoštovati usmerenja koja su opisana u ovoj
smernici, a pre svega degradaciju zbog buke − Rekreativna funkcija – deo površina na
(nizanje aktivnosti od autoputa u odnosu na području pratećeg objekta je namenjen
buku) i uzdužno nizanje pojedinačnih funkcija rekreaciji, dečjoj igri odnosno aktivnom
objekta u odnosu na tehnologiju snabdevanja opuštanju učesnika u saobraćaju;
korisnika. − Funkcija oblikovanja – uređene zelene
površine predstavljaju reprezentativni
prostor uz objekte, na području
Pitanje privrednog napajanja objekata i celokupnog pratećeg objekta i
interventnih pristupa nije do kraja definisano. omogućavaju njihovo uključivanje u širi
U većini slučajeva i u odnosu na funkcije koje prostor;
objekti obavljaju, napajanje će biti − Rezervna funkcija – veličina pratećih
neposredno po autoputu. Moguće je i lokalno područja pratećih objekata je definisana
napajanje i interventni prilazi sa obaveznim postojećim i predviđenim saobraćajnim
mobilnim branicima na takvom prilazu, opterećenjima, te tipom pratećeg objekta.
naročito pri pratećim objektima tipa 3 i 4. Zelene površine predstavljaju rezervu za
moguće proširenje saobraćajnih i
Komunalna infrastruktura pratećeg objekta izgrađenih površina u slučaju potrebe za
koji obuhvata kod tipa 1 minimalnu, a kod širenjem usled povećanog saobraćaja.
ostalih tipova pratećih objekata dodatnu Istovremeno, predstavljaju dodatni
komunalnu opremljenost, u idejnom pogledu kapacitet za parkiranje u slučaju potreba u
se prilagođava uslovima i prilikama na vanrednim (vremenskim i drugim)
pojedinačnoj mikrolokaciji pratećeg objekta. prilikama.
Smernice za oblikovanje visokih zgrada Funkcionalna zemljišta pratećih objekata se

Osnovne dimenzije pratećih objekata uz iz saobraćajnog i ugostiteljsko-turističkog
autoput uslovljavaju saobraćajne površine, aspekta dele na posebne (a istovremeno
dok prepoznatljivost pratećih objekata povezane) programske sklopove. Površine
determinišu sledeći objekti: sanitarni objekti, među njima i oko njih, te u njihovoj zoni
ugostiteljski objekti, moteli i pumpe za gorivo. uticaja, obično su uređene kao zelene
Njihov izgled daje u velikoj meri značaj površine različitih tipova:
celokupnom odseku autoputa, jer ti objekti − razdelna zelena površina između
predstavljaju "potporne tačke" za učesnike u autoputa i područja (platoa) pratećeg
saobraćaju. objekta, koja iznosi od 7 do 20m širine.
− Deluje kao sanitarni tampon i razdelna
Glavni problem pri projektovanju objekata je zelena površina,
dilema/konflikt između tipologije krajolika i − razdelna zelena površina između
oblikovanja objekata koji su pretežno saobraćajnih traka koja ima pored
povezani sa putem i zavise od opšte slike razdelne (bezbednosne) funkcije i funkciju
preduzeća koji njima upravlja (celokupna povezivanja i oblikovanja (orijentacija,
slika preduzeća -imidž). usmeravanje),
Smernice za oblikovanje zelenih površina − zelene površine između redova
parkirališta, deluju kao sanitarne zelene
Neizgrađene površine i površine koje nisu površine i obezbeđuju povoljne
namenjene za saobraćaj na području mikroklimatske uslove (hlad),
pratećih objekata uz autoput su (obično) − zelene površine između objekata imaju, u
zelene površine. Možemo ih podeliti prema glavnom, reprezentativnu funkciju i
funkciji i tipu zelenih površina. funkciju oblikovanja, a zelene površine
ispred i iza objekata imaju, u glavnom,
Funkcije zelenih površina na području sanitarnu funkciju u kombinaciji sa
pratećih objekata su: rekreativnom funkcijom.
− Sanitarna funkcija se odnosi na tampone − zelene površine namenjene odmoru,
protiv buke, protiv prašine i protiv vetra, te rekreaciji i igri, imaju, pored osnovne
na stvaranje posebnih mikroklimatskih (aktivan odmor), i sve ranije navedene
uslova na području pratećeg objekta; funkcije. Pre svega, stvaraju
JP Putevi Srbije 17
odgovarajuće mikroklimatske uslove i Pri planiranju zelenih površina unutar

sprečavaju prekomerne negativne prilive pratećih objekata, mora biti uzeto u obzir
(buke, vazduha…), merilo višefunkcionalnosti. Zelene
− Ivične zelene površine imaju, pored površine imaju funkciju oblikovanja,
sanitarne, pre svega, funkciju oblikovanja povezivanja/razdvajanja (treba da bude
u smislu odgovarajućeg pozicioniranja i razdvojen prostor između AP i platoa
prilagođavanja pratećeg objekta u pratećeg objekta), sanitarnu funkciju (barijere
prostoru (okruženju). protiv buke, vetra itd), rekreativnu funkciju
(odmor i rekreacija na otvorenom), te
Planiranjem i oblikovanjem zelenih površina, rezervnu funkciju (u smislu rezervacije
pre svega, viših vrsta žbunja i drveća, površina za kasniju nadgradnju programa).
moramo obezbediti saobraćajnu bezbednost, Pri planiranju i oblikovanju zelenih površina
a pre svega, preglednost, orijentaciju u na pratećim objektima je potrebno obezbediti
prostoru i usmeravanje te povoljne odgovarajuću funkcionalnost površine u
mikrolokacijske uslove (hlad): odnosu na tip pokrajine i lokalne osobenosti
− Saobraćajnu bezbednost obezbeđujemo postojećih i stvorenih uslova za rast
oblikovanjem takvih zelenih površina koje
će i bez redovnog održavanja
omogućavati preglednost, zato u većoj
meri koristimo travnjake i pokrivno nisko
rastinje, pre svega na mestima susreta
različitih saobraćajnih tokova (ulaz, izlaz).
Među vrstama biramo one, koje su
otporne na izduvne gasove i so.
Kolovozne površine, parking mesta i
površine za bicikliste i pešake je potrebno
razdvajati gustim sađenjem
visokog žbunja, koje je moguće i u
kombinaciji sa drvećem i zatravljivanjem.
Pri tom je potrebno voditi računa da se
obezbedi vizuelni kontakt (prividno Slika 12: Preporučen način sađenja
razdvajanje, delimično razdvajanje,
preglednost šireg prostora).
− uz traku za ubrzavanje se preporučuje
zatravljivanje odnosno sađenje pokrivne
niske vegetacije, u smislu obezbeđivanja
preglednosti. Ukoliko je potrebna zaštita
od buke, treba na međuprostoru postaviti i
nasip protiv buke i zasaditi ga žbunjem, a
na strani prema parkingu može da se sadi
drveće,
− zelene površine između redova parking
mesta je potrebno zasaditi visokim
drvećem sa širokim krošnjama koje
pružaju hladovinu parking mestima. Da bi
se ostvarilo razdvajanje, moguće je
Slika 11: Različiti načini razdvajanja
sađenje žbunja, a u oblikovnom smislu
(potpuno, delimično, prividno).
nisko pokrivno rastinje. Drveće možemo
po potrebi da nadomestimo izgradnjom
− Povoljne mikrolokacijske uslove pergola,
obezbeđujemo, pre svega, na područjima − u oblikovanju travnjaka ispred
za rekreaciju i odmor, te uz parking mesta ugostiteljskih objekata, motela, pumpe
(hlad). Na površinama za odmor i možemo upotrebiti veću količinu
rekreaciju, te uz otvorene terase cvetajućeg ukrasnog žbunja i cveća,
ugostiteljskih objekata, potrebno je − prostor za odmor na otvorenom mora biti
izabrati biljne vrste koje nemaju otrovno tako koncipiran, da omogućava
lišće, cvetove i plodove, te veliko trnje. Za odmaranje u hladovini i igru na travi, kao i
stvaranje hladovine na parkiralištima, kružnu stazu za kraću šetnju,
biramo između drveća sa gustom − na području kontakta sa ostalim
olistalom krošnjom i bez velikih plodova. okruženjem (iza ograde odnosno iza
platoa) treba sađenje smisaono da
18 JP Putevi Srbije
poveže postojeće okruženje sa isključivanje sa autoputa aktivnosti

novoplaniranim pratećim objektom. servisa uključivanje na autoput,
unutrašnja orijentacija – razumljiva i
5.8.1.2.8 Priručnik za saobraćajno tehničko jednostavna horizontalna signalizacija,
oblikovanje i projektovanje koja sledi u takvim intervalima da vozač
pratećih objekata može bez napora da je shvati, te
kapaciteti pojedinačnih aktivnosti servisa).
U ovom poglavlju su opisane saobraćajno-
tehničke smernice pratećih objekata uz 5.8.1.2.8.2. Spoljašnja orijentacija
autoput. Njihova namena je obezbeđivanje:
− opšte saobraćajno-tehničke bezbednosti Dobra spoljašnja orijentacija znači, da se
na području pratećeg objekta, vozač pravovremeno i nedvosmisleno
− bezbedno i potpuno snabdevanje vozila i odlučuje za manevar isključivanja sa
putnika u vreme boravka na području autoputa i da taj manevar izvede
pratećeg objekta, pravovremeno i bezbedno, kako za sebe,
− bezbedno uključivanje vozila na autoput i tako i za ostale učesnike u saobraćaju. Dobru
isključivanje vozila sa autoputa, spoljašnju orijentaciju obezbeđuju vertikalna i
− bezbedno odvijanje saobraćaja na horizontalna signalizacija ispred pratećeg
području pratećeg objekta, objekta, kao i dovoljna preglednost. Dobroj
− bezbedno odvijanje saobraćaja u spoljašnjoj orijentaciji doprinosi i pravilan
vanrednim slučajevima (rasterećivanje položaj pratećih objekata.
saobraćaja).
Primereno je, da se lokacije pratećih objekata
Time će se ostvariti sledeće: sa obe stran autoputa izvedu tako, da vozač
− kvalitetno, bezbedno i celovito najpre primeti objekat u smeru vožnje i tek
snabdevanje vozača i putnika, te zatim objekat sa suprotne strane puta.
− kvalitetno i bezbedno snabdevanje Navedeno ostvarujemo smicanjem pratećih
gorivom, rezervnim delovima i servis objekata u uzdužnom pravcu.
motornih vozila.
Zbog komunalne infrastrukture i snabdevanja
Očekivani rezultat je jedinstvenosti projektnih pratećih objekata, udaljenost između
rešenja, bez obzira na tip ili položaj pratećeg "paralelnih objekata" ne treba da bude velika.
objekta. To obezbeđuje preglednost i
razumljivost (čitljivost) projektnog rešenja i
povećava saobraćajnu bezbednost na
autoputu i području pratećeg objekta.
5.8.1.2.8.1. Projektovanje pratećih objekata
Prilikom projektovanja pratećih objekata Slika 13: Spoljašnja orijentacija pratećeg

