•. · .

1 · •.~,.

!Ч( ;~
' .. ~ ·:·· .,
 ZBORNIK
DOKUМENATA IZ BRlTANSКE ARНIVE
ANGLO-JUGOSLOVENSКI ODNOS1 1941-1948.
 Staniia R. Vlahovic

ZBORNIK
dokumenala iz Brilanske arhive.
Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948.

Birmingham 1985.
 ZAHVALNOST
Ova se knjiga ne Ы mog la pojaviti bez velikod u.sne pomoci i
zrtve mojih vrednih prijatelja u nekoliko zemalja sveta, ka.o 1 neko-
liko institucija u kojima sam vт§io i.straziv,~.n}a · ~~kode za poзavu
ove knjige mnogo su doprineli svi pretplatnici, koJl ~ p 7et p ~atu ~-
napred poslali. Zelim da svima odam d uzno postovanJe 1 pnzna.nJe
sa mojom toplom zahvalnoscu. . . .. ,
Ostajem zahvaJan: Bosku N. Kosticu, vojvodi Moml:ilu f>uJICU,
Ovo delo posvcc:ujem supruzi Maji i Danilu i Ljublci Dobrilovic, Draganu Zivanovicu, Marku i dr Dra-
w-kama Rajki i Mariji . gojli Pivac, Vlajku Vlahovicu, Zivoradu Мilenkovicu, Petru Dur-
devicu, Cedomiru Dobrilovicu, Bori Karapandzicu, Duji L ukicu,
Josipu TomH:u, Dragoljubu Panicu, Radomiru Stevanovicu-Pilotu,
Miogragu Dostanicu, Stojanu Vuksicu, Oliveri Ljotic, Nikoli Vuj-
novict1, Zoranu :МiJjkovicu, Petru Du:rdevicu, Doтdu Dragicevicu..
Ziki Markovicu-Skobaljcu, Milutinu Propadovicu, Pavlu Nikitovi-
cu, Vukadinu Kecanu, Zivoti Stevovic:u, Slobodanu Dobrilovicu.
Misi Stojkovicu, Ziki Dragojlovicu. Andri Mandicu, Branku Svir-
cicu, Luki Bajicu, Mileni Pivac-Svirl:ic, Diki Radisicu, Stevanu Cu-
ruviji, Rasku Ojdrovicu, Dusku Terzicu, Marinku Mladicu. Steva-
nu Pirocancu, Bori Praljku, Marku Sunari, Udruienju "Jadran",
Roy Dzankicu, Мilenku Popovicu, ocu Radovanu Мiljkovicu, ocu
Мilanu Bajicu, Nikoli Radulovicu, Dordu i Мilanki Novakovic,
Ratku Stankovicu, Mirku Radivojevicu, Dimitriju Keiicu, Paunu
Vukovicu, А. Sesticu, Milor&.du llicu, LjubШ Maricu, М. Radoca-
ju, Vitomiru Radojil:icu, Vladi Cosicu, Predislavu Kuburovicu, Mi-
odragu Najdanovicu, Мiodragu Zivicu, Vojkanu Veljkovicu. Dra-
ganu Ajdinovicu, Miodragu Tojicu, prof. dr Savi Bosnicu, ocu Ce-
di ~stojicu, А. Niksicu, g~'ti D. Pavlici-Мitroviё, S. Stojanovicu,
Copyright 1985 Ьу Stani!a R. Vlahovic. Budi Stankovicu, Vladi i Mirjani Ljotic, Мilivoju i Vesti Cordas
Milivoju Stankovicu, А. Bogojevicu, Bori Vasiljevicu I. Vasiёu•
АП rights reserved.
Mirku Ugтenovicu, Sretenovicu, М. Zaricu, D . Кlasni~u, 2iki Ni~
Prestampavanje ёаk i delimil:no samo ро dozvoli pisca. koШ:u~ D. Stojadinovicu, В. Male~vicu, R. Oтa~kom, dr. Branku
Begov1cu, gro~ Nikol_a ju Tolstoju, majoru Milosu Matoviёu, dr
Marku Marko-:icu, maзoru Marcelu Marelicu, pol:iv. pot-pukovniku
Druck: .Iskra• GmЬН, 8 MUnchen 80, OhlmUller1tr. 18, Rgb. Rudolfu Perhineku, generalu sir Horatius Murray-u, brigadiru

Scanned with CamScanner

Charles Armstron.gu, sir John Со\vШс, Rt.Hon. Cl,rlstophcr M11y-
h_e ,v, poci,•. lord Philip Noel-Bakeru, pocrv. sLr Cccil Pnrrottu, ро­
С.1\7. Stephen Clissoldu, sir Cћar\es ViШcrsu, slr Williom Dcnkl.n u,
.,The Encounter", "The Тimes", ,,The Hans:ird", .,Enst-Wcst Dl-
gest", ,,ZЬornik: pisma i napi.si drugova I prij11telja", .. Iskrl", The
Staff of PuЫic Record Officc, London, The Ministry ot Detense,
London, The United States of America Diplomatic papers, ВВС 2
,, Тimewat.ch", National Film Library London, Unlverslty of Blr-
mingham Library i Central LiЬrary od the City of Birmingham.
Тranscript of Crown - copyright records in the PuЬlic Record
PREDGOVOR
Office appear Ьу kind permission of the Controller of Н. М. Sta- · om Ratku Pa-
tionery Office. Da је doslo do ove knjige zas1uga pripa d а роk. OJ1l . . .
rezaninu koJ·em dugujem neizmemu zahvalnost. 0n m ; Је msp1-
, · d · · ane r eci u n asem zag:ra-
risao savetovao i hrabrio. kao oaJen pis . . asih - nalnih
nH'n~m zivotu, da vrsim istrazivanje о predaJ1 I: . _ nae1o . .
snaga i izbeglica iz Austrije u maju 1945. Tu tradic:tJ 11 n ~vila Ј е
njegova supruga, gosp~a Dara,_ ~оја ~е posla1a bogat Р og za
stampanje ove knjige, r.ia c~i:nu Ј~Ј ostaJem_ Ы_agod~: . se
Kad sam poceu sa 1Straz1vanJem predaJ~ IZ А~Је, ~
mogao zadrzati samo na ovcim predmetu, vec sam isao da1Je ~а te--
meljitije proucim i ispitam britansko-ju_~oslo~ensk~ ~ose 1ZП1e­
du 1941. i 1948. godine. Period mog istrazlvanJa traJao Је dev et go-
dina; obzirom na moj redovan posao, jedino sam mogao na ov ome
raditi za vreme mog Ietnjeg odmora. i zbog ovoga se stvar mora1a
oduziti. Gotovo cela gra.da u ovoj knjizl, bila је objavljena u listu
Iskra" pocev~i od oktobra 1975. do 1984. U ovom vremensk om
;azmah~, dok је materijal izlazio u ,.lskri" , na za1ost nije bilo mo-
guce slediti hronololli red niti pak. srodnost tema, jer sam prili -
kom istrazivanja svake godine nailazio na nove stvari, koje su Ьi­
le objavljene. Sad mi se pruzila prilika da tu objavljenu gradu
sredim - koliko је to bilo moguce - ро hronoloskom redu i ро
srodnosti tema, tako da Ы citaoc mogao imati pregledniju sliku о
dogadajima, а istoricar Ьi Ыо u stanju da lako pronade originalni
dokumenat i pojedine stvari temeljitije proucava. Nastojao sam da
u mom izno~enju stvari, centralno mesto zauzi.maju dokumenti.
dok su moji komentari, dopune, objasnjenja i primedbe svedeni
na neophodni minimwn. Nadam se da се ova dokumentarna grada
posluziti zainteresovanom citaocu i profesionalnom istoricaru da se
bolje upoznaju sa istorijom anglo-jugoslovenskih odnosa u toku
Drugog svetskog rata i odmah posle njega.
Pisac ne pretenduje da iznosi celokupnu gradu о britansko-ju-
~oslovenskim odnosi":1a iz Drugog svetskog rata, da1eko od toga,
Jer_celok~pna ~~da Је mn~go_ opseznija, о cemu Ьi se moglo napi-
sa~. nekol1ko k~~1ga. NastoJanJe pisca jeste, da iznese onaj deo ma-
ter1Jala, о gornJ1m odnosima, koji ranije nije Ыо objavljen, jer su

6 7
 . . 11 raz.nlh ro1.\oga z.noЬl\t,1..\\1 ovu gr11<1u,
мсi 11
3 1
pi!'Ci i1 о,·с <'Ы s '• da Ы njcno objav\j\vanjc dovc\o nc sn-
- ,,:,ro,.11tno •~matra
m :s\l
J<'r • u
rd 1 '\ " k k Ь 1
itзnjc n,nogc "utv cnc s, nc , 11 о n11 r -
mo u s1.1mnju._,-« 1. p~\o,·cn!'koj strani. lstori~ar se nc moic po-
t11n..,;,koj tako I na . зug:i,n stano,•l~tcm da "pr\javo ruЫjc" nc trc-
,-oditi i.a kon,":ne1onat.. U poli\ici \ma mnogo ne~ove~nlh i pr\jnvlh
Ьа ~~ .
·u na-~зa,-nos
је mora\no obaveza!' da to lstrnluje \ lznos\ na
w-ал: _is~n ~k.ile da sadasnja zla u druMvu \maju svoje uzro-
1
ja,-n~ ~1:'~aljoj p~\osti. Isto se odnosi i na meduмrodnu za-
01
~-e u_Ь · ~edunarodne odnose. Molda се grada u ovoj knjizi ici
з1~~n~putaclje \Z\resnih _politi~~i~ ljud~ na br_ita~~oj, . а tako-
n . jugos\o,·enskoj straru. Cak 1 1ntegr1tet p0Jedш1h p1saca na
d~t nastranama mole pretr~ti stetu, zbog toga, sto su se neki pisci
0
~jali Z\-animoj verziji is~o:ije _koja_ -~ije potp~a niti ~s~ini:a.
~va namera nije da uman]U]e b1lo Щ1 ugl~d; al1 ako ~1n1eroce
doprinesu ruЬijanju pojedinih mitova i prikalu dogadaje u punoj
svet1os6j, naravno da i:e oni, koji su se ogresili о fakti~ko stanje, mora-
ti po,ruci i potrebne konsekvence.
Za istoriju su ,·ame tinjenice, jer gde ovih nema ne moze Ыti
ni istorije. Istoricar posmatra dogadaje u sklopu niza okolnosti u
kojima su se oni odigravali. Propagandna misljenja i izvrtanja stva-
ri - ате se је odlikovao jedan broj pisaca i na engleskom i srp-
sko-hrvat.skom jeziku - nemaju uopste istorijsku vrednost. Takva
misljenja su od interesa za sociologiju i drustvenu psihologiju, da
proucavaju strukturu i sredine grupa, politi~kih partija i instit,u -
cija, odakle pisci poticu, koji su hteli da stvarnost zamene zvufnim
ali najvise sturim i praznim misljenjima. Potrebno је teziti punoj,
Ш ako је to nemoguce, bar pribllinoj objektivnosti. Zanemariva-
nje ove stare istine u pojedinafnom drustvu dovodi do nemira, po-
buna i nasilja. U ro~unarodnoj zajednici to vodi ratovima, ~em~-
rima, terorizmu i gradansko-urbanistiёkoj gerШ, fime se odllkuJe
nase doba.
1z ove oЫasti, о britansko-jugoslovenskim odnosima, pisano је
dosta i na engleskom i na srpsko-hrvatskqm jeziku. Na englesk~m
su najvise pisali oni britanski pojedinci, koji su ЬШ uple~eni u JU-
goslovenske probleme i uz.ivali ~:'ostruki monopol na uv1~ u stva=
ri. Prvo su uёestvovali u dogada11ma za vreme rata, u r_az.n1m funk
cijama; i drogo, imali su pris~up do~ume~t~moj grad1 u _Ju~osla=
viji i privilegovani pristup br1tansko] arh1v1 da proufava]U 1zvor
nu gradu, koja је Ьila zatvorena za trideset go~ina, dok _su mnoge
vaz.ne stvari iz ove oЫasti zatvorene za 50, 75 1 100 godina. Jugo-
slovenski privilegovani pisci u z.emlji, takode su uzivali dvostruku
8
prcclnost : pristu~ i:r.vornoj gra<1i u Jugoslaviji i otvorena vтata za
lspltlvonje u br1tanskoj arh ivi.
P\§ucl lz ovc ~Ыазt1, i britanskl i jugos\o,,ens ki pisci u zemlj i,
ug\avnom su trabl\ da dokazu lspravnost zvanjcriog sta'la na obe-
ma strnnn~ a; k_ao I svog vlastitog stava i postupka. Prvi su branШ
1
"lspro.vnost ~r~tanske politlke u odnosu na J ugosla·riju, naroblo
ispro.vnost poi,t1kc pomaganja partlza nзkog pokr eta za vreme rata·
а pre tog_a "ispro.vnos~" drzavnog udara 27. marta 1941. u Beog.a~
?u. D~g1 _s_u no.s_t~pal1 p~opagand.no, i neki od njih nisu prezali od
1zvr~anp 1\1 !als1f1kovanJa 1:injenlca koje Ьi ih inal:e, prikazale u
sasv1m dru_gom s~etlu: Preko mnogih neugodnih stvari prelazili su
cutk_e._ Ра l_Pak bilo_Ь, pogresno_sve pisce, iz ove oЫasti, u zem1ji
stav1~~ na 1stu gon11~u. ~ nekol1ko poslednj ih godina postoji ten-
denc1Ja, medu mnog1m Jugos\ovenskim piscima, da se bllia istorij-
sk~ proslost obj~ktivnije prikazuje. St•Jdije profesora dr Bogdana
Kr1zmana ukazuJu na ovaJ pravac, а takode i nedavna studija iz
dokumcnata iz britanske arhive: ,,Tito :rnd Churchill~ (,,Tito i C:er-
cil") od dr Dusana BiЬera, potvrduje navedeno misljenje.
Izvestan broj pisaca jugoslovenskog porekla koji se nalaze na
akademskim poloz11jima u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Americ-
kim Drzavama, takode su pisali о ratnom periodu anglo-jugoslo-
venskih odnosa. О nekim rnomentima iz toga perioda, njihovo pi-
sanje је tendenciozno, nedostojno ak.ademskog zvanja i polozaja,
najЫaze receno. Takvi se nisu rukovodili objektivnom istinom, ko-
jom se sluzi savremena nauka, vec su se jednostavno priklonili zva-
ni~nom kursu istorije, uz moc i silu, i time se stavili u prilog mis-
ljenja da је jal:i uvek u prayu!
Imajuci sve ove momente u vidu tez:io sam da u brit.anskoj ar-
hivi pronadem i onu gтadu, koja svedoci protivu zvaniёnog kursa
istorije i lakejskih istoricara. Tak.vih stvari sam nasao, iako ne sv-e,
koje se mogu smatrati "nepopularnim", ali su ovak.vi dokumenti
preko potrebni radi utvrdivanja pune istine. lstovremeno, objav-
ljivanje ove gтade posluiice kao doprinos istoriji brit.ansko-jugo-
slovenskih odnosa za vreme Drugog svetskog rata, i istoriji Jugo-
slavije iz tog doba. РШ!еvа namera nije da bUo kog stavlja na op-
tulenil:ku klupu, ukoliko to dokumenta ne cine, sto је onda nerno-
guce izbeci. Pi§cevi komentari i objasnjenja podlomi su osvrtu
drugih, naravno, dok dokumenta dovoljno osveUjavaju ucesnike u
jugoslovenskoj drami i svedocenje koje fuljenice daju mora se pri-
hvatiti. А pooto ova grada potil:e iz britanske arhive, bUo Ьi pogre-
~no shvatiti da ј е pi§l:eva namera da svu odgovornost za nase ne-
volje, kroz koje је Jugos\avija prosla, svali na britanska leda. То
nije narnera ove knjige, vec роkшај iznalazenja istine koliko је to
moguce.
 rnnogi pisci iz о,·е oЬ\asli, iz raznЉ razloga zаоЫ\а zШ ovu grnd Li.
jer su YeroYatno srnatrali da Ы njcno objavljlvanje dovc\o nc Na-
rno u surnnju, ,-ес i u pitanjc mnoge "utvгdenc lstlnc", kako м brl-
tanskoj tako i na jugoslovenskoj strani. lstoriёar sc nc mo!c po-
voditi za kon,·enciona1niш stano,·ii\tern da "prlj:ivo ruЬ\j e " nc trc-
ba iznositi na ja,-nost. U politici ima rnnogo neёoveёnlh i prljaviJ1
st,rari; i istoriw је moraJno obavezan da to istra!uje i lznosl м
ja,-nost, i time ukaie da sadai\nja zla · u dru~tvu imaju svoje uzro-
ke u blizoj i daJjoj proolosti. Jsto se odnosi i na m ec:lunarodnu za-
jednicu, na mec:lunэ.rodne odnose. Mo!da fe grac:la u ovoj knjizi њ
na ustrЬ reputacije izvesnih politiёkih ljudi na britanskoj, а tako-
c:le i na jugoslovenskoj strani. Cak i integritet pojedinih pisaca na
obema stranarna mole pret.r}X!ti stetu, zbog toga, sto su se neki pisci
priklanjali 2\-anicrioj verziji istorije koja nije potpuna niti istinita.
PisёeYa namera nije da umanjuje bilo ёiji ugled; ali ako cinjenice
doprinesu razЫjanju pojedinih m.itova i prikdu dogac:laje u punoj
S\'etlosti, naravno da се oni, koji su se ogresili о fakticko stanje, mora-
ti povuci i potrebne konsekvence.
Za istoriju su vazne cinjenice., jer gde ovih nema ne moze Ьiti
ni istorije. Istoricar posmatra dogac:laje u sklopu niza okolnosti u
kojima su se oni odigravali. Propagandna m.isljenja i izvrtanja stva-
ri - ате se је odlikovao jedan broj pisaca i na engleskom i srp-
sko-hrvatskom jeziku - nemaju uopste istorijsku vrednost. Takva
misljenja su od interesa za sociologiju i drustvenu psihologiju, da
proucavaju strukturu i sredine grupa; politiёkih partija i institu-
cija, odakle pisci poticu, koji su hteli da stvarnost zamene zvuёnim
ali najvise sturim i praznim m.isljenjima. Potrebno је teziti punoj ,
Ш ako је to nemoguce, bar pribllinoj objektivnosti. Zanemariva-
nje ove stare istine u pojedinacnom drustvu dovodi do nemira, po-
buna i nasilja. U medunarodnoj zajednici to vodi ratovima, nemi-
rima, terorizmu gra&nsko-urbanistickoj gerili, cime se odlikuje
nase doba.
* ljivanje ove grac:le poslшice kao doprinos istoriji britansko-jugo-
lz ove oЫasti, о britansko-jugoslovenskim odnosima, pisano је
dosta i na engleskom i na srpsko-hrvatsk9m jeziku. Na engleskom
su najvise pisali oni britanski pojedinci, koji su bili upleteni u ju-
goslovenske proЫeme i uzivзli dvostruki monopol na uvid u stva-
ri. Prvo su ucestvovali u doga<1ajima za vreme rata, u raznim funk-
cijama; i drugo, imali su pristup dokumentarnoj grac:li u Jugosla-
viji i privilegovani pristup britanskoj arhivi da proucavaju izvor-
nu ~ u , koja је bila zatvorena za trideset godina, dok su mnoge
vazne stvari iz ove oЫasti zatvorene za 50, 75 i 100 godina. Jugo-
slovenski privilegovani pisci u zemlji, takoc:le su u!ivali dvostruku
8
prcdnost: pгi1.tup izvornoj gradi u Jugnsiaviji i otvorena vrata za
lspШvnnjc u brltanskoj orh ivi.
Pi.§u(:i lz ovc oЫasti, 1 britanski i jugoslovenski p isci u zemlj i,
uglnvnom su tra~ilt da doka~u ispravnost zvan.icnog stava na ob<?-
ma strnnama ; kno I svog vlastitog stava i postupka. Pr,ri su branili
"lsprnvnost" brlta nзk e politike u odnosu na J ugoslaviju, naroёito
lspravnost politlkc pomag;inja partizanskog pokreta za vreme rata;
а pre toga "lspravnost" drzavnog udara 27. marta 1941. u Beogra-
du. Drugi su nastupali propagandno, i neki od n jih nisu prezali od
izvrtanja Ш falsШkovanj a cinjenica koje Ы ih iласе, prikazale u
sasvim drugom svetlu. Preko mnogih neugodnih stvari prelazili su
(:utke. Ра ipak Ьi]о Ы pogr esno sve pisce, iz ove oЫasti, u zemlji
staviti na istu gon1Hu. U nekoliko posledлjih godina postoji ten-
dencija, me<1u mnogim jugoslovenskim piscima, da se bli.za istorij-
ska proslost objektivnije prikazuje. Studije profesora dr Воgdала
Krizmana ukazuju na ovaj pravac, а takode i nedavna studija iz
dokumcnata iz britanske arhive: "Tito and Churchill" (,.Тito i Cer-
cil") od dr Dusana BiЬera, potvrduje navedeno mШjenje.
Izvestan broj pisaca jugoslovenskog porekla koj i se nalaze na
akademskim poloziljima u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Americ-
kim Drzavama, takode su pisali о ratnom periodu ang1o-jugos1o-
venskih odnosa. О nekim momentima iz toga perioda, nj ihovo pj-
sanje је tendenciozno, nedostojno akademskog zvanja i polozaja.
najЫafe receno. Takvi se nisu rukovodili objektivnom istinom, ko-
jom se sluzi savremena nauka, vec su se jednostavno priklonili zva-
nicnom kursu istorije, uz moc i silu, i time se stavili u prilog mis-
ljenja da је jaci uvek u pra1,-u!
Imajuci sve ove momente u vidu tez:io sam da u britanskoj ar-
blvi pronadem i onu gradu, koja svedoci protivu zvanicnog kursa
istorije i lakejskih istoricara. Takvih stvari sam nasao, iako ne sve,
koje se mogu smatrati "nepopularnim", ali su ovakvi dokumenti
preko potrebni radi utvrc:livanja pune istine. Istovremeno, objav-
slovenskih odnosa za vreme Drugog svetskog rata, i istoriji Jugo-
slavije iz tog doba. Nceva namera nije da bilo kog stavlja na op-
tшenicku klupu, ukoliko to dokumenta ~е cine, sto је onda nemo-
guce izbeci. N~evi komentari i obja.snjenja podlozni su osvrtu
drugih, naravno, dok dokumenta dovoljno osvetljavaju ucesnike u
jugoslovenskoj drami i svedotenje koje tinjenice daju mora se pri-
hvatiti. А posto ova grac:la potice iz britanske arblve, Ьilo Ьi pogre-
sno shvatШ da је pisteva namera da svu odgovornost za nase ne-
volje, kroz koje је Jugoslavija prosla, svali na britanska le<1a. То
nije namera ove knjige, vec pokusaj iznalafenja istine ko.l iko је to
moguce.
!:1
 . • • iz· 0 ,,е oЫasti iz raznih razloga zaobllazili ovu gradu
mnogi plSCl • . . ь· 1·· · d
• vatno smatrali da Ь1 nJeno о ЈЗV J1vanJe ovelo ne sa.
Jer su v e r o r d · 1- " k k
mo u sumnju, vec i u pitanje mn_oge "u~ ene _JS ine ' а о ~а bri-
tansko · tako i na jugoslovenskoJ stram. Isto~car se ne moze Po-
voditi Jza konvencionalnim stanovistem da "prlJ:ivo ruЫje" ne tre-
ba iznositi na javnost. u politici ima mnogo ~ecovec?ih. i_prljavih
stvari; i istoriш је moralno obavez3.!1 da to 1st~azu_Je 1 1znosi na
javnost, i time uka!e da sadasnja zla u d~s_tvu 1maJu svoje uzro-
ke u blizoj i daljoj proslosti. Jsto se odnos1 1 na medunarodnu za-
jednicu, na medunarodne ~os~. _M~zda_се_ grada _u ovoj . knjizi ici
na ustrb reputacije izvesnih polit1c~ lJud~ na br:1ta~koJ, . а tako-
de i na jugoslovenskoj strani. Cak 1 шtegntet POJed1ruh p1saca na
оЬеmа stranama moze pretrpeti stetu, zbog toga, sto su se neki pisci
priklanjali zvanifnoj verziji istorije koja nije potpuna niti istinita.
Pi.sfeva namera nije da umanjuje bilo ciji ugl1:d; ali ako Nnjenice
doprinesu razbljanju pojedinih mitova i prikazu dogadaje u punoj
svetlos+.i, naravno da се oni, koji su se ogresili о fakticko stanje, mora-
ti povuci i potrebne konsekvence.
Za istoriju su vazne cinjenice, jer gde ovih nema ne moze Ьiti
ni istorije. Istorifar posmatra dogadaje u sklopu niza okolnosti u
kojima su se oni odigravali. Propagandna misljenja i izvrtanja stva-
ri - fune se је odlikovao jedan broj pisaca i na engleskom i srp-
sko-hrvatskom jeziku - nemaju uopsie istorijsku vrednost. Takva
misljenja su od interesa za sociologiju i drustvenu psihologiju, da
proutavaju strukturu i sredine grupa; politickih partija i institu-
cija, odakle pisci potifu, koji su hteli da stvarnost zamene zvucnim
ali najvise sturim i praznim misljenjima. Potrebno је teziti punoj,
ili ako је to nemoguce, bar pribllinoj objektivnosti. Zanemariva-
nje ove stare istine u pojedinacnom drustvu dovodi do nemira, po-
buna i nasilja. U medunarodnoj zajednici to vodi ratovima, nemi-
rima, terorizmu i gradansko-urbanistickoj gerili, cime se odlikuje
nase doba.
* lj1vanJe ove grade posluzice kao doprinos istoriji britansko-jugo-
Iz ove oblasti, о britansko-jugoslovenskim odnosima, pisano је
dosta i na engleskom i na srpsko-hrvatskom jeziku. Na engleskom
su najvise pisali oni britanski pojedinci, k~ji su bili upleteni u ju-
g?5lovenske proЫeme_ i uziv:ili dvostruki monopol na uvid u stva-
~ - Prvo _s u ucestvoval1 u dogadajima za vreme rata, u raznim !unk-
~~~a; 1 ~go, iz?ali su pristup dokumentarnoj gradi u Jugosla-
VlJl 1 privile~ov~1 ?ristup britanskoj arhivi da proutavaju izvor-
nu gradu, ~о~а Је bila zatvorena za trideset godina, dok su mnoge
vaine s~an. ~ ove o~las~i ~atvorene za 50, 75 i 100 godina. Jugo·
slovenski pпvilegovani p1Sc1 u zemlji, takode su uzivali dvostruku
8
,
prednost: pristup izvornoj gradi u Jugos1aV1J1 · · · 1· оt v orena vrata za
lspitlvanje u britamkoj arhivi.
Pi§uci iz ove oЫasti, i britanski i. jugoslovenski pisci u zemlji,
uglavnom su trafill da dokazu ispravnost zvarutnog sta_v a па 0 Ь::
ma stranama; kao i svog vlastitog stava i postupka. Ђ:'1 su Ь~
"ispravnost" britanske polltike u odnosu na J ugosla vtJU, narocito
ispravnost politike pomaganja partizanskog pokreta za vтeme rata ;
а pre toga "ispravnost" drzavnog udara 27. marta 1941. u Beo~a-
du. Drugi su nastupali propagandno, i n eki od njih nisu ~rezali od
izvrtanja Ш falsilikovanja crnjenica koje Ы ih inace,_ pnJ,~ e u
sasvim drugom svetlu. Preko mnogih n eugodnih stvan J_>rela.z:ili ~
cutke. Ра ipak bilo Ы pogresno sve p isce, iz ove oЬ!asti, u -~emlJ1
staviti na istu gomilu. U nekoliko p oslednjih godina poSWJl ten-
dencija, medu mnogim jugoslover1Skim piscima, da se Ьl.iia istcrij-
ska proslost objektivnije prikazuje. S t•.idije profesora dr Вogdana
Кrizmana ukazuju na ovaj pravac, а takode i nedavna studija iz
dokumenata iz britanske arhive: "Tito and Churchill~ (,, Tito i Cer-
cil") od dr Dusana BiЬera, potvrduje navedeno mis"1jenje.
Izvestan broj pisaca jugoslovenskog porekla koji se nalaze na
akademskim poJouljim.a u Velikoj Britaniji i S jedinjenim Americ-
kim Drzavama, takode su pisali о ratnom periodu ang]o-jugoslo-
ver1Skih odnosa. О nekim momentima iz toga perioda. njihovo pi-
sanje је tendenciozno, nedostojno akademskog zvanja i polozaja,
najЬ!afe receno. Takvi se nisu rukovod.ili · objektivnom istinoщ ko-
jom se sluzi savremena nauka, vec su se jednostavno priklonili zva-
nicnom kursu istorije, uz moc i silu, i time se stavili u prilog m.i.s-
ljenja da је jaci uvek u pravu!
Imajuci sve ove momente u vidu tezio sam da u britanskoj ar-
hivi pronadem i onu gradu, koja svedoci protivu zvanicnog kursa
istorije i lakejskih istoricara. Takvih stvari sam nasao iako ne sve
koje se mogu smatrati "nepopularnim", ali su ov~ dokumenti
~~eko. potrebni radi utvrclivanja pune istine. Istovremeno, objav-
slov~.n s~ odnosa za . vreme Drugog svetskog rata, i istcriji Jugo-
slaVIJ~ iz tog doba. ~ceva namera nije da bilo kog stavlja n.a op-
t~em~ku -~up':1- uk~liko to dokumenta !1е cine, sto је onda nemo-
guce _ izbec1. PisteV1 komentari i objasnjenja podloini su osvrtu
~rugih, nara~o, do~ _dokumenta dovoljno osvetljavaju ucesnike u
Jug~l~ver1SkoJ dram1 1 svedocenje koje anjenice daju mora se pri-
~vat1tih. At·t~d~to _ova _grada potice iz britanske arh.ive, bilo Ы po~-
no s va 1 1 а Је p1sceva namera da svu odgovornost za •
. k k . . Ј 1 .. nase ne-
v?,1Је, roz ОЈе Је __ ugos а~1Ја proola, svali na brita.nska leda. То
n1Je namera ove knJ1ge, vec pokusaj izna1afenja istine kolik · t
moguce. о Је о
 Za velike nesrece kroz koje је prosno na1·od 11 Jugo~lavijl ll
Drugom svetskom ratu, najve~i dro odgovornostl sno:;imo mi sami ;
narod, Ш narodi Jugoslavije. А po~to је nn1·od predstavljen i Ы о
':oden ~ ~':оје politicke elite, o~g?vornost se mora pripisnti njoj,
vodetoJ eltti. Svako drust,,o, ра 1 Jugoslovensko, organizuje i pos-
ta,,lja svoje upravljace da stite njegove interese, uvek i na svakom
me~tu. ~ао dria,rna zajednica Jugoslavija је Ьila vrlo mlada, po-
stoJ~a Ј~- nepune 23 god.ine. U tom periodu svog Ьitisanja, Jugo-
slaviJa roJe uspela da uspostavi svoju unutrasnju ravnotezu; da Ы
ovo postigla njoj su Ыlе potrebne decenije mirnog razvitka u bu-
ducn_osti. ~vaki . pritisak i mesanje spolja u unutrasnje stvari zemlje,
podrivao Је nJe11u staЫlnost i otezavao njen medunarodni polo-
iaj. 1 najЫazi spoljni udar n& Jugoslaviju vodio Ьi njenom slomu
i -~as~adu; bar ovoliko је trebalo da znaju kako upravljaёi Jugosla-
~Je is~ !°~о i ~ре koje :;u aspirirale na vodstvo, kao ona koja
Је proi.zasla lZ driavnog udara 27. marta. Medutim, ova poslednja,
pored "spasavanja wti i obraza", proklamovala је i borbu za 1 vi-
se ciljeve~ koje 'l"ikad nije objasnila. Cast i obraz s11 sastavni deo
ljudskog zivota, kojeg је politika "vШh ciljeva" izlozila unistenju
u neodgovorno isprovociranom ratu u najgorem polozaju ро Jugo-
slaviju. 1 umesto cuvanja narodnih interesa, Jugoslavija је Ьila iz-
lozena krvavoj igri medusobnog satiranja za tudi racun, preko ce-
tiri godine. U tu igru pored neprijatelja umesali su se tokom rata i
saveznici, da stite ne jugoslovenske, vec svoje seЫcne interese na
nasem prostoru. Cinjenice stoje, da је britanski saveznik naneo Ju-
goslaviji nesrece isto tako kao i okupator sa svojim saveznicima.
Mozda је bol tezi i trajniji ро posledicama, koji је dolazio od
prijatelja nego onaj kojeg su neprijatelji zadavali.
Postavlja se pitanje, zasto је to tako Ыlо? Velika Britanija је u-
sla u rat kao vodeca sila, protivu osovinskih sila, koje su Ыlе spre-
mne za rat dok је Britanija bila potpuno nespremna. Rat koji је
vodila Britanija ubrzo se protegao na tri ratista, na tri kontinenta,
tamo gde su bili ugrozeni njeni imperijalni posedi. Britanski pred-
sednik vlade, Cerёil, smatrao је da u cilju pobede nad osovinskim
silama, on moze sa pravom zrtvovati Ыlо koju zemlju, koja nije Ы­
lа uvucena u rat. Ova sudbina zadesila је Jugoslaviju, jer kao sto
dokum.e nta pokazuju, pod velikim britanskim pritiskom izveden је
drzavni udar u Jugoslaviji, na koji је Hitler ostro i drasticno rea-
govao munjevitim udarom, zatim brzim unistenjem i komadanjem
zemlje na §est delova.
Tragedija Jugoslavije nije ni u kakvom smislu doprinelu ni je-
dnu jotu koristi Velikoj Britaniji, izuzev trenutnc, propagande. Na-
protiv, slom Jugoslavije ubrzao је slom Grcke i britanski poraz u
maju na Кritu, iste 1941. godine. Pored teske okupacije Jugoslavi-
10
је od strane pet okupatora (sest, ako se ubroji ust~ki :ez~), ~~=
plranu zemJju ubrzo се poceti da razara do temelJa, lJuti gra
skl rat, koji је povlacio teskc okupatorske od.1;1:azde. U~тkos svega
ovoga, tokom rata, od raskomadane Jugoslav1)~, _ naroc1to od . srp-
skog naroda koji је Ыо najvise ugrozen, savezrua su zahte;ali no-
ve beskorisne trtve u borbl protivu okupaoora. Od pro!eca 1943.
britansko mesanje u unutras nje stvari Jugosla~e _postace otvore-:
no 1 intenzivno, stavljajuci se na stranu komunist1c~o~ ~k:r~ta.
1
njegove radika]ne socijalne revol':1ci je; ~ој~ ~ -hvalJ1:JU~ bntan-
skoj materijalnoj, vojnoj i moraln~] pomoc~, се b1ti uspesno iz.:~d~
uspostavljanjem diktatorske vlasti _n~ kr~Ju_ rata~ General Мihail_°":
vic је Ыо odbacen i oklevetan od 1stih lJudi, kоз1 su ga pomagali 1
slavili u jedno vreme.
Ovde se namece pitanje, zasto је britanska politika menjala svoj
kurs u Jugoslaviji'?
Na prvom mestu, sa britanske tacke gledista to је pтavdano nji-
hovim navodnim nacionalnim interesom, bez obzira da li to skodi
jugoslovenskim nacionalnim interesima. Na d.rugom mestu Britani~a
је vec Ыlа jednom nogom u Jugoslaviji, u vreme njenog uvlacenJa
u rat. Njena obave~tajna sluzba planirala је pre pakta i puca korake
koje се preduzeti pos]e okupa.c ije zemlje. Ova sluzba је pravilno
predvidela da се doci do puca, zatim do rata i brzog sloma zemlje.
Radi ovog, bilo је potrebno unapred planirati i uspostaviti oslonce za
izvoc!enje aktivnosti saЬotaze pod okupacijom. Ovo је omogucilo da
se britanske aktivnosti ponovo pojave na jugoslovenskom prostoru.
Sama cinjenica da је Jugosla,ija jednom z:rtvovana radi "visih" inte-
resa, stvorilo је presedan da se moze zrtvovati i drugi put, sasvim
lako, ako to interesi i prilike budu zahtevali. А ovo ukazuje na pra-
vac, da prijatelji i saveznici mogu z:rtvovati Jugoslaviju u buducnosti,
i treci put, за jos tezim posledicama!
T~eci vazan, i verovatno najpresudniji fairtor, koji је uti.cao na
Cerffia_ da v~ politiku prema Jugoslaviji kakvu је vodio, od 1943.
do kra1a rata, 1estc stav pr~dsednika Ruzvelta prema Evropi uopste,
а ~osebno prema balkans_kim zemljama. Amerilli predsedn.ik nije
se 1nteresovao Evropom, uuzev Italijom i Francuskom. Nemaё.ko
se morao intere~ov_ati _utoliko, sto је protiv nje vodio rat sa glavn;
zad~tkom d~ un1sti H1~l_erov rezim. Posle toga, ро njegovom rezono-
v_~n]u, stvan. Evrope Ъ1се srec1ene i uglavljene izmedu Certila i Sta-
lJ1na. Istocn1 Mediteran, tj. balkanske zernl]·e р edsednik R 1
· t · 'ak .. • ,r uzve t
Је sma _rao "0S111.J от u koji sigurno Amerika nece dirati м d tim
od kraJa 1942. ~ad је postalo jasno, da је Шtler potucen ~а ;~jin~
gradu, Ruzvelt Је ро~о kultivisati dobru vol]·u Sta1J·· · ·
trao da " d k · ma, Jer ]е sma-
.. "е о raJa rata Sovjetski Savez postati velika sila ravna
Amer1c1. Ovo се Ьпо odvesti a.meri~kog predsednikа u opOZlCl]U ' - •-
11
 -
prema Certilu i prila~odaval\je Staljiпu, po~to јс smnt1·t10 dn ес posJ 1,
rata gla,·1ш rec u s,·etu ,-oditi Amerlka I Sovjctski Savcz; dol< ес
Britanija morati primiti podгedeni poloiaj, po~to јс ckonomskl lsc i·-
pljena i zavisna od Amcrike, а vojnicki се blti slablja od dve vcllkt•
super sile.
<л-аkа,, predsedl\ikov stav odrazice se na uskladivanje anglo-
americke ,rojne strategije za dalje vodenje rata; а time postace od
presudnog znaё~a za posleratnu panoramu Evrope i sveta uopste.
Posle uspesnog okonёanja rata u Severnoj Africi, u prolece 1943.,
zatim iskn:a,ranja u It:aliji i njenog izbacivanja iz rata, Certil је sma-
trao kao naj,rainiji sledeci korak, u oЫasti mectiteranskog ratista,
iskrca,ranje na Balkan, koji је Ыо slabo branjen u poredenju sa jako
branjenom It:alijom, od nemaёkih snaga. On је upravo ciljao na Trst,
zati.m preko Istre i LjuЫjanske kotline u pravcu Ве~. Cercil је ovo
podruёje neprijateljskog fronta smatrao kao "belly", neprijateljev
stomak, u koji је trebalo zaЬosti noz. Ovo l\ije Ьila politicka avantura
britanskog premijera, kao sto su Ruzveltovi savetnici vojni i politicki
govorili, vec celishodan i ostvarljiv vojniёk.i poduhvat, kojeg је raz-
ractio britanski generalstab i podupirao Cercilovu strategiju. On је
takode imao punu· podrsku dva poznata britanska komandanta, na
sredozemnom rati.stu, koji su komandovali saveznickim arrnijama,
feldmarsala Alexandra i generala Maitland Wilsona. · ne samo sto nije bilo potrebne sloge koju је rat nametao, vec је
Na veliku blost i tragectiju Evrope i sveta, nista l\ije pomogla
sva velika eructicija britanskog premijera, podrzana vojnim seiovima
britanskog generalstaba da ubecti americkog predsednika, i njegov
krug savetnika, u korist i izvod\jivost Cercilovog plana. Vojni savet-
nici ameriёkog predsednika: admiral Кing i general George Marshal,
na.roёito ovaj poslednji, smatrali su Cerёilov predlog "proЫematic­
nom avanturom", koji Ы samo stetio ameriёkim interesima. Politick.i
savetnici, koji su bili sareno drustvo, zastupali su misljenje da Ame-
rika ne sme sebl dozvoliti da bude uvucena u pustolovine britanske
imperijalne politike. Naprotiv, oni su smatrali da britanske imperi-
jalne pozicije treba slaЫti. А finansijski krugovi stavljali su Pred-
sedniku do znanja, da posle rata, britanska imperija Ысе veci protiv-
nik i smetnja americkim ekonomskim interesima nego Sovjetski
Savez. Тi krugovi su feleli da Britanija izade iz rata sto iscrpljenija,
to bolje, jer, smгtrali su cni, da се posle rata, vrata ЬЩ otvoren.a
americkom kapitalu u opustosenoj Rusiji, а time i prilika da se zara-
de mamutsk.i profiti. Naravno, racunica svih Predsednikovih savet-
nika ispala је pogresna. Cerl:il је Ыо ozlojeden; u junu 1944. mislio
је da podnese ostavku na polofaj predsednika vlade.
Suocivsi se sa cinjenicom dvojice protiv jednoga, Cercil је posle
pretrpljenog neuspeha na Kvebeskoj konferenciji od 12-16. sep-
tembra 1944. pofurio da bar nesto zastiti od britanskog uticaja u
12
Jugo-lstol:noj Evrop1, i da za,gtiti dalji iivot ~ritans:j ~e;~i~ ј~
ovom s mlslu on јс sa ldnom u oktobru 1944. otisao u • os sta1 ' .. m
pravlo onu nagodbu (1. deoЬ u) о s f er1· u t ·1сај а n а Balkanu sa . ЈШО ·
.talnim
Nagodba nije Ыlа l:asna , ali Ce rcil ј е s matrao da se radi O VI
.
brltansklm lntercsima gde se us tupa k , ла ra ёuл drugih . · , naravno,...
mora pra viti. Jugoslavija I Poljs ka s u otpisane ла ov_oJ kon!er~1;1e1~ •
1
а takodc i ostale zcmljc jugo-istol:ne Evrope. Ustv~ Jugosla~~~ !е
frtvovaлa ро drugi put od pocetka rata; na J altskoJ konferen~~J-1 се
Ыti dokrajcena, posto је Draza Mihailovic Ьiо пtvovan raruJe na
Teheranskoj konferenciji.
Na kraju, jugoslovenske izbegblke vlade svojlm :3d?щ nerado:11
i zlim radom, stvorile su mogucnosti za Cercilovo mesanJ~ u unutras-
nje stvari Jugoslavije. Puёisticka vlada na celu sa Ја:а1Ј~ Petrom
Ыlа је prijateljski i sa mnogo simpatija docekana u Вп~Ј ~ о ~~mu
svedoci jedan dokumenat u prvom poglavlju. Мladi КralJ Је uzivao
simpatije, pored zvanicnih britanskih krugova i u britansk?m nanr
du. Cercilu је imponovao g~neral Simovic kao predsednik vlade.
Medutim, sve ove prednosti jugoslovenski politiёari се brzo upropa-
stiti, svojim unutrasnjim tn,-enjem i intrigama. Vec krajem 1941.
Simoviceva vlada Ысе u otkazu; а bolje srece nisu Ыlе ni one naredne
do poslednje. Medu srps.k im poliblarima - koji su bili najbrojniji,
nedostajao i najminimalniji smisao za odgovornost da shvate kako
svoj polozaj tako i polozaj svoje raskomadane zemlje pod okupacijom
i ljutim gradans.k im ratom. U ratu је potrebna vojna sila kao instru-
menat politike, sto jugoslovenske vlade nisu imale. А ono malo
vojske, ~to је Ыlо na Srednjem Istoku bilo је odmah okuzeno i zara-
zeno "londonskom" bolescu jugoslovenskih politicara_ Vojska је bila
podeljena u klike i zavadena, sto је ostalo poznato kao "Кairska a!e-
r~" -_Iz :Vo~nog kabineta vlade kao i iz uprave Dvora, vrsen је nega-
~vm uticaJ n,i Кrзlја, ~ako u pogledu shvatanja njego,.·e odgovornosti
1sto _tak~ u pogledu nJe~o_vog odredenog menja ustavnih funkcija.
On _Је Ь10_ u Ж:U~~а V0Jnih "musketira" pod uplivom sefa Vojnog
kabineta 1 rrwus.:ra Dvora, sto је ostavilo posledic-e na Кrа1 ·
- · 1· s h vatanJe
d rzanJe • duznosti. Jevo
. Srpski_politicari nisu mogli - а bili su duzni _ da nadu moguci
1 -~otrebm ~o~tekst saradnje sa hrvatskim ministrima; obzirom na
nJihov broJ . 1. odgovo~ost .~а uvlaёenje Jugoslavije u rat, njeno
rasparcavanJe 1 okupac1Ju. NJihova је du!nost bila da misl ь d ,
n t· 1· xt · е о u uc-
os ~. zem Је, " о Је prevazilazilo ustaljene konvencionaln · k
parti~ske kategorije mШjenja iz vremena rnira. Oni . е ~us. е
mogli da shvate dve revolucije u zemlji: komunisti&u ~ ak~
§estostruku okupac-iju. Те v\ade su po/!ele sa svojom pedag "kku ;
merom slova "Z", sto znaci britvom umesto mudrosc :' .,__._ ~ om
pameti! u 1 urLavn.i/!kom
13
 · · · nije da
rade u ovoj k:nJIZl , • .
Dr Juraj KmJc,ric nije moi;a~, ka_o nl njcgo,r\ srpskl ko~l.'gc, da Namcna izno~enja dokumentarn~Jtanskom nesтecnom m~aщ_u
na~e praYili,i kon1ckst u kojcm ]е Ью dutan raditl I sorad1v11~\ ne cvoclra i\l podзtifc mrfnj~ premэ drug i vodif. i nepouzdan ш.sp1-
samo radi dobra Hrvat~, т i radi dobra Srba i Slovcnoca. NJcmu u stvorl Jugoзlavljt. MrznJa је zao mena jeste: dэ se uё.imo na m?_ru
rukako nije Ьilo jasno da u situaciji u kojoj је Ыо (а Ыо је prvi pot- rator u Ыlо kojem ~oslu. Gla~~a ::е nalaze Ьо!ја r esenja u b~ductm
predsednik kralje,-ske vlade) da van jugosloven~kog konteksta on gre~aka I propuзta IZ pro~lost1, 1~ tШ i Britanci i Jugoslovero.
nije mogao raditi u dobro Hrvata. Kod . savezmka, u prvom r_edu odnoslma. Na ovome Ы se mog I u Staniia R. VLAfJOVIC
kod Z\·anih)e Bri1anije, njegov tudnovat1 koncept - da se nJega
ne ti~ Jцgos!a,ri,ja т Hrvatska - nije uo~te imao prodц. Ali је
taj njegov koncep\ i rad ро njemц doprineo da zape~ti sudblnu Decembra 1984.
Jugos]a,rije а takode i same Нrvatske. Birmingham, Engleskз
s,•e ovo ito se dehva1o u krugovima izbeglih jugoslovenskih poli-
tiara., sa duhom rudora koji је sve to pro1imao, ostavice nepovratno
najgori moguci utisak na odgovome zvaniЬ\e britanske faktore: na
predsednika vlade, na ministra spoljnih poslova, na Ministarstvo
rata, Forenj ofis kao i na ja\--na sredstva komunikacija §tampu i radio.
Velika Britanija vodila је rat na 1ivot i smrt sa totalnom mobili-
zacijom svojih ljudskih snaga i sredstava. M~цtim, u obezb~enoj
i ugodnoj zavetrini jugoslovenski politil!ari sц tracili svoje vreme u
glo1enju i intrigama. i time opterecivali i onako optereceni Forenj
ofis da posreduje i razmotava njihovo klupl!e neprincipijelne neodgo-
vomosti. Za b.r itansko shvatanje Ыlо је nepojmljivo, §ta jugosloven-
ski politi~ rade usred rata. Jugoslovenski proЬlem, kojeg је istini
za volju. velikim delom Britanska vlada sama sеЫ na vrat stavila,
putem svojih tajnih sluzЬi u Jugos]aviji, Ыо је neka vrsta "Gordije-
vog htora•, koji је trafio i zahtevao dalje raspetljavanje ili sel!enje.
Тај cror te presec:i Cerbl, mimo 1elje i saveta Forenj ofisa, 8m
su mu njegovi obave§tajni organi dostavill i uveravali ga о delatnosti
Тita u Jugoslaviji, i da Ы Тito mogao Ыti altemativa dosada§njem
stanju i radu jugoslovenskih egzilnih vlada. Lirno, Cerl!ilu, ovo се
doci kao porul!eno; ne razmШjajuci mnogo о konsekvencama svoje
odluke. Кasnije tokom 194-4. ~rl!il се videti da se zaleteo, da је
nudio i davao viJe nego ito mu ве tra!ilo, а da za uzvrat је ostao
praznih ruku. Njegov ministar spoljnih poslova skretao mu је resto
pamju na ove momente. ~reil је uvideo da је u igri sa Titom pre-
terao; i poku!ao је uveravati i sebe i druge da је mogufe ul!initi ne-
mogute. Naime, ~rbl је poku!ao tokom 1944. da okrene tok reke
da te& uz brdo, umesto niz brdo. On је poku!ao da "sjedini Кralja
i Тita". Mnogo је radio da u ispravnost svoje formule uЬedi svog
ministra spoljnih poslova i Forenj ofis. U ovu svrhu, Cerfil је lomio
i kralja Petra da pristane na njegovu magil!nu formulu. Mladog i
neiskusnog Кrа1ја, bez potrebnih savetnika, uspeo је okrenuti, ali
neprirodno sjedinjenje ostalo је ravno nuli. Kad se njegova zaЫuda
obistinila, ~rffi је odbacio i Kralja i pul!istifke polltifare i ufvrstio
Tita na jugoslovenskom prestolu.

14 15
 Dr J 11raj Кmје,;с nijt> nюgao, kao nl njcgo,·I s rp11kl kolcRc, da ade u ovoj knjlzi, n ije da
na,je pra,ilni kon1ckst u kojem је Ьiо dulan radltl I s11rndlvntl n<' Nomcna lzno~cnja dokumentarn~J~ kom nesretnom mesanju
~vocl ra 111 podstltc mrtnju prema ~s od·t i nepouzdan inspi-
sa.m" nidi dobra Hr\·ata, ,~ i radi dobra Srba I S\ovcnncn. NJcmu
ntk.iko nije Ы1о jasno da u situaciji u kojoj је Ыо (а Ыо је prvl pot- u sivorl Jugoslavije. Мпnја Је zao drog ~; t/ da se ucimo na moru
predsednik kra1je,-ske ,,Jade) da van jugos1ovcnskog kontcksta on rator u bllo kojcm poslu. Gla':~~ namen~e Ьо.Јја resenja u buduc:im
nije mogao raditi :.а dobro Hf'\,-ata. Kod saveznika, u prvom redu gre§oka I propusta Jz bplro§lostig.Ј ' au:tin~ Brit anci i J ugoslov eni.
kod i.Yani~ne Britanije, njegov ~udnovati koncept - da se njega odnosima. Na ovome se mo i . VLAЯOVIC
Stanila R.
ne tj~ Jugos!a,rija vec Hr\ratska - nije uop~te imao produ. Ali је
t:.a.i njegov koncept i rad ро njemu doprineo da zapefati sudblnu Dccembra 1984.
Jugosla,rije а takode i same Hrvatske. Birmingham, Eлglesk:i
Sve о,·о ~to se debva1o u krugovima izbeglih jugoslovenskih poli-
tiшa, sa duhom rudora koji је sve to proiimao, ostavice nepovratno
najgori moguci utisak na odgovorne zvanifne britanske faktore : na
predsednika v1ade, na ministra spoljnih poslova, na Ministarstvo
rata, Forenj ofis kao i na ja,,na sredstva komunikacija §tampu i radio.
Velika Britanija vodila је rat na iivot i smrt sa totalnom mobШ­
zacijom svojih ljudskih snaga i sredstava. Mettutim, u oЬezbedenoj
i ugodnoj z:a,,etrini jugoslovenski politifari su tracili svoje vreme u
glorenju i intrigama, i time opterecivali i onako optereceni Forenj
ofis da posreduje i razmotava njihovo klupfe neprincipijelne neodgo-
vornostL Za britansko shvata.nje bilo је nepojm1jivo, §ta jugosloven-
ski politifari rade usred rata. Jugoslovenski proЫem, kojeg је istini
za volju, velikim delom Brita.nska v1ada sama seЬi na vrat stavila,
putem svojih tajnih sluiЬi u Jugoslaviji, Ьiо је neka vrsta "Gordije-
vog tvora", koji је trшo i zahtevao dalje raspetljavanje Ш sefenje.
Тај hror ~ prese<:i Cerbl, mirno !elje i saveta Forenj ofisa, crm
su mu njegovi obavestajni organi dostavili i uveravali ga о delatnosti
Тita u Jugoslaviji, i da Ьi Тito mogao Ьiti a1ternativa dosada§njem
stanju i radu jugoslovenskih egzilnih vlada. Lifno, Cerfilu, ovo се
doci kao poruf.eno; ne razmШjajuci mnogo о konsekvencama svoje
odluke. Кasnije tokom 1944. Cerfil се videti da se zaleteo, da је
nudio i davao vi§e nego & mu se traiilo, а da za uzvrat је ostao
praznih ruku. Njegov ministar spoljnih poslova skretao mu је festo
paznju na ove momente. Cerbl је uvideo da је u igri sa Titom pre-
terao; i роkшао је uveravati i sеЬе i druge da је moguce ufiniti ne-
mogu~. Naime, Certil је poku.§ao tokom 1944. da okrene tok reke
da ~ ш brdo, umesto niz brdo. On је роkшао da "sjedini Kralja
i Тita". Мnogo је radio da u ispravnost svoje formule ubedi svog
ministra spoljnih poslova i Forenj ofis. U ovu svrhu, CerNl је lomio
i kralja Petra da pristane na njegovu magifnu formulu. Mladog i
neiskшnog Кralja, bez potrebnih savetnika, uspeo је okrenuti, ali
neprirodno sjedinjenje ostalo је ravno nuli. Kad ве njegova zaЫuda
obistinila, Cerbl је odbacio i KralJa i puflstifke politifare 1 ufvrstio
Tita na jugoslovenskom prestolu.

14 15
 Odnosi vlada
ANGLO-JlJGOSLOVENSIO ODNOS1 UOCI I ТОКОМ RATA

Od januara 1941. do driavnog udara 27. ~ J ugo~o~enska

vlada bila је izlozena strahovitom ratu nerav a 1 pntiSku v ~ sila .
Prvi pritisak dolazio је od susednih osovinskih sila : Ne~f~e -~ It~-
lije. Ne manji pritisak dolazio је sa britansk e strane, uk1Jucivs1 p n -
tisak koji је vrsio predsednik Ruzvelt preko svog ambasadora u В~
gradu. Ovome treba dodati i kobni uticaj koji је dolazio od Komш­
terne, medunarodnog organa Sovjetske vlade. Svim ovim pritiscima
nije se bilo lako odupreti bez radikalnih mera od strane Jugosloven-
ske vlade; kojoj su nedostajali smelost i hraЬrost da sve strane oba-
vestajne sluzbe - koje su bile prepl avile zemlju - najuri, prokla-
muje cuvanje nacionalnog interesa vrhovnim zadatkom i obznani
strogu neutralnost. Ovakva poJitika, u najgorem slu~ju, dala Ьi Ju-
goslaviji predaha da se malo sred.i i pripremi za otpor onima koji Ьi
nasrnuli na njen integritet. U najЬoljem slufaju, postojala је ne
samo teorijska, vee i praktirna mogucnost da se zemlja i narod sa-
cuvaju od ratnih strahota - ili bar veeeg dela ratnog u.zasa - kao
sto је primer Тurske pokazao. Ali OsmanJije su bili mnogo iskusniji
drzavnici od n ase eldpe koja је tada upravljala sudbinom Jugosla-
vije.
Stav Britanske vlade prema Jugoslaviji zavisio је velikim delom
od stava odlucnosti Ш koleЫjivosti Jugaslovenske vlade sto takode
~azi I za _vlade o~o_v inskih sila. Tadasnja Jugoslovenska ~lada patila
Је od nes1gurnosti 1 slaЬosti, sto је lirom otvaralo vrata uticaju stra-
nЉ sila da _n a_jugoslovenskom_ pr~toru stvaraju klimu, i sprovode
pol~tiku, ko~~ Је odg~varala nJihovun seЬicnim i zavojevackim inte-
res1ma. PreLJvela
1 • bntanska dokumenta iz tog vremena s t ОЈе · u pr1-·
og gornJeg rezonovanja. U jednom dokumentu iznosi d1
ministru spoljnih poslova Veli ke BritanJ·e ..Antoru· ld seodpre og
1 ь · tlck • · nu, strane
a~r1~ ., Pohgill~arodnog poslanika, dobrog poznavaoca prilika u Ju-
g av1J,, 1р Noel-Bakera u kojem se kaze:

17
 Odnosi vlada
ANGLO-JUGOSLOVENSКJ ODN0S1 UOCI I ТОК0)1 RATA

· Od januara 1941. do dnavnog udara 27. ~ • J ugos~o~e~ka

vlada bila је izlo~ena strahovitom ratu nerava 1 pпnsku velik~ sila.
Prvi pritisak dolazio је od susednih osovinskih sila: Ne~c~e -~ It~-
lije. Ne manji pritisak dolazio је sa britanske strane, ukl]uc:ivs1 pл­
tisak koji је mio predsednik Ruzvelt preko svog ambasadora u В~
gradu. Ovome treba dodati i kobni uticaj koji је dol~o od ~ o ~-
teme, medunarodnog organa Sovjetske vlade. Svim ovun pntiscima
nije se Ыlо lako odupreti bez radikalnih mera od strane Jugasloven-
ske vlade; kojoj su nedostajali smelost i hrabrost da sve strane oba-
vestajne sluzbe - koje su bile preplavile zem.Jju - najuri, prok1a-
muje cuvanje nacionalnog interesa vrћovnim zadatkom i obznani
strogu neutralnost. Ovakva politika, u najgo_rem slucaju, dala Ы Ju-
goslaviji predaha da se malo sredi i pripremi za otpor onima koji Ы
nasrnuli na njen integritet. U najЬoljem slucaju, postojala је ne
samo teorijska, vec i prakticna mogucnost da se zemlja i narod sa-
cuvaju od ratnih strahota - ili bar veceg dela ratnog ufasa - kao
sto је primer Тurske pokazao. Ali Osmanlije su bili mnogo iskusniji
dпavnici od nase ekipe koja је tada upravljala sudbinom Jugosla-
vije.
Stav Britanske vlade prema Jugoslaviji zavisio је velikim delom
od ~tava odlucnosti ili koleЬlj ivosti Jugoslovenske vlade, sto takode
va11 i za vlade osovinskiћ sila. Tadasnja Jugoslovenska vlada patila
ј~ od .nesigum~ti i slabosti, sto је sirom otvaralo vrata uticaju stra-
nih_~1la da _n a_Jugoslovenskom prostoru stvaraju klimu, i sprovode
pol~tiku, ko~~ Је odgovarala njihovim seЫcnim i zavojevackim inte-
res1ma. Prezive!a bntanska dokumenta iz tog vreme.n a stoje u pri-
lo? _gornjeg ~~onovanja. U jednom dokumentu iznosi se predlog
rmn1s~r~ spo!Jnih poslova Velike Britanje, Antoni ldnu, od strane
labur1st1ckog narodnog poslanika, dobrog poznavaoca prilik · Ј _
goslaviji, Phillip Noel-Bakera u kojem se kale: а u u

17
 ·· globl u Ju·
_ ... Ati st,·arna namcna ovog pisma jcstc da Vas ponovo pod- • k.nez Pavle blo vodeci an
Nlje potrebno _lзti~~ti da .Ј~ esko dvora i engleskog, оdло~о
scun, ро pit~u razaranja pruge Beograd-So\un. В1\о Ы vrcdno po-
tros1ti ро\а miliona tunt.i na dinamit Ш pot.kup\jlvanje da se osiguro gos\avlji I lstlnsk1 pnJatelj •rien~·a ьЈа је njegova duhovna o:-3di-
britanskog naroda. Vel1ka В . ta.ruJ artovskim danirna 1941. on Је sa
razaranje о,·е pruge, ako sc Jцgoslovt-ni ne budu bor\11. Mogu Н da do-
dam da је о"-о "тlо hitna stvar, i da Ы trebalo ~to pre uspostav\ti
Ыnа. Medutim, u su~Ьonosrum~oni Trojnom paktu sa Nemacko~
svojom vladom odlut10 d.a _se р 1uz· svom narodu i zastiti
kontakt sa Веnеюm" !
1 ItaJijom, poku~v§i da tun . akto:sre~ju lnjegovi.h prisnih britan·
ТrеЬа imat.i na wnu da је Jugoslavija tada Ыlа neutraln.a zemlja,
njegove t lvotne \nt.er~-. On, 1.Р? . Ј tewm umanjio svoje anglo-

=:
u kojoj paci fista s,~tskog glasa, poslanik Noel-Baker predlaie sabo-
skih prijat.elja. n1je JVO]lm po\1~t~i: {~ntaniji. Nasavsi se u jutro
tazu i di'v-erzije ako Jugoslavija odbije uvlacenje u rat. . fi\stvo niU prijateljstvo prema : о. put u Beog:radu. on od-
U jednom drugom dokumentu') od 31. marta 1941. iako Jugo-
sJa";ja nije јо§ Ыlа usla u rat. predvida se njen slom, okupacija
27. marta 1941. u Za~ebu,_gde :аZagrebu. Кnez moli kon-
mah razgovara sa bntanskim ko d sto tele!on -
i daju se ideje za saЬotaze i diverzije pod okupacijom. Dokume- da izvesti britanskog amba.sadora u Beogra u - ро ...
nat potice iz Мinistarstva za psihol~ko ratovanje, а upucen је Sir zula . ~ •• operisao u J ugos1aV1Jl -
ski i te1egrafski saobracaJ 2 i . marta roJe . . . odici
A1exander Cadoganu u Forenj ofisu gde se, izmedu ostalog, kaze da posreduje kod pucistitke vlade da se Кne-zu 1 nJegov?J por_
о,·о : mentalni izlazak iz zemlje za Crcku, odakle Ь1 ро nJ~O-
d ozvoli mo . . . • v-d · ovo JavlJeno
,. ... U prilogu је kratki izvod iz aktivnosti SOE (Special Opera- vom mШjenju otputovali za Veliku Bntaru]U. ,.... а Је
tion Executive, tajna britanska sluzba) u Jugoslaviji u novoj situa- Londonu da odmah izda i,n.strukcije ambasa~o:'1 u Beo~du ~ : :
radi i kad ].е ро ovome referisano Idnu, ministrU spolJnih pos
0
ciji. Prvo, iskoristiti nш li~e odnose sa novom vladom (proizaslom •
iz pua) sa snagama koje stoje pozadi iste. NaroMo sa Тupanjani­ . ed ,
on је svojerucrio zapisao s1 есе:
nom i Тrifunovicem, da daju prednost politici Britanske vlade, kako "Preovladao Ы jak osecaj ovde, ako Ьi se ova bedna ~. i.z.daj~cka
nam је data od ministra (Ьritanskog ambasadora). Nova vlada dok kreatura (aludiranje na kneza Pavla) tretirala na Ыlо koJ1 drugi. na-
је uglavnom solidna, nije za prvo vreme bila odlucna, kako smo mi
cin izuzev strogosti...
zeleli, da sprovodi antinemacku а prosaveznicku liniju. Stalni priti- А na levoj strani, suprotno gornjoj reёenici Eden је dodao:
sak је potreban da Ы osigurao donosenje pravih odluka na svakom
nivou (Jugoslovenske vlade). Ovakav pritisak, uglavnom, mi cemo " ... Javno rnisljenje nece nikad verovati Ыlо kakvu drugu ver-
sprovoditi kroz пш prijatelje. Ovo је potpuno prihvaceno, od cega ziju sem ove! Ne mora i ne treba da to bude surovost; ali i Ьolji su
је napravio upotrebu na.s ministar (u Beogradu). Stanje је za sada ljudi i!li u takva mesta kao sto је Seychelles (ostrvo u lndijskom
opravdano zadovoljavajuce". okeanu). Ako Ьi on Ыо poslat negde drugde gde је ,suvise ugodno'
U tacki broj 2, istog dokumenta, govori se о ru§enju i saЬotiranju (Eden је upotreЬio izraz: ,too сшhу') onda, naravno, mog1o Ы se pri-
saobracajnih objekata u Jugoslaviji pocev od MariЬora ра sve do govoriti da је ovo radi toga sto on ima kraljevske, aristokratske i
Bitolja. U Тrесој tacki se govori о okupaciji, odnosno predvida se snobovske veze, kako i kad zatreba, uprkos njegovog najpodlijeg za-
predstojeca okupacija zemlje i skrece se pdnja na post-okupacioni badanja noza u leda Gn:ima i nama. Bilo kakvo pogodno ostrvo,
period, Њ treba da rade britanski agenti u Jugoslaviji. Tacka cetiri Seychelles? - Ьiсе sasvim dobro" .1)
govori о hitnoj potreЬi povezivanja clanova tajne sluzbe uspostav- ldnovo i Certilovo Ыасеnје kneza Pavla, Кnez се nositi donv otno,
ljanjem medusobnih komunikacija pomocu radio stanica od Susaka, mada је sramocenje Кneza javno porekao ugledni britanski di-
LjuЫjane, МariЬora, Вeograda, Sarajeva, NiAa i Skoplja. U posled- plomata i istoriш sir Cecil Parrott koji u svojoj knjizi i.zas1oj 19'75:
njim dvema tackama ovog dokumenta govori se о gerilskim akcija- ,.The Тight Rope" (Zategnuti. konopac").~ kaze:
rna posle okupacije, koje Ы trebalo odmah otpo~eti, §to Ы takode "Cerblova strategija u Ьeogradskom poduhvatu 2'7. marta 1941. nije
trebalo preneti kasnije i na bugarsku teritoriju, dok Ы sa akcijama opravdala pro1ivanje krvi i pшt•nja koja su iz tog proiza.sla".
u Albaniji trebalo otpoceti iste n.e delje.
А za ldna kde sledece: ,.Idn је Ыо skupa sa knezom (Pavlom)
u Oxfordu kao student, i nikada nije vuleo Кneza". Za sve strogosti
3) Ј'. о. 311-302:1:1.
1) F'. о. 371-30212. 14. 2. 1а41.
t) The Тight Rope, str. 9:1, 112 i 113..
2) F'. о. 371-30212.

18 19
 ~
. . . АЈ1 st,·arna namena o,,og pisma j.-ste d11 Vo~ ponovo pod-
SC'lш1 ро p1tanju raиran.ja pru~ D\-ograd-Sulun. Bllo Ы vredno po-
lro~1ti роЈа miliona Cunti na dinamit III potkupljlvanje do se oslguru
razaranJe о,·е pruge, ako sc Jusosloveni nc budu Ьorill. Mogu II da do-
dam da је о,·о ,тlо hitna st,-ar, i da Ы trebalo ~to pre uspostavitl
kontakt sa &ne~m•!
Тn-Ьа imati na umu da је Jugoslavija tada Ыlа neutraJna zemlja,
u kojoj pacifista S\-~t.skog gla.sa, poslanik Noel-Baker predlafe sabo-
tuu i di,-eпije ako Jugoslavija odblje uvla~nje u ral . fllstvo n!ti priJateljstvo prema е оЈ_
U jednom drugom dokumentu') od 31. marta 1941. iako Jugo-
sJa,ija nije јо! Ьila u~a u rat, predvida se njen slom, okupacija
i daju ~ ideje za saЬoWe i diverzije pod okupacijom. Dokume-
nat poti~ iz Ministarstva za psiholo!:ko ratovanje, а upul:en је Sir
AJexander Cadoganu u Forenj o!isu gde se, izmedu ostalog, kaze
о,·о :
,. . . • U prilogu је kratki izvod iz aktivnosti SOE (Special Opera-
tion Exкutive, tajna britansk.a slufba) u Jugoslaviji u novoj situa-
ciji. Prvo, iskoristiti п.ш licrie odnose sa novom vladom (proiz~lom
iz pua) sa snagama koje stoje pozadi iste. Narocito sa Tupanjani-
nom i Тrifunovi6em, da daju prednost politici Britanske vlade, kako
nam је data od ministra (Ьrit.anskog ambasadora). Nova vlada dok
је ugl.avnom solidn.a. nije za prvo vreme Ыlа odlui!na, kako smo mi
teleli, da sprovodi antinemai!ku а prosavezrui!ku liniju. Stalni priti-
sak је potreban da Ы osigurao donosenje pravih odluka na svakom
ni,rou (Jugoslovenske vlade). Ovakav pritisak, uglavnom, mi l:emo
sprovoditi kroz п.ш prijatelje. Ovo је potpuno prihval:eno, od i!ega
је napravio upotrebu па.!: ministar (u Beogradu). Stanje је za sada
opravdano zadovoljavajul:e".
U talli broj 2, istog dokumenta, govori se о ru!:enju i sabotiranju
saobra.cajnih objekata u Jugoslaviji pocev od MariЬora ра sve do
Bitolja. U Тжој tatki se govori о okupaciji, odnosno predvida se
pred.stojeca okupacija zemlje i skrel:e se paznja na post-okupacioni
period, !t.a treЬa da rade bri.t anski agenti u Jugoslaviji. Tai!ka tetiri
govori о hitnoj potrebl povezivanja i!lanova tajne sluzЬe uspostav-
Jjanjem medusobnih .komunikacija pomol:u radio stanica od Sшaka,
LjuЫjane, МariЬora, Beograda, Sarajeva, Nl§a i Skoplja. U posled-
njim dvema tai!kama ovog dokumenta govori se о gerilskim akcija-
ma posle okupacije, .koje Ы trebalo odmah otpoceti, !:to Ы takode
trebalo preneti kasruje i na bugarsku teritoriju, dok Ы sa akcijama
u AlЬaniji trebalo otpoteti istt> nedelje.
Ј) F. О. 171-30212. Jf. 2. IИЈ .
%) F. О. 371-30212.
18
. Pavle Ыо vodec:1 ang,Jofil u J u-
Nljc potrebno lзticat1 da Ј е knez d i eng,leskog, odnosno
goslavljl I lstiмkl prij~telj I en~leзkь~fa j;o~;egava duлovna otadz-
brltanskog naroda. Vel tka B~1 t.uuJa kim danima l!Hl. оп је sa
Ыnа. Medutlm, u sudЬonosn-1m _man:ovs aktu sa Nemackoro
,vojom vladom odlutio da se pnkloru Tr~~~i:.~m na.rodu i zastj ti
i Italljom poku!avl i da tim aktom pos 1 . vih prisшh britan-
' '-и 0n i ро misljenju nJego
njegove !ivotne u, r~: • .. . tezom umanjio sv oje aлgler
1klh prijatelja, nlje JVOJlm polJ~tt: -~ ritaniji Nasavsi se U j utro
t . Beogradu. on od-
27. marta 1941. u Zagrebu, gde doznaJe za.zau ~ Кnez moli kon-
mah razgovara sa britanskim konzulom u gre u. tele! on-
zu la da izvestl briunskog ambasadora u.. Beogradu - postol ...
risao u J ugos avt]l -
skl i teJegra!ski saobral:aj 27. marta ruJe оре . . . . .
da posreduje kod pu&titke vlade da se Кnezu I n Jegov_oJ por~ci
dozvoli momentalni izlazak iz zemlje za Grtku, ~е bi ~ nJ~ger
vom misljenju otputovali za Veliku Britaniju. Каdа Је ovo 1avl3eno
Londonu da odmah izda instrukcije ambasa~~ru u Beo~du sta da
radi, i kad је ро ovome referisano Idnu, miniStrU spolJnih posl ova,
on је svojerucrio zapisao sledel:e:
"Preovladao Ы jak osec.a j ovde, ako Ы se ova ~а i izdajnicka
kreatura (aludiranje na kneza Pavla) tretirala na bilo koji drugi na-
~n izuzev strogosti".
А na levoj strani, suprotno gornjoj жenici Eden је dodao:
" . . . Javno m.i!ljenje nece nikad verovati Ыlо kakvu drugu ver-
ziju sem ove! Ne mora i ne treba da to bude surovost; ali i Ьolji su
ljudi i!li u takva mesta kao sto је Seychelles (ostrvo u lndijskom
okeanu). Ako Ы on Ыо poslat negde drugde gde је ,suvise ugodno'
(Eden је upotreЬio izraz: ,too c:ushy') onda, n.aravno, moglo Ы se pri-
govoriti da је ovo radi toga ~о on ima kraljevske, aristokratske i
snoЬovske veze, kako i kad zatreba, uprkos njegovog najpodlijeg za-
badanja nofa u lec!a Grc:ima i nama. Bilo kakvo pogodno ostrvo,
Seychelles? - Ыl:е sasvim dobro".8)
Idnovo i Ceri!ilovo Ыal:enje kneza Pavla, Кnez l:e nositi dozivotno,
mada је sram~nje Кneza javno porekao ugledni britanski di-
plomata i istorii!ar sir Cecil Parrott koji u svojoj knjizi izasloj 1975:
,,The Тigћt Rope" (Zategnuti konopac"),•) kafe:
"Cerfilova stra_tegij_a u ~~•d.skom poduhvatu 27. marta 1941. nije
opravdala prolivanJe krv1 1 pustoAenja koja su iz tog proizasla".
А za Idna kafe sl edel:e: ,.Idn је Ыо skupa sa knezom (Pavlom)
u Oxlordu kao student, 1 nikada nije voleo Кneza" . Za sve strogosti
3) Ј'. о. 371-30255.
4) The Тi&ht Rope, atr. 95, 112 1 113.
19

i uni tc-nja kncza Ра,,\а I knc~injc О\~с u lntcrмcljta, t1 Kcnij1 z11
нсn,с ra1.a , dip\0111ata Parrott od~o,1ornost svaljtajc na ldм .
Ne manje on kritikцjc CcrШovu ncskrupu\oznost prcma mnl1m
narodima, na:rotito pre111a Jugoslavljt I Knczu Namesnlku I ka~C' :
~Da је politika kncza Pavla ostala na snazt, rat sa Osovinom Ыо bi
izЬegnut. i sve irt\te i razaranja koje је Jugoslavija podnela Ьi le Ьi
izЬegnute• .
U ra.zgo,rorirna sa Нitlerom, Parrott smatra da је Knez Ыо hra-
bar - ~to је to Ыо retko koji evropski drzavntk, ranije Ш kasnije _
kad је Нitleru rekao: "Моје simpatije su za Englesku, a\i interesi
mog naroda mi nalalu da pravim izlaz sa Vama".
I dok је ak Нit.ler dozvolio da mu se ovo kale, СеrШ i ldn su
gore postupili. Oni su оЬоrШ Kneza; st.avili mu zig srama oko vrata,
koji је sko,ran u londonskoj, ne bd l!asnoj, kovaёnici. А za one na
jugoslovenskoj i brit.anskoj strani, koji su zagovarali ideju da је 27.
mart. spasao Sovjet.ski Savez, sir Cecill ovako odgovara: ,,Glavna
zasluga jugoslovenskog рuёа Ыlа је t.a, sto se verovalo da је na-
,,odno odlo!io Нitlerovu invaziju Rusije za dva meseca i t.ime uvu-
kao Nemacku u nesrecu. Ali ako se Ьоlје ispit.a nemacka vojna si-
tuзcija iz tog vremena, l!inje.nice pokazuju da invazija nije mnogo
odlozena, vec је upravo dosla u pravi momenat sa nemackog stano-
vist.a, i da је ti.me ubrzan tok nemal!k:ih operacija na istoku".6) U
ovom sm.islu sir Cecil Parrott preporucuje sledecu studiju onima koji
su u sumnji: "Њtler's Strategy 1940-1941, Тhе Balkan Clue, Ьу
Ыartin Van Cevald, Cambridge University Press 1973.
* Jugoslaviji od 1941. prikazu u punom svetlu istini~ anj~roca. U
U оЬа svet.ska rat.a upotreЫjavana је od ratujucih strana propa-
ganda sa lafi.ma kao efikasno uЬojno oruzje. Poznato је da је u pro-
slom ratu ova vrsta psiholoskog podrivanja Ьorbenog morala kod
protivnika dostigla savrsenstvo. U sluaju Jugoslavije gorki plodovi
propagande i J.aii doneli su bogatu zetvu u broju zrt.ava, patnji, suza
i pustosenja. О kovanju laznih smicalica, njihovom sirenju i prime-
njivanju u proslom ratu, pisao је brit.anski jezuitski svestenik Ro-
Ьert Graham u rimskom listu1 ) u broju od 17. januara 1978. ро temi
,,Brit.anska faЪrika lazi", а odnosi se na one institucije koje su fabri-
kovaJe i Jiirile ovaj produkt za vreme rata. Ustanove koje su se ba-
vilc ovim zanatom liferovale su na trziste "ovlascene" i1i "zvanicne'·
lazi. Pisac clanka navodi kako је Vatikan Ьiо izlozen ovom ubojnom
oruzju za vгeme rata; verovatno da је Vatikan Ьiо predmet i podlo-
~) Тhе ТJght Rope, 1tr. 113.
б) CJvilta Cattolica, 17. 1. 1978.
20
1 · · а ko-
. to · е neuporedlvo sa az:un
1an propagandi ratujucih .~tг~:;:;' u ~lru cetiгi meseca 1944:
jlm јс hraлjcna JugoslaviJa7) . . M i,nistarstvo za psiholosk? .гa-
Glavni producent ove rоЬе bilo Је u Forenj o!isu: ~P o lit~ca~
tovanjc uz pomoc јеdлоя departma na uticko r atov anje"). S tariJOJ
Warraгe Executive" (,.Egzekut1 va . za . ро ve Jazi jos od pre 27. marta
generaciji JugosJovena jos su u sec~1~os one koje је s:irio olrupator:
1941, narotito posle ovog dat ~a: t.abora zapadnih savez:nika .radi
isto tako I one koje s~ do\~ e lZ U slucaju J ugoslavije. laz1 za-
uлaprcdenja svojih seb1cnih 111ter~sa.ti"' vec su prevazisle Gebelsa
padnih saveznika .~е samo da su os !Уе,
i njegovu majstorJJU. . . eakciju u listu ~ Тhе
Pisanje svestenil<a Gr.~ha.r_na izazvalo :. ;edan od njih pisao је
Times" od ranijih uprazn11vaca ovogkz~ ·. S ta!:ford Cripps vid eo
,,Тhе Times"-u 26. januara 1~78::~ 1:to)~~. uzviknuo је: .,P obo-
jedan letak, sa ~aft: 0~ saddino ' t dоЫје, ја bih vise voleo da ga
gu, ako је ovo JedUU put da se ra
izgubimo"! . ministar Ri-
Jedan drugi laburisticki politicar, neko.liko ~ ~siho-
chard Crossman, kojj. ј~ ~ ~~е rata sl~o u vodom prikazi-
lo~kog ratovanja - 1ZJЗV10 Је ~ednom р~~:,;О~ Kad rat pocr1e
vanja njegovog filma8) о ratnoJ propagan . - .. Ь . od је
· '"rtva istina. Posle smrti istine dolazi laz 1 о mana, .nar _
prva Је L ·cn.i k:nJaovi nemaJU
kljukan propagandom. А kad rat prestane zvam "'. ..
hrabrosti da to priznaju i verovanje u propagandnu nutologiJu se
nastavlja". ..
Trebalo је da prode t.rideset godinз da se martovski doga~aJl u
pogledu razbljanja kartela lali о knezu Pavlu moralo Је proc1 gotovo
~etrdeset godina, kad је naposletku Neil Balfour skupa sa Sally
Mackay 1) napisao studiju о Кnezu zasnovanu najvecim delom na
britanskim doku.mentima. Medutim, u nasoj zagranilnoj sredini jos
postoji, mada mali broj, lj udi koji ne samo da istinu ne vide nego
ne zele uopste da је vide i jos uvek su privrfe.ni vec usahlom trfi-
~tu, na kojem nekad, propaganda i klevete imadahu visoku cenu.
Velike sile Ьеz obzira na njihovo politi.cko ustrojstvo, kroz devet-
naesti. i dvadeseti vek do nasih dana, uvek su smatrale male narode
7) F. О. 371-44287; F. О. 371-44288; !'. О. 3'11--и289.
8) Propaganda in War-time Ьу Richard Crossman a.nd John Terraine. Na-
Honal FUm uibrary, London.
8) Paul or Yugoslavia, Britain's maligned trtend, Ьу Neil Balfour and Sal-
ly Mackay. Hamish Hamilton, London 1980.
21
 i un1i('nja kneza Pa,·la I kncgiлje Olg(' u lnt('rn11clju, u Kcn iJi za . аЈ · to · е neupore<liv o sa la±ima kо-
,·l"t'me rata. diplomata Parrott odgovornost svaJJujc na ldлa. ил propagandj ratuJucih_ ~;лa. Ј tdku ёetiri meseca 1944.
r-.(' manje оп krШkuje Ccrfllovu neskrupuloznost prema mnl1m j1m је hraлjena JugosL;iVIJa I s~o ~ . z.a siholosko ra-
0
n.arodima. na~ito prema Jugoslavijl I Knezu NamesnJku I kaze: Clavлj producent ove rоЬе bilo Је Mшist.arrtv F . }'..... P olitical
. , 'edn departmЗ,1l3 u or enJ Оu,,и . ~
_Da је polit.ika k:ncza Ра,,Ја ostaJa na snazl, rat sa Osovinom Ьiо Ы tovanJe uz pomoc Ј og liti&o ratovanje"). Starijoj
iz~gnut i S\~ trt,,e I ruaranja koje је Jugoslavija podnela Ыlе Ы Wartare Executive" (,.Eg:zekuuva za _ро 1 .. . . od pre 27 =rta
· • secanJU sve ЗZl JOS •
iz~gnute•. generaciji Jugoslovena JOS su u ,__,, koje је sirio okupator,
1941 narooto posle ovog datuma, ....,.о one dnih eznika radi
U razgovorima sa HiUerom, Parrott smatra da је Клеz Ыо hra- isto 'tako I опе koje su doJazile iz t.aЬora z.apa sav . . ..
Ьar - lto је to Ьiо retko koji evropsk:i drtavnik, ranije ili kasnije - _,. · 'ih sеь 1· ._ , ... ;.nteresa U slu~ju J ugoslavi]e, lazi za-
uлapr...... enJa svoJ 1,;ш,, · • • az;s1 ~Ьelsa
kad је Hitleru rekao: ,.Моје simpatije su za Englesku, ali iлteresi padлih saveznika ne sa.mo da su dostigle, vec su prev е
mog naroda mi nalafu da praYim izlaz sa Vama". i njegovu majstoriju. . , .. .
I dok је ak Нitler dozvolio da mu se ovo kafe, Cercil i Idn su Pisanje svestenika Cг...hama izazvalo Је reaкCIJU u -~ - ~~е
gore postupili. Oni su oЬorili Кneza; stavili mu zig srama oko vrata, Times" od ranijih upraznjivaёa ovog zanata. Jedan od ПЈ~ PI.SЗ.? Је
koji је sko,ran u londonskoj, ne bd wnoj, kova~ci. А za one na "Тhе Times"-u 26. januara 1978. da, kad је sir S~~rd C1:p~s V1deo
jugasJo,-enskoj i britanskoj strani, koji su zagovarali ideju da је 27. jedan letak. sa J.aznom sadm:nom. u leto. 1~2. ~ u o Је . .,.PoЬo­
mart spasao Sovjetski Savez, sir Cecill ovako odgovara: ,.Glavna gu, ako је ovo jedini put da se rat dobi)e, Ја b ih VI.Se voleo da ga
zasluga jugasJovenskog pua bila је ta, !to se verovalo da је na- izgubimo" ! . . .
,·odno od.lo!io Нitlerovu invaziju Rusije za dva meseca i time uvu- Jedan drugi laЬuristic.k:i politicar, nekoliko pu ta min.istar, . Ri-
kao Nema&u u nesrecu. Ali гkо se bolje ispita nemacka vojna si- chard Crossm.an, koji је za vтeme rata sluiio u МinistarStVU ~sih':
tuacija iz tog vremena, cinjenice pok.azuju da invazija nije mnogo loskog ratovanja - izjavio је jednom p~ om, pov odom pnkaZ1-
od.loz.ena., vec је upravo do!la u pravi momenat sa nemackog stano- vanja njegovog filma') о ratnoj propagan~ 197?: .,Каd rat ~е
vista, i da је time ubrzan tok nemackih operacija na istoku".5) U prva је zrtva istina. Posle smrti istine dolazi ~-1 ~bmana; _narod ~е
ovom smislu sir Cecil Paпott preporufuje sledecu studiju onima koji kljukan propagandom. А kad rat prestane zvaшcm krug?vi n~~JU
su u sumnji: ,.Нitler's Strategy 1940-1941, Тhе Balkan Clue, Ьу hrabrosti da to priznaju i verovanje u propagandnu пutologiJu se
Мa.rtin Van Cevald, Cambridge University Press 1973. nastavljaк.

ТrеЬаЈо је da prode trideset godina da se martovski doga~ji u

* Jugoslaviji od 1941. prikafu u punom svetlu istinitih anjenica. U

U оЬа је
od ratujucih strana propa-
svetska rata upotrel>ljavana
ganda sa la!ima kao efikasno ubojno oru.ije. Poznato је da је u pro-
s1om ratu ova vrsta psiholoskog podrivanja Ьorbenog morala kod
proti,rni.ka dostigla savr!enstvo. U slucaju Jugoslavije gorki plodovi
propagande i lafi doneli su Ьogatu !etvu u broju zrtava, patnji, suza
i pusto!enja. О kovanju la!nih smicalica, njihovom !irenju i prirne-
njivanju u pro!lom ratu, pisao је britanski jezuitski sve!te.n ik Ro-
Ьert Grah.am u rimskom listu') u broju od 17. januara 1978. ро temi
,.Britansk.a fabrika Wi", а odnosi se na one institucije koje su fabri-
kovale i iirile ovaj produkt za vreme rata. Ustanove koje su se ba-
vlle ovim zanatom Шerovale su ла tdi!te "ovla!ceлe" ili zvanicne'·
WL _Pisac Hank.a navodi kako је Vatikan Ыо izlozeл ovo~ ubojnom
ornfJu za vreme rata; verovatno da је Vatikan Ыо predmet i pod1o-
5J ТЬе Т1Cht Воре, 1tr. 113.
е, СЈvШа Cattollca, 17. 1. 1978.
pogledu razЫjanja kartela lafi о k:nezu Pavlu moralo је proci gotovo
cetrdeset godina, kad је naposletku Neil Bal!our skupa sa Sally
Масkау•) napisao studiju о Кnezu zasnovanu najvecim delom na
britansk:im dokumentima. Medut:im, u na!oj z.agraniёnoj sredi.n.i jos
postoji, mada mali broj, ]judi koji ne samo da istinu ne vide nego
ne zele uopste da је vide i jos uvek su privrieni vec usahlom t:rii-
!tu, na kojem nek.ad, propaganda i k.levete imadahu visoku cenu.
Veli.ke sile Ьеz obzira na njihovo politicko ustrojstvo, kroz devet-
naesti i dvadeseti vek do nasi.Ь dana, uvek su smatrale male narode
7) 'f'. О. 371-44287; F. О. 371-+UВВ; F. О. 3 7 1 ~.
8) Propaganda in Wa.r-time Ьу Ric:han:I Crossman and John Terтaine. Na-
tional FUm Ubrary, LDodon.
9) Paul ot Yugoslavia, Britain's maligned tnend, Ьу Neil Вalfour and Sal-
1,y Mackay. Hamish Нamilton, LDndoo 1980.

20 21
ne kao su,·ercne dr2.a,,e i nacionalnc jcdinlce mcdunarodnc z::i_lt·d-
nke, ,·('С kao jezitak na ,,azl; kao nc~to ~to sc u izvesnlm momcn.
tima tollc'ri~ dok se u d~im momcntima mora manlpulisatl pr~n,a
potreЫ, nahodenju i nagodЬi ,,elikih slJa. Ovo је dokazano primc-
rom Jugosla,,ije i ostalih zcmalja jugolsto~ne Evrope II pro§lom ratu.
U o,·om smislu pred kraj 1941. Forenj ofis predao је jedan mcmo-
randum predsedniku vlade CerIOu u kojem su rasmatrane moguc-
nosti i uslo,ri rekonst.rukcije jugoistocne i centralne Evrope posle
svdetka rata. P~to se polovinom decembra britanski ministar spo\j-
nih poslova Idn spremao za put u Moskvu, Cerbl је naredio da se
jedna kopija mem.:1randuma dostavi Idnu da istu studira na putu
za So,,jetski Savez. 0d interesa је to, ~to је ovaj memorandum pred-
,ridao posleratnu fuziju driava u srednjoj i jugositocnoj Evropi, ne
na na~a nacionalnosti iz Versajskog ugovora 1918. vec na politicko-
ekonomskoj celishodnosti, kako је to zamШjao Forenj ofis. u
rasmatranju nekoliko varijanti i blpoteza ovog dokumenta, Jugo-
sla,rija ne Ьi Ыlа obnovljena kao drzava do rata, vec Ы neki njeni
de1ovi mogli pripasti centralno-baltickoj konfederaciji, da Ы drugi
delovi Ьiti uklju~ u balkansku ili podunavsku konfederaciju.10
U ovom smislu predsednik britanske vlade imao је tokom rata pre-
pisku kao i susret sa dr Ottom Habsburskim koji је Cercilu sugeri-
~ ~~ј~ podun~vske ddave pod vo~tvom Austrije. Cercil nije
1spustao u vida оvаз momenat kao mogucnost u pogodЫ sa Sovjet-
skim Savezom.
Forenj ofisu је Ыlа poznata tajna nagodba izmedu . Staljina i
Musolinija о podeli Balkana 1940, ра se moralo voditi racuna о ovom
mo~entu u pogledu Jugoslavije, po§to је ova zemlja postala "peri-
! ~ p~r" na kojem se dodiruju i sretaju britansko-sovjet-
~ ~teresi U svakom slucaju na britanskoj strani Ыlо је potrebno
J.Шati na wnu, da se Staljin ne Ы zadovoljio ako Ы mu na ovom
"perifernom" delu Evrope Ыlо manje podudeno od onog §to је
Musolini Ыо ponudio. Нitler је raskomadao Jugoslaviju na sedam
delova; Staljin i Musolini su predlagali komadanje na dva ili tri de-
la, а Forenj ofis na dva, а ро potreЫ tri dela. Ро mШjenju ove usta-
nove, _Jugoslavija kao multinacionalna drzava koja је proiza§la iz
Versaзskog ugovora, Ыlа је potpuni fijasko i zato је istu even-
tua.lno ~ebalo prekrojiti Mislim da jedno pitapje ne Ы Ыlо na od-
met, onun na§im politicarima koji su nas uvukli u rat, prvo radi
"ЬоrЬе za svetsku demokratiju", а kasnije da Ы "odlozili napad na
~vjetski Savez", da li su oni predvidali ove momente prekrajanja
щihove zemlje od velikih sila, kao §to Moskovska konferencija iz
oktobra 1944. i ona februarsk.. 1945. u Jalti potvrdi§e?
10) Premier 4132/1. 115. 12. 1941.
22
Е /UGOSLOVENSKOG
STЛV BRITANSKF. VLAD!._O~NOM РАКТU
PRISТUPANJA А"
. .. na nivou dv e vlade
ta prema Jugos (av1J1 - · · , •
Brltanskl zvanil:nl 5 v . d ta razwnevanja za ро 1ozaJ
- Ыо је prijateljskl, korek~л I sa 105941 U Londonu је smat rano
. 1 · е Januara · . • ··
Jugoslav1je, sve do ро o~in u litiku, а sto је naJvazn.iJe 53
da Knez namesnlk vod1 razumn ро . d britansk o-j-ugosloven-
, kn Pavle је nastoJaO а ·
britanskog gledi"ta, ez . da lagano ј е puno pover~ЛJ~
skj interesi ne dolaze u suk?b,__ 1 otu an::e politike, postojaJa Је 1
u njega. Met!~tin:i, por~d V1~J1ve.:: ta · па sluzЪa, n jenih nekolik~
nevidljiva, koJu Је vod1la Ьпtаш:Ь . Ј odl ubla da za svaki sl ucaJ
odseka. Јо§ u ju~~- 1940. о~а s~uz ~с;е ako bude potrebno, da Ьп:о
stvori u Jugoslav1J1 uslove 1 pлstali • d . g Кneza names-
b • Ј goslovensku vla u 1 samo
putem prevrata ~ ас.1 _u . k ta·ne sluzbe dosle su u sukob sa
nika. Ovakve ak.Uvnosti ~n~ · ek -~ с eko svo" ambasadora u
zvanicnom linijom ForenJ ofisa, OJl е pr . d O
... • donekle
Beogradu, pre pol~~-e januar~~~astat:.ada ;::ј~ orga-
suzblje - da se vtdlJ1vo ne m Је . k •
na, posto ы takav rad podrivao polozaj Кneza namesnika, u og зе
Forenj ofis imao puno poverenje. Tajne _sluibe u medu~m:u
stvorile su svoj "stab" u Вeogradu i ustanovil_e su ~~ge polu,,,e oz
koje su шurbano radile protiv Кneieve spol]ne politike.
Za§to је doslo do promene u zvanicnoj britanskoj politicj ':' 0 ~-
nosu na Jugoslaviju? Do promene је doslo ne ~ strane ForenJ ofi-
sa, niti njegovog rninistra spoljnih poslova, vec _od sam~g predsed-
nika vlade, Cercila. 0n је smatrao da posle velikog voJnog_uspe:1a
britanske arrnije u sevemoj Africi, protivu ltaliJana, da _Је doslo
vreme da se umesa na Balkanu u grcko-italijanski rat. 0n Је ро sa-
vetu svojih vojnih strucnjaka, i tada mao, da је njegov balkanski
plan skop~an sa velikim rizikom, upravo vojnom katastrofom, jer
се britansko mes.-.nje uvuci Nemacku na stranu Italije. Medutim,
Cer~il је verovao - ako njegova zamisao ne urodi vojnom pobedom,
politil!kom svakako ћосе, jer ро njegovoj zamisli, u kon!likt Ы tre-
balo uvuci Тursku i Jugoslaviju, koje prethodno nisu Ъile konsul-
tovane. 1 zbog ovaga росео је pored Cercila i Forenj ofis da vrsi
pritisak na kneza Pavla. Nekoliko britanskih dokurnenata koje isto-
ri~ari zaobilaze (zЬog ~ega) Ьiсе izneti.
Ovi dokumenti svedoёe - - mada se m.isljenje Britanske vlade
menjalo ne samo svakog dana, vec svakog sata u jednom danu -
- da је Britanska v\ada Ыlа spremna jos 21. marta 1941. da pri-
hvati jugoslovensko potpisivanje Pakta za koji su britanski odgo-
vorni faktori zna1i da је neizbezan, isto tako kao sto su mali odgo-
vorni faktori u Jugoslaviji. Medutim, slabost i koleЬljivost ovih po-
s1ednjih, otvarala је vrata britanskom pritisku i mesanju u unu-
23
 , . t . • driayc. NJ' Љo,•n nrodlu~мst dovcla јс prvo do p 11 k, ,
tr11sn,ie !1 'art 27 t k d ''
:;!5. n,arta, а d,·a dana kasn\.je do P,r cvt·nta . mur о, tt Htt d1·~.t, v1111 1 d Nemaёka је tako notoroa, ipak
kola ktiz.ila nizl.>rdiro1-n ka provnl\Ji. nemanj11 povcrenja, u kom pog .: u buduci da је njoj unapтed skre-
po~toj i uverenje da ёе JugoslaviJa, d - (Nemai':koj) da zako-
. Ь nastati da ne ozvo11
nutn pnfnjn, 1JU omornO а za koj i је ona oseilla po-
* raёl van granica strlktne odrcdbe ugovor: ' ronje u pogledu odred-
Kakav је Ьiо sta,• brit.anske vladc 21. marta? Iako svi dokumcn. trcbu da ga prlhvati . U sluёaju i najm~e ~:1 u ~ogledu komentara
t.i nisu preii,-eli vrcmenski pcriod vise od cetrdeset godina, ipak 0 11 Ы ugovora I njegove sledstvene modl! а:;~е, najenergicnije podv!a-
sto је osta1o od grade do~~\jno il~st~uje bri~~ko stanoviste. u jed~ obratШ sc Forenj ofisu. U Pr:'0 m paragr_kU::o podwci".1%) U Forenj
i': lrn da se stvar tonom umanJ t, treba stn
nom dokumentu koji potite od muustra spol]nih poslova Idna, upu.
ofls~ 21. marta 1941, u 9.35 i':asova pre podne. • d
renog predsedni\..-u vlade i ai-nbasadorima u Beogradu, Kairu i Va. 22 23 i 25 marta, posto nema o-
ыngt.onu kare se sledece: Sada sledi pr112nlna za d ane: ' ' · k d · britanski stav
"Na limost: Slalem se sa sugestijama iz depese Ъr. 168. koju је kurnenata, i potrebno је vi:atШ se na 24. mart, :Se~;etara sir Опnе
promcnjen, о i':ernu svedoёt zabelesk.a stalnog ро
poslao na! amЬasador i1 Beograda u Kairo, da cemo mi morati da
Sarge.nta, u kojoj se We : . .,. . d
pocnemo da radimo ро predlozenim linijama u nasim srpsko-hrvat-
. Depesa је takode poslata, jutros pred~vmku ~Ot. ~ ~:~;:u
skim \"estima, sto је pre moguce. Nas glavni cilj, smatram, trebalo
da on prii':vrsti tok stvari posle savetovanJa sa nasim ~ d t
Ьi da bude da se koncetrisemo na (а) preporuku iz beogradske de- Beogradu. Gospodin Campbell se sada suoёava_ s~ vrlo teskim z:a а_~
pese. Tak:ode se s!aiem da Ьi trebalo da ciljamo i na taёku (Ь) jer kom - kao ~to је napomenuto ministru spolJnih pos~ova - . !
а)., ako Jugoslavija potpise sporazum sa Nemal:kom, mi ne Ыsmo
treЬa]o da ol:ajavamo, sve doUe dok Jugoslovenska vlada ne Primi
stav komandanta jugos)ovens~ armi~a na ju~ z~~Je od
vaznosti. U meduvremenu, dali smo instrUkc1Je ministru
::i;::~ .
vojne kla.uzule, а srpska vojska se odupre svakom nemackom poku- .. · ВВС da vrse sto Ј. е vise moguce jak pritisak u srpsko-hrvatskim
saju da umarsira preko jugoslovenske teritorije. Prihvatam da mi с1Ја 1 .. kak danas razu-
radio vestima, dok su speaJalne poruke, . о_ saI? ...
moramo Ьiti. pailjivi da ne stavimo sebe u polozaj da pokaiemo nase тео, upuёene radi pomoci pravoslavnoj i katoliёkoJ crkv1 . Onne
razocarenje i z!u volju prema Jugoslovenskoj vladi, ako Ы ista pot- Sargent, 24. 3. 1941. .
pisala sporazum (sa Nemackom). Slaiem se potpuno sa preporukom А samo ne.koliko i':asova kasnije, istog dana, u 13.47 casova, nu-
u poslednjoj recen.ici Ьeogradske depese br. 165 upucene Kairu, da nistar spoljnih poslova, lnd, poslao је sledecu depesu ~о~ amb~a~
ako dode do potpisivanja Pakta, mi bismo trebali sve da uёini.mo da doru u Beogradu - а prepis iste ambasadorima u Atini, Ankari 1
umanjimo njegov znacaj i da Jugoslovene d.rzimo u igri"! 11) (Na za- Kairu, gde se kaie:
lost ni jedna od ovih depesa nije prezivela u Arblvi, pisac). "Stav Кneza namesnika pokazuje beznadeini smisao nerealnosti
Ovaj dokumenat datiran је 21. marta u 9.50 pre podne, а istog i od njega se nema sta vise cёekivati. Vi ste ovlшeni (ambasador 1..1
dana, samo dvadeset pet minuta ranije, Forenj ofis izdao је sledecu Beogradu) da preduzmete sve me.re koje Vam stoje na raspolozenju
instrukciju za ВВС, radi upravljanja u pogledu srpsko-hrvatskih i ро Vшm nahodenju pokrenete vode (jugoslovenske) i javno mne-
radio vesti, gde se podvlaci: nje da shvate stvamost, da predu u akciju i da se suprotstave sada-
.,Ak.o Jugoslavija bude potpisala sporazum sa Nemackom, i vest snjem stanju. Vi imate тоје puno ovlascenje da preduzmete bilo
о tome dode od zvaniёne Jugoslovenske vlade, istu Ы trebalo ukrat- koju rneru, koja Vam bude izgledala opravdana, da pomognete pro-
ko objaviti, a1i najenergicnije podvlal:im, da se ta stvar tonom uma- menu Jugoslovenske vlade ili rezima, cak i d.davnim udarom. Bilo
njL, ~mentar treba da bude kratak i da .sledi linij_u da bez surnnje. koja vlada, koja Ьi proiza.sla kao rezultat ovih mera, а Ыlа Ы sprem-
osecanJ~ ~ugosl?venske vlade i najveceg dela jugoslovenskog naro- na da se suprotstavi nem.a ckim zahtevima, imace nasu punu pomoc.
da, protivi se Ыlо kakvoj predaji njihove nacionalne nezavisnosti i Vi mofete potajno izvestiti vode о prospektu u koje Vi imate pove-
renjeц. 11) •
~tegritet3: Si.mpatije prerna Jugoslaviji mogu se pokazati zbog pri-
tiska n~ _nJu ratom nerava, kojern је ona Ы!а podlozena za nekoliko Istog dша је pozvan jugoslove.nski ambasador u Londonu, М.
poslednJih dana od strane Nernacke, iako ne Ы trebalo potceniti Subbotiё da dode u Forenj ofis, da vidi stalnog podsekretara, gde su
~ s t da Jugoslavija nece ni§ta predati Nemac~oj . Obzirorn zbog Щ ... о. 371-302~3.
11) F. О. 371-30~3. 13) ... о. 371-302:13.

25
 NJ'iho,,a nl.'Udlu~nost dovcln јс kprvo do Poki ,'1
Jedu Nemaёka је tako notoma, ~pak
. st \'8П, dr•a,·~
tr&~I\Je ,. ~.
" - ..,_ 8 d,·a dana kasnije do prcvrnta 27. murtn, nd su di·ztiv,111 ncmonja poverenja, u kom pog . . buduci da је njoj unapтed sltl'e-
• 5. ma, "'· lljl
kola klizila nizbrdicom ka prova · postojl uverenje da се Jugoslav1J~. dO'ZVOli (Nemaёkoj) da zako-
nuta palnja, ljuЬomomo nastatl а ne za k oji је ona osetila ро­
~
rоё\ van granica striktne odred~e u~: : :-: • sumnje, u pogledu odred-
trebu da ga prihvatl. U slucaju i na:ЮU·~acije u pogledu komentara
Ka_kav је Ьiо stav britansk~ vla~; 21. marta? lako s_v i d~kumen- Ы ugovora I njegove sledstvene m 1 а! 'najenergH:nije podvla-
ti nisu prcii,-eli vremensk1 ~r1~ v1se. od ёetrdeset godin~, 1p:ik ono
obratlt l se Forenj ofisu. U p~om parar.k:o podvuci" .12) U Foтenj
sto је ostalo od gтade do~roljno 1lu_s ~Je bri~~ko stanovi§te. U jed- ёlrn da se stvar tonom umanJi, treba s n
nom dokurnenw koji potire od mmistra spolJnih poslova ldna, upu- ofis~ 21. marta 1941, u 9.35 ёasova pre ~е. sto nema do-
ttnog pгedsedniku vlade i amb:isadorima u Beogradu, Kairu i Va- . -'~-е · 22 23 1 25. marta. ро
~gtonu kale se sledett: Sada sledi prazn1~ za ""':'' . · ' 24 art kзd је britan.ski stav
kumenata, i potrebno Је vr:atit~ ~е ~: s~og ~dsekretara sir Orme
"Na li&ost~ Slalem se sa sugestijama iz depe§e br. 168. koju је promcnjen, 0 ёemu svedoё1 za е е5
poslao na! amЬasador i1. Beograda u Kairo, da cemo mi morati da
pocnemo da radimo ро predlolenim lirujama u na§im srpsko-hrvat- Sargenta, U kОЈО)· · se kaie ·· . vnilru SOE u Beogrэ.d
"Depesa је takode poslata, Jutros pred~t a nas· ministтom u
sldm vestima, §to је pre moguce. Na§ glavni cilj, smatram, trebalo
da on priёvrsti tok stvari posle savetov ~3..a sa U'oDl •....<kim zadat-
Ьi da bude da se koncetri§emo na (а) preporuku iz beogradske de- Go odin С Ьell se sada SUU\дVa sa vr """
pe§e. Тakode se slalem da Ьi trebalo da ciljamo i na taёku (Ь) jer Beogradu. sp . arnp . . tru poljnih poslova - da је
kom - kao ~to Је napomenut~ ~ · е od na·vece
cak, ako Jugoslavija potpise sporazum sa Nemaёkom, mi ne bismo
trebalo da oёajavamo, sve doUe dok Jugoslovenska vlada ne primi
- s .
stav komandanta jugoslovenskih amuJa na )U~ ze~ ) tru
valnosti. U meduvremen':1: dali ~о. ins~ClJe rnuu.s
in!;rma-atskim
vojne klauzule, а srpska vojska se odupre svakom nemaёkom poku- cija i ВВС da rne Мо је VtSe moguce Jak pntisak u srpsko-hrv
bju da umшira preko jugoslovenske teritorije. Prihvatam da mi radio vestima, dok su specijalne poruke, kako_ ~ d ~ razu-
moramo Ыti pailjivi da ne stavimo sebe u polozaj da poka!emo na§e meo, upucene radi pomoci pravoslavnoj i katoliёkoJ c:rkvi • Orme
rи.ocarenje i zlu volju prema Jugoslovenskoj vladi, ako Ьi ista pot- Sargent, 24. 3. 1941. .
pisala sporazum (sa Nemaёkom). Slalem se potpuno sa preporukom А samo nekoliko ёasova k.asnije, istog dana, u 13.47 ca.sova, rm-
u poslednjoj reёenici beogradske depe§e br. 165 upucene Kairu, da nistar spoljnih poslova, Ind, poslao је sledecu depesu ~о~ ambas_a~
ako dode do potpisivanja Pakta, mi bismo trebali sve da uёinimo da doru u Beogradu - а prepis iste ambasadorima u Atini, Ankari 1
umanjimo njegov znafaj i da Jugoslovene drzlmo u igri"!1 1) (Na za- Kairu, gde se kale:
lost ni jedna od ovih depeb nije prezivela u Arhivi, pisac). "Stav Кneza namesnika pokazuje bez:nadei.n.i smisao nerealnosti
Ovaj dokumenat datiran је 21. marta u 9.50 pre podne, а istog i od njega se nema sta vise oёekivati. Vi ste ovlasceni (ambasador u
dana, samo dvad.e set pet rninuta ranije, Forenj ofis izdao је sledecu Beogradu) da preduzmete sve mere koje Vam stoje na raspololenju
instruk.ciju za ВВС, radi upravljanja u pogledu srpsko-hrvatskih i ро Va§em nahodenju pokrenete vode (jugoslovenske) i javno mne-
radio vesti, gde se podvlaёi: nje da shvate stvarnost, da predu u akciju i da se suprotstave sada-
"Ako Jugoslavija bude potpisala sporazum sa Nemaёkom, i vest snjem stanju. Vi imate moje puno ovlascenje da preduzmete bilo
о tome dode od zvanicne Jugoslovenske vlade, istu Ы trebalo ukrat- koju meru, koja Vam bude izgledala opravdana, da pomognete pr<r
ko objaviti, a1i najenergiёnije podvlaёim, da se ta stvar tonom urna- menu Jugoslovenske vlade ili rezima, ~ak i driavnim udarom. Bilo
njL. ~mentar treba da bude kratak i da _sledi lini3.u da bez surnnje. koja vlada, koja Ы proiza§la kao rezultat ovih mera, а bila Ьi sprem-
osecanJe_ ~ugosl?venske vlade i najveceg dela jugoslovenskog naro- na da se suprotstavi nemaёkim zahtevima, imace na§u punu роmоё .
da, protivi se bilo kakvoj predaji njihove nacionalne nezavisnosti i Vi molete potajno uvestiti vode о prospektu u koje Vi imate pove-
~tegrite~ Simpatije prema Jugoslaviji mogu se pokazati zbog pri- renje" .") ·
tiska шi: _nJu ratom nerava, kojem је ona Ыlа podlofena za nekoliko Istog dana је pozvan jugoslovenski amЬasador u Londonu, М.
poslednJih dana od strane Nemaёke, iako ne Ы trebalo potcenili Subbotic da dode u Forenj ofis , da vidi stalnog podsekretara, gde su
~ s t da Jugoslavija nece nl§ta predati Nemaё~oj . Obzirom zbog 12) F . О. 311-30253.
11) JI'. о. 371-30253. 13) !'. О. 311-302S3.

24 25
,·odeni rar.govori, о ~cmu је sir Ot·mc Sa1·gent zabclcz!o kako ј е ri,1.- р0 sto је 0 vaj ofi-
go,ror tekao.
duhoplovstva) u jutro. , . nas
с susтet
dantom jugoslovensk?ga~~= koja namerava da jzvrsal1 _p u;gledao vrlo
"Rekao sam danas jugoslovenskom poslanlku, da ~mo doznuli od clr voda jedne orgaл1z . с . ta ·nosti Gener Је .
g. Campbella iz Beograda, da u zvaniёnim krugovlma u Beogradu morao је ЬШ arantiran u n~Jv~ оЈ ~ re~nosti sa energijo~ i ~
,,\ada utisak da је na~a vlada spremna da tolerlse pristup Jugosla- dobro zdravstveno; odavao Је izgl~d ~-im oficirima u srpsk oJ voJSCL
,,ije Тrojnom paktu; i dodao sam da је ovu impreslju stvorio izve- sobno§l:u koje sam retk? sretao m~i u; ~ oprezan u davanju_ izjava !
staj g. SubЬotil:a svojoj vladi. Ја sam ga podsetio ria na~e nedavnc U govoru је odavao s1~~?~• . i verovanja u ono sto kaze. Ra~
razgovore - pre kao i pos!e odluke о potpisivanju Pakta - i stavio odajul:i utisak iskrenost.i, ist1~tost.i • razgovor koji је obuhvatio
mu do znanja, kako mi ozbiljno i strogo gledamo na ovu odluku j ednostavnosti da ostane zap1sano, . nfasrпu·
. im u swnamo] о .
Jugoslo,renske vlade, i na fatalne posledice koje smo mi predvideli razne predmete iznos . . zemlji preovladuje jako os~
da l:e proizal:i iz tog ёina. Da bih potkrepio тоје stanoviste, pokazao а) On је izjavio d.a , bez suтnnJer/ ёkom i on zeli da оdЪас1
sam g. SubЬotil:u tekst note g. Campbella, upul:ene Jugoslovenskoj canje protivu potpisnog Pak~ sa em:- ; .. ,.ciJ·a) razщneju sta nji-
. Vladu Oni (nJegova org ~ ati
vladi, sadrzanog u depesi br. 507. Gospodin Subbotic glasno је pro- Pakt i sada§nJu · ali · vise vole ovu altern vu,
testvovao, da on nije nikad propustio da prenese svojoj vladi, о ja- hov stav znal:i; vodi u s i ~ rat, oru
kim osel:anjima u Londonu, protivu jugoslovenskog potpisivanja nego da ostane ро dosad~J~~ k . di na obaranju sadasnje vla-
Ьilo kakvog pakta sa Nemaёkom. On је ponudio posle razgovora da b) Postoji jedna orgaruzaciJa ~~ata, i zatrazio је da imamo
mi pokaz.e kopije depesa koje је slao svojoj vladi. de. General је uv~re~ . u -~ Ne treba da l:eka.mo vise od par
poverenje u orga.шzaClJU 1 u nJega.
"Ја sam zahvalio g. Subbotil:u na ovom uveravanju, koje је za mene
bilo dovoljno Ьеz pokazivanja njegovih depesa. 1 kao sto mu је g. dana do izvrsenja pul:a. . •. Grёko · i izraZio је
R. Butler, ranije, ostro govorio о celoj stvari, g. Subbotil: се, smat- с) Zabrinut је (m~) ~т_о~еm ~ih ~ра b~ti ~lun. Ја sam
ram, u buduce Ьiti oprezan, kako i о ёemu izvestava svoju vladu. nadu da l:emo na§ broJ poVlSlti kao 1~~ eJI:O 1 vo krilo koje veli-
mu odgovorio da mi moramo rasmotri nase е ,
U ostatku razgovora, on је podvukao ovoj argumenat da Jugoslo- kim delom zavisi od Srba. . . . od ah
venska vlada potpisivanjem Pakta, nema nameru da promeni svoju d) On predvi<1a da се Jugoslavija uci u rat, u A1baruJ1, ~
politiku, i iskreno ven.ije i gaji nadu da (njegova) vlada potpisiva- posle izvrsenja drzavnog uda.ra. а posle toga neizb_e zno u -~t protivu
njem Ugovora, doЬija u vremenu, i vec је doЬila tehnicku prednost Nemaёke i Bugarske za nekoliko dana.. Pitao me _Је, d~ li с: Тurska
u ЬоrЬi protivu nemaёkog pritiska. Ја sam mu naglasio da ako on ul:i u rat, na sto sam odgovorio da је vrlo moguce, ali ~ Ја_ ~ ovo
stvarno veruje u to, sve sto mu mogu reci jeste, da је on naivan do nemam pozitivnog uveravanja u pogledu tacriih okolnosti koJe Је on
te mere, sto је u stvari najvise zabrinjavajuce. Cmjenica stoji da је naveo.
g. SubЬotic, donekle naivan, jer је izrazio veliko iznenadenje i ne- е) On me је tada pitao, sta mofe Britanija da uёini da pomogne
verovanje kad sam mu rekao, da potpisivanjem Pakta · sa vojnim Jugoslaviju ako Ы ova usla u rat protivu Italije, Nem.aёke i Bugar-
klauzulama, njegova vlada preuzima na sebe da ude u rat sa Veli- ske. Odgovorio sam u duhu Кairske depese br. 150, od 25. marta,
kom Britanijom i Grёkom, u sluёaju da treca strana u<1e u rat na potekle od ministra spoljnih poslova. (Pomenute depese nema u Ar-
strani saveznika. On је rekao da се telegrafisati svojoj vladi da hivi, ali iz zvaniёnog stava Britanske vlade pozitivno se zna da ona
dozna da li se u stvari radi о ovome". 14) nije oЬecavala nikakvu pomoc u orufju i trupama). 0n је izgledao
26. mart 1941. U drzavnoj Arhivi u Londonu preziveo је samo impresioniran idejom о zajedniёkom svrstavanju ratnog materijala,
jedan dokumenat koji ilustn.ije, bar donekle, britansko stanoviste i upitao је da li u ovo ulazi snadbevanje hranom, na !to sam odg()-
tog datuma prema Jugoslaviji. Тај dokumenat potiёe od b1·itanskog vorio - ma da govorim ро ovoj stvari bez zvaniёnog ovlascenja -
vazduhoplovnog atasea u Beogradu, koji је uputio direktoru obave- liёno sam uveren da ukljufuje snadbevanje hranom.
stajne sluzЬe britanskog ratnog vazduhoplovstva. Dokumenat је po- f) Izgledao је razoёaran sto mi nismo mogli obecati broj i koli-
slat sifrom, 26. marta u 19.40 ёasova i registrovan u Forenj ofist1 ёinu ratnog materijala, ali se slozio da се se Jugoslavija dobro p()-
u tri sata u jutro. Tekst sifre glasi: moci od italijanskog plena u Albarliji. Izrazio је bojazan zato, ~to
"Od vazduhoplovnog atasea iz Beograda u najvecoj tajnosti. Ро oruije (ltalije i Jugoslavije) nije isto, i radi toga italijanska muni-
mom zahtevu doblo sam intervju sa generalom Simovicem (koman- cija ne Ы mog1a popuniti potrebe jugoslovenskih jedinica. Rezerve
za 76.5 milimetara i 75 milimetara haublce poljske artilerije hitno
lf) F. О. 371-30253. su potrebne.

26 27
 t"l izЬeglil:ka vlada, st.o
i;) N a moje pitanje о knezu Pav1u. Slmovlt ј с odt~ovo1·\o (\а ~ti
Knez namesnik i prcdse<lnlk v1ade ,,rJo dcprlmlronl zЬщ~ toga iilo
su polpisali P akt. О\·о moze da znaN da Kncz nomcsnlk pokuiiavo
ro~lede njemu u Londonu gd: ~е s:: •d: osigura, da ove no~~
~\ј~ ur11deno zЬog proced ure koJa. Јеd: Ьтоd kojim је g. Gavrilovic
da osla ne na s,·om m estu, u s1u ~aju da Vloda budc udarom odstrn- nc budu skupno u nistene, u slul:aJu . ko i ·а nalaze se k od rn~~
njena. А od jednog o!icira u Simovltcvom !t.nbu doznoo som do zo- putovoo bude potopljen. Negati~I ovih ; Jkom, sto се meni b1t1
,·eгenici nameravll.ju da odmah prcdadu Кnczo namesn ika Britan- nn l:uvo nje, 1 blno (:u i_h pтedat1 p rvom
cima. vellko olakjanje" •
Utisak koji sam stekao iz svega ovog jeste : da је Simovic z.iga- Cedeтlo R~om~, gl . obavestaini oficir.
marinskl maJor 1 avt11
zio u pra\'cu jedne akcije od koje ga nB t.a ne mofe odvrat iti. Molin, . ki admiralitet poslao је ove do-
da izYestite generala Wavella (na Srednjem Istoku) za njegovu v1a- Kas nJ1'e ' 24. .avgusta
. 1943, bnt.ans
l.nik · ufnog d ер.и
--+-
.....,
ana g · Doug1as Но-
.
stitu i tв.jnu informaciju, dok u pogledu svega ost.alog smatrajte ovo kumente ForenJ or1su, nal:e ~ jkum enta о T rojnom paktu glasi:
naj,·ecom tajnorn, jer ako Ы ЫЈо sta od ovog Ыlо obznanjeno, i:noglo bi wardu na upotrebu. Prva nota R' 2- - --+~ 1941.
do,resti u pitanje uspeh puca•!' 3) un, ~- Ш<U-

Ministarstvo spoljnih poslova,

Njegovoj ekselenciji
ПАШ~'ЧSКА VERZIJA О TROJNOM PAKTU predsedniku minist.arskog saveta
Jugoslovenske kraljevske vlade,
Nemaёka veп.ija dokumenata о pristupanju Jugoslavije Troj- gospodinu Cvetkovicu.
nom paktu, marta 1941. poznata је, jer su istoricari delimicno ili u Ekselenci jo, . "-t d v saops"tim
celini ,тес do sada objavili tu verziju. Poslednji koji је to ucinio Ьiо u ime i ро nalogu Кra.ljevske vlad e ~ "~ а am . .е
је Neil Вalfour, pre dve i ро godine, u knjizi о knezu Pavlu. Istra- sledel:e: Prilikom pristupanja JugoslaviJe ТroJnom _Р~ koJe~
tujuci u britanskoj drfavnoj Arblvi, nedavno sam nшао na itali- danas izvrseno, Кraljevska italijanska v ~ da .potvrduJ.~ sv~?l odl .
jansku veпiju Beёkih protokola, koju је takode potrebno objaviti. da {:е u svakoj prilici postovati suverenitet 1 t eret onJalni шtegntet
Do ovih dokumenata dosla је obavestajna sluzba britanskog admi- Jugoslavije.
ralitet.a u toku rata.-Admiralitet је dostavio dokumenta Forenj ofisu, Ostajem Vasoj ekselenci ji sa duЬokim postovanjem,
Ci ano".,.
u avgustu 1943. Ве&i -protokol Тrojnog pakta imaju dva dela: otvo-
reni i strogo tajni deo. Prvi deo odmah је objavljen u stampi od Dnaga_nota
strane driava potpisnica; tajni deo nije mogao Ьiti objavljen bez pri- Ве~, 25. marta 1941.
stanka vlada Nemacke i ltalije. U britanskoj Arhivi postoje dva ,,Mi.nistarstvo spoljnih poslova,
teksta Protokola, originalni italijanski i engleski prevod. Ја sam se Njegovoj ekselenciji
slшio engleskim prevodom. predsedniku ministarskog saveta
Obavestajni oficir admiraliteta u Саре Town (Јuша Afrika), pi- Jugoslovenske kraljevske vlade,
sao је 11. juna 1943. svom direktoru u Londonu, gde kaze :16) gospodinu Cvetkovic:u
"U prilogu su ро dva fctostata, cetiri note izmenjene izme<Su Ekselencijo,
grofa Cana i g. Cvetkovic:a, predsednika ministarskog saveta Jugo- U vezi razgovora ,·odenih p rilikom prilaska Jugoslavije Тrojnom
slovenske vlade, u martu 1941. Odredbe dveju otvorenih nota bUe paktu, а sto је danas uёinj eno, imam ёast, E.kselencijo, da Vam p<>-
su objavljene u sta.mpi za vreme potpisivanja Pakta; ali зadrzaj dve- tvrdim, u ime italijanske Кraljevske vlade, da Sporazum zakljuce.n
j u drugih, koje su naznacene ,tajno' veruje se, da su ostale nepo- izmedu sila Osovine i Jugoslavenske vlade , da za vre.me trajanja
znate do sada. Origin.ali ovih dvaju tajnih dokumenata poverio је rata, vlade osovinskih sila nece zahtevati od Jugoslavije da pri.st.ane.
meni gospodin S. Gavrilovil:, predasnji jugoslovenski generalni kon- na pro\az ili transport (osovinskih) trupa preko jugoslovenske teri-
zul u Саре Town. On је poneo sa soЬom nemacku verziju dokume- torije. Ostajem Vasoj eksetenciji sa duЬokim postovanje.m, itd.,
nata koje је potpisao RibЬentrop, i zahtevao је da se ove kopije Ciano".
15) F. О. 371-30253. Тrеса i cetvrta nota Тrojnog pakta ozna~ene su sa "Poverljivo"
18) F. О. 371-37651. i Jugoslovenska v\ada nij~ ih mog\a saopstiti javnosti bez pristanka

28 29
y)adc Nc:>ma&e i ltalije, jcr јс sn,atr11no d11 Ы obJ11vlJlvunk ov\t, ENSKE IZBEGLICKE VLADE
nо1э s1etilo ugledu ooovinskih sila da su Ncm11fk11 1 ltollJu, 11 nг ноСF:К I SMESTAJ JUGOSLOV r9...П I
U LONDON1J U "u,....,
1941.
Jugosla,ija. ostale praznih ruku posle potpislvanJa Pakta .
'l'rf'ia nota k izЬeglitka v\ada (njen ve-
Strogo po,·erlji,•o Вес, 25. mnrta 194! , Polovlnom maja 1941. J_u~os\ov;;; :vog minutra na britanskom
.,Mi nistarstvo spoljnih poslov&. N deo) na\azila se u Pale~tuн 11· prd §to pre prede u London. Jugo-
Njego,·oj ekselenciji dvoru, najavlJivala Је svoju ie J~od~o је pregovore u ovu ~h-u sa
pгedsed ni'\ц.1 ministarskog saveta slovenskl mlnistar u Londonu samo razumevanje vec 1 puno
Jugoslovenske kraljevske vlade, Forenj o(isom, koJi Је_ pokaziva? ."~gЏl:koj Vladi. Britanski . ?red -
gospodinu C\ret.kovitu, sLmpatija prema kra1Ju Petru ' lZ \u stvar sa velikim siropatiJama,
Ek:selencijo, sednik vlade, Cerl:il, poddav"o ј~ С: Londonu. Fu:nkcioner Forenj o-
U vezi razgo,•ora vodenil1 danas prilikom pristupanja Jugosla- da se Jugoslovenska v_lad~ sr.ne~t1 . а u London stigne jugoslo-
.
f 153, Ј • N1'chols 1 narotito Је insiзurao, d
·1 · с ((:" ime ne nav~.
.... , ali ovde se
, rije Тrojnom paktu, imam {ast, Ekselencijo, da Vam potvrdirn u
ime italijanske Кraljevske vlade, da sporazum zakljuёen izmedu
vlada sila Osovine i Jugoslovenske vlade ро sledetem:
da Ita.lija i Nema&a uveravaju Jugoslovensku vladu, obzirorn na
radi о Stojanu Ga~ovi_c u), 1er Је
od nedavno, sarad1vao, 1 t reba ~ о :
r~-~sv
venski .visi funkcioner" _Ga~ о':'1 . ~Је esrdno sa nama, naroёito
visoko mesto u ministar-
. dda].e na pravom pu-
stvu spoljnih poslova, tako da Ь1 ~е ~ . ., ma ro-
vojnu situaciju, da ove vlade nete zahtevati (od Jugoslavije) vojni- tu" ."') U dokumentu se dalj~ ~vodi _da Је Gavrilo~c . ,,veo l'f!nih
&u pomcx. :Мeditim, ako Jugoslovenska vlada bude smatrala, u Ыlо brit.anski raspolofen i on Ь.1 Ь.10 velika vrednost ministrU ~ Ј
kom momentu, da u svom vlastitom interesu uzme uёе~а u vojnirn poslova" .18) Mere su odmah bile preduzete da britanske vlasti om<:
operacijama sila Тrojnog pakta, ostavlja se Jugoslovenskoj vladi da guce Gavrilovicu dolazak u London. Forenj ofis u dogovoru sa Мi­
pra,'i vojne aranlmane sa osovinskim silama u ovu svrhu. nistarstvom javnih radova, preduzeo је ро~Ь~е :nere о ~be2Ьe-­
. Zahtevamo od Vas, da se napгed izlofeno ёuva u najvetoj tajnosti denju smestaja Jugoslovenske vlade. Ро millJen~u Fo":11J o!isa.
.1 da se ne moie obnarodovati Ьеz pristanka vlada osovinskih sila. Кralj , predsednik vlade i najnuzniji ~~ moraзu ostati u Lon-
Ostajem Vasoj ekselenciji sa dubokim po!itovanjem, itd. donu1 dok Ы ostali clanovi vlade, kao .1 ош Ьеz resora, trebalo da

...
Ciano". budu podeljeni u dve grupe i da se smeste u Кanadi _( v~a ~ра)
Cetvrta nota а ostatak u Americi. U ovu svrhu Britanska vlada dobila 3е pnsta-
Strogo poverljivo Вес, 25. marta 1941. nak od Kanadske vlade da Jugosloveni pohlju sto pre svoju misi-
"Ministarstvo spoljnih poslova, ju, kojoj l:e Kanadska vlada izaci u susret da vrbuje i mobilise Кa­
Njegovoj ekselenciji nadane jugoslovenskog porekla, za vazduhoplovstvo i kopnenu voj-
pгedsedniku ministarskog saveta sku. Ameri&a vlada pristala је da prihvati izЬegle ё.Ianove Jugo-
Jugoslovenske k.raljevske vlade, slovenske vlade, radi smestaja, ali је odЫla da do-LVoli regж-utova­
gospodinu Cvent.kovitu, nje · ameril:kih ddavljana jugoslovenskog porekla, za jugosloven-
Ekselencijo, sku vojsku; takvi su morali slu.nti u ameri&im oru!anim snagama.
~ vezi razgov~ra vodenih danas, prilikom pristupa Jugoslavije Kad su ove pojedino.sti о buducnosti Jugoslovenske vlade poka-
:rro~_n om paktu, unam ёast da potvrdim, Va!ioj Ekselenciji, u ime zane Cerёilu, on ih је sa odшevljenj em prihvat.io. 0n је odmah po-
.l~J~ke Кraljevske vlade, da sporazum izmecSu vlada sila Oso- zvao !iefa britanskog imperijalnog generalstaЬa, generala Ismaya i
vine .1 Jugo5.lovenske vlade odnosi se na sled~e: doslovno mu rekao: ,,Smatram da је nш driavna polit.ika, da se
. Ро stvan novog razgranitavanja na Balkanu u obzir се Ыti uzet Jugosloveni.ma prш.i pomoc do krajnjih mogul:.n osti. da foпniraju
~te~ Jug~slavije radi teritorijalne veze sa Jegejskim morem i pro- vazduh?plovne eskadril~, а ~ _to, takode, Ьаr jednu brigadu vojske,
~.1ren3em nJenog suvereniteta nad gradom i lukom Soluna i da nu snabdemo orufJem .1 Jedne i druge. Bice mi drago ako mi
ро ovome iznesete izraden plan". ")
. Dok. .zahtevamo od Vas, da napred izlozeno ёuvate u. najvecoj
ta~nos_ti 1 ~а ovo mofete jedino obnarodovati sa pristankom osovin- 17) F . О. 371-30282. 15. 5. 1941.
skih sila, Ја ostajem Va!ioj ekselenciji sa dubokim po!itovanjem, itd., 18) Na lstom mestu.
19) F . О . 371-3028:!.
Ciano".
зо
31
 ,. svih zivotnih
Britansko Minist.arst,,o lnJorm:icija uzelo јс na scbc da nuprnv· u nesia.sice • to
. odinl rata, gde s , Britanija Је u
listu sa kratkim Ьiografskim pod:icima о svlm lzbcglim Juк()~lovt••' tanlja nalazila u drufoj ~ svakodflevnog t ~vota~ Radi ovog, njena
n in,a u Palestini. Jcdan od struёnjaka mlnlstarstva Ы\а јс Ellzub~th potrcbn Ыl_е sasta:: tri ratista, na ~ri kont1Лe~je. Od jnteresa
НШ, profcsor Kcmbridiskog univcrzitcta, dobar poznovaoc srpNk(). vrcmc vod1la rat . vladi iziskuJe puno р тotivu ovog akta
hr,at.skog je:iika i na~ih prilika. Na tom splsku, porcd lmena Pok- pafnja Jugoslovens~oJ . ј"dал glas protesta, р kais i podnosio
dinih osoba, ~novnici Forenj ofisa stavljali su svoje opaske. Tnko је d;i tada nlje ~~u~:1 n; roda, koji је stezao
5
na primer, za Mombla Nin~ca smatra se da је nepouzdan. Za Mi~ Britanske vlade, r al • da posluii
lo~ Тupanjanina, u marginu је stavljeno: ,.Placen od britanske o- · l treb о Је
ratne napore. ј Britanske vlade mog~~ Ј~ Ј oslovenskoj vladi.
ba,·e~tajne slu¼Ьe, SOE 2". Smiljanica smatraju dobrim demokra. Ova dobra vo_l а oralni kapital izbegЏёkoJ ug ostopriin->--tva, ge-
tom i ve1ikim britanskim prijateljem, itd.. kao ohrabr~~je 1 ~ kome. Pored vel: p ruzenog ~ ctovih savetnika.
Vec 8. jun.a s,•e је Ыlо gotovo sa pripremama. Kralj Pctar sa АН, avaj, n1J;i:~~ (da 11 sam i1i ро predlogui:don, da mu Bri-
\11adom, ako sve bude Шо ро planu, treba da stigne u London 16. neral Du§an . е odmah ро dolasku u duhoplovstva
nije poznato) zahtevao Ј n,andantu jugoslovensko~ vaz mobil i
juna. U jednom poduzem memorandumu Forenj ofisa,10) koji Poti- tanska vlada - ka? ~о neodredeno vreme, Jedan auto . . ni-
ёe od Ј. Nicholsa, od 8. juna pi~e: Stvar sada ovako stoji: da Kralj
11 - stavi na raspolozenJe, na . duho \ovstva. Ovaj zahtev, wJe
Jugoslavije sa najuzom svitom, danas napusta Egipat i nece stici u •-tera iz britanskog ratnog ~az d р ru sa miJ1istrOm ratnog vaz-
:.u . fis al1 u ogovo . . stav-
London pre 16. juna. Nekoliko dana kasnije krenuce ostali ёlanovi kako odusevio ForenJ о . , Simovicu napravi koncesiJa,
Jugoslovenske vlade, koja se sastoji od ~est ministara i to: predsed- duhoplovstva, odlufeno Је da se . za"'a iz britanskog vazduho-
nik ministarskog saveta; dva potpredsednika vlade; ministar spolj- l • nJ·e auto 1 vo " . Ge e-
ljajuci mu na_raspo ~ze . eku zvanicnog gostop~a. . n.
nih pos]ova; ministar finansija i ministar javnih radova. Uredeno plovstva za tri nede~Je, ро ~ auto iz Amerike, i oceki~ao Је
је da ёе Nj. Veblanstvo kralj Petar sa svitom Ыti prihvacen od na- ral Simovic је vec Ь10 naruc:io skup . azd-·'-oplovstva odЬio Је. da
Ministar ratnog v ·= •
seg Кralja za nekoliko dana u dvoru Vindzor. lsto se odnosi i na brzu isporuku kola. . enskog predsednika vlade.
ta1ni юfет JUgOS1OV
grёkog kralja Dorda (koji се stici kasnije, obzirom da Grёka vlada njegov vozaё bud е 5 •• • ..s.:vao ve-
а1а Simovica, on Је ~
dolazi brodom koji plovi oko Afrike)". U memorandumu se nastav- Ра ipak, i pored o~og gafа g:er ocito u оёimз Cerёila - ko-
lja da: ,.Ako mi pruzamo zvaniёno gostoprimstvo Jugoslovenskoj liki ugled u o&na Bntan.s~~ vla е, narima la sa generalima. ad-
vladi, jos јаёi argumenat ide u prilog da se u istom srnislu tretira .. . kao §to је poznato, vise voleo da pos . liu·"'--'-
JL Је, • arsalima nego sa mnogun ро "4U•
Grtka vlada". miralima i vazduhoplovrwn m k . t statisticare i
. . . pak voleo diplomate, е onoпus е, . .
Daije, u memorandumu se pravda, ZЭ$to izuzetak ёine Jugoslo- ma. Na]~~]e Је . . bili u stanju da se izrafavaJu Jed-
veni i Grci i da se ista paznja nije ukazala ostalim izbegliёkim su- sliёne k0JI ро nJemu, ,.шsu . bil . ш ·е-
' . . zik " Ј-" veca sreёa za izЬeglu vladu а Је Ј
verenima i vladama, ра se kaze: ,.ОЬе vlade, Grёka i Jugosloven- nostavnun Је om • ""' • • k · · ufi ао
nica: veliki ugled, presti!, po~tovanje i simpatiJe . ~Је .Је v
ska morale su duze putovati i proci verovatno kroz mnogo tezз is- kral · Petar, kako kod zvaniёnih, isto tako kod nezvam~ faktora,
kusenja; zaista, ovo је istina u odnosu na Grke. Verujem, takode, brit~kog naroda. Na veliku zalost i sramotu ove dve ve~e pr_e d-
da се pruzeno gost,0primstvo u оЬа sluёaja Ыti politiёki vrlo kori- nosti nisu imale kom da posluze. Кralja је trebalo ёuv~ti, ~aspLta-
sno". Stalni podsekretar Forenj ofisa sir Orme Sargent, napisao је; vati i savetovati. Na Wost, njega su uzeli pod ruku "tri VOJna mu-
11Smatram da sve ide u prilog predlozenog gostoprimstva". Sutra- sketira", o!icira nase vojske, i totalno, negativnim ~ticajem. upro-
dan, 9. juna, ministar spoljnih poslova ldn, dodao је na istom do- pastili su Кralja. Poliblki ljudi nisu bili mnogo ~lJ1, ne ~ ~ po-
kumentu: ,.Slafem se, samo napred". Istog dana, lord Reith, pred- gledu saveta i ~uvanja Кralja, otuda mnoge КralJeve greske 1 ne-
sednik Ddavnog fonda za zvaniёno gostoprimstvo, izvestava da је pravilna rasudivanja. Ndi izЬegli politif~, treЬali su radi o~~teg
Idn, zvanifno odobrio da se kralju Petru i njegovoj Vladi pruzi zva- dobra, pomagati kakvog-takvog predsednika vlade, ge nerala Suno-
nifno gostoprimstvo о tr~ku Britanske vlade, za petnaest dana. vica. Iako politiёarima nije Ыlо ро volji da im general predsedava,
Lord Reith odredio је sme~taj i boravak Jugoslovenske vlade u ho- ipзk morali su ga slшati i ooljim napraviti, do neke povoljnije si-
telu Claridge, tri automoЫla sa soferima za vreme zvaniZ!nog go- tuacije, kad је mogao Ыti smenjen, sa manjom ~tetom ро opste in-
stoprimstva. Ovde је potrebno napomenutl, da se tada Velika Bri- terese. Naravno, svemu, celom v<X1enju na~ poslova, trebalo је
pred britanskom javn~cu davati jedan uljudan smer i fonnu.
20) Na lвtom mestu.

32 33
 l2.beg\i politЉiri nisu Ыli do1·asli za 011daNnjc 1·оtпс prll ik!'. 1,,.,,_ _,1, putis-
. oYic, pred sed nи- . , ,
tJ,·u Sin10,·il:a pocclc su !ntri.1,c I znvcN', da kosnljc to puxt011t. 11_ " Jer се gene raJ S 1m t · S toJ' adlnoV1ca sto
1 crescenrdo , d im vra 1 , J't
glroalo jugoslo,·enskih poliUcara. 1 nijc fudo do јс u uvak vuj р,,_ !ltiџ l o i,un " 1 1 od Drltanske vlade а . 1 ve11ske v odece е l е
lil.ickoj klimi prosto bujao zli dult dr Krnjevll:n, koj i Јс svoJim sta. tlcke vlode, trat ; ol:i do zakJjucka da su Jugo~ ~.. elita }соја је pot-
,·om cinio ionako bcznndelnu situaciju јоо tetom, а od pocetka 1 9 4 :Ј prct Nije te§ko . ne u vlad i i one u opoz~C1Jl , . ala vladu.. Је­
sas,·im nemogul:om. U ovom smls\u njega је l'csto opominJao si; Ыlе gotovo ls tovetne. о k . ga је oЬorila 1 forпur . . in-
~гgе Rendel, britanski ambasador na jugoslovenskom Dvoru, du pisalo Trojnl ро~~ ~J~::~il:J:u imena lj u~i, do~
d ina rozllka me р litifki progтaml raznih
su,:;~m~~ su
. dru5tvenu
njego,, (Krnjevice,1) sta,1 ne samo sto nel:e doneti dobra jugos!o.
tencije Ыlе gotovo \зtе. о . . ievantnl za on dasnJu .
,·enskoj, ,·ес uo~te ni hrvatskoj stvari. Uz ovo, i i alos na "Kairsk
afera• koja se u.rela u ratnom kablnetu predsednistva vlade, uni~ §uplJI, veclm djelo;:1je:~~~a;k~ evecinu, g_~tovo n~?re~ ~ n ~i1~
struktu.ru zem 1 е, . . ili ьuпoa.ziJa, manJlna
stila је ~ on~~ mali d~ izЬegle v?jske. Sve_ ovo ka? i mnogi drugi рar)arn entu• dok ј е gr1n adsk1 sloJ . Skup,:+;~ ; i drugim f oru-
momenti, koJ1 ovde n1Su navederu, zadavali su velike nevolje Bri- dstav!Jena u "'~ . · ·
vi§e nego proporciona о рте t а, potre bno ј е vratit1 se
tanskoj vladi i njenoj vojsci na Srednjem istoku. Britanija se bo-
rila na iivot i smrt, i mora da је prosto laknu1o Britanskoj vladi
njenom predsedniku, kad se na nasem obzorju pojavio Josip Broz'
da ga prihati. Ali u ovoj igri britanski predsednik се se prevarit/
а jugoslovenska stvar blti izguЫjena. Komunizam kao treci ratni
Stojadinovicevom 11lucaJu.
Britanski amba.sador u
Forenj of.is depesom od "15·
=
mima drfave. Ali po§t~ је <iVO druga em

ka:te·11) Strogo pover!Jivo: Prvo, pred.s

partner pocinje sa svojim usponom.
SLUCAI DR МILANA STOJADINOVICA.
JUGOSLOVENSКA VLADA PREDAJE GA BRITANIЛ
. Ni.sta. ~о ~vidno ne pokazuje slabost, i gotovo polukolonijal-
~ men~tet, Jugoslovenskih vladajucih krugova 1941. (pre puca а
1 ?<>sle nJega) kao sto se to moze videti iz izrucenja Ыvseg predsed-
nika vlade dr Мilana Stojadinovica, jednoj stranoj sili, а zatim i
progo~om kne~ ~avla posle drzavnog udara. Ма kako da su se
pravdali, OndaыiJ1 Jugoslovenski faktori, da su bili primorani da
posegnu za ovakvim merama, njihova argu.mentacija samo otkriva
sla~st, nespo5?bnost "i gotovo vazalni stav u odnosu na strance.
VoJv~ Mom~ilo DuJ1c nazvao је ovaj postupak jugoslovenskih
vlada, Jedn~~ p~om, ,,sramnim aktima nasih upravljaca", kao
~ Jugos~V1Ja ШЈе ,imala svoje sudstvo, organe bezbednosti i tam-
~ ce, ~~ kr~i sop~tv_e~o zakonodavstvo, svoje vlastite gradane
lZnlCUJe JednoJ stranoJ sili, ma kako prijateljskoj, da ih zatoci.
~trebno Је_ ~а se stvari shvate pravilno, jer ono sto sledi nije
. _ а .аро1?~1~а dr Stoj~dinovicu, niti је pak pisac Ыо njegov
pnvrze_mk, ш~ Је nasao Ыlо sta u Stojadinovicevom radu da Ы ga
se sam~ о . iznosenju cinjenica koje ес posluzlti kao
J:t.~di
0
~:ev~o.
Р g 1StonJ1 ~ugosla~Je iz vremena Drugog svetskog rata. Dosije
ро ovom_sluc~Ju, . u br1tanskoj arblvl, dosta је pozamasan, ali u 0 •
15
~~~ ~:P. u bic~ iznesena komedija oko njegovog izru~enja od vla-
0
J Је potp1Sala Pakt 25. marta, da Ьi farsa posle 27. marta, do-
· " kao
0
d
~
R ald СаmрЬеП izvesUva
19 1 (°:epesa br. 172) u kojoj se
· ednil< ministзrskog sav eta
·
· ј jutr os da nJegov a
v la da hoce da
Jugoslovenske vlade, re . , r:'11 eml. . Ьi ga poslali u G rcku u
izbaci Milana Stojadin~vica _iz ze Је. 0 ш Е . at ili neku drugu
nadi da ga mi prihvatimo 1 spro~edemo u 81Р ati sa deU-
britansku teritoriju i da ga zadrzimo. On се т~ _UP?_Z11 ritan-
ljima kasnije. (F mi је napomenuo о ovome). ,F Је si!ra za Ь
skog obave§tajca u Jugoslov~nskoj ':ladi._ Na~edena napo~ena ~-
gerira mogucnost StojadinoV1cevog izbac1vanJa. .Р.:е t:1°JE:_ ~е е
Atini, podvlaceci da njegovo prisustVo u JugoslaV1J1 daJe Nemcim a
sredstvo za vrienje pritiska. .
"Drugo, upravnik grada Вeograda bltno је pozva~ bntanskog
konzuia da ga poseti danas u tri sata posle podne. 0n Је rekao kon-
zulu da su sve pripreme gotove za Stojadinovicev odlazak iz zem-
lje. On се Ыti sproveden kolima iz Sarajeva do gтtke granice, gde
Ы trebalo da stigne u dva sata posle podne u utorak, 18. marta. 0-
datle tr eba da nastavi vozom za Solun i Atinu. Agenti jugosloven-
ske policije pratice ga do Soluna, а ро pot:reЫ i do Atine. Posto Ju-
goslavija ne veruje Grcima, koji Ы mogli dozvoliti Stojadinovicu da
odmagli za Nemacku, radi toga Ы predsednik ministarskog saveta
Ыо vrlo zahvalan, rekao је upravnik grada, ako Ьi britanske vlasti
preuzele staranje о Stojadinovicu u Atini, а mi Ыsmo vise voleli u
Solunu, radi njegovog daljeg sprovodenja za Egipat. Svi troskovi u
ovu svrhu Ысе placeni od Jugoslovenske vlade. Upravnik grada Be-
ograda, koji је napravio opse1-vaciju, da Stojadinovii: vredi d v e ne-
macke divizije,_ naglasio ј~ da је u interesu Britanske kraljev ske
vlade, ~а prui1 svu _pomoc Jugoslovenskoj vladi u ovoj stvari. On
је tra:t10 moment~lru odgo~or, ~to mu је predsednik Jugoslaven-
ske vlade telefontrao u pr1Sustvu britanskog konzula.
21) .,._ о. 371-30251.

34
35
 "1'гесс, Jugoslavl'nska vlada 11\јс 11.dalu (plstню) nart'dr nJ,, ~ . osi sem formaJni b,
i.:.gnanst,-o Stojadinovica, koji nc znu kuda ес Ш. Jt1{:o~luvp 11.~k1:
1
2 \Ј da se ctrugi оdл ' ili · medu
,·lada. ро tvrdenju upravnlka grada, aranzlrace za d oЫJonjc цrck,, nl ~rpski KvlsldJng. jNigj: fog~v;~era i njegove Jporr;:c;~d u ;:, ska-
rozvljoju tzme u n е strvu Hrana i kom or
,·ize, ali mi (Brit.a nija), trcbalo Ы da sc postaramo zn egipatsku Vi . Stojodl nov\ta I naroda na о .
zu. Ро njemu, Grci znaju о ovomc, ma~a gr~kl nmb~~ndor ju~ nik 11 za jednog pukovn\ ka . Winston Churchill" _ХЈ)
Ьiо oba,-esten ро o,·ome. Molim za najh1tn!je 1nstrukc1Je britansko
28. з . 1941 .
ambasadoro u Atini i meni u Bcogradu".11) Go~nja _depesa pos\a~
је iz Beograda 15. 3. 19-11. u 19.25 casova а stigla Је u. London u
Forenj o!is, istog dэ.na u 22.50 casova. Sutradan u ForenJ ofisu d CENERAL srмovtC тг.ЛZЈ S1'01ADINOVICA NAZAD
plomata R. Н. Вowker, zapisao је na primljenoj depesi: ,.Ovo ј~ v;:
lo ohrabrojuci simptom. Sve doUe, d~k ~е М. St~ja~inovic u Jugo- akovao Stojadinovica na b_rod
Tek sto је guvemer ~~ena_ sp е otisnuo na puciлu, st1~la
sla,riji, on је stalna napast protiv nas1h mteresa, 1 Ъ1се veliki dobi- Empire АЫЈitуџ za Maune1us, 1 br~ s В grada (ista depesa bila
tak (za nas) da ga se domognemo pod na§~m ~ont_rolom u Egiptu".
Sa ovim su se slozili stalni sekretar ForenJ of1Sa s1r Alexander Ca-
је depesa od bri.~kog an_ibas~d~~
je posJata ForenJ ofisu, Kairu ahte
d=~ "Predsednik ministar-
d.a Britanska v!ada aran-
skog saveta_Jugo~lo~ens~e vla<;;~u iliv~ Beograd, jer је (pu~~-
dogan i stalni podsekretar sir Orme Sargent.
Forenj ofis odmah је naredio svom ambasadoru u Kairu da pro- zira vracanJe Stoзadшovica u Sto.adinovic nije opasan, зеr Је
na~e pogodno mesto za smestaj Stojadinovica pod britanskom kon- ka) vlada odluciJa .da, ~r~d ~vega, р ] koji se priblizavao Ne-
trolom. Sugestija Forenj ofisa da Ы (ostrvo) Mauricius bilo pogoct. on jedino sprovod10 polit1ku k:neza av 1а, .. . ·tao ·е F orenj ofis
no, prihvacena је. Stojadinovic се iz Greke Ьiti prebacen u Egipat а mackoj". Guvem_e r ~~ena nas~ _se u ~evoli1~ ~ onJ putem radija
odatle u Aden, gde се guverner ove kolonije preшeti dalje stara- sta da radi. Da li mшJStar ~роч~ poAksova zeli onda naiedba
nje о Ыvsem jugoslovenskom predsedniku vlade. Pored smestaja vrati brod nazad sa Stojadinovicem. о se_ov~
ostalo је jos nekoliko stvari koje је trebalo resiti, ро rnisljenju Fo- mora biti izdata radijom od britanskog admiraliteta.
renj ofisa: "Jos је ostalo pitanje da organizujemo cenzurisanje Sto- u Forenj ofisu zamereno је Simovicu: "~ај Simovi~ev zahtev
jadinoviceve korespondencije. Iz nekoliko izvestaja iz Kaira doz. stavlja nas u strasan polozaj. Ја smatram, ~ se s~~ razmotre,
nali smo d.a su sledeёi aran!mani naprav)jeni u tom pogledu. Pos- da Stojadinovica treba driati van Jugoslav1]e u sadasnJШl okolno-
ta iz Jugoslavije za М. Stojadinovica putovace diplomatskom pos- stima. Meni se nikako ne svida ideja d.a on treЬa da bude upotreЬ­
tom iz britanske ambasade iz Beograda, za britansku ambasadu u Jjen radi kontakta sa Nemackom (motivacija Simovice_ve vlade _za
Кairu, koja се se starati za isporoku. Posta od Stojadinovica ici се vracanje). Istovremeno, Jugoolovenska vlada zahtevala Је da StoJa-
preko amЬasade u Кairu diplomatskim kanalom, za urucenje". Od- dinovic dode pod nasu kontrolu. Ali ako sadasnja vlada insistira na
luceno је d.a dol.azeёa i odlazeca posta zatvorenika Stojadinovica njegovom vracanju, smatram da Ы bilo vrlo tesko odЬiti n.ien zahtev
bude cenzurisana u Кairu. Posta pak koja bude stizala iz zemalja da ga ne vratimo. Ја mislim d.a grtki Кralj i njegova vlada, imaju
van Jugoslavije, Ысе cenzurisana u Mauriciusu, а ako im bude tre- sasvim korisno glediste ро ovoj stvari. Usudujem se da kazem da
Ьala pomoc, obratice se Кairu. Ovu odluku Forenj ofis doneo је ih је Idn konsultovao, nezvaniroo, ро ovome. U svakom sluc.a ju mi
25. marta 1941. Р~ је sve bilo ur~eno ostalo је pitanje tretma- ne moiemo dati odavde nikakav konkretan komentar, (Idn је tada
na uvazenog zatOCEnika iz Jugoslavije. Posto su u Forenj o!isu ras- Ьiо u Grckoj) i mi u Forenj oi1Su ne treba nista da preduzimamo
pravljali ро ovome, stalni podsekretar obratio se za misljenje pred- dok nam se ne naredi !
sedniku vlade Cercilu, koji se ·rado odazvao i 28. marta dao sledecu 4. 4. 1941. R. Н. Bowker".2~)
instrukciju:
Jedan drugi diplomata u Forenj ofisu, Ј. Nichols, zapisao је o-
"Monsieur Stojadinovic treba da bude tretiran sa formalnorn vu primedbu: .,Slazem se sa gledistem g. Вowkera. Nadam se samo,
k-urtoazijom, ali da bude pod stalnom prismotrom. Guverner (Ma- d~ је g. Campbell u pravu Ato smatra da је ,S i.movic jedino naivan'.
uricius~) tre.Ъa ~а bu.~e ~ormisan da је on raav covek, koji је, iz- NJego~e nedav~e _a ktivnosti govore u prilog da se nista ozbiljnije
vesn~ Ј.~• ?10 fmans1Jski korumpiran od strane Nemacke, upravo ne kri]e pozad1 nJegovog sada§njeg zahteva (vracanja Stojadinovi-
pre 1Zb1JanJa rata. Na ovom stepenu, Ъеz sumnje, Ыо је potencijaJ-
23) F. О. 371-30251.
22) F. О. 371-30251. 24) F. О, 371-30251.

36
37
 са) . Ati ја nikako ne ,·crujcnt da јс u nascm lntcrcsu, nltl pa k u 1
teгesu Jugoslavijc, da vratimo Stojadlnovlta u Bcograd". StoJri.
podsek:retar sir Orme Sargettt reCerisao јс odmah ро ovoj ~tv ri;
pгedsedniku ,·lade Certilu, koji је momentolno zogrmeo: .. Ni ur
koju cenu ne ,таtШ Stojadinovita; а nojmanje na osnovu l1.Jav/
CampЬellovom telegramu br. ~84, da Ы Stojad!novlc mogoo koris u
poslшiti za veze sa Nematkom".11) МШјеnје predsednika vlade ~о
odmah depe~a dostavljeno britanskim ambasadorima u Kai ~
Atini i Вeogradu, kao zvanЉti stav Britanske vlade.
. Na ~-rugo~ ~k str~, zat~orenik ~to~actinovi~. kao ovejani Polj.
tiw, rцie pnmi.o sa rezignaciJom svoJu 1ntemac1Ju pod britansko
,,ta§cu. Јо! dok је Ьiо u Adenu, na sam dan 27. marta, posle pucrn
оп i:e preko britanskog guvemera kolonije, poslati festitku rnlado а,
kralju Petru i dati izjavu lojalnosti. svome suverenu. Ovde Ьi se ~
pravom moglo reci kakva drskost od Ьivseg predsednika vlade zа
kog se tvrdilo da је ufestvovao u zaveri za ublstvo kralja Ale~an~
dra. Posle smehaja u Mauriciusu on се svojim dosetkama, hurna.
rom i drustvenim ~om osvojiti mnoge simpatije na ostrvu, cak
i naklonost porodice samog guvernera, pojedinih sluzbenika i sta.
novnika na ostrvu. Odatle је razvio vrlo !ivu akciju putem kores-
pondencije s mnogim britanskim prijateljima od imena i ugleda,
ne samo u poslovno-finansijskim krugovima, vef i u politickim. Me-
c!u ovim poslednjim ubrajao је cak i Cercrla i ldna. Sa Cercilom se
upoznao jos 1926, kad su njih dvojica Ыli ministri finansija u sva-
j~ zemljama. I istini za volju, Stojadinovic је Ьiо mnogo bolji mi-
~ ~ја. mnogo uspesniji. Sa Idnom је kultivisao dobre i
pnJatelJske odnose duzi niz goctina. U tim svojim pismima i me-
mo~dumima. Stojadinovic је !estoko i uspesno kritikovao neza-
koшti postupak Cvetkoviceve vlade, koja је gazila ustavno pravo
Ьеz ~~g resenj~ _iz~ac~~si svog gradanina iz svoje zemlje, ;
sta~lJaJuci ga pod Junsdikc1Ju strane sile. U Forenj ofisu, Stojadi-
noviceve !а1Ье zadobile su izvesne simpatije; u ·poslovnom svetu
kod mnogih pojedinaca pogotovu. А i sam ldn nasao se pobudenirn
~ interven.ise kod Cerffia. pismom od 14. oktobra 1941, u kom ka-
ze ovo:
"Predsedni~ vlade,
Monsieur Stojactlnovic
Lo~ Moyne (tlan rahlog kablneta) saop.§~va da u njegovom
skorasnJe~ _od~ovoru na pitanja guvernera Mauriciusa, da li blsmo
mu do~olili tz~esnu disk:~ciju da uЫa!i stanje Stojadinovicevog
za~n.istva, V1 ste odlutilJ da: ,Monsieur Stojadinovic ne zaslu-
!~J~. tzuzetno popustanje (u tretiranju); on је neprijatelj I razboj-
~ a sam pak osecao da smo mi mo!da ucinili nepravdu prema
25) Na ls!Dm meвtu.
38
. . rouca vao sam njegov f ivoto pis. I kol i-
Stujodlnovitu. 1 radi toga р ri ovako stoj e :
ko Јс menl poznato, ро ? vome, stva saveta Jugoslovenske vl~de . od
0
" Коо predsednlk m1лis~rskog . Ы se mogJa okarakteлsa t1 o-
JfJ35 do 1939. vodio Је pobl1ku ko;a 1· u poli tiku od porna -
vunko··• а) reorgaлlzovao Је Jugoslovensku ~-poteJln;'skih odnosa sa sviro
k t 'j u pravcu pn;a , ··
ganja zopadnih demo ra I а tk ј I Ita]jji· i Ь) u uлutrasnJlЛ1
ru, zem!Jama, §to zмti prema Ne~a о ma ·m~ki oponasa n ove o-
odnoslma pokazivao Ј~ ~en_d enc1~~ktd~ors~o za samog sebe. P osled-
1
sovinske prljatelje, clJ;a;~ci na_ v~ za njegovo smenjivanj e od
nja tendenclja је biJ~ dJrekt.nt ~ 0d vremena njegovog sme-
strane Кneza namesПJka, rano u 939 ·
da pokazemo da је Sto;ad1novic t.:;vn~
..
njivanja s vlasti do ls~eri':anj~ iz ~ugos1_avi~e~ :,1 · nemamo d okaza
sa Nemcir:1a i I-
intri~t· niti pak d.a је i-
talijanima za nje~ovo ulponovn; _d ~g=n~e :i~taju ~sovinskog napada
mao nameru da 1gra ogu " 15
na Jugoslaviju. Мi znamo da su Nemci, naroёito ~ogo ':
jani vrsШ pritisak za njegov povratak na vlast. Ali 1 d~- Је
;n m;.
is Itali
.
gao 'ьiti spreman da blno pod)egne ovim_uvertir~a, ruJ: mu 1 ~~
uspeJo d.a se vrati na vlast. Ractl ovoga, p1tam, ~а _11 se nase . kazn;a
vanje Stojadinovica moze pravdati za dela, ko;a Је ~ stvэ:n. mo~~o
uciniti da mu se pruiila prilika; ali koja stvamo ruJe u~?· Li:-
no, Ыо bih srecniji ako bismo se mi mogli vratiti na . ~ gesti;u ut1-
njenu od ]orda Moynea, da se ov]asti guverner Mauл~ru~ da ola-
ksa uslove Stojadinoviceve internacije, na osnovu kritenJwna da
је njegovo zatoёenje vi.se radi njegove licrie sigurnosti nego radi
naseg kaznjavanja. Ја nisam ovu stvar pominjao Jugoslovenskoj
vladi. Mi smo bili dva puta u vezi sa njima ро ovom pitanju, i оЬа
puta V1ada је pokazivala oёevidnu ravnodusnost da izrazi misljenje
za ili protivu poboljsanja njegovog tretmana.
14. 10. 1941. Anthony Eden ".н)
Cim је Cerёil doblo ldnovo pismo, ovako mu је odgovorio:
,,Мinistre spoljnih pos]ova,
Nikad nisam sugerirao da on (Stojadinovic) t.reba da bude kaz-
njen, vec jedino da mu ne treba preterano popustati. Na potetku smo
se dogovorili da ga treba internirati i tretirati sa rangom pukovni-
k_~· _Nadam se da se nece odstupiti od ovih mera. A.ko Vi niste paz-
lJ1vi oi:i се ~i~ :naz~n i ~ovljen do odvratne mere, obzirom na nje-
gov pr~vatni _1 J_avn1 dos1Je. 0n је uёinio stetu, i jos vecu stetu Ьi
napravю da Је 1mao vlast u rukama.
16
- lO. 1941 , Winston Churchill".:7)
26) F. О. 371-302~1.
*
27) F . О. 371-302~\.
39
 ta). Ali ја nikako ne ,·cruJcn, da Је u naAcm lnt('rc~u, nitl pok u ln.
Jugmla,ijf', da vratJmo Stojadlnovlta u Dcograd" . Stotn1
t"t'f('SU
podseluтtar sir Orme Sargcnt rcre rlsao Јс odmah ро ovoj 11tvort
p~<t'dniku vlade Ct-rNJu. kojl јс momcntalno r:agrmeo: ,.NI ро
koju cenu nt> ,·ntitJ Stojadinovlta; а najmanje na osnovu lzjove u
CampЬello,·om tel~amu br. ~84, da Ы Stojadinovl{: mogao korisno
~Ju!itf r:a ,-eze sa Nema~kcmм . 11) Ml!ljenje predsedn1ka vlade ј е
odmah dt'peыma dostavljcno britanskim ambasadorima u Kairu
Atini i Вюgradu. kao zvani~i stav Britanske vlade.
Na ~ој pak strani, r:atvorenlk Stojadinovil: kao ovejani poli-
tiar, nije primio sa rиignacijom svoju lnternaciju pod britanskom
,,Jutu. Jol dok је Ьiо u Adenu, na sam dan 27. marta, posle pul:a,
on ~ preko britanskog guvernera kolonije, poslati l!estitku mladorn
kr~ju Petro i dati izjavu lojalnosti svome suverenu. Ovde Ы se sa
рrа,'ОШ moglo reci kakva drskost od Ыv~eg predsednika vlade, za
kog se tvrdilo da је urestvovao u zaveri za uЫstvo kra1ja Aleksan-
dra. Posle smehaja u Mauriciusu on l:e svojim dosetkama, humo-
~m i dni!t\renim lannom osvojiti mnoge simpatije na ostrvu, fak
1 n&klonost porodice samog guvernera, pojedinih slшЬenika i sta-
no,rnika na ostrvu. Odatle је razvio vrlo tivu akciju putem kores-
pondencije s mnogim britanskim prijateljima od imena i ugleda
ne samo u poslovnerfinansijskim krugovima, vec i u politifkim. м~
c!u ovim poslednjim ubrajao је l!ak i Cerl!ila i ldna. Sa Cerl!ilom se
upomao jol 1926, ltad su njih dvojica bili ministri finansija u sver
ј~ 7.emlj~ I istini za volju, Stojadinovi{: је Ыо mnogo Ьolji mi-
~ ~Ја, mnogo uspe.miji. Sa Idnom је kultivisao dobre i
pnJatelJsk~ odnose duti niz godina. U tim svojim pismirna i me-
mo~duпwna, Stojadinovic је !estoko i uspe~no kritikovao neza-
koшu postupak ~etk~vife~e . vlade, koja је gazila ustavno pravo,
Ьеz ~~og reknJa, izbac1v§1 svog grac!anina iz svoje zemlje ј
sta':IJaJuci ga pod jwisdikciju strane sile. U Forenj ofisu, Stojadi-
noV1ceve WЬе zadoЫle su lzvesne simpatije; u poslovnom svetu
ltod mnogi.h_ pojedinaca pogotovu. А i sam Idn ndao se pobuc!enim
da interveniJe ltod Cerfila, pismom od 14. oktobra 1941, u kom ka-
!e ovo:
,.Predsednil!e vlade,
Monsieur Stojadinovic,
Lo~ Moyne (tlan ratnog kabineta) saop§~va da u njegovom
,kora!nJe~ _o d~ovoru na pitanja guvernera Mauriciшa, da li bismo
mu d~olili IZ~esnu diskreciju da uЫa!i stanje Stojadinovitevog
z a ~ a , V1 8te odluffii da; ,Monsieur Stojadinovic ne zaslu-
~~. ~tno popшtanje (u tretiranju); on је neprijatelj i razboj-
~а sam pak osecao da smo mi mo!da utinill nepravdu prema
25) Na utom me.tu.
38
·,.gav z.ivotopis. I kol i-
Stojodlnovltu, 1 ra.da toga proutava~ sam DJ- е·
ko је menl poznato, ро ovome , stvaл o,1akoJ sto~sJ~enske vlade od
"Као predsednik mini!ltarskog . sav~ ~~g,la okaraktensati о-­
)!)35. do 193!1. vodlo је politiku koJa Ь1 se 1·nu Шiku od poma-
voko: а) reorganizovao је jugoslovensku;~Ј1·
ganja zapadnlh demokratija u pravcu Р 1~ · .?
: odnosa sa svim
i Ь) u u.nutrasnjim
zemljama, ito znati prema Ne~_a tkoj 1 . ~ki ~ nove o--
' odnoslma pokazivao је tendenC'IJU da maJm аро Ье Posled-
юvlnske prljatelje, ciljajuci na diktatoтstvo ~ samog se -~· . od
nja tendenclja је bila di rekt.nl povod za nJegovo ~ J ivanJe e-
strane Кneza narnes~ka, _ran~ u_ 1939. 0d :':eme:ia nJego:~o~
njlvanja 5 v\83 ti do 1StenvanJa 1.z ~ugosl_a vi~e,. nu n ~ . . 1_
da pokafemo da је Stojadinovic aktivno 10tnprao ~ _N emama _1 .
talijanima za njegovo ponovno dolaienje na v ~; m~ pak da Је 1-
mao nameru da igra ulogu Kvislinga u slul!.aJU osovmsko~ napa~
na Jugoslaviju. MI znamo da su Nem.c i, na.rotito ~ogo ~ I tali-
jani, vr§Ш pritisak za njegov povratak_na v1a5t: Ali 1 ~ - Је on _mo-
gao Ыti sprema.n da lirno podlegne 0V1П1_ uvert1ran_1a, ru]: mu 1 ~
uspelo da se vrati na vlast. Radi ovoga, p1tam. ~а _li se nase .kafnJa-
vanje Stojadinovica mofe pravdati za dela, koJa Је u stvan mogao
ul:initi da mu se pruzila prilika; ali koja stvarno nije ucinio. Lic-
no, Ыо bih srel:niji ako Ыsmo se mi mogli vratiti na sugestiju uci-
njenu od lorda Moynea, da se ov lasti guverner Mauriciusa. da ola-
ksa uslove Stojadinovice ve intern.acije, n.a osnovu kriterijuma da
је njegovo zatol:enje ~ radi njegove liaie sigu:rnosti nego radi
na.J;eg kaznjavanja. Ја nisam ovu stvar pominjao Jugoslovenskoj
vladi. Mi smo ЫU dva puta u vezi sa njima ро ovom pitanj u, i оЬа
puta V1ada је pokazivala ~evidnu ravnodusnost da izrazi misljenje
za Ш protivu poЬoljsanja njegovog tretmana.
14. 10. 1941. AntЬony Lde.n" .:.)
Cim је Cerl!il dоЫо Idnovo pismo, ovako mu је odgovorio:
,,Ministre spoljnih poslova,
Nlkad nisam sugerirao da on (Stojadinovic) treba da bude ka!-
njen, vel: jedino da mu ne treba preterano popustati. Na ~etku smo
se dogovorili da ga treba internirati i tretirati sa rangom pukovni-
k_~· _Nadam ~ _da se nеёе odstupiti od ovih mera. Ako Vi niste pai-
l31v1 о~ се ~1t_1 ~d~n i !ovljen do odvratne mere, obzirom na nje-
gov pr1vatni 1 Javm dos1Je. 0n је ufuuo !tetu, i jos veёu !tetu bi
napravio da је imao vlast u rukama.
l6. 10. 1941 . Winston ChurchШ" .:-i)
2е) r. о. з11-зо2:11 .
*
27) F. О. 371-30~1.
39
 o,·om pro1ogu jцgos1ovcnskc drame, 111 Jugoslovcnsko-britori. а od 27. marta- 1951.
·се od Lovet Edwards · е govorio na
skih odnosa na ni,·ou v1ada, potrcbno је dodatl I dve bclcskc о RVt•- Drщio svedoccnjc pot• 27 marta- Edwardз ~ medu os- iz·

doronju d,·ojicc eminentnih Britanaca о dr!avnom udoru 27. rnur. d dcsetogodi.snjice · dogadaju gde Је,
ta 1941, porcd studije о knczu Pavlu od Nelln Balfouro, t nkoae u- spc~l~~~~oJ~mlsiji BBC-radija о tom . S vet
glednog Britanca, ё\аnа Evropskog parlame,nta. talog. rckao ovo: . , . . t,arstva spoljnih po~Jo-v~.
.Ја tada nJsam izb1jao LZ min~ada nije znala sve sto ?~ znab ilo
PrYo s,·cdocenje jcste sir Cecil Parrotta, vasp~taёa kra~ja Petra, ,.. . ito је znaJa vlada, а v di ali То roJe о
kasnije britanskog ambasadora i profe~ora istoriJe na_ . un1verzitetu nlje znao ono,_ р vla su uglavnom osu v_ . kusala da
Knez namesntk. Kneza а . L lada Ј. е ЬezUSPCSDO ро v -
u Lancasteru. On је odrlao prcdavanJe na BBC~rad1Ju Ш, 12. 1. i!te SimOV11,;eva v d uspeh. ~ .ez
1977. ро tem.i: ,.Zalazak jedne dinastijew, dinastlJe Karac1orc1evica.
lspravno stanov . . nik u6nio sa vise па е na , o-
ucinl ono, Ato је Krez na~es . . dezna, ра је poI<usao da
Govoгeci O marto..,-skom puёu, sir Cecil је rekao: .,Krajem rnarta је dobro znao koliko је situa?Ja =о samo da dоЫје u vтeme:
1941. na,rratio sam do mog starog univerziteta u Cambridge. Tu u dugovlacl stva~. T~~jni _pakt Је/ izlaza da se izЬegne rat. Ра cak ~
dru.st\тu mojih ranijih profesora i njihovih kolega, poveo se razg 0 • i to kad vi.se n1Je bilo drug g . nastojao da pakt ne sa
vor о drla,1Dom udaru u Beogradu. Nekoliko od prisutnih nastav- ~а је odblo bez daljeg ~а~ : ~~~;:, ~ovinskim truparoa _pтe­
nika izjavilo је: ,Nisu Jugosloveni izvrsii рuё nego mi'. Upitao sarn ddi sramnu klauzulu, koJa . Ь1 . . N . nisu msistiralL Oni su
ko su ,rni'? Odgovor је glasio: ,Mi, SOE (Special Operation Execu- laz preko jugos1ovenske teлtonJe .k В ете~
garske ра su to i u ёinili.
tive) ili britanska tajna slulba pod upravom m.inistarstva za psiho- svakako mogli napasti Grёku pre oodaut1· svu
odina, mo:zemo
tast njegovoj licnosti
losko ratovanje"', koje је ро misljenju sir Cecila trebalo nazvati Danas, pos1е d eset . g .
.
od nekoliko meseci mogla Је sve.~
..

,.rninistarstvo za nedlentlemensko ratovanjew. Govoreci о tom do- i njegovoj dalekoV1dosti. U roku s.. • izmenila _ tako da Ь1
gac1aju, autor konstatuje slcdece: .,Кralj Petar uopste nije imao .. d izmeni _ ka.o ,,.о se Је - - "~~ .
ska situac1Ja а se . с1 t na strani svojih save"Ll.lJ.64 1
nikakvog u ~ u рuщ niti је Ьiо konsultovan. Proklamacija, ko- Jugoslavija bila u s:вn]~ da ~ е u rau.speh. Strasne godine okupa-
ju је navodno ёitao Кralj na radiju potpuno је lazna; Кralj istu ni- prijatelja, sa ~es~ izgl~~:aih vec nije b ilo moguce mimoi-
je video, niti potpisao niti odobrio. Proklamaciju је proёitao jedan cije mogle su 1.Spasti drukciJe,
oficir (Jak.ov Jovovic) imitirajuci Кraljev glas. Кralj је odЬio Si- ci.. ...ra)
movicev zahtev da se pojavi pred vojnim jcdinicama, bez prethod-
nog savetovanja sa knezom Pavlom. ОЬа dvora bili su opkoljeni
vojskom, kojom su komandovali puёistiёki oficiri. Telefonska veza
izmedu starog i novog dvora Ыlа је prekinutaw.
Autor smatra da је knez Pavle Ьiо odan mladom Kralju i da је
savesno mio svoje dulnosti. Njegovo izgnanstvo iz zemlje od stra-
ne pucista ј momentalno britansko intemiranje pod surovim uslo-
vima, sir Cecil Parrott smatra sramnim delima. Propagandu proti-
vu Кneza on smatra insinшcijama i lazima kojima su mnogi naseH.
Navodno Кnezevo "progermanstvow, "izdajaw i sliёne burgije, koje
је proturala britanska propaganda i tajna slulba, а njeni jugoslo-
venski (uglavnom srpsk.i) trabanti i agenti ponavljali, autor smatra
namemim lazima da Ьi tako prikrili svoja nedela. Autor nastavlja,
da se о svemu uverio kad se ponovo sastao sa knezom Pavlom 1966,
prvi put posle njihovog pos1ednjeg vit1enja pre rata 1939. U razgo-
voru su rekonstruirali pakt i рuё i dogac1aje koji su iza njih sledili
i zbrisali dinastiju Karat1orc1evica sa uprave zemlje.
Autor nema lepih reёi za vladu svoje zemlje, Velike Britanije,
i smatra da је Ьеz ikakvih potreba Britanska vlada nefovel:no po- 28) ВВС Radio 2'1. marta 19Sl. Stud!o: 6А, B.R.R.P~ Re:t. No SLo 86936:
stupila sa knezom Pavlom. ZЬornlk br. ~7. Vldovdan 1983, Pariz, !'rance.

40 41
 Rad tajnih sluiЬi

RAD I PODVIZJ ВRЈТАNSКЕ SOE

ZA VREМE DRUGOG SVEТSKOG КАТА

Pofetkom jula 1980. iza§le su u Engleskoj dve iDteresantne

knjige о radu gomje britanske organizacije. SOE је s.kracenka od
,,Special Operation Executive" u prevodu: "Egzekutiva za specijal-
ne operacije". Na felu ove organizacije stajao је ministar za ek1>-
nomsko i psihol~ko ratovanje sa sedistem u kabinetu. Мinistar је
Ьiо podreden i odgovoran predsedniku vlade, i njegov rad nije Ьiо
podlozan debati u parlamentu, obzirom da se odvijao - koliko se
to moglG - u najvetoj tajnosti. Jedino је ratni kaЬinet Ыо obave-
§tavan od predsednika vlade о radu navedenog ministarstva, ali
rnnoge pojedinosti predsednik vlade drfao је za sebe.
Prva knjiga nosi naslov: .,Special operation Europe - ~enes
from the a.n ti-Nui Wu". Кnjigu је izdalo londonsko izdavack.o pre-
duzece "Victor Gollanz". Autor је Basil Davidson, koji se pos1e za-
vr~nih studija bavio jedno vreme novinarstvom. Od pofetka rata
u Evropi (1939-1945) do njegovog svnetka, gospodin Davidson је
Ьiо f!an Intelidzens servi.sa, gde је dostigao & pukovnika. Ро p1>-
litickom ubedenju је krajnji leviw; nigde i nikad ne priznaje da
је Ьiо flan komunistifke partije. U svom delu kriti~an је prema
Staljinu, §to је te!ko verovati da је to Ьiо za Staljinova zivota. U
ratu i posle njega zalagao se za razbljanje srednjeg stale!a (ili sred-
nje klase) u okupiranoj Evropi; jer је ovaj stale.! prozreo da drugi
svetski rat nije kao raniji ratovi, izmel!u dva protivnika, vec rat u
troje, gde је treci partner sejao seme nernira i revolucije na pr1>-
storima dokle је stigao. 1 srednji stale! је nastojao da se odupre
radu treceg partnera, komunista, da sa porazom neprijatelja ne
budu pora!ene i uni§tene dru§tvene osnove i vrednosti na kojim
је dru§tvo izgral!ivano. Ali ne i gospodin Davidson. 0n је radio sa
svojim istomisljenicima u svojoj slu!Ьi - а takvih је bilo dosta
- da §to pre dol!e do stalne i masovne levi~arske revolucije, u sva-

43
 , • k•JJ·a Ы \ll\i~lЉ :;1·cd1,jl sl:ilct. i dovcla do 11nl~ ll' ПJ,, .. .
, Gebelsa. P 1sac ,. tD izvrce
,.;es
k t'П\ d \"U~ 1\ U, • •
dru~i,·enih мnni koje su proitз~lc . \z iskt1 ·tva I vrcd nostl kojl' N\I rotc, 11vc u jcdno~, kao k?d Stal!ma tisak da ono ciroe Ыati Srbe,
od rin,skc ci,·ilizacijc do n:1~11' dan:i . On tu svoju ril oxofiju вtvo rl I lanslra ne1s tlne I t1me daJe; s l~ toga Srba i ргvе Jugo-
ras1·е. ma~o,Ћoin dcmokrat\jotn .. . 1r:inј а inasn I ЬcNkruj n('
" , ро1·1t1z
vi~c јс oglcdalo njcgovog J1ka, _а te . : . е pisac Davidson hrabar
Па2.\\ 11 ,. - , ,
bune proti,'U ,,tadajucc~ sloja. U mnogomc - а naJvlsc u Jugo- slavljc, J edno sc pak mor~ р~л:t1 Ј'е tj mogao ЬШ. Ali ojegovoJ
:,iji _ rad brit.anske tajnc sluibc odvijao se ро koncepciji Da- covek I nl je Ыо ratnl zabusant ia о cn t ' sto umanjuje vred-
,; dsona: а od tada goto,·o u svakom evropskom drustvu ukljucu- hrnbrosti nedostaju atributi cojз t va, c?vke -~~.:sti,, · ipak mu ne sme-
" к izrazitom ant1- aplL.d.U ._ , :.-. · с
juci Veliku Britaniju. То Ы,_ ро z~_ls_li g. Davidsona, Ыо "progrcs'· nost onog §to k а,.е. ао . . · t u unosnoj kapi = •1 -
na._~g ,тemena, stalni sukob1, nem1r1 1 napetost. ta da se cesce javlja nap1suna razn~ vrs ~.'
'd agrade 1 taлti] eme. · а1
u slu~ju Jugosla"ije g. Davidson је odigrao u jednom momen- koj puЫicistici uz zav1 ne n d women of the Spec1
tu _ kad mu se ukazala prilika - gotovo odlucujucu ulogu za vre- Druga kлjiga: .Undercoveт, Тhе m~nk an ca i zena u Egzekutivi
. Е · е" ( Tajni rad mus ara k
me rata. Bio је u stabu kairskog odele.n ja SOE, а preko godinu dana Opera t1on xecu11v .. "" .. .е izda ta u po:ma tom londons om
od proleca 1942. do kraja juna 1943., Ьiо је odgovorni i nadlezni za specijalne operaci]e ). Кn]iga ]р ul" Pisac је Patrick Howarth ;
oficir ро pitanju Jugoslavije, Щi su savet i misljenje uticali, nc preduzecu . Ro~tle~~ and Keegan а · . 0 zanimanju је pisac
samo na ,rrhovnog sa,,eznickog komandanta na Srednjem istoku. diplomirao iz iston]e u Oksfordu р~е rata_, р kn ·1zevni kriticar i
Ь . ih istorijskih rasprava, poz:nati novelista, ] d
,·ес i na samog predsednika vlade Cerbla. Sa svojim istomislje- dine proveo је u SOE u Lon onu,
nicima planski је radio sa mnogo uspeha da ојаса komunistiёki po-
roJn
televizijski komenta~r. . .
Ra

glavnom stabu orgaruzaciJe. . 0 е

kret u Jugosla,riji, te da dode do priznanja Tita i odbacivanja Draze
Мihailo,rica. 0d juna 1943. do oktobra 1944. Davidson се provesti
u Jugoslaviji kod partizana, da se na licu mesta inspirise ovaplo-
cenjem njegove filozofske misli. On је govorio srpsko-hrvatski je-
rik, i kao takav interpretirao situaciju u Jugoslaviji ро svom poli-
tiёkom nahodenju. On је uspeo u zamisli, u odnosu na Jugoslaviju.
Posle rata on је vanredni profesor istorije na mnogim univerzite-
ma Afrike i nekoliko univerziteta u Britaniji i Americi. On је autor
nekoliko knjiga о Africi, u kojima se zalagao u posleratnim godi-
nama. da kolonijalne rezime zamene marksisticke revolucionarne
vlade, u ёemu је imao zavidnog uspeha. О njemu је opsirnije pisao
dr Doko Slijepcevic u svom delun) isticuci njegov uticaj za jacanje
partizanskog pokreta.
U ovom smislu Davidson је nastavio posle rata na brojnim kon-
ferencijama, seminarima i napisima u kojima је odao duzno priznanje
Titu i njegovom rezimu, kao najizrazitijem primeru "progresa" na-
seg doba. Predratnu Jugoslaviju Davidson prikazuje u najruznijim
bojama. I опо sto је bilo dobro i rdavo u prvoj Jugoslaviji, pisac
trpa na jednu gomilu mraka i zaostalosti; na tamnicu u kojoj је
narod Ьiо u "okovima". Sva zla u toj zemlji on pripisuje Srblma
i srpskim ustanovama, u prvom redu monarhiji. lzgleda, da g. Da-
vidson nije nista nau~io od pozitivnih vrlina engleskog vaspitanja,
da stvari n.e treba posmatrati sektaAki: ,,crno-belo", vec da ima i
drugih nijansi izmedu ove dve Ьоје. Medutim, ovo ne vredi za
njega i on nastavlja u jednom smeru u ulozi: sudije; tuzioca i ро-
29) Dr Doko Slijepfevic: "Jugoslavija uofl 1 za vreme Drugog svetskog ra-
t.a•, str. 828 1 830.
tn; io tak rata zatekao ga је u P oljskoj ,
d . London Nj~ovo pod-
uspevsi da pre pada te zeml]e stigne naza u · "' d .
ru ~"J
·e rada za vтeme rata bile su Poljska i Cehoslova~a, g е Је
· · · Ь!Је gotovo
upoznao ne samo svoju neposrednu okolinu, . vec 1 os_o . . _
cele organizacije. Ovo оsоЬ\је uglavnom - iako ~е isklJucivo
· sredn. · ·• g aristokra1skoa sta-
regrutovano је iz britanske elite Jeg_1 ~е ."
\eza. Howarth kao mlad i inteligentan isto:1~ar po~trao Је _ra~
ove velike ustanove, ne samo u Evтopi vec 1 u drugun _delovun
sveta, posto је Britanija na ulasku u rat bila svets~ sila prvog
reda, sa posedima sirom zemljine kugle. Ре~о poglavl]e ~vo~. dela
pisac је posvetio Jugosla•,iji, to jest radu nJegove orgazuzaaJe na
jugoslovenskom terenu. . . . . .
u svom delu pisac је kao pro!es10nalni isioncar nasto]aO da
prikaze javnosti na objektivan nacin sve ono sto se moze izneti ;
dobre i lose stvari u radu njegovog departmana. Naravno, mnoge
stvari SOE nikad nece Ыti otvorene javnosti. Pisac smatra da је
dobrim delom ratni rad njegove organizacije na mnogim podrucji-
ma Evrope posejao seme iz kog su iznikli posleratni nemiri, tero-
rizam i haos u svetu. Ovakvom radu za vreme rata, uporno se pro-
tivio ministar za ekonomsko i psiholosko ratovanje aristokrata, lord
SelЬorne. On је smatrao da ratni napori i rad SOE ne Ьi nikako
smeli da potkopaju i uniste osnove hмanske civilizacije u Evropi.
On је ~esto isticao kakva се izgledati posleratna Evropa. Ро pitanju
Draze Mihailovica, on је uporno zastupao stanoviste da Velika Bri-
tanija ima moralnu obavezu prema Drazi. i da ga mora pomagati,
bez obzira ~to su tako zvani "vojni razlozi" nalagali pomaganje Тita.
U ovom hrvanju lord SelЬorne izgublo је Ьitku, jer је Cerbl pod-
legao ratobornijem i radikalno-revolucionarnom uticaju krila SOE,
koJe ј е Ьilo u Kairu.

44 45
 NEKE POJEVINOSTI DA \1 ШSONOVE KNJIGI-: ,.,,.,.ija1izovao,
vrlo rало 5 ,..-- k1
uni verzltetu. De11 k1n зе . Ј ven.skog Pore а 1
ri n uk~Cord.~kom tuje komunL,te Jugos O kanads ke
Grada је dosla oblmna (284 stranlcc); sndr!lno lntcrcsnnt na 1
,·azna. Stil је opor, nategnut i krivudav kao poslovl~nc okukc rckc
Јо~ kr11Jemd IP4I .S~=d~ejr~~tok na obuku. 0n jode10 ~eg:ruih;:'v~iro. Tu ih
da lh dovc е па • ekla I dov d
Drine. R~nke su rogoЬatne I zamaraju ~itaoca; plsnc sko~e s prcd. komun lstc hrvatэkog I sr~sk~~ fa~es K1ugrnann, pre nego ~d~a;::
meta na predmet, i pono,-o se vraca na istu misao. Mnoge misli nl!
izrш,·a do kraja i ostavlja ёitaocu da nagoda Ata Је hteo rcci.
Mo!da se i sama priroda posla u tajnoj slu!Ы odrazila na pslho-
Јс indoktrln lranJem uзa vr av . kaza1o se da sU u Pog е
bronom spustanl kod p~lza:~•r ~ : g li Ыti koje ~o~lje
doktrlnlraлja padobranc z 1 'ji То је Ьiо sn:us lJen р . 1
=: :~
losku i duse,rnu stranu pisca, da bude zatvoren I dn mnoge mis/j jih drugova, partlzana u Jugos.avt . Lititkog embriona u K.uru pre-
budu upola rerene. Autor је ~хкео karljeru u vojnoj tajnoj sluЉi kojl te postepeno od mdalot~~~~~s;°vlade, naroato njenog predsed-
u januaru 1940. u Budimpe~ti. gde је uspe§no obavljao zadatak rasti u politi~kl ci-escen о
suzbljanja nacisti~e propagande, sve dok Nemci nisu u§li u Ma- nlka. . n ovorio је sтpsko-nrv~tski
darsku З. aprila 1941. Таdа se povla~ u Beograd, gde se prikJju- Кapetan, kasniJe maJor, Юugrnan ds~ komunista za slanJe u
tuje svom dzшtvu, brit.anskim agentima u Jugoslaviji, koje pod jezik, tto mu је olaks_a lo obuku_ Jcana. oko trideset kornunista ru-
okrilje шima britanski ambasador. Posle invazije Jugoslavije, on se Jugoslaviju. Тu se radilo u prv~J~~Li зu pripremani da u ~ god-
povlaa sa britanskim diplomatskim osoЫjem do Herceg-Novog, dara (uglavnom hrvatskog po,re . Ju oslaviju da pojataj u partizan-
gde Ьiva zaroЫjen od strane Jta.lijana i interniran u Albaniju. nom momentu budu spu§teru u ы1/ ·е uglavnom polititke prirode,
sku borЬu. Юugmanova obuka Ј
Upomoscu britanskog ambasadora u Beogradu, autor је spasen, jer
је Ьiо "atak za stampu~. Druga srecna okolnost је Ыlа naklonost
italijanskog minirtra spoljnih poslova grofa Ciana, koji pusta na
indoktriniranje ~d 5 tтane potrt~:: 0
:
arksiste-intelektualca. ko-
::Ueza.Ako је verovati Da-
ji је umeo ~а uble n~ IJude_ra ·edvao su tekali da budu spuste.ni u
vidsonu, ovi kanadski rud~ "Ј . . · ·· _ David-
sloЬodu celo britansko оsоЫје iz Jugoslavije. Ј preko Lisabona autor J 1 · · w Britanski ofjciл u JugoslovenskoJ sekC1JI ро_
se za nekoliko nedelja nasao u Londonu, а zatim u prolece 1942. ugos aVIJU . . .· . bavestili su ga . .. " Ovi Kana-
sonovom preuz1Л1anJu d~~ - 0 · ne mo bez nje-
ide na Srednji Istok u Кairo, gde postaje §ef jugoslovenske sekcije dani su prosto privrieru nJemu (Кlugmannu) 1
. . gu " 18)
SOE, kojoj се ostati na celo do kraja juna 1943. kad се otici kod а" .. . .. . ,,Oni nece nikog drugog da slusaju i 5:311Је_Ј_е na~e:° · · ·
pa.rtizana u Jugoslaviju gde се ostati do kraja oktobra 1944. Ъvој grupi Ыо је pridodat i neki Ale~d.ar S_Шl~V1C, koJ~ Је ~ugo
U junu 1942. Davidson се postati (G2) glavm oficir SOE za Ju- fiveo u Londonu i, ро svemu sudeci, Ыо Је aktivш komuшsta 1 do-
goslaviju, tada је Ьiо u ёinu majora. Njegov prvi pretpostavljeni cnije ope.r ator radiostanice.
Ыо је oficir regu.larne vojske pukovmk Tamplin, pod koga su spa- U vojnifko-poliblkoj obuci, mnog~ - ~ u II0:51ednjoj, ~ЭЈ?еs
dale balkanske zemlje: Grl:ka, Jugoslavija i Albanija. Vojniёki sef Юugmann govorio је oficirima u . ~~k~1J1. ~ kan~~ -~omuш.stim"a
Кairskog ogranka SOE Ьiо је dinam.il:ni i amЫciozni autokrata о . klasi~noj dilemi", о "kontradikciJL" 1 "diJalektia istonJe n_a poslu_,
brigadir Bolo КеЫе. Кairski ogranak SOE, teorijski Ьiо је potёi~ Ove teлnine predavat је ovako obj~njavao svojim slusaocшia : bn-
njen glavnom stabu u Londonu i ministarstvu za psiholosko rato- tanska vlada poma!e u Jugoslaviji kao i drugde u okupiranoj Evro-
vanje. Udaljenost i sticaj ratnih okolnosti, u/!inite da SOE u Kairu pi, konzervativne snage kao i kraljevske prestole gde ovi postoje, da
- bar ро pitanju Jugoslavije -postane nekom vrstom "odmetnika" Ы tako posle rata pred~nje stanje Ыlо restaurirano. Ove konzer-
od ustaljene hijerarbljske i administrativne odgovornosti; i Jugo- vativne snage u okupiranim zemljama nece se Ьoriti protivu Nema-
slavija te postati u neku ruku predmet ove hajducrje. Ovo је naj- ca, jer Ьi to vodilo u revoluciju i teske nema/!ke odmazde. Revolu-
vise doslo zЬog toga & је u ka.irskom stabu SOE Ьilo dosta Ievi- cija i represalije oslaЫce sanse za obnavljanje ranijeg stanja, i iz
cara, komunista, levih IЉerala, politil:kih oficira koji su znali i ume- ove .klasi~ne dileme" ide se u "kontradikciju", da su jedino komu-
li da vojnil:ke razloge i ciljeve navrnu na svoju poliblku vodenicu. nistiёke snage u stanju da se Ьоrе protivu Nemaca. Posto komunisti
U jugoslovenskom kairskom odseku pored autora Davidsona bilo пе !ele da se ranije stanje ,-aspostavi, posle rata, njih represalije

је jos nekoliko )evi/!ara, od kojih је prominentno mesto za~imao
din~l:ni marksistil:ki intelektualac, komunista Јаmез Klugmnnn
ро_ ~Jnu kapetan. Pored njega i ostalih u stabu је sedeo kapetan
William F. Dealdn, Cerl:ilov li/!ni prijatelj, ро zanimanju lstorifar
ne р\а§е. Buduci da su duhovno povezane sa Sovjetskim Savezom,
"progresivne snage" borice se da sprovedu revoluciju i da uniste
ЗО) Speclal Operatlon Europe, str. 85.

46 47
 ono ~to јс ost.'l]o od starog po1-ctka pod okupacljom, 1 tlrnc (:1, Pro.
n1eniti tok istorije. lz о,·с "k\Jпtradikcijc" idc sc dvu kо1·а\щ (lll\jr
рГ\·о u •.dtjalcktiku ist.orije n;i poslu''. u grodnnski rnt pod ok Lipu.
cijom, jer ~ totak re,·ol\lcije blti u punom znrnnhu. Drugi korak •
,-odi~ malo da1je i od,·esl-~ britansku vladu - bcz obzirn du \i on ·
to zeli Ш ne - da napusti s,-oju tradicionalnu politiku, stanovЩ.1 dа
se restau.rira ranije stanje, i pomagal:e komu.nistifke revolucije d:
Ьi tako doЫla raL О,-о re ubrzati kraj britanske imperije i njenc
moci i doпisce do "maso,-nog politiziranja" svetskih narodnih rn~a
gigantskih razmer:i, radosno zakljufuje Basil Davidson.
~Period politike росео је u sjajnoj konfuziji u kairskom stabu
SOE", kaze Davidson. Njegov prvi pretpostavljeni, _pukovnik Guy
Tamplin, rekao mu је: • Vi preuzirnate sve dшnost1, veze i opera-
cije u Jugoslaviji pod mojom kontrolom; Vde iskustvo dobro се
nam doci~. Da-.,i dson је Ьiо ushiren i dobro је ocenio svog staresinu
koji poti~ iz ,risokog sloja britanskog drwtva, ра l:e sa njim lak~
шсi na kraj. 1 tako је ovaj ekstremni levi~ar postao glavni komu-
nikacioni kanal Draie Mihailovica i Jugoslovenske vlade u Londo-
nu. Кroz njegovo sito prolazile su sve Drazine depese iz zetnlje, kao
i one od Jugoslovrnske vlade za Draiu. Postoji evidencija, koju је
posvedocio ameriёki pisac Da'vid Martin, da је Davidson, kao i nje-
gov nas1ednik James Кlugmann, doterivao materijal ove vrste u iz-
,,esnim prilikam.a ро svome nahodenju; а u jednoj prilici Davidson
је poslao Draii jednu. instrukciju u ime Forenj ofisa, koju ovaj po-
slednji nije izdao niti istu odobrio. 1 pisac ovih redova uverio se u
istu stvar, tokom istraiivanja. U istom smislu piscu se zalio briga-
dir Charles Armstrong, da је major Кlugmann u Kairu prepravljao
njegove depese i cenzurisao vesti iz Jugoslavije. Ovako stanje tra-
jalo је и svo vreme rata do obaranja Puriceve vlade u maju 1944.
Pored ovog, Davidson је imao pod kontrolom britansku vojnu mi-
siju u Draiinom stabu kao i podmisije kod pojedinih Drazinih ko-
mandanata; jednom recju potpunu kontrolu.
Nije potrebno nagWavati da се Davidson sa pomocnikom Кlug­
mannom sve uciniti, da sto pre otvori Drazinu demisiju, i da rapid-
no pocne izgradivati partizansku legendu.
U njihovoj m.oi:i bilo је da usporavaju i sabotiraju slanje mate-
rijala i opreme Drз!i; drugo, bilo је momenata kad је Davidson slao
neprihvatljiva naredenja Drazi, zbog fega је izazivano ogorfenje
kod Draze protivu Velike Britanije, zbog nedavanja pomoci, Ш ne-
dovoljn.e pomoci, а takode i zbog metanja u unutra.Anje stvari, izda-
vanjem napred nдvedenih naredenja. Britanski poku§aji, bar na pa-
piru, da "sjedine snage otpora" u Jugoslaviji nisu uspeli, Za isti bri-
tanski роkшај u Grckoj da "ujedini snage otpora", jedan britanski
oficir iz misije kod grckih nacionalista rekao је: ,,То је uzaludan
48
, li da okrenemo
kad ы pokusa
, to Ы lzgJcdalo Јзtо tako kao
рnмо, d "r ko➔ sek-
vodu do tccc uz br о manna u jugoslo-vens ,
Prcdnosti gospodc Davidsona 1:~~~anje jezika i prШka u J ugo-
clj l SOE Ыlе su ogromnc. ~~ео~: Ј od redenu politikU. sa pl~~-; do-
. d go imall su sm1s Ј
s\av ijl ' ru '
Ato sc zasnivalo na n о
.
Jih voJ Шozofjji - na.ime
da utltu na ...,
. fel .е Oni su bn:o u
otili nedo-
godaja i Jstc okrecu u p~a;:Uв~l;':isko~ ~tseka Iorda ~enco~r~
statke politike njlhovog е _ . t·su da neke parшanske С'1
koji је Јо§ u julu 1942. jav10 Foren\o i I ос1 ВВС trazeno је da_ na-
je treba pripisati aktivnosu~a c;:Л;/~slaviju. Mora se p rizn~ti, da
stavi u ovom pravcu u ves~1ma g о cinjeno. Davidson Је sva-
je ovakvih stvarl Ыlо i da Ј.~ ovo namerndanski rat pod okupacijom,
kako znao da је u JugoslaV1~i besneo ~а rotivu komunista. U Kairu
1 d.a је narod u toku 1942. ~1Stom. ~ i Davidson је predstavljao
meduti.m, u Jugo_~love~koJ sekc1J1 ~~~r-kolaboracij a, sto се L-na-
stanje u Jugoslav1Ji_u Jednom _smeru: re-vlast komunista u velikom
ti dvostruke posled1ce n.a k.raJU rata. р . od k .. - ,... ~ •-з·еm i
z1 an · kasapmce om = -
delu Evrope i masovne о . е ! slovenske situacije, kako је po-
= ..
godinama posle rata. Jednac~ _Jugo " . 1 d се u toku
S
stavio g. Davidson, "и Ш prot1vu okupatora P=_v ~oku Ро- ,:i
1943. kao "ispravno" glecШte kod f~tora ': 3
re_ Ј~ rvi. ro-
sle ovako definisane situacije, na sсеш u Kairu ~]aunk vice -~е ~ ili р e-
partizani (jer su Davidson i Кlugmann u vrsenJ~ f . аЈ3: . ,.n
zainteresovani"). Njihov !tab Ыо је sme§ten u Је<ШО] veliko] zgra-
di "Rustem Building", gde је zasnovana prva kartote~a о Jugosla-
viji I generalu Mihailovicu. PoAto је bila v~lika oskшiica u prosto-
rijarna, ova kartoteka Ыlа је smestena u Jednom ~apuste':om ~-
patilu zgrade. Kartotekom је rukovodila neka stariJa devo]ka, rшs
Flannery, dama u poodmaklim godinama. Od ~da se ona _obrela
u Кairu Ыlа је i ostala misterija za mnoge, ра 1 samog Davidsona.
I nije se izgleda niko usudivao da nju pita, jer је zauzimala vrlo
zvanil:an stav u ophodenju.
Svoju prostoriju sa kartotekom mis Flannery ddala је pod klju-
fem u velikom haosu i neredu, bez ikakvog sistema katalogiziranja.
Ati za veliko cudo, kad su pojedini dokumenti od nje trazeni, ona
ih је vrlo brzo nalazila, i о dokumentima vodila mnogo rafuna. Me-
dutim, vojna administracija tezila је da svuda ро kancerijama za-
vede red i odgovornost, i ovo se odnosilo takode na miss Flannery
i njenu kartoteku. U ovu svrhu postavljen је jedan o.ficirski priprav-
nlk da napravi red u jugoslovenskoj kartoteci. Ovom se usprotivila
miss Flannery 1 prшala otpor, ali nije mogla spreciti oficirskog pri-
pravnika u preuzirnanju odgovornosti i uredenju kartoteke ро pro-
pislma -vojne administracije. Oficir koji је preuzeo kartoteku, brzo
se opredelio za Draiu Mihailovica i njegov pokret. Мiss Flannery,
49
 . , •с tcstoki p:1r\.\z1111. Z:1 njc1\0I{ p1·utlvnlko kai·t, 11,._
111
n1<-Jut1m. :"111n1t~ra1a ratnc pt·itc, ogo,r:iriшja I ulnjovanj11 , ~u no.
kara onda Ј р ~kodi Vr!o ~cslo, on:i Ы ~optola na uho drt1~ln, ,,
1" C:"rom а mu na.
..
· ,
u Kairu. :r.a svog prot1vnlkn p1·oturaju~I krllotic,..
"·
_
ро kanet>1anзam8 M'h '1 1~) К u•
. d' k~••r Mihad"e!o,•irh" (u1ncsto
on3.J 1u 1 - ~ ., • •
I а1 ov " .
d 1· d .
ortotck,
..r
pomotnн::u na :.to а Jem о stoJanJ·u а \ ·
:)С nast оЈаО
• da dr•' ""' s,·oJ·u . , 1
. asta,·1ja1a Ьorbu cinko,·anja i ogovaranJa. U toku ovog "r.-.
Је n Ь ·
ona 1 · d "
1.а· izme-du d,·a suprotna pola, .ьоr а ЈС uze а Је an neprtJatan obrt.
Naime iz kart~teke је ncstao Jedan vazan dokumenat о Jugoslav\ji.
Cela ј; zgrada pretralena ali .nigde nema dokumenta: i ~tvar ј е bi\a
prroata ,·ojnom s~du, ~ad se tznenada do_kume~at ~Ј~vю u ormanu
puko,rnika Тamplina, ina~e k~totekar ~l snos10 J<_r1vi~nu ~dgovor-
nost. Ко је dok"\ll11enat potuno pukovniku Tamplшu, Dav1dson ne
kaze, ali n.a,,odi da је tom prilikom pukovnik uvideo svoju gresku
post.avljanjem Davidsona za sefa Jugoslovenske sekcije, koji daje
cini&.-u opasku: ,.rat se nastavlja" . U ovoj borbl, sef Jugoslovenske
sekcije stao је na stranu miss Flannery, ,.zestoke" partizanke, i oda-
je јој dumo priznanje.
SCENE U STAВU SOE ОКО DRAZINOG SNARDEVANJA
Ро Davidsonu, na sceni se pojavljuju dva oficira, kojima ne na-
vodi imena, vec im daje nad.imke. Jednog on zove kapetan "Ауе",
а drugog major "Вее". Prvi је sa severa Engleske ii industrijskog
grada Туnе, gde је pre rata Ьiо tramvajdzija, i kao takav, ро Da-
vidsonu, Ьiо је "prirodni partizan". Drugi oficir, major "Вее" sa juga
Engleske, iz grad.a Boummoutha, Ыо је pre rata vlasnik hotela. Za
njega tvrdi da је dоЫо cin viseg oficira ро "klasnom nasledu"; prvo
sto је Ыо u elitnoj skoli, zatim sto је prosao kroz kurseve koji spre-
maju vodstvo, i naposletku, Ьiо је u skoli za rezervne oficire. Sa
ovakvom pozadinom, on smatra, Ыlо је prirodno da је simpatisao
Drazu Mihailovica i njegov pokret. Duznost obojice oficira u toku
1942. sve do leta 1943. Ыlа је da se staraju oko snabdevanja odreda
Draie Mihailovica i britanskih oficira njima pridodatih.
Кapetan "Ауе" imao је duznost da pribavi odrec!eni materijal
(koji su verovatno odrec!ivali Davidson i Кlugmann) i da ga dostavi
na odrec!eno mesto. Мајоr "Вее" se starao da ovaj sakupljeni ma-
te~jal preveze na aerodrom а takoc!e da dоЫје podesan transportni
av1on da prenese materijal u Jugoslaviju i da ga spusti na ugo-
vorena mesta. Ali, kako kaze Davidson, u drugoj polovini 1942. i
pofetkom 1943. izvestaji su govorili (ciji izvestajl, pitanje pisca) da
se Draia ne bori protivu neprijatelja, v~ protivu partizana. Major
"Вее" је odJucio da namenjenu spremu zadrfi u stovaristu i da ј е
50
k svom Jwlegi par·
. 0n · ро Da vidsonu, re ао . taLлo
nc Aa ljc u JugoslavlJU- Је, Mihailovil: ne bor1, m?.m:n р~
tlzanskom simpatlzeru : .Posto s: da posaljem matenJal . ..
rotlv ncprljatclja, ја ne_m a~ orn sal'i njima". - ,,Mi to n~ ~o-
~tojc onl drugl bor~. part1za111, ра с~ i ~о Ы partizarn p~s~Ja11, . ~
1cmo uclnltl ", glasio је odgo~or, " а tavlja dalje ovu izmislJen~. lli
Ato ја sumnJam"I Pisac Dav1dson nas_ciI . ali sasvim је upad1J1vo
stvamu konverzaciju izm~c!u ~va_~\
da on navr~e vodu na SVOJ~ vo en1
d~ se ne moze sve uzeti kao
autenticno !'to pi.!ac navod1. SOE Kairu brigadir Bolo
Pocetkom 1943. vojni komandant 1" ve ~estaje' koji su se оd­
КеЫе, росео је dobljati stro~~ pov:r ;' britanska specijalna sluzba
nosШ na situaciju u JugoslaV1J1._ Naun~ tku rata, i za celo vreme
sa modemom teh~iko~ uspela Ј\~е ne:iacke Vrhovne komande.
rata, da provali 1 de§ifruje_sve 1 . dekodiranim si!rama koje
Brigadir КеЫе raspolagao Је ~~тас~ rtizana u zimu 1943. u
su se odnosile na_ nemacke aka~e p~ot1~ ра nemackih operativnih
Нrvatskoj i Bosru. U medusob~ ;1~~~cije protivu partizana
je~nica na terenu~'. ~Bmo~~teN:olik: ovih poverljivih izvestaja bri-
u 15to vreme u С1 1 "~ . . • · . • · taj-
gadir КеЫе dao је i Davidsonu da ih pro~~ 1 ~а~ uekn~}v~oJ ta-
. D 'dson Ј· е odmah pozvao svog pnJatelJa lZ s с1Је, аре
nosti. avi .. · D akin kao
na William F. Deakina, da prouce situaciju ':1 Jugos1av1J_1. е • adi
sto је napred гкеnо, bavio se regrut~vanJem komurusta u Каn __
i njihovim dovodenjem u Kairo da Ь1 odavde ?osle pnpre~e Ь~
ubaceni u Jugoslaviju. КеЫе се zatra!iti ~ Davids~r:a da na Је~оЈ
mapi Jugoslavije ucrta sva ona mesta k~Ja se pomш~u u ~emackim
vojnim izvestajima u akciji protivu partiZana u Bosni, sto Је odmah
ucinjeno.
No sve ovo moida ne Ы mnogo pomoglo da se sreёa iznena~a
nije osmehnula Davidsonu i njegovom d.rшtvu. U janl.13I'U: 1943. ~-
nenada se pojavio Cercil u Kairu. Davidson је шао da Је ~eakin
blni Cercilov prijatelj, ра mu је naredio da kako ~od ~ 1 ~е
da se problje do predsenika vlade i zaobll!e svu voJnu ћiJerarћiJU
i svaki red. Deakin је to odmah uradio i Ьiо је primljen od Cerbla.
Rezultat sastanka је prev~ao Davidsonova ocekivanja; predsed-
nik vlade је zadobljen za partizansku stvar, da im se od.mah dade
pomoc koju do tada nisu primali. I ne samo to, ve<: је ро Certilo-
vom naredenju prebroden proЫem osku.d ice aviona, jer l:e od sada
najbolji aparati blti stavljeni na raspoloienje za doturanje pomoc.i
partlzanima. Ipak, pored svega ovog, Cerbl је zatrazio da mu se
licno javi vojni komandant SOE, brigadir КеЫе, i da mu podnese
lzve~taj. Do sastanka је doslo 30. januara 1943. Nije poznato sta је
brigadir rekao Cercilu tom prilikom, Davidson о ovome cuti. Engle-
ski istoricari - narocito Deakin i Elizabeth Barker - tvrde da је
51
 . ~,~IA • с- ic-~toki part lr.n11. Zn 11jt' IIUI{ µ1·u1.lv11lk11 k:11 lot, 1 · ar
1п<-du\Jm, ~· ) rAIA rAtnc p1·i('1\ 01!UVtlrRl1jn I olt1j11vn11Ja , NII 1111 ., Davidsonu, rekao sv_oro ko eg1~о~
k.ira onll )С рп.а1A~kodi u Vrlo ~cs lo, 011:1 Ь\ supto
, 111 no u h о drt1n .,.,• пс A11ljc u Jugosl11v1Jt1. On i:• ро M'hailovic пе bor1, momen '
m C'rom dI n,u nn, . ' " 1, .. ,,. tl1.11nskom sl mpatizeru : .Po1<to s:om' da posaljem materijal", .Po-
k . •am• u Kairu, r.a s,,og prott,·11lkn p1·oturujuc1 krlluticu·
11 protlv ncprljatrlja. Ја ne_mar:i lj i njima". - .Ml to n~ ~o-
ro ~nJ("('d . nJko••r Mih~dgc\oykh" (U111('S\O Mlhnilovic). Knrtotckn.
.ona) u i .... • . . , • • ur 1tojc onl drugl Ьorcl, pэrtizan1, ра l ~ ako Ьi partizani postoJali, . ~
је nastojэo da drli S\-O)U .pomocn~cu na ~to da\Jem odstoJanJu, 011 1cmo uclnltl"' glмio Је odgovor, " а t Јја dalje ovu i.zmislj enu lli
·,. nast.t,·ljala Ьorbu e1nkovanJa i ogovaranja. U toku ovog "ra. §to Ја sumnjam"! Plsac Davidson D~. a.v ali sasvim је upadJj ivo
ona )..
u • i=~u d,·a suprotna ро1а, Ьоr Ьа Је · uze1а Је · dan nepr1Jatan
~aime. ii kartote.ke је ncsta~ j~nn valan dokumenat .о Jugoslavij i
" obrt stvo.mu konveгzaclju lzm~du dva . о
da on navrce vodu na svoJ~ voden1cu 1
i~~:• se ne moie sve uzeti kao
СеЈа је 1 grada pretralena al1 nigde nemn dokumenta, 1 stvar је bila
predata ,·ojnom ~du, ~ad se iinenada do_k ume~at ~j~vio u ormanu
autcnticno ,to plsac navodi. .
Pocctkom 1943. vojn1 komanda.nt .
SOE Kairu brigadir Bolo
." esta ·e' koji su se оd-
puko,-nika Тamplma, 1nare katotekar Ь1 snos10 kr1v1cnu odgovor- КеЫе, росео је doЬljatl stro~~ pov_% ~1v;ri~ka Ј specijalna sluzba
nost. Ко је dok"Umenat poturio pukovniku Tamplinu, Davidson ne
nosili na situaciju ~ JugoslaVIJl .. eN: ~etku rata. i za celo vreme
kue, ali naYodi da је tom prilikom pukovnik uvideo svoju gresku
sa modemom tehrukom шреlа Ј . macke Vrbovne komande.
posta,rljanjem David.sona za sefa Jugoslovenske sekcije, koji daje rata, da provali i deШruJe. sve Шrе . ne kodiranim si!ra:na koje
cinibl.."11 opas)..-u: ,.rat se nastavlja". U ovoj borbl, sef Jugoslovenske Brigadir КеЫе raspoiagao Је ~~ma~ de rt· u zimu 1943. u
sekcije stao је na stranu miss Flannery, ,.zestoke" partizanke, i oda- su se odnosile na nemacke akc1Je p~ot1~ ра izanackih rativnih
j~ јој dumo priznanje. Нtvatskoj i Bosni. U medusobnim 51gnalima. n_~ ma ti~peartizana
·edlnica na terenu, pomenute su i tetni&e akaJe" P:° . р . ·-
Ј . Li .. в~-; Nekoliko ovih poverlJ1vih izve~ta]a bn
u 1Sto vreme u с1 1 =~· .. . · · · ta ·_
di КеЫе dao је i Davidsonu da ih prouc1 1 za~ u n~_Jve<:oJ Ј
SCENE U STAВU SOE ОКО DRAZINOG SNARDEVANJA ga ~ D "ds n )·е odmah pozvao svog prijatelja lZ sekc1Je, kapeta-
nosti. av1 о •.. D akin }сао
. F Deakina. da prouce s:ituaciju u Jugos1aVIJI. е , .
Ро Davidsoou, na sceni se pojavljuju dva oficira, kojima ne na-
na Will1am • . · ta Кanadi
~to је napred ~eno, bavio s~ regrut~vaщem komuшs . u ..
vodi imena, vec im daje nadimke. Jednog on zove kapetan "Ауе·', i njihovim dovodenjem u Кairo da Ь1 odavde ~osle pnpre~e Ь~
а drugog major "Вееч. Prvi је sa severa Engleske iz: industrijskog ubacen1 u Jugoslaviju. КеЫе се zatn.iiti ~ DaVI~~ da na Је~оЈ
grada 1)тnе, gde је pre rata Ьiо tramvajdzija, i kao takav, ро Da- mapi Jugoslavije ucrta sva ona mesta k~Ja se pomш~u u n_e ma&im
vidsonu, Ьiо је "prirodni partizan". Drugi oficir, major "Вее" sa juga vojnim izve~tajima u akciji protivu pa.rtiZana u Воsш. §to Је odmah
Engleske, iz gnda Bournmoutha, Ыо је pre rata vlasnik hotela. Za u~injeno.
njega t\'I'di da је dоЫо an viseg oficira ро "klasnom nasledu" ; prvo No sve ovo mo!da ne Ы mnogo pomoglo da se sreca iznena~a
sto је Ыо u elitnoj skoli, zatim sto је prosao kroz kurseve koji spre- nije osmehnula Davidsonu i njegovom ~~ U janu~ 1943. ~-
maju vodstvo, i naposletku, Ыо је u §koli za rezervne o!icire. Sa neDada se pojavio Cerbl u Kairu. DaV1dson Је znao da Је ~eakin
ovakvom pozadinom, on smatra, Ыlо је prirodno da је simpatisao li~ni Cerblov prijatelj, ра mu је naredio da kako ~od ~ 1 ~е
Drazu Мihailovica i njegov pokret. Dufnost obojice oficira u toku da se рrоЫје do predsenika vlade i zаоЫ(!е svu voJnU hiJerarhiJU
19{2. sve do leta 1943. Ыlа је da se staraju oko snabdevanja odreda i svaki red. Deakin је to odmah uradio i Ыо је primljen od Cercila.
Drщ Мihailovica i britanskih oficira njima pridodatih. Rezultat sastanka је prevansao Davidsonova cxekivanja; predsed-
Кapetan "Ауе" imao је duinost da pribavi odredeni materijal nik vlade је zadoЫjen za partizansku stvar, da im se odmah dade
(koji su verovatno odredivali David.son i Кlugmann) i da ga dostavi pomoc koju do tada nisu pri.-nali. I ne samo to, vec је ро Cereilo-
na odredeno mesto. Major "Вее" se starao da ovaj sakupljeni ma- vom naredenju prebroden proЫern oskudice aviona, jer се od sada
terijaJ preveze na aerodrom а takode da doЬije podesan transportni najЬolji aparati biti stavljeni na raspolo!enje za doturanje pomoci
avion da prenese materijal u Jugoslaviju i da ga spusti na ugo- partizanima. Ipak, pored svega ovog, Cercil је zatrazio da mu se
Ыnо javi vojni komandant SOE, brigadi.r КеЫе, i da mu podnese
vorena rnesta. Ali, kako kde Davidson, u drugoj polovini 1942. i
p<Кetkom 1943. izvestaji su govorili (ciji izve§taji, pitanje pisca) da
izve~taj. Do sastanka је doslo 30. januara 1943. Nije poznato sta је
se Draia ne bori protivu neprijatelja, vec protivu partizana. Major brigadir rekao Cercilu tom prilikom, Davidson о ovome cuti. Engle-
"Вее" је odlucio da namenjenu spremu zadrli u stovarl§tu i da је
ski istori~ari - narocito Deakin i Elizabetћ Barker - tvrde da је

50 51
 . . kretnica" u pogledu pomaganja Draze Mihai lovica i . J ugoslaviju za dvo-
ovo. bila ьipreavetovao predsednika vlade da nopustl Drazu. Mcau. . . Od svih SOE oficira p~~latih u _o~P=evanju onoga sto se
:nJ\~:kv: ~vrdnja ne ы odgovarala lstinl, ako istorijska doku. ~/с~·;~ moze reci d.a su naJvtSe ~opnn_e odred ivana politika zapad-
' ·•ta rede. KeЬleov izvestaj kojl је on predao Cercilu, prezj.
menta 1." v . , , а1 • · k d · ~ogadalo unutar zemlje, р~е~а _сет; .\:i infinjer I)uanne H udson,
veo је do danas'1). Ја sam ћtао or_1gin ;1 pr~me;a. u t . rzavnoj ar. nih saveznika. Jedan је Ь10 J_117:noa лс . " Ako se ostavi ро stra-
hivi u Londonu i u njemu _ne~~a nU1st~ о /t r~ rie nicde, tJ. preporuke a drugi oksfordski_ pтo~esor W1lli:: ~ e=;lfa Cerёi1a:_ koji su ka-
za napw,
··'tanJ'e Draze Мiha1lov11,;a. izve" aJu ma os а netacnost·
1 .. . •to . 1" 1 ni izvestavanje bngadira MacLe . . . politi· c·kom scenaпJU, autorova
u pogledu ondasnjeg stanja u Jugos а":_1Ј1, " . JeBrв:zumd. J1Kvo,bobziro1t1 ,._ · ·.. na nasem · · · po-
snije postali "stru~нJ Э~ . tacni · а od prica О "V~?nun. .
ve teskoce u pogledu tacnog obavestavanJa. r1ga 1r е Је pred- tvrdnja priblizno Је tacn~ , r;;nogo rik:iv~ju trideset nepnJatelJskih
~~ da se Draza i dalje pomaze u Srblji, ali podvlaci korisnost sa
5
trebama" ' о "sedam ofan.nva о "р . anju sa britanske strane,
~:icke tacke gledista, da se pomoc salje p~iza_nima u Hrvatskoj divizija" i slicnom propag~dom ~ ~ o r nuni.sticke diktature и
i Sloveniji. Davidson vrlo nerado ovo navod1, ali svakako izgleda da opravdaju pomaganJe l nam Ј
da је Deakinov razgovor sa ёercilom _Ыо mnogo ~-gubniji ро Dra~ Jugoslaviji. • . ·ео r aditi u Jugoslaviji k.ao ru-
zu i ро buduci ishod nacionalne stvan u Jugoslav1J1. Za Hudsona autor ka.ze da Ј е рос •· · dэ Ј·е odliё:no na-
Interesantno је da је tih dana James Юugmann cutao. I morao . . .. . kod ·edn trancuske kompamJe 1 " ki
darski шzшЈеr .Ј. .е . sluibu uv eo ga је metalurgiJs ·
је bar za kratko vreme, jer dva meseca ranije za njim је tragala ucio srpsko-hrvatsJa JCZ~- U ~ : : koji је takode vr1o dobro ge>-
britanska vojna policija, verovatno ро naredenju Ministarstva rata i.nzinjer (u ratu pukovnik) W . еу, litickih prilika u zem-
da ga uhapsi kao otvorenog i prononsiranog komunistu. Spasao g~ vorio nas jezik i Ьiо vrlo dobar po~~~::::'t or _ uёirelj H udsonu
је brigadir КеЫе, sakrivsi ga u svom privatnom klozetu, dok po- lji. Bailey је kao takav pos_:a~ ~ t1 осео da uёi о Balkanu, naro-
tera nije prosla. А kad su se stvari malo zataskale, on је preuzeo i mladom Julian Amery koJl Је о р kai Hudson је Ыо postav-
njegovu odbranu. cito о Jugoslaviji. Pre -rata, _a ut~r n3{;1. ~asadi u Beogradu, а da
Zasto је КеЫе spasao Кlugmanna ostalo је tajna. Takode је ljen za pomorskog atasea рл -~n~ ОЈ am sto .. е znao kako dэ ih
ostalo tajna, na koji је nacin nestao brigadir КеЫе nekoliko meseci о brodovima uopste pojma ruJe Ш1ао, sem) d Ј_ Hudson digao u
dize u vazduh. 0n navodi (~ bez d a ~ а . Је ku rudu.
kasnije. О njegovoj "naprasnoj" smrti Davidson cuti, ali zato li- vazduh jedan nemacki teretni brod koJ1 _Ј~ nosш mangans . ,.
kuje: "Кairski partizani su pobedili"! Мinirao ga је na dalmatinskoj obali. Da li Је ovo taё:no ~sk.~-Је ~ •
U avgustu 1943. Кlugmann се naslediti Davidsona kao sef Jugo- sa 1taliJanskim
ali aut or takode tvrdi da se nesto slicno desavalo . li k . 1 . А k d
slovenske sekcije, posto се prvi otici kod partizana. Кrajem 1943. brodovima, narocito sa jednim brodom u samoJ 5Р ts ~Ј uci. а
Юugmarin се postati politil!ki savetnik balkanske avijacije u Bari- su jugoslovenske vlasti vodile istragu, splitske ~rostitu:k:e na ~~­
ju, savetujuci kad i koje srpske gradove bombardovati. Odatle се slusanju su izjavile da su im italijanski moman govorili da VlSe
otici u Beograd da bude bllie Titu i njegovom rukovodstvu, naro- vole da "sami saЬotiraju svoje brodove, nego dз se suoce na _otve>-
cito u maju 1945. · renom moru sa britanskom ratnom momaricom". Ovakve stvan uke>-
2. "Undercover. Тhе men and women of the Operation Execu- liko ih је bilo - а svakako da jeste - Ыlе su uvertira u ono sto се
tive"; od Patrick Howartha. Ovo је mnogo sredenija knjiga od Da- kasnije doci: uvlacenje Jugoslavije u svetski ratni vrtlog. Od inte-
vidsonove. Ona obuhvata globalno podrucje na svim kontinentima, resa је, iako ne kaze nista novo, piscev opis britanske misije Drazi
jer ne treba zaboraviti da је britanska imperija imala uporista na Mihailovicu 20. septembra 1941. Ovu misiju saanjavali su major
celoj zemljinoj kugli. Naravno, sve је od velikog interesa sto pisac Duanne Hudson i jugoslovenski generalstabni majori Ostojic i La-
iznosi, ali osvrt се Ьiti napravljen samo na njegovo Peto poglavlje latovic. Sa misijom posao је istom podmornicom i Julian Am.ery, koji
koje se odnosi na Jugoslaviju, а kojem је autor dao naslov: ,,Jugo- se posle iskrcavanja clanova misije na Cmogorskom primorju, kod
slovenski sukobl". Pisac је nastojao, koliko је to ·ы10 moguce, da Petrovca, vratio nazad u Kairo.
verno i objektivno izlaze stvari u domenu za javnost otvorene grade Cela Hudsonova misija Ыlа је uhvacena od partizana i prive-
ро ovom predmetu. On nastoji da bude nepristrasan, а da li mu to dena Мilovanu Dilasu u Kolasinu. Dilas је, ро Тitovom naredenju,
~~ek p~lazi ~а rukom sasvim је drugo pitanje. Bez ikakvog uvoda prosledio misiju za Uiice, odak.le su dva jugoslovenska k:raljevska
ili zaob1lazenJa na samom pocetku poglavlja on stavlja ovakvu tvrd- oficira otisla kod Draze, а nesto kasnije prikljucro im se i Hudson,
koji је imao instnlkcije da se javi Drazi. Pisac opisuje razlicite stra-
31) F. о. 371-37579. tegije Тita i Draze. Za prvog We da је "moskovski trenirani revo-
52 53
 lucionar" sa partijsklm Nanstvom oko osam h\ljada u celoj Ju
sla,riji. Za Tita kao revoluclonara, autor smatra, ljudskl 1ivoti n~~)~
znabli mnogo а imovina I ocuvanje drustvenog poretka јо~ rnan·
za njega је bilo glavno "izvucl narotid iz g.~ahdova da Nfi_v i nn ra~~~
sela i da postigne vrhunac moЫlnos svoJI snaga. . Jega se nisu
ticale represalije okupatora; i ukoliko su iste _sl~ fil_e ~а 1zazovu ogor.
2
renje naroda, Тitu su represalije dobr~ s1~11le ,, ) 1 ~1le dobro do§Je.
Мihailoviteva strategija bltno se razlikuJ~ od partizanske: Dr~a је,
nastavlja pisac, nastojao da sacuva snage 1 da 1h up_otreb1 u efika.
snoj ЬоrЫ kad se saveznici iskrcaju na Balkan, sto Је on ocekivao
о ovome је detaljnije pisao SOE ofi~ir _Jasfe~ R_~tham (u knjizi
"Missfire" koja је iza;Ia jos 1946). MihailoVIc Је 1 JOS kako rnora
voditi racuna 0 nema&im represalijama i nije hteo da izlaze nar~
unistenju, kao sto је to Tito radio. Cak је i britanska vrhovna ko-
mana u toku 1942. zahtevala da Мihailovic ne vrsi preuranjene na.
pade na Nemce. О jugosloyenskim izbeglickim vladama u Londonu
za vreme rata, autor nema mnogo pohvalnlh rel!i; i smatra da su te
"vlade provodile vreme u stalnom glozenju i intrigama". On srnatra
da su jugoslovenske vlade Ыlе najmanje zadovoljavajuce od svih
ostalih savezni&ih vlada koje su se nasle u Britaniji. Kakva ironija,
jer su ove jugoslovenske vlade Ыlе sastavljene od ljudi koji su bi!i
ро volji britanskoj tajnoj sluzЫ!
Za britansko ucesce u pucu 27. marta 1941. autor kaze da se
stvar jos debatuje, a1i tvrdi da је poznato da је najmanje jedan od
jugoslovenskih zaverenika Ыо u stalnoj vezi sa predstavnicima SOE
u Beogradu. On navodi samo jedno ime, i kaze da је Jovan f>onovic
{sa kojim је Julian Ame.r y Ыо tesno povezan) jos u junu 1940. sa-
vetovao SOE da se izvrsi puc i svrgne knez Pavle. Interesantna је
autorova tvrdnja, da је jos tada Forenj ofis Ыо protivu puca, i da
је britanski ambasador u Beogradu Ronald Campbell hteo da na-
juri iz Beograda Julian Amerya, koji mu је pravio smetnje u spro-
vOC,enju zvanicne britanske politike. Amery је tada figurirao na
listi britanskog diplomatskog оsоЫја kao "pomocnik" atasea za
stampu. Autor smatra Amerya velikim konspiratorom i kaze: ,,On
је morao Ыti veliki konspirator jer negde kasnije delio sam sa njirn
spavw kupe na Taurus Expressu tri dana i tri noci. Za ovo vreme
nista о njemu nisam mogao doznati sem njegoyog imena"!
Hudson је u pofetku (а najverovatnije i kasnije) pokazivao mno-
. go viAe simpatija prema Titu nego prema Mabllovicu, iako mu је
zvanicno Ыlо naredeno da se javi Mihailovicu kom је Ыо akredito-
van. Ovo se mo!e objasniti time §to је Hudson treniran i vaspita·
van da unaprec!uje politiku britanskog kolonijalnog carstva. Kad se
~ u Jugoslaviji pod okupacijom, on је naravno zastupao jedino
32) "Undercover• ... Str. 79.
54
. d MihaHovica i ponasao
0n · е ovo ol:ekavao t о 'k nekog b ritanskog
britanske l~teres~ao daJ јс Draza Ыо potpoтuc~ P osto је T ito rad i
sc prcma nJ_emu d izvrsava sto mu зе _na re?1. Jasti Ьiо za to da
:::ga,k~~]~j: ;acilj: , na kra~u rata'..;:.i::anJ~d:onu 'је ovo go~~;:
• ь z obz1ra na uuи • ' d sa bnta.ns,u.,,.
sc Nemci napadaJ·~ 1·e~ju to је tada bilo pod u ~ ~ airU da se Мi-
1 ро njegovomdsm1 ~ u ~ol:etku preko Malte javto edi odnose sa
interesima. Hu on Је то<': dok god on ne sr " ak
h:~to;~~~:Э~ :~=d 1:~: ~s:~ izj; vio ~~ap~~~~~l:ni:
р Titom da Ы on ponovo ! eleo da se D 'а se ovom usprot1vio, do-
~ da
sa .' . na sastanku, raz uto-
ul:estvuje u razgovonm_?- . . 110s!ovenske stvari. Tito pak, ро а
dajuci da su to unutrasnJe JU., . astanku i razgovorima.
ru, zeleo је da Hudson prisus~Je .: u Mihailovicevom {autor k~e
Ро ovom pitanju, rasp~':'_lJano ~ta da se radi sa Hud.sonom. B ilo
da је zasedao "ratni savet") ~tabuttebalo uЫti, obzirom da Ьi mogao
Ј· е predloga, ро"k autoru, da bi ~а
ruk Medutim autor nav '
odi Draia 1·е о svem u
pasti u nemac . е е. . ' n . е ov zivot, ali ga је p~pu-
ovom obavesta~ao Hudso~a 1 ~ ~ : : 0~ 0 !iv u jesen 1941. i z:imu
stio sa?1o~ se?1, tak~ da Ј_е one~tava kao i bez radia i nije se mo-
1942., ]~~ Је ? 10 Ьеz 1 ~~ sr februara 1942. kad se Hud-
gao jav1t1 Ka1ru. Ovo Је traJ_~o negde d O. radio stanice uhvatio
son ponovo pri.kljul:io Draz1 i putem nJegove
vezu sa komandom na Srednjem Istoku. ..
о razlozima britanskog napu!tanja Drafe autor nista novo ne
iznosi §to do sada nije pomato. On tvrdi da za celo vreme od _1941-
1
1943. postojale su nepremostive tesko<':e u pogledu snadbevanJa op-
remom pokreta otpora na Balkanu. Za ovu svтh~ ~ z_a sve _balk~-
ske zemlje - SOE је u Kairu raspolagao sa ceti.ri aVI_o na tipa " Li-
berator". Od ova cetiri aparata jedan је Ьiо stalno neispravan; dva
su imala stalne kvarove u mehanizmu motora. а svega jedan aparat
Ыо је u stalnoj upotrebl. Ove teskoce britanski oficiri za vezu st.al-
no su objasnjavali cetnicima, koji su se u l:udu pitali: "Da li је za-
ista moguce da britanska imperija nema dovoljno aviona da pomafe
pokrete otpora na Balkanu?" Cetnici su smatrali da је ova oskudica
u avionima namemo lansirana. Autor nastavlja i kaze: ,.Cetnici се
se u ovo brzo uveriti kad su ogromne formacije saveznic.kih aviona
napale Beograd 1944. i to u nedelju na sam dan pravoslavnog Uskr-
sa. Bombardovanje је pril:inilo minimalnu stetu nemackim vojnim
instalacijama, ali је upecaUjivo podsetilo stanovnistvo na ono sto
su Nemci uradili 1941". Autor nam kafe da је ovo bilo politicko
bombardovanje, naime, davanje lekcije SrЬima od saveznika, u istom
smislu u kom im је Нitler delio lekciju u aprilu 1941. SrЫ su bom-
bardovanjem prisiljavani da udu u komunisticku brazdu koju uzo-
ra§e "Velika Тrojica" u Teheranu! Valjda је ovo radeno radi una-
predenja svetske demokratije!
55
 . . nasao
od ,М ihajJovica 1 ро , а
lucionarw sn partljskim tlanstvom oko osam hlljada u ccloj Јuц,,. Q1/0 oteka-VЭ'J i tnik oekog bntansк o~
slaviji. Za Тita kao revoluclonara, autor вmatra, ljudskl 11votJ nlнu br1tan11ke in teresek. Ond aJeJ·e Draza Ыо ро porudl P osto је T ito ra d1
znat.ili mnogo, а lmovina I ocuvanje dru§tvenog poretka јо§ monJ,,.
Za njega је Ыlо glavno "lzvuN narod lz gradova da 1lvl na ro~u11
sc prema лЈ
·em u aD
izVr~a va ,w mu se .
nare •
· а viasti, Ь10 za
puka, koji Jma ;~ ла kraju r ata, zauz1manJщ1sonu је ov o g ~-
. to da
.
sela i da postigne vrhunac moЫlnosH вvojlh ■naga. Njcga вс 11 iнu svog krajnJeg с f , bez oЬ-iira па ~ de.:.,.,.,udAJ"D-O sa b ritanSkll:1
ticale represalije okupatora; 1 ukoliko su lste вl~;Ue da lzazovu ogor. . ,. Nernci napadaJU to 1· е tada bilo .,.~ . "-"- • da se М1 -
~nje naroda, Тitu su represailje dobro slu!lle ) i ~lle dobro drJЯle. '"'
1 ро лj egovom
l§JJ'e11JU,..d- t ku p re ko ~•~
m . .. аlte J'av'11> г,.,,,.,., -
--'i odnose sa
МihaUovi~va strategUa Ыtno se razllkuje od part1zanske. Draza је Н c1son Ј е u i,v--e ,. od on ne 5f',:,.. _ _ r,
lnteтe!JJma. u '_kakva pomot, do" g . ed sied.1 j i s;зsta_n.a.n.
nastavlja pisac, nastojao da sai!uva snage i da 1h upotrebl u efika~ haUovicu ле ialJe ": Н .,~~n izjavio Draf1 pr ро . .,,_ ы zeleo da
snoj ЬоrЫ kad se saveznici tskrcaju na Balkan, lto је on oi!ekivao. . А kad Ј е u,._, . ·c:1i sa Тi totn 1 ....,.
partizarнn:• Ы ол ponavo и!ео da se ::...__.~ se o·1otn usprotivio . do-
О ovome је detaljnije plsao SOE oflcir Jasper Rootham (u knjizi sa Tltom , а . ла sastaлku, v • ...,_ . Тi ak ро a u to-
"Mlssfireм koja је izasla јоЈ 1946}. Mihailovic је i јоЈ kako morao utestvuje u razgavortma . ·u osJoven!ke stvart. ito Р_ '
voditi rаЬша O nemai!kim represalijama i nije hteo da izlaze narOd da ' ut i da su to unutra.mJ: Ј g sastanku i razgovoruna- •
willtenju, kao Jto је to Tito radio. Cak је i britanska vrhovna ko- Ј t eleo је da Hudson pnsus~Je . Mihailovicevom (autor ~е
ru, Ро ovom pitanju, rasprav!Jano Је uda se racii sa Hudso~t:1- B ilo
mana u toku 1942. zahtevala da MihaHovic ne vrii preuranjene na-
pade na Nemce. О jugosloyenskim izbeglii!kim vladama u Londonu da је zasedao "ratл.i savet- ) ~bu. ~ alo u.Ыti, obrirot:1 da Ь1 m o gao
za vreme rata, autor nema mnogo pohvalnih rei!i; i smatra da su te је predloga, ро a1Jtoru, da Ь1 ~а tr:utor navodi. Draza је . о svet:iu
"vlade provodНe vreme u stalnom glo!enju i intrigama". On smatra pasti u nemat ke ru,k.e. Med~~ n jegov !ivot, ali ga Је ~":pu-
da su jugoslovenske vlade Ыlе najmanje zadovoljavajuce od svih ovom obav~~ao Hudso~ 1 ~ edva ostao tiv а jesen . 1~_1. 1 zi:nu
ostalih saveznШcih vlada koje su se na.tle u Britaniji. Kakva ironija, stio samom seb1, tak~ da Ј.е 0 0 Ј k.a.o i Ьеz radia 1 шЈе se m<r
jer su ove jugo.slovenske vlade Ыlе sastavljene od ljudi koji su bili 1942., jer је ~io Ьеz ~ ~ ~ : ado februara 1942. k.ad se H u~-
gao javiti Кairu- Ovo Је traJ_ _о ne ·egove radio stanice uhva tio
ро volji britanskoj tajnoj slu!Ы! n ponovo prikljuao Drafi 1 p1Jtem nJ
Za britansko ui!esce u pufu 27. marta 1941. autor kaze da se SO
5 edn . lstoku.
stvar јоЈ debatuje, ali tvrd.i da је poznato da је najmanje jedan od vezu sa komandom na r Jetnut . Draie autor nista nov o ne
jugo.slovenskih zaverenika Ыо u stalnoj vezi sa predstavnicima SOE
о razlozima bri~kog nap tan~ da :z.a celo vreme od 1941-
iznosi, Jto do sada mJe pozna_to. 0n . Jedu madЪevanja ор-
u Вeogradu. 0n navodi samo jedno ime, i ka!e da је Jovan Donovic 1943. postojale su nepremoвtive tesk~ а pog . Ьalk.an-
(sa kojim је Julian Amery Ыо tesno povezan) јо§ u junu 1940. sa- remom pokreta otpora na Balkan · u Za ovu svrbu . .- :z.a . sve • Li
vetovao SOE da se izvrii pui! i svrgne knez Pavle. Interesantna је ske zemlje - SOE је u Kairu raspol.a~ao ~ ёetin avt_o na tipa_,. -
autorova tvrdnja, da је јо§ tada Forenj ofis Ыо protivu pui!a, i da Ьeratorи. 0d ova ёetiri aparata jeda.n Је Ь10 sta.lno ne~rav an, dva
је britanski ambasador u Beogradu Ronald Campbell hteo da na- su imala stalne kvarove u mehanizmu motora. а svega Jedan aparat
juri iz Beograda Julian Amerya, koji mu је pravio smetnje u spro- Ыо је u stalnoj upotrebi. Ove t e~koce britan.ski о~с~ :z.a v ~ - s t.al-
vodenju zvanii!ne britanske politike. Amery је tada figurirao na no su objaыijavali ~tл.icima, koji su se u tud~ р1~: ,.Da li Је z:1-
listi britanskog d.iplomatskog оsоЫја kao "pomocnik" ataiea za ista moguc:e da britanska imperija nema dovo}Jno a~ona da ро~е
Jtampu. Autor smatra Amerya velikim konspiratorom i ka!e: "On pokrete otpora n.a Вalkanu?'" Cetnici su sma~ _d a Је ova ~~~а
је morao Ыti veliki konspirator jer negde kasnije delio sam sa njim u avionima namemo lansirana. Autor nastavlJa 1 ka.ze: ,.Cetnict се
spavw ltupe na Taurus Expressu tri dana i tri noci. Za ovo vreme se u ovo Ьпо uveriti kad su ogromne formacije saveznickih aviona
rшta о njemu nisam mogao doznati sem njegoyog imena"! napate Beograd 194-4. i to u nedelju na sam dan pravoslavnog Uskr-
Hudaon је u poi!etku (а najverovatnije i kasnije) pokazivao mno- sa. Bombardovanje је priёinilo mi.n.imalnu Jtetu nemaёkim vojnim
go v~ simpatija prema Titu nego prema Мahilovicu, iako mu је instalacijama, ali је upeёatlj ivo podsetilo stanovni.stvo na ono Jto
zvanii!no bilo narec!eno da ве javi Mihailovicu kom је Ыо akredito- su Nemci urad.ili 1941". Autor nam kafe da је ovo Ыlо politiёko
van. Ovo Је mои objasniti time ito је Hudson treniran i vaspita- Ьombardovanje, naime, davanje lekcije SrЫma od saveznika, u istom
van da unapreduje politiku britanskog kolonijalnog carstva. Kad se smislu u kom im је Нitler delio lekciju u aprilu 1941. SrЫ su Ьom­
ndao u Jugoslaviji pod okupacijom, on је naravno zastupao jedino bardovanjem prisiljavani da udu u komunistiёku brazdu koju uz<r
raie "Velika Тrojica" u Teheranu! VaJjda је ovo radeno radi una-
32) .Und~er" .. . Str. 711. predenja svetske demokratije!

55
 Au1or smatra da su Hudsoв I Deakln sa lzve§tajlma Ccrё i lu _
а pukov-nik Bailey se s)oiio sa Hudsonom - najvl§e doprincti tli,
C~ il napusti Drai u. On se tudi da nJje osta1o n lka kvog pi~anoц
traga о razgovorima izmedu Cercila 1 Deaklna u Kalru, Jnnц or
19-13. iako је britanski ambasador na jugos\avenskom dvoru Ыо Pri~
sutan razgovoru. Naravno autor dodaje ovoj trojici i brig~dira Мас.
Leana, koji se kasnije pojavio na scenl, A~to~ ra~matra,. а)~ odbacujc
takozvanu teoriju konspiracije protivu M1ha11ovica, ko]a ] е sprov0 •
dena u Kairu. Ali ipak kaze da ga је "mnogo zacudilo" kad је u
.,
.,. Мibailovicu
Kairu video Basil Davidsona kao se!a Jugoslovenske sekcije SOE
jer је Davidson Ыо poznat kao krajnji levicar. Takode ga је jos vi~~ Stav реша Drazi · 1943.
zapanjilo kad је video James Кlugmanna, poznatog komunistu i jos od 1942. do ЈааЈа
nekolicinu leviarskih oficira napakovanih u Jugoslovenskoj sekci-
ji. OdЫjajuci teoriju о konspiraciji, protivu Mihailovica, autor narn MIНAJLOVICA
kaze: "Jedna је stvar Ыti ekstremni levicar, а druga је Ыti agent
strane sile"! Zaista vrlo mdava odbrana autorove teze о neposto- РОСЕТАК DEl\lONTAZI:~/
0D POLOv .1,.1., ....
janju konspiracije. Ni pisac ovih redova ne tvrdi da su gospoda . Ь licke vlade, u ~ndonu
Davidson i Кlugmann i njihovo drustvo u stabu sekcije Ыli agenti Prva kao i kasnije jugo~lovт enske ~:il~vlade b ez teritor1]e, bez
neke strane sile, jer nema dokaza za to. Ali tvrdim sa mnogo doka- • .k polozaJU. о su k • su potrebna
za da su ta gospoda od samog pocetka sve uradili sto su mogli, а nasle su se u tes om " ala, sredstava оЈа
vojne sile i bez ekonomskog poten ci{ d e patile su od nesloge, ~~u-
mogli su dosta, da miniraju, i to planski, nastojanja Draze Мihailo­
vica. Naposletku, na kraju rata maja 1945. ,. Sixth Special Force", za vodenje rata. Uz ov_o, ovti~ r:i-~;-~ratv·a programa krajnjih cilJet~ti~-
. din enos 1 .,....,...., • . ·
· е Ыlе u stanJU ро
vra 1 . •
jedinica SOE, koja је formirana u Bariu, izvrsila је tehnicki deo Sob ne svade, razJe· ·]· d _;,.,, vis
ve ".1а е ,....,~ • ,. ...А с
Jugoslovensku tenton]U о ·a cr neprijatel]. Oslo uvuen)
konspiracije koja se zacela u Kairu, predajom nacionalnih snaga iz
Austrije Тitu na k1anicu. А kad sam о svemu ovom podsetio nedav-
jer је tom teritorijom ~la_dao mn~~-; zapadnih sav eznika. _S ~o se
је zavisilo od_ratne_sre_~e 1 d ~b:u n;. Jugoslaviju, potrebno ]е u_na-
no komandanta ove ne bas tako slavne jedinice, on se niёeg nije tice stava Velike Bntam]e u oan t . igri, uvek i prvo nasto3ala
mogao setiti i sve poriёe. Ovo је navedeno da pokaze bar toliko, ti na umu da је Brit~~a vl:.da u ГЗ. n~ na ·cesёe - da ne k a.zemo
da Мr. Howarth ne moie sasvim odbaciti teoriju о konspiraciji ciji da zastiti svoje vlastite _int~s~. ~O]t~:esa J~gosla vije. Ovo slede nje
је udeo vise nego znatan. uvek - isli u rasko~ 1 na 5 е u i.n _ u odnosima sa Jugoslavijom
Autor smatra da је u odbacivanju Draze igrao ulogu tadasnji vlastitog interesa sa_~n~ke strane 1 da mora to ciniti. Ali
mladi sla.vista i sadasnji profesor historije na londonskom univerzi-
tetu Seaton-Watson (mladi) koji је sluzio u kairskom organku SOE.
Pisac takode navodi Titovu kolaboraciju sa Nemcima, а kasnije 1948.
- ne moze se sponti, Jer svaka pametna v а
ovaj momenat Ыо је potenciran cin_jve~com,
sukobu nisu ucestvovala dva proti
nika .~::.:~=a.
sto
sa n J .
.

. .
m

raskid sa Sovjetskim Savezom. Ро njemu, Titov raskid sa Staljinom
uslovljen је Titovom saradnjom i vezama sa SOE, da se Tito moze
osloniti na Zapad, ako i kad mu bude ustrebalo. 1 ovo је potvrda da
је jedno krilo SOE organizacije uzelo uc~sca u tome, da odnjiha
Тitov pokret do punog stasanja. Autor је oprezan i smatra da се u
buducnosti, kad sve tajne budu otvorene о Titu, mnogo vise se sa-
znati, kad se ne bude merilo partijskim mer ilima niti kantarom "na-
cionalnog interesa'' vec jedino te!ikom istorijskom vagom kobne isti-
ne. Ipak, na ovoj opreznosti i predvidanju mora se cestitati autoru,
ko!i smatra da се jednog dana "Pandorina kutija" Ыti otvorena, iz
koJe се izaci kuini smrad koji ј е tamo davno zapecacen. То се jos
vi.se zagaditi i onako kuznu atmosferu drugog svetskog rata.
56
vec i treci partner Sovjetski Savez, koji је u .~?1оЈ borb1 imao . sv~
је interese koji se nisu poklapali sa stanovisti.ma angl<ramenckih
saveznika.
I da su clanovi jugoslovenskih vlada, za vreme r ata, bili ujedi-
njeni u pogledu k.rajnjih ciljeva, pred njima ~ staj~e ogromne
teskoce. Dva posmatraca nasih ratnih vlada rekli su пu u razgov<r
rima da nase vlade nisu Ыlе sposobne da n ose na ledima breme i
zadatke jedne driave. Prvi posmatrac jeste Lajos Lederer, dopisnik
nedeljnog lista "Observer" , k oj i mi је jednom prilikom rekao: .. ~·i
treba da budete nacisto sa time da glavni uzroЬuk za uspostavljanje
komunistickog poretka u Jщ~oslaviji jesu Vase vlade u izbegl.istvu
57
 Аutor 'ksmaвt га·1 daseSuslofio
Hudsol\ i Deokin sa izvestajima
ј ix d
Cerblu _
.
so Hudsonom - na v "е oprinel1 da
3 pu k o,,ni а1 еу · 'k k .
Certil napusti Draiu. On se ~udi da nije os~alo n1 а vog f isanog
traga о razgovorlma izmedu Сеr/Ша i Deaklna u KaLru, J~nuara
1943. iako је britanski ambasador no jugosl~venskom d~oru_Ь10 pri-
sutan razgovoru. Naravno autor dodaje ovoJ trojici i br1g~d1ra Mac-
Leana, koji se kasnije pojavio na sc~ni, A~tor ra~matra,_ а11 odbacuje
takozvanu teoriju konspiracije protivu Mihailov1ca, k~Ja)e spr?vo-
dena u Kairu. Ali ipak kaze da ga је "mnogo zacud1lo kad Ј е u
Kairu video Basil Davidsona kao sefa Jugoslovenske sekcije SOE,
jer је Davidson Ьiо poznat kao krajnji levicar. Takode ga је jos vise Siav реша Drazi Мihailovicu
zapanjilo kad је video James Юugmanna, poznatog komunistu i j os
nekolicinu levi~kih oficira napakovanih u Jugoslovenskoj sekci- od 1942. do kraja 1943.
ji. Odbija.juci. teoriju о konspiraciji, protivu Mihailovica, autor nam
kaze: .,Jedna је stvar Ьiti ekstremni levicar, а druga је Ьiti agent
strane sile" ! Zaista vrlo mrsava odbrana autorove teze о neposto- РОСЕТАК DE1\IO~A2E DRA2E I ПНAILOVICA
janju konspiracije. Ni pisac ovih redova ne tvrdi da su gospoda 0D POLOVINE 1942.
Davidson i Юugmann i njihovo drustvo u stabu sekcije bili agenti
neke strane sile, jer nema dokaza za to. Ali tvrdim sa mnogo doka- Prva, kao i kasnije jugoslovenske izbeglicke vlade, u Londonu
za da su ta gospoda od samog pocetka sve u.radili sto su mog1i, а nasle su se u tes.k om polozaju. То su Ы1е vlade Ьеz t eritorije, Ьеz
mogli su dosta, da miniraju, i to planskl, nastojanja Draze Mihailo- vojne sile i bez ekonomskog potencijala, sredstava koja su potrebna
vica. Naposletku, na kraju rata maja 1945. ,.Sixth Special Force", za vodenje rata. Uz ovo, ove ratne vlade patile su od nesloge, medu-
jedinica SOE, koja је formirana u Bariu, izvrsila је tehnicki deo sobne sva~e, razjed.injenosti i odsustva programa krajдj ih ciljeva.
konspiracije koja se zacela u Kairu, predajom nacionalnih snaga iz Jugoslovensku teritoriju ove ~lade nisu vise bile u stanju povratiti,
Austrije Тitu na klanicu. А kad sam о svemu ovom podsetio nedav- jer је tom teritorijom vladao mnogo јаёi neprijatelj. OsloЬodenje
no komandanta ove ne bas tako slavne jedinice, on se niceg nije је zavisilo od ratne srece i dobre volje zapadnih saveznika. Sto se
mogao setiti i sve poriёe. Ovo је navedeno da pokaze bar toliko, tice stava Velike Britanije u odnosu na Jugoslaviju, potrebno је ima-
~ Мr. H?warth ne moze sasvim odbaciti teoriju о konspiraciji ciji ti na umu da је Britanska vl.ida u ratnoj igri, uvek i prvo nastojala
Је udeo vise nego znatan. da zastiti svoje vlastite interese, koji su najёesce - da ne kazemo
A~tor ~а1:3 da ј~- u odbacivanju Draze igrao ulogu tadasnji uvek - isЋ u raskorak i na stetu interesa Jugoslavije. Ovo sledenje
mladi slavista 1 sadasnJ1 profesor historije na Iondonskom univerzi- vlastitog interesa sa britanske strane - u odnosima sa Jugoslavijom
~tu Seaton-Watso~ (~di) koji је sluzio u kairskom organku SOE. - ne moze se sporiti, jer svaka pametna vlada mora to ёiniti. Ali
~ takode ~v~ T1tovu kolaboraciju sa Nemcima, а kasnije 1948. ovaj momenat Ьiо је potenciran ёinjenicom, ~ u tadasnjem ratnom
raskid_sa ~VJ~tskim Savezom. Ро njemu, Тitov raskid sa Staljinom sukobu nisu ucestvovala dva protivnika sa njihovim saveznicima,
uslov!J~ Је T1tovom saradnjom i vezama sa SOE da se т1·tо • vec i treci partner Sovjetski Savez, koji је u ratnoj Ьorbi imao svc>-
osloшti na Za ad, ak . k , moze je interese koji se nisu poklapali sa stanovistima anglc>-americkih
·е 'edno kril р о 1 а~ m~ bude ustrebalo. I ovo је potvrda da saveznika.
~i~ kret о SOE orgaшza~1Je uzelo UC!;!sca u tome, da odnjiha
budUC:sti, ~ punog_stasanJa. Autor је oprezan i smatra da се u I da su aanovi jugoslovenskih vlada, za vreme rata, bili ujedi-
njeni u pogledu krajnjih ciljeva, pred njima su staja1e ogromne
znati, kad
cionalnog :te~~
ne. Ipak, na ovo· 0 :
: : taJne_budu ~~~rene о Тitu, mnogo vise se sa-
е:~ril? part1Jsklm merilima niti kantarom "na-
Је~~ teskom istorijskom vagom kobne isti-
t~skoce. Dva posmatraёa n.ьih ratnih vlada rekli su mi u razgovc>-
rima da na!e vlade nisu bile sposobne da nose na ledima breme i
koji smatra da i _pdnezno5ti 1 predvi~anju mora se cestitati autoru
е Је og dana Pandonna· k t " " ь· . '
zadat~e jed_ne drzave. Prvi posmatrac jeste Lajos Lederer, dopisnik
nede\Jnog lista "Observer", koji mi је jednom prilikom rekao: ",_.i
koje се izaci. kufni smrad k .. ~• u !Ја 1t1 otvorena, iz treba ~а ~udete nacisto sa time da glavni uzrocnik za uspostavljanje
УЩ! zagadjti i onako kuznu :Jtl Jeftamo davno zapecacen. То се jos komunistlckog poretka u Jщ~oslaviji jesu Vase vlade u izbegllitvu
mos eru drugog svetskog rata
56 '
57
 i \'э~ d iplo111atija. То su, indivldunlno blll fl.nl I dobrl lj udi 7.11
·od 1• kа(элu. Medutlm, onl nfsu Ыli ll s tanjtr ct11 N!'
d rus, 1,,о,
.
prov 'Ј TI t ј 1· t·,.
odupru britanskim zahtcvima, nitl p~k knsn• е, ov m ро~ 1.:i 1rirn 11
i diplomatimal" Drugi pos1natrat Ь10 Је ratnl po~r ednlk , turn~~
izmedu britanske i jugoslovenskih vlada. То Је bio tad a§nji mladi
docent Oksfoгdskog univerzileta - а kasnlj~ profesor politlckih
nauka u Oksfoгdu, John (Jovan) Plamenac. U JP.dnom razg~voru, u
njego,,om koled!u, profesor Plamenac Је r~k.ao: .. ~j.u~J ~ ~ugoslo.
venskim izbegblkim vladama, pojedinatлo Ь1Ј 1 su _f~ni IJudJ 1 gospo.
da. Као telo, vlada i pojedinatno i skupn~ podba~1I1 su zal~sno._Oni
nisu ЬШ dorasli vremenu niti pak poloza11ma k~Je ~u _zauzunali; ne
Ьаr najveci njihov deo. Njihovo me~usob_no . glozenJe 1 sva_d e z~da-
vaJo је mnogo muka Britanskoj vlad1, ko~a . Је prestala da 1h uzuna
ozЬiljno. Vise od ovog jos ne mogu rec1 зеr sam J?Od zakletvom;
kasnije ја cu mnogo vise о tome reci"I Dokumenta koJa slede vise се
osvetliti navedena misljenja.
ZVANICNA SOVJEТSКA REAKCIJA NA PREDSTAVКE VLADE
SLOBODANA JOVANOVICA
Profesor SloЬodan Jovanovic, predsednik kraljevske vlade u
1942., ucinice fatalne greske u odnosu na Sovjetski Savez, moleёi
Sovjetsku vladu da posreduje u jugoslovenskim unutrasnjim odno-
suna; naime, da ova vlada naredi jugoslovenskim komunistima da se
podrede generaJu Mihailovicu. On је intervenisao tri puta i to: u
julu, i septembru direktno preko sovjetskog ambasadora Bogumilo-
va, а treci put u avgustu, preko jugoslovenskog predstavnika kod
~vj_etske vlade. Iako је Sovjetski Savez Ьiо formalni saveznik, ipak
~е Ь10 strana dпava, velika sila, koja је u svakoj situaciji, kao i u
Jugoslove~kom slutaju, isklju~ivo unapredivao svoje vlastite inte-
rese. SoV]etski odgovor stigao је krajem 1942. (na dokumentu nema
datuma) u_kom se kaze: "U vezi memoranduma Jugoslovenske vJade
preko _soVJetskog ambasadora g. Bogumilova, pol!etkom septembra
1942. . 1. memoranduma jugoslovenske misije kod Sovjetske vJade
u KuJb~e~, ?<i. 19. avgusta 1942. sovjetski Komesarijat za spoJjne
poslove IZJav!JuJe sledece:
za "Ptoslbe produ~v?Dj~ ovih memoranduma, Sovjetska vlada smatra
ро re no а IZJav1 da ove predsta k dr" . J>C:>5t~ji veliki broj ~daj~: i da su Jugosloveni mnogo manje ujedi-
nesigurne info •• . . v е sa ze pr1strasne i cesto
53 odredima rmaciJ е, Mu _ve~i P~rti.zanskih odreda i postojecih odлosa
genera1а 1hЗilov1 ca Prirod 1'nf .. . .
mila Jugoslovenska v]ada k . . · а _ormac1Ja koJe Је pri-
je da se mofe obз'asniti· r.ш
· ' • оЈ_е Је pdodnela Sovзetskoj vladi, otevidлo
· · " Jenicom а su te inf ..
Jednostranom izveltaju tiji . d z . onnac1Je zasnovane na
' sc1 r ЗЈ ne odgovara pravoj stvarnosti.
58
. . . Ш:ite iлformacije ро
Sovjctska vlada ima ла raspolozenJU sasv1m raz d K omesarijat.a
lstoj stvaгl, koje su vec Ьile sadr.taлe u m e.m ara.J: u~~m ·u osloveл­
za spoljne poslove predato~ J ugoslovenskoJ l~~fJ'ь~iromJ n~ napred
skog predstavnika u Kujb 15evu 3·, avg~ta · i onom sto је vec
Jzlo:feno Sovjetska vlada ne moze nista d odat . k. aktivnosti
• odn0 na partu:ans е •
rессло u navedeлom odgovoru, u ~lh . . . ""') u britaлskoj
1 лj lhove odnose sa odredima generala 1
3:1_ ~:ic:oliko је poznato.
arhlvi nema napred navedenog odgovora, koJ t Ј • k .
Ыо hladan tu§ za Jugoslovensku v]adu. Ovaj odgovor Јщ~оs1ove~ О]
vladi nije potpisan u Sovjetskom komesarijatu za spo1Jne pos ov e .
*
U isto vreme, j edan drugj proЫem zadava~ је teskoce, kod в~.­
tanske vlade vladi Slobodana J ovanovica, а to Је proЫem slova "z ·
Politika ovog slova nanela је Jugos lovenskoj vla~ !~ udarac u
ocima Britanske vlade, takode i samom generalu l\'IihailoV1cu. О ovo_~
је vec ranije pisano od drugil1 i na drugim m estima. а ovde се b1t;
izneto samo nekoliko mome.nata. Eticka strana upotrebe slova "Z
ne moze se nicrm pravdat.L ProЫemi u Jugosla viji za vreme rat_;a Ь_Ш
su vrlo slozeni i naJagali su brza ali paz.ljiva i r asmotrena resenJa.
U Ьitnosti izmedu etike slova "Z" u izdanju jugoslovenskih vlada i
komunisticke etike u odnosu na politicke protivnike nema nikakve
razlike. Obadve metode su nepravedne i neljudske, varvarske. Inte-
resantno је da је vlada S]obodana Jovanovi{:a, na.rocito braca Кne­
zevici, grёevito branila primenu slova "Z", kako su to Кnezevici for-
mulisali "kao pedagosku m.e ru, ulivanja straha u kosti"! Ovo prosto
zaёudava da је vlada jednog eminentnog akademskog pravnika. svet-
skog glasa, mogla braniti ovakvu metodu u resavanju politickih i
drustvenih proЫema.
Povodom ovog proЫema, britanski ambasador na jugoslovenskom
dvoru Sir George Rendel, pisao је stalnom podsekretaru Forenj of".1.SЗ
Sir Orme Sargentu i kaze sledece:3~) .u vezi treceg paragrafa Vaseg
pisma od 31. oktobra, izvestavam da sam jute razgovarao sa Мilano­
vicem (jugoslovenskim minis trom) ро liniji koju ste Vi sugerirali.
Objasnio sam (Мilanovicu) ono sto sam rekao nekoliko puta ranije,
da sve ovo pranje prljavog vesa pred javnoscu. n.ije uёinilo nikakvog
dobra jugoslovenskoj stvari; vec је jednostavno stvorilo utisak da
n~en1_u o~ru osoVIns~. sil~a nego sto u stvari jesu. Bez sumnje,
~1lo Је P1:rodno da MihailoVIc dostavi listu i.mena sa zahtevom da
~Ьа Javno nazvati izdajnicima, preko ВВС, ali u interesu zajed-
331 .,._ о. 37:5-37:578.
34) .,._ о. 898-1:57.
59
 nirke stYari, 1t,i snю sn,atrali da јс potrcbno ogrnnШ.ti ov.:.1kv(• tl(,.
n\lncije (pl"t'ko ВВС) \ svcsti ih na s\ucnjcvc gde postoj1 nck1 nn r·uщ·
i зasno \lstano,,ljrni slut'aj protlv dotltne osobc. Uzgrcdn.0 b~di ri' t\,~
no, u nшogo slucajcva objavljlvanje lmena n? ovaj nac.•.n, Jcdin 0 bi
moglo otciati st,·ar da oficir koji Је denunc1ran, knsniJe n::idc nc.
moguc poпatak polozenoj zakletvl. . men::i scnti menta us ledila ј е zbog, uglavnom, rekV1Z1C'JJe sve vrste
~Milano,ric је росео govor navod~~ d~ s~o mi na Po_g resn0111
putu, kad kafemo da postoji ,•eliki bro~ ov~h (Jugoslo~en.s.k1h izdaJ-
nika). Celokupni broj osoba za denunclI'anJe ne iznos1 v1se od Pet-
naestak imena, mada је kasnije dodao najvise dvad~set. Ја smatrarn
da о,·о nije istina, posto se zaista secam da sam V1deo daleko veci
broj imena u Milanovicevim depesama. On је (Milanovic) nastavio
da s"i o,ri na spisku su SrЫ - ne "JI.n.:ati", .koji .naravno ne "mog~
nista rdavo uaniti'' ро britan:kom ~ledi§~u, ~ ra~. ovog~ potpW'\o је
jasno da postoji jaka evidenciJa protiv onih l1ca CtJa se imena nalaze
na listi za denunciranje. Ја sam protestvovao protiv njegove primed-
Ьe о Нг.ratima, podse(:ajuci Мilanovica, da mi isto tako imamo veliku
odvratnost prema ustasama i Pavelicevim Hrvatima, kao i on sto
ima, tako da on nije dalje nastavio u ovom smislu. On је nastavio
da је potrebno ubediti jugoslovensku javnost о izdajnicima tako d~
se narod od njih pazi. Opste uzevsi, Мilanovica је tesko ubedЩ i
posle duzeg razgovora u kojem је on vodio glavnu rec, ја sam mu
naglasio da definitivno, ро na§em mШjenju, broj denunciranja mora
Ыti smanjen,_i da sam ~truiran od V~, ~а mu odgovorim na ranije
zahteve. 0n Је vrlo pai)Jtvo sve zabelezio 1 nadam se da се eventual-
no ovo stici tamo gde treba"!35)
РОСЕТАК 1943.
Sir George Rendel pisao је 13. januara 1943. Forenj ofisu O jed-
~om r~govoru sa_ Slohodanom Jovanovicem - od kog razgovora
~~rezi~eo ~о Jedan deo - i kaze ovo: ,.Jutros (13. januara) u
Ј om intervJuu sa ~om, g. Jovanovic је napravio osvrt u vezi
razgovora sa !~~~ 11. Januara, i rekao da zeli da podvute jos jedan
mo~enat, koJ1 mJe ucinio u razgovoru sa Idnom Radi t U svom pismu Political Warfare Executive Н. D нarns
da Је Ј ·с d • se о ome
dana ovano~t 53 а ube<1en da se u Jugoslaviji za poslednju godinu
reci !.r;:::~ ::r:~:rem~komunizmu. Ranije Ы Ыlо pravilno
raspoloie.ni, i da su Ьili v :~p.s ~har~ -:-- da su SrЫ ЬШ pro-ruski
oblik vladavine na snazi u ~J~ ..pri ~atiti komunizam, posto је taj
komunisticke eksperimente uu~~ ·
1 1
Af
~~sto su SrЫ iskusili nedavnt'
_ gos aviJt, а narocito vise zbog toga,
35) r . О. 898-157. 7. novembra 1942.
60
poslc kratkog trajanja sovjet.ske repuЫike, koju su pa.r:t,tzani u.syeJi
da uspostave u Cmoj Gori, narod koji је jos pro-~ki :asP_Olozen.
ваdа јс postao jako anti-komunisticki; i sada se praV1 r azlika 1ZШedu
prijateljstva prema Rus iji i pomaganja sovjetskog r ~~a. Ova pro-
imovine za vreme trajanja ove male, cudлovate sovjetske r epublike.
Rezultat toga jeste nova mг1nja prema komun.izmu, sto moze и
buducnostJ da bude jedan rnacajan faktor" .")
PROBLEJ\tl SA ВВС. NEPRIJAТELJSКI STAV PRD1A D&A21
Na samom p<Кetku 1943. ВВС ј е na svoju ruku zашео neprija-
teljski stav prema Draii i njegovom pokretu, а takode i pre:na j ugo-
slovenskoj izbeglickoj vladi. Se! jugoslovenske sekcije na ВВС Ыо
је Н. D. Haпison, koji је za vreme rata govorio SrЫrr.a preko radia :
,.Sto se trava vise kosi vise r aste"! Ро misljenju krugova u Jugoslo-
venskim vladama, Harrison је Ыо levie:ar i okupi o је oko sеЬе ne k1r
liko mladih jugos]ovenskih drfavljana, u njegovoj sekcijl. koji su
takode Ыli levicari i protiv Draie Мiha.ilovica.. Ovde se m ora dodati
i uticajni komunista i sovjetski spjun, Guy Burgess, koji је rukovo-
dio propagandom ВВС za okupirane evropske zemlje. 0n је kasnije
radio u Forenj ofisu kao diplomata.. Propagandno odelenje i jugosl1r
venska sekcija ВВС nastojali su u Political Warfare Executive, kod
Elizabeth Barker, da se vrsi. presija na Forenj ofis da napusti D~aiu
u korist jugoslovenskih komunista. Politika slova " Z " posluiice kao
porul!ena prilika da se Jugoslovenska vlada i sam general Мihailoviё
kompromituju u oёima zvanicnih britanskih faktora. О ovome sve-
doci i jedan preiiveli dokumenat koji је potekao od Н. D. Harri.sona
iz BBCia i upucen ustanovi Political Warfare Executive. Мlss Eliza-
beth Barker simpa:isala је sa k~m~ti&im pokretom u Jugoslaviji
od_ samog ро~~а, 1 naravno ucшice sve sto је od nje zavisilo, da se
bn~a po~tika prema Jugoslaviji preorijenШe u pogledu poma-
ganJa komurusta.
tal k • , •
· · ed
on lZШ u
os " og aze: .,. .. U odnosu na Vase pismo na m.nogo siri proЫem
koJ~ ste pokrenuli (а takode u Vasem pismu prilog sa potpisom • Vil-
~er u ~~nalu . ~tatesman") potrebno је, kao ~to Vi kazete, da m.i
Jasno m.islimo. Ali {pre toga) potrebno је znati crnJ·e~;- N ·
da bl·ste v 1· Рisali' k ао ::.to
~
l!inite da Vam · ь·10
=~~- е veruJem
izvestaj (Ьаnа Natlacena) k 0 ... ·dr К Ј~ _ poznat NatJacenov
· • Ј 1 Је rek pnпuo pre nekoliko
ci, u koJem su slovenal!ki k1erikalci izJ.avili da · а1 ,.. . mese-
- z е ...о ш.su sledili
36) ... о. 371-37579.
61
 n1,' k(' st,·ari, 111i s 1110 s111atrall da Јс potrcbno ogronltltl ovt1kv,, ,1,..
,,ш 1 с~ј(' (preko ВОС) 1 s,,csli Љ na slutajcvc дdс postuj l ncl<i n111·11t lti
1 Ja~no usta110,·ljrni slut:,j protiv dotitnc о:юЬс. Uzgrcdno budi Г( •<\•.
no, u nшogo slutajc,,a obJз,,ljivanje lmcna na ovuj nol!ln, jcd in,, bi
n10"lo otc! ati st,,ar da oliclr kojl је d!.'nunclron, kasnljc nиdc n~.
mogut po,·ratak poloicnoj zaklctvl.
~ 1\Шano,,it је ро~ govor navodetl da smo ml na pogrc~norn
putu, kad ka!emo da postoji \1!.'liki broj ovih (jugoslovenskЉ izdaj.
nika). Celokupni broj osoba za denunciranje ne fznosi vi§e od pct.
naestak imena, mзda је kasnije dodao najvi§e dvadeset. Ја smatrarn
da о,-о nije ist.ina, poAto se zaista secam da sam video daleko vcci
broj imena u Milanovitevim depe§ama. On је (Milanovit) nastavio
da s,ri o,ri na spisku su SrЫ - ne "Hrvati", koji naravno ne "mogu'
nШ:а rda,10 uaniti" ро britan~korn gledistu, i radi ovoga potpuno је
jasno da postoji jaka evidencija protiv onih lica l!ija se imena nalaze
na listi za denunciranje. Ја sarn protestvovao protiv njegove primed-
Ьe о Нr\•atima, podsetajuci Milanovica, da mi isto tako imamo veliku
odпatnost prema ustdama i Pavelicevim Нrvatima, kao i on sto
ima, tako da on nije dalje nastavio u ovom smislu. On је nastavio
da је potrebno uЬediti jugoslovensku javnost о izdajnicima tako d~
se narod od njih pazi. Opste uzevsi, Milanovica је tesko ubediti i
posle duzeg razgovora u kojem је on vodio glavnu ref, ја sam ~u
naglasio da definitivno, ро nasem misljenju, broj denunciranja rnora
Ьiti smanjen, i da sam instruiran od Vas, da mu odgovorim na ranije
zahteve. 0n је vrlo pafljivo SVE' zabele!io i nadam se da се eventual-
no ovo stici tamo gde treba"/35)
РОСЕТАК 1943.
Sir George Rendel pisao је 13. januara 1943. Forenj ofisu O jed-
?eomr ~govoru sa_ Slobodanorn Jovanovicem - od kog razgovora
~ р eziveo вато Jedan deo - i kue ovo: Jutros (13 . )
Jednom interv· . ." . Januara u
Juu sa ~om, g. Jovanov1c Је napravio osvrt u vezi
da . ,
~
:::з::r: 0 Jt:~J~ J~uara, i rekao da .zeli da podvufe jos jedan
.
~li·
ШlQ u razgovoru sa ldnom. Radi se о tome
~:;:~:~dtimaubeden da se u Ju~oslaviji za poslednju godinu
ena1 prema kornunizmu R · • ь· ь·
reti - stvarno u odnosu na sr ki · an1Je 1 1!0 pravilno
raspolo.teni, t da su ЫЈi volj~s pr~a:::1~/a su _SrЫ ЬШ pra:ruski
oblik vladavine na snazi u Ru . . . 11
omun1zam, posto Је taj
komunirnt'ke eksperimente u ~~~ Лf1 ~~sto su SrЫ iskusili nedavne
- os aVIJI, а narot'ito vise zbog toga,
35) 1'. О. 1198-157. 7. novembra 1942.
60
роэlе kratkog traja nja sovjet.ske repuЫ1 ke, koju s1..1 ра~ал.i usreli
• r. pro-ruзki
da uspostave u Cmoj Gorl, narod k 01•1 Је • ЈО:. . .r"'=lozen
- .-.- ·
snda јс postno Jako aлti-komunistitki; i sada se pravi _razlika izmedu
prijateljstva ртеmа Rus ij1 i pomaganja sovje-tskog r ~~1~a. Ova pr°;:
mcna scntimenta usledila је zbog, ugJavnom, rekV1Z1C1Je sYe vrst.
J movlлe za vremc trajanja ovc male, tudлovate sovjetske repuЫike.
Rezultat toga j cste nova mrzлja prema komunizmu, s:o moze u
buducnostl da bude jedan znafajaл !aktor"."')
PПOBLElIO SA ВВС. NEPRJJAТELJSКI STAV PREMA DRA21
Na samom pot'etku 1943. ВВС је na svoju ru.ku zauzeo neprija-
teJjski stav prema Drui i nje:govom pokretu, а takode i prema Jugo-
sloveлskoj izbegШkoj vladi. Set jugoslovenske sekcije na ВЕС Ьiо
је Н. D. Harrison, koji је za vreme rata govorio SrЬiг.la preko radia :
"Sto se trava vise kosi vise raste w! Ро mis'1jenju krugova u Jugoslo-
venskim vladama, Haпison је Ьiо levil'ar i okupio је oko sebe neko-
liko mladih jugoslovensk:ih driavljana, u njegovoj sekciji. koji su
takode bili levi<'ari i protiv Drue Miha.ilovica. Ovde se mora dodati
i uticajni komunista i sovjetski spjun, Guy Bw-gess, koji је ru.kovo-
dio propagandom ВВС za okupirane evropske zemlje. 0n је kasnije
radio u Forenj oГisu kao diplomata. Propagand.no ode!enje i jugosJo-
venska sekcija ВВС nastoja.h su u PoliticaJ Warfare Execuuve, kod
Elizabeth Barker, da se vrsi presija na Forenj o:!.is da napusti D~aiu
u korist jugOбlovenskih komunista. Politika slova "Z" posluziёe kao
poruёena prilika da se Jugoslovenska vlada i sam generaJ Мihailoviё
kompromituju u oruna zvaniёnih britanskih faktora. О ovome sve-
doёi i jedan prefiveli dokumenat koji је potekao od Н. D. Harrisona
iz BBCia i upucen ustanovi PoliticaJ Warfare Executive. Мiss Eliza-
Ьeth Barker simpatisala је sa komunistiёkim pokretom u JugosJaviji
od_samog роё~~а, i naravno uёin.ice sve sto је od nje zavisilo, da se
bn~ka po~tika prema Jugoslaviji preorijentise u pogledu poma-
ganJa komuшsta.
U svom pismu PoliticaJ Warfare Executive, Н. D. Harrison i.zmedu
ost_~og kие: .... : U odnosu na Vase p.ismo na mnogo siri proЫem
koJ: ste pokrenuli (а takode" u Vasem p.ismu prilog sa potpisom "Vil-
~er u !'1:"aJu .. ~tatesman ) potrebno је, kao !to Vi Wete, da m.i
Jasn~ nuslimo. Ali (pre toga) potrebno је znati finJ'enice N ·
da b1ste v · ·sali k • · · е veruзem
. . 1 р1 ао sto l'in.ite, da Vam је Ьiо poznat Natlaf
1zve~taJ (Ъаnа Natlaёena) koji је dr Кrek . .
с· k · Ј pnпuo pre n
ek . enov
oliko mese-
~ OJem su s ovenaёki klerikaJci izjavili da zaJe sto nisu sJedili
36) F. О, 371-37579.
61
 . .. . kako onl kaiu, uЫо hlljndc pnrtiztina t,
primr r Mihai\ov1t a, koJI ЈС, • \ј VI nJstc mogll znatl о м · 1
borЬi i tAko ~~tio nj~go~ kraj tz:S~~0: ·110 zbog toga, §to DBC .. ,:~::·1
\o,·ite,·oj dcpt.>sl u koJOj Је Р~ k borbe" Nltl Vum Ј •
. . k · љ mi ,,od1mo rvave . с Pnk
part,zane_~~t1v ојЈ а Knet evita da svl onl kojl sc ne bor·c РщЈ
poznata 1ZJa,,a ma or . • N da portizanl to nc c:in ,
J\iihai1o,·ice,-om zastavom - pr1zn3JU . с -
. od t • . 1 kao takv<.' ih trebn tretlratl. Isto tako, VI n1stc mogJi
JCSU me n1c1 d s· ј f " •
{:t
znat.i о sada~njoj situaciji u Jugoslavijl, g е pdo ;а DllЛ\ ormn~•Jama
iz ministarstva rata, koje direktno ~Ш!u . 0 r е 1 no, nJegova
vojska је aktivna u vrlo malim predel1ma: 1 tu, na _tom t~renu, naj-
__,.. d • •- aktivnosti svodi se na borbu prot1v part1zana а ne
\=1 ео nJCgov,c . • . • а1 т . 1 k
protiv Nemaca. Sa Nemcima fetnш . 1maJU m . 0 1 1 nuna O ontakta
(,ridite izve~taj od ove nedelje- u B1~tenu VoJnog odsek~ КаЬщеtа,
traieci da ih Nemci napadaju u planmama, .~ ne }ene k~Je su ostaJe
na domo,rima). Oni se ne Ьоrе ni protiv I~liJ_a na, ~ koJ1h ~-о nJiho-
vom priznanju kupuju oruzje. Ali, posto V1_we volite ne_pr1Jat~~jske
izYore kao dokaz, dozvolite mi da navedem 1z "Hrvatske s1ve knJ1ge"
tek objavljene od Lorkovia, gde se kafe: "Cetnici i ko~unisti pod~
lili su se u dve grupe. Jedna је predvodena od pukovruka Mihailo-
vica i inspirisana od Jugoslovenske vlade u Londonu; druga grupa
је parti.zanski komunistifki pokret pod direktivom Kominterne. Dve
Ьanditske grupe na pocetku su sarat1ivale, а kasnije se razdvojile.
Obzirom na ove &jenice, jasno misljenje је potrebno. Mi (odavde
iz BBCia) govorimo narodu Jugoslavije - а ne kliki u Kingstonskoj
J.-ucr (Кingston House, misli na Jugoslovensku vladu). Ako narod u
Jugo.sla,riji, uglavnom, sledi partizanske vot1e, mi ne mozemo podr-
zavati poklif Jugoslovenske vlade da slede Mihailovil:a i njegovu
dominirajul:u srpsku grupu (makoliko da se mi divimo i postuje-mo
SrЬe). A1i radi sloge, mi daleko vise poklanjamo paznju Mihailovicu,
vise nego sto njegovi skorasnji podvizi na izgled to zasluzuju. Ali mi
ne mozemo Ыti tako glupi da sebe zaslepi.mo pred ёinjenicom, da u
sadasnjem momentu partizani ubiraju pobede nad nasim neprijate-
ljima, dizul:i mostove u vazduh, ometajul:i transport itd. Мi l:emo
nastaviti radi navedenog da sledimo direktivu Political War!are
Executive da drfimo ravnotezu izmet1u Мihailovil:a i partizana (u
nasi.m radio vesti.ma). То Ы Ьilo u redu kad Ы JugosJovenska vlada
i njen Vojni kabinet to isto rad.ili" rs1
Vas iskreni Н. D. Harrison, 23. 1. 1943.
REPERKUSl1E POVODOM STAVA ВВС
0d jan~a 1~4~. _ра sve do kraja rata stav BBCia prema Drazi
~ nepn)atelJski 1 pored intervencije Forenj ofisa da to nepri-
37J F. О. 371-37~78.
!12
-~
. amba3ador sir Geoтge Rendel р~ е
Ja teljstvo obuzda. U vez1 ovog~, . 1 2 1943. i ka.ie :
~cru Juf no~ dcpa rtmaлa F orenJ of1sa . . • ~ ВВС ртетnа gene-
, а povodom s ...va .
U vczi mog ncdav nog ptsm . rt· л.а, s matram da ) е
rol~• Mlhallovlcu 1 лjcgovoj ЬоrЫ p~otiv ра ~: prosle subote od
moida vrcdno da ostane zapisaлo to sd~ k stvari za jugoslo-
n odzionka beloruskog umetnika, koji ~а I л~ е i uzasnut nepriJa-
d ~tvo On ј е blo 1znenaue:n kih
vcnsko dobrot vom o ru · . . ;tu od nekoticine jugoslovens
teljstvom ispoljcnlm prema ~ 1h ~11ov~ ·е rekao da se О-✓О ne cdnosi
spikera na В ВС. Na moje р1~Ј е, о ! ·ugoslovenske podanike,
ла Ы1о kog brit;inskog g.radaruna, vec na Ј , то agandu u pri-
koji, ро njegovom zapafanj_u, gotovo 0 : ~r e;: ";;::а. Jene је ostavio
log komuлista. Rodziaлko Је ~a ravno е о ! , . . ekao о mladim
utisak da nije narcюto nl anti-c~en. Ovo Ь to ~ ::,;udara sa oniro
Jugoslovenima na ВВС, neocekivano, do ~ . J'u<roslovena
sto mi је Jovanovic (Slobodan) uvek gov~no. ~eko1to " d <>finit·vno
zalili su se na grupu m1adih Jugoslovenski~ lev1cara, ОЈЈ е
1
.
vode anti-Mihailovicevu kampaлju, nar_oc1~ ла ВВС, gde suH 0 ; •
ро mom misljenju, dobrim delom podstic~ n.a_to ~ s tran~ ~ ·
flarrisona, koji је dobro poznat zЬog svoJih levica.rskih pogl :~
u drugom pismu od З. iebruara 1943. ambasador Ren d~l pise
stalnom podsekretaru Forenj otisa sir Orme S_arge_ntu, gde J.ZIDed~
ostalog podvlaci sledece: .Lil:no osecam da su 1 Bailey (pukovnilc) 1
SOE u Kairu skloni da usvoje ono sto se zov e kra~or~? gle~ te,
umesto stanov~ta na dugi rok. Meni izgleda. ako T1to 1 nJeg?_v i ko-
munisti budu izbaceni iz sevenrzapadne Bosne, i na.som pomoc1 budu
ucvrsceni u samoj Нrvatskoj , kao sto Bailey sugeri.ra, mi ne sam~
sto сето pojacati i produЫti postojecu podelu izmedu Нrvatske 1
SrЫje, vel: сето daleko otic:i prema spremanju terena za even~o
lalcle uspostavljanje domaceg komunisti&og rezima u НrvatskoJ sa
raznim posleratnim proЫemima koji се ovim Ыti otvoreni. Sta vise,
meni izgleda da argumenat - u trecem paragrafu Baileyevog iz-
vestaja da ,posto se jednom rezim uspostavi u samoj Нrvatskoj,
partizani Ы mog1i uspostaviti veze sa svojim komunisti&im drugo-
vima u Madarskoj i Austriji' - jeste no! sa dve o.strice, jer Ы se
ovi.m ojacala baza za spontani porast komunisti&og pokreta u jugo-
istofnoj i centralnoj Evropi. Meni se pak ani da Ыsmo mi trebalo da
izbegavamo, ako је moguce, da ovo radimo, naroc.ito zЬog toga jer
ја ne vidim kako Ы Rusi mogli odЫti da pomognu ovakav pokret,
ako Ы Ыli upitani za pomoc, bez obzira da su ma kakav sporazum
sa nama napravili pre toga, da ne intervenisu u ovom prostoru.
Кrnjevil: naravno insistira, da postoji veliki broj nekomunistifkih
patriota koji operisu u samoj Hrvatskoj. Ја sumnjam u verodostoj-
nost njegove izjave, ali ako Vi zelite, ја bih pitao Krnjevica za dalje
38) F. О. 371-37579.
63
 ,.,1 ,1Ыо l1IIJ11clc pt1rti1.111111 ,1
. .. , k,J'I Jt' kА kо "nl kR ' •
"rin1('r M,hall\)\ '"1 • ' k• ~• • •nilj~ VI 11 \stc mogll znntl о MIJ1nl- Jote lj~tvo obu7.<Ja, U vezl ovuga, ambasador sir ?eo~g: Rendel pise
• , · t ' 1 1\jt'I,,"(\\. r"' ..t: ' •
t:-,,rbl i \Ak,, o,t!'" . . . \С$ 1 ,,0,, 110 zbog togn, Ato DUC ,J1 v1111 ~c ru Ju~noя dcpartma na Forenj orisa 1. 2. 1943. 1 !Glze.
10,·i,"<',"'j d,•i,,~ ~~~''Ј ,f\:7.м kr,,11,,c borbc", Nltl Vnm Јс pt1k .. U vczl mog ncdavnog pisma povodom stava ВВС prema gen~-
1'-'rtitAnt"'. i·а,·а 1
ro11,·n1•010 .Ј 1'A "...,..nt:,tс,,•\-'а
, ,.
dn svl onl kojl sc nc borc рос! rolu Mihai lovltu I njegovoj bo rbl protiv partizana, s1;1atra.m da Је
t
p."'l.llA А iJ 1 ·v prl•n~•utl dn pnrtlznnl to nc flnc _ mofclo vrcdno da ostane zapisano §to sam cuo pros.le subote od
:'11h а,·t'",'!,с '\,n\ IA~IA\'Olt\ - • '"
а;; ' .•• k~~ tak,'\' ih ,~ь:1 tretlratl. lsto tako, VI nlstc mogli nodzl11 nka, beloruskog umctnika, koji rad i neke stva.ri za jug~~o-
Jt>SU ('\-inн•tn <' • • ••
•; ,, sada~n•OJ $11\\АС' I
1 I 1
.\Ј. • u J""OSl&vlJ " I r1de ро na~lm lnformacijamn venзko dobrotvorno drustvo. Ол је Ьiо izne.n aden l uiasnut nepпJ~­
- •е Ј '" , tcljstvom lspo!Jenim prema Mihailovicu od nekoUcine jugoslovens~
ma ... ' · __ _, •• ''оЈ· , di~ktno potltu od Dra!e &,;no, nJegova
iz m1ni$\arst,·a ra ..., " с t t • spikcro na ВВС. No moje pit.anje, on је rekao da se ovo ne 0~0s1
,.,.,,~а Ј(' a ...u,·na
-.. • u ,·rlo malim , predelima· · · i tu, na • от erenu, 1 МЈ-
na Ыlо kog britDnskog gradaшna, vet na j ugoslovenske podaruk~,
"-': • kti,•nosti s,•odi se na borbu protiv part zana а ne
'~'.....dt'O N~~,-е ....... Saа Ncmcima retnici imaJu · ma1о 1·1·1 rum . а1 о k onta.k ta kojl, ро njegovom zapafanju, gotovo otvoreno vrse propag~du u pr_1-
pl'\'•" • tm .. ,.... V · od k К ь · log komunista. Rodzlaлko је naravno Belorus, ali na me.ne Је osta':'1°
(\idi~ m,~taj od o,i-e n«ft>ljt> u Biltt>nu oJnog se ~ а 1neta,
,.__.._, d .... Nemci napadaju u planinama, а ne !ene koJe su ostale uUsak da nije narocito nl anti-crven. Ovo Jto mi је rekao о mla~
tra..'°""' а ац talij' od k " h 'ih Jugoslovcnima na ВВС, neocekivano, dobro se podudara sa orum
м domo,ima). Oni se ne Ьоrе ni protiv 1 . ~а, . OJI ~ nJ . o- sto mi је Jovanovit (Slobodan) uvek govorio. Nekoliko Jugoslove.na
,-om pnznanju kupuju оrшје. Ali, ~to V1. vise volite ne_priJat~~Jske iaШi su se na grupu mlad.ih jugoslovenskih leviёa.ra, koji deћnitivn?
i.r\--ore no doku. dOl\-oiite mi da navedem 1Z ..~~tske s1v~ ~J1ge", vode anti-Мlhailovicevu kampaлju, narocito na ВВС, gde su ош.
~ оЬја,·Јјеnе od Lorko,rica, gde se ka!e: ,.Cetnic1 1 ko~urusti_po_de- ро mom m.Шjenju, dobrim delom podsticaru na to od st.rane Н. D.
lili su s,e u d,-e grupe. Jedn3 је predvodena od pukovnika M1hailo- Harrisona, koji је dobro poznat zЬog svojih leviёarskih pogleda"."')
,-i~ i in..<:piri.s3na od Jugoslovenske vlade u Lon.d onu; druga grupa U drugom pismu od З. iebruara 1943. ambasador Rendel pise
~ parшanski komunistilli pokret pod direktivom Kominterne. Dve stalnom podsekretaru Fore.n j o!isa sir Orme Sarge.ntu, gde izmedu
Ьanditske grupe na pcxetku. su saradivale, а kasnije se razdvojile. ostalog podvlaci sledece: "Licno osecam da su i Bailey (pukovnik) i
OЬz:irom о.а о,-е crnjenice, jasno misljenje је potrebno. Мi (odavde SOE u Kairu skloni da usvoje ono sto se zove kratkorocno glediste,
il. ВБСiа) go,'Orimo narodu Jugoslavije - а ne kliki u Кingstonskoj umesto staлovista na dugi rok. Meni izgleda, ako Тito i njegovi ko-
kua (Кшgston House, misli na Jugoslovensku vladu). Ako narod u munisti budu izbaёeni iz severo-zapadne Bosne, i nasom pomoc-i budu
Jugosa'riji. ugla,,nom, sledi partizanske vode, mi ne mozemo podr- uёvrsceni u samoj Нrvatskoj, kao sto Bailey sugerira, mi ne samo
hnti poklif Jugoslovenske ,•Iade da slede Мihailovica i njegovu sto temo pojaёati i produblti postojecu podelu mne<lu Нrvatske i
dominirajucu srpsku grupu (makoliko da se mi divimo i postujemo Srbije, vec ёеmо daleko otiёi prema spremanju terena za eventualno
S..~). Ali radi sloge, mi daleko vi.se poklanjamo paznju Мihailovicu, lakse uspostavljanje domaёeg komunisti&og rezima ц Нrvatskoj sa
rue nego sto njegovi skora.snji podvizi na izgled to zaslu!uju. Ali mi raznim posleratnim proЫemima koji се ovim Ьiti otvoreni. Sta vise,
ne moiemo blti tako glupi da sеЬе zaslepimo pred crnjenicom, da u meni izgleda da argumenat - u t:recem paragrafu Baileyevog iz-
sada!.njem momentu partiz.ani ubiraju роЬеdе nad nasim neprijate- vestaja da ,posto se jednom rezim uspostavi u samoj Hrvatskoj,
ljima. diiuci mostove u vazduh, ometajuci transport itd. Мi cemo partizani bi mogli uspostaviti veze sa svojim komunistickim drugo-
cast.tviti radi navedenog da sledimo direktivu Political Warfare vima u Madarskoj i Austriji' - jeste nof sa d ve ostrice, jer Ьi se
Eucutn-e da ddimo ravnotezu izme<lu Мihailovica i partizana (u ovim ojaWa baza za spontani porast komunisti&og pokreta u jugo-
m.sim .radio vestim.a). То Ьi bilo u redu kad Ьi Jugoslovenska vlada istotnoj i centralnoj Evropi. Meni se pak ani da Ьismo mi trebalo da
i njen Vojni Ьhinet to isto radili"!SТ izbegavamo, ako је moguёe, da ovo radimo, narocito zbog toga jer
Vas iskreni Н. D. Haпison, 23. 1. 1943. ја ne vidim kako Ьi Rusi mogli odЬiti da pomognu ovakav pokret,
ako Ьi bili upitani za pomoc, bez obzira da su ma kakav sporazum
sa nama napravili pre toga, da ne interv~"'u u ovom prostoru.
REPEВКUSUE POVODOM STAVA ВВС Кrnjevic naravno insistira, da postoji veliki broj nekomun.istickih
0d januara 1943. ра sve do kraja rata stav BBCia prema Drazi patriota koji operisu u samoj Hrvatskoj. Ја sumnjam u verodostoj-
ostaёe neprijateljski i pored intervencije Forenj ofisa da to nepri- nost njegove izjave, ali ako Vi zelite, ја bih pitao Кrnjevica za dalje
37) F. О. m-375711. 38) F. О. 371-37579.

61 63
,nformac-1Je ро o,·omr . в 1 u
· с Vam iohvo1nn ako mc 1 1.vр~ щ" k k
§ ј " ") n v,,
ЈС odluka donr t.l 1'° Uaik yr,,om ltvr to u .
ЛMBASADORO\'O TRECF. PISI\IO FORENJ OFISU
Stav BBCia ро pitanju odnosa prema Drafi 1 Tit_u ogorfio )"
,·ladu SJoЬodana Jo,•anovlca \ amba.sador Rendel nastoJao ј с d:i ov~
osorttnjc \'t'mo prenese Forenj ofisu. U ovom pogledu on pisc ~clu
jutno~ departmana Doug\as ~owardu 1 kafe: "U toku dug?g razgo.
, ·ora б. ft'bruara sa predsedn1kom Jugoslovenske v_lade, koJ1 se osvr.
nuo na pitanje stava вв_с . ро part~a?skom slufaJu u Jugoslaviji, i
re'kao mi da mu је na! mшistar spolJnlh poslova, u nedavnom pisrn
t.ra1io da priloli delove ВВС teks_tova (radio Ыltena za Jugoslavij~)
k-ojima Jugoslovenska vlada narof1to zamera. Nafalost, Jugoslovensk
,·lada nije ,·odila nikakvu evidenciju о spomim prenosima, а вв~
nije hteo da pruti ,,Jadi kopije koje su spome. Medutim, u buduc ,
Jugoslo,,enslta vlada vodice evidenciju о jugoslovenskim Ьiltenirn~
ВВС i oznaoce redove kojim zamera. U meduvremenu, predsednik
vlade 1е\ео је da mi izrazi, u poverenju za moju vlastitu upotrebu
i in!onnacije, ali da drlim u najvecem poverenju, pismo g. Harrisona
Mr. Brownu (u Political_Warfare ~xecutive) od 23. januara, za koje
on sma~ da verodostoJno oznafuJe ~ta~ В_ВС, а takode objasnjava
podozre.nJa Ju~oslove~~e vl~e. On зе з~§ зedn~m po_novio da mi је
pok.azao (НarnsonovoJ pismo 1 da to driun u naJveCOJ tajnosti.
~lspovedam se da meni izgleda da је pismo nesrecno. Na stranu
ho odaje punu pristrasnost u prilog partizana, а protiv Мihailovica
~ode mi izg_leda da_ је nepotrebno uvredljivo, narocito ono mest~
kозе se odnos1 na "Кingstone Ноше clique" (.,klika u Кingstonskoj
kuci") i m~ ne iznenad~je §to Jugoslovenska vlada pocinje da
sma.tra Нап~nа kao nepn)atelja. Uzgredno da napomenem, da sam
nedavn~ _a.io Jedz.i~ drugu inlormaciju koja potvrduje jake levicarske
ten~enciзe _nek~licme jugoslovenskih spikera na ВВС, narocito Pet-
~vica, ~oJ_eg Је, kao _& cete videti, Harrison pomenuo u svom
~шnu. V1dim ~ ste pisali gospodici (Elizabeth) Barker, 5. februara,
1 mnogo се me шteresovati njen odgovor kad ga dobljete".•o)
ODGOVOB ЕШАВЕТН ВАВКЕВ SEFU JUZNOG DEPA.RTMANA
Miss ElizaЬeth Barker rad 1'la · р •.
ment" Foren · ofisa . . . Је u " 011t1cal lntelligence Depart-
--- Ј , 1 u .Pol1t1cal Warfar Executive", gde је vaiila
38) i.to.
40) llto.
64
kao stru!njak za Jugo~lo11eмke proЫeme i vazan ~ ~ k i _sa~~:-
nlk. Njcno gled iste bllo је cenjeno i u•1ai.,1vano. Ро p1t.aлJu_ •~~ilo ,.c-
Tlto, ona вс stavila u. samom potetku na .straлu komurus::.i I os'..ala
do kraja rata, tak 1 do danaз. U pismu Doug.laз Howudu, ona kaz'!:
.Zahvaljujcm na poslatoj kopiji piзma air George Р~-~ -~ ~~:?u
jugoslovcмklh spikeтa na ВВС koji S1J ja.ki pтot1vma "1:hailo-пca.
Dva aplkera koje ima.m na umu, verujem da su j?S pon-m:.eLO za-
poslcnl kod jugoslovenske kraljevske vlade. Мој орћ uыи jes~e.
da vcctna m ladih J ugoslovcna u Londonu, bilo da su u slt.iЬi J ugo-
sloveruske kraljevske vlade, 1U na slшЫ u ВВС. veliJd su p:-ot;-т::ici
MihaLlovlca. U ovome oni slede normalnu trad1ciju jug~slo-;er..5L.~
studenat.a, koji su u pro~losti nagiлjali prema I«>mun~..ima: kao i
protiv vlade na upravi i time skretali Јеа .reakciJi". Mozda gres~
ali meni ne izgleda da је to narotito opasna tendencija (skre"..шja
u Jevo) da Ьi Ыlа 01:Ыljno uzeta. А !to se tire jugoslovenskih splkera
na ВВС, oni zaista nernaju mogucnosti da izraze njlЬova antз.­
Мihailoviceva gledista. Nije тi poznato k.akav stav za.izil:1a Harr'.son
u odnosu na ovo pitanje, u privatnim razgovoлma sa spikerirna. Ali
ја ne mislim da је mladim spikerima - koj i su u pitanju - potrebno
bilo kakvo Harrisonovo ohrabr enje u formulisanju njihovih
mШjenj a .
Zelela Ьih da dodam, ро mom mis1jenju, Ыо Ы naj.nesrecniji ko-
rak, ako Ы se povela istraga Ыlо k.akve vnte, u pogledu politi&ih
gledi§ta jugoslovenskih spikera na koje se ovo odnosi; ро remu
takode postoje razlike u mШjenjima medu Hanovima jugoslovenske
vladeu.•')
ElizaЬeth Barker, 9. 2. 1943.
Dva dana kasnije, 11. februara 1943. sef j uznog de partmana
Forenj of.isa, Douglas Howard primio је od ВВС 1albu protiv nesrec-
nog slova ~zu. Pukovnik Bailey је posredovao i zahtevao da se njem u
poverena lista, sastavljena od imena osoba koje kolaЬoriraju sa
neprijateljem, proota preko ВВС u jugosl ovenskom programu. Вai­
ley navodn~ ~~ da_j~ ~v~ ро zahtevu Мihailovic:a koji је garanиr
vao d~ na ~ nece b1ti ш Jednog partizanskog imena. ВВС је vol jan
~а prihvati predlog pukovnika Baileya ali се f ekati na m:Шjenje
зulnog departmana Forenj o!isa.'2)
ODGOVOR FORENJ ОПSА ..UIВASADORU RENDELU
"Zahvalju?e~ ~ ogo na pismu od 8. 2. 1943. u vezi stava ВВС
u pogledu M1hailov1ceve borbe sa partizanima u Jugos.Javiji. DоЫо
Щ ... о. 371-37579.
~) F. О. 3'11-375'/9.
65
 .,,.~u Van, :r.nllvnlnn ako mc ll-vcsЩp k k
'је "" ovo111c. о " • ј ,. !Р) r1 v;,
infon,18C\ "- Bai1e,•cvo111 \:r.,,cstL\ u .'
jl' odl11ka d"nrt ро
3 ·
AMBASADOR0\'0 TRECt: PJSl\10 FORENJ OFISU
s1.a,, DBCia ро pitanju odnosa prema Drazi i Ti~u ogorcio јс
Ьodana Jo,,anovica \ ambasador Rendel nastoJao ј е d~ ov
,ia~51.о ,-cmo prenese Forenj ofisu. U ovom pogledu on pise serо
~so 1е- partmana Douglas Ho,vardu I kaze: ,,U toku dugog razg u
3uinog fe-b-•~•a sa predsednikom Jugoslovenske vlade, koji se osvo-
,·ora 6. Е' • u<U 1 " .
it.anJ'e stava ВВС ро partizanskom s u,;aJu u JugoslaviJ'i .
.
nuo na p 1· 'h l d
reltao rni da mu је n~ ministar spo Jnl р~ ov~, u ne avnom pismu,
t:ralio da priloli delove ВВС tekstova (rad10 biltena za Jugoslaviju)
kojimaJugoslo,,enska vlada n~Ш?. zamera. ~azalost, J~goslovenska
,·lada nije vodila nikakvu ev1denc1Ju о spornun prenos1ma, а ввс
nije hteo da pruii ,,Iadi kopije koje su sporne. Medutirn, u buducc
Jugos1o,•ensk:a vlada vodice evidenciju о jugoslovenskim biltenima
ВВС i ozna~ce redove kojim zamera. U meduvremenu, predsednik
vlade ieleo је da mi izrazi, u poverenju za moju vlastitu upotrebu
i infonnacije, ali da driim u najvecem poverenju, pismo g. Harrisona
Мr. Brownu (u Political Warfare Executive) od 23. januara, za koje
on smatra da verodostojno oznafuje stav ВВС, а takode objasnjava
podozrenja Jugoslovenske vlade. On је jos jednom ponovio da mi је
pokazao (Rarrisonovoj pismo i da to drzim u najvel:oj tajnosti.
"lspovedam se da meni izgleda da је pismo nesrel:no. Na stranu
~ odaje punu pristrasnost u prilog partizana, а protiv Mihailovica
takode mi izgleda da је nepotrebno uvredljivo, narocito ono mest~
koje se odnosi na "Кingstone House clique" (,,klika u Кingstonskoj
k.uci") i mene ne iznenaduje sto Jugoslovenska vlada pocinje da
smatra Нarrisona kao neprijatelja. Uzgredno da napomenem, da sam
nedavno roo jednu drugu in.formaciju koja potvrduje jake levicarske
tendencije nekolicine jugoslovenskih spikera na ВВС, narocito Pet-
rovica, kojeg је, kao & l:ete videti, Harrison pomenuo u svom
pi.smu. Vidim da ste pisali gospoc1ici (Elizabeth) Barker 5. februara
i mnogo се me interesovati njen odgovor kad ga doЬij~t'e" ,•о)
ODGOVOR ELIZAВEТH BARКER SEFU JUZNOG DEPARTMANA
~ Е~е~ B~rker radila је u "Political Intelligence Depart-
~ ForenJ ofisa, 1 u "Political Warfar Executive", gde је vazila
3U) lsto.
40) lsto.
kao strul:njak za Jugoslovens ke proЫeme i vaian ministarski _sav~~-
nlk. Njcno gled lste ЫЈо је cenjeno I uvafavano. Ро pi tanju Мiha1foV1c­
Tito, ona зе s taviJa u samom pol:etku па str anu komunista i osta.Ja
do kraja rata, l:ak i do danas. U pismu Douglas Howardu, ona kaie:
"Zahvaljujem na poslatoj kopiji pisma sir George Rendela u pogledu
jugoslovenskih spikera na ВВС koji su jaki protivnici Mihailovica.
Dva spikera koje l.rnam na umu, verujem da su jos povremeno za-
posleni kod jugoslovenske kraljevske v1ade. Мој opsti utisak jes~e.
da veNna mladih Jugoslovena u Londonu, bilo da su u sluiЬi Jugo-
slovenske kraljevske vlade, Ш na sluzЬi u ВВС, veliki su protiv::.ici
r-
Mihailovlca. U ovome oni slede normalnu tr ad1ciju jugoslovens:rih
,1
studenata, koji su u proslosti naginjali prem a komunistima; kao i
protiv vlade na upravi i time skretali ka "r eakciji". Mozda gresi!:l,
a1i meni ne izgJeda da је to naroato opasna tendencija (skretanja
u levo) da Ьi bila ozbiljno uzeta. А sto se tice jugoslovenskih spikera
na ВВС, oni zaista nemaju m.ogucnosti da izraze njihova anti-
Mihailoviceva gledi.sta . Nije mi poznato kakav stav zauzima Haпison
u odnosu na ovo pitaлje, u privatnim razgovorima sa spikerima. Ali
ја ne mislim da је mladim spike.rima - koji su u pitanju - potrebno
Ьilo kakvo Haпisonovo ohrabrenje u fonnulisanj u njihovih
mШjenja.
Zelela bih da dodam, ро mom misljenju, Ыо Ьi naj nesrecniji ko-
rak, ako Ьi se povela istraga Ыlо kakve vrste, u pogledu potitiёkih
gledista jugoslovenskih spikera na koje se ovo od.nosi; ро ёemu
takode postoje razlike u mi.sljenjima medu ёlanovima jugoslovenske
vlade" .41)
ElizaЬeth Barker, 9. 2. 1943.
Dva dana kasnije, 11. februara 1943. se! juznog departmana
Forenj ofisa, Douglas Howard primio је od ВВС za1bu protiv nesrec-
nog slova "Z". Pukovnik Bailey је posredovao i zahtevao da se njemu
poverena lista, sastavljena od imena osoba koje kolaЬo.riraju sa
neprijateljem, proёita preko ВВС u jugoslovenskom programu. Bai-
ley navodno tvrdi da је ovo ро zahtevu Мihailovica koji је garanto-
vao da na listi nece Ьiti ni jednog partizanskog imena. ВВС је voljan
da prihvati predlog pukovnika Baileya a1i се cekati na misljenje
' juznog departmana Forenj ofisa.._ј
ODGOVOR FORENJ OFISA Al\ШASADORU RENDELU
"Zahvaljujem mnogo na pismu od 8. 2. 1943. u vezi stava ВВС
u pogledu Мihailoviceve borbe sa partizanima u JugoslavijL DоЫо
41) F. О. 371-37579.
'2) F. О. 371-37~79.
65
 мm odi;o,·or od go~podicr Е. Uarkrr лn mojc plsmo od 5. ft•br11~r'
• ,.. Slвtcrn
1• 11r1 1з , r m kо рij u l•to" , ас dв Јс 1/arrlsonuvu
d pi.smo ц· llr••wn,· .
пlо nr~rct.no I Ја pl~cm g. Юrkpatrlcku а opomcnc 1larrt.ч, 1 n 11 1
on nc ,:cntilira 1\,оЈа (lifno) glcdlQtл suvl§c otvorcnu prcd Јuц,' ,11,
п•nima. Takodc os~am, da ml nc mo~cmo prlhvatltl sugc.чtlju ;;,,,,-
Је pozadi o,rih laЉI, nalmc, da јс propagonda prema Ju,;io~la ('
uprl\·ljcna, dirlgovana \ kontrollsana od strane komunis titkih 81~•
patizera. 1 da је radi toga u sukobu sa zvanil!nom poLitlkorn Br't •
skc vladc, koja pomale gcnerala Mihallovlta. Radeti kroz "Poti't1:~-
\Varfart' ExкuUvc", Forenj ofis Је odgovoran za politiku ВВС pr ,'
Jugosla,rtji, i mt ne moiemo priznatJ da је ova politika u ma
,ridu pod uplivom Harrisona, Ш Ыlо kog drugog spikera zapos~:
nog na ВВС.
.Na drugoj pak stranJ, Forenj ofis ne moie Ыti odgovoran
privatna politifka gledШa spikera na radiu. Smatram da је v , za
da se о,•а razlika podvufe sasvim jasno Jugoslovenskoj vladi. Potaz~o
ni zakJjuak iz ovog jeste, naravno, da Jugoslovenska vlada, upu;e . •
~оје !аlЬе, u pogledu HBC-pr~nosa za Jugoslaviju, Forenj of~J~
1 ako Jugoslovenska vlada pruz1 dokaze da su radio vesti оЬо . u,
Harrisonovim mШjenjima, onda temo mi, naravno, preduzeti f,/e~e
potrebno. Ako Vi ne.mate prigovora, onda Ыste Vi trebalo da d ~е
O
~~ о,•о Jovanovitu. Kopiju ovog pisma sa Va§im odgovorom os •
CUJem gospodici Barker".4') upu.
Douglas Howard, 17. 2. 1943_
DЕМОNТА2А DRA2E МIHAILOVICA OD POLOVJNE 194 2.
hr U Bri~koj driavnoj arhivi materijal о Jugoslaviji ёesto "
onol~§ld sreden, verovatno zbog oЫ.mnosti grade i n d ПЈЈе
::ос:~ odnшled nedo~tka sredstava da stvari bolje ure~e~s~~:a
-. osno arhivska nesredenost priё ' · § Ј
t ival-u da gra(!u hronolo§ki iznosi R d' ' ~!ava te koce i istra-
nekoliko meseci unazad d . . а 1 ovog 1 Ја se moram vratiti
polovine 1942. а iznesem dve stvari koje potiёu iz druge
lntervencija kod Sovjetskog Saveza
Forenj ofis , uputice 13. jula de §
skoj Uniji i svom ministru rezJd ~ u svo~ ambasadoru u Sovjet-
u kojoj se Juue: en u Kairu, Br. 1045. od 13. juJa
"24. marta predao sam s . tsk
luue da mi nismo Ыll u vezi OVJe от ambasadoru notu u kojoj se
- sa generalom Mihailovitem za protek!Љ
43) llto.
66
nck1Jllko mcsccl. Upit.ili smo da li Ы Sovjetзka vlada ? ila voljna da
1
pomogne s lanjem mabdevanJa njemu. Petnaestog apnla . a1:1basad? r
Је odl{ovorlo da prcma informacijama njegove v/ade, Sovзet1_ ~e;71a1u
Ыlо kakve veze sa Jug"slaviJom. 27. apri la poslao sam (~:Jetsкo~/
amba,,adoru delove nedavne depese od МihaiJoviЬ1, u koJOJ on Ые
da Је stalno uznemirivan u radu od komuлista, za koje ima dokaze
da 1h pomafu okupatori. Okupatori su fe/jni da zavade obadve straлe
da вс medusobno krve. U Bosni, komuлisti su se ud.ruzili sa usta..sama.
;rna Obzirom na ovu depe§u, ја sam sugerirao da Ы - uprkos nedostatku
veza ва JugostaviJom - jedna autoritativna izjava Sovjetske vl.ade
preko radia, verovatno, mnogo znaffia kod partizaлa u J ugoslav1ji.
Radi ovog, ја sa.m ambasadoru skrenuo pafnju, da s'..avi do znanja
Sovjetskoj vladi neodgovorne akti vnosti parti.zana, i da sugerira
svojoj vladi d.a preduzme mere da se bori protiv toga. Ali, kolik.o је
meru poz.nato, nikakva akcija od Sovjetske vlade n.ije bila predшeta .
"Pocetkom juna general MЉailovic ponovo nam је skrenuo pa.i-
nju na komunistitke aktivnosti. J asno је, da је zajecL-ucki aлglc>­
sovjetski interes da organizovani otpor protiv sila Osoviлe u J ugc>-
slaviji treba odпavati i poveati. Ali sve dostupne in!ormacije
nesumnjivo govore, da podela u snagama otpora i potpaljivanje gra-
danskog rata, jugoslovenski komunisti nenamerno rade osovinski po-
sao i ozbiljno podrivaju organizovani otpor. Nema sumnje da, ро
naf.em misljenju, ako Ы Sovjetska vlada htela, mogla Ы vriiti znataл
uticaj na komuniste. Radi ovog mi predla.iemo, pof,to Sovjetska vlada
nema direktne veze sa (jugosJovenskim) komu.nistima, da ona prokla-
muje preko radia da se general Мihailovic Ьori za opf.tu saveznicku
stvar, ~ !to је takode njihova stvar; i da је duinost svakog dobrog
komuruste u JugosJaviji da saraduje sa njime do krajnjih granica.
Uko_liko ~emate teiih prigovora, molimo da ovu stvar predstavite
SovJetskoJ vladi, da nju informisete, da ako је moguce da nade nа­
сща da ~~eduzme akciju kako је predlozeno. Britanska vlada sa svoje
strane Ь1се spremna da ponovo ucini аре! Мihailovicu da sve uradi
s~ moz_e, da шpostavi prijateljske i saradnii:ke odnose sa komuni~
stima, 1 da се urgirati kod jugoslovenske vlade da izda sli •
ареlц !44) can
Telkoc:e sa slovom "Z"
_u ~oku 1942_. Ыlо је nekoliko demaria izmedu Forenj o.f:isa, na
trazenJ~ ВВС, 1 Jugoslovenske izЬeglii:ke vlade. Jedлom prilikom
m~rao Је sam prf'dsedлik vlade prolesor S. Jovanovic da оЬ az1 - ·
br1tansk~m mi~ t~u spoljnih poslova znacenje, svrh~ i u r tre~~
slova "z . То Је Ь1Јо potetkom juna 194" Medutim м~t ~ Ь •
- - · , JJV-> о Је roJ
44} F. О. 898-115.
67
 . ро odobrcnju JugoRlovcnskc v l нr J ,,
·h pod 0,·о s1о,•о,
Jica !ta,·\јen1
р
Ы Ыtl ponovo pokrcnut. rot lv ov1, ~l •·
rast.ao, to te о,•~~~е ~mPoJНical lntclllgc ncc Dc portmcnt l"r,~~~1
usta~ ВВС, 1 •. blte \zncta dva slufaja. Prvo се 1,н Ј
o!isa. Q\·de, radl UustracL~ ana Forcnj o!lsa Douglns Howard •:r-
,·enisati М ju!nogbdepa19r ' 2 s,•om kolegl Ј. Murray, tetu za P,"1'Ph1~.
od 23 no,·cm ra " · Ј d ' 'h Ь ., ,,.
mom . . d Ь . ni dcnunciraлJe ро е in1 oso а u Ј ugo ·1··
!~~о ra~vanJe, k~~~.: tskib vesU za Jugoslaviju. Na ovo Рi~ч;.
' 'iJi. Р~...... ~i'ca ELizaЬeth Barker, Ще pismo glasi :
0 0
odgo,·on~-.: g..,.,.,_,.. 1 ·· Е Ј
U odsust\"U g. Murraya koji momenta no ruJe u _ng ~skoj, odgo.
varam na """' ..,.,,0
~ V·,.,. р;,.,.,. nJ·emu od 23. novembra, ро p1tanJu denunc·1
· k h • •
. ,_,. •nika u JugoslaviJ'i preko ВВС na srps о- rvatsk1m v.,.. 11.
ranJa иuаЈ . xk odb't • · · •• •
ma. Dok ја mogu da vidim, da Је vrlo te~ о . _1 1 ~о~ ]U~oslovenski
zahtev, nue osetanje jeste da Је denunciranJe izdaJ~ , •i:z1enova11in
od M.ihailovita, otvoreno mnogim nezgodama. Nas utisak Jeste, Prv
da Mihailovi~vi izvori informacija о blni.m poda~i.ma niti su pouz~
dani niti pak nepristrasni; i moguce је da relat1vno n evine osob
budu denuncirane preko ВВС. D~je, ро svemu sudeci, Mihailovi:
је protivan partizanima ~ nego_Ь~~ kom ~go~, i zak!jucujuc~
ро ma.terijalu koji sam videla, na1vec1 deo n~egovih skorasnjih de-
nuncija odnose se na partizane. Zbog ~veden.ih razloga, prihvatanje
Mihailoviceve liste izlaz~ nas op~no~ na ~ve strane: denunciranje
relativno nevinih osoba, 1 denunciranJe partizana. U poslednjem slu-
ёaju mogu se ocekivati zestoki protiv-napadi "Slobodne Jugoslavije"
kao sto је Ыlо ranije. Ako је medutim moguce odЫti novi jugosl~
venski zahtev, mi se takvom koraku ~ pridruzuje.mo. Ako је pak
nemoguce odbaciti novi jugoslovenski zahtev, mofda Ы bilo moguce
pitati Jugoslovensku vladu da podnese listu (denunciranih osoba)
nekoliko dana ranije, pre njenog objavljivanja preko radia, da Ыsmo
mi mogli da proverimo imena sto је bolje moguce" !45)
ТF.SKOCE ОКО ВЕСЈ "РARTIZAN"
Vеё na samom pocetku 1943. dve ustanove: ВВС i Political War-
fare ~tive Ь~е su v?ljne da upotreЬljavaju rel! "partizan" javno,
а_ takode 1 u radio vestima za Jugoslaviju. Ali Forenj ofis nije jos
Ью _u ?ril~g toga, i ~~lnik jufnog departmana Douglas Howard.
~ k = PlSШo З. m.tJa 1943. gospodici Elizabeth Barker u kom
..Hvala Vam na pistnu od 23 aprila 0 di . nati engleski pisa~ i pu~li~ta _M_alcolm Muggeridge, koji је i sam
viju. Pitan·e u
i odJu~ .е
_
1
Ј
:tr~
Ье . · . " ra о vestima za Jugosla-
r~.1 "р~~ ponovo је ovde rasmatrano
nase ranJJe r~en1e 1ma da ostane na snazi i da se
45) F. О. 898-157,
68
,,,
.
. . da је rec
с·
rc(; (.partizan") ро svaku cenu mora izЬeg~ џ~tt. ~Jen_ica h!adnim
ЫЈа upotreЫjena od Grola (МiJana) - koJt Је ve;
~llvent·c · ВВС
tu&cm zЬog toga - 1 od kraJja Petr a, ir elevantna Је sto se I е . .
Bftna stvar za njih u ВВС jeste, da је Forenj ofu rade~ kr~ ~oli_tica
1
Wa rtare Executlve, odlucio da se ova rec ne upotreЬ!Ja•ia i lШ nism~
nlkad promenШ n~u odluku. Najvatnije jeste, da se fJVO predstavt
ВВС da shvatl stvar ; i ја .se nadam Vi cete biti u ~nju_ ~ J>~eduz-
mete korake da vidHe da se ova odluka potpuno pnmenJuJe · }
Douglas Howard, 3. 5. 1943.
Nije samo 1943. godina u prvim mesecima bila odlutuju ca u
pogledu Drш Mihailovica, vec
је mogla Ьiti isto to i za veliku orga-
nizaciju SOE, tajnu slu.ibu koja је pomagaJa Dra.zu sve negd e do
таја 1943. UgJed i prestiz ove slшЪе vec је bio рао na zle gra.ne.
Britaлski generalstab - na.rocito admi.ralitet - zahtevali su njeno
ukidanje. F orenj ofis takode, zbog suvisnog mesanja u stvari
koje su delokrug Forenj ofi.sa. S IS (Secret Intelligence Service} vеё
је vodio podzemnu akciju protiv iste sluzЬe. I kad su sve ove zaIЬe
dosle jednog dana na Cercilov sto, а takoc!e i nemacki uspesi u razbl-
janju pokreta otpora u Francuskoj, Belgiji, Holandijj kao i drugde,
doprineli su da је predsednik vlad.e Ыо voljan da rasmotri uk:idanje
SOE. Ali mnogi ljudi u ovoj organizaciji zna1i su za romantiёnu i
avanturistic.k u prirodu svog premijera. i smatrali su da ako se SOE
sredi i okrene prema Balkanu, prvenstveno prema J ugoslaviji i Grc-
koj, da se tamo izazivaju neredi protiv okupatora, da се to zaintere--
sovati romantiёnog Cerci.la i ti.m produziti zivot organizaciji. TaJro
se i desilo. SOE u toku 19-12. trenirao је na Srednjem Istoku komu-
niste, koji su poёetkom 1943, i kasnije, spusteni u J ugoslaviju_ U
Kairu је роёеlо d emon tiranje Drafe, а istovremeno mon tiranje Ti ta,
! tako се Ыti posla za SOE do kraja rata. No, rеё "partizan" jos uvek
Је Ьо~. оёi Forenj of~ ali ne i Cercilu, kojeg su njegovi tajni servisi
drukc1Je obavestavalL А ka.kvih је sve ljudi Ыlо u tim servisi.ma za
vreme rata, i posle njega, otkriveno је nedavno. Ne mozda. manj e
nego dvanaestak sovjetskih spijuna, i to u sa.mom vrbu oЬavestajne
slu.iЬe!
Jed~ ~оЬ3! ~atrac zapisao је u svojim remi.niscencijama. ~
se ~ taJnoJ s~uz~1 odigravalo za vreme rata. Тај posmatra.c jeste poz-
za vreme rata sluiio u taJn0J sluzb1 Мlб u zapadno1· Afri · 1· s edn ·
Istok U ·
u. nJegovoJ
· 1cn·· · С1 r
JW~7) "Chronicles of Wasted Тime" on kaze:
Jem
48) Isto.
47) .Chronicles ot wasted time•, 1tr. 219-220, voL n.
69
 Лdr la no,11 (Лdrlвn Јс rotnl p.чcщlonl1 1 mJ 1
:"· · Uroznno
·. saI11ь·i;c s A IJI od nм.
зс ро ~ 1мm11 io s1ar
.
P1'tlvc\l 11mo m110gr vett• rl нk
k od1·щtlJlvo - nii~l m
r111go,·arajut i i sn,c-juN i;c - Ја ра dp §I rnl111 l 11))
1
~ i' un'-kim n,ajstC1rima, koji su lzglc а ва ncpogrc v m 1n.ч t lnkt,,ri1
i ~ag~li ~naЬdc,·all I finanslrall (u okuplronlm zcm(J[lma) l1u11111
nisti t ke ~crilcc koji su vct porell prlprcmatl s voju vlostltu oranzlv~
koJa с-е otpoceti posle ru~cnjэ naclzmn. Knd no§ rnt b~dc dobiJcn,
njihov ima da otixкnc. Na jednoj strnnl tvrdlo је Л?r1an (nvRu~ia
1943) RuZ\·elt I Certil su sve uradili, §to Је ~-njlhovoJ m~~i, da osj.
•' ' to Nemaf ka bude sru~ens, da StalJLn lako okup1ra i usp0 •
guraJu, pos · m1 · N d · k
stavi dominaciju nad pogranlfnim ze . Јата. 8 rugoJ ра strani,
na§i mJadi majstori §pijuna!e pokazaJ1 su slifnu re§enost da zemJje
koje su malo podalje, budu Staljinu po~arene sa dobro naorui ani.rn,
dobro fin.ansiranim i dobro organizovanun podzemnim armijama.
Co,·eku kao §to је Ad.rian, sa njegovim duboko usaC,enim katoli.
~om i smislom za istoriju, sve mu је jasno izgledalo. On је li~n
radio u MI6 (Secret MШtary Jntelligence . Servi~e) u jugoslovensko;
sekciji, dok su ostali tlanovi mnogo mlaC,1 °~
nJega - i ро shvata-
njima slimi Filbyu (poznatom sovjetskom §p1Junu na vrhu britanske
oba,,dtajne sluzЬe - koji је odmaglio u Moskvu 1966.) automatski
su pretpostavljali, na primer, da Мihailovica treba odbaciti 8 Tita
prih,тatiti kao na§eg foveka u Jugoslaviji. Za§to? Pitao ih је Adrian
Samo zЬog toga, !to је Mihailovic vec na nasoj stranl, d ok Tito mrzj
i prezire sve ono zasto se m1 zalazemo i u §to verujemo. Mi sm,
sedeli i razgovarali u ovom smislu posmatrajuci osvetljeni А.Шr i
:Мediteran iza njega; istu obalu sa koje је Sveti Avgustin iz Нiра
posmat:rao sumrak Rima, kao ~to danas mi posmatramo slom hris:
canstva" !")
DDIONTA2A DRA2E МШAILOVICA U PRVOJ POLOVINJ 1943.
(i) Pokuiaj Forenj of1Sa da zaustavi gradanski rat u JugosJaviji
Da Ы tok gradanskog rata u Jugoslaviji, sukob i borbu izmedu
cetni.ka i partizana, drzao pod kontrolom, Forenj ofis се se obratiti
~jetskoj vJadi za pomoc i zajednicko i.siupanje. Povodom ovog,
1ZV~va sv~g ~basad?ra u Va.§ingtonu, da obavesti Stejt depart-
~ - о nastoJ_:Juna Bntansk~ _vlade, depe~om od 6. maja 1943. u
k;JoJ se We. ) "_Ov_o t~ sledi_ Jesu skora§nJi razvoji u na§oj politici
Р ~ sukobu MihailoVIc-partIZani. Ро prijemu prvih izve§taja od
~а, na.§eg novog oficira za vezu sa Mihailovicem odlut ili smo
48) .ChronJcJeв of wut.ed t1me• str 219-220 voL II
'9) l'. о. 898-157. ' . ' ·
70
u1,1,
1 1,Ј1
(о) da nopravi mo Jos jedan pokusaj da nagovorimo Sovjetsku vladu
da na m sc prldruzi u formullsanju zajednicke politike ? r~a Jug_~
вlavljl; 1 (Ь) da poku§amo da us postavimo vezu -~~ part1_z~n.1.~_a._ CilJ
pod "Ь" Ыо Ы da doЫj emo Wormacije о Jokac1J1, snaz1 1 rшslJenJu
pa rtlzaлa sa clljcm da poku§amo ujediniti sve ele~en_te _otpora u
Jugoslavljl I da lm prutimo pomoc, ako је moguce_1 ~elJno.. Zbo~
prak tlcnlh tc.§koca о uspostavljanju veze sa paruzaл.una, rru . sm
prvo odlutlll da tra~imo sovj€tsku pomoc. S~ А, -~ark-Kerr n:,пtan­
skJ amba"ador u Moskvl) siedstveno nasoз i elJ1 pokrenuo Је ovo
pl taлje sa Molotovom, Jstovremeno sa onim .§to stoji P<>:<f tackom "а~.
Reakcija od straлe Molotova ЬiЈа ј е razoёarajuca. 0n Је rekao da Ј~
to unutra.§nja jugoslovenska stvar, u kojoj Sovjetsk.a vlada _n e . Ь~
mogla da ln terveni§e, i da је dufnost J ugosJovenske vlade da UJediru
dve strane u sukobu.
.,I kao rezu1tat ovog odЫjanja mi sa.d a poku.§avamo_ da ~5:3-
vimo vezu sa partizanima bez sovjetske pomoci Prakticne :esk~~•
ukljucivsi nedostatak aviona, velike su. U m.e duvremenu, situaaJa
u Jugoslavij i se pogorsava produfenjem i poostravanjem ~c1ansko~
.rata izmedu pa.rtizana i cetnika. Мihailovic, licno, odriao Је zesto~
antiЬritanski govor na jednom lokalnom skupu 28. 2. 1943. 0n Је
otvoreno izjavio da su njegovi stvarni nep rijatelji; partiza.ni, ustase,
muslimani i Нrvati; i sve dotJe, dok Italijanl ostaju njegov j edini
i dovoljni izvor pomoё:i, nista nеё:е skrenuti njegov stav kooperacije
sa njima. Мi smo iskoristili priliku ovog napada, da posalj emo ostru
notu Jugoslovenskoj vladi, skrecuci јој pafnju na Mihailoviё:eve
reti, sa zahtevom da mu vlada momentalno izda instrukcije da on
odmah prihvati politicku liniju koja је u saglasnosti sa nasom vlasti-
tom politikom; zapretivsi, da ako on ne promeni politiku prema Ita.li-
janima i njegovim sugradanima (misli na partizane i ostale grupe ),
postoji mogucnost da mi revidiramo na.su politiku njegovog favori-
ziranja i iskljufenja ostaliћ pokreta otpora. Ist ovremeno, mi smo
infonnisali i Biddlea (americkog ambasadora na jugoslovenskom
dvoru) u pogledu na§eg stava i zahtevali da on ројаса na.§ protest,
sto је on vec ucinio.
.,Jugoslovenska vlada saglasila se da posalje Drazi potrebne in-
stru.k cije koje su obostrano prihvatljive. P osto је Jugos.lovenska
vlada iznela sri na§e protestne note sa zahtevom da Мihailoviё: odbaci
s~ad_nju sa Ita1ijanima i da promeni svoj stav prema partizanima.
M~hai1o~icev odgovor је dobljen; to је nejasna i neubedljiva apolo-
giJa, koJa, ~ada_n~ odbacuje nasu politiku, ne moze se prihvatiti
~ао zadov~lJava1uc1 odgovor. Radi ovoga, mi rasmatramo slanje
Jedne z~an1cne note J~goslovenskoj vladi, izlazuci na.se zahteve, po-
s~avljanJem_op§teg pol1blkog pravca koji mi otekujemo od Mihailo-
v1ca da sled1, ako cemo nastaviti da sa njim saradujemo. 0d Jugoslo-
.71
,·<'nsk-e vladc Ы~ zahtevano da proslcdl lnstrukcljc Mlhollovl(:u 1111
о,-ој liniji. U odluti,ranju na~c bud\1cc polltlkc, ml ccmo se ru lщv 0 •
diu Mihailo,riccvom rcakcijo1n nn na~u poruku.
.Kopiju 0,,е notc poslзccmo diplomntskom po§tom dn IZVPNtltc
Stejt departn,ant skupa !i:I sun,omim izve~tojem sado§njeg rnzvoja
st,,an· .51)
КAIRO PREDLAZE Sl\tENJIVANJE DRЛZE
Mi nistar rezident u saveznifkoj vrhovnoj komandi u Kairu iz-
,·estava Forenj o{is depe~om Br. 1486. od 20. juna u kojoj s toji
s]edece:
"lfi smo u stalnoj vezi sa (kairskim ogrankom) SOE ро pitanju
razvoja stvari u Jugoslaviji. Doznali smo da је SOE depeoom sugeri•
rao Vama da treba iskoristiti priliku ostavke Slobodana Jovanovica
i nago,•oriti Jugoslovene (u Londonu) da (istovremeno) odbace gene-
rala Мihailovica sa poloiaja ministra rata. Bicemo Vam zahvalni ako
nas izvestite da li se sla.zete sa ovim predlogom. Ako se slazete, da
li biste bili spremni da isto glecШte podrzite u diskusijama u Forenj
ofisu. Iz nшg proucavanja crnjenica ovde, ukljul!ujuci puno prouca.
vanje svih depesa koje primit SOE, dve cinjenice od velike vaznosti
jasno se is1Љi za nd buduci rad. Prva crnjenica jeste, da general
Мihail.o\<ic - mada jos uvek uiiva ugled u is1ol!noj Srblji - је ne-
prihvatljiv kao vrhovni komandant; takode је neprihvatljiv kao ko-
ordinatorska vlast nad elementima otpora svih snaga u Jugoslaviji.
Nerealno је medutim da se on takvim smatra. Druga l!injenica jeste
da su par1izani sa svojim prihvatanjem ndih oficira za vezu, pokazali
snaina probritanska osecanja а takode efikasnost i odlul!nost. Jasno
је .. . (ovde jedna ~nica nije desifrovana, iz kog li razloga? pitanje
pisca) . . . da nepartizani (misli na cetnike, objdnjenje pisca) pred-
stavljaju jedan elemenat od velike vaznosti za nde vojne napore,
koji, mi smatramo, ne moze Ыti ignorisan samo iz vojnih razloga.
Sudeci ро postojecim podacima, izgleda da povecanjem broja nasih
ofi.cira za vezu kod partizana, sa intezivnom i pazljivom propagan-
dom, treba da је zais1a moguce imati prednost partizanske saradnje
Ьеz krajnje itete sukoba sa njima, zbog njihovih komunistiёkih aspi-
racija. Ako Ьi se stvorile povoljne okolnosti za nas rad, mi treba da
ciljamo na pridobljanje partiz.anskog odusevljenja, ~to Ы na kraju
o~v~Io и. jaku ~~mljoradnitku ideologiju, umesto dogmatske komu-
nisti&e ~d~logiJe. Jedan _va.zan korak u ostvarenju ovih povoljnih
шlova Ь10 Ь1, kad se partizani ne Ы vi~e ialili, da smo se mi obave-
50) F. О. 898-1~7.
'72
. kciona mo-kolaЬoraterske
zoll da poma!emo - §to oni smatraJU - rea
elcmcntc, t. Ј. gencrala Mihai lovica. .. d viJ ' ро liлij i koj u
Mi Ыsmo mofda naglasili da su se dogada; 120 19431 Ukтatko sto
" . ~· В 59 od 13. · · '
в mо ml prcdvldel1 u nasoj dc~e 1 • • r. · duhvata : SOE aktivnostiroa
ml prcdlafemo Jeste da kom b~n_aci~om ро · са B ritaлske vla de, i ra-
uh val:cnlh veza, lzjavama poblil:kJh !111етш . 5Ve sku pa tтеЬа
dom egzekutJve za politicko-pslholosko ratovankJe, . , partizanskog
da nam omogu,;I ~- d а ,onesposobimo trkackog on;a ti da mi mofemo
okreta. Mi da1je urgjramo dз је bezvredлo verdova azbog nJ·eaoYe voj -
P . · t i smatramo 0
oponiratl ovom pokretu ; 1 zais а m k diti Ako se Vi slazete,
nicke vrednosti nr: Ы Ы1о pametno ta ~ r a t. ал е izтaZ:ila svoj
da Н Ы Egzekutiva za poHШ:ko-psihol?sko ra o_v k ~ kriza Jugo-
interes, ро ovome, Forenj 0 ~~~~~~::adanj:g~v~g neprikladn_o~
slovenske vlade, da smeru ..1 ш· .liminise pogibelJru
poloza;a • · t ra r ata, а takode
• • mш1S · .da se umanJ
• dn е esto za generala
uticaj Кnezeviceve grupe. Ak? Ь1 s~ nasl? _ро~о :;:iorganizaciju"!s•)
Mihailovica, znacr da mi necemo 1Zgub1t1 nJego
Reakcija Forenj ofisa
. . 1943 С cil postavio osn ove svoje lil:ne
Mada ј е vec kraJem ;u.na · er . . . - · • redao
diplomatije u odnosu na ~ugosl~~ju, ip_ak ~o_ren_J о~:~ JOSatedice
svoju u]ogu vodenja spolJne po~tike ~ ve, 1 пшn~.. а, ·е
svoj stav prema novonastaloj 51tuac1;1 u J ugosla_V1Jl, о~о ~ t~/
0
smatrao u tom momentu da britanski in~ es1_z~htevaJ1:· ~
smisl u, З. jula Forenj ofi.s odgovara na depesu ministra ~~ den ta IZ
Kaira zajednickom depesom Kairu i ambasadoru u Vasmgtonu da
ы st~jt departman Ыо dnan u toku dogodaja. Та depesa br. 4363.
sa naslovom: "General Мihailovic i partizan.i" glasi:
"Nije jasno iz Мihailovicevog odgovor~. da li on prihv_a ta sve
uslove, ali stvar је sada rdёi.scena, i pos to;1 razlog ~~ veruJ~O d~
te ishod Ыti zadovoljavaj uёi. U meduvremenu, sledec1 razvoJ. stvan
promenio је situaciju u Jugoslavij i: (а) Najveci deo ~mogorskih f et-
nika pora.zen је i razoruian kao ishod nemafke ofanz1~e .. ZЪog _ovoga,
Мihailovit se povukao na istok u SrЫju, gde reorgaшzuJe svo; e sna-
ge. Mi smo uspeli da uspostavimo vezu sa partiz~a u nj~~vim
staЬovima u Bosni, Hrvatskoj i Slovenij i. (Ь) Iz ovog 1asno proizilaze
dva momenta : da su partizan.i sada najja fi protiv-osovinski elemenat
u Jugoslaviji van Srblje; i da uprkos poraza crnogorskih ёetnika,
Mihailovic је jos glavni organizator otpora u SrЫji gde ne postoji
neki znatan broj partizana. (с) Mi smo sada odlu~ da nastavimo
sa davanjem nd e pomoci u buducnosti svim elementima otpora u
Jugoslaviji, bez obzira na njihovu politiёku boju. U ovom smeru
Щ Isto.
73
 nas., јс politika: da nast1н•imo da p1>mзz<'mo Mll1allovlcn pod us lr)v0 n1
da on prih,·ati na~e zahte,·c; da odmah otpotncmo s11 abdcvnnJC' rot-
nim materijalom hr,•atski11 gt•rilaca. (Ovo је Cc1·blova t vrd nja l10Ju
је on doblo iz dva iz,,ora: od dr Ј. Krnjevica I W. F. Dcз l1 l n o 1~
Kaira, da postoji nacionalna gcrila u HrvatskoJ van komunis lil:kil,
redoYa, !to nara,·no ne odgovara istorijskim tinjenlc~ma .. Na lcri-
toriji NDH bile su d,·e gerilske grupe: retni_ci ! ?arti~an~, d?puna
pisca). Oni partizani koji operi~u u nepos rednoJ Ыiz1_nl M_1hailo~1ccvih
snaga Ьiсе odmah upozoreni: prvo, da dadu ob~canJ~ b_r1ta~sk1~ o!i-
cirima za vezu, da nece preduzimati akcije protiv ~~ailoV1ca, 1zuzev
u samoodbrani. (d) Da nastavimo nd napor da uj~di~uno sve pokrete
otpora u Jugos!a,riji. U ovu svrhu mi smo infornusal1 sve n~se_o!icire
za vezu da ро mogucstvu urede sporazшne о nen~padanJu izmecЗu
Mihailo,rica i partizana. (е) Da uskladimo ndu rad10 pro~agandu u
smeru о,·е politike i da damo publicitet svim grupama koJe se bore
proti,, Oso\rine, odmah ~to nam Mihailovic i partizani dadu obeca-
nje koje smo od njih traiili".J~)
PROPAGAND.NI TALAМBASI IZ KAIRA
Odmah posle dobljanja instrukcija od Forenj ofisa, kancelarija
m.inistra rezidenta dala se n.a posao da siri dobre vesti sa Halkana.
IstD,тemeno, ovim se daje uveravanje Forenj ofisu da se njegove
instrukcije u potptшosti slede. U ovom smislu, zamenik ministra
rezidenta, javlja depesom br. 1717. Forenj ofisu sledece: .,Ovde re-
dovno dajemo pismene izvestaje stampi kao i ministarstvu inlorma-
cija о situaciji n.a Balkanu. Prilazemo Vam jedan takav izvestaj da
se dost.avi ВВС i ministarstvu informacija. Vesti iz Jugoslavije govore
da se n.ast.avljaju zestoke ЬоrЬе u centralnoj i istocnoj Bosni, gde
se partizanska aлnija probila iz obruca i pomaze saveznicku stvar.
Jos jedn.a dobra vest jeste, da su ujedinjene snage pod vodstvom
generala Мihailoviёa u Srblji denuncirali kvisliшke fetnike, koji
su za dugo govorili da su deo njegovog pokreta. Oni su pod ovim
pokricem primali osovinsku pomoc u borЬi protiv partizana. Мihailo­
vi~eve . sna~e sa~ ka~ i u proslosti vrse galantnu i fasnu uJogu u
zaJ~ckoJ ЬоrЬ! protiv okupatora. Као i u ostalim krajevima Evro-
pe, ?ugoslo~ens~ _otpor _је povezan sa saveznickom ofanzivom i pla-
no~ za шvaz1Ju. Bntanske vojne veze sa Mihailovicem i parti-
zanskim snagama. omogucile su da iz Crne Gore, pod Titovim vod-
stvo~ P~~kim komandantom, preduzmu ofanzivu i da osvoje
;i:,oliko ~ainih gradova ukljucujuci Кladanj i Vlasenicu od osovin-
garmzona. Ove vesti dobro su dosle ovde, kao dokaz da је
52) lno.
. rt' a.nskih snaga, lazno.
ncmol:ko tvrclenje, da su unlsti li g_Ja_v?1nu p~r~ sa d vostruko jaci.m
S""d sc zna da su trl partizans keЬd1vu:1je, u rekidni rat protiv
" · nastave nep
ncprijatc/Jcm, uspcle da se pro iJuk I d Osoviлa mora da salje trupe
osovlnskfh komunikaclja, u vr eme а t dokazani su dobro
za ItaUJu. Znacl uspeh? jugoslovens k ~ iz~rvatske napali i uлi­
dokumentovanom tvrdnJom da su part , kih ila u Bosni i Hrvat-
!aili oko dve stotine pedeset "~:va(N~~VW:rebn: upozoravati ёitaoca
skoj od proleca 1942. do daлas · ) ЈЈе ро ganda, narocito to jeste
da Је Jzve§taj lz Kaira dobrim delom propa
u poslednje tri recenice - p isac.)
DEMONТA.ZЛ DRAZE ~ШIAILOVICA U DRUGOJ POLOVVП 1943.
(1) SOE u Kairu u.r ima irucljativu
. od З ·u1a 1943 odgovorice neko i.z
Na instrukcije Forenj оћsа ·. Ј - · •• o+nisana) 26.
k апсе1ал ·Ј·е ministr
' а rezidenta u Кairu (depesa шЈе р •у
.. F • 0 fisu strogo pover-
jula depesom broj 1740. u kojoj se kaze: " orenJ . ed
Jjiv~"- .,Na sednici jugoslove~kog komiteta (~е ~az~ s; ~~~r d;
stavljao taj kornitet, i pisac Је dшan ~dp~ p~b~omitet Ьi~ је
nece mnogo pogresiti u nedostatku eV1 enc1Je. . ЗЈ sl
sastav!J'en od oficira ogranka SOE u Kairu, gde Ј е nz. felo fugo о-
Ј
venske sekcije tada stajao maJor . ames Ю u gmann
.. • poznati
. . komu-
. .
nista, sa njegovim levicarskim kolegama ~OJI su . pnmali. ves:t1 lZ
Jugoslavije i prenosili ih dalje ministru re'ZldeDtu 1 savezruckoJ vr-
hovnoj komandi) postignut је sporцwn da se obadve _strane ~ Jugo-
slaviji pominju njihovim pravim imenima. Takod~ . Је usvoJeno da
М.0.4. (skracenica za kruiok koji opsti sa JugoslaviJom) ~~d_e odlu-
cujuca vlast u pogledu operacije komunista u JugoslaviJ1 1 ocene
pozitivne ili negativne. Predlozena је sledeca nova linija: (а) izbe-
gavati гее "cetnici"; (Ь) kad se pravi razlika i=edu antiosovinskih
snaga upotreblti : .,Мihailoviceve snage" i " partizanske snage". Ako
su obadva imena skupa upotreЫje.na prvo pomenuti Мihailovica:
(с) izbegavati identilikaciju jednog pokreta sa narocrtom narodnom
grupom; na primer: .,Мihai.lovic i njegovi SrЬi" ili "partizani i nji-
hovi Hrvati"; (d) izЬegavati primedbe n.a neprijatna osecanja i ohra-
briti upotrebu: ,.SrЬi, Hrvati i Slovenci bore se rame ш rame".
(е) Tito se moze pomenuh, ali ne vise nego sto је potrebno; jer mi ne
zelimo da ga izvitemo а Ја :Мihailovic. (f) lzbegavati termin "narodno-
oslobodilacka armija", ali naglasiti vojni~ke osoblne partizanskog
pokreta; (g) izbegavati politicku pozadinu, sto је vise moguce а tako-
de ne pominjati partijsku politiku od pre 1941. (h) Ako је potre bno
53) " · о. 898-157.
75
~ ,·oriti о anglo--so,,jcl.'ikoj polititkoj pozndlnl, govorltl O "Лn tl.
fas.istitkom ,·<'Cu oslobodcnja Jugoslavijc" all izbcgovotl t 3 kvr lcr.
mine k:io ~to s u ~Tito,•a vlada ". Trcba nagla~ovati do ј е Vrcc, ~ixt,1
proYizorno telo, koje је izjavilo svoju l elju da ostavi odluke pol1_t1ck,,
prirode posleratnom par\amar ntu. lzbegavati upo~rebu Kra lJ~vog
imena u polititke svrhe. Izbegavati nepotrebno pomJ,njanje Kra!Ja u
y ezj partizanskih akti\'nosti. (ј) lzbegavati pomlnjanJe ~rоЫе~а ko.
munizma i sugestije о postojanju veze , ~medu pa~~izana 1 ~usa
(k) K,'islinske ~tnike Crne Gore, Dalmac1Je i Sloven 1J7 denunc1rati
kao potajne saradnike, itd.; a1i ne kao cetn~e._Ne ~tav!Ja. se ~ap~~ka
upotreЫ britanske pomoo љ veza sa gen!cuna 1 p_art1zan1ma .•~)
Molimo javite putem radia odobrenje ili ne~dobren.Je (pr ethodn]h
stavova) pre 30. jula da ы tako dali mogucnost1 .cenzur~ za eventualno
zaustavljanje pojedinosti i da Ы novi prirucruk stup10 na snagu 1.
a,·gusta 194-З •.
(11) Reakc:ija Forenj ofisa
Forenj ofis nije Ыо zadovoljan napred predlozenom p1·opagan-
dom. Бојеёi se da је predlozeno, bar dobrim delom, doslo od SOE,
morao је zameriti. predlogu iz najmanje dva r~log~: Р1:?• . ogranak
SOE u Кairu nije nezavisno telo vec deo orgaшzac1Je t1J1 Је glavni
stab u Londonu. Prema tome, krajnje odluke treba da dolaze iz Lon-
dona а ne iz Kaira. Drugo, posto је ovo pitanje vodenja spoljne poli-
tike, Forenj ofis se osetio strasno pogodenim, da mu nestrucni ama-
teri daju sugestije kako voditi spoljnu politiku, gde "neotesani"
amateri dele lekcije profesionalnim diplomatima.
U ovom smislu Forenj ofis се odgovoriti Kairu depesom br. 2408.
od 31. jula1943. U toj depesi se kaze: ,.U vezi Vase depese br . 1740.
od 27. jula u odnosu na propagandu za Jugoslaviju, kazemo sledece:
(I) PriЬvaceм је od svih odgovornih faktora da SOE u Kairu nije
odJuёujuca vlast u odnosu na operacije komunista u Jugoslaviji i
ЬezЬednosti.. Мi smatramo da London mora Ыti krajnji arЫtar i
gde је pozeljno menjati politiku, tu promenu donosimo mi. (II) Tako-•
de је prihvaceno da se ne stavlja prepreka pominjanju britanske
pomoci ili veza sa jugoslovenskim gerilcima pod obavezom da se
ne pominje metod kojim se veze odrzavaju i nacin na koji su iste
us~st.avljene. (Ш) Opste uzevsi rni prihvatamo sto ste naveli u para-
grafima od ,а do k' ali sa sledecim izmenama. Prvo, odnosi se na
ono s~ ste -~v~ pod ,h', jer rni smatramo da treba da glasi: ,IzЬe­
gavati po~JanJe an~_lo-s_ovjetske pozadine, ili Anti-fasistickog veca
oslo~enJa Jugo~laVJJe,_ 1td.; drugo, Vas paragraf pod I treba da
gla.s1 ovako: ,IzЬegavat1 nepotrebno pominjanje Kraljevog imena
МЈ r. о. 898-157.
76
, dok m 1· sroatr amo da Ьi
vezl во partiza ns ki m akt1v• nost ·Lma•. Trece , . k pn·· svemu toroe,
u , 1 Ј tl "te partizane, ipa k
Ы/ о nercalno nc pom n а i.ops 1 ki pokret otpora а.о
kod god Јс moguce treba pomen u~i Ј~~:е о;;~а ,лametati', ali gde
ccllnu. Druglm recima. rec ,part1zan1 . . . . sne Ьitke vodene od
јс potrebno napomenuti speci!icne ak~1Je Ј ;pe.t' Bolje ih је zva ti
partlzana, josno је, da ih t~cba n~r ~ to na О:: Jgenera.La Tita', da
j ugoslovenskl geгilci, nego ih naz1vat1 f~~g . m tzve§tavate pod ,е'.
ga ne Ы izgradivali na nacin {ito Vi sa Је~Је . k d је apsolutno
Termin partizani jedino treba upotreЫJavat1 aunutrasnз·u ро-
" • · је) podrazumeva
potrebno, posto (nj ihovo роmшЈ~ . . Cetvrto novu direktivu za
delu medu Jugoslovenima i n iski ut1caJ. ' Ista се
lacemo cim pre mognem0 ·
jugoslovensku propagan d u pos .. .1 ati da se p ridriava
obuhvatiti predloteni naan kon~le ~ 0Ј 1 се ~~ ~ukovniku) Baileyu,
direktive. SOE Ысе upozoren ~ ~da i.nstrUk~ailovicu da britanska
kad bude prakticno, da оп obJasru generalu . ko .i se odupirtl
propaganda namerava da nepristrasno hvali sve one
i bore protiv neprij ate lja. Bailey trf:ba da doda da s e
uzclrtati od hvaljenja podviga ostalih pokreta otpora · а OV1 .
r . ~ m ozemo
:е to za-
sluzuju. Mi cemo blti velikodusni sa na.som ~ hvalom ~ 5;еdnJe~o":~
vred.n e podvige, njegovih hrab~ -~ledЬenika k: d .. ~V1 u u os
do naseg znanja. SOE da potvrdi pnJem ove depese • )
.
*
Da li је SOE iz Kaira potvrd.io prijem ove depese, i ka.ko su ~ari
tekle od pocetka avgusta 1943. do ispred Teh~e ~o~erenc1Je u
novembru, nije moguce ustanoviti ро dokumentima, Jer_ih nema _u
arhivi ili pak nisu pristupacna javnosti. Tok rata, medutim, u medi-
teranskom podrucju, rapidno ёе se odvijati u korist zapadnih savez-
nika, ali na stetu Jugoslovenske izbegliёke vlade i na stetu naroda
Jugoslavije. Као sto је poznato, Cerёil је potpuno zaobisao Forenj
ofis i putem li~e d.iplomatije, kroz lirne emisare: Deakina, Mac.Leana
i svog sina Randolpha vodio је politiku prema Jugoslaviji, koja se
potpuno zalagala za pomaganje i uspostavu komunisticke d.lktature
u Jugoslaviji. Forenj ofis се se jos odupirati, iako mlako, uzurpaciji
koju је izvrsio predsed.nik vlade. Idn се jos smatrati da o.n o sto radi
njegov predsednik vlade, on Ы to mogao bolje u:rad.iti i osigurati
britanske l nterese.
On nije smogao nikad hrabrosti da se odupre Cercrlu, jer mnogi
od njegovih potfinjenih funkcionera u Forenj ofisu, 5ervilno su pri-
hvatili politicki kurs prema Jugoslaviji, koji је oЬele1io Cercrl. Iako
је Mihailovic u ~ima Forenj ofisa u septembru 1943. vazio kao
priznati voda otpora u Jugoslaviji, SOE u Kairu izvestice svog clana
55) F. О. 898-157.
77
 . di f)uritu da dozvoli
u Draiinoщ ~tabu, pukovnika \~'. Hnilcyn, dn on sve ul:inl da cct 1 Ы ·u" 159,
О.
ne iskoriste italij ansku kapitulaclj u septcmbrn, vec ccla stvar 11tl1 ~ nad Duricem. Zahtevajte od MihaJ lovica da nar~
britonskoj misiji da saslusaj u Veru а posle da Је u Ј ·
da se okrenc u korist partizana. Otudn se razume I onaj d1·nrтinti~ :
је opisзo јс
1 111
n10mena1 kojeg amcrickl plsac Davld Martin" ) , knd Depesa brigadira A.rmstтouga Kai:ru
ko,-nik Bailey, proti,1110 Draiinim lnst1·ukcijama naredlo itulijnnx/u- . · · " е kod Mi-
kom~dantu di,,izije "Venezia" u Beranama, da odblje dn pr: dn, Brlgadlr Charles Armst r ong, sef bntanSke v o1ne [JllSl.J
cetшc1ma oruije. Ovaj momenat slikovito mi је opisao u juJ 11u м·1
је
ha.ilovica j avlja depesom sledece: .
19805~ , potpukovnik Rudi Perhinek, kog Draza poslao sa Bailey 111
оп је је о~tк:е
,. Polofaj, 14. oktobra 1943. Na kon.ferencij~ odrian~J ~ 1 1- sa . -
i Bate,,item da u ime Vrhovne komande razoruza italijansku vois~ _ ta1 1~kih
јаме ~
hailovlcem izjavio: Bacevic razoruzao
је
PrYo kod italijanskog generala usao sAm Bailey, jer tako izrici~- је
је ~а
dlvizija . Emilia" i "Ta urinesse", izmed~ _d? s~st hilJad:
~tevao, i ostлo svega pet minuta da svrsi posao. Posle Baileya usa
0
ljudi. Bacovic zaplenio ve1iku kolianu odece 1 12!aV1~1 ~ d
Је ~otpukovnik Perhinek i saopstio generalu Antonio Oxillia nar ~ poseduje svo pot rebno orui je. Alpski puk nije r azoruz~ 1zvesteл
о
denJe Vrhovne komande predaji oru1ja. General ОхШiа
otpasao е sam da saraduje sa Bacevicem, koji drzi Kotor u sv oJ~ rukama
P!stolj i pn.dio ga potpukovniku Perhiлeku
sa recima: ., Vrlo ra~e0 kao i okoline Treblnja i Bilece. (U Forenj o:fisU neko Је oiovkoD:
Ь1Ь to uanio, ali britanski pukovnik (Вailey)
naredio mi da је zapisao na margini: .kojesta"). Mihailovic nije nista r ekao u vezi
predam partizanima sa vojskom i oruzjem". Tako је
SOE iz Kai;e BBC-prenosa uol'i 13. oktobra navece, u odnosu na Berane 1 razoru-
Р~~ sv~g agenta, Baileya u Draziлom
stabu, zabo noz u leda Draz~ i anje divizije "Venezia" od strane partizana. Mada su ьeranski vrh ~
:Мihailo,'lcu kod kog је Ьiо akreditovan. vi pokazani na MЉailovicevoj mapi u partizansldm rukama, nu
smatramo da је njegovo cutanje neprirodno i da on namerava da
produzi sa svojom politikom pozadi partizana а da ne otkrije svoj e
НVАТА~ЈЕ VERE PESIC 18) karte mojoj misiji.
"Ali ја moram izjaviti u njegovo ime, da је on pretrpeo veliku
Р_о sluca~u ~~ljav~j~ Vere Pes~~ postoje dve kratke zabeleske provokaciju u odnosu na Berane, jer na Vase izricito zahtevanje
(SOE) pukovnik Baiiey је uspeo da uЬedi Мihailovica da ne razo-
u ~n~koJ arhiVI. ~е~с1 s~ zaro?ili Veru Pesic u avgustu 1943.
ruza Italijane u dolini Lima, kao i da izbegava sukobe sa partizanima .
koJa Ј~ ~ dostu~~ n:vor1П1a, bila clan Pokrajinskog komiteta
Komumsticke parti]e Srb1Je. Ро naredenju partije, radila је u G Rezultat toga jeste: njegove snage izbacene su iz doline Lima. Мihai­
stapou u Beogradu, gde se javno govorilo da је
bila metresa nema:::
lovic javlja da је Ostojic napao Rogaticu 14. oktobra. Nista se dalj e
kog generala Ba~era.. -~~ovedni_k~ SrЬije. О
njenom hvatanju odmach ne zna".80)
se doznalo u BntaniJ1 1 Amer1c1, sto је bila tada velika senza "
stampe i radi~ Vera P~sic uspesno је
koristila svoj polozaj u Ge;~~
pou: ~~ Је denuncirala klasnog neprijatelja i mogla da zastiti BRIGADIR В. КЕВLЕ REFERlSE CERCJLU U КA.IRU
;~~ ~artiJs~_ e ~~ove i drogarice. О ovom slucaju postoji pisana
r~Je 1_ruJe predmet ovog napisa, jer se ogranicavam . Кrajem_ januara 1943. predsednik britanske vlade Cercil prolazio
na podatak lZ bпtanske arhive SOE Ка' samo ~е kr~z _K~ro. Pored vojnih komandanata i politickih licnosti Cerci.I
venske sekcije major James Кl~ u . iru: odnosno sef jugoslo-
~~• izdao Је putem radia sledece Је pri:пuo 1 razgovarao sa svojim prijateljem, tada kapetanom W F
Ь · ovog trazio је da mu se з' avi i re1eпs··е о s tanJU
nared.enje sef~ britansk .
Deakinom.
Ј I ... Posle '· ·
u
sa generala Badera i ag:n;i::tan;:siJe ko~l~raz~: •:Vera Pesic metre-
f>urica (majora). Мi smo poslali voetz~ro ~en~ Је _1 sada је u rukama ugos aV1J1 лgа~ Воlо КеЫе, vojni sef kairskog ogranka SOE
&anje. Кapetan Moore izvestava· f> ~ ~roJ pitan!~ za Verino saslu- у tu/vrhu КеЫе зе p_riprernio izvestaj koji se sastojao uglavnom od
da sasJusamo Veru f>uri·,. se h · ". ~~с Javno odb11a da dozvoli nama е~е а pu~o~ka Baileya i kapetana Hudsona iz Dralino st Ь11
raru 1 "eta sa v . ~
br1gadira КеЫеа Cercilu" · U dokumeJntu stJоЈ"1 o
Br_1tanski 1stor1cari pogr1;sno naziva ·u ova · d . g
da-"е-nJu smaknuti. Lokalne price' kazu d а Vera
,. . · " :
ero~, uprkos pr1cama ~enat.sledece:
zap1sano "IzvestaJ
- 1ma punu kontrolu
51!) .Patriot or Тrailor" Ьу Davld М rt
::)) ~ој raz.govor ва pp~kovnikom P:rhll:; ~oover lnst. Press, str. 1411. S9) F. О. З71-З661S.