potrebno je uzeti u obzir, da je njihova objekta – lokacija u odnosu na smer vožnje
namena snabdevanje vozila i vozača, putnika
u domaćem saobraćaju, tranzitnih putnika,
5.8.1.2.8.3. Unutrašnja razumljivost
putničkih i teretnih vozila i
Unutrašnja razumljivost je potrebna vozaču u
servisnih službi. Zato je potrebno funkcije trenutku kada je sa vozilom na kraju ulazne
pratećeg objekta učiniti dostupne i za rampe odnosno na području pratećeg
zaleđe. Pri projektovanju je potrebno objekta. Naročito je unutrašnja orijentacija
zadovoljiti sledeće zahteve oblikovanja potrebna teretnim vozilima koja su zbog
servisnog platoa: svojih gabarita ograničena u kretanju.
− uzeti u obzir lokalne mogućnosti (u što
većoj meri uzeti u obzir granice već Uputstva za projektovanje, koja omogućavaju
otkupljenog zemljišta, što više se dobru unutrašnju orijentaciju, su:
prilagođavati konfiguraciji terena, − vođenje saobraćaja po što kraćem putu
− uzeti u obzir organizovanost aktivnosti do parking mesta namenjenih
servisa za autoput (snabdevanje gorivom, pojedinačnim tipovima vozila,
parkiranje - odvojeno za različite tipove − nedvosmislena i jednostavna signalizacija
vozila, snabdevanje hranom i pićem, koja sledi u takvim intervalima da vozač
rekreacija, prenoćište), može da je shvati bez napora
− uzeti u obzir saobraćajno-tehničke
zahteve (spoljašnja orijentacija –
JP Putevi Srbije 19
− teretna vozila voditi što kraćim putem do AP bez vođenja preko cele platforme
parkirališta i najkraćim putem samostalno pratećeg objekta,
nazad na autoput, − unutrašnji saobraćaj na platformi ne
− unutrašnji saobraćaj na platformi izvesti mešati sa tranzitnim saobraćajem (u
kao jednosmeran, slučaju zajedničkog izlaza za isključenje
− unutrašnji saobraćaj na platformi treba da sa AP i za prateći objekat)
se odvija u istom smeru kao saobraćaj na
AP.
− vozilima koja stanku koriste samo za
dolivanje goriva, omogućiti vraćanje na
Slika 14: primer unutrašnjeg rasporeda pratećeg objekta (1 – autoput, 2 – razdelna traka autoputa,
3 – razdelna traka između autoputa i objekta, 4 – pumpa za gorivo, 5 - putnička vozila, 6 – teretna
vozila, 7 – rezervoari za gorivo, 8 – parkiranje, 9 – restoran, motel)
5.8.1.2.8.4. Vrsta aktivnosti u odnosu na Raspoređivanje aktivnosti u odnosu na

udaljenost od autoputa uzdužno odstojanje od autoputa – posle
ulaznog odvajanja predlažemo sledeći
Raspoređivanje pojedinačnih aktivnosti oprečni redosled aktivnosti:
unutar područja pratećeg objekta je od − snabdevanje gorivom (pumpa za gorivo),
izuzetnog značaja za njegovu razumljivost i po mogućnosti sa parking mestima za
prostornu čitljivost. Važno je, pre svega, zbog osoblje pumpe za gorivo,
doslednosti zadovoljavanja potreba vozača i − parking mesta za putnička vozila, putnička
vozila. vozila sa kamp prikolicama i autobuse;
− snabdevanje hranom i pićem (restoran,
Raspoređivanje aktivnosti u odnosu na bočno bife), prenoćište (motel) i rekreacija
rastojanje od autoputa – u razdelnoj traci (igrališta),
predlažemo sledeći poprečni redosled − parking mesta za teretna vozila, servisna
aktivnosti: radionica, servis za pranje automobila,
− sabirna vozna traka (produžetak ulazne − izlaz iz pratećeg objekta autoputa.
rampe namenjen vozilima koja iz bilo
kojeg razloga nastavljaju vožnju bez 5.8.1.2.9 Uključivanje pratećeg objekta u
zaustavljanja na pratećem objektu i prostor autoputa iz saobraćajno-
teretnim vozilima koja se sa parkinga tehničkog aspekta
najkraćim putem i samostalno vraćaju na
autoput), Uključivanje pratećeg objekta u prostor
− parking prostori za teretna vozila, tegljače, autoputa je od suštinskog značaja, jer
autobuse i putnička vozila, te putnička međusobno povezujemo dve sasvim
vozila sa kamp kućicama, suprotne vrste saobraćaja:
− snabdevanje gorivom (benzinska pumpa), − saobraćaj sa velikim brzinama na
servisna radionica i parking prostori za autoputu i
putnička vozila, − mirujući saobraćaj i spori saobraćaj na
− snabdevanje hranom, prenoćište (motel) i pratećem objektu.
rekreacija.
20 JP Putevi Srbije
Zato je baš uključivanju pratećeg objekta u drugačiju horizontalnu ili vertikalnu

prostor autoputa, sa saobraćajno-tehničkog signalizaciju (dopunjenu portalima i
stanovišta, potrebno posvetiti poluportalima).
posebnupažnju. Pravilno uključivanje
pratećeg objekta u prostor autoputa
obezbeđuje:
− opštu saobraćajno-tehničku bezbednost
pri odvajanju odn. uključivanju saobraćaja
i
− bezbedno izdvajanje (odn. rasterećivanje)
saobraćaja u vanrednim uslovima.
5.8.1.2.8.5. Opšta načela određivanja

lokacija pratećih objekata
Opšta načela, koja se uzimaju u obzir pri

određivanju lokacija pratećih objekata, su:
− lokacija pratećeg objekta treba da bude Slika 15: Minimalna udaljenost pratećeg
takva, da je vozač vizuelno primeti, objekta od čvorišta autoputa zbog
− lokacija pratećeg objekta treba da bude pravilnogizvođenja vertikalne signalizacije
tako izabrana, da se prilaz pratećim
objektima izvodi na delu autoputa sa
odgovarajućom preglednošću i
odgovarajućim tehničkim izvođenjem
puta,
− prateći objekat, po pravilu, ne sme da se
postavlja u područje minimalnih
horizontalnih i vertikalnih radijusa, niti na
padinama koje zahtevaju izvođenje trake
za spora vozila,
− lokacija pratećih površina i objekata mora
biti izabrana tako, da parkirana vozila i
objekti ne smanjuju zonu preglednosti na
autoputu,
− infrastrukturni objekti autoputa
(razdvajanja, priključci, stanice za naplatu
putarine), po pravilu su isključujući Slika 16: Zajedničko odvajanje za odmorište i
element za lokaciju pratećih objekata, isključenje sa autoputa
− odseci autoputa koji prolaze kroz
urbanizovana područja, saobraćajno su
opterećeniji i prikladniji za lokacije 5.8.1.2.8.7. Saobraćajno-tehničko
pratećih objekata višeg ranga, jer su oblikovanje elemenata pratećih
zanimljivi i za posetu gostiju iz zaleđa. objekata
5.8.1.2.8.6. Udaljenost pratećih objekata od Uslovi osovina i niveleta autoputa za lokaciju

autoputa pratećeg objekta
Minimalna udaljenost pratećih objekata od

Pri oblikovanju traka za uključivanje i
čvorišta autoputa (minimalna udaljenost
isključivanje je potrebno uzeti u obzir
između kraja trake za ubrzavanje prethodnog
sledeće:
priključka i početka trake za isključenje ka
pratećem objektu) treba da iznosi (bez obzira
Pri isključivanju u desnoj krivini pogled je
na konfiguraciju terena) najmanje 1 km
usmeren ka vrhu trougaonog razdelnog
(uslovljeno postavljanjem vertikalne ostrva na izlazu rampe; obezbediti
signalizacije; predsignalizacija na 1 km
preglednost.
udaljenosti). Samo u izuzetnim slučajevima
(prostorna ograničenost, konfiguracija terena,
...) moguće je odvajanje za prateći objekat i
odvajanje sa autoputa izvesti kao zajedničko
isključenje sa autoputa za prateći objekat, te
na isključenju ili na međuprostoru izvesti
JP Putevi Srbije 21
Slika 17: Isključivanje u desnoj krivini
Pri isključivanju u levoj krivini javljaju se Slika 20: Uključivanje u levu krivinu
razlike u smerovima poprečnih nagiba
prelaznog kolovoza i rampe; obezbediti
odvodnjavanje kolovoza. Oblikovanje rampi
(1) Na području čvorišta i razdvajanja dolazi
do saobraćajnih manevara koji nisu
uobičajeni na otvorenim odsecima. To
uslovljava analizu graničnih elemenata
situacionog i nivelacionog plana prelaznih
kolovoza. Svaka izlazno-ulazna rampa se
sastoji od tri dela koji se međusobno
razlikuju, kako po saobraćajnoj funkciji, tako
po načinu oblikovanja. Prvi deo je isključenje,
na kojem se izvodi podela saobraćajnih
tokova, drugi deo je trasa rampe i treći deo je
uključenje, na kojem se izvodi udruživanje
saobraćajnih tokova. Pri oblikovanju rampi za
prateće objekte koristimo iste propise
(smernice) kao kod projektovanja drugih
Slika 18: Isključivanje u levoj krivini uključenja/ isključenja sa autoputa.
Pri uključivanju u desnu krivinu može (2) Kod svakog isključenja sa autoputa na
nastupiti problem vidljivosti unazad; odvajanje se jedinstveni pravac kretanja
obezbediti preglednost iza vozila za vozila razdvoji na dva pravca – za vožnju
bezbedno uključivanje vozila. pravo i skretanje desno. U skladu sa tim,
ubacujemo i dodatne vozne trake koje
omogućavaju razdvajanje jedinstvenog
saobraćajnog pravca. Isto tako, u području
uključenja na autoput, razdvojeni saobraćajni
pravci moraju ponovo da se spoje u
jedinstven saobraćajni tok. Pravilno
razdvajanje i spajanje saobraćajnih tokova
ostvarujemo promišljenim dodavanjem i
zatim oduzimanjem posebnih voznih traka za
svaki pravac kretanja - manipulativnih voznih
traka. Sastavni deo manipulativnih traka su:
deonica za promenu (prestrojavanje) vozne
trake, deonica za prilagođavanje brzine
(kočenje ili ubrzavanje) i deonica za
Slika 19: Uključivanje u desnu krivinu skretanje. Oblikovanje isključenja zavisi, pre
svega, od računske brzine na prelaznim
kolovozima i od značaja oba saobraćajna
Pri uključivanju u levu krivinu javljaju se toka. Isključenje može biti oblikovano kao
razlike u smerovima poprečnih nagiba klizno, klinasto, paralelno i isključenje sa
prelaznog kolovoza i rampe; obezbediti oduzimanjem vozne trake
odvodnjavanje kolovoza.
22 JP Putevi Srbije
(3) Horizontalno trasiranje – pri određivanju neprekinutog saobraćajnog toka, oni se