& .О. 371-36615. · е om, u Londonu, 13. 7. 1980. 60) Isto.

78 79
 _ 1 mcsti.mitм saЬotalc, Mihallovlc јс aktlvan u Jвl:o nj u \ Rpr,,.
m3.ЛJu sYojr o~anizacijc: а ncdavno Јс razoruzao Ncdll:cvc snniir ll
se,--croistot noj Srbiji i tAko јс stвvlo ovaJ kraJ pod svoju kontrnJu
(Тele&nm puko,•nika Ва11суа br. 2548. od 16. 2. 1943.) Ne Ы se moi.:1,)
n-ci da ј е l\Нhailo,·ic prctc1no ,·cl1ko-Srbln, nltl pak da Је ll?li-Hrvat
i anti-partizan. Nj ih оЬојiса, 1 Bailcy i Hudson govore dn Је Mihai.
Јо,;{: S \"t' ,.se s,·e~\a.n potreЬe da prihvati pojal:ano, progresivn 0 i
jugoslo,·cnsko stAno,ri~te. U pogledu njegovog stava prema Hrvatirna
оп је nedaп\o izdao nekoliko proglasa hrvatsldm domobrancima d~
mu se pridrшe ; mada је ovo moglo Ыti prvenstveno oportunisti ёko
nast:ojanje, ono pokazuje da general nije protivan da upotreЬi pomoc
Rn·ata ako istu mole doЬiti. Baileyeva depeh od 16. februara i nasa
depesa od 15. februara pokanaju da је general za sada odusta0 od
partizana, i da је u Вosni izdao naredenje svojim komandantima da
odust.anu od operacija protiv partizana. Takode је potrebno dodati
da se Mihailo,ric za celo ovo vreme pokazao stalnim bugarofilorn ;
nastojao da sarac!uje sa anti-osovinskim elementima u samoj Bu-
garskoj.
Вaileye,·e depese pokazuju da је mozda neistinito da se kaze da
~o,riё i njegovi sledЬenici nastavljaju saradnju sa IWijani.ma
protiv partizana. Radi toga takode Ы bilo neistinito reci da se Parti-
zani Ьоге protiv Mihailoviёa. Skorasnji izvestaj kojeg је pripreпuo
Gla~-ш ~Ь britanskih snaga za Sгednji istok, ne kaze da jedino
р~ prikivaju trideset (n.e prijateljskih) divizija na teritoriji u
koJoJ su _a ktivni Broj od trideset divizija predstavlja celokupnu sna-
gu osovinskih garnizona na prec!asnjoj jugoslovenskoj teritoriji
Poslednji dostupni podaci pokazuju da se nalaze sledece snage: ·
19 italijanskih divizija;
7 nema&ih d.ivizija;
5 bugarskih d.ivizija;
Svega 31 divizija;
0d ovih, sedam divizija (trj italijanske i cetiri nemal:ke) ucestvuju
u o~ciji "Weiss~, . ёјi је zadatak da wшte Тitovu partizansku
~puЬli.ku. Nш politika sve do sada, nije se zasnivala na argumentu
izl~~om u ~v~m paragra!u. Nase је glediste uvek Ыlо da је Mi-
~oVIc sa VOJ~~ke tacke gledista pravilno postupao u l:uvanju svo-
J sna~a, da Ь1 iste upotreЫo u napadu protiv Osovine na pravom
mestu 1 u pravo vreme. Nikad nije vrhovni komandant "' d .
istoka rekao da ј d ~! -,re nJeg
zaista sefovi briia: о о vreme za masovni ustanak t1 Jugoslavlji, i
1942 rala sk~g generalstaba izvestili su depe§om u prolece
., g~~-e Auckinleka na Srednjem istoku d . •
Jugoslav1J1 preuranjen. Pomoc koju SOE dаз·е м·ь' ·1 а ,Ј"е ustanak_ u
I
se na posleratnim interesima ai ov11,;u ne zasi:uva
vojnim geslom, naime da n\Balk3:11u, vec је u saglasnost1 sa
' se vre noз Jedne operacije cenl njenim
t
80
OE · ·е nikad iskljuc.io
lzvodcnjcm u pravo vreme. Is tovremen o, S nJJ
mo!(ul:nost kooperacije sa pa rtizanima. . . . . dino iz
CinJ'cnica da im do sada nLSmo pru.z1ll рото<:, pтoizil~1 Је
· ih
rozloga sto nismo uspel1 da uspostavimo k od nJ о fkt.r" 1
~
za v ezu.
1 zbog ncdosta tka aviona sto na m n ije dozvoШo da u_zrnem~ na sеЬе
Јо.§ Jcdno angazovanje u J ugoslaviji. Depese puko~a Bail~ya Р?""
kazuju da kao rezuJta t pojatanog pritiska, sto ga osovmsk e sile •лsе
protiv Titovih partizana. skupa sa poЬoljsanim s'..avom gener~a
MЉa ilovica prema partizanima, izgledi da se nagovore partiza.ns~e
snage da napuste seveтozapadnu Bosnu i predu u Нrvatsk-c1 gde Ј е
povoljn.ij e nego §to su r anije racШi . Ali poslednja r ec_e~ca u ce~-
tom paragralu izv~taja (od Ва11еуа) moze da se pokaze kao =.: 4JlJa
ovom nacrtu. Мi smo mnogo zainteresovani da doznamo koJl Ј е to
broj polititkili razloga koji ovakav plan fuie nepozeljni:n. Mi se pot-
puno slafemo sa politikom pomaganja obadve strane sa sl edec:1.:!l
obrazJozenjem:
(а) Potrebno је imati na umu da u pogJedu Ьтоја, terena i n.acio-
nalnih osobina, srpsko pravos]avno sta.novnistvo u J ugoslaviji је u
stanju da dade dale.ko veci ~oprinOб ratnim naporima u domenu
gerilske aktivnosti, nego sto su to Нrvati i Slovenci. Iz napred nave-
denog, proizilazi da pomoc generaJu Мihailovicu, kao v~ najvaznije
vojni&e organizacije u SrЬiji, Cmoj Gori, Hercegovini i jugozapad-
noj Bosni, mora imati najvecu prednost u skali nasih ohra.Ьrenj a i
podsticanja jugosloYenskog pokreta otpora, pod uslovom da mi mo-
zemo sarac!ivati sa njime kao sto to predvi~amo.
(Ь) Te.hniclri је nemoguce prufiti pomoc elementima otpora, sve
dotJe dok se kod njih ne postavi britanski oficir koj i Ы napravio
potrebne aran.imane za primanje pomoci i da dostavi potrebne infor-
macije u odnosu na stanje i p.rilike u tom kraju.
(с) Dok је uvek Ыlа nasa namera da infiltriramo na.!e oficire i u
druge organizacije, а ne samo kod Мihailovica, uvek smo bili i ostali
z~b~uti u pogledu pr-euzimanja svih mogucih predostroznosti koje
Ь1 0s1_g urale d~- ш роkшај da uspostavimo saradnju sa d.rugim ele-
me~tima о koJ~ malo ~amo, da ovo nikako ne dovede u opasnost
odl~~ne veze koJe su vec uspostavljene sa Мihailovicevom organi-
zac1Jom.
~ok је ovo stvar ро kojoj Forenj ofis treЬa da odluci, mi Ыsmo
zeleli da ukaf~~~ na _to, da politika pomaganja obadve grupe ne Ы
zahtevala modif1c:1r":"J~ n~e sadasnje politike koja ostaje da:
- pomafemo Мihailovic:i ·
- da ~ilt~~ britanske oficire u druge grupe otpora • i
- ako 1nformac11e ovih oficira opravdaju slanje ро · ·' d
ucinimo da ih pomognemo" ! IIOa) moc:1 а sve
60а) F. О. S'!l-37579.
81
 -
"Ui n,cstin,ltne ~aЬotalc, MЉailovlё јс oktlvan u Joftinju I Nprp.
n,11nju s,·ojc OГflOllitacijc; а ncdavno јс rn1.oru!no Ncdll:cvc ~nнц{' t1
1'(',·cro1stotмJ Srbijl I tllko јс stavlo ovaj kraj pod svoju kont1·,11u
(Тclcgra1n pukovnika Bailcya br. 2548. od 16. 2. 1943.) Nc Ы sc mоцЈ, 1
r«'i da је Mihai\o,riё prctczno vclikй"SrЬln, nltl pak da Је nntl-Нrvot
i anti-pзrtizan. Nj1h оЬојiса, 1 Bailcy I Hudson govore da је Mihai .
Јо,;с s,·e ,-i~ s,·cstan potrebe da prihvatl pojafano, progresivno 1
jцgoslo,·ensko stanovi~te. U poglcdu njegovog stava prema Hrvatirna
on је ncda,rno itdao nekoliko proglasa hrvatskJm domobrancirna d~
mu se pridrole; mada је ovo moglo blti prvenstveno oportunistiёko
nastojanje, ono pokuцje da general nije protlvan da upotreЬi pornoc
H1'·ata ako istu moze doblti. Baileyeva depe§a od 16. februara i nasa
dt'pe§a od 15. febroara poka;:uju da је general za sada odustao oct
partizana, i da је u Bosni izdao nar~enje svojim komandantima da
odustanu od operacija prot.iv partizana. Tako<te је potrebno dodati
da se Mihailo,riё za celo ovo vreme pokazao stalnim bugarofilom ;
nastojao da sara<tuje sa anti-osovinskim elementima u samoj Bu.
garskoj.
Вaileyeve depe§e pokazuju da је mozda neistinito da se kaze da
Мihailo,;c i njegovi sledЬenici nastavljaju saradnju sa Italijanima
protiv partizana. Radi toga tako<te Ьi bilo neistinito reёi da se partj.
zani Ьоrе protiv Мihailovica. Skora§nji izv~taj kojeg је priprernio
Glavni &Ь britanskih snaga za Srednji istok, ne kaze da jedino
partiz.ani prikivaju trideset (neprijateljskih) divizija na teritoriji u
kojoj su aktivni. Broj od trideset divizija predstavlja celokupnu sna-
gu osovinskih garnizona na p~asnjoj jugoslovenskoj teritoriji
Posl.e dnji dostupni podaci pokazuju da se nalaze sledece snage: ·
19 italijanskih divizija;
7 nema&ih divizija;
5 bugarskih divizija;
Svega 31 divizija;
0d о~ ~ ~~!~а (tri italijanske i cetiri nemacke) ucestvuju
u о~С1Ј1 • Wеш _, _с1Ј1 је zadatak da uni!te Тitovu partizansku
~uЬliku. Nш politika sve do sada, nije se zasnivala na argumentu
izl~om u ~v~m paragrafu. Na§e је gledilte uvek bilo da је Mi-
~OVlC sa voJmfke tacke gledista pravilno postupao u cuvanju svo-
Jih sna~a, da Ьi iste upotreЫo u napadu protiv Osovine na pravom
~estu I u prav~ vreme. Nikad nije vrhovni komandant Srednjeg
isf:°ka re~ da_Је doAlo vreme za masovni ustanak i1 Jugoslaviji, i
~ sefov1 br1tansk~g generalstaba izvestili su depe~m, u proleёe
., g~~-eraJa Au~kinleka na Srednjem istoku, da .е ustanak u
JugoslaV1J1 preuranJen. Pomoc koju SOE daJ· е Mihailov1·~ . . ~ ako 1~ormac1Je ovih o!Icu-a opravdaju slanje pomoci da sve
se na posleratnim · te . ,.;U ne zasruva
vo ·nim :" res1П1a na Balkanu, vec је u saglasnosti sa
Ј ges1om, naune, da se vrednost jedne operacije ceni njenim
80
lzvodcnjcm u pravo vrcme. fstovтem eno, S0 Е
·
n i; е ru
'kad iskJjucio
moguc:nost kooperacije sa partizani ma. . . . . . iz
Cinjcnl ca da im do sada n1smo pru:b li pomoc,..pт~~zJ Је~~
rozloga ito nlsmo uspeli da uspostavimo kod nJ1h o-ficu-e za •
1 zbog nedostatka a viona sto nam nije d02v0Wo da u_z mem~ na sеЬе
Јо§ Jedno angafovanje u Jugoslaviji. Depese pukovшka Baileya po-
kazuju da kao rezultat ројасалоg pritiska, sto ga osovinske sile vrse
protlv Tit.ovlh partizana, skupa sa poboljsanim stavom gen!:!rala
Mihallovica prema partizanjma, izgledi da se nagovore partizans~e
snage da napuste severozap.adлu Bosnu i pтedu u Нrvatsku gde Је
povoljnije nego sto su raлije radШ . Ali poslednja r ecenica u cetvт­
tom paragrafu izvefuja (od Baileya) moze da se pokaze kao smetnja
ovom nacrtu. Мi s.mo mnogo zainteresovani da doznamo koj i је to
broj poliblkih razloga koji ovakav plan cine nepozeljni.m. Мi se pot-
puno slazemo sa politikom pomaganja obadve strane sa sledeci:n
obrazlozenjem:
(а) Potrebno је imati na umu da u pogledu broja, terena i nacio-
nalnih osobina, srpsko pravoslavno st:шovnistvo u Jugoslaviji је u
stanju da dade daleko veci doprinos ratnim naporima u dom.e nu
gerilske aktivnosti, nego sto su to Нrvati i Slovenci. Iz napred nave-
denog, proizilazi da pomoc generalu Мihailovicu, kao vod.i n.ajvaznije
vojni~ke organizacije u Srblji, Cmoj Gori, Hercegovini i jugozapad-
noj Bosni, mora imati najvecu prednost u skali nasih ohrabrenja i
podsticanja jugoslovenskog pokreta otpora, pod uslovom da mi mo-
zemo sara<tivati sa nji:me kao sto to predvic!a.mo.
(Ь) Tehnicki је nemoguce pruziti pomoc elementima otpora, sve
dotle dok se kod njih ne postavi britanski oficir koji Ьi napravio
potrebne aranzmane za primanje pomoci i da dostavi potrebne infor-
macije u odnosu na stanje i prilike u tom kraju.
(с) Dok је uvek bila na!a namera da infiltriramo na§e oficire i u
druge organizacije, а ne sa.mo kod Мihailovica, uvek smo bili i ostali
z~b~uti u pogledu p.reшimanja svih mogucih predostroznosti koje
Ь1 os~gurale d~-nd pokusaj da шpostavi.mo saradnju sa d:rugim ele-
me~tima о koJ~ malo ~а.шо, da ovo nikako ne dovede u opasnost
odl~~ne veze koJe su vec uspostavljene sa Мihailovicevom organi-
zac1Jom.
~ok је ovo stvar ро kojoj Fo.renj o!is treЬa da odluЦ mi bismo
zeleli da ukaz~~~ na _to, da politika pomaganja obadve grupe ne ы
zahtevala modiћcu-anJe nde sada§nje politike koja ostaje da:
- pomafemo Mihailovic:i;
- da i~iltri~~ bri~~ ~ficire u d:ruge grupe otpora; i
u~uumo da 1h pomognemo" ! •оа)
60а) F. О. 371-37579.
81
 'd' Ke-Ьleov izvc~taj Ccr~llu nljc nlknkvn p1·ckrc t
. К110 ·k
1•
~to se, ' '1ncta~r\O
- ·
t,,1-de ncki br1tans ~ t 1 lstorli::nri-
1tl I nmcr 1"1
ru,ed ао s о profcsor Mark Wћcclcr - u о dnos 11na sn Druion,•
1
' 1 - pos1cdl1,iin,
~:hul .·,-.,m тасnо је t.o, da izvc~taj govori о partizanlma i njiho-
""1 :н 0 ' ,~-.,- . Ь ' kih f' •
,·ој borЬi kao i O poit'ljnosti_s\anJa . r1tan~ о 1c1rn za vezu koct
'
is\.ih. Sa o,·im mojim tvn1enJ~m s\0~10 se Jula 1982. 'У!· F. Denkin,
pismom piscu o,rih ~о~а, ~11- ~e~k•~ sm~tra ~а _Је "1z~e§t~j usta-
no,;o broj nt.'prijateljsk1!t dl\11z1Ja (1 ovaJ broJ Је pro1zvo\3an) na
teritoriji Jugoslavije od kojih veliki deo su partizani "prikivali".
Tendencija britanskih istoricara jeste da nadu opravdanje za svoju
tezu, u remu nisu uspeli. Na Cerbla је mnogo uticao sir William
St.ephenson, koji је Ьiо §е! SOE u Njujorku za celo vreme rata.
Poznato је da је on favorizirao komuniste, u cemu је imao punu
potporu od Ruzveltovog poverljivog coveka pukovnika "BШ"-Wil­
liam DonoYana, koji је јо§ pre puca u Beogradu оЬесао pomoc jugo-
slo,·enskim komunistima. W. F. Deakin, drugi vazan prijatelj britan-
skog predsednika vlade, Ьiо је u Njujorku do juna 1942., kao vazan
pomocnik sir William Stephensorui i specijalizovao se za regruto-
щi.nje kanadskih komunista jugoslovenskog porekla i njihovo pre-
bacivanje u Kairo, gde се Deakin postati clan Jugoslovenske sekcije
SOE kod Basil Davidsona. . sumnje, postoji neprijateljska propaganda protiv Jugos]ovenske vla-
_ Stv~ kod Jugoslovenske vlade u Londonu jos su gore stajale,
Jer Је nJen ambasador u Moskvi Stanoje Simic Ьiо potpuno sovjetski
covek, о cemu pise britanski ambasador na jugoslovenskom dvoru
sir George Rendel, koji u pismu Douglas Howardu u Forenj ofisu
od 7. aprila 1943. kaie ovo:
"Мnogo me је zainteresovala depesa br. 306. od Lacey BaggaJ-
1ay~-~a _iz -~ujbiseva о stavu jugoslovenskog ministra u Sovjetskoj
U_ru? S=ca. То potvrduje moj utisak, koji sam davno stekao, da је
Sшu_~ potpuno u dzepu Sovjetske vlade, ili је potpuno usvojio njeno
gledis1;C· Ја naravno nisam ovo rekao Jovanovicu, (Slobodanu) ali
Је mozda vredno zapaianja, kad sam mu rekao prosle veceri da је
Forenj о~ _dao ins~cije svom ambasadoru u Moskvi, Clark Kerru
da sve u~~ sto do nJega stoji, da olilla Simicev dolazak u Englesku,
J~v~ov1c Је spo~tano rekao da on smatra, da је mnogo vaino da
Sш~с ~_?de ov_de, 1er _ o n potpuno izrazava sovjetsko glediste, i smatra
da Је licno obJasnJenJe od strane Simica neophodno.
~iogl~ Ы_ se desiti da ono sto Simic kaze Jugoslovenskoj vladi, da
moze _ut1cati na vladu da promeni svoje stanoviste. Podjednako је
moguc~ da ~n moie savetovati svoju vladu kako da poboljsa odnose
sa SovJetskim Savezom. Ali ја se ne mogu oteti utisku da је s · ··
suvise dugo_i iskljul':ivo Ыо pod sovjetskim uticajem; i Ыlо ы kra;:~
dobro ~ nJ~~a da d~de bar na krace vreme u drukl':iju atmosferu
Jovanov1c ruJe govono nepomirljivo i izgledao mi је potpuno otvo~
82
rcn. Mnogo mc interesuje da doznam sta се se desiti kad dode ovde.
81
Nudam sc da njegov povratak nece biti odugovlacenи. )-
STAV SOVJETSКE VLADE
Ambasador sir George Rendel pratio је stav Sovjetske vlade pre-
ma Poljskoj vladi u Londonu i smatra da Sovjetska vlada ima isti
stav prema Jugoslovenskoj izt..egliёkoj vladi, i nastoji da istu diskre-
dituje gde god mof.e. U ovom smislu ambasador pise ministru spolj-
nih poslova Id.nu, 10. maja i izmedu ostalog kaze ovo:
"Nedavno sam zaista zapazio mnoge pojave koje govore da је
Sovjetska vlad.a sve vise sklona da zauzme stanoviste da glavna pod-
loga i platforma Jugoslovenske vlade - kao sto Vam је poznato -
jeste odrzanje ustavne legalnosti i njenog produzenja zivota. Ovim
је vlada diskreditovana i nema nade da се ikad vise Ыti vraёena u
Jugoslaviji. Sami Jugosloveni su mnogo odgovorni da se zauzme
ovakvo glediste (о nJima) njihovom opstom politickom nesposobnosёu
i preokupiranoscu njihovim unutrasnjim svadama. Ali bez ikakve
de i protiv njenog predstavnika u Jugoslaviji, generala Мihailovica.
Od nedavno (ova) propaganda је sve vise aktivna, narol':ito u onom
delu stampe koja crpi svoje inspiracije iz Moskve. Otvoreno se mora
priznati da је ova propaganda ubrala neol':ekivani uspeh, ёаk i u
' zvanil':nim britanskim krugovima! Jugos]ovenska situacija је u neku
ruku vise komplikovana od poljske situacije; utoliko pre sto separa-
tistil':ke tendencije raznih krajeva Jugoslavije nude plodno tlo za
aktivnosti svih neprijatelja Jugoslavije bilo na osovinskoj ili pak
na saveznickoj strani. Na nesrecu Jugoslove.n ska vlada, buduci da је
tipicno balkanska, uz to posedujuci jos izvesne vise temperamentne,
а manje staЫlne karakteristike Slovena, moze se ocekivati da се
raditi bas ono sto njeni neprijatelji iele. U izgledu је pak da се naj-
manje raditi kako Ьi zastitila svoje vlastite interese. Da li се jugoslo-
~-enska monarhija Ьiti u stanju da prezivi serije spoljasnjih i doma-
c1h ud.ar~ 1 ?P_asnosti kojima је u velikoj meri podlozna, jeste pitanje
na koJ_e Је J0S _ra~o poki:15ati da se odgovori. Ја osecam za sigurno,
medutim, da Ь1 Ьйа greska ako Ыsmo mi dozvolili sеЫ da budemo
~~ ~~cajem ~ropagande sa Ыlо koje strane; ili pak sa prirodnim
mtac1Jama koJe dolaze od ponasanja Jugoslovenske vlade da se mi
tako osec_am~ preп:ia njoj. Jedino sto ostaje jeste da se prihvati odme-
reno, o_bJektiv~o t pravovalJ3?? stanoviste prema ovorn proЫemu,
kako b1Smo m1 uspeil da zastit1mo krajnje interese, kako nase, isto
81) F. О. 371-37606.
83
 d Ju чJ~tavLjc Kopijc ovol,( mcmornnLlu,r, ,
t зko i nc.s!•rtnog i,arod 3 • • gk~d Poljskc \ Ccћoslovol'ke vlt1cll'" "~)·
sзlЈсп, nз~1n1 ambasз orinы R d \ 10 ,. · od!(ovor. Sto se Ые poljsk1h c~ta koJe sluze
•· Gcorgc cn с , , ,>. 11)4 :Ј .
DE!\IONTЛZЛ DRЛZE l\ШIЛILOVICЛ KRЛJtM 1943.
(1) Prcdslavka Poljske vlndc
Pred kraj novembra 1943. Poljska vlada ". Lond_o nu postavi\a је
. . Ь ••-~~kom amЬasadoru da objasni br1tansk1 stav u pogledu
p1tan)e П wшо . • k d D . .. ь · 1 .
pomaganja .Мihailo,,ica i Тita, obz1ro~ da ~u O r=e 1 е 1 dve
Ь?t.е po1jskih vojnika. u ovu svrhu br1tanski ambasador kod Poljske
,·Jade sir O\\•en O'Malley, pisao је 26. novembra stalnom podsekre-
taru Forenj ofisa da mu stvar objasni i kaze: . . .
~Poljska ,,Iada upitala me је priv_atn?, ~а ~ b1h Ја mogao da irn
rnalo osvetlim nase odnose sa Тitom 1 Mihailov1cem posebno. Poljaci
imaju samo genera1nu predstavu о vel!f~i nase pomoc~_k?ju_dajerno
оЬеmа orgaшzacijama, ali su oni (Р?!Ја_с1),_ ро . ~om m1Sl~.enJu, rnaJo
podozrivi da bismo se m.i mogli otresti Мihail?vi~a. _O vo n~1h m_uci, јег
oni imaju dve Ь?tе vojnika koji sluze pod МihЭJlovicem, 1 osecaju da
ako bude dalekoseznih promena u nasim odnosima prema njernu,
za njih Ьi bilo od velike pomoci ako Ьismo ih unapr~ obavestili,
kako Ьi oni mogli preduzeti potrebne mere u ovom sm1slu. Da li је
ovo st\oar ро kojoj oni mogu nekom prilikom stupiti u vezu sa Varna,
ili postoji neka druga mogucnost njima dostupna? Prisetih se da bi
mozda SOE deparonan, koji radi ро odnosima Jugoslavije, mogao
da im kaze kako stvari stoje, ako se ovo odnosi па SOE. Ovaj depart-
man takode Ьi mogao da upozna poljski Sesti biro (obavestajnu
sluibu) sa kojim SOE najprisnije i najtesnje saraduje. Mr. Perkins
radi i sa Poljskom i sa Jugoslavijom, ali on је izgleda momentalno
odsutan. U svakom s1u~ju njemu Ьi bile potrebne Vase instrukcije
и pog1edu zauzimanja stava izvestavanja Poljaka".83)
(11) Odgovor stalnog podsekretara
Stalni podsek:retar, sir Опnе Sargent, odgovorice ambasadoru
O'J\Wley 6. decembra i narocito podvuci sledece: ,,Ро opstem pitanju
nasih odnosa sa Titom i Mihailovicem, m.i bismo vi.se voleli da ka-
zemo Poljacima sto је manje moguce u sadasnjem momentu. Cela
~asa s~~a.snja _Politika prema Мiliailovicu је u razvoju preobrazaja,
1 postoJ1 mogucnost da cemo morati u skoroj buducnosti da mu okre-
nemo leda. Ni.§ta јо§ nije od1uceno i ne mozemo Vam dati definitiva11
62) F. О. 371-37606.
83) F . О. 371-37817.
84
. . . , kod Mihailovica priJazem
mbasador ла jugo-
Va m Jzvc~taj koji smo prim1l1 od Stevensona, (а kl (poljski ge-
slovcnskom d voru) u kom sc govori da је Sosnakows . st п· kod
Ј. , ·tan1·e ро ovoJ . va
ncroI na Sredлj em istok u) vc1.: pravio Р 1 . . k trupe
SOE, Каlго, koji su mu odgovorili i ~~gertrali . da se p~s sJ:bodan
1
kod Mlhallovil:a evakui§u kгoz AIЬaruJ U. Тito Је pi~an . , . •·'·ode
. · · · Mihailovic Је
prolaz ovih trupa, kroz pa rt1zansku ten~nJ~·
=
, . kratki izvod
itan da dade pristanak za njihovo evakU1SanJe. S1edeci . . .. S t
P .. od SOE govori, · d ор uлJava; uc1 . ,e-
iz naJ·noviJ'ih vesti
.
Jz Jugoslav1Je
. . • • d т· tо dozvo!Java
vensonov izvestaJ, da ла§ of1cu za vezu izvestava а 1 ..
da se PolJ·aci evakui.§u iz Mihailovicevih krajeva J ugoslaviJe, ako
se to od njega bude tra:Шo. Tito l:e naredi ti· Рart· . izaro·ma. . da. stupe
р
u vezu sa Poljacima, radl zaj ~dлicke_ ~orbe ?ro~1v nepnJ_a~~, 1 o-
ljaci koji se bore protiv part1zana Ь1се tretuan1 kao ~ • ·.
"Мi nismo sigurni kako da protumatimo dve poslednJe recez:uce
ovog izvestaja, ali Vi to mozete uzeti kao sigumo, da Stevens~n ~а
celu stvar pod kontro1om. On се direktno stupiti u v~ sa ~ olJacuna
na Sredлjem istoku. Mozda ·Ы bilo dovoljno ako b1Ste V1 preneh
Poljacima srz Stevensonovog izve.staja". 14)
Orme G. Sargent, 6. 12. 1 9-!З.
AКTIVNOSTI A~ШASADORA SТEVENSONA
R. S. Stevenson, ambasador kod Jugoslovenske vlade u Kairu, Ьiо
је Cerёilov poverljiv covek i neumomo је radio na Drazinom demon-
tiranju. Kasnije, on се postatl i prvi kum komu.nistiёke Jugoslavije.
Od Teheranske kon!erencije na ovamo, njegov glavni zadatak posle
anateme Draze, Ьiсе da polagano minira vladu dr Boz.idara Pu.rica i
da sadejstvuje sa Cerc.ilovim pritiskom na kralja Petra da odbaci
Drazu. Ukoliko Кrа1ј ne Ьi na ovo pristao, potrebno је unapred
anaternisati i ok1evetati Мihailovica, jer na duzoj stazi Кralju се
Ьiti lakse da se otrese ocrnjenog i osramocenog Draze.
Кrajern novembra 1943. od.luceno је и Kairu da se Bailey pozove
na referisanje. Sefu britanske vojne misije kod Draze, brigadiru
Armstrongu pred.lozeno је da sa Baileyem pode za Kairo i Drazin
predstavnik genera1 Be1ajcic, clan Centralnog nacionalnog komiteta.
Stevenson skrece paznju Forenj ofisu da povratak pukovnika Bai-
leya moze se oduiШ. Ako Ы on posao kroz partizansku teritoriju,
onda Belajёic ne Ы mogao sa njim. Annstronog је misljenja da ako
se ne udovo1ji Drazinom zahtevu, on moze spreёiti povratak Baileya.
Stevenson dalje smatra da се Draza jedino dozvoliti da Bailey putuje
preko Crne Gore (do jadranske obale а odatle podmornicom) gde se
84) F. О. 371-37617.
85
 ,зrоdз
Jui;toslavljc. Kopljc ovo/.( 1nc111orontlurriн
kod Poljskc I Cclюslovofltc vlatlt•" ., ·
tako i 1
lll'Srrtnog ' d •.
~l\ljl'll1 мsin1 11mbзs3 or,n,a G<•orgc Rcndcl, 1О. li. 1, ; }
11
DE!\IONTAZЛ DRi\!E I\IIIIЛILOVICA IШЛЈ~М 19<1:Ј,
(1) Prcdst:"•ka Poljske vladc
Ргеd kraj no,rembra 1943. Poljska vlada u_Lond_onu postavila је
pitanje britanskom ambasзdoru da_objasnl br1tansk1 stav u_po?ledu
pomaganja Mihailo,•ita I Тita, obz.irom da su kod Draze Ь1Је I dve
ёеtе poljskih \l'Ojnika. U ovu svrhu britanski ambasador kod Poljske
,·lade sir o~,en O'Malley, pisao је 26. novembra stainom podsekre-
taru Forenj ofisa da mu stvar objasni i kaze : . . .
"Poljska vlada upitala me је priv_atn~, ~а ~ b1h Ја mogao da irn
maJo OS\'etlim n~ odnose sa Тitom 1 Miha.ilov1cem posebno. Poljaci
imaju samo generalnu pгedstavu о ve~fu_ii nase pomoc! k_o ju_dajemo
оЬеmа organizacijama, ali su oni (Pol]aci), ро mom mislJenJu, ma]o
podozri,ri da bismo se mi mogli otresti Мihailovica. Ovo njih muci, јег
oni imaju dve fete vojnika koji sluze pod Мihailovicem, i osecaju da
ako bude daJekoseznih promena u nasim odnosima prema njemu,
za njih Ьi bilo od velike pomoci ako bismo ih unapr~ obavestЩ
kako Ьi oni mogli pгeduzeti potrebne mere u ovom smislu. Da li је
ovo st\rar ро kojoj oni mogu nekom prilikom stupiti u vezu sa Vama,
Ш postoji neka druga mogucnost njima dostupna? Prisetih se da Ьi
mozda SOE departman, koji radi ро odnosima Jugoslavije, mogao
da im kaze kako stvari stoje, ako se ovo odnosi na SOE. Ovaj depart-
man t.akOC,e Ьi mogao da upozna poljski Sesti Ьiro (obavestajnu
sluibu) sa kojim SOE najprisnije i najtesnje saraduje. Mr. Perkins
radi i sa Poljskom i sa Jugoslavijom, a1i on је izgleda momentalno
odsutan. U svakom slucaju njemu Ьi bile potrebne Vase instrukcije
u pogledu zauzimanja stava izvestavanja Poljaka".83)
(11) Odgovor stalnog podsekretara
Stalni podsekret.ar, sir Orme Sargent, odgovorice ambasadoru
О'~еу 6. decembra i narocito podvuci sledece: ,,Ро opstem pitanju
na.sih odnosa sa Titom i Mihг.ilovicem, mi Ьismo vise voleli da ka-
zemo Poljacima §to је manje moguce u sadasnjem momentu. Cela
~а s~~a.snja politika prema Mihailovicu је u razvoju preobrazaja,
1 postoJ1 mogucnost da cemo morati u skoroj buducnosti da mu okre-
nemo leda. Ni!ta. jos nije odluceno i ne mozemo Vam dati definitivaп
62) F. О. 371-37606.
63) F. О. 371-37617.
84
. k d M'hailovica prilazem
udl(ovor, Sto se Ше polj.~kih ceta koje sluze O
I
Ь d а jugo-
Vom Jzvc~laj koji smo prlmili od Stevensona, (am as:. o(r ~- 1d ge-
slovcnskom d voru) u kom sc govori da је Sosnokows , ро JS . kod
1
ncral па Srcdnjem istoku) vec pravio pit?лj: ро ovoJ ~~ant ре
SOE Knlro kojl su mu odgovorili i sugenra11 da se ро 1JS е ru
' ' . . . . т· t · pi tan za sJobodan
kod Mlhn ilov1ca evakшsu kroz A 1Ьan1J u. 1 0 Је k0d
prolaz ovih trup:i, kroz partizansku teritoriju . Mihailo_v ic jeJdt~ ~
1z;°
pltan da d:ide pristanak za nj iлovo evakuisanje. Sledec 1. lcra~ . .
1
iz najnovljih vesti iz J ugoslavije od SOE govori, dop~JaVaJUCl . _e-
vensonov izvestaj, da na.s o!icir za vezu izvestava da T1to d~oJJa:Ja
da se Poljaci ev:ikuisu iz Mihailovicevih lcrajeva J ugoslaV1Je, ako
se to od njega bude trazilo. Tito се narecliti partiza ~ da_ 5tире
u vezu sa Poljacima, radi zajednicke ЬоrЬе protiv nepnJ_a~lJ~~ Po-
1
Jjaci koji se bore protiv partizana Ьiсе tretirani kao ~~ · .
"Mi nismo sigum i kako da protumaruno dve poslednJe r ecez:uce
ovog izvestaja, ali Vi to mozete uzeti kao sigurno, da Stevens~n ~а
celu stvar pod kontrolom. On се direktno stupiti u 1,· ezu sa P olJae1ma
na Srednjem istoku. Moida · Ы Ыlо dovoljno ako biste Vi preneh
Poljacima sri Stevensonovog izvestajaм. 14)
Orme G. Sargent, 6. 12. 1943 .
AKTIVNOSП Al\1BASADORA SТEVENSONA
R. S. Stevenson, ambasador kod Jugoslovenske vlade u K airu, Ьiо
је Cercilov poverljiv covek i newnomo је radio na Drazi.nom demon-
tiranju. Kasnije, on се postati i prvi kwn komunisticke Jugosla vije.
Od Teheranske konferencije na ovamo, njegov glavni zadatak posle
anateme Draze, Ьiсе da polagano minira vladu dr Bozidara Purica i
da sadejstvuje sa Cercilovim pritiskom na kralja Petra da odЬaci
Drazu. Ukoliko Кralj ne Ы na ovo pristao, potrebno је unapred
anatemisati i oklevetati Мihailovica, je.r na duzoj stazi К.ralj u се
Ьiti lak~e da se ot.rese ocrnjenog i osramocenog Draze.
Krajem novembra 1943. odluceno је u Kairu da se Bailey pozove
na referisanje. Sefu britanske vojne misije kod Draze, brigadiru
Armstrongu predlozeno је da sa Baileyem pode za Кairo i Drazi.n
predstavnik general Belajcic, clan Centralnog nacionalnog komiteta.
Stevenson skrece paznju Forenj ofisu da povratak pukovnika Bai-
leya mo~e se oduziti. Ako Ьi on posao k.roz partizansku teritoriju,
onda Belajcic ne Ьi mogao sa njim. Armstronog је mШjenja da ako
se ne udovolji Drazinom zahtevu, on moze spreciti povratak Baileya.
Stevenson dalje smatra da се Draza jedino dozvoliti da Bailey putuje
preko Crne Gore (do jadranske obale а odaUe podmornicom) gde se
84) F. О. 371-37817.
85

.,\I ~эral1\QC sa nrprijatcljcm•:, ,.О~о nljc "vcomn poiclJ no _
~t,·ari
knrc Stс,·гп~о" _ a\i \zgli•da da ЈС 11c11.bczno , U ovom slнC:oj , 1
B(·lajtic Ьi nюgво pratiti Bэilrya, .,all ја sumnjum da ес nnm bit i
od ikak,·e ko1·isti" 1·' ) za,,~ava Stevenson.
Stc,,rn~onovl snvrtl ForcnJ of\!U
1. u pogledu dr Vladka Ма~с~а. P~ed kraJ_ 1943. pojedinci u
Forenj ofisu koji ne Ьejahu pro~tall Cerblovu u~1cu. u pogle~u Jugo.
s1a,ije, smatrali su da pametn1m radom ForenJ ?fis ~oie 1zmeniti
situaciju u Jugoslaviji u Ьoljem pr~vc~ dugo~~•h b~1tanskih intc.
resa. Centralna stvar ove ро!Шkе Ь1!а Је zam1sao otm1ce dr Ma cek"
i njego,ro dovodenje u London. Namena је Ьila da dr Macek postane
predsednik kraljevske vlade u inostranstvu, i da sa tog polozaja
podrije Pavelicev rezim i minira Тitov pokret u Hrva~koj i drugde.
Ро 0 ,roj stvari Ьiсе opsirnije pisano u drugom poglav!Ju; ovde cemo
se sa.mo z.adriati na mШjenju ambasadora Stevensona. Funkcioneri
Forenj ofisa koji su na ovom radili, obratili su se i Stevensonu, pored
drugih faktora, za njegovo mШjenje, koje се on dostaviti Forenj
ofisu 1. decembra. 1 kako је bilo o~ekivati Stevenson nije Ыо samo-
stalan covek, vec diplomata-tehnicar u sluiЫ samo jedne potpuno
odredene politike, unapredenja komunisticke stvari u Jugoslaviji. u
odgovoru Forenj ofisu on kaze: .,Ici cu duЫje u ovo pitanje kad
ovde stigne MacLean (koji se ocekivao svakog dana). lzgleda da
partizani optuiuju Maceka, da se nije aktivno suprodstavio Pavelicu
u vreme uspostavljanja "Nezavisne Hrvatske Driavr". Oni takode
ne mogu da zaЬorave pregovore izmedu nekih njegovih glavnih sa-
,,etr_uka i Pav_elica, о ~posta,~ zajednicke driave. Dok је izvestan
~roJ Мacekovih sledbenika pri5ao Pavelicu, na drugoj strani isti
Је da su hiljade njegovih sledbenika рrШе
partizanima. Partizan?~
u М асе
. . . • k а, koji је li~o protivan - ca.k i sada •_ 1
dal.. Је sumnJaJu
nJihovo_m po~tu. 1 zЬog ovog sasvim је izvesno, da partizani ne Ы
pomo~li da _IDl Maceka izvucemo (iz Zagreba). SOE jedino Ы mogao
orgamzovati Macekovo izvlacenje uz partizansku na.klonost ј pomoc.
Isto~meno, slaf~m s~ s_a -у~а da postoje dobri razlozi za Vas
zakl)ucak u ~epesi, da Је . Ј~ rival Titu u Нrvatskoj dr Macek"!&G)
Le Poznat:o Је ~ se "v~liki strucnjak" za Jugoslaviju brigadir Mac-
an се!о~ stv.u:1 usprotivio i otmica dr Maceka skinuta је s dnevno
reda da ~1- ~rcilo~ emisar MacLean, odstranio svaku uta.kmicu n .е!
g~v~m ~1ceniku Тitu. U toj trci sa jednim konjem brigad.ir се ~z
1~:~е ~ р
nJe~ v~e
For~j ol:ug 2. de~:~~
i uci u _p~te~n novog rezima Jugoslaviji.
м;~:ovica. lSdtevei_ison .се poslati depesu
. u pog е u s1tuac1je u Jugoslaviji i
65) .,_ о. 371-37617.
611) .,_ о. 371-37617.
86
-
polo2oja generala Mihailovica . U depesi stoji zapisano: , . •~U ~ edu-
vrcmcnu SOE јс stavio predlo/i( Komitetu za specijalлe operacl)e da
sc odmah prcklnu od nosi sa Mihailovicem. Ја sam stavio protiv-
pred log, ukazujuci na pol1tick1 znacaj (takve) akcije. Ur girao sam
do sc odluka nc donosi do povratka pukovni.ka BaUeya, dok ne bu-
dcmo imall njegove lnformacije о ciJju i snazi tetnickog pokтeta. u
poredcnju sa iлformacijama koje sada irnamo о partiza.nSkom pokr e-
tu. Prvo, mi cemo doznati malo vise kad Bailey stigne, о izgledu
da 11 се Mihailovic blti u stanju da se odupre T itu- SOE smatтa. kad
ne Ы Ы1о otpora od strane bugarskih trupa partizanima, MihaiJo,,ic
se ne Ы dugo odr"ao. Armstrong, naravno, n e zna о snazi partizan-
skog pokтeta kao sto mi znamo.
Drugo, slazem se da vreme moze raditi protiv nas u nasem nasto-
janju da uspostavimo vezu izmedu Kralja i partizanskog pokтeta.
Ја Ьih zeleo da ovo diskutujem sa MacLeanom, kad on stigne sa par-
tizanskom delegacijom. Ako dolazak delegacije bude uspesan, i ako
mi uspemo da Titu pruzimo snabdevanje morskim putem, u tom
slucaju ја bih Ыо sklon da otpocnem ov o pitanje Кralja i Tita. Te-
skoca medutim lezi u tome, sto mi nemamo mogucnosti da izvrsimo
pritisak na Тita. Obustavljanje snabdevanja Шо bi na ustrb na.sih
vojnih interesa. Sve dok Мihailovic ne bude Ьiо mnogo јаёi, а
srpsko javno mislje.n je ne postane vise anti-partizansko, nego sto u
stv~ri jeste; radi ovog ne postoji stvarni razlog da Тito promeni
svoJe potpuno neodredeno stanoviste u pogledu Кralja !"
Jedva da se osusilo mastilo na ambasadorovoj depesi od 2. de-
cembra, on vec sutradan zuri i salje Forenj ofisu depesu sledece
s~drz~e: ,.Sp~cij~ _komitet za operacije rasmatrao је juce ujutro
p1t~nJe b~duce polit1ke prema Мihailovicu.. Komitet је prihvatio
moJ~ glediste _od _du~okog politickog znacaja i verovatnih reperkusija
prekida sa Mihailovicem. Ali је Komite t Ыо u prilog gledista da se
odluka dones~ ро ovom pitanju. Posto је ispitan moj predlog da se
odl~a odgodi do dolaska Baileya, Komitet је dosao do sledecih
zakl]ucaka: (а) c~k i kad Ы sve islo kako treba, proci се prili~o
vre~en~ do~ Bail:~ ne s~gne ovde; i (Ь) ne izgleda da се Bailey
moc1 nesto v1se ~~1. neg_o sto mi znamo о situaciji u SrЬiji, 0 cemu
smo nedavno pr1m1li obunne telegrafske izvestaje.
Komit~-~ se sagl~io ~а naj:-:eci deo evidencije о Мihailovicevoj
kol~borac1J1 sa ~epr1_Jate!Jem rnJe za objavljivanje. Po:leljno је poja-
~ati -~lucaJ proti~ _nJega, dodeljujuci mu do odredenog datuma da
-
izvr~1 ne~e ~pec1ficne operacije, za koje znamo da su u njegovoj
moc1 da 1h 1zvede; ali takode znamo da ih on nece izvrsiti. Ova
odluka doneta Је posle brШjivog ispitivanja ociglednog rizik d
stvar nece ostati u tajnosti. Ја se slazem sa zahtevom Jugosl а k а
vlade za direktno obracanje Мihailovicu · Takode з· е . оdlU1,;eno
х ovedns е
а se
87
 u Srcdnjcg \зtо\ш 1·ozrodcn\ cloli u.
J:.:011,itc\11 ia onbrnn
l")dnN'C
mcnti о: . . 3 prckid sa Dra!om;
(а) ,·ojnШct razloz~ z i p1·otiv prck\da odnos:1;
(Ь) potititk.i ra1.lozk1• za \to,ranjc sa Лmerlckom vlodom i da -~!'
ruka za onsu .
(с) prcpo . 'k 3 sэobrazi nJihovoj ; •
na~ politt ·od . akcije u slucaju da se odluci prekid
\d) plan za spro,, enJe
odno..<a. • • 7)
FAZA DEl\tONТAZE DRAZE MШAILOVICA
ZAVRSNA KRAJEM 19<13.
Na depese ambasadora Stevensona iz Kaira, po~etkom decembra
1943. r orenJ
• ofisu' odgovorice stalni podsekretar, SlI' Orme
1· t·
Sargent
.. '
. . tanove da Ы se Stevenson znao uprav Ја 1 u svo11m
u tme ove us ' k · 1 di d В • 'd
odnosim rema Jugoslovenskoj kraljevs ОЈ v а r oz1 ara Pu-
rica. 1s:g ~ana, 7. decembra 1943., stalni po~ekr~t:11' po~lace d_epesu
britanskom ambasadoru u Vasingtonu da Ь1 ovaJ 1zv~-~tio St~Jt de-
partman 0 promeni britanske politike prema Jugoslav1~1. Ovo Је Ы!о
u vreme, kad su Certil i Idn prisustvo~ali Teheran~~O] konferenc!ji,
gde је ~р prelomljen u pogledu sudbme Jugoslav1Je, odnosno nJe-
nog buduceg uredenja. Sto се ovo ici u raskorak sa proklamovanim
s]oЬodama Atlantske povelje, niko nije pitao; naposletku uvek је
bilo sa gledista jaceg da nsila stvara pravo", sto l:e kasnije Ьiti potvr-
de.no na Moskovskoj i Jaltskoj konferenciji.
Depesa ambasadoru Stevensonu
U de~ stalni podsekretar potvr~uje prijem ambasadorovih iz-
vestaja od 2. 3. i 4. decembra i nastavlja:
wNa.si predlozi (koji slede) u stvari su kompromisno resenje. Pra-
veci razliku izm~u Мihailovil:a, na jednoj strani, i cetnickog pokreta
i srpskog naroda na drugoj, nadamo se da се Ьiti moguce obezbediti
sve vojnicke prednosti raskida sa Drazom а istovremeno umanjiti
politicke nezgode. (Stalni podsekretar hol:e nemoguce: da nahrani
copor gladnih vukova i da mu ostanu sve koze na broju; pisac) . Mi
se slazemo da nije vredno odlagati odluku (о raskidu) do povratka
Baileya. Nema izgleda da bismo mi dobili potpunije informacije о
st.anju u SrЬiji, niti pak јасе evidencije о Mihailovicevoj saradnji sa
Nedicem i Nemcima.
Шevidno, pozeljno је ojal:ati s\ul:aj protiv Mihailovica, sto је vise
mogul:e. Za sve ono gde smo malo u sumnji, ро ovom pred\ogu -
87) F. О. 371-37617.
88
· u vremenu kad
stavltl na stranu - je r Ы to zahtevalo оd laga.nJe dл .
mi to nc mozcmo sеЫ dozvolitl, a ko ~elimo da postig~e~f ~:а -~~
5
izmcau partizana, l:etnika i Kralja. Posle svega,_ zar Miha.i ~,nucuC:na
ЫЈа pruzana prllika јеdла za d rugom, da pokaze dobтu ~о Ј_ ak . .
fidc) da odgovori na§im ponovijen im za htevimA za sara~JU 1 ~\):·
Sta vl§c, puЫ icitet koji је objavljen о formiraлj u p rovizorne v ~-е
1
(partizanske, sto pominjete u depesi br. 147) ~kazuje da s~a -
zanl krecu u pravcu nezavlsnosti. Ra.di o~oga, rш . ~reba da. ро . 3;;i~
da u\ovimo ovaj pokr et pre nego se suvis~ udalJ1. О~Ъа~1v31:-Је. mi
haJ\ovlca znabl:e jedan vazan gest da KralJ sprovede ~ enJe, 1uni
zellmo da osigu.ramo d.a ovo ne dode suvise kasno, da Ь1 i.malo Р
efekat. Svakako, ako Vi osecate da је ov aj predlog potreban da_ 5~
Kralj ubedi u potrebu napustanja Mihailovica, mi necemo s~·,Iзati
Ьilo kakav prigovor" .83)
Jnstrukcije britanskom ambasadoru а Vasingionu
Istog dana, 7. decembra, stalni podsekretar zatrazice od ~og am~
basadora u Vasingtonu da obavesti Arnericku vladu _о bnta.n.sk~~
odluci, а takode da trazi americku saglasnost ро ovome. U depesi
br. 647. opsirne sadrzine stalni podsekretar kaie: ,,Nedavno smo
rasmatrali nasu celokupnu politiku u odnosu na pokrete otpora u
Jugoslaviji, kao rezultat izvestaja brigadira М~-~~ s~fa Bri~-
ske vojne misije kod partizana, i nekoliko senJa 1ZVestaJa od ~
oficira za vezu sa snagama generala Мihailovica. Kopije izvestaJa
brigadira MacLeana saljemo Vam brzom postom, da prosledite Ste~t
departmanu. U Ьitnosti, izvestaj govori da partizanske snage koJe
dominiraju u celoj Jugoslaviji, izuzev u Srblji, i delovima Crne Gore.
sada broje preko dvesta hiljada ljudi. Ove snage su dobro organi-
zovane u velikom prostoru zemlje, koji је potpuno osloboden od
neprijatelja. U oslobodenim krajevi.ma partizani su uspostavili efek-
tivnu politicku vlast, koja daje podjednake mogucnosti i tretman
clanovima sva tri naroda i religijama. Mada se clanovima starih
politickih partija dozvoljava izvesna sloboda, partizanska politicka
organizacija vecinom је komunisticka, koja se vodi ро striktnoj par-
tijskoj liniji. Partizani su spremni da saraduju sa svim grupama
otpora, izuzev generala Мihailovica, koga .oni optuzuju da је izdajnik
i reseni su da ga likvidiraju. Njihov stav prema monarhiji nije odre-
den; oni to smatraju da се narod resiti posle rata. t! meduvremenu
antimonarhisticka propaganda nije dozvoljena. Izvestaj zavrsava (sa
mШjenjem) da partizanski pokret ne samo sto је mnogo macajnija
politicka snaga, nego sto smu mi za.mШjali, vec је u izgledu da се
od sada Ьiti odlucнjuci fakto1· u Jugoslaviji.
88) F . О. 371-37617.
89
 odbrAnU Srcdnjcg \sto1ш t·azru(I nl tl11l111 .
Ј
J"),,nc!'(' }<.О\11\\С\\\ 78
n1гnti о: . rt'kld :sa Drз1om;
(а) ,·,1jnitki ra:i.lo:i.~ tз \р pt-oliv prck\dn odnosa;
(Ъ) polititki railozkt za ltovan.jc :sa Лmcrlfkom vladom I da
ruka ta ons11
(с) pn:po l't'ka s;iobra:ti njihovoj; 1 . lldc) da od govoгi nasim ponovl;enim zahtevima za saradлJ u 1 aкciJU.
па~ ро 1
1
·od . akcije u s1ufaju da se odlu~1 prekid
td) plan :r.a spt'O\• CI\JC
odno.,<a." •1)
VRSNЛ FAZA DEl\10NТA2E DRAZE MIHAILOVIC:л
Z.\ KRAJEM 1943.
Na de~ ambasadora Stevensona iz Kaira, po~etkom decernbra
,., n.1· o!isu odgovorice stalni podsekretar, s1r Orme Sargent,
194з "ore • 1· ti
. · . ustanove da Ы se Stevenson znao uprav Ја u svojirn
u une· о~еprema Jugoslovenskoj
od • · k ОЈ· v1аdi d r Вoz1
kralJevs · ·dara Pu-
ri:::g dana, 7. decembra 1943., stalni po~sekr~t~ po~lace d:pe~u
britanskom amЬasadoru u Vasingtonu da Ь1 ovaJ 1zv:_~t10 St~Jt de-
partman O promeni britanske politike prema Jugoslav1~1. Ovo Је bi!o
u "-теше. kad su Certil i ldn prisustvo~ali Teheran~~OJ konferenciji,
gde је hap prelomljen u pogledu s:1~btne Jugoslav1Je, odnosno n~e-
nog buduceg uredenja. Sto се ovo 1с1 u raskorak sa proklamovanun
sloЬodama Atlantske povelje, niko nije pitao; naposletku uvek је
bilo sa gledista jaceg da "sila stvara pravo", sto се kasnije Ьiti potvr-
deno na Moskovskoj i Jaltskoj konferenciji.
Depesa ambasadoru Stevensonu
U de~i stalni podsekretar potvrduje prijem ambasadorovih iz-
vestaja od 2. 3. i 4. decembra i nastavlja:
"Nasi predlozi (koji slede) u stvari su kompromisno resenje. Pra-
veci razliku izmedu Мihailovica, na jednoj strani, i fetnifkog pokreta
i srpskog naroda na drugoj , nadamo se da се Ьiti moguce obezbediti
sve vojnicke prednosti raskida sa Drazom а istovremeno umanjiti
politi&e nezgode. (Stalni podsekretar hoce nemoguce: da nahrani
topor gladnih vukova i da mu ostanu sve koze na broju; pisac). Mi
se slazemo da nije vredno odlagati odluku (о raskidu) do povratka
Baileya. Nema izgleda da bismo mi dobili potpunije informacije о
stanju u Srblji, niti pak jafe evidencije о Мihailovicevoj saradnji sa
Nedicem i Nemcima.
Ocevidno, pofeljno је ojafati slutaj protiv Mihailovica, sto је vise
moguce. Za sve ono gde smo malo u sumnji, ро ovom predlogu -
87) l'. о. 371-37817.
88
stnvltl na stra nu - j pr Ы to zahte-valo odJaitanje u vremen u k~d
ml to nc mozcmo sе Ы dozvoliti, ako zelimo da postig.nemo sarad~J_u
Nt •
lzmc(!u pa rtizana. tetn ika i Kralja. Posle svega. zar Mihailovicu ruJe
blln prufa na prll ika jedna za dгu ~om, da pokaze dobru •~olJ_u Љ~~а
Sta vlsc, puЬl icitct koj i ј е objavljen о formiranj u provizorne vla~e
(pa rtlzanske, !ito pom1njet e u depesi br. 147) pokazuje da se 1:art 1·•
zanl krecu u pravcu nezavisnosti. Radi ovoga, mi treba da pokus~o
da uJovimo ovaj pokret рге nego se suvise udalji. OdЬaci·,~je _М 1:
hailovica znacice jedan vazan gest da Кralj sprovede i.zmiren;e, 1 r:r.i
feU.mo da osiguramo da ovo ne dode suvise kasno, da Ьi imЗ.:o pur.i
efekat. Svakako, ako Vi osecate da је ovaj predlog potreban da se
Kralj ubedi u potrebu napustanja Mihailoviёa, mi necemo s'.a7!Ja~i
Ьilo kakav prigovor".8~)
Instтukcije britanskom amba.,adoru 11 Va.sшg1onu
Istog dana., 7. decembra, stalni podsekretar zatrazice od s':og am~
basadora u Va.singtonu da obavesti Americku vladu _о bntansk~~
odluci, а takode da traii americku saglasnost ро ovome. U depes1
br. 647. opsirne sadrzine sta.Ini podsek:retar kaze: "Nedavno smo
rasmatrali nasu celokupnu politiku u od.nosu na pokrete otpora u
Jugoslaviji, kao rezultat izvestaja brigadira Mac.Leana, ~!а Bri~ -
ske vojne misije kod partizana, i nekoliko serija izvestaJa od nasih
oficira za vezu sa snaga.ma generala МiЬailovica. Kopije izvest.aja
brigadira MacLeana saljemo Vam Ьпоm postom, da prosledite S tejt
departmanu. U Ьitnosti, izvestaj govori da partizanske snage koJe
dominiraju u celoj Jugoslaviji, izuzev u Srblji, i delovima Crne Gore,
sada broje preko dvesta hiljada ljudi. Ove snage su dobro organi-
zovane u velikom prostoru zemlje, koji је potpuno osloboden od
neprijatelja. U os!obodenim krajevima partizani su uspost.avili efek-
tivnu politicku vlast, koja daje podjednake mogucnosti i tretman
clanovima sva tri naroda i religijama. Mada se clanovima starih
politickih partija dozvoljava izvesna sloboda, partizanska politicka
organizacija vecinom је komunisticka, koja se vodi ро striktnoj par-
tijskoj lin.iji. Partizani su spremni da saraduju sa svim grupama
otpora, izuzev generala Mihailovica., koga oni optuzuju da је izdajnik
i re~eni su da ga likvidiraju. Njihov stav ргеmа monarhiji nije odre-
d en; oni to smatraju da се narod resiti posle rata. l; meduvremenu
antimonarhisticka propaganda nije dozvoljena. Izvestaj zavriava (sa
rnisljenjem) da partizanski pokret ne samo ~to је mnogo macajnija
politil:ka snaga, nego ~to smu mi zamisljali, vec је u izgledu da с е
od sada Ьiti odlucнjuci fakto1· u Jugoslaviji.
88) 11'. о. 371-37617.
89
 Nroa,·ni iz,,c~taj1 1.: sмnc Srl>iJc pokazuj u slcdcl:c:
- da Miha_iloYiceva orga11izacija ј о~ u~ivo pomol: vcl:L•g dс/н n nгщfn
nc i:amo zЬog njcgovog n:1cio11:1\nog stava, vcl: 1 1.oto ~to sc borf рг 11_
ti,· konшn izma .
- Da MihaiJo,; c ne samo ~to ncinu vojnifke vrcdnosti zn snvezni kt•
,-к је postao kamen spotjcanja Ьilo knkvom jugosJove nskom jedi n~
stп1, bilo sada ili u Ьliskoj budul:nostl.
- Da је on toliko preokupiran komunistifkom opasnoM:u, da otv0 _
reno priznaje da је Nediceva i nemaf ka zastitn pozeljnija od predaje
partizanima.
- Mada ј~ ne postoji dokaz da Mihailovil: lifno saraduje sa Nern.
cima, postoji dobar deo toga. ~to је on u najmanju ruku odobrio
saradnju sa Nedil:em i da su poneki od njegovih komandanata u
sn:ari zakljuali sporazurne sa Nemcima.
- Da svi njegovi sledbenici ne dele njegova krajnja gledista. Njegov
komandant u prШinskom kraju, pokazivao је volju za saradnju sa
partizanima, а preko zle volje saradnju sa Nedicem. lsta situacija
preovladuje n.a Kc:,sovu.
- Iako partizani nece pod Ьilo kakvim okolnostima saradnju sa
Mihailovicem, oni Ьi mogli Ьiti sprernni da skupno rade sa nekirn
od njego,rih pot&jenih voda, ako Ьi Мihailovic Ыо smenjen.
- Р~ је Macuanov izvestaj definitivno pokazao da vise nije
praJ.'1icrio politi~ki raditi i pokusavati izmirenje izmedu Mihailovica
i partizana, mi se suoёavamo sa sledecom dilemom:
1. Mi mozemo napustiti l\fihailovica i preneti nasu celokupnu
pomoc na partizane, dok Ы rezultat takve politike Ыо:
(а) mafajan vojni doprinos vojnom naporu sada, kao i u kasni-
jem ratnom razvoju;
(Ь) sama mogutnost da bismo mi mogli uspeti da okrenemo Tita
od ciste komunistiёke doktrine i nagovoriti ga da prihvati kralja
Petra i monarhiju;
(с) ~ izgleda da се Jugoslavija posle rata Ыti ujedinjena kao
komunistiёka drza,,a, usko povezana sa Sovjetskim Savezom.
2. U drugu ruku mi mozemo nastaviti da pomazemo i partizane
i Mihailovica.
U najЬoljem slufaju ovo Ьi nam pruzilo sledece:
(а) protivte_zu protiv partizana posle rata, ako Ы oni pokusali
posle rata da _silom nametnu komunisticki rezim u Jugoslaviji;
(Ь) _ov~ Ь1 ~ dalo 1nogucnosti da spasemo SrЬiju od takve
komunisticke driave; i
_(с) sama mog_ucnos~ da Ыsmo mi mogli u toku rata uvuci Mihai-
lov1ca da se Ьоn protiv Nemaca.
Ndi~lavne vesti _iz Sr~ije govore da postoji zracak nade za resenз·e
"ed . ismo пu..Jasno ocrtali Hniju izmedu
ove ете na taJ nacin sto ь ·
Mihailovica licno
' na Ј noJ stтani, 1 cetnickog pokreta i srpskog
90
мrodo, па drugoj stranJ. MihaiJoviceva sama blnost izgleda da).e
postolo nepromostiva teskoca za Ьilo kakvu saradnju izmedu ра 1~
zona I fetn ika. Bez obzira sto c,n uziva potporu u zemlji, оп ~ stvan
nljc predstavnik srpskog mis!jenja u glavnim Jinijama, kao sto_~mo
to ml uvck zami§ljali. Radi ovog, mec1utim, moguce Је odrea se
Mihallovica, dok blsmo lstovr emeno mi mogli nastaviti da sarad~~
Jemo sa onlm njegovim pottiлjenim voc1ama, medu . cetnicim~. ~оЈ•
su spremnl da se bor e protiv Nemaca. Ako bismo rru ":о~ elirruш­
sati Mlhailovica, 1 zameniti ga sa covekom sa umererum 1 u.r_a vn~
tezenlm gledШem , mi blsmo se mogli n.adati da izvrSimo pozrurenJe
izmedu dve grupe u zajednickom otporu prema Nemcima; bez da
zrtvujemo Ыlо Kralja, Ыlо da podvrgnemo srpski narod pod komu-
nisticku dominaciju.
Radi ovog m i rasmatr amo mogucnost da nagovorimo kralja ~~tr~
da smeni Мihailovica i da ga zameni drugim kom.andantom koJI Ь1
Ыо spreman za saradnju sa partiza.nima; а kojem Ы sadasnji Mihai-
lovicevi komandanti bili odani. Visi britaлski oficir za vezu kod
generala Mihailovica, izvestio је da postoji maJo sanse za uklanjanje
Мihailovica putem javnog srг.mocenja, jer on kontrollie eiektivnu
propagandnu masi.nu u Srbiji. Кraljevu odluku о njegovom smenji-
vanju, оп Ы predstavio da је ista pripremljena od strane komunista
i Britanaca. Ovaj visi britanski oficir predlaze da se Мihailovic pozo-
ve u Kairo od strane Кralj a radi savetovanja, а zatim ga najuriti.
Radi svega navedenog, to ј е linija koju mi rasmatramo. Motimo da
ne preduzimate akciju ро ovoj depesi, sve dok ne dcЫjete uputstvo
od Kaira ili od nas, da su sadasnji predlozi - jos u r asmatranj u -
odobreni. Odmah posle toga, treba da obavestite S tejt departman da
pita Americku vladu da li se slaze sa predJozima".1~)
Orme Sargent, 7. 12. 1943.
Тс§kоёе oko osJovl.javanja Тita. Da li ga zvati marsalom?
Britansko mesanje u unutrasn je stvari Jugosla\i je, dovelo је
krajem 1943. do jedne smesne i nemoguce situacije koja se ogledal a
u odrzavanju normalnih diplomatskih odnosa sa Jugo.slavenskom
kraljevskom vladom, i istovremeno podrivajuci temelje te vla de,
priznavanjem i pomaganjem komunistickog gerilskog pokreta u Ju-
goslaviji. Isti ljudi u Forenj ofisu, radili su i jednu i drugu stvar;
bar na usnama ispovedano је postovanje prema kralju Petru kao
nosiocu suvereniteta Jugoslavije. Njegov vojni ministar Mihailovic,
izlozen је Ыacenju i sramocenju; njegova vlada poluparalizovana
nedostatkom politickih ljudi u njoj. Na sceni је vec Tito, kog britan-
ska propagandna masina uzurbano izgraduje u novog Garibaldija.
69) F. О. 371-37617.
91
 • bi puknzuju slcclcl:c:
Nro11,·n i IZ\"('~\.qj1 ,: S311\C Sr JI'
d М ha Jo,•itc,·a orgiшizAcija јо~ нtlvn poinoc vcl:cg dclн n:1ro1fr1 norodo, na dru~oj strani. Mihailoviceva sama licn~st _izgleda da~~
'. 'g nJ·=o,·o•• naciuiialnog stзvn, vcc I znto ~to sc borl rr,).
8
-
nr san1,1 ~00 ~,, " po.,tala ncpromost1va teskl'}ca za bllo kak vu saradлJu ~medu ра ri
t.i,· komunizma. k cd tl . zano I tctnika. Bez obzira sto c,n uz1va potporu u zemlJ 1, оп ~ stva
- Da M ihзilo,·ic nc snmo !tu nr111a vojnl~ с vr nos zn snvcznikL'. nljc predst.avnlk srpskog mi§Jjenja u gJavnim Linijama, _kao sto ~о
_,. Је
,.," . pos1ао kam"n ~
spoticai•'a
'-1
Ыlо kakvom jugoslovenskom Jedin • to ml uvck zamШJali. Radi ovog, medutim, moguce Је odreci se
st,ru Ыlо sada ш u ЬJiskoJ buducnostl. Mihoilovlta, dok Ыs mo lstovremeno mi mogli nastaviti da sarad~~
_ Da је on toliko preokupiran komunlstic~om opa~no~cu, da otvo. Jcmo sn onlm nJegovim potctnjenim vodama, medu . tetru~m~, ~0 !1
reno prizn~e da је Nediceva I nemn~ka za~tita po!e!JniJa od predajc su sprcrnnj da se Ьоте protiv Nemaca. Ako bismo JDJ rz:io~ elirru.ru-
p.art.izan.ima. . . ,. liA d · satJ Mihailovica, 1 zameniti ga sa covekom sa u:mereшm I ur_avnc_r
_ Mada ј~ ne postoji dokaz dn M_1ha1lovk ~no s~a UJe sa Nen,. teieлim gledШem, mJ Ьismo se mogli nadati da izvrsimo poJDJrenJe
c.ima. postoji doЬar deo toga, ~to Је on u naJmanJu ruku odobrio izmedu d ve grupe u zajednjckom otporu ртеmа Nemcima; bez da
saradnju sa Nedirem i da su pone~ od njegovih komandana ta u zrtvujemo Ыlо Kra1Ja, bllo da podvтgnemo srpski narod pod komu-
st\·ari z.akljubli sporazume sa Nemc~a. . . . nisticku dominaciju.
_ Da s"i njego,ri sledЬenici ne dele nJegova ~aJnJ_a gled1sta. Njegov Radl ovog m.i rasmatrarno mogucnost da nagovorimo kral ja Petra
komandant u prШinskom kraju, pokazivao Је vo!Ju za saradnju sa da smeni Мihailovica i da ga zameni drugim komaлdantom koJi Ьi
p.art.izanima. а preko zle volje saradnju sa Nedicem. Ista situacija Ыо spreman za saradnju sa paгtizanima; а kojem Ьi sadasnj i Мlhai­
preo,·laduje na Kosovu. lovicevi komandanti biJi odani. Visi britanski oficir za vezu kod
- Iako partizani nece pod Ыlо kakvim okolnostima saradnju sa generala Mihailovica, izvestio је da postoji malo sanse za u.klaлJanje
MihaiJo"icem, oni Ьi mogli Ыti sprernni da skupno rade sa nekin, Mihailovica putem javnog srгmocenja, jer on kontrolise elektivnu
od njego,ih potanjenih voda, ako Ьi Mihailovic Ьiо smenjen. propagaлdnu masinu u SrЬiji. Kraljevu odluku о njegovot:1 smenji-
- Posto је Масиаnоv izve~taj definitivno pokazao da vise nije vanju, оп Ьi predstavio da Је ista pripremljeлa od strane komunista
prakticrio politi&i raditi i pokusavati izmirenje izmedu Mihailovica i Britanaca. Ovaj visi britanski oficir predlaie da se Мihailovic pozo-
i partizana, mi se suoёAvamo sa sledecom dilemom: ve u Kairo od strane Кralja radi savetovanja, а zatim ga najuriti.
1. Мi moiemo napшtiti Mihailovica i preneti nasu celokupnu Radi svega navedenog, to је linija koju mi rasmatramo. Molimo da
pomoc na partizane, dok Ы rezultat takve politike Ьiо : ne preduzimate akc.iju ро ovoj depesi, sve dok ne dcЬijete uputstvo
(а) zna~ajan vojni doprinos vojnom naporu sada, kao i u kasni- od Kaira ili od nas, da su sadasnji pred.Jozi - jos u rasmatranju -
jem rat:nom razvoju; odobreni. Odmah posle toga, treba da obavestite S tejt departman da
(Ь) sama mogucnost da Ьismo mi mogli uspeti da okrenemo Tita pita Ameritku vladu da li se slaze sa predlozi.ma" .")
od aste komunisti&e doktrine i nagovoriti ga da prihvati kralja Опnе Sargent, 7. 12. 1943.
Petra i mon.arblju;
(с) ~ izgleda da се Jugoslavija posle rata Ьiti ujedinjena kao Tclkoce oko oslovljavanja Tita. Da Јј ga zvati marialom?
komunisti&a dпа,•а, usko povezana sa Sovjetskim Savezom.
Britansko mesanje u unutrasnje stvari Jugosla\-ije, dovelo је
i М~Ьа~о~~ ruku mi mozemo nastaviti da pomaiemo i partizane
krajem 1943. do jedne smesлe i nemoguce situacije koja se ogledala
U najЬoljem slu~ju ovo Ьi nam pruzilo sledece: u odriavanju normalnih diplomatskih odnosa sa Jugos]avenskom
(а) proti~u protiv partizana posle rata, ako Ы oni pokusali kraljevskom vladom, i istovremeno podrivajuci temelje te vlade,
posle rata da silom nametnu komunistitki rezim u Jugoslaviji· priznavanjem i pomagaлjem komunistifkog gerilskog pokreta u Ju-
(Ь) _ov~ Ы nam d~o mogucnosti da spasemo SrЫju
komunistitke ddave; 1
od
takve goslaviji. Isti ljudi u Forenj oflsu, radili su i jednu i drugu stvar;
bar na usnama ispovedano је postovanje pre.m a kralju Petru kao
_(с) sama mo~ucnost da bismo mi mogli u toku rata uvuci M'h ._
1ov1ca da se Ьоп protiv Nemaca.
nosiocu suvereniteta Jugoslavije. Njegov vojni ministar Mihailovic,
1 а1 izlofen је Ыacenju i sramocenju; njegova vlada poluparalizovana
Nedavne vesti iz SrЫje govor d t " nedostatkom politifkih ljudi u njoj. Na sceni је vec Tito, kog britan-
ove dileme na taj natin st.o ь · е а pos OJI zrafak nade za resenje ska propagandna masina uzurbano izgraduje u novog Garibaldija.
Mihailovica Ыnо, na jednoj st~:f .
~ Jasno ocrtali linij~ izmedu
' "etnlfkog pokreta 1 srpskog 89) F. О. 371-37617.
90
91
 ----
Od111ah ~ i~J.IOSla,·ilo µ11.a njc knko usklad lti postovoпjc prcma krolJ11
Pctn;, 1 nj.cgo,·o podri,·,шjc ist.ovrc1nc110; ~- kalto us_ltlatlltl 'l'il,,v
-tatus i polozaj u о,·ој zamr~t•110j sltu::icljl oc1tc hlpolo lzlk?
Forc1,j ofisu јс Ьiо pot1-cban izlaz i 8. dccembra 1!143. funk ciurit•r
Р. L. Rosc zadu!t'n јс da slvar pi-ou~! \ ~uge_rlrn najboljl lzloz; р0~ 1 (!
studir:щja od dva dana, Р. L. Rosc tz~sao ЈС sn slt'ciecim •·csrnJrrn
10. dt:X'embra pred svoje kolegc u mintstnrst~u. • .
1. R~ ..status" upotreЫjet,a је u jednom 1zvodu \zvestnJa Р. W.E.
(Political \Varfare Executive) radio prenosa "Slo~odne J_u~oslavije'•.
Na nesrecu rзdio prenos se :;labo fuo tom naroc1tom pr1l1kom, Г.Jd i
toga i netacriost. . .
2. Potpuno se slazem da iz po~tovanJa ~rem~. kra!Ju P~tru, mi ne
Ыsmo treЬalo da oslovljavamo Тita "marsaJom . Gospod1n Steven-
son sugerirao је ne!to sto fini usta pun~; ali post~ . Tito ~е zove
sebe "generalom", smatram da Ы bilo naJJednos~vn1Je zvat1 ga ili
,Тito· u svakoj prilici, Ш posegnuti za onom Cerblovskom "Vrhovnj
komandant Тito".
3. Mozda, g. Stevenson nг ocekuje momentalno resenje ove si-
tuacije, ali britanska javnost, stampa i parlamenat to ocekuju. Mi
,,ес imamo ро ovome postavljena pitanja u parlamentu za iducu
sredu. Prvo, da li mi imamo ikakvu zvanil!nu informaciju u odnosu
na postavljanje provizome partizanske vlade u Jugoslaviji pod po-
kro,riteljstvom "osloЬodilackih snaga", i drugo, u kom domenu ge-
rilske snage u Jugoslaviji pod generalom Titom i generalom Mihailo-
,ricem, pojedinamo primaju saveznil!ku pomoc od savezniёke medi-
teranske komande. Da li mi posedujemo informacije, do kog stepena
su dva generala (Тito i Мihailovic) priznati od Jugoslovenske vlade
u Кairu. Мi сето verovatno imati vise pitanja (ро ovome) u Ыiskoj
bu.ducnosti, i pomocnik ministra spoljnih poslova оЬесао је parla-
mentu punu izjavu cim se prva prilika ukaze.
4 . .. .• Slobodna Jugoslavija" sada trazi da provizorna vlada
(ustanovljena od partizana u Jugoslaviji) trazi od saveznika snabde-
vanje ро zakonu о zajmu i najmu, i takode da ova vlada ima (legitim-
no) pra·;o da postavi svog s.ivetnika u saveznickom savetu za Italiju.
Radi ovog ја predlazem da mi pripremimo izjavu (za parlamenat)
ро napred predlozenim linijama da bismo dali odgovore na pitanja
u sredu. Predlazem sledece kao glavne tal!ke izjave:
Prvo, zasto mi priznajemo kralja Petra i njegovu vladu i moramo
tako nastaviti u buduce. On је zakonita glava jugoslovenske driave
i ро nшm gledi§tu, ostace tako sve dotle dok jugoslovenski narod
sloЬodno drugac'!ije ne odluc'!i. Ovu odluku narod nije u stanju da
donese dok se rat ne svrsi.
. Dru~o, neku._vrstu .sluzbe~og priznanja potrebno је dati za par-
tizanski rad, koJ1 to c1ne rad1 savezni/!ke stvari kao i objasnjenje о
92
nJlhovoj vladl. Ovo moze blti u duhu predloga Мэс Lеала, sto st0ji
u Stcvcnsovoj dcpesi Ьг. 167.
Trecc, Javna i1.Java о nasoj nadi dэ се Ыti moguce u skoroj ~u-
dul:nostl prosi riti j ugoslovcnsk u vladu u Kairu sa vise predstavntka
svih pokreta otpora kako na slra ni isto tako i u zemJjj, Smatram da
Јс ova tac'!ka od na rocitog znaёaja . Bгitansko javno mnenje i parla-
mcnat occkuju ncsto vise konstruktivno sa nase straлe, umesto tap-
kaлJa u mestu; sto је ро mom m Шjenju opravdano. Мi , oёevidno је,
ne moiemo priznati partizansku vladu, all mozemo u najmanju гuku
recl da mi pokusavamo da izvrsimo sjedinjenje te vlade sa zakon-
skom Jugoslovenskom vladom (u Kairu)и ,70)
Р. L. Rose, Foreign Office, 10. 12. 1943.
ZAVRSNA FAZA DEMONТAtt DRAZE l'l'ШIAILOVICA
Svodenje racuna od strane Forenj ofisa
J edan od strucnjaka Forenj ofisa, P hilip Nichols, koji је zauzi-
mao nepokoleЫjiv stav ро pitanju jugoslovenske monarhije, а ta-
kode se zalagao za dovodenje dr Maceka u Lon.d on, da Ы se tako
monarblja oduprla komunlstima u zemlji, nasao se usamljen u svom
gledistu. On се 9. decembra 1943. ро pitanju odbacivanja Draze za-
pisati sledece: ,.Armstrongovi i Baileyevi predlozi zaista su hrabri
pokusaji da resimo nas jugoslovenski proЫem.. Njihovi predlozi osnl-
vaju se na pretpostavci dз се partizani Ыti spremni da saraduju na
jedan ili drugi nacin sa Mihailovicem. Nama izgleda da је Mac.Leanov
izvestaj ovu mogucnost sasvim odbacio. 1 ovo buduci da је tako.
Armstrongovi predlozi padaju u vodu. Sta vise, kao sto se moze
videti iz nasih depesa Stevensonu, br. 99. i 102. mi smo sada ubedeni
da Mihailovica treba odbaciti" ~ )
Da li sedeti na dve stolice neJto duie?
Stalni potsekretar sir Orme Sargent zeleo је svakako da do kraja
decembra 1943. ima cistu situaciju ро Dra.iinom pitanju. U tom
smislu on је zahtevao od sefa juinog departmana Forenj ofisa, da
ovom pitanju dade zavrsnu formu i zaklj ucak i da se cela stvar
podnese na uvid ministru spoljnih po.slova Idnu. Sel departmana
Douglas Howard, pristupice sredivanju ovog proЫema i 12. decembra
zapisace sledece opaske:
"Diskutovali smo jugoslovenski proЫem sa g. Stevensonom u
Kairu i nasi zakljuёci ukratko jesu : da zbog Mihailovicevog stava i
70) F. О. 371-37618.
71) F. О. 371-371117.
93
 1 Ьо svc vl~c doknzn о njcgovoj .~ororl
nckoop,·r:ic~~ (sя Ј\~1"Я) ,i,_ t c~o ,,crovntno bltl prlmornn l {1.Ј ; vt1J,
1 3 11
~а NN.iit c1" 1 Nc1"c _" ' • 1 nj ,govom pokrctu. Ovn odlulщ clonl'la ~
11
1'-<-nю 1,a~u ~mol: ';Jcn: 8 ~ez daljcg, zalsta dovcstl do p rcuzi1t1 Jt•
ptтko i le ,·o\jt'/;~~om ni:z njcnog pristonka, kno I nnsim nnpuN/·
n~a kontrolc:- ~~ - : clemcnta u Jugoslavljl, kojl је lojala n krn\J?·
nJC-m SrЬa. 1=1no"
.,Ј,, li smo da ы nos sluloj kod kralja Pe tra Ьiо zn,t
Petru. . Douglas How ard, 12· 12· 194"·
:Мectuum, os""a . d , Mih ·1 'L
~. k· ь· mi mogli retl Kra!Ju а Је а1 ov11.: propust·
no oJa~an а о 1smo d 1· d . §' I t · . Јо
. __,_. 'edan udatak, koji smo mu а 1 а izvr 1. s 1na Је, da 011
d а 1z, г..~ Ј · · davani da Ы tak ·
nije iz,·m vao indatke koji su mu ran1Je .' . . о 1zvrsio
zahte,-e ,rrhovnog sa,,ezni&og koma~~anta n~ Sre~~em 1stoku.. Irna
Уес nekoliko meseci, od kako mu n1Je dode!Jen ni Jedan ~pec1ficni
zadatak. Mihailovicu nije r~eno, da ako on ovog pu~ ne 1zvrsi za.
datak, da cemo mi preduzeH kora~e. da ~P?~ovemo nasu pomoc nje.
mu, pooto ы ga ovo nateralo da uЬш kraJnJ1_ na~or _d a zadatak izvrsi.
u S\retlosti iskustva iz proslosti, on l:e, sasv1m Је s1gurno, propustiti
da iz\rrsi i ovog puta Ыlо kakav dodelje.n i zadatak, sto се ojacati na~
slu~j protiv njega.
,,Ја ne mogu da vidim da се petnaest dana stvar mnogo prome-
niti (zЬog Вaileyevog ocekivanja da stigne iz Mihailovil:evog staba)
u pogledu nase odluke. U ovom pogledu postoji jos jedan momenat,
naim.e , da Ы momentalno prekidanje odnosa sa Mihailovicem moglo
da stvori utisak da smo mi bili podstaknuti na ovaj korak od Tita
koji је stvorio "Komitet narodnog osloЬodenja". Nacin i sredstv~
opozivanja nase pomoci Mihailovil:u takode su bili diskutovani
Gospodin Stevenson (mislim i brigadir MacLean) stali su na glediste
da је situacija dostigla takvu kulminaciju, da se ovde vi§e ne postav-
lja pitanje Мihailovica kao licnosti, koja је kamen spoticanja spora-
zuma izmedu retnika i partizana. Po~to је ovo ovako, najverovatnije,
ako Ы Мihailovic Ыо zamenjen drugim komandantom, da partizani
ne Ы pristali da saraduju sa cetnicima u Ыlо kom pogledu. Dalje,
ocevidno је da Мihailovic jos uziva potporu najveceg dela svojih
pottinjenih staresina i ljudstva. 1 kad Ы Mihailovic Ыо zamenjen
nekim drugim generalom, vecina njegovog ljudstva sledila Ы njega
i jedini rezultat smene Мihailovica Ыо Ы podela medu cetnicima.
"Radi svega ovoga, ostalo је da Mihailovicu bude dat rok da do
9. decembra 1943. izvrsi zadatak naredenih mu operacija, dok se u
~eduvrem_e nu sprema izvestaj za Komitet za odbranu Srednjeg
isto~ (Мiddle East Defence Committee) od strane g. Stevensona,
kao I za SOE, kako da reagiraju ako Mihailovic ne bude izvrsio dode-
ljeni m~ zadat:эk. Komitet za odbranu Srednjeg istoka, ја verujem,
~motr1ce svoJe preporuke i isvestice §to pre London. Moze se videti
11 depese g. Stevensona br. 171. da је predsednik vlade Cercil оро-
94
. . ы· k Ј. buduc.oosti
mcnuo Kralja i g. P ur il:a, da se mote des1L1 u 15 0 k К Ыneta.
da
sugcrlramo elimlnisanje Miha ilovil:a iz j ugosfov~ns~~u :а brzu
Rod I toga, Ја pred lazcm da Ы bUo pogresno doneti S dл . g
ruku pre ncgo rasmotrimo gJediste Komiteta za odbranu re _ Ј е, .
' 1 da ј е 29. deccmbar JOS
. uvek datum za odluku da se izvrSJ
ц Jstoka, и _
ako prekid odnosa sa Mihailovil:em bude potreban .'2)
?
ц .
• Је
Stalni podsekreta r sir Oпnt: Sargent, posto · Р•=•
-"'tao gornji
. . ela-
Ьorat dodao је sledecu opasku: "Ја sam jos uvek u pri1og izrazenog
glecil§ta od ranije, all zbog 1znetih okolnosti, jasno је da mor:no
ostati pri priJozenoj proceduri i da r azmisJimo posle 2~. dec~m ~ -
Svakako је dobra stvar, sto јс predsednik vlade spreпuo nacin РП,·
tiska na Кrа]ј а u odлosu na Мihailovica, to је~ _n jegovog smenJ 1:
vanja sa polofaja ministra rata". А minista.r spolJnih poslova :-Лtо':11
Idn dodao ј е svojom rukom na elaboratu 14. decembra, sledecu p~-
medbu: ,,Slazem se sa Howardom koji је tacrio izneo odluku do koJe
smo dosll".73)
Anthony Еdщ 14. 12. 1943.
CERCILOV SUSRET SA КRAUDI PEТRO~I I PUR1CD1
U КАШU
Do ovog susreta doslo је 10. decembra 1943. u Кairu ; Р~~ sa
Kraljem u jutro а na ve<!e sa Puricem. U Cercilovim dnevrucШla
ја nisam mogao nista nac:i о ovom susretu; mozda ovo jos nije otvo-
reno javnosti. Medutim, postoji izvestaj ambasadora Stevensona
Forenj ofisu, koji је sve nezgode tih susreta opisao diplomatskim
jezikom, izostavljajuc:i dobar deo nezgodnih momenata. Ја sam, me-
t1utim, imao priliku da mi pokojni dr Boz:idar Puric, Ыnо, opise svoj
susret sa Cercilom. Ali prvo da vidimo sta pi.se ро tome ambasador
Stevenson. Njegov izvestaj poci.nje:
"Gospodin Winston Chun:hill Ьiо је juce u jutro (10. decembra
1943.) u audije.n ciji kod jugoslovenskog kralja Petra, u toku koje је
on rekao Njegovom Veli<!anstvu kako је on duЬoko impresioniran
snagom i znacajem partizanskog pokreta. 0n је takode rekao Кralju,
da Britanska vlada poseduje n epoЬitne dokaze о saradnji generala
Мihailovic:a sa neprijateljem, opomenuv~ Кralja da Ьi u bliskoj bu-
duc:nosti, Britanska vlada mogla predloziti, da је pozeljno P)iminisati
Mihailovica iz Jugoslovenske vlade. Navece gospod.in Certil video se
sa jugoslovenskim predsednikom vlade. On је njemu ponovio svoje
impresije о partizanskom pokretu i rekao mu о nameri Britanske
72) F . О. 371-37618.
73) F. О. 371-37618.
95
 rl\Jnjth grnnlca mogllc nuк 1 1 vo ·
•' \ ' ' pOVl,t3\ 1 d О k ' \ ј , ' Ј· . • · obeshrabreni pret-
\·lade da N" 113slt1\' ' 1 , pnt•'\znn\mo. Zot m с noк tav10 <1· Kad ј е predoёen o g. Puricu da partizani nisu . t· лоgо ne brinu
'
ni~ku р,,щоt ko]U "
. ·ct dl\JCIY\0 " •
. knn'3 0 sar:idnjl ro"c
D ~ м
llia\lov\~11
•1 • • od · d a kom uлis1 m
nja ma sa reprcsal 1Jama, on Ј Е: govono ide .е trium!uju.
·
gu,·(lri O do k·az1n,э, u .,na~нn Ьru okolnostl,' mog 1о bl sc d cs1· tl du IТ1 Li stD. зе dogada за narodom, sve dotJe .dok mosk_~ vske leJ eca recenica
s11 nrP
rijэteljrn,, dodэ,, sl da z og GospodJn Cerbl preklnuo Је lntervJU sa Pun~et;t _(s . . а) izja-
k i po1not .
Bri taлskэ vlэda о\ . 3 -~ rotcst ·od strane g. Purlt:i, kojl јс prvo r~kalJ nlje dc§ifrovana ili је namerno ispustena, ~bJas~J~n~ p1S;0 voljan
0,-0 је iz~ivalo ]3k~ р nu koloboraclju; 1 drugo, da ako Brit.in~ka v\v§I da on :tali §to se оп i Puric пе slazu, аЈ~ ~а Ј~ 1t dl~ Britan~
da on 1'е p:'h,•ata_ navod ,not l\tih:i\lovltu, britanska vlada се prin,щ §to mu se ukazala prШka da cuje njegovo misJJenJe. ~ naseg
ske vlade Ыl:е saopstena g. Puricu u dogledno vreme pre
0
,·1ada odlu~1 da otka!e ро t, . r te ona otvoriti vrata u Jugoslaviji 74
na sebe stra~nu odg?v?r;: ~:iimu, kom te seljastvo Ju~oslavijc ambasadora. U Ka iru 11 . decembra 1943. )
krYoit>dnom komun1st1 ~ , tra~nom gradanskom ratu. On Је rnofio
Ыljno rasmotri ishod takve odluke, koj~
1 5
pruuti otpor u dugo~
da Britan~ka vla?a, vr a;zna velikoj zemlji, kao sto је Britanija, u
O VERZIJA D? BOZШARA. PURICA О SASTANКU SA CERCILO Ј
ne moie 1:zg\~att ~ ;ugoslavije to је pitanje zivota ili smrti. On POSLE ТЕНЕRАNА
toku rata, ali ~а nak . blicistici i njenim institucijama razlog za ·· i.se ovaJ· drama-
· pripisao bntans ОЈ pu · dal · Мnogo sam zeleo da ёujem liCDo, da dr Puлс ор . ..
Је . . t iio Ј·е Britansku vladu da Је zauz а 1 uсщ.
uspon partiZ&na, 1 ор u d dri • tiёni susret. U ovu svrhu ёinio sam dva pokusaja, od kojih p:rvi n:1.Je
vladu i sprecila је а о "ava vezu 1 govori
kala Jug~1ovensku ' sk 1 .. uspeo, zbog tada zdravstvenog stanja Puricevog. Tri go~e kasn:]e,
svom narodu. On је zatim napravio vrь·tlo_ te(d u taauzdl)]U ndmast_ras. 4. septembra 1974. sastanak је Ьiо omogucen posredovanJem naseg
. •egovog naroda Щi gu 1 с1 о а na asuju zajednickog prijatelja g. NeЬojse Mandica, koji је takode - -
neь·tk раtnЈе nJ ~ • · · Am ·"kih D z
Velik Britanije i SJedinJeruh er1" r ava, s k upno! prisustvovao u Puricevom stanu u Cikagu. Iako _u odma kliro ~~­
gu ~podin Cerbl. је ukazao da par~izani Ь~је pr~ko dve stotine nama, Puric је Ыо mentalno svei, dobro r aspolo~en,. sa ~emon Jom
. d Ьо а~а pod oruz]·em da se oro hrabro 1 uspe::-no bore prot1v kojoj Ы mladi ро godinaпu mogli zavideti. Na moJe p1tanJ~ о ~retu
hilЈЗ а r ~ ' ckih di . . . ( .
neprijatelja i prikivaju nekih cetrna~st nema_ vtzi]a . za 1ug0 • u Kairu, pokojni Puric је роёео ovim reёima: "Pre n ego _Је do~lo do
slovensko tlo). (Potrebno је staviti Jednu pnmedbu_: sta Је navelo sastanka, u toku zasedanja Te.heranske konferencije, Ьл~ am-
britanskog predsednika vlade da smanji cifru od tndes7t - . ~t~. је basador, kod nase vlade, Stevenson driao me је u toku stvan. Jednog
Ыlа njegova omiljena fraza - n~ c~t~aes~, nemackih -~vi_ztJa? dana, Stevenson је dosao kod mene dosta uzne.miren i izjavio_: ,S~e
Pisac). Nа drugoj strani general _Mihailov1c, 1z . razlo~a koJ1 nJ~rnu је izguЬljeno. Jugos]avija је predata Titu i partizanim~; ut~o _Је
mogu izgledati dobri, nista ne ra~. Zbog ovoga Jasno Је: da u p~og samo toliko sto su Velika Тrojica odlucili da se trupe tri velike sile
opsteg cilja za koji se skupno bonmo, da sva pomoc ko]u smo m1 u nece iskrcavati u Jugoslaviju. Ovo је jedina · dobra strana u odnosu
stanju da pruzimo treba da bude data onima koji se bore i oduzeta na Vasu zemlju!' U toj tragediji, pomiilio sam", nastavio је Puric,
onima koji se ne bore. On је takode aludirao na disproporciju snaga "do§Ja rni је misao da ako Tito sve pokori u Jugoslaviji, on ipak nece
partizanskog i cetnickog pokreta, kao dokaz njihove pojedinacne tuci SrЫju. Тато su Draza i Nedic i smatrao sam da се oni, pri svemu
popularnosti. ovom, sto su nam savcznici priredili, ipak tuci Тita i da се nas mi-
Gospodin Puric је оdЫо da veruje da su partizani u stvari tako moici casa komunisticke diktature" . U toku izlaganja stekao sam
brojni (njemu је W. F. Deakin, prvi Cercilov emisar kod partizana utisak da је Puric imao poverenje u Stevensona, sto otvorena isto-
rekao о stvamom broju partizana, i zato је Puric Ыо u stanju da rijska dokume.n ta demantuju, jer је Stevenson Ыо ёovek koji је spro-
izaziva Cerbl.a u pogledu stvarne jacine. Iz mog razgovora sa dr Pu- vodio Cercilovu licnu politiku prema JugoslavijL Ipak se mora doz-
ricem u Cikagu, pisac) а takode је posumnjao da oni sami "prikiva- voliti mogucnost Stevensonove iskrenosti prema Puricu u toku
ju" toliki broj nemackih divizija u zapadnoj i severozapadnoj Jugo- Teheranske ko.nferencije.
slaviji; sto, ako је tacno, to cini celokupni narod pomognut Mihailo- Zaµrn је on presao na opis susreta sa Cercilom sledecim recima:
vicevim ёetnicima. Mihailovic је licno rekao da cim saveznici zako- "Cercilovo videnje sa Кraljem u jutro 10. decembra, ucinjeno је bez
race na Balkan, celokupni narod се ustati da ih pomogne, ali u medu- mog znanja i protiv moje volje, jer sam smatrao da sa Кralje.m mora
vremenu on ne Ы mogao izloziti civilno stanovnistvo nemackim Ыti njegov predsednik vlade. Ovo me је vec onespokojilo pre mog sa-
represalijama, koje Ы zeleo da. mu ustedi, а koje Ы neizbezno dosle
74)) F. О. 371-37618.
kao rezultat izvrsenja sabotaza i prekidanja komunikacija.
96 97
 _,... brltansklm prcdscdnlkom. Dofck110 к·,
· t og dana na,,,.,x, 53 lm bllzu - sa rc,"1ma ·. " Е\11-cl<'n"l'j'"
:<tan k. з, 1s . . k kadra sтpske vojske.
pri~o susv , 'Ј IJok da popune desetkovane redove of1c1rs ?g . Ј poJ' edinacn a
Crrblэ - - kom san, ~ d vama lstorlja donetl zato sto Prrtl11 ' vO • .. . k aJaseist1ca ase
d ·1· kakav re su о - U tom svojstvu na b0Jn1m ро 1Ј 1ma_, ov , ь·о sa sa ve:znikom-
sta ste ura 1 1,.. 'stlma? Dok sam ovo govorlo, uhvп tlo sorn hrabrost, koja је Ьila njegova odl1ka. ~ se SUJ<O ~ U Ce rblu su
do.ste Jцgosla,,lJu ~omun;,~ilovog kaputa, 1 potcgao no dolc. On rn,. protlvnlkom, pтedst.avni~om jed ~og . velikog лаr od::
obcn1a rukama ~' ere С
hrabrost. bor-
, -kao· u Evropl postojc dva mi lit• ЫII olll:enl mnogi vredЛJ atrlbut1 bnt.aлskog nar . liD Takode u
atrao I ne trepnuv:. 1 .... ·• u-
5:'mo posm . s ki Pruskl te Ыt.! sru~en u ovom ratu, а srpsk,
I
benost, lstrajnost, slobodarsk.J d u_h i mnoge druge v~ . е. ima svaki
r1zn1a, prusld rps ·
mititarizam takode mora о 11<: •
.,.i'"' Na moJe pltanje ~ta ste u tom 1110
• k k d - njemu su Ыlе personШctraлe i sv~ lose" st:ane - ~ uiowost i
k . odigravala - m1s!Ш а о а se spasetc о<.1 narod ра Ј njegov - kao §to su 11Т1peл1alizam, n~ Р • nalnih
mentu - drame ОЈа se. • . о og momenta sevnula · • "rtvovaлJ'e saveznjka i prijatelja radi navodne _zas~te ~croan, d a
Cc~ila, dr Purit ovako Је odgovono. " n С . " m1 Је ,, ,. d · Сетсi.1 Ь10 pnmoт
. k . da potegnem revolver i uЫjem er/!1la . Na mojc lnteresa. u priJog lstine mora se rec1 а Ј е . 1а " е dobrim
m1sao ао munзa, . • v· 1!sl_ut aJ U_J ~gos V1J Dтu . i
. . wt i !tn Ьiste tim postlgl1,, ovakо Је' odgovor10. frtvuje 023 i druge, iz d va razloga.
pitanJe_... о, ropast, koju nam је jedan l!ovek priredio. Nje.
,. •dco
delom nekompetencijom i svadom nasih izЬeglickih_ vlada. tf1
1
sam no;,.. punu р
Ьi odmah 1 ро
. litik Ј 1 " najvazn.iji razlog Ьiо је neprirodn~ spr:~~ рте~~kа R_uzv~az :
. nest:ankom
go,-un . morala
. . .а prema t av1Ji Ьiti
. d 1·1ugo:; Staljinom. Ne mogavsi se odupтet1 оЬоЈЈС1., Сетсi.1 Је ~о . .
re,·idirana i to Ьi Ьiо nd izlaz". Na m~Je prtanJe, ~ 5 е, g. pred-
__ ., .,.,_ me i'kad ikom ranije rekli, ~о sad meni rekoste? Odgo. jednim od nјЉ, sa Stalj inom, kom је пtvovana cela Ј~ 1 JUg?""
~.ш,-.:-, о ovo
. •
,
• . Jesam, ро mom povratku u
Lo d
n on, sve sam ovo istocna Evropa. PosJedice ovog jos traju, i njiЬov ~: k:ra~ ne ~спе
,or Је g1asio. R · N · dal ' ·ta · јо~ sagledati; svet је izguЫo mir i mnogo hldi и nJlI:1 ali do nJega
rekao mojim engleskim prijateljima" . . а moJ~ Је Р1 .."Ј~,. kakva
је Ьila njihova reakcija, on је ~govo~o: "~Vl s_u se SIШJali 1 rekJi: ne moze doci.
zasto nisi pucao, tim ы spasao 1 V~ 1 ~as ! N~~ ~teo da p1tam Zavrsna faza demontaie Draie l\lih.a i1oviia 1943.
g. Purita O njegovim britanskim prlJ~t~l~un~,. al1 1Z nJeg~vog daljeg
izlaganja mogao sam osetiti da su ~ bili lJ~di 1~ ko~ervat1vne stran. Cercil је posle Teheransk e kon!erencije, posl e susreta sa k.raljem
ke blisk.i lordu Halifaxu i njegovoJ grup1, koJa ruJe trpela Cercila. Petrom i njegovim predsednikom vlade dr Puricem ~Ьо~ео. od ~ ~a-
Dalji tok k:ratkog sastanka izmedu dva predsednika vlada, Ьiо је vrlo lenja pluta, i ро savetu lekara morao је ostati u blag~J k.limi ~ ~
buran i zul!an. А obzirom na sam pol!etak sastanka, nije se mogao radi lel!enja. Iako ozbiljno Ьol estan on nije ispustao iz ruku S1tuat1JU
druga□je ni zamiti vet putpunim neuspehom. Cerl!il је imao neku u JugosJaviji, koju је on zakuvao. lz Allira је Cerbl odriavao . ~~
a\•eпiju prema Srbima, koja se kod njega ovom prilikom potpuno respondenciju sa Тitom, uvek verujuci da се ga n.a kraj_':1 "ulo~ ti ;
ispoljila. Puric је uveravao pisca ovih redova, da је ma koji drugi potrebno је samo igrati sa njim kao sa Lorensom od Arab1Je. Cerl!ilov
polititar Ьiо na Cerblovom mestu da Ьi ishod dogadaja u Jugosla- ministar spoljnih poslova, Idn, ici се sa Cercilom preko zle volje,
viji imao sasvim drugi tok. Jedno је sasvim sigurno, da је Cerёil u pogledu njegove pustolovine prema Jugoslaviji; n.ajvise pak ici се
nastavio svoju vendetu protiv Purica i Мihailovica, stalnim pritiskom pozadi Cerl!ila. Cerl!il се kasnije osetiti da је Ьiо varan od nekih
na kralja Petra, u l!emu је vrlo brzo uspeo. Iako је Puric Ьiо licni njegovih savetnika, od Intelidzen.s servisa kao i od samog Тita, i
Idnov prijatelj, nista nije pomoglo, morao је Ьiti smenjen. razol!arate se u svoju balkansku avanturu. Ро ovom pitanju doci се
U febnwu 1944. Certil te potegnuti pitanje smene Purica na do sukoba izmedu ldna i Cercila 11. marta 19-15. kad је razocarani
jednoj audijenciji kod kralja Petra sa rel!ima: "Otpustite Purica Cerёil росео da vrda i krivuda. Idn се mobilisati сео vodeci еь.Iол
dajte ~u trideset hi]jada funti i ја cu mu dati deset hiljada, i da g~ Forenj ofisa protiv predsednika vlade, i opomenuti ga obzirom da је
sp~u~~m~ za Juznu ~u". I ovaj momenat је opisao g. Puric, rat pri samorn k:raju, i politika prema Jugoslaviji ne mofe se menjati.
koJ1 ШЈе ш~ао dla.ke na Jezi.ku kad se radilo о Cerl!ilu, kog је u jed- О ovome се Ьiti vi!e receno u poglavlju: ,.Cerblovo bladenje prema
nom momentu nazvao: "na.§im krvnikom"! Titu".
Da Ьi odluke Teheranske konferencije u pogledu Jugoslavije iz-
* veo na ~stinu, Idn se obratio Cerl!ilu plsmom od ЗО. 12. 1943. koje
~roz dr Bozi.d ara Purica progovorila је slobodarska i buntovna ciasi:
Srb1Ja;
ledn ·buntovna
· •prema. stranim ugnJ·etax;-a
\;ш, •
On Је
· pr1pa
· daО ОЛОЈ· "Predsednife vlade,
pos ЈОЈ ~rv1 Кral]evine SrЬije - rezervi od 1.300 studenata i Mislio sarn da је ovo pogodna prilika da stavimo Titu predlog
daka - bacenih u prvom svetskom ratu pod austro-nemafki vojni da mu se Кralj prikljuci u Jugoslaviji i da tarno stvori novu valdu.
98
99
 о,·ај pn_--dlog nc Ы imao istu j:iti rш nko Ы Ь~ ~n~i'jc n ~0 ~1.1 c l ,1•1111,1.
k·ш ~to Ы i111ao ako Ы Ыо st.a,,ljcn od Vas. ј с u m, ! 1 np ••N(•.
('~tc · potrcbu za stovlj1шj c o,·og prcdlogn, ~ in ne~~ iot.cncirщ 1
U pogledu Mihai lovita, ја se 1\С s~ ~m bUo O ve '). u с u ~<111г 11
za njcgo,·o napustanje pre krnja godrnc. Prvo, Ја ":isllm dn Ь1 кi1n,
'Гito na,pu~t io Kai1-o. Ј" jos o.~rtnn, d11 Ьi Ыlо po~rc~110, obccuti Tit11
' -mo1nrnt11, da t't'RIO
· •\ ltl ilovcka (Mtl111Љvlto) nc
u о,·011\ " oni , ,. . R11n10
sto «mo prrkinuti da 1" snolldcvon10, vcl: do pr1s~l1mo KrulJa da 1111
odbз<'i. (Po<Ma&>nje pisca). Ја smatram da Ы ,Тito ~ledao na ovu
st\·ar kao na znak nase slabosti sto mu dobrovo!Jno daJ_emo ovo оЬс.
t anje. Drugo, mi nismo nikako sigurni da l:e~o u~peti da prisilin, 0
Kralja da otpusti Mihailovil:a, dok ne bude~o unali nest~ konkretno
da Kralju ponudimo kao put saradnje sa Tito~.. DrugafiJ~, ~ralj bi
mogao rel:i da mi tratimo ос\ nj~ga da sebe lЉ poslednJe 1 ~edine
veze koju on ima sa svojom zemlJo_m. Trece, а~о l:emo da raskidarno
sa Mihailovil:em na javan i senzac10nal~ ~afm, ond~ nasa otpuzba
protiv njega za izdaju, morn stajati bez ~r!Zlva, ~eo.bor~va. Ја sain jos
(uvek) proti,тan Ьеz dokaza za ovaj r~kid. sa M~~oVIl:em. Kad god
do o,•og dode, izvesno је da се privuc1 veliku paznJ~ kako ovde CkOd
nas) isto tako u Americi; i ја bih ieleo da ро ovoJ stvari ideino u
korak sa Rшima i Amerikancima, ako је to moguce. Takode postoji
jedna opasnost - jer ako nasi dokazi nisu neoborivi za njegovu
izdaju -smatrace se da smo ga zrtvovali da Ы zadovoljili Sovjetsku
vladu. Nemalli propaganda, takoc1e, imal:e znatnog шреhа na Bal-
kanu i u Тurskoj, predstavljajuci Мihailovica kao prvoborca za ЬаЈ.
kansku nezavisnost i kao opoziciju britanskoj politici koja је prodala
Balkan RusijL (Nemci to vеё sada fine) . Ја nikad nisam smatrao za
dovoljan razlog da prekidamo sa Мihailovicem zЬog njegove neaktiv-
nosti. Niti. ga mi moiemo osuditi jedino zbog toga sto se bori protiv
partizana. Prosto Ы Ыlо nemoguce dokazati da је prvo on pofeo
sa na.padom.
Radi ovoga, na.dam se, mi сето morati drzati Mihailovil:evo pi-
tanje malo duze otvorenim, dok ne doЫjemo nase dokaze. Da sumi-
ram i ukaiem da jedinu izmenu u Vasoj poruci treba uneti da izo-
stavite pitanje Mihailovica. Sugeriram, da biste Vi trebalo da izve-
stite Stalj~ i Ruzvelta. Ја nisam imao nameru da Vi zadriite Vasu
ро~ nJuna dok ne dobljete njihove komentare, То ne Ы stvar
odlozilo. U drugu ruku smatram, da Ы bilo dobro da oni (Stal .. ·
Ruzvelt~ brzo doznaju sta ste Vi rekli Тitu. Ako vise volite, mi ~:;
ovo mozemo naknadno sprovesti diplomatskim putem!"7S) · ~ail~vicevi sledbenici njima Ы se prikljufili. Ovo је razlog sto Ьih
Anthony Eden, Forenj ofis, ЗО . 12. 1943.
Sa pravo~ se mo~e ocekivati odgovor predsednika vlade Cercila
~ovo p1Smo. Naza]ost, posle napora nije mi posJo za rukom da
75) РRЕИ з. 511/2.
100
, ema Sarno nekoliko
odgovor u Лrh lvl pronac:fem ; Jednosta vno ga n straл e Cer cila na
nedefja pos]c ovoga, usJed1ce Javna ana terna od . . ot M ihailC>-
Drat u MLha lfovica . Anatcma: "ChurchШ~s ~ e_PucliatJ: ovoa napisa .
vf(:" za tvorena је do 20 14. gocline, i ne moze b1t1 predm "'
Radl ovog pisac se nada da се ovo blt i uvazeno.
Drugo ldnovo pis mo Ceтbl u , 19. 1. 194~.
Ро svemu sudel:l Idnovo pismo ос\ ЗО. decembra 194 3. C1,:.c~l~
• · d а Сer ёil u preu.:,
ruj e ima lo uspeha, i zato се on ponovo pokusat1 _. t....
· V1
" ёаvаз· u Meuu 1Ш
slozenost j ugoslovenskog proЫema sa k oJun se suo ·• . .'
britanski predsednik vlade ostace i dalje pri s vom stavu ~Ј; p~-
tiska na Kralj a da razresi duzn osti dr Purica i da. 0?1'~С1 r~u
Mihailovica. U nas1.ojanju da privoli Cerёila na razmislJanJe, Idn Је
napisao sledel:e redove:
"Predsedni~e vlзde, prosJe veёeri r ekli ste mi da bis~ zeleli da
posaljete Vasu poruku kralju Petru sada. Ја razumem Vase razloge,
ali evo i mojih sumnji: . . ..
1. Mi zelimo protivuslugu od Tita za oc!Ъacivanj e МihailoV1ca ;
~ ta usluga j este da on prihvati ~aradnj u sa k:raljem P etrom. Racli toga
zeleo Ыh da obavestim MacLeana da pokusa da ovo ostvari.
2. Vi ste u poruci rekli Titu, da obzirom na n edavnu istorij u,
,ne Ы Ыlо kavaljerski niti casno da Velika B ritanija odbaci Кralja'.
Niti ga pak mi mozem o p itati da presece sve n j egove postoj ece veze
sa svojtJm zemljom. Ako m.i пs imo pritisak da se Кralj odrece l'Ш­
hailovic:a, bez obaveze od Tita da prihvati КrаЈја, mi iemo ga (pod-
vlacenje Idnovo) ostaviti napustenog sa preseienim ostatkom ve:za
sa svojom zemJjom. Partizani onda ое Ьi bili obaveпu da prihvate
kralja Petra. МihaHovic: Ы vec Ьiо odhacen.
3. Ја sam shvatio da izvestaji n asih olicira za vezu pokazuju da
Mihailovic bez sumnje, j os uvek uziva veliku pomoc u SrЫj i. moida
u celoj SrЫji. Ako se Mihailovic odbaci, sta се se dogoditi sa SrЫma
koji ga sada pomaiu? Neki od njih mogu se prikljufi ti Тitu, ali
vel:ina Ы verovatno nastavila da bude neaktivna ili Ьi sledila Mihai-
lovil:a ili neke od njegovih sledbenika, sto Ы, moguce је, odvelo u
neprijateljski tabor. Mada Мihailovic ne zadovoljava, ipak, jos su
uvek tamo dve bugarske divizije koje su njemu za petama. Ali ako
Ы .Кralj i Тito dosli skupa, onda Ье.z sumnje, do poslednjeg, svi Мi­
Ја v1se zeleo da sastavimo skupa Кralja i Тita, pre nego sto urgiramo
da se Kralj odrekne Mihailovica.
4: Naravno, moguce је da Тito ovo оdЫје, cak iako mu MacLean
st~~1 nase predloge. Ako se о"·о desi, mi cemo morati ponovo razmi-
sl1ti: Tes~oca u ovom poslu jeste, sto postoji izvestan sukob u svedo-
fenJu. Pr1rodno, za MacLeana Tito је sav Ьео, dok mu је Mihailovic
101
 sn,, rm . Ја ln1n111 podo1.1~ 11Jc dn Јс slvR bojn vl§c pr11v11 bnll111nRk11
Ьоја . 1О tl
5. Lord Sс\Ьо1·11с ro~polnic, prcko SOE (Spccln рега on l•:xt-tu.
ti,·r) sa ,·clikim delom l11formnclja о Mlhntlovlcevom vladnnJu zi,
dugi period ,,rcmcnn. Da li VI smntratc da Ы Ыlо vrcdno, ~1111 bi ~ ..
nas t.rojica sastali na ро\а sata, da cujemo njegovo svedollenJc I ond,1
da doncsemo prcsudu"? 18)
Anthony Eden, 19. 1. 1944_
Nema pisanog traga da је Cerbl odgovorio ldnu n~ ovo pismo,
niti pak da је do predlolenog sastanka do~lo. Kollko ј~ piscu poznato,
Ceitil је izЬegavao Lorda SelЬorna, zbog toga §to Је 0 ~ do kraja
ostao veran Mihailovicu. А kad su Nemci 25. maJa 1944. izvrsili de.
sant iz ,,azduha na Drvar, na Тitov glavni §tab, SelЬorne је r ekao
. . ."Sramota za nemacko oruzje za~to ga (Tita) rosu uhvatili".
PROTEST PREDSEDNIКЛ VLADE DR BOZIDARA PURIC:A
Dr Puric је imao prijatelje u vladajucim krugovima Velike Bri-
t.anije. Jedan od najznacajrojih njegovih prijatelja Ыо је Anthony
Eden, ministar spoljnih poslova, cijim је zalaganjem Puric postao
predsednik Jugoslovenske kraljevske vlade. Ali ne Cercil, koji Pu.
ricu roje nikako oprostio onakav susret u Kairu, posle Teheranske
konferencije. 0n је takode sebe diskreditovao u Cerfilovim ocirna
upornim branjenjem Draze Mihailovica. Certil је resio da se otarasi
pored pruskog i "srpskog militarizma", lomeci SrЫma kicmu oruza-
njem komunista i Ьombardovanjem srpskih gradova i sela. Ono sto
se u istoriji zvalo "Istofno pitanje", onaj njegov nereseni deo kra-
jem proolog i pocetkom ovog veka, Cerffi је sada drasticno resio,
narocito na prostoru Jugoslavije. Nemocan da Ыlо sta uradi Puric
је mogao samo da negoduje i protestuje. On се preko britanskog
ambasadora uloziti protest Forenj ofisu, 6. februara u podne. Istog
dana u 3.30 casova njegov protest Ыо је u ministarstvu spoljnih
poslova, а dva dana kasnije stigao је na Cercilov radni sto, koji се
vlastoroaio zapisati: ,.Ovome nije potreban komentar", stavljajuci
posle toga svoje inicijale: W.S.C.
F~renj ofis pak . "!Је. ro !oli_ko zapi_~~o; , verovatno roko se nije
usudio ~ se protiVI licnoJ diplomat1J1 predsednika vlade · prema
JugoslaVIJL
Protest dr Purica glasi:
.Iz ~vora_ koji poticu iz Kaira а koji su objavljeni u ,Daily
~ u 25. Januara 1944. (laburisticki list) i ,Observeru' (nedeljni
16) РRЕМ. 3. 511/2.
102
, . . о azivaлja Britanske
libcraJл i 11st) od 1. februara , vidim da Је р1t~л~е i~ prekidanja veza
voJne mlslje kod Mihailovica predmet d_is U:aJ ·е potrebno javno
Jzmcdu njega 1 savezлlka. Dal je se su~enra ~ne neaktivnosti,
odrel:1 вс Mihailovica pod !:gov~rom nJegove nav
ёоk I kolaboracije sa л epnJatelJem. . d
. . С cila) prema zaJe -
Ја smatram da ј е Va§a d u~лost (m1Sl1 na . er d d tanete od
· · · v 1·tno· molim
лl l:koj вavezn iёkoJ s-tvar1 1 ama 1 . , . .а O us
akve od}u.ke ьuе
takvlh odluka, Jer sam uveren da Ь1 posle~ce _t ta na Balkanu
krajnje te§ke u odnosu na opstu politiku skral:1va_nJa ra k . . su nam
, · i · to pocetku goiline u ОЈОЈ
1 u centralnoJ Evrop1 ; n~o"•. ~ - . . odnosa sa Mihai-
sve nade dozvoljene. Zelel1 nu to 111 ne, pre~danJe , 1n " enti-
Jovicem znacilo Ьi prekidanje odnosa sa SV1m naCiona O onJ_. m
.
sanim Jugoslovenima, naro6to sa с • о pn
е1 ku om srpskom naCIJ0 ,
. ttL То
Va.sim najlojalnijim savemikom u proslom kao 1 u . ovo~ ~ . .
је nacija koja је u najtezim. d~irna dok~a _delim~odn~n1: -
pozrtvovanjem, svesno se zala.iuc1 za savezшc.ke 1 m~d . аёеn
?
govomosti i duznosti. Sugerirani r askid Ы, Ье: sumnJe, 10 . ~um ele-
kao nelojalnost od strane saveznika prema naJkons~tIVIll_J~
mentu na Balkanu, koji se Ьori sa gotovo nepromostivim teskocam~.
. Sada pak, kad se zamorena vecina satelitskih naroda kao: Bugaл,
Madari, Slovaci, cak i sami Nemci, spremaju da napuste borbu, d_otle
је jedan nasilnicki sistem, kao Titov pokret, potreba."1 Nemac.koJ da
Ы njime zastrasila svoje satelite da nastave Ьorbu ~ ovo~ ~tu, 3:1< 0
ne zele da iskuse nesto slifno Titovom pokretu. Jec!i:10 lJudi _ka~ _sto
је Mihailovic, ili slicni njemu, koji, ubeden sam, ~е se poJaVlti _u
drugim narodima u datom momentu i Ысе sposo_bш ~а v~e svoJe
narode do kraja rata, cuvajuci time njihovu cast 1 nacionalni ponos.
Ovalcvi ljudi su nam neophodni, oni su stvarnost i uvek се postojati
u· svojim zemljama i radi toga ne treba porusiti mostove, utoliko
pre sto Ы takvo rusenje pomoglo neprijatelju i takvim sumnjivim
drustverom pokretima, radi kojih niti ste Vi, niti Vasa zemlja, niti
Ыlо koja druga nacija usli u ovaj rat.
Тvrdnja da general Mihailovic saraduje sa neprijateljem jeste
najveca Ыasfemija u toku ovog rata; sa ёime, ја sam siguran, Vi
necete dozvoliti da Vase ime bude povezano. Na kraju, ја Vas molim
da uzmete u obzir bolni polozaj u kom Ьi se na.sla Jugoslovenska
kraljevska vlada, zЬog javnog i zvanicnog prekidanja veza izmedu
Velike Britanije i jugoslovenskog mi.n.istra rata u okupiranoj otadz-
Ыni. Ovla.scen sam da Vas izvestim, da ni Nj. Velicanstvo Кralj, niti
njegova vlada, nemaju moralnog prava da se odrek.nu svog naroda,
koji se u necuvenom proliva.n ju krvi i patnjama i dalje Ьori na jedini
nallin koji је njemu dostupan. Тај narod ne moze razumeti kako Ьi
Ьilo ko mogao, fak i u ime saveznistva, !Шti ga prava da se bori i
nada u pobedu.
103
 . rоЬ\сЈ\\ kojl sc nc tltc somo JltgosluvlJc 1
Celok1~p.<1n :''~ 1~ 1 ,,cug~dпostl. Ovo dosШc tnko dnlcko ti ;, 11 0 ~ •1
n,мgobroJnC а.ре,11 kao 1 11 b\ldutl\Ost svlh nuroda koj\ su Upl / 0 Ј
i Ы~ost o,,oga : jcdne dal!:'koscine odluke, donctc nn osnovjc ' 111
1
1 11
11 n,cga, ~ po~mei\1.ji,•e kratkorocne vojnc polltikc. Rad\ ovog:r,.
,тсmеле р oli' m da ne doncsetc jcdnostranu odluku nn ovaJ' 11 ,,_,Ju
\ l as pono,-o m . , , К \Ј k ј ц~111
. IJ"e tak'1> i sada ponav\Jam, da га evs а ugoslove" ·k ·
Као 1 ran · " \ " ·
. . blno Vam uvl:'k stoJ1mo n~ raspo O,;enJu а radirno"~
d kц
,,\а dа, 1 Ја , , . k . bi d "1 uo
. • sa Vama da se nade resenJe оЈе 1
za ovo JI о sve one na
sa,·ezn1c1
koje se ovo odnos1" ' 1:ћ
~
• 1
Bo~idar Puric, Kairo, 6. 2. 1944 _
DVE DEPESE PUКOVNIКA S. W. BAILEYA
О CETNICIMA I PARTIZANWA, 2. 2. 1943.
u britanskoj drzavnoj Arhivi nema traga о originalima ovih de.
pesa. Preziveii su samo izvodi iz njih, koje је pravio Forenj ofis za
liёnu upotrebu. Kako је izvod pravljen sad se samo moze naga<1ati.
vero,,amo је jos tada Ыlа tendencija da stvar treba predstaviti u
prilog generala Мihailovica; iako је na uticajnim mestima na ввс
SOE u Кairu; SOE u Njujorku postojalo mnogo pojedinaca resenih
da оЬоrе i dikredituju Мihailovica, а da istaknu Tita i partizanski
pokret. Izvodi iz tih depesa pocinju ovako:
"Organizacija generala Mihailovica
Uglavnom, pukovnik Bailey potvrduje postojanje mreze Mihailo~
viceve organizacije u SrЫji, Crnoj Gori i Hercegovini. On izvestava
da Мihailovic u svom glavnom stabu ima samo kostur оsоЫја, uk!ju-
ёujuci i licrюg pratioca i strazu koji su ga dopratili prosle godine od
Ravne Gore dovde (do Kolasina). Njegov stab sastoji se od 20 oficira
(aktivnih) uglavnom od kapetana i porucnika, koji su svi Srbl sa
izuzetkom dva Crnogorca i jednog Slovenca. Njegova straza ima
jaёinu od 50 ljudi, i to od 30 Srba dok ostatak sacinjavaju Crnogorci.
Ovaj stab potpuno је apsorbovan detaljnim planiranjem i drzanjem
veza; а straza је okupirana proЫemom bezbednosti. General Mihai-
lovic nema pod neposred.nom komandom u ovom kraju (Crnoj Gori)
nikakvu boracku jedinicu i u stvari on је gost Pavla Durisica, na
cijoj vemosti Mihailoviceva bezbednost pociva. Njegova је obavestaj-
na slшba izgleda slaba, uglavnom iz sledecih razloga:
(а) Zbog represivnih mera od strane Nemaca u SrЬiji; ove mere
su vrlo stroge i zbog toga је slabo uticajan u gradovima.
77) РRЕМ. 3. 511/2.
104
(Ь) Njegove podmisije u Srblji u stalnom su pokretu Р~ ~l~-
nnmo, nosel:I sa sobom radiostanice. Zbog ovog brzina komшuc 1 ~anJ_a
1 lnformoclja patl, .§to oteiav;, izdavanj e direktiva od samog Mihai-
lovll:a ovim podmisijama.
(с) Ne postoji nl jedan oficir u Mihailovicevom stabu koji је na-
klonjen obave~tajnoj sluf bl. Licno on, pokazuje veliki interes za
obavestajnu slu1bu, ali ј е to retko kad primenjeno u pтaksi. Мihailo­
vl~eva Jil:na bezbednost daleko ј е od toga da ј е dobra. Uglavnom,
kurirska veza izmedu generala i njegovih podmisija veoma Је spora,
dok su veze putem radia rede".
Saradnja sa misijom pukovnika Baile7a
Pukovnik Bailey vec је pokazao uspeh u stvaranju velikog dela
kooperacije sa generalom Mihailovicem u oЬ!astima koje su pod
njegovom priznatom kontrolom. General је pristao da pomogne nas
(Ъritanski) plan za uspostavljanje bri tanskih podmisija da r ade u
vezi sa njegovim podmisijama i da britanske podmisije odriavaju
nezavisnu radio vezu sa Britanskom vrhovnom komandom na Sred-
njem Istoku. Мihailovic је takode pristao da nam pomogne u prelazu
nasih agenata u Italiju, Aust riju i severno od Dunava. Medutim, u
vezi ovog treba reci, nepovoljni vremenski uslovi i vrlo slaba sluiba
u opravkama aviona spreёili su nas da ovu saradnju stavimo na
ispit.
General Novakovic (Ljubo). Pukovnik Bailey nas izvestava da
general Novakovic koji је, treba se setiti, Ыо aktivan kao voda n.acio-
nalne gerile u jesen 1941. i u prolece 1942. sada је Мihailovicev
zaroЫjenik u Hercegovini.
General Mihailovic i Bugari. Pukovnik Baiiey nije jos zadovo-
ljan u odnosu na bezbednost Mihailovicevih veza na srpsko-bugarskoj
granici. Ali on se nada da се Ьiti u stanju da doblje odredenije in-
formacije (ро ovome) posle razgovora sa Тrkljom generalnim sekre-
tarom zemljoradnicke stranke, koji је najvecim delom radio na odno-
sima sa Bugarima. General Mihailovic smatra da bugarske ge.r ilske
jedinice, za koje је javljeno da operisu u delu Bansko-Karlovo i oko
Prilepa, da је moguce da su zemljoradnici, i izdao је instrukcije za
hvatanje veze sa bugarskim gerilcima u okolini Prilepa. Uglavnom,
pukovnik Bailey smatra da се veze sa Bugarima, ostati spo.r e 1 povre-
mene, sve dotle dok ne budu uspesno infiltrirani britanski oficiri u
Pristini i Homolju. ·
General Мihailovic је zatrazio da se njegovi pozdravi prenesu
(putem radia) Trajkovu koji stoji iza gerilskih jedinica. 0n је ponovo
naglasio vaznost d:i Dimitrov govori na radiu. On veruje da је cuta-
nje dr Dimitrova tuma~eno u Bugarskoj kao dokaz razmimoilazenja
izmedu njega i Engleza, ili izmedu Dimitrova i njegovih kolega.
105
 ,.1 proь\ с11,, kojl sc nc ti~c somok Jugoslavlj('
d . 1n1,,
Cplokt1pan о, "Ј godi,ostl Ovo dosШc to о ulcko t1 z.. ,1,.
n,мgobNjnc а~рс
klc I ne\l •
k I u budш!нost svЉ narodn kojl su uplctt• .
rat.a,. dао,е dalckoscinc оdl u k с, d onc t с nu osnovl pr·"'
i ыmos t O,·oga cd
u njcga, u pogl ulj~~-e• kratkoro~11c ,,ojne polltlkc. Rndi ovo11a '-
,тemene 1. promen . da" nc doncsetc jcdnostr:inu odluku na ovaj naci
• pono,-o mo 1im, d К 1· k .
\ • 85 . ..е tako i sada poмvlj:im, а rn Jcvs а Jugoslovcn~ka
Као ~~·Ь1о Vam uvek stojimo na rnspoloienju da radin, 0 kao
1
1
,·lada, _1 Ј 8 v m' а da se nade re~enje koje Ы zadovo\jilo sve onc n
s&\"tlПICI sa а ·« • •
k • se 0,,о odnos1 !· •) . .
оЈе Boiidar Pur1c, Ka1ro, 6. 2. 1944
DVE DEPESE PUКOVNlКA S. \V. BAILEYA
О CEТNICDIA I PARTIZANIМA, 2. 2. 1943.
u britanskoj driavnoj Arhivi nema traga о originalima ovih de-
pesa. Preliveli su sam? ~odi iz nj1?, koje је pravio Fo_renj ofis za
bl:nu upotrebu. Kako Је izvod prav\Jen sad se samo moze nagadati.
verovatno је jos tada bila tendencija da stvar treba predstaviti u
prilog generala Mihailovica; iako је na uticajnim m_est~ma na ВВС,
SOE u Кairu ; SOE u Njujorku postojalo mnogo poJedinaca resenih
da оЬоrе i dikredituju Мihailovica, а da istaknu Tita i partizanski
pokrel Izvodi iz tih depesa pocinju ovako:
"Organizacija generala Mihailovic:a
Uglavnom, pukovnik Bailey potvrduje postojanje mreze Mihailo:
viceve organizacije u SrЫji, Crnoj Gori i Hercegovini. On izvestava
da Mihailovic u svom glavnom stabu ima samo kostur оsоЬ\ја, uklju-
cujuci i liёnog pratioca i strazu koji su ga dopratili prosle godine od
Ravne Gore dovde (do Kolasina). Njegov §tab sastoji se od 20 oficira
(aktivnih) uglavnom od kapetana i porucnika, koji su svi SrЫ sa
izшetkom dva Cmogorca i jednog Slovenca. Njegova straza ima
jacinu od 50 ljudi, i to od ЗО Srba dok ostatak sacinjavaju Crnogorci.
Ovaj stab potpuno је apsorbovan detaljnim planiranjem i drzanjem
veza; а straza је okupirana proЫemom bezbednosti. General Mihai-
lovil: nema pod neposrednom komandom u ovom kraju (Crnoj Gori)
nikakvu boracku jedinicu i u stvari on је gost Pavla f>urisiёa, na
cijoj vemosti Mihailovil:eva bezbednost pociva. Njegova је obavestaj-
na sluiba izgleda slaba, uglavnom iz s\edecih razloga:
(а) Zbog represivnih mera od strane Nemaca u SrЫji; ove mere
su vrlo stroge i zbog toga је s\abo uticajan u gradovima.
77) РRЕМ. 3. 511/2,
104
" ' ~!IJ (Ь) Njegove podm isije u SrЬiji u stalnom su pokretu ро plaлi­
nomo, nosel:i sa sobom radiostanice. Zbog ovog Ьгziла komunicir_anj_a
1 ln rormaclja pati, §to otezav;, izda vanje direktiva od samog Mihai-
"' 111 lovll:a ovim podmisijama.
n. (с) Ne postoj i ni jedan o{icir u MihaiJovil:evom stabu koji је na-
klonjcn obavestajnoj sluzЫ . Lil:no on, pokazuje veliki interes za
obave§tajnu sluzbu, ali је to retko kad primenjeno u praksi. Mihailo-
vicevn Ш:nа bezbednost daleko је od toga da је dobra. Uglavnom,
а
kurirska veza izmedu generala i njegovih podmisija veoma ]е spora,
dok su veze putem radia rede" .
Saradnja sa misijom pukovnlka Baileya
Pukovnik Bailey vеё је pokazao uspeh u stvaraлj u velikog dela
kooperacije sa generalom Mihailovicem u oЫastima koje su pod
njegovom priznatom kontrolom. General је pristao da pomogne n as
(Ьritanski) plan za uspostavljanje britanskih podmisija da rade u
vezi sa njegovim podmisijama i da britanske podmisije odriavaju
nezavisnu radio vezu sa Britanskom vrhovnom komandom na Sred-
njem Istoku. Mihaiiovic је takode pristao da nam pomogne u preJazu
nasih agenata u Italiju, Austriju i severno od Dunava. Medutim, u
vezi ovog treba reci, nepovoljni vremenski uslovi i vrlo sЈаЬа sluzba
u opravkama aviona sprecili su nas da ovu saradnju stavimo na
ispit.
General Novakovic (Ljubo). Pukovnik Bailey nas izvestava da
general Novakoviё koji је, treba se setiti, Ыо a.ktivan kao voda nacio-
nalne gerile u jesen 1941. i u prolece 1942. sada је Mihailoviёev
zaroЫjenik u Hercegovini.
General Мihailovic i Bugari. Pukovnik Baiiey nije jos zadovo-
ljan u odnosu na bezbednost :Мihailovicevih veza na sтpsko-bugarskoj
granici. Ali on se nada da се Ыti u stanju da doblje odredenije in-
formacije (ро ovome) posle razgovora sa Тrkljom generalnim sekre--
tarom zemljoradnicke stranke, koji је najvecim delom radio na odno-
sima sa Bugarima. Ge.neral Mihailovic smatra da bugarske gerilske
jedinice, za koje је javljeno da operisu u delu Bansko-Karlovo i oko
Prilepa, da је moguce da su zemljoradnici, i izdao је instrukcije za
hvatanje veze sa bugarskim gerilcima u okolini Prilepa. Uglavnom.
pukovnik Bailey smatra da се veze sa Bugarima, ostati spore 1 povre--
mene, sve dotle dok ne budu uspesno inliltrirani britanski oficiri u
Pristini i Homolju.
General Mihailovic је zatrazio da se njegovi pozdravi prenesu
(putem radia) Trajkovu koji stoji iza gerilskih jedinica. On је ponovo
naglasio vaznost d:i Dimitrov govori na radiu. On veruje da је cuta-
nje dr Dimitrova tuma~eno u Bugarskoj kao dokaz razmimoilazenja
izmedu njega i Engleza, ili izmedu Dimitrova i njegovih kolega.
105
 . Di111it.1·ovu ostnje i daljc vromu ~uvuljt1n
Miћзilo,,icc,, stav pi cmo . ј , s•izrclo _ obzlrom na postoJccc р ·
• d ren,e niJC о:; •
ali on sn1at1·a а ' ~
1 . 1 r·i•.
zз ·_ da Diiтti ti·ov posct nJcgov g avn1 1;1~
PorLizanзko ocJЬijanje сЈа pri vremeno n_apuзte po~tick~ Р;.;::
1
11 glje I manevr isanj €'. Na primer oni insistiraJu na zadrzavanJU • nje
prekc џ odriavanJU vc • 1 m sla1c sa nnvcdcnim ml~!Jcnjl!"' ·
1 'k В 1'\ У se ttg аvм d tl d k "' 1 polltlcklh komes.ira u zajedruckoj vojsci. Opste rdavo ra_spo1oze ·с
Puko, n1 · _а _е Ьа drtatl na "ledu" sve о е, о vrernensk' ,. .. h . . . nskim i a nt1-savezru -
sn1atra da D1m1trova ~re nametne krlzu u Bugarskoj" !7~)
1 Joii ј с vi§e pogor~ano ПЈ Ј ovrm ant1-Jugos1ove . . . 1941
ne bude povoljno da izazove I klm stavom, koj i яu komunisti usvojili izmedu apnla 1. JUna ОЬ . ~
Jzvesno је, da је Mihai\ovic Ьiо prvi koji је парао partiz~e.d
r::~
21
_
Stanje partizana u SrЫji i Bosni rom na oprecnu politicku razl iku napred iznesenu, dovelo Је
31
.. .. risti~u iz nekoliko izvora govore da Nernci mogucnosti kompromisa, sto је odvelo u 'rat na iivot Ш smrt. 1 ~
~Izvesta]t ko]t ~am Р tr'cni napad na Bihal:sku repuЬliku. Znarn Jovic smatra da је njegova taktika kompromitovana u ~ar~duti~li
i ustase sada v~e ~on~;~li .~i, dok Mihailoviceve snage jos ne uce~
da u tome u~MJJ_u .ihJ ve i e!J'e ali i ovo nametnнto abstiniranJ·
hn,;u о,.,0 ]С protiV nJ о
s .:" . . .
• . t k"
oci Forenj ofisu da se odupre sovJe s tm napadirna
е
strane partiza.n a. On је ostao na Suvoboru, dok su Pa:tizaru;, .
da krstare zemJjom. Oni su pocligli svoj ustan~- ~ano u_ЈШU u . .
Gori. Ovo је prvo Ьilo uguseno od s!r~e ~ S1ca,_z~t~ k.asniJ ·u
;n:
moze btti od pom . . d ].е Bihac vec u nemackim ruk,- . Mihailovicevih snaga, kad su ove dosle 1z Srb1Je. СшЈешсе pokazuJ
Nepot,rrdeni izvestaJt govore ~ . . d -:-ща opste partizansko povlacenje pred Мjhailovil:em. .•
943 ) • davni luster1cru ton "Slobo ne JugoslaviJe"
(2. februarda 1_ ·t t с"1.е]·а oca]·na Ovo moze da zvuci zalosno ali oso Partizani su opste uzevsi izgubili pomoc od seljackog ~ovro.stva
pohrrduje а Је s1 ua
. ki.
. . k t· k
h x:нen]·u partizana mogao Ь1 se ро aza I ао najboJJ·e
. gde god su stigli. Njihova pogresna taktika odgo;om~ Је za о: 0 :
,тшs uspe U<=" . 1 k .. · 1• Greske (u ovom pogJedu) pribllinim redom ро vazn~sti su ~ledece.
• . -•u dugorocnu politiku, iz raz oga . OJI su iz ozeni u
resenJe za n.,~ 1d · instistiranje na rigorozni otpor okupatoru. А kad Је ovo izazv~o
detalje u depesama koje ovog mom_ent_a P:?s _е uJe~. . ... strasne okupatorske represalije, komunisti su se povukli - ostavlJ~-
Evo kako ја gledam na sukob ~ih~lo~1c - part1zaru. ~ОЈ! _tzvori jul:i rnesno stanovnistvo - kc,je su prethodno skinuli ~о gole_ koze
" gr~";"-vaJ·u se na Mihailov1l:a, glavne posetюce tz Sr-
informaci]a о ....,...,, pljackom stoke, hrane i odece - da snosi krvave posledice. N]ihovo
. . . •. S t d . .
Ыје, lokalno stanovnistvo, ukl]ucivs1 К_о1as1nH . dma ra ~е da Је M1hai- insistiranje na republikansko:n uredenju komunisticke driav e. Ovo
loviceva sklonost u preterivanju uЫazena . u son?~im r:gocenirn је protiv dina.stije, dok је seljak svuda u zemlji Ыtno, jos <>?an m~
iskustvom. Hudson tretira proЫem u detal]e u sVO]O] depes1. narhistickom uredenju drustva. Izvestan broj "legalnih" uЫstava lZ
(Glavni stan SOE u Londonu prav~, opasku i kaze:_ ,,O~i izvestaj; licnih razloga, i tendencije da tretiraj u kao petokolonase one ljude
nisu jos doЬijeni i cim ih primimo Ь1се V~,. Fo7en] ofisu, odmah koji nisu voljni da prigrle komunizarn Ьеz rezerve. Brojke оЫёnо
dostavljenL Hudsonovih depesa nema u Arhiv1, p1Sac). navedene od proti\'Ilika partizana u pogledu navedenih zloupotreba
"Nase se cinjenice slazu. Пkoliko postoji razlika u zakljuccima i bez sumnje su preterane. Slabo vojnicko vodstvo i slaba taktika Ьпо
sugestijama u pogledu buducih kalkulacija ја smatram da се SOE su postali ociglednim, politicki neobojenim gerilcima u partizanskoj
u Londonu, i Forenj ofis dol:i do pojedinacnih misljenja. Cetnicko- vojsci. UoЫcajeni sukob izmedu crkve i komunista zbog aktivnog
partizanski sukob u Ыtnosti је ЬоrЬа za vodenje masa i stalno је u i agresivnog stava pravoslavnog svestenstva protiv komunista.
toku jos od 21. juna 1941. Partizane predvode Nanovi komiteta jugo- Mihailovic је napravio sledece teske greske u odnosu na Sovjete:
slovenske Komunisticke partije. ,,Njihov jedini cilj jeste da pomognu (1) udovoljavanjem lokalnom trazenju za osvetom kao lakim sred-
Komintemu u postizanju njenog krajnjeg cilja, uspostavljanja jugo- stvom da se stekne popuJarnost. (On shvata da britanska pomoc moze
slovenske sovjetske republike. Komunisticka politika kruzenja nao- jednog dana da presusi). (2) Frihvatanjem oruzja i pomoci od Itali-
kolo kako u opstem, isto tako i u mesnom smislu, jeste izraz cvrstog jana. On umiruje svoju savest tvrdnjom da се oruzje na kraju Ыti
i energicnog vodstva Centralnog komiteta, sto је diktirano sledecim okrenuto protiv obadva okupatora, а takode izgovorom vojne potrebe
ёinjenicama .. . (Piscevo objasnjenje: Na ovom mestu iscupana је da zastiti pozadinu pre nego poduzme akciju sirih razmera. (З) Neki
citava stranica iz Baileyevog izvestaja. Najverovatnije је za ovo od- od njegovih oficira krivi su za nepravedno ponasanje prema parti-
govomo ono lice kome је Ыlо povereno sredivanje arhive anglo- zanskim zaroЫjenicima, narocito prema zenama. Partizani kao orga-
jugoslovenskih odnosa. Meni је receno da је to spadalo u domen nizovana snaga ne postoje dalje ni u jednom kraju pravoslavne
F. W. Deakina. Posto ја ne mogu nista reci о nestaloj stranici nasta- SrЫje, sem toga sto sad drze Bosnu. Ро mom misljenju, uprkos n je-
vicu sa sledecom). ' govih nedostataka, Mihailoviceva politika na dugackoj stazi najbolje
се posluziti nasim dugorocnim interesima. Pored svega priznanja
78) F. О. 371-37579. partizanima, za sve neprilike koje su prouzrokovali Osovini, ost aje
106
107
 okovn11 prctiranjcn l ustunak 1 (\•
· svt1da prouz r • u к 11 . . . {; ·а posle oslobo-
cii\jcnica da su on1 kunJeno I oslromnscno stanovni Nt · Ы moglo dotl do ozivljavanja k omunistн~_k.ih ose -~ "1 ravnoj nozi
izз scbe ostз,,iti razo~arnno, podugo lzgradlvatl pre ncgo .~to J') on1VfJ, denjo zemlje. r sve dotle dok aлglo-ru.чkJ p l~ ruJe ~а . . , vero-
. • tn-bno za d 1v,
Щi ~ n,ora1 b1t1 ро · \Ј ci'je Partlznnl su sn n u procc.:su 1 unapred prlpremljen i primenjen bez okJevanJa, J ugos аV1ЈЭ се . ·u
·с l)ZЫ ne а1с 1N I М Ut,. va tno postatl druga Spani ja. UJazak sovjetsk.ih trupa_u J ugos/1 VlJ
•
bude gotov za no, . su im oduzell ustn§e emc . 1 nc dohi.
Ыtka sc,·eme Bos~e koJU . u industrijskoj I vojnoj sabotDzi n·· treba da је istovremeno doёekan istom akcijom sa bnta.nsk~ rane:
jarno nikakav veltki doCp~i~os i'ca dn su partlzвnl smanjili izvc .Ј •
1
Лkо anorhija ovde otpocne, vrlo brzo се se гasiriti ро В anu 1
ho,·om а kClJO
" 1JS
nepr1Jate
. • m
. kе sn•=
ovde
• ·d
1nJen

balansirana na ~rug~~ ~:a~nos za јо§ dugo vreme.

sla,rije nece dati dal)I р .
. ~nc
provocirali ozЫljne operac1Ј е, rnora ь · .
..,,- , . аt su I protiv verovatno1.:e " dа ovaJ. d ео ,Jug111

Ь" ·ь1 ,
. . . u nekim delovtma Sr tJe, naJ aze reteno
Znaci se ,,~ poJa~i)uJU alnom mentalnom i fizifkom srnislu v :
· crplji,ranJe u mor . , . • ес
dа stalnо 1s odu Cisto iscrpljenJe moze nas docni .
је ocevidn~ na s~o: ."fe ak~ije. Mihailovif:eva Ыаzа politika n~~
lisiti ~vde Jedne oddubuJUgodi seljacima, posle njihovog iskustva sa
diranJa okupatora O ro · · · k · ti tak d ·
n-,,.+;,.,,nima On је (ovu situaciju) kraJnJe lS -~r1; о, k do . а Је od
~,ш - . . .. ci stub popularne pomoc1. one а Ј е prosto
о\То~а ~pr_8 " 10 .:J~meciu ovakve politike, i one koju Nedic Vodi.
tesko vtpoddeti razlika da Ьi Mihailovic Ьiо indiferentan prema britanskorn
Jasam . dvu O dvrate da ne unisti • • part·1zane. Ја sada osecam·
pokusaJU а ga о d ·
. !emo okrenuti do taёke da prestane sa sara nJom sa Osovi-
ga Пl1 mo led progona partizana. Gurati ga dalje, moglo Ьi oslabiti
nom u pog u • · d do jula 1943, kad је na vlastito traienje Ьiо smenjen sa tog poiozaJa.
(nase) buduce mogucnosti, jer nametnut1 kompromis sa а verovatno
Ы se kasnije ispoljio u ponovno~ _iesli1?~okm dmb~dus?bnkom sukobu,
k.ad bismo mi to najmanJe zele , 1 а 1 nasa ontrola bi!a
u vreme . 1 tit "
oslaЫjena da dozvolimo Mihailovicu nJegove v as е operac1Je.
Sa.dasnji Мihailovicev stav, kao i stav ~eljaka prema partizanima,
pricinja\'3 i jednim i ~gim mno?o _bnga 1:1 pogl~du posleratnog
uredenja Jugos1avije. Oni su upI~eru da _Ь1 I:1:1s1Ja mogla -~ob1tt
vodeci uticaj na Balkanu i da Ы oni onda 1skusili ~az_nu za nJ1hova
z1odela. Мihailovic i njegov stab, naravno, nemaJu 1zlaza ukoliko
ne postoje jaki znaci britanskih namera u toku nastupajuceg leta;
narod Ы se tada mogao okrenuti prema Rusiji. Anti-britanska pro-
paganda koju su partizani bez sumnje prosirili, nije bez efekta, ali
ako Ы se pravilno rukovodilo od strane Londona, Щоm pomoci Ьi se
ovaj strah mogao okrenuti u nasu prednost. Ја imam ovde pred
sobom partizansku arhivu koju su l:etnici zaroЫli od partizana, а
koja svedoci moja navedena tvrdenja. Nadam se da cu celu arhivu
prostudirati о ёemu cu kasnije izvestiti. Uskoro f:u telegrafisati de-
taljno о partizanskim vodama.
Molim da shvatite da se sve navedeno (u izv'estaju) odnosi iskJju-
ёivo na pravoslavnu Srblju, i ne odnosi se na Hrvatsku, Sloveniju
niti na sevemu Dalmaciju. Mada su - za sada - partizani oШceni
u pravoslavnoj Srblji, tako da za nas oni gube svaki znal:aj, ipak tamo
о.
Madarskoj. Kasnije vise ро ovoj depesi"!7fl)
Pukovnjk BalJey је pisao napred navedene redove u _D~~=
.§tabu u selu Lipovu, kod Kolasina u Crnoj Gori, posmatYaJuc1 51 . . -
ciju kakva је onda biJa, Ш kako је njemu izgledala. Mesec dana ra~~e
Cerfil је prosao kroz Kafro, gde su o!iciri iz J ugoslovenske sek~Je
SOE kruioka, na prvom mestu F. W. Deakin, uticali na pre~ a
vlade da prihvati partizane. О ovome је vise pisano u mom prikazu
knjige Basil Davidsona.
MEMORANDtm'I sm GEORGE RENDELA
О BUDUCNOSTI JUGOSLAVIJE I JUGOISTOCNE EUROPE
da
Sir George Rendel Ьiо је britanski ambasador na jugoslovenskom
kraljevskom dvoru od konstituisanja izbegliёke vlade u leto :9~1.
Razlog za njegovo podnosenje ostavke Ьiо је taj , sto је Cercil liёno
шео vodenje politike prema Jugoslaviji u svoje ruke. Prvo samo
jedan deo, ukoliko se to odnoruo na komunisticku gerilu, а vec pYed
kraj godine uo~i Teheranske kon!erencije, nastojao је da sve drii
u svojim rukama u odnosu ш Jugoslaviju. Nije preterano reci da је
Cerbl od novembra 1943. do kraja jun.a 1944. treti.rao Jugoslaviju
kao svoju ko1oniju, koja ne upravlja sama sobom, nije "seU-
governing", vec kolonija kojom se di.rektno i autokratski uprav1ja.
Dok је vrsio duznost ambasadora, sir George Rendel Ьiо је u
stalnoj vezi sa svojim sovjetskim kolegom, ambasadorom Bogumilo-
vim koji је Ьiо akreditovan na jugoslovenskom dvoru. U jednom
razgovoru, koji su njih dvojica vodili povodom Jugoslavije, 19. av-
gusta 1942, о odnosima Mihailovica i partizana, interesantno је da је
tada zvanicni stav Sovjetskog Saveza ро ovom pitanju Ьiо rezervisan
i uzdrzan, ne otkrivajuci potpuno karte za koju је stranu opredeljen.
Gotovo u svakoj prilici sovjetski diplomati tvrdili su da oni raspo-
Iazu sa tacnim informacijama о stanju u Jugoslaviji, ali da nisu
voljni da te informacije jos iznose na javnost. Prateci rad i poteze
obeju vlada, jugoslovenske i britanske u toku 1942, sir George Rendel
Ыо је podstaknut odnosirna dveju v\ada, da napise i podnese jedan
79) F . О. 898-157.