minimalnih vrednosti poluprečnika kružnih podređuju uslovima vozne dinamike, jer
lukova koje još možemo upotrebiti pri lukove skretanja oblikujemo za neku izabranu
oblikovanju lukova skretanja pri brzinu. Granične vrednosti parametara
isključivanju/uključivanju na autoput, pri horizontalnih krivina su prikazane u tabeli.
kojima se odvija saobraćaj u uslovima
Tabela 5: Granične vrednosti parametara horizontalnih krivina
Vr (km/h) 40 50 60 70 80
Rmin 45 75 120 180 250
Lmin 30 40 50 60 70
Amin 35 55 75 100 135
R min. minimalna vrednost radijusa horizontalne krivine

L min - minimalna dužina prelazne krivine
A min. minimalni parametar prelazne krivine
(4) Nivelaciono vođenje – maksimalni nagib pumpa nije obostrana, sa zadnje strane
niveleta rampi na autoputevima ne treba da objekta.
prelazi sledeće vrednosti: − površine za parkiranje autobusa je
− za rampe u usponu max iN=5,0%; potrebno (zbog velikog broja ljudi koji
− za rampe u padu max iN=-6,0%; izlaze iz vozila i odlaze u ugostiteljske
objekte) pozicionirati što bliže
Isto važi i za nagibe niveleta pratećih ugostiteljskim objektima, po mogućnosti
objekata koji bi trebalo uvek da budu u istom tako, da putnici ne moraju da prelaze
smeru kao niveleta autoputa na koji se nijednu (ili samo jednu) saobraćajnu
priključuju. U zahtevnijim terenskim uslovima, površinu.
te vrednosti možemo povećati na 6,0-7,0 %. − parking mestima za autobuse je potrebno,
ukoliko je to moguće, obezbediti
(5) Poprečni profil traka za usmeravanje - u mogućnost direktnog izlaza – pristup
području pratećeg objekta čine poprečni profil saobraćajnoj vezi odn. mogućnost bočnog
kolovoza kolovozne i druge saobraćajne parkiranja,
trake. U poprečnom smislu, trake za − parking mesta za putnička vozila je
isključivanje i uključivanje prate osnovni profil potrebno pozicionirati što bliže
autoputa, što znači da obično zadržavaju ugostiteljskih objekata, tako da putnici
poprečni nagib kolovoza autoputa. Veličinu prelaze što manji broj unutrašnjih
poprečnog profila rampe pratećeg objekta saobraćajnih površina,
određujemo u odnosu na saobraćajno − parking mesta za teretna vozila obično
opterećenje i dužinu rampe, po jednakim pozicioniramo na kraju pratećeg objekta
propisima (smernicama) kao za druga tako, da imaju direktan izlaz na protočnu
priključenja/isključenja sa autoputa. saobraćajnicu,
− na pratećim objektima, ako je to moguće,
5.8.1.2.9.4. Površine za parkiranje na potrebno je obezbediti parkiranje pod
pratećim objektima uglom od 45°,
− dimenzije parking mesta na pratećim
Opšta načela oblikovanja površina za
objektima su, u načelu, identične
parkiranje
dimenzijama parking mesta koje su
određene važećim zakonskim propisima
Opšta načela oblikovanja površina za
(a one zavise od širine pristupnih puteva i
parkiranje na pratećim objektima su:
ugla parkiranja).
− površine za parkiranje oblikujemo tako da
− pri površinama za parkiranje teretnih
omogućavaju jednosmerne saobraćajne
vozila je, na svaka četiri parking mesta,
tokove,
preporučljivo izvesti razdelnu (fizički
− parkirališta za osoblje pumpe za gorivo
denivelisanu) traku širine 1m,
su, po mogućnosti, unutar kompleksa
− kod površina za parkiranje autobusa je (u
same pumpe za gorivo i u slučaju, kada
slučaju da postoji direktan izlaz) za svako
JP Putevi Srbije 23
parking mesto potrebno izvesti razdelnu Ukoliko na početku i kraju prostora za

(fizički denivelisanu) traku širine 2,0m, parkiranje nema prepreka za parkiranje, prvo
− kod površina za parkiranje autobusa je (u i poslednje parking mesto možemo smanjiti
slučaju, da nije obezbeđen direktan izlaz) na 4,5m za putnička vozila, 11,5m za
potrebno izvesti razdelnu (fizički putnička vozila sa kamp prikolicom, 12,0m za
denivelisanu) traku širine 2,0m i plato za autobuse, 14,0 za autobuse i 16,0 za teretna
ukrcavanje putnika sa prednje strane vozila.
parkirališta za autobuse,
− kod površina za parkiranje autobusa (u Kosa šema parkiranja predstavlja oblik
slučaju da je obezbeđeno bočno parkiranja pod uglom u odnosu na pravac
parkiranje i ako nije obezbeđen direktan kretanja odn. ivicu kolovoza. Ugao parkiranja
izlaz) treba fizički denivelisana platforma u kosoj šemi je obično 50°, 60° ali 70°. Ugao
da bude širine najmanje 2,0m. parkiranja se uvek daje u pravcu kretanja. Na
taj način je omogućen direktan ulaz vozila sa
Dimenzije prostora za parkiranje na pratećim saobraćajnice. Kosa šema parkiranja
objektima prikazana je na slici 18, a dimenzije parking
mesta za različite tipove vozila i širine
Dimenzionisanje parking mesta na pratećim pristupnih puteva u tabeli 5.
objektima se izvodi u skladu sa važećim
propisima za oblikovanje i dimenzionisanje
parking mesta. U izuzetnim slučajevima je
dozvoljeno upotrebiti i parking mesta većih
dimenzija. U odnosu na vrstu parkiranja
(paralelno smeru vožnje, iskošeno, pod
pravim uglom) i širinu pristupnog puta,
određene su i dimenzije pristupnih puteva.
Paralelna šema parkiranja predstavlja oblik Slika 22: Kosa šema parkiranja
parkiranja paralelno sa pravcem vožnje odn.
paralelno ivici kolovoza ili denivelisane
platforme. Tabela 7: Dimenzije parking mesta pri kosoj
šemi parkiranja
Tabela 6: Dimenzije parking mesta pri

Tip vozila αº A B C
uzdužnom načinu parkiranja
50 5,50m 3,54m 4,50m
Tip vozila A B C putnička
60 5,74m 3,09m 4,75m
putničko vozila
6,0m 2,50m 4,50m
vozilo 70 5,84m 2,81m 5,00m
putničko 30 10,52m 7,71m 5,50m

putničko
vozilo sa
25,0m 3,50m 6,50m vozilo sa
40 12,41m 5,95m 6,00m
kamp kamp
prikolicom prikolicom
50 14,00m 4,95m 6,50m
autobus 25,0m 3,50m 6,50m
30 10,74m 8,81m 5,50m
teretno
25,0m 3,50m 6,50m autobus 40 12,52m 6,81m 6,00m
vozilo
A dužina parking mesta 50 14,00m 5,66m 6,50m

B širina parking mesta
C širina pristupnog puta 30 13,09m 7,71m 5,50m
teretno
vozilo sa 40 15,74m 5,95m 6,00m
prikolicom
50 18,00m 4,95m 6,50m
αº ugao parkiranja
A dužina parking mesta
Slika 21: Paralelna šema parkiranja B širina parking mesta
C širina pristupnog puta
24 JP Putevi Srbije
Upravna šema parkiranja predstavlja oblik to je dozvoljeno samo sa direktnim izlazom (i

parkiranja pod uglom 90º u odnosu na pravac ne hodom unazad na parking mesto). Na
kretanja odn. ivicu kolovoza. Ukoliko prednji pratećim objektima uz autoput, a i uopšte, ne
ili zadnji produžetak vozila nadilazi trotoar, savetujemo upravnu šemu parkiranja
dužina parking mesta može da se smanji za (izuzetak su putnička vozila), jer su u takvim
maksimalno 0,5m za putnička vozila i najviše slučajevima potrebne velike širine pristupnih
1,5m za autobuse. U slučaju upravne šeme puteva i obezbeđeni direktni izlazi.
parkiranja autobusa na pratećim objektima,
Tabela 8: Dimenzije parking mesta kod upravne šeme parkiranja
Tip vozila A B C
putnička vozila 4,50m 2,50m 6,0m
*parkiranje hodom napred

** parkiranjem hodom unazad
Slika 23: Upravna šema parkiranj
Kombinovana šema parkiranja putničkih vozila – postoji kombinovano parkiranje putničkih

vozila sa naizmeničnim jednosmernim prolazima i kombinovano koso parkiranje sa dva prolaza u
istom smeru.
Slika 24: Kombinovana šema parkiranja sa naizmeničnim jednosmernim prolazima i dva prolaza u
istom smeru
JP Putevi Srbije 25
Tabela 9: Dimenzije parking mesta kod kombinovane šeme parkiranja
αº A B C D E
50 5,50m 2,50m 4,50m 3.39m 13,39m
60 5,74m 2,50m 4,75m 2,64m 13,13m
70 5,84m 2,50m 5,50m 1,80m 13,14m