108 109
111c1t1 or:11,du 1 Т1 forcn ј ofl~u· 31, dcccm1Jr11 Ј!Н2. U prcvoclu и1Ј rn,.,n,,. ~to оп troнi mnogo svoje energije u borbl sa partizanima, vise nego
r11nd111n gln~I : ва Nemcima I ltalljanlma. Takode sam mu r ekao da major Boughey
d prcn,o gcncrolu MЉollovЊ, пЈЈс ovlasl:cn da diskutuje poilticka pitaлja, i da cu ја л:iomentalrю
Sto,• Dr1t11n~ke ,,1о с s tuplti u vczu sa Fortnj ofisom i da cu uti niti sve sto Ьо!Је mo_g u, ~
dnik vlode z11htev110 је da ga hltno vc~~ да l:u datl g. Jovanovicu neku vrstu uputstva ро ovome p1taлJU
,,Jugoslo,,cnskl, Prcd5c mnogo uznemlren zbog stavn Brita rr,~
posetJn,. Rekao .111 ' је 1:ujcS\r Orme s 11rgent zestoko је 1
kritik~~~ •
sutra ujutro" I~") Geoтge RendeI, 31. 12. 1942.
,,\ade prcm.a ~•h~ilov n~ov\10l11 razgovoru sa g. Mllanoviccrn ('u,,
gcnerala M1ha1lov,ca u Od tada kralj Petar је uzeo u svoje r Ju. Nije poznato kakav је Ыо odgovor Forenj ofisa na pтedstavku
goslovcns~ln, diplomat:\ньaJJovi'cu, tlme Ato је lntervenisao ~k~ ambasadora Rendcla od 31. decembra 1942. U meduvrernenu, ос!
pit.aлje bn~~ske po~tvar rtneo na Jdna. Ovaj poslednji rekao 0d kraja decembra 1942. do pocetka aprila 1943, on је osei:ao da се
Ce~ila, koJ• Ј:а~~ konsulfuje svoje eksperte ро ovom pitanju. ~~
nastatl dalekose~ne promene u britanskoj politici u odnosu na Jugo-
slaviju I celu jugoistocnu Evтopu u duhu poznate britanske maksime
kra!JU Petru, Ь 1942 major Boughey iz departmana S.0.E. u Lo11
dan 29. decem га , ро, gomJ·em pitanju sa majorom .Zivanorn К •
da u spoljnoj politici "nema vecriih neprijatelja niti prijatelja , vei:
donu razgovarao Је . SОЕ dl z . ne. vecitih interesaи! On је takode znao da ёim nastupi prornen.a politi.ke
ieviЬ?m. On је Кne!evicu objas~o. da Је ' / na ; n, departman
'h prema Jugoslaviji, da се to Ьiti i kraj njegove diplomatske misjje
kome је du!nost da savetuje 1111:1115trsaospEo ЈШ dpos ol~~ u pogledu prema toj zemlji, sto se brzo oЬistinilo. Razmi.sljajuci о sudbini jUZDe
н·ь ·1ovica i da su on1 u . . . neza ovo Jni sa stavo i jugoistocne Evrope ambasador Rendel се napisati jedan memoran-
genera . 1а •~~
,.,.1 а1
.Prema ,
g. Slobodanu Јovanov11.:u,
,~ · Вoughey rn.
Мih
maJor
а1 1OV\1,;4, о Е t Mih '1 ·с
rekao majoru Кneievicu, da S. . . sma ra . _ЗЈ о~ а z~ vislinga
k Је dum za ministra spoljnih poslova koji g.lasi:
. d .. Ьоl "' od Nedica Depe~e generala M1ha1lov1ca, koJe javJJ·a·
1 а 111Је Jl · . . . Ju Sir George Rendel
~nun · aktima sabota!e, netacne su. U stvan on (М1ha1lovic) 1. gospodinu А. Edenu, 3. 4. 1943.
о us~ d ,, . е
malo ш nista uradio. Sta vise, zna se а Је ?". u v~z1 sa Italijanlma
1. • Млоgо sam razmisljao о proЫemu· buduce Jugoslavije i jugo-
sa kojima plete intrige. Dalje, on је PAN-~~bin 1 ant1-Hrvat. Pod ovirn
istocne Evrope uglavnom; narocito vise sam razmisljao о odnosima i
okolnostima Britanska kraljevs~a ~la~a roJe sklona da na~tavi da ga verovatnom stavu Sovjetskog Saveza. U nadi da dobljem bar nesto
poma!e i vrlo rado Ьi zelel~ V1det1 n~e~ovu zam~n~ novim koman. podataka о ovom proЫemu, nedavno sam odlacio da traiim intervju
dantom. Medutim, partizan1 nastav}JaJU sa akt1vrom operacijama
sa mojim sovjetskim kolegom, koga nisam dugo video, а sa njim
protiv Nemaca i cine koristan posao. sam u prijateljskim odnosima; da pokusam da dobljem nekog dokaza
Gospodin Jovanovic је rekao da опо sto је sir Orme Sargent ka- о njegovim glecllitima.
zao Мilanovii:u, i ono sto је ministar spoljnih poslova rekao kralju . 2. Video sam gospodina Bogomilova (sovjetskog ambasadora na
Petru, i sto је major Boughey rekao majoru Knezevicu, kad se sve J~goslovens~om . dvo1:"') 16: marta, uc.inivsi sve sto sam mogao а da
to skupa uzme, pokazuje da Britanska kraljevska v]ada sada rasrnatra rosa~ naroc!to 1zrSZ10 moJa gledista; da bih tako izvukao ос! njega
ukidanje svoje pomoci generalu Мihailovicu. Pod ovim okolnostima glediste ро Jugoslovens_koj_ si:uaciji. 1 desilo se bez iznenadenja, da
on, SloЬodan Jovanovic ne Ы nikako mogao preporuciti kralju Petr~ sam se n~ao pred uob1caJemm zatvorenim zidom zvanicnih foпnu­
da ponovo postavi generala Mihailovica u novoj .vladi za ministra la. G~podiл Bogomilov zauzeo је stav da se Sovjetska vlada ne in-
rata, ukoliko on ne Ьi unapred imao (n~e) uveravanje da su njegovi tere~uJe unutr~njim stvarima Jugoslavije, i da se odnosi izmedu
utisci pogшni, i da се u stvari Britanska kraljevska vlada nastaviti raznih grupa u. toj zemlji njih ne ticu. Oni zvanicno primaju Jugo-
sa davanjem pomoci Mihailovicu. Posto је ovo stvar donekle hitne sl_ovensku ~alJev~ku vladu i radi toga, Sovjetska vlada је sa znat-
prirode da se pokusa sa stabilizacijom jugoslovenskog kaЫneta sto ~ c~de_ nJe:111 p~la .pitanje" od te vlade, kako Sovjetska vlada
pre, g. Jovanovic Ыо Ьi zadovoljan ako Ьih mu ја mogao dati neki ima. m.1AlJenJe о Jednom clanu te vlade, generalu Мihail 1· · z
odgovor do sutra ujutro. So':Jetsk~ vl~du za~imanje narocitog stava prema gener.:; ~.ihai~
. Ро~ rni је P?znato da је pitanje prenosenja n~e pomoi:i sa Mi- lov1cu bilo Ь1 nepлkladno, kao ~to Ы bilo za Jugoslovensku vladu
hailov1ca na part.izane u toku ozblljnog proucavanja, ја sam Ыо malo - -zauzme
da - stav prema nekom l:lanu Sovjetske vlade ш· prema nek ОЈ·
z~opl'!an u mom odgovoru, ali sam rekao da nemam razloga da v~ 80) F. О. З71-37578.
ГUJem da se n~ stav prema Mihailovicu promenio, mada mi ialimo

110 111
 , d c1nb1·0 1942, U prcvudu t.oj
, oflstt 3 \, ес
l'l'\ 1•1'11,
,.
- . .. . rtizaru.ma, vise nego
n,c111C1r:шdtt11' Fo1-cnJ нtо оп tro~i mnogo svoJe energ1J e u borb1 sa ра . r Boughey
ra11dt111\ ~\asi: • \ ва Nemci ma I rta lija nima. Takode sam mu rekao da ~аЈО oroentaino
"cncrnlta 1\'11\101 оvЊ1 nlJe ovlaM;cn da diskutuje polit!l:ka pitaлja: _i da tu Ј~о~е mogu, te
Brilnn~kc v 1о dс Prcn1n " stupltl u vczu sa f orenj ofisom I da l:u ufin1t1 sve sto Ј pitanj u
Sta,• . . l dc zahtevao је da gu hltnu Vrёc r•
. :-d ·t-dn1k v а Ь t В . ,1х da l:u dati g. Jovв novicu ncku vrstu uputstva ро ovome
u"os\o,·ensk1 prc s . ogo uznemlren z og s avu r1tnnxk
•·J·n,"' Rekao m1· ЈС . da ЈС .mn ·me surgent zes & tоk о Је ' kr1tikov
· с
80
8 utra uj utro" 1 )
George Rendel, 31. 12. 1942.
poseti . ·1 ·cu S1r 0 t Mil . ао
·1 de prcn,a мља, ov1 . razgovoru sa g. anov1cern (1·' .
, а . ,. nedavl\Oln .
Nlje poznato kakav је Ьiс, odgovor ForenJ• оfisа na preclstavku
ч•
generala Mihailo,•1.:a u О, tada kralj Petar Је uzeo u svoje tuk~ od
goslovenskim diplomat0n_1\л·~ 'lovicu1 time ~to је intervenisao kO(] arnbasadora Rcndela od 31. decembra 1942. U medovr~en~, ,
pit.anje britanske pomoti
1
~ео na Jdna. Ovaj poslednj! rekao јс kraja deccmbra 1942. do pocetka aprila 1943, on је osecao Ја се
Cercila koji је celu stvarlpt~е svo]·e eksperte ро ovom p1tanju. Na nastati dalckosezne promene u bri tanskoJ· ро1·t· ·
1 1С1 u ~
dnosu naaksime
ugo-
kralju . 'Pet.ru, d а on. konsu . UJ Boughey lZ · d ера rtm аnа S .О .Е. u Lon. s\aviju i celu j ugoistocnu Evropu u duhu poznate b:1~ans~e m _ . ,
dan 29. decembra 1942. ma]O~ pitanJ·u sa majorom Zivanom Kne da u spoljnoj politici "nema vecruh ne~rijatelja ~ti pnJate!Ja,_ =
donu razgovarao Је
· ро gorn]em dl • .
ь· ni·o da ]·е S.O.E. na еzш departrna"
- veёitih interesa"! On је takode та.о da cun nastup1 promena poli_ ..
' · К zevicU О ]ЗS · · 1 '' prema Jugoslaviji, da се to Ьiti i kraj njeg_~v_e _cliplomats~e .1:11~]:
zevicem. 0n Је ne t ·е ministra spolJmh pos ova u pogledu
prema toj zemlji, sto se brzo obistinilo. RazШ1SIJa1uc1 о sudbuu JUZ1l
kome је d~ln~t ~а ~~еа u~u oni u s.o.E. nezadov_o ljni sa stavorn
i jugoistol:ne Evrope ambasador Rend~J се ~pisati jedan memoran-
g~eж:ata . Mihailovil:a, _ Slobodanu Jovanovil:~, ~aJ~r Boug~ey је dum za ministra spoljnih poslova ko11 glas1:
Mihailovi~- Prema ~,. d S.O.E. smatra Mihailov1l:a za kv1Slinga
oru Кnezevi"u, а Mih ·1 .,. k . .
~kaо -~аЈ .. edil:a. Depese generala а1 ~v1.:a, _оЈе_ Javljaju Sir George Rendel
1 da m]e_ЬoI1 ~ N Ьо•-х
1 netacne su. U stvar1 on (Mihailovic) је
~.. ;,., aktima sa ....,.е, ,. . Ital" gospodinu А. Edenu, З. 4. 1943.
о us~ di Sta vise zna se da ]е on u vez1 sa 1Janirna
malo .. ili nista ura ' ь· .
. . Dalje on је PAN-Sr ш 1 an 1- rva . рod ovirn
о. t ' н t 1. "Mnogo sam razmisljao о proЫemu· buduce Jugoslavije i ~ug°:
sa koJ~ ple:ri:::· kralje~ska vlada nije sklona da n~tavi da ga istoёne Evrope uglavnom; narocito vise sam razmisljao о odnosuna 1
okoln?5~ d ь· zelela videti njegovu zamenu nov1m koman- verovatnom stavu Sovjetskog Saveza. U nacli da doЫjem bar nesto
pomaze 1 vrlo ra о 1 . • akti · .. podataka о ovom proЫemu, nedavno sam odlucio da trazim intervju
dantom. м.:uu
_,. tim,
' partizani nastavl]aJU sa vnun operac1Jarna
sa mojim sovjetskim kolegom, koga nisam dugo video, а sa njim
rotiv Nemaca i ci.ne koristan posao. . . sam u prijateljskim odnosima; da pokusam da doЬijem nekog dokaza
Р • Ј0 vanovil: је rekao da ono sto ]е sJ..r Orme Sargent ka-
zao
c;;~~-- OV1CU, 1
• ono sto ]· е ministar spoljnih poslova rekao kralju
Petru, i sto је major Boughey rekao maj?ru
Кn " .,. k d
e"ev11,;U, а se sve
о njegovim gleclistima.
2. Video sam gospodina Бogom.ilova (sovjetskog ambasadora na
jugoslovenskom dvoru) 16. marta, uёinivsi sve sto sam mogao а da
uzme pokazuJ·e da Britanska kralJevska vlada sada rasmatra nisam naroёito izrazio moja gleclista; da bih tako izvukao od njega
to skuра , . . .,. р d · k ln ·
ukidanje svoje pomol:i generalu МihailoV11,;U. о ov~ о о _ostLma, gledi.ste ро jugoslovenskoj situaciji. 1 desilo se bez iznenadenja, da
Slobodan Jovanovil: ne Ы nikako mogao preporuc1t1 kral]u Petru sam se nasao pred uoЫёajenim zatvorenim zidom zvaniёnih foпnu­
on, . lcli ..
da ponovo postavi generala Мihailovica u novoJ .v _а za m1~1stra la. Gospoclin Bogomilov zauzeo је stav da se Sovjetska vlada ne in-
rata, ukoliko on ne Ы unapred imao (nase) uveravanJe da su nJegov, teresuje unutrasnjim stvarima Jugoslavije, i da se odnosi izmedu
utisci pogresni, i da се u stvari Britanska kraljevska vlada nastaviti raznih grupa u toj zemlji njih ne tiёu. Oni zvaniёno priznaju Jugo-
sa davanjem pomoci Mihailovil:u. Posto је ovo stvar donekle hitne slovensku kraljevsku vladu i racli toga, Sovjetska vlada је sa znat-
prirode da se pokusa sa stabilizacijom jugoslovenskog kaЫneta sto nim ёudenjem primila "pitanje" od te vlade, kako Sovjetska vlada
pre, g. Jovanovic Ыо Ы zadovoljan ako Ыh mu ја mogao dati neki ima misljenje о jednom flanu te vlade, generalu Mihailovicu. Za
odgovor do sutra ujutro. Sovjetsku vladu zau.zimanje naroёitog stava prema generalu Mihai-
Posto mi је poznato da је pitanje prenosenja na~e pomol:i sa Mi- lovicu Ыlо Ы neprikladno, kao sto Ы Ыlо za Jugoslovensku vladu
hailovil:a na part.izane u toku ozbiljnog proucavanja, ја sam Ыо malo da zauzme stav prerna nekom Nanu Sovjetske vlade ili prema nekoj
zakopcan u mom odgovoru, ali sam rekao da nemam razloga da ve-
80) F. О. 371-37578.
rujem da se n~ stav prema Mihailovicu promenio, mada mi zalimo

110 111
 S , 1·kog Snvcz11. Ро njcmt1, k1·t11.llp Nli 11
loka1п~j ,·_l_asti ~i,tiln~ ?~Ј~~ј lnt.ct·vc~ciji u jt1goslovcnskirn ·Ntv '1J•
fзп1ast1~111Jc pr1~c о sovJ_c s ovorllo о tomc kuko 11clcl Цuк , ar1.
n,з. O1,·oreno s~, _n:1 ~r1mcr,,J,k sovjetskoj ombusodl 11 о· 1 oll111
Lebedie,· _ koJI Је Ью saveu,I u · . . roцr 11 •
du - n.'d\'odi pзrtiza11ske bandc роо npsu1·dnim imc no,n 'Гit,,
Gospodi~ Bogomilov Ьiо је ncdavno u posetl Moskvl gde sc srco к~
. LeЬedie,·om, i skupa su u➔.ivali I sla~ko se smeJa\l ovom srnc~no111
g .
mitu. G , вogom1-1ov Ј."'
" nзroёito naglas10
, nezalnteresovunost
, SovJ·ct.
s k е ,,1а dе u sv1 •m unutrз~nJ' im
· stvar1mз Jugos 1av1Је,
d u . . Ј' е Ро
t'emu
-~lj . preterao Јз ipak nisзm zeleo а ostav1m utisak d
mom mt:. enJU d d 1· n g • . а ·•
·
ga ispitujem, i radi ovog ,odlut'io s~ , 3 ga а Је _е n~av,~. I da
sam dalje nastavio, jasno Је d:1 ne bth n1~ta vi~e od nJega 1skucio.
З. Sada se postavlja pitanje, da li је _dalje ~ogul:e n~praviti biJo
kakav progres na dosadanjoj tat':~ ~azvoJa, _da Ь1 s_e ~ceru~ ve~ovatni
buduci tok dogodaja u Jugoslav!Jl 1 susednim ~raJev1ma ~~go1stoёne
Evrope, narocito u pogledu izgleda kako (:е ovaJ prostor b1tt pogoden
stavom Sovjetskog Saveza.
4. Naglasio bih prvo da moje bojazni ne dolaze toli~o od strane
direktne ruske intervencije, koliko od spontanog razv1tka pokreta
u zemljama jugoistocne Europe, nastojeci da ove zemlje organski
uvedu u rusko sazvezde, sasvim nezavisno od bilo kakve inicijative
sa strane Sovjetske vlade. Opasnost od direktne sovjetske interven-
cije, naravno, moze da postoji. Ako se bude ~ој~а s~tu~~ija u Rusiji
povoljno razvijala, mislim da se ne moze sasvim 1sk1Juё1t1 mogucnost
da Sovjetska vlada ne zatrazi da se vojniёki utvrdi na Balkanu. Cak
је moguce usanёiti se jednom koncesijom, dobljanjem baza u Bu-
garskoj. Ako takva mogucnost postoji, onda bez sumnje ро ovome
se moie raditi pomocu neke vrste pregovora, sporazuma о neinter-
venciji skupno sa Sovjetskim Savezom. Tesko је videti sta Ы Sovjet-
ski Savez, osiguran, kao sto jeste, n~om trajnom dobrom voljom
doЬio time sto Ьi seЬi vezao ruke ovim ograniёenim doЫtkom ~
Bugarskoj.
5. Na drugom mestu pak, mogucnost spontanog sovjetskog razvo-
ja u Jugoslaviji i susednim zemljama, bez ikakve direktne inter-
vencije od strane Sovjetske \·lade, meni izgleda daleko ozЬiljnija
mogucnost. Ovo tim pre, sto se stanje Jugoslovenske izbegliёke vlade
i sanse za oddavanje jugoslovenskog jedinstva - i jedno i drugo -
zna~o pogorsavaju. Vec је, tako se meni l:ini, gener1tlno prihvaceno
glediste ~ pr~atni _na~ionalni sistem nikad vise nece Ыti moguce
uspo~tav1ti u nJegovoJ b1tnosti u jugoistoёnoj Evropi. Proces politiё­
k?.~ ~ drustvenog 1·3:5~adanja1 koji је izgleda vec otpol:eo u Jugosla-
v1J1, izgleda da се b1t1 ubrzan razaranjem i bedom koje је Osovinska
okupacija i tiranija donela u svom bagaiu. Povlasl:eni interesi kao
sto su ranije postojali, izgieda da се nestati pre nego sto z~mlja
112
. . , I ka drustvena i
buclc s11 svlm oslobu<lena ; dok predasnJa J~gos ovens gucnost
drzavna strukturo moze bl ti razbl jena bez 1kakve nade ~ -~о iznad
dла
3
nJcne opr11vkc, U meduvremcnu di vljenje prema R_u~IJI,
svcgз za postlgnuca Sovjetskog Sa veza, koj i је mobilrs~;ar o scu
srcdstva - ljudska i materljalna - sa tako t~i-~~~lлom .
1 jcdinstvom cllja, u otpoгu nacistickoj agres1Jt, Ь1се domm~ .
~f· ci-
,
n ioci u mislima prezivelog $tanovn.istva. Drugi komple~ i unace
svog udela, kao na prim er, reakcija prema pros•1оst·1 1· Р~? t1v
. svega
vidno
onog za §to se ta proslost zalaze; obofavanje sistema koJt Је
" · А povrh
uvek isticao u svom programu: ,.pravda za uruzene_ . . toga
k d
verovatno Ы postojalo podozreлje prerna izbeg.b lkoJ vladi, koJa а .
Ы se povratJla, Ы ЫЈа optuiena da је zivela u r elativnoj ~ez_b~dnosti
za vreme otadzЬinskog rnucenШva. Takva vlada mogla Ь1 b1ti pred-
stavljena da је potpuno pala pod strani uticaj. Svi ovi ёinio~ vero~
vatno се irnati udela i moze se dogoditi d.a pos!e rata domшantn i
impuls u mislima naroda u jugoistocnoj Evropi bude recimo ono,
.§to је gomila govoriJa u Streslau ро Rudolfu Ra.ssandyl- u u " Zatol:e-
niku u Zend", da "ako је on crven onda је u pravu" !
6. Ponekad se diskutuje da nije moguce da se razvije spon tan.i
domaci sovjetski pokret u juznoslovenskim zemljama bez snainog
coveka da ga vodi i da se takav voda nije jos pojavio. Svakako, snaga
licnosti bila Ы potrebna na legitimnoj, pre nego na revolucionamoj
strani, po.§to Ы prvi zahtevao vece blve i zahtevao Ы vise kompli-
kovanu organizaciju. Dok Ьi poslednji nudio vise privlal:ne sanse i
obecanja narodu koji ionako ima malo da izgubl. U svakom sluёaju
jako uspe§ne i autonomne sovjetske republike na Kavkazu i central-
noj Aziji - ёаk i vestaёki stvorene sovjetske republike od predasnj ih
baltiёkih drzava - nisu potrebovale nikakve jake liёnosti da se
ustanove i da cementiraju svoje veze sa Sovjetskim Savezom. Sta
vise, kao sto је navedeno, poraz u ratu izgleda utabace put ka revolu-
ciji u osovinskim satelitskim zemljama kao sto su Bugarska i Madar-
ska. I kad se sovjetski sistem uёvrsti u ovim kljucnim zemljama,
pozadi Jugoslavije, njene sanse za otpor spontano rastucem sovjet-
skom pokretu na njenom vlastitom terenu Ьiсе svakako oslaЬ­
ljene" !81 )
7. Ako se ova predvidanja oblstine, i domace sovjetske republike
uzrastu medu juznoslovenskim narodima u jugoistol:noj Evropi, onda
се Ьiti tesko zamisliti da ove nece odm.ah traШi zastitu od, i da se
nece spojiti sa Sovjetskim Savezom. Niti Ы pak bilo opravdano oce-
kiv~ti da Sovjetska vlada to оdЫје, Ш da се obecati da odblje prihva-
tan]e takvog apela. Stvarni razlozi u prilog ovoga, da drie svoje ruke
slobodne za takve mogucnosti, ogromne su. Hipotetiёno, Sovjetska
vlada mora smatrati - sa pravim ubedenjem - da је njihov sistem
81) F. О. 371-37606.
113
 na j Ьotji koji је do sada \јсdм vlada stvorlla za sllvrcmcno d r1 щv,,
·. , • •" · t mi· , 1 najmanju ruku u jugolsLo~noj Evropl _ nl
Z a1s ... , ran1J1 s1s с . ljl ј N11
se pokaza1i dobrim. Sovjetska vlada, u takvoj 5 ltuac I cdvo (:с trc.
bati da z,,anitno int.crvcni~e da zada smrtnl udarac зLarom Porctku
S,·e ~to oni (Sovjeti) trcba da uradc jeste, da 5 lmpailfno posmotroj~
st,·ari. То је svakako slufaj nn koji Ы se odnosfle u punoj mcri Г('(:Ј
pisca Clougha: ,,Ne uЬij, nli zvanifno se ne trudl da onl _os~n~ u ziv 0 •
tu"! 1 ako dode do promena re!ima, sta ima prlrodn!Je 1 prJgodnij('
sa so,•jetske ta~ke gledista, nego o~te prihvatanje sovJetskog sistcrna.
8. Pod pretpostavkom da mi doЬijemo rat Ј da Sovjetsk,1 Savez
puno ul:estvuje sa nama u pobedl, ја sam u~eden da,. u ob1cnorn i
normalnom razvoju (stvari), femo se rni su~iti ne toliko_ m~ogo sa
so,,jetskom intervencijom, koliko sa spontanun, ustan~vlJerum br0 •
jem, doma~ sovjetskih repuЬlika, koje fe se pro~ezat1 od Trsta do
Varne od Dubrovnika do Devdelije. Sa pravom bi se ~oglo tvrditi
da 0 , ,~ ne ы Ьiо lo! razvoj st,;ari, posto је tako opse!an 1 sadrii citav
niz proЬlema. Ako se prihvati ovo gledШe onda ~е postoji razlog
шtо ы Britanska vlada smatrala kakvo drugo resenJe ovog proЫerna
kao potrebn.o. Ovakvo resenje Ыlо Ьi zaista, sa su:ane_ mnogih gle-
gista radikalno i popularno. Ali ја se ne ~ogu otet1 ut1sku da Ы _
privlarna kao sto ova stvar izgleda na Р~'- pogled -:- ?~akva solucija
u krajnjem smislu isla u prilog Ьilo dotirnih z~malJa_11i р~ u prilog
interesa britanske imperije. Ako Ьi se ovo glediste pnhvatilo, postav.
!ја se pitanje da li Ьi Britanska vlada trebalo d~ p~eduzima neke
praktirne mere da osujeti uspostavljanje navedenih s1stema и jug0 •
istornoj Evropi, Ш pak da promeni hod dogadaja.
9. Mo!da је vec Britanska vlada rasmatrala ovaj proЫem, u svun
aspektima, i da је vec ustanovila koju drugu vrstu politickog, eko-
nomskog i drustvenog sistema koji Ьi ona zelela da se uspostavi u
jugoistomoj Evropi. Mozda se Britanska vlada vel: odlucila - sa
gledilia prednosti i njenog odmerenog i objektivnog stava - za
form.e organizacije i driavne vladavine u jugoistocnoj Evropi, za
koje ona smatra da Ы najbolje doprinele stvari mira, prosperiteta i
zdravog razvoja u pitanju raznih naroda. Takav cilj Ы u krajnjoj
analizi, ја verujem, najbolje slшio interesima doticnih naroda. Na-
roёito sam svestan da је najpa!ljivije rasmatranje potrebno za mo-
gucnost regrupacije postojecih dr!ava u istocnoj i jugoistocnoj Evropi
и jednoj ili vi.se konfederacija. Ali posto se ovaj proЫem predstavlja
donekle и novom svetlu, zbog nedavnog razvoja u odnosima izmedu
Jugoslovenske i Sovjetske vlade, ја rizikujem - sa svim duznim
postovanjem, svestan da је ovaj proЫem iscrpno studiran na sasvim
drugim l~ij_~ a. - _d a sugeriram sledel:u opstu aksiomu ро kojoj
svako dalJe 1Sp1_tivanJe ovog proЫema treba da se zasniva na:
10. (а~ JugoIStocna Evropa (to jest predeo koji le!i od predratne
severne Jugoslovenske granice i Bugarske) poseduje dovoljnu geo-
114
liл d ga је moguce
grofs ku, ekonomsku, JstorJjsku i kuJtum_u се и , а ili ра tesno
od Jedne ~ТUР; . ~ - . тоgи
t retJrotJ koo jedan predeo sastavJjen
. .. ,.. . . . sn1 opst1 рлпс 1 р1
povczanih za budul:u organ1zac1JU, ... 111 se JZVe
stovltl па hartiju. .ti
.. - ·
(Ь) NJJe u Jnteresu naroda koJ1 nase 1ЈЗVЗЈU ov e . . d
predeJe ш Тu
Jntcrcs u Velikc Brltanije ili Evrope kao celiлe, da _~ _1edan ~ok:~
il1 1deolo5.
Pak cell prostor potpada pod iskljuc.i vu politicku• ·1· .
trolu neke vanjske Ш tude sile, bilo to u centralnoJ 1 1 1---~cnoJ
.,....,
Evrop1.
•
(с) Sistem suverenih i autaгhicni.h i potpuno nezavisnih nae1?r.ial-
nih drzava, koji је do nedaVТ10 relativno bio prihvatljiv bez Р~~~•
bll:e и budul:e neprirnenljiv u ovom deJu Evrope. Ponovna definiCJJЗ
i regrupacija medusobno povezanih jediл.ica, ~ koj.ih )е predeo ~ -
stavljen, verovatno l:e se nametnuti kao r esenJe, za_nJihOVe b~~u~e
ustavne odnose koji treba da budu brizJjivo uredeш. Ne posto)l ш:
kakav razlog zasto izvesne grupe delova и veёom prostoru пе bi
uzivale monarhisticku formu vladavine, ako se ovo podudara ~
njihovom tradicijom. UstaVТ1a ili nasledna monarhij~, _m ?~e и stvaл
da pruzi velike prednosti kao stabilizator i ujedinJUJUCI. f~~r, и
zernijama bez zdrave poШicke tradicije. Mnogi od delova koJ1 sada
sacinjavaju Jugoslaviju, mogli Ы se bez sumnje ukljuciti u obnov-
]jenu federalnu i monarbisticku J ugoslaviju_ Pitanje__је, da ~ је
nacelno pozeljno da Bugarska i da.lje ostane monarhiJa; ako Jeste
pod kojim uslovima, sto се za.Ьtevati specijalno rasmatranje.
(d) Celokupni predratni koncept granica izmedu raznih jedi.nica
и sklopu vecih grupa treba da se rasmotri, а narocito deo о "stra-
tesk.im granicama". Izgleda ·da је opravdano sumnjati da granice
povucene cisto na strategijskoj osnovi, da се u buducnosti imati Ыlо
kakvu stvamu vrednost sa vojni&e taёke gledista. Ovo narocito zbog
toga sto su oruzani sukoЫ postali "trodimenzijalni" sa razvojem
vazduhoplovstva i "totalnog rata", sa razvojem ekonomskog rato-
vanja. Dok је sada, ро mom misljenju, opste prihvaceno, da kad
se granice sukoЬljavaju sa geogra.fsk.im i etnogra!skim principima,
kao sto se u stvari dogada, onda granice spadaju medu najefektiv-
nije politicke trzavice.
(е) Nove jedinice ili grupe jedinica ne Ы trebalo krojiti Ыlо ро
cisto nacionalnom kalupu, niti (kao sto је bilo u sluёaju kralja Alek-
sandra pokusaj prisilnog ujedinjenja Jugoslavije) namerno seci preko
tradicionalnih podela. Ovo Ы trebalo pa!ljivo meriti i balansirati
geografskim, ekonomskim, kulturnim, istorijskim i religioznim cinio-
cima, Ја verujem, ako Ы se ovom proЫemu prislo objektivno sa
strane, ovi razni cinioci pokazal:e se kao manje nepomirljivi, nego
sto se to optenito pretpostavlja. Ali se ne mo!e oceluvati nepristrasno
uravnotezenje ovih faktora od strane domorodaca iz bilo kojeg od
pomenutih krajeva.
115
 , 'lto tcskl proЫcml, mol{u Ыti rt'Nt•ni Р1 1t
( f) Dok izvcst'1, nan>1: ' , stano,•nl~tvn, Јо vcrujcm do ј" •· 111
1
· -Не razincn0 1' t \it I tl"kih ov:,J
n ~i\nc h1ru•l!!'J . ,.. popu\oran kod to а ar s " vlatlt1 r nlm narodima 1 nJ ihovim vl,нJama ili vlada.ma koje oni izba.ce na
" јс naro1:1 1о о
mctod - koЈ' tod I resto prnvl vls~ zln ncgo dobr·a . Ovo povrsl nu da slobodno odlucuJu bez mesanja sa strane: u pogledu
k ј
.
u osno,, na ,,.. d o""k ,ne ' ncprcdnostl I opnsnos tl rnJn cg l1oci· ta,1 1
.
buduce dr1avne s trukturt il1 strukture krajeva. Na ialost, dugo
. 5klon а us1а11 , 011-,
toga !to ЈС da vcrujcm da ovnj nn~1n snsv1m , 1 nclzbt•} · · tskustvo pokazalo Је da narodi jugoistocne Еvторе, i vlade _k_oje -~
1
lizma. Jmam rat og ako ne оЬс1 sa (mnoglm) !a\Ьnma. OvaJ· 11 ~11•1 onl uspostavljali, normalno uzevsi nedostajale su im sve kvaliflkaciJe
·ednu stranu,
osta,·1ј 1 Ј .
U-:1
ku . t'liznciju uklanjanjem njenlh vrednih el . 11 za \zvr~cnjc ovog zadatka. Osi m pri rodnog neznanj a i neiskust:'a,
. a'UJC S\18 CJV ,. . ~tn\•
osirom s _.. to "ini budu~u saradnju meuu razn1m nacio · onl su najvccim delom tako duboko zauzeti nekim narocitim nac_ю­
А o"~te uze,,,,1 " . 11<1!.
nata_. .,., k . pos•;=u~e skupne loJalnostl - tesko moguc nalnim 111 partijskim ciljem, da nisu sposobni da zauzmu dovo\Jn°
nosuma - ао 1 и.е·· . . orri. sirl pogled i objektivno gJecllite koje Ьi im omogublo da. prona.du
'ed;"'""' trebalo Ы da budu tako konst1tu1sane da
(g ) No,-e Ј ""'"'" , k . 1 t se zdravo r e!ienje njihovih prohlema. U drugu ruku ја sam sklon da
. k liko · to god moguce, da sva а nac1ona nos poseduje v·•,
os1gura о Је ih L' I d . . d I Nt brzo poverujem - delimicno zЬog mog licnog iskustva u inostraл~
._.. _ loJ'alnost. Sada је op~te pr vat Ј vo а Је Је an od 1111 .
nego J"""'U "' ta· k " · · Ј· stvu - da. su mase naroda u bilo kojoj zemlji, koja nije sistema.tski
orih elemenata u totalit~risti~kom ~e~~u .. Ј, . OJl in~1_stira na korumpirana laznim I pokvarenim sistemom, da. mnogo ja.snije shvate
~klj .., • \oJ·alnosti jednoJ nac10nalnoJ Jedm1c1. S1stem koJ1 se tak sto је pravo, fer i pametno, nego sto se to oЬicno misli. Mada swn-
lS uuVOJ ed . . d. (Th Со о
srecno razvio u Britanskoj zaj n1c1 naro а . е . mmonwea\th) njam da li cu ја opcenito ubediti druge, lil:no verujem da је ovo
gde sasvim razliate, ali ~е. i n~poduda~e, loJaln~sti koe~zistiraju, istina, ёаk i medu nacionalistima jugoistoёne Europe. Stoga veru-
Na primer, lojalnost Donuшonu 1 1:"1IМ:nJ1 mnog? Је zdravlJa osnova jem, da ako Ьi pravedan, zdrav, jasa.n i shvaUjiv nacrt za novu struk-
za no,i istinski po:-edak. ~licr_1~ u ze~IJ~a J u ~ Slovena_n: postoji turu u jugoistoёnoj Evropi Ьiо napravljen i sta.vlj en pred odgovara-
razlog wto jedna orgamzaciJa ne Ь1 Ь~ razV1Jena u k~J~J. bi biJo juce narode u glavnim linijama, u pravo vreme, sa ?ovolj_no _~
moguce komЫnirati. recimo, 1okalnu loJa~?st ~atskoJ 1li make- i brige i sa. autoritetom Yelike Britaruje, iza koje Ы staJale SJedinJene
donskoj jedinici sa vecom lojalno~u ~р1 Jugo1stoёne_ Evrope, Pod Drzave Amerike, Ыlо Ы prihvaceno sa mnogo manje loseg utiska
uslo,,om da је jedna jedinica ~ko orgaruzov~a а ~~s1 prema vecoj nego sto se to cesto misli.
gnipi t.ako ocrtani, da osiguraJu da s~ ~ve l0Jalnost1 nikad ne sukob- (12.) Cak i ako mi ne Ыsmo шeli prvu inicijativu da stvorimo
ljavaju vec da su sposobne za komb1ПJranu ulogu. takav nacrt, izgleda mi, da Ы сео proЬ!em Ыо uproscen kad bismo
(h) Ako Bugarska ne postane provincija i probojna snaga Sovjet- mi, kad god se prufi prilika, pruzili jasan i detaljan nacrt sa nase
ske Unije na Balkanu, onda Bugarska mora u neku ruku Ыti udru- strane koji Ы sadriavao sto Ьismo m.i feleli da bude uradeno. Ја sam
zena sa, i uklju~ u novu juznoistoёnu evropsku grupu, pre nego uveren da ako Ы narodi jugoistocne Evrope, bili prepusteni sami
Ы imala vremena da se baci u naruђe Rusije. seЬi, narocito posle ovog svega kroz sto sad prolaze, oni се Ыti nespo-
(i) Na kraju, izvesni praktiёni principi oёevidno morali Ы se pri- sobni da odluce о svojoj vlastitoj sudЫni Ьеz uvlacenja njihovih
meniti prema ёitavom kraju malih jedinica koje Ы saёinjavale novi zemalja u anarhiju ili u gradanski rat"!
i veci m~unarodni entitet ili konfederaciju. Ovde treba ukljuciti George W. Rendel, З. 4. 1943.
carinsku uniju. Zatim, vrlo pafljivo planirati i energiёno razviti
sistem komunikacija, za koji velikodшne spoljne finansije mogu
Ьiti potrebne (jedan vazan detalj, ali koji Ы mogao odvesti u znatne AКTIVNOSTI DR КRЕКА; PLAN
teskoce). Uspostaviti sistem zajedniёke komisije za ispitivanje i kon- ZA МАСЕКОVО КIDNAPOVANЛ:; VEZE L l\lESТROVICA
trolu za ra.spravljanje proЫema i pitanja gde Ы interesi pojedinih
jedinica mogli doci u sukob. Trebalo Ы uspostaviti brШjivo planiranu "T1-uth is ~о precious commodity
organizaciju za koordiniranje zajedniёke produkcije i prodaje, а ро
in war-time, tћat she should always Ье
mogucstvu i regulisanje trgovine sa inostranstvom.
surrounded Ьу а Ьody-guard of lies" !
11. Oёigledan odgovor navedenim sugestijama jeste, da nije nasa
Winston Churchill to Marshal Stalin.
stvar da u detalje planiramo za zemlje nad kojima mi niti zelimo,
niti izgleda da сето Ыti u stanju da vnimo efektivnu vlast; sem (Propaganda in War 1939-1945 Ьу Michael Bal!our).
utoJiko dok bude trajala vojna okupacija, ~to naravno pripada dotiё-
82) F . О. 371-37606.

116
lli
 . 'ito trski proЫcmi, mogu blti rt•xt•ni
(fJ D-,k \z,-,,stн, 113 ro,: stano,,ni~t vв, Ја vcrujcm da Ј' ~щ,., 1 ,
nэsilnr h rurg
1 \Ј
"е r111.n,c11om . 11 1 i"k t •tv,1
· • . popu]aran kud tot., tar st" lh vlutlt
-1 ·е naroc:110 • ' iro · 1
mrtl'd - koJ Ј tod I fcsto pra,•i vl~c zln ncgo dob,·a. Ovt
u osno,; naopak nd,e t' 1. nept'('dnosti \ opasnostl krajnjcg rн.1:· rat1,
! . ,..k\on а us а 1 ,. •
toga to Је - da ,,crujctn da ovaj na.:tn snsv1m , 1 ncizbl.';; •
1
Jim,a. lm.am raz og ako n" оЬе sa (mnogim) talЬnma. OvaJ' n -~••
ostA,·1ј8 Ј , n k
'ed u stranu " '
-'vilizariju uk]anjanjcm njenЉ vrednih elc ђ
osiroma~ЦJe sva "/'to tini budutu saradnju meC,u raznim nacio ~ (•.
t.1 А ~te uze\rst ·а1 ti t "k
na : 0 lt . pos'•"nute skupne !оЈ nos - е" о moguc
nosuma - ао 1 "6 . .
._,,. •се t.rebalo Ы da budu tako konst1tu1sane da
(g) No,re J=•m k . а] t sc
,..,,.,нrа koli\.-o је to god moguce, da svaiha ntl~~•ond n~s _podseduje Vi~c
..,.,...- ·ednu 1o·a1nost. Sada је opste pr v~ Jtvo . а Је)е. an od na ·.
neg_o Ј ) ta u totalitaristi~kom rezimu taJ, koJ1 tnsistira Ј
~0~\~1~l~•alnosti з·ednoJ· nacionalnoj jedinici. Sistem koji se ' ·kna
iskljUy\"OJ ОЈ . . . d. (Th с
sretno ruvio u Britanskoj zaJedn.ic1 naro а . е _ommonweaithJ
gdе SIS\'..... --'iate, ali ne i nepodudarne,
... , .-<и1 ... l0JaJnost1. drkoegzistiraз·
..
Na primer, lojalnost Dominionu i 1:mP:ПJt mnog? Је z aviJa osnova
. istinski po;edak. Sliroo u zemlJama Juzrnh Slovena ne posto .
~ ;\.asto
0
jedna organizacija ne Ы Ы1а razvijena u kojoj bi ь 1/
:о;се komЫnirati, recimo, lok~u loja~?st ~atskoj ili make~
donskoj jedinici sa vetom lojalnoscu ~Р• Jugo1stocne_ Evrope, POd
uslovom da је jedna jedinica tako orgaшzov~a а o':111~s1 prema vecoj
grupi tako ocrtani, da osiguraju da s~ ~ve loJalnosti шkad ne sukob-
lja,raju vet da su sposobne za komb1ruranu ulogu.
(h) Ako Bugarska ne postane provincija i probojna snaga Sovjet-
ske Unije na Вalkanu, onda Bugarska mora u neku ruku Ыti udru-
!ena sa, i ukljucena u novu juznoistocnu evropsku grupu, pre nego
Ы ima1a. vremena da se baci u narucje Rusije.
(i) Na kraju, izvesni prakticni principi ocevidno morali Ы se pri-
meniti prema atavom kraju malih jedinica koje Ы sacinjavale novi
i veci medunarodni entitet ili konfederaciju. Ovde treba ukljuciti
carinsku uniju. Zatim, vrlo pazljivo planirati i energi<!no razviti
sistem komunikacija, za koji velikodшne spoljne finansije mogu
blti potrebne (jedan va.ian detalj, ali koji Ы mogao odvesti u znatne
teskoce). Uspostaviti sistem zajedni<!ke komisije za ispitivanje i kon-
trolu za raspravljanje proЫema i pitanja gde Ы interesi pojedinih
jedinica mogli doci u sukob. ТrеЬа1о Ы uspostaviti brШjivo planiranu
organizaciju za koordiniranje zajedni<!ke produkcije i prodaje, а ро
mogutstvu i regulisanje trgovine sa inostranstvom.
11. OOgledan odgovor navedeni.m sugestijama jeste, da nije nasa
~v~~ da u detalje planiramo za zemlje nad kojima mi niti zelimo,
шt1 izgleda da се.шо blti u stanju da vr§imo efektivnu vlast· sem
utoliko dok bude trajala vojna okupacija, §to naravno pripada dotiё-
116
nlm na rodimo I nJ lhovi m vladama iii vlada.ma koje oni izbace na
povrsinu da slobodno odluc-uJu bez mesanja sa strane, u pogledu
buduce dr~avne stгuktur~ il1 struktu.re krajeva. Na zalost, dugo
•0 110
lskustvo pokazaio је da narodi jugo1stoёne Еvторе, i vlade _koje _s u
onl uspostavljall, normalno uzevsi nedostajale su im sve kvaliдkaciJe
а<:1
zn lzvrscnje ovog zadatka. Osi m prirodnog neznanja i nei s ~a,
oni su najvecim delom tako duboko zauzeti nekim na.rociti.m naC10-
na1,
nainim III partijskim ciljem, da nisu sposobni da z.auzmu dovoljno
о~. §ir\ pogled i objektivno giecllite koje Ы im omogucilo da pronadu
zdravo re§enje njihovih proЫema. U drugu ruku ја sam sklon da
brzo poverujem - delimi('!no zbog mog Jicnog iskustva u inostran~
stvu - da su mase naroda u bllo kojoj zem.Iji, koja nije sistematski
korumpirana Ja.znim i pokvare.nim sistemom, da mnogo jasnije shvate
sto је pravo, fer i pametno, nE'go Jto se to оЫсnо misli. Mada sum-
.... о
njam da li cu ја opcenito ubediti druge, blno verujem da је ovo
u. istiлa, <!ak i medu nacionalistima jugoistorne Europe. Stoga veгu·
jem, da ako Ы pravedan, zdrav, jasan i shvatljiv nacrt za novu struk·
turu u jugoistocnoj Evropi Ьiо napravljen i stavljen pred odgovara-
juce narode u glavnim linijama, u pravo vreme, sa dovoljno takta
i brige i sa autoritetom \'elike Britanije, iza koje Ьi stajale Sjedinjene
Ddave Amerike, bilo Ьi prihvaceno sa mnogo manje loseg utiska
nego ~о se to ёesto misli.
(12.) ёаk i ako mi ne bismo uzeli prvu inicijativu da stvori.mo
takav nacrt, izgleda mi, da Ьi сео proЬ\em Ыо uproscen kad Ьismo
mi, kad god se pruzi prilika, pruzili jasan i detaljan nacrt sa nase
strane koji Ы saddavao sto bismo mi zeleli da bude uradeno. Ја sam
uveren da ako Ьi narod.i jugoistocne Evrope, bili prepusteni sami
sеЫ, naroёito posle ovog svega kroz sto sad prolaze, oni се b.iti nespo-
sobni da odlu<!e о svojoj vlastitoj sudbini bez uv1aёenja n j.i.hovih
zemalja u anarhiju ili u gradanski rat" !
George W. Rendel, 3. 4. 1943.
AКТIVNOSTI DR КRЕКА; PLAN
ZA МАСЕКОVО КIDNAPOVANJE; VEZE 1. l\1ESТR0\'1CA
"Tt-uth is i;o precious coinmodity
in war-time, that she should always Ье
surrounded Ьу а Ьody-guard о! lies" !
Winston Churchill to Marshal Sta.lin.
(Propaganda in War 1939-1945 Ьу Мichael Balfour).
82) F . О. 371-37606.
117
 tstlna јс \,11ko dragoccnn u rotnoin
" . •-Ьа dn јс uvck okrufcno
\'n.'l\tCI\U 1 "~
straio\t\ lali" 1
\Vinston CJщrch\11 ma~nlu StaJjlnu.
Gornje ~ britnnskog prccl~cdnlko vlade no§le su punu prirncnt1
. . •с u njcnoJ drami. Prvo lnli u prologu drarn
u s\uta.iu J~gos1avl.J ;,.nnde \ lail u prvom I drugom /!lnu; lazi ц t с,
i.,tim mc~,·,na prop...., il rc.
~n, i ret,·rtom tinu, i na kraju l:ui u krvavo"? е~ ogu. Posle _ovor,:J
.,_ . dt' ktAtura i nasilje lati, §to sa mal1m 1zmenama Јо~ tra ·
usto1,,..,na зе . .. Јс
u Jugoslaviji.
Akti,•nosti dr l\1ihe Кreka u novembru 1943.
Dr Кrek nije Ыо clan Puriceve vlade koja ј~ u ovo v_reme bi\a
u Kairu. 0n је Ьiо u Londonu ~ poku~ao da par~~ razvoJ .situacije
u njego\<-oj Sloveniji, gde је zvan1cna br1tanska polltika, ka_o 1 drugcte,
pomagala komuniste da se silom n~etnu narodu. On Је to <':inio
putem blnih veza u britanskom MШ1St~tvu ratnog vazduhoplov.
st\ra., koje је u toku leta 1943. bilo naklonзeno generalu Mihailovicu
i dr v. Mareku, Њunpanjem i rasturanjem letaka koji su u јu\ц i
a,,gustu 1943. bili bacani iz aviona sirom Jugoslavije. U ovim lecirna
tada је naglasavano da се "Velika Britanija u Jugoslaviji jedino
pomagati snage D. Мihailovica i pristalice Vladka Maceka i da се
S\'e komunisticke bande Ыti likvidirane na kraju rata"! Ја sam irnao
d,та ova letka koje sam pokazao komisiji brigadira MacLeana, u mar-
tu 1947. prilikom saslusanja i letci su rni oduzeti bez ikakvog ko-
mentara ро njima. Sigurno је da u arhivama u Jugoslaviji postoji
sacuvanih ovakvih letaka iz tog perioda.
U cilju rasfficavanja pojmova sta se tada dogadalo u Sloveniji,
dr Кrek pisao је 3. novembгd svom prijatelju vazduhoplovnom pu-
kovniku na sluiЫ u Мinistarstvu vazduhoplovstva F. Beaumontu, pri-
lazuci mu jedan letak koji је tih dana kruzio Slovenijom а koji је
njemu dostavljen. Letak је Ыо upucen na adresu svih pripadnika
"Bele garde" u Sloveniji. U letku se insistira da narod prilazi komu-
nistima jer је to zahtev Ujedinjenih nacija, i da radeci tako "narod
се u Jugoslaviji imati priliku da slobodno odluci posle rata о oЬ!iku
svoje vladavine". Letak је potpisan (na engleskom i slovenackom
jeziku) neki major William Johnson Ш "Jones" kao visi britanski
savetnik" . William "Johnson" ili "Jones" (potpisao se " razlicito na
mnogim me~t~a) Ыо ј~ kanadski komunisticki veteran, kog је re-
gru~vao William. Deakin, doveo ga u Kairo oda~le је spusten kod
p~rtizana. Na kraзu letka, William Jones potpisao se sa komunistic-
kim pozdravom: .,Smrt fa§izmu - sloboda narodu" .
118
U plsmu dr Kreka lzmedu ostalog ka.ie se i ovo: .. -~Kom u~ ti
5
ве hva le u Slovenij i da medu зоЬоm imaju bгitanske oficire sa koJ•~~
rnde, dok lstovтemeno nas tavljaju sa uЬijanjem slovenaёkog naroda ·
U nastavk u dr Krek dodaje . .Pretpostavimo da William Jones
postojl I u stvaгi j este britanskj oficir, i da pri.hvatimo da}e on _s tvar-
no p isao ovaj Jetak da se deli u Sloveniji, ја moraro r ec1 da Је ovo
pogresan nacin prokomunisticke propagande koja Ы se mogl a okre-
nutl protlv Britanije sa svim posledicama". U sledecem paragr~!u
se kafe: "Ne mogu se pozivati Slovenci da prilaze pa.rti.zanima, Ј~~
partlzanl su vec ublli 2.500 slovenackog iivlja. P ogresno је . govo~~
1
о anti-komunlstiёkim formacijama u Sloveniji kao о "BeloJ gardi ·
Ovo ime namemo su n.a metnuli komunisti-partizani svim njihovim
protivnicima. Na kraju pisma dr Krek We: "Slovenaёke . ~ti-
komunisti ёke snage voljne su da saraduju sa zapadnim savezrocШlЗ,
ра ёаk pod britanskom kontrolom da saraduju sa komunistima. proti":
zajedniёkog neprijatelja, ali је neprihvaUjiv o da se na slovenaёki
narod vrsi pritlsak da prilazi komunistima." Na zavrsetku Кrek moli
pukovnika Beaumonta da We neku rеё tamo gde treba u prilog
njegove mо!Ье. Pukovnik Beaumont ј е uputio primljeno pismo nacel-
niku jufnog departmana Forenj ofisa, Douglas Howardu i pitao ga
za dalje instrukcije. Naёelnik odelenja је ovako odgovorio:
,.Dragi Beaumont,
Zahvaljujem na pismu od З . novemЬra kao i na prilozenom pismu
Кreka. Slicno pismo stiglo ј е i meni dok sam Ыо na odsustvu, i kako
doznajem dr Krek delio је letak naveliko. Sve sto smo mi ро ovome
ovde uradili sastojalo se u jednostavnoj potvrdi primljenog materi-
jala i smatramo da biste i Vi trebalo isto da ucin.ite. Cinjenice nave-
dene od Кreka izgledaju dosta tacne, ali naravno, mi ne mozemo
prihvatiti njegove zakljucke. А posto on nije vise ёlan vlade mi
smatramo da је diileko Ьоlје izbegavati sa njim diskusiju о dobrim
i lo~im stranama nase propagande u Sloveniji"!~
lnicijativa Forenj ofi.sa za Macekovo k:idnapovanje
Ро svemu sudeci ideja је potekla od dr Мihe Кreka koji је znao
da iskoristi veliku nak.lonost Lorda Selboma, ministrii za psiholosko
ratovanje i clana Cercilove vlade, prema stvari nacionalne Jugosla-
vije, na.rocito prema generalu Mihailoviёu. Daljim vezama ideja је
preneta u Forenj ofis gde је takode jos uvek bilo diplomata koji su
bili gotovi da rade mimo licne diplomatije predsednika vlade, isklju-
civog pomaganja komunista. Istina Forenj ofisu dozlogrdili su Ьrаёа
Kneievici i njihov "pernicious"-in.f iuence, (,,pogubni uticaj") kao i
nepostojani dr Juraj Krnjeviё; zato da Ьi se popravila jugoslovenska
83) F. О. 371-37816.
119
 , . ., ,~•Ьа ~to prt' \zvt1N, .,kldпnpovntl" tlr vi
·, 1,·ar dl~~1o 1'\' 1\8z o<'JUь~"а 1 "doп•stl
1 . f.1R u Lon d OI\, d а po.ч Lnn p " r1,1.
k11 M:1~· ka 1,. ~rc "• 1d О
Kraljc,· ,::\\-rtnik I s,·ak:1kt1 p1't'dst-dnlk v n с. va rczon11v:111 ~
dr Krcka ·i• njt•g1J,·ih brit:1nskih prijatclja l\n§lo su plodno tlo tl l•'or,.~
of1su k~ jcdпog n,anjrg broja Ljudi. Vct. 2. novt'~b~n cl lplorn:11~
Р. L. Rt>Se s ta,·io јс.- nrko\iko svojih mlsli nn hnrtlJU sn nnNlovum
KraU rt-tar od JugoslavUe"
.J~na od na~ih tc~koca dз prcdstavimo kralja Petra kao Prl,,.
latnu tat\.."1 jugoslo,·cnskog ujedinjenja, le!l u to~e tt~ _on ima vrlo
mа] о prcsti·~-
..,. u :r.cmlji·, ~to nt>ma uglednog
. . .savetn1ka
. Е f1Ji ugled .
njemu da,·ao sjaj. Stari jugoslovensk_1 pol1tifan. u ng\es~oJ diskrc,.
dito,·ani su posle d,·e godin_e ~vad_e 1 l~nfarenJa. Sa?a§nJa vlada u
Kairu jeste nepostojecih. M1ha1lovic је 1zvor podele 1 sukoba. у sve
u S\'emu Kralj stoji usamljen.
Ali postoji ј~ jedan Jugoslo~en, fi~a ~eputacija _nije uprljana
а koji је pre rata u svakom sJuca~u znacio vi~e ne~o Ыlо koJa druga
оsоЬа., а to је dr Macek. Ako Ы _Ыlо ~oguc~ ~vest1 _M acek~ iz Jugo.
s}a,ije i nagovoriti ga da se pr1drun Kral]u 1 vladi u KЗirU, nern
sumnje da Ьi on Ыо veliki izvor snage i pomoc Kralju i va.zna protiv~
teia predominantnom rastuc~ broju partizana. Posle diskusije sa
sir Опnе Sargenton: (stalnim podsekret~m) i sa . g. . Ni~holsom ја
prilalem nacrt depese g. Stevensonu u KaJ.rU, sugertraJul:1 mu da on
diskutuje sa SOE u Kairu о mogucnosti Macekovog izvlacenja"!S')
Р. L. Rose, 2. 11. 1943.
U, \•en ovog poduhvata koji је sigurno morao doci do znanja i
predsednika vlade, Cerala, i ministra spoljnih poslova Idna, nazaJost
saёuvana ј~ samo jedna beleska, samo jedan dokumenat, dok se sve-
mu drugom guЫ trag i nije moguce precizno utvrditi gde је stvar
zastala. Prvo се Ыti naveden preziveli dokumenat - koji se protivi
ideji Р. L Rosea - zatim cu pokusati da popunim prazninu, zasto
је plan о dov~enju dr Maceka u London napusten. Prvo preziveli
dok:umenat. Forenj ofis је uputio depesu broj 37. Rll458/G. amba-
~do~ S~vensonu u К~, za misljenje о ovom poduhvatu, 0 cemu
се ~1ti_ У&! rешо kasruJe. Prvi osvrt na ideju о Macekovom izvla-
Ь!DJu lZ Zagreba, dao је Political Intelligence Department ustanova
Forenj ofisa ~о~а је Ыlа smestena u drugoj zgradi, podalj; od mini-
~~ spo!Jnih poslova. U ime ovog departmana odgovorila је
IDJSS ElizaЬeth Barker pismom sledece sadrzine:
"Po&vani gospodine Rose,
. ~etila sam iz Vaseg telegrama od 3. novembra ambasadoru
NJ. Veli&mstv~ kod Jugoslovenske vlade, da Forenj ofis rasmatra
mogucnost da tzvuce Maceka iz Jugoslavije da Ы se prikljucio Jugo-
84) F. О. 311-3161~.
120
11
" iv/\1 ~lovcnskoj Jzbegllt koJ vJa,Ji. Nadam ~е da neces zameriti mojoj su-
gcst lj l da Ы ovaj poduhvat mo~aQ uslo•iiti kom pltkacije sa gledista
polltltko-pslholoskoit ratovanja ; ukoJjko d va pitanja ne Ьi bila pret.-
hodno ra~ciscena. Prvo, odno,;i Mateka prema partizanima; 1 drugo,
Macckov stav prema Srblma i federativnoj J ugosJaviji. Nadam se da
вс scca! da Је st.inlca _SloЬodna J ugosLavija" (iz Sovjetskog Saveza)
u lzvt>l;taju о kongr esu u Otoccu ovog Jeta, лараlа dr Maceka i to
1cstoko, ponekad povezujuci njegovo Lme sa Mihailovicem. Na drugoj
stranl meda lje stoji, da su kruiili razni izvestaji, navodeci da је
ь·1 .1
vodstvo Hrva t.,ke seljacke stra.n ke, koJe verovatno odriava neku
vezu sa Macekom, podozrivo prema partizanskom pokretu ili defi-
nitlvno protiv istog, gajeci nadu da се upotreЬiti hrvatsku staj ac-u
vojsku (domobranstvo) da Ьi .odrfavala red" ро odlasku Nemaca,
sto znaci, verovatno da u.nisti partizane.
U pogledu Macekovih odnosa sa SrbLma, razne priёe su kruiile
navodeci d.a је Hrvatska seljaёka stranka odlucna са odrii najveci
moguci stepen nezavisnosti posle rata, mada, moguёe ј е и okviru
Jugoslavije. Ovi izv~taji su naravno, kontracillrtomi i nepotpuni,
ali ukazuju da ako Ьi Маёеk Ыо izveden iz zemlje, on Ы mogao
slediti tipic.no hrvatski stav .zastranjivanjaм u pogledu Srba u Jugo-
slovenskoj vladi, sto Ы samo vodilo u dalje komplikacije.
Clavno pitanje medutim izgleda jeste ovo: od.nos izmedu Маёеkа
i partizana. Ako' se Vi nadate da uspostavite neku vтstu veze izmedu
kralja Petra i partizana, zar Vi ne smatrate da Ы pojava_Маёеkа na
pozomici - koga partizani smatraju sa swnnjom kao nekog ko privla-
ti paznju - bila vi.se jedna smetnja nego pomoc? Ako је dvako,
.Slobod.na Jugosl.;.vija" Ы time dоЫ!а svezu municiju da napada
Jugoslovenslщ vladu i Maceka takode, kad god Ы :zeJela -da to uc.ini.
Ovim Ы nasa propaganda prema Jugoslaviji Ыlа suocena sa novim
t~kol:ama а da za uzvrat ne doЫj emo dovoljnu kompenzaciju" !85)
Vasa iskrena ElizaЬeth Barker, 8. 11. 1943.
Stvarni razlozi protiv l\Iac!ekovog dovodenja u London
P~to postoji praznina u dokumentima, mora se napraviti pokusaj
da ~е dade bar pribllian odgovor na dva pitanja: prvo, zasto dovo-
c!enJ~ Mafeka ~ Lo~don krajem 1943. (ili pocetkom 19-Н.) nije islo
u . prilog tadasnJe Br1tanske vlade; i drugo, koje su to Ыlе prepreke
n~ego:vo~ eventualnom dolasku u London. U odgovoru na prvo
p1tanJe n1kako se ne sme ispustiti iz vida da је Cerfil u toku 1943.
pretrpeo ~va po1iticko-strategijska neuspeha na konferencijama u
K~ehek"U 1 Te~eranu . ~~о је na njega presudno uticalo u vodenju
bntanske spo!Jne poћtike, narofito prema Jugoslaviji. Predsednik
85) F. О. 311-37615.
121
~,,·ar do~lo ~е па \drj u da trcba ~to prc \1.vucl, ,.kldпapuvotl" dr V111,1
ka Ma~-ka lz Zagrcba, 1 do,·rs\\ ga u Loпdon, dn po~\11r,p цl:,vri,
Kt·aljeY sa,·ctпik I s,·akak? prc_d~cdnlk vlndc. Ovn rczon,~v:,nj,,
dr Krcka i njcgoviћ bt·i\:шskth pr1Jntc1jn nn~ln su plodno tlo u 1· 'JГ••riJ
ofisu kod jednog n,anjcg bi-ojn \J.~dl. Vc_c 2. novcmbrn dlpl,,11ia i н
Р. L. Rosc s\avio је nckoliko svoJth mlslt nn hnrtlju sn na~lovщ"ri ,
мKratJ Pctar od Jugoslnv\jc" . вс seta§ da Ј е staruca "SloЬodna J ugoslavlja " (iz Sovjetskog Saveza)
. Jedna od n~ih te~koca da prcdst.avimo kralJn Petra kao priv.
latnu t.a~ku jugos\oyenskog ujedinjenja, le!I u to11;e §to_-~" irna vr\o
malo prestiiз u zemlji ; Мо nema ugledno~ _sav~tn1ka ~1Ј1 ugled bi i
njemu da,·ao sjaj. Stari jugoslovensk_i polit1~an, u Engles~oJ diskrc.
dito,·ani su posle dve godine svad_e 1 l~ncarenJa. Sa?a§nJa vlada u
Kairu jeste nepostoj~ih. Mihailovic је 1Zvor podele I sukoba. r svc
u S\'emu Kra!j stoji usamljen.
Ali postoji јо! jedan Jugosloven, cija reputacija _nije uprljana
а koji је pre rata u svakom slucaju znacio ~е ne~o Ь11о koja druga
osoba, а to је dr Macek. Ako Ы _Ыlo.~oguc~ 1~est1 :Масеk~ iz Jugo.
sla,;je i nago,тoriti ga da se pr1druz1 Kra1JU 1 vlad1 u Ka1ru, nema
sumnje da Ы on Ыо velik.i izvor snage i pomoc Кralju i vazna protiv-
teia predominantnom rastucem broju partizana. Posle diskusije sa
sir Orme Sargentom (stalnim podsekretarom) i sa g. Nicholsom ја
prilalem nacrt depe§e g. Stevensonu u Kairu, sugerirajuci mu da on
diskutuje sa SOE u Кairu о mogucnosti Macekovog izvlacenja"!&•)
Р. L. Rose, 2. 11. 1943.
U, ,,ezi ovog poduhvata koji је sigurno morao doc.i do znanja i
predsednika vlade, Cercila, i ministra spoljnih poslova Idna, nazaJost
sacuvana је samo jedna beleska, samo jedan dokumenat, dok se sve-
mu drugom guЫ trag i nije moguce precizno utvrditi gde је stvar
zastala.. Prvo се Ыti naveden preziveli dokumenat - koji se protivi
ideji Р. L. Rosea - zatim cu pokusati da popunim prazninu, zasto
је plan о dov~enju dr Maceka u London napusten. Prvo preziveli
dokumenat. Forenj ofis је uputio depesu broj 37. Rl1458/G. amba-
sadoru Stevensonu u Kairo, za misljenje о ovom poduhvatu, о l:emu
се Ыti vise receno kasnije. Prvi osvrt na ideju о Macekovom izvla-
cenju iz Zagreba, dao је Political Intelligence Department, ustanova
Forenj ofisa koja је bila smestena u drugoj zgradi, podalje od mini-
~~ spoljnih poslo~a. U ime ovog departmana odgovorila је
mw ElizaЬeth Barker p1Smom sledece saddine:
"Po§tovani gospodine Rose,
. P~etila sam iz Va§eg telegrama Qd З. novembra ambasadoru
NJ. Velicanstv~ kod Jugoslovenske vlade, da Forenj ofis rasmatra
mogucnost da izvul:e Maceka iz Jugoslavije da bi se prikljul:io Jugo-
84) F. О. 371-37615.
120
slovcnskoj lzbcglil:koj vta,ti. Nadam se da nei:es zameriti moJOJ su-
gcstljl da Ы ovaj poduh vat moga1J us lovit i kompti kacije sa gJedista
polltll:ko-psi ho\oskog ratovanja; ukoliko dv a pitanja ле Ы Ы1а pret-
hodno rasl:Jsccna. Prvo, odno~i Maceka ргеmа partizaruma ; i drugo.
Mal:ckov stav prema S rblma i federa tivnoj Jugoslaviji. Nadam se da
u \zvt·~taj u о kongresu u Otoi:cu ovog \eta, napala dr Mal:eka i to
tcstoko, ponekad povezuj uci njegovo ime sa Мihailovii:em. !-.'а drugoj
stranl mcdalje stoji, da su kruiili razni izvestaji, navodeci da ј е
vods tvo Hrvatske seljal:ke stranke, koje verovat no odriava neku
vezu sa Mal:ekom, podozгivo prema partizanskom pok:retu ili de:fi-
nitivno protiv lstog, gajeci nadu da се upotreЫti h.rvatsku stajacu
vojsku (domobranstvo) da Ы .odriavala redu ро odlasku Nemaca,
!to znal:i, verovatno da unisti partizane.
U pogledu Macekovih odnosa sa SrЬima, razne pril:e su kruzile
navodel:i da је Hrvatska selja,ka s~r anka odlucna da odrii najveci
moguci stepe.n nezavisnost i posle rata, mada, moguce је u okviru
Jugoslavije. Ovi izvestaji su naravno, kontradiktorni i nepotpuni,
ali ukazuju da ako Ьi Масеk Ыо izveden iz zemlje, on Ы mogao
slediti tipicno hrvatski stav "zastranjivanja" u pog]edu Srba u Jugo-
slovenskoj vladi, sto Ы samo vodilo u dalje komplikacije.
Glavno pitanje medutim izgleda jeste ovo: odnos izmedu Maceka
i partizana. Ako· se Vi nadate da uspostavite neku vrstu veze izmedu
kralja Petra i partizana, zar Vi ne smatrate da Ы pojava_Maceka na
pozomici - koga partizani smatraju sa sumnjom kao nekog ko privla-
ci palnju - bila vi.se jedna smetnja nego pomoc? Ako је dvako,
"Slobodna Jugosla.vija" Ы time dobila svezu municiju da napada
Jugoslovenslщ vladu i Маёеkа takode, kad god Ы zelela -da to ucini.
Ovim Ы nasa propaganda prema Jugoslaviji bila suocena sa novim
teskocama а da za uzvrat ne dobljemo dovoljnu kompenzaciju" !33)
Vasa iskrena Elizabeth Barker, 8. 11. 1943.
Stvarni razlozi protiv l\laёekovog dovodenja u London
Posto postoji praznina u dokumentima, mora se napraviti pokusaj
da se dade bar pribllian odgovor na dva pitanja: prvo, zasto dovo-
denje Maceka u London krajem 1943. (ili pocetkom 194Ч nije islo
u .prilog tadasnje Britanske vlade; i d.rugo, koje su to bile prepreke
n!ego~o~ eventualnom dolasku u London. U odgovoru na prvo
p1tanJe n1kako se ne sme ispustiti iz vida da је Cerbl u t oku 1943 .
pretrpeo dva politiёko-strategijska neuspeha na konferencijama u
Kvebeku i Teheranu ~to је na njega presudno uticalo u vodenju
britanske spoljne politike, nar ocito prema Jugoslaviji. Predsednik
85) F. О. 311-37615.
121
 , а odboclo јс Ccr~!lovн zt1mlst111 1 ,.
нu,.,·с\1 sR s,-oј '"' · 5 vakotn slu~njti
. cj\\lC(II1С\111 ј 1 , ~~l't1
\skrcnvan е u strt oclak Jp 111 ' 11lavljl, Mat'ekova pojava u l.ллdonu Ы izazvala posle<lice od dal~ko-
,. 1\1· 1111 Da\kan, .t• . ~ LjtiЬIJ'nnsku kotlinu snvcznlci ~1 scinog zna(:aja. Prvo, partizanski pokret ла teritoriji "Nezav1~e
11 11 --" \tRnJCII' 1,ГО• ј . illZt•I
brzin, 1\АРп.:" 0 \om odsckll Ы od sn11bdcvnn 11 nemnl:kc нnар,, 111 Driave Hrvatske" ra.s pao Ы se u najЬoljem slucaju; u najgorem bio
D~ а d~n, ~с skraNvnnjn rnto. Porcd vojnil, , pollti~k('' Ы sveden na neznatan broj. Ustaski rezim Ьiо Ьi rninira.n i stavljen
ltaliji, ~Lo ь, do,,kelo d I u Modarskoj Ыlе Ы dalckoscfnc. Rocli r~. na kolosek raspada i brzog rasula. Hrvatska seljaёka stranka, а time
O
"е na Ва anu . dl S ovrн,
perk us\J .,.n nastoJ·no ЈС dn se nago sn tnljinorn , , , veclna hrvatskog naroda sled ili Ьi signal njihovog vode iz Londo~a.
_,_.1 је ~,ао usam1Ј" I
с еп.с~ . Id kultivisno za cclo vreme rata.
, ,·1Ј· u Ato Ы dovelo do reperkuзija u sгpskom i slovenal:kom delu zem1Je,
је dobrll volju n gde Ы partizanski pokret takode pret.гpeo politil:ki poraz. Ostaci
__,. . g faktora nameravano kidnapovanje dr_ Maceka ь·~
Ро~ О\О 1 ,.. t:o f' . partlzana svakako n.aslonjenl na moralnu pomoc Sovjetskog Saveza,
. • tano sa velikim te~ko~ama I opas~ost _m a ,.;15 .. ш~kе prirod
' i 1)
ostali Ы da vegetiraju u najboljem sluёaju; u najgorem Ьili Ы izlo-
Је skop ,.,... samo J·ednu Sam akt otm1ce 1z dvostruko okupira с. ienl koncentricnim napadima u svim delovima zem1je. Маёеk, sigш­
Da pomen=• · , d .,. riog
.,_ Ьа od Nеmзсз i usta~ unapred је 1zg1е ао osuuen na neus h no је, ne Ьi Ыо mlak kao Subasic koji se zadovoljio u.logom pupeta
..,..gre · ' ak b'l ' dl "
Aii ako zamislimo da је 0~1са 1р , 1 ~ 1zvo Jl~a, о z1rom na ta~
Ь ' Ре
u legalizovanju Tita.
~.. ;u britansku, organizac1Jsku, voJnU 1 obave~taJnu spremu i s
d а-.,
sobnost, ,,akav poduhvat se ne ь·1 mogao pred uzet·1 Ь ez znanj Po-
Takode se mora postavitl i drugo pitanje, naime, pored navede-
ј/~
0 nih, koje su to bile d.ruge prepreke za ostvar enje pla.na sa Macekom?
,-erovatno i punog odobrenj.a predse~nika vlade Cercila. On Ovo је domen tajne sluzbe l:iji је zadatak da in!oпnise predsednika
ako mu је Ыо plan dostav!Jen na uv1d - pored saveta strucnjak vlade i da Љti nacionalne interese. Na zalost materijal iz ove oЫasti
tra!io mi!ljenje od tajnih ser,risa, potpuno nezavisnih od SOE а nije pristupal:an istoricarima, i najverovatnije nece nikad Ьiti. Ali iz
koja mШjenja је о~ mno~o racu~ao i na nj'im~ .odluke zasnivao,' k~~ onog sto se odigravalo posle rata, jasno је kao na filmu, da је u britan-
sto је to_~io slul:~J sa_T1tom. V1detemo kasni]e da su ~isljenja iz skoj tajnoj sluzbl postojao znatan broj sovjetskih spijuna, nije tesko ne
n.ekih ta)nih servl.Sa bila pogubna ne samo ро Jugoslavi]u vec i samo naslutiti, vec i pribllino pogoditi, da se ova sluiba - koja је
Britaniju. Bez daljeg, Cercil :,е morao usprotiviti stoprocentno ovat~ svakako upitana za mlsljenje - sasvim usprotivila Macekovoj otmlci
vom planu, jer Macekov dolazak u London, potegao Ьi bar donek\ iz Zagreba i preporuёila Тita kao "najbolju mogucu soluciju". Broj
i ?itanj~ ":11~bilitacije knez~. Pa~_Ia, kome su ~erl:il i ldn prisi(~ mnog_ih~.о~ spijuna vec је poznat javnosti kao i njihov udeo u nasoj
~gmu -~daJJlistva. ~- reh~b1l~tac1]~ Кneza, Cerl:~, sigurno је, nije dram1, 1 rnJe predmet daljeg obradivanja ovde.
1mao ruti vremena шti ze!Je, )er Ь1 to dovelo u p1tanje i mit O 2" . Je_d na va1.na . britanska liёnost koja је konsultovana ро ovome
~~ pul:u. ~dn nije _Jos ~elio Cerl:ilovu politiku о Jugoslaviji; ы•~
f. ~l~]U dovodenJa Mal:eka u London, jeste brigadir MacLean, koji
Је lSUVJSe okuplI'an sov)etskim proЬlemom: kako zadoЫti dobru v 1- )е Ью konsultovan u Kairu od ambasadora Stevensona morao se
Staljina za zajednicki rad posle sv~etka rata. I tako se Idn n Ju °. najenergicnije suprostavitl celoj zam.isli. А kako i ne ь( taj brzo-
u senci Staljina рс pitanju spoljne politike а na domu u Cerc·i·lasao met~i .strul:njak" koji jedva da је znao gde је Jugos1avija, pre nego
. . .. ь· d d
sena, 1 ruJe 10 spreman а olazi u sukob sa Cercilom ро ·t ·
ovoJ
sto Је spusten padobranom u nju, i jedva је natucao da kaze dobro
Ј
__ugos_a~)e.
1
·· Dod · • S .. . . р1 anJu
. vor1~anJe ta1ЈШU, 1 z1veci u senci Cerl:ila, Idn · е jutro _na jeziku te zemlje; on је mome.ntalno iz njegove lokalne, za-
1.Sao - ~Јо~ na]manJeg otpora ро pitanju Jugoslavije i verovat~o koral:10 na m~~narodnu arenu, i zasijao z.lom - koje је proturao -
se ШЈе sloZio sa planom о Maёekovom kidnapovanju. na nasem pol1til:kom nebu. Nije se olako njemu ispustala stecena
Ро~а~а Mal:eka u Londonu znal:ila Ьi velikim delom i prekid
propa~andna s~ava, jer da је kojim slul:ajem Mal:ek stigao do Lon-
dona, ~vesno Је da Ьi brigadir MacLean ostao bez posla kod komu-
s~ politiko~ 27. marta u granicama mogucnosti koje је rat dozvo-
rusta, 1 p~kovao Ы prtljag da se vraca u London; i tako Ьi ostao
~;v:. Naun_~• Maceku Ы se prid_ruzio dr Кrek, takode protivnik nepoznat I bez slave koju је stekao preko grobova stotina hiljada!
· arta koJ1 se zalag_a? za vodenJe drzavne jugoslovenske politike,
:Ьesto nebuloz~e _polttike p1·ocelnika drzavnog udara; sto се reci
Veze lvana Mestroviёa sa Britancima, nove.mЬra 1943.
~а nar?<1"1h mteresa n& prvom mestu. 1 vise је ne о si rno
:~~:~~:~~ 0~~ ~=~ао Ј Ivan Me!itrovic posla,1 ј е tajnim kanalom 29. novembra 1943
Maceka uz p~tporu
0
sa Cerl:ilovom politiko
r::d; Macek ~ostane predsednif u~slo-
Ьv_1~ u ~r Purica. Kralj Ьi se oslonio na
п nskJih krug~~a koji su isli u raskorak
poruku svom_ku~u i prijatelju, pro!esoru slavistil:ke istorije na lon~
~onsk~~ Uruverz1tetu, R. W. Seton-Watsonu. Samo deo tog pisma
m prema ugoslav1J1. U samoj zemlji, Jugo• Је prez1veo do danas, koji glasi:

122 123
 , , k јс Ыо 11cpt·ljntcljskl pr·cma r avt•I .
"NajY!'ti Мо Hr,,~l 3 u;aпas јс ovo istlna zn !)!) ро s to (1/ rv, ;(·11
i g\cdao је spas u Macc~u. atn protivпo Је rcstuнracijl JuдoNlt)Vt•~ ~1.
Isto,·N'n,eno 99 ро s10 rv ,~ д ovo nnroШo zbog krnjnjc n(•'· .ч .•·
· ь 1· 1а prc ra ..,.
driaYc, kao sto Ј~ . ' b'I' ~ vlastl u vrcmcnu od 10t8 - 1 Н4 1 il ·
.. о 'h koJt su 1 1 n" 1 Ь l'"k'
pt>tx-nc1Je ni, ('(! ' Nlknknv sporazum sa z eg '" 1m srpsi . ~
t-ega је I brz1 slom_sl 1 ~:•manju sansu da bude prihvnce n od llrv~;11i
Yodan,a, ncma ".'akar t Jvan od saveznika; jer hrvatsko podozrc ~.
ako isti ne Ьi bio_gar:m • ~ з'е livo. ОЬоје, i Маёеk Ыnо i voas"tJt
O
kim tr1kov1ma JOS . . , k "
prema s rps . . klj ёujuci ustase _ veruJu u, 1 Ја о ><ele, РоЬе
hrvatske \'OJS~~ - :od5: 0 vojske smatra Маёеkа svojim buduci •
du demokraUJa. . . v 80 ро sto su pristalice Маёеkа iJi srpskhi
~fom. м~ partizan1ma
Ze~~{~:ildo~~c;:as:v~::· ёetnicim~i sa Nedicem, za~zimaju relativno
isti lolaj kao i Pavelic i njegov1 ustase. Pomoc koJu s~ demokratije
ро Mihail ·с izaZvala је jzvesnu dozu nepoverenJa u masan,a
~,r~e ё'nil0 о;а ~е iste okrenu prema Moskvi. Izuzev male klik~
!зе. u alnih
0 1
. i..tnika i nJ· ihovih poliblkih pomocnika u Beogradu
pro esion '-"' . k а1 · - Mogu li samo da dodam, da sam ја poznavao Mestrovica intimruJe
medu kojima је Punisa Racic VJSe popu.ahranl 1 negot rk ~- Petar -
vecina srpskog naroda ieli da se otrese oru е emena а ОЈ! su domi-
nirali politiёkim livotom za posledn~ih dv~~ese~ godin~. Potpora
koju su saveznici davali re~cio~arrumih potl1~ca~un\ uk idzbeglistvu
sluilla је samo jaёanju radikalnih ~ev s ГUЈ~Ја. . а о е postoji
tendencija da se dinastija identifikuJe _sa r~akc1Jom 1 apsolutizmorn.
Jedna zvaniёna saveznicka izjava u prilog Jugoslovenske konfedera-
cije, ёiје Ы se granice odredile P?sle pravovaч~og konsultovanja
stanovnistva (na koje se ovo odnos1) putem pleb1sc1ta, moglo Ьi uro-
diti prestankom medusobnog trvenja i svrstavanjem celokupne na-
cije protiv neprijatelja.
Najveci deo Нrvata spreman је da ude u konfederaciju, sto Ьi
omogucilo ocuvanje njihove jedinice, ukljuёivsi Bugarsku. Юvо
poslednje podvuceno ili od samog autora Mestrovica ili od profesora
Seton-Watsona, pisac). Ako sE: ovo ne Ы oЫstinilo, Hrvati Ьi vise
zeleli druge komЫnacije, naroёito neku vrstu uske povezanosti sa
sevemim Slovenima. Сео Balkan oёekuje sporazum medu savezni-
cima. Ocekuje se takav sporazum koji Ы dao svakom narodu опо
sto mu pripada ро pravu, bez da uzima ... "86)
Na ovome se pismo (koje је Ыlо duze) zavrsava. Zasto је skraceno
nije lako reci i ostaje stvar nagac1anja. Svakako, za to moze Ыti od-
govoma ona osoba koja је sredivala ovu arhivu. Najvaznija osoba
u tome pogledu jeste g. F. W. Daekin. Pismo је verovatno Ыlо pisano
~om а profesor Seton-Watson је isto prekucao za upotrebu Forenj
ofisa. Profesor Watson dodao је svojom rukom sledeca objasnjenja
86) F. О. 371-37617.
124
--
na Jevoj strani pisma: (Ј) veze sa severnun
. SI ·ma· misli se na
ove~ . · .. Ь . na
Cehoяlnvotku, mozda Rusiju, iako to ne kaie; (2) uzunaJUCI u O
: ; { ka
koju S•'ronu Ј· е "val sudblne" bacio izvesne narode. Takva uk
~0111 · , · ' · Bugar s u
vak uplla Ы сео Balkan do poslednjeg coveka ukJJUCUJUCI
' ,)111,
1 Ruslju" . . ti 0
Gomje pismo, uz svojc propratno, profesor S. Watson Је upu
stalnom podsekretaru sir Огmе Sargentu, i kale ovo:
"Dragi Sargent, _
Vo Primio sam od zvan.icnog teskog izvora poгuku od mog ~aJara -:-
politicara prijatelja, Ivana Mestrovica, koji је izgl eda ~о speci~
jalnu uslugu da m.i Cesi prenesu njegovu poгuku. Ov_o Је u ~ал
~ nastavak njegove poruke koju mi је uputio preko nase Lega<:_1J~ u
Bemu u avgustu. Ја, naravno, pravim kraj nje ogran.iceno i pai!Jiv~
upotrebu od ove poruke, jer (ah danas mi izg~eda) ~ Jugoslo~e:11
sada "na vlasti" ne mogu u.zivati рuло poverenJe. Ali kad sam Ј~Се
diskutovao sa dr Ripkom (ceski diplomata) sadriaj poruke, ob_oJ_ica
se slozismo da bez oklevanja istu dostavimo Vama, sto ovi:m ~ -
nego vecina Jugoslovena, za citavih 25 godina (sve od vremen~ kad
је on Ьiо vodeci clan Jugoslovenskog odbora 1915._-1918: Мi smo
kumovi" i moj drugi sin је njegovo kumce i nosi nJegovo ime). Bez
da је pripadao partiji u oblcnom smis.lu, on је godinama Ьiо b liski
Maёekov savetnik i imao је u ticaj na raznim stepenima srpsko-
hrvatskog sporazuma.
Vi se secate neuspelog pokusaja i predloga 1942. u leto, da on
i Kosutic sa monsignorom Rittigom i ostalim izbegne podmomicom.
SrЫ su ovde bili isuvise glupi da stvar shvate, da је Mestrovic isao
u audijenciju kod Pavelica da Ы tako zaturio i kamuflirao jednu
avanturu koja је sadriavala nedogledne opasnosti za sve njih. Sasvim
је u redu da se prihvati ova poru.ka, kao glediste koje sadri.i stav
svih ozbiljnih Hrvata, izuzev Pavelica i kvislin.ske gomile."117)
R. W. Seton-Watson
Na ovo pismo odgovorio је sir Orme Sargent 19. 12. 1943. te pored
zahvaljivanja naglasio tri stvari: (а) da је zadovoljan na Тitovom
uspehu u pogledu "sjedinjenja Srba i Hrvata", sto su izbeglicki po-
liticari propustili da urade; (Ь) da smatra da Мihailovic i Nedic nisu
vi~e ozЫljna opasnost Jugoslaviji i da "Pan-SrЬi" nece posle rata
imati dominantne polozaje; i (с) da је zadovoljan sa Mestrovicevim
izve!tajem da su 80 ро sto partizana ili Macekove pristalice ili sled-
benici Zemljoradnicke strank~. 0n se ёudi !to partizani stalno napa-
daju Маёеkа. Na kraju prima k manju Mestrovicevu tvrdnju da је
Macek snaga u Jugoslaviji sa kojom se mora racuлati." 88) Nalalost,
87) F . О. 371-37617.
88) F. О. 371-37617.
_125
 . •krcLвra nn ,,нt.no,n polotвju doprin(•(:" ,Ј.
plitka p:1111ct sLаЈ,юџ роо~1.: ј
I mnogih drug\11 ljucll . 1 dol< NP ni •
~lo111i ~мµ11 Ma~<•lщvog utlcja aCci·~II rekno - da вс "1.чtlna 11 /ra
rаzшпсН potrcba - k~ko s~ivatlj\vo Јс da lsLo trcbn clniLI u vr/ 111
n10ra krit1 strat~,n latl ' ne _j il kojn ugu~ujc slobodu.
111ira, jcr onda 11na1no lirnnt u I а
S Ј DRIGADIRA FITZROY MACLJ<;ANA С1шс:11.u
IZVE ТА 6. NOVEl\lDRA 1943.
. . ,,nJ· Ј·е u duhu politike seblcnosti i cinizma Britansk"
1 о,·аЈ iz,,es... . .. V lik ·1
. Ј.ednoJ• m aloJ' zem1J"i JugoslavlJl,Ј ·е · е0 s1 е su uvek biln
,,Jade prema d т
majst~ri da vlastitu sebl~nosi i m~r~u. go ot1."J.u. enu 1 1 и_ rиho
-~- ti"k " kao !to su radШ faЉttck1 diktator1, 1li u odoru "visokih
v,,,., е е , kr t" t ·
~iljeva•, kao !to su radile zapadne demo а !Је u .ra nom 1 poratnorn
dobu u slu~ju Jugoslavije. . su Ьezobzirni prema smrti. Srnes~j niti im ~е daJe ruti _~а осе~Ј~
Na na.soj ratnoj sceni pojavio se brigadir Ма~~е~ odeven u "de-
" ruho visokih ciljeva". U JugoslaVIJU Је spusten pado-
mok ratskо " . " t' · х• •
branom 20. septembra 1943. sa znanjem c1g1е ~е 1r~ re~1- 1z srpsko-
hrvatskog jezika, i sa vise nego skromnim znanJem istorlJe, knjizev.
nosti i kulture Srba, Hrvata i Slovenaca. Naorufan ovako neznanjem,
0 zemlji u kojoj је "roving. ambassa~or:: (.,ambas.~ d?r-~od~"), on се
vrlo brzo postati brzometm ,.stru~nJak ~ zem!J1, . koJa Је . vec tri
godine razapeta od tudinskih udaraca 1 mes~nJa s:raшh sila.
"Ambasador-voda" dao se odmah na posao da p1se svoJ cuveni ili
in!amni izvestaj za Cercila koji је datiran 6. novembra 1943. Ро svoj
prilici, njegov izv~taj morao је blti gotov negde oko 25. oktobra,
jedva koji dan vi.se od fetiri nedelje boravka kod Тita. Pre kraja
oktobra izve!taj је pos!at u Italiju predstavniku Forenj ofisa, zatim
u London gde је stampan, proucavan i objavljen 6. novembra 1943.
Веz da је ikud mrdnuo iz Тitovog staba, Brigadir је pisao i pi-
sao ... i savetovao svoju V1adu sta da radi sa Jugos!avijom, i kakav
refun da јој nametne na kraju rata (sve u duhu Atlantske povelje).
Jednom recju "ра!а mu је sekira u med" izdizanjem iz njegove
lokalne na medunarodnu arenu, gde је pisao i radio kako је njegova
pamet zarezivala. Redovi koji s!ede govore о tome, а takode i о lic-
nosti autora ovog izvestaja, kod kog su cesto cinjenice zamenjene
?jegovim litnim misljenjem, istine zamenjene polu-istinama, а na-
zalost mora se konstatovati i lafima; dok је objektivnost zamenjena
propagandom bez srama. Ovakvim radom i stavom - kad је sila
Ыlа pr~vo - postao је MacLean zvezda na nasem politickom hori-
zontu 1 dramatis personna u poslednjem finu drame Jugoslavije.
Sada on ima rec:
126
1
f'.1rtiz;,n,ki p<)kret u Jugmilaviji
. d Jugoslavije
Parti zsn.чki pokret, kojl sada domi n ira vel:lm ~Iom duje јеdал
I
ra; poJaze armijom od nekih dvadeset i ses t ~.vizija pose to 1941 _
ft1,. 1 1
r'kasan polltickJ Ј sdministrзtivл i sistem, koJ1 se zaceo u еЬ ru·h
е 1 • •• • , • iлaroa raz аса
l<tivnoscu jedne sake odvazn1n I ро sumama I Р ап. . 1 ' t od
а . . . a"unali ла опо s о
IJudi, U pogledu oruiJa I c,preme part1zaл1 s u r " . · ak . . a-
nepr!JateJja zarobe. Oni su sJed.ili tradicionalлe_ geлlsk: ~~Је;ad
padlma i uzncmiravanjem neprijateJja gde god Је mogu~e, 1 ~ m
пе dozvo/lv§I da sami budu naterani _u odbranu.· OvakVШ1 ·
kna 0
do su ne-
(borbe) oni su uspel! da svoje frtve svedu na_m1rum_ ~ • _. ь· .
prJjatelju zadavali teske guЬitke. (Oni ra~JU da nJih~":1 gu : ~~
1
"
se vi§e od jednog partizana na pet ub11enih Nemaca 1 Jedan pdngi
' izno · · ~аЈ
· ·u svesr . . u_
nuli partizan na deset ustasa Ш cetnika). PartiZaru
pomoc od civil.nog stanovnistva. Divljacke represaliJe od n:P_n Ja .
telja ne uzimaju se u obzir. Svi partizani dele i:'te ?i?asnosti 1 ~
I kao J;to је Lorens pisao о poburu Агара: ,М1 smo zadobili po~aJlll
kad smo ucili civile u njoj da umru za nas ideal slob~~- Р~~
ш odsustvo neprijateJja biJo је sporedno'! I kako su nJihOV1 ~esi
Ыli upoznavani i njihovo naoruzanje povecavan_o_ ~ su . u nJU:ove
redove pristizali novi dobrovoljci. Ovi su dolazili 1Z svih kraJev~
zemlje i jz svih staleza i zanimanja sa fuoko r azliatim verskim 1
politickim misljenjima. Oni su se pridлшvali p~~om pokretu
zato, sto su u istom videli svoju najЬolju saлsu da J.ZVrSe udarac za
slobodu.
Sreca partizana bila је naizmeniёna. Neprijatelj је brzo uocio
opasnost, i u roku od dve godine izvriio је protiv n jih ni.sta manj~
nego pet velikih ofanziva. Njihova kulminacija bila је u crnogorskoJ
kampanji ovog leta, kada је glavnina partizanskih snaga Ыlа gotovo
opkoljena da Ьi bila potpuno uni.stena od komЫnovan.ih snaga u koje
ukljucivsi, pored sedam nemaёkih i cetiri italijanske divizije, bugar-
ske, ustaske i domobranske trupe i cetnike generala Mihailovica,
potpomognuti jakom artil.erijom i avijacijom. Medutim, neprijatelj
nije uspeo u ovom poduhvatu, i partizani su iza.ili iz ovih patnji oja-
fani i samouvereni vise nego ikad ranije. Pad Italije doneo im је
dalje prednosti: povecanu kolicinu orufja i slaЫjenje nemackih
pozicija u Jugoslaviji.
Od samog pocetka partizanski pokret zasnivao se na zajednickom
frontu dirigovanom od komunistiёke part.ije olicene u Titovoj licnosti
kao vrhovnog komandanta partizanskih snaga i njegovih vodecih
politickih i vojnih savetnika. Titov identitet se cuva u tajnost.i. Zna
se da је on covek iz naroda i da је radio kao podzemni komunisticki
agent јо~ od posle Prvog svetskog rata. Izgleda da је moguce da је
on u stvari Josip Broz, zag1·t-backi metalski radnik, koji је, posto
127
 , Sovjctsko111 Savczu, Ыо puNl11t 1111 .,
'ko еn-od111a
\
· с РГ\)УN) 1,с k о'
Ј ,
tl
~ 7 da i·corgan Izu ј с \ prcuzmc v,,(! f\ 1, . . . в sni, petnaest
ta,,ijt1 19•' ·
'"int1•r1н~ tt Ј ugos '
м d
k u11 \stlcke partljc. а а prvc m1t Vt•n,, '
~,v, nom od 220.000. Od ovog bruja pedeset ~ilpda Је _u_ d~ u Sla voniji,
· \ ,,e11ske on, k d nta ј 11•,. u Sand~aku, dvadeset hiljada u HгvatskoJ , deset ~Ја u Dalmacij i,
i1ega111e Jugos о . 15kustva vojnog oman а ' on с Ot\ NOI))
1ititar, bcz prctl\o,in,. • pomagao u opcracljama svojih sn 11 ц,.1 i''K §csdeset hll jada u Sloveniji i lstri, dvad~set pet ЫlЈ_~~а- М k doniji.
desct hlljada u Vojvod ini i trideset hilJada u Sr~~J1 1 rk~ еpovтe­
po-'{-tka \iсм ruk?v , ,оь: os~a\l vojnl savetnlcl zauzlmali d~uc;,k
1 Formacljc imaju uredno organizovane sta bove koJ1, up 'edi,nice.
su njcgo,, na~ltнk :;\;tickim I adminlstratlvnlm stvarim.i, iak() ~••· menlh slaЫh komunikacija, 1maju pod punom kontrolom sve Ј ·edi-
razn-dno mrs\o. U ~ , \m vode komunlsticke partije, on јс d n.',
1

СЈ!)),.
Licno ovome partizanзki genera \stab drii pod kontr~lom svе еш]• .i
zauiima nikakav polo~aJ os S . r "
nJce. u slucaju daleko za ьace111h опn~~Ја - . ..
1
kao onih u 5 ov 1 •
· е od
nantna \icnost. А' • odelJ'enu privdenost svojih sledbenik Slavonlji Ј Makedoniji - gl_avna ~li~1c_ka liniJa -~ed~r:t~ace
\
као -od~.., on u"1va d nep licnosl Na 1zg . 1еd on ј е raz1ozan • covа za
Vrhovnog itaba, dok је ostavJJeno роЈе~ f_orma□Jama tru а
koje је postзo ~ege5n0 arnd~na dobro izbrijan i uredan sa prosectck, njene detalje. U sva.kom slucaju, uprkos teskih uslov a , mor al 'Р
. edu 45 - go , ' . U . orn
st.-i.r 1zm . k . teli'genciJ' е i odlucnost1. razgovor1rna d ,. izgleda da је visok i disciplina је dobra.
odA;uc.i utisa. 1n . , , о,
kosom, ."'. _аА • mis!J'enja O stvar1ma, ]а sam ga uvek n Veza izme~u gJavnog staba i pojedinih vaznih i istUrenil:1_ for -
Ье su"'n,e 1zr..,...va sv01 8 . h ta , . . а.
z .. ~., . . " atelJ'skim sa sirokim s va n]em VOJnih i ро1· macija odriava se putem _: aclija kad g~ је m~guce. Form;~:n:
~о ruloшim 1 pri] . .1 h V . I•
. . d bro razvijerom sпus om za urnor. OJna i Р0
tickih proЫema, S3 · о ].е 1'ito izgradio sa svo]tm " 1 db . . • uspostaviJe telefonske lin1Je sa susednim. m~ u _oslo . а sto
liti&a struktura, k оЈе .. . Ь ts е eruc1ma . . .za dve krajevima. Van ovih sluc.-i.jeva veze s~_odria~_aJu рог.~_~ ~ u -
godine, u zemlJl о
.. kuplI'·ano]· od nepnJatelJa ez s rane pomoc1, impre
• je spor i neizvestan nacin. Nabavka VJS~ radi]~ poboђsala bi ~om .
niciranje, omogucilo Ы bolju kontrolu 1 ovo Је od ~е~е va.m?sti-
si,ian је slucaj. . t d' . 1 .
l\inogo toga xto ~
]·е postignuto dugu]e se ra 1c1ona noJ IJ'ubav·
' . . 1 J edna impresivna crta nar?dno-osloЬodilack~ armiJe Jeste nJena
sloЬode naroda Jugoslavije, а mnogo se dug':1Je. vodstvu 1 sposobnosti administracija, koja punom upotrebom skucenih sredstava ~а -~
lozenju i inteligentnom improvizacijom uspeva da_ snaЬde 1 ~
Тi .
ta 1 mno
gih mladih lJ'udi od njega postavlJenih na odgovorne polo.
.
iaje. Ali mozda је sve ovo post1gnuto ne1~er~ о ~s~v Jenjem
· · d • 1· vrlo znacajne snage. Raspodela materijala, zaroblJenog . od nepnJa-
.а. edenih cin]'enica za •novu Jugoslav1]U koJu oru 1zgraduJ·u telja ili snabdevenog od sav=ika, metodicna је, brza 1 do~_r o pla -
S\•ш nav U od • 1· . nirana. Velike kolicine namirnica i opreme ned~vno ~ d?b1Jene od
l ·w]·anom verom u buduc.nost. pravo ovo usev JenJ e i pove.
nepoJ х • bd " · ltalijana ukJjucujuci izvestan broj ka.miona, mali broJ ~~ tenk~~a
renje padaju u 00 jednom posmatra<.:u 1 _u е u~u ga - tsto toliko
koliko bilo koje od materajilnih postignuca par!1Zana -:_ da se ovde i okJopnih automoЫla. Sve је ovo od velike vrednosti ~ omo~cilo
radi O necem mnogo vaznijem nego sto se to, opste uzevs1, u stranom је naorшanje i snabdevanje jednog br oja novih dobrovolJaca, ali ovo
је daleko od toga da podmiri vojne potrebe.
svetu zamislja.
Potreba za Ьпо organizovane isporuke snabdevanja od ~е
Armija saveznika ne moze se dovoljno naglasiti.. Narocito isporuke morskim
putem od najvece su hitnosti.. ,.Vazdusno snaЬdevanje i ako Ы po-
Aлnija narodnog oslobodenja (N.O.V. i Р.О.Ј.) nije, kao sto se moglo, ne Ы znacilo vise negc jedan simboliёni gest, toliko da smo
generalno smatra, sastavljena od razbacanih gerilskih bandi koje spremni da pomognemo . . . Tako, uprkos nasih ohecanja da ~ru-
zive u planinama i swnama, odakle vrse opasne napade na neprija- cimo sedamdeset posiljki u septembru i sezdeset u oktobru, rn.1 rosmo
teljske komunikacije, vec је to u stvari dobro organizovana snaga, isporucili vise od jedanaest vazdusnih posiljki za celu arm.iju narod-
koja ima potpuno pod svojom kontrolom velike predele Jugoslavije: nog osloЬodenja u septembru i trideset u oktobru; sto priblizno iz-
i koja је Ьеz pomoci primorala Nemce da se povuku u glavne gradove nosi osamdeset tona materijala za dva meseca, sto је priЫilno jed-
i da svedu svoje aktivnosti na odrzavanje otvorenih puteva u gra- nako tovaru jednog jedrenjaka. Pre ovoga, za vreme od tri meseca,
dove u kojima su smesteni. Partizanska aпnija sad је organizovana pocevsi od dana kad smo prvo poceli pomagati partizane, snaЬdeva­
u brigade, divizije i korpuse; iako ovo nije kruta podela, jer brojno nje је Ыlо na jos manjoj skali i sumnjam da smo u svemu poslali
stanje pojedinih formacija varira prema okolnostima. Sta vise, po- vise od sto pedeset tona materijala ovim (vazdusnim) putem. Vec
trebno је shvatiti da se njihovo naoruianje sastoji od pesadijskog gotovo dva meseca otkad partizani kontrol.isu ostrva sa velikim delo-
oru!ja sa vrlo malim brojem drugog potpornog oruzja. Najnovije vima obale, malo ili nikako nije pravljena upotreba ove mogucnosti.
informacije govore da se broj divizija рорео na 26 sa ukupnom jaci- Bitno је da se jedan efikasan siste.m morskog snabdevanja velikih

128 129
 •-~z daljcg oklcv11nja. Gotovo l:;tu Jt• v·,··
·r11 u~•.n.<t.a,,1 =· 1"' А od r"11v111
., ' in,,· 1,
ra1,n,t . . ,,,-- lcdi~ta. kao I s11 stвnov """ 1Jo 1
. п ·елu strategiju.
~tr:1tcg1Js~~ tatked~Anc sмgc pocnu napadatl objckte u Juц,:;•r,,1,,. Jackc ormijc, ЈЈ1 da Ь1Јо u kom pogledu usmerav~ _Ј Jasnosti
da ~,-czn1cke vazl"k vazdu~ne pomocl ЫII s u pozdr11vJJcn1 ~· ''"'Ј• Tlto ас mcdutim saitlas io da Ы bllo korisno ako bih ЈЗ, u 5:3~ nerala
PrYi znacl sa,rt'ZП " с
kim odu~cvtjenjem od strane part1zana.
· 11 11,,11 e se. s~~гze u
110 Jn., trukcljama mog posta vljenja, koj_
WJlsona njemu, Jzve§tavao ga о glavщm L1ru1ama sa .
~::::ck: vojne
. oci
U rkos ,iclikog razvoja partlzansklh snaga, osnovni princlpi
Р t . . ostali su nepromcnjenl. On dobro uvlda da -. 1',. polltlkc. Tito је prruzeo ла sebe da sve uradi_sto је u ~Jeg::oJ ;::m-
to,·e . stra_ eg1,1true"" ideaJno opremljcne za polugerilsko rotovanJ·e k 1.ik,, da pomogne saveznitke planove. Ја ne sumnJ~ da n?ego . 5;_ te-
su nJego,,e r- •ti k 1· • ОЈ nost da prihvati na!e planovt i upustva, i da pril_a~od.i sVOJU . ~:т
.. , ode
ОП\ JOS ,. - one . nisu nlti trenlrane n1 t ро oprem. Jene za llort glju na§oj, nece ЬШ upravo u srazmeri sa koliciлom m.ateлJ е
1 odem o ratovanJ·e. I ako Ы se ove rupe upust1Je u otvo ·
n1a no m . Ь'Ј t "k ~" t e11~ omocl koju smo u staлju d.:. mu pruzimo. • .
Ьorbu sa Nemcima one Ы bez sumnJe 1 е е" о porcиene. Radi 1 . р Po§to se predeli pod pa гtizaлskom kontrolom stalno pov~cavaJu,
Тito,ra је politika bila da se neprijatelj napada on~e gde је Of"I ~а
0
to politlfki 1 ad.miлJstrativni proЫemi postaju sve vise _o d_ шterC:~
manje spreman da prihvati jedan napad; а da se .1zbegava situa:~J- za njiл . Temeljl su udarern na samom pocetku. КDr::1urus:1 - zv .
u koju ы napadac Ыо uvucen gde ~i odbrana zna~~l~ placanje Viso~: nicno prihvaceni kao vodeca imaga Pokreta, imaju ~ d~Jeg, m~ti-
cene. Ovo ne znac.i da se Tito ogramcava na male ill 1zolovaГ1e na vaciju i nisu nikad oskudevali u politickoj svesti - пnaJu dovo_lJno
na komunikacione . lini"Је mad а su PAcu...~
'•am· naro"1'to
·· " ьu1· uspe~Pade • iskustva stecenog u podzemnom r adu pod bilo kojim o~olno~a.
0 ,,om poduhvatu (vidi prilozenu zeleznicku mapu - koje nernl"II u Administrativna i polititka jedinica, uspostavljena od pa.rtiZana Jeste
arhi,ri, pisac). Ako se ukaze povoljna situacija, Tito се, sto је а ~ odbor, sto odgovara ruskom sovjetu, i ustavci .,,.animani su uglav•
cinio, okupirati gradove i . velike delove z~je i ~potreЬice sreds:c nom na sovjetskim linijama. Gradski ili seoski odbor је izabran OJ>-
koja ovi pru!aju. Ali on nikada ne pada u 1skшenJe zbog privlacl"I а stim pravom glasa i njihovi delegati biraju medu clanstvom odЪora.,
sredstava koje gradovi pru.zaju niti iz obzira prestiza da rizikos_ti clanove za sreske odЬore, i tako se lanac nastavlja na (celom) pro-
,rredne snage ЬоrЬоm prsa u prsa da Ьi odbranio ove objekte. М UJe storu do pokrajinskih odbora ра sve d.o komiteta raznih nacional-
krajevi zemlje su Ыli okupirani, napusteni i ponovo zaшeti dv;o~ nosti (na primer: АVNOH, Нrvatsko anti-fasisticko vijece narodnog
tri puta za poslednje dve godine. Slicno ovom, partizani се upotreь· . oslobodenja) i, na kraju АVNOJ, Jugoslovensko anti-fasisticko vijece
kad god је moguce, artileriju i transport koje su zarobili, cak i t
111
narodnog oslobodenja, koji је vrhovno civilno telo. Svaki је odbor
kove. Ali oni nece sеЫ dozvoliti da ih ove stvari privole da pro,.,, en. podeljen u nekoliko sekcija koje rade ро raznim predmetima. Telo
svoJe =
· osnovno g1-.,"te о ra to vanJu. · рartizaш, . su uvek spreПl11· ,.,ene
d ima takode svoj plenum i izvтsni odЬor sa predsednikom. Predsedruk
napuste te!ko oruzje i da se docepaju brda i klasicnog gerilskog а
1
AVNOJa је dr lvan Ribar, raniji predsednik jugoslovenskog parla-
c.ina ratovanja, momentalnom odlukom, kad god to okolnosti Ь ~a- menta, koji је nominalno politicki sel pokreta, mada је оп sa svojim
zahteva!e. · u u kolegama potpuno u Titovoj sencL Izbori za odЬore vrseni su pod
~a?3di n~o-oslobodilacke armije stvЗ:raju Nemcima sve vise okupacijom, bez obzira na prisustvo neprijatelja, sto је imalo za po-
~ер~ Ali оЬшоm da_nem~cki neprijatelj (partizani) ne predstav- sledicu da cim partizanske snage zauzmu neki grad ili selo, pot.rebna
lJa ustalJenu metu, prot1v koJe Ы Nemci mogli izvrsiti odlux • , . administrativna i politicka masinerija postoji, i spremna је da preuz-
udara N · · · 1.:UJuц me onog momenta mesnu upravu. Veze izmedu politickih i vojnih
. с, е~с1 ~ u stanJu da efektivno _okupiraju zemlju Ъеz do-
vol1n~g broJ~ svoJih trupa dok su njiho'vi saveznici nepouzdanil . vlasti u svakom mestu preuzimaju politiёki komesari jedinic.a i for-
O
~-~nmoraш da se zЫju u garnizone u vecim gradovima pokui av:~ macija, kojima је - kao i njihovim ranijim sovjetskim imenjacima -
Juc1 da dde otvorene komunikacije izmedu nJ'ih dok' · povereno da se staraju о. ideoloskom standardu vojske. Politicki ko-
zem.J · шtе • . , Је ostatak mesari su probrani ljudi koji uzimaju aktivno ucesce u vojnim opera-
Ьеz f;Jrep n ~artizanuna. Ovoliko su Partizani postigli prakticn0
. ve pomoc1. Kad Ы oni ЪШ snabdeveni d 1· .. cijama. Ја sam Ьiо izvanredno impresioniran svima (komesarima)
1 opreme, nezgode Nemcima Ыlе Ы . sa ovo ~no OruzJa koje sam sreo.
vremenom da narodno-oslobodilacka pov~cane~ ~ .moglo Ь1 se desiti . Izbo:i su ?ominalno na nt>partijskoj osnovi; partizanski politicki
puno povuku iz zem.J · S . armiJa РГ!-5Iћ Nemce da se pot- s1_stem Је baziran na opstem antifasistickom frontu pod komunistic-
c.enj na fetrnaest. Је. ad se broJ nemackih divi~ija u Jugoslaviji k~m. vodstvom. U stvari, sva Yodeca mesta zauzimaju clanovi komu-
Naravno, ne postavlja se pita . d ь · . rostic~e partije i о~ ~ktiraju politiku. Pod uslovom da su spremni
neko· drugo telo sa straГ1e ruko :Ш· а 1 ".~ki sa_v eznicki oficir, ш da prihvat~. k~muшsticku hegemoniju i da slede partijsku liniju,
' v Ј operac1Jama narodno-oslobodi-
130 druge partiJe 1 ustanove - ma da ih krajnji Gleichschaltung bez

131
 •u I podstnknutc dn sc priclr·u:;(,
Ј risanc ~
. ~~kuje - to с • dco llrvatskc scljatkc stronk r l•r· Ч, .,,,
:::~~~ U нrvat.skoj j~1i~i:vlrn pokrovltcljstvom ~uk publik lr;:.ri,,,,,
pArtiziininta I pod.. (~ajvctl dco Hrvntskc scljnl:ke кt,·щ,k ~1'•,1
:"'an ~S)oЬodnl ddobn~ u· ~а ustnsamn, 1 Mn~ck јс, luko ulr:ip/ 1;r,
" ЈС
,-czao · s,,oJ'U su ' lk) . U Sl ovcn 1Ј'·' ј t- Z11Jcd11
od inartizana \(30 lzd aJn
Ncn1вca, ogla.~cn od ~ckoliko ranijlh polltlfklh partlja. Vcrskn 1tk,
front sastav\jen . U partiznnskom pokrctu Jma nekoliko k to1~.
ranciJ• preovlad":J:· svcstcnika, а takode i nckoliko muslirn: olr~.
kih i prav~l•~ • zvanifne vojne sve§tenike u partizanskirn .~k,ћ
1 11
unama; fak i_maJU i Uzani su obnovili i zvani~no otvori\i pravosJJcd,.
nicama. ~ JaJCU, ::е ЬШ sru~Ш. Sluzba se takode odrzava :v"u
crk"\ТU koJU 511 V:5 brojnim d~amijama. Ovakva politika pridoь·iato.
Ji&im ckri::azna ~ partizana o~ekivali bezbozni stav na zasta~ . Ј~
mnoge oJt su
sovjetskim linijama. . . Ь Ь В . .
_,. .,;.,de ne postoJe znac1 klasne or е. rоЈш V0Jni i .
Тakuue •..., П . d Ь to . . ih
ti&i lideri parшanskog pokreta, ~ 1 u __tz о _ro _s _Јес slojeva i
takode је sna!no zastupljena i inteligenc1J~kuklJ~~l1~s1 mnoge tehniё.
rte. Mnogi oficiri regularne voJs е pra... 1 su partizaru .
kе еkspe ali 1 Mih il . .
neki od njih, po§to 5~ se ~azofar u genera ~ а ov1ca. Pitanj~
privatne svojine i privatnih preduzdec~ pu]re~ali s~ zaboravu. Medu
samim partizanima. sve sto se pose UJ~ ~,.eno ~е u _z~anicni fond
odakle se vrsi raspodela prema potreb1. P!Jacka 1 nasilJe prerna .
l. ·t· ak
vilnom stanovnisn-u kaznjavaju se smr"~; r.u_1 sam_ р . Ьiо u stanju
da pronaC,em dokaze za maso~o hapsenJe ili str~lJanJe zbog izvrse,.
nih z!oona od usta§a Ш retnika. Ukratko, partizanska politika .
konstruktivna pre nego destruktivna. Ovo svedoci i brzina sa kojo:
su na oslobodenoj teritoriji stavljeni u pokret fabrike, elektriёna
postrojenja, Ы i zeljeznice; dok su na ku1turnoj strani odgovarajuce
aktivnosti vidne. Novine izlaze, skole i omladinske ustanove, zenska
dru.stva i druge slifne ustanove i sve - nema potrebe naglasavati _
nalazi se na striktnoj partijskoj liniji. Odlu~juci је potez naprav-
ljen u ЬоrЫ protiv nepismenosti. U svim ovim aktivnostin1a jedan
povecani doprinos vrse zene, cija је emancipacija vazna odskocna
daska na partizanskoj platformi.
Pokret је pri svemu ovome Ыtno revolucionaran. Jugoslovenski
komunisti su profitirali iskustvom drugih, oni su poceli onde gde su
njihovi sovjetski drugovi napustili, i nisu nasli za potrebno da vrse
progone i ~е otuC,e citave d~love stanovnistva; ali је van diskusije
da m_oze b1ti povratka na star1_ po~edak. Narocito veliki naglasak је
s~~IJen ~ -potre~u za novo resenJe proЫema narodnosti u Jugosla-
V1JL . Da c1tiram -~•ta: "Borba za narodnu slobodu i pitanje nacional-
nost1_u Jugo~la:';JI tesno su povezani. Nasi napori da oslobodimo nasu
z~mlJ~ ne_ Ь1 Ь~ tako odlufni i1i tako uspesni da narodi Jugoslavije
msu vid.el1 u nJ1ma danas - ne samo pobedu nad fasizmom - vec i
132
· '•р·
1
pobedu nad starim reil mom i nad onima koji su u jedлor:i vre1;1e~~
drtall potlaf ene razne narode u J ugoslaviji i koji se лadaJ U da се 1
ponovo tlatltl"! . t· 1·
. ''11 •~1 J edan federativni sistem Jt zam Шjen u kojem се Srb1 , Hrva 1
Slovencl rdlvatl jednaka prava i dobre meC,usobлe odлos~ pod cen-
tralnom vladom, gde nece Ьiti dominacije jed.ne nar?dлosti na~ ~~­
1
glma , , . Jstovremeno, partizanl мsto obeshrabru~_u sepa~atiS~ е
tendencije ukazujuci па j edinstvo i harmoniju koJt proveJa vaJU 11
njihovim redovima gde su razлe narodnosti dobro predstavlJene.
u SrЫ u stvari doml.niraju.
Suprotno od njihovog stava prema partijama i ~rg~□Jam~
. ._
8 koje su stupile u zajednltkl !ront protiv Osovine, ра~ _su _z~~t•
е1'tn neprijatelji u mdnji protiv Nedlca, Pavelica, Масе~ 1 ~ 0V1ca.
. Sa Mihailovicem onj su t razili sporazu.m 1941., kad Је on Jos_ po~-
Ро!,. zivao znake otpora protiv okupatora. Prema partizanskom pncanJu,
pregovori izmeC,u Tita i Mihailovica za ujedinjenje njiho~ ~?~
pod Mihailovicevom komandom propali su, kad su ё~~а . Р~~
Nemcima u napadu na partizane u Uzicu. А kad su cet.ruc1 obJasruli
rna
da se ovo dogodilo zbog jedne greske, pregovori su nastavljeni., ali
incidenat se ponovio i Ыо pracen daljim aktima. izdajstva ukljucu-
juci uЫstvo na veliko, ranjenЉ partizana sa medlcinskim osoЫjem.
Ovo је prouzrokovalo kod partizana с1а napuste za uvek nadu о spo-
с,.
razumu sa Mihailovicem, koga oni sada smatraju izdajnikom svoje
zemlje i njihovim najljuc.im neprijateljem; i kao takvog oni su r eseni
da ga uniste. Jos od tada је evidencija о ёetnickoj kolaЬoraciji sa
Nemcima i Italijanima pocela da se sakuplja.
(Pojedinosti ovoga vec su dostavljene signalom, dok је detaljni
izvestaj јо§ u radu). General Mihailovic moida moze odricati da је
оп liёno uёestvovao u kolaЬoraclji sa Osovinom, ali on ne moie pori-
cati otvorenu i э.ktivnu kolaboraciju mnogih njegovih glavnih ke>-
mandanata za koje postoji neoboriva evidencija. Da uzmemo s:uno
jedan primer. Dujic, komandant Dinarske fetniёke divizije jaё.ine
od tri hiljade ljudl, sto predstavlja priЬiizno cetvrtinu celokupnih
fetnickih snaga, stalno је kolaЬorirao ртvо sa Italijanima i sada sa
Nemcima. Mihailovic se ne moze njega odreёi, jer је na njegov pred-
log Dujic Ыо odlikovan Karadorl!evom zvezdom preko ВВС od Juge>-
slovenske kraljevske vlade . . .
U svakom sluёзju ako se Draza odrekne samo najnotornijih kola-
boratera mel!u svojim ko.mandantima, to Ы znacilo da on ostane bez
ikakvih snaga kojima Ы raspolagao. Ako, mec!utim, on prizna da ima
vrlo malo kontrole nad svojim komandantima - koji wnest o da se
bore protiv neprijatelja, stavljaju se pod njegovu komandu - to
vrlo malo govori u njegov prilog i njegovu snagu kao komandanta.
SvojQm pomocl za svog m.inistra rata, Кraljevska jugoslovenska
vlada, ili vlada izdэ.jnika i dezertera - kako ih nazivaju u njihovoj
133
 .. • 111 ,,J·1da doprincla јс stvoronju m1·tnjc koo I Mil1•,1111
Iгt11!j1 - ta 15 •ј \alno se tspoljava kroz l:lonkc, govore 1 111 ' 1111 tnstltuclje i ta rgon sa hvalospe vom sla vnoj Crvenoj armij i i " veJiko':"
,·it lit110. о,,а n,r1·' 1 3 5 k v-tc Ыlо da вu oni SrЬi 1 " ruskom narodu" . (u klasicnoj lzreci : ,. Veliki ruski narod") na svaci-
,. orc p·1rtiz11nэ sv:i с • ~ • , 1r11 Jlm Је usnama. Uзtvari - s:i politi(:kjm sloga.nima na svak~m. zi?u
i:ounc razgov •. . t da (kroljevskn) vlodo dcli Mlh щ,
ili s10,·cnci Narocito sc sn,a га 1111,, crvenom zvezdom sa sгpom i cekicem kao znacima na vo3ruckim
,·itc,·o icst~ko ,,clikosrpstvo I ontihrvotstvo / t:;11 zn ~IIJ UNP•жta11: k:ipama - jedлom posmatracu koji poznaje Sovjetski Savez, po-
0
. . t rog --~i·m:i sa svim njcgovim zloupo rc o.mn. vom Nc 111, nekad Ы se utinilo da se nalazi u јеdлој od republika Sovjetske
ЈЭПЈС s а ,~, . di k ј d k ,r,,
1dodati prczir koji se ose~o prcmo toj vln ' о а - о sc p11rtizan1 Unlje. Koliko da]eko Sovjetska vlada aktivno intervenise u partizan-
. . . u Jugoslaviju - ilvl u udobnom kom(oru u 1
Ьоrе I stvaraJU nov . ,. . p-ko ввс da Јо§ nlje d о"~1о vreme da sc Ь•1Jn. sklm stvarima druga је stvar. Ne postoji jos uvek bilo kakav zvanicni
donu, proklamaJu"1 •~ 1 м· . sovjetskl predstavnik kod partizana, niti im је pak Sov jetska vlada
za slobodu. Na ncsretu javno podriavanje genera а 1ha1lovica od
1Jr1
dala Ыlо kakvu materijalnu pomoc. U drugu ruku "S1obodna Jugo-
!ј р
k ra• i а •-rovanJ'e
роЈа,д v~
е tra ,
takode Ј· е prouzrokovalo duboku uvredu i posluzilo d·
.
da Ьi povratak dinast,Je
,.
rt'
х•
zna1,;10
.
povrata
,. .
k
veliko-
,1 slavljct", radio stan.ica, nezvaлicno је priznato da se nalazi na sovjet-
skoj teritoriji i partizanski gl avni stab је u radio-vezi sa Moskvom.
litike i starog porE'tka. N1 ра 1zan1 ne ose1,;aJu da irna .
•

srpskе po . " х х.<.
mnogo zajednil:kog sa Kralje~, k?J1 ПIЈ~ uzeo u"e""a. ~ njihovoj
borЬi za s)oЬodu i koji, ako Ь1 p~isao n31ma. u sad~snJO] situaciji,
pri~o ы im, ро njihovom ral:unanJU, dve godine suv1se kasno. Par.
шanska propaganda, m~utirn,. skrupulo~no se. uzdrzava_ od napada
na Njegovo Velil:anstvo i 3asno Је da parшaru:~1 vo~e ne zele postav.
Jjati pitanje monarhije u ovom ':11.omentu, n3ihov ~7 stav, da се Ро
ovoj stvari u pravo vreme odlul:1ti narod Jugoslav1Je.
Njihova ЬоrЬа protiv zavojeval:a ostavila је partizanima vrlo maJ
vremena za spoljne poslove. Prema inostranim drzavama, uglavnorno
njihov је stav univerzalnog dobrol:instva na sovjetskoj liniji; prida~
juci palnju propustirna, koji su ispod vrline, sto smatraju kao pokva-
renost, koja је dolazila od najveceg dela· vladajucih sistema. I njihov
је stav baziran na pretpostavci, da ako se stvari ostave njima, rad-
nicirna celog sveta, oni Ы bill vi§e nego zadovoljni da se ujedine
Na ovoj osnovi oni gledaju sa nadom na prijateljsku saradnju posl~
ra~ sa svim ~~ drza~am_a ukljul:~juci_ i ranije neprijatelje.
Oni ne tra!e tentonJalno uvecanJe, van n31hov1h predratnih granica
sa izшetkom pret!asnjih italф,nskih teritorija sa slovenackim i hrvat~
skim stanovnistvom, koje su najvecim delom sada u njihovirn
ruk.ama.
~vrei_neno! izvesni ~ре~~ svetske situacije stoje visoko u nji-
h?~ _ho~ontima. Pr~. 1 naJV1Se od svega dolazi Sovjetska Rusija.
~di_ranJe c~stva mJe stavilo tal:ku na panslavizam, niti је pak
~danJe . ~ommteme odseklo Moskvu od svih veza sa komunistiё­
kim partiJama u_ -~gim zemljama. ОЬа ova l:inioca igraju vaznu
ulogu u JugoslaV1J1 sada. Ovome treba pridodati nadmocnost sovjet-
ske . propagan~~ nad najvecim delom ostalih ddava. Partizanima
SovJetsk~ ~us11a se pojavljuje razlicito : kao njihov politil:ki ment '
kao ~ad1c1onalna zastitnica svih Slovena i na kraJ'u ka • d_or,
zem!Ja k0 · · :х • • , о Је ша
Ја naJv,.,,e uzu:na ul:esca u ratu osim njih samih. Na svakom
rnest~ portret druga T1ta, balansiran је slikom druga Staljina· o-
slednJe niske pesme vise se pevaju nego jugoslovenske. Sovj;ike
Ju Dogodaji се pokazati prirodu sovjetskih namera prema Jugoslavij i;
mnogo се zavisiti od Tita, da li on vidi sebe u svojoj ranijoj ulozi
agenta Kominteme Ш kao potencijalnog vladara jedne nezavisne
jugoslovenske dmve. Мnogo na kraju zavisi od dela i ucesca drugiЬ
sila, koje budu ul:estvovaJe u oslobodenju Jugosla vije.
U sadasnjem momentu Velika Britanija uveliko dolazi iza Rusije,
ро partizanskom procenjivanju. Bez daljega, kao kapi talisticka i
neslovenska zemlja, mi nemamo i nedostaju nam izvesne prednosti.
Dalje, partizani su zapaлjeni nasim nastavljanjem podrske Мihailo­
vicu, uprkos njegovoj kolaboraciji sa osovinskim silama i njegovim
propustom da upotreЫ oruzje koje mu је poslato, Ыlо pтotiv koga
izuzev partizana. Mada Tito svakako razume prirodu i opseg nasih
obaveza prema Кralju i Jugoslovenskoj k.raljeYskoj vladi. i gotovo
је prihvatio moje uverenje da је zelja vlade Njegovog Velicanstva
da jugoslovenski narod treba sam slobodno da izabere svoju vтstu
vlade; dok se mnogi u red.)vima n esumnjivo priЬojavaju nas da zeli-
mo da im silom nametne.mo raniji re:fun, sa svim njegovim zlima,
ubacujuci tu i Мihailovica. Swnnj icenje i mrfnja takode su proizasli
iz obmaлjival:kih prenosa preko ВВС koji su - iako је poboljsanje
sada vidno - za dugi period neprestaлo uzdizali Мihailovica, dok su
partizani ignorisani Ш napadani, Ш !to је jos gore, njihov e ЬоrЬе
pripisivane Mihailovicu. Ovo је posluiilo da diskredituje britansku
~ropagan~u u partizansk.im ocima; dok ih је nedostatak pogodnih
mfoпnaciJa odveo da uveliko potcene britanski udeo u ratu. Te~ko
r~zocaranje takode se_oseca zbog naseg odlaganog propusta da pru-
zimo narodn()-()slobodilal:koj armiji bilo kakvu materijalnu ili aktiv-
nu podrs.k u, narol:ito od kada је put za snabdevanje morskim putem
otvoren. U ~gu ~u pa:,stoji, ро mom misljenju, u Jugoslaviji
duboko ukorenJeno pr1Z11З11Je i -~tovanJ·e za Veliku вn·•А_, . k ·
ь · bil 1 ·· ~ .........Ju, О]е
. 1 о v~ о lako razv1t1. Svuda Је moja misija prijateljski dol:ekana
1 od~~ev!Jeno _ s u trazene in!ormacije о Velikoj Britaniji i britanski.m
ratn1m napor1ma. Interesovanje postoji za britansku zasta
portrete predsednika vlade i nisu izostajali za onim od Тita i~al;inz:.
·

134 135
 1· dз dopri11cla јс stvoronju mrznjc k tю I Mil11111
1 г 111 \јi - la isla ' ' •ј'. '' talno sc lspoljava kru1. t'lonkc, l{ovorc 1 111"(1 ' •
,;t Ыnо. 0,·11 n1rin а.\11:1 svakc vrstc, Ыlо do su onl SrЬi, llr/'·
~bne r11zg?\"OГC Р~;::~ Sl\lЗ;ra d.i (kraljcvsko) vlodo d cJi M ih:н;:::
Љ Slo,...-nc1. Na"7ikosrpstvo i antlhrvotstvo ! lmo za cllj tl~J1uкtav.
,,1~,"О icsloko ~-е • 'm nJ'cgovlm :,;Joupotrebamo. Ovom :,с rn
. . tarog rci 1ma sa sv1 . k . d k
\јаnзе s . .. eta prcm.i toj vlad1, оЈа - о se pa rtizori·
dodati prcz•r. koJ• se f ·Javiju _ ziv! u udobnom komforu u r,о
Ьоrе i st,·araJU ~o;:,i 1 00
ВБС da jos nije doslo vreme da sc ь :
donu, prok13:aaз:c:~ j:vno podrzavanje generala ~ihailovica :
za s!obodu. kode ·е prouzrokovalo duboku uvredu 1 posluiilo d~
kr~a Petra, ta_ d ЈЬi povratak dinastije znaёio povratak velik0-
poJ aёз ,rerovanзe а · · с · d
. 'k . ·tarog poretka. Ni partizan1 ne ose aJu а irnaJ·u
srpske ро1iti е 1 s " .. u"e",.
о 'edniёkog sa Kraljem, ko31 n1J~ uzeo " ";а, ~ ~J1hovoj
mno~ zaJsl Ьodu 1. koJ'i ako ы prisao nзima u sadasnJOJ s1tuaciJ.i
ЬоrЬ1
. za ь· .
O ' d di
ро njihovom raёunanju, ve go ne suv1 е asno. Par.
·s k
1 jugoslovenske drfave, Мnogo па k:raju zavisi od dela i utesca drugih
~risaok im, ganda medutim skrupulozno se uzdrzava od napada
шans. а propa ' i jasno 'је da partizans
v lit'anstvo · 1п· vod е ne "Lel е postav.
na NJegovo е t 'ih . t
ljati pitanje monarhije u ovom momen u, nJ ov ~~ s av, а се ро
. stvan· pravo vreme odlucrti narod JugoslavlJe,
о,-тоз u . ·1 . t· . neslovenska zemlja, mi nemamo i nedostaju nam izvesne prednosti.
N'ih va ЬоrЬа protiv zavoзevaёa ostavi а Је par izanuna vrlo maJo
vгem~: za spoljne poslove. Prema_ inostrariim d~zav~a~ ~~lavn_orn,
•ih ·е stav univerzalnog dobroёmstva па sovзetskoз lin1J1; prida-
nJ ov Ј .. , 1· "t tr . k
juci painju propustima, ko31 ~u 1spod vr ше, " ? s':11a , азu ао p~~va-
renost, koja је dolazila od naзveceg dela vladaJu~ih s1Stem~: I n31hov
је stav baziran па pretpostavci, da ako se stvari ~s~ve n]lma, rad-
nicima celog sveta, oni Ьi bili vise nego z~_dov~lзru da se ~jedine.
Na ovoj osnovi oni gledaju sa nadom r_ia P~J~t~Jsku__saradnJ_~ posle
rata, sa svim susednim driavama ukl3uёu3uc1 1 raruJe neprtJatelje.
Oni ne traze teritorijalno uvecanje, van njihovih predratnih granica,
sa izuzetkom predasnjih italijШJskih teritorija sa slovenacki.m i hrvat-
skim stanovnistvom, koje su najvecim delom sada u njihovim
rukama.
Istovremeno, izvesni aspekti svetske situacije stoje visoko u nji-
hovim horizontima. Pre i najvise od svega dolazi Sovjetska Rusija
Likvidiranje carstva nije stavilo taёku na panslavizam, niti је pak
ukidanje Kominteme odseklo Moskvu od $vih veza sa komunistic-
kim partijama u drugim zemljama. ОЬа ova cinioca igraju vaznu
ulogu u Jugoslaviji sada. Ovome treba pridodati nadmocnost sovjet-
ske propagande nad najvecim delom ostalih dпava, Partizanima,
Sovjetska Rusija se pojavljuje razblito: kao njihov politicki mentor,
ka.o tradicionalna zastitnica svih Slovena, i na kraju, kao jedina
zemlja koja najvise uzima uёesca u ratu osim njih samih. Na svakom
mestu portret druga Tita, balansiran је slikom druga Staljina; po-
slednje ruske pesme vise se pevaju nego jugoslovenske. Sovjetske
Jnstltuclje I t.argon sa hvalospevom slavnoj Crvenoj armiji i "velikom
ruskom norodu" , (u klasicnoj izreci : "Veliki rusk..i narod") na svaci-
Jim јс usnoma. Ustva ri - sa politickim sloganima na svak~m. zi~u
8 crvcnom zvezdom sa srpom i cekicem kao macima na voJruckim
kopnma - Jednom posmatraru koji poznaje Sovjetski Savez, po-
i ,r:,
nekad Ы se ut inilo da se n.ilazi u jednoj od republika Sovjetske
1
Unljc, Koliko daJeko Sovjetska vlada aktivno interveлise u partizaл­
11
skim stvarima druga је stva.r. Ne postoji jos uvek bilo kakav zvaлicni
sovjetskl predstavnik kod pa rtizana, niti im је pak Sovjetska vlada
dala Ыlо kakvu materijaJnu pomoc, U drugu ruku "SloЬodna Jugo-
slavlja", radio stanica, nezvanitno је priznato da se nalazi na sovjet-
skoj teritoriji i partizanski glavru stab је u radio-vezi sa Moskvom ,
.. Dogodaji се pokazati prirodu sovjetskih namera prema J ugosla viji;
mnogo te zavisiti od Tita, da li on vidi sebe u svojoj ranijoj ulozi
' agenta Kominteme ili kao potencijalnog vladara jedne nezгvisne
sila, koje budu uёestvovale u osloЬodenju J ugoslavije.
d , U sadasnjem momentu Velika Britan.ija uv eliko dolazi iza Rusije,
ро partizanskom procenjivanju. Bez daljega, kao kapital.istitka i
Dalje, partizani su zapanjeni nasim nastavljanjem podrske Мihailo­
vicu, uprkos njegovoj kolaboraciji sa osovinskim silama i njegovi.m
propustom da upotreЫ oruije koje mu је poslato, bilo protiv koga
izuzev partizana. Mada Tito svakako razume prirodu i opseg nasih
obaveza prema Кralju i Jugoslovenskoj k:ralje,;skoj vladi, i gotovo
је prihvatio тоје uverenje da је zelja vlade Njegovog Velicanstva
da jugoslovenski narod treba sam slobodno da izabere svoju vrstu
vlade; dok se mnogi u red.:ivima nesumnjivo priЬojavaju nas da zeli-
mo da i.m silom nametne.mo raniji rezim, sa svim njegovim zlima,
ubacujuci tu i Mihailovica. Swnnjicenje i mrinja takode su proizasli
iz obmanjivaёkih prenosa preko ВВС koji su - iako је poЬolj~anje
sada vidno - za dugi period neprestano uzdizali Мihailovica, dok su
partizani ignorisa.ni ili napadani, ili sto је jos gore, njihove borbe
pripisivane Mihailovicu. Ovo је posluzilo da disk.redituje britansku
propagandu u partizanskim ocrma; dok ih је nedostatak pogodnih
informacija odveo da uveliko potcene britanski udeo u ratu. Tesko
razoёaranje takode se osec.a zbog naseg odlaganog propusta da pru-
zimo narodno-oslobodilaёkoj armiji Ыlо kakvu materijalnu ili aktiv-
nu podrsku, narocrto od kada је put za snabdevanje morskim putem
otvoren. U drugu ruku postoji, ро mom misljenju, u Jugoslaviji
duboko ukorenjeno priznanje i postovanje za Veliku Britaniju, koje
Ьi bilo vrlo lako razviti. Svuda је moja misija prijateljski dot'ekana
i odusevljeno su trazene informacije о Velikoj Britaniji i britanskim
ratnim naporima, Interesovanje postoji za britansku zastavu i za
portrete predsednika vlade i nisu izostajali za onim od Тita i Staljina.

134 -135
 'ku od Rttsa nc mogu da shvotc d;i 1111
l1
Na krl\J\I· p11rt 1 · ZA raz 5tanju smo da \ m pru '-.1 mo о kt'1vnu Р1 u,,
·zanl
partlzanima, terajuci ih зvе vise i vise da zakljufe da је Sovjets~
. . Mcditcrяi,om 1 u , 11t1,,,. 83
m1n1ramo , nl hltno trcba]U , , • savcz nj lhov jedini prijatelj . Na drugoj strani pak, ako blsmo rru
i p.>d~ku ko]e , 0
atranja takodc sc odnosl I nn SjcdlnJcnc л оdЬасШ Mihailovica i u isto vтeme znatno povecali nasu materijaln~
vю dco o,,h radsmponovo istl Nnlocl su oslaЬ\11 oduscvlJ"nrтi, .. pomoc partlzan.i~a, time Ыsmo ne samo podriali jugoslovensk:i
Dri ·е I о\' с ' ' Ј• • .1 doprinos saveznackom ratnom naporu, vеё Ы takooe trebalo da
ritk~ . ~' . · Ьеz sumnje postojl. Na prlmer, vest ~ ncdavnom Pokl,
di,•ljcnJC ,ko]~tiri aviona "LЉeratora" ,vlad1 KralJevlne Jugo~lav/ postavimo angJo-jllgoslovens ke odnose na postojanoj osnovi, sto Ьi
nu A~enke ·mljena dok su prenosi radio stanlce "Koiun,ь·J t:: rnnogo doprinelo konsolidovanju naseg polozaja па Balkanu posle
bi1a Ј С slaЬo pr1_.. ' ia rata.
· iz,-or nepr11tka. . . Pod ovim okolnostima тоје preporuke su s1edeёe:
sta1m d N' go,rog Velicanstva izbor lei1 izmedu nastav\janJ·a
Za у]а u ] С · · das . 1· . -. 1. Da prestane рото<: Мihailoviёu;
. d dok okolnosti dozvolJavaJU - sa nJe ро ttike davan·
~~lunu:°iste pomoti materijalne i moralne ~ о?а p~kr~ta:. ~artiz~~
2. Da se nasa рото<: partizanima znatno poveca;
З. Da jedan naroIOi i efikasni sistem morskog snabdevanja veli-
~а I Mihailovitu, ili u dru~ ~u, ~dbac1":anJ~ Mihailo~1ca i da-
. --"~ s-,restrane pomoci partizanlПla. PitanJe о poпurenJ·u .1. kih razmera i bez daljeg ok1evanja bude organizova:1;
,-ал.зе """"'
podeli zemlje na dve sfere uticaJa . . ne pos tav1·Ја se. u donosenju
• i1
0d-
4. Da pogodni objekti u J ugoslaviji budu napadani iz vazduha
nn<:to]·e dva aspekta ovog proЫema d.a se rasmotre: momentaln· kad god је to moguce;
1ukе,,.,.. . • t· . 1 5. Da ВВС vrsi ractio pre11ose i ostali publicitet u skladu sa lini-
doprinos sa,,emi&om ratnom n~poru 1_nase~ u 1саз_u_ u Jugoslaviji jom britanske politike~!s9)
• na Balkanu posle rata. U stvarlПla voзne efikasnosti Jasno је da n
~oze Ыti uporedenja izmedu partizana i cetnika. Partizani su okе
F. Н. R . MacLean, brigadir, kor::lг:lca:it Sa,•eznicke
deset do d,rad~t p_u ~ ~rojniji~ neiz~:rno ~olje organizo_vani, Ьо\ј~
vojne misije kod partizansk:ih snaga.
6. novembra 1943.
opremljeni i Ьо!Је disc1plinovaro. Sta vise, oru se bore prot1v Nemaca
dok cetnici ili pomazu Nemce ili nista ne rade. Moglo Ы se, naravno'
diskutovati, da li је vredno nastaviti sa pomaganjem cetnika u nadi
ODJECI U FORENJ OFI.SU
da Ы se oni mogli eventualno okrenuti _proti~ Nemaca i time dopri-
NA l\1ACLEANOV IZVESTAJ CERCП..U
neti n.esto ujedinjenom ratnom naporu. OvaJ argumenat vredeo bi
vise kad Ы cetnici bili brojniji, manje dezorganizovani i manje sk\oni
MacLeanov izvestaj predsedniku Britanske vlade umnozen је i
putu saradnje (sa neprijateljem). Kako stvari stoje, vise је u izgledu
cirkulisan svim zainteresovanim l.icima i driavnim ustanovama da о
da se oni odrzavaju na.som moralnom i materijalnom pomoёi, i kad
njemu izraze mШje.nje. U prvom redu izvestaj је dostavljen sefovima
bismo ih mi odbacili vodstvo Ы nestalo, dok Ы cetnicki redovi prisli
britanskog imperijalnog generalstaba. Meni nije poslo za rukom da
pa.rtizanima, kao sto su mnogi od njih vеё ucinili. Sem sto Ы ola.ksali
doЫjem dokumenat u kom su sadriana misljenja vojnih sefova, izu-
partizanima sta1ni izvor neprilika, mi Ыsmo trebalo da povlaёenjem
zev primedЫ jednog funkcionera Forenj ofisa, koji је pravio zaЬe­
nase pomoci ёetnicima, oslobodimo oruzje od kojeg Ы oni napravili leske. Poznato је da је admiral Lord Mountbatten Ьiо protiv
najЬolju upotrebu.
MacLeanove sugestije da se роmоё sa Draze prenese na pa.rtizane.
Na dugi rok, Z:injenica svesrdne pomoci partizanima sasvim је Istog m.Шjenja је Ыо i minist.ar ratnog vazduhoplovstva.
jaka. lzgleda da postoji malo sumnje u to da bez velike oru.zane
intervencije njih nista nece spreciti da preuzmu vlast u Jugoslaviji Milljenje ,•ojnih sefova prem.a beleskama Forenj ofisa ро Вentwicl..,i
odmah posle konaёnog nemackog povlaёenja. U stvari, oni efektivno
ko~trolisu_velike predele. Uz to oni mogu ra~unati na snaznu podrsku "Na jutrosnjer_n sastanku (16. novembra 1943.) sefova generah."taba
~ s_oVJetskog ~vezni~. _Mihailovit, u drugu ruku, potpuno ј е i zajedni&og Komiteta obavestajne sluzbe, nafelnik staba vazduho--
diskredi:°van u о_ё~ n~Jveceg dela naroda i, cak u najpovoljnijim plovstva izneo је MacLeanov izvestaj ро t emi: ,.Partizanski pokret
okolnostima ne Ь1 imao izgleda da ujedini zemlju. Njegova politika u Jugoslaviji". Da l.i se oёekuje da sefovi generalstaba kao korpo--
u svak~m slucaju j~te velikosrpska, antihrvatska i krajnje reakcio- rativno telo, zvani~no prime k znanju napred navedeni izvestaj?
Ја sam im rekao da nemam instrukcije ро ovom pitanju, ali smatram
~ 1 _o~da pro!1v nasih ~lastitih ciljeva. Podrska koju mu mi
daJemo ]edino sluz1 produ!enJu sadasnjeg razdora, i time mi 1 za uz- da se to ocekuje.
vrat, bez odgovarajuce prednosti, stavljamo u opasnost nase odnose 89) !'. о. 371-37615.
136 137
 , . • ' ttl'l''tl~tnba izt·м~l11 svo,lc glcdiнtc da t11 1.11 1
Z11ti111 stl s_r~o~~d g~ \rl~ krot kojc Ы \zvcstujl brltunNk\11 ori~'. _'
polre.Ьtю st,-ork1t1 ЈС ndu3'11 ,·oJ' ttint tпisljntnn kod partlzunsl1ih ~n iu,
k '• Cl)J\\AI\ .
za ,·eztt, ОЈ 1 . 'Ј
' • 11)!•
.,,.J.i kao \ kod nc1·cdov11lh snaga u Gr'·I ··•
. kod м 1· ha'1lo,·1ta u ugos.. 1 1 ' •
~ -. . • ti li ~to pre kod scrova gcnera\stnbo sa potr!'bni
'i,1J
t ~\1~,1~ t.e!a, s ~ r· а Oni su izrazill ~elju da vide komcntar r,, ni
n'1slJE'nJen1 ForenJ о ts . dl k k . 1 ,. 1).
' . н • лanov izvestaj, kao i na о u е <:>ЈС z nЈсца pr
renJ
. . oftsa na ,,.ас= ,. (' ( •
. . •t р,.,,, Na prvi pogled n31ma ~е ovtma gencrulstab·fJ -
1st1tu' 1 to. sdо ь·•~·p~dloge MacLeana tre ь а]о usvoJt" t 1, ' Izrazeno i!J .
izi;tlroa1о ЈС 3 1 • ~
'='st· . da је doolo vreme kad m1, treba d а pres t nnemo da vodirnЈ~
rn~ зеnЈе _,.anJ'ima Jugoslovcnske kraljevske v!ade, ako obziri Preo
ra1.:una,· о os~ ~anJ'ima stoje nз putu na~1m х· оdn0s1ma
· prema partiz •_
ma о, im os .. t l ' d k M'h ·1 " а blti, posto је organizacija komun.isticke partije uspostavila cvrstu
. k з'i ipak nesto rade protiv nepr1Ja е ЈВ, о 1 а1 ov1c ne rad·
ruma, о d . d ь· . d
-~ta Se! !taba vazduhoplovstva k;ue а Је о 10 p1smo о vazduho-
;0,~og marsala lorda Teddera koji misli da ~asa vazdu_sna pornoc
partizanima treba da se usmeri n_a bom~ardovanJ_e nemacki~ objekata
u Jugosla,•iji, а da se snabdevan3e ~art1za~a odrzava m_~rskun putern
u ,,eJikim ko!Љni.ma, tako da ne Ь1 cekalt na male kolicшe spustane
,,azdusnim putem.
Na kraju, nacelni.k staba ,,azduhoplovstva upitao је, da li је bri-
gadir MacLean pouzdan posmatrac, Ш је kao mnogi drugi u slicnim
misijama neki fanatik? Ја sam mu odgovorio da је brigadir MacLean
Ьiо ranije na ~JuzЬi u Forenj ofisu, da је proni.cljiv, tvrdoglav i po-
malo cinican. Nacelnik generalstaba је odgovorio da on s~atra briga-
dira :МacLeana kao vrlo pouzdanog i sposobnog oficira. Sva tri nacel-
ni.ka staЬa, pojedinacno, hvalili su MacLeanov izvestaj dok је sam
naceini.k g~er~taba primetio da__ је Ma~Leanov izv:~taj 'i pitanjc
snaЬdevanJa partizana u Jugoslav1J1, ро n3ihovom gledistu od mnogo
vece va.znosti od svade izmedu ELAS-a i EDA u Grckoj, sto се Ьiti
veёeras raspravljano u kabinetu vlade, kad се istovremeno Ыti do-
nete odluke ро MacLeariovom izvestaju. Radi ovog ја saljem odmah
kopiju ove beleske sir Alexander Cadoganu u Forenj ofisu u slucaju
da on ро ovome predmetu bude izlozen napadu od strane vojnih
SefOVa~ !10)
Мisljenja u Forenj ofisu
· Sutr~d~, 17. novembra 1943. MacLeanov izvestaj ra~matran је
u ForenJ ofisu od strane stalnog podsekretara sir Orme· Sargenta i
nacelni.ka juznog departmana Douglas Howarda. Na zahtev sir Onne
Sargenta izv~taj је prvo prostudirao i prokomentarisao diplomata
~- Р: ~se, с1Ј1 kome~tar sadrzi mnogo interesantnih zapa!anja koja
се b1t1 tzneta. Posto Је komentar dugacak iznosirno najvaznije. Na
90) F. О. 371-37615.
138
prvom mestu g. L. Р. Rose smatra : ,.МасLеал kai e malo sto vec лiје
poznalo lli se sumnjalo da postoji , izu.zeY јеdле stvari, naime, da је
gfavna vrednost lzvestaja u tome sto је to autoritativno kaziv anje
svedoka ла licu mesta, na cernu m i mozerno bazirati nasu politiku.
(Mcdutlm, unutraзnja organ.izacija partizana kao da mu nije jasna
1 nastavlja). Мi smo uvek mislili da iako su (partizanski) vode pro-
feslonalni komunisti, glavn ina nj ihovi.h sledbeni.ka је nekomunistic-
ka I radi toga се па kr aju rata Ыti u stanju da izrazi svoje ant:i-
komunJsti~ko gJedl.ste da preovlada ili da bar osigura narodu Jugo-
slavije kao celini, mogucnost da slobodno izabere svoju formu vla-
davine. MacLeanov izvestaj jasno stavlja do znanja da tako nece
t kontrolu nad zemljom, i da се па kraju rata - Ыlо kakve procedure
da se uzmu u obzir - narod u Jugoslaviji raditi ono sto mu bude
naredeno da radi, da izabere neku vrstu komunisticke uprave ! Komu-
nisti sa partijske pozicije napadaju dr Маёеkа kao izdajni.ka, iako је
on odblo saradлju kako sa Nemcirna isto tako sa ustasama i Ьiо u
zatvoru. То su najprovidni.je optuzbe sa jedinom namerom i odlu.kom
da ne tolerisu druge partije i organi.zacije i da се unistiti sve ostale
rivale. Ova uska partijska linija ёini. kraj d emokratiji" .11)
А kad је istog dana posle podne, njegov seI, sir Опnе Sargent
citao komentar stavio је sa leve strane u marginu, pored reёi "demo-
kratija" jedлu primedbu koja glasi: ., Rеё demokratija danas se upo-
treЫjava u vise nego u j edлom smislu i ја irnam povecanu teskocu
(an incresing difficulty) da to znaёenje shvatim. Ali ја sam pretpo-
stavljao da је komuлizam neka vrste demokratije. Demokratija је
stvarno o!'recna :-:-- ne komunizmu - vec drugim ,kratijama' kao
sto su: aristokratiJa, plutokratija i autokratija" ! Mora se reci da је
ova primedba stalr.og podsekretara zapanjujuca. Dok Ьi Ьilo dolicno
da se о gornjim socioloskim termin.ima raspravlja od daka sestog
razreda gimnazije, ра i na maturi, vise је nego izvesno da је ovo
detinjarija, najЬlaze reёeno, i to neverovatna, da se njom bavi stalni
podsekre~. Forenj ofisa, glavni savetni.k ministra spoljnih poslova,
covek koJ1 Је formulisao politiku Britanske imperije za jugoistocлu
Evropu l
.~talni. podsekret~r је vratio izvestaj sa komentarom g. L. Р. Roseu
koJt се u produ!enJu zapisati jos nekoliko vaznih zapazanja. On se
slaze sa MacLeanovim zakljuёkom, da се partizani. zavesti diktaturu
posle ra:~• ~ on predlaze da se vrsi pritisak na partizane da prihvate
monarhiJ~ 1 da za~u umereni. stav. Ovo Ы, ро njegovom misljenju,
trebalo h1~0 urad1ti, pre nego "partizani. ojacaju i pocnu upirati
prste pro~1v nas" . Nastavljajuci istu misao on predlaze: ,. Vreme је
91) F. О. 371-37615.
139
 1' tnba lzrnzlll svojc glcd Шc tlo 1)1 h11
ZRtin, s11 !cfo,rl gcн!'ra sk kojc ·ы lzvciltnj l brlton~klh ork :• pгvom mcstu g. L. Р. Rose fimatra : ,. МасLеал kaie malo s~ vec ru~e
. , Ј--'"о tc1o ј NZ . mtsljnmo kod p3r,'1 zor1s 1<l h ~11 , ~г.,
pot rcbno ·st,·or1\J
..
~"
duJ'u ,,о n1m · ,1 ~1, poznato III se sumnjaln da po~\oji, izuzev ј еdле stvaгi, nau:ne,_ da ~ е
lЭ ,·ez, 1 koJ1 koman
: .1 , 1 А
. . kao I kod nercdov111h snogn u Cr<:k1
Jugoslav1j 1, Ь 1Ј
glavna vrednost lzvestaja u tome sto је to a utoгitativn~ kaz1~~Je
i kod M1ha1 о, "~ u. ~to гс kod !cfova gcncra1.§tn n S3 potrt'l)n,rn svcdoka ла /icu mesta, ла cemu mi moiemo bazirati лasu -~~tilru .
\ sbl.n ih te\a, s\~li fisa ~nl su izraz\11 !elju dn vtdc komcntar r,,). (Mcdutlm, unutras nja organizacija partizaлa kao da m~ ruJe Jasna
miЩenj<.'m ForcnJ O • 'taj kao I na odluke koje lz nј с1џ1 Pro. 1 nas tavlja). Мi smo uvek mislili da iako S1J (parшaлski) vode . Р~~
11
renj ofisa na MacLeaNnov ~ 1spog' led njima (kfovima gencralxtabai fes/onalni komunisti, glavnina лjihovih sledbenika је nekom~sti~-
1·sucu,
· 1· t ~ !\о prc. а pr,,
. redlo е MacLeana trebalo usvo
jltl . 1zra,,eno
· k ka \ radj toga се ла kraj u rata Ыti u staлju da izrazi svoJe aлti­
izgleda1o ЈС ~а bi Р g kad ml treba da prestanemo da Vodirno komunlstil:ko gJed Шe da preov/ada ili da bar osigura narodu J ugo-
misljenje da ЈС ~osloJ~::~vcnske kraljevske vlade, ako obziri Pte. s\avije kao celini, mogucnost da slobodлo izabeтe svoju !ormu v~-
racuna о osecanJ~~a tg· n• putu na§im odnosima prema partiza. daviлe . MacLeaлov izvestaj jasno stavlja do znaлj a da ~ ko_ nece
ma o,,m · osecanJima 5 оЈе "
d roti·v nepriJ'atelja, do k M'h 'Ј .
1 а1 ov1c ne ract· blti, posto је organ.izacija komunistil:ke partije uspostavila ёvrstU
• k .. 'pak ne~to ra е Р . . 1 kontrolu nad zemljom, i da се n.a kraju rata - Ыlо kakve procedure
ruma, . OJI ' d h Jovstva kafe da је dоЬю p1Smo od vazduho
-~ta Sef ~taba vaz u ор
~
. • • da se uzmu u obzir - naтod u J ugoslaviji raditi ono sto mu bude
ru · 1 rd т ddera koji misli da nasa vazdusna pornoc
plo,~og . m tre:a ~а~ u:meri na Ьombardovanje nemackih. objekata naredeno da radl, da izabere neku vrst u komunisticke uprave! ~ om~ -
rusti sa partijske pozicije napadaju dr Maceka kao izdajnika, 1ako Је
partшruml... da se snabdevanje partizana odrfava morsk1m Putern
3

u Jugos aviJ1, а . k li а1 k 1·х·
. . k·оli"'-'-
u ,,elikim u,u,нЗ,
tako da ne Ь1 се а na m е о 1.:me spustane
vazdusnim putem.
N kra'u nacelnik staba ,,azduhoplovstva upita~ је, d~ li је bri-
adi/МacL;an pouzdan posmatrac, ill је ~ао rm_iog1 ~ru~ u slicnirn
g - .. eki fanatik? Ја sam mu odgovono da Је bngadir MacLean
ПUS1Jaman · · 1" t d 1 ·
Ыо ranije na sluzЫ u Forenj ofisu, da 1е pro~1c JlV, vr og av 1 ро-
та)0 СШl""-''-
· · L . - Nacelnik generalstaba је odgovono da on smatra briga-
Ь fi . S t .
dir3 :мacLeana kao vrlo pouzdanog i sposo nog о_ cir~. . va r1.naёei-
nika staЬa. pojedinacno, hvalili su MacLeanov izv~taJ d_o~ Ј: sa1n
naёelnik generalstaba primetio d~_je Ma~Leanov izv:sta1 1 p1tanjc
snaЬdevanja partizana u JugoslaVIJl, ро 1_11ihovom gle_d1s~u _od i:nnogo
vece vaznosti od svade izmedu ELAS-a 1 EDA u Grcko1, sto се Ьiti
veceras raspravljano u kaЫnetu v~ad~, kad ~е isto':e:11e~o Ьiti do-
nete odluke ро MacLeanovom izvestaJu. Radi ovog ]а sal1em odmah
kopiju ove Ьeleske sir Alt-xander Cadoganu u Forenj ofisu u sluёaju
da on ро ovome predmetu bude izlozen napadu od strane vojnih
sefova~!")
Мisljenja u Forenj ofisu
Sutradan, 17. novembra 1943. MacLeanov izvestaj rasmatran је
u Forenj ofisu od strane stalnog podsekretara sir Orme· 'sargenta i
nacelnika jumog departmana Douglas Howarda. Na zahtev sir Опnе
Sargenta izvestaj је prvo prostudirao i prokomentarisao diplomata
L. Р. Rose, tiji komentar sadrzi mnogo interesantnih 2apaianja koja
се Ыti izneta. Posto је komtentar dugacak iznosimo najvaznije. Na
• on оdЫо saradnju kako sa Nemcima isto tako sa ustasarna i Ыо u
zatvoru. То su najprovidnije optuzbe sa jedinom namerom i od.lukom
da ne tolerisu druge partije i organizacije i da се unistiti sve ostale
rivaJe. Ova uska partijska linija cini kraj demokratiji".11)
А kad је istog dana posle podne, njegov sel , sir Orme Sargent
citao komentar stavio је sa leve strane u marginu, pored reёi "demo-
kratija" jednu primedbu koja gla.si: "Rec demokratija danas se upo-
treЫjava u vise nego u jednom smislu i ја imam povecanu teskocu
(an incresing difficulty) da to macenje shvatim. Ali ја sam р~~~
stavljao da је komunizam nE:ka vrste demokratije. Demokrati]a Је
stvarno oprecna - ne komunizmu - vec drugim ,.kratijama' kao
sto su : aristokratija, plutok:ratija i autokratija" ! Mora se reci da је
ova primedba stalr..og podsekretara zapanjujuca. Dok Ьi Ьilo doliёno
da se о gornjim socioloskim terminima raspravlja od (!aka sestog
razreda gimnazije, ра i na maturi, vise је nego izvesno da је ovo
detinjarija, najЫa.ze receno, i to neverovatna, da se njom bavi stalni
podsekretar Forenj ofisa, glavni savetnik ministra spoljnih poslova,
covek koji је foпnulisao politiku Britanske imperije za jugoistoёnu
Evropu!
Stalni podsekretar је vratio izvestaj sa komentarom g. L. Р. Roseu
koji се u produzenju zapisati jos nekoliko vaznih zapazanja. 0n se
slaie sa MacLeanovim zakljuckom, da се partizani zavesti diktatu.ru
posle rata, ali on predlaie da se vrsi pritisak na partizзne da prihvate
monarhiju i da zauzmu umereni stav. Ovo Ы, ро njegovom mislje.nju,
trebalo hitno uraditi, pre nego "partizani ojacaju i poёnu upirati
prste protiv nas". Nastavljajuci istu misao on predlaie: .,Vreme је

90) F. О. 371-37615. 91) F. О. 371-37615.