D širina normalne projekcije dva uzastopna parking mesta
E širina normalne projekcije dva uzastopna parking mesta i prilaznog puta (prolaza)
Dimenzionisanje potrebnog broja parking U slučaju da dimenzionišemo jednostrani

mesta za pojedinačne tipove vozila prateći objekat (dostupan sa obe strane
autoputa), poslednji član u obrascu nije
potrebno deliti sa dva.
Potreban broj parking mesta određujemo
odvojeno za pojedinačne tipove vozila –
Pretpostavke na kojima se zasniva prethodni
putnička vozila, putnička vozila sa kamp
obrazac i u nastavku date približne vrednosti
prikolicama, autobuse, teretna vozila, vozila
pojedinačnih koeficijenata su:
sa kamp prikolicama). Parking mesta za
pojedinačne tipove vozila su međusobno
− struktura saobraćaja je 77% putničkih
fizički odvojena.
vozila i 23% teretnih vozila,
Potreban broj parking mesta za putnička i − vršni čas za ukupan broj vozila je 7% PV
teretna vozila određujemo u odnosu na: dnevnog saobraćaja i 5,5% TV dnevnog
očekivano saobraćajno opterećenje odseka saobraćaja,
autoputa na kraju planskog perioda, − položaj pratećeg objekta može biti:
− udaljenost sledećeg pratećeg objekta, I gusto naseljeno područje (ravnopravno
sa otvorenim sistemom AP mreže),
− tip pratećeg objekta i
II područje sa izrazito daljinskim
− turističku atraktivnost pratećeg objekta.
saobraćajem (ravnopravno
zatvorenom sistemu AP mreže),
Potreban broj parking mesta za putnička i
− način usluživanja na pratećim objektima
teretna vozila određujemo iskustvenim putem
(vidi tabelu):
ili samo iz saobraćajnog opterećenja odseka
autoputa po sledećem obrascu: − samoposluživanje sa šanka (SŠ)
− samoposluživanje sa stolovima sa
PP PV, TV = c1 *c2 *c3 * c4 * d1 * PGDS/2 dodatnim posluživanjem (SM),
− samousluživanje (SU).
kde je:
− c1 udeo putničkih (PV) ili teretnih (TV)
vozila u ukupnom saobraćajnom
opterećenju;
− c2 udeo vozila u dnevnom vršnom
časovnom opterećenju;
− c3 udeo vozila koji u dnevnom vršnom
opterećenju dolaze na prateće objekte;
− c4 udeo vozila u ukupnom saobraćajnom
opterećenju na pratećim objektima, koja
se parkiraju
− d1 prosečno zadržavanje vozila na
parkingu u vreme podnevnog odmora;
− PGDS prosečni godišnji dnevni saobraćaj.
26 JP Putevi Srbije
Tabela 10: Predloženi približni odnosi
Način usluživanja SŠ SM SU
Udeo vozila koja dolaze na
prateći objekat:
I – gusto naseljeno područje PV 15%, TV 15% PV 15%, TV 15% PV 15%, TV 10%
II - područje sa izrazito
daljinskim saobraćajem PV 20%, TV 25% PV 20%, TV 25% PV 20%, TV 10%
Udeo parkiranih vozila PV 80%, TV 90%
Prosečno zadržavanje vozila
PV 30%, TV -% PV 40%, TV 45% PV 50%, TV -%
na parkingu
Udeo dolazećih vozila čiji
putnici koriste prateći
objekat PV 45%, TV 65% PV 35%, TV 50% PV 25%, TV 30%
Zauzetost vozila (osobe) -- PV 1,8, TV 1,5 --

Prosečno zadržavanje na
PV 25, TV - PV 35, TV 25 PV 45, TV -
pratećem objektu
Tabela 11: Okvirne vrednosti faktora (na osnovu predloženih približnih odnosa)
Motorna
PV TV
vozila
Položaj
pratećeg
I II I II
objekta
Tip usluživanja SŠ SM SU SŠ SM SU SŠ SM SU SŠ SM SU
c1 0.77 0.77 0.23 0.23

0.05 0.05
c2 0.07 0.07
5 5
c3 0.15 0.20 0.15 0.15 0.10 0.25 0.15 0.10
c4 0.80 0.80 0.90 0.90
d1 (h) 0.667 0.883 0.50 0.667 0.883 0.583 0.583
Neka nemačka iskustva pokazuju da se na neopravdan, jer (u krajnjem slučaju) autobusi

pojedinim pumpama u 24 časa zaustavi 6% mogu da koriste i parking mesta predviđena
mimoilazećih automobila. Od njih polovina za teretna vozila sa prikolicama. Obrazac za
odmah nastavlja sa vožnjom, a ostali se određivanje potrebnog broja parking mesta
zaustave na duže. Od tih vozila, 2/3 su ne sadrži odredbe za broj parking mesta za
putnički automobili i 1/3 su teretna vozila. Iz putnička vozila sa kamp prikolicama,
ovih podataka je npr. za opterećenje 20.000 odnosno kuće na točkovima. Okvirni broj
motornih vozila u 24 časa predviđeno 24 potrebnih parking mesta za putnička vozila
parking mesta za teretna vozila, 6 parking sa kamp prikolicama odn. kuće na točkovima
mesta za autobuse i 60-80 parking mesta za određuje se u odnosu na deonicu autoputa
putnička vozila. Gorenavedeni obrazac (za na kojoj se nalazi prateći objekat, iskustveno.
određivanje potrebnog broja parking mesta) Predlažemo izvođenje minimalno 5 do
ne možemo koristiti za određivanje potrebnog maksimalno 10 parking mesta u kosoj šemi
broja parking mesta za autobuse. parkiranja.
Predlažemo izvođenje maksimalno 5 parking
Površine za parkiranje za ostale aktivnosti
mesta za autobuse. Veći broj predviđenih
pratećih objekata.
parking mesta za autobuse je ekonomski
JP Putevi Srbije 27
Površine za parkiranje vozila za ostale

aktivnosti pratećeg objekta (servisna
radionica, servis za pranje automobila...)
određuju se iskustvenim putem.
Površine za parkiranje za rasterećenje

autoputeva u vanrednim vremenskim
uslovima – u izuzetnim vremenskim uslovima
uzeti su u obzir zastoji zbog nepovoljnih
uslova za saobraćaj, kao što su zimski uslovi
(poledica, snežni smetovi), magla i kritično
zagađenje vazduha ili jak vetar, te zastoji u
vreme turističke sezone. Površine za
parkiranje za izdvajanje teretnih vozila u
izuzetnim vremenskim uslovima sastavni su
deo parkirališta za teretna vozila u sklopu
pratećih objekata višeg ranga (servis za
gorivo, stanica za snabdevanje, centar za
snabdevanje) ispred većih uspona i tunela.
Površine za parkiranje za zaustavljanje vozila

posebnog prevoza – priručnik ne sadrži
dimenzionisanje površina za parkiranje za
zaustavljanje teretnih vozila koja prevoze
opasne materije, jer za njih važi poseban
režim prevoza (u odnosu na razred
opasnosti).Saobraćajna signalizacija i
oprema na područjima pratećih objekata.
Na području svih tipova pratećih objekata

mora biti postavljena vertikalna i horizontalna
signalizacija, te saobraćajna oprema,
usklađena sa važećim pravilnikom o
saobraćajnoj signalizaciji i opremi.
Na području svih tipova pratećih objekata,

mora biti postavljena i druga, nesaobraćajna
signalizacija, predviđena isključivo za
turističko obaveštajnu namenu.
28 JP Putevi Srbije
Priručnik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Servisne saobračajne površine
5.8.2 PRIRUČNIK ZA BENZINSKE I zonu za snabdevanje vozila (agregati za

GASNE STANICE točenje goriva).
Zona za snabdevanje vozila gorivom je

5.8.2.1 Predmet obrade saobraćajna površina s ostrvima na kojima
su postavljeni crpni agregati (uređaji za
Ovaj priručnik pruža usmerenja za projektno- točenje goriva).
tehničko oblikovanje benzinskih i gasnih
stanica. Zona za udruživanje saobraćajnih tokova je
Ovaj priručnik sadrži i obrađuje oblast saobraćajna površina na kojoj se saobraćaj iz
umeštanja benzinskih stanica u okruženje, zone za snabdevanje pridružuje glavnom
vrste benzinskih stanica prema veličini i saobraćajnom toku koji se priključuje na
načinu pristupa i pruža odredbe za planiranje glavnu saobraćajnicu.
benzinskih stanica.
Izliv je mesto na saobraćajnici gde vozila,
5.8.2.2 Referentna regulativa prilikom ulaska na benzinsku stanicu,
napuštaju saobraćajnicu.
Sadržaj ovih tehničkih uslova se nadovezuje
na postojeće važeće zakone, pravilnike i Uliv je mesto na saobraćajnici gde se
druge tehničke propise: uključuju vozila koja dolaze sa benzinske
stanice.
Zakon o javnim putevima, Službeni glasnik Crpni agregati su uređaji pomoću kojih se
Republike Srbije, br. 101/05. i br. 123/07, toči gorivo u vozilo (benzin, nafta, gas…).
Zakon o bezbednosti saobraćaja na
putevima, Službeni glasnik Republike Srbije,
br. 41, 2009. i br. 53, 2010, 5.8.2.4 Umeštanje benzinske stanice u
Pravilnik o uslovima koje sa aspekta prostor
bezbednosti saobraćaja moraju da
ispunjavaju drumski objekti i drugi elementi 5.8.2.4.1 Opšti uslovi i kriterijumi
javnog puta, Službeni glasnik Republike
Srbije, br. 26, 2011, Opšti uslovi i kriterijumi koji prilikom izgradnje
Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji, benzinske i gasne stanice treba da budu
Službeni glasnik Republike Srbije, br. 26, ispunjeni su: zemljište na kojem je dozvoljena
2010, gradnja, pristupni put, blizina komunalnih
Pravilnik o održavanju magistralnih i priključaka, blizina susednih objekata, njihova
regionalnih puteva, Službeni glasnik namena, ekološki podaci o okruženju, podaci
Republike Srbije, br. 26, 1993, o širem okruženju…
Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje
gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i 5.8.2.4.2 Izbor lokacije benzinske stanice
pretakanju goriva (pravilnik je objavljen u
službenom listu SFRJ br. 27/71, 29/71) i Benzinske stanice treba graditi na
druge važeće tehničke propise. preglednim deonicama puta, jer bi se u
suprotnom u pitanje dovela bezbednost
saobraćaja.
5.8.2.3 Osnovni pojmovi i izrazi Kod planiranja benzinskih stanica se mora
misliti i na obezbeđivanje zaštite životne
Benzinska stanica je prateći objekat, koji se sredine.
nalazi pored saobraćajnice, čija osnovna
delatnost jeste snabdevanje motornih vozila Stanice u urbanoj sredini po pravilu treba da
pogonskim gorivom. budu postavljene za svaki saobraćajni pravac
odvojeno, tako da je korišćenje omogućeno
Prateće delatnosti su delatnosti koje samo za jedan smer vožnje. U suprotnom,
benzinska stanica nudi korisnicima uz svoju treba imati na umu da izgradnja benzinske
osnovnu delatnost. Najčešće: prodavnica s stanice zahteva dodatnu izgradnju bar jedne
proširenim asortimanom, servis za pranje (a najčešće dve) trokrake raskrsnice.
automobila, bife…
Na brzim putevima i autoputevima je pristup
Zona za raspodelu saobraćajnih tokova je nešto drugačiji. Ukoliko se benzinska stanica
površina na kojoj se saobraćajni tok koji je nalazi samo na jednoj strani, obavezno treba
završio odvajanje sa glavne saobraćajnice izgraditi podvožnjak ili nadvožnjak za
deli na više saobraćajnih traka koje vode u povezivanje oba pravca, ali je bolje da se
JP Putevi Srbije 29
takvo rešenje izbegava (i da se izgrade dve to su benzinske pumpe u poređenju s

benzinske stanice, po jedna za svaki pravac). benzinskim stanicama manje. Benzinska
stanica korisnicima (vozačima) pruža više
usluga od samog točenja goriva.
5.8.2.5 Opšta usmerenja za uređenje U nastavku će se umesto pojma benzinska
benzinske stanice pumpa koristiti izraz manja benzinska
stanica, a umesto benzinska stanica izraz
Uputstva za dimenzionisanje su pre svega veća benzinska stanica.
značajna za projektante koji projektuju
benzinske stanice, a u nešto manjoj meri i za 5.8.2.6.1 Podela po veličini
arhitekte koji planiraju uređenje benzinske
stanice. 5.8.2.6.1.1 Manje benzinske stanice
Pravilnim zahvatima i uz poštovanje svih Po pravilu se nalaze u mestima i naseljima s

propisa, rešenjima se moraju osigurati manjim obimom saobraćaja i služe pre svega
bezbednost, protočnost i ekonomičnost, a ne lokalnom stanovništvu i putnicima koji se na
sme se zaboraviti ni na zadovoljstvo svom putu s njima susreću. Takve benzinske
korisnika zbog kojih se ti objekti grade. stanice su opremljene osnovnim potrošnim
materijalom (ulje, maziva, potrošni materijal
Potrebne površine za obavljanje pojedinačne za automobile…).
delatnosti u načelu treba da se dimenzionišu
s obzirom na: Takav objekat je opremljen prostorijama za
osoblje, parkiralištem za osoblje i korisnike,
– očekivani prosečni godišnji dnevni odvojenim toaletima za osoblje i korisnike,
saobraćaj na kraju planskog perioda kao i manjim skladištem.
(PGDS),
– udaljenost od sledeće benzinske stanice, 5.8.2.6.1.2 Veće benzinske stanice
– vrstu i turističku atraktivnost pratećeg
objekta na kojem se nalazi benzinska Postavljaju se na putevima sa gušćim
stanica (ako je benzinska stanica saobraćajem, brzim putevima i autoputevima.
samostalni objekat, ovaj kriterijum se ne Takvi objekti imaju prostorije za osoblje,
uzima u obzir). parking prostor za osoblje i korisnike,
odvojene toalete za osoblje i korisnike,
Projektovanje benzinskih stanica podleže prostoriju za previjanje koja može da se
zakonskim propisima i opštim pravilima koristi i kao prostorija za prvu pomoć i
saobraćajne tehnike. skladište. Pored toga se tu mogu nalaziti i
Organizaciju saobraćaja na benzinskoj bife, restoran, prodavnica i servis za pranje
stanici stoga treba proveriti sa dva automobila.
stanovišta:
– sa stanovišta javne saobraćajnice je Veće benzinske stanice, koje se nalaze uz
važno da lokacija benzinske stanice brze puteve i autoputeve, po pravilu moraju
ispuni uslove koji se odnose na da imaju mogućnost alternativnog pristupa i
preglednost, vidljivost i protočnost, uslove sa druge saobraćajnice (ne samo sa
koji se odnose na dimenzionisanje autoputa odn. sa brzog puta). Na taj način je
saobraćajnih površina za priključivanje i omogućen pristup benzinskoj stanici (osoblju,
odvajanje servisnim službama, službama za hitnu
– sa stanovišta pružanja kvalitetne usluge pomoć…) na samo sa autoputa nego i sa
na benzinskoj stanici je važno da se zadnje strane.
postigne što je moguće veća protočnost,
to jest minimalno zadržavanje u zoni za 5.8.2.6.2 Podela prema načinu pristupa
snabdevanje.
Druga podela benzinskih stanica se odnosi
na postavljanje ostrva sa crpnim agregatima
5.8.2.6 Vrste benzinskih stanica prema u odnosu na objekat benzinske stanice. Dele
veličini i načinu pristupa vozila se na benzinske stanice sa paralelnim
pristupom, dijagonalnim pristupom, čeonim
U osnovi je potrebno da se napravi razlika pristupom i obostranim pristupom.
između benzinske pumpe i benzinske
stanice.
Kada se govori o benzinskoj pumpi,
podrazumeva se da se na njoj obavlja samo
jedna glavna delatnost – točenje goriva. Uz
30 JP Putevi Srbije
5.8.2.6.2.1 Paralelni pristup 5.8.2.6.2.3 Čeoni pristup
O benzinskoj stanici sa paralelnim pristupom O benzinskoj stanici s čeonim pristupom se

se govori onda kada je saobraćajnica uz koju govori onda kada je objekat benzinske
se nalaze agregati paralelna sa objektom stanice postavljen pod pravim uglom na
benzinske stanice (sl. 25). pristupnu saobraćajnicu sa agregatima za
točenje goriva (sl. 27).
Slika 27: Čeoni pristup
5.8.2.6.4.4. Obostrani pristup
O benzinskoj stanici s obostranim pristupom

se govori onda kada je objekat benzinske
stanice postavljen između dve saobraćajnice
sa agregatima za točenje goriva, i to
paralelno s njima (sl. 28).
Slika 25:Paralelni pristup U takvom slučaju se po pravilu s jedne strane

objekta nalaze mesta za snabdevanje
gorivom teretnih vozila, dok se na drugoj
5.8.2.6.2.2 Dijagonalni pristup strani nalaze mesta za snabdevanje ostalih
motornih vozila.
O benzinskoj stanici sa dijagonalnim
pristupom se govori kada je saobraćajnica na
kojoj / uz koju se nalaze agregati za točenje
goriva dijagonalna u odnosu na objekat
benzinske stanice (sl. 26).
Slika 26: Dijagonalni pristup Slika 28: Obostrani pristup
JP Putevi Srbije 31
5.8.2.7 Saobraćajne površine U zoni za snabdevanje i prateće sadržaje na

benzinskih stanica samoj stanici je predviđen parking prostor za
putnička vozila i razne servisne delatnosti.
5.8.2.7.1 Saobraćajne površine za
priključivanje na glavnu Osnovni zahtev koji treba da se ispuni jeste
saobraćajnicu / odvajanje sa kontinuitet saobraćajnih tokova bez
glavne saobraćajnice preplitanja. Najbolji način za ispunjavanje tog
zahteva jeste da se saobraćaj između
Prilikom projektovanja uređenja priključaka pojedinih funkcionalnih jedinica benzinske
benzinske stanice, na području priključivanja stanice izvede jednosmerno. Na taj način se
treba obezbediti protočnost puta za planirani postiže odgovarajuća protočnost, uz
obim saobraćaja u planskom periodu od 20 optimalnu bezbednost odvijanja saobraćaja
godina. na benzinskoj stanici.
Povećanje saobraćaja u planskom periodu se Dakle, na benzinskim stanicama je po pravilu

izračunava na osnovu prosečne godišnje dozvoljeno samo jednosmerno kretanje
stope porasta saobraćaja na području saobraćaja, dok je dvosmerni saobraćaj
predviđenog priključka. dozvoljen samo na manjim benzinskim
stanicama (uz puteve sa PGDS < 5000).
Na području priključivanja benzinske stanice
treba obezbediti takvo saobraćajno uređenje Na samom užem području benzinske stanice
koje će omogućiti da, prilikom ulaza na se saobraćaj izvodi u obliku odvajanja od
benzinsku stanicu ili izlaza sa nje, ne dolazi glavnog saobraćajnog toka i priključivanja na
do ometanja saobraćaja ili ugrožavanja glavni saobraćajni tok u tri zone:
bezbednosti saobraćaja na glavnoj
saobraćajnici. – zoni za raspodelu saobraćajnih tokova
– zoni za snabdevanje i pružanje usluga
Svi radijusi moraju da budu projektovani i – zoni za udruživanje saobraćajnih tokova
izvedeni tako da je vozilima bez dodatnog
manevrisanja omogućena normalna vožnja Zona za raspodelu saobraćajnih tokova
prilikom ulaska na benzinsku stanicu, vožnje Zona za raspodelu saobraćajnih tokova je (sl.
po njoj i izlaska s nje. 29) površina na kojoj se saobraćajni tok koji
je završio odvajanje sa glavne saobraćajnice
5.8.2.7.2 Saobraćajne površine na užem deli na više saobraćajnih traka koje vode u
području benzinske stanice zonu za snabdevanje vozila (agregati za
točenje goriva).
U saobraćajne površine na užem području
benzinske stanice po pravilu spadaju
Način i dužina vođenja traka zavisi od broja i
saobraćajne površine za dolazak i odlazak
položaja ostrva s agregatima (uzdužni ili
vozila i površine za snabdevanje i održavanje
kosi), položaja ostrva s agregatima u odnosu
vozila, a u posebnim slučajevima i
na benzinski objekat (čeono, paralelno,
parkiralište za osoblje i korisnike benzinske
dijagonalno ili obostrano) i strukture,
stanice.
intenziteta i brzine dolazećeg saobraćajnog
toka.
Organizacija saobraćaja između pojedinih
funkcionalnih celina benzinske stanice (zona
Površine benzinskih stanica na području rada
odvajanja, zona za snabdevanje i pružanje
uređaja za točenje i uređaja za punjenje
dodatnih usluga i zona priključivanja) treba
podzemnih rezervoara moraju da budu
da se izvede jednosmerno sa smanjenom
horizontalne. Dozvoljen je nagib do 2%.
mogućnošću fleksibilnosti i najmanjom
mogućom slobodom kretanja vozila unutar
Gore navedeno se može postići
saobraćajnih površina.
postavljanjem horizontalne i vertikalne
saobraćajne signalizacije i podelom
Gore navedene zone su po pravilu
saobraćajnih tokova na tokove za teretna
raspoređene po sledećem redosledu:
vozila (i autobuse) i tokove za putnička
– zona odvajanja sa saobraćajnice (odn.
vozila.
površina za dolazak na benzinsku
stanicu),
Širina saobraćajnih traka za teretna vozila i
– zona za snabdevanje,
autobuse treba da iznosi najmanje 3,5 m.
– zona priključivanja na saobraćajnicu (odn.
površina za odlazak vozila sa benzinske
stanice).
32 JP Putevi Srbije
Udaljenost između dva uzastopna ostrva za teretnih vozila (iz uređaja za točenje i
točenje treba da iznosi bar 5,0 m. Udaljenost odvojene jedinice), udaljenost između ostrva
između dva uzastopna ostrva za točenje treba da iznosi min. 4,0m.
treba da iznosi 6,0 m ako se točenje obavlja
za dva vozila istovremeno, odnosno 3,70 m Udaljenost između ostrva za točenje i
ako je predviđen prostor za točenje za jedno zaštitne trake na kojoj se vrši jednostrano
vozilo. punjenje rezervoara vozila treba da iznosi
min. 3,50m.
Kod istovremenog točenja goriva u
rezervoare koji su ugrađeni na obe strane
Preporučeno
Zona za raspodelu
saobraćajnih tokova
Slika 29: Zona za raspodelu saobraćajnih tokova
Zona za snabdevanje vozila Minimalne dimenzije saobraćajnih površina