138
139
proti,· 11:1~: n,i nюiс11ю po\aku ,roditl pnrtlz;вc ~ ~ i;gc~ .p1·av1:ll, :11 ,
3ko odl:i~cnю stva1·i oni ес voditl nns tamo g с on z~ с. 1 nc• ~1111•111,,
nikad nШ.а dati bez t11.vrata; 1 u mc(!uvrcmcnu m mo1·am!1 VщJ, t
мsu politiku prop~giranja kra\ja Petra kao protlv-prlvlal:.nost P11r11 ,
zзnima. Ovo mora 1110 uraditi u njlhovlm vlnstltlm rcdovimtt/
u nastavku s,,og koпн>ntara, autor L. Р. Rosc lzrniava Sllll)nJ
u brojke nз\·edene u Macl.Ranovom lz~e~taju о pnrtlza~skim snu~
gama u Srbiji koje se cene n:.1 tridcset htljadn. ~hn300vho'nl.azd1va "ranta.
.,. 'm" · pi' ta• Kako Ј'е to moguce da se ov1 1 Ја а ne sru,.·
t1''"
sna 1 1 · " snage od 15 ћilj~da 1· ne zь ri·s.tl ga sa 1·ica zemIJe"
:МihailoYiteve · ~••
On smatra da su MacLeanove c1fre netacne 1 preterane u kori ·
а
partizana na stetu :Мihailovica,
i dodaje sl~decu tvrdnju : .. Tu
daYno jedan tajni izyestaj (R. Ј. 831) pokazuJe da u Makedoniji sva.
n:~
kako postoje nezavisni partizani pod upra~om "makedonskog staba"
u Кi~vu i da Тitov predstavnik Temp~ n1Je l:lan ov?g tela. А sto se
ti~ SrЫje, u njoj :Мihailovic u!iva pr1vr!enost vecme naroda. Ovo
potvrduju dva izvestaja iz 5tokholma (Ьr. R 10833/143/92; i br. R
10973/143/92) koji govore da је sedamdeset pet ро sto stanovrustv
SrЬije za Мihailovica, i do sгda mi nemamo nikakve evidencije dа
odbacimo njiho~ verodostojnost! Posle ov.oga, a~tor izraz~va sumnj:
u pravilnost zaklJul:aka u MacLeanovom 1ZvestaJu, na koJem Ы tre-
balo da se bazira nova !inija britanske politike prema Jugoslaviji. On
smatra da odbacivanjem Draze cetnicki pokret nece prestati, niti се
pak cetni&o vodstvo nestati, vec се Ьiti prisiljeno da pride Nedicu
i da se oslanja na Nemce. Ako Ьi se ovo desilo, to Ы donekle Ы!о
na.se resenje, sto mi ovo ne Ыsmo mogli pravdati pred licem sveta.
Ako mi odbacimo :Мihailovica, mi cemo u stvari pomagati partizane
da nametnu jedan diktatorski i nepopularni re!im protiv volje srp-
skog naroda. Cak nema ni garancije da се partizani u ovome uspeti.
Skorasnji izvestaji govore da се Мihailovic davati otpor do po-
slednjeg daha. А ako dode do gradanskog rata, on се imati pomoc
svih о~ koji_ sada slede kvislinsku Nedicevu vladu. Odbacivanjem
Drale m1 n~ izbeg~v~o gradanski rat, vec ucestvujemo u njemu
na. odabranoJ strani, cune сето nepovratno sebe kompromitovati u
ocima -~skog narod~. Na kraju, autor smatra da Ьi trebalo nastaviti
sa poli~om pok~aJa da se Kralj i partizani ujedine (dok se ovo
ne pokaze uzaludnim) bez da se Kraljev ugled potkopa. i uprlja u
srpskom _narodu. А ak~ ~е o:va politika pokaze uzaludnom (nastavlja
autor) m1 cemo onda b1ti prunorani na razdvajanje Srblje od ostalih
de~ova Ju~osla.vije. Ali pre nego se odlucimo trebalo Ы da konsul-
tuJemo ?пgadira Armstronga i pukovnika W. Baileya ро pitanju
potpore 1 ugleda generala Mihailovica u srpskom narodu" 1u2)
V2) F. О. 371-37615.
140
KOMENTЛRf NЛCELNIKA JUZNOG DEPARТМANA
FOREIGN OFJSA
Posto је proёitao komenta.r L. Р. Rosea, nacel.nik odelenja Doug-
las Howard zaplsao је sledece: ,.Zelim da dodam nekoliko nap<>-
rncna":
"Brlgadlr MacLean kaze da Tito ima 26 divizija. Posto је цkupna
jaclna ovlh snaga data 220.000 ljudi, to divizije moraju Ыti vтlo mal~
(8.500 Jjudi u sva koj) u poredenju sa jacinom nasiЬ divmja. Radi
vog, broj od 26 divizija jeste varlj iv.
0
Ја se uzdrzavam od ponavljane optuzbe da su МiЬailovic i cet-
nici u uskoj povezanosti sa Nemcima. Svi mi znamo da su n eki od
Mlhailovicevih potcin jenih oficira saradivali sa Italijanima, ali koliko
је meni poznato, ni jedan od nasih oficira za vezu nije nikad ukazao
na saradnju sa Nemcima. Dokazi о ovome koje su partizani davali,
moraju se donek.Je odbaciti. Ne mogu da vid:im kako mi mozemo
prihvatiti prvi zakljucak i predlog :МacLeana dok пе doЫjemo vise
informacija о stanju u Srblji. Mozda Мihailovic nista ne racli da Ы
pomogao nas ratni napor i da on cuva svoje snage kako Ы spasao
Srblju od komunizma. Takode је mozda tacno d a је Мihailovic veliko-
Srbin. Ali ako, kao sto nam kazu nasi oficiri za vezu, on predstavlja
osecanja najveceg dela Srba, bilo Ы vrlo pogresno sa nase strane da
ga slomimo i da naturamo SrЫji nepozeljne komuniste.
Osim svega ovoga, ја nisam siguran uopste da li је u nasem dugo-
rocnom interesu da pomazemo partizane da doЬiju kontrolu nad
~.elom Jugos~~jo~. Mo~da се se oni naci u ovom polozaju zbog svo-
Jih napora,..ali Ја D\S~ s1guran da li mi treba da ih u tom cilju poma-
zemo. Rus1. su sedeli u Moskvi u pozadini i nisu pokazivali nameru
da d.iskutuJu balkanske stvari. Bez sumnje oni m.isle - kako sada
stv~i stoje-:-- da с: Jugoslavija i Gr&a sa britanskom pomoci pasti
u nJihovo krilo. Pos:° R_usi. m.isle da oni mogu uciniti sa Rumunijom
~to g~ !ele - а posto се ш~ Bugarska pasti u zagrljaj - bal.kanski
izgledi za R~~ su vrlo dobri. Мi se sprema.mo, medutim. da suzЫ­
jemo komurusticke aktivnosti u Grckoj ; i ја smatram da Ы bilo po-
gresno sa nase strane d_a nan::i~tnemo partizane SrЫji. ZЪog ovih
r~lo~a, pre_dla!em da ~vшi nasшi sredstvima povecamo pomoc par-
t~~~• ali da ne prekidamo odnose sa Мih.ailovicem dok ne cujemo
m1slJenJe general~. Armstronga, ili ako to nije moguce, da ne preki-
damo dok ne dob1Jemo detaljan izvestaj ро navedenom p·tan 1 · Ak
se ovo glе\,.Щ)
-'"tе usvaJa,
· m1· о ovome treba da izvestimo voJ·ne JU. s·e-о
fove"!83)
Douglas Howard, 17. novembra 1943.
113) F . О. 371-37615.
141
 К:oщrl\tAr ~lr Or111c S11r1tc11t11
•, • Dougln~ вo,vai·dn zнpli-LIO јс krt1tkc prlmctlbc кt,, Ј
Nn ,щ~tjrt\J 11. r· 1 slr Лlcxnndc1· Cndognn, On јс Z(lhLl!Vat 11 1
srkrctnr F~•~1~Jj k0 m' uniziшi od опс kојн јс d no slr О . 1·mc ::;.1~ Pr,,.
0 151
• · · dc{in1c1 u ' Ц••n t
c1z11~u ~ tjnih poslovn Jdn јс nnplsno dn sc u potpunщ;t\ Ф .• ·
1st
Min ,11,~a;fovin, mШjcnjima. Posle ovog sivnr јс dos1t1 L, r~'(':
$~ Но, S =nta koJ'i јс nзpisao slcdcl:i komentar:
sir On11c arе- , .
р kti~эj izn,iгenja ~etn1ka I komunlstn propao је kao Pt.Jkti(
.•tiko Kapitulacija Italijc dala је novc dimenzlje "proЫemu" ,na
ро11 .~· мin,e ~t-o је ojacala partlzanski pokret. Precl1ozi MacLn• u.
gos1а, IJC, , . . d "nna
odbacivanju Mihailovica i fors~ranju par~1za~a vo е _u komunistic.
0
Rad1 ovog, naJbol]e Мо b1smo mi rno 1.
kru d iktaturu na kraju rata. Ь1' Ј_u~oslavija bila
da uradimo jeste soluc1J_a..
kompromisa kO]lm "
podeljena na dve nezav1s~e drzave; је~а komuni~:•~ka koja bi
ukljubla Bosnu i Hrvatsku 1 druga sastavlJena od raniJe Srbije, ko·
Ьi Ыlа zemljoradni&a i monarhisti~ka.
Uzimajuc:i u obzir politicko dugorocno glediste mi smo sasvi
protiv razЫjanja jugoslovenske drzave, i nasa је politika da resta:
riramo Jugoslaviju u njenim predratnim granicarna, na centralistic-
koj Ш !ederalistif_~oj osnovi. Post?je dve sna~e. koje deluju za uje-
dinjenje Jugoslav1Je. Prva snaga Jesu komunisti, odnosno partizani
koji odbacuju rasne i verske podele, isto tako kao sto osuduju klasnu'
i tradicionalne podele. Druga snaga jeste monarhija, koju smo s~
nadali do sada da upotreЫmo za rekonstruisanje Jugoslavije na fede-
ralnoj osnovi. Na drugoj strani sila koja danas сера Jugoslaviju jeste
Мihailovic, koji је veliko-Srbln, а koji је vise zainteresovan da
restaurira SrЫju za Srbe, nego Jugoslaviju za Jugoslovene. Puna i
nepodeljena pomoc partizanima - kao sto је MacLean preporuёio _
izvesno је da Ы nam dala: (1) doprinos ratnom naporu sto Ы moglo
Ыti od neizmerne koristi u kasnijem ratnom razvoju: (2) mogucnost
ujedinjenja Jugoslavije na mirovnoj konferenciji, u formi komuni-
sti&e drzave usko povezane sa Sovjetskim Savezom; (3) sama mo-
guc:nost da Ыsmo, uskom i iskljufivom saradnjom sa Тitom, mogli
u povoljnim okolnostima pridoЫti ga sa ostalim partizanskim voda-
ma, da ih odvratimo od ciste doktrinarne forme komunizma, i da ih
eventualno nagovorimo da prihvate kralja Petra i monarhiju. u
drugu ruku politika kompromisa, kojom Ы davali podrsku i partiza-
nima i Mihailovicu u najboljem slufaju dala Ы nam:
(а) protivtezu partizanima posle oslobodenja, ako Ы oni Ьili rese-
ni da uspostave cistu komunistifku drzavu na celom prostoru Jugo-
slavije; (Ь) mogucnost da sacuvamo od takve komunisticke driave
bar raniju SrЫju u kojoj Ы kralj Petar Ыо vaspostavljen; (с) sama
mogucnost za vreme rata da eventualno nagovorimo Mihailovica da
se bori protiv Nemaca, а za шvrat da nastavimo da mu dajemo ро-
142
mol:, Dilema Ј е tako stra.~м , 1 nadam se da nece Ыti potrebno da
odmah jasno rcsimo lundamcntalno pitanje pokrenuto od MacLeana,
to jcst da s~ pre~_Jnc pomnc Mihailovicu. U drugu ruku, ја se plasim
do oko se s1tuac1Ja ne bude razvijala potpuлo u suprotnom pravcu,
od onog §to m l ocekujcmo, mi сето eventualno biti prisiljeni da
1
dodcmo u ~i~u:ciju da _prim':~imo MacLeanove sugestije, cak i ako
ес to znnbl1 zrtvovanJe nas1h dugorocnih politickih ciljeva zbog
kratkorocnlh vojnЉ potreba" !~•1
Orme Sargent, 17. 11. 1943.
Ministar spoljnih poslova Idn saglasio se sa komentarom Sargen-
ta, dok Је_ Idn~v pomocnik sir Alexander Cadogan, u kratkoj napo-
meni zap1SanoJ sledeceg dana, izrazio sumnju da је vise vredno
S'
zagovarati ideju о mogucnosti sporazuma Kralja sa partizanima.
Ја
ODJECI U FORENJ OПSU NA МACLEANOV IZVESTAJ.
REAKCIJA GENERALA IШHAILOVICA
Komentar nacelnika juznog departmana od 22. novembra 1943.
Posto је Douglas Howard, nacelnik juznog departmana, izrazio
svoje misljenje 17. novembra ро predlozima MacLeana, da se ne
prekida sa Drazom Ьаr dok ne stigne izvestaj brigadira Armstronga,
njegovo mis]jenje bilo је donekle kocnica u Forenj ofisu da stvari
ne Jomi preko kolena, vec da rasmotri sve mogucnosti razvoja situa-
cije u Jugoslaviji. Vec pet dana kasnije., naёelnik departmana pro-
menice svoje misljenje zbog stalnog bombardovanja anti-Мihailovi­
cevom propagandom iz Kaira od ambasadora Stivensona i jugos]o-
venske sekcije SOE, kojoj је tada na celu Ьiо major James КJug­
mann, poznati komunista. 1 jedan i drugi imali su matnog uticaja na
saveznickog vrhovnog komandanta na Srednjem istoku generala
М. Wilsona, koji је postao nepomirljiv neprijatelj generala Mihailo-
vica. Evo kako је reagovao Douglas Howard na izvestaje sa Sred-
njeg istoka:
"Nedavno smo primili tri depese od g. Stevensona koje menjaju
celokupnu situaciju u odnosu na Jugoslaviju. Prva od ovih depesa
br. 94. izlaze procenu brigad.ira Armstronga Мihailo";ceve situacije.
Ovo pokazuje veoma m.nogo nasa ocekivanja i dokazuje da је Мihai­
lovic jos dominantni faktor u domenu SrЬije i da uiiva narodnu
potporu, ne samo kao srpski patriota vec takode i kao borac protiv
partizana. Na osnovu jacine ovog izvestaja ја sam se spremao da
podnesem zapisnik u kojem Ьih sugerirao da kao rezultat MacLeano-
vog izvestaja, mi predlozimo sledecu politiku nacelnicima generaJ-
s•> F. О. 371-37615.
143
 ololnj Mlћai\uvll:n u S1·Ыjl, m\ ~С' NI1u1,

· ~r,м s\oii\i dA ~а Р?
f
~t.c1bR, Obzlron, na jakl рuм odl>ac\mo I dn prui lmo nnNu ni•p, 11"
Po~to on, mcdutlm, sn vojnlckt> 1,'(1•·-
зfovenskoj sekcijl SOE kojom је up ravljao major James Кlugmann.
mo~ , artizanin,a. ј d Ь\ј ј ••tk,, Radl ovlh okolnosti, tacnost ovog doku.menta moid!i nije potpuлa
ljct,u podn;ku р d'1 dз Ы oprnvdao dal с о nn с nn~t' Рщ1'1 11 obzlrom kroz koje ј е sve ru ke isti prosao. Dokumenat је datiran
nc ra , ' 'uk\dзnJ·c pomol:I njcmu, dok Ьisrno 11 . , <: 1,
g\rdi~t.-i ni~ta asmotr1mo 10. novembra kad је iz Jugoslavije poslat u fonni depese, predsed-
n,i treba dа r . • d ) лt 1· Pre"' tti,,_
11 (naprlmer propaga11 om . niku Jugoslovenske vlade dr Puricu u Kairo. Dokumenat је stigao
ralno i politi~k~ .P:~:mo mora\i prl~ckati da vidlmo da li с:~1(11 u Forcnj ofiз 18. novembra 1943. i gJasi :
ыsmo о,:о urэ; 1~d akcija datih u \nstrukcijam~ za (z~odcnjc s.iь~)11 ,.Predsedniku jugoslovenske vlade, br. 2171.
preduzeti nek , sporazunino poslate kad Је m1n1star spo\ .. - Major - sada potpukovnik - Radosav Duric i kapetan Stojano-
taie, koje su , nJCmK~ . u Ја ,;am takode predlo1io depesu za g JSl1lih vlc moji s u najbolji komandanti. Britanska vojna misija pokusala
Ьora,r10 u э1r . • . c-
posto,·a . ·uci ga kako stoji ova stvar. . је kod njih da sprovede neke stvari koje nisu odgovarale ulozi Мi­
,,ensona Р ~ . depese od g. Stevensona (Ьr. 102 i 103) potpu
1
sije. Nema роtтеЬе da ја ponavljam Ьilo sta u vezi ovoga, jer sam
D,ie ~ ~е. nJ'ima se navodi da је Mihailovicev strah
110
\mao priliku da ovu stvar naglasim (ranije). Smena operativnih
•ЭЈ'u 51tuэctJU, u d • N d' oct komandanata, nije ni u miru stvar koju vrse vojnici ; i ёitavi srezovi
menJ . te O istog na aktivnu sara nJU sa е 1cem i tirn
k 0п:1unuma naNemcima.ra k-'" t' . е oblluju imenima kanclidata i lidera. (Poslednja reёenica nejasno је
Ako se ovo do аие pro 1v nJega, znaё•. 1 сс
· direktno sa . • • N prevedena na engleski jezik i ја sam је preveo da bar dade bukvalni
U1 • enu u nasoJ· celokupnoJ ро11t1c1. а prvom mestu ,_
radikalnu .. prom -"-Ј' ideJ"i nnslednjeg poku:,aJa
,_. • · d а pr1vo · 1·1mo Mihail "' smisao. Radi se ovde о poku.saju britaлskЉ o!icira za vezu da nago-
се zna~ti ,ua] n=v .. .,. .. ь ta· 0- vore fetnifko ljudstvo da Ьira za komandante one oficire koji Ьi
. d reduzme izvesne odredene operac11e sa о ze (paragraf 5
eventualno saradivali sa partizani.ma i odrekli pos1usnost Мihailo­
V1СЗ аР
stevensonove
depese br 103). Radi ovog Ысе nam nemoguce pruz·it:
· . . 1 vicu. Objasnjenje pisca) .
Мihailovil:u pom~ u Ыlо kakvoj foпn1. Zbog o~oga .Т?1 s~da nernarno Necu (nikad) dozvoШi da bilo kakva mrlja padne na cuvena ime-
dnlge altemative vec da l:ekamo na rezultate 1straz1vanJa od strane na genera1a (В!а.iа) Dukanovica i pukovnika S ta.nisica koje su komu-
Stevensona, koja su u toku. · . . nisti ubili na divljacki naёin, pred civotom Sv. Vasilija u manastiru
р to "1 J'edna tacka u ovim depesama· na koJu zelim da skrenern Ostrogu. Nemci su omogucili komunistima da ovo ucrne, posto su
os Ј "
narocitu painju., а to је n~ su~estiJU gener . а а1 wu sona d а ь·1srno nii Blazo Dukanovic i Бајо Sta.nisic odbili sve zahteve da saraduju sa
trebalo da ,ostavimo Mihailovica da trune 1_ padne s grane bez da Nemcima. U odnosu na svestenika Dujica, potpukovnika Bacovica,
• odbacujemo'. Ја se slazem sa poslednJom Stevensonovorn re- majora Novaka i ucitelja Drenovica, mogu samo da ka.zem da su
~ m i veoma mnogo sumnjam da li nam se isplati ·da prihvatinio to ljudi koji vode narod protiv Nemaca; ali to ne dozvoljava tabor
njegov savet, zbog straha da Ы ovo ~e~o~atno ~omp~oi:riitovalo komunisticke manjine koja radi da unisti sve sto nam је najsvetije.
Кralja. Daleko Ы bilo bolje, ро тот m1slJen1u, da 1skorist1mo ovu Sve optuzbe protiv napred navedenih dolaze od strane komunista,
priliku i da jednom za svagda prekinem_o sa ~~ovicem i da nago- jer oni vide u njima najvecu smetnju za ostvarenje n jihovih (komu-
vorimo Кralja da i on takode isto uradi, nadaJUCl ~е ~а. tako radeci, nistickih) prljavih ciljeva. 1 otuda oni sve rade sto mogu, da obmanu
Ьicemo jos u stanju da napr~vimo ne~~ vrs~u UJ~d1nJeno~ fr?nta saveznike sa laznim izvestajima.
izmedu pa.rti.zana i onih cetnika u Sr_Ъ111, ko~1 su Jos. ostali lo!alru Njihov basiЬozuk napada nase snage u pozadini dok se bore protiv
i odЬijaju kolaЬoraciju. Ako se ovo prihvata, Ја predlazem da b1snio Nemaca. Komunisticki cilj је jasan: da narod treba da bude ostav-
mogli poslati kratku depesu u ovom smislu g. Stevensonu".я 5) ljen na njihovu milost i nemilost, i da Ьi dosli do ovog cilja nista
Douglas Howard, 22. 11. 1943. manje ne zahtevaju vec promenu (citaj: takode smenu) vodstva. Radi
ovog, skrecem Vam pa.znju da obavestite nase saveznike о ovoj per-
fidnoj aktivnosti od strane komunista, koji ne samo da vredaju nase
Reakcija Draie Мihailovica vodece Ijude, vec svakog onoga koji se bori za slobodu i svete narodne
Povodom ovoga pisac mora upozoriti citaoca da nedostaju mnogi ciljeve. Dozvoljavam seЬi da postavim s1edeca pitanja: zasto komu-
detalji i dokumenti. Tako, na primer, ne postoji srpsko-hrvatski tekst nisti napadaju samo nas а nikako okupatore? Zasto nam otimaju
Мihailovicevog osvrta na MacLeanov izvestaj. Postoji .samo engleski
gradove koje smo rni oteli od Nemaca? Мi pitamo, od koga su komu-
nisti uzeli Berane, Andrijevicu, Kolasin, Prijepolje, Bijelo Polje,
prevod originalnog teksta, koji је vrsen u Kairu, verovatno u jugo-
Fofu, Priboj, Visegrad, Kalinovik, Gacko, Zvornik, Rogaticu, Pracu,
851 F. О. 371-31616. Rudo i druge gradove? М:noge od njih su kasnije ustupili Nemcima

144 145
 )O\Of,Llj Mi\н1\\ovlcз u SrЫji, rni IH' Nr1,1n
' tab11 Qb7.\ro111 na jakl 1, no odbnclmo 1 {\n prutlmn r111N11 "(' 11" sJovensk_oJ sekcijl S_O E kojom је upra vljao major .James Кlugmann.
~ · sl◊i,t
n,oicn,., · \ da ~"'" Ро. pu Po~to on, mcd ut1m, sn vojn lcll(• 1"•(/,.• Radl ov1 h okolnost,, tatмgt ovog dokumenta moid;i ni je potpuлa
_.,..,,k p11rt1z:1111m11 . d IJ d Ь\Ј Ј . 1n(•k,.
lj cнu puu1-,. u d' dз Ы oprnvdno о с о an с nox~ ро ... obzl rom kroz koje ј е sve ru ke isti prosao. Doku meлat је datiran
. ,, ne rз ,, ' -Ј..\ ј d k ь· "">(:ј 10, novcmbra kad ј е iz Jugo~lavije poslat u foгmi depese, predsed-
glc-di~\4 1t1s " . uk\dзnjc porn= n crnu, о 1xrnu до ,
n11. trcЬ11 d11 rasn1otr1n10 11 (nзprimer• . propoga11d om) , ЛII prn rтi,,. nJku Jugoslovenske vlade dr Puricu u Kairo. Dokumenat је stjgao
. •~ki pomaga ' n(• н u forenJ o!is 18. novcmbra 1943. ј glasi:
ra\no i ро\1ti.c . . blsmo mornll pritckntl dn vidlmo da li <:с ~••
1
Ьismo о,-о uradil, mk " dntih u instrukcijamn zn lzvod~nj 11 hu11 "Prcdsedniku jugoslovens ke vlade, br. 2171 .
. ku od а с1Јз
preduzet, ne . ornzuntno poslate а
k d Ј . . ~а ,1
е min1s tar spo\ · . · Major - sa~a p~tpukovnik - Radosav Duril: i kapetan Stojano-
ta¼e, koje su . nJemKu ·гuр Ја ~зm takode predlolio depesu za g SJniћ vlc mojl su na1Ьol11 kom~ndanti. Britaлska vојла misija pokusal a
5
• ьаrа,110 u а1 · • · te. је kod njih da sproved~ neke stvari koje nisu odgovaraie ulozi Мi­
pos1о, а . . ci а kako stoji ova stvar. .
sije. Nema pot.r ebe da Ја ponavljam Ьilo sta u vezi ovoga, jer sam
,·ensona Р'~ . g depe~e od g. Stevensona (Ьr. 102 1 103) potpu
imao prШku da ovu stvar naglasim (ranije). Smena operativnih
D,~ ~\ ~е . nJ' ima se navodi da је Mihailovicev strah no
·.,u situaclJU, u . tog na aktivnu sarad nJu · sa Nеd''- komandanata, ni je ni u miru stvar koju vrse vojnici; i titavi srezovi
теnJ.... L..:em i t i· 0d oЫluju imenima kandИata i lidera. (Poslednja recenica nejasno је
k omu n\z:ma naterao N
1S •
·ma Ako se ovo dokale prot1v nзega zna~··
• l'lle
· d' ktno sa emc, · ' -•се prevedena na engleski jezik i ја sam је preveo da bar dade Ьukvalni
UI ~re u n~оз· celokupnoj politici. Na prvom mestu to srnisao. Radi se ovde о pokщaju britanskih oficira za vezu da nago-
radikalnu promenu k х . d . li
.. 1tra· _х.. • ideJ·i poslednjeg ро u:.aJa а pr1vo mo Mihai\n
3
се. znaati red Ј n"""izvesne ·
odredene operac1Je · · saьо ta·ze (paragraf - vore cetnicko ljudstvo da Ьira za komandante опе oficire koji Ьi
,11са da р uzme . ь·:. · 5· eventualno saradivali sa partiza.nima i odrekli posl usnost ~lihailo-
-~,. br l0S) Rad1 ovog 11.:е nam nemoguce P'"'''J·t· vil:u. Objasnjenje pisca).
St.e,·ensono,•e de!:"-"'- • • • . . ·..... 1
Мihailovicu pomoc u bilo kakvoJ formi. Zbog o~oga ':111 s~da nemarno Necu (nikad) dozvoliti da Ыlо kakva mrlja padne na cuvena ime-
druge alU!mlltive vec da cekamo na rezultate 1stra.i1van3a od strane na generala (Вlaza) Dukanovica i pukovnika S tanisica koje su komu-
Stevensona, koja su u toku. . • . nisti ubili na divljacki naёin, pred civotom Sv. Vasilija u manastiru
Postoji jedna tacka u ovim de~sama na koJ~ zelim da ~krenern Ostrogu. Nemci su omogucili komunistima da ovo uci.ne, posto su
naroёtu pamju, а to је na sugestiJU gener~a Wilsona da b1smo rni Blazo Dukanovic i Бајо Stani.sic odbili sve zahteve da saraduju sa
treЬalo da ,ostavimo Мihailovica da trune 1_ padne s grane bez da Nemcima. U odnosu na svestenika Duj ica, potpukovnika Bacovica,
ga mi odbacujemo'. Ја se sla.z:m sa P?slednJo~ Ste~enson~vom re- majora Novaka i uc.itelja Drenovica, mogu samo da kazem da su
fenicom i veoma mnogo sumnJarn da li nam se isplati ·da pr1hvatimo to ljudi koji vode narod protiv Nemaca; ali to ne dozvoljava tabor
njegov savet, zbog str~ da Ьi ovo ~e~o~atno ~omp~oi:nitovalo komunisticke manjine koja radi da unilii sve sto nam је najsvetije.
Кralja. Daleko Ьi bilo bolJe, ро mom mislJenJu, da 1skor1stimo ovu Sve optuzbe protiv napred navedenih dolaze od strane komunista,
priliku i da jednom za svagda prekinemo sa Мihailovicem i da nago- jer oni vide u njima najvecu smetnju za ostvarenje njihovih (komu-
vorimo Кralja da i on tako<te isto uradi, nadajuci se da tako radeci, nistickih) prljavih ciljeva. 1 otuda oni sve rade sto mogu, da obmanu
Ысеmо ј~ u stanju da napravimo neku vrstu ujedinjenog fronta saveznike sa laln.i.m izvestaji.ma.
izmedu partizana i onih cetnika u Srblji, koji su jos ostali lojalni Njihov basiЬozuk napada nase snage u pozadini dok se bore protiv
i odЬijaju kolaЬoraciju. Ako se ovo prihvata, ја predlazem da Ьismo Nemaca. Komunisticki cilj је jasan: da narod treba da bude ostav-
mogli poslati kratku depesu u ovom smislu g. Stevensonu".05) Jjen na njihovu milost i nemilost, i da Ьi dosli do ovog cilja nista
Douglas Howard, 22. 11. 1943. manje ne zahtevaju vec promenu (ci.taj : takode smenu) vodstva. Radi
ovog, skrecem Vam paznju da obavestite nase savemike о ovoj per-
fidnoj aktivnosti od strane komunista, koji ne samo da vredaju nase
Reakcija Draze Мihailovica
vodece ljude, vec svakog onoga koji se bori za sloЬodu i svete narodne
Povodom ovoga pisac mora upozoriti citaoca da nedostaju mnogi ciljeve. Dozvoljavam sеЫ da postavim sledeca pitanja: zasto komu-
detalji i dokumenti Tako, na primer, ne postoji srpsko-hrvatski tekst nisti napadaju samo nas а nikako okupatore? Zasto nam otimaj u
Мihailovicevog osvrta na MacLeanov izvestaj. Postoji samo engleski gradove koje smo mi oteli od Nemaca? Mi pitamo, od koga su komu-
prevod originalnog teksta, koji је vrsen u Kairu, verovatno u jugo- nisti uzeli Berane, Andrijevicu, Kolasin, Prijepolje, Bijelo Polje,
Focu, PriЬoj, Visegrad, Kalinovik, Gacko, Zvomik, Rogaticu, Pracu ,
85) F. О. 3'11-37616. Rudo i druge gradove? Mnoge od njih su kasnije ustupili Nemcima
144 145
 vodltl borbu da \11 po11ovo pnvrnii
Ь<-z borbc, dok sn10 ml ,"'f~n11)lldaju da Ы sc proЫll prcko S11n,1;~'• J<olro kroz jugoslovensku sekciju SOE. Najveci deo prve d:pese ~е
Mi pit,,1110 koj,!a ko1~11111~:tmor~Ju post11vltl, jcr l:c otkrltl Nvu l)l'Nr11 k,, to]i t lzgleda nije n ik.id stigao do Forenj orisa; stvar Је neg _е
7.а ~rblj u? о,•в se p1:~~ku \gru. Daljc ml pltnmo, ko јс I za.чto L,1'11 posJavlla kod majora J ames Кlugmanna. Deo prve depese~ sti~ao Ј:
nu i prlja,ru komun s '\,ika dr Popovcn, majorn Do~kn Todor11vj :,,,
Fehima Musukadll:a, pcs Т ' kov\l:a dr Jnk§u Rafll:n? Ко јс i . ~u.
~:g ombasadora Stevensona, koji је оп preneo Foreign o!isu 1 gl351
Vuksana Bakil:a, d~ Jovha\\J•~dз najb~ljlh \jud1? znкt,, ovako: . d
.. Upravo је sada brigadir Armstrong telegra!LSao uga . .
c.ak iz-
ь I·о desetine "
takod с ро ·>- Dobrosava
Jcvdevil:n • on nlje nlkadn korn .,,,
0 ••uov,, est;J tljl su delovi zaguЫjeni, о ra.zgovorima sa generalom Мi,hai­
1.''
,
Sto se tJ,-., t ' 0 njemu vel: neko\iko mescci. Mi d ~ovlce~ od 20. oktobra. Glavna tacka toga jeste da је on, ~tr?ng,
jcdinirom, _i ne~a: vcsd, narodn u Crnoj Gori trldeset hiljadд ov~ Ј:· bcden da MihaiJovic jed..iлo misJi kako da savlada_р~~е 1 da
pitamo, ko Ј~ ~рlјз a~do' а zatim ih predao Nemcima? Nasi kom acil u rcci njihov ulazak u Srblju sa zapada. Mihailovic Је 1Z]ЗVIO da on
. d . naest h1ljada go, е ' . . , d an. : odril!e zamisao jugoslovenske driave, i da tako ~u~o dok J~go-
i , а 1 ... i zapadnoj Bosni javlJaJu m1 а se tamo naroct
danti _u Da ':'~c~i sreci neznajul:i sta da radi 1 kako da nade sp sLavija postoji, on nema nameru da dozvoU komurustuna ~ nJor.n
naJ~z1 ~ ~nJOJ _ne dvtdna oЫastima terorisan i pljafkan od us•-~- upravljaju. Armstrong је uveren da se Mihailovic ne ~ter:~?e anti-
senJa, зеr зе u o"-un . .1 d =а nemafkim aktivnostima na gJavnim komuni.kacio ~ liniJa.ma u
. _ _,..... ZЬog ovoga na1alost, u tra1enJU 1z aza, naro se stavtJ·
1 komuш,..... ' d l ' di 0ь" 1 -• а Srblji. Naredenja za takve aktivnosti jedino on izdaJe: ka~ nema
wtitu Nemaca. 1 de§ava se а JU spos ... za_ oruzJe, koj i
drugog izlaza, ali i tada, takva naredenja sadrie cogucno_sti da !1е
pod,ran DIIМ: -•- or""";,.ясiЈ'е tra1e oru!je• od Nemaca da. . Ь1 tako spa51-1.1
su 6 --- , budu izvr§ena. Diskusije ро ovakvim aktivnosti.ma u_ srpskim kraJe-
. . decu. 0 ovome sam Vas 1zvestavao ran1Je, а takode 1 0
sеЬе 1 SVOJU . . d х х vima on izbegava, mada је c,n saglasan da rasmotп nap~d: u ne-
merama k оЈе • sam preduzeo da se ovaJ. naro povu"e . . t .u "ume i рг1·. srpskim predelima, gde se, medutim, njegovi komandan~ zale na
kljua nama da Ьi tako izbegli sai:adnJu sa"n~pr1Ja е ]~~- Desilo se 1
neprijateljstvo mesnog stanovnistva. Aпnstrong ponav!Ja,_ ~а. ро
d а su о,•е mere Preduzeli i sami voзvode . Duз1c 1 Drenov1c,
.. koJe narod
njegovom misljenju, Mihailovi.c nece preuzeti akcije Ъ:_2= ~cito;
• kraJ'evima za dve i ро godine smatra svo]im vodama, zasщ.
u OVlПI tak . d N . k naredenja kralja Petra. Za vreme razgovora Мihailovic. шЈ_~ . bas
nicima i spasiocima. kako od usta§a о 1о emaca 1 omunista. najprijateljskije govorio о britanskoj Мisiji na njegovoj ten tonp".117)
Narod svojim ocima gleda kako se hrv~tski partiz_ani_~rikljucuju
ustasama, na jednoj strani, dok na drugoJ, ustaske Jediruce prilaze Annstrongova depesa od 17. novembra 1943.
partizanima, а i jedni i drugi unistav~ju Srbe kao i Hrvate jugo-
slovenske orijentacije. U pogledu maзora Novaka (u Sloveniji) ја Ambasador Stevenson iz Kaira javlja depesom Forenj ofisu
sam lifno u toku cele godine slao njegove izvestaje u kojima se on sledece:
zali da su klerikaJni elementi formirali "Belu gardu", prvo uz Itali- "Brigadir Armstrong telegra!isao је da ovo sto sledi predstavlja
jane а posle uz Nemce. Ovim је on Ьiо sprecen da sprovede orgaru- njegovo misljenje da Мihailovic ima jak politi.&i uti.caj na narod
zaciju jugoslovenske vojske, da Ы na kraju ispalo da је major Novak u SrЫj i, naroblo na seljake. Njegova је organizacija sveobuhvatna,
"izdajnik" а svi ostali su cistih ruku! Jos jednom trazim od Vas da dobro је razvijena u svim krajevima i dostiie na. jugu do linije:
se jednom za uvek stavi ta/:ka na ove komunistifke la!i i da se pre- Leskovac - Pristina - Рес i ima jako uporiste u istocnom Sandza-
stane sa uvredama nasih boraca"!") ku. Narod је zavisan о Мihailovicu kroz njegove mesne komandante
General Mihailovic u pogledu vesti i in!ormacija о stranom svetu, kao i politicko-
strategijskom razvoju stvari. :M.ihailovic redovno izdaje biltene i di-
lzvestaj brigadira Armstronga rektive preko komandanata i na ovaj nafin kontrolise javno misljenje.
Кroz iste kanale narod se obraca njemu za misljenje ро bilo kom
Odmah ро objavljivanju MacLeanovog izvestaja, Forenj ofis је nejasnom pitanju koje proizilazi iz sadasnjeg stava i propagande
trazio od Мinistarstva rata da brigadir Charles Armstrong u Drazi- od strane ВВС.
nom ЊЬu odgovori na niz pitanja sto pre. Nazalost ovog dokumenta Postoji sumnja о Mihailovicevom uticaju na intelektualce i pro-
sa pitanjima nema u arhivi. Sef misije Aпnstrong odgovorio је na fesionalni stalez; ali ovi nisu tako brojni i ogranifavaju se na gradove
postavljena pitanja sa dve depese: 14. i 17. novembra 1943. preko i politifki nisu organizovani. Simpatije prema parti.zanima u Srblji
96) F. О. 371-37616 - XCIA/3351.
D7J F. О. 311-37818.

146
147
 1.. ,dslю
potiru~jc I r czultnt 1 11 р 1·сd щ ,,
!
щ:lа,· 11 ?•" ~,•~е. se \1U
sLI
. ~ 11 ,сdн ind11strljsklm 1·od nl cima, ni.:kliv
\
тн~ti Ko11111111511.t kc Р 1k\ i koncctt·ocljom ko1nunlstlcitl h •rц:,
1
1 Maceka, niti pa k popula rna Ljudska stranka u Sloveruji. S ve је to
nizo,·:шiп, r:id_1_11~t~·on1{:1·1} "rнdov\11':i. Mlh:illovil: tukodc lm ,, "ntt1•ll'k. otplsano jednlm p<Jtezom рега - kao da se radilo о ispo~ci n~ke,
] U ПН11\Ј11'1 1 \ IC " " ' '' V11r
t 11~ аса zbog nJ'cgo,,c utogc branioca srpstva u юni к\u . 11 11 ne Ьо§ vatne robc - da bude u sasta vu komun.isticke repuЫike, ~е
pппzcnost masa . ~, 1 INI,) §Lo Ы Jugoslavija cventua lno blla podeljena na zapadnu, komunr-
.. . d' . . Po,-czivanje tctn1c <og mcna sn punorn PotPo ·
r•J~k,h t.ra ICIJЗ, 19·'2 d k r,,111 sticku repuЬllku i istocnu rnonarh isticku kraljeviлu SrЫju , even-
: d ·al1' Britanci u toku 1941. 1 ,. . о s ora poja~ali su
koJ u su а,
. •
d •~ 1
t. Лkо britanska propngan а nosшv sa avonJ c m ut· ~
d . · ov tualno sa Crnom Corom. Ovo sa Ыonsko mi.sljenje u Forenj o!isu,
pr1,•r-<enos il '{: tl ј rxk, naravno, preseci l:e Cerёil, sta ln.im insistiranjem da se "otresemo
., hn,atska i antlsrpska, Mlha ov1 ev u са na srpske тn . ,,
d а Је pro , . , ., . t ах~ MihalJovil:a" а Jugoslavija da postaлe Titov dornen.
,·ero,•atno {:е ovim Ыti JOs v1se роза on. . Kad је Cerёi l vrsio ustupke Staljiлu na Teheranskoj konieren-
S rpski selз" ak u srcu је antikomunista. Mi ne upotreЬ!j av.1тno ciJi, Velika Britanjja је Ы lа jos velika sila; i.a.ko iscrpljena u r atu,
rtizan jer javno mШjenje u S r b lJ" i ne prav i .razl'tk u 1zmeau· drct ona ј е blla na vrhuncu svoje vojne moci i gospodarila Srednjim isto-
:n,ina. Ovaj antikomunisti~ki stav rezultat Ј.е sledecih ёin itac:a kom I Mediteranom. Ма kakvi ustupci da su napravljeni S t.aljinu u
Kontrolom predratne propagande od strane Jugoslovenskih r ,. · Teheranu, Cerci.l је r ezonovao da се u iducoj 1944. godini on upotre-
.k
ша po'"""snom partizanskom takt1 om za vreme nJ1 ov
··h ih aktivnez,..
blti deo britanske vojne i pomorske sile u zajednici sa Amerikan-
u SrЫji, nasilnom rekv1z1c1Jom. ~~ne 1 s о. е о .s e1·Ја_k а Ьez ikakve
ь·-
' · · ·· h · t k d 0511
cima, za iskrcavanje na BaJ kan а odatle u pravcu Веса i Budimpeste
napJate. Isto tako namernim ~ s1s~ematsk1m ~rust~nJ 7m seoskih i da Ы frontom ove vrste skratio trajanje rata. U toj svojoj kalkulacij i
opstinskih arhiva O vlasnistvu im~vme; _tak~de 1 antнiinastiёna Pti- Cercil је rezonovao da kad britanska vojna sila bude prisutna na
roda partizanskog pokreta sa propagiranзem moralnih shvata . Hcu mesta, da се ukrotiti i svesti komunistiёki pokret u Jugoslaviji
. . h 1n· h t . d' nJa na pravu meru, i da се na taj naёin vaspostaviti raniji britan.ski uti-
koja su u sukobu sa . pa~Jar а im s ..va _anJ 7m . ро~? 1се srpsko
seljastva. Ako s~ р~~ vrate u Srbi]u 1_ Mihail~viceve snage
pokaiu nedovolJno ]akim da odbrane se!Jake, ощ се se naci Ь
s: caj na Balkanu. Na.ravno, sto se tice jugoslovenskih komu:nista,
Сеr/Ш је Ыо naivan i potpuno izigran od Tita, cirne се se Tito javno
zastite i prividno се_ podlebl par~iz~skom rezimu: ~li ovo се otpoce~~ pohvaliti koju god.inu kasniJe p rilikom svog stupanja u Jugosloven-
uporni otpor, naroё1to ako part1zaru budu ponovili napred naveden sku akademiju znanosti i umjetnosti u Zagrebu.
greske. Ovo Ы znaci.lo sa anti-osovinskog gledi§ta, kojim su opijenie Као sto је vec poznato, Cerё.ilovu ideju о iskл:avanju na Balkan
da се partizani operisati ~ ne~~jateljskoj sre~ sto се oslabiti nji~ u leto 1944. odbacili su Amerikanci, na.rocito generaJ Ma.rsal, sef
hovu efikasnost. U samoJ Srb1J1, moze se razv1t1 stanje uporedo 5 americkog generaJiitaba, koji је savetovao predsednika Ruzvelta da
oni.m u Rusiji za vreme borbe protiv kulaka. а se odupre Cerёilu. Povodom toga, Cercilov ratni ministar rezident
. Na - ~ј~ ёаk i ako Ы partiz~ def~tivno uspeli da zadoЬiju u Кairu - i kasnije predsednik Brita.nske vlade Harold MacMillan
sunpatiJe se!Jastva, onda се otpoceti dug 1 besplodan period vremena dao је jednu izjavu 26. novembra 1980.19) prilikom posete Vasing-
pre nego sto partizani uspeju da otklone sumnje seljastva" 11в) tonu. МасМШаn је driao predavanje na vasingtonskom "\Vilson
Centre" institutu, gde је iдnedu ostalog rekao i ovo: п· •• Najveca
greska koja је uёiлjena za vreme Drugog svetskog rata jeste od.luka.
Zamni komentari Forenj ofisa о MacLeanovom izvestaju о iskrcavanju u juznu Francusku u le to 1944. posle uspesne invazije
~ finale pov~om ~ricanja presude Jugoslaviji о njenom ure- u Normand.iji. 1 umesto da napadnemo Nemaёku preko Jugoslavije -
denJu pos1e rata, pr1pao Је stalnom podsekretaru, sir Orme Sargentu kao sto је svako nestrpljivo oёekivao - i sto је Ыо c~rёi.lov predlog,
!d.novo~ pomocniku i savetniku. 1 istini za volju, njega је jos, ka~ mi smo obmanuli sebe i otШi sa nasirn snaga.ma za juznu Francusku.
1 Idna, ш~eresovala sudb~~-i b~~ucnost SrЫje, obzirom da је srpski Kada su Amerikanci odbili predlozeni (Ьalkanski) plan, Cerёi.l је
nar~ - 1 1_1е _samo u Srb1J1 vec 1 drugde - Ыо u vecini protiv ko- Ыо obeshrabren i rekao svojoj supruzi da namerava da se povuёe
m~ta, koJe Је ~rcil forsirao i sva njihova zlodela pokrivao svojim sa pozornice. Na ovo је gospoda Cercil kazala: .,Тi moras шeti u
aut.o~tetom. S~db~.a Нrvats~e, Slovenije (izuzev Crne Gore koja је oЬzir i teskoce drugih, Amerikanaca, koje su ёesto vece od Тvojih ".
ulazila u kombmacl]u sa Srb1Jom) i ostalih delova zem1je nije intere- Da se vratimo na rasmatranje stalnog podsekretara sir Orme
sovala stainog podsekretara. Naroёito ne seljacka Hrvatska ona uz Sargenta. Jos otkako је MacLeanov izvestaj objavljen 6. novembra
--- 98) F. О. 371-37616.
' nacelnici vojnih stabova ёekali su na instrukcije Forenj ofisa da ~
99) • Тhе Тimes •, 27. 11. 1980.
148
149
 -
, llk \јс nnvcdcnog lzvc~tnjn I kokvu 11
1·:11.ј 11~п\ pt)lit.J~kc 1п,р ос К \ј Ј , P l1 tik
"'-· , O f' n•11,,c1·:t\1n dn vodl prc1пn rn cv 1n1 ugoN1nvljl 1 ,,
1: \) 1"\'1\Ј \S • ' lj ј " bl · · 1111 . v,.,.
" . Ь s\n\nl podsck1·ctnr n с о" о мsv N l цu с
~:i. i,o, сш ra 1943· lj I knko upu(:lvntl voj r,,,,
sta trcba urзditi sз Jugos1av om . nc ~1•f,1v:
. •nu politiku prema Jugoslavljl. То l:e lmnt1 za PONI , ,
d а usn,cгc , ОЈ ј " •t (: , 111
cu dз se "s1,,ari same ро sebl 1-c_~nva u ' s о с u mnogo1тн! olnk~a .
Cerblo,, ро\о!ај v-odenja \itne d1plomatlje, а Tltu l:e pruil tl rnuкu::
t_ ' to su mu bt·it.1nsk1 komunlstl u tajnoj I javnoj sluzЬi
:~rili ~akav stav da znuzima prema Certllu u raznlm situ.iclju~~::
Nаpos1 е t.ku I sir Orme Sargent ьse odlutio I napisao slcdccu .
.
dir н 11'
strukciju za vojne .§e[ove preko r1ga .а о tsa u
м· ln.
tnist.irstvu
ratA. Тај dokumenat glasi:
,.Dragi Hollis, , .
Zalim ~to ste dugo morali tekati na formul1sanJe naseg sta
po,,odom MacLeanovog izve.§tAja i nj~gove misije kod jugoslove~~
skih partizana, kopija Vam Је poslata ЈО.§ 12.. novembra. Upravo tek
~to sam hteo da vam pisem, kad se promenila celokupna situacija,
doЬijanjem dve depese od (ambasador~) St~ve~o~~ (Ьr. 102 i 103
od 20. novembra) u kojima se kaze da Је Mihailov1c, sada, mozda u
aktivnoj saradnji sa kvisli.ns~ rezimom gen~rala N~dica i tirne
indirektno sa Nemcima. Ako Је ovo tacno, oc1gledno Је, da cern 0
morati da rasmotrimo celokupnu nasu politiku prema njemu. м
ne mozemo, me4utim, doneti Ьilo kakvu odluku jos, sve dok 0 ;
doЫjemo informacije od Stevensona, sto је on zahtevao u dva para-
grafa depese br. 103.
U me4uvremenu moze Vas interesovati nase misljenje о MacLea-
novom izve.st.aju. Sto se Ые teritorija u kojim је partizanski uticaj
prevashodan (to jest u Sloveniji, Slavoniji, Нrvatskoj, Dalmaciji i
Вosni) mi prihvatamo MacLeanovu procenu о vojnickoj i politickoj
snazi partizana. А sto se ticг ostatka Jugoslavije, narocito ranije
SrЬije, mi smatramo i osecamo da је MacLeanova ocena partizanske
snage preterana. Svi nasi sadasnji izvest.aji upravo pokazuju da su
partizani relativno jos slaЬi u SrЫji i Makedoniji i da Mihailovic
jos (uvek) ufiva potporu najveceg dela stanovnistva, ne samo kao
srpski nacionalista vec takode i zbog njegovog otpora komunizmu.
Ovo glediste bilo је skoro potvrdeno ocenom situacije u SrЬiji briga-
dira Armstronga, sto је sadrzano u njegovoj depesi od 17. novembra.
МacLeanov izvest.aj jasno pokazuje da politika koju smo do sada
vodili, pokusajem da do<!e do pomirenja iimedu Мihailovica i par-
tizana, nije vise prakШna politika. Radi toga mi stojimo pred poli-
tickom dilemom: i1i da prihvatimo MacLeanov izvestaj sa prepo-
rukama i da se potpuno koncentrnemo na pomaganje partizana ili
da nast.avimo kao do sada, pomaiuci obadve strane. P rihvatanje
prvog politickog kursa znacilo Ы definitivno predavanje Jugoslavije
150
Jene budul:nostl komunl.~Litkoj vladavin.i. Prihvataлjem d~?og po-
1
ll~lckog smera ml Ыsmo stvori li aiLuacij u u kojoj _ь1 bu?uci kus~v~
Jugoslavlje Ыо re§en putem gradanskog rata, u koJer;1 bi, ka O t'
nncl govore, komunlstl p(Jbedili. U najbolju ruku mozen_10 se na~a
1
~ompromisnom resenju, kojim Ьi Jugмlavija ЬiЈа p~e!?ena па ~е
ezavisne drzove, na jednu komunbliёku, koja Ьi ukl1uc1vala Н~а •
"ku Ј Bosnu Ј drugu ograrn u i mona rbi.,tiёku, koja Ы Ыlа !lastavlJena
~1 ronlje SrЬije I n1ozda Crne Gore, (Podvlacenje pisca).
,Nn.l;a dilema mogJa Ы se med utim izraziti па slede~ nacin. Na
jed~oj strani mi mozemo, kэо sto је MacLean preporua o, potpun_o
odbac ltl Mlhailovica i preneti nasu pomoc velikih raz~er~ па part1 -
zane. Rczultat ovakve politike Ыо Ьi: (а) doprinos zaJe?ruckom . ~at-
nom naporu, sto Ы moglo blti od neizmerne vr edn~st1 u k~Je~
ratnom razvoj u; (Ь) mogucnost ujed.injene JugoslaVIJe na ID.11'0v:"0J
konferenciji u formi kornunisticke drzave usko pov_~~ s~ Sovзet­
skim Savezom; i (с) sama mogucnost da sa uskom ~ isklJ~~om s~-
radnjom sa Titom mi mozemo u povoljnim okolnostima b1:-f u stanJU
da ga pridoЫjemo kao partizanskog vodu i odvratim? od ~е komu:
nisticke doktrine, i da ga nagovorimo da prihvati kralja Petra 1
monarhiju.
Na drugoj pak strani, mi mozemo nastaviti sa politikom kompr<:>"
misa koju smo do sada vodili, koja Ы i dalje povlacil~ po~aganJe
оЬе strane, i partizana i Мihailovica. Ovo Ы nam u naз bo!J em slu-
caju dalo sledece rezultate:
(а) protiv-tezu partizanima posle oslobodenja, ako Ы o_ni poku-
sali putem sile da nature cisto komun.i.sticke rezim nad celom J ugo-
slavijom;
(Ь) spasili Ыsmo od takve komun.i.sticke dria ve u najmanju ruku
raniju SrЫju, u kojoj Ы kralj Petar Ыо uspostavljen;
(с) sama mogucnost da Ьismo za vreme rata mogli eventu:uno
pridoЫti Мihailovica da se bori protiv Nemaca, а za uzvrat da nasta-
vimo da mu dajemo pomoc. Obzirom na nedavne Stevensonove de-
pese, osecamo da пе mozemo pokusati da resimo ovu dilemu za
sada"P00)
Orme Sargent, 24. novembra 1943.
*
Velika Britanija је tada, krajem 1943. iako ratom zamor ena i
istrosena, bila - kao sto је nedavno Sol.zenicin rekao - "biser
kamen u kruni zapadnih vrednosti i postignuca"! Тај "biser kamen ''
Ыо је nada i svetionik mnogim narodima ра i nasem.
100) F. О. 371- 3761'6.
151
 'k . navcdenog lzvestлjn I kakvu Р 1
. ·•k in,pl1 uc1Је
ra:ja~ni p>ltt.i, с , da ,,odi prema Kra ev
• lj inl Ј ugo~lnviJi о it1k 1,
1
"'" rt.nJ' ofis namcra, lnJ podsrkretar nljc Jog Ыо snsvirn ~1" vo, 1 nJene budu~nosti komuлjst1tkoj vfada vini. Pri.hvat.anjem ~?og po-
1
rv 19~3. stз . . k k ti \ ' . . ,;\lta Jltickog smera mi Ьismo stvorili situaciju u kojoj bt buduc1 usta~
.,. no,'t'mbrt Ј oslavijom I а о upu va I voJnc " r ~.
·"· ireba u~d'ti цg premз Jugoslaviji. То te imati z.i PosJ,.
1 sa·нu1cu '" '•\·,, Jugoslavije Ьiо resen putem gradanskog rata, u kojem bi, kako 5':
!ta znacl govore, kom unisti p,;Ьed.ili . U najЬolju ruJru moie:mo se nadati
da usmere ,,oJn_u ро sсЫ re!avaju" '. §to се_ u mnogornc ofak _u,. komprom isnom resenju, koj im Ы Jug~lavija Ыlа podeljena na dve
cu da se "st,•a~ same ~ НЬ1с diplomatiJe, а T1tu се pruiiti rn ·'•.t1 nezavi.,ne driave, оа jednu komun.i"tiilru, koja Ьi uk.ljuavala ~at-
Cc.rtilo,· pololaj ,rod~nJ·~ski komunistl u tзjnoj i javnoj sluz:Ruc. sku 1 ~nu 1 dru1ru ag:ramu i manarhi.,ticJro, koja Ы Ыlа sas t.av!Jena
nost - ~to su mu dr1 u.z.imз prema Cerblu u raznim sHuac/ sv,. od ranije SrЫje i mozda Cme Gore. (Podvlacenje pisca).
tkrili _ kakav stav а za Jarтia

0 е Sargent se odlucio i napisao sledecu 111

0
• .
N~etku. ~ir i~ve preko brigadira Hollisa u Ministarst ·
stл.ikci.iu za ,-oJne "" .
r:ata. Тај dokuxnenat glas1:
-~ Н~ dugo morali cekati_ na fo~~anje ~aseg stava
Ь: :cLeano"-og 1zvestaja i nJ~gove mlSIJe kod Jugosloven.
po_,-od . kopija Vam је poslata ЈО! 12.. novembra. Upravo ~k
skih parttzana.d Vam p"'em
~ sam hteo а ..,, • kad se promenila celokupna situaci·.Ја.
.. . d depese· od (ambasadora) Stevensona (Ьr. 102 i 10,
doblJanJem "-е • · Мihail' ·,. d ~
bra) u kojima se kaie da Је OVI", sa а, rnozda u
od 20. novem " k;vislinskim rezimom generala Nedica i ,;_
akti,-noj saradnJ1 sa . -х· 1 dn . ;•.ще
indirektnO sa Nemcima. Ako Је ovo tacno,_ ~1g е о Је, da cerno
" da rasmotrimo celokupnu nasu politiku prema njemu. Mi
mora..• •·-kvu оdluku J0S,
medutim, doneti. Ьilо ,... · • sve dok ne
ne mazemo,
doЬijemo infonnacije od Stevensona, s
· on z ahtevao u d va рага.
·to Је
grafa depese br. 103. . . . .
u meduvremenu moze V85 int~vati ~ ~1Је~Је о MacLea.
novom izvestaju. Sto se tice teritonJa u koJun Је partizanski uticaj
prevashodan (to jest u Sloveniji, Slavoniji, Нrv~~koj,_ I?almaciji i
Вosn.i) mi prihvatamo МacLeanovu procenu о v~~mfkoJ 1 _politickoj
snazi partizana. А & se tiёг ostatka JugoslaVIJe, naroCJto ranije
SrЬije, mi smatramo i oseca.mo da је MacLeanova ocena partizanske
snage preterana. Svi nasi sada§nji izVestaji upravo pokazuju da su
partizani relativno јо§ slaЫ u SrЬiji i Makedoniji i da Mihailovic
јо§ (uvek) ufiva potporu najveceg dela stanovnistva, ne sarno kao
srpski nacionalista vec takode i zЬog njegovog otpora komunizmu.
Ovo glediste Ыlо је skoro potvrdeno ocenom situacije u Srblji briga-
dira Annstronga, sto је sadrzano u njegovoj depesi od 17. novembra.
МacLe.anov izvestaj jasno pokazuje da politika koju smo do sada
vodili, poku§ajem da dode do pom.irenja izmedu Mihailovica i par•
tiza.na., nije vue prakticna politika. Radi toga mi stojimo pred pol.i-
tickom dilemom: ili da prihvatimo MacLeanov izvestaj sa prepo-
rukama i da se potpuno koncentшemo na pomaganje partizana ili
da nastavimo kao do sada, pomazuci obadve strane. Prihvatanje
prvog politifkog kursa znafilo Ы definitivno predavanje Jugoslavije
Na!a d.ilema mogJa Ьi se medutim izraziti na sledeci nacin. Na
је~ој ~tr~j _mi ."?o~mo. ~о s:° је Ma~Lea~ _preporucio, potpun_o
vu odbacitJ M1hai10V1ca I prenet1 nasu pomoc vel.i.k:ili razmera na parti-
zane. Rezultat ovakve politike Ыо Ы : (а) doprinos zajednickom .:3t-
nom naporu, !to Ьi mogJo Ьiti od nei=erne vrednosti u ~Ј~
ratnom ra.zvoju ; (Ь) mogucnost ujedinjene Jugos]avije na !:lII'OV?0J
kon!erenciji u fon:ni komunisticke driave usko poveune sa SoV)et -
skim Savezom; i (с) sama mogucnost da sa usko1:1 i isk1jucivom ~ -
radnjom sa Titom mi mozemo u povoljnim okolnostima Ьiti u stanJU
da ga pridobljemo kao partizanskog vodu i odvratimo od &te komu~
nistifke doktrine, i da ga nagovorimo da prihvati k:ralja Petra 1
monarhiju.
Na drugoj pak st:rani, mi mozemo nastaviti sa politiko1:1 koz:1pro-
misa koju s:mo do sada vodili, koja Ьi i dalje povlaala pom.ag anj e
оЬе strane, i partizana i Мihailovica. Ovo Ьi nam u najbo]jem slu-
uju dalo sledece rezultate:
(а) protiv-tezu partizanima posle osloЬodenja.. ako Ы oni po.ku-
sali putem sile da nature c:isto komunisticke rezim nad ce]om J ugo-
slavijom;
(Ь) spasili Ьismo od takve komunisticke driave u najmanju ruku
raniju SrЬiju, u kojoj Ы kralj Petar Ыо uspostavljen;
(с) sama mogucnost da Ыsmo za vreme rata mogli e\'entualno
pridoЫti l\lihailovica da se bori protiv Nemaca, а za uzvrat da nasta-
vimo da mu dajemo pomoc. Obzirom na nedavne Stevensonove de-
pe!e, osecamo da ne mozemo pokusati da resi..mo ovu dilemu za
sada"! 100)
Orme Sargent, 24. novembra 1943.
*
Velika Бritanija је tada.. krajem 1943. iako ratom zamorena i
istrose.na, bila - kao sto је nedavno Solienicin rekao - .,Ьiser
kamen u kruni zapadnih vrednosti i postignuca"! Тај .biser kamen~
Ыо је nada i svetionik mлogim narodima ра i nasem.
100) F . О. 371•3761'6.

150 151
 D<'~ilo ~<' n111du\\m, da - pod rntnlm nnporlmn - Drit11111j,1 ,
• '. • ' onc kojl su u nju polngall nnde. NJ<'nl driov nicJ , 1,.
1\!'\ !'~1 t s~b~I bll da sudьtnu sveta krojc skupa sn SovjctNki~ •v1,
1 Po§to Је Лrmst rong proucio MacLeanov izvestaj ос\ 6. novembra
ro,·nli su u u tokvoj ntmosferl ' kno ~to Јс Рш •S,i.
. bcz ikakve rczcrve. 11
'с~:~~ n 'е lzve~taj brlgadlra MacLcana kao ,,~pnsonosno" rc~(:•t:,,
~;J~;0: 1:i;,iju. I sa svim punomotlma on је dclcg1ran kao arnt,~.~~~/''
, у u zcmlJ'i kojom vcc vladn~e ApoknLlpsn, u prctpo •r
extraord1nar ј , tak, §to је I ро'- N1С(Ј
njem Nnu njene drame, pred n en znv~se ' ..:ctal1 svc.: l.~ k,~
. ј • tra.i·e I tlji se krnj ne moie sagledatl,
drame, k оЈа о~
lzvdtaj brigadlra С. Лrmstronga I pukovnika S . W. Baileya
0 Drali l\lihai\ovicu u novembru 1943.
Brigadir Char\E's Armstrong morao је u ?eku ruku biti_\juborno.
ran na svog kolegu brigadira. MacLeana u T1~ovom stabu, Јег је bri.
tanska propaganda pred kraJ ~943. kovala T1ta u zvez~~• sto је ta.
kode dizalo cenu i slavu Cer~1lo":o~ .,~b8:5adora-~ode kod Parti-
zana. Armstrong profesionaln1 voJnik, Ь10 Је akreditovan _ ne 0d
predsednika Britanske vlad~ kao MacLean . - vec od britansk
Vrhovne komande u Kairu, kod drugog profesюna]nog vojnika D е
ie Мihai1ovica, tada kraljevskog ministra vojske i kom~da~~-
Jugoslovenske vojske u Otadzbini. Pod pretpostavkom da briga/
Armstrong nije imao tastine, da nije Ыо gramziv, pohlepan i slav:
ljuЬiv kao njegov kolega - .,comrade Fitz" - kako је Armstron
resto u izvestajima nazivao svog kolegu MacLeana - ipak, kao zi~
&>vek na relu vaine vojne misije u ratu i u tudoj zemlji, morao se
osecati uvredenim i ponizenim, da njegovo 'ime nije pominjano u
vojnim izvestajima, niti је uzimano u obzir od njegove vlade.
Cerffi sa svojim krugom savetnika u Kairu i Londonu, u koji
krug nije fak spadao ni njegov ministar spoljnih poslova, niti mini-
star za psiholosko ratovanje, niti Forenj ofis, jednostavno је ignori-
sao i Armstronga i Drazu. А kad ga је u leto 1943. upitao Julian
Am.ery' 181) zasto se zalaie u Grckoj za odbranu monarhije dok u
Jugoslaviji cini protivno sa gotovo identicnom situacijom, Cercil је
odgovorio: ,,Моја politika moze izgledati neprincipijelna ali u Jugo-
slaviji ја jos imam uticaja". Britanski predsednik imao је svakako
vise od jedne kombinacije sa Jugoslavijoщ. On је u avgustu 1943.
i septemЬru 1944. vodio razgovore sa dr Ottom Habzburskim za
eventualnu posleratnu komЫnaciju u srednjoj Evropi koja је Ьila
vrlo privlacna za Cercila. Pored predsednika vlade postojao је izve-
stan broj britanskih diplomata koj]. su smatrali tada u ratu da
drzave jugoistocne Evrope koje su nastale na ru§evin~a A~tro-
Ugarske imperije, poznate kao "Versajske tvorevine" da su pre-
zivele svoj raison d'etre. ' narod imaju da plate za nase ielje; i vise od toga, priznanjem nasih
101) . Approach МаrсЬ• Ьу Julian Amery, str. 270.
152
on Је pofurio sa svojim politickim savetnikom pukovnikom S. "!':
Baileyem da kao pandan Mac Leanu, napise mnogo opsirniji (i istiJU
za volju objektivnij i) izvestaj koji је dostavljen Kai ru u 92 dela
putem radio depesa. OdasiljanJe depesa pocelo је 19. novembra 1943.
Jzvestaj је u Kairu prosao kroz sve one kanale i ruke koje su spro-
vodlle лovu Ceтcilovu politiku prema J ugoslaviji. Zato se ne ~re~~
fuditi §to su delovi ovog izvestaja .zaguЫjeni" Ш "nisu mogli b1t1
desifrovani". Ovakav nepotpuni izvestaj dostavljen је Forenj ofisu
зо. novembra. Da li је pokazan fdлu pi taлje је; Cercilu svakako nije,
posto о tome nema traga u njegovom dлevniku iz tog vrem~ Je?an
primerak poslat је nacelnicima bгitanskog general.staba. ТаЈ izvestaJ
g\asi ovako: •.
1. ,,Izvestaj је u 92 dela. Najvaznija stvar jeste da ne bude citan
niti diskutovan u Londonu na najvisem nivou, sve, ponavljam, dok
svi delovi izvestaja ne budu stigli. U prvom r edu izvestaj је za Iorda
Glenconnera i brigadira КеЬЫеа (u Kairu) od brigadira Armstronga
i pukovnika Baileya.
.,Precutno smo dosli na mrtvu tacku sa Мihailovicem. Ann-
strongova nastojanja ovde su ogranicena i svode se na guЬ!jenje
vremena od operacije do operacije, svodeci se na apsolutni minil:lum
sa kojim on (Мihai1ovic) smatra da moze zadriati n.asu minimalnu
potporu. Ako се Armstrong da izvrsi namenu za koju ste ga poslali
ovde, Мihailovicu mora Ьiti stavljeno do znanja da napusti svoj
dosadasnji stav i zameni ga stavom voljne i lojalne saradnje, ta.ko
da Aлnstrong moze da koordinira Мihailoviceve zahteve za operaci-
jama sirokih razmera u saglasnosti sa zahtevima britanskog vrhov-
nog komandanta za (Srednji Istok) i njegovom potrebnom tehniёkom
kontrolom da Ы tako operacije bile efektivne i uspesne.
Apsolutno је neophodno da Armstrong ovo vrsi u svojoj ulozi,
prihvacenog eksperta-savetnika, umesto jednog dosadnika kao do
sada, kome se Ьаса prasi.na u oci.
2. Obzirom na skorasnje smanjenje pomoci vazdusnim putem i .
sadasnjom propagandom ВВС, sve sto Ыsmo mi mogli postignuti sa
nasom pretnjom obustavljanja pomoci, svodilo Ы se na dosta oslrud-
no privremeno povecanje u aktivnostima taёno odmerenim da budu
u proporciji sa nasim utroskom na Мihailoviceve snage i civilno
srpsko stanovnistvo.
3. Ро nasem misljenju, jedini naёin da se Mihai1ovic privoli na
zadovoljavajucu saradnju sa nama, jeste da se vrsi kombinovani
pritisak koji Ьi Ьiо primenjen k.roz ispravne kanale, kao i priznava-
njem sa nase strane Мihai1ovicevih teskoca i cene koju on i srpski
vlastitih obaveza u odnosu n.1 Mihai1ovica. Ova depesa sugerira de-
taljne mere akcija koje Ы ро nasem milljenju zadovoljile sve zahteve.
153
 . rcdlo1.cnc 111crc, prctћodno Јс
-4. Dз Ы jasno 1,z,r,c1~v~uju ~adвsnjl MЉallovlccv stav ~otrt•h,1,,
izt1etJ s,-e razlogc koJ ро t•sar,,,1 trtava, clnl zagarantnvane sJobodne izbore, posle rata, od Uj~dinje-:
nje 53
n~iпa. k' _, enat kod sviћ faktora je:;te: strвh 1 "' , nlh naclja, mnogo manje pгivJatnim zЬog bojazлi da Ьi Hгvat1 mo~l1
5. ZaJronit 1 ~em . ..,г,..,Ј,, lmaH na takvim lzborima vccinu, ako Ьi sada.snji pтocenat repтesaliJa
St h od pзrtizana delimlcno dolazi od te ncpriJ.1tclJ prema Srblma Ыо I dalje na!lta.vljeл.
(8 ) ra k . је sadз aktlvna. Ali uglavnom strah sk,,
oper~ti,·ne snlage •~oJtoJ'I ima aspiraclje da kontroli.k ccJu z ~11Јп%1 Svaka takva garancija moraJa bi Ыti kombiлovana sa nekom
od r 1,,a1a pos е ra ... , • .( rri1J (vrstom) praktltne pomoci, koja Ы uverila SrЬe ро ovoj stvari_(vidi
. . ·& ntidru~tvene I antiustavne 1ZJave 1 nnglasak . u. paragraf 32. kojl sledi). Dalje u ve-zi ovoga, posto su se navodru ma-
Antikid~hnasktiu· e,osata· u izJ'avama u U!lckoj I Blhacskoj repuЫici s~•1r11 sakr1 dogadali u, §to se sada zove "solobdnoj Нrvatskoj" , odakle su
zans а · vn ,. • • · цsv,
. sa svim onim na cemu . poi;1va popu 1arna Pot 111 umakii uЫstvima, emigrirali u SrЫju, to Мihailovic i njegovo dru-
tnostl
su. u .supro ·с N drugoj stran1 1 а . ov1.:ev v as 1 an rpartiz Рог•,,
M'h il " 1 t 'tl t·
stvo ocekuju potpunu hrva tsku domiлaciju u celoj Bosni. А ovo је
M1hailoedV1 .:: d а to. proistire lz 'njegovog vaspltanja i vojnog оЬa11ski
stav s,,
.
=• а "t • .
f 1• alnog vojnika· ne samo" о stepenuJe nJegovu n, z .-
raz0
11
teritorija na koju SrЫ polafu jako ртаvо, sto је u meduratnom perio-
du dovodilo do st.11nog mec1usobnog sukoba. Ovaj faktor је mnogo
VanJ_a proarti~~~~a vec to pro~zrokuje i akutni strah о~ nјЉ. cr J_u potenciran cinjenicama tto је dI Moljevic, tovicisti cki SrЬin pтovin­
protiv р ,..... ' di . ј Mih il ·с or111e cijalnih vidika. Uz to on је Ыgot, rodom је iz Banja Lu.ke, mesta
primedbe su ucinjene bez da prej~ c1kra. ~ dal.o~1L~ve opravdane
ЫЬе protiv partizana na skorasnJe а с1Је u о ш1 rma i epizode gde su bili najuzasniji pokolji Srba.
u vezi toga. (2) А ovo slaЫ MЉailovicev poloiaj prema Nedicu.
(Ь) Strah od izazivanja nepnk·j~_teljski~ rekpr:stalija protiv srp. (3) Zbog stvame zelje da sacuva srpsku krv, а ako mora da је
skog stanovnistva ako Ы on vrsio а с1Је ~ na"u ons . Ovo radi to proda, onda da to bude ро najskupljoj ceni, ispada u svemu ovome
(l) jer ы takve represalije smanjile ЬrоЈ Srba u . od?os~. ~а нrvf,: da је Mihailovic dobar Srbiл ali rdav saveznik!
i u manJ·em oblmu u odnosu na Slovence. M1hailov1c 1 njeg (с) Strah od Nedica koji, zahvaljujuci svom staL-,om nagiasava-
" f d ain . ovo
drustvo zamisljaju posleratnu. J~gos1aviJu "na е ~r ОЈ osnavi, aJi nju, mada hipokritskom, lojalnosti Kralju, nije ostao bez znacaja u
teritorijalno nesto uvecanu (v1di tacku "d ). Rad1 toga ovo је na·. SrЫji . Srpski seljak је ро karakteru i iлteresu antikomunista, а zbog
vainiji momenat. Sekulice~ ~zvestaj__od . septembra 194_1. godine, ~а godinama kontтolisane prop;igande, on је uglavnom anti-hrvatski
brojem od sedam stotina hilJada ub1Jenih Srba u Hrvatskoj, i dru- raspolozen. Nedic sve ovo zE-Stoko koristi, jer on Ьazi.ra svoje apele
gim izvestajima koji idu u prilog Sekulicevog, kao i izjave Anglika.,. narodu u zemlji na ёinjenicama koje се mu doneti najvise koristi,
ske crkve i velikosrpskog dela i njegove stampe u Americi, nesre<:no а koje su napred navedene u prvom delu paragrafa "Ь". Otuda po--
su delovali ovde. Mihail_ovic i _n~e~ov C~ntral~ kom_itet bez sumnje stoji stvarna konkurencija izmedu Мihailovica i Nedica za srpsko
su uvereni u tacnost ovih broJki 1 veruJu da Је broJ srpskih zrtava vodstvo; iako је Nedicev ugle-d daleko slaЬiji, Мihailovic nece, po--
u ratu do sada presao jedan milion. Bezvredno је pokusavati da se navljam nece, preduzeti nikakvu akciju, ciji Ьi rezultat ојасао
poljuJja ovo verovanje putem propagande. Izvori bilo kakvih drugih Nediceve pozicije na njegovu stetu; ukoliko takve akcije ne Ьi bile
Ьrojki, ро ovome, koji Ы dolazili iz spoljneg sveta, а koji Ы poticali vredne sa njegove Iicne tacke gledista.
od hrvatskih ili katoШ:kih krugova, bili Ы smesta odbaceni bez uvida (d) Strah da Ы operacije pre vremena i krajnjeg ustanka mogle
od (strane) Srba u ovoj zemJji, а narocito ako Ы takvi izvestaji dola- dovesti u pitanje njegovu buducnost, jer Ы ga preuranjene akcije
zili od britanskih oficira za vezu kod partizana, koji su sada u kraje- mogle lisiti ljudstva i pomoci naroda, koji Ы ga u datom momentu
vima gde su se navodni pokolji Srba odigrali. Ovo narocito isticem mogao pomoci da ostvari njegove liёne planove koji se zasnivaju na
zЬog nedavne ustasko-partizanske kolaboracije. U Forenj ofisu stav-
njegovom shvatanju duznosti i odgovomosti kao zamenika Vrhovnog
ljena је primedba na margini: ,,da li је to bil_o u Visegradu"? komandanta Jugoslovenske aлnije. Ovi planovi predvidaju ne samo
restauriranje predratnih granica driave,. vec . takode i okupaciju iz-
St.1lno naglasavanje ove preterane brojke od internaci~naJne pro- vesnih ekstrateritorijalnih predela, na koje је Jugoslavija uvek aspi-
pagande, koja pomaze Mihailovica, dovelo је dotle da је ubediJo rirala. Ti delovi su sledeci: Istra, Gorica, Koruska i ravnica u severnoj
devedeset i pet od sto Srba - u ispravnost toga - koji slede Мihai­ AIЬaniji oko Skadra. GuЬitak ljudske snage i guЬita.k narodne pot-
lovica. U 1941. prЉlizno је bilo oko sest i ро miliona Srba u odnosu pore, takode Ы ga sprecili u njegovim odnosima sa Hrvatima za koje
n~ о~ pet zn?iona Hrvata. Mihailovic i opsta srpska koncepcija о је on smatrao da Ьi trebalo da budu kaz.njeni za vojnicku izdaju u
nJihov1m ratn1m zrtvama u odnosu na Hrvate, koji su podneli mалје aprilu 1941. kao i za predratne politicke greske. Isto se odnosi i na
154 155
 11 rcd1oicne inrrc, p1·ctl1odno јс Pu
4. Dз Ы jns110 \~пс tv~-duju sada~njl Miha\1ovlccv stav n .l.rrl1n,,
itпl.'li s,ic ra1.togc koJI ро ~~t•r tl(\, trtava, cinl zagarantovanc slobodne izbore, posle rata , od Ujedinje:
nje sз na11, 3 • k d vlh fakto1·a jestc: strah · rilh nacija, mnogo manje privlacnim zbog bojazni da Ы Hrvati mogl1
'ed i~ki e\c1ncnat о s • l1'1r~n· Jmatl па takvim izborima veciлu , ako Ы sa.d asnji procenat represalija
5. ZaJ n artizana delimitno dolazl od tc neprijaL<' . Јн. prema Srblma Ыо i d.a lje na.чtavJjen.
(а) Strah od ~ ·е sзda aktlvna. All uglavnom strah } ~k,,
operзti,,ne snage koJt Jji imз aspiracije da kontrolisc cc1u 7 10~i ° Svaka takva garancija morala Ьi Ыti kombiлovana sa nekom
(vrstom) prakti~~e po.m oci, ~оја Ы uverila Srbe ро ovoj stv ari_(vidi
od ri,·ala posle ra~d ~tvene i antiustavne izjave I n::ig\a:-ak·crn1 Jt1.
poragraf 32. ~O]I sled1). Da.lJe u vezi ovoga, posto su se navodru ma-
Antidinзsti~ke, а~ 1 .rjavama u Шitkoj i Blhacskoj repuЫici, s P~r_Li, sakri dogadali u, sto se sada zove "soloЬdnoj Hrvatskoj ", od.a kle su
zanskih aktivno5 tl u '\im onlm na cemu. potiva popularna ~ ~~v,11) umak1i uЫstvima, emigrirali u Srblju, to Мihailovic i njegovo dru-
su u su~rotnost1 : ;ој stran! Mlhailovicev vlastiti antipartio Por:i §tvo ocekuju potpunu hrvatsku dominaciju u celoj Bosni. А ovo је
Mihailov1ca: ~а t ruroistire iz •njegovog vaspitanja i vojnog o~an~k1 teritorija na koju SrЫ polazu jako pravo, sto је u meduratnom perio-
stav svedocif. а lnoopg voJ'nika· ne samo sto stepenuje njegovu rnrr~io, du dovodilo do stalnog medusobnog sukoba. Ovaj !aktor је mnogo
v~.,; 3 pro es1ona • . . ak . t h .. znJ·u
-.... partizana,
. с to prouzrokuJe 1 utn1 s ra ocl nJth. С .
. . . Мih il .,. potenciran ciлjenicama sto је dr Moljevic, sovinistil:k:i SrЫn provin-
Protiv
. еdЬе
ve
x,-J·ene bez da prejudic1ra]U а ov1<.:eve opravct
ornJc
cija1nih vidika. Uz to on ј е blgot, rodom је iz Banja Lu.ke, mesta
prim su Uuн • k " d 1· • L' a.nc
WЬе protiv partiznna na skorasnJe а с1Је u о 1щ 1ma i epizoф gde su bili najuzasniji pokolji Srba.
(2) А ovo slaЫ Мihailoviёev polozaj prema Nedicu.
u vezi toga. .. . . ..
(Ь) Strah od izazivanja nepr1JatelJsk1h
··
represaliJa protiv
• k · t О
(3) Zbog stvame zelje da sacuva srpsku krv, а ako mora da је
•~-ovnistva ako ы on vrslo аk С1Је u nasu . опs . vo radi toSrp, proda, onda da to bude ро najskupljoj ceni, ispada u svemu ovome
skog s ....., ·u Ь · S Ь d
(1) jer Ьi takve represalije smanJ е ro] r а u . о ~os':1. ~а Hrva.t~
ga da је Mihailovic dobar Srbiл ali rdav saveznik!
. manJ· em obimu u odnosu na Slovence. Mihailov1c 1 nJ·ego (с) Strah od Nediёa kojl, zahvaljujuci svom stal:lom naglasava-
' u
drustvo 1 " f d 1 .
zamШjaju posleratnu . J~gos avt]U "na е ~ra noJ osnoVi, ali
vo nju, mada hipokritskom, lojalnosti Кralju, nije ostao bez znacaja u
teritorijalno nesto uvecanu (v1di tacku "d ). Radi toga ovo је na. SrЫjl. Srpski seljak је ро karakteru i interesu antikomunista, а zbog
vainiji momenat. Seku1ice~ ~vestaj __od. septembra 1941. godine, ~ godinama kontrolisane propagande, on је uglavnom anti-h.rvatski
brojem od sedam stotina hil~ada ub1Je~h Srba u -~~atskoj , i dru. raspolozen. Nedic sve ovo ZE.stoko koristi, je.r on bazira svoje аре]е
gim izvestajima koji idu u prilog Sekulicevog, kao 1 lZJave Anglikan. narodu u zemlji na l:iлjenicama koje се mu doneti najvise koristi,
ske crkve i velikosrpskog dela i njegove stampe u Americi, nesrecno а koje su napred navedene u prvom delu paragrafa "Ь" . Otuda po-
su delovali ovde. Mihail~vic i _n~e?ov C~ntra~ ko~tet bez sumnje stoji stvarna konkurencija izmedu Мihailovica i Nedica za srpsko
su uvereni u tacnost ovih broJki 1 veruJu da Је broJ srpskih zrtava vod.stvo; iako је Nedicev uglEd daleko slablji, Mihailovic nece, po-
u ratu do sada presao jedan milion. Bezvredno је pokusavati da. se navljam nece, preduzeti nikakvu akciju, ciji Ьi rezultat ојаёао
polju1ja ovo verovanje putem propagande. lzvori Ыlо kakvih drugih Nediceve pozicije na njegovu stetu; u.koliko takve akclje ne Ы bile
brojki, ро ovome, koji Ьi dolazili iz spoljneg sveta, а koji Ы poticali vredne sa njegove licne tacke gledista.
od hrvatskih ili katolil:kih krugova, bili Ьi smesta odbaceni bez uvida (d) Strah da Ьi operacije pre vremena i krajnjeg ustanka mogle
od (strane) Srba u ovoj zemlji, а narol:ito ako Ьi takvi izvestaji dola- dovestl u pitanje njegovu buducnost, jer Ы ga preuranjene akcije
zili od britanskih oficira za vezu kod partizana, koji su sada u kraje- mogle lisiti ]judstva i pomoci naroda, koji Ы ga u datom momentu
vima gde su se navodni pokolji Srba odigrali. Ovo narocito isticem mogao pomocl da ostvari njegove licne planove koji se zasnivaju na
zЬog nedavne usta§ko-partizanske kolaboracije. U Forenj_ofisu stav-
njegovom shvatanju duinosti i odgovomosti kao zamenika Vrhovnog
]jena је primedba na margini: ,,da li је to Ыlо u Visegradu"? komandanta Jugoslovenske aпnije. Ovi planovi predvidaju ne samo
restauriranje predratnih granica driave, . vec . takode i okupaciju iz-
Stalno naglasavanje ove preterane brojke od internacionalne pro- vesnih ekstrateritorijalnih prede]a, na koje је Jugoslavija uvek aspi-
pagande, koja pomaze Мihailovica, dovelo је dotle da је ubedilo rirata. Тi delovi su sledeci: lstra, Gorica, Koruska i ravnica u severnoj
devedeset i pet od sto Srba - u ispravnost toga - koji slede Мihai­ Albaniji oko Skadra. Gubltak ljudske snage i guЫtak narodne pot-
lovica. U 1941. priЬllino је Ьilo oko sest i ро miliona Srba u odnosu pore, takode Ьi ga spreёili u njegovim odnosima sa Нrvatima za koje
~- о~ pet ~ona Hrvata. Mihailovic i opsta srpska koncepcija о је on smatrao da Ьi trebalo da budu kainjeni za vojnicku izdaju u
nJihovtm ratntm zrtvama u odnosu na Hrvate, koji su podneli manje aprilu 1941. kao i za predratne politicke greske. Isto se odnosi i na
154
155
 sinatrn \nstlgatorom srpskll1 pok{)lj
Katoli~k\l crkv\l kdot~ on Forcnj oflsu zaplsnno: ,,Knko rn1 ~.l~- lit
,·alsk\1J. (U prl1nc u " ''•·trir,
d"ti sa takvi111 rovckom ).
га I
in .8 rema ЛIЬancima 1 ostalim mus llrn oniniu
(с) Stra~ 1:~ . 1u lskoristlll prednostl okupaclj~ od nepri .. н, /1.
skog pore~la, koJ• t novnl~tvo \ pocell naplaclvatl starc r.1(/ IP/j,,
·t isa\1 srps" о 5t аzbo mus\Jmanske sarad nJe · sa osovlnsk·-.n,, · 1\
1 eror
takode netrp~l]1~~~ а tatode I njlhovlm uce§cem u ustaslt i~ 1~ .N1.
lan1~ u Jugos av1J 'vezi ovoga, ta]osno је ~to su interesi Mot . l~ v.
nostin1a. Ponovo u . ko muslimanski pPoЬlem akut Jcv1(:.
• kr ј gde Је srps • an ()
s,,eden1 na . а. ' а Mlhailoviceve pokusaJ·e d · vo
• d'clI'
· · · n1c1m ne preJu 1 · а un,·1
pomшJanJ~ d . sa \zvesnim muslimanskim elementi rna.
i uspostav1 sara nJU . .
• CI' anti-nemacke aktivnost1 od strane Mihailo ..
6. Da sumiram • . k •t t k .. .
. staba savetnika 1 Centralnog _om1 еа.- ОЈ1 Је Preuz ,
nkJegtovlog d v•od~nJ·em politickih stvar1 - zbr1sane SL1 njihov •eo
·on го u na " . h tsk' . orn
.
ьngom, kako raditi ро partizanskim, rva 1m, musl1manskirn 1.
.. .
katolickim stvarima u sadasnJ1c1.
7. Ovo izvodi na cistinu Mihailovicevu prezauzetost s posleщ.
nim horizontom, i ustanak, vojnicka st~ar~ о _c emu sm? mi kornen.
tarisali nekoliko puta, obj~~jav~ zasto_ Је Jaz 1zmedu nJega i Nedica
ponekad шi nego izmedu nJega 1 ostalih elemenata otpora u zernlji.
а. Mi se suocavamo sa pitгnjem, zast? ne m~iete vi i mi forsirati
promenu Мihailovicevog stava,_ sredstv_пna k~Ja . sm?, vec do sada
upotrehljavali? Odgovor delimicno lez1 u . M1h~1lov1cevo_m starara
verovanju da nam је on neophodan; na svaki nac1n u Srb1J1, i da sraa
u ovom pogledu na njegovoj milo~ti: Ali, da_leko vise i najveci raz/og
jeste da on gaji duboko nepoverenJe u Bntance. (а) Zbog toga sto
је n~a pomoc njemu Ыlа si1·om~na. То је "Perfidni AIЬion" , koji
pokusava da kupi strategijske prednosti sa srpskom krvlju, bez ikak-
ve namere da necim ravnim za to uzvrati. Ovo nepoverenje pojacano
је njegovim uverenjem da Britanci jednostavno transportuju rezerve
i materijalnu pomoc u ime Jugoslovenske kraljevske vlade, na cija
leda se belezi сео racwi. Ovo jos vise cini britanski cinizam odvrat-
nim. (Ь) Mihailovic smatra da do njega dolazi vrlo mali broj instruk-
cija kroz pravovaljane kanale od njegovog Kralja i vlade. Postoji
vrlo jako osecanje ovde, da su ranije jugoslovenske vlade Ьile razju-
rene od Britanaca, јег SrЫ u tim vladama nisu hteli da pristanu na
nasu nejednaku pomoc partizanima kao i na rusenje vojцih objekata
i izvodenje operacija bez obzira na srpske zrtve, i da је sadasnja
Jugoslovenska vlэ.da, vlada pupeta koju su izabrali Britanci zbog
servilnosti i podredenosti njihovim interesima.
Mihailovic takode veruje, nezadovoljan sa ovim, da ga је nasa
Vrhovna komanda pokusavala da prisili da od nje prima direkt.na
naredenja, bez znanja Jugoslovenske vlade. On cvrsto veruje da smo
156
rnl takodc besk rup ulozno poku~avali da upotreblmo podJaёke meto~e
da nagovorimo njegove mesne komandante da od nas dir~ktno pn-
,naju niiredenja bez obzira na njihovu duznost prema nзemu kao
zameniku vrhovnog komandanta jugoslovenske vojske.
Navedeni primeri pokazuju, da sve ovo daje podstreka, da se
utvrstl verovanje da ga је nasa Vrhavna komanda (iz Kaira) nag':
varala da se on povuce na istok, na cisto utvrdenu i ogranicenu tez:i-
torlj u, sto је bllo propraceno direktivom J ugoslovenske vlade u m~JU
1943. Takode, и u(-vrscivanju njegovog uverenja doprinele su nJe-
gove optuzbe protiv (Ьritanskih majora) Seymoura i SelЬya zbog
r1 njihovih mera u jul u, о cemu smo nas obojica izvestili i komenta-
risaH.
v1ca Sve ovo potvrduje Mihailovica u njegovom autohipnotic:nom po-
Jozaju mutenika i jedinog branioca srpstva, sto ga ёini jos boljim
Srbinom ali gorim saveznikom!
(с) Najvece nepoverenje i bojazan proizilaze iz ubedenja sviЬ
Jugoslovena ovde, da sadasnje stoprocentno pomaganje partizana od
strane ВВС, ukljucujuci u ovo veliko izvrtanje poznatih cinjenica,
plus roinimum prikazivanja Mihailovicevih aktivnosti, plus veca ma-
terijalna pomoc - koju, on veruje, rni dajemo partizanima - plus
cinjenica da је njemu jasno da se britanskim oficirima za vezu _sa
partizanima vise veruje nego britanskim oficirima za _vezu_kod nJe-
govih snaga. Kad se sve OV() sabere, znaci da su Bntanci po~un_o
prodali Jugoslaviju Rusima. Мihailovic је ubeden d.a smo ~ рп:
stali da се Jugoslavija posl e rata doci pod rusku sferu uticaJa, ali
mi to ne kaiemo da Ыsmo prepredeno izvukli maksimuro koristi
sada od njegovih snaga. Sledstveno ovome, on се morati da vodi svoju
borbu protiv partizana, posle rata, bez materijalne, moralne i poli-
ticke pomoci sa nase strane.
Ove bojazni pojacane su brzinom ruskog napredovanja u Ukra-
jini i sporoscu saveznickog prodora u Italiji kao i odsustvom Ыlо
kakvih znakova za saveznicku invaziju Balkana. Sledstveno ovome,
i bojazan da Rusi mogu stici na Dunav ili na bugarsko-srpsku granicu
pre nego saveznicke trupe zakorace u Jugoslaviju. Bojazni su naro-
cito vidne u ovom momentu zbog straha jer moskovska konierencija
moze da rezultira u povecanom favoriziranju partizana na stetu
Mihailovica.
9. Brigadir Armstrong nailazi na velike teskoce, jer se Мihailo­
vic nadao da се brigadir Aлnstrong doneti sa sobom potvrde i uve-
renj a о nekim od ovih tacaka. Fakat је da m.i nismo iskoristili dola-
zak naseg viseg oficira (u Мihailovicev stab) plus jasna cinjenica da
Armstrong nema bilo kakve kontrole nad ВВС, kao ni nad isporu-
kama materijala vazdusnim putem ili na Vas (Forenj ofis) u pogledu
partizanskih aktivnosti u spornim zonama, prouzrokovalo је ovde
157
 \.I " :;tшitrn l"st\g11torom srpskl\1 poko ljн 11
Kntobl'lш crkv_н k11\јЬ\ 0
,1 Forcnj oflst1 zoplsano : ., Knlш ml 111 , .• 11 -
1
ml ta kode ~cskru ~ulozno poku~ava li da upotrebl mo podlacke metode
. (U pr1111c< ' · " •·1ri
,·atskoJ . . " . ko111"). ,, da nogovoram~ nJegove ~ esne ko mandaлte da od nas dlrektno pri-
d't' ~а 1:1kv11n 1.:ovc
1'8 1 1 ~, ' • 'n p-inn AIЬancimn i ostalltn muslima nin, , maJu noredenJ a bez obzira na njihovu duznost prema njemu kao
SI аћ i n1r,.11J.. •... ,1 к г )
(с) r ko .1 su iskoristlli p1·ednostl okupaclje od ncprljt1 tt• 1..- zamcnlku vrhovnog komandanta jugoslovenske vojske.
skog porckla, kJ tanovni~tvo \ po~cli nop\a(:lvatl starc rt1l::un IJ., Navedeni pr_imeri po~azuju, da sve ovo daje podstreka, da se
• · nli srps о s , с . 1\
1 1.e roris
1.. ,ost zbog muslima11slte saradnJe sa osovinsltlrn .1 ucvrstl verovanJe da ga Ј е_ nasa Vrhovna komanda (iz Кaira) nager
takode ~etr~~~~i• 3 tnkodc i njll10vlm ufesl:cm u usta~kln, uk/ • var_a la da se 0 ~ povul:e ~а tstok, na cisto utvrden u i ograniёenu teri-
lan,~ u ugposnovo u' vczi ovogn, ~alosno јс sto su lnte resi MoJJ·cv,v(:. I
tor1ju, sto ј е btlo propr~_ceno_ d1rektivom J ugos\ovenske vlade u ma.ju
nostin1a. . о k з· gde 1· е srpsko-mus1.tmans1t 1 proЬ\ em а k utan 0 u 1943. Tak~de, u u~-vrsc1~anJu _n jego~og uverenja doprinele su nje-
s,·eden1 na ra M'h ' \ .,. k ,. . . vo gove ~ptuzbe pro_tiv (Ьr, tanskah maJora) Seymoura i Sе\Ьуа zbog
. . . nШm ne prejudiclra I а1 ov11.:eve ро U:>ЭЈ е da u ..... · .
pommJanJe· saradn;u sa izvesntm ,
mus 1.
1mans
k'
иn е1 •
ement1ma
'"1fl njihov1h mera u Julu, о cemu smo nas obojica izvestili i komenta-
i usposta,11 ·.., • . · risali.
6 D3 sumiramo: anti-nematke aktivnost1 od strane M1hailovi '·
са ' ~ve ovo P?tvr~u_je _Mihailovica u njegovom autohipnoticnom po-
. · vog ~taba ·
savetnlka i Centra1nog k om1't еt а - k ОЈ1.. Је · preuze
nJego • . . . ,.а" t . Ь • .. о loiaJU muc~ntk~ 1 Jedrno~ branloca srpstva, sto ga c:ini jos boljim
kontrolu nad vodenJem polit_1t,uн ~ var1 - z, r1sane s~1 nJ1hovon, Srbinom al1 gor1m savezrukom!
.
ьng ' om kako raditi ро part1zansk1m,
d. .. .
hrvatsk1m, musћmanskirn .
i (с) Najvece nepoverenje i bojazan proizilaze iz ubedenja svih
katoblkim stvarima u sa asn31c1.
Jugoslovena ovde, da sadasnje stoprocentno pomaganje partizana od
7_ Ovo izvodi na fistinu Mihailovil:evu prezauzetost s poslerat. strane ВВС, ukljucuj uci u ovo veliko izvrtanje poznatih cinjenica,
nim horizontom, i ustanak, vojnicka stvar, о cemu smo mi kornen- plus rnlnimum prikazivanja Mihailovicevih a.ktivnosti, plus veca ma-
tarisali nekoliko puta, objasnjava zasto је jaz izmedu njega i Nedica terijalna pomoc - koju, on veruje, mi dajemo partizanima - plus
ponekad шi nego izmedu njega i ostalih elemenata otpora u zem\ji. cinjenica da је njemu jasno da se britanskim oficirima za vezu sa
8. Мi se suocavamo sa pitг.njem, zasto ne mo!ete vi i mi forsirati partlzanlma vise veruje nego britanskim oficirima za vezu kod nje-
promenu Мihailovicevog sta~a,_ sredstv_ima k~ja . sm?. vec do sada govih snaga. Kad se sve OVI') sabere, znaci da su Britanci potpuno
upotreЫjavali? Odgovor delim1cno le!1 u Miha1lov1cevom starorn prodali Jugoslaviju Rusima. Мihailovic ј е ubeden da smo mi pri-
verovanju da nam је on neophodan; na svaki nacin u Srblji, i da srno stali da l:e Jugoslavija posle rata doci pod rusku sferu uticaja, ali
u ovom pogledu na njegovoj milosti. Ali, daleko vise i najveci razlog mi to ne kazemo da Ыsmo prepгedeno izvukli maksimum koristi
jeste da on gaji duboko nepoverenje u Britance. (а) Zbog toga sto sada od njegovih snaga. S\edst,,;eno ovome, on се morati da vodi svoju
је nasa pomoc njemu bila sil·omasna. То је "Perfidni AlЬion", koji borbu protiv partizana, posle rata, bez materijalne, moralne i poli-
pokusava da kupi strategijske prednosti sa srpskom krvlju, bez ikak- tiёke pomoci sa na.se strane.
ve namere da necim ravnim za to uzvrati. Ovo nepoverenje pojacano Ove bojaznl pojafane su bпinom ruskog napredovanja u Ukra-
је njegovim uverenjem da Britanci jednostavno transportuju rezerve jini i sporosl:u saveznlckog prodora u ltaliji kao i odsustvom bilo
i materijalnu pomoc u ime J\lgoslovenske kraljevske vlade, na cija kakvih zna.kova za saveznicku invaziju Balkana. Sledstveno ovome,
leda se Ьelezi сео racwi. Ovo jos vise cini britanski cinizam odvrat- i bojazan da Rusi mogu stici na Dunav ili na bugarsko-srpsku granlcu
ni.rn. (Ь) Мihailovic smatra da do njega dolazi vrlo mali broj instruk- pre nego saveznltke trupe za.kora~e u Jugoslaviju. Bojazni su narer
cija kroz pravovaljane kanalc od njegovog Кralja i vlade. Postoji cito vidne u ovom momentu zbog straha jer moskovska konfe.r encija
vrlo jako osecanje ovde, da su ranlje jugoslovenske vlade Ьile razju- moze da rezultira u povecanom favoriziranju partizana na stetu
rene od Britanaca, jer SrЫ u tim vladama nlsu hteli da pristanu na Mihailovica.
nasu nejednaku pomoc partizanima kao i na rusenje vojn,ih objekata 9. Brigadir Aлnstrong nailazi na velike teskoce, jer se Мihailer
i izvodenje operacija bez obzira na srpske !rtve, i da је sadasnja vic nadao da се brigadir Aпnstrong doneti sa sobom potvrde i uve-
Jugoslovenska vlэ.da, vlada pupeta koju su izabrali Britanci zbog renja о nekim od ovih tafaka. Fa.kat је da mi nismo iskoristili dola-
servilnosti i podredenosti njihovim interesima. za.k naseg viseg oficira (u Mihailovicev stab) plus jasna tinjenica da
Mihailovic takode veruje, nezadovoljan sa ovim, da ga је nasa Annstrong nema bilo kakve kontrole nad ВВС, kao ni nad isporu-
Vrhovna komanda pokusavala da prisili da od nje prima direkt.na kama materijala vazdusnim putem ili na Vas (Forenj ofis) u pogledu
naredenja, bez znanja Jugoslovenske vlade. On cvrsto veruje da smo partizanskih aktivnosti u spornim zonama, prouzrokovalo је ovde

156 157
 ,. · · u provrU d " ~ 11
" ~с ш,о nc p1·eduzimn u 0 1)01.. ,~ ., ј
' ' ~k
\,.i-aj1,j11 rrl\"CIJtl k t 1 t s:t оvош 111\sljom nn minlmun,
.1 r:111\ti,•sl on 11 < , . u pnrngrofu 11 , b?z uzimanja_ u obzi r "а" i "с" ЫЈс, Ьi ~~skorisno .
s1111s tt, 1'1/.1 • . • " pokrcce Ыlо kokvu stvnr na nu~i in k
Rctko kad М1lш1 1о,, 1" d ј .• , . . ,,,11,,_
.. . adirtl Ar1nst1'1:>11gu "с n е svoJc povercnJc ' inlci .
rr11c1J 1шia ..вrig, Armstrot\g se nnlazl u gorem polozt1ju n(•~ !a-
~i,·tt ~sta,·tj_a n:iш~rmstrongovog dolaskn. Porukn kralja Pc.-tru •~ ~~,,
~е Вю1еу Ь10 ~ге do sada nijc imala nlkakvog efekta. O,·u PoOJu
]с Лrn1s!ro~ e(~~:•sve dotle, dok ml ne doЫjemo orlginaln u РоГ:~'­
kа necc _tma~ akom slutaju verovatno Ы 1 poruka Pov •~ u
sa potp1son,, а u sv ,. ht ima р ' t . ~ nlu
Mihailo,•icev pasi,•ni otpor prema nns~ za ev ' . os о m1 Prizna.
. d SrЬima i Mihailov1cu ne damo b1lo ~ta za uzv
jemo part1zane а а M' h . • с
10. U drugu ruku mi imamo pr~Ьl~-?e ~а . 1 а1 1;v1_evim karak:
terom i nedostacima njegove orga~1zac1~e. 1 nkJe ~ro e.s1onalni oficir
. ~.....1oglav veoma veliki Srbm, u av 1 maJstor u izbeg '
usk ogrud 1 ~vн• , . 'ak .. , a-
yanju i odugovlacenju stvari. On ima \ о raz~1Je:~ ose~anje duz.
nosti, lojalnosti s,,om Kralju i narodud, аЬ1 _on net· е о il~~at1 da inanj.
puli~e ili ignori.se, napred navede_no, а 1 pos 1gao_ с Jeve Ш da bi
d оъio р
. redaha u pregovorima. NJegove dobre osobine umanjene s
. . az ti k u rnaksimum uspeha u ovoj zemlji, mnogo је pozeljno da оЬе, Amerika
njegovom preteranom tvrdnjom о nJ_egovoJ v nos ао zainenika
Vrhovnog komandanta i ministra voJske.
Buduci. da је vec dve go~e. razd_voj~? od modernog_ ratovanja
i da је preokupiran l:isto politickim ~1tanJima Vrhovnog_s~ba, plus
u izgledu postoje privlacne mogucnost1 _POSle ra~, za_p_oloz~J u drzav-
noj karijeri, plus uticaj ~~or~rednih s~~~ o~c1Ia 1 politickih
savetnika, uveliko su oslabili nJegovu voJrucku efikasnost. Isto se
odnosi na njegove mnoge mesne komandante l:ija organizacija, pla-
niranje i taktil:ka sposobnost pate od nedostataka.
11. Radi ovoga mi moramo da nademo nacina:
а. Da reorganizujemo Мihailovica ро tackama 5 i 8;
ь. da modificiramo njegov sadasnji zvanicni stav tako da on ne
bude dalje u stanju da izbegava izvodenje nasih instrukcija;
с. da mu ponudimo dovoljan podsticaj koji Ы Ыо privlacan za
dobrovoljno saradivanje. Bez ovoga nece se postici prednost pod "Ь".
d. da osiguramo nas opsti interes i da doЫjemo prijateljsku ope-
racijsku kontrolu nad njim, da Ы tako poboljsali efikasnost njegovih
operacija;
е. da ostvarimo odmah makar i privremeni sporazum izmedu
nj ega i Tita.
12, Molimo da shvatite da mi ne predlazemo u bilo kom pogledu
koncesije Mihailovicu. Predlozi su srol:eni tako da sprel:imo njegovo
stalno odugovlaёenje i izbegavanje da Ы nasa saradnja postala plod-
na. Ali mi ne mozemo ocekivati uspeh sve dotle, dok mi nismo sprem-
ni da se suol:imo sa nasim odgovornostima, i dok ih bez dvosmisle-
nosti ne foпnulisemo. Da pokusamo da obezbedimo tacke "Ь" i "d".
158
· '••~
So no~c stra nc, m, smo svesn, da nase sugestije mogu doc1 u sukob
sn visom politikom, politi cke ili vojne prirode. Nemajuci pojma о
stvorima, ml ne mozemo predvideti nezgode, niti smo н staлju odavde
da prcdvld imo politicke implikacije!
ЈЗ, Napomena: сео teks t ove tacke nedostaje u izvestaju. (Zasto,
rnoguce је samo nagadati. Da li ga ј е sklonio ili unistio major James
кtugmann u Kairu, tesko ј е reci bez dokaza. Radi ovog mora se
prel:I ла sledecu tacku. Pisac).
14. Na prvom mestu potreban Је sporazum izmedu J ugoslovenske
rщ,
vlade i .Вritaнske kraJjevske vlade, kao vlade koja је najtesnje pov~
zana sa izbegblkim evropskim vladama. Pitanje, da li се i jedna ill
druga Ш pak obadve, ameril:ka i ruska vlada sudelovati u trojnom
i1I cetvomom sporazumu ili се ove posebno ili skupno jednostavno
priznati sporazum sa Britanskom vladom, zavisi od diplomatske celi-
shodnosti kao i od vremena da se ovo ostvari, posto Ьitni uspeh ovog
plana zavisi od njegovog brzog sprovodenja u delo. Ali ako se zeli
i Rusija, odobre sporazum i da se istom dade najsiri praktiёni publi-
citet. Diplomatska celishodnost i saveznicka politika takode moraju
odlul:iti stvarnu foпnu sporazuma. Ма kakva се Ыti krajnja forma,
morace ukJjuciti sva tri dela (tri vlade).
· 15. Prvo, jedan otvoreni sporazum sto је moguё:e kraci koji Ы
sadrzao sledece:
а. ponavljanje izjave date u Donjem domu u julu 1941. od bri-
tanskog ministra spoljnih poslova da је restauracija Jugoslavije u
granicama od 1941. britanski ratni cilj ;
Ь. garancija da се se odriati slobodni izbori koji се odluciti budu-
cu foпnu vladavine u Jugoslaviji, l:i.m se ukaze praktii:na mogui:nost,
posle oslobodenja, pod kontrolom vlade u izbegl.istvu u to vre.me.
Izbeglitka vlada da bude smatrana kao provizorna vlada, za vreme
dok se zemlja ne oslobodi i izbori ne sprovedu. (Na margini neki
funkcioner Forenj ofisa dodao је rukom "Partizani ovo nece pro-
gutati").
с. 'Da se priznaju Кralj i vlada Jugoslavije; da opsti interes Uje-
dinjenih naroda zahteva podvrgavanje njihovih interesa i aktivnosti
politici britanske vlade · i saveznika sve dotle, dok је sporazum na
snazi. Da u vojni~kom pogledu svi elementi otpora u Jugoslaviji
moraju se staviti pod direktnu kontrolu save.z nickog vrhovnog
komandanta ili vrhovnog komandanta u ciju se ratnu pozornicu
Balkan bude tada nasao.
16. Da dva tajna pr otokola sadrie sporazum i to : jedan za parti-
zane а drugi za Мihailoviceve snage. Ovo da se ugovori izmedu Jugo-
slovenske vlade, Mihailoviё:a i Tita, posredstvom brigadira Armstron-
159
 d ~с nl§tu nc prcduzima u opcracJJ~k
k1·ајнј11 rrnkc\j11 u pru,,c.tkl а "ovont mlsljom na minlmui11. . '•111
'i,•~i koпtn t s11
s1нisl11, o!trnп 1с ." . Јс okrccc Ыlо knkvu stvnr na nn~i111 l~,лн .
n ctko knd . Mi1~n• Лv Р troiigu ,,с daje svoje povcrcnjc i lni ,.ј' ·
10
.. Di•нт[\d1ru rms I • ј
rrnc1J11n1a. .,,,, \ ·t I-ong se nalazl u gorem ро oza u r~смн ~
ti,·u osta,•lja мn,а. ' ri~s ovog dolaskn. Porukn kralja Pc-trn k · t,,
је Bailey Ьiо pre Лr~s0 ro~~ nije imala nlkakvog efekta. Ovn р oJu
је Ar1nstrong doneo, ~\Је dok mi ne doЫjemo orlginalnu p,,rur:.
ka nctc imati efekta svke о sl~~aJ'u verovatno Ы ! poruka Pove~ lu
· m· а u sva om h i
sa роt p1s0 ,
,.
. . t r r ema na~im za tev ma, pos to mi priz
Mihaiio,ricev pasivni ob~o PI Mihailovlcu ne damo Ыlо ~ta za ui/~-
. мrtiznne а dn 5 r unn 'h . . .
Jemo ,,- k . ·mamo proЫeme sa М1 ai1ov1cev1m karak
10 U drugu ru II mi 1 о · f · \ •
· . ed · t ima njegove organizaclje. n ]е pro es1ona ni oficir
terom 1 n . os~c veoma velikl Srbln, lukav i majstor u izbega'
1
uskogrud 1 tv °t:1v., tvari· On ima з· ako razvijeno osecanJ· е du _-
. 1· odugov1a~~nJU s · .
,,щu . Kralju i narodu ali on nece oklevati da man·1
nosti lojalnosti s,rom ' • t' ·1·
• .. . -~ napred navedeno da Ь1 pos 1gao с1 Jeve ili da ь·
1
puli_~ ~~onu ~regovorima. Njegove dobre osoblne umanjene s~
d~bio Р at om tvrdnз' om O njegovoj vaznosti kao zamenik
nJego,•om pre eran . а
Vrhovnog komandanta i ~ t r a voзsk:·
Buduci da је vec dve godine razd_voJ~~ od modernog_r atovanja
1 da је preokupiran &to politicklm ~1tanltma :rhovn?· staba, plus
11 izgledu postoje privlacne mogucnosti .Р~ е ~~ z~p_ o oz_aJ u d~zav-
noj karijeri, plus uticaj drugorazrednih ~а . xk of.ckira 1 polit1ckih
::~si tnika, uveliko su oslabili njegovu voJm.: u е 1 asnost. Isto se
na njegove mnoge mesne komandante cija organizacija, pla-
niranje i takticka sposobnost pate od nedostat~a.
11. Radi ovoga mi moraroo da nademo nасша:
а. Da reorganizujemo Мihailovlca ро tackama 5 i 8;
ь. da modificiramo njegov sad~ji zvanicni stav tako da on ne
bude dalje u stanju da izbegava izvodenje nasih instrukcija;
с. da mu ponudimo dovoljan podsticaj koji Ы Ыо privlacan za
dobrovoljno saradivanje. Bez ovoga nece se postici prednost pod "ь·• .
d. da osiguramo nas opsti interes i da dobljemo prijateljsku ope-
racijsku kontrolu nad njim, da Ы tako poboljsali efikasnost njegovih
operacija;
е. da ostvarimo odmah makar i privremeni sporazum izmedu
njega i Tita.
12. Molimo da shvatite da mi ne predlazemo u Ыlо kom pogledu
koncesije Мihailovlcu. Predlozi su sroceni tako da sprecimo njegovo
stalno odugovlacenje i izbegavanje da Ы na~ saradnja postala plod-
na. Ali mi ne mozemo ocekivati uspeh sve dotle, dok mi nismo sprem-
ni da se suocimo sa nasim odgovornostima, i dok Љ bez dvosmisle"
nosti ne fonnulmemo. Da poku§amo da obezbedimo tacke "Ь" i "d".
158
paragra lu 11 , bcz uzimanja u obzi r "а" i " с " bilc, Ы beskorisno.
~ 11 no~c stra n_e: mi smo _s:ci;ni _d_a nase sugestije mogu _d ~~i u ~kоЬ
vl§om pol1t1kom, pol1t1cke iJ1 vojne prirode. NemaJUCI poJma о
t r ,,. 11
\var ima, mi ne mozemo predvideti nezgode, n iti smo tl stanju odavde
~а prcdvidimo pol iticke impli kacije!
13, Napomena: сео tekst ove tacke nedostaje u izvestaju. (Za.sto,
,noguce је samo nagadati. Da li ga је sklonio ili unistio mајог James
Klugmann u Kairu, tesko ј е r eci bez dokaza. Radi ovog mora se
са а
preci ла sledecu tacku. P isac).
14, Na prvom mestu potreban Је sporazu:m izmedu Jugoslovenske
rat r
vlade ј :Вritaпske kralje·,ske vlade, kao ,, Jade koja је najtesnje pov~
zana sa izbegblklm evropskim vlad.a ma. Pitanje, da li се i је~а il1
druga Ш pak obadve, americka i ru.ska vlada sudelovati u troJnom
ili {:etvomom sporazumu ili се ove posebno ili skupno jednosta~o
z.
priznati sporazum sa Britanskom vladom, zavisi od diplomatske celi-
• shodnosti kao i od vremena da se ovo ostvari, posto bltni uspeh ovog
plana zavisi od njegovo~ Ьпо~. sprovod~nja ~ ~elo. Ali ako se ~
rnaksimum uspeha u ovoJ zemlJ1, mnogo Је pozelJno da оЬе, Amerik:3
1 Rusija, odobre sporazum i da se istom dade najsiri praktiёni publi-
citet. Diplomatska celishodnost i saveznicka politika takode moraju
odluciti stvamu foпnu sporazuma. Ма ka.kva се Ьiti kra jnja fonna,
morace ukljuciti sva tri dela Џri vlade).
15. Prvo, jedan otvoreni sporazurn sto је moguce k:raci koji Ы
sadrzao sledece:
а. ponavljanje izjave date u Donjem domu u j ulu 194 1. od bri-
tanskog ministra spoljnih poslova da је r estauracija Jugoslavije u
granicama od 1941. britanski ratni cilj;
ь. garancija da се se odrzati slobodni izbori koji се odluёti budu-
cu foпnu vladavlne u Jugoslaviji, cim se ukaze prakticna mogucnost,
posle oslobodenja, pod kontrolom vlade u izbeglistvu u to vreme.
IzbegШ:ka vlada da bude smatrana kao provizorna vlada, za vreme
dok se zemlja ne oslobodi i izbori ne sprovedu. (Na margini n eki
funkcioner Forenj ofisa dodao је rukom "Partizani ovo nece pro-
gutati").
с. 'Da se priznaju Кralj i vlada Jugoslavije; da opsti interes Uje-
dlnjenih naroda zahteva podvrgavanje njihovih interesa i aktivnosti
politici britanske vlade · i saveznika sve dotle, dok је sporazum na
snazi. Da u vojnickom pogledu svi elementi otpora u Jugoslaviji
moraju se staviti pod direktnu kontrolu saveznickog vrhovnog
komandanta Ш vrhovnog komandanta u ciju se ratnu pozornicu
Balkan bude tada na~o.
16. Da dva tajna protokola sadrze sporazum i to: jedan za parti-
zane а drugi za Мihailoviceve snage. Ovo da se ugovori izrnedu Jugo-
slovenske vlade, Mihailovica i Tita, posredstvom brigadira Armstron-
159
 . . dnosnog kolcgc kod partlzonn. Ovo moro blti Ј
ga I nJc1,to,•og о d I d d lj а ~11
izri~to nзg\(l~c•,o za: (а) opcrucijskc prc е с о с c nc o~"rnu ;• 1
. (Ь) podruёje neutrnlne zone sn obnvcznmt1 1 ,,t1 Ц 1,.
ра 111(1 otpora , . ,, s Ц•, v, ,
nostinш s,•nkc grupe prcmn \stoj; (с) da sadгl 1 nnse ор ·tc Rtrutt•цij .; ·
zahte,·e na kratkom i dugoёkom roku; (d) dn mi za uzvrat u/ ,,
sled~e: pr,,o materijalnu pomoc I snabdevnnje; 1 drugo PodJcuri1~•J
moralnu i propagandnu pomoc obema grupama ot~ora; (с) da k·, и
troliscmo propagandu obeju grupa I da ml dozvo1Javam 0 ~l;i с/·
u zemlJI " sprovodi'ti'•, (f) da odredimo taёnn status, funkci je• Pr av ~,.
odgo,•omosti svim britansklm oficirima za vezu od komanda11ta р-:
0
na dole koje је postavlo saveznlёkl Vrhovnl komandant, da kao 11 . .'
govi p~dstavnici prenose njegova n~redenja, ~lus odrcdiva11ja ]~:
kacije i sastav misija; (g) da se reguble odn~s izп:i~d~ predstavnika
grupa otpora i Britanske vlade, u odnosu na f1~ans1Jsk1 teret snabd .
, ranja grupa; (h) dэ. obezbedi sigurnos_t u stvaruna nepo~redive sif~e
ро mogutstvu pod nasom ko~~rolo!11 1 da se -~bezbed1 s1gurna orga.
nizacija unutrasnjeg komun1c1ranJa u zemlJI.
17. Protokoli moraju sadriavati klauzule za sankcije, koje .
predvideti guЫtak pomoci i' privilegija опе strane koja ne bude izv:~
sa,rala n~enja savezniёkog vrhovnog komandanta bez stvarn
razloga; !to се Ыti podlozno arЫtrazi od strane britanskih korna~~
danata rnisija Ш oficira za vezu; ili ako jedna strana ne bude posto.
vala odredbe sporazuma, naroёito u odnosu na operacijska podruёja
i na neutralnu zonu.
18. Protokoli Ы takode trebalo da sadrze, ako је praktiёno, odred.
Ье za koriscenje Мihailovicevih i partizanskih snaga posle oslobo-
denja i pre izbora.
а. Za dalje operac1je bazirane u Jugoslaviji protiv neprijatelja.
Мi smatramo da је Ъitno da suzЫjemo medusobnu mrznju izmedu
ёetnika i partizana i da istu upravimo protiv neprijatelja, ako zelimo
da izЬegnemo neposredni gradanski rat u zemlji posle oslobodenja.
Ovo Ы moglo uplesti upotrebu britanskih trupa bez ikakve doЫti
za to. Medutim, upotreba domacih snaga - kako је predlozeno _
pokazal.a Ы se korisnom.
Ь. Da bude predvideno unutr~nje odrzavanje reda, striktno, svak
u svojoj zoni. Mi shvatamo da ovo pokrece bolno pitanje buducnosti
partizanskih snaga u Mihailovicevim krajevima i obratno; ali to isto
cini bilo koji drugi plan koji Ы se bavio razgraniёenjeip operativnih
zona. Мi verujemo da Ы planom koji је u izvodu naveden u ovoj
depesi, ak.o Ы Ыо primenjen, da Ы se postigao opsti napredak i da
Ы ovaj proЫem time Ыо odstranjen pre oslobodenja.
19. Posle postignutog sporazwna i protokola, kralj Petar Ы tre-
balo da liёno govori preko radija. Po·s le ovoga odmah Ы trebalo da
slede autoritativne izjave Tita i Mihailovica, а takvim izjavama dala
160
1)1 вс potpora od нtrале Bri taлske vlade i dгugih vlada prema naho-
{JcnJu:da se odreknu politickih akti vnosti za vreme okupacije; .
n. ·
·to · b1tno
Ь da se odreknu svake propagandne aktivnosti izuzev s Ј: .
р~idоЫЈапје stanovnistva u njihovim odgovarajucim _kraJevuna
z: odriavaлje morala kod njihovih tгupa. Ovakva ogr~cena_pr~
z aganda treba da odgovara nasoj opstoj politici i da se 1ZVod1 ро
~asim nadzorom i kontroiom. .. . ·v
с. Da se odreknu medusobnih vojnih operae1Ja Jedan proti
drugog. · · · telJ. а
d. Stoprocentno obecanje upravljanja energije protiv n.ерпЈа .
1 nastavij anja rata protiv Nemacke i njenih satelita. Uz ovo od Т1tа
ы se zaЬtevalo da prizna dinastiju, а od M~ailovi~a da se odrekne
aktivnosti protiv Hrvata, m uslimana i drugill manJu:1a. .
е. Da se doblje pomoc za 1;odenje pregovora u Кairu 1 da se dadu
poslednje detaljne inlormacij~ о zemJji. . . . •
21 . Da se odmah evakuise ро jedan visi britanski ofiC:U: (iz ооа
tabora) u pratnji dvojice (ро jedan iz оЬа tabora) pouzdanih Jug~
slovena. U nedostatku takvih J ugoslovena, mi sa nase strane su~eп­
ramo Zujovica (Мladena) da zauzme ovaj polozaj. Оп је r~la ~ vn~
upoznat sa prilikama u zemlji i uziva Мihailovice~o po~erenJe, 1 ~
verujemo da је dobro raspolozen prema nama I da Је umerenih
pogleda. Vama u Kairu mi (ovde) Ыsmo bili zahvalni na komentaru
u svetlosti Vasih odnosa sa Zujovicem.
22. Ova taёka nedostaje u celini. U dokumentu se kaze: ,,Za-
guЫjena" ili nije "desifrovana". Ovo, jedno ili drug_o , m~~o se
desiti u Kairu prilikom prijema depesa u jugoslovenskoJ _sekCIJl SOE.
Zasto је tako utinjeno, mora se pretpostaviti da nije bilo u interesu
fak.tora u Kairu da svi delovi depese budu objavljeni. Ovde se mora
takode napomenuti da ni jedna jedina rec nije "izguЫjena" od jedno-
stranog izvestaja brigadira MacLeana od 6. novembra. Sasvim је
jasno da su u Kairu, u ono vreme, upotreЫjavana dva merila: jedno
kojim su ·se merile stvari komunistiёkog pokreta u Jugoslaviji, а
sasvim drugo merilo је upotreЫjavano ро pitanju Draze Мihailovica.
23. Naredenja saveznickog Vrhovnog komandanta sadrzavala Ы
naredbe koje se osnivaju na hitnim vojnickim pou-ebama, sto Ьi
moglo zahtevati momentalnu konfere.nciju izmedu Мihailovica, Тita,
Лrmstronga i MacLeana, na kojoj Ы operacijski planovi za obadve
· grupe bili koordinirani i saglasnost postignuta za odriavanje unu-
tra.snjih odnosa. U meduvremenu na.si komentari su sledec.i.
24. Mi zamisljamo ovaj plan na najvisem nivou. Mi ne smatramo
da је nasa zarnisao nepogresiva. Ali smatramo da:
а. Ovo је jedini nivo na kojem Ыsmo mi bili u stanju da stvar
forsiramo sa Mihailovicem, ~to Ы omogucilo, da njegovo stalno in-
161
 k 1, , kod portlzuna. Ovo mora Ьitl ј
~а -~-1'.iegl),•o~, odnoz~~ 0 fn) :;f:ncljske prcdclc dodclj cnc obcm~•~~'.' i
,zrн.:1\C'I nag\~s~bn)o podru~je neutrn\nc zonc sn obavczнma I ocl~u~' 11-
рапш otpora, , dп' ~ •·t
nostima svake grupe prc1na istoj; (с) da sa 1 na~e ор~ е stra Lcц i Jкk~
hteYe na k ralkom i duga~kom roku ; (d) da ml zn uzvrat d"rri
z: dcce· p;vo materijalnu pomol: i snabdevnnje; i drugo podJcdnak'J
~ : ral11~ i propagandnu pomoc obema grupama otpora; (с). d:i kon~
trolisemo propagandu оЬејu grupa i da mi dozvoljava m~ ~lu ес Nc
u· zeml.i'1 sprovod'1ti· ·, ,'f) da odredimo. . . tatan status, d!t1nkc1Je,
k Pruv а ,.
t · britanskim of1c1r1ma za vezu о
. svun omanct:int,
оd go,romos 1 . k d ц Ра
• • postavio savezn1cki Vrhovnl oman ant, da kao n.
na d о1е, k О)е ЈС d • 1 d d.
. --'s•~vnici prenose njegova nare en)a, р us о re 1vanja 10
gov1 рп-u .• .., ,х d · d ·
.. .
k aci)e tav misi)·a· (g) da se regul1:.e о nos 1zme u predstavnik
I sas , f' .. k'
grupa otpora i Britanske vlade, u odnosu na 11:ans11s 1 teret snabde.
. grupa· (h) da obezbedi sigurnost u stvaлma nepovredive sifr
van)a ' Ь Ь d' .
~tvu pod nasom kontrolom i da se о ez е I s1gurna orga.
ро mogu . . . l"
nizacija unutrasnjeg komuniciran1a u zem )1.
17. Protokoli moraju s~drzavati klauzule za S3?kcije, koje се
predvideti guЬitak pomoci i privilegija one strane ko)a ne bude izvr.
savala naredenja saveznickog v~ho~og komand31:ta Ье~ stvarnog
razloga; sto (:е Ьiti podlozno arb~~az1 о? strane bntanskih koman.
danata misija Ш oficira za vezu; ili ako )edna strana ne bude posto.
vala odredbe sporazuma, narocito u odnosu na operacijska podrucja
i na neutralnu zonu.
18. Protokoli Ьi takode trebalo da sadrze, _ako је prakticno, odred-
Ьe za korisl:enje Мihailovicevih i partizanskih snaga posle oslobo-
denja i pre izbora.
а. Za dalje operac1je bazirane u Jugoslaviji protiv neprijatelja.
Мi smatramo da је Ыtno da suzЫjemo mec1usobnu mrznju izmedu
cetnikA i partizana i da istu upravimo protiv neprijatelja, ako zelimo
da izbegnemo neposredni gradanski rat u zemlji posle oslobodenja.
Ovo Ы moglo uplesti upotrebu britanskih trupa bez ikakve doblti
za to. Medutim. upotreba domal:ih snaga - kako је predlozeno -
pokazala Ы se korisnom.
Ь. Da bude predvideno unutrasnje odrzavanje reda, striktno, svak
u svojoj zoni. Мi shvatamo da ovo pokrece bolno pitanje buducnosti
partizanskih snaga u Мihailovil:evim krajevima i obratno; ali to isto
cini bilo koji drugi plan koji Ы se bavio razgranicenjel]l operativnih
zona. Мi verujemo da Ы planom koji је u izvodu naveden u ovoj
depesi, ako Ьi Ыо primenjen, da Ы se postigao opsti napredak i da
Ы ovaj proЫem time Ыо odstranjen pre oslobodenja.
19. Posle postignutog sporazuma i protokola, kralj Petar Ьi tre-
balo da licno govori preko radija. Posle ovoga odmah Ы trebalo da
slede autoritativne izjave Tita i Mihailovica, а takvim izjavama dala
160
1,1 ве potpora od strane Britan~ke vlade i drugih vlada prema naho-
дenJu :
0 r.
а. da se odreknu politickih aktivnosti za vreme olrupacije;
Ь. da se odrekлu svake propagandne aktivnosti izuzev sto је Ьitno
,:а pridobljanje stanovniiitva u njihovim odgovarajucim krajevima
za odrzavanje morala kod njihovih trupa. Ovakva ograniёena pro-
paganda treba da odgovara nasoj opstoj politici i da se izvodi pod
na!Hm nadzorom i kontrolom.
с. Da se odreknu medusobnih vojnih оретасiја jedan protiv
drugog.
Је. d. Stoprocentno obecanje upravljanja energije protiv neprijateJja
i nastavljanja rata protiv Nemacke i njenih satelita. Uz ovo od Tita
а Ьi se zahtevalo da prizna dinastiju, а od Mihailovica da se odrekne
aktivnosti protiv Hrvata, muslimana i drugih manjina.
е е. Da se doblje pomoc za •,;odenje pregovora u Кairu i da se dadu
posiednje detaljne iniormacij~ о zemlji.
21. Da se odmah evakuise ро jedan vi.si Ьritan.ski oficir (iz оЬа
tabora) u pratnji dvojice (ро jedan iz оЬа tabora) pouzdanih Jugo-
slovena. U nedostatku takvih JugosJovena, mi sa nase strane sugeri-
ramo 2ujovica (Мladena) da zauzme ovaj polozaj. On је relativno
upoznat sa prilikama u zemlji i uziva Мihailovicevo pove.renje, i mi
verujemo da је dobro raspolozen prema nama i da је umerenih
pogleda. Vama u Kairu mi (ovde) bismo bili zahvalni na komentaru
u svetlosti Vasih odnosa sa 2ujovicem.
22. Ova tacka nedostaje u celini. U dokumentu se kaze: ,.Za-
guЫjena" ili nije "desifrovana". Ovo, jedno ili drugo, moralo se
desiti u Kairu prilikom prijema depesa u jugoslovenskoj sekciji SOE.
Zasto је tako ucinjeno, mora se pretpostaviti da nije Ьilo u interesu
faktora u Kairu da svi delovi depese budu objavljeni. Ovde se mora
takode napomenuti da ni jedna jedina rec nije ,..izguЬljena" od jedne>-
stranog izvestaja brigadira MacLeana od 6. novembra. Sasvim ј е
jasno da su u Kairu, u ono vreme, upotreЫjavana dva merila: jedno
kojim su ·se merile stvari komunistickog pokreta u Jugoslaviji, а
sasvim drugo merilo је upotreЬljavano ро pitanju Draie Мihailoviёa.
23. Naredenja saveznickog Vrhovnog komandanta sadrzavala Ьi
naredbe koje se osnivaju na hitni.m vojniёkim pot.rebama, sto Ы
moglo zahtevati momentalnu konferenciju izmedu Мihailovica, Тita,
Armstronga i MacLeana, na kojoj Ьi operacijski planovi za obadve
· grupe Ыli koordinirani i saglasnost postignuta za odrzavanje unu-
trasnjih odnosa. U meduvremenu nasi komentari su sledeci.
24. Mi zamisljamo ovaj plan na najvisem nivou. Мi ne smatramo
da је na§a zamisao nepogresiva. Ali srnatramo da:
а. Ovo је jedini nivo na kojem Ыsmo mi bili u stanju da stvar
forsiramo sa Mihailovicem, §to Ьi omogucilo, da njegovo stalno in-
161
s1,s,1ranJc
,· • da J'n" OI) zamcпlk Vrћov11og korna ndanta d I m lniNtur 1,,
s,·cdenю u pra,,i kanal I timc ga prlsllimo na ra .
ь . Istl·na Ј' е da ы ovo !orsiralo Mlhailovlca.
da poka!c svojc
Ь' t Ь' .
liee, bez mogufnosti za izvlacenjc; 1 ov1m 1 ~ var 1la r,Щ: iN(:(./
za s,·e nase odnose, i izglede da stvorimo operaciJc onlh razmeru k ·1
mi zahte,,amo. Licno, smatramo dз Ы o~akav plan us pco. Cuk u1•·
ы propao mi blsmo Ыli u stanju da smanJlmo stetu III cla nupruv· ''
drugi izlaz da nastavimo sa operac1Jama " u Mlh uil ov1"ev
.,. 1m k rajcv;irri,, .
25. Bitna ci";enica jeste da privolimo Kralja 1 (njegovu) vi~'
~" • ) ' 1 1 d К ' \
da u<tu u ovu igru. Po~to su Kra Ј v а а u airu, '-'111 ut1caj i . '-<
1 ·
tisak od straлe saveznickog min1s · · t ra rez1' den t_а 1 save_zn1" . "-k og vrhov.
nog komaлdaлta urodili Ы plod~m. Sto se_ Ые kr~IJa ~e_tra, on bi
(trebalo) da otpusti dvostruku kilku od vel1kosrpsk1h of1c1ra, i t ·
ы postao vise pogodan za prlhvatanje nasih zahteva, narocito ak~~~
on Ыо osloЬoden brige u odnosu na momentalne ruske zahteve na
Balkanu. Mora blti jasno da sadasn~~ Ju~osloven~ka vlada ima vrJo
male ~е za povratak u Jugoslav1JU, b1lo zvamcno, kolektivno '1'
pak individualno, bez britanske pomoci. А verovatno vladina cino~~
nicka i diplomatska pozadina cini nju. imun~m ~ pogledu licnih Poli.
tickih amblcija. I pod ovim okolnost!Пla V1 b1ste trebalo da if{rate
na ovoj karti.
26. Nepoliticka priroda sadasnje Jugoslovenske vlade takode bi
pomogla da uveri Мihailovica i Tita da ova vlada moze da uziva
poverenje u pogledu kontrole posleratnih izbora u zemlji, ali mi ы.
smo morali blti sigurni da ova vlada u stvari nema politiёkog uticaja.
27. Sporazum (о kome smo govorШ) automatski prestaje da vazi
posle zavrsetka izbora.
28. Govor kralja Petra preko radija smesta Ы uЫо Nediceve аре!е
SrЫma; dok Ы uslovi otvorenog sporazuma, skupa sa izjavama Mi-
hailovica i Тita uklonili sumnju me<tu narodom za mogucnost da се
Ыlо koja od dve grupe otpora zavesti svoju diktaturu posle rata.
Ovo Ы povecalo narodnu pomoc grupama kroz celu zemlju.
29. Мihailovic је u svom pismu saveznickom vrhovnom koman-
dantu za Srednji istok izjavio da:
а. је gotov za punu vojnu saradnju;
Ь. posvecuje celo vreme vojnim operacijama;
с. Centralni narodni odbo1· osnovaл је samo zbog toga, sto su
Kralj i vlada van zemlje. 1 radi toga podrazumeva se da Odbor ovde
radi u svojstvu Kraljevih i vladinih predstavnika. Ako Mihailovic
i njegova druzina, uprkos britanskog uveravanja i instrukcija od
njihovog Kralja i vlade, odЫju da prihvate sporazum i protokole, i1i
posto iste prime, odЫju poslusnost naredenjima saveznickog vrhov-
nog komandanta, Ш pokusaju da izbegnu njihovu odgovornost i na-
stave da slede svoju sadasnju liniju, time се oni sebe staviti u ро!о-
162
1
" ~ ј neposlusnih s lugu Kralja i vlade, i shodno t.ome postupa k prema
Prt,v ·j ima Ы usledio. Mi Ыsmo tada tacrio mali gde stojimo. .
n зо. Ne m islimo da се paгtizani smatrati na.se ртеdЈо?е_ n_e prihva t-
l ' vlm za nj lh. Oper acijske zone za.snivale Ьi se na sadasnJOJ de facto
{~ua clj l. Sadasnja teritorijalna situacija, ako Ы Ыlа pnzna ta -~
Kra!Ja f vlade, svcla Ы Miha1Jovica na pтavu meru, sto ~i zadovo1Ji1°
rtizane i ucvrstiJo njihov polozaj u kr a jevirna pod nJihovo_m kon-
f3oJom. Ako је nj ihov ut icaj na narod ta.ko jak, kao sto oro tvrde,
1
nd u
•
· ~da privremeno njihovo odricanje od svojih naroci~- propaga.nd-
Pri. o ih aktivnost i i prihvatanja clinastije ne mogu im skoditi. Ako роЬе:
~е na izborima posle rata to се im omoguciti da onda zavedu svoJ
politicki sistcm. Ako pak oni {partizani) ne zele da uёine ove k?.n:
cesije, onda oni sigu~o ne ~i m ~gli ol:~kiv_ati_~d МЉа.i1о~са da UClШ
odgovarajuce konceSJJe. Ov1m Ь1 partJZan1 Ь111 odgovorш za ~~~­
Јјалје gradanskog rata u zemlji. Isto se ovo odnosi na Мihailovica
ukoliko Ы odgovomost lezala na njemu.
31. Obzirom na sve (izlozeno) partizanski stav u pogledu nave-
denih predloga u mnogom се zavisiti od stava ruske vlade. Ovaj
izvestaj napisan је bez naseg znanja о ishodu Konferencije m.inista.ra
spoljnih poslova u Moskvi. (Кonferencij a је dria.na pred kraj n<:>-
vembra 1943., u vr eme kad је ovaj dokumenat pisan). Ali ako Је
Komintema stvarno raspustena, mi ne vidimo zasto Ы se Rusi
protivili ovom planu. Ali Ыtni uslov spor azuma jeste da isti bude
prihvacen od Мihailovica i da se on drzi slova istog, sto Ы Rusima
dalo priliku da zauzmu sliёan stav kao i mi.
U buduce Rusi ne treba da fa voriziraju partizane; а ako Rusi zele
da se zainteresuju operacijama u Jugoslaviji, onda Ы oni morali
poslati predstavnike i snabdevanje obema grupama podjednako,
upraznjavajuci iste mere koje mi upotreЫjavamo. Mi verujemo da
u stvari i sada, ako se sugerira Rusima da posalju predstavnika u
Мihailovicev stab, da oni to ne Ы otvoreno odЬili.
32. Na na.soj pak strani m.i moramo da istini pogleda.mo u ос!,
da је na.sa moralna obaveza da od.mah prui.imo pomoc svim grupama
otpora za teret koji podnose trupe i civilno stanovnistvo za izvodenje
operacija u nasu svrhu. Ako se mi oglusimo о ovu obavezu, time
Ыsmo upropastili sve nase ciljeve.
Ovo nije dovoljno da Ы dovelo do momentalnih akcija i bilo Ы
smatrano od vecine Srba - da pomoc koju b ismo im dali - da to
nije vise nego upravo naplata za ovo sto su u aprilu 1941. uёinili za
nas. Niti Ы pak ovo zadovoljilo MЉailovica u odnos u na r epr esalije,
sto је od vitalnog znacaja; а sto је pomenuto u petom paragrafu.
Radi napred navedenog, mi moramo Ыti spr emni da za uzvrat pro-
duf imo znatnu materijalnu pomoc Mihailovicu, ta.ko da Ы on Ыо u
stanju da zbrine stanovnistvo u slucaju represalija koje Ы usledile
163
 zbog nasih operncija \ da timc osigurnmo dn dispruporc\Jн l1 ti .,
Srba u odмsu м Hrvate, zbog ratnlh posledica, nccc u Ьщ~ щ/\1•1 1 ,
__,. ~ 'tetu prvЉ. Tehnickl obzlrl takodc zuhtcvaju ,.,,. )111
ро, ~"ana n.. " . • '"Пli,
jalnu pomoc mnogo ve~ih razmera, Jer m 1 se ne mozcmo na<lati 1,
iz,,odimo operacije velikih razme~a sa jugoslovenskim trupama 11,,
do,·oljno opremljenim sa potrebnLm naoruianjem. Mi vcruk1t1o n, ..
Ьi pomoc koju smo naveli u sesnaestom paragra!u, morala da I tl,,
tri stotine isporuka mesecno, svakoj str:ini, da Ы dokazali Ju"1.nu,,
,renima van svake sumnJe, • dо Ь ru vo 1'JU •' t imc
· па"u ' " 0· ·~111.
ob<'sna•
' lb' "1
1.irri,,
podozrenje о ~perfidnom А 1o~u . . .
Mi ne sugeriramo da napust1mo nasu sadasnJ~ pol1t1ku, da vrs·1
glavnu kontrolu isporuka posle uspesno zavrsenih operacija. A!i ~ .' 1
gledno је nemoguce insistirati i dalje na ovom uslovu, posto se
mesкnih isporuka snabdevanja s~anjuje is_t_o m brz~nom kojom r~
povecavaju nasi zahtevi za izvodenJe operac1Ja (prot1v neprijateJ·
Partizanima је dodeljena ~еlэ jadranska obala. u -~asem pred!og~a~
neutralnoj zoni. ТrеЬа da Је moguce snabdevati nJ1h, bar de!imi·
morskim putem iz baza u Italiji. Ovim Ы se smanjila potraznJ· cno,
. d tu "h as· х . а Za
avionima, cime Ьi se povecao Ь~оЈ_ . os рш m . ~na, "t~ Ь1 vas Pro.
gram :z:a prosirenje (snabdevan]a 1z vazduha) cl.Illlo laksim.
33. Ako bude odluceno dэ se prede na ostvarenje predloga n .
vedenih pod broj 18, trebalo Ьi sada poceti sa pripremama za sna:.
devanje oruzja u velikim kolicinama normalnim morskim i suviJn
putem posle oslobodenja.
34. Odluka ро ovom predlogu mora Ьiti doneta na najvisem vrhu
Da Ьi se doslo do ovakve odluke potrebno је uspostaviti ravnotez~
izmedu politicke cene i materijalnog snabdevanja kao i krajnjeg
dop~osa, ро nasem racunu, Mihailovica i Tita u 1·atnom naporu.
Takva_procena ј~о se moze bazirati na izvestajima nasih posma-
traca. Мi ne u.kljucujemo u ovoj depesi takvu procenu, ali i.mamo
dovoljan broj britanskih oficira za vezu, kod obadve grupe, da nas
snaЬdeju potrebnim podacima, ukoliko to vec nisu ucinili. Nasi oficiri
za vezu kod cetnika nameravaju da prokrstare zapadnom SrЬijom,
а ро mogucstvu Sandzakom i Crnom Gorom, cime Ьi se popunila
velika praznina u nasem znanju о Мihailovicevim snagama.
35. ·Ako doneta odluka smatra da nam se
ne isplati da dajemo
uverenje о osiguranju i pomoci na skali koju smo predlozili, onda Ы
bilo Ьоlје da se to otvoreno kaze i onda· traziti druga sredstva ш
drugu osnovu za nase Ьitne operacije u ovoj zemlji. Ali mi moramo
prestati da se stalno nadamo kao §to је naznaceno u direktivi Jugo-
slovenske vlade u maju 1943. i u pismima kralja Petra i saveznickog
vr~_ovno_g komandanta, Mihailovicu, koja је doneo Armstrong, u
koJIЛla Је naznaceno da се se materijalna pomoc povecati cak i onda
~d је to uslovljeno Mihailo\.icevim stavom, iako u stvari avionske
ISJ)Oruke za mesec dana pokazuju njihovo progresivno opadanje.
164
Mi moramo izbegavati takve ga fove kao odluku ~:nerala Ajz_~:
ra da вс лi jedan avion n~ moie ods traniti sa ita.J11ansko~-rаШ
haue eracije u Jugoslavij i. fl l u pogJedu nasih gafava ~oleci da se
~а d°Je avioni za Ьасалје letaka I bombardovanje ItaJ1Je, dok. smo
0
k reci momentalлo bombardovali Nis i Skoplje. Uzgre~o recei:io,
ta Ьombardovanje Ьilo је pctpuno nekoordinirano sa bil~. k ~
O
~~~lvnostima M~ailovicevih _snaga, uprkos njegovih stalruл molbi
za takve zajedлacke operac1Je. . . ..
36. Ako је odluka povoljna, олdа Ьi Amerikan~ mogli biti ~
Jike pomoci u pogJedu dobljanja novih aviona da Ь1 tak~ om~gu
vevecane isporuke. Takode Ы Amerikanci mogli p~moc1, _mozda,_ u
iti. p~gledu snabdevanja oruzja, municije, opreme, naro~ito radio-staш~a
f materijaJa. Rad.i toga moJimo, povezite ovu depesu sa onom. koJU
mo poslali 30. oktobra. АН nas plan sa oficirima zэ:__vezu ~.: Ь1 tre-
~alo automatski prekinuti, ako odluke u pog]edu nasih raшJih P:ed-
Joga budu nepovo!jne. Naprotiv, sa tim treba ici napred kao 1 sa
povecanjem avionskih isporuka, sto Ьi bilo dragoceno. •
37. Qd Мihailovica се naravno Ьiti zaЬtevano da pokaie ~o~_ru
volju za vreme pregovora i da nastavi sa operacija_ma ~ ~o~adasnJ:zn
d.irnenzijama, narocito one planirane u vardarskoJ dolini 1 u Кaca­
niku. Od obadve grupe treba traziti da prekinu nepotrebno ~edu_-
sobno istreЫjivanje i da se medusobno postuju u neutralnoJ zoru.,
· ocekujuci zakljucenje sporazuma. VaJ,e demarkiranje neutralne zone
nece Ьiti a!ektirano ovim predlogom.
38. Мi smatramo da na Balkanu nece Ьiti velikih promena pre
proleca i, bez da prejud.iciramo vaznost sadasnjih opera~ja, smatra-
mo da се one Ьiti tada najpotrebnije. Mi imamo oko trt m eseca da
ostvarimo nase predloge i dva meseca da se sprovedu u :z:ivot. Мi
verujemo da је ovo ostvarljivo. Ako Ы se proЫem oko d olaska d~e-
gata u Kairo energicno otpoceo, britanski oficiri Ы stigli u Kair~
polovinom decembra. То Ы ostavilo oko pet nedelja za pregovore koJ1
Ы mogli otpo~eti pre dolaska britanskih oficira.
39. Ako је vasa odluka povoljna, Armstrong се evakuisati pukov-
nika Baileya kao svoga predstavnika. Pored njegovih kvalifikacija
da pomogne u vodenju pregovora, on Ы takode mogao da vam iznese
jasnu sliku stanja i prilika u ovoj zemlji i tako rascistiti sadasnje
pogresno shvatanje. U njegovom odsustvu major Selly F1ood sluzio
Ьi kao tuma~.
40. Ako Ьi se plan u sustini potpuno ostvario, kralj Petar Ьi se
mogao spustiti u zemJju, posJe sastanka izmedu Тita i Мihailovica.
Najvaznije је da Кralj ne dode ovde ranije posto Ы njegovo identi-
!ikovanje sa Ьilo kojom stranom dovelo do kompromitovanja sa
drugom stranom, cime Ьi se ugrozila i njegova licna sigurnost. Kon-
sultujte srpsku istoriju izmedu 1813. i 1903. Momentalno mi imamo
165
 ,. ci·ncijn i dA til\\c ш,il:{tiron1u da ulspruporc lj 11 1111 •
:z.bog nn~~\ ор l\n \lr,··ite zboa r11tnll\ poslcdico, 11cl:c u l.,щ1 11 ;. ~ ' ' 111
1
~ rbR \1 <Jul\OSH " '• ' "' , , . 1, 1 MI moramo. l_zbegava~• Lakve gafove kao odluku gene rala Ajzen-
"-' , 1 tu pt·vil, Tclшi~kl ob1.lrl takodc zul1\cvuJ Lt rn 11
Ј)О\"('1.~81\3 1\3 "с . 1 • 111, •• 1 ћ nuera da se ni Jcdan avi_~n ni:, moie odstraniti sa italijanskog ratista
. , -,. miю"I> ,•сtЉ ruzmcra, jcr m sc n c mozcmo 1,acl•it
Ја 1пu роп "" ,. , kl · ' 1 11• za opcrnclje .u Jugoslav_lJi. fl1 u pogledu nasi h gafova moleci da se
. - opcrAclJ "e vclikil\ razmcra sa Jugos 1ovcns m trupan,,1 ,,
1z,·00 11\\О • • ., ј М · 11,, dodele avloni za bacanJe letaka i bombardovanje Halije, dok smo
d О\'О \ј 1\0 ОP'" ·
--n,lJ'cnim sa potrcbn1in naoru:,;an cm. 1 vc ruJ·c~ 1 ·
Ј
_,. koJ'u smo naveli u ~csnncstom pnrngra u, morul n cla il 110 · "' Ј tl·1 ?
takorel:I momentalno 0 ~bardovali Nis i Skoplje. Uzgredno receno,
ь1. pom= 0 vo bombardovaлje Ь1Јо Је pctpuno nekoordinirano sa bilo kakvim
,.... t ti·ne isporuka mese~no, sva k ој s t ran, I d а bl d о k nzal1· Jurru· . ·~1
aktlvnostlma Mi_hailovicevih snaga, uprkos njegovih stalnih molЬi
u' s о
. van svake sum1,je, нasu о ru vo Ј'JU 1 tl mc obesnn··
· • d Ь " х. 111•
z:i takve zajedn1l'ke operacije.
,-enima, . . "I ,:1111 11
podozrenje O "perfidnom А1Ь1о?u , , . . 36. Лkо ј~ odluka povolj na, onda Ы Amerikanci mogli Ыti od
:Мi ne sштeriran,o da napust1mo nnsu sadasnJU pol1t1ku, d a Vrs·
-ч, velike pomol:1 u pogledu dobljanja novih aviona da Ы tako omogucili
lavnu kontrolu isporuka pos1е uspesno • zav,,,eш
·-" 'h ope rac1Ja.. . Ali •nio ... povel:ane lsporuke._ Ta kode Ы Amerikanci mogli pomoci, mozda, u
gledno Ј·е nemogute insistirati i dalje na ovom uslovu, posto se ;:•: pogledu snabdevanJa orui ja, municije, opreme, naroёito radio-stanica
g . . . . t Ь . ГОЈ
mesea1ih isporuka sna~dev~nJa s~anJUJe 1s__от rz~nom k~jorтa se i materijala. Radi toga molimo, povezite ovu de~su sa onom koju
povecavaju nasi zahtev1 za 1zv~denJe operac1Ja (prot1v nepriJateljaJ. smo poslaJi 30. oktobra. Ali nas plan sa oficirima za vezu ne Ьi tre-
partizanima је dodeljena сеlэ Jadranska obala_ u -~asem predlogu balo automatski pr~kinuti, ako odluke u pogledu nasih ranijih pred-
0
neutralnoj zoni. ТrеЬа da је mogute snabdevat1 nJ1h, bar delirтiicn0 Joga budu nepovolJne. Naprotiv, sa tim treba ici napred kao i sa
morskim putem iz baza u Italiji. Ovim Ьi se smanjila potrainja • povetanjem avionskЉ isporuka, sto Ьi ЫЈо dragoceno.
a,>ionima, wne Ы se povetao Ь~ој. ~ostupnih m~s!na, s~. Ьi vas рг~~ 37. Qd Mihailovica се naravno Ыti zahtevano da pokaie dobru
gтam :z:a prosirenje (snabdevanJa 1z vazduha) cm1Io laksun. volju za vreme pregovora i da nastavi sa operacijama u dosadasnjim
33. Ako bude odluceno da se prede na ostvarenje predloga na. dimenzijama, naroёito one p lanirane u v ardarskoj dolini i u Kaca-
vedenih pod broj 18, trebalo Ьi sada poceti sa pripremama za snab. niku. Od obadve grupe treba traiiti da prekinu nepotrebno medu-
devanje oruzja u velikim kolicinama normalnim morskim i suvin, sobno istreЫj ivanje i da se medusobno postuju u neutralnoj zoni,
putem posle oslobodenja. . ocekujuci zakljuёenje sporazu.ma. Vase demark:iranje neutralne zone
34. Odluka ро ovom predlogu mora Ьiti doneta na najvisem vrhu. nece blti a!ektirano ovim predlogom.
Da ы se doslo do ovakve odluke potrebno је uspostaviti ravnotezu 38. Мi smatramo da na Baikanu nece Ыti velikih promena pre
izmedu politicke cene i rnaterij_al~og -~na~de~anja kao i krajnjeg proleca i, bez da prejudiciramo vaznost sadasnjih operacija, smatra-
doprinosa, ро nasem racunu, M1hailov1ca 1 T1ta u i-atnom naporu. mo da се one Ьiti tada n ajpotrebnije. Мi imamo oko tri meseca da
Takva procena jedino se moze bazirati na izvestajima nasih posrтia­ ostvarimo nase predloge i dva meseca da se sprovedu u zivot. Мi
traёa. . Мi ne u.kljucujemo u ovoj depesi takvu procenu, ali imamo verujemo da је ovo ostvarljivo. Ako Ы se proЫem oko dolaska dele-
dovoljan broj britanskih oficira za vezu, kod obadve grupe, da nas gata u Kairo energiёno otpol'eo, britanski oficiri Ы stigli u Kairo
snabdeju potrebnim podacima, ukoliko to vec nisu ucinili. Nasi oficiri polovinom decembra. То Ы ostavilo oko pet nedelja za pregovore koji
za vezu kod cetnika nameravaju da prokrstare zapadnom Srbljom, Ы mogli otpoceti pre dolaska britanskih oficira.
а ро mogucstvu Sandzakom i Crnom Gorom, cime Ьi se popunila 39. Ako је vasa odluka povoljna, Armstrong се evakuisati pukov-
velika pramina u nasem znanju о Мihailovicevirn snagama. nika Baileya kao svoga predstavnika. Pored njegovih kvalmka.cija
35. ·Ako doneta odluka smatra da nam se ne isplati da dajemo da pomogne u vodenju pregovor a, on Ы takode mogao da vam iznese
uverenje о osiguranju i pomoci na skali koju smo predlozili, onda Ы jasnu sliku stanja i prilika u ovoj zemlji i tako r ascistiti sadasnje
bilo bolje da se to otvoreno kaze i onda traziti druga sredstva ili pogresno shvatanje. U njegovom odsustvu major Selly Flood sluzio
drugu osnovu za nase Ьitne operacije u ovoj zemlji. Ali rni moramo Ьi kao tumac.
presta.ti da se stalno nadamo kao sto је naznaceno u direktivi Jugo- 40. Ako Ы se plan u sustini potpuno ostvario, kralj Petar Ы se
slovenske vlade u maju 1943. i u pisrnima kralja Petra i savezniёkog mogao spustiti u zemlju, posle sastanka izmedu Тita i Мihailovica.
vrhovnog komandanta, Mihailovicu, koja је doneo Armstrong, u Najva!nije је da Кralj ne dode ovde ranije posto Ы njegovo identi-
kojima је naznaceno da се se materijalna pomot povetati cak i onda fikovanje sa Ьilo kojom stranom dovelo do kompromitovanja sa
ka.d је to uslovljeno Mihailo"·itevim stavom, iako u stvari avionske drugom stranom, fime Ы se ugrozi!a i njegova licna sigurnost. Kon-
isporuke za mesec dana pokazuju njihovo progresivno opadanje. suitujte srpsku istoriju izmedu 1813. i 1903. Momentalno mi imamo

164 165
 _.., .• cdnosti posto ovde nc postoj i dinns tl(:nl spor du k
n~-uos11,;nc pr , , d (:k ,,,
'ku ЈС
р lI
' s1,•ar1.
· "'i
т
' moran,o izbct1 da stvaramo , rugu dgг u sil U11c, ,,
_.., • ni' m \inijama
аli na pa-u1O,;lc' ·
Kraljcvo pr1sus,vo ov е bi bil о v,Ј1, .
1
dragoceлo. ,,
41 . Uprkos naglaska na pojedinlm mestima u odnosu na ,Qкl,Jii
denje', 0 , , 3 depesa jedino se zasniva na vojnim potrc bnrno, ko~'-
b ismo mogli dovesti do, za nas, najЫtnljih I uspesnl? operacija O .,,
Ak hocemo dalekosezne akcije od strane Mihallov1ta mi onda VtJ,..
ra;o Ьiti spгemni da mislimo i radimo na vclikim stvarirna. ~••-
mi nismo spгemni da tako uradimo, onda to treba da kazerno i k:,
.
tome saobrazimo 1· na:;u
• t аkt'k
1 u. . d., Briianski stav
SаdЗЫ1ја situacija (u ovoj zemlji)_ st~orena Је ug!avnom tirne ~
su nasi poku~ji da prisilimo Mihailov1ta za pros!Jh devet rne •:
1 prema Drazi Mihailovicu 1944. god.
uspeli jedino da izmame jednu m.l~u direktivu od ~u~oslove~:~c;
JDNOV i\'IEMORA NDUМ RAТNO~I КABINE'IU
vlade koJ·a Ј·е J'edino mоШа, kao b1tni razlog, da se M1ha1lovic st .
' k d ta . d av, 10. JANUARA 1944 .
pod komandu savezni(:kog vr~ovnogd хo~an ant 1 а se umereno,
pri\1'r emeno poveca snabdevanJe vaz_ u~rum ~u em. Britanski istoricari tvr de da је Cer cil osecao d v~ o~~vezu
42. Mozda се Ьiti mogute izvest1 b1tnosti predlozenog plana Ь prema kralju Petru: obavezu kavaljerstva i ocinstv~ 1 ~ mJe -
izvesnog stepena diplomatskog rada kao sto ~е predlozeno. · Mosko:~ pored svega forsiranja ТНа_ - hteo. da ~aci ~Ја, vec ne~ o
ska kon!erenciJ'a Ј·е mozda resila neke od teskota na koje su (na·· da ih ujedini; da natera T1ta da prihva ti monarhi_Ju. ?"а tv:Ф:Ja
. t k d . s11
predlozi ukazali kako da se otklone. Ak. ~ Је ~ о, on а Је dobro i brojnih britanskih istoricara se temelji na ~lo p~tko! ~ovi, ~
stvar је u redu. Ali sama Ьitnost mora b1ti post1gnuta ako se oceku· се dogadaji u toku 1944. pokazati. Idn, medutim, ruJe ~:>10 JOS s3SV1I1:
promena na Ьоlје u ovoj zemlji. То se moze postiti sa: Ј€ saglasan pred 1t:aj 1943. da _se Dra_z~ potpuno . ~dbac:i, ako ne ra'?
1
а. vrsenjem pritiska na Мihailovica na pravom nivou i kroz pra- bilo kakvih obzira prema nJemu, ili JugoslaVlJI, onda sv~ _o lZ
ve kanaJe; obzira prema posleratnom britanskom uticaju u J ugoslaVlJl . 1 ~а
ь. priznavanjem nasih obaveza prema Jugoslovenima, ne ар. Balkanu. On је smatrao da се se britanski u ticaj na Bi;.lk.anu naJbolJe
straktnih, vec stvarnih, kao preduslov za nase uspesno izvodenje u(:vrstiti ako se u Jugoslavij i i u Gr(:koj uspostavi m onarhija i d~ se
operacija. kultivise dobra volja Srba, sto је jedino moguce daljim odriavanJem
Molim da Кairo prenese ovo Londonu i izvestite me kad је ovo odnosa sa generalom Мihailovicem. U ov om smisl u on је smatrao
ucrnjeno"!10f) jos po(:etkom 1944. da је moguce pogadati se sa S~j.ix:om ро jug~
Charles Armstrong Brigadir, slovenskom pitanju, i da jos nije potrebno teslimiti ovu zemlJu
sef Britanske vojne misije kod generala Mihailovica. Sovjetskom Savezu. _
Da Ы potkrepio svoje stanoviste, Idn је 10. januara podneo kratki
Ovaj opsirni izvestaj brigadira Armstronga, koji је tretirao deli- memorandum ёlanovima Ratnog kabineta kao odgovor na Cercilovu
katne stvari u ratno doba u jednoj tudoj zemlji, sadrzao је dosta li(:nu diplomatiju prema ovoj zemlji. Memorandum glasi:
istine i covecnosti. Nazalost, konspirativna klika u Kairu: jugoslo- 1. .,Моје kolege (u Kabinetu) videli su vec depese predsednika
venska sekcija SOE, ambasador Stevenson, povezani sa F. W. Dea- vlade, koje mi је uputio br. 1184., 1187, а takode i moje depese njemu
kinom i brigadirom MacLeanom, doprineli su da izvestaj ostane samo br. 1240. i 1241. (Cerbl је tada Ьiо u severnoj Africi na oporavku od
mrtvo slovo na hartiji. zapalenja pluca).
2. Iz ove izmene depesa vidi se da predsednik vlade predlaze da
preko brigadira MacLeana posalje Titu pismo, ciji је tekst prilozen
uz ovaj memorandum, kao odgovor na Тitovu poruku zeleci predsed-
niku vlade ozdravljenje od bolesti. Takode se iz navedenog moze
videti da је na~ zajedni(:ki cilj da uspostavimo most preko provalije
102) F. О. 371-37617. koja sada razdvaja Kralja od partizana. Medutim, ро misljenju pred-

166 167
 .. . !о nш\о nade da se takav mos t u~P••~l·
sednika ,·lade 1:°s.toJ1 , r 1 Ьоd 1' Mlhailovica.
sYe dok se Kralj Ы.nо nc os O .
М 1 ь· Ьiti od koristl da ovom prlllkom pru!1m kr,щ,, t
. 3: .og о ' . ·u oslovcnskog рrоЫеmв, tako da Ы mojc ko ,, ,.
J~mJcnJe ~zad1ne Jt g 1e,•ar1tne stvari u jugoslovcnskoj situac·1 l1•ц,,
btl1 u sta.nJu da рrэ е re .. .
4 Kral' Pet.ar је lcgitim11i vladar Jugoslavlje, koJ1 Је Prcuz~,,
•. Ј . vlad ·ua monarh, mada tada jos maloletan k
,тsenJe vlast.i kao 3Ј ni~ki drz.a vni udar а koj · · ' ad
·е u martu 1941. iz,,Jien pro-savez . ' . 1 Ј е Odvc,,
Ј k . . Jugosla,•iJ'e poraz Jugoslovenske V0Jske i Ь k
u ne.ma&u о upac1Ju ' . z·1· t ....
. . . gove vlade kojima smo m1 pru 1 1 u 01.:1ste u Lo
st\ТO КralJeVO 1 ПЈС . (: (: )а · · ь·
donu Jugoslovenska vlada proizasla iz pu а, ~о е Је - i ila Pred.
: od ..-: naroda troimenog kra!Jevstva Srba, Hrvata .
stav!Jena sva ... sto
Slovenaca - sa predominacijom Srba, ро d su Ir 1 ~ i _odgovorn,
s
ь· ьт
za drtavni udar. Vremenom се ~v~ vla _а pos е net o~ko senja
Ьesplodnih svada, postati sve manJe 1 manJe reprez.,,n ativna u od.
_, emlJ·u 1· tako se sada svela na vladu drzavruh cino
nosu na """u z , v.
nika u Kairu.
5 Medutim u Jugoslaviji postoje pored kvislinskih vlada Pave.
lica ~ Нrvatsk~j i Nedica u SrЬiji, dva _pokreta otpo~a, predvoden:
od Мihailovica u uzoj Srblji i od part!zana _u drug1m krajevirna.
Мihailovic је mшistar rata u vladi u К~- NJegove snage od nekih
petnaest hiljada boraca, od male su ~onst1 u ~a~nom n~poru, jer se
Мihailovic upleo sa "komunistickom (1:3vo~nic1_Idnov~) opasnoscu,
za koju on smatra da је olicena u ~artizaru~a 1 post_oJe dokazi da
је on u svojoj mrznji prema komuruzmu volJan da pr1ma pomoc od
Nediceve kvislinske grupe ра /:ak i od Nemaca. Neki od njegovih
sledbenika mogli Ьi blti voljni da saraduju sa partizanima. Partizani,
u drugu ruku, imaju strahovito organizovanu armiju, mozda od dve
stotine hiljada boraca, ciji је glavni napor bez sumnje upravljen
protiv Nemaca. Мi pruzamo punu vojnicku pomoc partizanima, а
malo Ш nimalo Mihailovicu, posto se on ne bori protiv Nemaca.
б. Ја sam u decembru rasmatrao jedan plan, kojim Ы kralj Petar
Ыо nagovoren da odbaci Мihailovica kao ministra rata, ёiji је osta-
nak na tom polozaju najveca smetnja ujedinjenju zavadenih tabora,
dok na dan 17. decembra (1943) radio "Slobodna Jugoslavija", koji se
nalazi na sovjetskoj teritoriji, nije izrazio priznanje administracije
koju је Тito stvorio unutar Jugoslavije sa titulorn Antifasistiёkog
veca narodnog oslobodenja; takode sa napadom na· Kralja i J ugoslo-
vensku vladu u Кairu. Jaz izmedu Кralja i sve va~nijeg partizaлskog
pokreta sve se vi§e produЫjuje. Radi ovoga ја sam predlozio sefu
Vojne mlsije kod partizana da poku§a da pronade kod Tita, da li
postoji bilo kakva mogucnost za jedan ,modus vivendi' izmedu par-
tiza.na i Kralja. Ako Ьi Kralj otisao u Jugoslaviju i postavio vladu
u zemlji, u kojoj Ьi partizani ЬШ zastupljeni, ovo Ы Titu dalo poli-
168
-11 1 ll:ko prlznanje koje оп tel i, ёime Ы se resila nasa sad~~ja _ctilem~
t IrcnJa tzmedu nasih politickih obaveza prema KraJJu I nJego~o~
ро!mdl Ј nasih vojnЉ potreb;:i da nast.avimo pomoc T itu. Po_kusaJ
1/ о ,
' renja Kralja I Tita oclgovarao ь·1 1. navodn1m , 1Ја
. ze · ma SoVJetske
.
Ј 1.
~~~ koJa nam је govorila da ieli da nade naciлa d~ ujediru parti-
1/ ае 'na Jednoj straлj, sa KraJjem i vladom na drugoJ.
~п, . ku
Vredлo је pafnje da Sovjet.ska vlada priznaJe JugosJovens
kraljevsku vladu kod koje su nedavno akreditovaJj svo~ p_re~v-
с •
nika а nas su izvestiJi da oni (Sovjeti) nameravaj_u da posa1JU ~~Ј~~
ђ.
isiju kod Mihailovica. Ја Ыh samo mogao dodat1 da, pr':111a пu.s!Je
~u predsednika Benesa stav ј е Sovjet.ske vlade prema 1ugosloven-
1 ЛJ ! .
skom proЫemu vr о rezervisan.
8. Ovo mi је dalo povoda da izmenim depese s_a predsednikom
vlade (Cerёilom), koje su prilozene. Мi оЬојiса ze~o da dode do
azumevanja izmedu Кralja i parti.zana. Ali predsednik vla~e ~atz:a
~а se ovo najbolje da sprovesti, ako Ы Кralj odmah otpustio ~~ai-
Jovica, obzirom na poznatu odvratnost koju Tito ima_ prema ~Iihail<>:
vicu, а takode i zbog osecanja u partizanskim redo~a, da Је_ ~Ј
kompromitovao monarhiju s~ svoj~ stalnim ~~Ј~ ~ -~ e > -
vicem i pansrpskim elementima koJe predstav!Ja ~о":1с 1 J uger
slovenska vlada u Kairu. l ma пшоgо toga da se kaze u prilog ovoga.
Ја sam, medutim, sklon da ve.rujem da, ako Ы Кralj odba_c io
Мfuailovica, pre nego Ы Ыlа doЫjena garancija da је Тito vo!Jan
da primi Kralja, Кralj Ы tim ёшоm presekao poslednju ve~ _s a Ju-
goslavijom, а uz to verovatno Ы otudio sasvi.m znatan ~roJ Javn_og
mnenja u Srblji, gde se nalazi i glavni stozer monarhiJe. U ovun
okolnostima mozda Ы bilo bolje pricekati na ishod uёinka pisma
predsednika vlade Titu i pok'.i.saja da se dode do sporazuma izmedu
Тita i Кralja. Ako ovo bude uspesno i ako Ы Кralj otisao u Jugosla-
viju, on Ы tada mogao apelo"·ati na svoje srpske pomagaёe da sara-
duje sa partizanima, i od Мihailovica Ы se tada moglo otresti n.a
osnovu toga sto је on smetnja jugoslovenskog jedinstva. Ako mi
budemo vrsili pritisak na Кralja da odbaci Мihailovica sada, rni
Ыsmo trebalo da imamo nepoЫtne dokaze о njegovom izdajstvu. а ј а
јо! nisam doblo takvu evidenciju koja se sada prikuplja u Kairu.
Sta vise, prekid sa Mihailovicem Ы zaista skrenuo mnogo painje na
ovu stvar i postoji opasnost da Ьi ovo moglo Ьiti tumaceno kao da
smo rni njega zrtvovali da Ы time zadovoljili sovjetsku vladu, sa
kojom, kao i sa v!adom Sjedinjenih Drzava, Ыh zeleo da idem u
korak ро ovoj stvari. Na kraju, ako Ьi Кralj odbacio Mihailovica
odmah, poslednji Ы vrlo vercvatлo shvatio da Kralj nije slobodan,
i mogao Ы odЫti da prihvati takvu (Kraljevu) odluku. Ovo tim pre,
!to је nemoguce izvesti Mihailovica iz Jugoslavije i onda ga se otresti.
169
 .. , -rto 11111 \о 1t11dc dn sc tnkav rnoxt Ux
~nik11 ,·l11dc pos_toJt oslobodl Mllнiilovll:n. · P\>N1a,,1
. Kralj bll\o ne
s,-c dok sc .. od koristi dn 0 ,,оrн prllikom prutirn kr•,tk
3. Moglo Ы _Ьtt\ oslo,,cnskog proЫcmn, tnko dn bi lnuj~ \Ј 1111.
ja~njC'nje poza~in::1~eщrele,·ntttne stvarl u jugoslovcnskoj situuc~0.1Pi:,,
bili u st anJu d р · . legitimrtl vladar Jugoslavlje, koji јс Р Ji.
4. Kralj ~et.1r Је! d<>iu"i monarh, madз tada jos mnlolct~ rcuz~,,
. 1 ti kao v а '" " . ul'\ k
,mnJe ,. 35 • ·~en pro-savezniёkl dr!avru udar, а koji ј е ' «tl
је u n1artu 19_41 • 11~. Jugosla,,ije, poraz jugoslovenske vojske .0 ~Vt'"
u n~a~~ ok~p~~~~,re vlзde kojima smo mi pruШl utoёiste и• ~k-
1
st,-o Kralje,-o 1'1Ј ka vlada proiz~la iz рuёа, роёеlа је - i bila r 11 •
donu. Jugoslo"-enstr. aroda troimenog kraljevstva Srba Hrvp ect.
od s,ra 1 n ' at.a .
staYlj ena redominacijom Srba, po~to su SrЬi Ьili odgovo 1
Slo\'enзca .- dsa р Vremenom се ova vlada pos1e nekoliko s rrн
~• drta,rru u ar. . . . · t eriJa
.... • с! postati sve manJe 1 manJe reprezen ativna u
besplodnihcelsva 'iз·u i tako se sada svela na vladu drzavnih ё;~ oct.
8
nosu na u zem , uio1,.
nil.--a u Кai.ru. · d 1-"'~li "kih
5. :Мec!utim, u Jugoslaviji ~!?Је роге Av~ ns vlada Pave.
lica u Нrvatskoj i Nedica ~- ~~Ь1Ј1, dva _pokreta otpo~a, pre~voden:
•са u uzoJ· Srbt]l 1 od part1zana u drugun kraJevirn
od ·.ra.ail
.I\UU oVI . К . N. а.
:Мihailovic је ministar rata u vladi u ~ - Jegove snage od nekih
·ada boraca, od male su kor1st1 u ratnom naporu, јег
реtnаest hilЈ " ( dni . ld . SE
:Мihailovic upleo sa "komunistiёkom ~avo_ с1_ no~) opasnoscu.
za koju on smatra da је olicena u ~artiza~a 1 post_o]e dokazi da
• n u svojoj m.rznji prema komuruzmu volJan da pruna pomoc od
~~~ve kvislinske grupe ра ёаk i od _Nemaca. _Ne~i od njegovљ
sledЬenika mogli Ы Ыti volj~ da sara~UJU sa part~~aшma: Partizani,
u drugu ruku, imaju strahoV1to orgamzovanu arm1Ju, mozda od d,,e
stotine hiljada Ьоrаса, ciji је glavni napor bez sumnje upravljen
protiv Nemaca. Мi pruz~o punu vojnicku p~moc ~artizanima, а
malo ili nimalo МihailoV1cu, posto se on ne bor1 prot1v Nemaca.
6. Ја sam u decembru rasmatrao jedan p1an, kojim Ы kralj Petar
Ыо nagovoren da odbaci Мihailovica kao ministra rata, ciji је osta-
nak na tom polozaju najveca smetnja ujedinjenju zavadenih tabora,
dok na dan 17. decembra (1943) radio "Slobodna Jugoslavija", koji se
nalazi na sovjetskoj teritoriji, nije izrazio priznanje administracije
koju је Тito stvorio unutar Jugoslavije sa titulorn Antifasistiёkog
veca narodnog osloЬodenja; takode sa napadom na' Кralja i Jugoslo-
vensku vladu u Кairu. Jaz izmec!u Кralja i sve vaznijeg partizanskog
pokreta sve se v~ produЫjuje. Radi ovoga ја sam predlozio sefu
Vojne misije kod partizana da pokusa da pronade kod Tita, da li
postoji Ы1о kakva mogucnost za jedan ,modus vivendi' izmedu par-
Љana i Кralja. Ako Ьi Кralj otisao u Jugoslaviju i postavio vladu
u zemlji, u kojoj Ьi partizani bili zastupljeni, ovo Ы Titu dalo poli-
168
tll:ko prlznanjc koje on i eli, ci me Ы se resila nasa sadasnja dilema
pomlrenja l:,mcau_n_asi h politil:kih obaveza prema Kralju i лјеgо~о~
vlodl, 1 nas1 h voJmh potrebr, da nastavimo pomoc Titu. PokusaJ
pomlrenja Kralja I Tita odgovarao Ьi i лavodnim ieljama Sovjetske
vlade, koja nam је govoriJa da ieli da nade naciлa da ujedin.i paгti­
zane, na ј еdлој strani, sa Kraljem i vladom na d.rugoj .
Vredno је pa1nje da Sovjet.ska vlada priznaje J ugoslovensku
1traljevsku vladu kod koje su nedavno akreditovali svog predstav-
nika, а nas su izvestШ da oni \Sovjeti) nameravaju da posalju vojnu
misiju kod Mihailovica. Ја Ьih samo mogao dodati da, prema mislje-
nju predsednika Benesa stav је Sovjetske vlade prema jugosloven-
skom proЫemu vrlo rezervisan.
8. Ovo mi је dalo povoda da izmenim depese sa predsednikom
vlade (Cerc.ilom), koje su prilozene. Mi obojica zelimo da dсюе do
razumevanja izmedu Kralja i partizana. Ali predsednik vlade smatтa
da se ovo nајЬо\ј е da sprovesti, ako Ьi Kralj odmah otpustio Мihai­
\ovica, obzirom na poznэ.tu odvratnost koju Tito ima prema Мihailo­
vicu, а takode i zbog osecanja u partizanskim r edovima, da је Кralj
kompromitovao monarblju sa svojim stalnim druzenjem sa Мihailo­
vicem i pansrpskim elementima koje predstavlja Mihailoviё i Jugo-
slovenska vlada u Kairu. Ima mnogo toga da se kaze u prilog ovoga.
Ја sam, medutim, sklon da verujem da, ako Ьi Кralj odbacio
Мihailovica, pre nego Ьi bila dobljena garancija da је Тito voljan
da primi Kralja, Кralj Ьi tim ёinom presekao poslednju vezu sa J u-
goslavijom, а uz to verovatno Ьi otudio sasvim znatan broj javnog
mnenja u SrЬiji, gde se nalazi i glavni stozer monarblje. U ovim
okolnostima mozda Ьi bilo bolje pricekat.i na ishod ucinka pisma
predsednika vlade Titu i pok-uSaja da se dode do sporazuma izmedu
Tita i Kralja. Ako ovo bude uspesno i ako Ьi Кralj otisao u Jugosla-
viju, on Ьi tada mogao apelo,;at.i na svoje srpske pomagace da sara-
duje sa partizanima, i od Мihailovica Ьi se tada moglo otresti na
osnovu toga sto је on smetnja jugoslovenskog jedinstva. Ako mi
budemo vrsili pritisak na Кralja da odbaci Мihailovica sada, mi
Ьismo trebalo da imamo nepoЬitne dokaze о njegovom izdajstvu. а ја
jos nisam doЬio takvu evidenciju koja se sada prikuplja u Kairu.
Sta vise, prekid sa Mihailovicem Ьi zaista skrenuo mnogo paznje na
ovu stvar i postoji opasnost da Ьi ovo moglo Ыti tumaёeno kao da
smo mi njega zrtvovali da Ьi time zadovoljili sovjetsku vladu, sa
kojom, kao i sa vladom Sjedinjenih Ddava, bih leleo da idem u
korak ро ovoj stvari. Na kraju, ako Ьi Кralj odbacio Мihailovica
odmah, posledлji Ьi vrlo vercvatno shvatio da Kralj nije slobodan,
i mogao Ьi odblti da prihvati takvu (Kraljevu) odluku. Ovo tim pre,
sto је nemoguce izvesti Mihailovica iz Jugoslavije i onda ga se otresti.
169
 t '11\ oflcir 11 zn vczu 110 Mll101lovlcl•v,1J
Si~11·1ю~I i ь_czbC{it~\)S 1\:1~ Ыtl pogo1·sonu" JIM) 1,,, ј
toriji о,•iп, bi tnkoбc n,og n Forelgп office, lU. Junu. 1r ckrctar) oscl:am dн Ы trebalo obavestiti predsednika vlade ро ovome.
Anthony Edcn
11
l»,i1
8
Sta Vi mi:iilte ?"
Stalni sekrctar Cadogan zvpisao је, u desnom ugJu, jedva citlj ivo:
Ne smatrom da је jos potrebno uznemirivati predsednika _vlad~ sa
, _s k lno~n SOE sn Dr11io1n MЉnilovicon, ~vim. Лkо mi posedujemo pisanu evidenciju ро ovome, пu Ь1.SЈТ10 istu
J<-dnn 1sc.:n II О( ·
. od . а sigui·no јс da postoji ve\iku nrhiva ukoli k rnogJI preina(:iti". Dokumenat је zatim vтacen stalлom podsekre!~
О o,,,m . n~~ ovo spada u do1nen obave~tajne sluzbc, ov.i u Ј•• kojl Је zapisao ovo: .,stvar јс cliskutovana sa ministrom spolJnih
ыtuYana. А\, pos O • t ' Јз n,ogu izneti samo J'cdan 1 · . ,. !(r" posiova. Nlje potrebno nista preduzimat i"fl ђ6)
.• • t ра~а Juvnos 1. Sl',<1k .
~а n1Je pr1~ ~- . sa ostalorn gradom Forenj ofisa pristupacan ist 17.
t~h o~nosap ~Jt' Ј~, krзJ'etn J·anuara 1944. Cercil anatemi~ao Dr. ~а. Kako likvidirati Drazu vojniёkj i politiёkl.
zl\•ac1ma os о Је , •, • . · azu Plan "Palace P.evolutioп"
. t m duhu politicki kurs prcma !ugos1av1J1 . ~mao Је du ьpro\·;d :
~ьa°sador Stevenson, koji јс jos Ь10 kod Pur1cev~ vlade u Kairu1 Vec u februaru 1944. u Forenj of.i.su prevladalo је misljenje 0
. d , d nekih tugaljivih momenata u odnos1ma SOE sa D ·
On Је osao о F . f' N . ra. potreЫ uklanjanja generala Мihailovica na neki nacin, ~om . ili
zom i u tom pogledu skrece paznju or_enJKO . tsu. ~t1me,. radi se о silom. Medutim, nigde nije zabelezeno da је rasmatrana fiziёka lik-
• u toku 1941. i 1942. SOE 1z al.I'a, pos о ntJe mog
t ome d а Је . . .. . t m Ј. е .,. ао vidacija Mihailovica, i potpllno Ьi Ьilo h.ipotetiёno imati ovakvu pret-
bdevati Drazu cruzjem 1 muruc1Jom, JS ? preporttc1vao d postavku, naroШo posle dosta misterioznog nestanka general~ Sik_~r-
~~је i municiju kupuje od Italijana. ~ vez1 ovoga ambasador Stc~ skog u GiЬra1taru. Medutim, britanska obavestajna sluzba izbusila
,,enson је pisao stalnom podsekretaru s1r Orme Sargentu u Forenj је Drazinu organizaciju i postojao је izvestan broj oficira, potci.nj~-
ofisu i kaze ovo: nih Drazi, koji su Ьili spremni da se u datoj situaciji okrenu prot1v
"U vezi nasih teskoca sa generalom M~a~~vicemdl, smatrarn da svoga komandanta i izvrsavaju britanska naredenja. Ovo ne treba
treba da Vam iznesem za Vasu blnu up~tre u Је an _о oi:nak iz isto. smatrati insinuacijom vec cinjenicom, ali imena tih potёinjenih
rijata iz proslosti SOE. Ја sam_doznao 1:_dva nezav1s~a 1_zvora da u Dminih oficira ovde се Ьiti izostavljena, posto ih nisam imenovao
vтeme kad SOE nije Ыо u stanJu da pruz1 generalu M1hailovicu Ы!о ni ranije u mome napisu od 1. decembra 1978.1°')
ka1.-vo snaЬdevanje, oni su ga savetovali da napravi najbolji moguёi Plan za puc: "Palace Revolution" vec је Ыо stvoren i potvrden
aran.iman sa Italijanima za doЫjanje potrebnog oruzja, ako је 10 od Forenj ofisa i Мinistarstva rata, i pre nego Ы se pristu-pilo nje-
moguce. Ova priёa, upra\'0 sada mi је potvrden~. od jednog clana govom sprovodenju u zivot, сео nacrt morao se ponovo rasmotriti
SOE, koji jos nije pronasao pismenu dokumentac1Ju о tome. Ја ovo sa svih strana i poslo se ~ledecim redom. Prvo се Forenj ofis u sa-
napominjem ne radi toga da Ы Ыаtо чеЬаlо ponovo mesati, vec glasnosti sa Ministarstvom rata, napraviti listu pitanja koja се Ыti
jedino radi toga sto se bojim da cemo pre ili pos1e, Ыti javno suoceni poslata depesom britanskoj Vrhovnoj komandi u Kairu. Lista pita-
sa javnom izjavom generala Mihai1ovica, da је njegova saradnja sa nja, zatim, Ысе proslede.n a putem radio-depesa brigadiru Armstrongu
neprijateljem g1edana kroz prste, sa nase strane, uko1iko ne i odo- u Drazinom stabu, na koja се on odgovoriti, sa komenta.rima, putem
bravana od strane britanskih agenata! 10') depe~a britanskoj Vrhovnoj komandi na Srednjem Istoku. Ро prije-
Ralph Stevenson mu, Kairo се dati svoje primedbe, а zatim pukovnik S. W. Bailey
U produzenju dokumenta ambasador је rukom dodao ovo: ,.Su- dace svoj komentar. Na kraju се!а stvar Ысе prosledena Forenj ofisu
geriram da ovo imate na umu. Bilo kakva akcija ро ovome - sudeci na odluku. Da li је Draza bilo sto о ovome znao, veliko је pitanje;
ро tangiranim osobama - dovela Ы do unistenja svakog pisanog verovatno, njegovo ranije iskustvo vojnog atasea na strani, pomoglo
traga". Posto је stalni podsekretar, sir Опnе Sargent, pro~itao stvar. mu је da prati rad britanske vojne m.isije i obavestajne sluzbe i da
odmah је predao ministrti spoljnih poslova Idnu koji је na margini
ga ucini najЫaze reёeno skepticnim.
zapisao: ,,:М:ozda bismo mogli porazgovarati о ovome". Na desnom Prezivela grada u britanskoj drzavnoj arhivi govori da se u ostva-
kraju dokumenta Idn је dodao: ,,Sir Alexander Cadogan, (stalni renju zamisli poslo sledecim redom : Prvo је pukovnik Е. Boxshall,

103) РRЕМ. 3/511/9. 105) F. О. 371-44250.

104) F. О. 371-44250. 106) .Iskra•, 1. 12. 1978.

170
171
 t мsill o(lc\1·i1 zn vczн ва Mll'шll ovlccv ,
,::.;..,1rnos\, i bczbcdrюs '1 bltl pogorsana"l'м) ''Ј 1,,,i
~.,... . Ь ' t kode щоg ll sekrctnr) osccam da Ы trebalo obavestiti predsednjka vlade ро ovome.
toriji o,•1n, 1 а Forclgп оШсе, 10. jun uar•,
Лnt11ony Edcn ' 111 •\.Ј Sto VI m lslitc? "
Stalnl sckrctar Cadog;m z.ipisao је, u desnom ugJ u, jedva ёitljivo:
, ·" k . odnosn SOE sn Drnfo111 Mil10\loviccr,1 Nc smatrnm da је jos potrebno uznemirivati predsednjka v lade sa
Jrdnn ,s.,,a 11 ~vlm, Лkо mi posedujemo pisanu evidenciju ро ovome, mi Ыsmo istu
. osimз sigurno је da postoji velika arhiva ukoli k mogli preinaciti", Dokumenat је zatim vracen sta lлom podsekretaru
О ovim ~n ' tO 0 vo spada u domen obavestajne sluЊc, ov () Ј•· koJ i је zoplsao ovo: ,.stvar ј с diskutovana sa ministrom spoljnih
sacu,,ana. Ali pos • ti· Ја mogu iznetl samo jedan , , а Rr~- poslova. Nij e potrebno nista preduzimati" !' 4;;)
.. · tupзcna Javnos · щ~саk ,
da nlJe prrs .. . ostзlom gi·at1om Forenj ofisa pristupacan , , 11.
tih ~nosa k~Jt' Ј~ ~rajen, januara 1944. Cercil anatemisao ~ ~ r,a-
1
Каkо likvidirati Draiu vojnickj i potiticki.
ii,•ac1n,з. 1~ о JJticki kurs prcma Jugoslaviji imao је da ~рг ra1.t,: Plan "Palace P..evolution"
i u tom du ut poenson koJ'i Ј·с jos Ыо kod Puriceve vlade u ...,ovod,
:unbasador 5 е,, , d . ,,a,rt, Vec u februaru 1944. u Forenj ofisu prevlada!o је mis1jenje о
. ·•· d kih tugaljivih momenata u о nos1ma SOE sa D ,
On Је d.,_o о ne . F . f' N . ra, potrebl uklanjanja genera!a Mihailovica na neki nacin, milom ili
. ledu skrece paznJu orenJ о 1su. aime, radi
zom • u tom pog Е . К . , se о silom. Medutim, nigde nije zabelezeno da је r asmatrana fizicka lik-
. toku 1941. i 1942. SO 1z atra, posto nije rno
tome dа Је u . .. . t • Rao vidacija Mihailovica, i potpuno Ы Ьi\о rupotetiёno imati ovakvu pret-
. Drazu cruzjem i muruc1Jom, 1s om Је preporticivao d
snabd eva ti al"
, . . .. ~;ci·J·u kupuJ·e od It rJana. U vez1 ovoga am asador St а
· Ь postavku, narocito posle dosta misterioznog nestanka generala Sikor-
orozJe I ffiu,u . Q S е- skog u GiЬraltaru. Medutim, britanska obavestajna sluzba izbusila
• ISЗ. 0 stalnom podsekretaru s1r rme argentu u ForenJ,
venson Је р је Drazinu organizaciju i postojao је izvestan broj oficira, potёinje­
0 fisu i kaze ovo: nih Dra.zi, koji su bili spremni da se u datoj situaciji okrenu protiv
u vezi nasih teskoca sa generalom Miha~lovicem, smatrarn d svoga komandanta i izvrsavaju britanska naredenja. Ovo ne treba
treba da Vam iznesem za Vasu Jicnu up~trebu Jedan _odlomak iz isto~ smatrati insinuacijom vec cinjenicom, ali imena tih potcinjenih
п·аtа iz proslosti SOE. Ја sam doznao lZ dva nezavJSna izvora da u Drazinih oficira ovde се Ыti izostavljena, posto ih nisam imenovao
~е kad SOE nije Ыо u stanju da pruzi generalu Mihailovicu bilo ni ranije u mome napisu od 1. decembra 1978. 106)
kakvo snaЬdevanje, oni su ga savetovali da napravi najbo!ji moguci Plan za puc: ,, Ра!асе Re,;olution" vec је Ыо stvoren i potvrden
aranzman sa Italijanima za dobljanje potrebnog oruzja, ako је to od Forenj ofisa i Ministarstva rata, i pre nego Ьi se pristupilo nje-
moguce. Ova prica, upra,;o sгda mi је potvrdena od jednog clana govom sprovot1enju u zivot, сео nacrt morao se ponovo rasmotriti
SOE, koji jos nije pronasao pismenu dokumentaciju о tome. Ја ovo sa svih strana i poslo se ~ledecim redom. Prvo се Forenj ofis u sa-
napominjem ne radi toga da Ьi Ь!аtо t!ebalo ponovo mesati, vec glasnosti sa Ministarstvom rata, napraviti listu pitanja koja се Ьiti
jedino radi toga sto se bojim da cemo pre ili posle, Ьiti javno suoceni poslata depesom britanskoj Vrhovnoj komandi u Kairu. Lista pita-
sa javnom izjavom generala Мihailovica, da је njegova saradnja sa nja, zatim, Ысе proslet1ena pute.m radio-depesa brigadiru Armstrongu
neprijateljem gledana kroz prste, sa nase strane, ukoliko ne i odo- u Drazinom stabu, na koja се on odgovoriti, sa komentarima, putem
bravana od strane britanskih agenata! 104) depesa britanskoj Vrhovnoj komandi na Srednjem Istoku. Ро prije-
Ralph Stevenson mu, Kairo се dati svoje primedbe, а zatim pukovnik S. W. Bailey
U produienju dokumenta ambasador је rukom dodao ovo : ,.Su- dace svoj komentar. Na krajt! се\а stvar Ьiсе prosledena Fore.nj ofisu
geriram da ovo imate na umu. Bilo kakva akcija ро ovome - sudeci na odluku. Da li је Draza Ьi!о sto о ovome znao, veliko је pitanje;
ро tangiranim osobama - dovela Ы do unistenja ,svakog pisanog verovatno, njegovo ranije iskustvo vojnog atasea na strani, pomoglo
tragaи_ Posto је stalni podsekretar, sir Orme Sargent, protitao stvar.
mu је da prati rad britanske vojne misije i obavestajne sl uzbe i da
odmah је predao ministni spoljnih poslova Idnu koji је na margini ga ucini najЬ!aze receno skepticnim.
zapisao: ,.:Мozda bismo mogli porazgovarati о ovome" . Na desnom Prezivela grada u britanskoj driavnoj arhivi govori da se u ostva-
kraju dokwnenta Idn је dodao: ,,Sir Alexander Cadogan, (stalni renju zamisli poslo sledecim redom: Prvo је pukovnik Е. Boxshall,

103) РRЕМ. 3/511/0. 105) F. О. 371-44250.

104) F.О. 371-44250. 106) . Iskra", 1. 12. 1978.

170
171
 · 26 з 1944 nu~cl 11iku ju1.nog clci .
\·i.Jltit1ist•11·~1,.., r:1\11, p1sao · · · , J,tr1n,,,1
' '. •. ' ·d 101) slcdccc : · 1,, А sl r Orme Sargcnl istog dana zapisao је sledecu belesku na_ov_om
Foi-et1j of,sa, Douglas Ho,vn1 u dokumentu : .,Iako Ka lro i pukovnik Bailey smatraju da Ьi M1hailo-
"Dragi Ho\\•ard, ·11 t ' t 1 ·1:, odblo Kraljev zahlev, ako Ы mu naredjo da preda komandu
,. . ,. t d~ Ј. е sir Orine Sargent р1 1vn 1О е tst dcp1.:x1.: 1 .
.
\ 1 se se,·a е " d Ь I dl Л
. . к , u u koJ·оЈ· smo trazlli а r ga r rmstr0111 , 1. 11
11,Ј v~vom nal:clniku staba, ја jos uvek smatram, ohrabren Armstrong~
~1110 pos1а 1,
. m,s
atr ,
. • р0 planu kog Је lzrndio
. , 1JenJe
. k
pu ovni
'k В •1 , 7.r:i~1
щ еу, koko 1 ·
~lm gledistem, da postoji mogucnost da Ьi Мihailovic _p ~hvat~o
s,·oJe . , . с ц ~,. avcdenu promenu i da Ьi radi ovog Ьilo vтedno predloz1t1 lcralJu
• 'hai' lov,
· ,. Odgovo1· br1gad1ra Armstronga sad Ј е prj ... 1,·
о 1rcsemo l\,1 " ·3 , • .. "' Jcn ; etru ovu stvar, kad budemo sa njim raspravljali pitanje nJegove
preko Kaira, i ја prilazem kopijt1 depese sa p1tanJ.1ma , postavljcnirn vtade. Sto ј е Ыtno, jeste da Кralj mora imati stvarno dobrog coveka
od Londona i primljeni Ar1nstrongo~ odgovo.r. P1tan3a I od,::ovori da zauzme Mihailovicev polozaj. Ako Kralj nema takvog ёovek~
. • · u paralelno Uz ovo pr1lazemo I komentar Kair,
post аУ1Jeni s · . ~ . . u u~ cela stvar propada. U drugu ruku, sasvim је moguce ?а ~~ Кr3:1Ј
Armstrongov odgovor. Pukovnik Ba1ley tako е Је naptsao svoj od · reci da ол ne moie uzeti ovaj гizi k, jer ako Ьi Мihailo~c оdЬю
РУ~~\~ k .. ·1a•em L
da biste Vi bili· potpuno , obavesteni"
,
! · poslusnost, ovo Ьi dovelo ne samo do prekida jedine КralJeve veze
Vas 1skreni Е . Boxshal!
sa Jugoslavijom vec i do otvorenog sukoba sa Srbirna. .,
Na~lnik odelenja Howard је zapisao sledecu primedbu pre neg Naravno nama Ьi ovo godilo, ako Ы se desilo da Мihailovic pre-
је predmet prosledio stalnom podsekretaru: о kine odnose sa Kraljem. Vero·,atno је da Ьi ovo dovelo do cepanja
,,U prilogu је odgovor brigadira ~rm~tr?n~a na dep~su pukov. medu cetnickim snagama, sto Ьi omogucilo Titu da dalje proteg:ne
nika Baileya br. R. 419., kojom se t~az~ mi:slзe~Je о mo~ucnosti "Ра. njegovu vlast nad ёetnickom teгitorijom. Ne mam da 1i тi stv~~
lace Revolution", kako se resiti Mihailo~1ca. 1znutra, 1 zamenЩ ga treba da se ovog bojimo, ukoliko ovo ne Ьi odvelo Ti ta da vocli JOS
nekim drugim podesnijirn (oficirom). Br1gadir Armstrong odgovara jedan gradanski rat i tako ga odvratimo od borbe sa Nemcima. Ako
da Ј·е disidentska =ра (Mihailovicevih oficira) nesposobna da uklon·1 kralj Petar odЬije da zameni Mihailovica sa drugim nacelnikom sta-
Mihailovica i on..daje ubedljive razloge za svoJe . g1еdi':.te. Brigadir ba, mi сето Ьiti prinudeni cia radimo kako najbolje mozemo i da
Armstrong ~li, medutim, da Ьi kralj Petar m~g~o izvrsiti ukJanja. cekamo na razvoj dogodaja. АН ја ne volim onu sugestiju u posled-
nje Mihailovica s tim, sto Ьi poslao. podesnog oflcira da ?vog zarneni njem paragrafu Baileyevog komentara gde on, tako izgleda, sugerira
i da Ьi potfinjeno ljudstvo prihvatilo promenu ро KralJevom nare- da mi treba da povecamo na.su pomoc Titu u svakom pogledu, da
denju. Ьi tako Тito uspeo da likvidir~ Мihailovica i njegove snage sa veli-
Zakljuёci Kaira (str. 4) su sledeci: kom brzinom. Ovo Ьi znaёilo nista manje nego opremiti Тita sa izri-
1. Oni ne prihvataju Armstrongovo glediste da Ьi kralj Petar citim zahtevom da potencira rat protiv cetnika. Sigurno је da rni
mogao izvrsiti promenu i pukovnik Bailey se slaze sa ovim. Oni nismo nikad nesto ovako zamШjali" ? 108 )
predlazu kao alternativu ovom gledistu sledece: da rni damo punн Orme Sargent
podrsku partizanima u SrЬiji da Ьi tako postigli nase vojne ciljeve.
Ро mom misljenju ovo је necelishodno. Postoji nesto partizana u
ju.inoj SrЬiji, koji vec primaju nasu pomoc. Postoji jedna ili dve ODGOVOR I KOМENТARI ARMSТRONGA О OBARANJU
izolirane grupe partizana na severu, u blizini Beograda, i Ьilo Ьi DRAZE IZNUTRA РО PLANU "PALACE REVOLUТION"
mnogo tesko da im pomoc pruzimo. А ako Ьismo ovo uradili sigurno
је da Ы to dovelo do gradanskog rata u ovim srezovima. Pukovnik Pitanja Foreign ofisa i odgovori brigadira Armstronga
Bailey slaze se sa ovim. а. Pitanje: Da li је disidentska grupa sposobna da ukloni Мihai­
2. Мi smo prihvatili sugestije Kaira da ostavimo rцdio staлice lovica i da preuzme kontrolu nad njegovom organizacijom bez da је
izvesnim ёetniёkim vodama. Ovo је radi namene obavestajne sluzbe rasturi ili oslaЫ njenu efikasnost?
а isto tako i nacin da se nesto veza odriava sa SrЬijom, а takode da Odgovor: Disidentska grupa u Мihailovicevom glavnom stabu
bude i neka kontrola na Mihailoviceve izvestaje koje се on, izvesno nije sposobna da ukloni Mihailovica, niti је u stanju da ga nagovori
је, slati kralju Petru, а koji се Ьiti predavani nama. Pukovnik Bailey da promeni njegovu politiku.
se slaze". Ь. Pitanje: Da li Ы grupa, posto Ы uzela vlast, bila sposobna i
D . Howard voljna da odmah sprovede u delo politiku koju oni ispoljavaju u
107) F. О. 371-44269. 108) F. О. 371-44269.

172 173
 . 3 1!144. m1~clпtlш jL1zп or~ d('p,11. 1
t , р1s1ю 26 • · · 111,, .
iz lltiiiistnrst,,a ra ·•'1 ,. ,viн·du101) slcdecc: ,,., Л sl r Orme Sargent ls tog dana zapisao је sledecu be\esku na ovom
. Douglos •1о dokumentu : ,. Ia_ko Kairo i pukovnik Bailey smatraju da Ьi Mihailo-
f'orei'lj of1sз.
Dragi Ho\\•ard, . . Ormc sai·gent prll1vutio tcks t clcp,,N 1 vll: оdЫо KralJeV zahtev, ako Ьi mu naredio da preda komandu
"
Vi se setat~
da зе ks1r. ј traШI da brigudlr Лrmstron;: .. _н,
· '-! 1, 1 novom nal:elлlku staba, ја jos uvek smatram, ohiabren Armstrongo-
51110
snю pos\a\i ~a,ru, ~ . oзokog је tzradlo pukovnik Bµiley , knku ~r,,z, vim gledi§tem, da postoj i mogucnost da Ьi Mihailovic prihvatio
s,·oje miЩenJ~ po.f a~govor brig:idira Armstronga sad јс prll'\'\~' N,, navedenu promen u i da Ьi rad i ovog Ьilo vтed.no predloziti kralju
otrcscn10 Mihail_o,,, ~· •em kopiз'u depe~e sa pitanjima postavJJ· J~n Petru ovu stva.r, kad budemo sa njim raspravljali pitanje njegove
• ·
preko Ka1ra, .ј за .prl. 3" . Armstrongov оd govor. р·1tanJa
1 ,
i odgoCr11 ri, vlade. Sto је bltno, jeste da Kralj mora imati stvarno dobrog ёoveka
od Londona 1 prim/1": 1 Uz ovo prila!emo i komentar Kair vor: da zauzme Mihaitovicev polozaj. Ako Kralj nema takvog ёoveka
posta,,\jeni su para е nP~kovnik Bailey takoc:!e је napisao svoja uz cela stvar propada. U drug u ruku, sasvim је moguce da се Кralj
reci da on ne moze uzeti ovaj rizik, jer ako Ьi Mih.ai10•1ic odblo
лrmstro~v. odgovo~~ blste Vi Ыli potpuno obavesteni" ! Od.
go,•or koJI prila!em Va§ iskreni Е. BoxshalJ posJu§nost, ~vo Ы do~elo ne samo do prek.ida jedine Кraljeve veze
sa Jugoslav1Jom vel: 1 do otvurenog sukoba sa SrЫma.
. Howard з·е zapisao sledecu primedbu pre ne Naravno nama Ы ovo god.ilo, ako Ьi se desilo da Mihailovic pre-
Narelnik odеlenJ3 • go
. t rosledio stalnom podsekretaru. kine odnose sa Kraljem. Vero·;atno је da Ьi ovo dovelo do cepanja
Је predmril~ Р . odgovor brigadira Armstronga na depesu pukov. medu cetnick.im snagama, sto Ьi omogucilo Titu da dalje protegne
. "U р. oguь зеR· 419 ·• koз·om •. ·х1 · · ,
se traz1 m1" зеnзе о mogucnosti р njegovu vlast nad ёetnickom teritorijom. Ne znam da li mi stva.rno
nika Baileya . r." kako .. . . ail · ,_ ·
ov11,;a iznut ra, 1· zameniti . " gа-
se res1t1 M1h treba da se ovog bojimo, ukoliko ovo ne Ьi odvelo Tita da vodi jos
Јасе Revo1u t 10n ,
_. d . podesniJ'im (of1c1rom). Br1ga 1r rmstrong odgovar а
. . . d' А
jedan gradanski rat i tako ga odvrati.mo od borbe sa Nemcima. Ako
nekim. dis'drugimtska grupa (Mihailovice . , vih оr·1cira
. ) nesposoЬna da uklon·а kralj Petar odblje da zameni Mi.hailovica sa d.rugim naёelnikom sta-
da Је I en .. · l dix . 1
Mihail vica, i on daje ubedlJ1ve razloge za svoJe g е "te. Brigadir ba, mi l:emo Ыti prinudeni cia radimo kako najbolje mozemo i da
ArmsU:ng misli, medutim, da Ьi kralj Petar m~g~o izvrsiti uklanja- cekamo na razvoj dogodaja. АН ја ne volim onu sugestiju u posled-
nje Mihailovica 5 tim, sto Ы poslao. podesnog of1c1ra da ~vog zarneni njem paragrafu Baileyevog komentara gde on, tako izgleda, sugerira
i da Ьi potcinjeno Jjudstvo prihvatilo promenu ро KralJevom nare- da mi treba da povecamo nasu pomoc Тitu u svakom pogledu, da
Ы tako Тito uspeo da likvidir~ Мihailovica i njegove snage sa veli-
denju. ,.
Zakljucci Kaira {str. 4) su sledec1: . . . kom brzinom. Ovo Ы znaёilo n.ista manje nego opremiti Тita sa izri-
1. On.i ne prihvataju Armstrongovo gledi§te da Ь1 k1·alз Petar citim zahtevom da potencira rat p.rotiv ёetnika. Sigurno је da mi
mogao izvrsiti promenu i pukovnik Bailey se slaze sa ovim. Oni nismo nikad nesto ovako zamШjali" ?'os)
predlazu kao alternativu ovom gledistu sledece: da mi damo punн Onne Sargent
podrsku partizanima u Srblji da Ьi tako postigli nase vojne ciljeve.
Ро mom misljenju ovo је necelishodno. Postoji nesto partizana u
juinoj SrЬiji, koji vec primaju nasu pomoc. Postoji jedna ili dve ODGOVOR I KOМENТARI ~ISТRONGA О OBARANJU
izolirane grupe partizana na severu, u Ыizini Beograda, i Ьilo Ы DRAZE IZNUТRA РО PLANU ,.PALACE REVOLUТION"
mnogo tesko da im pomoc pru:Љno. А ako Ьismo ovo uradili sigurno
је da Ьi to dovelo do gradanskog rata u ovim srezovima. Pukovnik Pitanja Foreign ofisa i odgovori brigadira Armstronga
Bailey sla!e se sa ovim. а. Pitanje: Da li је disidentska grupa sposobna da ukloni Мihai­
2. Мi smo prihvatili sugestije Kaira da ostavimo r~d10 stanice lovica i da preuzme kontrolu nad njegovom organizacijom bez da је
izvesnim ёetniёkim vodama. Ovo је radi namene obavestajne sluzbe rasturi ili oslaЫ njenu efik.asnost?
а isto tako i n.acin da se nesto veza odrzava sa Srbljom, а takode da
Odgovor: Disidentska grupa u Мihailovicevom glavnom stabu
~ude i neka kontrola na Mihailoviceve izvestaje koje се on, izvesno nije sposobna da ukloni Mih.ailovica, niti је u stanju da ga nagovori
Је, slati kralju Petru, а koji се Ьiti predavani nama. Pukovnik Bailey
da promeni njegovu politik.u.
se slaie".
~· Pitanje: Da li Ьi grupa, posto Ы uzela vlast, Ыlа sposobna i
D. Howard volJna da odmah sprovede u delo politiku koju oni ispoljavaju u
107) F. О. 371-44269.
108) F. О. 371-44269.

172 173
 • ..,,.nt·ilnu p1·euzlmnnjl! okcij~ Pr 1
kont1·0\om I tt кpor,11 lо 11• '?~
. . · .,"сре~,,
' · n:11 n,c 01
p1·in, IJ,' IIOJ , .' "'
pod....njЉovom
' .Najvccl deo komaлdanat.a kor pusa su pr ofesionalni vojni~i-
Oso,,iпe ~а сс\оп~ podruc~~•mundanta za Srednjl Isto\('/ ' ·
111111
venstveno duguju vernos t Kralju, а ла d гugom mestu MihaJloVJcU
sa 2.aћte,·1n,~ V~hov~olsidcntskn grupa do~lu na vlnst sn uxpl:'1111 p;edstavniku i voдi Ravnogorskog pokreta, iako Ы poneki (1:1edu
Odgo,·or. Ako ~1 . d naredenja komnndnntlmu korp uxa 111 • ~omandantima korpusa) kao Duric:, koj i jednim okom m~tri . ~а
ona Ьi Ьila u stanJ~ d a tz. а Ovo Ьi onl urndili I prihvati li tu kda v oju Jitnu b uducn ost i prihvatio Ьi novog naslednika Mih~oVJca:
- " k · · prot1v 0 sovtnt!.
o\~\\U а ClJC danta Si·ednjeg Istokn.
,,. ~ajvecl deo komandanata poslusace Kra ljevo naredenje. Ako Ь1 КralJ
,,ode~je ?d_ Vr)h;vn~\7°~:~~~a momenta\no preklnula neprljatelj~tvo taktltkim potezom uklon io Mihailovica ла nacin koji ј е prikladan
~1tanJc._(2 } n а na svakom mestu? za dostojaлstvo njegovog cina, а ја sugeriram da Ы tтebalo ~3: bude
protiv partizansk~hb~ ag d,.11. prekid neprljateljstva prema partiza unapгedenje а nikako democija, i ako Ы se nasao podesan ofiCir ~ал
Odgovor: On1 1 nare 11- zemJje, sa dovoljnim stazom sluzbe, i kao ta.kav zamenio :Мihailo­
skim _sn~ama. D . ь· grupa prestala sa politil:kom aktivnoscu . vica, njegova naredenja Ыlа Ьi izvrsavana od sadasnjih komandaлata
Pitanзe : (3) 1
. а ..i .' klJ'u/:ivo na voJnI"'
. '"k .
ОЈ osnov1 .
·1 i korpusa.
Ја ponovo nagJasavam da ј е bez sumnje jasno da promene moraJU
.
oddavala orgarozac1Ju lS • kt' •,
OdgoYor: G rupa ь1 ~
. restala sa polit1/:kom а 1vnoscu ako ы ov
а Ыti sprovedene od strane kraJja Petra. P od gornjim okolnostima ја
bila uperena protiv partizana. . . ne smatram da Ы Mihailovic napravio zaroЬ\jenikom njegovog na-
Pitan ·е: (4) Da li Ы grupa bila spremna da pr1hvati s~ partiza- siednika, ali ponovo podvlacim da Ы bi\o pozeljno da Mihailovic
. -~1:ku komandu od Vrhovnog komandanta SrednJeg Istoka napusti svoj glavni stab, pre dolaska njegovog nasled.nika.. Тај na-
nuna zaJ . .. . ?
u operacijama protiY nepnJate1Ја . . . . . slednik doveo Ы sa sobom nekoliko den er a.lstabnih o!icira k oj i Ы
OdgoYor: Grupa ы Ыlа spremna da prihvati zaJ~dn1~ku komari- Ыli u stanju da otpuste ili ukrote generala T ri!unovica i doktora
du Vrhovnog komandanta za Srednji lstok 5:8 p~anuna. Moljevica. Lalatovic се uraditi sto mu se kaze, i ја n e sumnjam da
. . Da li ы disidentska grupa bila volJna da prihvati jednom, kad Mihailovic napusti scenu i novi komandant preuzme
с. PitanЈе. .. . rt' ?
jednu demarkacionu liniju izmedu n]~ I ра izana . . . vlast, da komandanti korpusa nece slediti njegova naredenja.. Vero-
Odgovor: Disidentska grupa bila Ь1 spremna da pnhvat1 demar- vatnost ovoga znatno Ы bila povecana jednim Кraljevim govorom
kacionu granicu. . . . preko radija ili potpisanim kraljevskim u.kazom , koj i Ы doneo novi
d. Pitanje: Ako је odgovor pot\'rdan na Pr:'70 p1tan1e IZ sekcije komandant za komandante korpusa, zahtevaj uci od n jih da izvrsa-
"А.. , da li ы trebalo praviti pokusaj sprovode~Ja pl_~_a u delo (oba- vaju svoje du!nosti.
ranja Draie) pre ili posle odlas_ka ~ritans~e vo1ne пus13e? . Ја ponovo naglasavam da sto komandanti korpusa kaiu svome
Odgovor: Na prvi deo p1tanJa m?J o~govor se ne -~dnos~, ali Jjudstvu da се ono slusati naredenj a. Njihovo osecanje discipline,
ја ne smatram da Ы Mihailovic n?red1? ~ilo kakvu akc11u koJ~ Ьi ili strah da ne budu smaknuti zbog neposlu.snosti, suvise su stroge
dovela u opasnost iivote britanskih оћс1rа za ve~u. -~ ogla Ь1 da pretnje. Najveci deo niiih oficira iako zasiceni propagandom protiv
postoji opasnost izolovan~ n~pa~a о~ nekog fana~~a il_ 1 ~~uravno- partizana i odmazdama od strane Osovine protiv izazivanja okupa-
te!enog potёinjenog staresme: Br1gadir Armstrong 1z1avlJUJe. "Imam tora, potpuno su isti kao i vojnici, i oni se ne Ы usudili da ne i.zvrsa-
da dodam sledeci komentar.,: vaju naredenja svojih komandanata. Ро mom m.isljenju mnogi ofici.ri
Ја znam о disidentskoj grupi koja је suvise rasturena tako da i l:etnici mrze Nemce i dosadila im је opreznost na koju i.m је skre-
UШ:' vrlo malo medusobnog kontakta i strahuju za vlastite zivote tana stalna paznja da l:uvaju SrЫju od partizana. Oni Ы ako Ы bili
ako Ы ot\'oreno istupili. Sta vise, oni znaju, da ma kakva da su licna pozvani u borbu protiv Nemaca, jedva docekali takvu prom enu. Ја
m.isljenja /:lanst\'a organizacije, ljudst\'o се slepo slusati svoje ko- naglasavam da Ы potpuno i skrupulozno postovanje medusobnog
mandante koji се takode slusati Mihailovica, kome, posto је on po- primirja od strane partizana Ыlо potpuno neophodno, inace ponovo
stavljen od Кralja, duguju vemost sve dok Kralj ne Ы postavio Ьi se 1:uo krik starog kurjaka sa pojal:anirn urlanjem.
njegovog naslednika. Кralj је kamen temeljac celokupne strukture. . Ја nisam upucen u to, u kolikoj meri se ocekuje nebavljenje poli-
Mihailovic se nece odmetnuti i odЫti da izvrsava Кraljeva nare- tikom. Na Мihailovicevoj teritorij i ne postoje civilne vlasti, i Central-
denja, jer је on /:esto i suvi.§e otvoreno i javno - i ја verujem iskrc- ni nacionalni komitet је u tesnoj vezi sa Мihailovicem. Politil:ka ak-
no - izjavljivao svoju lojalnost prema Kralju i dinastiji, Ovo Ы tivnost izgleda da је neizbezna ali је izvesno da Ы sirenje antiparti-
narol:ito Ыlо tako, ako vojnici i oЫ~ni se\jaci saznaju za (Kraljeve) ~a_nske propagande moglo Ьiti sprel:eno, ako Ьi se dala kategoricna
naredbe. 1z3ava od strane Tita da on uzvraca istom merom. Ја smatram da Ы

174 175
 , • ot.u ,,im 1\111·cdcnjem za prlhva tnnj" .
t\o,·i ko1n:1ndant dos110 ~адоnе \inijc. Sli~no uporcdenjc JcNtc 1: ·'J"•I maganju jugoslovenskih komurtista, i bez velike лevolje_ n.i~ ~io
11

ni&e komande i ~en~~; ameri~ke armlje u Italijl . Ako bi ~t' (~Гli,, 11,, da napusta svoju Ш:nu politiku. 1 naravno, kom~ntor aira
0
ukf
Osn,c britanske 1 р komзndantl ovde prlhvatlll bi · lvn,1 ! oлduhu Cerblovih nastojanja i odJuke. Komentar glasi:
,,на odgovornI
о,1 а о pos13
t ..
k
' '\'
, rr~1•
\u Uprkos sv1h sme nJI u poi;lcdu ~ 1 11Jr·, ,е ~ - ,.Odgovor brlgadira Arrnstronga na pitaлja Fo~~j 0 53 ne~:=
:1
Ьilo da ,·odi dobru 1 ~~о~) odluke ро najvecim stvarima 1' krt'n1,, tJvan је. Njegova alternativa је, mi smatramo, suv1Se t.eska u __ ь·
1
. f ;;а (medu narvu
1n ormac..,
' d Ь'
l\·I1'h 31'Iovicevim rukama, а 1 nov1 komund •u
. а о daAnj im okolnostima i nema izgleda da Ы dala one rezultate koJ1
centralizo,rane _u · dз koristi \stl slstem koji је sada na 0111 1 ЬШ u proporciji prem_ a ulozenom trudu.
nje~o,, ~asled~1~ m:~~dt>nje njegovih odluka. Ја Ьih zelco dasnazi, 2. Umesto toga m1 savetuJemo: . •.
za s1renJe ,-es~ k1 sp dant ne ы trebalo da dode ovde kao 111 . РО(Ј. (а) pomaganje partizaлa u SrЬij i, da Ьismo mi na taJ na~ ?o-
,rurem da novi oman •nistar stlgU vojni cilj. (Rec SrЫja tri puta је podvucena u ForenJ o.fisu.
ta vec kao vojni komandant. . . .
ra . . k ·nJ·e sugestije koje navod1m zasnivaJu se na А· . Pisac) . "ih " tnickih
k .. d х· (Ь) Da ostavimo r~~io-stc1nice -~od_ najne~~ov1JD.IJ . .,;.е
. .PoslednJe 1 raJ
. Кral '
d .
ај ugaoni kamen 0Jl r ...1 svo 1 сео sistern . .·
'l!!Je •_
шс1 da Jed Jzoan1·sta ieli da ovde doc1e do antinemaёkih aktivn' ' Ја komandanata i to: Duлcu, Markovicu 1 Pavlovicu. Ј?а nik? od b_n
smatram а on . . dm d k . Ost, tanskog оsоЫја ne ostane kod cetnika. Cilj ostavljanJa radio-stamca
. . an da se suoo sa svun о . az ата ОЈе bi iz ·
1 da Је on sprem А . ,. . k t ovog jeste da odriavamo kontakt, а ako se kasn.ije ukaie potreba da uspo-
. ., protiv nJ·egovog naroda. m1 .:emo nJega а egoricki uv sta~o vezu preko SOE izmedu partizan.a i ёetnika.
proiza::.1e • . ti х otp f e-
riti da re za ovo (kao uzvrat) on uz1va _na»u р oru u ormi dovolj. Gomje glediste је diskutovano sa Vrhovnom ko~dom (ovde)
nog snabdevanja u materij~u i opr~nu._ . . . . . sa jugoslovenskom (kraljevskom) ambasadom i podneto_Је Vrhov-n~':11
Кralj Ьi onda trebalo da odstraro Мiь·hailoviahcateiz zle~Je rnornen. komandantu ovog ratista, i ako se on slozi Ысе dostavl)e~o-savezmc-
talnom 1• odlucriom akcijom, cak ako 1 ovo z va о 1 otpustan· kom generalstabu koji се bez sumnje ovo dostaviti naёelnicuna odgo-
1 dnik Мihail · • Је
njegove vlade. Povoljan visoki nasdie. . ( d ) ovilct~ mJora se na6 varajucih stabova" !1111)
van zemlje, kog Ьi trebalo unapre ti ~ _on а pos а 1 1: ugos\aviju.
Ovim akcijama trebalo Ьi dati pu~~c1tet, ро mo~cstvu jednirn
Komcntari pukovnika S. W. Baileya na Кairsku depesu:
pogodnim Кraljevim govorom na radiJ~· U gl~~om stabu vrhovnog
,.Palace Revolntion"
komandanta za Srednji Istok trebalo Ь1 poslati ~ugoslovensku vojnu
misiju, а novi komandant (Мihailovicev naslednik) ~rеь3:10 Ьi da do. Pukovnik S. W. Bailey doslovno је napisao sledece:
vede pukovnika Baileya. Ја takode smatram da ~е b1tno ponovo 1. ,.Mogucnost eliminisanja generala Мihailovica upotreЬom sile
uspostavljanje britanskih o~cira za ve~ kod cetn1ka: B~~nija bi u samoj SrЫji, ро mom misljenju, resena је odgovorom brigadira
morala momentalno pomoc1 novu cetnicku komandu, а СlП! anti- Armstronga, njegovim desetim paragrafom na n.ase pitanje Alla 297.
osovinske akcije otpocnu njima Ы trebalo pruiiti punu pornoc."""-) Misljenja oficira na licu mesta moraju se uzeti u obzir kao poslednja
Na Armstrongov opsirni izvestaj i komentar, Kairo је dao svoj гее, i obzirom na njihovo glediste, kojim su odbacili mogucnost na-
kratki i presudni komentar koji се Ыti usvojen od Forenj ofisa. Ко silnog uklanjanja Mihailovica, ovo se pitanje ne moie dalje rasma-
је sve u Кairu, sem ambasadora Stevensona radio na kratkom ko. trati.
mentaru nije poznato. Svakako је ministar rezident u stabu savez- 2. Odgovor brigadira Armstronga na nasu depesu, parag:raf 10.
nickog vrhovnog komandanta imao udela u odbacivanju Armstron- taёke: Ь, с, i d, slaze se sa ·шojim predvidanjem iznetim u mom
govih preporuka. Ministar rezident је Ыо politicki "supremo" za celo memorandumu od 14. marta 1944. (kojeg nema u arhivi, pisac) isto
mediteransko podrucje, i Jugoslavija је Ыlа jedna od njegovih pro- kao i sa mojim usmenim naglasavanjem ovog, mnogim o!icirima. Ali
vincija za koju је odredivao britanski odnos u duhu nacelnih odluka ро mom misljenju, Armstrongov odgovor na drugi paragraf tacke
donetih od Britanske vlade, odnosno Cercila, u Londonu, koji је vec "Ь ", mora se razumeti tako da Ьi disidentska grupa (Мihailovicevih
Ьiо otisao daleko u dve stvari u Jugoslaviji da mu se nije bllo lako o!icira) bila spremna da vodi operacije na njenoj teritoriji ро direkt-
suprotstaviti. Prvo је otisao daleko u svojoj latentnoj, а kasnije nim uputstvima s:ivez.niёkog vrhovnog komandanta za Srednji istok;
otvorenoj, srЬofoblji za koju је tesko naci odgovora. Drugo, u odnosu ostavljajuci partizane da operisu na svojoj teritoriji pod istom savez-
na partizanski pokret u Jugoslaviji, Cercil је licno sve bacio na kocku nickom komandom, dok Ы koordinaciju оЬе grupe vrsio saveznicki
109) F. О. 371-4(269. 110) F. О. 371-44269.

176 177
 Medutim mogucnost dn ес Ыl о koja od М ·
пho,-ni komand ant. . 1. dn s'e bori na bllo kojoj 1eritoriJ' I u 111' 11
• 'h 'ed' · са pr1sta 1 ..
10,·1&-,·~ Ј . in,
' P<1r
'edna koпsolidovana snaga, pod komun(i,, 1·,1,,
0 111
sa ~rt.11an1ma, _k~ Jkomandanta, menl lzgleda s::isvim nepoNto· N:,.
,·ezn1~-og vтho, ~Ju ·e i ona retcnica iz Armstrongovog koni r J1•1:;i
о,~о gled~ste %t Jt::ivljam da Ы novi komandant (Drazin nu:t;ira
\..-оЈа gl~i · · • ' 1 ~ da uspost::ivi zajednifku komandu sa Ра · 11'< 1
nik) dosao sa na ago . 1· . ·u• itd rt11.;i.
nima i po,,ure demarkacionu in1J . mn roslosti, па primer u junu 1943., kad su preplavili celu _Srb1~u sa
" ti.,.,. druge iilternative predlozene od Armstrong
З. Sto se ''" - • d " а , d·
. _ d t treba da bude postav1Jen 1z re ova oricira "
no,1. koman an .. '"! ' • • " van
. . t ·em pri mom ramJem m1" JenJu 1zraLenom u lt\
zemlJe, Ја os аЈ k · k . t'IТ1o.
rand umu . od 14. marta, da је nesto ta о -" sasVIm nepra ticno. м d
. ь· . е u.
. d -"-nJ·u kraJ·n1·e odluke puna p.unJa mora 1t1 poklon1·
tim, u onu;,,:: k •k Н ena
_ ,~,. .. bnga'dira Armstronga, potpu ovn1 а owarda i ma·
"u.><JenJIПII , )Ot a
Greenlinsa-
4. Cela о,•а stvar okrece se oko s1еd е=_• """· ~~cen1c~
• . u Arrnstron.
gov-om odgovoru: ,Мihailovic ~е n~ce us~roti~ti ~raljevom na.rede.
nju, posto је on vrlo resto i suvi~ Ја~о, 1 v~ruJem iskr~no ~~javljivao
lojalnost Кralju i dinastiji._ о,:о Ь1_ JOS Ыlо р0Ја~3;10 ako Ь1 ob1cni vojnj.
ci i seljaci doznali da postoJe Kral]eva naredenJa. ,,Ponovo naglasava
da treЬa da је sasvim jasno da promen~ m?ra ~o~i od Kralja"! Ovi:
merama mora Ьiti dat puЫicitet, а naJbol]e Ь1 b1lo da to bude ura.
deno jednim prikladnim Кraljevim govorom!
s. Ја jos verujem da Ьi Mihailovic оdЫо da izvrsi Кraljevo na-
redenje. Ovo verovanje zasniva se na mom dugom i liёnom iskustv'\J
sa Мihailovicem, kao i na jacini osecanja koja је on, kao i njegovi
nepo.sredni savetnici, vojni i politiёki, ispoljavao kao svoju duznost
i osecanje odgovornosti prema Кralju i otadzЫni.
Ја sam napomenuo u nedavnom memorandumu jedan izvestaj
koji potire iz izvora Jugoslovenske vlade, koji navodi da Ы МlЬailovic
uskoro mogao proglasiti da је Кralj zaroЫjenik u britanskim ru-
kama, i prema tome mogao cbrazovati vladu u zemlji. Ја smatram.
da је Мihailovic sa svojim savetnicima potpuno spreman da se odluci
na ovakav korak. Oni su svi potpuno uvereni da Ы ovakav korak
mogli pravdati pred narodom, vojskom i Кraljem, posto Ы uspeli da
sJome partizanske snage, а Nemci napuste zemlju i povrate Kralja
na presto i narodu. Pod ovim okolnostima Mihailovic Ы pripisao biJo
kakav Кraljev akt kao neprijateljski britanski pritisak. On Ы mogao
racunati na licni postojeci prestiz sa oficirima i narodom а takode i
na kor,trolisanu unutrasnju propagandu koja Ы ojacala verodostoj-
nost njegovih objasnjenja i opravdanja!
. 6._ ~o~cnost о obnarodovanju naredenja о smeni Мihalovil:a.
УОЈ~': 1_selJastvu pu_tem radija Ш drugim nal!inom, gotovo је nepo•
stoJeca IZ razloga koJe sam jasno izneo u mom memorandumu. Јеdал
178
nat koJ' i Ы Ыо vredan pa znje jeste taj, ako bismo· mi racunali
m ome
{; mo pomol:u Jetaka obnarodovati nase stanoviste v0Jsc1 · 1· n~rodu;
d~ eecemo Jmati tehnil:ke mogucnosti da utvrdimo da rastu.re~ l_etci
~ ~varaju bгitaлskom origina!u. Mihailovic се to pre~vit1_ Ја~­
о gtl kao pokusaj neprijatelja da siri konlunju u zemlJ!· Bilo Је
g autentil:nЉ slul:ajeva da su Nemci upotrebljavali slicne. ~ere
1105
0 0
~ icima u kojima s~ tvrdilo da је Mihailovic napustio zemlJ_u Ьz:itan­
iom podmomicom i da је n<1pustio svoje snage, radi ovog се nJegov
5
datak u ovom pogledu blti Jak. . ..
za 7. Ја ne vidim biJo kakvu mogucnost uklanjanja M~oVIca
utem unapredenja. Оп mozc Ьiti unapreden jedino u ёin fe~d-
~arsala. Unapredenje u ovaj fin u . Ju~oslaviji nije,_ kao u i:ekim
drUgim zemljama, propraceno postav!JanJem na neakt1vnu d~ost.
u proslom svetskom ratu SrЫja !е im~a najroanje tri feldmarsa.!~
koji su istovremeno komandovali апшЈаmа na frontu. Ne postoJl
nikakva druga komanda u zem.lji, koju Ьi Мihailovic mogao predu-
zeti. I ako Ы takva komanda bila stvorena, takav polozaj ne Ы oku-
pirao njegovu celokupnu energiju; а posto је оп u najmanju ruk~
jedan vredan radnik, on Ьi imao dovoljno vremena da se posveti
zadatku miniranja polozaja njegovog naslednika!
8. Brigadir Armstrong је Jicno savetovao da Ы bilo pozeljno da
Мihailovic napusti svoj polozaj u glavnom staЬu pre dolaska njego-
vog naslednika. A.ko mi hocemo da izЬegnemo stvaranje gradanskog
rata, u vec gradanskom ratu, on Ы jedino mogao doci na britansku
teritoriju. Ali ја ne mislim da Ыsmo mi na ovaj korak mogli nago-
voriti, prisiliti Ш upotrebom sile naterati Мihailovica, izuzev na
nacin predlozen u mom memorandumu.
9. Ја se slaiem sa, i prihvatam, ostatkom Aпnstrongovog gledi-
sta koje najvecim delom potpomaie moje misljenje koje sam licno
dostavio Londonu. (Pukovnik Bailey tada је Ыо u Кairu, pisac). Ја
bih skrenuo narocrtu painju па naglasak sledecih taёaka brigadira
Armstro.n ga: (а) mcinja koja provejava medu mnogim Мihailovice­
vim oficirima i ljudstvom protiv Nemaca, i njihovo nezadovo]jstvo
sa stalnom borbom protiv partizana; {Ь) apsolutna potreba za skru-
pulozno postovanje od strane partizana sporazuma koji bude postig-
nut; (с) potreba d.t novi komandant (Drazin naslednik) ne bude mi-
nistar rata; (d) apsolutna potreba da mi budemo u stanju da odmah
pruzimo pomoc novom komandantu, velikih razmera, ат bude pre-
duzeo aktivnost protiv Osovine.
10. Opaske brigadira Armstronga о politiёkoj alctivnosti budu-
ceg komandanta su na svom mestu. Cim anti-partizanska propaganda
~r~!ane, Мihailo~cevi _l~u~ treba da mogu da rade na politiёkoj
l1n1J1 za sprovodenJe soc1Jalnih reformi na njihovom podruёju.
11. Slazem se sa prvim paragrafom Kairskih sugestija.
179
 ~ :-dutln\ rш>gul:rюst du l:c Ыlо l10Ja щl м ·111111
,·rl,o,-пi. kоп1апd:ш\ . .r. с d ~•• boi·I nn Ыlо lt0joj tcrl tor\JI
,_.., . · а p1·1stat I . а"~ '
Uh
,·11 r,, 1 rncnat koj i Ы Ыо vrcdan paznje jeste taj , ako blsmo m i racunali
10,·icc,·11' Jl:rtt\\C · . d kor,solldova rш snugn, pod kum11ntl,, 111 {:erno pornol:u Jetaka obna rodovati nаяе stanoviste vojsci i n~rodu:
0
pзrtizan1111a, kno Ј;01 ndantn mcnl \zglcdn sn~vlm ncptщ"'1 к:,.
113 ;
s:1
~ ncl:erno lrnati tehnitke mogucnosti da utvrdimo da rastureru letc1
\"t'Zl\itkog ,,rhOVI\O: . r:na 1·c~~nlcn lz A1·mstrongovog i1o~t: Jt·6,. :dgovaraju britans kom -~тigi~alu. M!л_aiJovic ~е to pred~viti_ ja~-
о,·о g!юШе pot,·r uJ~ ljam da ы novl komnndant (Dt·nzln n·n-~ar;, ostl kao pokusaj neprtJa telJa da s1 n konluz1ju u zemJJ1. В1!0 Је
\..:'ја gl~i · · · ,P7tp: а; uspnstnvl zajednlfku komandu puil;~(:1 Na ~nogo autcntlcnl~ slucajeva da su Nemci upotreЫjavali slicne . ~ere
ntk) dosao sa na ag . 1· lj ' !td z,1. u pro§lostl, na pnmer u junu 1943., kad su preplavili cel u SrbtJU sa
. • po,n, ..e demarkac1onu 1n u ·
nrn1a 1 " ·u'-' t'f druge alternat!ve predl o,;ene ·' d \
о , rmstronga Jctclrna u kojima s~ tvrdilo da је MihaiJovic napustio zemlju britan-
~- Sto sed t te treba da bude postavljen iz r edova oiicira ' tl,, skom podmornicom ! da ј е napustio svoje snage, radi ovog се n jegov
no,•1. ko~an a~em ri mom ranijem mШjenju izrafeno111 u 111с Vuђ zadatak u ovom pogledu Ыti lak.
zemlJe, Jaodostэ..1
1• ma~ta da ;е nesto tako sasvim neprakticno. Merndo.
randumu _х .... krain;e ' odluke
• s •
puna pai;nJa · ·
mora ь 1ti poklonJ· ц.
7. Ја ne vidim Ыlо kakvu mogucnost uklanjaлja Mihailovil:a
putem unapre<!e.n ja. Оп mozc Ьiti unapreden jedino u cin feld-
tim u don=enJu • • k 'k Н Сђ11 mar§ala. UnapreC,enje u ovaj cin u Jugoslaviji nije, kao u nekim
misijenjima brigadlra ~mstronga, potpu ovn1 а owarda i n1ajor;i
drugim zemljama, propraceno postavljanjem na neaktivnu duinost.
Greenlinsa-
• С 1 stvar okrel:e se oko sled ес1 х ·
" h re1,:emca u Arrnstro
u pro§lom svetskom ratu Srblja је imala najmaлje tri feldmarsala,
... еа ova . 'ti Кr 1. ђ- koji su istovremeno komandovali aлnijama na frontu. Ne postoji
u· Мihailovil: se nel:e usprotiv1 а Jevom
govom odgovor • , · . . . . . . k . . nareAue- nikakva droga komanda u zemJji, koju Ьi МihaiJovic mogao predu-
. -~to ;е on vr\o cesto 1 suv1~e Javno, 1 veruJem 1s reno lZJavljiva zeti. I ako Ы ta.kva komanda Ыlа stvorena, takav polozaj ne Ы oku-
nJU, }""' • ь · . • bil . х k ь· ь · х . о
lojalnost Кralju i dinastiji. Ovt> 1 ЈО:; о poJa~a.no а о 1 о kщ vojni- pirao njegovu celokupnu energiju; а posto ј е on u najmanju ruku
ci i seljaci doznali da postoje Кraljeva nareden]a . .. ~onovo n~glasava111 jedan vredan radnik, on Ьi imao dovoljno vr emena da se posveti
da treЬa da је sasvim jasno da promen~ m?ra ~0~1 od KralJa" ! 0Vil11 zadatku miniranja polozaja njegovog naslednika!
merama mora Ыti dat publicitet, а naJbolJe Ь1 b1lo da to bude ura. 8. Brigadir Armstrong ј е licno savetovao da bi Ыiо pozeljno da
deno jednim prikladnim Кraljevim govorom! Мihailovil: napusti svoj polozaj u glavnom stabu pre dolaska njege>-
5. Ја jos verojem da Ьi Mihailovic odblo da izvrsl Kraljevo na- vog naslednika. Ako mi hocemo da izbegnemo stvaranje gradanskog
redenje. Ovo verovanje zasniva se na mom dugom i Шnom iskustvu rata, u vel: gradanskom r atu, on Ы jedino mogao doci na britansku
sa Мihailovil:em, kao i na jacini osecanja koja је on, kao i njegovi teritoriju. Ali ја ne mislim da bismo mi na ovaj korak mogli nage>-
neposredni savetnici, vojni i politi~, i_spoljava_o _kao svoju duznost voriti, prisiliti Ш upotrebom sile naterati Mihailovica, izuzev na
i osecanje odgovornosti prema Кral)U I otadfbш1. naan predlo! en u mom memorandumu.
Ја sam napomenuo u nedavnom memorandumu jedan izvestaj 9. Ја se slazem sa, i prihvatam, ostatkom Aлnstrongovog gledi-
koji potice iz izvora Jugoslovenske vlade, koji navodi da Ы Mihailovic sta koje najvecim delom potpomaze moje misljenje koje sam liёno
uskoro mogao proglasiti da је Кralj zaroЫjenik u britanskim ru- dostavio Londonu. (Pukovnik Bailey tada је Ыо u Kairu, pisac). Ја
kama, i prema tome mogao obrazovati vladu u zemlji. Ја smatram, Ыh skrenuo naroci tu paznju na naglasak sledecih tacaka brigadira
da је Мihailovil: sa svojim savetnicima potpuno spreman da se odluёi Armstronga: (а) mrznja koja provejava medu mnogim Mihailovice-
na ovakav korak. Oni su svi potpuno uvereni da Ьi ovakav korak vim oficirima i ljudstvom protiv Nemaca, i njihovo nezadovoljstvo
mogli pravdati pred narodom, vojskom i Kraljem, posto Ы uspeli da sa stalnom borbom protiv partizana; (Ь) apsolutna potreba za skru-
slome partizanske snage, а Nemci napuste zemlju i povrate Kralja pulozno postovanje od strane partizana sporazuma koji bude postig-
na presto i narodu. Pod ovim okolnostima Mihailovi{: Ы pripisao Ы!о nut; (с) potreba d.i novi komandant (Draiin naslednik) ne bude mi-
kakav Кraljev akt kao neprijateljski britanski pritisak. On Ы mogao nistar rata; (d) apsolutna potreba da mi budemo u stanju da odmah
racunati na licni postojeci prestiz sa oficirima i narodom а takode i pruiimo pomoc novom komandantu, velikih razmera, cim bude pre-
na ko1нrol isanu unutr~nju propagandu koja ьi ojacala verodostoj- duzeo aktivnost protiv Osovine.
nost njegovih objasnjenja i opravdanja! 10. Opaske brigadira Armstronga о politickoj aktivnosti budu-
l:eg komandanta su na svom mestu. Cim anti-partizanska propaganda
6. Mogul:nost о obnarodovanju nare<!enja о smeni MЉalovica.
~re~!ane, Mihailo~cevi _ljudi treba da mogu da rade na politickoj
vojsci i seljastvu putem radija ili drugim nacinom, gotovo је перо•
lrniJ1 za sprovodenJe soc1J_alnih reformi na njihovom podruёju.
stojeca iz razloga koje sam jasno izneo u mom memorandumu. J edan
11. Slazem se sa prvun paragralom Kairskih sugestija.
178
179
 . jiћovog р:1~·щ{1·нf11 br. 2 "u", ј11 nc smr,tr111't1
12. Sto _sc t,~c п S blji doncln poicljnc vojnc rczt1\t 11 tt• . fl r, 1, 1
Р" 1110с part1z:1nln\R 11 r , ' n,1 vr,.
, Ьili od korlst1.
n,e dз ьI nan
.
[ Ь 2 Ь" Јо sc sla!cm do Ы ЫI 1 k
К · kl parзgrtl r. · " · 1 , 1
13. airs •. k d mcnutlh ljudl. Ј11 prcdluzcrn du ,,. N11,,
osta,~ti rзd!o ~a~ic; \;u ~ome ы celokupnn situaclja muц;t' 1 кt,,
ola_k~,c~ d3..1u u ~,;а~\ u' Kairo, na putu za Jugoslaviju . Pf)u h11,
obJasnJena kad/~ gaji iluzije о mogucnosti da se Mihai lo _Pt~1.
postavko~ ~а е a1;t~:n\1~a i prlhvate :'ltovu komand~. V'-'z:1(:t·v,.
sn~ge pri.k..lj ~~ р gla Ьi se pokazati kor1snom, za koord1niranJ· , kољ
on1 napom1n.1u mo l 2 k ·t .
.. . lu napomenuton1 u paragra ~ . ао_ .s о Ј е ve(: re(: ..
rac~:. uJ:m:oram, medutim, re~i d~ me~1. sugest1Je Kaira izg1eJ;1,.
,nik Talbot-Љce (1z Min1starstva rata) u l1eda Ј~
ned osledne. Puko\ · d К , . vnoJ
depesi pukovniku Keswicku jt! reka'7 . а se u Ma1~hu _slv1 slaiu da St
intenzivna mrznja koju partizani ose.:aJ~ pre~a i. а1 ovicu i Prern~
. broJ·u nJ·egovih iestokih ant1-partizanskih komandan
1zvesnom . t k .
z na ,.,.,.. fetnifki pokret. Ako Је ovo а о, 1 ako se ро"' :
t
pro е,е '""" . .dim kak • , .
parшanima u Srblji pruzi, Ја ne v1p kus . od Је ~ofuce izbeci rno.
mentalni i intenzivni gradanski rat. о . аЈ. а роЈа ·aJu svoje Pozi.
cije u SrЬiji Ьiсе bez sumnje dofekan sa Jakim o:porom, i to ne sarn
MihailoYicevih oгuzanih snaga, vec 1 od strane civi\n О
оd Strane tim d 1· ·
stanovnistva. Pod ovim o~o~os . _а_ vez~ sa n~a о~о Jnim ёetnic.
kim komandantima moie Je~no b1t1 JSkor1sce~:" da_0s1~ra _dobijanje
izvestaja O dogadajima sa nJihove tac~.e .gl~dista, ~ da Је ~1m pu\ern
dostupno vlastima u Kairu. Ро ~о~ rrnsl]enJu ov~ Је ~ovo1Jno oprav.
danje za ostavljanje radio stanica, 1ako se mora 1mati na umu da се
izvestaji Ыti pristrasni i preterani. . .
15. Izgleda d.a u svetlosti odgovora br1gadira Armstronga i kair.
skog komentara na isti, i strahovanja u odnos~ na buduce veze sa
partizanima, sto је izrazio pukovnik Talbot-R1ce u svojoj depesj
jedina solucija, koja se sama ро sebl namece u ovom trenutku, jest~
da damo bezuslovnu pomoc Titu, ostavljajuci unutrasnji konflikt da
se sam od sebe resi bez uticaja spolja. Tesko nastavljanje gradanskog
rata, koje се nastupiti posle opozivanja nasih oficira za vezu iz Мi­
hailovicevog staba i uspostavljanjem britanskih oficira za vezu sa
partizanima u SrЫji, okupirace dobar deo Titove energije, sto се
ograniciti njegove anti-nemacke aktivnosti. Ovo се radi toga sma-
njiti njegovu vojnifku korist za nas. Radi toga mi moramo pomoci
Tita da preduzme maksimum anti-nemacke aktivnosti. А sto је pre
moguce da povecamo nasu pomoc njemu, u svakom pogledu, da
bismo ga tako pomogli da unisti Mihailovica i njegove snage punom
brzinom. Medutim, ја li~o ne vidim kako Тito moze sve ovo svrsiti
pre jeseni, ~k i sa prednoscu uslova za povoljne operacije u toku
nastupajuceg leta" !111 )
111) F. О. 371-44268.
180
Pi11ma bri~adira Charle!la Arm11t·ronga pi.scu
· Studirajul:i zvanicni britanski stav ргеmа generalu Mihailovicu,
tгао sam za potrcbno da st mnram obratiti brigadlru Aпnstron~
sma podrobnije objasni neke delove njegovog odgovoтa na "Kall"
I
O d:u"~epe§u" lz februara 1!144, koja је sadrzavala plan: _,,Ра1асе_ Re~_o-
s t' n" ш nasilno uklanjanje Dта!е od strane zvarucne BntamJe:
Ju ~~ ovog p\sao sam brigadiru Armstrongu 15. decem~тa 1978. 1
Ra \ 'о ga da mi odgovori istorijske istine radi, i ako ~eli da Р 0,:е,~
~ ор~ rno ~vljenih pitanja, dopuni iJi porekne svoj stav iz ~Kairske depese ·
pos Gospodin Armstrong Ыо јс vтlo Jjubazan i odgovorio mi_21 . d':
rnbra 1978. poduzim pis:noin, iako ne direktno na postav!Jena pi-
~=nja. Smatram da su neki delovi njegovog pisma od и:te:esa za
. toriju i nasu javnost i iznecu Љ u prevodu sa engleskog Jezika. 0n
~medu ostalih stvari ka.ie ovo: .
,, . .. Sada da se vratim na Vase pismo od 15. decembra. Као bn-
ata
taлski oficir proveo sam u ~ojsci dvadeset ~~t go~a. Za svo о~~
.,,ос
vreme, politika u devedeset 1 devet od sto, ruJe ше шter:5ovala -~t1
је okupirala moj i.ivot. А ро mom misljenju isto se odnoS1 na ~ec1?u
britanskih oficira. lnformacije koje cu vam dati jedino su p~_secanJU.
Nisam nikada, ponavljam, nikad.a, vodio dnevnik. А memonJa u mo-
og
jim godinama moze da bude slaba. Zalim sto nemam masine niti ?.ak
na njoj da pisem. U avgustu i septembru 1943. Ыо sam u ~
oporavljajuci se od rana. J e:dna misteriozna poruka preko radiJa
utrpana mi је u ruke, koja је pi;a,Ia sledece: da li Ыh Ьiо ~re1:1an
da se dobrovoljno javirn za jedan posao koji mora da ukljuci spusta-
nje padobranom. Ako prihvatim, da se javim u Kairo koji је u~_aljen
hiljadu milja! Ја sam otisao u Kairo i tako dospeo u JugoslaVIJU da
se javim generalu Mihailovicu. Tako sam ја postao sef britanske
vojne misije kod Mihailovica. Nisam nista, ponavljam nista, znao о
cetnicima. Razumeo sam da се moja misija i njeni pomocni delovi
blti snabdeveni iz vazduha padobranima, verovatno iz Delne, baze
u severnoj Africi, јег ltalija jos bejase u nemaёkim rukama.
Ја sam razumeo da се pukovnik Deakin kod Tita i Armstrong
kod Mihailovica, ро mogucnosti saradivati protiv zajedniёkog nepri-
jatelja - Nemaca. Nije mi trebalo dugo da shvatim kakav sam Ьiо
naivfiлa. Ја sam Ьiо kod rojalista, c.iji glavni neprijatelji bejahu
komunisti (Tito). Ovo se dogadalo pre nekih 34 - 35 godina. Kako
Vi oёekujete da se ја secam detalja, Bog jedini zna! А sada da po-
kusam da odgovorim na neka od Vasih pitanja.
Prvo, Ыо sam pred napustanjem vojske u рrо!еёе 1945. i nisam
nista znao da su jugoslovenski rojalisti Ыli nasilno predavani Тitu
i vracani u Jugoslaviju. Kako uzasno! Jediлo sto se nadam jeste da
britanski poliblari n.isu u to Ыli upleteni, ali bojim se da su mogli
Ыti. Oni fine neshvatljive stvari iz totalnog neznaлja.
181
-
•~ nJt" hovog p•r·ogr·ofa
" br. 2 "а",ј ju пс Rmatг,,1 .,..., ,1.
12. Sto sc t~ с Srblji doncln poicljnc vo пс rczttltatr•, ri,, ·•1,1
po111ot p.'lrtizanr~a u korlsti.
'"е da Ы nam brli od r br 2 Ь" Ја se s laicm da Ьi Ы 1, 1 k
'" ЈЗ . Kairski J>il,ragra kod ·omcnutih
· " · Jjudl. Ја predlnzem du ' sc
osta,·iti radio stanrce ~ \ome ы celokupnn situacijn tnoдi• 1Nt,,
1 skU depe§u" iz _rebruara 1~44.' koja је sadriavala plan: "РаЈасе_ Re~_o-
olalclice daju Lukace~. u, Kairo, na putu za Jugoslaviju , Pod " h111
1 Jutlon" 111 nas1Jno ukJanJanJ1:: Dra!e od strane zvanicne BntarnJe.
obj~njena kad 5~ ,,ra g~ji iluzlje O mogucnosti da se Mihailovi-'''1•
~tavkom da Kairo _ne irna i prihvate Titovu komandu. Veza kccv,.
·1.i.ure paruzan . k d' .
snage Р"";'Ј . Ы se pokazatl kor1snom, za oor 1n1ranje
13
oni napomi~u mog enuton, u paragrafu 2. kao .§to је vec r,. /Pt-
racija u smislu napo':,utim reci da meni sugestije Kaira izgJ ; nu.
14. Ја moram, ; Talbot-Rice (iz Ministarstva rata) u 11ed: aJu
nedosledne. ~:о~ wicku ј~ rekao, da se u Kairu svi slazu dvnoJ
depe!i_ puk:~ k~;u partizani osecaju prema Mihailovicu I prа 5\!
intennvnaЬ . J:jegovih !estokih anti-partizanskih komandan::a
mтesnom roJU retnicki pokret, Ako је ovo tako, i ako se P<>IТI :
pro~!e .08_ ceosrьi·J·i· pruii Ј·а ne vidim kako је moguce izbeci ..,ос
~~ "td".,;.-; grad~ki rat. Pokwaj da ројаёајu svoje po"'z •
men i ш ,.._ни . k' t .
.. u SrЬ"'
crJe IJI, ь•1.
io.:e
bez sumnje docekan•
sa Ја un, о• porom,
d t 1 to ne sa"'
ailo,•icevih oruzanih snaga, vec 1 о s rane civiln
od strane Mih . d • .
stanovni.§tva. Pod ovim okolnost1~a. vkez~x~a n~dza о~о1Jrum cetniё-
kim komandantima moze je~no b1ti lS ог"""f1_1.а а_ oSJg~ra _doЫjanje
izve!taja о dogadajima sa nJihove tac~.e1· gl~dista, ~ dda Је l~un putern
dostupno vlastima u K~u. Ро ~о~ пus JenJu ov~ Је . ovo Jno oprav.
danje za ostavljanje radio staruca,. 1ako se mora irnatr na umu da се
izve!taji blti pristrasni i preteran1. . .
l5. Izgleda da u svetlosti odgovo_ra br1gad1rз Armstro~ga i kair-
skog komentara na isti, i strahovШ1:Ja u odnos~ ла buduce veze sa
partizanima, sto је шazio pukov~ Talbot-Rice u svoJoj depesi,
jedina solucija, koja se sama ~о seb1 n~~:. u ovom_ t~~nutku, jeste
da damo Ьezuslovnu pomoc Тitu, ostavlJaJuc1 unutrasnJ1 konllikt da
se sam od sebe resi bez uticaja spolja. Tesko nastavljanje gradanskog
rata, koje се nastupiti posle opozivanja nasih oficira za vezu iz Mi-
hailovicevog staba i uspostaYljanjem britanskih oficira za vezu sa
partizanima u Srblji, okupirace dobar deo Titove energije, sto се
ograniёiti njegove anti-nemacke aktivnosti. Ovo се radi toga sma-
njiti njegovu vojnicku korist za nas. Radi toga mi moramo pomoci
Tita da preduzme maksimum anti-nemacke aktivnosti. А sto је pre
moguce da povecamo nasu pomoc njemu, u svakom pogledu, da
bismo ga tako pomogli da uмti Mihailovica i njegove snage punom
brzinom. Medutim, ја licno ne vidim kako Tito moze sve ovo svrsili
pre jeseni, cak i sa predno.§cu uslova za povoljne operacije u toku
nastupajuceg Ieta" !111)
111) F. О. 371-44269.
180
Pi"ma brigadira Charlesa Armstronga piscu
v,,..
studirajuci zvanicni britanski stav prema generalu Мihailovicu,
or1
,n,, smiitriio sam z~ _potre_bno_da sr:: mQram obratiti brigad.iru Aпnstronpi
da mi podrobnJJe obJas n1 neke delove njegovog odgovora na "Kaн­
Radi ovog pls~o sam b~~adir~ ~ s~r ongu 15. dece:n~ra 1978. i
ој 11 rnolio ~а da ~1 ~govon r_s ~nJske istme _radi, i ako ~eli da po_r~?
postavlJenih p1tanJa, dopuru i11 porekne svoJ stav iz "Kairske depese .
Gospodin Armstrong Ыо је vrlo Jjubazan i odgovorio mi 21. de-
cernbra 1978. poduzim pism om, iako ne dlrektno ла postavljena pi-
tanja. Smatram da su neki delovi njegovog pisma od interesa za
istoriju i nasu javnost i iznecu ih u prevodu sa engleskog jezika. 0n
izmedu ostalih stvari kaze ovo:
..... Sada da se vratim na Vase pismo od 15. decembra. Као bri-
tanski oficir proveo sam u vojsci dvadeset pet godina. Za svo ovo
vreme, politika u devedeset i devet od sio, nije те interesovala niti
0
,. је okupirala moj ziYot. А ро mom misijenju isto se odnosi na vecinu
..,о britanskih oficira. lnionnacije koje cu vam dati jedino su ро secanju.
Nisam nikada, ponav]jam, Dikada, vodio dлevnik. А memorij a u mo-
og
jim godinama moze da bude slaba. Zalim sto nemam masine niti pak
na njoj da pisem. U avgustu i septembru 1943. Ьiо sam u A1ziru
oporav1jajuci se od rana. J edna misteriozna poruka preko radija
utrpana mi је u ruke, koja је pitala s]edece: da li bih Ьiо spreman
da se dobrovo1jno javim za jedan posao koji mora da ukljuёi spusta-
nje padobranom. Ako prihvatim, da se javim u Кairo koji је udaljen
hiljadu milja! Ја sam otisao u Kairo i tako dospeo u Jugoslaviju da
se javim generalu Мihailovicu. Tako sam ја postao sef britanske
vojne misije kod Mihailovica. Nisam nista, ponavljam nista, znao о
cetnicima. Razumeo sam da се moja misija i njeni pomocni delovi
blti snabdeveni iz vazduha padobranlma, verovatno iz Delne, baze
u severnoj Africi, jer Italija jos bejase u nemackim rukama.
Ја sam razumeo da се pukovnik Deakin kod Тita i Armstrong
kod Mihailovica, ро moguc.nosti saradivati protiv zajednickog nepri-
jate]ja - Nemaca. Nije mi trebalo dugo da shvatim kakav sam Ьiо
naivcina. Ја sam Ыо kod rojalista, ciji glavni neprijatelji bejahu
komunisti (Тito). Ovo se dogadalo pre nekih 34 - 35 godina. Каkо
Vi ocekujete da se ја secam detalja, Bog jedini ma! А sada da po-
kusam da odgovorim ла neka od Vasih pitanja.
Prvo, Ьiо sam pred napustanjem vojske u prolece 1945. i nisam
nista znao da su jugos1ovenski rojalisti bili nasilno predavani Titu
i vracani u Jugoslзviju. Kako uzasno! Jedino sto se nadam jeste da
britanski politicari nisu u to ЬШ upleteni, aii bojim se da su mog1i
Ыti. Oni cine neshvatljive stvari iz totalnog neznanja.
181
 . du Cll<' Пlln Mlhnllovll:n I n1c11c ll(;n 0 ni~
Drugo, odnoslk1z•~"-' -о~ boravlш u Jugoslavljl. Nazalost м ·1.'IL1 Ь11ј
, · 1·aJ\l ,,. ,, ' 1•,·1
~\1,·i~c srecl\J na • ) dn ја n\snm radio sto snrn rn · 1 ')-
-. . . , (ја s1natrnm • оца,1
,·1l: Је vero, ао l: d tiisain 11 шn urndio - da pok1·ene1ri Kt1 1. t11,
u(:inim -: mogt1 ebda van'J·a da Ы pomogll njcgov glavnl ~tul) ' ') tl;,
' \ј n,em\l snn е 11 р I t~t
poS3 u .,..
nil::ke odrede u ОЈ
k 'im su slutill moji oflc r . otpuno pogrcxnO -
vc.
3 tjl '
" ' '' • -~ blema bllo је u tome, sto sc kod Tita nalazio bri,, .
Tet1"te pro
ь 'tanski narodn1. poslanik, t а k оd е sa С е11.:1
•"']ov1rn
. si,,nt11r
MacLean, 'kr1 d urrih nitkova С er1.:1 . Ь'10 Ь eznad e,;no
"'1 Је " Ь
о rnanщ noniD
i јо§ ne k оl1 ·о r е· · . . · ok
. Ь • d' Armstrong smat1·an Jed1no1 kao vr1о pouzdan, Jojala :
Је r1ga 1r . f' . • . ..
hraЬar i dopadljiv, ali nepoznat1 о 1_c1r, sa щegovo1:1 m..is1Jon,, koj.
је bila nepoznata vladinim ~rugoVJma! _Ја_ sam v1deo Cercila Ро
po,,ratku (iz Jugoslavije). On Је potpuno Ь10 1gnorantan sta se desava
•' '-ailovil:em i niJ'e se interesovao. А sada
S3 l\rш1 ь
da• pokusarn
ki da odgo.
• koJ·e od vasih pitanja. Ја sam za orav10 sva detalj 0
vonm n 8 "t 'd
silnom smenjivanju Mihailo\'ica. ~~mam u~p" ~ ~v1 . u Bai!eyeve
komentare, niti pak u moje sugest1J~ ~ ve~1 Мihailov1ca. Ne znarn
ko su bili disidentski oficiri u M~ailoVJ~evom stabu .. Ја nisain
go,•orio srpsko-hrvatski jezik._ Ко ~1 me~ _onda govor1~ 0 tol1\e
predmetu. Sta Ы oni smatrali sta_l:u Ј_а _urad1t1? ~а ~е ~eruJern da је
i jedan od njegovih oficira Ьiо tz~aJrn~. Sta _v1 m1sltte da sam ја
savetovao konsolidiranje partizana 1 (:etnika u Jednu sp.agu? Potpuna
glupost. Ко је taj, koji је poslao i~i si??ali~ao_ tak~ poruku? Jedini
razlog koji ја vidim о smeni MihailoVJca Ь10 Је !а] ?а ga zamenimo
sa vise ratobornim cetniёkim komandantom, loJalrum Кralju i sa-
veznicima. Ја ovim ne kazem da је Mihailovic Ыо nelojalan i jednorn
i drugima. Ро mom misljenju, Mihailovic је Ыо zamoren i razocaran
pomol:i koju su mu Britanci davali. Ne razumem ono sto Vi pripi-
sujete u Vasem pismu: ,da se utaba put za lakse komurtisticko zauzi-
manje vlasti'! Ко је taj koji је dao takvu poruku? Bailey nikako.
Mozda Кlugmann ('kapetan James Кlugmann koji је govorio srpsko-
hrvatski jezik) u kairskoj Vrhovnoj komandi, veliki komunisticki
privrzenik, sigurno је on u ovo Ыо upleten. Nisam uopste spreman
da komentarisem о mojim odnosima sa Mihailovicem" Ро mom mislje-
nju, on је Ыо srpski patriota!'
Vas iskreni ~harles Armstrong
U mom drugom pismu g. Armstrongu molio sащ da mi nesto kaze
о njegovim razgovorima sa Cer(:ilom posle povratka iz Jugoslavije u
junu 1944. Ovo pismo pisao sam 6. januara 1979. Gospodin Arm-
strong odgovorio је 4. februara 1979. i izmedu ostalog kaze i ovaj
detalj: ,,.Zalim sto nisam u stanju da Vas pomognem u Vasem istra-
zivanju. Ро povratku iz Jugoslavije otisao sam u Chequers (,,Ce-
kers" privatna rezidencija britanskog premijera) da vidim Winstona
CcrIOa skupa sa MacLeanom. Cercil nije Ыо ni najmanje zaintere·
182
sovan Ыlо za mene ili M iлa i lovica. Jedva da је izmenio nekoliko
rel:i sa mnom, а onda se okrenuo MacLeanu sa kojim је govorio
ostatak vremena"
Brigadir Armstrong onda prelazi na njegov razgovor sa Idnom
1 kaze: ,,Idn n ije Ьiо u sta nju da pomogne. Cercil nij e pokazivao in-
teres, sto је odvelo do Ыok i ranj a svakog pтogresa о diskusiji u vezi
Mlhailovil:a i n jegovog snabdevanja"!
Vas iskreni, Charles Armstrong
Cerf ilov pri ti!шk па Kralja da se otarasi Puric:a i 1\tihailovica
n1
Mora se napomen uti da ј е krug Cerёilovih savetnika , ро pitanju
Jugoslavije, poznatih i nepoznatih, uglavnom Ыо srbofobski raspo-
Joien. U ove spadaju F. V/. Deakin i brigadir Fitzroy MacLean. Po-
stoji mogucnost da ј е medu nepoznatim savetnicima, posrojao takode
broj srbofoba naro(:ito u tajnoj sluzbi (Secret Intelligence Service)
na.
u jugoslovenskoj sekciji Ml!i. Ovde је potrebno dodati i poznatu
uticajnu liёnost, Cercilovog minist ra javnih in!ormacija, Brendana
Brackena, koji se suprotstavljao Lordu SeIЬornu, ministru za psiho-
losko ratovanje i njegovoj politici lojalnosti prema Мihailovicu, UZ)
i zalagao se za pomaganje T ita. Sve ovo skupa, i sa onim sto nije
poznato,imalo је uticaj na Cercilov stav prema Jugoslavij i, koji ј е
sadrzavao pored mGgucnosti obnavljanja J ugoslavije i njeno raspar-
cavanje i stvaranj c drugih komЫnacija u srednjoj Evropi. U njego-
voj zamisli uvek је Ыlа prisutna takozvana podunavska federacija.
Ali ostvarenju ovog plana na putu su bili SrЫ, koji su doprineli raspar-
cavanju austro-ugarske impe.r ije i otuda jedan od razloga za Cerci-
lovu aveпiju prema SrЬima, koje је on nastojao da ukroti i svede
na beznaёajnog c.ini.oca.
Za sprovodenje svoje balkanske politike, narocito one p r ema
Jugoslaviji, Cercil se trudio da pridoЫje naklonost Staljina dok su
Amerikanci dolazili na poslednje mesto. Ovo је Ыlо prirodno, posto
su se britansko-sovjetski inte.r esi ukrstavali na Balkanu. Ро Cerёi­
lovoj zamisli, trebalo se potpuno otresti srpskog faktora u jugoslo-
venskoj j ednaёini. А ovo Ы se moglo postici "uЫj anjem jednim
metkom dva zeca", likvidiranjem vlade dr Purica а time i Mihailo-
vica, i tako izolirati ustavnog cinioca kralja P etra, na kog је trebalo
vrsiti stalni pritisak pod kojim се mladi i neiskusni monarh morati
da kr ahira; i na kraju da izvrsava sto mu se naredi. Tako se u stvari
i dogodilo. U ovom cilju Cercil se obraca Molotovu, potetkom aprila
1944. t J tom dokumentu kaze se ovo:
,,Predsednik britanske vlade,
gospodinu Molotovu, Ш:nо i strogo poverljivo.
112) South Slav Jour nal, М 2, April 1979, str. 5-6; . Britisb War- time Poli-
cy 1n Yugoslavia" Ьу Elizabeth Barker.
133
 . k. l ' I\ Peti·a I savctovuo mu du odrnal, о\
1. ,TL1tc sn 111 ' :idco ~n Ј h formirn malu odmini~truclJLi щЈ ~11~11
Puritc,ru ,,\~d.u, 1~ / ~,,na T\ta nli Ы јо§ odrzavull izvl.'кnl.' Jlltli
koji пс Ы Ь1\1 udv J01v1azJ. korak се automatsk\ Шitl Mil1:.iiltv11' ~1.•
,_. naro om. v . .
s~ srps"щ' . . istra vojske. Sta се on radlt1 u kraJcvirn:.i !i
nJegovog polo!aJal min.a ne n1ogu predvideti. Mi smo vec izv . 1~••11
- ·om kontro om ] ( d M\h
nJego, . zivanja na~ih oficira zn vezu о
,rгeme ьu· tok~ taopnoak SJ'edinJ'enih AmerШtih Dr!ava, da he salju каdЈа
sam do 10 pr1s . d 1' .,
. . .. kod :М.ihailovica. Ја prav1m а Је aran"mane za snaь
S\'OJU _mш~u k odgovor na njegov apel da pritisne sa raton, ·
de,•anJe Тita, ао
jadranska ostrva. . .
2. :М.islim, po~to n.o va vlada bude ~orm1rana,. da Ь1 ~aJbolji korak
" ь· p-,.,uzela Ыо ta]', da Ьас1 sve kralJevske ]Ugoslovenske
k0]l 1 ona •""-' • . х k · 'h alih brodov
snage u Еg1p 1
. tu . Bariu ukljuёujul:i ne»to or1sni m
• ,,...;t 1 .
u pomol: Тitu. :Моја korespondencija sa .... om vr о Је p~vo Jna.
3. Kada ovo bude uredeno, ја s~m ~a~~tovao ~al]u da miruje
. vreme AkciJ'u koJ·u ste V1 ul:inill u Ital1J1 prema Bado!J·u
za izvesno - da -mislim da cete Vi na ove s t var1· g1е d а1·1 sa realistic.
0 hrab ruJe me . • . 1 · .. · t
ke tacke gledista. Моја jedma teznJa u Jugos aV1J1 Je.s е, UJed1nJena
akcija sva tri elementa: Srba, .нz:rata i Slovenaca, sv1h klasa _i Poil-
tiёkih (gledista) u jedan intenz1vni na~r d~ potuku Nemce, 111 da ih
izbace napolje, а t.ada da stupe u pr1JatelJske odnose s~ gerilcima
•· ь· mogli u Madarskoj da se odmetnu u sumu, kao I sa Rumu.
k 0]1
1 • • t х · · ·
nima koji ы izabrali da im se pridruze na 1s o"rum gr~nicama Jugo-
slavije. .. . .
4. Saljem vam kratak izvestaj о dogadaJima_u Egip~ •. koJ~ sani ја
liёno za poslednjih deset dana pokrenu~. _Ne mozemo mi 1ma!1 flotile
pobunjenika i Ъrigade koje donose poliblke odluke pod nasom ko-
mandom u Mediteranu. (Ovde Cerёil misli na pobunu mornara u
gr&oj floti). Ја sam siguran da cete Vi_videti da se t~. p~tem ide
pravo u anarhiju. Uoci velikih dogadaJa mora postoJati d1sc1plina
u oru!anim snagama. One moraju ostaviti politiku politiёarima, а
siroke odluke vodama velikih saveznika. Nadam se da cete me Vi
pomoci makar u ovom; dok сето ostaviti detalje ~а dalju di~kusiju
medu nama, dok prema spolja, treba da predstavlJamo ёvrst1 front.
5. Ocekujem da се Sovjetska vlada u odnosu n~ _Rum_uniju zauze-
ti stav kako smo se dogovorili. Ја jos nisam ёuо o · amer1ёkom stavu,
ali Vi ste mozda vec informis.ani direktno iz Vasingtona. Recite mi
da 1i postoji nesto, sto biste zeleli da mi kazete ili da uradim da nesto
pomognem" !111)
14. 4. 1944. 10 Downing Street, Whitehall.
Winston Churchill
113) F. О. 371-44309.
184
Jnteresantno Ј е da se zna, da Ce rcil i Forenj o(is njsu smatrali
da је potrebno odmah izvestiti ро ovoj stvari i americkog saveznika,
sndrfinl Cercilove depese Molotovu. Britanski premijer osecao је
,v (: 0
za preku potrebu da о svim odlukama Britanske vlade ро pit.anju
Jugoslavlje, Moskva _mora Ьiti odmah obavestena а Vasington onako
. ~~n,
niJovica) . , uzgredno, ka~ se" st1~ne. ~ 0 govor~ u _Prilog pozn~te cinj:ruce о
raskornku BntaruJe Ј Аmег1 ке1
ро p1tanJu JugoslaviJe, kao I to da
· u su Cerbl Ј ldn vukli Americku vladu preko zle volje z.a sobom, ро
pltanju odbacivanja Kralja i prihvatanju Tita. I tek 29. aprila nacel-
na nik jwnog departmana .f'orenj ofisa poslace svom ambasadoru u
. vasingtonu depesu sledece sadriine:
" Mo1imo da odmah izvestite Stejt departman da је pгedsednik
vlade video kralja Petra 13. aprila, i savetovao mu da odmah otpusti
1· а. Puricevu vladu, i !ormira malu adrninistraciju sastavljenu od 1judi
koji ne Ы ЬШ uvredljivi za, Tita, ali Ы jos odrzavali izvesne veze sa
srpskim narodom. Ovaj Ы korak automat.ski lilio Мihailovica n jego-
vog polofaja mini.stra vojske, i time Ы pomogao kralja Petra da se
· • . uzdigne iznad politickih frakcija u njegovoj zemlji. Predsednik vlade
sugerira da posto nova vladг bude formirana, najbolji korak koji
Ы ona preduzela Ыо Ьi da b11ci sve jugoslovenske snage u Egiptu
i Bariu, ukljuёujuci nesto korisnih malih brodova, u pomoc Titu.
Kad se ovo uradi, on је savetovao Kralju da miruje z.a izvesno
vreme" !11•)
Orme Sargent,
Douglas Howard,
treci potpis neёitak
Drazin oprostaj sa pukovnikom BaHeyem
Pukovnik W. S. Bailey napustio је stab generala Mihailovica po-
cetkom februara 1944. Posle njegovog odlaska, krajem maja 1944.,
general Мihailovic је uputio preko jednog britanskog oficira, iz nje-
govog staba, koji se vratio u Italiju oprostajno pismo i zahvalnost
pukovniku Baileyu za sve sto је ucinio za srpski narod. Istom prili-
kom to је uciruo i Drazin politiёki savetnik dr Moljevic. Ovo treba
uporediti sa zvanicnim stavom britanske vlade u prolece 1945. sta
su na kraju jugoslovenske drame, Iaktori Forenj ofisa pripremali
generalu Mihailovicu da im је kojim sluc~jem dopao ruku.
О pismu generala Mihailovica i dr Moljevica u britanskoj arhivi
prezivele su sledece cinjeruce. Major Е. С. Last iz britanskog Mini-
starstva rata od 4. jula 1944. pisao је John Reedu u Forenj ofisu
pismo sledece sadrzine:
114) " · о. 371-44309.
185
 , , i·nljn Pctrn \ sovctovoo mu da odmah otpli .
1 .1u~ sn1" vidco kd h roi·mlrn mnlu ndmlnlstrocl jl1 l1LI 1. Nl i Intercsontno је da se zna, da Cercil i Forenj ofis nisu smatra1i
.' l d I dt1 о. imn '\to n11 Ы jos• оd r"ovn ., 11 1·zvcxnc J111li
Puпcc,,u ,, n u,
. ь· 1 · ,,rcdljtv Zt\ 1 1
1• Vt•i .
dn јс pot~ebno ?dmah izve~titl ро ovoj stvari i ameriёkog saveznika,
koji пс Ь1 1 1 u . korak ес nutoпtntskl lsltl Mih al \o . .' 0 sadrflnt Cerblovc depese Molotovu. Britanski premijer osecao је
O
,щ srpskim na rod0 m: , tvn\J voJ'skc Stn се on rodШ u krt1jcv\n,,1 vita zo preku potrebu da о svim odlukama Britanske v\ade ро pitanju
-.
nJ<'go,·og ро O ,а
llJ'a min1srE ·
, . ne mogu prcdvldetl.
М
1 smo vcc izv~NI)
' \1•,u Jugoslavlje, Moskva _mora Ыti odmah obavestena а Vasington onako
njcgo,·on, kontrolo~ Ј , • nn~lh oficlrn za vezu (od M\hailovica) .'1
1
8
uzgredлo, kad se stigлe. Ovo govorl u prilog poznate cinjenice о
8
vreme u_ tok~ opo~v;.c~injenih Amerlfkih Ddava, da he su\ju saJ~ raskoraku Britanije i Amerike ро pitanju Jugos\avije, kao i to da
sa~ dob~o. ?r 1sta na iih~ilovicn. Ја pravim dalje a~a.n zmane za xn;iь•: su Cerbl I ldn vukli Americku v1adu preko zle volje za sobom, ро
svoJU m1s1JU kod 1,od vor na njegov apel da pr1t1sne sa raton, pitanju odbac ivaлj a Kra1ja i prihvatanju Tita. I tek 29. aprila nacel-
devanje Тita, kao go na iuk juznog departmana .f'orenj ofisa poslace svom ambasadoru u
Ј
'adranska ostrva.
. .
· d ь·
to nova vlada bude form1rana,. а 1 ~aJbolji korak
· vasingtonu depesu s1edece sadrzine:
-~- _Mislim~ la Ьiо taj, da baci sve kral~ev_ske Jugos1ovensk "Molimo da od.m ah izvestite Stejt departman da је predsednik
koJ1 Ь1 ona _Р ~zве '. uklJ' ufujub nesto kor1sn1h malih brodav е vlade video kra)ja Petra 13. aprila, i savetovao mu da odmah otpusti
e u E<nptu 1 ar1u, . . . а. Puricevu v)adu, i !ormira malu administraciju sasta1/ljenu od ljud.i
snag ':'' ... . korespondencija sa Тitom vr1о Је povolJna.
U pomoc Тitu. ,v10J8 , koji ne Ьi Ыli uvredlj ivi za, Tita, ali Ы jos odriavali izvesne veze sa
bude uredeno ја sam savetovao KralJu da mirцJ· n srpsldm narodom. Ovaj Ы korak automatski lisio Mihailovica njego-
.з · Ка а ovo AkciJ'u koз·u 'ste V1. uf1ru
d • •li u ItaliJl " prema ВаdоЈЈ· -ц
za 1zvesno vreme. t · 1 d t· vog polozaja ministra vojske, i time Ы pomogao kralja Petra da se
. d • lim da cete Vi na ove s var1 g е а 1 sa realisщ.
uzdigne iznad politiёkih frakcija u njegovoj zem1ji. Predsed.nik vlade
ohrabruJe те а m15 . 1 .. · · t • . .
..,. 1_.,, ~ta МоЈ' а з' edina tezщa u Jugos aVIJl з еs е, UJ ed1nзena 5 ugerira da posto nova vlada bude foпnirana, najbolji korak koji
ke tau-e
" g """" . · Sl
tri 1 menta· Srba Hrvata 1 ovenaca, sv ih kl asa 1· ро]ј
akc1Ja sva е е · '. . uk N •. • Ьi ona preduzela Ыо Ы йа bi\ci sve jugoslovenske snage u Egiptu
tickih (gledista) u jedan intenz1vm na~~r d~ pot u emce, 111. da ih i Bariu, ukljufujuci nesto korisnih malih br odova, u pomoc T itu.
. - а tada da stupe u pnJatelJske odnose sa gerllcirna Kad se ovo urad.i, on је savetovao Кralju da miruje za izvesno
ubace napo1Је, · . k ·
" ь· ogli u Madarskoj da se odmetnu u sumu, ао 1 sa Rumu. vreme"! 114)
k OJl 1 Ш · t " . ' '
nima koji ы izabrali da im se pridruze na 1s 01.;mm gr~rucama Juga. Опnе Sargent,

slavije. .. . . Douglas Howard,

4_ Saljem vam kratak izvestaj о dogadaJima u Eg1pt~•-koJ~ sarn ја
г1 za poslednjih deset dana pokrenuo. Ne mozemo m1 1mati flotile
~::njenika i brigade koje donose politicke odluke pod nasorn ko-
~andom u Mediteranu. (Ovde Cercil ~is!,i ~а pobun:i mornara u
grckoj floti). Ја sзm siguran ~а cete V1_videt1 da se t 1_m_p~tem !de
pravo u anarhiju. Uoci velikih dogadaJa mora postoJati d1sc1plina
u oruzanim snagama. One moraju ostaviti politiku politicarima, а
siroke odluke vodama velikih saveznika. Nadam se da cete me Vi
pomoci makar u ovom; dok сето ostaviti detalje za dalju diskusiju
medu nama, dok prema spolja, treba da predstavljamo cvrsti front.
5. Ocekujem da се Sovjetska vlada u odnosu na Rumuniju zauze-
ti stav kako smo se dogovorili. Ја jos nisam cuo o ·americkom stavu,
ali Vi ste mozda vec informisani direktno iz Vasingtona. Recite mi
da li postoji nesto, sto Ыste zeleli da mi·kazete ili da uradim da nesto
pomognem"!ш) · prezivele su sledece Nnjenice. Major Е. С. Last iz britanskog Мini­
14. 4. 1944. 10 Downing Street, Whitehall.
Winston Churchill
treci potpis neё.itak
Drazin oprostaj sa pukovnikom Baileyem
Pukovnik W. S. Bailey napustio је stab generala Мihailovica po-
cetkom februara 1944. Posle njegovog odlaska, krajem maja 1944.,
general Мihailovic је uputio preko jednog britanskog oficira, iz nje-
govog staba, koji se vratio u Italiju oprostajno pismo i zahvalnost
pukovniku Baileyu za sve sto је ucin.io za srpski narod. Istom prili-
kom to је u cinio i Drazin politiёki savetnik dr Moljevic. Ovo treba
uporediti sa zvanicnim stavom britanske vlade u prolece 1945. sta
su na kraju jugoslovenske drame, faktori Forenj ofisa pripr emali
generalu Mihailovicu da im ј е kojim sluё~jem dopao ruku.
О pismu generala Mihailovica i dr Moljevica u britanskoj arhivi
starstva rata od 4. jula 1944. pisao је John Reedu u Forenj ofisu
pismo sledece sadrzine:

113) F. О. 371-44309. 1 Н) F. О. 311-44309.

184 185
 o,·ngi Љ.ч:d, Z\voL koji smo delili vise od jedne god ine stvorio је takvu vezu
' f' ' koJ 1 s1.: 1 •~ '
, ,.,d·ivнo v1·otlo lz Jugosl:.iviJc, J)r,,11
" Mlh il i du nama, koja n ije podlozna promeni srece na dobro niti na zlo.
Јсd:ш м~ о 1c1r . В 3 llc"'' od gcncrulo а ov l:t_1 i n ji•p, .11
, ,,,

ko,•nJkl\ '' d (: · 1 · · · ' '1' 7~no је lzvesno, da ste Vi Ы li i ostali na.s najveci prijatelj. Vi ste
п,i јс pisnн1 za pu_. dr Moljcvlca. Smзtrom u ·с pr1 oz1.:na pi s;iп,;
, otkrlvзju prija teljskc odno~c koji Nu · :dan od malog broja EngJeza koji poznaju Balkaл. Dok Vi r azu1;1ete
Politi~kog
.
sa,•etnika
za Vas, Jer h d '1 d р,,. ј tanje u Jugoslaviji, sa narocitim uvidom u stvari, ovo nije V~ ro~ad
Ьiti od ~ntc;sa pukovnil,a Bollcya I ovl voJ ~e(~~h ~- J nsnri ј , :precUo da najispravnije zastupate iлterese Va5e v!astite i velike
stojali 1zm u , \'k
1 po~tovanje I da su on1 1 шlovi(: 1 М '
da је Baile~• uiiva~dve d:oso osta\l zahvalnl njemu za velike u~1/ · zemlJe. t ''- Ьu d.1te s1gumi
'") kos prekJ а о ' . ~,- Sto se теле )''-11,;Л О 11,;е,
. . moJun
da sa svun .. sabor-
1jev1" upr 'ihoVU stvar." una od najveceg do najmanjeg, ја i oni, ostajemo verni ustanovlje-
koje је utini~ z_a nJ Ь ја tAko mislim, sto proizilazi iz tona ov·h
рotpun~ Ј е зasno, ar . . " M'h . i ~m saveznlckim i j ugoslovenskim nacelima borbe. Dobro mi је Р<:
. . 'k BaHev "persona grat1S1ma u I a1lovicevo znato da ја, ako trazim pomoc, moram prvo voditi racuna ? vlast~-
pisama da Је pukovn1 , rn
tim iлteresima . Ја takode shvatam лacin i uslove na koji se 1sta daJe
stзbu! . . deno је u Foreпj ofisu 7. ј ula i priliёno . i pod uslovima pod koj im ј е ovo izvodljivo. Ali Vama kao prijatelju
GornJe pismo zav~ mislJ'enJ'ima hijerarhijskih mesta kroz k/
., zaЬeleskama 1 . х d . Је i (:oveku - koji razume stanje u mojoj zemlji - ја moram otvoreno
1sarano estu zapisana Је op:,,ta sagIasnost а Ј е Baile reci da postoje mnoge prepreke koje ovu роmоё ne samo sto onemo-
·Је _Р roslo· Na prvom
. Drazinom stabu. Zatim Је no 1z voJeno mislje.у
m · · d ' d ·
gucuju, vec istu ~ine potpuno nemogucom.
u~,rao poverenJe __u okolnostima ova su pisma razborita i dostoJ·an. Vi takode ovo dobro razumete. Ali pocnimo casno i islcreno sa
nje .· " Pod
. sada,,,nJtm
. " ·
dоёе O ugledu ko]l Је pu ovn
k ik В а1·1еу uz1vao
•· u otklanjanjem ovih smetnji, na nacin koji zadovoljava na5e obostrane
stv~i:i.a i za1Stat sv~ da Ј' е velika zasluga pukovnika Baileya sto su interese, а za dobro na.sih naroda kojima smo duzn; da posvetimo
SrbiJ1.. Ја sma ram . •· li
osecan·a i licno prijateljstvo Srb~ prem~ nзemu, prez1ve sadasnjc nase celokupne snage i energije.
" Ј_ 'k_,. l'<to se ti~e odlikovanзa Karadordevom zvezdom Molim Vas da izvolite primiti тоје islcren.o ёestitanje na zaista
. . te"' =е·to .:>u poslednjem paragrafu Мihai·10V1cevog
politicke .. pisma' zasluienom odlikovanju Karadordeve zvezde sa maёevima. Мој pri-
koJe Је pomenu ) k · · d '
pukovnik Talbot-Rice (iz ministarst~a rat~ re а~ rm ~е а on smatra jatelj general Trifunovic salje Vam takode pozdrave i sa zadovolj-
d • Mihailovic predloiio ovo odllkovanзe ramJe, nзegovoJ vladi u stvom se seca saradnje sa Vama kao i drugih prijatnih momenata.
a Jde • е prekicia odnosa. Medutim, izgleda da је Jugoslovenska Budite uvereni da sam prema Vama licno uvek gajio najprija-
Lon onu, pr • ·· · 5
1 da zaboravila da uradi Ыlо sta ро ovome 1 mзе Јо preduzela teljskija osecanja. Mogu Vam islcreno reёi da се nas zajedniёki r ad
~o:ake da preda odlikovanje pukovniku Baileyu"! Ј. С. Reed, Forenj iz proslosti ostati u mojim najlepsim uspomenama. Nadam se da cemo
ofis. • se ponovo sresti u ne tako dalekoj buducnosti"!1 15)