zavise od broja i položaja ostrva s
Zona za snabdevanje vozila gorivom je agregatima (uzdužni ili kosi), položaja ostrva
saobraćajna površina s ostrvima na kojima s agregatima u odnosu na benzinski objekat
su postavljeni crpni agregati (uređaji za (čeono, paralelno, dijagonalno ili obostrano) i
točenje goriva). strukture, intenziteta i brzine dolazećeg
saobraćajnog toka (sl. 30 do 33).
JP Putevi Srbije 33
Slika 30: Minimalne dimenzije saobraćajnih površina kod paralelno odn. čeono postavljenih ostrva
s agregatima -1
34 JP Putevi Srbije
Slika 31: Minimalne dimenzije saobraćajnih površina kod paralelno odn. čeono postavljenih ostrva
s agregatima-2
Slika 32: Minimalne dimenzije saobraćajnih površina kod benzinskih stanica s dijagonalnim
pristupom
JP Putevi Srbije 35
Slika 33: Širine saobraćajnih traka za ukrštanja među ostrvima s agregatima
Zona za udruživanje saobraćajnih tokova agregatima i od dodatnih sadržaja

benzinskog servisa.
Zona za udruživanje saobraćajnih tokova (sl.
34) je saobraćajna površina na kojoj se Zona za udruživanje saobraćajnih tokova je
saobraćaj iz zone za snabdevanje pridružuje po pravilu kraća od zone za raspodelu
glavnom saobraćajnom toku koji se saobraćajnih tokova.
priključuje na glavnu saobraćajnicu.
Dužina zone za udruživanje saobraćajnih U zoni za udruživanje saobraćajnih tokova
tokova zavisi od broja i položaja ostrva s vozila bi trebalo da se zadržavaju što kraće.
zona za udruživanje zona za snabdevanje

saobraćajnih tokova i pružanje usluga
Slika 34: Zona za udruživanje saobraćajnih tokova
36 JP Putevi Srbije
5.8.2.8 Prateće delatnosti na benzinskim kolovoza. Time se obezbeđuje fizičko

stanicama odvajanje saobraćajnih površina benzinske
stanice od puta i uređuje odvodnjavanje puta.
Svaka benzinska stanica bi po pravilu trebalo Ivičnjaci treba da se postave uz desnu ivicu
da sadrži sledeće: ivične trake ili slivnika, na udaljenosti 0,25–
− kancelariju za osoblje s telefonskim 0,50 m od njihove ivice.
priključkom,
− manje skladište za potrošni materijal, Minimalna udaljenost crpnih agregata
− sanitarije sa garderobom za osoblje, benzinske stanice od desne spoljašnje ivice
− sanitarnu jedinicu za stranke (korisnike kolovoza glavne saobraćajnice iznosi 5,0 m i
saobraćajnica), 3,0 m od spoljašnje ivice kolovoza ako se ista
− prodavnicu. proteže uz kolovoz.
Međutim, danas skoro svaka benzinska Podzemni rezervoari se mogu ugraditi na

stanica uključuje bar jednu od dole minimalnoj udaljenosti od 1,0 m od ivice
navedenih pratećih delatnosti: putnog pojasa ili od granice parcele, pod
– prodavnicu s proširenom ponudom, uslovom da je obezbeđena stabilnost
– servis za pranje vozila, kolovoza odnosno trupa puta.
– bife,
− restoran, 5.8.2.9.2 Priključak na javni put
– bankomat,
Priključivanje benzinske stanice na glavnu
− kiosk za prodaju boca s tečnim naftnim
saobraćajnicu treba da se prilagodi
gasom (TNG),
saobraćajnom uređenju i uslovima
− telefonsku govornicu, postojećeg puta na celoj deonici (tabela 9.1).
– pano s turističkim informativnim
sadržajima. Prilikom uređenja priključaka je smisaono da
projektant u obzir uzme mogućnost obnove ili
5.8.2.9 Posebne odredbe za planiranje rekonstrukcije glavne saobraćajnice na
benzinskih stanica tangiranoj dužini. Rekonstrukcija odn. obnova
glavne saobraćajnice se u tom slučaju može
5.8.2.9.1 Udaljenost od glavne izvesti istovremeno sa izgradnjom priključka
saobraćajnice ili naknadno, prema dogovoru sa upravljačem
puta.
Između glavne saobraćajnice i saobraćajnih
površina treba da se predvidi razdelno Kod projektovanja uređenja priključaka
ostrvo. benzinske stanice treba obezbediti takvo
saobraćajno uređenje puta koje će omogućiti
Benzinska stanica mora da bude odvojena da, prilikom ulaza na benzinsku stanicu ili
od javnog puta zaštitnom trakom. Minimalna izlaza sa nje, ne dolazi do ometanja
širina zaštitne trake iznosi 1,20 m i ona mora saobraćaja ili ugrožavanja bezbednosti
po celoj dužini da štiti opasna područja saobraćaja na glavnoj saobraćajnici.
benzinske stanice od naleta vozila, što se
obezbeđuje adekvatnim tehničkim merama, Priključenje benzinske stanice je dozvoljeno
kao što su odgovarajuća visina ivičnjaka, na putu sa prosečnim nagibom nivelete puta i
čelične ili betonske odbojne ograde ili neki priključka ≤ 3,5% na području priključivanja,
drugi primeren način zaštite benzinske kao i na putevima sa PGDS < 1500
stanice. vozila/dnevno, gde se dozvoljava nagib
nivelete priključka benzinske stanice ≤ 3,5%
Minimalna širina ostrva iznosi 1,20 m u na niveletu primarnog puta sa prosečnim
prečniku, ukoliko na datom području nema nagibom ≤ 5,0 (6,0)%.
pešaka odn. 2,5–3,5 m sa trotoarom koji
omogućava postavljanje saobraćajnih Priključak benzinske stanice se ne sme
znakova i stubova javne rasvete. planirati na nepreglednoj horizontalnoj krivini
ili na konveksnoj krivi ose puta bez dodatne
Na rubovima razdelnog ostrva, na kojem je saobraćajne trake za skretanje ulevo.
zasađeno nisko rastinje, treba da se predvide
betonski ili kameni ivičnjaci visine 0,15–0,30
m koji su udaljeni 0,25 odn. 0,50 m od ivice
JP Putevi Srbije 37
Tabela 12: Uslovi za projektovanje priključka BS
Udaljenost između
Tok puta Ulaz na BS Izlaz sa BS priključka i susedne
raskrsnice
Izvan naselja Susedna raskrsnicaili Priključni
Vr < 70 km/h sa levkom Rr = 12,0 – 15,0 m Za dužinu trake za
PGDS < 5000 d = 20,0 – 30,0 m ili sastavljena krivina razvrstavanje
vozila/dnevno š = 3,0 – 3,5 m 2:1:3
Priključni radijus Rr =
Izvan naselja Priključni
12,0–15,0 m ili sa Ukupna dužina
Vr > 70 km/h Rr = 15,0–25,0 m
dodatnom trakom dodatne trake ili trake
PGDS > 5000 ili sa dodatnom trakom
> 30,0 m za razvrstavanje
vozila/dnevno d > 45 m, š = 3,50 m
š = 3,50 m
U naselju
Priključni Rr = 12,0 m Priključni Rr = 12,0 m 20,0–50,0 m
Vr ≤ 50 km/h
Priključni Priključni
U naselju Rr = 12,0 m s levkom Rr = 12,0–15,0 m
Vr > 50 km/h d = 15,0–20,0 m ili sastavljena krivina 30,0–70,0 m
š = 3,0–3,5 m 3:1:2
5.8.2.9.2.1 Vertikalni uliv i izliv

GP
KOLOVOZ
Vertikalni uliv i izliv se može koristiti na
lokalnim putevima i ulicama (u naselju) od
sekundarnog značaja sa niskim PGDS, u
kombinaciji sa U-ostrvima (sl. 35 i 36). Rmin = 6,0 za Pa
Rmin = 12,0 m za mešoviti
saobraćaj
zona za snabdevanje
zona za snabdevanje
cona oskrbe
Slika 36.: Vertikalni uliv

min.21.0m
Rm
in
in
m
5.8.2.9.2.2 Dijagonalni u i izlaz

R
m in 7 .5m
VO ZIŠČ E
Dijagonalni izlaz se može koristiti na
GP
G PS
KOLOVOZ putevima koji su namenjeni mešovitom
saobraćaju, gde je PGDS znatno manji od
3600 vozila, a dozvoljena brzina kretanja
iznosi < 70 km/h, kao i na mestima gde nije
Slika 35: Vertikalni izliv
moguće izvođenje klinastog izlaza. Desna
ivica trotoara na kojoj izliv počinje je
oblikovan sa minimalnim radijusom Rmin =
18,0 m (sl. 37).
38 JP Putevi Srbije
30
OBSTOJEČA
POSTOJEĆICESTA
PUT 45 GPS
GP
60
LOČILNIOSTRVO
RAZDELNO OTOK
BS
60
30 OBSTOJEČA
POSTOJEĆICESTA
PUT GPS
GP
45
LOČILNI OTOK
RAZDELNO OSTRVO
BS
Slika 37: Dijagonalni uliv i izliv
5.8.2.9.2.3 Klinasti uliv i izliv iznosi < 70 km/h. Desni ivičnjak iz pravca
saobraćajnog toka vodi u krivinu oblikovanu
Klinasti uliv i izliv se koriste na putevima koji sa Rmin = 12,0 m (sl. 38).
su namenjeni mešovitom saobraćaju, gde je
PGDS < 3600, a dozvoljena brzina kretanja Klinastom ulivu i izlivu se daje prednost u
odnosu na dijagonalni.
JP Putevi Srbije 39
30
OBSTOJEČA
POSTOJEĆI CESTA
PUT 45 GPS
GP
60
LOČILNI
RAZDELNO OTOK
OSTRVO
BS
30
45 OBSTOJEČA
POSTOJEĆICESTA
PUT GPSGP
60
LOČILNI
RAZDELNOOTOK
OSTRVO
BS
Slika 38: Klinasti uliv i izliv
5.8.2.9.2.4 Traka za ivičnjacima i na regionalnim putevima izvan

usporavanje/ubrzavanje naselja na kojima je PGDS > 3600 vozila.
Dužina izliva mora da iznosi najmanje 60 m
Traka za usporavanje (sl. 39) se koristi na (sl. 40).
magistralnim putevima izvan naselja, u
naseljima, na putevima sa obostranim
40 JP Putevi Srbije
30
OBSTOJEČA
POSTOJEĆICESTA
PUT 45 GPS GP
60
LOČILNI OTOK
RAZDELNO OSTRVO
BS
30
45 OBSTOJEČA GPS GP
60
POSTOJEĆICESTA
PUT
LOČILNI OTOK
RAZDELNO OSTRVO
BS
Slika 39: Traka za usporavanje / ubrzavanje
min. 60m +Ln za v>70 km/h

min. 60m za v<70 km/h
VOZIŠČE
rob vozišča
ivica kolovoza
KOLOVOZ
gradbena linija
Linija građenja
LOČILNI OTOK
0m
12.
RAZDELNO OSTRVO
R=
min
Slika 40: Dužina izliva
5.8.2.9.2.5 Traka za levo skretanje pri skretanju sa glavnog saobraćajnog toka

(skretanje levo) na saobraćajni tok benzinske
Traka za levo skretanje se izvodi na stanice (sl. 41). Širina trake za levo skretanje
magistralnim putevima i na regionalnim treba da iznosi 3,0–3,5 m. Minimalna ukupna
putevima koji su namenjeni za mešoviti dužina trake za levo skretanje mora u slučaju
saobraćaj, gde PGDS iznosi > od 3600 vozila Vr < 70 km/h da iznosi 60 m.
JP Putevi Srbije 41
3.6m 2.0m 3.5m

min. 60m +Ln za v>70 km/h
min. 60m za v<70 km/h La + Lv =30 m
Ln = dio za razširenje kolnika na 2 trake

La = dio za pripremu vozila za skretanje
Lv = dio za usporavanje brzine
Slika 41: Traka za levo skretanje
5.8.2.9.2.6. Minimalni radijus lukova za desno skretanje prema benzinskoj stanici

skretanja pri Vr = 10–30 km/h). Za klinasto i paralelno
odvajanje vrednost je: R2min = 12 m.
Minimalni radijus lukova skretanja određuju Preporučljivo je da se kriva skretanja
saobraćajne površine koje su potrebne za projektuje sa tri kružna luka u srazmeri R1 :
prelazak vozila kroz krivine na samom ulazu i R2 : R3 = 2 : 1 : 3 odn. R1 : R2 : R3 = 2,5 : 1
izlazu iz benzinske stanice (sl. 42 i 43). To su : 5,5.
R1min, R2min i R3min (na skretanju iz trake
VOZIŠČE
KOLOVOZ
pas za zaviranje
traka za usporavanje
rob vozišča gradbena linija
ivica kolovoza linija građenja
LOČILNI OTO K
RAZDELNO OSTRVO
m
=30-60
0
12.
početak površine za
R=
v
h za
razdvajanje
ko
min
et ine
to
saobraćajnih tokova
om rš
ni
p r po v
m
širina ulaza
.0
.6
n j te k
in
min. 6,0 m
m
p l če
a
oz
e
za
uv
je
a
in
šir
ce
Slika 42: Minimalni radijus lukova skretanja – ulaz
42 JP Putevi Srbije
VOZIŠČE
KOLOVOZ
rob vozišča
ivica kolovoza
min.R2
gradbena linija
linija građenja
T2
LOČILNI OTOK
RAZDELNO OSTRVO
min
.R1
šir
širina izlaza
i
na
izv
min. 5,0 m
oz
a
m
in
.5
.0
m
Slika 43: Minimalni radijus lukova skretanja – izlaz
5.8.2.9.2.7. Širina ulaza prepreke koje bi vozača prisilile da promeni

pravac kretanja. Ulazi na benzinsku stanicu
Ulaz je mesto na kojem vozač odlučuje koje moraju da omogućavaju neprekinutu
pojedinačno ostrvo s crpnim agregatima će saobraćajnu liniju do ostrva sa crpnim
odabrati, a ujedno i mesto gde se ulazni agregatima. Minimalna širina ulaza iznosi 6,0
saobraćajni tok deli na više tokova. Zato m (sl. 44).
obavezno treba obezbediti da u trenutku
odlučivanja u vidnom polju vozača ne postoje
GPS
GP
pas zaza
traka zaviranje
usporavanje VOZIŠČE
KOLOVOZ
gradbena linija
linija građenja
LOČILNI OTOK
RAZDELNO OSTRVO
0m
12.
R=
min
.
0m
širina ulaza
6.
.
in
min. 6,0 m
m
a
oz
uv
a
in
šir
kod brzine od
pri 40 km/h
brzini ugaokotiznosi
40 km/h znaša30°
10-30
Slika 44: Širina ulaza
JP Putevi Srbije 43
5.8.2.9.2.8. Širina izlaza

5.8.2.9.3.3 Kolovozna konstrukcija na
Širina izlaza treba da omogući kontinuitet području ulaza i izlaza
glavnog saobraćajnog toga, u koji se uliva
saobraćaj sa benzinske stanice. Minimalna Vozne površine ulaza i izlaza sa benzinske
širina treba da iznosi 5,0 m. stanice u dužini od 15 m treba da su uređene
tako da je njihova nosivost i kvalitet najmanje
5.8.2.9.3 Projektno-tehničko oblikovanje jednaka onoj koju ima kolovoz glavne
elemenata benzinske stanice saobraćajnice na području priključivanja.
5.8.2.9.3.1 Kanalisanje – razdelna ostrva 5.8.2.9.3.4 Agregati
Između glavne saobraćajnice i saobraćajnih Minimalna udaljenost crpnih agregata

površina benzinske stanice treba da se benzinske stanice od desne spoljašnje ivice
predvidi razdelno ostrvo koje ispunjava glavne saobraćajnice iznosi 5,0 m.
sledeće uslove:
– minimalna širina iznosi 1,20 m, bez Crpni agregati moraju da budu postavljeni
pešačkog koridora, ili 2,5–3,5 m, sa paralelno jedan sa drugim. Time se vozačima
trotoarom koji omogućava postavljanje omogućava optimalna preglednost.
saobraćajne signalizacije i stubova javne
rasvete, Broj crpnih agregata za pojedinu vrstu goriva
– minimalna dužina razdelnog ostrva iznosi se određuje na osnovu iskustva (odn.
16 m u gusto naseljenom području ili 20 m uzimajući u obzir podatke dobijene od
izvan naselja, dok preporučena dužina postojećih benzinskih stanica na
razdelnog ostrva iznosi 30 m. razmatranom području) ili na osnovu
približnih podataka za prosečnu istočenu
Na rubovima razdelnog ostrva, na kojem je količinu goriva, koja iznosi 40 litara/vozilo u
zasađeno nisko rastinje, treba da se predvide minutu za putnička vozila i 130 litara/vozilo u
betonski ili kameni ivičnjaci visine 0,15–0,30 minutu za teretna vozila.
m, koji su od ivice kolovoza udaljeni 0,25–
0,30 m, čime se obezbeđuje fizičko odvajanje Preporučuju se sledeće dimenzije ostrva s
benzinske stanice od puta i uređuje crpnim agregatima (sl. 45):
odvodnjavanje puta. – 15 cm – minimalna visina ivičnjaka,
– 75 cm – minimalna udaljenost između
Ivičnjaci treba da se postave uz desnu ivicu agregata i ose stuba nadstrešnice,
ivične trake ili slivnika i uz sva razdelna – 75 cm – minimalna udaljenost između
ostrva i ostrva s agregatima. agregata i ostalih elemenata opreme na
ostrvu,
Uz poštovanje mera zaštite od eksplozije i – 120 cm – udaljenost između ose stuba i
požara, u područje razdelnog ostrva se mogu ivice ostrva,
postavljati rezervoari, agregati i ostala – 75 cm – minimalna udaljenost ose stuba i
oprema. U tom slučaju treba smisaono elemenata opreme na ostrvu,
povećati širinu razdelnog ostrva. – 80 cm – maksimalna dužina elementa
opreme na ostrvu,
5.8.2.9.3.2 Odvodnjavanje užeg područja – 75 cm – udaljenost između elementa i
benzinske stanice ivice ostrva,
– 150 cm – standardna širina ostrva s
Za sve vozne površine se mora obezbediti crpnim agregatom.
adekvatno odvodnjavanje, kako bi se sprečilo
zadržavanje raznih ulja i atmosferskih voda max.
na voznoj površini. 0.75 0.75 0,80 0.75
0.75 agregat oprema
Odvodnjavanje saobraćajnih površina stub
benzinske stanice treba da se uredi tako da
ne postoji uticaj ili neposredna povezanost sa
uređenjem odvodnjavanja glavne
saobraćajnice.
Slika 45: Ostrvo s crpnim agregatom
44 JP Putevi Srbije
Pored agregata za točenje goriva, svaka Saobraćajna signalizacija čini integralni deo
benzinska stanica treba da ima i agregat za trupa puta i benzinske stanice, pa stoga mora
vazduh i vodu. da se planira s istom pažnjom kao i ostali
elementi benzinske stanice. Saobraćajna
5.8.2.9.3.5 Rezervoari signalizacija treba da se jednako dobro
uklapa u okolinu kao i sama benzinska
Podzemni rezervoari treba da budu stanica.
postavljeni na rastojanju od najmanje 1,0 m
od ivice putnog pojasa ili granice parcele, uz Vođenje na benzinskim stanicama se
poštovanje pravilnika o zaštiti od požara i obezbeđuje preko vertikalne i horizontalne
eksplozije. Udaljenost između rezervoara signalizacije, koja treba da je izvedena tako
treba da iznosi min. 0,40 m. da učesnicima u saobraćaju u svakom
trenutku nudi pouzdano vođenje i sigurnu
Po pitanju tehnološke i ekološke vožnju. Stoga treba da bude projektovana
opremljenosti moraju se poštovati važeći tako da učesnicima u saobraćaju omogući da
propisi koji se odnose na tu oblast. Koriste se na jednostavan način shvate značenje
podzemni rezervoari sa dvostrukim zidom, saobraćajne signalizacije i da se na osnovu
zatvoren sistem točenja goriva, sistemi za postavljenje saobraćajne signalizacije
separaciju otpadnih voda, uljni separatori i ponašaju u skladu sa značenjem odnosno
sistemi za centralno točenje goriva. U zahtevima koji su određeni ili izraženi
današnje vreme, sve gore navedeno čini postavljenom saobraćajnom signalizacijom.
standardnu opremu benzinskih stanica.
5.8.2.9.4 Parking prostori u sklopu