Na vi.soj hijerarhijskoj iпstanci dodate _su dve opa.ske: (а) ,,Jugo- Vas islcreni Drag. М. Мihailoviё
slovenska vlada ne treba nista da preduzuna bez naseg prethodnog
konsultovanja" ; i (Ь) "ova pisma је _vredno procitati" .. А pre nego Sto је napred reёeno za tekst generala Мihailovica isto vaii i za
је cela stvar prikljuёena ostalom arhivskom fundusu, s1r Orme Sar- tekst dr Moljevica, koji sledi u prevodu sa engleskog je:zika i glasi:
gent stavio је svoje inicijale_ b~z ikakvog ~~mentara._ .. ,,Slobodne jugoslovenske planine,
ОЬа pisma, Drai ino i MolJev1cevo, su ongшalna, p1sana masinom 28. maja 1944.
nэ srpskohrvatskom jeziku, potpis је mastilom. Hartija na kojoj Postovani g. pukovniёe,
su pisana је slabog kvaliteta i росе]а da menja belu boju u Ыedo­ Koristim ovu priliku da Vam napisem iako samo nekoliko rec.i.
~utu. Uz originalna pisma postoje odgovarajuci prevodi na engleski Ovo mi nalaze secanje na uspomene naseg napomog i zajedniёkog
jezik. Tekstovi koji slede jesu moji prevodi sa engleskog jezika, zivota u mojoj Otadzblni u toku prosle godine, kad ste Vi uёinili
jer sam smatrao prilikom fotostatiranja da се engleski tekst zbog sve sto је Ыlо u Vasoj moci za dobro moje napacene zemlje i njenog
Ьoljeg kvaliteta hartije, dati bolju i jasniju fotokopiju. ёasnog ali ucveljenog nai·oda.

Pismo generala Mihailovica glasi: Medutim istina је, da сео nas zajedniёki rad do sada nije dao
znakove da се plodom uroditi. Ali rad ulozen u pravednu i ёasnu
,,Slobodne jugoslovenske planine,
stvar ne moze а da plodom ne urodi. Docice vreme kad се ovi plodovi
28. maja 1944.
Postovani g. pukovnice, 115) :r. о. 371-44273.

186 187
 . .. · с rcdнostl. Nн~ пn1·utl ес sc tнda нc tlti k,
11
~Azt'o.'li i pokii 7.alt ~'.?.Ј .\Рл • svoj zivut do~oo da sn njlm dcli ll 1111011:
·· k 'i јс r1i1"U) "
Et~lcz11, ОЈ . d . , 11 njegovc Ьо1·Ьс I оtрош prcmu 11cm1J, 1x1·u ' 1
о 1r,
, u n:\Jcrnjin, !Шl1' 1\11111
110
okupa~oru~ (:с sc scl:ati пjegovog v_c llkog prljntclja pukovn ikц IJ.
Na~ ~~ . h bt-o i ncseЫ<:no rndю zn dobro Engleskc i Ju, '11 •
l~~·a,_ ~0Ј.~ Је r:nzao tako sposobnim da koordlnlra I produbl in~:; : 1•
1
,·iJc kot s\foнm izvolite primitl moje najiskrcnlje zelje z.1 bu/~1·
I
оЬе z~n, с).~ naJ·topliju zahvnlnost za proslost" 1110) Ut .
nost I mo Vas dr• Мо1·Jev .(:
1
,,Р. S. Ја sam jos zauz~t pri.kuplj_a nj~m. ~ sastavlj~njem statisti(:.
kih podataka, jer se na ovn) n~~1~ na3soьll·dt~1krJe posta_vtlJa t~_melj istirti
Jer istina kao i sunce na kraJu "е pro 1 1 oz na3 amntJe оЫаkе" !
* nje о jugoslovenskoj situaciji. U tu svrhu on pise britanskom otprav-
Тri godine kasnije, posto sam ~ronasao u ai:hivi pisma generala
:Мihailovica i dr М:oljevica pukovniku Baileyu, P?Sao sam da ponov
istrazujem u britanskoj arhivi. Tada__s~ se set10 da pokusam, ak:
bude moguce osoЫju arhive, da spec13al~un t~etma~o~ _naprave ёit­
ljivije kopije originalnih tekst~~~ _D razmo_g 1 Mo\3ev1:e,,_o~ pisrna.
u arhivi su Ьili vrlo predusretl31v1 1 obecalt da се pokusat1 sto bolje
mogu, samo da pronadem doku~enat i da i~. pre~am.. Nazalost, kad
sam pronasao odgovarajucu f11.sc1k~u, ta~o ~1se 1:1зе btlo_originalnog
teksta, vec samo engleski prevod, 1 tako zel3u ko3u sam 1mao da ovu
stvar predam istoriji, ostala је neispunjena faktorom iznad mojih
moci. Pisac.
Uoci obaranja vladc dr Purica u proleёe 1944.
Posle oklevanja od nekoliko meseci, vec u martu i ap1·i.lu 1944.
Forenj ofis се doci na Cercilovu liniju da raskrsti sa Drazom Mihai-
lovicem i kraljevskom vladom Bozidara Purica. Та linija uglavnom
svodila se na ovo: otpustiti celu Puricevu vladu i time izЬiti kakav
takav Kraljev oslonac. Formirati novu vladu iskljucivo ро britan-
skim instrukcijama, i izloШi Кralja stalnom pritisku da radi kako
se od njega bude zahtevalo u svakoj prilici. Prvo pitanje koje se
postavlja)o u martu pred britanske faktore u odnosu na Jugoslaviju
bilo је, kako se resiti Purica zbog Kraljevog oklevanja da ga smeni.
Odmah u vezi sa O\lim sastav nove kraljevske vlade. Na prvo pitanje
odgovor se nagovestavao da Ы Purica Ьilo najlakse oboriti ako Ы
se mogla izazvati kriza njegove vlade ostavkom nekog ministra cije
mesto Puric ne Ьi mogao popuniti.
118) F. О. 371-44273.
188
Krlzu vla?c izazvace dr Mihai lrJ Konstantinovic, ёovek ugladenih
manJrn i v.e11.~e strucn_e . spreme (da igra ulogu sive emioencije) aJi
mnogo sav1t!J1v i nekr1 blan prema savetima koji su dolazili sa bri·
tanske strane. On се, ро izvestaju britanskog ambasadora u Kairu,
stcvensona, podneti ostavku predsedniku Puricu na ministarski po-
lo~aj jo!i 6. marta. Povod је Ьiо taj sto је Konstantinovic stajao ла
celu jugoslovenske Komisije za utvrdivanje ratnih zloёina. 0n је
odblo da u zlocince uvrsti опе clanove Komuoisticke partije Jugo-
slavije, koji su ЬШ odgovorni za pocinjene zlocine. Odmah posle
0 voga, ali bez znanja predsednika vlade, u Forenj ofisu poёeli su
gledati levo i desno da nadu pogodne licnosti koje Ьi usle u novu
vladu, po§to raskrste sa dr Puricem.
Sta1ni podsekretar sir Orme Sargent dolazi na ideju da Ы se
trebalo priЫШti generalu Borivoju Мirkovicu i cuti njegovo mislje-
niku poslova pri jugoslovenskoj vladi u Kairu i kaze ovo:
.,Мi rasmatramo sugestiju kralju Petru da ukljuci Boru Mirko-
vica u novu rekonstruisanu vladu. Ali pre nego sto do toga dode,
mi Ьismo zeleli da znamo kakav је njegov stav, {а) prema Мihailo­
vicu; (Ь) prema Titu; i (с) prema generalu Simovicu. Molimo upitajte
Haldane Portera (savetnika Forenj ofisa) da on ovo doblje od Мirko­
vica, ali da istom ne otkrije nase namere".117)
Orme Sargent, 14. 3. 1944.
Otpravnik poslova u britanskoj ambasadi u Kairu poslao је pre-
porucenu osobu na razgovore sa generalom Мirkovicem, о cemu
izvestava Forenj ofis depesom od 16. marta u kojoj se kaze:
"Napravljen је odmah aranzman preko prikladne licnosti koja
је generalov prijatelj а istovremeno је pouzdana osoba; da iniormal-
no poseti Boru Mirkovica ovog popodneva. Iznosimo ukratko njegov
stav baziran na razgovoru i opstim utiscima onih koji su u vezi sa
generalom od njegovog dolaska u Kairo. Prvo, njegov stav prema
Mihailovicu jeste stav divljenja. Drugo, prema Тitu gaji stav licnog-
mada ne nepomirljivog - neprijateljstva. On је gotov da priZDa
Тitovu korisnost sa vojnickog gledista; politШci ga smatra neprija-
teljem. Njegov stav prema generalu Simovicu sada је krajnje nepri-
jateljski, jer smatra da је Simovic izdao Мihailoviёa i prodao se
Titu. Mirkovicev opsti stav na jugo.sloveosku situaciju jeste ovakav:
on smatra da Ы Ыlа velika greska iskljuёivo pomagati jednu stranu
protiv druge. Svaka strana treba da dоЫја britansku pomoc i da
bude svedena na zonu uticaja. On smatra da su cetnici i komunisti
nepomirljivi. Ovaj izvod potvrduje licno mШjenje Haldane Portera.
Dalja oprezna iznalazenja u pogledu ovog Ысе telegrafski dostavlje-
na ako bude iceg korisnog. Nase vojne vlasti rekle su nam da Мirko-
117) F. О. 311•4"309.
189
 . .,•о ·с i·cdrюsl.i. NoiJ п~1·оd ес sc tt~?a NcLi\ 1 Ј,-,
~(\z~li Ipok 3 z:1ll ~ .kJ . Р_, svoJ' Hvot dosno du sa nJ1m clc li cl11 111111:
11
·• k " Ј. е r1z1 UJ\ \: 1) 1
Krlzu vla?c izazvace dr Mihailo Konstantinovic, covek ugJadenih
Engkщ ОЈ~ . d . na ,ijegovc borbe I ol.poru prcm:i пctni l ,щ- 11 ,
ilo, \\ n:1jcr1ч1111 31\11 t1ЉЈ 1 11 rna nlro I v_c l1 ~e ,s tгul:n_e . s preme (da igra ulogu sive eminencije) ali
mnogo sav1tlj1v I ne kпblan prema savetima koji su dolazilj sa bгi­
okupзtor\l. е sef:nti пjegovog velikog p1·ijatelja pul1 ovпiku ,
Na~ narod се 5 • nc~cblcno rad!o za dobro Engleskc I Ј ,, B,i,. tanske strone, 0n l:e, ро izvestaju bгitar1skog ambasadoтa u Kairu,
Stcvensona, podneti os tavku predsedniku Puricu na ministarski ро·
.. · hrabt'O t
ley:1, k ОЈ 1 Ј е t ko~ sposobnim da koordl niru
· , '-'l'••кl ,
I p1·odubi int\ · •1•
Jofaj jos 6. marta. Povod је Ьiо taj sto ј е Konstantinovic stajao na
. . . k " se pokazao а . ј. k !. • . е r~к
,·11е 1 0Ј1 . . \'te primiti moJe na 1s r en Је ze1Ј с za ь ·1' fe\u jugoslovenske Komisije za utvrdivanje ra tnih zloёina. 0n је
оЬе zen1lje. Mo)1m i_~vo :ahvalnost za pro~lost"!'•o) Lldu1;.
odblo da u zlocince uvrsti опе flanove Komunisticke partije Jugo-
nost i n1oju na;itop)IJu Vas dr. Moljevit
slavlje, koji su ЫЈi odgovomi za pofuijene zloёine. 0dmah posle
·-~ zauzet prikupljanjem i sastavljanjem stati . . ovoga, ali bez znanja predsednika vlade, u Foтenj ofisu poёeli su
р s Ја sam Jv;, . .d . . t . st1c. gledati levo i desno da nadu pogodne Ыnosti koje Ы usle u novu
. ataka, jer se na ovaj naNn naJSO1~ ?tkJe pos a_v1Ја t~rne\j istini
kih ,.pod vladu, posto raskri;te sa dr Puricem.
. . k . unce na kraju се prob1t1 roz naJtamn1je obJak ,. ·
Jer 15una ао I s е ! Stalni podsekretar sir 0rme Sargent dolazi na ideju da Ы se
trebaJo priЫiliti generalu Borivoju Mirkovicu i cuti njegovo mШje­
* nje о jugoslovenskoj situacij i. U tu svrhu on pise bгitanskom otprav-
niku poslova ргi jugoslovenskoj vladi u Kairu i kaie ovo:
Тri godine kasnije, posto sam ~ronas~o u arhivi pisma generala
,,Mi rasmatramo sugestiju kralju Pet ru da ukljuёi Boru 1',lirko-
Mihailovil:a i dr Moljevil:a p_u~ovn1ku Baileyu, P?sao sam d~ ponovo
vil:a u novu rekonstruisanu vladu. АН pre nego sto do toga dode,
. • . u britanskoj arhiv1. Tada sam se set10 da pokusarn, ako
15trazuJem "е osoЫJ'u arhive, da spec1Ja · · 1nim· t re t manom naprave cit- rni Ыsmo zeleli da znamo kakav је njegov stav, (а) prema :Мihailo­
dе mogu" · м о1Jev1ce, vicu; (Ь) prema Titu ; i (с) prema generalu S imovicu. Molimo upitajte
bu.. .. k "е origm' alnih tekstova D razinog•· 1
· ·, 1 og pisrna
1J1V1Je opiJ Ј " Ь s.a1· с' Haldane Portera (savetnika Fcrenj o!isa) da on ovo dobije od Мirko­
· ·
U arhiVl. su bili vrlo predusret JlVl I о . е" 1 а е ро k usa
d • t·I sto
• botJ·c·
vil:a, ali da istom ne otkrije nase namere". u7)
da pronadem dokumenat 1 d а im . pred am. N az· а1ost, kad
mogu, samo . .• . . ь ·1
• odgovarajucu f!iSciklu, tamo v1se ШЈе 1 о origщalnog
.. Orme Sargent, 14. 3. 1944.
sam pronasa0 . tak • 1· k . . 0tpravnik poslova u bгitanskoj ambasadi u Кairu poslao је pre-
teksta, vec samo engleski pre:v_od, 1. о ~е JU OJU sam ~ао da ovu poruёenu osobu na razgovor e sa generalom Mirkovicem, о cemu
stvar predam istoriji, ostala Је ne1spunJena faktorom 1znad mojih izvestava Forenj ofis depesom od 16. marta u kojoj se kaie:
moci. Pisac. "Napravljen је odmah aranzman preko prikladne liёnosti koja
је generalov prijatelj а istovтemeno је pouzdana osoba; da inloпnal­
Uoci obaranja vladc dr Purica u prolece 1944. no poseti Boru Mirkovica ovog popodneva. Iznosimo ukratko n jegov
stav baziтan na razgovoru i opstim utiscima onih koji su u vezi sa
Posle oklevanja od nekoliko meseci, vec u martu i aprilu 1944. generalom od njegovog dolaska u Кairo. Prvo, njegov stav prema
Forenj ofis се doci na Cercilovu liniju da raskrsti sa Drazom Mihai- Мihailovil:u jeste stav d.ivljenja. Drugo, ргеmа Тitu gaji stav licnog-
lovicem i kraljevskom vladom Bozidara Puril:a. Та linija uglavnom mada ne nepomirljivog - nepгijateljstva. On је gotov da prizna
svodila se na ovo: otpustiti celu Puril:evu vladu i time izblti kakav Тitovu korisnost sa vojnickog gled.ista; politiёki ga smatra neprija-
takav Кraljev oslonac. Formirati novu vladu iskljucivo ро britan- teljem. Njegov stav prema generalu Simovicu sada је krajnje nepri-
skim instrukcijama, i izloziti Kralja stalnom pritisku da radi kako jateljski, jer smatra da је Simovic izdao Мihailovica i prodao se
se od njega bude zahtevalo u svakoj prilici. Prvo pitanje koje se Тitu. Mirkovicev opsti stav na jugoslovensku situaciju jeste ovakav:
postavljalo u martu pred britanske faktore u odnosu na Jugoslaviju on smatra da Ы bila velika greska iskljuёivo pomagati jednu stranu
Ыlо је, kako se resiti Purica zbog Кraljevog oklevanja da ga smeni. protiv druge. Svaka strana treba da dоЫја britansku pomoc i da
0drnah u vezi sa ovim sastav nove kraljevske vlade. Na prvo pitanje bude svedena na zonu uticaja. 0n smatra da su ёetnici i komunisti
odgovor se nagov2Stavao da Ы Purica bilo najlakse oboriti ako Ьi nepomirljivi. 0vaj izvod potvrduje licno misljenje Haldane Portera.
se mogla izazvati kriza njegove vlade ostavkom nekog ministra cije Dalja oprezna iznalazenja u pogledu ovog Ьiсе telegrafski dostavlje-
mesto Puril: ne Ы mogao popuniti. na ako bude iёeg korisnog. Nase vojne vlasti rekle su nam da Мirko-
116) F. О. 371-44273. 1111 F. О. 371-44309.

188 189
 . с pravi вi lн1 k vc neprlllkc, i1.u1.~v Nl11
iz egz11n п · Ј· ,.
,·ic ро povi·ntku . . пrзkt ivnosti"! 11 ~) . jl od raniji_h politickih ili vojnih gJavara - koji su krivi za_ ~.ase
deprin1iro11 zboR pri:-ilnc ' Knlro, 16. ma rta 1944_ )<о dnc nesrece - bude uzet u bllo kakvu vojnicku ili polit1cku
ro iiciju, izuzev oni. h Ј JU
na -Ьin . d.1, k оје sam napred pomenuo, kоЈе . li cno
•
)<о,.. • t . d "h
znaJern 1 u s алЈ u sam а I ocenim. ·
. . lo l\lirkovlco о sodu;njoj jщ.џ1Nlove 118 ko·
••
Lilno
·
m1Щcnjc gcnctn lt
5 uoc
IJ'I" . Ј рО (е) Sve ove stvari k_oje su se odigravale uлutar n.a.se zemlje i
,. va n nje, ј а sam predvideo i izvestio na.se odgovorne (faktore) ka~
~
1
g,Н, do d:шas, odgovorni upravljaci za sprovud~. ~zbritanskog miлJs!ra za Sredлj i istok jos pre dve i ро godine. Men1
.,Od 2 •. 1na~t.n k petentne politike jugoslovenske vladc, dov . ~ Ьilo jasno od pofetka, da nesposobno i neiskusna nase vodstvo
nJ·e nedozrele I. neh om u zeml]i . . . t t р . . ~ 11
kao 1 u шоs rans vu. rv1 koJi . . !:djno sto се nam doneti, Ьiсе haos.

z~isћ~ 1• v 10
0
:U
su ~as_d? s:~:v:i~ haoticnu politiku Ыо је general Dusan Sirn~~
nesrecnom" izboru dosao do vrhunca vlasti 11
vic, koJ1 Је ро m19o4m1 "1stovremeno vode ostalih politickih grupa 11 а
dan 27 marta • · ' . . а.
stavili ·su sa (medusobnim) glo:fe_n j е( m tl n ~)razurn~vanJ emli,. knaroёi t.o
ko-hrvatskom pitanju, sto Је u s v~r1 nesre<.:~a ро ~ а gel1e-
~aЬusana Simovica. Ovim oni su postali odg~vorru za tesku situa.
5
.. ml " - -"'to za drustveni
Cl]U U ze ]1, ПiilV\.i
i ,gradanski rat.
. • .
Iz napred navedenog, jasno Је ko Је o~kig?vor~ ~а s~dasnJu hao.
.,._ •tuaci]'u unutar zemlje, i za nas tes ро1oza] u шostranstvu.
ti u.1U Sl k t " р "
Ove teskoce su povecane potpunom ne отре enc1J~m uп~eve vla-
de. Uprkos svemu cvome,_ ја j?s uvek smatram da Је moguce vratiti
se na pravi put na sledec1 nacm: • . . . ]jeni, о njima nema pristupacnog traga. Medutim, istovremeno је
(а) Stavljanjern na celo jugoslovenske drz~~e polit1~e Jake dr-
zavnike i predvodnike koji su rnoralno ~eokalJ~ _narodni predstav-
nici. Sa jednim odredenim pro~3:11om 1 energicrurn__ra?om moguce
је u poslednjem momentu, ~",ic~ Jugoslovens~~ nac!Ju lZ k_a~trofe
gradanskog rata, koji se vec vodi na ~~ren~, Cl]l се 1s~od b1ti zrtvo-
vanje nase borbe i naseg naroda koJl voli slobodu 1 demokratiju.
(Ь) Novi rezim koji treba stvoriti od takvih snaznih narodnih
prvaka odmah се smanjiti medusobne svade i ujedinice sve nekom-
promitovane narodne snage u borbl protiv neprijatelja u zajedniёkoj
ЬоrЬi za sloЬodu. Ovakva uprava imace poverenje naroda i nasih
velikih saveznika: Britanije, Sovjetskog Saveza i Amerike.
(с) Svestan sam (naseg) teskog polozaja i jos tezih zadataka sa
kojim se suoёavamo, za koje postoji samo mali broj ljudi na licu
mesta. Medu ovirn malim brojem postoji nekoliko njih sa velikim
drzavnickim kapacitetom koji su u stanju da odmah rese teske pro-
Ыeme u nasoj otadzЫni.
(d) Ako se zeli Ьоlје upoznati rnoje intimno i licno rnisljenje,
ја Ыh zeleo da budem stavljen u vezu sa najvecim vrhovima bri-
tanske politicke vlasti da Ьismo tako resili sadasnji teski jugosloven-
ski proЫem. Ја smatram da u ovirn tragicnim danirna koje nas narod
prezivljava, da Ьi bilo katastrofalno za jugoslovenski narod da Ьilo
118) F. О. 371-44309.
Ј (!) Na frontu gradanskog rata - koji sve vise besni na domu -
otrebno ј е preduzeti hitne od.luke da se stave pravi Ijudi na koпnilo
~arodnog broda da ga do~edu u luku spasenja, odakle се ponovo
ustati velika demokratska 1 ponosna Jugosla vija" !1 11 )
В. Mirkovic, 17. marta 1944.
Nije, medutim, poznato - u sto pisac sumnja - da је Britanska
vlada konsultovaJa generala Mirkovica о licnostima koje је on imao
na urnu da obrazuju kraljevsk\.; vladu, posle obaranja Puriceve vlade.
Sto је najverovatnije jeste mogucnost da је Forenj ofis eventualno
produzio razgovore sa generalom Mi rkovicem i mozda је о tome
referisano mini.stru spoljnih poslova, ali ako su ovi razgovori nastav-
dosla jaka intervencija sa druge strane, od monsinjora Alojza Ku-
hara, jugoslovenskog poslanika kod Poljske vlade u Londonu, i ugled-
nog clana slovenacke Ljudske stranke. 0n је napisao memorandum
0 jugoslovenskoj situaciji i роdлео ga Forenj ofisu 24. marta, na koji
је jedan od pomocnika sta!nog podsekretara reagovao na sledeёi
nacin:
"Monsinjor Kuhar је jugoslovenski predstavnik kod P oljske vlade
i vodeci clan Кlerika!ne stranke, predao mi је prilozeni memoran-
dum u kojem on navodi da Ы ovo moglo Ыti uzeto kao osnova za
forrniranje nove jugoslovenske vlade.
U zajednici sa najvecim delom njegove stranke, mons.injor Kuhar
је odlucio protiv Тita, sto је veliki nedostatak, koji mu ne dozvoljav a
da vidi bilo sta dobro u partizanskom pokretu. 0n ostaje pod impre-
sijom da on i ostali izbeglicki prvaci jos uvek predstavljaju aktivne
snage unutar Jugoslavije i da oni jos nesto znace tamo. Ро mom
mШjenju ovo је vrlo sumnjivo, ali ipak pri svemu tome postoji
mnogo zdravog u njegovom napisu. Siroko govoreci, njegova glavna
ideja jeste prvo, da se ојаса Кraljev polozaj, forrniranjem vlade sa
konstruktivnirn programom, koji Ы Ыо prihvatljiv svim elementima
u zemlji, koji nisu uzeli aktivnog revolucionarnog ucesca, i tek onda
stupiti u vezu sa Тitom.
119) F. О. 371-44309.

190 191
 t. da nije pi·avo zohtcvati od l<rnljn, kojl Је Nщla u ·I
011 s11,a ia . : •1·r e prema revolucionnrnom vodi (TiLL1) l!s :11),,1
· ... d p1·av1 u,-er,
ро1.1с1!~ . а d 0 sta istine Nevolja је medutlm u tome, ~1.о PoнtoJi ••v,,,1
t,>rdnJt ll~\I.\ 'm\J'e od. kojih Ы vlada mogla Ыtl sastnvljenu · 11t:1li
broJ· liud1 van ze , ,,. k ji
. ·. .
n e bi Јсdшо znac1
~·ta rotaciJ'u lzbegllh polltknrn о su tnko 0 ,. . ђЈ;,
. d h Ь .
dbacili za oslednje tri godine. Jeda~ о о ra ~UJucih aspck-~,,
ро dl ·ma pmonsinJ·ora Kuhara jeste taJ, da ро prv1 put politica ,11:,
u pre ozi · k •t u Grol I S t· ·
medu ko 'ima је velika razl1~~ - ао :; о s u СЈ., da sc sia~ .
. d Ј konstruktivi,e pol1t1ke. Као sto se moglo ocek1vati nj •ll
za 1zra u . ..._ zasniva na h1pote . t'"
t,;nom ang1o-amer1ckorn •
р1an se d е11m1"''0 d d " f
ran ·u delova Jugoslavije, ali sam oz~ao а_ ovo ntJe . undarnenta .
no. JNama з· е J'asno da mi .moramo cekat1 na T1tov odgovor, na Рогukl.ц
predsednika britanske v1ade. . . . . Zakljucak ove analize sasv irn је prost. Do nas stoji da krenemo
Al1. аk о Ј· е ovaJ· dokumenat samo . 1 delim1cno
•
zadovol3avajuci ,
х. •t· . •
. t • matram da najbolje sto m1 mozemo U,;IIl.l 1 1 cemu se
3es е, Ја s . t •t· d
zemo nadati jeste, da bismo mogli rasmo п 1 _а ~potreЫmo Pred.
loge monsinjora Kuhara, а svakako da to del1m1cno uradimo".1211
26. marta 1944.
Potpis necitak.
Memorandum monsinjora Kuhara Forenj ufisu
Posto sam ispitao sadasnju situaciju u Jugoslaviji, а naroёit
pra~ polozaj vlade Njegovog_ jugoslove~s~og Velicanstva, te obzi~
rom na skorasnju evoluciju br1tanske politike u odnosu na Jugos!a.
viju, i prema jugoslovenskom Кralju, do~ao ~am do zakljucka, d~
iпnedu ostalih, jedan od razloga za sadasnJu br1tansku politiku jeste
ёinjenica da Кraljevska jugoslovenska _vlada nije dala nikakav kon.
struktivni program za uspostavljan~e unutrasnjeg j:dinstva zemlje
i drzave (posle rata) i da se stoga Br1tanska vlada nasla u nedoumki,
da popuni jugoslovensku prazninu koja је Ыlа ostavljena prazna u
opstem planiranju posleratne Evrope. . Prva tacka opisuje do tanёina okvir (medunarodne) medusavez-
Ne doЫvsi nikakvu koi,struktivnu pomoc (sva su podvlacenja u
tekstu monsinjora Kuhara, pisac) od Jugoslovenske kraljevske vlade
i sagledajuci sa zabrinutoscu pojacavanje snaga razdora, koje сiле
ujedinjene Jugoslavije iz dana u dan tezim, Britanska vlada trazila
је izlaz za druga resenja da Ы sacuvala Jugoslaviju kao celinu, koja
Ьi kao celina odgovarala posleratnom evropskom planu. Za ovo su
mogli postojati i drugi razlozi nezavisno od jugoslovenskog proЫe­
ma, koji spadaju u domen medusaveznicke politike. Ја sam ove pro-
Ыeme ostavio ро strani, jer rni Jugosloveni ovde (u tudini) nemamo
mogucnosti da u Ыlо cemu doprinesemo njihovom resavanju. Ovakvi
proЫerni leze van domena na.se snage; i rni ne Ыsmo trebalo da sa
njima guЫmo vreme.
120) F. О. 371-44309.
192
Mi nlsmo pruzili Brltanskoj vladi nikakav pozitivnl niti konstruk-
•
tlvnl program. Nas -~~v је Ы u sasvim negativan. Stanje koj_e se sada
zvilo u JugoslavtJL sa porastom prestiza revolucionarnih snaga,
, uk •
"CV1u
~~k је na drugoj stra~i ~ma_n jen ugled legaJne i ustavne vlasti, sto
ј naJvecim de lom pro1zaslo 1z nove politike britanske vlade, smatra-
neo је sa nase str_a ne nesrecom ! sve_ to posm~tramo ~а najve~im nez~-
ri ' dovoljstvom. Alt dok se mt sv, slazemo da Је sadasnje stanJe Кrа!Ја
1 zemlje - kako ј е uvrsteno u saveznickom planu - rdavo ро ш1.s,
' okcgr)v. i ле moze nikako blti odobrer.o od politickih stranaka, ponovo nika-
Up1 kav konstruktivni plan sa nas..: strane nije napravljen da se suprot-
stavi ovoj nevoJjnoj situaciji i da istu porazi.
, ~lo
od negativnog ka pozitivnom, te da izademo sada, kad Кralj Jugo-
slavije bude diskutovao poloiaj Jugoslavije sa Britanskom vlad?m,
tno. sa programom u kojem izjavljujemo sta rni pred1azemo da staVШ1:o
umesto revolucionamog (komunistickog) pokreta, ako nas bude p1-
) tala Britanska vlada, sta ј е nasa alternativa Titu. Ovo me dovod.i
do rasmatranja jednog izvodljivog programa, ро kojem .,netitovski''
deo Jugoslavije moze sa opravdanom nadom verovati da ujedini
vecinu politickih stranaka, koje Ы u d.isku.siji sa Britanskom vladom
mogle Ыti smatrane kao "druga" a!ternativa. Ја sam razmisljao о
programu kao i о nacinu njegovog ostvarenja i sa ёijom sve sa-
radnjom.
Ovaj program srnatrao sam na samom poёetku da ne moze Ыti
apstraktan i rad.i toga mora imati u vidu dve vazne i vitalne cinje-
nice i to:
1. Nas program se mora uvrstiti u obim sadasnje medunarodne
situacije kao sto nju smatraju veliki saveznici; i
(2) Program mora racunat i sa izvesnim postojecim cinjenicama
koje su nastale u trogodisnjoj okupaciji Jugoslavije.
niёke politike, sa kojom nas konstruktivni program mora da se
podudara. Sta su ovi okviri? Ја vid.im tri osnovna principa koji mo-
raju Ыti prihvaceni kao ogranicenje nase slobode da stvaramo i
vodirno nasu vlasШu spoljnu politiku prema nasem izboru. Ovi prin-
cipi ovako izgledaju:
а. Velika Britanija i Sjcd.injene Americke Driave jesu i ostace
na,;i saveznici i prijatelji, ma sta da se desL Мi ne mozemo nikad ici
protiv britanske politike ili protiv politike Sjedinjenih Americkih
Drzava iJi obadve skupa. Mi moramo pokusati da razumemo teskoce
Velike Britanije u spojnoj politici, usred rata, koji jos treba da se
dоЫје. Мi moramo Ыti od ·pomoёi. Ako se mi ne slazemo sa njiho-
vom politikom, ne treba da irn stvaramo komplikacije, vec se moramo
priЬI.Шti Britancima sa razwnevanjem, kao sto prijatelji sretaju
193
 , rnvo z11htcv11tl od J<roljn, ltojl Јс каd,, t1.~l·,1
0 11 sn,nt1·a dn lliJc Р rcvolucionornom vod l (Titu). U ' 1111 м I· n ismo pruiiJi BriLanskoj vladi ni kakav pozitivni niti ~onstruk-
pozicij\ da prav
\ u,·crLlre prem11
,
t ·
N vo\Jn јс mcdutlm u omc, sLo poкtoJi 11
••v, j гogram. Nas stav је Ьil) sasvi m negati•1aл. Stanje koJ_e se sada
1,,rd1,ji i1\\a dosta is.t\\\:d k~jlh Ы vlada mogln Ыtl snstuv \j1.:na; 11 : •11 • t1vn 11~ u J ugoslaviji sa poras tom prestiza revolucionarnih s:1a~a,
broj )judi ,,ап zcmlJc, ' ju izbeglih polltll:arn kojl su tuko oC:1.:v· '•],, гazkv је na drugoj strani smanjen ugJed legalne i ustavne vlasti, st0
ne Ы jcdino znaN\a ~otat~~ odlne, J edan od ohrnbrujuci l1 uкp,.~~n,, do jveflm delom proizaslo iz nove pol itike britanske vlade, smatra-
podbacili za posle~n!e кJhara jeste taj, da ро prvl put politica щ,,
:i.1
je ~: sa nase stra.nt: nesrecom i sve to posmatramo sa najvec_im nez~-
u prt'dlozima ~on si~oraazlika _ kao §Lo su Grol i Sutej, da кс ~ ~o Joljstvom. Ali dok se mi зv; slazemo da је sadasnje stanJe KralJa
medu kojima ЈС veli.ka r olitike, Као §to se mog\o ofekivati, nj1.: ~'·11 ov mlje _ kako је uvrsteno u saveznlckom planu - rdavo ро ~as,
za izradu konstruktivn~ Р hipoteti(:nom anglo-americkorn ok ц,,v ! zc mo~e nikako blti odobrer.o od politickih stranaka, ponovo 11.1ka-
8
plan se delimi(:no zlas~~va ~I sam doznao da ovo nije fundarn('n~Pl- ~:: konstruktivn.i p~an_sa ~~.:. str31:e n.ije na~ravJjen da se suprot-
ranju delo~a. JugosdaVIJ:~0 ramo (:ekati na Titov odgovor, na Рог akl- stavl 0 voj nevolJnOJ s1tuaCJJ1 1 da 1stu poraZI.
no. Nama Је Jasno а mi. uu Zaklj ul::ak ove analize sas\·im ј е prost. Do nas stoji da k:enemo
гedsednika britanske v1ade, . . . d negativnog ka pozitivnom, te da izademo sada, kad Кrа1Ј J uger
Р . . . d kumenat samo i del1m1(:no zadovolJavajuci s 0
. All_ako Је ovaJd о najbolje sto mi mozemo u(:initi i cemu se 'rn \о Javije bude d.isku tovao polozaj Jugoslavije sa Britanskom vlad?m,
Jeste, Ја dsmt.~~amtdаа Ыsmo mogli rasmotriti da upotreЫmo Predo. :а programom ~ kojem izjavljuj_e":1.? sta m.i pтedlaiemo da stavпn.~
zemo na а I Jes е, d - ·х · mesto revoluc1onarnog (komunIStickog) pokreta, ako nas bude р1 .
. . Kuhara а svakako da to е11m1..cno uradirno" •~
loge monsinJora ' 26. marta 1944. · Ј :аЈа Britanska vlada, sta је nasa altemativa Titu. Ovo me_dovo~1
Potpis nefitak. do rasmatranja jednog izvodlji,-og programa, ро kojem ,,neti~vs~~
deo Jugoslavije moze sa opravdanom nadom verovati da uJedi.n.i
vecinu politil::kih stranaka, koje Ьi u cliskusiji sa Britanskom ::I~dom
I\Iemorandum monsiлjora Kuhara Forenj uПsu
mogle blti smatrane kao "druga" altemativa. Ја sam ra=sljao о
"Posto sam ispitao sadasnju_ situaciju u Jugos~aviji, а nэ.rocito programu kao i о nacinu njegovog ostvarenja i sa ё:ijom sve sa-
pravni polozaj vlade Njegovog Jugoslove~~og Veblanstva, te obzi- radnjom.
a skorasnJ·u evoluciju britanske pol1tike u odnosu na Jugosla. ovaj program smatrao sam na samom pocetku da ne moze_ ~iti
.. n· prema 1·ugoslovenskom Кrа}ј u, dosao
rom • sam dо zaklJucka,
' . d~ apstraktan i radi toga mora imati u vidu dve vazne i vitalne cшJe­
Ь 't
izmedu ostalih, jedan od razloga za sa _=nJu ~~ ans u Р? ti"ku jeste
VlJU, l d·'- . k li nice i to:
fuljenica da Kraljevska jugoslov~ns~a _vlada ntJ_e d~la .nikakav kon- 1. Nas program se mora uvrstiti u оЫm sadasnje medunarodne
struktivni program za uspostavlJan)e unutrasnJeg Jed1nstva zemJje situacije kao sto nju smatraju veliki saveznici; i
i driave (posle rata) i da se stoga Brit~~a v!ada nasl~ u nedoumici. (2) Program mora raћшati sa izvesnim postojecim ё:injenica.ma
da popuni jugoslovensku prazninu koJa Је bila ostavlJena prazna u koje su nastale u trogodisnjoj okupaciji Jugoslavije.
opstem planiranju posleratne Evrope. . Prva tafka opisuje do tanfula okvir (medunarodne) medusavez-
Ne doЫvsi nikakvu ko1,struktivnu pomoc (sva su podvlacenja u nicke politike, sa kojom nas konstruktivni progra.m mora da se
tekstu monsinjora Kuhara, pisac) od Jugoslovenske kraljevske vlade podudara. Sta su ovi okviri? Ја vidim tri osnovna principa koji mo-
i sagledajuci sa zabrinutoscu pojafavanje snaga razdora, koje cine raju Ыti prihvaceni kao ogranicenje nase slobode da stvaramo i
ujedinjene Jugoslavije iz dana u dan tezim, Britanska vlada trazila vodi.mo nasu vlasШu spoljnu politiku prema nasem izboru. Ovi prin-
је izlaz za druga resenja da Ы sacuvala Jugoslaviju kao celinu, koja cipi ovako izgledaju:
Ьi kao celina odgovarala posleratnom evropskom planu. Za ovo su а. Velika Britanija i Sjcdinjene Americke Driзve jesu i ostace
mogli postojati i drugi razlozi nezavi.sno od jugoslovenskog proЫe­ na;i savez:nici i prijatelji, ma sta da se desi. Мi ne mozemo nikad ici
ma, koji spadaju u domen medusavezni(:ke politike. Ја sam ove pro- protiv britanske politike ili protiv politike Sjedinjenih Americkih
Ыeme ostavio ро ~trani, jer mi Jugosloveni ovde (u tudini) nemamo Drzava Ш obadve skupa. Mi moramo pokusati da razumemo teskoce
mogucnosti da u bilo femu doprinesemo njihovom resavanju. Ovakvi Velike Britanije u spojnoj politici, usred rata, koji jos treba da se
proЫemi leze van domena nase snage; i mi ne Ыsmo trebalo da sa dоЫје. Mi moramo Ьiti od ·pomoci. A.ko se mi ne slazemo sa njiho-
njima gubimo vreme. vom politikom, ne treba da im stvaramo komplikacije, vec se moramo
priЬ!Шti Britancima sa razumevanjem., kao sto prijatelji sretaju
120) F. О. 371-44309.

192 193
 . . п ето dn prЉ vntc nasc stanovi~t.... Set>
p1·ijatcljc, 1 dA in, poiпog b•al•vati t:udljivo ponn~anjc, koJ'ln, L_I п,.
smemo doz,,ol1·t1 da• ,.11as о •du• Britanske vlade. Ovo <:с r·c(: j d"1~
· rп, ,
- - ~· пш te~ko"e u ra :1 rп ·
пюg1I pri I d . ko Ьi Brltnnska vlada privatno rnout,1 1 1
пюrа da razumemo А, ta racunatl sa drugim rnznitтt i jal1i~ t ~llti
nase n,islj e_nj~, on~ ~ora baz1·ivost u njЉovom n:ici nн vodcnju о i,11.
nostin,a koJ~ 1~ nR ad'u o~oga na~ program i ljt1di koj i trcbu /<,t,.
tike na dug) ro . . a.:vatiti kao svetinju princip da istraju u / .~1,
spro,,edu, moraзu pr1 . . . r1н1.
teljstvu sa Velikom Br1tan1Jom. .
.
сtntOC
. k " zove RusiJ·a. Nas program шkako ne rnoze Р
ь OJI se • '
kla~ovati antirusku politiku. Nas program ne moze poz1vati Jugo.
to.
sloYene da usvoje antiruski stav. Na~ program ne sme da do1.voli
seЬi da izazove rusku sumnju. ~apr~t1Y, nas program mora da uveri
" d а moze saradivat1 sa 3ugoslovenskom vladom koja ь·
R ustJU а оп . d t .. · .
rihvatila pomenuti program. Os1m о. s r~nJtvan~a opa_snosti uvrecte
1 J~goslaviji Ыti onemogucen). Bilo Ы mnogo lakse za -~rvu ustavo-
~usa, takav program Ьi Ыо od pomoc1 Br1tanskoJ vlad1, utoliko Vise
ukoliko Ы опа pomogla takav program. ~ada, rusk~ vlada ne bi
riti Britance da kuju zaveru prot1v ruske drzavne bezbect.
mog1а ukо Ь 't' tak g .
nosti. А Rusija ne ы mogla ~d ас1 1 av pro ram sa pr1govorom
da је upravljen protiv njenih mteresa.
с. Uvidanje i prakticno priznanj~ potreb~ da se (zbog nuzcte)
prihvati umanjeni nacionalni suvere~~t, p~dJednako za sva]щ na-
ciju, da ы se tako olaksala v~ca _poli~1c~a 1 ek?~omska posleratna
grupisanja, kao sto su to predv1del1 velik1 savezruc1.
Druga tacka pokrece proЫem stvarne unutrasnje situacije u
samoj Jugoslaviji. Mi na jednoj s~rani, ne mozemo ?ds~ra1:iti nacelo
kraljevske Iegitimnosti, Kralja i nJegove vla?e" Ova] p~nc1p ne doz-
voljava Ыlо kakav kompromis. Ја ne veruJem da Bntanska vlada
zeli da pravi kompromis ро ovom narocitom pitanju. Ali је ona
priznala Тita, i stvorila takvu propagandu, koja је dala naroёiti auto-
ritet vodi jednog antiustavnog i antilegalnog pokreta unutar Jugo-
slavije. Nas program mora Ыti takve prirode, koji Ы rnorao da ra-
cuna sa ovom cinjenicom, bez obzira da li mi to srnatrarno dobrim
Ш rdavim. Мi bismo trebalo da pomognemo Britanskoj vladi u slu-
caju da oceni, da treba da promeni svoju sadasnju politiku (u odnosu
na Jugoslaviju).
Dalje, nas program Ы morao otvoriti rnogucnost stvaranja u
zem.lji jednog prosaveznickog i antiokupatorskog borbenog pokreta,
koji Ы otvorio vrata svima onima dobre namere, da pokretu pridu,
bez obzira na kojoj su strani, cime Ыsmo rni demaskirali on·e koji
vode vlastiti rat, г. zaklanjaju se iza patriotskih slogana. Na kraju.
ovaj program morao Ы primiti k znщiju stvarno postojanje izvesnih
principa unutrasnje administracije drzave, а koji su proizasJi iz sa-
rnog naroda pod neprijateljskom okupacijom.
194
Pomenutl program izgledao Ьi 0•1ako:
Jjna po!itika: . .
5Р0
1lj,o mOdrfavanje prljateljstva i aktivne saradnje sa Velikom Bn-
I lstinsko os]aлj a nje ла iskrenost takvog prijateljstva. • _
tan Prijate]jstvo sa Rusijom, sa izbegavanjem svega o~og s_to bt
2
nJoJ 'dalo povod . za surnnj u, podozrenje ili otvoreno nepriptelJstvo.
U11 utrasnja pollt1k:1:
Ј . Prihvatanje I beskompromisno odriavanje ustavno-praVтtog
· Io!aja Kralja I njegove vlade. . _ .
ро 2_ Jedna izjava od strane KraJja, u kojoj се on licn_o d~~tt
оје buduce kraljevske prt,rogative, mozda na istoj linij1 bn~1?11
sv erogativa. (Takva izjava um.irila Ы mnoge duhove u ze~Jl, -~osto
~7 to Ыlо ravno jednoj garanciji da се od sada diktatorsk:1 rezim и
tvornu skupstinu da primeni takvu izjavu, datu raruJe od samog
Kralja, nego da опа namece takve definicije.
з. Buduca forma drustvenog uredenja Jugoslavije Ыс~ federa-
tivna drzava sacinjena od federativnih jedinica od s.aka tп narod~:
d Srba, Нrva~ i Slovenaca. (Ovim bi se zadovoljio narod u z~ml~ 1
~ jednom za svagda Ы zbrisala prekore koji se cine generalu Мihэ.1-
Iovicu, da је . оп voda velikosi·pske jugoslovenske ideologije). .
4. Federativno uredenje driave podrazumeva potrebu odr~-
vanja, na neki nac.in, granica izmedu federativnih jedinica. (Ovo ~е,
onog momenta, otvoriti teskoce stvaranja ili povlacenja d~markac1~
ne granice izmedu srpske i hrvatske jedinice. Posto је nemoguc~
u sadasnjoj situaciji povuci taёnu liniju razgranicenja od ljudi ovde,
koji nisu gotovi za tako nesto, to se mora sugerirati provizorna sol u-
cija. Najpovoljnije resenje izgleda Ыlо Ы to da saveznicka komanda
neutralise spornu zonu, to jest Bosnu -i Hercegovinu, i da stvori red
i bezbednost sve do vrernena kad Ы se smatralo da је dosao povoljan
momenat da se rasmotri uspostavljanje cetvrte Iederalne jedinice, u
slucaju da se razgranicenje izmedu srpske i hrvatsk e federativne
· jedinice ne moze sprovesti).
5. Oni koji su odgovorni za samovoljno ubistvo ili samovoljno
unistavanje imovine, bez obzira kojoj grupi pripadaju, odgovarace
pred pravavaljanim sudovima za svoja pocinjena dela, и kojima Ы
ucestvovale i saveznicke sudije iz medusaveznickih sudova. Ovo Ы
osiguralo osecanje da се nepristrasna pravda Ьiti primenjen.a. prema
svakom pojedincu, bez obzira da li neko pripada levici ili desnici.
6. Dernokratija iskljuёuje zabranjivanje Ыlо kojeg politickog
rnisljenja. Mora se jasno staviti do manja da се svaka politicka stran-
ka, Ш grupa, ukljucivsi i Komunisticku partiju ili druga grupisanja,
imati zagarantovano pravo legalnog postojanja i pune slobode u
ustavnom pravu zemlje, u kojoj се uzivati punu jednakost.
195
 vijc Ысе pozvon dn izrozl svoju punu к
7. Nnrod Jџgos~-~ vnotn ustavu, odmah ро oslobod1:nju ·. u,v1·r,._
nost i da odlutl O 1 d.o ~е izrazl puna I s1obodnи volja not·uclzi lђlj"
н doz,,o1е а,, , u. ·
kad о kо1nos k davstvo koJe се obczbedltl svc d .
D ~tveno za ono • ru,t
8· . ru di nut.i ~ivotni standзrd svlh drustvenlh kl:.i,u ~l'ђ1,
grupe t _ьrzo Р~,. gi teno u ustavnom pravu zemije. ' ~~1,,ц
st3novn1~tva, Ьке zra
Proceduro
d mora prilagoditi stvarnim prilikama u zernJj•
. Pro~e ~:, s:ralj osim toga ~to је ustavni predstavnik ze'~11<o
Је za ra Ј · sa 'uJ·edinjenim Nacijama, bez trunka surnnJ· Ь Јс,
koja је u savezu . . ,. d Sl е iё
'h с n od naj•;eceg dela Srba, naJVe<.:eg е1а ovenaca kao i 0 с
pri va eti. g пu·slJ'enJ·a Hrvata koji slede Maceka; sto zna•· d
konzer.•a vno
_,..
. t t· l ·а1 c t Od
da u Jugoslaviji. КralJ mora os а 1 ОЈ an ovoJ· ve· . .
v=ше naro . k . . c1n1
о -->-•umeva i namece obavezu Br1tans ОЈ vlad1, ukolik . ·
vo puu,.... d • . . ·t ... К 1·
d rinela cinJ'enici da је u sa asnJoJ s1 uac1J1 ra Ј okruzen 1
о Је
ona ор .. .. . dsta .ck о . V а.
dom koja, politicki govorec~: ~UJe_ pre vn1 а. _vaJ momenat do.
prineo је slaЫjenju u zemlJI 1 u 11'ostrans_t_vu KralJe_vog ugleda, torn
simbolu lojalnosti najveceg dela s:3no~1stva ze~lJe. Ovaj sirnb 1
Кralj, mora se vaspos~viti_ u. punoJ vl~~t_1. ~va vellka v~cina naro~~
Jugoslavije mora imati svoJ sunbol, koJI Је 1stovremeno Jedini ustav.
ni faktor za narod u zernlji kao i u inostranstvu.
Posto se Кraljev autoritet povrati u zernlji i inostranstvu tned
saveznicima, onda, i samo onda, blce moguce uspostaviti kontak~
izmedu dve strane ~u-J~gosl~-~iji) u _po~le?u -~tvar~ja naгodnog uje-
dinjenja. U sadasnJOJ s1tuac1J1 КralJU Је izb1Jena 1z ruku svaka mo-
gucnost da dode u vezu sa Titom. Kontakt Ы trebalo stvoriti izrnedu
ustavno-pravnog Iaktora, predstavnika nacije, i vode revolucionar-
nog pokreta u zernlji. Ali sve dok saveznici priznaju samo jednu
stranu, а ignorisu drugu, eventualni razgovor izmedu dve strane ne
Ы sluzio nikakvoj korisnoj nameni. (Program се naglasiti spremnost
kraljevske vlade da stupi u razgovore sa Titom da Ьi se postiglo
jedinstvo, ili barem da se obustavi gradanski rat).
Kraljevska vlada
Preliminarni privatni razgovori izmedu vodecih jugoslovenskih
predstavnika, о mogucnosti saradnje ро napred izlozenom prograrnu
do sada su pokazali pozitivne rezultate. Odluka Ы sazrela mnogo
brze, ako Ьi Britanska vlada Ыlа spremna da dade znak da se ona
slaze sa navedenim programom i sa procedurom i da се ovu stvar
., pomocL Prilazem listu politickih stranaka i njihovih predstavnika
koji su u principu izrazili spremnost za saradnju:
1. Srpska demokratska stranka gospoda Grol i Vlajic;
196
. z. Jugoslovenska nacionalna straлka gospoda Jevtic i Banjaniл;
3, NezavisD1 demokrate gospoda Budjsa vljevic i Vilder;
4. SJovenacka narodncJ stranka gospoda Krek i Snoj ;
5, Hrvatska seljacka stranka Ьi - toliko se moze za sada reci -
oslala u ovu komblлaciju svog drugog i tтeceg coveka, naime, go-
~podu Sut~ja 1 Jukica pod provizijom da Britanska vlada dade znak
odobravanJa.
6, General Mih.ulovic ne Ьi Ьiо odbacen, jer је ovo nemoguce,
ali platforma na kojoj on ~toji morala Ьi Ьiti prosirena potporom
ostalih politicklh stranaka.
ova komblnacija, bilo da је sastavljena od prvih ili drugih ро
redu, uzela Ы, ро mom misljenju, odgovornost za formiranj e kra-
Jjevske vlade na osnovu programa koji је izlozen"!1ZI)
А. Kuhar, 24. 3. 1944.
I kao sto је pozr.ato, ova kombinacija monsinjora Kuhara propala
је, jer је britanski. ~reds_ednik vlade prelomio vec odavno stap nad
sudblnom Jugosla\'lJe. NJegov glavni cilj је Ьiо najuriti Purica, izo-
lovati Кralja i pгisiliti ga da se javno odrekne Мih.u1ovica, posle
cega се uslediti politicko bombardovanje od saveznickog vazduЬoplov­
stva srpskih sela i gradova, da Ы se tako ostvario Cercilov p lan sa
Jugoslavijom.
10. April 1944. Aktivnosti Idna i Cerc.ila u obaranju Puriceve vlade
Idn је preko zle volje prihvatio Cercilovu licnu politiku prema
Jugoslaviji, sa ciljem da se na terenu ove zemlje izbegne sukob sa
Staljinom, ako је to ikako moguce. U ovom smislu njega su saveto-
vali njegovi visoki strucnjaci u Ministarstvu spoljnih poslova. On је
Ьiо svestan sta to znaci: potpuno blvovanje srpskog naroda, njegove
monarhije, institucija, driave, istorije, jednom reci , zrtvovanje svega
sto jedan narod cin.i narodon1. Ali, ako se moze doЫti dobra volja
Staljina na ovom prostoru, navedenu cenu Ьi trebalo platiti. Pogresno
је tumaciti da је _
S taljin ро s•..-aku cenu hteo da Jugoslaviju podvrgne
u komunisticki orЫt. On је mao da su Srbl antikomunisti, а takode
i katolickl Hrvati i Slovenci. U Staljinovoj racunici Jugoslavija је
Ы!а otvoreno pitanje na Teheranskoj konferenciji, i jos u 1944. Ы
se on zadovoljio Cercilovom ponudom naknade na nekom drugom
prostoru i prosto se ёudio zasto Cercil forsira Тita. Ali kad mu se
vec ~ud~? ono sto ne Ь:azi, Stalj~ је prihvatio britansku sugestiju.
9ercil . mJe mnogo marю za Forenj ofis i njegove strucnjake, ali
zele~ Је svakako da Idna ima sa sobom ро pitanju Jugoslavije, i
Idn Је presao na Cerёilovu liniju. Cercil је nastojao da ро svaku cenu
odstrani poslednju prepreku svome planu. Та prepreka Ьiо је Puric
121) F. О. 371-44309 ХС/А.
-197
 , Ысе pozvan da izrazi svuju ptinu к
7 Nn1·od Jugos lavije ~ usta vu 1 od1т\lll\ ро ш;\oboctcnJti ·. 11v1·r,.
0

. ~· dr1aV I\0lн 7,\' i))\ ' 2. Jugoslovens ka nacionalna stranka gospoda Jevtic i Banjan.in;
nost i da odlu1:1 0 d е izrazi puna I slobodna volja nar·odu 1••. з. Nezavis ni demokrate gospoda Budisavljevic i Vilder ;
kad okolnosti doz,role а~ vstvo koje се obczbcdlti svc clru :·t 4. Slovenal:ka na rodna нtranka gospoda Krek i Snoj;
znk~n~·vaotni standard svih d.rustvenЉ klaк;i к Vi•n,.
s. Dru~tveJ\Od\"nut1 "1 • · , С('\ 1 5. Hrvatska seljacka stranka Ы - toliko se moze za sada reci -
grupe i brzo ~ ". raieno u ustavnom pravu zem 1Ј е. ч: oslala u ovu kom?inaciju svog drugog i treceg coveka, naime, go-
stano,,ni~tva, Ь1се iz
sppodu Suteja . i Jukica pod pгovizijom da Britanska vlada dade znak
Procedura odobravanJa. . . . . . ,
6. General Mihailov1ё ne Ь1 Ь10 odbacen, jer је ovo nemoguce,
rilagoditi stvarnim prilikama u Zt'ntlji 11 platforma na kojoj оп stoji morala Ы Ыti prosirena potporom
procedu_ra se m?ra ~m toga §to је ustavni predstavnik zc~JK,i а stalih poliШkih sLranaka.
је za Kralja? Kralj,U?5~•njenim 1 Nacijama, bez trunka sumnje / ~•
0
ova komЫnacija, Ы\о da је sastavljena od prvih ili drugih ро
koja је u savezu_5~_. .Ј d la Srba najv_eceg dela Slovenaca kao . ict' redu, uzela Ьi, ро mom misljenju, odgovornost za formiranje kra-
od naJvt;:\;eg е ' • Od
prihvaёen -~i· . Hrvata koji slede Maceka; sto znac·· ljevske vlade na osnovu programa koji је izlozen" !121)
ti. og nu" JenJa . . 1 oct
konzerva
__.,_ vn u ЈugoslaviJ'i· Kralj mora ostat1
aroda . loJalan
. .ovoj vec·•n1.. А. Kuhar, 24. 3. 1944.
V=•e n . аmеёе obavezu Br1tanskoJ vlad1, ukoliko . Ј kao sto је poz.r.ato, ova komЫnacija monsinjora Kuhara propala
'"'-•о podrazumeva 1 n • . . ·t ... К 1· kr Је
v, . . . . . da је u sadasnJOJ s1 uac1J1 ra Ј о uzen v\ је, jer је britanski predsednik vlade prelomio vec odavno stap ~d
ona dop~ela -~~~oreci, nije predstavnicka. Ovaj momenat
dom koJa, poli~ . g mlJ'i i u inostranstvu Kraljevog ugleda to
d~: sudbinom Jugosla\-:ije. Njegov glavni cilj је Ыо najuriti Purica, izo-
· · е slaЫJen]U u ze • .• . . , rn lovati К.ralja i prisiliti ga da se javno odrekne Мihailovica, posle
p_nneo ] ·a1n ti aJ·veceg dela stanovn1stva zeml]e. OvaJ sirnboJ cega се uslediti politicko bornbardovanje od saveznickog vazduhoplov-
siroЬolu lo] os · О
. n
staviti u punoj vlast1. va v 1 а vecma naroda·
el' k · · stva srpskih sela i grado,;a, da Ы se tako ostvario Cerёilov plan sa
Кral], m?.ra se ~p:ti svoJ· simbol koji је istovremeno jedini ustav.
JugoslaviJe mora im ' .
Jugoslavijom.
. fakt arod u zemlJ'i kao i u inostranstvu.
ru or za n . ml " · · t
рosto• КralJ·ev autoritet povrati u ze ]1 1 1nos ranstvu rnedu · 10. April 1944. Aktivnosti Idna i Cerёila u obaranju Puriёeve vlade
. . se d •1 samo onda
Ь''- ,
11,;е rooguce uspos av1 1
t ·t· k ontakt
saveznicima, on а, ' . Idn је preko zle volje prihvatio Cercilovu liёnu politiku prema
. _,. d strane (u Jugoslaviji) u pogledu stvaranJa narodnog uje-
izm.,..u ve . • • Ь" · k k Jugoslaviji, sa ciljem da se na terenu ove zem.lje izbegne sukob sa
. • u sadasnJ'oJ· situaciji К.ra1Ju зе iz 1Jena iz ru u sva а mo-
dinJenJa.
cn t d dode u vezu sa Titom. Kont akt ь· t bal t
1 re о s vor1 1 1zrnedu ·t · . Staljinom, ako је to ikako moguce. U ovom smislu njega su save~
os а vnog !aktora, predstavnika
guustavno-pra nacije,. , i .vode. revolucionar-
vali njegovi visoki strucnjaci u Ministarstvu spoljnih poslova. On Је
. . Ыо svestan sta to znaёi: potpuno zrtvovanje srpskog naroda, n jegove
kr ta U ZemlJ'i Ali sve dok savezшc1 priznaJu samo Jednu
nog ро е · . · d monarhije, institucija, drzave, istorije, jednom rec.i , irtvovanje svega
stranu, а ·=orisu drugu eventua1ni razgovor izme и dve strane ne sto jedan narod cini narodoщ . Ali, ako se moze doЫti dobra vol ja
lь·· ' ,. 1 · ·
ь 1. slUZlo•· nikakvo]· korisnoj nameni. (Program "е nag as1t1 spremnost
· Staljina na ovom prostoru, navedenu cenu Ьi trebalo platiti. Pogresno
kraljevske vlade da stupi u razgovore sa 1 om а ь·1 se postiglo т ·t d
је tumaciti da је Staljin ро sv·aku cenu hteo da Jugoslaviju podvrgne
Ј
·edinstvo, Ш barem da se obustavi gradanski rat). u komunisticki orЬit. On је znao da su SrЫ antikomunisti, а takode
i katolicki Нrvati i Slovenci. U Staljinovoj racunici Jugoslavija је
Кraljevska vlada Ьila otvoreno pitanje na Teheranskoj kon!erenciji, i jos u 1944. Ьi
se on zadovoljio Cercilovom ponudom naknade na nekom d.rugom
Preliminarni privatni razgovori izmedu vodecih jugoslovenskih prostoru i prosto se cudio zasto Cercil forsira Тita. Ali kad mu se
predstavnika, о mogul:nosti saradnje ро napred izlo~enom programu vec nudilo ono sto ne trazi, Staljin је prihvatio britansku sugestiju.
do sada su pokazali pozitivne rezultate. Odluka Ь1 sazrela mnogo Cerёil nije mnogo mario za Forenj ofis i njegove strucnjake, ali
brze, ako Ьi Britanska vlada Ыlа sprerona da dade znak da se ona ieleo је svakako da Idna ima sa sobom ро pitanju Jugoslavije, i
sla.ze sa navedenim programom i sa proceduroro i da се ovu stvar Idn је presao na Cerёilovu liniju. Cercil је nastojao da ро svaku cenu
pomoci. Prila.zem listu politiёkih stranaka i njihovih predstavnika odstrani poslednju prepreku svome planu. Та prepreka Ьiо је Puric
koji su u principu izrazili spremnost za saradnju:
1. Srpska demokratska stranka gospoda Grol i Vlajic; 121) F. О. 371-4.4.309 ХС/А.

196 197
 . vno krolj Pctor. А\\ Ccrfll јс pruviJ
sa Miћai\o,•lcc~c I јо;: prve dvojicc Krolj ЬШ u njcgovtrn no r~%,,
no,·ao ~а се Њ en с koie I da u krojnjoj nnallzl natcra к:u1~''1'r\:,
da rad1 kako mu se ' ј ј ј d u Ја ,,,1
• ·· rukama granu na ko о с sc со. u,
prcstruLe SVOJlm
Jdnov memorondum prcdscdnlku vlodc
Predsedni~ vtade,
"р led_,._J. \iniJ'i ро mom mШjenju, mi Ыsmo trebalo da .
о s le\.V " k . d а ь·1 treba\o rач:о
sa kraljem ' Petrom. Ја 1,;8 suger1ram . •
varamo Kralja bez prisustva njegovog predsednika vlade a~ldcti
0 је da k~aJJ_ Р~:3~ nastav1 sa ocblavanjem veza sa SrЫma. Ako Ы
samK .g а ovo 'pnstao. Bilo Ы lak§e ovo udesiti ako Ьiste
raJ 1 n . с t'
vi Р bi
O
ozvat·
Kralja na rucak. Mi b_ism? mt-gli tod е 1 razg~~~~ P?cno~nirn izlaga:
njem za§to smo prekmul1 da ~:~ eva~o I d:~1 а l zasto sn,o
opozvali nasu ~iju. мљ.~Uоv1 tJ_e uNzas opno Јо dl]aobda_ preduzn,e
Ьilo kakvu voJru&u akci]u pro 1v emaca. е an_ roJ njegovi
tёinJ'enih komandanata vec dugo vremena saraduJe sa neprj • h
ро · · ' "ki Ь' Ь k · t· Jatc.
ljem protiv partizana. On Је ~О]Ш" • 1? ez __ ons_1_~aveznicirna i
nije postojalo dalje opravd~]e о ~~]~- nasih mISl]a kod nje а
Mi smo odlagali povl~~en]~ na§ih _mis1]~ ~ d~go vre~e, u n:di
da se stvari mogu poprav1ti, ~1 n~ kraJu,_Mihailovic sa s_voJun nepre.
stanim odЫjanjem da se bon, _bilo prot1v ~og_ w:"gog 1:Zuzev protiv
njegovih sunarodnika, iscrpelo Је na§e strpl]enJe, 1 tako Је on izguЬio
nasu pomoc.
Onda bismo mogli objasniti na§e odnose sa Titom, kako sino 111.
najpre dali Mihailovicu nasu celokupnu potporu; i kako smo ~
jedino poceli dava~i pomoc i ~la:i. ~is~je kod parti~a1:a, kad vise nije
bilo nikakve sumn]e da su om b1l1 ]edina snaga koJa Је pruzala aktiv.
ni otpor neprijatelju u Jugoslaviji; i kako smo od tada poveca\i
kolicinu naseg snaЬdevanja, po§to su partizani iz dana u dan postajali
jaci. Мi bismo takode mogJi reci kralju Petru da ste Vi odrzavali
korespondenciju sa Тitom, s ciljem da se utvrdi da li postoji neka
radna osnova na kojoj Ы oni mogli uzajamno saradivati. Sve dok ne
dobljemo odgovor od Tita na Vasu poslednju poruku, smatram da rni
ne bismo trebalo ici u detalje. Ali, Vi Ыste mogli reci kralju Petru,
ako Ьi on Ыо voljan da ide u Jugoslaviju i da tamo obrazuje vladu
u sporazumu sa Titom, bez da mu medutim, kazete da smo mi stavili
ovu ideju pred Тita. Mi mozemo u svakom slucaju objasniti da ne
postoji nada da се se takav radni sporazum ostvariti, sve dok postoji
sadasnja nereprezentativna Puriceva vlada; i da mi smatramo da Ы
Кralj dobro uradio ako Ы pofeo misliti о foпniranju vlade koja Ы
Ыlа spremna da pomogne sve pokrete otpora u zemlji ; i takva vlada
Ы Ыlа vise reprezentativna, sastavljena od svih Jugoslovena. Ја imam
ла umu ljude kao !;to su Simovic i hrvatski ban (Subasic) јег su оЬо­
ј 1са, u neku ruku, prijateljski smatrani od strane Tita. Konstantino·
198
vlt, ranlji v3;1pitac kralj_a Petra i clan Cvetkoviceve vlade iz koje је
i,Zasao kad Је C~~tkovil: potpisao Pakt sa Nemackom 1941. kao i
furlan I Cok, 0ЬоЈ 1са Slovcnci.
Ako se hoce da n~va ~la~a ~~de prihvatljiva T itu ili njegovim
prlstalicama ~а . strani, Miha1lov1c, izvesno је, mora Ыti razresen
sa polofaja rrun1stra rata. Ali, dalje ostaje proЫem Мihailovicevog
polofaja kao nacelni~a staba Vrhovne komande. Ako Ы on Ьiо ostav-
Jjen ла ov~m polo~aJ_u, ~ oguc_nos~i za izmirenje bile Ы vrlo nesigur-
ne; а KraJJ_ev polozaJ Ь1 1_dalJe bio prejucliciran. Medutim, potrebno
олdа M1ha1]0V1c izgub10 polozaj nacelnika staba Vrbovne komande
onda Ьi morao Ьit_i zan:~nj~n sa nekim ko Ы Ыо prihvaUjiv SrЬim~
i Titu, I generaJ S1П10V1c Ь1 mogao popuniti ovo mesto.
S~enjiv~je Mihail_~vica Ысе, naravno, vrlo delikatan posao. Bez
sumnJe on JOS uvek_ u~1va poverenje vecine Srba. Pukovnik Bailey
koji tek sto se vrat10 iz Jugoslavije, koga ste Vi vec videli, potvr-
duje ovo. Ali pukovnik Bailey kaze da postoji broj Мihailovicevih
potcinjeniЬ (oficira) koji su sasvim nezadovoljni njegovom neaktiv-
nom politikom kao i saradnjom sa neprijateljem, sto Ы mog]o do-
vesti do "dvostrukog puca" ("Palace Revolution") protiv Мihailovica.
Mozda Ьi bilo moguce ovo izvesti slanjem nekog (u J ugoslaviju)
recimo Simo\'ica, da stvari uzme и svoje ruke. Ako se Vi slazete sa
navedenom politikom, vazno је da se odmah izvesti MacLean, radi
лjegovog infoпnisanja о linijama na kojima radimo. :Мi сето takode
morati da pridobljemo Amerikance da idu sa nama. Oni su jos daleko
da prihvate krajnji prekid odnosa sa Мihailovicem" .8"'2)
Anthony Eden, 14. 3. 1944.
Cercil odgovara ministru spoljnih poslova
,.Мinistrespoljnih poslova,
Slazem se sa Vasim memorandumom. Ја smatram da na Кralja
treba vrsiti najjaci moguci p1i tisak da se otrese od svojih sadasnjih
fatalnih savetnika, koji mu vise о vratu kao vodeniёki kзmenovi.
Као §to Vam је poznato, ја sam ocekivao da sve ovo bude svrieno
р~е kraja prosle godine. Ne znam §ta se desilo sa ovim odugovlafe-
nJe~ od tada. ~esno је da su se Kraljeve sanse, da dode do nekog
ar~mana sa T1tom, postepeno smanjile. U meduvre.menu jednom
~roJu J~gos\ovena u Egiptu nije Ыlо dozvoljeno da se pridruze Тitu,
1 da se Jugoslovenski mali brodovi - koji su nam bili tako korisni -
јо§ drze kao protl\rteza Titu, kao adut za pogadanje. Ali vise ле
po~~oji mogucnost cenkanja, svakako ne na liniji u mom telegramu,
koJ1 sam Vam ро Vasoj zelji poslao. Zalim §to sam prihvatio Vasu
122) F. О. 371-44250.
199
 . . . i м1·аv110 kr11lj Pct.nr. Лli Ccrcll јс 1Jrttvll110
s:1 M1!шlov1c~~'~ ·с1н p1·vc dvojicc Krnlj ЬШ u rijcдovln, . r,,,,,
м,·11<> dз се (IS cllJ k ~ i da u l<rnjnjoj anulizl nutcru к •t1!<111 ~1,
d:1 radi k:1ko n\U sc II с, Гt1IJt1
• • • . ruk·щia granu nn kojoj јс sedco.
prcstn.1ze s\'0J 1m •
Jdno,• nicn1orn11dun1 prcdscdnllш vl11dc
Predscdni~ vl~de,
Ро sledetoj liniji, ро mom mШjenju, ~i blsmo tr~baio da rnz,
aljem Pet.rom. Ја cak suger1ram da Ь1 trebaio . i:o.
,,aramo sa kr . d d 'k
к ·a bez prisustva nJegovog pre se ш а vladc ak 1
samog r alJ ' kx d 't ' k ь· ,
u es1 1 а о 1ste Vi Ро о bi.
КrаlЈ. na 0 , , 0 pristэ.o. Bilo Ы Јаli"е ovo
х t·
Кralja na rucak. :Мi Ыsmo mcg poi;e 1 razgovore ponovnirn izl
•em ·•~to smo prekinuli da snabdevamo Mihalovica i zasto aga.
nJ .... ·1 .,. . t db'.
opozvali nasu ~~iju. мљ.~1 ov1i; Ј_е uzas opno о 1Јао da_preduzrnc
Ьi\о kakvu voJmcku akc1Ju protiv Nemaca. Jedan_ broJ njegovih
po~inJ"enih komandanata vec .
dugo vremena saraduJe sa nepri .
. . xki Ь ' Ь k · t·
ljem protiv partizэna. On Је ~ОЈШ" 1? ez . or1s_ 1_~aveznicirna i
nije postojaJo daJje opravd~Je о ~d~J~. nas1h m1s1Ja kod nje а
Mi smo odJagali povl~~en]~ nasih _misi]~ z~ d~go vre~e, u nfdi
da se stvari mogu poprav1ti, ~1 n~ kraJu,_МihЗ1!ovtc sa s_voJirn nepre-
stanim odbljanjem da _se bor1, _Ьilo prot1v ~og_ w:ugog 1_zuzev protiv
njegovih sunarodnika, 1Scrpelo Је nase strplJenJe, 1 tako Је on izgubio
nasu pomoc.
Onda blsmo mogli objasniti nase odnose sa Titom, kako smo mi
najpre dali Мihailovicu nasu celokupnu potporu; i kako srno m
jedino poceli davati pomoc i sJati misije kod partizana, kad vise nij~
bilo nikakve sumnje da su oni bili jedina snaga koja је pruzala aktiv.
ni otpor neprijate]ju u Jugoslaviji; i kako smo od tada povecau
kolicinu naseg snabdevanja, posto su partizani iz dana u dan postajali
jaci Mi Ьismo takode mogJi reci kraJju Petru da ste Vi odrzavali
korespondenciju sa Тitom, s ciljem da se utvrdi da li postoji neka
radna osnova na kojoj Ьi oni mogli uzajamno saradivati. Sve dok ne
dobljemo odgovor od Тita na Vasu poslednju poruku, smatram da mi
ne bismo trebalo ici u detaJje. Ali, Vi biste mogli reci kralju Petru
ako Ьi on Ьiо voljan da ide u Jugoslaviju i da tamo obrazuje vlad~
u sporazumu sa Titom, bez da mu medutim, kazete da smo mi staviJi
ovu i~eju pred Тita. Мi moiemo u svakom slucaju objasniti da ne
posto11_ nada da се se takav radni sporazum ostvariti, sve dok postoji
sad~nJa nereprezentativna Puriceva vlada; i da mi smatramo da Ьi
~alJ dobro uradio ako Ьi росео misliti о formiranju vlade koja Ьi
b~_spr~~ da pomogne sve pokrete otpora u zemlji; i takva vlada
Ь1 bila v~e reprezentativna, sastavljena od svih Jugoslovena. Ја imam
~а umu !Jude kao sto_~u S~~vic i hrvatski ban (Subasic) jer su obo-
Jica, u neku ruku, pr1J_ate\Jsk1 smatrani od strane Tita. Konstantino·
198
ll: ran iJI vaspitac k ralja 1-'etra i tlan Cvetkoviceve vlade iz koje је
~о§оо kod Је C~~tko~i{: potpisao Pakt sa Nemackom 1941. kao i
tl,, furlon I Cok, oboJtca S lovcnc i.
Ako se hoce da n~va ~la~a b_ude prihvatJji va Titu ili njegovim
prlstallcama ла , stran i, M,ha_,Jov,c: izvesno је, mora Ьiti razresen
88 poloiaja mlrustr? rata. AI,, dalJe ostaje proЫem Mihailovicevog
poloi aJa kao лаёеl~Ј ~а ! taba y rho~ne komande. Ako Ьi on Ьiо ostav-
ljen ла ov~m pol o~aJ_u, rr:oguc:_nos~1 za izrnirenje ЬiЈе Ьi vrlo nesjgur-
ne; а КraJ~ev polozaJ Ы 1_dalJe Ь10 prejudiciran. Medutim, potrebno
Vtdc1·
Је da kra1J P~ta~ nas~av1 sa odrzavanjem veza sa SrЫma. Ako Ьi
zvaJ, onda Mihailov1l: 1zgub10 polozaj naёelnika staba Vrhovne komaлde,
onda Ьi morao Ьit_i zan:i~nj~n sa nekim ko Ьi Ьiо prihvatljiv Srbima
i Titu, 1 genera] SLmov1c Ь1 mogao popuniti ovo mesto.
srno
Smenjiv~nje MihaiJ~vica Ьiсе, naravno, vrlo delikatan posao. Bez
sumnje on JOS uvek uz1va poverenje vecine Srba. Pukovnik Bailey
Jatc.
koji tek sto se vratio iz Jugoslavije, koga ste Vi vec videli, potvr-
duje ovo. Ali pukovnik Bailey kaze da postoji broj Мihailovicevih
роtёiлје~~ (oficira) _koji su ~asvim nezadovoljni njegovom neaktiv-
nom polit1kom kao I saradnJom sa neprijateljem, sto Ы moglo do-
vesti do "dvostrukog рuёа" (,.Palace Revolution") protiv Мihailovica.
Mozda Ьi bilo moguce ovo izvesti slanjem nekog (u JugoslavijUJ
recimo Simovica, da stvari uzme и svoje ruke. Ako se Vi slaiete sa
navedenom politikom, vaino је da se odmah izvesti MacLean, radi
njegovog informisanja о linijama na kojima radimo. Мi сето takode
morati da pridoЬijemo Amerikance da idu sa nama. Oni su jos daleko
da prihvate krajnji prekid odnosa sa Мihailovicem" .tc'2)
Anthony Eden, 14. 3. 1944.
Cercil odgovara ministru spoljoih poslova
,,Ministre spoljnih poslova,
Slalem se sa Vasim memoraлdumom. Ја smatram da na Kralja
treba vrsiti najjaёi moguci p1Шsak da se otrese od svojih sadasnjih
fatalnih savetnika, koji mu vise о vratu kao vodenicki kame.n ovi.
Као sto Vam је poznato, ја sam ocekivao da sve ovo bude svrseno
pre kraja prosle godine. Ne znam sta se desilo sa ovim odugovlace-
njem od tada. Izvesno је da su se Кraljeve sanse, da dode do nekog
aranzmana sa Тitom, postepeno smanjile. U meduvremenu jednom
broju Jugoslovena u Egiptu nije bilo dozvo\jeno da se pridruze Тitu
i da se jugoslovenski mali brodovi - koji su nam bili tako korisni __:
jos drze kao protivteza Titu, kao adut za pogadanje. Ali vise n e
po~~oji mogucnost cenkanja, svakako ne na liniji u mom telegramu,
koJ1 sam Vam ро Vasoj zelji poslao. Zalim sto sam prihvatio Vasu
122) F. О. 371- 442~0.
199
 t'. 1. tad·\ joi! ntsnm jnsno vldco poslcdice nu~t•ц Zulit
sugc~ ЈЈ~, а Ј ~ -~ novu vladu u Jugosluvijt, su kojom Ьi 'Гito •·v,,
da Kra!J ;ьrа~ .Ј vreme moju је ldcja Ы!а da Kralj t1·ebu cla Nr 111,,
8
ras1 щЈ ai1ov11.: 8 ,
°
po,:e~~~h· . ~~ da prЉvatl ostavltu Purll:eve v_lnde, ili cla i~tц ' ·
d t Ь
. • id ne bi' priёinilo nikakvu i!tetu а os ane ez vludc " k •
Jur1,
l1.kо n ed
а mu
. е1·Ја. Obzi' rom na dolazak ruske m
l 1· (k d ti
z s Је о part zana) i 11оvок•
ruskog neprijateljstva prc1na nama, sla em se sa vrs om vl::ide ko·
· 1·
s t е op1sa 1 na drugoJ· stranici Va~eg. memorandumn d Ь ' od ЗL. · ....
jer Ьi takva vlada popunila p~a~runu. Sl~zem se а . 1 Kra l_Ja trcba1~
" 1::irta
privoleti da dade prikladnu _izJavu. BoJim se da Је ovo Jediri0 S¼
mi mozemo uёiniti u sadasnJem momentu. .
2_ Postoje jos dve stvari koje su proizasle 1z skorasnjih dep 8
Prva se odnosi na ideju_pukovnika Baileya ~а "d_vorski ?uc"_ (,.Pai:c:
Revolution") nije prakblan. Drug~ se odnos1 na 1zvest:,J da Је Mihai.
lovic spreman da napadne partiZane svo~ raspolo~1vom snago
Nema sumnje da је pometnja u pronemaёkim element1ma neizrnerni.
izazvana ruskim nadiranjem i situacijom koja postoji u Bugarsk no
Rumuniji i Mac1arskoj. Negde sam video da su tri nemacke divi/J,
opozvane iz JugoslaVlJe, " ' · М ас1arsk е роd k ontrolomIJe.
radi drzanJa
naravno, Ьiсе od najvece vaznosti za Titove snage da uspostave k~n~
takt sa mac1arskim partizanima i da iskoriste do krajnjih mogucnosti
razvoj situacije na severu.
3. Svi ovi razvoji pomazu nas i pomazu Тita, ali ovi razvoji zaista
ne pomazu Кralja i njegovu kompromitovanu vladu. 1 ·ako on ne radi
odmah, kao sto Vase zapazanje u memorandumu pokazuje, njegove
sanse da povrati svoj presto Ысе, ро тот mШjenju, izguЬ!jene. Od
k~d smo mi ~kutovali ove s:"ari u Kairu _Ч'.red k~aj p_ros]e godine)
пu smo svedoc1 dolaska grandiozne ruske m1S1Je u Тitov stab, i postoji
malo sumnje da Rusi nece sve uёiniti za uspostavljanje komunisticke
Jugoslavije pod Titovom upravom, i da се oni sve drugo sto se njima
protivi denuncirati, kao "nedemokratsko" .
. 4. Radi to~a ~a_d ~ se da Vi ~ecete_ guЫ~i vrem~ i da cete ovog
momenta nap1Sat1 IZJavu za Kra!Ja, pпvolet1 ga da otpusti Puriёa
i kompaniju, odbaciti i prekinuti sve veze sa Мihailovicem, i privo-
leti da obrazuje vladu da popuni prazninu, ali da ista ne bude nepri-
hvatljiva za Tita. Ovim bismo mi mogli sa izguЫjenom nadom da
uspostavimo most izmec1u njih (КrаЈја i ·тita) za sl~decih pet Ш 'sest
n~~elja. Mi nemamo pravo spreёavati vojne snage koje zele Ш mogu
b1t1 nagovorene da se bore ~kupa sa partizanima, zbog slozenosti
srpske politike" 112s) . Као sto је vec napomenuto, postoji samo onaj deo razgovora kome
Winston S. Churchill, 1. 4. 1944.
Posle ove izmene korespondencije izmedu dva britanska driav-
nika, ubrzo је usledio direktni pritisak na Kralja, kojeg се oni videti
123) F . О. 371-44309.
200
ьnо ьеz prisustva Kralj1;vog predsedn.ika vlade, sto se dijame-
pos1e O ~rotlviJo ustavnoj jugoslovenskoj praksi. Ali ko је pitao : 8
tr~ nvne nijanse, kad је sila stva.rala pravo! Idл се videti Kra1Ja
1111
n ,1 us apгila, а СеrЫ 13. apгila 1944. Jednom delu Cercilovog razgovora
6· 8 ustvovэo је britanski ambasador na j ugoslovenskom d voru, Ralph
·•~ ~
~~:me
1
Stevenson. ldnov razgovor sa К.raljem samo је de]im.iёno
Ju
~:rn
cuvэn u arhivi; Cercilov pak, sacuvan је samo onaj deo razgovora
је prisustvovao ambasador Stevenson.
Jdnov razgovor sa kraljem Petrom. Pismo Cercilu
Predsedлice vlade,
Kralja Petra video sam ovog popodneva, i diskutovao politicku
ituaciju s njim dosta dugo. Rekao sarn kralju Petru da mi mislimo
~а ga uzdignemo iznad poblicke borbe i da је ovo nemoguce sve
dotle dok је on opterecen sadasnjom Jugoslovenskom vladom. Sto
Ыsmo rni zeleli da vidimo jeste, vladu koja ne Ы bila suvise vezana
ni za jednu ni za drugu str,mu, а koja Ьi napravila most i=edu
Kralja i obadva pokreta u ztmlji. К.ralj Petar se sloz.io da је njegova
sada!:nja vlada nereprezentativna i neefikasna. P ostoje, medutim,
dve teskoce sa kojima se on :,uocava а to su:
1. Nedostatak ijudi koje Ьi on izabrao da formiraju novu vladu;
2. Strah da ako posegne sa suvise drasticnim merama, SrЫ се
ga optuziti da njih napusta, i, Мihailovic Ы mogao obrazovati svoju
vladu. Onda сето imati tri jugoslovenske vlade i stvari се postati
gore nego ikad ranije. Onda smo diskutoval.i moguca imena ljudi koji
Ы bili ukljuceni u novu vlaciu. Кralj Petar se slozio da Ы hrvatski
ban (Subasic) i Konstantinovic bili od.lican izbor da obrazuju vladu,
ali on nije hteo da cuje za (generala) Simovica i njegovo ukljuёenje
(u vladu). Njegovo Velicanstvo је onda sugeriralo Sumenkovica jugo-
slovenskog ambasadora u Ankari. On је Srbin, ali nije jak karakter,
i rni nemamo nista protiv njega. Мi nismo bili u stanju da pronademo
ni jedno drugo prikladno ime, ali Кralj је od.lucio da pozove Konstan-
tinovica, koji је u Kairu i da ga pita za rnisljenje" 1~~) ••• (Na ovom
se zavrsava ldnov izvestaj о razgovoru sa kraljem Petrom od б. aprila
1944. Ostatak dokumenta nije preziveo u arhivskoj grad.i. Pisac).
Cercilov razgovor sa kraljem Petrom 13. aprila 1944.
је prisustvovao ambasador Stevenson, sto је bilo pri samom kraju,
i ovo sto sledi jeste iz pera К S. Stevensona. Razgovor se vodio 13.
aprila, а Stevensonov dokwnPnat nosi datum od 14. aprila, i vero-
vatno је uspeo da taёno, ili priЬlizno tacno, reprodukuje tok razgo-
124) F. О. 371-44309.
201
 \"Ol'I\ 11 нјс~о\'ош pi·isнstvu . Ostaje, medutim tt1jnu, iitu Nu Kr, 1
Cci-til r;щ_;,,,:шi!i dok 511 Ыli saml. Stevensonov tckut glцsl: ' Ј
,.Bio sащ p1·ist1t3п kasnijen1 dclu razgovora izmcdu pr·c(l~ctlni
\'lade i NJ'. Veblanstva kralja Petrn od Jugoslavlje pr·oslc v ,•. ka
Po~to sam se pridruzio p1·cdsednl ku v 1ud е I N.Ј. Vе 11 cu11stvl1,
• Ctl'J'I
go~ ·
din Ce1·~il mi је rekao da је un ukazao Kralju na mogucnost ь· 11•
ruskog napredovanJ·a preko Balkana, ~to се dovestl 1·11skc нrrn I·r1.,i11
•
Jugos1a,·iJ'u ·
gde се опе bez 1kakve sumnј е, t ra"i
"'. tl d а se spo ·Jt•
' . . Ь I'
snagama marsala 'I'ita. Rusko111 nad1ranJu mogao se suprodst : •.
general Mihailovic, u kom slucaJU 1
· ь · kral' Р t · k ·
~ е a_r, 13 0 J~d.'111 savci.
nicki suveren moaao da se nade, zbog akt1vnost1 svog m1nistra
' " . . d ·1
upleten u borbu na strani N~maca: protiv Је. ne si е utemeljaca Uje~
dinjenih Nacija. u stvari NJ. Veblanstvo Ь1 se n aslo na pogresno·
strani.
Iskrena је zelja Britanslct! vlade da kralj Petar ti·eba da izbe
svaku mogut:nost koja Ы g~ stavila u ta_ka~ p~l_oz~j. Takode је;,:~
diste Britanske vlade da Је general M1hailov1c Jedan zloduh k ..
,ruёe Кralja na dole. Njego,,o Veliёanstvo dobro Ьi uradilo ako bi OJi
uzdigao izriad razdora koji preovladuje u njegovoj zernlji. Zatirn se
g. Cerёil isao kroz tekst deklaracije koju је ministar spoljnih poslo~c
(Eden) napisao i predao kralju Petru 6. aprila. Gospodin CerciJ _а
izrazio svoju saglasnost sa oYirn dokurnentom, i odluёno savetov~:
Кralju da pravi upotrebu od ovog dokurnenta.
Gospodin Cerёil је zatim nastavio sa savetorn Kralju, da otpusti
svoju sadasnju vladu i time se oslobodi nezgode da irna Mihailoviёa
za ministra rata. Njegovo Velicanstvo treba da preduzrne ovu akciju
sto је pre moguce. Onda Ы nadlezne britanske vlasti preuzele na
sebe da fakat otpustanja generala Mihailovica iz kruga Kraljevih
savetnika sto bolje publikuje. Zatim Ы kralj Petar trebalo da objavi
svoj Proglas i da sto pre formira novu vladu, sastavljenu od osoba
koje ne Ьi bile mrske partiza nima; koja Ы zatim sprovela u zivot
sadrfuщ iz proglasa. Prvi cin takve vlade trebalo Ы da bude, da
na izriciti Кraljev zahtev otkloni zabranu koju је stavila sadasnja
Кraljevska vlada na upotrebu jugoslovenskih brodova u Jadranskom
moru, da pomogne akcije partizana i njihovo snabdevanje.
Ako se kralj Petar slaze da preduzme ovakve akcije, Brit.anska
vlada Ы pomogla njega koliko moze, ро stvari davanja puЬ!iciteta.
Ideja g. Cercila jeste da podigne Кraljev ugled i da to obznani svetu.
G. Cercil је onda rekao da ga је Tito nedavno pitao za dalju роmоё
u avionima i drugom materijalu. Radi toga on је u polozaju da do-
ne~e utice na stvari, sto је on spreman da ucini, ako Ы Kralj sa
SV0Je strane radio ро Cercilovim savetima. Izgledalo је da se Kralj
slaz_e sa Cercilo~ gledistem i da pristaje na potrebu sпienjivanja
svoJe vlade, sto Је pre moguce. Ali on је ostao i dalje u sumnji о
202
1
d kom ma terijalu па njegovom raspolozenju od kog Ы sastavi_o
Jju v!adu Ј trazio је da ga poseti m sutra 14. aprila u 11.30 casova".':,.;)
9
novu '
R. S. Stevenson, 14. 4. 1944.
? Govor amcriёkog kongrcsmona Johna Lessinskog
u amerilkom Kongreзu 23. ju.na 1944. ро tem.i :
, u ,.Istina u odnosu л а stanje u Jugos laviji"
Ј с ~-,
~v,t,
Kongresman John Lessinsky iz Micigana odrzao је sledeci govor
u Kongresu:
ra ta Gospodine predsednice Kongresa ,
Mnogo је pisano u s tampi ranijih nedelja u odnosu n a stanje u
Jugoslaviji, narocito u odnosu ла Tita. P od sadasnjim ogranicenjima
Ј
u odnosu na nase saveznike, ili ako se tice Ьilo koje druge strane
zemlje, nista se П'ё! stampa ukoHko nije odobreno od strane Ratnog
ureda za informacije; ёiji ј е direktor postovani Elmer Davis. Ја sam
pratio sa velikirn interesovanjem vesti о J ugoslaviji, i ne mogu__d~
razumem zasto direktor Ratnog ureda za informacije hrani ameлcki
narod komunistickom propagandom u pogledu situacije u Jugo-
~~"
Лmeriёki narod
.
је uveravan da Тito i njegova partizansk& vo1ska
u~ivaju podrsku naroda u Jugoslaviji. Medutirn, u stvari nije ta.ko,
jer general Mihailovic, komandant jugoslovenske aпnije, а takode
i ministar rata u Jugoslovenskoj vladi u izbeglistvu, uiiva potporu
naroda u Jugoslaviji. Ova zemlja је pokorena od nacistickih hordi
sestog aprila 1941. i pod sjajnirn vodstvom generala Мihailovica
narod se hrabro borio protiv divljaёkog zavojevaёa od pocetka oku-
pacije. Sudeci ро nedavnirn medunarod.nim dogadajima, Sjedinjene
Americke Drzave napustile su dva najstarija saveznika u ovom ratu:
Poljsku i Jugoslaviju. Poljska је bila prva zemlja koju su nacisti
okupirali, i jos od 1. septembra 1939. hrabro se Ьori protiv Nemaca.
Zaista Poljska i Jugoslavija, koje su prve iskusile patnje nacistickog
pustosenja, zasluzuju da budu poёascene od svakog clana Ujedinje-
nih Nacija, a _narocito od zemalja koje nisu iskusile osovinski udarac
do mnogo kasnije, kao nasa nacija 7. decernbra 1941. i Sovjetsk:i
Savez 22. juna 1941. Ali ро svemu sudeci, ovo nije Ыо slucaj, sto је
za veliko zaljenje; slucaj koji zasluzuje protest svih casnih ljudi koji
ne tra~e nista za svoj licni interes od ovog st:rasnog globalnog rata.
Zelirn da skrenem paznju na razvoj dogadaja u vezi sa Jugosla-
vijom, sto се ispraviti lazne impresije kojim је kljukan americki
narod; kljukan је propagandom koju izdaje Ured za ratne in!or-
macije. Petog maja 1944. general VeleЫt, sef Тitove misije u En-
gleskoj, izjavio је da Tito irna armiju od ·trista hiljada boraca, i da
125) F. О. 371-44309.
20::
 .• , \\\ t·isustvu, Ostaje, med utirп tojna, iitu su 1
yorn t1 t\Jt?gO\O . ~ k S\I Ыli snmi. Stcvcnsonov tckst gl:.is i· <r,11J 1
Cerbl razgo,,nrn1' о . . \judвkom materi)_al ~ na njegovo_m raspolozenju od kog Ьi sastavio
. •~n k·isnijetn dclu rnzgovorn tztncdu pr·cd novu vladu, i trazio Ј е da ga pc,set rm sutra 14. aprila u 11.30 casova".12" )
Bio s.,n1 pr1suw ' d Ј 1 .. ~t:'tl 11 ,.
~ . , V Пanstva kraljз Petrn о ugos av1J e prosl\' _•~11
R. S. Stevenson, 14. 4. 1944.
,·Iade • NJ. е ~druzio
1 prcdscdniku vlnde i Nj . Vc\i~anstvL1 vl:'t1•r1
P~ to sa~ se. ~: rekao da је on ukazao Kralju n a mogucno~t ц~~р,,_
dtn ~е•~ rrudЗ •зnја preko Balkana, sto l:e dovesti t·us kc ar r~·•J~ Govor americkog kongresmana Jobna Lessiмkog
ruskog n_~pre doe, {:е one bei il,al,ve sumnje, traziti da se sprnlJ(' u u amerii:kom Kongresu 23. јuла 1944. ро temi:
Jugosla\'\jU, g d' . ь·
, la 'Гita. Rusko1n na 1ra.n Ju mogao 1 se suprod
ОЈ('
~:о
"l stina u odnosu оа stanje а Jugoslavijj"
snagama marsa . ь · k 1' р t . k stav,1
,,.h •iovic u kom slucaJu I r a Ј е ar, ta о jed<1n 1 Kongresman John Lessinsky iz Micigana odriao је sledeci govor
genera 1 .,,,1 а1 ' Ь kt' t· savc-
.• . mo"ao da se nade, z og а 1vnos 1 svog minis tr l- u Kongresu :
n1ck1 su,•eren, ь t' · d ·1 а rat
upleten u ьor
bu nз strani Nemaca, pro tv зе ne s1 е utem eljac: U· а, ,, Gospodin e predsed.nice Kongresa,
. V 1.,. t ь· ,. 1 а Ј С'
dinjenih Nacija. U stva.ri NJ. е 11.:ans vo 1 se na" о na Pogresnoj Mnogo је pisano u stampi ran.ijih nedelja u odnosu na stanje u
Jugoslaviji, narocito u od.nosu na Tita. Pod sadasnjim ogra.'1.icenjima
strani. k l. р u odnosu na nase saveznike, ili ako se tice Ыlо koje druge stтane
Isk _ је zelja Britanske vlade da ra Ј etar ti·eba da izb
renoagu,.-ost koJ·a ы ga stavila u taltav polozaj. Takode J·eeg ne zemlje, nista se n~ stampa ukoliko n.ije odobreno od strane Ratnog
S\' aku m "" l M' h il ., . d g1e- ureda za infonnacije; ёiji је direktor postovani Elmer Davis. Ја sam
diste Britanske vlade da је gen~:a 1 а ov1c ~е an . zloduh ko·i
• Кrаlз·а na dole. Njegovo Vellcanstvo dobro bt uradilo ako ь · Ј pratio sa velikim interesovanjem vesti о Jugoslavij i, i ne mogu da
,ruce d . . . 1 se razumem zasto direktor Ratnog ureda za infonnacije hrani americki
uzdigao iznad razdora koji preo~.1а :з~ ~ nJe_g~v;; zernlji. Zatirn ј('
narod komunistickom propagandom u pogledu situacije u Jugo-
g. Cercil isao kroz tekst dekl~aClpJe OJU6 Је milm1s Gr sрочnљ poslova
slaviji?
(Eden) napisao i predao kralJU etru . apr а. . osp~din CerёU је Americki narod је uveravan da Tito i njegova partizansk.. vojska
izrazio svoju saglasnost sa oYirn dokumentom, 1 odlucno savetovao щivaju podrsku naroda u J ugoslaviji. M~utim, u stvari nije tako,
Кralju da pravi upotrebu od ovog dokumenta.
jer general Мihailovic, komaлd.ant jugoslovenske armije, а takode
Gospodin Cerёil је zatim nastavio ~а savetom RJ:alju, da otpusti i ministar rata u Jugoslovenskoj vladi u izbeg.listvu., uziva potporu
svoju sadasnju vla~u i time s_e oslobodi nezgode da 1ma Мihailovica naroda u Jugoslaviji. Ova zemlja је pokorena od nacistickih hordi
za ministra rata. NJegovo v licans~o tre~a da preduz~e ovu akciju sestog aprila 1941. i pod sjajnim vodstvom generala ~lihailovica
7
sto је pre moguce. Onda Ь1 nadlezne_b~1~~ke . vlasti preuzele na narod se hrabro borio protiv divljackog zavojevaёa od pocetka oku-
sebe da fakat otpustanja generala M1hailov1ca 1z kruga Кraljevih pacije. Sudeci ро nedavnim medunarodnim dogadajima, Sjedinjene
savetnika sto Ьоlје publikuje. Zatim Ьi kralj P e tar trebalo da objavi Americke Drzave napustile su dva najstarija saveznika u ovom ratu:
svoj Proglas i da sto pre formira novu vladu, sastavljenu od osoba Poljsku i Jugoslaviju. Poljska је bila prva zemlja koju su nacisti
koje ne Ы Ыlе mrske partizanima; koja Ьi zatim sprovela u zivot okupirali, i jos od 1. septembra 1939. hrabro se bori protiv Nemaca.
sadriinu iz proglasa. Prvi ёin takve vlade trebalo Ьi da bude, da Zaista Poljska i Jugoslavija, koje su prve iskusile patnje nacistickog
na izriёiti Кraljev zahtev otkloni zabranu koju је stavila sadasnja pustosenja, zasluzuju da budv pocascene od svakog clana Ujedinje-
Кraljevska vlada na upotrebu jugoslovenskih brodova u Jadranskom nih Nacija, а narocito od zemalja koje nisu iskusile osovinski udarac
moru, da pomogne akcije partizana i njihovo snabdevanje. do mnogo kasnije, kao nasa nacija 7. decembra 1941. i Sovjetski
Ako se kralj Petar slaze da preduzme ovakve akcije, Britanska Savez 22. juna 1941. Ali ро svemu sudeci, ovo nije Ыо slucaj, sto је
za veliko zaljenje; slucaj koji zasluzuje protest svih casnih ljudi koji
vlada Ьi pomogla njega koliko moze, ро stvari davanja puЬliciteta.
ne traze nista za svoj licni interes od ovog strasnog globalnog rata.
Ideja g. Cercila jeste da podigne Кraljev ugled i da to obznani svetu.
Zelim da skrenem paznju na razvoj dogadaja u vezi sa Jugosla-
G. Cercil је onda rekao da ga је Tito nedavno pitao za dalju pomoc
vijom, sto се ispraviti lazne impresije kojim ј е kljukan americki
u avionima i drugom materijalu. Radi toga on је u polozaju da do- narod; kljukan је propagandom koju izdaje Ured za ratne in!or-
nekle utice na stvari, sto је on spreman da uNni, ako Ьi Kralj sa macije. Petog таја 1944. general VeleЫt, sef Тitove misije u En-
svoje strane radio ро Cerёilovim savetima. Izgledalo је da se Кralj gleskoj, izjavio је da Tito ima armiju od ·trista hiljada boraca, i da
slaze sa Cercilovim gledistem i da pristaje na potrebu sп:ienjivanja
svoje vlade, sto је pre moguce. Ali on је ostao i dalje u sumnji о 125) F. О. 311-44309.

202 203
 . . d ~-1 pud koвt 1·0\on1 dve trcc\11c ju~o~\.,v.
. · os1оbod
Је т,tо . 10 1 sada '· li ru javi,\n1 govor1mu · , - od t·,, \, v1·\, t n~k
11111111. 1• t u bekstvo sa оs\оЬос:Јеле teri t.orije da Ы nasao utocista pod
ТЈ znltklm topovl ma u Bariju
11
teritorije. М1 siM s11~5k'
1
d Cet·bl - du zbog tako vc\ik~ 1li•t,, u Italiji.
d ·cdt'1 • v1а е snvU stvari T1to~a ar.":ija_nikad nije brojala vise nego ~ru~~ k_omu-
t no Velika BritantJU а zat1m i SJ·~cli' .11 1 1•
.. . п 1·1 Ј
kao sto su prc s
. Тi • ,а prvens ,,е M'h . 1111, l tltklh sledbenJka, 1 Jed1no 1.bog toga sto ј е Velika BntanJJa zelela
koJU to 1n • . 1 su pomoc sa genern1n I ш lovicп nп •i··n,.
Americke Di:7-a','e pdre~e ;.to iшvodno oslobodio I drii pod kurн 1l:,. ~ s sc dodvorl StaJj lnu - pomaze Tita, opozivajuc:i svoju p~moc
,,.,. . о, Nn1en1ca а Јеk 1tei·itoriJe
u11sra tk .. I. d n 1ma. . . Ьtо\ щ.,,,,
,. I. а kt'1vn,Ju
ve1,;U JљaUovlcu, а Sjed injene Ameriёke Drzave otigledno su pnsta~e
. _,.. d J·ugoslovens е · {; оr ь.
d u ovoj stvari slede britanske zelje. Obzirom па Tirovu ~J_u
naJv""' ео . nacistima, ve u nego gene1·a1 м · h ~-
k 0 Ја se suprotstav!J'a• 1 u· / raspolaze velikom vojskom, kao i slobodnom teritorijom, koJu Је
nu _sn~ od tri stotine hiljada. nasuprot !iesnaest hi! • 1·
vodno oslobodio, sto (nasaJ prpaganda tтubi americkom ~3:odu
8
lov1c. T1tove snaмg~_ ilovicem ро Titovom kazivanju, Ш i:etrdJad:1
od generalotn ina . . es~1 ";. strane Ratnog ureda za in!ormacije. Zbog ovoga, poja~!JUJ_e :е
Р_ . d· Mihailvvicevom tv1·denJU. . .. 0
щnnja kod svake trezvene osobe, da li i jedna od tvrdnj~ koJ_e Је
hilJ;~:casni razlog koji americki naro~.• _savezru~1 mogu_prihv;щli ~ito izjavio, Ш od drugih u njegovo ime, jeste ist.inita i da li su _ik.ad
. erala Mihailovica - koJt Је organizovao I odrza
za napustanJe gen . d 20 . . 1941 Vao bile istinitc? O1:igledno ovo је najvaznije pitanje, i a ko T1tove
otpor Jugos1ovena Protiv nal·ista JOS.. о .. · maJa . . k • - i ргеno. tvrdnje nisu istinite Ш nikad nisu Ьile isti.nite, koji је to razlo~ nala-
•senJa
. na:.e~ m_,.,
ро uu
nJ·emu na Tita koJI se ruJe роЈаvю ао voda otpo
, . k • • t· . ra gao da se prenosi saveznicka pomoc sa Mihailovica na StalJ~nov?g
nacistima sve do zagonetne 1942., kad Је, а ~ Ј~ is _1_n~, pr1d0Ыo Vise satelita Tita? Nema potrebe da se preteruje vaznost ovog р1~~а.
oci u Jugoslaviji, а general M1hailov1c Је 1zguЫo Pot
narodnеро m . d . d . . . Nema potrebe ici u krajnost i negirati Ш ispitivati verovatnu ~Je-
d a u takvoJ· razmeri, tako а Је on navo no Jed1no bio nicu da је Tito Ыо aktivan u nekoli.ko vojnih podhvata protiv_~crsta,
poru. narod prikupi ciglih. sesnaest h'l' d 1· d' d
I Ја а JU 1 ро oruzJem i da .
" u
stanJU а . . ... . . t . . Је ~ime је pomogao da se neprijatelj uznemiri. Takode, ne postoJ1 razlo~
prestaо, da se bori protiv nacJ.Sta. Аd1 1,;ШJentce s оЈе u oprec1 ovornе
1
" da se ocrnjuje sto је Тito u stvari uradio; isto kao sto na drugoJ
sto је posvedoceno . nedavnim dogo ~Ј~а. . . . . . strani nema potrebe za preterivanjem о njegovom ostv arenju.
Dvadeset petog maja 1944. nemacki radto Ј~ Јаvю ~а Је izvrsen Zaista је nesreca sto је americki narod voden da veruje izvesta-
iznenadni napad na Titov glё.vni stab ?~ ne~o~1ko sto~ina padobra. jima koje izdaje Ured za strane in!orrnacije, sa izjavama takozvan.i1:
naca. za citave tri nedelje ovaj nemack1 izvestaJ o~tao Је nepotvrden ёinjenica, koje idu u prilog njihove spome tvrdnje da је Тito "gl~vru
od strane saveznickih ustanova. Posle ovoga, RoJter, poluzvanicn~ junak" u jugoslovenskom otporu nacistima, i da uziva nepodelJenu
britanska agencija, propustila је vest ?ot~d~j~ci ?а је Tito pobegao potporu naroda Jugoslavije. Medutim, dovoljno је jasno sv~om
iz njegovog planin.skog sklonista. RoJter Је 1zJaV10 da Је iznenadni onom ko Ы imao vremena da prostudira cinjenice, da su Тitove
nemaёki napad nalagao da Tito premesti glavni stab iz jednog kraja aktivnosti protiv nacista Ыlе previse pog;resno predstavljene. Male
zemlje u drugi. Ali na kraju, istina је izasla na povrsinu gde se Ti1o carke su predstavljene kao velike Ыtke, male grupe partizana izdi-
nalazL Ustanovljeno је da је on pobegao za Bari u ltaliju. Istovre- zane u veli.ke armije, neznatni napadi iz zaseda, i bekstvo posle njih,
meno, Rojter izvestava da Tito vodi pregovore sa novim jugosloven- u malim selima i nenaseljE.-nim mestima, predstavljene su kao trium-
skim premijerom dr Ivanom Subasicem negde u Jugoslaviji. 0vo falni vojnicki poduhvati. Prolazak sake partizana kroz neki mali
takode izgleda nije taёno. Cinjenica stoji da se ovi pregovori vode zaseok, Ыо је naduvan u imaginarna osvajanja na stotine gradova
u ItalijL Ovaj niz dogadaja i okolnosti namece pitanje koje zaseca i na hiljade milja osvojene teritorije! U stvari, jos nam је sveze u
u samu sri javnih izjava, za razloge koji su nalagali prenosenje secanju, kad su informacije koje је izdao Ured za ratne izvestaje,
saveznicke pomoci sa Mihailovica na Tita. s vremena na vreme tvrdile kako је Tito izvrsio invaziju Madarske,
Nacisticki desant na Тito\· glavni stab razblo је mit о Titovih Austrije, Bugarske, Rumunije i Italije! I od svih ovih izvestaja jedan
tri stotine hiljada sledbenika. Ni jedna razborita osoba,: bez obzira jedini ima malu trunku istine, naime da је Тito (Ьekstvom) izvrsio
da li је imala vojnicku obuku Ш nije, ne Ы mogla poverovati da invaziju Italije. Mi sada znaшo da to nije bilo na celu pobedonosne
tri srotine hiljada ljudi obezbedenih planinskim terenom - u zemlji armije, vec kao izbeglica pod skute ameri~kog i britanskog oruzja.
u kojoj im је poznat svaki planinski prolaz i putanja - budu razju- Jedan voda koji odmagli od svojih sledbenika, posle spustanja kojih
reni t. ј . unisteni, od koje stotine neprijateljskih padobranaca! Ovo stotinjak nemackih padobranaca u njegovu sredinu, za.robili su dve
takode pokrece pitanje kako se to moglo desiti da se mali broj ne· trecine njegove odbrane, i onda nekim nacinom, takozvani "veliki"
ma/:kih padobranaca spusti iz оЫаkа i da zauzme "oslobodenu teri- Тito uspeo је da pobegne, ostavljajuci veci deo svojih pristalica da
toriju" za koju se tvrdi da sacinjava dve trecine Jugoslavije, i natera budu uЫjeni Ш zaroЬ!jeni od Nemaca.

204 205
 J ed ino шм,.1~е objt,s 11 jcnjc za pi-ckra11c 'l'ltovc oktlvnosli Р .
· dn о provom NtrщJ1 v
n epr ijatelja, "i ob1шщjivanje
· ·~k
юneric og nai O
st,·ari u Jugoslaviji jeste !е\ја Uredn za rntne lnformacljc dгt 1, 11
on ak,,u igru koja је name11jena od оnЉ kojl sc bnve propugun 1 1:tн
Od naj,,eceg znaC'aja је ovaj momenat. ~ ad је amcrlc-ka nuvJ~~~ћ.
agencija (United Press) pokusala da posalje svog prcdst.ivnJk ц
J ugoslaviju, na poziv generala ~ihai\ovlca, da Ы tak~ nmerifki nn:o~
doЬio direktna obavestcnja, br1tanske vla stl u K_a iru zatvorilc su
dopisnika United Press-a i dr!ale ga u prltvoru tri m~seca, tako d
је razocarani United Press napustio celu stvar. Takode Је podjcdn kn
,,azno da se zna da kada su dva dopisnika poslata iz Kaira za Jun
slaviju, jedan od njih је Ьi~. John_Tal~ot, p~dsta~n~k P?luzvanJ~;
britanske novinarske agenctJe RoJter, 1 StoJan ~r1b1~ev1c, dopisnik
magazina "Life" i "Тime", koji ј е p~eko dve go~e Ью v~~eci Titov
Propagandista u Americi. I vredno Је.,.napomenuti
k .
da su nJ th оЬоЈ"
т· t •
Ыli poslati u stab generala Mihailov1"a, ао 1 u 1 ov stab, ali oni
su bili jedino u Тitovom stabu.
General Mihailovic kao komandant v?js~e u !ug~slavi~i, uzastop.
no је ponavljao poziv i trazio da savezruf~1 ~~vman d?b1Ju dozvotu
da posete njegov stab i jugoslovensk_u _ter.1tor1Ju pod nзe~ovorn kon.
trolom, ali sve је Ыlо uzalud. Ove tmзemce g?vor~ ~ pr1log svakog
nepristrasnog posmatraC'a da se namerno radilo, 1 ]OS se narnerno
radl da se zamagli i umanji rad i napor na teren~ pravovaljanog
komandanta, Iegitimne jugoslovenske vlade, dok se istovremeno siri
lazna propaganda sa namerom da se izgraduje Titov prestiz.
Мi znamo sta se desilo od izlaska na javnost prevare о Titu (nus!i
se na bekstvo u Italiju). Cak i sada novi jugoslovenski premijer,
nedavno postavljen od kralja Petra pod britanskim pritiskorn, na-
stavlja da pregovara sa diskredltovanim Тitom u · вariju u ltaliji,
s ciljem da spasava Тitov prestiz i polozaj. Мi primecujemo da novi
jugoslovenski premijer, dr lvan Subasic, blno nije u stanju da zado-
Ыje poverenje jugoslovenskog naroda. Mi primecujemo da on vise
od mesec dana pokusava da sastavi vladu i da ni jedna od politick.ih
stranaka u Jugoslaviji ne dozvoljava svojim clanovima da udu u
vladu. Ко је dr Subasic, kog је Cercil silom nametnuo kralju Petru?
Jedan od najzna.cajnijih odgovora dat је u jednom Biltenu, koji izdaje
komunisticka protitoisticka propagandna masina u Americi, koja
је C'Qk i pre - kao i posle - njegovog postavljanja za premijera,
naglasavala (fakat) da је Subasic pocasni clan Komunisticke partije!
Nedavno se povratila u Ameriku iz Jugoslavije nasa Vojna misija
koja se sastojala od dva oficjra americke vojske, koji su proveli
~est meseci sa generalom Mihailovicem. Amerif ki oficiri doznali su
iz prve ruke, vrsenjem inspekcije krajeva tri petine teritorije Jugo-
slavije, koja se nalazila pod Mihailovicevom kontrolom. Doznao sam
206
ouzdonlh izvora da Је ameril:ka Vojna misija izvestila da gene~a!
1111 IZJ~alJovlc oclgledno uzlva pomoc jugoslovens kog naroda u" svoJ?J
r.,1 Ы protiv nacista, da se оп energicno suprotstavJja nepnJatelJ~
bo~uf I poprcko te nesrecne zemlje. Med utim, sa sigurnoscu se dol~ 1
uz oklJ' ucka da ј с izvc!Haj am eriёke Vojne misije Ыо ugusen, Jer
dodzје zahtev potekao odavde iz Kongresa, da dva amenё · k а оt·_1cu:a
.
tajl su proveli vi§e od sest meseci u J ugoslaviji sa generalom Mihai-
ovttem, budu pozvaлi da svedoce i podnesu izvestaj Vojnom odboru
~ongresa, obojici oficira b!I~ је_ skrenu~ paz~j_a. da n ~~ta ?е govor e
ovom predmetu. Sama c1nJeruca da ov1m 0!1С1ЛП1а шЈе ЫЈо dozvo-
° f0 no da svedoce pred Kongresom, i okolnosti koje okruzuju u~-
i : anje njihovog svedocenja о generalu Mihailovicu i nje??VШ1
a~tivnostima, zahteva d.a ovo bude objasnjeno Kongresu i amer1ckom
narodu.
•са Iznenadni napad od nekih stotinak nemackih padobranaca, pro-
ьusio је naduvani mehur samo ubodom jedne igle, sto је dovelo ~о
potpunog eksplodiranja Titove prevare i mi ta, pokazujuc~. d~ Ј е
partizanska armija" od tri st otine hiljada samo j edn.a fantaziJa 11Da-
gmacije u necijoj usijanoj glavi. Iz ovog proizilazi da navodn_o ,,~lo-
bodenje" od Tita na hiljade milj a jugoslovenske teritoriJe Jeste
jedna velika laz ovog rata, laz koja је putem radlj a saopstavana
amerifkom narodu, sa ciljem izgrad.ivanja Ti tovog ugleda i njego-
vih komunistif kih sledbenika. Istinite ёinj enice otkrivaju stvarno
stanje u Jugoslaviji, da veёina naroda u Jugoslaviji ne pomaze par-
tizane i da Tito ne uziva pomoc naroda u Jugos]aviji. Za.sto onda
Americka vlada dozvoljava da bude upregnuta u naturanju jednog
omrznutog komunistickog poretka jednom narodu, koji ga nece, i da
im silom namecemo .Тita da ga prihvate? Zasto se dozvoljava, pitam,
da amerifka spoljna politika sa idealistiёkim motivima ameriёkog
naroda u ovom ratu, bude izvitoperena i upregnuta u perverzni rad
jedne beskrupolozne sile, da sluzi njenom cilju u njenoj igri sile
· medu ostalim nacijarna? А ka.d Ы americ.k i narod znao istinu, ne Ы
nikad dao svoj pristanak za nesto ovako!
Sada, posto је Titov naduvani mehur probusen, da li postoji neki
drugi razlog koji dozvoljava varanje ameriёkog naroda u pogledu
sta se u stvari dogada u Jugoslaviji?
· 1 zasto Amerika nalazi za potrebno da napusti hrabrog generala
Мih~ovica, pod crjim vodstvom muskarci i 'zene u Jugoslaviji vode
borbu protiv nacista od pofetka invazije njihove ze.mlje? Ako postoji
bilo kakav razlog, da nasa vlada treba da odbaci generala Мihailo­
vica, amerifki narod ima pravo da zna zasto se to cini? Ako takav
razlog ne postoji, onda ne postoji razlog da _d ozvolimo stalnu izdaju
nai:o?a u_ Jugoslav~~i i njihove vlade u izbeglistvu, na zahtev e tajne
polit1ke Jedne nac1Je. (Ovde se aludira na Veliku Britaniju, pisac).
207
 Ьј 'i,jcnjc za p1·ctc1·onc Tltuvc t1l<Llvnuxl\
Jcdil\0 l\,ogu~c 0 ~~ •а!\јС amerltkog n:н·odn о prnvon, Рrщ 11•
ncprijэtc1ЈО,
. i oblMnJl\
. .• • te ! eljn Ureda za rn t nc щ · (or1nnc\jc Чо,11н,
. J1111oslav1J1 3es .h k , . Ь t 1н i11
st,·ar1 11. " . ·е namenjena od ont ОЈ\ se nvc propagun " r:i
onak,ru W 11 koJa Ј . •е 0 ,,ај momenat. Kad је amcricka no d0 111.
8 1
0d naj,,eteg _znac~ ~) poku~ala da po~aljc svog prcdstuv v1 11Nk11
agencija (United . regenerala Miha\lovica, da Ы tako nmeric/ ka u
Jugos\aviju, na pobziv 'tcnJ'a britanske vlasti u Kairu zatvo•r·n,nrod
doь~о . 1
. d·rektna о ave1; ' . t . •е s
' ted Press-a i dгlale ga u pr1tvoru r1 meseca, tako u
dop1smka U~U ·ted Press napustio celu stvar. Takode је podjed du
је razocarant m d8 kada su dva dopisnika poslata iz Kaira za /ako
''~? d~ se zn~ •• h је Ыо John Talbot, predstavnik poluzva ugo.
sla,11Ju, Jedan. nJkle agencije Rojter, i Stojan Priblcevic dop~Jc~e
ьn·tanske . novmars
Lif .. . Тime" koji ЈС . prek о d ve god.ше ь 10 · ' т·isn1k
vodeci
azma е 1" t ·
m ag ': Americi. I vredno Је napomenu 1 а su njih оЬ •tov
' • d ..
propagand_ista iutab generala Mihailovica, kao i u Titov stab ali~Jtca
bili poslati U :, • '
bili .edino u Тitovom !tabu.
511 Ј d t . k Ј 1 ...
General Мihailovic kao koman an v?;kis. е u . ug~sdav1J1, uzastop.
. . poziv i traiio da savezn1" novinar1 оЫјu dozv 1
no Је ponav1]ЗО k ·t " d .
da ete njegov !tab i jugosioveris _u _ter_1 or1Ju ро nJe~ovom kon.
pos ali sve Ј·е bilo uzalud. Ove cinJemce govore u pr1log svako
trol OID, dil · ' •
. trasnog posmatraca da se namerno ra о, 1 JOs se namerno
:~~а se zamagli i umanji rad i napor na teren~ pravova\janog
ta le<ritimne jugosloveriske vlade, dok se 1stovremeno siri
k omandan , ... . ,. , т· t
I.azna propaganda sa nameroro da se izgrauu]e 1 ov prestiz.
Мi znaroo ha se desilo od izlaska na javnost prevare о Тitu (misli
se na bekstvo u Italiju). Cak i sada novi jugoslovenski premijer
nedavno postavljen od kralja P~tra P?d b~tanski~ p~i.tiskom, na~
stavlja da pregovara sa diskre.d1~ova~. Тlt?m _u Ba~1Ju u Italiji,
5 ciljem da spasava Titov prestiz 1 p~~oza~. М1 ~:ШleCuJei:110 da novi
jugoslovenski premijer, dr Ivan Subas1c, li_cno _mJe ~ stanJu da zado-
blje poverenje jugoslovenskog naroda. Мi prunecuJemo da on vise
od mesec dana pokшava da sastavi vladu i da ni jedna od politiёkih
stranaka u Jugoslaviji ne dozvoljava svojim l:lanovima da udu u
vladlL Ко је dr Subasic, kog је Cercil silom nametnuo kralju Petru?
Jedan od najznacajnijih odgovora dat је u jednom Biltenu, koji izdaje
komunisticka protitoistil:ka propagandna ma!ina u Americi, koja
је Ыс i pre - kao i posle - njegovog postavljanja za premijera,
naglasavala (fakat) da је Subasic pocasni clan Komunisticke partije1
Nedavno se povratila u Ameriku iz Jugoslavije nasa Vojna misija
koja se sastojala od dva o!icira americke vojske, koji su proveli
~est meseci sa generalom Mihailovicem. Americki oficiri doznali su
iz prve ruke, vrsenjem inspekcije krajeva tri petine teritorije Jugo-
slavije, koja se nalazila pod Mihailovicevom kontrolom. Doznao sam
206
lt pouzdanih izvor:i da Је am~ricka Vojna misi ja lzves tila da geлe ral
·
rAihollovl~ otlgle_dno utlva pomo(: jugosloveмkog naroda u svojoj
ЬоrЫ protiv nac1sta, da se on energicno suprotstavlja neprijate.lju
uzdut I poprcko 1: n~sre~n~ z~mlje. Medutim, sa sigurnoscu se dolazi
do zakljutka dn Јс izveslaJ americke Vojne misije Ыо ugusen, jer
knd јс zahtcv. p~tekao odavde iz Kongresa, da dva americka oflcira
kojl 9 u provel1 v1se od sest meseci u Jugoslaviji sa generalom Mihai-
lovtcem, budu -~~zva~i, da s_vedoce i podлesu izvestaj Vojnom odboru
}(ongresa, 0ЬоЈ1с1 of1c1ra b1la је skrenuta paznja da nista ne govore
ро ovom predmetu . Sama ciлjenica da ovim oficirima nije bilo dozvo-
!Jeno da s_~edoce pred Kongresom, i okolnosti koje okruiuju ugu-
!Hvanje nJ1hovog svedocenJa о generalu Mihailovicu i njegovim
aktivnostima, zahteva da ovo bude objasnjeno Kongresu i americkom
narodu.
Iznenadnl nap_a d od nei-'Jh stotinak nemackih padobranaca, pro-
01)Ј ьusio је n.a duvaru mehur sarnu ubodom jedne igle, sto је dovelo do
potpunog eksplodiranja Titove prevare i mita, pokazujuci da је
"partizanska armija'· od tri stotine hiljada samo jedna fantazija ima-
ginacije u necijoj usijanoj glavi. Iz ovog proizilazi da navodno "oslo-
оu
bodenje" od Tita na hiljad€ milja jugoslovenske teritorije jeste
jedna velika laz ovog rata, laz koja је putem radija saopstavana
g
americkom narodu, sa ciljem izgradivanja Titovog ugleda i njego-
vih komunistickih sledbenika. Istinite cinjenice otkrivaju stvarno
stanje u Jugoslaviji, da vecina naroda u Jugoslaviji ne pomaze par-
tizane i da Tito ne uziva pomoc naroda u Jugoslaviji. Zasto onda
Americka vlada dozvoljava da bude upregnuta u naturanju jednog
omrznutog komunistickog poretka jednom narodu, koji ga nece, i da
im silom namecemo _Tita da ga prihvate? Zasto se dozvoljava, pitam,
da ameril:ka spoljna politika sa idealistickim motivima americkog
naroda u ovom ratu, bude izvitoperena i upregnuta u perveпni rad
jedne beskrupolozne sile, da sluzi njenom cilju u njenoj igri. sile
· medu ostalim nacijama? А kad Ьi ameriёki narod znao istinu, ne Ы
nikad dao svoj pristanak za nesto ovako!
Sada, posto је Тitov naduvani mehur probusen, da li postoji neki
drugi razlog koji dozvoljava varanje ameriёkog naroda u pogledu
sta se u stvari dogada u Jugoslaviji?
' I zasto Amerika nalazi za potrebno da napusti hrabrog generala
Мihailovica, pod cijim vodstvom muskarci i zene u Jugoslaviji vode
borbu protiv nacista od pocetka invazije njihove zemlje? Ako postoji
bilo kakav razlog, da nasa vlada treba da odbaci generala lvlihailo-
vica, americki narod ima pravo da zna zмto se to cini? Ako takav
razlog ne postoji, onda ne po::;toji razlog da dozvolimo stalnu izdaju
naroda u Jugoslaviji i njihove vlade u izbegШtvu, na zahteve tajne
politike jedne nacije. (Ovde se aludira na Veliku Britaniju, pisac).
207
 . .. di u itaнje cast пrisc vladc u sp()l.l noj р,1 .
О,·а s1tuac1JA dovo Р 3 Лtlantske povl?lje, а u doluzcc irn 11 t 1t·1
лrmstrong је da~ pristanak, а _st.aln_i podsekr etar је uzeo _na sebe
. Ь · , na ~I\0VЗl\1 . t 1ll 11i1
kоЈ з se n7.1rc1 • .. , . a' L·n, пac! onalnim \ntercs1ma . '11,1 da susret omoguc.1. Inte rcsantno Ј е da Ј е Idn - i pored sve sv_oJe za~e-
. • naskoo1,1 n s t l _ pokazao mter es za takav sastaлak cim 5~ prva prilika ukaze.
m1ra moze . na or koji vodi1110 svim snagama; ml lrebu du d·1
0Уо Ј~ ra\11\. Рsa,•eznicima jer se bore protlv Ncm.ica 1 gd, tri,, ~ : kva mogucnost _u_kazala se 28, -~una 1944. kad је Jdn pozvao Arm-
pom~ s,·Lm nas im Ы ·en roti/ Nemaca. Nista _ne , smcta ka ko ~ Ј•· stronga na rucak 1 r~~~ovore. NJLma se pridruiio stalni podsekr:tar
{:
s,-ak1 napor u~?tr_e Ј psa~uvati zivote a mer1ck1h borac:.i. N·rnu11 ' r orme Sargent, koJ1 Ј е razgovor izmedu Idna i Aлnstronga zap1Sao
~ safetoj formi. Тај razgovor u redakciji st.alnog podsekretara glasi:
napo: m?ze b1t1, l _1р - ;oljske i Jugoslavije - ne mogu sc ~r°,tli
ok-up1ra~1h ~ema JS., imati oruzje i opremu. А kad se nasa Р (Jrit! Kad ј е brigadir A rmstro:ig rucao sa m.inistrom spoljniЪ poslova
goloi:uk1~n1 ~o;~~natih vlada, tim se i ratni napor umanj ujeo~O\: 28 . 'juna 1944. sledeci momenti su se iskristalisali iz njihovog razgo-
opo_z1va . ~\'l 1 venskog naroda upiru se u Ameriku za Por~ . t1 vora;
polJskog 1 J~goskood gledaJ·u u Americi spas i izbavljenje od ok О<: 1 1. Mihailovic nije nikada Ьiо pro-nemacki raspolozen, niti zeli
isporuke. Oni ta е . t· . d' t . • upa. da sa Nemcima saraduje, niti pak postoje dokazi da је on to сш.iо.
. . Ali .
1 ~akred togamocsto su provell се ш go ine u ra u, Jos irn n··
CLJe. · niti u snabdevanju niti u opremi 1 t·1.J~ Draia је, meduti m, Ыо i jeste u vezi sa Nedicem i njegovom vojskom.
P ruiena nik va ро ' . .. . s ina Cinjenica ostaje da . је MЉailovic de!initivno anti-komunista i kэ:о
. Ь d ma zemlJ'ama podzemne organizac1Je r ade Od!i•
Ј е da u о а ve . ,. • 'h . can takav smatra za SVOJ U duinost prema svojoj zemlji da napada parti-
. anJ·u :i--emaca i sabotai;om n11 ove voJne rnas·
posao u uznemirav . . . . Ь . · ine. zane, zato sto su oni komunistick.i pokret. 1 zbog ovoga, on ne Ьi
р 1.3 . .1 Jugoslaveni mogli Ь1 шaditi stvar1 mnogo olJe, kad bi i!!\
oldevao da upotreЬi protiv njih oruzje ako Ыsmo ga mi snabdeli.
0
Ј <;1 _ abdevanJ·e bili pn.cleni. Oni Ьi bili u stanju da vrse rnnog0 Opste govoreci Мihailovic planira svoje napade na partizane da se
pomocisn
.. ·
k аd ь·1 im snabdevanJe · bilо оЬеzbеd eno. О ni· Pos•· .
ЬоlЈ1 posao .• • k .• . «<JU podudare sa nemack.im napadima na njih; ne radi toga sto on kola-
• . . . pomoc i matenJal nika о ne stizu . Ја se pitarn Ьorira sa Nemcima, vec zbog toga sto ovakve akcije daju njemu
razoc::araш Jer un .·1 · . К .
•
cudu 1 ne
. razumem zasto ' .i ро mom mis 1en1u ongres 1 arnenc·k·u1 najbolju sansu za uspeh.
narod traze objasnjenje"!1!•). 2. Ako Ы zbog postignutog sporazuma sa Titom, Subas:ic i КrаЈј
feleli da apeluju na srpski narod, ukljucivsi i cetnike, oni Ы nais1i
Brigadir Armstrong referise Jdnu ро povratku iz Jugoslavije na velike teskoce da to ostvы-e bez Mihailoviceve pomoci. Ovo radi
toga, jer on kontrollie masineriju za sirenje vesti, ne samo medu
Brigadir с. D. Annstrong, s~ britans~e V_ojne misije u Draiinoin potcinjenim mu cetnicima vec i kroz celu SrЬiju. I zЬog malog broj a
~ u napustio је SrЬiju ЗО. maJa 19~_4. 1 av10~om o~~teo _u Bari u radio-aparata u Srblji, govor preko ВВС Ыо Ьi sporo prenosen kroz
ltaliju. Posle kratkog boravka u ItaliJ1, tokom 1una ot1Sao Је u Lon- SrЫju, medu narod. Jedina altemativa ovome Ыlо Ы bacanje letaka
don, gde se javio ministarstvu rata gde su_m~ ~ah savetovali da iz vazduha, ali i ovo Ы bilo dosta nezgodno i uspeh Ы Ыо neizvestan.
· · sto pre stalnom podsekretaru ForenJ ofisa sir Orme Sargentu.
se JaVl • . d d . 3. Мihailovic licno, verovatno Ы poslusao Кraljevo naredenje
Svakako, brigadiru је skrenuta paznJa а . u ~е uvrem~~ 1rna da ako Ы mu КrаЈј naredio da napusti J ugoslaviju, narocito ako Ьi mu
cuti, sto se spoljnog sveta tice, i da ne_da~e bilo _k~~e 1:7-Jave. Ovo bilo ponudeno kakvo pocasno mesto u inostranstvu. Najbolji nacin
treba uporediti sa faktorima koji su stizal1 u Br1taniJu, 1z Jugosla- da se ovo izvede Ыо Ьi - ako Ьi u ovu svrhu - Subas:ic upotreЫo
vije, koji su bili u Мisiji kod k~~-unista. Njima је dav~na puna sl_o- Topalovica, Мihailovicevog saYetnika, koji је u ovom svojstvu poslat
boda akcije i obezbedivana polit1cka pl~tf~rm~, s_a ko1e su do rrule u Bari. Topalovic је razborit covek koji razume Subasicevu potrebu
volje i cesto do iznemoglosti propagirali Тita _1 nJe_gov _pokret. da nade· "modus vivendi" sa Тitom. Sa Topalovicem se moie racunati
Posto se prijavio u Forenj ofis, izgleda da Је bngadir Aлnstrong da се uticati na Mihailovica u smislu napustanja borbe protiv parti-
u razgovorima impresionirao stalnog podsekretara i ostale slusaoc_e. zana. Medutim, ne Ы Ыlо korisno poslati Topalovica nazad u Jugo-
On im је predstavio sasvim drugu jugoslovensku realnost od one koJU slaviju da utice na Мihailovic:з, sve dotle dok Subasic ne bude uspeo
su oni znali sedeci u udobnL'1l foteljama Мinistarstva spoljnih po- da nade n ekog uglednog SrЫna, koji Ьi usao u njegovu vladu. Bilo
slova, i hr~ se r atnom propagandom. Stalni podsekretar upitao Ы pozeljnije ne dovoditi Topalovica u Englesku, vec da Subasic ovo
је Annstronga, da li Ы on Ыо voljan da vidi rninistra spoljnlh poslo- ponovo prodiskut uje sa njim u Italiji.
va Idna, i da njemu isprica ono sto је rekao stalnom podsekretaru. 4. Bice vrlo tesko nagovoriti Srbe da pristanu da slu.ie pod Тitom
kao vrhovnim komandantom, ра Ьi Ьilo potrebno da SrЫ ostanu kao
126) F. О. 371-44316.

209
208
 . '\ t1J'c tas~ n:lsc vlaclc u ~poljn 11J·
" do,·ori1 u Р1n 3Лtlantskc
· p0V(' lj с, n U d. О I07.t•tln, t11•
1l11
лrmstrong Јс da? pris ta nak, а . stalni podsekreta r је uzeo na sebe
о\·а •~i\\\3C\J3
. O!,\\OVlltЉ,
I
•111 11
lt 1
~ · sc
k,,1, • •
3 ba1,1ra na .. . ,·m нaclonalnim !ntcrcslma. 11,1 d3 susrct omogul:1. lntercsantnfJ Ј е da је /dn - ј pored s,ie s,ioje za uze-
~kooit 1 nas1
mira n10ze na- k . vodimo svlm snagama; m l \1·сЬа rl•1 t tl _ pokaz110 lnteres za taka v sastanak cim se prva pri1ika ukaie.
.
о,·о ЈС га
t.ni napor ОЈ 1 . Ь . . N 1 , 1l11 .,, ;:kva mogucnost ukaza la se 28. _)una 1944. kad је Idn pozvao Arm-
. , ·1,, sa,•ezni'ci· ma 1 Jer sc 01с, pro 1v c1nacu • l!tl1,""' troл go na rucak I razgovore. ='1J1.ma se pridruiio sta.lni podsekretar
P omot s,·1m nasi bl ' pi~tiv Nemaca. N1~ta ne 1>1ncta lt uk 1 Ј•·
\r orme Sargent, koj i је razgovor izmedu Idna i Armstronga zapisao
11
po. tre 1en v • •
i k te satuvati zivote amer1tk1h borocn. Nar 1111
' rn
s,·aki napor u_ s . т .
napor mo!e b1t1, . ра Poljske i Jugoslavije - ne mo~u sc Ь ~ц1, u saletoj {orml. аЈ razgovor u redakcij i stalnog podsekretara g]asi:
0'1,-upiranih ~emalj~ -:-mati oru:t.je i opremu. А kad se na~·a р or it1 J<ad је brigadi r Armstro:1g rucao sa min.istrom spoljnih poslova
1
go\oruki, oni ~ora!u 1.h vlada, tlm se i ratnj napor umanjuJ· 01110с 28 . 'juna 1944. sledeci momenti su se iskristaUsali iz njihovog razgo-
. od ,1'\h pnzna 1. • А 'k ~- Оё1
opoz1,·a . .0 os o,ens , kog naroda up1ru . . se u. 1 Ьmer1. u . za Ро"' .. ,ос
. vora;
1ј
ро s rok g 1 Jug 1
. ·ode ledaju u Amer1c1 spas 1 z av JenJe od oku 1 1 1. Mihailovic nije nikada Ыо pro-nemacki raspoloien, niti zeli
isporuke._ On~!~kt ga ~to su proveli tetiri godiлe u r:1tu, jos i"' Ра. da sa Nemcima saraйuj e, niti pak postoje dokazi da је on to cinio.
.. л1 · 1 роп,., о ",..;. niti u snabdevanJU
cl)e.~ 1 rokakva pomv-.,
. ·t·
ш I u opremi 1 t·
.. , n1J~ Dra1a је, meйutim, Ыо i jeste u vezi sa Nedicem i njegovom vojskom.
• •. · s tna Cinjenica ostaje da је Mihailovic def.initivno anti-komunista i kao
pru-<ena em1i·amn podzemne organ1zac1Je rade octt··
. d u oЬadvema z • "h . •can takav smatra za svoju duznost prema svojoj zemlji da napada parti-
Је а . •u Kemaca i sabotazom nJ1 ove voJne ma's1n~ ·
uznemira,ran) . . . Ь . zane, zato sto su oni komunisticki pokret. I zЬog ovoga, on ne Ы
~о .'1. eni mogli ы urad1t1 stvar1 mnogo olJe, kad bi . ·
1 1111 oklevao da upotreЫ protiv nj ih oruzje ako bismo ga mi snabdeli.
Po))aCI 1 JugosЬd av . bili pruleni. Oni Ы bili u stanju da vr~e mn
ot i sna e,ranJe . . . Ь Ь А . oga Qpste govoreci Mihailovic planira svoje napade n.a. partizane da se
ро~ о kad Ы im snabdev~~Je ~ilo о ez e~;no. Oni Postaju podudare sa nemafkim napadima na njih; ne radi toga sto on kola-
Ьо))• ~ . . pomoc i mater1Jal rokako ne stizu. Ја se pitam
borira sa Nemcima, vec zbog toga sto ovakve akcije daju nje.t:1u
razo~ Jer unem zasto i ро mom rrosljenju Kongres i arneri~ku
rodu I ne razum • 1 najЬolju sansu za uspeh.
narod traze objasnjenje"!12•). 2. Ako Ы zbog postignutog sporazuma sa Titom, Subasic i Кralj
:t.eleli da apeluju na srpski narod, ukljuёivsi i cetnike, oni Ы nais1i
Brigadir A.nnstrong referise Idnu ро povratku iz Jugoslavije na velike teskoce da to ostv..re Ьеz Мihailoviceve pomoci. Ovo radi
toga, jer on kontrolise masiлeriju za sirenje vesti, ne samo medu
. .,,_ С. D. Armstrong' sef. britanske
вngauu .
Vojne misije u Drazinorn
. dl t potёiлjenim mu ёetnicima vec i kroz celu SrЫj'u. 1 zbog malog broja
staЬ ustio је Srblju ЗО. maJa 1944. 1 avionom о е ео u Bari u radio-aparata u SrЫji, govor preko ВВС Ыо Ы sporo prenosen k:roz
Itali~u.n~sle kratkog boravka u ltaliji, tokom juna otisao је u Lon- SrЫju, medu narod. Jediлa alternativa ovome bilo Ы bacanje letaka
don,) g dе se J·avio ministarstvu rata gde su. mu
f'
odmah savetovali da
. О S iz vazduha, ali i ovo Ы Ыlо dosta nezgodno i uspeh Ьi Ыо neizvestan.
· · sto pre stalnom podsekretaru ForenJ о 1Sa SlI' rme argentu. З. Мihailovic liёno, vero•;atno Ы poslusao Кraljevo naredenje
se зavi • . d _,. .
Svakako, brigadiru је skrenuta paznJa а. u ~.,._.uvrem~nu una da ako Ы mu Кralj naredio da napusti Jugoslaviju, naroёto ako Ы mu
cuti, sto se spoljnog sveta tice, i da ne _da~e bilo . ka~~e ~Jave. Ovo Ыlо ponudeno kakvo poёasno mesto u inostranstvu. Najbolji naёi.n
treba uporediti sa faktorima koji su_ stizal1"u B~1tan13u, 1z Jugosla- da se ovo izvede Ыо Ы - ako Ы u ovu svrhu - Subasic upotreЬio
vije, koji su bili u Мisiji kod k~~umsta. NJima Је dav~a puna sl_o• Topalovica, Мihailovicevog saYetnika, koji је u ovom svojstvu poslat
Ьоdа akcije i obezbedivana polit1ck~ pl~tf~rm~, s_a koJe su do mtle u Bari. Topalovic је razborit ёovek koji razume Subasicevu potrebu
volje i festo do iznemoglosti propaglI'ali Тlta 1 nJegov pokret. da nade· ,,modus vivendi" sa Тitom. Sa Topalovicem se moze racunati
Posto se prijavio u Forenj ofis, izgleda da је brigadir Armstrong da се uticati na Mihailovica u srroslu napustanja borbe protiv parti-
u razgovorima iropresiororao stalnog podsekretara i ostale slusaoce. zana. Meduti.m, ne Ы bilo korisno poslati Topalovica nazad u Jugo-
On i.m је predstavio sasviro drogu jugoslovensku realnost od one koju slaviju da utiёe na Мihailovic:i, sve dotle dok Subasic ne bude uspeo
su oni znali, sedeci u udobro.'D foteljama Ministarstva spoljnih po- da nade nekog uglednog Srbina, koji Ы usao u njegovu vladu. Bilo
slova, i hranili se ratnom propagandom. Stalni podsekretar upitao Ы pozeljnije ne dovoditi Topalovica u Englesku, vec da Subasic ovo
је Armstronga, da li Ы on Ыо voljan da vidi ministra spoljroh poslo- ponovo prodiskutuje sa njim u Italiji.
va ldna, i da njemu isprica ono sto је rekao stalnom podsekretaru. 4. Bice vrlo tesko nagovoriti Srbe da pristanu da sluze pod Тitom
kao vrhovnim komandantom, ра Ы Ыlо potrebno da SrЫ ostanu kao
126) F. О. 371-44316.

208 209
 ·k . pod zosebno1n ko111l\ndoш koju Ы Ht11"t1divt11·1
р оsеЬпа :-, uрнш d i \d ' t ) d а ~~ nнci,.• ,к11
. осз је u ton,e (kal<o br!gtt r v I s vor
Тitоп~. T~k ·1' • i Ni J'edan od njcgovЊ potёlnjen\11 ofi cir Г\11.
~1edn1k M1h3.1 ovi,cu. - 'k
' . d •uzme nJ'egovo mesto, 1 пс postoJ 1 n1 о lzvon ,:" .Ј••
а Zn
u stanJU 1 "
k-o Ь1. mogao ь1·t·1 poslat• u Jugos 3v11u
d
sa ov
oljno aut or1 с u da• •~.1111Ј,,
·t t
1
•
uzme u s,•oje ruke!" ~· •
Orme Snrgent, ЗО. Juna 1944
к 8 d Је. primerak zapisa ovog razgovora
S' О
Ыо poslat ldnu na u. .
Sarg t d 1·
on је napravio sledecu zabele~ku: " ir . ~me е~ ' а , Vi sn-ia:
trate d а ь1 1 о. ь·~ dobro O ovome obavest1t1 predsedn1ka vlade i
kolege u kablnetu?". Anth Ed 1 srpskog naroda prema Kral ju" .' 2R)
ony en, . 7. 1944
Idnu је izgleda mnogo Iaknulo, ako ne na du~i, ? ~no svakako
iholoski, posle razgovora sa Armstrongom. <?n Је 1n:1mno IY\is\io
~
1 znao
da Dr-~a Mihailovic niJ·e "pro-germansk1 raspolozen", ali ov
..,, t· . Ь 't' Zb
ube<1enje nije vise bilo o~ortuno zast~pad1 ik_;~t1. . bo~l o~oga on
је najvise cutao, sem kad _Је п:~о~ао ne:.to . а .... е, " Је 1 0 izreёeno
0
sturo-mlakim diplomatskim Jezikom. Ali Armstrongove tvrdnje su
ga ohraЬrile da brani britansku po~~ku prema Jugoslaviji, nairne,
da Velika Britanija nije u Jugoslav1J1 ~omag~a ~r?-germanske е\е.
mente, sto su u 1944. Iansirali pojedinc1 sa levice ~ IZ kruga korisnih
budala, vec је vodila politiku potre~e, _а P?;re~~ msu stalne vec pro-
menljive. Ovim "otkricem" (da Мihailo_vi~ mJe pr?-germanski na.
strojen) Idn се parirati dve vrste optuzb1: one ~оЈе su _dolazUe iz
krugova koalicione vlade i parl~enta, а takode .1. one koJ~ _su dola-
zile diplomatskim putem od SovJetskog .saveza ~ ~ .evetrucJ_um ta-
lambasima od strane Тita. А sto zvanicna Br1tan1Ja okrece \eda
Мihailovicu ро britanskom zvanicnom rezonovanju, treba da је
sasvim "prihvatljivo". Palmerston је. u tr~~oj ~e~eniji ~.rosl~g sto-
ljeca rekao da u politici: »nema veёnih pri]atelJa 1 nepr1Jatel]a, vec
vecnih interesa", i to је svakako vazilo i u Idnovo vreme. Ovim
geslom је svakako Cercil zaogrnuo i svoju licnu politiku prema
Jugoslaviji koju је sprovodio ognjem i macem.
Sir Orme Sargent се udovoljiti Idnovoj sugestiji umnozavanjem
razgovora Idn - Aпnstrong, i isti dostaviti predsedniku vlade i c!a-
novima ratnog kabineta s time sto се u ovom cirkularnom memo-
randumu dodati svoj liёni komentar kao posmatraca gde kaze ovo:
»Postavljanje generala Мihailovica na polozaj nacelnika staba
Vrhovne komande i ministra rata bile su velike greske. Ovi polozaji
osilili su Mihailovil:a i odveli ga u politiku za koju on nije imao
sklonostL
On је primao i lose savete od pojedinih svojih politickih savet-
nika, naime, od Moljevica i Vasil:a. Poslednja dvojica sad su istisnuti
127) F. О. 371-44.273.
210
d Topolovito, ko~i је vise covek od razloga. Topalovic shvata potre-
o do kraljevska Jugoslovens k;. vlada mora da postigne jedan "modus
~~vcndl" so mar_sol?m :Hom. Na To~alovica se moze racunati da се
u ГII
1V(1r 1,
utlcnti na M1ha1lov1ca da obustav1 bor bu protiv partizana. Topa-
f;vll: је blo ~ај .~oji је nagl)vorio Mihai lovica da prestane sa nap~~a
}{rvate I nJ1hovu odgovornost za pokolj Srba u Bosni. Ovim Је
":estalo ldentilikov8:"je partizaлskog pokreta sa Hrvatima. Partiza-
v,d Pima је sad ostala st1gma od komunizma, i u SrЬiji bez sumnje vlada
~vecani strah od komunizma. Srpskom narodu Мihailovic је savre-
.
1\'\оЈ ~ meni heroj i ne treba sumnjz.ti u njegovu popularnost i Iojalnost
лrmstrong ј е posle r azgovora sa Id.nom i Sargentom morao da
prihvati zvanil:no naredenje da cuti sto se tice njegovih odnosa sa
generalom Mihailovicem i misljenja о njemu. Verovatno da је pristao
о da k1eveta i Ьаса kamenje na Drazu, da Ы mu to Ыlо dozvoljeno,
jer је treb~o izgradivati T!ta ро ~~aku cenu. Svakako da slui.i na
cast brigadiru Armstrongu sto se ruJe Ьасао Ыatom na svoga ratnog
druga Мihailovica, iako је ovo u ono vreme Ы1о vrlo unosno. Pored
obaveze cutanja, koju је on kao profesionalni vojnik postovao, ipak
nije mogao а da ne progovori javno u dva navrata. Prvi put је to
Ыlо 17. jula 1970., kad је sa jos nekoliko britanskih oficira pisao u
dva velika dnevna lista129) povodom dvadesetpetogodisnjice Drazine
smrti. U pismima stampi Armstrong је sa nekoliko Ьivsih b ritanskih
oficira, koji su sluzili kod Мihailovica, rekao da se ... "Мihailovic
Ьorio za iste principe slobode za koje su se i oni borili, а da је njego-
va smrt dosla kao posledica jed.nog nesrecnog politickog udesa" ~
Interesantno је da se ovoj grupi oko Armstronga pridruzio i pisma
potpisao Stephen Clissold, koji је slui.io u Мisiji brigadira MacLeana
kod partizana.
Drugu iznimku brigadir Armstrong је uёinio 18. januara 1977.
pismom jednom uglednom londonskom d.nevnom listu1:!9) u kom је
napisao poduzi osvrt na slucaj generala Мihailovica. Na samom po-
cetku pisma, pisac· ukratko objasnjava Drazin pocetak ЬоrЬе posle
kapitulacije Jugoslavije i uspostavljanje veza sa britanskom koman-
• dom na Srednjem Istoku. Zatim navodi da Velika Britanija nije bila
u stanju da Мihailovica snabde oruzjem i opremom i dolazi do 19-13.,
gde kaze sledece:
. . '" Vec u septembru 19-tЗ. jedan britanski narodni poslanik
(MacLean), dobro poznata javna licnost i zurnalista, stigao је u Тitov
ttab. U decembru njemu se pridruzio Randolph Churchill Ја sam
takode stigao u Mihailovicev stab, ali bez pratnje ikakvog velmoze.
128) F . О. 371-44273.
129) The 'r!mes, 17. 7. 1970 1 Daily Telegraph, 17. 7. 1970.
130) DaUy Telegraph, 18. 1. 1977.
211
1 odn,:11\ јс postnlo jns11o d11 l\1il1111\ovic~1 11ссс \Ј\\1 l1-po1·11~iv 11110
11
\Yinston Cl,шcliill јс ovo јшто 11nglшнo k11d јс 1·ck110, ,111i рщ/: 1 ,,Ј,,
1
onc koji sc zз 1111s \Jorc'! Siro111nl, Milшllovlc 11l.fc l1n 1ю 01.11ZJ • 1.1•11,,,
11
bori proti,, Nсnшсз koji su 1·ш,polзgnli шоdс1·1ю1n sp1·c11111111 1111 N1,
jedino sщibdevзo oni111 ~to su 11jcgovc snндс Ыlс u stнnju сlн ·z()11 .1"
Јз sc dobro seca111 dvc b1·itn11skc ispoi·ukc lz vazdul1н 11 111011 -~ro1,t•.
• 1 N[ 1
Ј edna isporuka sastoJala sc s:1n10 od guшcnlh ~izaiтщ II dru, ti 11,
kancelarijskog materijala. U щајu 1944. Vrl10vnn komanda s ~11 _1111
istokз odlubla је da ukine moju Mlsiju kod Mlhnilovica. Pit11tl'dn11•~
liko osoba se seca da se one iste ve~eri (ЗО. maja 1944.) kad 8~ • k,,.
a,,ionom spustio u Bari, i Tito spustio avionom u najvecoj 1 ~ 111 81•
na istom aerodromu, samo na drugom kraju (posle bekstva 1/~110~ti
s1avije) iste piste. Njegov ~tab Ьiо је tada pod jakim nerna~~o-
napadom.
Тito se vr1o brzo povratio nazad, potpomognut od strane В .
nije, Amerike i Sovjetskog Saveza. 1 tako је on uspeo da . ~ta:
Nemce iz Jugoslavije. Da је Мihailo~ic imao istu pomoc, moz~a ас~
politi~.k o stanje danas na Balkanu 1zgledalo mnogo drukcije" !'1~;
Referat puko,'Dika S. W. Baileya, Forenj ofisu i Ministarstvu
rм 0
Povod za ovaj referat је Ьiо opsirni izvestaj britanskog kapet
Jasper Roothama, koji је svojevremeno Ыо spusten padobranoroana
Jugoslaviju skupa sa kapetanom Androm Lonfaricem u stab ge u
ra1a Mihailovica. Ovaj izvest&j nisam mogao doЫti uprkos dva izne.
ata traienja iako је navodno Ыо "deklasificiran" za istrazivaёe. ;·
svemu sudeci, izvestaj је realno prikazao situaciju ne samo u srь/
vec i u ostalim delovima Jugoslavije. Na izvestaj је napisao podu~:
osvrt !unkcioner Forenj ofisa Geoffrey McDermott, koji takode ni-
sam mogao doЫti, jer је povucen iz cirkulacije skupa sa Roothamo-
vim izvestajem. Medutim, Bailey kao disciplinovani clan tajne sluzbe
odazvao se Forenj ofisu da prouci i komentarise izvestaj kapetan~
Roothama. Referat pocinje o,·ako:
"Jugoslavija: cetnicka snaga u Srblji
U odgovoru na Vas zahtev zelim da podnesem sledeci komentar
na pismo gospodina McDermotta od 21. jula 1944. Vi cete shvatiti,
posto ја nisam Ьiо u vezi sa SrЫjom za proteklih sest meseci, da se
moj komentar ne zasniva jedino na mom lifnom iskustvu. Radi ovog
uzeo sam u obzir izvestaje iz prve ruke britanskih oficira za vezu
kod Mihailovica koji su se nedavno vratili u Englesku, а koji imaju
vi.!e svezih zapaianja о SrЬiji i poseduju intimno poznavanje razvoja
dogadaja posle mog napustanja te zemlje.
131) Dally Telegraph, 18. 1. 1977.
212
•
Nc s mutrom da ес Ыiо koji b ritaлsk i o(icir za vezu koji је Ыо
1
Mlhniloviccvlm sn11gama. oz Ьiljno protivr eciti zakljufcima u
911 m paragrafu ce tvrlo~ dc ln Roothamovog izvestaja, iako (dozvo-
pjr:~m) вс mШJenja moRU raziikovati ро pitanju opsega ubrzavanja
Ј Omotkog pov\acenjn sa Balkana zbog Mihai lovicevih snaga.
nc 2 Bltna је stv:ir da se svi c,ni slazu da s u se tri godiлe neaktivnOS'ti,
ro~o<Jcnc Mihailovicevom politikom, izrazile je<lino u pasivnom
8
fporu - 1 sledstvcno ovome tracili vreme u politickjm intrigama -
~ ve\o је do usahnuca borbenog morala kod cetnickih ofkira i ljud-
:va, I ra<li ovog l:etnicko ugrozavaлje nemackih okupacioni.h snag~
5
stalo јс beznacajno i Ысе tako sve dok spoljni pritisak ne oslab1
~:mce do tacke kad се izgublti efektivnu kontrolu nad Jugoslavijom.
111 з. I upravo to се Ьiti u onom momentu kad се Мihailovic nar~-
diti svojim trupama da napadnu Nemce. Medutim, nemoguce ~е
predvideti sa tacnoscu obim 1,·ojnil:ke prednosti, ako Ы iste b Uo. koJu
bismo mi doЫli od takvih operacija. Ја licno smatram, da sc takav
pritisak na nemacko povlaccлje moze smatrati u razmaku od dve
do tri nedelje, pre nego nekoliko dana, koje Rootham pominje. A1i
ishod се zavisiti od mnogih lokalnih okolлosti, tak o da је njegovo
nagadanje vredno isto toliko koliko i тоје.
4. Slazem se sa prvom polovinom drugog dela Roothamovih
zakljucaka. Ali se ne slazem da се partizansko ucesce u jugosloven-
skoj vladi (misli na SubasicE:vu vladu) dovesti do toga da cetnici
prestanu sa napadima па Titove snage. Ovaj momenat tesno је pov~
zan sa trecom tackom Roothamovih zakljucaka. 1 ја mislim da Је
MihaUoviceva politika, u kojoj се on Ыti pomognut od vecine potci-
njenih mu komandanata, da se precutno i tajno akomodira sa Nedi-
cevom vojskom (sto ne znaci ~а znanjem niti cak sa licnim Nedicevim
odobrenje.m) da Ы tako odrzao prevashodni uticaj u SrЫj i dok se
Nemci ne povuku.
Мihailovic се nastojati pod svaku cenu - da suoci saveznicke
snage ili predstavnike koji Ьi usli u Jugoslaviju posle oslobodenja
- da ih stavi pred svrsen cin. Ovo се moci uciniti, jer се on kontro-
lisati svoju teritoriju, racunajuci kao uvek, na svoje napore u posl ed-
njem momentu protiv Nemaca, da Ы sebe r ehabilitovao. 0n се se
bez sumnje osigurati da се Ьili nemoguce njemu pripisati bUo kakve
konkretne dokaze о kolaboraciji, koji Ьi mogli Ьiti stavljeni pred
njegova vrata.
5. Napred izlozeno mozda se ne razlikuje mnogo od Roothamovih
zakljucaka. Medutim, ја mislim da shvatanje McDermotta, do kojeg
је do§ao na osnovu ovih zakljucaka, logi~o, ne zasniva se na Root-
hamovim zakljuccima. БШ jedan efektivni trn u telu dobro organi-
zovane i spremne nemacke okupacione sile jeste jedna stvar. Medu-
tim, druga је stvar, voditi povremeni gradanski rat sa celim njegovim
213
 I od111al1 ј е postalo jastю da MЉallovict1 ncce ЬШ ispoн1ci vun 11 ,,
\Vinstoa Churchill јс ovo jas110 naglaslo kad Је rc kno, ,ml Poiтi r.щ Ј,,.
one koji se za nas bore'I Siromal, Milшilovic nl.ic lrnao oi·tizj/ '-:·111,,
bori protiv Nernaca koji su rnspolagali rnodcrnom sprcmuit1.
jedino snabdevao onirn i:to su пjegove snage Ы\е u stanju da . , s,,
i·
11
1
· k ' d h ,.,,r,iь
Ја se dobro secarn dve brita.ns k е 1sporu е 1z vaz u а tl m 0 111 •.
н~ь
Jedna isporuka sastojala se samo оd gurneru'h ,:1Zama~·
а dru , u.
kancelarijskog materijala. U m~ju 1_9~_4. Vrhov~a !to~~nda Sr('~~ .1:u
istoka odiucrla је da ukine moJU MLSlJU kod M1ha1lov1ca. Pita Ј( ~
liko osoba se seca da se one iste veceri (ЗО. rnaja 1944.) kad ;, ko.
a,,ionom spustio u Bari i Tito spustio avionom u najvecoj ta~rn 5t'
na istom aerodromu, samo ' na drugom kraJu · (рos1е Ь еkstva iz ЈJnost·1
slavije) iste piste. Njegov ~tab Ьiо је tada pod jakim nernaё~~o­
111
napadom.
Тito se vrlo brzo povratio nazad, potpomognut od strane В .
nije, Amerike i Sovjetskog Saveza. I tako је on uspeo da iz~ta:
Nemce iz Jugoslavije. Da је Мihailo~c imao istu pomoc, rnozda а~
politicko stanje danas na Balka~u 1zgledaio mnogo drukёije"! 111 ;
Referat pukovnika S. W. Baileya, Forenj ofisu i Ministarstvu rata
Povod za ovaj referat је Ыо opsirni izvestaj britanskog kapet
Jasper Roothama, koji је svojevremeno Ыо spusten padobrano:a
Jugoslaviju skupa sa kapetanom Androm Loncaricem u stab gen u
rala Мihailovica. Ovaj izvesЩ nisam mogao doЫti uprkos dva izr~:
cita trazenja iako је navodno Ыо "deklasi.ficiran" za istrazivace. р
svemu sudeci, izv~taj је realno prikazao situaciju ne samo u SrЬijo
vec i u ostalim delovima Jugoslavije. Na izvestaj је napisao poduz!
osvrt funkcioner Forenj ofisa Geoffrey McDermott, koji takode ni-
sam mogao doЫti, jer је povucen iz cirkulacije skupa sa Roothamo-
vim izvestajem. Me~utim, Bailey kao disciplinovani clan tajne sluzbe
odazvao se Forenj ofisu da prouci i komentar~e izvestaj kapetan~
Roothama. Referat pocinje o\·ako:
"Jugoslavija: cetnicka snaga u Srblji
U odgovoru na Vas zahtev zelim da podnesem sledeci komentar
na pismo gospodina McDermotta od 21. jula 1944. Vi cete shvatiti
posto ја nisam Ыо u vezi sa SrЫjom za proteklih sest meseci, da s~
moj komentar ne zasniva jedino na mom licnom iskustvu. Radi ovog
шео sam u obzir izvestaje iz prve ruke britanskih oficira za vezu
kod Mihailovica koji su se nedavno vratili u Englesku, а koji imaju
~е svezih zapazanja о SrЫji i poseduju intimno poznavanje razvoja
dogadaja posle mog napustanja te zemije.
131) Da!Jy Telegraph, 18. 1. 1977.
212
1
. Ne smatra m da се Ьi lo koj i britansk i o(icir za vezu koji ј е Ьiо
rJJhailovicevim snagama, ozbl ljno prot ivreciti zakijuccima u
s,. s~om parag~afu c_etvr tog dela . Rootha movog izvestaja, iako (dozv~
iJavam) se m1§Jje nJ~ m ogu razl1kovati ро pitanju opsega ubгzavanJS
ernackog povlacenJa sa Balka na zbog Mihailovicevih snaga.
t·.
n 2. Bitna је stv:ir da se svi c,ni slaz u da su se tri god.iлe oeaktivnosti,
rovodene MihaiJovicevom politikorn, izrazile jedino u pasivnom
fporu - i sJedstveno ovorne tracili vreme u politiёkim intrigama -
5
~ovelo је do usahnuc~ borbenog rnorala kod cetn ickih oficira i Jjud-
stva. Ј radl ovog c~tru~ko__ug rozavanje nemackЉ okupacionih snag~
postalo је beznacaJno 1 Ь1се tako sve dok spoljni pritisak ne os lab1
Nemce do tacke k'ad се izguЫti efe ktivnu kontrolu nad J ugosla vijom .
з. I upravo to се Ьiti u onom momentu kad се Mihailovic n are-
diti svojim trupama da napadnu Nem ce. Medutim, nemoguce је
predvideti sa tacnoscu оЫm voj nicke prednosti, ako Ы iste Ы1о, koju
1
ыsmo mi dobili od takvih operacija. Ја licno smatram, da se takav
pritisak na nemacko povlaccnje moze smatrati u razmaku od d ve
do tri nedelje, pre nego nekoliko dana, koje Rootham pominje. Ali
ishod се zavisiti od mnogih lokalnih okolnosti, tako da је n jegovo
nagadanje vredno isto toliko koliko i moje.
4. Slazem se sa prvom polovinom drugog dela R oothamovih
zakljucaka. A1i se ne slazem da се partizansko ucesce u jug os1oven -
skoj vladi (mis1i na Subasice:vu vladu) dovesti do toga da ёetnici
prestanu sa napadima na Titove snage. Ovaj momenat t esno је pove-
zan sa trecom tackom Roothamovih zakljucaka. 1 ја mislim da је
Mihailoviceva ро!Шkа, u kojoj се on Ыti. pomognut od vecine potёi­
njenih mu komandanata, da se precutno i tajno akomodira sa Ned.i-
cevom vojskom (sto ne znaci sa znanjem niti cak sa licnim Nedicevim
odobrenjem) da Ы tako odriao prevashodni uticaj u SrЫji dok se
Nemci ne povuku.
Mihailovic се nastojati pod svaku cenu - da suoёi savezniёke
snage ili predstavnike koji Ы usli u Jugoslaviju posle oslobodenja
- da ih stavi pred svrsen cin. Ovo се moci uciniti, jer се OD kontro-
lisati svoju teritoriju, racunajuci kao uvek, na svoje napore u posled-
njem momentu protiv Nemaca, da Ы sebe rehabilitovao. 0n се se
bez sumnj e osigurati da се Ыti nemoguce njemu pripisati. bilo kakv e
konkretne dokaze о kolaboraciji, koji Ы mogli Ыti stavljeni pred
njegova vrata.
5. Napred izloze.n o mozda se ne razlikuje mnogo od Roothamovih
zakljucaka. Medutim, ја mislL,n da shvatanje McDermotta, do kojeg
је dosao na osnovu ovih zakljucaka, logicno, ne zasniva se na Root-
hamovim zakljuccima. Biti jedan efektivni trn u telu dobro organi-
zovane i spremne nemacke okupacione sile jeste jedna stvar. Medu-
tim, d.ruga је stvar, voditi povremeni gradanski rat sa celim njegovirn
21 3
\ odmal, јс postalo jas11 o da Mllнiilovltu 11ссс Ыtl lspurufl va 11,) n,•11 .
\\'iп1-toi, Churcl,ill је 0 , , 0 jas110 11aglasio kod јс 1·ckao, ,ml PUl\1• _ 1.ј,•.
011е koji se za nas bore'I Siroщal\ MЉallovlt nl.ic lmao онщ/':·111,,
bori p ro\.i,, Nemaca koji su raspolagall modc1·nom sp1·cmщ\1_
jedino sl\ЗЬde,,ao onim ~to su 1\jegove snoge Ыlе u s tnnju da .
11
N, ,
~,.
i· 1
• k i d h 7.О Гi)I
Ја sc dobro secam dve britanske 1spodru с z ~haz"lu n tt mot\1 Ча~>
Jedna isporuka sastojala se samo о gumen, " z:ima :i rlru •а u.
kancelarijskog materija!a. U m~ju 1.9~.4. Vrhovno ko~:inda Src~n -~~
istoka odluёi!a је da ukine moJU M1s1Ju kod Mihnilovicn. Pitarn Ј(~
liko osoba se seca da se one iste veёeri (ЗО. maja 1944.) kact 5 ' ko.
a,,ionom spustio u Bari i Tito spustio avionom u najvecoj taarn xi,
na istom aerodromu, samo ' na drugom k raј u (pos1е Ь е ks tva iz ЈJnos1 · ·1
slavije) iste piste. Njegov 1:tab Ьiо је tada pod jakim nernac~~o-
111
napadom.
Тito se vrlo brzo povratio nazad, potpomognut od strane в .
nije, Amerike i Sovjetsko~ Sa:vez_a . ~ t~ko i:
on uspe? da iz:~::
Nemce iz Jugoslavije. Da Је M1hailo':c иnао 1stu pomoc, rnozcta ь'
politiёko stanje danas na Balkanu 1zgledaJo mnogo drukcije" pз,;
Referat pukovnika S. W. Baileya, Forenj olisu i Ministarstvu rata
Povod za ovaj referat је Ьiо opsirni izvestaj britanskog kapet
Jasper Roothama, koji је svojevremeno Ьiо spusten padobranor:a
JugosJaviju skupa sa kapetanom Androm Lonёaricero u stab geri ~
rala Мihailovica. Ovaj izvestaj nisam mogao doblti uprkos dva izre.
ёita trazenja iako је navodno Ьiо "deklasificiran" za istrazivaёe. ~0
svemu sudeci, izvestaj је reaJno prikazao situaciju ne samo u Srbi.
vec i u ostaliпi delovima Jugoslavije. Na izvestaj је napisao podu~:
osvrt funkcioner Forenj ofisa Geoffrey McDermott, koji takode ni-
sam mogao doЬiti, jer је povucen iz cirkuJacije skupa sa Roothamo-
vim izvestajem. Medutim, Bailey kao disciplinovani clan tajne sluzbe
odazvao se Forenj ofisu da prouёi i komentarise izvestaj kapetan~
Roothama. Referat pocinje o\·ako:
"Jugoslavija: cetnicka snaga u SrЬiji
U odgovoru na Vas zahtev zelim da podnesem sledeci komentar
na pismo gospodina McDermotta od 21. jula 1944. Vi cete shvatiti,
posto ја nisam Ьiо u vezi sa SrЫjom za proteklih sest meseci, da se
moj komentar ne zasniva jedino na mom liёnom iskustvu. Radi ovog
uzeo sam u obzir izvestaje iz prve ruke britanskih oficira za vezu
k?d Mihailovica koji su se nedavno vratili u Englesku, а koji imaju
vise svezih zapazanja о SrЬiji i poseduju intimno poznavanje razvoja
dogadaja posle mog napustanja te zemlje.
131) Da!ly Telegraph, 18. 1. 1977.
212
l , Ne smatram da с е Ьilo kojl britans ki ofici r za vezu koji је Ыо
Mthallovicevlm snagama, ozЫljno protivreciti zakJjuccima u
so. от paragrnfu cetvrtog de ln Roothamovog izves taja, iako (dozvo-
jJ~:arn) se misljenj~ mogu r:Jz/ikovati ро pitanju opsega ubrzavanja
emal:kog povlacenJa sa Bal kana zbog Mihailovicevih snaga.
11
z. Bltna је stv:.r da se svi oni slazu da su se tri godine neaktivnosti,
rovodene Mihailovicevom politikom, izrazile j edino u pasivnom
~fporu - 1 sledstven,o ovc,me t ral:ili vreme u potitickim intrigama -
dovelo је do usahnuc~ borbenog morala kod cetnickih oficira i l jud-
stva. Ј radi ovog cetni~ko__ugrozavanje nemaёkih okupacionih snag~
pastalo је beznal:aJn~ 1. Ь 1се . t~ko sv_e dok spoljni pritisak ne oslab1
Nemce do tacke kad се 1zgub1t1 efekt1vnu kontrolu nad Jugoslavijom.
з. I upravo to се Ьiti u onom momentu kad се Мihailovic nare-
diti svojim trupama da napadnu Ne.mce. Medutim, nemoguce је
predvideti sa taёnoscu оЫm ,;ojnicke prednosti, ako Ьi iste biJo, koju
ыsrno mi dobili od takvih oper acija. Ја licno smatram, da se takav
pritisak na ~emacko povlaёcn~ e moze sm~trati u razmaku_ ~ dv~
do tri nedelJe, pre n ego nekoliko dana, koJe Rootham poпu.nJe. Ali
ishod се zavisiti od mnogih lokalnih okolnosti, tako da је njegovo
nagadanje vredno isto toliko koliko i moje.
4. Slazem se sa prvom polovinom drugog dela Roothamovih
zakljuёaka. Ali se ne slazem da се partizansko uёesce u jugosJoven-
skoj vladi (misli na Subasice:vu vladu) dovesti do toga da cetnici
prestanu sa napadima na Titove snage. Ovaj momenat tesno је pove-
zan sa trecom taёkom Roothamovili zakJjuёaka. 1 ја mislim da је
Мihailoviceva politika, u kojoj се on Ьiti pomognut od vecine potёi­
njenih mu _komandanata, da se precutno i tajno akomodira sa Nedi-
cevom vojskom (sto ne znaёi sa znanjem niti ёаk sa licnim Nedicevim
odobrenjem) da Ы tako оdпао prevashodni uticaj u SrЬiji dok se
Nemci ne povuku.
Mihailovic се nastojati pod svaku cenu - da suoёi savezniёke
snage ill predstavnike koji Ы usli u JugosJaviju posJe osJobodenja
- da ih stavi pred svrsen cin. Ovo се moci uёiniti, jer се on kontro-
lisati svoju teritoriju, raёunajuci kao uvek, na svoje napore u posled-
njem momentu protiv Nemaca, da Ьi sebe rehabШtovao. 0n се se
bez sumnje osigurati da се Ьiti nemoguce njemu pripisati biJo kakve
konkretne dokaze о kolaboraciji, koji Ы mogli Ыti stavljeni pred
njegova vrata.
5. Napred izJozeno mozda se ne razlikuje mnogo od Roothamovih
~akJjuёaka. Medutim, ја mislim da shvatanje McDermotta, do kojeg
Је do~ao na osnovu ovih zakJjucaka, logiёno, ne zasniva se na Root-
hamovim zakljuёcima. ВШ jedan efektivni trn u telu dobro organi-
zovane i spremne nemaёke okupacione sile jeste jedna stvar. Medu-
tim, druga је stvar, v oditi povremeni gradanski rat sa celim njegovim
213
ii,lcпzi,•nii\\, ljuliiп i go1·ki1n, 1·a~1,lin, vcrskim i politiЊiin os\'(:цl\ ··
proti,, jcdnog protivnlkn (part1zaпa) Ща srcdstva i sprcrnn _J•r11,,
pre,·azi\aze n,nogo njegova vlastlta. Tacan opsc~ doprinos, ~t 1\,,
пi~k~ш ratnom na~oru od MЉailovlca i Tita јо~ је ncrno~t•~ _кnv~% .
diti. Ali odmeriti njihove rel~_tivn~ ~anse,. p~sle osl~boacnju,
danskom ratu na osnovu щiћov1h sadasnJ1h priv1dnih akt· Цr:,.
rotiv Nemac~ Ьi\о Ьi pogre~no i opasno, Ustvari Mihuil •v_~o~l,
P ' b't ' , " , ov,c~
sanse u gradanskom rn:~ mogu_ 1 1 mnogo poJa<:ane ПJegovirn suct,~~
njim odsustvom operac1Ja prot1v Nei:naca, dok mu sadasnja tob ,. ~~­
kolaboraciJ·a sa kvislinzima i Nemc1ma moze samo obezbed't•o,."J.1
. . . О
oruzja i opreme nego sto Је od nas 1'kаd prim10. n се dobiti • 1 v1·~·
toga vise kad se Nemc1, povuku " .
Na drugoj strani, teskoce ~roz koje sad~ partizani. ~rolaze u 81,
me pokusaju prodora u Srb1Ju, sto se naJmarkantniJe pokaza1o 0•
sadasnjim operacijama u prostoru Jastrebac - Radan, rnoze u
vesti do opadanja njihovog borbenog morala ро cenu guЬitka ро d~
od seljastva. Srpski seljak, iako dobar borac, momentalno је rn 1!\0с,
okupiran licriom bezbednoscu i ovako се nastaviti sve dot\e n~go
nemacka okupacija bude trajala i ne bude pokazala znake neizbei ok
kraja. Sadasnje neodlucujuce, i_ u z_rtvama skup~ ~peracije, koje Р:::
tizani vode u pomenut_?m kr~JU, _izgledace vесш.1 _stanovnistva kao
neuspeli i vremenski lose plaruran1 podhvat za opst1 ustanak. Ned
ni priliv regruta partizanskim snagama moze Ьiti sprecen i Jjud/~·
se vratiti svojim njivama. Bude li Mihailovic zadrza~ neospo~e
kontrolu nad Srbljom, u vreme nemackog povlacenja, to се se i :
ljudi (koji ~ otisli u p~tizane)_ vra~ti _i priklju~iti njego~im snag::
ша. Na kraJu, ne postoJe dokaz1 kop Ь1 pokazal1 da su Тitovi poku-
saji da stvori jedan cvrsti front i pokret proti\' cetnika u drevnoj
SrЫji, doneli Ы\о kakvih rezultata za poslednja tri meseca.
б. Ukratko, ја smatram da Ы bilo vrlo opasno pretpostaviti da
се cetnicki pokret blti zbrisan posle rata. Gorko osecanje i saznanje
medu mnogim partizanima i ёetnicima, da su se medusobno kompro-
mitovali svirepostima i uЫstvima politiёke prirode, do te mere da
ugrozavaju zivote i jednih i dru·gih, dovesce do toga da medusobna
osecanja postanu jos cvrsca i time se ројаса odluёnost na obadvema
stranama.
Priroda terena, na jednoj strani, i ucesce stvarnф. snaga u ЬоrЫ
na drugoj, takvi su, da се Ьiti potpuno nemoguce i 'jednoj i drugoj
strani da oёiste svog protivnika bez neprestanih, dugih ali neuspesnih
operacija. I sve dok jedna strana ne bude potpuno zbrisana, uvek се
zadrzati deo politickog znaёaja, iako се se vremenom ovo smanjiti
i svesti na meru banditskih ispada!
7. Naravno, razvoj stvari Ыо Ьi okrenut na drugu stranu ako
Ы ruske armije usle u Srblju pre britanskih ili ameriёkih trupa.
214
ovo ј е narocito te!lko ocen_iti ka~av Ы ishod Ыо. Ali ја smatrarn da
0
bl Ыlо opasno pretposta_vlti_da Ь1 ?vo automatski dovelo do nestanka
tetnlckog pokreta. Rusi bi mogl1 odluciti (da im је isplativo) da
\/'t~r~. zadde iлstrumena~ ~ rukama kojim Ы mogli upozoгiti Tita, i tirne
ga podvrgnuti svoJOJ .kontroli, ~arocito ako on bude sprovodio poli-
tlkU potpunog komuni zi:пa, sto Ь1 moglo stvoriti neprilike Sovjetskom
savezu u odnosu na br1tansku i americku vladu.
Rusl Ы naravno poskidali glave Mihailovicu i izvesnom broju
bolje poz_n at:i h nj~go~ih potcinjenih, da Ьi takvirn gestom spasili
obraz. Al1 Ь1 ~et~1~k1 ~okret, kao takav, mogao Rusima izgledati
rnnono • privlafan. 1 ош Ь1 1maL1 malo teskoca da iskoriste intrige kojim је
Mihailovicev pokret Ыо zarazen, i da tako nadu potrebnog nasiednika
generalu Mihailovicu. Ovo је jedino ёisto nagadanje, ali ја smatram
da rni ne bismo trebalo da guЬimo iz vida ovu mogucnost" !132)
: S. W. Bailey, colonel, 11. avgusta 1944.
Drugi izvestaj pukovnika S. W. Baileya
о kapetanu Cbarles Robertsonu
Do ovog izvestaja doslo је na traienje Forenj ofisa pot etkom
jula 1946. General Мihailovic је tada Ыо u rukama OZNE na sud-
skom procesu и Beogradu. Forenj ofis se Ьојао sta Ьi Draza mogao
reci na procesu, sto Ьi skodilo bгitanskom ugledu, а narocito se Ьој ао
ро stvari Branislava Radojevica, aliasa britanskog kapetana Charles
Robertsona. Zato је trazeno hitno od pukovnika Baileya, da sto pre
stavi na hartiju sve ono ёеgа se seca u vezi slanja "Charles Robert-
sona" u Draiin stab u leto 1942. Bailey је posle istraiivanja doku-
menata i licne memoгije sastavio sledecu belesku za Forenj ofis.
"Poverljivo: Beleska о slanju kapetana Charles Robertsona u
Jugoslaviju. Negde kasno 1941. njujorski odeljak S.O.E. regrutovao
је radi in!iltriranja u Jugoslaviju jednog telegrafistu sa jugosloven-
skog (trgovackog) broda, koji se zvao Branislav Radojevic. Ovaj
covek је tada Ыо stavljen u rutinski proces. Na jednom kraju usao
је и britansku vojsku kao Branislav Radojevic, gde је Ьiо spreman
i treniran na Srednjem istoku. Na drugom kraju zavrsenog procesa,
on је izasao u prolece 1942 kз.о kapetan britanske vojske Charles Ro-
bertson. lako nije Ьiо stvarni ёlan jugoslovenske komunisticke par-
tije, Ьiо је njen vrlo aktivan simpatizer (an active fellow traveller)
i organizator petnaest godina. 1 prvo је bilo odluceno da se on upo-
treЫ radi uspostavljanja veze sa partizanskim snagama u Jugosla-
viji, о cijem postojanju se роёеlо doznavati u kairskom krugu S.O.E.
Medutim, na!alost, Robertsonovo nastojanje da stigne do Jugo-
slavije Ыlо је od samog poёetka praceno zlim udesom. Izmedu 1. ар-
132) F . О. 371-44276.
215
 , , , illtn i gork\r,,, 1·:1:;r,\1111 vc1·skl1n I polltltklin usl•(:,
ir,\e1_,m·~1"''1 lj\ rotivnlkn (purt.1zuм) ~ljo srcdstvo I spr~rnn:: 1Ji 111 11
prot1v Jt-dnog Р 'е ova vlnstltn. Ta~nn opscg dop1·l l\os, Nt n,.
prc,·aiilazc nщogo, nJ god Mil1allovlёn I Tltn јо~ јс nc11\ . · 1 siiv1•z
,&: tnot\\ napor,1 OJ.:t1(:p 1 .
n~ . -ош. r~ rit.i njiho,•e relntlvne ~unsc, posle oslobodcl\Jt1, 111 1·1•.
ditl. ~\, ;~ na osnovu njihovll\ sudn~njlh prlvldnih 111111~ ц,•,,.
dan~kom r ~ Ы!о Ы pogi·c!no I opnsno. Ustvarl Mihriilo/ ,"Nli
prot1v Nend,ac 'kom ratu mogu ЬШ mnogo pojo~ane njcgov\rn ,'<:~v,,
~nse u gra ans N d k d sиdц ,
• . . od t·•om operactJ " a protlv emaca, о mu sa asnja tob . ~-
n;1m
..., sus
.. • . N , ..
kvislinzima I emc1ma mo,;e samo о ezbed\t·oznJ Ь