benzinskih stanica
Na površini benzinske stanice treba da se

predvidi odgovarajući broj parking mesta
(PM), koji inače zavisi od pratećih delatnosti
na određenoj benzinskoj stanici.
Preporučene su sledeće vrednosti:

− osoblje BS 2–5 PM,
− ugostiteljsko osoblje 1–2 PM / 3–4
zaposlena,
2
− prodavnica na BS 2–4 PM / 100 m ,
− bife 1–2 PM / 5–8 sedišta,
− restoran 1–2 PM / 8–12 sedišta,
− servis za pranje automobila 3-5 PM,
− servis za automobile 4–6 PM.
Ako je potrebno, mogu se predvideti i

dodatna parking mesta za autobuse ili
teretna vozila u području ugostiteljske
delatnosti na benzinskoj stanici.
5.8.2.9.5 Saobraćajna signalizacija na

području benzinske stanice
Horizontalna signalizacija, zajedno s

vertikalnim saobraćajnim znacima,
predstavlja funkcionalnu celinu koja
omogućava najudobnije i bezbedno odvijanje
saobraćaja.
Osnovu jedinstvenog uređenja saobraćajne

signalizacije i jednoobraznog rešavanja
saobraćajnih uređenja predstavljaju propisi
koji se odnose na saobraćajnu signalizaciju i
njihova dosledna primena.
JP Putevi Srbije 45
dokumente bez otvaranja vrata ili čak

izlaženja iz vozila.
5.8.3 GRANIČNI PRELAZI
Dužina voznih traka za vozila koja čekaju
zavisi od predviđene gustine saobraćaja i
Granični prelazi su specifični objekti određeni
prosečnog trajanja postupka prilikom
projektnim uslovima i smernicama koje
prelaska granice. Preporučljivo je da vozila
određuju Uprava carina i MUP za svaki
čekaju na platou na području graničnog
granični prelaz ponaosob. Širina platoa
prelaza, a ne na samom putu ispred prelaza.
graničnih prelaza zato zavisi od zahtevanog
Proširenje kolovoza sa normalnog preseka
broja kabina granične policije i carine i
puta na širinu platoa izvodi se na
njihove veličine koja uslovljava širinu ostrva.
odgovarajućoj dužini za manevar vozila pri
Širina ostrva zavisi i od toga da li je u
brzini od 40 km/h u zavisnosti od veličine
određenoj voznoj traci zahtevana površina za
proširenja.
podužnu ili kosu šemu parkiranja za potrebe
Podužni i poprečni nagibi platoa moraju da
pregleda vozila različitih tipova (putnička
omoguće odgovarajuće odvodnjavanje
vozila, autobusi, kamioni).
kolovoza, a preporučljivo je da podužni nagib
na području kabina bude minimalan odnosno
Širina voznih traka između kabina je obično
toliki da vozilo može da stoji u praznom hodu
3,0 do 3,5 m za putnička vozila, a za
motora bez korišćenja kočnica.
autobuse i kamione 5,5 m.
U skladu sa propisima nadstrešnica ne sme
da zalazi u svetli profil, a preporučljivo je da
Rastojanje između ivičnjaka ostrva i kabine
bude viša (oko 7,0 m) zbog prevoza
ne treba da bude veće od 0,3 m. Naime,
posebnog tereta ili da se u tu svrhu uz plato
rastojanje mora da bude toliko da vozač
pored nadstrešnice izvede posebna rampa.
službeniku u kabini može da preda
46 JP Putevi Srbije

SRDM 5-8 Servisne Saobraćajne Površine (120508-Srb-Konačni)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRDM 5-8 Servisne Saobraćajne Površine (120508-Srb-Konačni)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

5. FUNKCIONALNI ELEMENTI I POVRŠINE PUTEVA

5.8 SERVISNE SAOBRAĆAJNE POVRŠINE

Br. Datum Opis dopuna i promena

5.8.1 ODMORIŠTA I USLUŽNI OBJEKTI.............................................................................. 1

Kolovozna traka je put ili njegov uzdužni − snabdevanje rezervnim delovima i

suvenira i osnovnih rezervnih delova za

Poseban kriterijum pri izboru odgovarajuće

5.8.1.2.4 Tipovi pratećih objekata

Prateće objekte uz autoput, namenjene

Tabela 1: Pregled detaljnije ponude pratećih objekata uz autoput

TIP / VRSTA PPP PPT WC TI BIFE G VT RE MO PR

Napomena: - značenje oznaka u tabeli:

Tabela 2: Komunalna opremljenost zemljišta pratećih objekata uz autoput

TIP VRSTA LOKACIJA KOMUNALNA INFRASTRUKTURA

Napomena: Odluka o jednostranom, obostranom ili kombinovanom pozicioniranju centra za

Odstojanja između pojedinačnih tipova njegov identitet i raznovrsnost, te druge

Tabela 3: Komunalna opremljenost zemljišta pratećih objekata uz autoput

TIP VRSTA MEĐUSOBNO ODSTOJANJE u km

3 Uslužni centar 80 - 100

5.8.1.2.4.1. Tip 1 – Parkiralište mikrolokacije odmorišta, preporučuje se

Minimalna komunalna infrastruktura Parkiralište tip 1.0 je postojeće parkiralište

Slika 1: Prateći objekat Tip 1.1 – Parkiralište

Parkiralište tip 1.2 je parkiralište sa preporučuje se raspisivanje koncesije za

Slika 2: Prateći objekat Tip 1.2 – Parkiralište

Prateći objekat odmorište tip 2.1 obuhvata,

obično sadrži manju prodavnicu i bife, te telefon, sakupljanje i odvođenje smeća,

Slika 3: Prateći objekat Tip 2.1 – Odmorište

Prateći odmorište tip 2.2 - stanicu za područje stanice za snabdevanje do izlaza iz

Slika 4: Prateći objekat Tip 2.2 - Odmorište

5.8.1.2.4.3. Tip 3 – Uslužni centar vođenja, te obezbeđuje odvojen saobraćaj

Slika 5: Prateći objekat Tip 3 – Uslužni centa

5.8.1.2.4.4. Tip 4 – Pogranični centar za

Pored saobraćajnih površina za saobraćaj u Usklađenost sa saobraćajno-tehničkim

psihofizičkim sposobnostima učesnika u se na lokacijama različitih tipova pratećih

− zastoje zbog nepovoljnih vremenskih objekata. To su: rekreacija, prirodni

i sl. U zavisnosti od tipa objekta i do sada − dimenzije pratećih objekata uz autoput u

kategorija (parkirališta) obavezno je 5.8.1.2.6 Priručnik za formiranje mreže

njihovo prilagođavanje prostornim činiocima i − prisustvo zaštićenih biljnih i životinjskih

projektovanju područja pratećeg objekta,

Programski elementi za pojedinačne tipove

Tip 1.1. parkiralište sa sezonskom

− toalet (minimalno: dva ženska toaleta,

Slika 8: Prateći objekat Tip 2.1 – Odmorište

Tip 2.2. Odmorište − smeštajni kapaciteti – do 200 kreveta u

Osnovni parametri koji određuju veličinu

Površine su date orijentaciono i menjaju se − Funkcija povezivanja i odvajanja -

Smernice za oblikovanje visokih zgrada Funkcionalna zemljišta pratećih objekata se

odgovarajuće mikroklimatske uslove i Pri planiranju zelenih površina unutar

poveže postojeće okruženje sa isključivanje sa autoputa aktivnosti

5.8.1.2.8.1. Projektovanje pratećih objekata

Prilikom projektovanja pratećih objekata Slika 13: Spoljašnja orijentacija pratećeg

5.8.1.2.8.4. Vrsta aktivnosti u odnosu na Raspoređivanje aktivnosti u odnosu na

Zato je baš uključivanju pratećeg objekta u drugačiju horizontalnu ili vertikalnu

5.8.1.2.8.5. Opšta načela određivanja

Opšta načela, koja se uzimaju u obzir pri

5.8.1.2.8.6. Udaljenost pratećih objekata od Uslovi osovina i niveleta autoputa za lokaciju

Minimalna udaljenost pratećih objekata od

Slika 17: Isključivanje u desnoj krivini

(3) Horizontalno trasiranje – pri određivanju neprekinutog saobraćajnog toka, oni se

Tabela 5: Granične vrednosti parametara horizontalnih krivina

Rmin 45 75 120 180 250