kola~oi:ac1Ja sa nego sto је od nas ikod primio. On l:e dobiti ~ v1~c
orutJa I opreme . ku"
toga ,,ise kad se Nemc1 povu . . ,
. t.rani teskoёe kroz koje sada part1zaщ prolaze u
Na d rugoJ s ' .. xto ј k tn"
me pok'USS.ju prodora u Srb13u, " se na mar an IJe pokazata 11
das " operacijama u prostoru Jastrebac - Radan, rnoze d
sa . nзd un dan;a nз'ihovog Ьorbenog morala ро cenu gubltka ро ~
~о~~ . . Ь .
od seljastva. Srpski seljak, 1ako_dobakar ~rac, mtao~et~talno Је rnnogo
okupiran liaiom bezbednos~u 1 ov о "е nas vi 1 sve dotle dok
..,. okupaciJ'a bude traJala
nema=-a . i ne bude pokazala
k znake. . neizbez·n og
kraja. Sadasnje neodlul!ujuce, 1. u z_rtvamd а" s up_~ ~perac1Je, koje Par.
tizani vode u pomenutom kraJu, izg1е а1.:е vес1щ stanovnistva k
neuspeli i vremenski looe planirani podhvat _za o.p~ti ustanak. Neda:~
ni priliv regruta partizanskim snag~ma .m~ze ?1t1 spr~cen i Ijudi се
se vratiti svojim njivama. Bude li Mihailov1c zad~zao n eospornu
kontrolu nad Srbljom, u vreme ne~~~og . po_v la.l!~nJ~, to се se isti
ljudi (koji su otisli u p~tizane)_vra~t1 _1 pr1k1Ju~1t1 nJego~m snaga.
ma. Na kraju, ne postoJe dokaz1 koJ1 Ь1 pokazal1 da su Тitovi poku-
saji da stvori jedan /!vrsti front i pokret protiv cetnika u drevnoj
Srblji, doneli bilo kakvih rezultata za poslednja tri meseca.
6. Ukratko, ја smatram da Ьi Ьilo vrlo opasno pretpostaviti da
се cetnicki pokret Ьiti zbrisan posle rata. Gorko oseёanje i saznanje
medu mnogim partizanima i cetnicima, da su se medusobno kompro-
mitovali svirepostima i uЫstvima politicke prirode, do te mere da
ugroiavaju zivote i jednih i drugih, dovesce do toga da medusobna
oseёanja postanu jos cvrsca i time se ројаса odlucnost na obadvema
stranama.
Priroda terena, na jednoj strani, i ucesce stvarni~ snaga u borbl
na drugoj, takvi su, da се Ьiti potpuno nemoguce i 'jednoj i drugoj
strani da ociste svog protivnika bez neprestanih, dugih ali neuspesnih
operacija. I sve dok jedna strana ne bude potpuno zbrisana, uvek се
zadпati deo politil!kog znacaja, iako се se vremenom ovo smanjili
i svesti na meru banditskih ispada!
. 7. Naravn~, razvoj stvari Ыо Ы okrenut na drugu stranu ako
Ь1 ruske ann1Je usle u SrЬiju pre britanskih Ш americkih trupa.
214
ovo ј е narotito tcsko 0 cE_m,iti ka~av Ы ishod Ыо. Ali ја smatram da
ЬI Ь(Јо oposno pretposta~ 1t 1_da Ь1 ?vo automatski dovelo do nestanka
cctnlckog pokreta. Ruзi bi mogl!. odJuciti (da im је isplativo) da
iad ne \nstrumenat u ru kama koJ 1m Ы mogli upozorШ Tita i time
ј . k . ,
podvrgnutl svo ОЈ on trol1, naroclto ako on bude sprovodio poli-
f1tu potpunog komunizma, sto Ьi moglo stvoriti neprilike Sovjetskom
snvezu u odnosu na britansku i americku vladu.
nusl Ы naravno poskidal i glave Мihailovicu i izvesnom broju
. ··~ ьоlје poz.nat_lh nj~go~i.h potёinjeni.h, da Ы takvim gestom spasili
obraz. А\1 Ь1 ~et~•~ki ~okret, kao takav, mogao Rusima izgledati
nog0 privlaca~- 1 on1 Ь1 1~аЈ1 maJo t~skoca da iskoriste intrige kojim је
Mihailov1cev pokret Ь10 zarazEcn, 1 da tako nadu potrebnog naslednika
svo. generalu M~ailovicu. Ovo је jedino_cis~ nagadanje, ali ја smatram
da ml ne b1smo trebalo da gubimo iz VJda ovu mogucnost" f132)
S. W. Bailey, colonel, 11. avgusta 1944.
~
Drugi izvestaj pukovnika S. \V. Baileya
о kapetanu Charles Robertsonu
Do ovog izvestaja doslo је na traienje Forenj ofisa poёetkom
jula 1946. General Mihailoviё је tada Ьiо u rukama OZNE na sud-
skom procesu u Beogradu. Forenj ofis se Ьојао sta Ьi Draza mogao
reёi na procesu, sto Ьi skodilo britanskom ugledu, а narocito se Ьојао
ро stvari Branislava Radojeviёa, aliasa britanskog kapetana Charles
Robertsona. Zato је trazeno h.itno od pukovnika Baileya, da sto pre
stavi na hartiju sve ono l!ega se sеёа u vezi slanja "Charles Robert-
sona" u Drazin stab u leto 1942. Bailey је posle istraiivanja doku-
menata i licne memorije sastavio sledeёu belesku za Forenj ofis.
"Poverljivo: Beleska о slanju kapetana Charles Robertsona u
Jugoslaviju. Negde kasno 1941. njujorski odeljak 5.0.Е. regrutovao
је radi infiltriranja u Jugoslaviju jednog telegrafistu sa jugosloven-
skog (trgovackog) broda, koji se zvao Branislav Radojevic. Ovaj
covek је tada Ьiо stavljen u rutinski proces. Na jednom kraju usao
је u britansku vojsku kao Branislav Radojevic, gde је Ыо spreman
i treniran na Srednjem istoku. Na drugom kraju zamenog procesa,
on је izasao u proleёe 1942 kз.о kapetan britanske vojske Charles Ro-
bertson. Iako nije Ыо stvarni ёlan jugoslovenske komunisticke par-
tije, Ыо је njen vrlo aktivan simpatizer (an active fellow traveller)
i organizator petnaest godina. I prvo је bilo odluёeno da se on upo-
trebl radi uspostavljanja veze sa partizanskim snagama u Jugosla-
viji, о l!ijem postojanju se роёеlо doznavati u kairskom krugu S.O.E.
Medutim, ndalost, Robertsonovo nastojanje da stigne do Jugo-
slavije bilo је od samog poёetka praceno zlim udesom. Izmedu 1. ар-
132) F. О. 371-44276.
215
r ila i 25. jula 1942. godi11c, u11 ј с letco iznad Jugoslavijc nl
ni ,•ise n ego osan1 putal Ali rdavo vrc1r1e, ncdostatak slgna\н
1
1J" ,rn~,
nje a,,iona i druge nezgode sprecilc su njego spu~tnnje u Jug,;~ 1,vn_r1,.
• ~ V ~U
Vise ,,Jasti u ~tabu S01!: bUe su tada lzgub1le strpljenJc; i ·
·
odsustva Jednog bolesnog о f'1cir::1,
· kОЈ\" ј е Ь\•о na dl e,;an
·' za ju оZbo,,
· ~
,,enske oper acije, <>?luёile su . da, od_m ah spuste Robcrtsona u ~ i~1•:-
lo,,icev stab, koji Је tada Ью Jectino pouzdano rnesto da Prihv:':
padobrance. (Instrukcije Robertsonu postoje u Curzon S treet li 11
' al. . , xt . .
те instrukcije su glasile da on s Је nezav1sne 1zve" DJe 1z Miha·i . •
ousc)
х • • 1· k I OV1
cevog staba (i kao cenzura onom "to Је Jav Јао pu ovnik Huct ·
i da prikupi sto vise podataka о part 1zans , kirn а kt'1vnostirna. son). ,
0 prilepila st1gmu "1zdaJni~a., ,.kolaboratera" Ш "kvisl.inga", kako зе
takode usmeno Ьiо instruiran da moze sam da oceni, kada treb n Јс
t·
napusti Mihailovica i da prebegne ьI о ОЈОЈ par 1zanskoj gru а ida
·1 k . .
neposrednoj Ыizini. Da Ы Ыо pomognut u ovom podhvatu, 0 ~ _u
doblo jednu mapu na kojoj su pokazana mesta sa glavnirn partiz Је
skim snagama koje su u to vreme blle poznate SOE u Kairu. an.
Doci kod Мihailovica sa ovak~o1::1 mapo1:1 n~ kojoj _su jasno оЬе.
le.z ena mesta (partizanskih ctispo.~1~1Ja) ~nacil?. Је da Ь1_ u vr\o krat.
kom roku Robertson mogao zavrs1t1 svoJu kariJeru. ImaJuci to u vid
ctispozicije (na mapi) bile su oznaёene nevidljivim mastilorn. Sa oviu,
planom odmah se _pr~t u~ilo njegovoj prii:11-eni i Rober~~юn ј~ na kra:
Ыо spusten u Мiha.iloV1cev stab nocu, 1zmedu 29. 1 ЗО. Ju\a 1942
posle jos jednog neuspelog pokusaja prethodne noci. Priprerne ~
Кairu morale su blti sprovedene u delo u roku od 48 sati. Zbog ovog
razumljiva је zurba u pismu koje је citirao kapetan Noel-Baker ~
njegovim odnosima sa rninistrom u Forenj ofisu. Meni је liёno bi!a
pokazana ova mapa u Kairu, dok sam cekao da budem spusten u
Jugoslaviju u novembru 1942. I ро mom najboljem secanju, posle
perioda od cetiri godine, glavne partizanske snage Ьile su naznacene
u Sloveniji i jugozapadnoj Hrvatskoj, sa manjim grupama u juznoj
Srblji i Makedoniji.
Ne secam se da sam video mapu (о kojoj је rec) u Robertsonovom
posedu, kad sam stigao u Jugoslaviju. Ali pukovnik Hudson mi је
rekao, da koliko је njemu pcznato, upotreba ove таре pokazala se
potpuno beskorisnom, јег Robertson nije mogao· razviti tajno mastilo
i tajna је ostala neotkrivena. Nije verovatno da је Robertson dostavio
Mihailovicu ovo о partizanima, cak i da је uspeo da razvije mastilo.
Ali је posle nekoliko dana ро dolasku (u Мihailovicev stab) Ьiо lisen
slobode i stavljen u pritvor, jer је odmah ро dolasku razvio parti-
zansku propagandu u Mihailovicevom vrhovnom stabu.
Ako је on medutim uspeo da se prikljuci partizanima, njegova
sudblna јо§ је uvek obavijena tajnom. Sa ovorri mapom u posedu,
sadasnje jugoslovenske vlasti ~ozda се Ьiti srecnije sa razvijanjem
tajnog mastila. Iako izgleda neverovatno da Ьi se oni (jugoslovenski
216
,nunlstl) ustru6:ivali da upotr ebe takva dokumenta u toku sa-
~;dpsnJeg sudenja Mihailovicu"J/11) .
S. W. Bailey, 16, jula 1946.
Forenj ofis, Research Department
Britanзku rasm a tranjв : avgust - nov ernbar 1944.
Sta uraditi · sa MiЬailoviёem'?
Vec u avgustu 1944. Velika Britanija nije imala nikakvih odnosa
53 generalo~ Mih~ilov_ic~m:, izuzev sto mu је u zvanicnoj propagan~
kad zatrebalo_ d~ upotreb1 Jeda n,_dva Ш sva tri upljuvka skupa. Na
zalost i amenck1 Ured za r atne iniormacije, na cijem је celu stajao
Etmer Davis, usvoj io је britansku harangu i "ёastio" gener ala Мihai­
lovica istim uvredama. Ovde se mora postaviti pitanje: ako је blla
istina ono sto је britanska i ameriёka pr opaganda trubila о Drazi
Mihailovicu , zasto on n e poskida glave u avgustu onim savezniёkim
avijaticarima, n jih oko pet siotina, vec ро cenu irtava zastiti i sacuva
. njihove zivote i omoguci njihovo evakuisanje u Italiju? Na ovo pita-
nje dve velike demokratske sile duguju odgovor, koji one j os nisu
dale, narocito ne Velika Britanija, mada Amerika jeste post- facto.
Ali sud istorije, ne onaj zvanicnih dvorskih istoriёara vec nezavisnih,
dao ga је davno na s tetu ob"dve velike sile.
Dvadeset prvog avgusta 1944. Philip Broad, pr edstavnik Forenj
ofisa u Bariju, u Italiji, izvestava svoje ministarstvo u Londonu1 ~ )
kao i savezniёkog m inistra rezidenta u saveznickoj Vrhovnoj koman-
di za mectiteransko ratiste u Kazerti, о izvestaji.m a i utiscima ame-
rickih avijaticara koji bejahu prispeli iz J ugoslavije sa Mihailovi-
. ceve teritorije. Izvestaji koje salje g. Broad baziraju se na izvorima
njegovog americkog kolege Roberta D. Murphya, diplomatskog sa-
vetnika saveznickog vr hovnog komandanta. Izvesta j sadrii sedam
tacaka i u svakom pogledu је pozitivan ро generaJa Mihailovica. Тu
se govori da Draza moze da raёuna na pomoc generala Nectica i n je-
gove vojske koja је uzela uёesca u saradnji sa ёetnicima da obezbecti
evakuisanje saveznickih avijaticara. U tacci 3. govori se о sja jnom
prijemu americkih avijaticara od strane srpskog naroda, о anti-
nemackom i antikomunistickom raspolozenju ; о pro-britanskim sim-
patijama i odvratnosti prema zvanicnoj · britanskoj politici u tom
trenutku. U nasta,, ku se govori о razgovorima Necticevog predst av-
nika i Amerikanaca, о ulozi i r:.astojanjirna Nediceve vlade. Gospodin
B~oad smatra da је ovo uёinjeno da Ьi se poctigao Nedicev ugled u
saveznickom svetu.
133) F. О. 371-59469.
134) F. О. 371-44262.
217
 rila i 25. jtila 19-12. godi11c, u11 ј е lctco lznud Jнgosl uvij c nl
ni ,·isc 111,,.0 osan, put.a! ЛН rdavo vrcmc, ncdostatnk siдna la kn, 11 11J,,
"' х· 1 ј 't ј • vn,•.
нје a,·iona i d1·uge nczgode sp1c.:1 е su n ego sрщ on с u J t1д11sln vi/ ·
\ Tise ,,Jasti u ~tabu SO~ Ьi,le su t~d~ lz~ublle strpljcnjc; \ 1.h,:':
odsustva jednog Ьolesnog ofictra, koj1 Јс Ь10 nadleian zu jugo~\ /,
Yenske operacije, odlucile su dn odnшl1 spuste Robcrtsonu u м · i ,''·
JoYiёev stab koJ·i Ј·е tзda Ьiо jedino pouzda no mesto da pr·h' ' 11 •
1
• ' С I VQ \ '
Padobrance. (Instrukcije Robertsonu postoJe u urzon Street Н , 1
, ., . . , 't , ou~c'
Те instrukcije su glasile da on :,;uJe ne~av~sne_izves аЈе i~ Mihai \ov1~
te,•og staba (i kao cenzura onom sto зе заv!Јао pukovn1k Huct
. k'im аkt·1vnostima. son1
i da prikupi sto vise podataka о part1zans .1•
• • d . k 0 n Јс
takode usmeno Ьiо instruiran da moze sam а ocen1, ada treb
,. ti acta
napusti :М:ihailoviёa i da prebegne bilо k озоЈ par zanskoj grupi
neposrednoj Ыizini. Da Ы Ьiо pomognut u ovom podhvatu, 011 _u
doЬio jednu mapu na kojoj su pokazana mesta sa glavnim partiz Је
skim snagama koje su u to vreme Ыlе poznate SOE u Kairu. an.
Doёi kod :М:ihailoviёa sa ovakv_o~ mapo~ n~ kojoj _su j asno оЬе.
Iezena mesta (partizanskih <lispo~1~зa) ~nacil?. зе da Ь1 _ u_vrlo krat.
kom roku Robertson mogao zavrsiti svoзu _k~1J~ru. lm~Juci to u Vidu
dispozicije (na mapi) bile su oznacene nev1dlз1vim mastilom. Sa ovi '
planom odmah se pristu~ilo njegovoj pru:neni i Rober~on је na kraj:
Ыо spusten u Мihailovicev stab n~cu 1zmedu 29. 1" 30. Jula 19 42_
posle jos jednog neuspelog pokusaJa prethodne noc1. Pripreme
Кairu morale su Ыti spr~vedene ~ d~lo ~ _roku od 48 sati. Zbog ovo:
razu.mljiva је zurba u pismu koJe зе c1tirao kapetan Noel-Baker u
njegovim odnosima sa ministrom u Forenj ofisu. Meni је licno bi!a
pokazana ova mapa u Kairu, dok sam cekao da budem spusten u
Jugoslaviju u novembru 1942. I ро mom najboljem seёanju, pos\e
perioda od cetiri go<line, glavne partizanske snage bile su naznacene
u Sloveniji i jugozapadnoj Нrvatskoj, sa manjim _grupama u juznoj
SrЬiji i Makedoniji.
Ne secam se da sam video mapu (о kojoj је rec) u Robertsonovom
posedu, kad sam stigao u Jugoslaviju. Ali pukovnik Hudson mi је
rekao, da koliko је njemu pcznato, upotreba ove mape pokazala se
potpuno beskorisnom, jer Robertson nije mogao· razviti tajno mastilo
i tajna је ostala neotkrivena. Nije verovatno da је Robertson dostavio
Mihailovicu ovo о partizanima, cak i da је uspeo da razvije mastilo.
Ali је posle nekoliko dana ро dolasku (u Мihailovicev stab) Ьiо Шеn
slobode i stavljen u pritvor, jer је odmah ро dolasku razvio parti-
zansku propagandu u Mihailovicevom vrhovnom stabu.
Ako је on me<Iutim uspeo da se prikljuci partizanima, njegova
sudЫna jos је uvek obavijena tajnom. Sa ovom mapom u posedu,
sadasnje jugoslovenske vlasti mo1da се Ьiti srecnije sa razvijanjem
tajnog mastila. Iako izgleda neverovatno da Ы se oni (jugoslovenski
216
unlsti) ustru{:avali da upotrebe takva dokumenta u toku sa-
~;:S§njeg suc:1enja Mihailovicu" 113.1). .
S. W. Ва1 \еу, 16, jula 1946.
Forenj olis, Research Department
Brltanska rasmatranja: avgщit- novembar 1944.
Sta uraditi ·sa MiЬ:iilovicem'!
Ve(; u avgustu 1944. Vclika Britanija nije imala nikakvih odnosa
generalo~ Mih~ilov_ic~m:, izuzev sto mu ј е u zvanicnoj propagandi
58
prilepila st1gmu "izdaJni~a. , ,,kolaboratera" ili "kvis]inga", kako ј е
kad zatrebalo_ d~ upotreb1 Jedan,_ dva ili sva tri upljuvka skupa. Na
!alost i aп:encki {!,re~ za _ratne informacije, na ёijem је celu sta jao
в1mer Davis, usvoJ10 Је bntansku harangu i "castio" gener ala :rvlihai-
Jovi(;a istim uvredarna. Ovde se mora postaviti pitanje: ako је bila
istina ono sto је britanska i americka propaganda trubila о Drazi
Мihailovicu, zasto on ne poskida glave u avgustu onim saveznickim
avijaticarima, njih oko pet stotina, vec ро cenu zrtava zastiti i sacuva
. njihove zivote i omoguci njihovo evakuisanje u Italiju? Na ovo pita-
nje dve ve~ike demo~atske . sile" duguju odgovor, koji one jos nisu
da1e, naroc1to ле Velika Bntan1Ja, mada Amerika jeste post- facto.
Ali sud istorije, ne onaj zvanicnih dvorskih istoricara vеё nezavisnih,
dao ga је davno na stetu obadve velike sile.
Dvadeset prvog avgusta 1944. Philip Broad, predstavnik Forenj
ofisa u Bariju, u Italiji, izvestava svoje ministarstvo u Londonu 134)
kao i saveznickog ministra r~zidenta u saveznickoj Vrhovnoj koman-
di za me<literansko ratiste u Kazerti, о izvestajima i utiscima ame-
rickih avijaticara koji bejahu prispeli iz Jugos]avije sa Mihailovi-
ceve teritorije. Izvesta ji koje salje g. Broad baziraju se na izvorima
njegovog americkog kolege Roberta D. Murphya, <liplomatskog sa-
vetnika saveznickog vrhovnog komandanta. lzvestaj sadrii sedam
tacaka i u svakom pogledu је pozitivan ро generala Мihailoviёa. Тu
se govori da Draza moze da racuna na pomoc generala Ne<liёa i nje-
gove vojske koja је uzela ucesёa u saradnji sa cetnicima da obezbe<li
evakuisanje saveznickih avijaticara. U tacci 3. govori se о sjajnom
prijemu americkih avijaticara od strane srpskog naroda, о anti-
nemackom i antikomunistickom raspolozenju; о pro-britanskim sim-
patijama i odvratnosti prema zvanicnoj · britanskoj politici u tom
trenutku. U nasta,;ku se govori о razgovorima Ne<licevog predstav-
nika i Amerikanaca, о ulozi i castojanjima Ne<liceve vlade. Gospodin
Broad smatra da је ovo ucinjeno da Ьi se podigao Nediёev ugled u
saveznickom svetu.
133) F. О. 371-59469.
134) F. О. 371-44262.
217
 • • . 'tаЈ' з go,•ori ~с da јс gс11сп1 \ Mil1alluvli: i,I
k \'ЗЈU
Nз IZ\ Cli : ... ' • r 11 v ј ,,
dobroj fi zi~koj kond1ctJ1.
. dokumeпtu ,,ГL-d110 se osv1·11utl no jcd110 pls111 0 tlнti
U \.S10111 1, р \ \ ( .
.... .,.,, tз koJ·e Ј·е пapisao D. Tnluot- r ес svo1тa to t•gl u •п i ri· .' 1,,
_, , а, ,--s А I ltl ј d
st,·u u Londonu А. R. Dc,v. utor р smn с rn с un pu1·щ.: rar 1-
iz,·C'stзja genera\-majora Sta\\re\la, komandanta SOE u Bar,ju kђ"
•. XV ameritka vazdul\Op!ovna !lota organlzovala Јс , Ј,
g 1as1 ...... , . .. d k ., 'l:k
koja ide nз Mihailovicevu te1·1tor1JU а ev: ~JJse akmker1 с avijatiёnr,
kOJI.. su se spustili u tu zemlju. Prosto za<.:uuava а о se svi ov, ~
. t· k • av1.
jaticari spustaju na Mihю~ovicevu а n~. na par i_zans u teritorij\t
Do sada OSS (americka taJna ~\uzba) шЈе uzeo Ь1\о kakvog Uёс~с~
u ovom radu i 5 ,,.е је organ1zovano od stra.n e XV vazduhoplovnc
Лоtе za spasavanje avijaticara".
U produzenju pisma auto1· 11ast~vlja .. . .. ~ru_ga re~e~ica iz Sta.
\\•ellovog pisma izgleda mi_od n?roc1tog zn~~?Ja 1 da с1111 vrlo vazan
utisak O izvestajima i snaz1 part1zana u ~rb~J1. C~l_o ~:ете sam srria.
traо d a su neki .
od ovih izvestaja (amer1ckih av1Jaticara) preter .
lix . d Т
ali obzirom na ovu recenicu ја sam se 1,;no uver10 а ito, u stva .'
ima samo ogranicenu kontrolu u _Srblji. -у1 ~ete_se svaka_ko setiti ~~
nasi razni oficiri koji su dosli sa Mihailov1ceve t er1torije (pis
D. т. Price) kao sto su Rootham i Greenwood, su ~o:'~rili O svaj~
dugim putovanjima ро SrЫji _ье~ da_~u .uo~ste s:e~ 1 Jednog раrн.
zana. 1 cinjenica da se savezn1cki а~1Јаt1сап sp~staJu na M1hailovi.
cevu teritoriju а ne na partizansku, Jeste ponovru dokaz stanja parti-
zanske slaЬosti u Srblji!" 135)
Bez obzira na ovakvo cinjenicno stanje zapadni saveznici morali
su isto sakrivati od njihovog javnog mnenja i hraniti ga lazno111 pro-
pagandom, sto је pocelo posle konferencije u K~~beku i nastavljeno
do konferencije u Moskvi izmedu Cercila i Stal]lna u oktobru 1944.
godine. u ovom smislu Forenj ofis izvestava130) s~fro~ 27. oktobra
svoje predstavnistvo u Bariju da prenese poruku bпgadiru MacLeanu
u Titovom stabu gde se kaze: ,,(1) U Moskvi је postignut konacan
sporazum о domenu britansko-sovjetskog uticaja u Jugoslaviji na
bazi 50: 50,iako је Molotov zahtevao 75% za Sovjetski Savez. Velika
Britanija је шеlа na sebe da ucvrsti vladu Subasic-Tito о cemu је
Tito vec izvesten. (2) Мinistar spoljnih poslova Idn zalio se Molotovu
zbog postupka Sovjetske vlade koja је dozvolila Titu . da dode u
Moskvu а da prethodno пе obavesti Britansku vladu. Molotov se
osecao posramljen i napravio је alшiju na Titovo lose ponasanje
dodajuci: ,Sta se drugo moglo ocekivati od jugoslovenskih seljaka''
(3) Saglasnost је postignuta da bugarske divizije i dalje ostanu i da
135) F. О. 371-44262.
136) F. О. 371-44280.
218
ornognu TJtovu btJrbu protiv Nemaca, iako smtJ mi naredili bugar-
~kirТI trup3ma da se povuku iz Grcke."ta1}
Г•11 v ec krajem septembra 1 9·Н. posle dolaska americkog pukovnika,
1Nl 11r dr Robert~ MacDo·Ncl la u ~razin stab, americka strateska komaлda
oSS, prav1 plan da prebac1 geл era la Mihailovica u Ita1iju da ne Ьi
рао partlzanlma u ruke~ о cemu ј ~ ~vakako Ыо obavesten Foren~ o~is.
1:r11p\t pocetkom 2 ovembra bratansko M1rustarstvo spoljnih poslova daJe m-
strukclje depe!iom . u ovo~ ..smislu ministru rezidentu и saveznickoj
Vrhovnoj ko~an?1 u Ital1J1. Britanski ministar rezident obraca se
siJrom ForenJ ofi:;u 15. novembra, da ј е on rasmatr ao evakuaciju
praie Mihallovica _sa svojim_americkim kolegom, i da је sagJasnost
postignuta u sledecem: da Ь1 trebalo da britanska i americka vlada
rade sporazumno ро ovom proЫemu, kako Ьi ЫЈе u stanju da snose
sve nepozeljne posledice i teske odgovornosti ovog pothvata. U tacci
ьr. 4 ministar r ezident МасМШаn javlja da, ,,Мihailovic nije svojom
v\astitom voljom, ponavljam nije, zahtevao evakuaciju iz J ugosla-
vije iako је to mogao uciniti•' !
an1
U nastavku depese se kaze: "Ako general Mihailovic zatraii eva-
kuaciju, saveznicki sefovi generalstaba treba da opunomoce generala
Maitland Wilsona da rukovoc..i ovim pothvatom, о cemu Ьi dve vlade
obavestile Tita"! MacMillan u nastavku smatra, "ova Ьi se stvar
mogla resiti i drugim nacinom, zahtevajuc:i unapred od Tita amnesti-
ju za Mihailovica, sto Ьi uslo и klauzulu priznanja vla.de Subasi.c -
Tito". Zatim ministar rezident preporucuje diskutovanje cele stvari
sa Americkom vladom о smcstaju Draie Мihailovica posle evakuisa-
nja. Оп naglasava da Egipat nije podesan za izbeglice. Na Maurici-
jusu se nalazi Stojadinovic а u Keniji Кnez Pavle.
Izvestaj zavrsava sugestij:>m da Ы, mozda, Amerika mogla pruiiti
utociste Mihailovicu, narocito posle njenog pristanka da vrati Кne­
zevica i Todorovica".
Povodom ovoga, 23. novembra 1944. Forenj ofis sifrom daje in-
strukciju svom ambasadoru .1 Vasingtonu, u kojoj se izmedu ostalog
kaze i sledece: ,,Razmatrana f:vakuacija Мihailovica od strane OSS
krajem septembra, sprecila Ы njegovo padanje u partizanske ruke.
Мihailovicev silazak sa politicke pozornice mogao Ьi olaksati akomo-
daciju izmedu cetnika i partizana, а svakako Ы otklonio sve one
reperkusije, koje Ы mogle proizaci njegovim eliminisanjem od strane
partizana. Radi ovog, mi nis.mo pravili nikakav prigovor planu OSS,
koji do sada nije sproveden u delo. Sto se tice smestaja Mihailovica
slaiemo se sa MacMillanom. А kao sto se vidi iz naseg telegrama,
Kazerti, br. 1847, mi ne zelimo da tretiramo Мihailovic:a kao savez-
nika, ali ne zelimo da bude predat Тitu. Traiite prYu priliku da ovo
diskutujete sa Stejt departmanom, ako Ы Мihailovic dosao u nase
137)) F . О. 371-44280.
219
 , ,, ј и1>\•1>i· i ~с da јс gcnc1·u\ M\110\lovlc lLlr
Na kraju 11.vcs,a, а ., • · av 1 1 omognu Titovu borbu protiv Nemaca, iako sm1J mi na redШ buga r-
dobroj fizitkoj kondiclji. i
~klfТI trupama da sc povuku iz Grcke."137)
. d k ~e,1tu ,, rcdпo sc osvr1шti nu јсdпо pls1n 0 Ll·,ti .
u 1s\om о Ulн р I k 1
. •. napisno о. TalЬot- r се svo111 о cg u m 1111.• , 1 • 11111, Vel:. krajem septembra 194-!. posle dolaska ameri{:kog pukovnika,
'Ч a,,gusta kоЈе ЈС ' t\ ј d xt:,r dr Robe rta MacDo·.vclla u ~raziл stab, ameri{:ka strateska komanda
~ · d А " o c,v. Лutor р1sma с1 rn с an рщ·t~н r -
st,ru u Lon onu . ,,. d SOE " rt1 11 oSS, pravi plan da prebaci gt n~rala Mihailovica u Italiju da ne Ьi
. ' . 1-ma·ora Sta,vella, koman anta u Bur1Ju 1 .
,z,·e~~aJa gX~erameriika v;izduhoplovnn flotn . organlz?va \u Јс цr~"]1 110 partlzanima u ruke~ о cemu Је svakako Ыо obavesten Forenj o!is.
glas1. ,,. · ·' а · · · dn evaku1~e amer1"k " · Pu ~ol:etkom __!}ovembra br1tansko Minislarstvo spoljnih poslova daje in-
~
koJa . 1de
. na "~i·h1. а1·10 vicevu te1·1tor1Ju " А k k " с uv1Jali',ar1, strukclje depc§om . u ovori: ..smisl.u rninistru rezidentu u saveznickoj
.. t'l' tu zemlJ'u. Prosto za,.;uuava а о se svi ov\ , Vrhovnoj kornan~ u Ital 1J1. Bn tanski ministar rezident obr.ica se
koJJ su se spus 1 1 u · . k nv1.
. . . 'ta ' na Mihailovicevu а ne na part1zans u terito .. §i!rom F~re_n j ?!1зu 15. ~.ovembra! d.a је on rasmat.r ao evakuaciju
Jat1can spus JU .• ь· ~ k ГIJu
Do sada OSS (americka tajna ~luzba) n1Je uzeo 1 о akvog ucc~c~ vrafe Mihailov1l:a _sa svo11m. amen ck1m kolegom, i da је saglasnost
u ovom radu 1 · 1
• s,·e ·е organ1zovano od strane XV vazduhop\o ostignuta u sledecem: da Ь1 trebalo da britanska i americka v\ada
vnc
flote za spasavanje avijaticara". ~ade sporaz~mno ро ~vo~ P:oЫemu, kako Ы Ыlе u stanju da snose
U produzenju pisma auto1· пast~vlja .. . .. ~ru.ga re~e~ica iz Sto. sVe nepozelJne po~led.ice 1 tes~e odgovornosti ovog pothvata. U tacci
\\•ellovog pisma izgleda mi. od n~roc1tog zna.~~Ja 1 da с:1.щ vr\o vazan ьr. 4 ministar rez1dent MacMtllan javlja da, ,,Mihailovic nije svojom
• ' taJ'ima i snazi part1zana u Srb1J1. Celo vreme sain 5 ,.. vlastitom voljom, ponavljam nije, zahtevao evakuaciju iz J ugosla-
Џtisak Q IZVC.> · , "kih " t' )< н 1а- vije iako је to mogao uciniti''!
neki od ovih izvestaja (amer1" av1Ja 11,.;ara) pretera~·
trao d а su . . li" . d т· нl, U nastavku depese se kaze : "Ako general Mihailovic zatraii eva-
. Ь . na ovu recerucu )о sam se "no uver10 а 1to, u stvar·
а1t о zirom Ь". v· ,. t ak k i, kuaciju, saveznicki sefovi generalstaba treba da opunomoce generala
. granicenu kontrolu u Sr 1Ј1. 1 1.;е е se sv а о setiti d
una samo о . Mihail .,. t . а Maitland Wilsona da rukovodi ovim pothvatom, о ёemu Ы dve vlade
.х· · oficiri koji su dоШ sa OV11.;eve er1torije (pi'-
n=t razru . G d
D. Т. Price) kao sto su Rootham 1 reenwo~ , su ~o~~r 1 о svojirn
u· .,., obavestile Tita"! МасМШаn u nastavku smatra, "ova Ы se stvar
dugim putovanjima ро Srblji ~е~ da. ~u .uo~ste srel~ 1 Jedn~g parti- mogla resiti i drugim naёinom, zahtevajuci unapred od Tita amnesti-
zana. 1 cinjenica da se savezn1cki av1Jat1car1 sp~~taJu na M1hailovi- ju za Mihailovica, sto Ы uslo u klauzulu priznanja vlade Subasic -
cevu teritoriju а ne na partizansku, jeste ponovn1 dokaz stanja par(i. Tito". Zatim rninistar rezident preporucuje d.iskutovanje cele stvari
sa Americkom vladom о smestaju Draie Мihailovica posle evakuisa-
zanske slabosti u SrЫji!" 1") .
nja. On naglasava da Egipat ruje podesan za izbeglice. Na Maurici-
Bez obzira na ovakvo ёinjenicno stanje zapadni saveznici morali jusu se nalazi Stojadinovic а u Keniji Кnez Pavle.
su isto sakrivati od njihovog javnog mnenja i hraniti ga laznom pro- Izvestaj zavrsava sugestij:>m da Ы, mozda, Amerika mogla pruziti
pagandom, sto је pocelo posle konfere~cij~ u K~~beku i nastav\jeno utociste Мihailovicu, narocito posle njenog pristanka da vrati Кne­
do konferencije u Moskvi izme<1u Cercila 1 Stal)ina u oktobru 1944. ievica i Todorovica".
godine. U ovom smislu Forenj ofis izvestava 136) s~fro~ 27. oktobra Povodom ovoga, 23. novembra 1944. Forenj ofis sifrom daje in-
svoje predstavnistvo u Barij~ da prenese poru~~ br1ga~ru MacLeanu strukciju svom ambasadoru ;,i Vasingtonu, u kojoj se izmedu ostalog
u Titovom stabu gde se kaze: ,,(1) U Moskv1 Је post1gnut konacan kale i sledece: .,Razmatrana E:vakuacija Мihailovica od strane OSS
sporazum о domenu britansko-sovjetskog uticaj_a u .Jugoslavij i _na krajem septembra, sprecila Ы njegovo padanje u partizanske ruke.
bazi 50 : 50,iako је Molotov zahtevao 750/о za SovJetski Savez. Ve\1ka Мihailovicev silazak sa politiёke pozornice mogao Ы olaksati akomo-
Britanija је uzela na sebe da ucvrsti vladu Subasic-Tito о cemu је daciju izmedu cetnika i partizana, а svakako Ы otklonio sve one
Tito vec izvesten. t2) Ministar spoljnih poslova Idn zalio se Molotovu reperkusije, koje Ы mogle proizaci njegovim eliminisanjem od strane
zbog postupka Sovjetske vlade koja је dozvolila Titu . da dode u partizana. Rad.i ovog, mi nismo pravili nikakav prigovor planu OSS,
Moskvu а da prethodno ne obavesti Britansku vladu. Molotov se koji do sada nije sproveden u delo. Sto se tiёe smestaja Mihailovica
osecao posramljen i napravio је aluziju na Titovo lose ponasanje slazemo se sa MacМillanom. А kao sto se vid.i iz naseg telegrama,
dodajuci: ,Sta se drugo moglo oёekivati od jugoslovenskih se\jaka'1 Kazerti, br. 1847, mi ne ielimo da tretiramo Мihailovica kao savez-
(3) Saglasnost је postignuta da bugarske divizije i dalje ostanu i da nika, ali ne zelimo da bude predat Тitu. Тralite prvu priliku da ovo
diskutujete sa Stejt departmanom, ako Ьi Mihailovic dosao u nase
135) F. О. 371-44282.
136) F. О. 371-4-4280. 131)) F. О. 371-44280.

218 219
 . . •tkode izvidilc da 1! Ы пjcinu Л1nс1·!Њ11 vladt1 o111()цL,~l l11
iuke, а 1• . SЛD"I''~) Poslc ovoga do pr·olcca 1u1 ,
pri,·rcme111 bornvn1t u , . ,), r,v,,
. . ь· •~ag а 1•·оrенЈ of1s се poLpuno pro1ncnlti mi '·J· tti,,
pi\aПJU se git 1 u , , ,, Jt•11 ,.
о Mihailovic:u na njegovн pt1nu sLetu.
f'romcna brit.,nskog st1н•11 prcn111 Drui\ MЉallovЊ, 11115 _
~L krai· rata u Evropi visc рrЉЫаvао, to se sve visc rn .
..,se о D z L C'n 1u,
i stav Britanske vlade u odnosu knaj А ~.' ~ u ро ~u~o ncgativno~
sm.islu. Izg]eda _ mada u britiшs о r 1~1 ne ~os 0~1 _e vidcncija _
da је ameriёki Stejt depзrtma_n _ pMo~hpulnlo ~~noris~ot ~•tanskc Prect
stavke iz jeseni 1944. kako resit1 . 1 а o_v11.:evo р1 anJe I nije 0d а:
,,orio ni na jednu predsl.3vku, 1zuzev sto se predsednik Ruzv~Jt
odazvao Cercilovom apelu da povuёe pukovnik~ MacDowella iz D
zinog staba 10. novembra. Cerc_il је u ovom s~1slu ob_av~stavao
ljina i na diskretan naёin stavl1ao mu do znanJa da Ь1 bllo dobro d
i on podseti Ruzvelta da povul::e _MacDov.:e11a sto p_r_e od Draze. Cu~
tanje zvaniёne Amerike na ?r1t~ske interp_e~ac11e ~о predrnetu
:М:ihailovic:evo resenje", negat1vno се se odraz1ti na bntansko dг·
~Ј·е koi·e се postati otvoreno neprijate1jsko kako prema Mihailo/~-
О icu
tako i prema njegovim s1edbenic1ma. . · vo роt vrd U]U
· d ve depese'"J
od 28. marta 1945. koje је i'orenj ofis uputio svom ambasadorц
Vasingtonu ро :М:ihailovicevom_pitanj~, urgir_aj_u ci da ambasada Pre~
duzme hitne korake i obavest1 amer1ёko . ~ш1starstvo s~oljnih Po-
s1ova O zvanicnom britanskom stavu ko11 se potpuno 1zmenio od
novembra 1944. Britanski ambasador treba da. trazi da se Stejt de-
partman izjasni ро ovom pitanju i, ро mogucstvu, zauzme isti britan-
ski stav, i da tako jednodusno skinu ovo pitanje sa dnevnog reda.
Jos tada је Forenj ofis smatritq za mogucnost da Mihailovic dopadnr
u saveznicke ruke, i ako se to desi Britanska vlada је izmenila svoj
stav i upozorava :.-vog ambasзdora u Vasingtonu: ,, .. . Nas stav ро
ovom pitanju promenio se od onog koji smo dostavili depesom br. 709
od 15. novembra 19!4. Mi sada smatramo da је tesko odoleti zahtevu
Jugoslovenske vlade da јој ne predamo Mihailovica na sudenje'',
Маlо dalje u depesi kaze se ovo: ,,U svakom sluёaju izgleda sigurno
da се Jugoslovenska vlada Ьiti u stanju da pruzi dokaze prima facie
:М:ihailoviceve izdaje; i nasa је opsta praksa da - shodno Moskov-
skoj deklaraciji od 10. novembra 1944. - dozvolimo saveznickim vla-
dama da uzmu svoje kvislinge i izdajnike koje mi zaroblmo. Sta
vise, za poslednjih devet meseci, toliko је prikupljeno dokaznog ma-
terijala о kolaboraciji sa neprijateljem Mihailovicevih potcinjenih
(staresina) i mi smatramo da smo na osnovu ovog dokaza obavezni
138) F. О. 371-44280,
139) F. О. 371-48865.
220
IJ:,, da tzru(:imo Mi_hallovic~ n_a su9~nje, cak iako је jugoslovensko izda-
nJe pravde,, koJU _с~ Mih~,!~vi~ 1zves~o је iskusiti, krajnje odvratno
Ј o§em vlast1to_m shvatanJu • Ј\,а zavrsetku depese - kao pecat hipo-
~rizlje - stoji ovo: :,Ako M1~?iJovica uhvate Ti tove trupe, mi sma-
tramo da Ыlо ~akv~. rnte:"'enc1Ja sa nase strane - kod Jugoslovenske
viade - ne br sluz1la n1kakvoj korisnoj nameni" !14")
Nije poznato da li је Forenj ofis molio Boga da Tito uhvati Mihai-
Jovica, ali ako Ы se to desiJo on.ih dana, svakako da Ьi im Iaknulo
na dusi јег Ьi ir:11 olaksalo teret, sto uostalom i americko zvaniёno
(:utanje potvrduJe.
Prvog maja 1945. bri tanski ambasador iz Beograda Steve.nson
javlja ~orenj o~isu_ da ~е !Hovo Ministarstvo unutrasnjih poslova
odgovorilo da n1 T1to n1 nJegov generalstab nemaju pojma gde se
s~:: Mihailovic nalazio u tom trenutku. Ро ambasadorovom izvestaju,
Draza se kretao u pravcu "Gordica" i Kot ora, а veruje se da Ы mogao
blti u Istri. Ро Stevensonovom misljenju, Tito се izvesti Мihailovica
pred sud ~ао r~tnog z1ocinca, ako ga uhvati. А Titov general Veleblt
dosapnuo Је br1tanskom ambasadoru, da се posle sudenja Mihailovic
Ыti streljan: Ovde se mora dodati da Тito nije hteo da kaie Britan-
cima gde se Draia nalazi, i servirao је Stivensonu netacne poda tke.
OZNA је dobro znala Draiinu Jokaciju, jer је provalila njegovu
sifru posle pogiЬije kapetana Predraga Rakovica, zaroЫjavanjem
majora Trifuna Cosica i dva radiotelegrafista. Na ovaj nacin OZN1
је poslo za rukom da sa Draiom bude u radio vezi od januara 1945.
pod sifrom majora Cosica. •~ 1) U Forenj ofisu se sumnja da је Draza
u Istri, i Stevensonov te1egram је isprav]jen u tom smislu, od strane
Ј. М. Addisa. On kaze, ,,ako Мihailovic pokusava da stigne u Kotor,
to је sa namerom da se prebaci u Italiju i da se preda saveznickim
snagama. :М:i smo pokusavali da privolimo Amerikance - kaie Ј. М.
Addis '- da se _izjasne i da zauzmu stav, sta da radimo sa Мihailovi­
cem ako nam se preda. Ovo је Ьilo jos u novembru 1944., ali uprkos
neko1iko predstavki Americkoj vladi, poslednji put 28. marta 1945,
mi nismo doЫli nikakav odgovor od njih.
Ako је tacan izvestaj da је Mihailovic u Istri, postoje izgledi da
Ы on mogao pre pasti u partjzanske nego u nase ruke. U tom slucaju
mi i Ameriёka v]ada moracemo odluciti da li da interven.isemo -
~to l:e sigurno Ьiti uzalud - da spasemo zivot Мihailovicu. Normalno
govoreci, mi moramo jos jednom da pokusamo da postignemo jedno-
dusnu odluku ро ovom pitanju sa vladom SAD. U tom smislu prila-
fem napisani memorandum; ali obzirom na najnoviji razvoj situacije
140) F. О. 371-48865.
'4l, 141) Prof. Jozo Tomasevich: .,The Chetniks", Stanrord University, str. 439-
221
 , ј · ·t,·nt'I\O 11, \~\im da ~с ovlm pi lllnj1, 111 l1i '
J\i\ijskoj Кщ\ 11"• ·' ~ · .\Р " i.1,, otreЫJavaj u tcrm in ,ratn i zlocinac', koji obuhvata ne samo rec
\\ 't'"I''' )
,Ћ--d no ьа,•t 1 . k I ga u Fot·cnj ofisu ltrltlckl dodujc 11.1 . \Jr~tn i ziol:lnac' u ~asem s ml~lu, vec i rљоЬе koje se ok rivljuju zbog
Л jt-dan Ad?1s0,• og: ost1·ijl i od1·c<1cnlj\ s tuv. On ~mt1t'.·111щ1j,.. ~nrndnJe sa Nc~cima, n_aro~~ to protiv Sovjetskog Saveza. Pod pred-
. Ј М Add1s.1 n,no k ' ,1,, stavkom da Ј е Mihailovic ~a mo izdajnik, mi nism o vezani Ыlо
~с : ·, da Лmerikanci ne vo1e ccl\1 stvn r, ао ni m i (Bi·it~ !''
p1tanJ~ ~е:,.\...--о: ' iti pritisak na Amc rlk\l da znuzm c stuv . л/1 tl) ~~\(Vim meaus:iveznil:~i1:1 ugovorom ili deklaracijom da ga predamo
i b~sciljnod Је ~~oramo odrediti nns vlastitl, jcr ako Tito h, '' 1' 'I'ltu," (Na levoj str:ini 1sp:avka . mastiJom: ,,izuzev jedne mogucn<>-
n,!s11: '",: · а ~о (sa Titom) iman,o vec dosta proЫema ро ~ -"ut, stl",) Pa tric~ D_ea ~ na_staviJa ~aiJe u svom rezonovanju : ,,Ako bude-
Mihail?k' ~ ' р n,i ne Ьismo treb alo da inter venlsemo u prilorт , . 3h1111_~
13 rno smatral1 M1hailovil:a _ratn ,m zaroЫjenikom, tada cemo Ыti oba-
s:e razl1 ·uJemo, . . . Ь k · МЪ i1 •. "' ..,, Q1. vezni da ga predamo T1tu, prema sedmom paragrafu cirkuJamog
~ . . ь· to Ыlо besctlJno 1 es or1sno ро 1 а ov1ca. Те .
}ov1ca, зеr \ . . .. k g h at· ' t ь· Z(' Ј(' ,nemorand~rr_ia, ~z opask~ d~ smo zadovoljni da postoji slucaj prima
odluciti sta cemo n1i urad1t1 sa ~31m .а о а u v imo, s _о , se rnogl,1 facie, slul:aJ 1zdaJstva koJ 1 ПJegovi tuzioci budu podneli protiv njega.
·t· ako Ј· е Mihailo,,ic u Istr1. Ali pre nego rasmotr1mo ovo ь· ~ А ako Mihailovicev slucaj ne spada pod sedmi paragraf ugovora,
d es1 1 . . т· t 1 1
11.)
. d Ъ
ъt Deklaraciju
о ro
da znamo sta su nase obaveze v1zav1 1 ove v ade, u odn
о ratnun
. zl х: • " нs) N а kra . t -.
o""ncuna . ]U raz1 rnisljen·
osu ьеz razlike, ја vidim da Ьi Ыlо tesko suprotstaviti se da ga ne pre-
darno Titu. Meni izgieda, da је moguce okriviti Мihailovica kao rat-
nda D tmana za rekonstrukciju i obnovu posle rata. MisljenJ·e. Jfe nog zlocinca . u najsirem srnis\u (reci), ako su pripadnlci njegovih
о epar . ·1 .,. t 'ktn .. se а
ovog departmana jeste da: "' .. М1~~ o'?"os r1_ . о govorec1, ne spa. snaga, pod nJegovom komandom zajedno sa Nemcima povredili od-
da pod nasu definiciju ,ratnog zlo"1nca . n Је pre svega kvislin redbe za vcx1enje rata, protiv Titovih trupa (i а fortiori protiv bri-
svakako u ocima Тitove vlade. ~as~ ~baveze _prem~ saveznicirna
pogledu predaje ratnili zlocinaca. 1 kv1slmga, koJe nas1 saveznici mogu
t ianskih Ш americkih trupa u zajednici sa Тitovim). I ako se moze
dokazati da је Mihailovic ratni zlocinac u najstrozijem srnislu reci,
traiiti, zasnivaju se na nasem c1rkularnom mem~randumu saveznic- onda smo mi obavezni da ga predamo Jugoslovenskoj vladi, na osn<>-
kim predstavnicima od 29. m:a~t~ 19_45. tacka _ьrо] 6_. U OV~j tacci se vu Moskovske deklaracije. Na osnovu napred izloienih razloga, i
kaie da се predaja (uvek) b1ti w:rs~na ~olik_o P1:1ma fac1e postoji. sledstveno ovome, izgleda verovatno da Ы praktiёno Ыlо nemoguce
u kojoj se meri ovo odnosi na M1~ailov1ca_naJbolJe се oceniti juzni odЬiti predaju Мihailovica J ugoslovenskoj vladi, bilo kao izdajnika
departman Forenj ofisa" ! Pomocnik s~fa ]ui~og depart mana Ј. G. ш ,ratnog zlocinca', sa ogradom da nam Тito pruii dokaze izdajstva
Ward svojerucno је zapisao ovo: ,,М1 p~tros~s~o- 1;1nogo vremena Ш krivicu ratnih zlocina"!щ)
ubedujuci narodne poslanik~-i _drug~ ~~]UCU]UCl 1 cla~ove kraljev- Deanov memorandum razmatran ј е na najvisem nivou u Forenj
ske vlade) da politicki zlocнu рос1~чеm od. clan?": 3edne zernJje 7 ofisu i zakljucak donet 5. maja 19-15. da se sastavi ekspoze za pred-
protiv vlastite driave (kvislinstvo) rns~ ,ratil!- zl~c1rn . ~а _str o_~o na- sednika vlade, da Ьi obavestio Vasington da, "smo mi r asmotrili nasu
glasavam da mi izbegav~o rec ,ratni _zlocmac u Mihallov1cevom politiku u odnosu na Мihailovicev sluёaj i da је nasa odluka, ako
slucaju, i da govorimo о nJemu kao о_ Jednom (n~vodnom) ,izdajni- nam padne u ruke, da smo ;ni pod obavezom da ga predamo Тitu.
ku' " (svi navodnici Forenj ofisa). Datl.l'ano 5. maJa 1945. Istog dana U ovom smislu mi sugeriramo da se izdaju instrukcije saveznickoj
jedan od pravnih savetnika Forenj ofisa Р. De~, _sastavio је na Vrhovnoj komandi na izvтsenj e " . Datirano 6. maja 1945 ; potpis
osnovu iznetih misljenja opsirni elaborat kao zvamcni stav vlade ро necitak.
Мihailovicevom slul:aju gde se kaze: Na istom dokurnentu Douglas Howard, sef j uznog departmana
,,Slazem se sa g. Wardom da, kad govorimo о Мihailovicu mora- dodaje sedrnog maja : ,,Slazem se, obzirom na dokazanu kolaЬoraciju
mo Ьiti na cisto da li mi njega smatramo ,ratnim zlocincem' Ш ,izdaj- sa Nemcima od strзne mnogih potcinjenih sta.resina generala Мihai­
nikom'. Ро nasem shvatanju, ratni zlocinac jeste ona osoba nepri- lovica sa njegovim ociglednim znanjem. Ја ne vidim kako Ыsmo mi
jateljske zemlje, ili osoba udruzena sa neprijateljem, koja se ogresila mogli odЬiti da ga ne predamo" !
о uzuse i odredbe za vodenje rata. Ali ni jedno od navedenog nije 14. maja 1945. sir Orme Sargent, stalni podsekretar Forenj o.fisa,
osoba, koja је clan saveznicke nacije, koja је kolaborirala sa neprija- sastav\ja kratak ekspoze za predsednika vlade, ,,Мihailovicevo re-
teljem, ili је pocinila akt izdaje, bilo kako crna, pr otiv vlastite zemJje. senje". Ovde se govori о instrukcijama britanskom ambasadoru u
Rusi medutim (а vrlo verovatno i jugoslovenski komunisti i Albanci) Vasingtonu nekoliko puta, da pokusa da privoli Ameri&u vladu da
zauzme odredeni stav, i ро mogucstvu da se postigne zajednicka
142) F. О. 371-48865.
144) F. О. 371-48865.
143) F. О. 371-48865.

223
222
 • . •. stv:\J'\\O mlsllm dn sc ovlm pltr111jr 111 ni j ,
,.1 1,1 Щskoj Кщ 1,n,, Ј,\ • ( VI?<,.
' . ' li"l141 )
,,,-сdм bavi d' . kolega u Forcnj o!lsu krltlckl dodaje nu . •
Л jL'<ian Addd' ,so;nogo o~tt·ljl i od1·edcnljl stav. On sinutru111 '1NIJt·-
. Ј м А 1sn t , t 11 ј
n~c : ·,ko dn Лn,ci·ikanci ne volc се1t1 s var, 1(ао n, ml (Br\to . •·
~,tщЈ~ ~es :е ,,cliti pritisak na Лmeriku da zauzmc stuv . Лlil1tl)
1 _ьc.~c,ljnod 3Ј mi moramo odi·edШ na~ v\astШ, jer ako Tlto u\ 1111
m~s11 : ,,. :; p,..~to (sa Titom) imamo vcc dosta proЫema ро kо'-~щ,
М1hа1\о,Т1.:а, .,.., Ь l d . t .• . J•n,.i
se raz\ikujemo, mi ne Ыs~oljtre . \о ka '? erveni~~o -~ P:~log MihQ\.
\o,·ica, jer ы to ьн_о bes~1. no 1" es ir1sno ~о t· 1 ai .~v,~~- Teze ј~
odluciti ~ta сето n'1 urad1t1 lsa ~]1mл1·а о ga u va imo, ts ? ' se rnoglo
·t.· ako ]'е Mihailovic u str1. 1 pre nego rasmo r1mo ovo ь· ~
d es1 1 • . . т·t 1 ' 1о
Ы dobro da znamo sta ~u n:::/b~vez,; ,~;)za;1 ~ о~е vt а~~• u odnosu
na Deklaraciju о ratnim k ~~с~аЬ . а 1 ra]ut rMa~~l .misljenje
od Departmana za rekonstru Cl]U ~ о . no~u ро~ е ra а. 1s _з_еnје seta
ovog departmana jeste da: ,, ... Mih~lo~1c str1~tno govorec1, ne spa.
da pod nasu definiciju ,ratnog zlocinca . On ]е pre svega kvislin
svakako u ocima Titove vlade. Nase obaveze prema saveznicirna g,
pogledu predaje ratnih zlo~inaca_ i kvislinga, koje nasi saveznici rnog~
traiiti, zasnivaju se na nasem c1rkularnom mem~randumu saveznic-
kim predstavnicima od 29. ~~t~ 19_45. tacka _bro3 ~- U ov~j taёci se
kaie da се predaja (uvek) ,Ь1ti 1z~rs~a :'kolik_o P':'ma fac1e . postoji.
u kojoj se me.r i о,·о odnos1 na M~ailovica_ na3bol]e се oceniti juzni
departman Forenj ofisa"! Pomocnik s~fa ]UZ~og departmana Ј. G.
Ward svojerucno је zapisao ovo: ,,Мi p~tros~1?o. mnogo vrernena
ubedujuci narodne poslanike i druge (ukl3u<':u3uc1 1 clanove kraljev-
ske vlade) da politicki zlocini poёinjeni od clanova jedne zern\je
protiv vlastite driave (kvislinstvo) nis": ,ra~ zl~cini'. ~а _str~~o na-
glasavam da mi izbegavamo rec ,ratni zlocшac u Мihaйov1cevom
slucaju, i da govorirno· о njemu kao о_ jednom (n~vodnom) ,izdajni-
ku' " (svi navodnici Forenj ofisa). Datirano 5. ma]a 1945. Istog dana
jedan od pravnih savetnika Forenj ofisa Р. De~, _sastavio је na
osnovu iznetih misljenja opsirni elaborat kao zvan1cш stav vlade ро
Mihailovicevom slucaju gde se kaze:
Slaiem se sa g. Wardom da, kad govorimo о Mihailovicu mora-
mo biti. na cisto da li mi njega smatramo ,ratnim zlocincem' ili ,izdaj-
nikom'. Ро nasem shvatanju, ratni zlocinac jeste ona osoba nepri-
jateljske zemlje, Ш osoba u~uzena sa r_iep!Чateljem, koja se ogresila
о uzuse i odredbe za vodeщe rata. Ali ro Jedno od navedenog n1Je
osoba, koja је clan saveznicke nacije, koja је kolaborirala sa neprija-
teljem, Ш је pociniJa akt izdaje, bilo kako crna,_protiv v~a~t~te zemlje.
Rusi medutim (а vrlo verovatno i jugoslovenski komun1st1 1 Albanc1)
lU) F. О. 371-48865.
143) F. О. 371-48865.
222
potreЫJavaju term~n ,rat~i zlocinac', koji obuhvata ne samo rec
urotni zlocinac' u nascm sm:~lu , vec I О5оЬе koje se c,krivljuju zbog
~orodnje sa Ne~cim~ , n_a ro~~ to protiv Sovjetskog Sa\·eza. Pod pred-
postavkom da Је Mih~ilovic ~amo i~dajnik, mi nismo vezaлl bilo
kakvirn medusa~eznic~ 1t;1 ugovorom ilt deklaracijom da ga pтedamo
'f\tu," (N~ JevoJ strant isp~a,ka _mastilom: "izuzev jedne mogucno-
sti" .) Patr1c~ D_e a~ na_st avlJa ?alJe u svom rezonovanju: "Ako bude-
rno smatra\1 Mihailovica _ratnim zaroЫjenikom, tada сето Ьiti oba-
veznl da ga predamo T1tu, prema sedmom paragra!u cirkularnog
rnernorand~":'a, ~z opas~ d~ sm~ zadovoljni da postoji slucaj prima
facie, sluca] ~zda!stva koJ1 :1Jegov1 tuzioci budu podneli protiv njega.
А ako Mih~lovi_c~v sluca! ~е spada pod sedmi paragra! ugovora,
ьеz razlike, Ја v_1~1m da bi Ь~о tesko suprotstaviti se da ga ne pre-
daJТIO Titu. Meni 1z_g~eda, da !е moguce okriviti Мihailovica kao rat-
nog z}ocinca . u na]~irem sm1slu (reci), ako su pripadnici njegovih
snaga, pod nJeg~vom koma~dom zajedno sa Nemcima povredili od-
redbe za vodenJe rata, protiv T1tovih trupa (i а fortiori protiv bri-
tan5kih ili americkih trupa u zajednici sa Тitovim) . I ako se moze
dokazati da је_ Mihailovic ratni zlocinac u najstrozijem srruslu reci,
onda smo mi obavezni da ga predamo Jugoslovenskoj vladi, na osno-
vu Moskovske deklaracije. Na osnovu napred izlozenih razloga, i
sledstveno ovome, izgleda verovatno da Ы prakticno Ьilo nemoguce
odЬiti predaju Mihailovica Jugoslovenskoj vladi, Ыlо kao izdajnika
ш ,ratnog zlocinca', sa ogradom da nam Tito pruzi dokaze izdajstva
ili krivicu ratnih zlocina"!1~)
Deanov memorandum razmatran је na najvisem nivou u Forenj
ofisu i zakljucak donet 5. maja 1945. da se sastavi ekspoze za pred-
sednika vlade, da Ы obavestio Vasington da, "smo mi rasmotrili nasu
politiku u odnosu na Mihailovicev slucaj i da је nasa odluka, ako
nam padne u ruke, da smo ;ni pod obavezom da ga predamo Тitu.
U ovom smislu mi sugeriramo da se izdaju instrukcije saveznickoj
Vrhovnoj komandi na izvrsenje". Datirano 6. maja 1945; potpis
necitak.
Na istom dokumentu Douglas Howard, se.f juznog departmana
dodaje sedmog maja: "Slazem se, obzirom na dokazanu kolaboтaciju
sa Nemcima od strзne mnogih potc.injenih staresina generala Мihai­
lovica sa njegovim ociglednim znanjem. Ја ne vidim kako Ьismo mi
mogli odЫti da ga ne predamo" !
14. таја 1945. sir Опnе Sargent, stalni podsekretar Forenj ofisa,
sastavlja kratak ekspoze za predsednika vlade, .Мihailovicevo re-
§enje". Ovde se govori о instrukcijama britanskom ambasadoru u
Va!ingtonu nekoliko puta, da pokusa da privoli Americku vladu da
zaшme odredeni stav, i ро mogucstvu da se postigne zajednicka
144) F. О. 371-48865.
223
 з·а stvnrno n1islim da :-с ovim pilanjen1 nij,, .
\1
• ••i ·
JulijskoJ Kr,... ini, Vн:1 ,
,·rrono ba,•ili"I"') . rotnl zlo<.: nac
. disov kolrga u Forenj 0[1su lпltlfkl dodajc м n,щ ,
А зcdan Add' nogo o~tt·ljl I odredcnlji stav. On smutru d·1Ј,, •
·е Ј м Ad 1sэ m k , Ј1•
~ : ·, da Amerikancl ne vole се 1u stvвr, ао n 1 mi (Britanc1
~1\al\J~ ~e:sko: ,·~iti pritisnk nn Ameriku da zauzmc stav. Л\i )
1 .lx:~c1lJnod Jemi moramo od1·editi nn~ vlnstili, је1· ako Tito uhv~n
' t (sa Titom) imamo vec dosta proЫema ро koj'1
3 11
n1~slt: .,. : ·
Mihail~,•i~a, pos ~ ne Ьismo trebalo da intervenisemo u prilog Mih1:".3
se razl1kUJemo, mi k · M 'h ·1 · · щ•
. , ·er Ьi to Ьilo besciljno i bes or1sno ро . 1 а1 ov1ca. Tez(' е
~~:~i/ sta cemo nli uraditi sa ~jim _a ko ga uhvat1mo, st_o Ьi se mogjo
. . ak . ,я· ьn•Jovic u Istr1. Ali pre nego rasmotr1mo ovo1 ь·~1
des1tl ·о зе шl = . . т·
1
Ьi dobro da znamo sta su nase _ob~vez,~ i'::)zaNv1 ~to~e vt а~~• u odnosu
о .
na DeklaraClJU
. . 0 ratnim z1otmc1IJ1a . а raзu raz1 misljen·
od D partm а za rekonstrukciJu 1 о novu pos е ra а. щ1:s 1Jenje sef
. . Ь 1 t ,.-,х , Је
ovog ~e~ana jeste da: .,.. . Мih~ilo1c stri~tno govoreci, ne spa~
da pod naro definiciju ,ratnog zlocшca . On Је pre svega kvisling,
akak O
"ima Тitove vlade. Nase obaveze prema saveznicima u
;:gled; :Геd~је ratnih zl~inaca_i kvislinga, koje nasi saveznici mogu
traЬti, zasnivaju se na nasem c1rkularnom mem~randumu ~avezni~-
kim predstavnicima od 29. ~a~t~ 1945. tacka .broJ ~· U ov~J tacci se
kaze da се predaja (uvek) b1t1 iz~s~na _u kolik_o р~а fac1e postoji.
u kojoj se meri ovo odnosi na MihailoV1ca naJbolJe се oceniti juzni
departman Forenj ofisa" ! Pomocnik !i_e fa juz~og departmana Ј. G.
Ward svojerucno је zapisao ovo: .,М1 p~tros_1 s~o. mлogo vremena
ube<1ujuci narodne poslanike_i. drug~ ~~JUCUJ~c1 1 cla~ove kraljev-
ske vlade) da politicki zloc1n1 pocmзero od clanova Jedne zemlje
protiv vlastite driave (kvislinstv_o) nis~ ,ra~ zl?cini'. ~а _str~~o na-
glasavam da mi izbegavamo rec ,ratro_ zlocшac u M1hailo~1cevom
slucaju, i da govorimo о njemu kao о Jednom (navodnom) ,1zdajni-
ku'" (svi navodnici Forenj ofisa). Datirano 5. таја 1945. Istog dana
jedan od pravnih savetnika Forenj ofisa Р. De~, _sastavio је na
osnovu iznetih mi.sljenja opsirni elaborat kao zvan1cщ stav vlade ро
Мihailovil:evom slucaju gde se ka~e:
,.Slazem se sa g. Wardom da, kad govorimo о Мihailovicu mora-
mo Ыti na fisto da li mi njega smatramo ,ratnim zlocincem' Ш ,izdaj-
nikom'. Ро nasem shvatanju, ratni zlocinac jeste ona osoba nepri-
jateljske zemlje, ili osoba udruzena sa neprijateljem, koja se ogresiJa
о uzuse i odredbe za vodenje rata. Ali ni jedno od navedenog nije
osoba, koja је clan saveznicke nacije, koja је kolaborirala sa neprija-
teljem, ili је pociniJa akt izdaje, Ыlо kako crna, protiv vlastite zemlje.
Rusi me<1utim (а vrlo verovatno i jugoslovenski komunisti i Albanci)
142) F. О. 371-(8865.
143) F. О. 371-48865.
222
upO
treЫJavaju termin ,ratni zloci nac' koji obuhvata n ,
"i , u nase •) , • е samo гее
. m. smi~ u, vec_i 0 5 оЬе koje se vkrivljuju zbog
~gr11dnje sa Nc~cim~, n_aro~~L(J protiv Sovjetskog Saveza. Pod pred-
ostavkom da Је М,1ha1l ov1c samo izdajnjk, mi nismo vezani bilo
kakvim melfusavezrul:~ ugovorom ili dek.Jaracijom da ga predamo
TJtu," (Na levoj stran1 1spravka mastilom : "izuze,, jedne mogucno-
sti",) Patric_k D_e ~ na_s ta vlja ~alje u svom rezonovanju: ,.Ako bude-
rno smatrali M1ha1lov1ca _ratn1m zaroЫjenikom, tada cemo Ьiti oba-
vezn.i da ga predamo T1tu, prema sedmom parag.rafu ci rkulamog
rnernorand~a, ~z opas~ d~ smo zadovoljni da postoji slucaj prima
facie, sluc_a] ~zdaJstva koJ1 _nJegovi tuiioci budu podneli protiv njega.
А ako M1ha1!0V1cev slut aJ ne spada pod sedmi paragra!
'd ' d ь· ь ·Ј . ugovora,
ьеz razlik. е, ] 8 ",1 . im а 1 ~ 0 tesko_ suprotstaviti se da ga ne pre-
da.rno T1tu. Meru 1zgleda, da ] е moguce okriviti Мihailovica kao rat-
nog zlotinca . u najsirem srnislu (reci), ako su pripadnici njegovih
snaga, pod n]eg_o vom kom~do~ za!edno sa Nemcima povredili od-
redbe za vodenJ~ r~ta, prot1v T1tovih trupa (i а fortiori protiv bri-
tan5kih ili amenckih trupa u zajednici sa Тitovim). I ako se moze
dokazati da _је_ Мih~ovic ratni zlocinac u najstrozijem smislu r eci,
onda smo пu obavezщ d~-ga predamo Jugoslovenskoj vladi, na osno-
vu Moskovske dek!arac1Je. Na osnovu napred izlozenih razloga, i
siedstveno ovome, izgleda verovatno da Ы prakticno Ы!о nemoruce
odblti predaju. ~ailovica Jugoslovenskoj vladi, Ы!о kao izdajcika
ili ,ratю:og zloё~ca , s~ ogradom da nam Тito pruzi dokaze izdajstva
ili kriVlCU ratnih zlocma" !14--1)
Deanov memorandum razmatran је na najvisem nivou u Forenj
ofisu i zakljuёak d~net 5. maja 1945. da se sastavi ekspo.z e za pred-
sednika vlade, da Ь1 obavestio Vasington da, ,.smo mi rasmotrili nasu
politiku u odnosu na Mihailovicev slucaj i da је nasa odluka, ako
nam padne u ruke, da smo .ni pod obavezom da ga predamo Тitu.
U ovom smislu mi sugeriramo da se izdaju instrukcije saveznickoj
Vrhovnoj komandi na izvrsenje~. Datirano 6. maja 19-15; potpis
necitak.
Na istom dokumentu Douglas Howard, sef juznog departmana
dodaje sedmog maja: .,Slazem se, obzirom na dokazanu kolaboraciju
sa Nemcima od strane mnogih potcinjenih staresina generala Мihai­
lovil:a sa njegovim ociglednirn znanjem. Ја ne vidim kako bismo mi
mogli odЫti da ga ne predamo" !
14. maja 1945. sir Orme Sargent, stalni podsekretar Forenj ofisa,
sastavlja kratak ekspoze za predsednika vlade, .,Мihailovicevo re-
!ienje". Ovde se govori о instrukcijama britanskom ambasadoru u
Va!ingtonu nekoliko puta, da pokusa da privoli Ameri~ku vladu da
zauzme odredeni stav, i ро mogucstvu da se postigne zajednicka
144) F. О. 371-48865.
223
politika u odnosu м MЉallovi~n, nko ltn on pud11c н r·u\i ,
g\cdiste", 1135\,nv\ju sir Orme, ,,bllo јс tada (pro~log nov 1,~j "N!1N1,
Mihnilo,•lca ne trcba prcdatl 'l'ltu, vcc mu trcbu dati az\1, Ро )Га) tl,1
stvн u Лmerici, Upt·kos J\ekoHko podsetnika Stejt dcpui·tni 111111-:ti~.
n_ase st.r ane, americko ~inlstarstvo spo1jnih poslova nlje n\k~;~: ~11
zilo Ьilo kakvo stanov1ste ро ovom pltanju. Nas sc stav р,
17
-ra.
proЫen1U promenlo, i mi smatramo~ da, moramo predati м 11 / ~ оn1
1
1 1
1d u1 ov ·,
Тitu, bez obzira ~to ova stvar mo"e 1zg е atl odvratna. Лk 1
t~
slazete, n1i predlaiemo da posa1jemo prlloieni nacrt depc~c ~ к~ Vi
tonu" (kojeg nema u arhivl, pisac). Pri dnu dokumenta dip\usiriц.
Ј. :М. Addis је zapisao: ,,Sve ovo donetl 1. juna, molim da oniщ,1
predmet cuva skupa". Datlrano 14. maja. Medutim, zbog nekog sc cro
ga, koji se ne moze utvrditl, ova stvar nije Ы1а podneta preds ~а~\о.
vlade na uvid, prvog juna, kao Мо је Ыlо planirano. I vec 1 niku l veznika". Mnog1 bran10ci genera1a Mihailovica oklevali su da ga
Ј. :М. Addis је napisao na e1aboratu: ,,Ekspoze za predsednika · iuna
sta da se radi sa Mihallovlcem, suspendovan је posto је ce}u vstade,
trebalo podneti 1. juna (sto nije ucinjeno). Sada izg1eda postoji var
verovatnoce, nego sto је izgleda1o pre mesec dana, da се мљ ~anJe
Ыti uhvacen od saveznickih snaga. Ја smatram da se ovaj praidovic
moze predati na powiak"!!-4;) е rnet
Ј. М. Addis, 18. juna 19 45 _
1 dobro је sto је tada ova stvar predata na pocinak. Jer d .
dalje radeno ро planu ро kojem se radilo, sve Ы vise otkrivalo а Је
ralnu golotinju i hipokriziju :Мihailovicevih "saveznika", koje mo:
~о tada bilo na pretek. ~rit~ska v~ada i~ 197?· _d?bro је uradila]:t~
Је ova dokumenta otvorila Javnosti. А bilo Ь1 ]OS bolje da otvo • 1
ona koja su zatvorena do kraja prve decenije 21. stoleca. ri
Ova do~en:3-, kao i mno~a. druga ~. j~goslo~enskom sluёaju za
vreme rata, skida]U potpuno lazm veo ko31 ]е poknvao jugoslovensk
dramu koja traje рш~е cetiri decenije.
1 dok su dve velike zapadne demokratije, Britanija narocito po-
stupile zvanicno - kao sto to dokumenta otkrivaju - dotle је ..~ali"
americki covek, oni spaseni avijaticari iz 1944., podigao svoj glas
protiv zvanicne nepravde svoje zem1je. Isto su, mozda u manjem
broju, cinili pojedini britanski oficiri i vojnici, Mihailovicevi rat-
ni drugovi, koji su kod njega sluzili. Ovima su se pridruzivali mnogi
britanski gradani, ciji је glas ugusivala zvanicna birokratija. А kad
је Draza Ыо na komunistickom procesu u Beogradu juna 1946., сео
Oksfordski univerzitet, nastavno оsоЫје i veci deo studenata sa mno-
gim videnijim gradanima Oksforda - oko dve hiljade potpisnika -
podneli su peticiju Forenj ofisu da Britanska vlada intervenise u
korist generala Mihallovica. Medutim, podsekretar Forenj ofisa -
koji је svojevremeno predavao u Oksfordu - sir William Hayter,
145) F. О. 371-48865.
224
elu је stvar bacio u arh ivu uz ostali fundus а potpisrucima ciruck i
~ Jakonskl_odgovorio sa t_ri rcci: ,,Prim\jeno k ~nanju" !''4) Nije pozna-
to kako Је pro[~sor Nichol~;; BJundell iz Christ Church College,
kome је Jakonski ?~gov~r Ь ю upucen - па isti reagovao, sto ruje
rnnogo nl va}no; ali Је vazno_sto је sir Wi iliam Hayter verno prikazao
rnoralnl stnndard, prvo svoJ, а. onda i svojih kolega visokih struc-
nJaka,
А Draza је dobro_ucinio, i sam ga је Bog uci.o, da ne tтazi utociste
1 za§titu ko~ nevermh savezn ika. U njemu је јасе Ьilo - od nagona
i felje za !1v~t?m -;-. опо c1m: ~а ј е vaspitaJa njegova ma1a SrЫj a,
da: ,,Krst nos1t1 t~b1. ] е sudeno"; 1 "slavno umri kad se mrij et mora"!
ovo се ipak ost~t1 u n~rodnoj dusi а isto tako i izdaja njegovih "sa-
ьrane ce1om istinom. Oni su sisli na fragmentarnu istinu" zapadnih
saveznika, koja је pri.Ш-'.I Drazi stigmu izdajnist;a ; dok cela isti-
na - ma kako gorka - daje mu отео! mucenistva oreol borca za
slobodu i hr?brog junaka koji је sa svojim sledbenici ma iskapio ёа,.,-<-u
zuci do kraJa.
Na krajч se namece potreba za osvrt na pravno rezonovanje,
pravnog savetnika Forenj ofisa Patrick Deana. On se, ocevidno је,
posluzio filozofijom lukave opreznosti; philosopby of exped.iency ро
pitanju generala Mihailovica. Ро njemu, to је naiagao "raison
d'etat" ili seЫcni "interes drzave". On је svakako znao - mada nije
davao ni preЫjenu paru - da se trostruko ogresio о pravne princi pe
svoje zemlje, britanskog sudstva. U prvom redu on је poricao fun-
.
damentalno ljudsko pravo odЪrane ge.n eralu Мih.ailovicu. Osudio ga
је bez saslusanja kao u bajci "Alice in Wonderland" , gde kraljica
prvo tтazi presudu а sudenje posle toga. Drugo, u зnglo-saksonskom
pravnom postupku optuzeni је uvek nevin dok se punim sudskim
u postupkom ne dokaze suprotno. I trece, u engleskom (takode ame-
rickom i ostalim z~mljama ёiје se pravo zasniva na engleskom pravu)
niko ne ,moze Ыti smatran okrivljenim wiЊout due process of law,
bez primene punog sudskog postupka, kako to zahteva britanski sud.
Bez ikakve sumnje, svaki nezavisni britanski pravnik odbacio Ы
"optuzbe" Patrick Deana kao оЫёnе insinuacije. Ali ovde se radilo
о politickom sudenju bez saslusanja i prava na odbranu. Sudija,
porota i prozekutor sve је bllo koncentrisano u funkciji Patrick
Deana. On је jednostavno imao za cilj da Drazu uЫј е moralno, zato
mu је i namakao omcu oko vrata, koju се fizicki uЫса godinu dana
kasnije samo pritegnut i, kao sto је to svojevreme.no pisao R. Oras-
ki.147) Deanova omca oko Draiinog vrata Ыlа је istovremeno zeleno
svetlo za Тita da dovrsi posao. ·
146) F. О. 371-59408.
147) ,,Iskra", 1. februar 1976. R. Omki: "Ко uЫ Dra!u?"
225
 • ,,·1,nl\o,Mc,•c 1\rnntc, l'etslcclnjl1 l1rЊtn11kl 7.V11nli't1I •а 1av
F.,\11 101,t •• 1
Prctposlctlnjl f n
Као i u svakoj drami krnj se оЬ\~110 naslucujc rndnJama u
P,,с-с se inoze naslutiti ро:;1еdnJl" аkt. sa Ь r1' ta ns kе zvan1c_•nc ~ltan~
osledпJ·en\ Nnu·1 tako \sto i u jugoslovcnskoj sa glavnim junurr1,1.
.
1111
odnosu na njega. Od pofetka 1946., ра svc do hvatanJa Ury 11
strane OZNE njegoyog sudenja i uЫjanja, Miha iloviccvo i~1..c otl
'
noYo se pojavljuje ·
na str~roc~ma Ъ ~1't~s1te s'takmpe, nka r adijuе Рi 11~
parlamentu kao i u zvan1f no3 prepi1sFc1 pr~ogr· umoa ornunistit:k
Jugoslavije ambasadora Stevensona oren] о 1sa. vog puta rn . с
za isticanje' Dra!inog imena u В r1tan · i" .. 'ti su. Р r1vatni
]l raz 11"1 · rn ot,v1
pojedinaca kг.о da Ы !eleli da Mihailovicevim imenom prkose ; v1
zato sto з· е plз·unuo na onu pogodbu Cerfil-Staljin 50 : 50, ko · itu,
ъ· с f 'l
. T 't
za sebe, а svog ratnog t1cen1. а os :~? ~~:z:
.
odnosila na Jugoslavij~,. pos_t; Је t 1 ? pпgra.~o ;r 1 ~v~h 50 od sta
5
_ru u. uzbeni tnotivi
su meroviti. Jednim de~oalim. dDa s: .z 3ud1b~ а bJ~l onotaml uskom krugu
zvani~nika koji su rezir razшu bsu . шu 1 ~ 5 • ? da iskoristc
datu prillku i jos jednom da se Ьасе 1atom na nJega z1vog, kao d
predosecali da mu se _Ъ~о. Ь~? kraj_. Na drugoj strani, _Ъilo је i ~~~
vih koji su bili mlaki 1 Pilats.LG prali ruke od svega. N1Je, rnedut·
poznato sta је britanska obavestajna sluzba radila ovih dana u odn irn,
na Drazu. Ali posto је obavestajna sluzba nevidljivi organ zvani~su
politike, nece Ыti preterano ako se navede da је ovoj sluzЬi Ьilo sta~e
da se glavni junak iz jugoslovenske drame sto vise diskredituje kri~
laticom о kolaЬoracijL
U toku februara 1946. na ВВС је bi1o nekoliko programa O Jugo.
slaviji ~ ~е rata. ~lavno ~-fesce_u ovim programima. pripalo је
onim br1tanskim faktorima ko]l su Jednostrano, а cesto I falsi:fiko-
vano prikazivali dogadaje iz rata. Blacenje Mihailovica i njegovih
sledbenika nije izostalo ni ovom prilikom. Na drugoj pak strani gde
је privatna inicijativa mogla da рrоЫје, pojavljivali su se ёlanci u
"Мanchester Guardianu", "Daily Telegraphu" i "Spectatoru", kako
Drazin pokret ponovo ozivljava i time ugrozava Titov rezim. Ро ovim
napisima izgledalo је da се cim se "gora zaodene listom" ponovo na
Balkanu buknuti gei-ilske akcije i n emiri. Interesantno је da је naj-
grlatiji u ovome Ыо niko drugi, do Randolph Churchill, sin britan-
skog premijera, koji је poduze proveo u Тitovom stabu za vreme rata.
U britanskom parlamentu nisu izostala pitanja ministru spoljnih
poslova ро slu~ju generala Mihailovica. Jedno od takvih pitanja
postavio је ministru laburistick.i poslanik William Zilliacus 6. fe-
bruara 1946. Pitanje se odnosi1o na to, da li ministar spoljnih pos\ova
namerava da objavi izvod iz dokumenata kojim raspolaze, iz kojih
se vidi cetnH:ka kolaboracija sa Nemcima i Italijanima u ЬоrЫ protiv
partizana, koji su se borili ш saveznike. Ministar spoljnih poslova
226
вevln odgovorio ј е Zillla~us u ~! . f,e bruara, i naglasio da dokumenta
koJ\ma је rel:, _nece biti_O~Jav~Je~a, а zatim је doslovno r ekao:
sa
,,Ne posto~e dokazi. ?а Је M,ha1lov1~ 1_ 1с;10 saradivao
0
neprijateljem,
11 ,
oll postoj1 evidenciJa da su ~em:1. Jos u leto 1943. stavili cenu na
r,1\hailovlcevu glavu. Gospo~1n Z1IJ1acus izgleda da је sam sebe po-
stavlo 1 ov!asti~ za ~ezvani cл_og pr~dstavnika J ugoslovenske vlade,
u sadasnjo] h~Jci koJa .~е vod1 _(_prot1v Mihailovica). Ne smatram da
bl pubUkovanJ~ i:naten ~ala koJLm raspolazemo slublo bilo kakvoj
korisnoj nam_e ni,. 1 ~а bi to ~ m~ kom pogJedu Ьо!је osvetllio ulogu
koju је Mlha1lov1~ 1grao. NaJvec1 _d eo inlormacija kojim raspolazemo
dolazi sa jedne 111 druge strane, 1 zbog toga је sve to obojeno pro-
11. .
pagando m" l'•s)
Ја Sc
Izvestaj ambasadora Stevensona iz Beograda
6. marta 1946. ambasador pi.se Forenj ofisu da ne naseda onom
sto pise britanska stampa о predstojecim oruzanim akcijama na pro-
Jece od strane ~etnika i kaze: ,,Glasine koje do nas stiiu о ustanku
na prolece (u ovoj zemlji) napunile Ы, i vaistinu jesu, nekoliko korpi
za otpatke. Ali mi jos cekamo da doЬijemo uveravajuci izvestaj ро
ovome. Као sto smo ranije javili u nekoliko navrata, mi ocekujem.o
lokalne nemire, koji se u stvari dogadaju. Mi ove nemire smatramo
posledicom dve stvari: (1) pokusaji malih ostataka oruiane opozicije,
manjih grupa, koje su pri napu.stanju zemlje, pre nego Ьi bili pohva-
tani; ili (2) nezadovoljstvo seljaka koje se izrazilo u nekoliko sela
gde su seljaci premlatili mesne komunisticke glavare!"
Na kraju ambasador Stevenson zavrsava svoj izvestaj sa: ...,,Sve
ovo ne moze se smatrati vojnim operacijama, niti ustankom, jer
dostupne finjenice vode nas u sumnju, najЬlaze receno, da је pozadi
ovoga bilo sta ozbiljno. Ovom opstem komentaru zelimo da dodamo
toliko, da izvestaje koje Vi navodite i izjave koje dolaze od Mihailo-
vicevog predstavnika su ,pro-Draii.ne', sto се reci da su samim tim
bezvredne. Na kraju, izjava da UNRINA pomoc ide iskljucivo vojsci,
Sovjetskom Save:ru, OZNI i Partiji potpu.no је neistinita"!Ш)
U jednom drugom vrlo iscrpnom i dugom izvestaju ambasador
Stevenson pise svom ministru spoljnih poslova, ЗО. marta 1946. о
znacajnom govoru Aleksandra Rankovica. Komentarisuci pojedina
mesta iz govora sefa OZNE, osvrce se i na Drazin slu~j i kaze ovo:
"Као sto sam izvestio mojom depesom br. 461., Rankovic је izjavio
24. marta da је Мihailovic uhvacen jos 13. marta. On nije dao nikak-
ve detalje povodom ovog slufaja i naglasio ј е da rezultati Мihailovi­
cevog ispitivanja ne mogu jos Ыti objavljeni. Мihailovic је Ьiо cuvan
НВ) F. О. 311-594'68.
149) F. О. 311-59468.
227
 d 11 )judi а to јс Ыlо svc ilto јс u:;ta\o ро~\ с
od prnt.1,J~ 5~ odinc. о~о роЫЈ11 ra1.nc lnznc glnslnc u strнn,~J~ц,,1·,,,:
1 8 kroz ustn rnznЊ Rnndolplш Churchl\ln O M lh · lt 1111,i
19
porazn b'lg 1
ko~a јс tri'~ d ~ezdcsct hl\jadn borncn. Mcdu ovlm ln1.lma n?; 10 vi~,.
,-о] arn, JI о . Mlh ·1 ,,. Ь\ 1 !Nt11 .
,,. .. od tvrdenjn da ЈС
kon,1,;1щ c 1.
u1 ov11.: о u nostrunstvц
1 А
dc sc sastnjao sa Kra Jem , gencra om ndersom Mu~ Ј 1k,,
puta,. ga Mnogi drugi l::etnickl vodi prestal\ su da te; 0 1• ~. ·r k,)tti 1
drug1n, • . . .. . 1.,u ni·
,~~ ,nistvo i navod1 1mena osamnaest 1.:etnlfk1h prvakц k ._1rn,,
s ....,o, . . . 1. t 1me
" atani ш poub13an1 ' su nesta\ е pos1еd n ј е nade rcuk . ОЈ1
роh •
Poslednji lin drame
Pre nego predemo na "Act Fina\e" potrebno ј е reci i n . k
reci O "prvom kumu" komunistifke Jugoslavlje, ambasadoru ~l 011k,,
sonu. On је Ыо neka v rsta "b alkanaloga" u Forenj ofisu. Vas .~vcn.
1
је u britanskirn t>litnim skolama (gde su se vaspitavali imp~ .~van
prokonzuli i guverneri) i na elitnom sveul::ilistu u Oksfordu~•J~n,
mlad stupio је u d iplomatsku sluzbu; u prvom svetskom ratu ао
1
је kao oficir i Ыо odlikovan nekoliko puta §to dokazuje nj s uz,o
hrabrost. Pre_ma SrЬima imao j~_ne~u averziju а prema Dra2.1 ~f~~~
\ovicu i cetrnckom pokretu Iob13u 1 odvratnost . Verovatno i·adi .
osoЫna px_-ema SrЬima, Cerc~. g~ је izabr~o _da sp~ovodi nje; ;~
licnu politiku ~rema ~uGgoslav13R1; 1 dda nasle~ vise ubv1davnog i Prija.
teljski raspo1ozenog sir eorge en е1а, rarn]eg am asadora na ju
slovenskom dvoru. 1 njemu је pripala cast da kumuje Titovoj dik~:
turi, а takode i da bude poslednji britanski zvanicnik da baci karne
na Mihailovica kad је ovaj Ьiо u tamnici OZNE. Njegova rec је ьн:
poslednja, sa zvanicne britanske strane u odnosu na Mihailovica
posle cega је dra.ma zavrsena i zavesa na pozomici spustena! On pi~
2. apri1a 1~4~. svom pretpostavljeno1:1, i li~nom pr~ja_~elju u Forenj
ofisu sir Williamu Hayteru, о hvatanзu Draze, doda3uc1 takode opstu
ocenu о ovom coveku. Njegovo pismo 1~1) glasi:
Beograd, 2. aprila 1946.
"Dragi moj Hayter,
Hvatanje Мihailovica na kraju jeste za balkanske amatere nesto
kao prekretnica, posto је moguce da obojica pripadamo ovoj katego-
riji (a.matera), mozda се Vas interesovati da procitate ove nocne
priёe koje slede. Veliki .је broj krajnje dobrih prica, koje kruie
Beogradom, kako је Mihailovic uhvacen. Najbolja је ova koja govori
kako је rezirn odredio da se nekoliko dzip?va ofarba Ь?јо1:1 i br!tan•
skim oznakama, u kojirna su :;;edeli agent1 OZNE, obucem u br1tan-
ske uniforme, predstavljajuci se kao "ekspediciona saveznicka sna-
150) F. О. 371-59409.
151) F. О. 371-59409.
228
" kojn lma zadatak da spa!!e ,Jugnslaviju od Titove tiranije. Kaze
ga da Је Mlhallovic naseo _ovoj smica lici, i da зе pojavio iz njegove
s~6lne da doceka osl?bod ,o_ce, Dгuga slicna prica govori kako su
nrk, 1
"'Ј•· Р ntl OZNE, obu(:eni u br1ta nske unHorme predstavljajuci se kao
~:sper tl" 1,tako _ga _uh~at!li. А treca pric.a glasi kako је njegova
8
'' \rska sluzba b1la 1nf1ltr1rana, 1 da је ovim putem zatraieno od
~i~a\Iovica da sretne britanskog i ameril:kog ambasadora, koji Ьi
. к 11 an~lrali njegov sastanak sa Titom, koji је navodno Ьiо gotov da se
sa njlm nagodi .о prosirenju njegovog reiima. Mihailovic је naseo
CIJc."1c,,)
ar .
ovoj zamcl i poJavio se na ~govor7n~m mestu, gde su ga docekali
dva oZNINA agenta, obu(:en1 kao Ја I Patterson (americki ambasa-
dor), obuceni u besprekorna svecana odela.
Medutirn, kako izgleda, priёa se svodi na ovo: pre izvesnog vre-
mena oko jedanae3t <?Z~IN!~ : _gena~. Ы1о је odabrano i ~ј ~а
aredeno da uhvate:- Mihailov1ca z1vog 1li mrtvog. Agenti su posli za
;asku u Sandiak, gde im је pos1o za rukom da zarobe jednog ?vlihai-
lovicevog komandanta, puko\1nika Ка!аЫса. Oni su ovog odveli u
Beograd (u zatvor) i stavili gc. na i estoke muke, rezultat cega је Ыо,
da је zatvorenik pristao da izda svog komandanta (mi imamo potvrde
0 ovom delu price, jer posle Kal.aЬicevog zaroЫjavanja., nesto vise
od pet nedelja, mi smo primili izvestaj da је on izdao Мihailovica).
Pos!e ovoga, dva OZNINA agenta, skupa sa КаlаЫсеm povratili su
se u Sandzak, preruseni u cetnike, koje је Ка1аЫс odveo do peane
u kojoj је Draza Ыо smesten sa 11 pratilaca. Oni su bili toplo prim-
ljeni, i u toku razgovora u jednom momentu, dobro smisljeni udar
је izvrsen. Jedan oznas је munjevitom bпinom, svojim masinskim
postoljem pokosio svih jedanaest cuvara, dok se drugi oznas bac_io ~~
samog Mihailovica, savladao ga i stavio mu lisice na ruke. Mihailovic
је odavde odveden za Beograd. Ova prica u sadasnjoj verziji dos1a
је do nas iz jednog izvora, za koji se veruje da је pouzdan. Gotovo
ista prica, samo mesto zaroЬljavanja је drugo, i deta1ji se razlikuju,
stigla је do nas iz sasvim razlicitog izvora. ,
· Izvesna misterija jos obavija Мihailovicevo zaroЫjavanje i mo-
race tako da bude, doklegod mi ne cujemo zvanicni izvestaj. Jer
ovde postoji jedan neoЫcni razmak izmet1u Mihailovicevog hv_a ~ja
13. marta i Rankoviceve izjave о ovom, 24. marta. Verovatno Је T1to
koji је napustio Beograd za Varsavu 12. marta morao Ыt.i konsu.lto-
van. Ali ја cvrsto verujem da su se Jugosloveni osecali obaveznim
da pitaju za savet Moskvu sta da rade. Moguce је, da је Moskva od-
govorila, da Mihailovica izvedll na sud kao izdajnika. Ako su ovako
uradili, moje licno misljenje је - kao sto се se videti kasnije - na-
pravili su kardinalnu gresku, i da Ы bilo da1eko bolje za re!im da
ј е (Тitova) vlada izjavila da је Draia Ьiо uЬijen u toku hvatanja.
dok је pokusao bekstvo. А posle toga da su paradirali sa njegovim
229
 . tclot1' bcogi·11dsk\1\\ u1\с111ш\. DrugnЩ c, llkvldirt1ju(:\
11,rt,,,n, kt1~c Ыlо ~tn, Ыlо Ы occvldno opnsno, j cr Ы ~. Dro}.11
а d11 sc 1\С . Ak ј ••• 11Ч1i\
~ао o..~tяti drugl Darbarosn. о snm n u prnvu, pod pi·ct
~('\g d~ su Rusi dn11 ovnj 1·dav savet, ја n e sumnjnm dn P?~lt1v.
1
kon,, . d an pt'Oces ov,'h rnzmern pos1uiщ kn 0111
k "'
tposta,,lja11 da се зс
prc tra~nja propagandn zn komunlsticki r ezlm koji sc tc~ ,01•iх,,н
~ ~'\m mc<tutim siguran, da Rus\ zna ju polovlnu od onog ; to'NPIH,,.
da znaju о Balkanul
Ne mislim da Ьi iko mogao ret:i dn је Mihallovlt: lkad biO
rovek. Oni koji su ga pozna,•a.11, kad је Ыо u So!ij \ vojni l~:liki
Hudson koji ga је znao iz boravkn sa njim u planinama s~, ~х~, 1
da је on Ьiо jednosta~ni vo~nik sa vrlo malo amblcija. On
tipican nacionalni Srb1n, uskih pogleda, i svakako ne covek
koje se zamiЩaju kod velikih ljudi. U drugu ruku, sticajem ~~ob,na
menih okolnosti, on је dva puta Ьiо stvoren u legendarnu v \~~r~.
~to је Ь~о u disp~porcij~ sa njegovim .~ cnim osoblnama i n;e' ~rщ:
,,ojnickoJ vamosti. Kad Је on prvo ot1sao u §umu 1941. godg voJ
postao ministar rata u Jugoslovenskoj vladi, on је Ьiо nasim ~е, . 1
tim potezom, i propagandom njegove vlade, pretvoren u rom~t~~li-
i vdnu osobu. Kad је Ьiо napuste.n od saveznika, ova se leg nu
raspuknula, ali on nije Ыо potisnut u pozadinu, jer, podjed enda
pogresno, ponovo је postao legendom koju su stvoril.i partizanin~o
је tako postao legendarni heroj, legendarno. cudoviste koje sirnb .n
zira reakciju, tiraniju i srpski partikularizam. U takv'om izd;. •
on је posluzio vrlo korisno sadasnjem rezimu; jer njegov ostan~
na slobodi, posluzio је kao izgovor za Ъrој opresivnih rnera prot·
politickih protivnika i njegovih fiktivnih snaga, da rezim drzi st~~
jacu vojsku koja mu nije potrebna, ali mu је neophodna za ucvrsl:i-
vanje komunistickog rezima u Jugoslaviji.
Vest о njegovom hvatanju samo sa jedanaest pnstalica, jos jed-
nom је razЫla legendu. Njegov nestanak sa pozornice се, medutun
uciniti jos nesto drugo, cega mozda rezim nije јо§ svestan. А to moz~
Ыti da opozicija postane vise samopouzdana. Ona се prestati da
upire oci i da ocekuje carobnjaka koji се sa tudom pomoci iznenada
doci i osloboditi Jugoslaviju svake godine "kad se gora zaodene
listom". Broj ljudi koji је jos uvek verovao da се Mihailovic Ыti u
stanju da izvrsi udar Ыо је nesrazmemo veliki. I d~k је ovo mШje­
nje preovladivalo u krugovima opozicije rezimu, opozicija nije mogla
Ыti efikasna. Sada се opozicija prema rezimu morati da nade spasi-
oca iz svojih vlastitih redova. Sta vise, ро mom Iй:nom misljenju,
Мihailovic је Ыо krajnja prepreka za formiranje jedne efektivne
opozicije u ovoj zemlji. On је Ыо mnogo, suvise mnogo partikularista
i veliko - SrЫn da Ы postao nacionalni voda koji Ы mogao da doblje
svesnu lojalnost svih krajeva ove zemlje. On је takode Ыо, kao sto
iz proslosti znamo, potpuno bespomocan kao politicar.
230
t1 drugu ruku Ја nisa~ t..Jko siguran, da ovaj covek, kad bude
()Vi(, JТ'lrtnv, ponovo nece. _pos~ati, ~~ trecl put legendom; i da се mrtav
blti опо §to nlkad ni~e. bio .za z1vota, veliki covek. Ako u njemu ima
1 jcdne lskre od ~еltЬле, ~ ako оп stvarno bude izveden pred sud,
,,1к 11
rednostl pred njun su neizmerne. On. moze (tom prilikom) izjaviti
~ 11 se za celo vreme _rata _ bori_o protiv svih uzurpatora Jugoslavije.
l'ГIIN\~ J{ako se sa njima Ьоrю to Ј е b~la njegova stvar, posto је on zakonski
Ыо vrhovni komanda~t. Ako Ј е оп Ыо pasivan prema Nemcima, to
је Ыlо zbog toga st~ зе on znao da се oni blti tuёeru, а da је mnogo
gorl nego n~mac~1 okupato1, do.~ a_ci. _tir~nin: ustase i partiz~.
\u
!
кс
Ь,а
opasnost prot1v ko]~ se .m ~rao zastit1t1 btla зе ta, dok Ьi. se on bono
protiv N~maca, partizan~ Ь1 _g~ s leda napali. 0n nije nikad ver ovao
takozvan1m demo~r~tskнn lZ)avama partizana, i on је uvek znao
da се oni uspostav1t1 tudu kornunisticku tiraniju u J ugoslaviji. А da
Tlto u stvari niJe Ыо zainteresovan za izbacivanje nemackog tiranina
\z zemlje, izuzev da Ьi. on mogao da uspostavi njegovu vlastitu tira-
1
niju. Svi Jugosloveni sad Ы mogli da vide, da је on, Mihailovic, Ьiо
u pravu. On Ы tada mogao izjaviti da on umire kao mucenik za
I
slobodu Jugoslavije!
Da li се ili nece Mihailovic Њ ovom linijom, ili се on napasti Tita
kao jednu hrvatsku hulju, o;;taje da se vidi. Niti ја mam da li се
njemu jugoslovenske vlasti dozvoliti da uopste bilo sta kaze. Sa
11
americkom intervencijom u njegovu korist, i sa interesom celog
sveta koje се njegovo sudenje izazvati, Ысе vrlo tesko da jugoslo-
venske vlasti njemu ne dozvole da nesto kaze. U sadasnjem mo-
mentu Ыlо Ы za njih (jugoslovenske vlasti) tesko da aranziraju Мi­
hailovicevo samoubistvo. I ёаk ako se za ovo odluёe, ovo Ы doslo
neizbezno povrh Nedicevog samoubistva, sto Ы podjednako bilo
nesrecno (ро rezim) kao i potencijalni rizik sa sudenjem.
Ideja о Mihailovicevom muceni.stvu vec se uoblicila. Na primer,
general Simovic sada о njemu govori u privatnim razgovorima tako
ekstravagantno kao da govori о Hristu. Komunisticke vlasti svojom
nespretnoscu i svojim delima pomogle su da se stvori ova nova
legenda. Ја prilazem kopije fotografija koje pokazuju Мihailovica
u zatvoru. Dve od njih su patetiёne slike koje pokazuju dostojanstve-
nog suznja. Treca (slika) koja se pojavila u "Politici" (i ја p1·osto ne
shvatam kako su vlasti dozvolile njeno pojavljivanje) impresionirala
је svakog ko је video tu fotografiju. Vi cete videti da pokazuje polo-
vinu lica, i da је cela poza tradicionalna; ёoveka u okovima, un.ize-
nog i krunisanog · trnovim vencem. Sto se tice misljenja kakav је
utisak ovo na narod ostavilo, ја bih samo zeleo toliko da kazem da
је jedna devojka, koja је posluiivala u ameriёkoj ambasadi (devojka
је Slovenka) slucajno videla ovu fotografiju i da је Ыlа toliko cmo-
cionalno uzbudena da nije vi~e mogla posluzivati kod stola! 1 jugo-
231
 mrtvlm tclom bco"rndнklm ullc11m11 . Dru,~11fijc, ltkvidlroJuci
n dn вс nc knt.c Ыlо ~\л, Ыlо Ы ofrvldno оронnо, Jr r Ьi Mih-~ r,•~,,
mogno poнtnti drugl Barbaro,чa. Лkо нат јо u pruvu, рщЈ Pri:t · li,,v1 1.
kom ' do RU Ru 111 dnll ovnj rdov нovct, јо nc нumnj um ., f1•111t1,v.
prctpoнtnvljall dn ~с jcdan р1·осс11 ov
lh uu on1
rozmcro ронluЩ1 k k n1,,,1
unutrn§nja propagnndn zo komunlвtlfkl rc'-lm kojl sc t~~ 111·1111,,,
Niмm mcdutlm slguran, da Rusl znaju polovlnu od ono,:.: \ 1 нг,111,,.
do znoJu о Balknnul
10
1'111нi,.
Nc mlsllm da Ы lko mogao rcN da Јс Mlhallovlc Jkad Ьi O
tovck. Onl koji su ga poznovoH, kod је Ыо u Sofijl vojnl / t:li~I
Hudson kojl go је znoo lz boravko so njlm u planlnama, ~~u~·~1l , 1
da Јс on Ыо jcdnostavnl vojnlk so vrlo malo amblcija. On ·/ к,.
tlpЊ1n nacionolnl SrЫn, usklh pogleda, 1 svakako ne l:ovek o~obbi,,
kojc se zamШJaju kod vellklh ljudl. U drugu ruku, sticajem • ·to 111 ~
mcnih okolnostl, on јс dva puta Ьiо stvoren u legendarnu
ito јс Ыlо u dlsproporcljl sa nJegovlm lifnim osoblnama i njc , nu:
;:li(;~rc.
vojnlfkoJ va!nosti. Kad је on prvo oti§ao u ~umu 1941 . god~ vo1
0 iz zemlje, izuzev da Ь1 on mogao da uspostavi n jegovu vlasШu tira-
postao mlnistar rata u Jugoslovenskoj vladi, on је Ыо nasim v'Jnc,. 1
tim pot.ezom, 1 propagandom njegove vlade, pretvoren u romant~t,.
I s!oЬodu Jugoslavije!
1 va!nu osobu. Kad је Ыо napu§ten od saveznika, ova sc leg nu
ras~~.k nu1а, а11 о~ n 1'JetaЬ'10 роt 1Sdnu
' t ku pozad 1nu,
' end "
jer, podjednak(J
1
0
pog,...,no, ponovo Је pos о egen om 0JU su stvorili partizani. On
је tako postao legendarnl heroj, legendarno, fudovi§te koje simb .
O1
zlra reakciju, tiranlju I srpskl partikularizam. U takvom izda .' ·
on Је pos~u!lo vr~o ~orisno sada§njem ref_imu, · jer njegov osta;~~
na slobod1, poslu!10 Је kao izgovor za broJ opresivnЉ mera prot'
polltifkih protivnilta I njegovih fiktivnih snaga, da rezim drzi st'~
jacu vojsku koja mu nije potrebna, ali mu је neophodna za ucvrsc~-
vanje komunistifkog re!ima u Jugoslaviji.
V~st о n~egovom hvatanju samo sa jedanaest pristalica, jos jed-
no~ Ј_е . razb1Ja Jegendu. Njegov nestanak sa pozornice се, medutim,
ucinitJ JOS nelito drugo, cega mozda rezim nije јо§ svestan. А to moz
Ыt! da ~pozicija postane vi§e samopouzdana. Ona се prestati d~
up1re ос1 i da ocekuje farobnjaka koji се sa tudom pomoci iznenada
doci i os\oboditi Jugoslaviju svake godine "kad se gora zaodene
listom". Broj ljudi koji је jos uvek verovao da се Mihailovic Ьiti u
stanju da m:1'§i udar Ыо ј~ nesrazmerno veliki. 1 d~k је ovo mislje-
nje pr~vlad1valo u krugov1ma opozicije rezimu, opozicija nije mogla
Ыti eflkas~a. Sada _с_е opozicija prema rezimu morati da nade spasi-
oca iz svoJih vlast1tih . r~dova. Sta vi§e, ро mom lifnom misljenju,
Mihall_o vic је ?io kr_aJnJa prepreka za formiranje jedne efektivne
opozlc1je u ovoJ zemlJi. On је Ыо mnogo, suvise mnogo partikularist.a
i veliko - ~rЫn da Ы postao nacionalni voda koji Ьi mogao da doblje
svesnu loJalnost svlh krajeva ove zemlje. On је takode Ыо, kao sto
iz proslosti znamo, potpuno bespomocan kao politicar.
230
..
V drugu ruku Ја лisa~ 1.ako siguraл, dA ovaj coveJ,., kad bude
,r1ruiv, ролоv? лесе. _рон~аt~•- ~~ treci p~t _legeлdom ; i da се mrtav
Ыtl опо Ьtо nikad ЛЈЈ е. Ьщ _za zivota, vel1k1 l:ovek. Ako u лjemu ima
Jedne Js kre od .~е]Њле, ~ ako on stvarnr, bude izveden pred sud,
1
ednostl pred nJ1m s u ne12merne. On mo"~ {tom prilikom) izjaviti
~: se za се\~. vreme _rata _bori_o pr~tiv svih uzuгpatora J ugosllivije.
J<ako se sa _n11ma borio to Је Ь~!а nJeg_ova stvar, posto је on za konski
ьЈо vrhovnl komanda~t. Ako Ј е on Ь10 pasivaл prema Nemcima, to
је Ыlо zbog toga ~1с:> Ј е on zn;:io da се oni blti t uceni, а da је m nogo
ori nego nemaZ:k1 okupator , domaci ti raniл: usta.se i partizani.
bpasnost protiv koj ~ se _m ~r ao za.stititi bila је ta, dok Ы se on borio
protiv Nemaca, pa rt1zan~ Ь1 _g~ s lec:la napali. 0n nije njJr.ad verova o
takozvanim demo~r~tsktm 1zJava!"~ partizana, i on је uvek znao
da се oni us postav1t1 tuc:lu komurust1cku tiraniju u J ugoslaviji. А da
Tito u stvari nije Ыо ~ainteresovan za izbacivanje nemackog tiranina
niju. Svi Jugosloveni sad Ьi mogli da vide, da је on, Mihailovic., Ыо
u pravu. On Ы tada mogao izjaviti da on umire kao mucenik za
Da li се Ш nece MihaЉvic Њ ovom linijom, ili се on napasti Tita
kao jednu hrvatsku hulju, ostaje da se vidi. Niti ја m am da li се
njemu jugoslovenske vlasti dozvollti da uopste bilo sta kaze. Sa
americkom intervencijom u njegovu korist, i sa interesom ceiog
sveta koje се njegovo sudenje izazvati, Ысе vrlo tesko da jugoslo-
venske vlasti njemu ne doivole da nesto kaze. U sada.snjem mo-
mentu Ыlо Ы za njih Uugoslovenske vlasti) Wko da aranziraju Мi­
hailovicevo samouЫstvo. 1 cak ako se za ovo odluce, ovo Ы doslo
neizbezno povrh Ned.icevog samoubistva, sto Ьi podjednako bilo
nesrecno _ {ро rezim) kao i potencijalni rizik sa sudenjem.
Ideja о Mihailovicevom mucenistvu vec se uoЫic.ila. Na primer,
general Simovic sada о njemu govori u privatnim razgovorim.a tako
ekstravagantno kao da govori о Hristu. Komunisticke vlasti svojom
nespretno§cu i svojim delim:i pomogle su da se stvori ova nova
legenda. Ја prilazem kopije fotografija koje pokazuju l\rlihailovica
u zatvoru. Dve od njih su pateticne slike koje pokazuju dostojanstve-
nog su!nja. Treca {slika) koja se pojavila u "Politicj" {i ја p1·osto ne
shvatam kako su vlasti dczvolile njeno pojavljivanje) impresionirala
је svakog ko је video tu fotografiju. Vi cete videti da pokazuje polo-
vinu lica, i da је cela poza tradicionalna; coveka u okovima, unize-
nog i krunjsanog · trnovim vencem. Sto se tice mШjenja kakav је
utisak ovo na narod ostavilo, ја Ыh samo ieleo toliko da kaiem da
је jedna devojka, koja је posluzivala u americkoj ambasadi {devojka
је Slovenka) slufajno videla ovu fotogra!iju i da је bila toliko cmo-
ciona\no uzbudena da nije vige mogla posluzivati kod stola! 1 jugo-
231
 lnistua·stvo in[ormnclja onda ј е prestalo da ov
s1o,,cns ko M u slik
daljc rosturtil u1
Sna! ne koo ~to jesu legende kroz istoriju, legende su {:
najjnti tinioci. Onc tr~e {:oveka-li{:nost da 1h iskoristi. ~~~ hil,.
Mihoilovic mofda . pos~~t• legenda. ро treci put; on се Ыti lc : t~
koja се afektiratl istofl)U Jugoslav1je, sarno onda ako se naa i: nd~
ili grupa Jjudi u zemlji Ш na stranl, koji се shvatiti ovu {:ovek,f
. ako oni budu znali kako da је upotrebe. On Ш oni nisu cgt'~du,
1 ' men1 ·
poznati" 1 Ј~~
Vas iskreni Ralph Skrine Stevenson'""
Zaved~no u Forenj ofisu 15. aprila 1946 _
Musolinijevo pismo Hitleru 22. maja 1943.
Ovaj dokumenat kao i jGs dva druga: (I) svedo{:enje dr Herrn
Neubachera i (II) svedocenje nema{:kog generalstabnog puko ann
Staerkera, priЬavio је Forenj ofis u aprilu 1946. posto је gevnik,1
МihaiJovic Ыо u rukama OZNE i {:ekao na sudski proces. Doku~eraJ
su bili zaple.njeni od americkih vojnih vlasti i na zahtev Forenj ~nti
pozajmljeni su njcgovom istrazivackom departmanu pred мљ~isa
vicev proces u Beogradu. Namena је Ыlа, ne da se brani gen ~
Mihailovic, vec da se vide britanske implikacije koje mogu nastuer~.
1
za vreme su~enja Mihailovicu u Beogradu. pi
Ро prijemu ovog dokumenta diplomata Forenj ofisa John ColvilJ
svojei:ucno је z~p~ao ~lede_c u opask~: ,,Ovo је d_~bar dokaz da јо:
u maJu 1943. Mihailov1c mJe kolabor1rao sa nepr1Jateljem, i izgled
da је Musolini smatrao njegovu (Mihailovicevu) borbu protiv parti~
zana manje korisnom od potencijalne opasnosti koju је on predstav-
ljao. Ovo је dokumenat u prilog pro-Mihailoviceve skole misljenja"!
Na istom dokumentu zapisano је i nekoliko jedva citljivih primedЬi
od drugih clanova Forenj ofisa, koji nisu delili misljenje John Col-
villea.183)
Musolinijevo pismo:
Poverljivo:
Dodatak "Q"
22. maja 1943.
,,Vo~o,
Odgovaram na Vas teleks od 19. maja. Pre svega dozvolite da
postavim pregled stanja stvari:
1. U toku razgovora vodenih u Rimu krajem februara izmedu
ministra RiЬbentropa i generala Varlimonta, italijanska strana (u
razgovorima) potpuno se saglasila sa nemackom stranom da Ьi cet-
152) F. О. 371-59409.
153) F. О. 371-50468.
232
- •cl _ iako se sada bore proti v partizana _ Ьili t " aln
iu • \ucaJ· ро enc1J а opasnost
ро o sov1nu u 5
u _ang 1o-americkog iskrcavanja na Balkanu
Vrhovna ~om~n~a. (Osov1ne _u Rimu) predlozila је da Ы za sada bil~
ајЬоlје 1skorist1t1 _a ntagonawm izmedu cetnika i art· Ovim
n rupama potrebno Ј е doz·,roliti da se u medusobnoJ·P Ьо ~ - • •· ·
g ·L ·
krVoprol 11,;U ~ crp
u do k • . . r 1, mrznJ1 1
raJa I t1me se nepovratno stvori jaz medu
· njima, U post1~~utom sporai~mu us tanovljeno је sledece:
(а) da cetmc1 u I;rvatskoJ, koje mi upotreЬJjavamo protiv par-
tizana, bud~ razoruzaru onog momenta cim partizanska opasnost
ьude otkJonJena;
(Ь) _d a oruz~ne snage Mih~~lovica budu uvucene u borbu (protiv
komunista), za~~m da budu unastene on nasih skupnih snaga u zajed-
nickim operac1Jama, shodno planu koji su izradШ general U:Љr u
irne nemacke Vrhovne komande i general Piпio Biroli, predstavnik
itaЩanske Vrhovne komandt:. Sa strane italijanske Vrhovne ko-
mande zatrazeno је kao uslov sporazuma da se crnogorske nacional-
ne snage пе tretiraju kao oruzane snage Мihailovica, vec kao deo
Srpske Ddavne Straze. Naravno, ovo ne sprecava da se delovi ove
formacije tretiraju kao neprijate]ji ako se ustanovi da su oni pove-
zani sa Mihailovicevom organizacijom.
2. Shodno ovom sporazumu, prva mera predшeta od Italijana
Ыlа !е. ~ • da se prestaJo sa_s~abdevanjem orozja, dok је snabdevanje
muru:JJ0~ .sv_eden~ n~. пwumum. Delovi crnogorskih formacija su
raspustem 1 time Је nJihova snaga smanjena. Drugim recima koraci
su preduzeti da oslabe i smanje broj formacija u pitanju, da Ы na
ovaj nacin izvrsili njihovu razoruzanje. Ovo је uёinjeno bez okle-
vanja.
Као dokaz napred navedenog, iznosim dokaze da su ёetnicke sna-
ge (sada) - za razliku od njihovih operacija u proslosti - iako se
odlucno bore, nejake da se odupru partizanima i da se nalaze u
ubrzanom rasuJu.
3. Као sto је poznato, operacija "Weiss" koja је imala za cilj da
unisti partizane u Нrvatskoj, promasila је svoj cilj, jer је vecina komu-
nistickih snaga uspeJa da se izvuce iz italijansko-nemackih klesta i
da umakne u Crnu Goru. Plan koji је ро Rimskom sporazumu sma-
trao za potrebno razoruzanje {:etnika potpuno је propao. Sto se tice
?la~a.i:ie akcije protiv Мihailovica (koja Ьi takode pomogla raz-
Jasn1en1e statusa crnogorskih snaga) Ьila· је predvidena da otpocne
18. maja, istovremeno predvidevsi da general Li:Љr sretne genera1a
Pirzi-Birolia da Ы utvrdili plan akcije.
4. Na dan petog таја, general Robotti i general Lohr sreli su se
u Zagrebu da prodiskutuju stvari о garnizonima u Hrvatskoj. Gene-
ral Lohr nije ovom prilikom pominjao buduce operacije. Umesto
~oga, nema~ka akcija pr~tiv cetnika i crnogorskih nacionalnih snaga
iznenadno Је pocela bez 1kakvog prethodnog objasnjenja italijanskoj
233
 . ,.,., .azuma O~evid"o јс dn је ncmn~k[\ Vrhuvrщ k
stran1 s.,-1 · . .. , ј " 01'111.1
d~la do 1,ove ocel)e s1tuac1Jc, smatro u.: 1 zn ncophodno du 11tla
''tenз'em fetnicke oposnosti. All ltalijunskn Vrhovna k Ubrz,1
sa unis b 'l . d
" Ы\а obave~tena о ovome, I 1 а Је 1zneno а slavljcna р
orna
~ne1• ..in I kao posledica ovog, nemacke I ital\janske trup~ re~ svr.
se " • . Ь) . " na~\
se pod komnnda.ma koJe s~ ~е su~o . Java1е. Odgov~rnost zц ov~ su
stanje stvari ne moze se _pr1p1sa~~ 1tal1janskoJ 'Y~hovnoj kornancti lt~t~
pak italijanskim generaћma, ko31 su uvek rad1)1 ро - i izvrsa ' _11 1\1
mojim naredenjima. Oni su to uvek radШ sa punom lojalnoscuv_al, -.
1
kodu~no doprineli u zajednit':koj borbl naseg rata.
5. Na sadasnjem stepenu razvoja stvari, potrebno је, ро
mШjenju, odmah postЊ sporazum о buducim akcijama koje Ьmо!Т\
skupno vodili. Sadasnja dispozicija nemal:kih i italijanskih ' rno
takva је, da dozv_oljav~. akcij_~ op~olja_vanja neprijatelja (ce:~~ga
koji se nel:e lako lZVUCl lZ n11s1h zaзedruckih klesta. Suvisno ь· ь·а)
rel:i da је u sadasnjoj situaciji neophodna jedinstvena komand~ ~~
posto је Vasa namera . da nemac~e -~age ostanu pod nernaiko~
komandom, kao posledica ovoga 1taliзanske trupe moraju Ptirn .
naredenja od italijanske komande. Radi ovog, potrebno је ustano ~ti
zазе · dnixk ' se ро1az1,· d а ust anovuno
" u osnovu sa k О]е ' proceduru 0 V1\i
nasanju nasih saveznil:kih trupa da Ы se izbegle pogreske i nespopo..
zumi. U ovom momentu Mihailovil:eve snage savrseno znaju star~
l:eka i sta su ciljevi nasih saveznickih armija. Те ciljeve mi mora~
primeniti u planu nase akcije. Vel:i deo nacionalista i l:etnika је ра~
sivan, i zaista lako се ЬШ sprovesti njihovo razoruzanje, posto smo
se prethodno dogovorili ро liniji akcije za sprovodenje.
6. U Vasoj teletajp-poruci, Vodo, nalaze se opaske о drugim stva.
rima, koje se definitivno ne odnose na sadasnju situaciju u Crnoj
:,-
Gori. Ја smatram da ро takvim stvarima ne Ы trebalo da se razli-
kujemo u misljenjima ukoliko se ista odnose na: (1) odlucujuci dopri-
nos nemal:kih trupa u balkanskoj i grckoj kampanji sto је vec dobro
pozriato. Ali isto toliko је poznato da је grcka vojska bila satrvena
i iscrpljena od oruzanih snaga Italije za vreme duge zimske ЬоrЬе
(1941). (2) Sasvi.m је tacno da smo u severnoj Africi Ыli prinudeni
da napustimo Ъorbu zbog oskudice u snabdevanju, uprkos pokazane
hrabrosti osovinskih vojnika, i uprkos zrtava ita1ijanske ratne mor•
narice. Ali takoc1e је dobro poznaw da је snabdevanje u severnoj
Africi Ъilo onemoguceno neprijateljskom nadmocnoscu u vazduhu.
7. Sta је u stvari vredno paznje, Vodo, u ovim teskim momenti•
ma, jeste w da је potrebno visoko uzdignuti i ceniti moral nasih
oruzanih snaga i koncetrisati osovinske napore na poraz zajednickog
neprijatelja da bismo na taj nacin pruzШ pobedu nasim narodima.
Da bismo postigli ovaj cilj, ја sam poslao sledecu depesu (u Crnu
Goru) armijskom generalu Pirziu Biroliu: ,,Saznajem iz Vaseg tele-
grama da se italijanski i nemacki Ъataljoni bore rame uz rame vei:
234
nekoHko dana u _Crnoj Gori da Ьi likvidirali partizane i MЉailovi­
ceve bande. IzdaJte potrebna naredenja d.a se odmah preduzmu po-
11tl.i trebne me_re u. svako?: 1:1est u, da se razjasni i rascisti polozaj svih
onlh (ljudi) koJi su Ь,~, .1 _sa~~ su, ili mogu postati nasi neprijatelji.
Mi ne ,m ozemo dozvol1t1 1_~1z1k?vati_ da imamo odmetniёka gnezda
iza na5ih leda, dok se nepnJateiJsko 1skrcavanje u Grёkoj moze oёe­
klvati svakog dana!1 5i)
Mussolini
Ve\i. ,,Zahvaljujem na Vasim izrazima prijateljstva koje iskreno uzvтa­
cam sa istinskim drugarstvom u jedinstvu namera i veri u buducnost
nasih dvaju nacija. Izvolite primiti moj srdacan pozdrav,
5
Mussolini"
Svedocenje dr Hermana Neubacbera pred americkom komisijom
. Vrlo је upadljivo za istrazivaca da је Forenj ofis stavio ро strani
(lli jos nij~ otvo~io za j~vnost) Нitlerovo pismo Musoliniju, bolje
reci dva p1Sma, 1ste godine, tokom februara, ро istoj stvari. Radi
ovog - posto Нitlerova pisma idu na ustrb britanske politike prema
МЉailovicu - potrebno је preci na svedocenje dr Neubachera pred
ameril:kom istrainom komisijom 29. januara 1946. od kojeg је istra-
zivacko odelenje Forenj ofisa napravilo sledeci izvod za svoju
upotrebu.
"Neubacher, koji sarn sеЫ pridaje vaznost, је~ Austri,ianac i
ima visoko misljenje о sеЫ kao driavniku i autoritetu za medu-
narodne odnose. Bio је poslat u Beograd u jesen 1943. kao specijalni
izaslanik nemackog Ministarstva spoljnih poslova. 0n је srbofil, i
preuzeo је duznost da izmeni nPmacku politiku u jugoistocnoj Evropi,
narocito prema SrЫji i Grckoj . Njegov је cilj Ыо da mobilise sve
nacionalne snage (na Balkanu) protiv boljsevizma, i da privede kraju
borbu na dva fronta (protiv Tita i cetnika) i da izvrsi moralno umi-
rivanje stanovnistva. Radi ovog, on је predlozio primirje sa svi.m
nacionalistickim grupacijama u SrЫji, Cmoj Gori, Grёkoj, Albaniji
i Hercegovini i da uЬlazi nemacku okupaciju.
Govoreci о pokretima otpora u glavnim linijama, Neubacher је
klasifikovao iste u dve kategorije: .,nacionalni" i "crveni". Ne.m o-
guce је povuci razliku izmedu anti-nemackih i pro-nemackih gru-
pacija, on је rekao, jer opste govoreci ustvari nisu postojale pro-
nemacki raspolozene grupe na Balkanu, Sve grupe su smatrale
nemal:ku okupaciju od drugorazrednog znacaja, jer u jesen 1943.
nemacka sudЫna Ыlа је zapecacena. 1 tako је partizanski pokret
potpomognut od Rusa postao Mihailovicu neprijatelj broj jedan,
jer је on Ыо ubeden da ako partizani jednom uspostave kontrolu
nad zemljom da ih vise nikad nece moci izbaciti.
154) F. О. 371-59468.
235
 Vec u jese11 1943., ро Neubac\1eru, Ml!111l~ovic koji Nc bo1·io Proi ·
Nemaca jos od 1941. Ыо је gotovo i ozЫIJno sprc111un zц izv" iv
'
stepen koope racije. Susret, .
do koJeg, · ш·1t~d •d os··10 , ь• .'· о ј е ui·aii}.I.
n i Је
ran sa Neubacherom od strnne Ncd1cevog mш\1,lra, Ac11nov1 (:н 1•
је Ыо , ,eza izmcdu njih d vojice. Nemacki komanduntl bili su Poclкt;:~~
nuti da uspostave sporazщne sa lok?1nlm c~tnlckim .V~~ama. Nu ova·
nacin zajednicke akcije protiv part1zana b1le ~u aranz_1rane. Ranj\! !
cetnici bili su prihvatani i Ieceni u nemaclпm boln~cama; (lok ;
cetnici propu~tali nemacke transporte na miru. 1 opsta t oJcranc· .~
medusobnog postojanja Ьila је sproved ~та _u ,"" 1' v?t_- ЛЈ , 1' s~~obi (s,i
1
cetnicima) i dalje su postojali. Sporazu~1 su ist~cali nisu b1l1 obnav.
ljani, i Neubacher smatra da u 1943. niJe postoзala stvarna kolabora.
cija izmedu cetnika i Nemaca.
Medutim ulazak Crvene armije u jugoistocnu Evropu, pri sarno
kraju, bacio' је snage koje su blle u savezu sa Mihailovicem u 11:
macki tabor.
u julu 1944. МihailoYil:, Ljotic i Nedic skup_n ? .su apelovali na
Nemce za oruzje i lekove. АН Neroci su_ malo dаћ 1 Jedno_g i drugog,
jer su i sami oskudevali u tome. Cak 1 u ovo vreme M1hallovic је
pravio razliku, kao sto је uvek ёinio, izmedu Crvene armije i parti-
zana, izdajuci naredenja da se izbegava sukob sa prvima i da se borba
vodi samo protiv drugih. Mihailovic, kao sto је poznato, nije se povu-
kao sa Nemeima. Neubacher· koji је odrzavao vezu putem radija sa
njim do aprila 1945., kaze da u poslednjoj primljenoj poruci, Mihailo-
vic se nalazio u teskom polozaju, Njegove snage bile su smanjene
na broj izmedu deset do dvadeset blljada boraca. Neubacher srnatra
da је Mihailovic pravio pokusaje da se problje do zapadnih saveznika.
U zakljuёku Neubacher је rekao da Mihailovic nije ni.kad prestao
da smatra Nemce nicim drugim vec neprijateljima. Ali kao vojnik,
а ne kao politicar, c,n је Ьiо izguЫjen da nade resenje stanja sa
kojim se stalno suocavao, naime, da resi kvadraturu ne kruga, vei:
trougla: Nemci, Tito i Britanija. Partizani ·su sve radili da diskredi-
tuju Мihailovica, i mnoge od tako zvanih "cinjenica" njegove "kola-
boracije", Ьile su jedino izmisljotine partizanske propagande. Na kra-
ju, rekao је Neubacher, da svi oni koji znaju istinu о Мihailovicu i
njegovom radu imaju visoko misljenje о njemu. Govoreci о ustasama,
sa kojima on nije imao direktne veze, јег је Hrvatska Ьila van nje-
govog politickog domena, Neubacher .је rekao da su njihovi najvei:i
neprijatelji bili Mihailovic i cetnici. Za celo vreme ispitivanja, Neu-
bacher nije ni jednom aluzijoш naveo da је ikad postojao ma kakav
sporazum izmedu ёetnika i ustasa" 11 55)
· Research Department, Foreign office, 9. 3. 1946.
155) F. О. 371-59402.
236
Svedocenjc ncmat kog pukovnika Staerkera
pred americkom komis ijom
l Kl t1ri
U ovom s lucaju Forenj ofis se posluzio americkim izvestajem 15~)
docenJu nemackog generalsta bnog pukovn.ika. Na zalost u br1-
o sv: ј Arhivi ne postoji uvodni niti zavrsni deo ovog svedocanstva,
tandsl loga Ьil:e izneto ono sto је prezivelo ovaj vтemenski period.
ra dol:enje g1as1· ovak о ·.
1
sve Polovinom 1944. (ovo Је · greska,
• • se sastanak mogao оd .rza
posto • ti
IJ,1 gde posle 25. avgusta, primedba pisca) Staerker је referisao Neu-
~=cheГU O sastank_u k?_ii је imao sa ame:ickim p~oYniko~. MacD~-
llom u Miha1lov1cevom g1aYnom stabu, koJom prilikom Је
s:
~е cDo~ell izrazio zelju za sastanak i razgovor sa Neuba~herom:
mnogo teskoca, dozvola za sastanak је doЫjena iz ~er~, ~
d uslovom da Neubacher па razgovorima b ude zastuplJen Jednim
Роsrednikom. Radi t oga, pukovnik Staerker је ро drugi put sreo
:acDowella, ovog p~ta u. ime Neubachera, kom је pukovnik M ac-
powell podneo sled~ce tacke :
1. ·мacDowell Ьi zeleo da licno razgovara sa Neubacherom, i Ьiо
Ьi cak spreman da u ovu svrhu dode u Beograd.
2. Da nista nece Ьiti diskutovano sto Ьi moglo da se protivi inte-
resu svih saveznika.
з. MacDowell је ovlascen da diskutuje proЫeme Balkana.
4. Da је on spreman da diskutuje ро bilo kom pitanju, da Ьi ро
ovome mogao izvestiti svoju v]adu.
5. Da је on ovlascen da · upotrebl americki a~on koji Ьi preneo
nemacke u cesnike u razgovorima u inostranstvo za dalju diskusiju.
б. Da Ьi specijalni ameriёki izaslanik mogao doci (u Jugoslaviju)
da uzme ucesca u vrlo vaznim razgovorima.
7. Da MacDowell smatra da је Neubacher iskusan covek i ne-
macki realista; te је najpogodniji covek, koji zna kako da se drii
u vreme kad izgleda da se rat blizi kraju.
Neubacher је podneo gornje tacke svojim pretpostavljenim i tra-
zio dozvolu da otpocne sa razgovorima (sa· Amerikancima), medutim,
Ribbentrop је ovo kategoricki odblo. Neubacher је dalje primetio
da ·је, za vreme poslednjih trenutaka borbe za Srblju, Mac.Dowell
savetovao Mihailovicu da izvuce sto је vise moguce oruzja i opreme
od Nemaca. MacDowell nije licno Ьiо u stanju da snabdeva cetnike
posle Teheranske konferencije. Neubacher је verovao da је MacI>o-
wellova politicka misija Ьila da spreci sovjetsku invaziju Balkana,
da oponira Titu i pomaze Mihailovicevu ideju о papustanju borbe
na dva fronta.
156) U.S .A . Report: Cl-llR-36; 29. 1. 1946; F. О . 371-59405.
237
 Vec u jesen 194~., ро Neubacl1eru,_ Mihnl)ovic koji sc Ьщ· iо Pi·oti
Nen1aca joi; od 1941., Ыо је gotovo I ozЬIIJno sprcmзn za izv .. v
st
stepen kooperacije. Susret, do kojeg nlje nlkad doiilo, Ыо је ur<' .?n
,. , . t лЈ..· urщ.
ran sa Neubac\1eron1 od st.r ane Nе dl"evog min11- ra, " 1movica 1. ..
је Ыо veza izmedu njih dvojice. Nemaёki komandanti Ьi\i sц Pocl /Ј 1
nuti da u spostave sporazume sa lokalnim ёetniёkim _voda ma. Na s i.l~:
naёin zajedniёke akcije protiv partizana Ьile su araniirane. Ran~v"J
cetnici bili su prihvatani i leёeni u nemaёkim bolnicama; dokJcn,
cetnici propu~tali nemaёke transporte n:i miru. 1 opsta toleran . ~
8
· d '· t Al' СIЈн
medusobnog postojanja Ьila_ Је sprove ~na _u . ziv~ .' . 1 sukobi (su
cetnicima) i dalje su postojal1. Sporazu~ su 1st~cal1 1 nisu b11i obnav.
lJ'ani ' i Neubacher smatra da u 1943. rще postoJala stvarna kolabo rц..
cija izmedu ёetnika i Nemaca.
Medutim, ulazak Crvene armije u jugoistocnu Evropu, pri sarno
kraju, bacio је snage koje su Ьile u savezu sa Mihailovicem ц n:
maёki tabor.
U julu 1944. МihailoYic, Ljotic i Nedlc skupno su apelovali n
Nemce za oru.zje i !ekove. Ali Nernci su malo dali i jednog i drugo а
jer su i sarni oskud:v~ u tome: ~а~ i u ovo vreme Mil1aU_ovic ;
pravio razliku, kao sto Је uvek ёш10, 1zmedu Crvene arm1Je 1 parti-
zana, izdajuci naredenja da se izbegava sukob sa prvima i da se borba
vodl samo protiv drugih. Mihailovic, kao sto је poznato, nije se povu.
kao sa Nemcima. Neubacher· koji је odrzavao vezu putem radija sa
njim do aprila 1945., kaze da u poslednjoj primljenoj poruci, Mihailo-
vic se nalazio u teskom polozaju. Njegove snage bile su smanjene
na broj i.=edu deset do dvadeset hiljada boraca. Neubacher srnatra
da је Мihailovic pravio pokusaje da se problje do zapadnih saveznika.
U zakljuёku Neubacher је rekao da Мihailovic nije nikad prestao
da smatra Nemce niёim drugim vec neprijateljima. Ali 'kao vojnik,
а ne kao politicar, c,n је Ьiо izguЫjen da nade resenje stanja sa
kojim se stalno suoёavao, naime, da resi kvadraturu ne kruga, vec
trougla: Nemci, Tito i Britanija. Partizani su sve radili da diskred1-
tuju Мihailovica, i mnoge od tako zvanih "cinjenica" njegove "kola-
boracije", bile su j edino izmisljotine partizanske propagande. Na kra-
ju, rekao је Neubacher, da svi oni koji znaju istinu о Mihailovii:u i
njegovom radu imaju visoko misljenje о njemu. Govoreёi о ustasama,
sa kojima on nije imao direktne veze, jer је Нrvatska Ьila van nje-
govog politickog domena, Neubacher .је rekao da su njihovi najveci
neprijatelji bili Mihailovic i cetnici. Za celo vreme ispitivanja, Neu-
bacher nije ni jednom aluzijom naveo da је ikad postojao ma kakav
sporazum izmedu cetnika i ustasa" !155)
· Research Department, Foreign office, 9. 3. 1946.
155) F. О. 371-59402.
236
Svedoccnje ncmackog pukovnika Staerkera
prcd americkom komis ijom
U ovom slucaju Forenj ofi~ se posluzio americkim izvestajem15~)
doёenju n emackog generals tabnog pukovnika. Na zalost u bn-
o sv:oj Arhivi ne postoji uvodni niti zavr sni deo ovog svedocanstva,
tand~ toga Ысе izneto ono sto је prezivelo ovaj vremenski period.
ra edoёenje
i
g1as1. ova k о :
Sv Polovinom 1944. (ovo је greska, posto se sastanak mogao odrzati
gde posle 25. avgus ta, primedba pisca) Staerker ј е r ef erisao Neu-
ne heru O sastanku koji је imao sa americkim puko"'Ilikom MacDo-
ьa~]om u Mihai1ovicevom glavnom stabu, kojom prili.kom је
s:
;е cDo~ell izrazio zelju za sastanak i razgovor sa Neubacherom:
mnogo teskoca, dozvola za sastanak је dobljena iz ~er~ a , ~
pad uslovom da Neubacher na razgovorima bude zastup !Jen Jednim
srednikom. Radi toga, pukovnik Staerker је ро drugi put sreo
:acDowella, ovog p~ta u _ime Neubachera, kom је p ukovni.k Mac-
Dowell podneo sledece tacke:
1. ·мacDowell Ьi zeleo da Iicno razgovara sa Neubacherom, i Ьiо
Ы cak spreman da u ovu svrhu dode u Beograd.
2. Da nista nece blti d is\...'l..ltovano sto Ьi moglo da se protivi inte-
resu svih saveznika.
з . MacDowell је ovlascen da diskutuje proЫeme Balkana.
4. Da је on spreman da cl.iskutuje ро bilo kom pitanju , da Ьi ро
ovome mogao izvestiti svoju vladu.
5. Da је on ovlascen da upotrebl americki avion koji Ьi preneo
nemacke ucesnike u razgovorima u inostranstvo za dalju diskusiju.
б. Da Ьi specijalni americki izaslanik mogao doci (u Jugoslaviju)
da uzrne ucesca u vrlo vaznin1 razgovorima.
7. Da MacDowell smatra da је Neubacher iskusan covek i ne-
macki realista; te ј е najpogodniji covek, koji zna kako da se dri..i
u vreme kad izgleda da se rat blizi kraju.
Neubacher је podneo gornje tacke svojim pretpostavljenim i tra-
zio dozvolu da otpocne sa r azgovorima (sa· Amerikancima), medutim,
RiЬbentrop је ovo kategoricki odblo. Neubacher је dalje primetio
da је, za vreme poslednjih trenutaka borbe za SrЫju, MacDowell
savetovao Мihailovicu da izvuce sto је vise moguce oru.zja i opreme
od Nemaca. MacDowell nije liёno Ьiо u stanju da snabdeva ёetnike
posle Teheranske konferencije. Neubacher је verovao da је MacDo-
wellova politicka rnisija bila da spreci sovjetsku invaziju Balkana,
da oponira Titu i pomaze Mihailovicevu ideju о papustanju borbe
na dva fronta.
158) U.S.A. Report: Cl-llR-36; 29. I . 1946; F . О. 371-59405.
237
 , dn је pnmelnlje koncentrisnti sve no pore u h
On Је s1natrno 1· ati energlju u ЬоrЫ protiv Nemoco •. .<>rhi t u junu Mihailovic putem radija javio h.itni zahtev za eva.kuaciju
ti Titn nego ras Р ,. ,. , CIJa Ј ve njegovog staba ~~о
pro ~ ' ustc Jugoslaviju \onako zape"a"ena. Balka nske st •· 2~() avijaticara, ugJavnom Amerikanaca. Broj
sudb1na ?а _n~p redmet о kojima se govorilo za vreme Pre ;о Var, l~ih avijaticara k~J1 _s u izbegavali nemacko zaroЬljenistvo na terito-
~ile su Jed ; р ella i Neubachera. MacDowell је smatran n~
1
1zmedu м.ас IO\V'k SJ'edinJ'enih Americkih Dпava, i licno Neuь haJ_
1~r~ ~jl Srblje, ra_stao_Ј_е iz dana _u da~:. kao pos]edka pojacanog Ьombar-
ovanJa ratn1h. c1J~eva u ~ umuruJ1. I posle razvucenih pregovora i
kanu kao 1zas am
. . l'ko
1 postovanje prema nJemu.
. ас Qr 1 rnenjenЉ ra~o ~•g":ala,_Jedan americki OSS oficir skocio је pado-
Је imao ~е ' "ki oficir primetio је: ,,Iako је Neubacher otv0 z anom kod M1.hailov1ca 1 oko 230 avijaticara eva.kuisao u Bari avio-
Isledn1 amen,.; D d h .
. k d se razgovor dotakao Мас owe11. а, о ma Је postao ор 0
ren br rn tipa DCЗ.XV. americke vazduhoplovne flote sa jednog impro-
g ovono, а . ak " R d ' t Q, :iranog jugoslovenskog aerodroma.
. . led је kao da mer1 sv u re... а 1 ovog moguce ј е d .
zan 1 1zg а Iо. ., 15'1\ . а Ј~ 11 decembru 1944. put em Мiha ilovicevih radio signala evaku.isano
on neke stvan precutao · 1 • .
·е iZ njegovog ~la~nog -~ta?_a jos 20 americJr.ih avijaticara. P osle toga
Research Department, Fore1gn 0U1ce, 8. 5.
194 ~rugih 15 amenck.Љ av1J~t1cara - koji su Ыli sa cetnicima u Bosni -
. t sa Ј'е i za citaoca l istoricara da је na sastanak izrn } ·
Od in ere . 'ck k 'k М e"u ,ta1no saljuci ponovn~ . s1gnale_i za.htevajuci evakuisanje. :М:edutim,
nemackog pukoYnika Staerkera _1 amder1 . og ?ud о~ ak acDoweUa "hoVU stvamu lokaciJu Ь1!0 Ј е nemoguce odred.iti, ш pak oni nisu
1111
skrenuo paznju Forenju ofisu niko rug1, vec rug1 se r~tar britan~ rfuvatili eva kuac1Ju
. . aV1onom.
. I takо је proslo nekoliko meseci pre
ske ambasade u Vasingtonu, Donald MacLe~, komurusta i tajni ~ego su stigli ~ I~_liju P:ek? Be~grada. Ovo radi toga sto su se о~
sovjetski spijun koji је u prolece ~951_. odm~g~o upм_ob~~v~. On tako- spustili na tentonJu koJu Ј е driala "kriva jugoslovenska strana .
c1e navodi da је ро ovome slucaJu p1sao .8 oJan л 1ceV1c u "New pored ovih navedenih slucaje•ra, pojedinci, britanski i americki. avi-
York Herald Tribune'' 8. ap_rila 1946. А diplomata ~?re~j ofisa John jatifari kao i manje ~a~eznicke ~ре, prolazile su kroz cetnicke
Colville zapisao је na gomJem dokumentu: ,,~ateл3al Је interesan- ruke pre nego su stigli kod part1zana preko priznatih kanala za
tan sa istorijske strane, ali is~ovreme~o otkr1va _op~_nu stranu do- evakUaciju" pss)
mena rada, koji је sеЫ dozvoШa am"eлcka organizac1Ja OSS (Office R. S. Taylor vazduhoplovni pukovnik,
od Strategic Studies) za vre~e _ra~ . .. . . 1. aprila 1946.
Pored materijala iz amenckih izvora koJ1 Је stizao na sto Ј. R.
Colvillea, on se Ыо ranije obratio telefonom svom prijatelju u Mini-
starstvu rata vazduhoplovnom pukovniku R. S. Tayloru da mu kaie
koju rec O Мihailovicu i cetnicima. 1 1. aprila 1946. pukovnik Taylor
napisao је sledece pismo Ј. R. Colvilleu u Forenj ofisu:
"Dragi ·Colville,
U vezi naseg telefonskog razgovora ро predmetu sta su ёetnici
doprineli za spasavanje britanskih i americkih avijaticara (koji su se
prisilno spustili u Jugoslaviju), mogu reci da sam ро ovome vrsio
malo istra!ivanja (koje је mnogo nepotpuno i delom netacno -
pisae) i sledeci momenti mogu Ьiti od interesa za Vas. Na Mihailo-
vica i cetnike moglo se racunati da nece predati Nemcima britan-
ske i americke avijaticare. Na drugoj pak strani, cetnici su preko
zle vo!je pristajali da iste predaju partizanima radi evakuacije. Oni
su ih radije zadпavali kod sebe, ne tretirajuci ih lose, ali cuvajuci
ih kod sebe radi pogat1anja na kraju rata. ·
Каd је Vojna misija brigadira Armstronga kod Mihailovica ЫЈа
opozvana u maju 1944. godine, sredstva za evakuaciju britanskih i
americkih avijaticara - prinut1enih da se spustaju na cetnicku teri-
toriju - ovim potezom Ыlа su ukinuta. 1 rezultat toga Ыо је da је
157) F. О. 371-59405. 158) F. О. 371-59405.

238 239
 On је sшatrao dв је pnmetnije ko11centrisnti svc 1Н1роrе u Ь,
.. т·ltn ncgo rasipatl e11ergiju u ЬоrЫ p1·otlv Ncmaca ,., . )tb1 с u junu Miha ilovic putem radija javio h' t . h "
pro ti,, ' ij I k " ,. В ' .: 1Ј а ј ve ј vog staba oko 240 avi. t·I с Ј n1 za tev za evakuac11u
s\tdЬina dn napuste Jugoslav u ona о zape,љ;enu. nlkunskc ~t ,, i:t n ego k ,, . Ј а ara, ugJavnom Amerikanaca Broj
Ьile su jedini predmet, о kojima se govorilo za v1·cme Pteg·0 : ur1 о,
..Jh avljatlёara
. t 011· ·sud1zbegava1i nemacko zarо ЬЈ Jerus ' "t · .
vo па tento-
• edu MacDo,vella \ Net1bachera. MacDowell је smatran n oru ri
'ji SrЫJe, ras'h ао•r·Је 1z .а па u dan kao posled'
' . • Ь
1са poJacanog ombar-
~~u kao izaslanik Sjedinjenih Ameriёkih Drzava, i liёno Ncu~ 1101.
11
dovanja ratnL CL Jeva · 1u Rumuniji
• · I posle razvuce • nih pregovora 1.
је imao veliko po~tov~~je p_rem~ nj~mu. . achcr ·z-enjenih racli о s1gna а , Jedan americki OSS or1·c· k •. .
1 '" d M'h ·1 · с · 1r s осю Ј е ра o-
d
Isledni amer1ёk1 ofic1r pr1met10 је. ,,lako Је Neubacl1er ot branom ko I аЈ ov1 а I oko 230 avijaticara evakwsao u Bari avio-
govorio kad se razgovor dotakao MacDowella, odmah је posta Vorcno norn tipa DCЗ . .XV. americkek vazduhoplovne !!оt е sa Је • dnog unpro-
.
zan i izgledalo је kao da 111.eri svaku rec. Radi ovog mogucc ј~ ~Ptc. vizlraлog Jugos 1ovens og aerodroma.
on neke stvari precutao".157) • а Јс u decembгu
• g 1
1944. putem Mihailovicevih radio sign 1
st Ь . • ak .
. а а ev wsano
. . Res arch ~e.part~ent, Fo~eign office, 8. 5. 194 је iz _nJegovo ~ a~nog. : а .•а JOS 20 ~eriёkih avijatiёara. Posle toga
7
0d interesa Је 1 za ћtаоса 1 tstor1ёara da Је na sastanak iz
6
· druglh 15 .amenckih
. aviJaticara
. - kOJI su ьш· sa се • tn'1cun.a
. u в OSill. -
nemackog pukovnika Staerkera i americkog pukovnika MacDo rnedu stalno salJUCl ponovn~ . s1g~ale_i zahtevajuci evakuisanje. Medutim,
skrenuo paznJu • . F 01·enJU . оr·1su n ikо d rug1, ,. d rug1. sek retar ЬWella
. ve"
ske am~a_:;a~e u ~-a~ingtonu, Donald MacLe~, kornunista i r~~an:
. , nJ'ihovu stvarnu lokac1Ju Ь1!0 Је nemoguce odrediti ш· ak . .
P
rihvat1·1·1 evak uac1J.. u avюnom.
· li Itali ·
.
k
I tako 1·е proslo nek' lik Р ош ·
о о meseci pre
=
sovjetski sptJun koJ1 Је u prolece 1951. odmaglio u Moskvu. On t ~ni nego su st1g u JU pre о Beograda. Ovo radi toga ,,._ ·
t ·t · · k · • "w su se ош
de navodi da је ро ovome sluёaju pisao Stojan PriЫcevic u ; -
0 spustili 1:а еп ОПЈ~ ОЈ~ ~ е driala "kriva jugoslovenska strana".
pored ovih n~vede~ slucaJeva, pojedinci, britanski i ameriili avi-
Yor~ Heral~ Tri~une'' 8. ap:ila 1946. А diplomata ~~renj ofisa"Jo~w
Colville zaptsao Је na gornJem dokwnentu: ,.MatenJal је inter n jatifari kao 1 manJe ~a~eznicke grupe, prolazile su kroz ёetnicke
· t ovremeno оtkr'1va opasnu stranuesan.
· · k е s t rane, ali ts ruke pre nego su st1gli kod partizana preko priznatih kanala za
tan sa istonJS d evakuaciju" !153)
mena rada, koji је sеЫ dozvollia americka organizacija OSS (Off•0-
od Strategic Studies) za vreme rata". tce R. S. Taylor vazduhoplovni pu.kovnik,
1. aprila 1946.
Pored materijala iz ameriёkih izvora koji је stizao na sto Ј R
Colvillea, on se Ыо ranije obratio telefonom svom prijatelju u м·· .·
starstvu rata vazduhoplovnom pukovniku R. S. Tayloru da mu kl~-
koju rec о Мihailovicu i cetnicima. 1 1. aprila 1946. pukovnik Tayre
napisao је sledece pismo Ј. R. Colvilleu u Forenj ofisu: or
"Dragi ·Colville,
U vezi naseg telefonskog razgovora ро predmetu sta su cetnic'
doprineli za spasavanje britanskih i americkih avijaticara (koji su s~
prisilno spustili u Jugoslaviju), mogu reci da sam ро ovome vrsio
malo istrafivanja (koje је mnogo nepotpuno i delom netacno _
pisac) i sledeci momenti mogu Ьiti od interesa za Vas. Na Мihailo­
vica i cetnike moglo se racunati da nece predati Nemcima britan-
ske i ameriёke avijatiёare. Na drugoj pak strani, cetnici su preko
zle volje pristajali da iste predaju partizanima radi evakuacije. Oni
su ih radije zadrzavali kod sebe, ne tretirajuci ih lose, ali ёuvajuci
ih kod sebe radi pogadanja na kraju rata. ·
Kad је Vojna misija brigadira Armstronga kod Mihailovica bila
opo,zvana u maju 1944. godine, sredstva za evakuaciju britanskih i
americkih avijaticara - prinudenih da se spustaju na ёetnicku teri-
toriju - ovim potezom bila su ukinuta. I rezultat toga Ыо је da је
157) F. О. 371-59405. 158) F. О. 371-59405,

238 239
 Odnosi Cercil-Tilo
AUТENTICAN RAZGOVOR IZMEDU CERCILA I ТIТА
U КAZERTI 12. AVGUSTA 1944.

Postoje dve verzije ovog razgovora u Britanskoj drzavnoj arhivi:

jedna zvanicna, koju је izdao Forenj ofis skupa sa Мinistarstvom
rata, i druga koju је napisao major Stephen Cltssold, Cerёilov zva-
nicni tumac na razgovorima. Clissold је napisao svoju verziju tri
dana posle • razgovora Cercil - Тito. Citao sam obadve verzije iz-
met!u kojih postoji mala razlika u naglasku na pojedina mesta. Meni
је izgledalo, da је zvanicna ,;erzija malo glacana i doterivana da Ьi
tako bila u svemu istovetna sa tadanjom politi.kom Velike Britanije
prema Jugoslaviji. Stekao sam utisak da је Clissoldova verzija verniji
prikaz stvarnosti, t.j. kako su razgovori tekli, i тој prevod је sa
Clissoldove verzije koja glasi:
"Posto је izrazio zadovoljstvo sto mu se pruiila prilika da sretne
marbla Tita, gospodin Cercil росео је razgovor pitanjem kakvi su
odnosi izmedu partizana i Bugara? Marsal Tito је odgovorio da su
odnosi izmedu Bugara i jugoslovenskih partizana vrlo prisni i da је
on dozvolio Bugarima da formiraju svoju vlasti.tu brigadu u Make-
doniji.
G. Cercil је napomenuo dг. su odnosi izmedu Bugara i Sovjet.ske
Rusije popravljeni, i da је nedavno Rusija preduzela odluёan stav
prema bugarskim lukama na Crnom moru. Maclal Тito је dodao
da se bugarski narod kao celina, jos uvek bori na strani Nemacke.
Glavne neprijateljske snage u Srblji, uglavnom su sastavljene od
Bugara.

lstra

Posle diskusije о vojnoj situaciji u Francuskoj, za koju on smatra

da se dobro odvija, g. Cerёil $е okrenuo sa pitanjem о Istri, pitajuci
da li marsa.l Тito licno poznaje taj predeo?
Marsal Тito је izjavio da poznaje taj kraj.

241
 Odnosi Cerёil-Tifo

лUТENТICAN RAZGOVOR IZ!\IEDU CERCILA Ј ТIТА

U КAZERTI 12. AVGUSTA 1944.

Postoje dve verzije ovog razgovora u Britanskoj drzavnoj arhivi:

jedna zvanicna, . ko~u ј е ~dao F?renj ofis skupa sa Мinistarstvom
rata, i druga ko]u ]е nap~ao ma~or Stephen Clissold, Cercilov zva-
nicni tumac na razgovoпma. Clissold је napisao svoju verziju tri
dana posle . razgovora Cercil- Tito. Citao sam obadve verzije iz-
medu kojih postoji mala razlika u naglasku na pojedina mesta. Meni
је izgledalo, da је ~anicna verzija ~alo gla~a i doterivana da Ьi
tako Ыlа u svemu 1stovetna sa tadanjom politikom Velike Britanije
prema Jugoslaviji. Stekao sam utisak da је Clissoldova verzija verniji
prikaz stvarnosti, t .j. kako su razgovori tekli, i moj prevod је sa
Clissoldove verzije koja glasi:
"Posto је izrazio zadovolj~tvo sto mu se pruzila prilika da sretne
marsala Tita, gospodin Cercil росео је razgovor pitanjem kakvi su
odnosi izmedu partizana i Bugara? Marsal Tito је odgovorio da su
odnosi izmedu Bugara i jugoslovenskih partizana vrlo prisni i da је
on dozvolio Bugariroa da formiraju svoju vlastitu Ъrigadu u Make-
doniji.
G. Cercil је napomenuo da su odnosi izmedu Bugara i Sovjetske
Rusije popravljeni, i da је nedavno Rusija preduzela odluёan stav
prema Ъugarskim lukama na Cmom moru. Marsal Тito је dodao
da se bugarski narod kao celina, jos uvek bori na strani Nemaёke.
Gliivne neprijateljske snage u Srblji, uglavnom su sastavljene od
Bugara.

lstra
Posle diskusije о vojnoj situaciji u Francuskoj, za koju on smatra
da se dobro odvija, g. Cercil se okrenuo sa pitanjem о Istri, pitajuci
da li marsal Тito licno poznaje taj predeo?
Marsal Tito је izjavio da poznaje taj kraj.
241
 , il· Kako izgledn taj prcdco? Јс 1i vcoma brdovit?
G. Cer\:t . Ne samo delimiёno. Komunikacije su pr\li~n
10
l\tag8;w~ ~ije li isti.n:i da su Vasc snnge uspe5no opcrisul: ~ br,,.
G: е d · u jednom Vase snagc Ыlе u Fijuml? ~rn,1·!
Verцie~ aТi~to· Da moje snage su driale privremeno Susak
:Мarsa1 ·
С. Cerbl: Kako '
stoji stvar sab~~gre Ьomj? Dа 11· sle ga zauzeJi?
·
Marsal Тito: Nismo. I to t:e 1l1 u svo е vreme.
Vojne operacije
G Cerbl је zatim роёео sa pitanjem da li se Nemci jos uvek d
Ьо kao i ranije u Jugoslaviji? Marsal Tito је odgovorio da se Nobro
p:no bore i da partizani podnose velike gubltke. Ne postoji ernc1
~emaёkog povlacenja za sada. Onda је Ьilo dodirnuto pitanje ь/;аk
skog snabdevanja partizana. G. Cer~il ~е. rekao da ?n _razume ~aan.
snabdevanje dostiglo vrhunac u ma]U 1 ]Unu. Da li Ь1 bilo mo !е
zauzeti neko (morsk о) pr1s_ · ·tе.?
· t.an1s . guce
Marsal Тito: Da. Ova_ stvar је vet: ~skutovana.. Mi Ыsrno rno \ј
doprineti pesa.diju ako biste nas pomogli sa tenkov1ma kao i sa g
morskim i vazdusnim. snagama. ' ро.
G. Cerёil: Da li imate puteve i radionice da Ьi ovi tenkovi mo 1.
1
Ыti efektivno upotreЬljavam·? g
Marsal Тito : Imamo puteve ali ne radionice.
G. Cerёil: Мnogo Ьih zeleo da vidim uspostavu mostobrana. м·1
moramo nastojati da se snabdevanje ne smanji. (Brigadir MacLea
primetio је da је ovo pitanje rasmatrano u potpunosti i da se smatr~
da је mogut:e odrzavati snabdevanje u granicama postojecih tran.
sportnih mogucnosti).
G. Cerёil: Ako Ы takav mostobran Ьiо uspostavljen u Istri, da
li Ы snage marsala Tita mogle saradivati sa nama?
Marsal Тito: Da, mi imamo trupe u Sloveniji i Hrvatskoj koje ы
stvarno pomogle.
G. Cerёil: Sto dalje saveznici napreduju duz italijanske istocne
obale utoliko се teze Ьlti odrzanje nemaёkih pozicija. Rusi na njih
vrse takode pritisak sa istoka. Pod takvim okolnostima svasta se
moze dogoditi. Sigurno је to da nije pametno sto Нitler drzi svoje
trupe na tako isturenim mestima kao sto su Grёka i Albanija, gde
mogu blti odseёene.
Marsal Тito: Oni се izguЬiti sve satelitske trupe: ljude Nedica i
Pavelica u Jugoslaviji.
Evakuacija ranjenika
G. Cerёil је tada nastavio sa pitanjem о ranjenim partizanima.
Da li su svi evakuisani? Tito је odgovorio da је jos ostalo oko tri i ро
hiljade tesko ranjenih, ali da evakuacija dobro ide.
242
G. Cerfil : Mi cemo sve uradlti da (vase teske) ranjen..ike evakul-
§cmo, Oni mora da prikivaju Vase snage u velikoj meri.
Razgovori sa dr Subasicem
G. Cerl:il: Kako idu stvari sa Subasicem?
Mar§al Tito: J os nisam imao priliku da sa njim razgovaram.
G. Cerёi1: Ne. Mblio sam da Ьi Ьilo najbolje da mi prvo razgo-
varamo. Vi znate da је Subasi{: vr\o lojalan i odan ideji jake, ujedi-
njene i nezavisne Jugoslavij~.
MЉailovic i cetnici
G. Cerёil : Da \i se jos vodi borba izmedu partizana i ljudi Draze
Mlhailovica?.
Marsal Tito: D'l. Vrlo ogorcena borba. Partizani su upravo pora-
zill njegova takozvana dva korpusa.
G. Cerёil: Мi sroo vrlo zalosni sto ova borba jos postoji. Мi Ьismo
vise voleli da se nasi metci upotreЬ\javaju za ubljanje Nemaca.
Marsal Tito: Svakako, rni Ьisroo takode to ieleli, ali је nemogu-
ce; cetnici se bore na ·strani Nemaca.
Komwuzam i posleratni razvoj
G. Cerёil: Zeleo Ыh da Vam postavim jos jedno pitanje. Nije
li istina da postoj;. veliki deo srpskog seljastva koje ne Ьi Ыlо zado-
voljno da vidi uvodenje komuлistiёkog sistema?
Marsal Tito: Nije na.sa namera da nametnemo takav sistem. Ја
sam ovo ёesto javno izjavio.
G. Cercil: Da, secam se. Ali zeleo sam da to cujem iz Vasih usta.
Glavna је stvar da se uvede stvarni demokratski poredak. Ја sma-
tram da cete Vi verovatno trebati da sprovedete delimicnu agrarnu
refonnu; mozda su neki od Vasih poseda suvise mali. Jednom sam
upitao Staljina,· da li је njemu Ыlо teze sprovesti agrarnu reformu
u Rusiji ili voditi ovaj rat. On mi је potvrdio da је sprovodenje
refornie Ыlо teze. On је morao da se nosi sa milionima seljaka, i
nista nije pomogao pokusaj da se seljak ubedi argumentima. Seljak
pode kuci i pita svoju zenu i komsije sta oni misle о celoj stvari .. .
Postignuto је divno poboljsanje u agrikulturi u Rusiji, za koju је
placena velika cena u patnji koja se mogla izbeci da је promena i.sla
laksim tempom. Vama се Ыti potrebni svi Jugosloveni u zemlji
posle rata.
Marsal Тito: Jeste, ali se mi ne suoёavamo potpuno sa istim pro-
Ыemom. Mi nemamo klasu kulaka. Mi poznajemo samo dve vrste
Jugoslovena: kvislinga i pat1·iota.
G_. Cerёil: Ran~ol_ph (moj sin) poslao mi је mnogo fotograiija Vase
zeml]e. ?n ]е vellk1 partizan. Ovo me ponekad mnogo zabrinjava,
243
 ali (st11eJ·uci se) ја sam svcsrdno zn Vns, , , В\\о Ы vco,n 11
ako оtроспе gradanski rat u Е vrop1 pos 1с rn tn. }1,1
· ''Nri,,
Maclal Tito: Ne smatrnm da ес se to dogoditl. То znvi~
• 1 cl~ 11
saveznici pruШi pomoc. 1·,,
G. Cerol: Nadam sc da l:cmo uprnvo v\detl sudcnjc rut .
cincima i da stvar ostavimo 11а tome. n,,'l'I %1,,.
Maclal Тito : Jeste.
G. Cerbl: Da li cete dozvoliti individualne slobodc u VaiioJ .
posle rata? zcrnl)l
Maclal Tito: Za~to, jeste. То је nai: osnovni princip . . , de
tija i pojedinaёna sloboda. 1110 kru.
G. Cerbl: Ја mislim, da li се ёovek mol:i da slobodno
1
,,rstu posla i da radi tamo gde zeli? Da 1i се strajkovi Ыti dozv~thcr~
Maclal Тito: Ne, sve dok rat traje. .l~ni)
G. Cercil: Isto tako stvari i kod nas stoje, Gospodin Bevin .
turio (kroz parlamenat) osuu· zakon protiv strajka. АН 1110 Je_Pro.
posle rata da uspostavimo mogucnost· da radnici uzivaju svoj:acerno
prava. PUna
Maclal Тito: Jeste, posle rata, opravdane zalЬe radnika m .
se ispraviti. Jugoslavija је strasno opustosena i vlada i narod ora:e
111
skupno raditi da zernlju ponovo podignu. orace
G. Cercil: Pustosenje је Ыlо vrlo strasno?
Maclal Тito: Jeste bilo је.
G. Cercil: Smatram da rat nel:e jos dugo trajati; jos mozda god·
dana. inu
Marsal Тito: Nг toliko dugo, ја mislim.
G. Cercil: :щ~ао sam nekoliko dobrih razgovora sa Vasim gen _
ralom VeleЫtom. Mi smo se prepirali о socijalizmu. On је do~
covek i bilo mi је drago sto sam ga video , .. Sad nek izvoli mars ;
da mi postavi bilo koje pitanje, koje on zeli, cak i teska pitanja, а
Maclal Тito: Ја sam donekle uznemiren svim pitanjima koja se
stalno postavljaju о komunizmu u Jugoslaviji. Ја sam izjavio sasvim
kategoriёki da mi ne nameravamo da uvodimo komunizam. Postoji
mnogo razloga za ovo. Sve evropske zemlje morace imati demo-
kratske sisteme posle rata, i Jugoslavija ne mora Ыti izuzetak.
G. Cerёil : Rusi su postigli divna ostvarenja, ali oni su priЬegavali
strogim merama. Ја mislim da taj period sada pripada proslosti.
Marsal Tito: U jedno vreme odnosi izmedu Britanije i Sovjetskog
Saveza i Amerike Ыli su vrlo slaЫ. То sad vise nije slucaj. Srnatram
da Jugoslavija moze da nauci iz njihovog prirnera i da ocekuje pomot
od svih.
G. Cercil: Vi znate, naravno, da mi imamo dvadesetogodisnji ugo-
vor sa Rusijom.
244
Јм а
riinl TJto: Zm:1m, to јс vazno, odnosi izmedu mэ1Љ naroda
d l'k'
1 с od odnosa me u ve 1 1m. .
zaV Ј Cercil . Da, nada m se da се ovi odnosi Ыti dobri, ~-о ve~J~m.
м'artal Tlto: Mi sad imamo гusku misiju u nasoj zem1Jt. Z?a~aJno
Је t о d a mlsl ja nikad n ije vrsi la pritisak za uvodenje komuлist1ckog
s\stcma.
G . Cercil : Rusi su se odn(1sili u iз tom smeru prema _RumurnJi.
munlma su ponudenj dobri uslovi od Sovjeta. Bilo -~' ~ал:~е~о
~u su uslove prihvatili. Alf oni nisu mogli . .. Nemacki pistolJ Ь10 un
ј: uperen u grudi ... Zeleo Ы.h da vidim Balkan oci.scen od Nemaca.
Fcde racija
G. Cerl:il: Da li Vi zelite Balkansku federaciju? ..
Mar§эl Tito: Jugos lovensku federaciju. J edinstvo ruJe stvar spo-
azuma medu voda.ma, vec izmedu naroda. Sumnjam da се se o_v~
~stvariti posle rata. Da nije jedinstvo i zelja za istim skovana u nas<>J
zemlji za vreme rata, ја ne Ыh mogao zamisliti jugoslovensku fede-
raclju. . . .. . . . ,•
G. Cercil V1 znate, u proslom ratu (Cerёil nusli na Prv1 svetsю
rat) mi smo Ьili _vo~j~ d~ s~ stvo~ је~е~ J~go~la~~a. Ali odmah
~to ste Ыli UJedlщe.n.1 niste bili srecru zaJednickim z1votom. Kako
se to desilo?
Kralj Petar i Tito - Subasicev spoтazum
G. Cercil: ... Nadam se da сето nastaviti nas razgovor sutra,
posto vidite Subasica. Ја se n.idam Ьiсе Vam moguce da uёinite malo
vi.se za nj ega.
Marsal Tito: U kom smislu?
G. СеrШ : Da pomognete da on Si;be ukljuёi. Setite se da mi ima-
mo nase obaveze prema Kralju.
· Marsal Tito: Nasi odnosi sa SrЬima nisu rdavi, osim sa malom
grupom predvodenom od Draze Мihailovica, koji su nas napali u
najkriticnije.m momentu. Ја potpuno razumem. Vase obaveze prema
Кralju, ali mi ne mozemo niita uёiniti sve dok se rat ne svrsi, kad
сето dr!ati slobodne izЬore. Sad posto Vi imate sredstava о potpu-
norn informisanju razvoja stvari u Jugoslaviji, postoji mogucnost
da се ovaj razvoj Ьiti vrlo dobar.
G. Cerёil: Doznao sam da sporazum sa Subasicem nije Ьiо dobro
primljen u Vasoj zemlji?
Marsal Tito: Nije. Reakcija nije jos dobra, ali postepeno narod
је роёео stvar da shvata.
G. Cercil: Velika је steta sto Кralju nije uspelo da uvrsti dva
zaista dobra reprezentativna Srblna da udu u vladu dr Subasica.
245
 Mar~al Tito: Nadam se da се uskoro ovo Ыt\ rnogucc. Mi dnm ta kv u Jzjavu ukoliko m i mozemo ласi pogodn u formu
11
mnogo Srba u nзsem pokre tu, ali ml trcbarno stvarno rcprcz no111,, ,nвn d8
ne ljude da udu u vladu. Nadam se da ccmo Ыtl u stзnju da d0c~_10tiv. ,:а to. zum је postig n ut da се ova izja va uzeti !ormu dopuлe i5to-
1
neke iz Beograda. Јс111,, Spor11 S Ь .,_.,
mелс lzjave koj u се ubrzo da ti d_r u а"1с. ... . ·edino
vrc G Cerl-il: Mi n e ~e Ji mo da зе m esamo u J ugos Jav1J1. Mi Ј
Cctnicko - Pnrtiznnski sukob 1
· da vidirno лајvесе m ogute jedl nstvo prot iv Nemaca , а pos е
~е!ЈЈТIО . Ј 1 ...
G. Cerffi: Nernci su ubili rnnogo Mihallovicevih IJudi; to јс slo smlrenost 1 m1 r u ugos aVJJJ. . .
tog8Ma r§al T ito; Sve cemo
, • da Ы to ostvarili-
m.ilo n jegov duh. Sta sada radi Mlhailovic, pos to m l n emamo - ura d 1t1
' . s' to Ј. е moguce . .
oficire za vezu sa njim? nax~ а Cer/!il : Postoji vr lo prijateljsko osecanje prem.a _~~аnн~~
Маш! Тito: Isto sto i ranije, bori se protiv pa rHzana. Ali k~d 811 m se ја za лј_i~ zaJ_ozio, dosla је sпаzла opoZICIJa 1Z ne
G. Cerbl: Da li ima jake snage? ru ova kojima se to n1Je svidalo. . у
Marsa.l Тito: Ne, on nema dovoljno snage da se bori protiv k ftarsal Tito: \'i ste mnogo ul!inili za na.s n arod 1 za nasu stv ar.
ukoliko ga Ne.m ci ne pomognu. Seljaci su protiv gradanskog n.is а. Cer/!il: Vrlo sarn. ~ad~v?Jja n. I sve §to. ~ozete u ciniti d 3: zac:
G. Cerffi: Da li ste Vi ikad sreli Mihailovica? rata. Jite rane u Va.iioj zemJJ1 uc1ruce m e zad~volJIШD- Ја ~ ?.ь:ca~ta­
МаrЬ! Тito : Jesam, dva puta 1941. godine. cu poslati tok n asih r ~govorca. predsedniku Ruzveltu 1 r ee1 cu
G. Certil: Tada m.i nismo bili jaki. Мi nismo znali sta se dogad
1Ј'inu kako mi napreduJemo.
Na ovom stepen u odluceno је da se nastave raz~ova,п siedec_eg
. ,
u Jugoslaviji. Ali posto sam imao razgovore sa Deakinom i kas . _а
sa MacLeanom, onda sam uvideo da m.i moramo odbaciti Mihaj~Je dana, ро& је g. Cerёil procitao pisrnenu izjavu koJ~ ~~ mu Тlt~
vica.. T~ko је bilo ubediti Кralja da .napusti svoje jedine prijateJ_0- u utiti. G. Cerfil је r ekao da se nada da се ~ gov_on _Ь1ti otvor~
'!о је uzelo_mnogo vremena. ~а ~tv~o. zelim d~ vidim ujedinje~: k;o m edu prijateJjima. Marsal Tito se saglas10 da Је 51guran da се
1 predstavro&u vladu. Ako Ь1 MihailoVIc napust10 zemlju, da li ь· tako Ыti.
1
bilo lakse njegovim sledbenicima da se sprijatelj e sa Vama?
Marsa.I Тito: Mozda, ali ne zaboravite Nedica. Mnogi MihaiJov1. Stav prema Mada.nkoj
cevi ljudi nalaze se u njegovim oruzanim snagama. Vecina Nedicevih G. Cerёil је onda pitao Tita da li on ima veze sa Mad arima koji
sledЬenika smatraju sеЬе lШhailovicevim ljudima. se bore protiv Nemaca. Tito ј е odgovorio da on misli da t akve veze
G. Cerffi: Nadam se da сето videti sto manje medusobne borbe postoje na lokalnoj bazi. .
medu Jugoslovenima. Мi hocemo da se nasi meci upotreЬ!javaju G. Cera l: Madarska Ы sve uradila da se osl obodi Nemaca i da
protiv Nemaca. se nama preda".158)
Marsal Тito: Мi smo uvek bili protiv vo<1enja gra<1anskog rata i 15. avgusta 1944. Major Ste phen Clissoid
smatramo Nemce nasim glavnim neprijateljima. Мi se jedino borimo
protiv fetnika kad to ne mozemo izbeci. Da smo smatrali Мihailo­
vica na.sim glavnim nepi:ijateljem, partizani n ~ Ьi nikad postali tako
popularni u nasoj zemlji. CERCП..OVO HLADENJE PRDIA ТПU
G. cerm: Ali Vasi odnosi p ostaju losiji i Vasi sledbenici vise mrze
Мihailovica nego Nemce? Do ovog bladenja doci се samo mesec dana posle "velikog odu-
Marsal Тito: Ne, mi najvise mrzimo Nemce. sevljenja" prilikom Cercilovog susreta sa Тitom u Kazerti, а poste-
peno bladenje се doci na tacku smrzavanja. Ali p osto је Cercil sa
Marsal Tito da di izjavu Staljinom onako podelio Evropu, na Moskovskoi k onfe renciji, oktobra
1944., na onom famoznom parfetu papira za ciglih pet minuta, koj a
Posle ovoga predstavnici Forenj ofisa izjavili su da Ы Ыlо po- је podela primila i Ruzveltov Ыagoslov, Cereil nije imao kud vec
zeljno da marsal Тito da kratku izjavu da partizani ne nameravaju је morao da nosi svoj "vodeniёki kamen " о vra tu, Тita, k og је on
da uvode komunizam i da се slobodni izbori Ыti odrzani. sam sеЫ naturio. Odluka Moskovske k onferencije vec је imala
Marsal Tito; Da, ја sam v ec dao raz!Шte izjave ро ovoj liniji. AJi medunarodno-pravni karakter .
mi morarno Ьiti pazljivi da ne ostavimo utisak, da је izjava koju Vi
sugerirate data pod pritiskom, i da nesto nije u redu. Ali ја sam spre- 159) W. О. 202/177В/029466.

246 247
 се uskoro ovo Ыti moguce . Mi irn "
. Nadan1 se da man da dam takvu izjavu ukoliko ml m , ,.
Ма~1 Тitо.
чm()
• k etu all mI trebamo stvarno reprezentnt· ozemo nac1 pogodnu formu
mnogo SrЬз u na~e1111dpo Jaddm se da cemo Ыti u stanju da doЬiJ· ernlv­ za to.
ne ljude da udu u v а u. о Sporazum ј е postignut da се ova izJ'ava t· ! -
, • k • , uze 1 ormu dopune 1st o-
neke iz Beograda. vremene lZ]aVe O]U се ubrzo dati dr Sub •·,
х·1 м · , _ 1'
G. с er"1 : 1 ne "е 1mo da se mesamo u Ј
as1c.
... м· - -
Cetnicko _ Pnrtiznnski sukob d ·ct· · , ugos1av1J1. 1 Jedino
zeltm0 .а Vl 1mo . .naJvece moguce J
'edinstvo t" N
pro 1v emaca а posle
. u ubili mnogo Mihailovicevih ljudi; to Ј· е slo toga sm1renost 1 m1r u J ugoslaviji. '
G Cerlli: Nemc1 s . . . х • -
. · . duh Sta sada radi Mihailov1c, po.:.to mi nemamo nasc Marsa1 Tito: Sve cemo uraditi sto Ј. е moguce d ь· to stv rili"
пu1о nJegov · .. G . сer""il : рosto]1
"' 1о prijateljsko osecanз· e prema
vr..h
а 1 о а
р ... ,_ ·
.
0 ficire za vezu sa nJ!ln? • • . а. =aruma.
Maclal Тito: Isto sto i ranije, Ьori se protiv partizana. d
Ali а sa~. se Ја za nJ_1_ zalozio, dosla је snazna opozicija iz nekih
k
G Cerbl· Da li ima jake snage? . kr\Jgova ko]una se to ruJe svidalo.
:ћlaclal Тito: Ne, on nema dovolj_n o . snage d~ se bor1 protiv nas Marsal ;1'ito: 'ћ ste mnogo ucinili za nas narod i za nasu stvar.
ci ne pomognu. SelJac1 su protiv gradanskog rata. G. CeriШ: Vrlo sam zadovoljan. 1 sve §to moiete uciniti da zace-
ukоlikо ga Nem . Mihail . , ?
G Cerlli. Da li ste Vi ikad sreli ov1ca. . lite rane u Vasoj zemlji ucinice me zadovoljnim. Ја sam оЬесао da
М~ Тito: Jesam, dva р~~ _19~1. ~od~ne. . cu poslati tok nasih razgovora predsedniku Ruzveltu i reci cu Sta-
G. Cercil: Таdа mi nismo bili Jaki. Мi rnsmo znal1_ sta se dogada ljinu kako mi napredujemo.
Ј goslavijL Ali posto sam imao razgovore sa Deakinom i kasnije Na ovom stepenu odluceno је da se nastave razgovori sledecea
~ ~cLeanom, onda sam uvid~ da mi m~ram~ o_db~citi 1:'I_ihailo- dana, posto је g. Cercil procitao pismenu izjavu koju се mu Тit~
vica. Tesko је bilo ubediti КralJa da _nap~s~ svo]e ]:~ще ~r1J_atelje. uputiti. G . Cercil је rekao da se nada da се razgovori Ыti otvoreni
То је uzelo mnogo vremena. ~а ~tv3:I"no_ zelim d~ vid1m _u]edtnjenu kao mec1u prijateljima. Marsal Tito se saglasio da је siguran da се
i predstavnicku vladu. Ako Ь1 Mihailov1c napust10 zeml]u, da li Ъi tako Ыti.
bilo lakse njegovim sledbenicima da se sprijatelje sa Vama?
Marsal Тito: Mozda, ali ne zaboravite Nedica. Мnogi Мihailovi­ Stav prema l\1ac1arskoj
cevi Ijudi nalaze se u njegovim oruzanim snagama. Vecina Nedicevih G. Cercil је onda pitao Tita da li on ima veze sa Madarima koji
sledЬenika smatraju sebe :Мihailovicevim ljudima. se bore protiv Nemaca. Тito је odgovorio da on misli da takve veze
G. Cercil: Nadam se da ce:mo videti sto manje medusobne borbe postoje na lokalnoj bazi.
medu Jugoslovenima. Мi hocemo da se nasi meci upotreЬljavaju G. Cercil: Madarska Ы sve uradila da se oslobodi Nemaca i da
protiv Nemaca. se nama preda".158)
Marsal Тito: Мi smo uvek bili protiv voc:ienja gradanskog rata i 15. avgusta 1944. Major Stephen Clissold
smatramo Nemce nasim glavnim neprijateljima. Mi se jedino borimo
protiv cetnika kad to ne mozemo izbeci. Da smo smatrali Mihailo-
vica nasim glavnim neprijateljem, partizani n~ Ы nikad postali tako
populami u nasoj zemlji. CERCILOVO HLADENJE PREMA ТПU
G. Cercil: Ali Vasi odnosi postaju losiji i Vasi sledbenici vise mrze
Мihailovica nego Nemce?
Do ovog hladenja doci се samo mesec dana posle "velikog odu-
Marsal Tito: Ne, mi najvise mrzimo Nemce. sevljenja" prilikom Cerblovog susreta sa Titom u Кazerti, а poste-
peno hlac:ienje се doci na tacku smпavanja. Ali posto је Cercil sa
Staljinom onako podelio Evropu, па Moskovskoj k?nferen~ji, oktob~a
Marsal Tito da da izjavu 1944. na onom famoznom parcetu papira za e1glih pet mшuta, koJa
_ _Posle ovoga predstavnici Forenj ofisa izjavili su da Ы Ыlо po- је p~ela primila i Ruzveltov Ыagoslov, Cercil nije ~ао ku~ vec
zel)no da marsal Tito da kratku izjavu da partizani ne nameravaju је morao da nosi svoj "vodenicki kamen" о vratu,__Tita, ,k~g ~е on
da uvode komunizam i da се slobodni izbori Ыti odriani. sam sеЫ naturio. Odluka Moskovske konferenc1Je vec Је unala
. Madal Tit~:- Da: ј_~ ~am vet dao razlЊte izjave ро ovoj Jiniji. A!i medunarodno-pravni karakte1·.
mi m?ramo biti pazl11v1 da rie ostavimo utisak 1 da је izjava koju v 1
sugerirate data pod pritiskom, 1 da ne~to nije u redu. Лli ја sam sprc- 159) W. О. 202/ 117В/029~66.

246 247
 ekoliko nedelja. Mi nismo jos prihvatu· •
,;е {; n k , 1 d- • 1 aranzman о , d
u toku no,•embra 1944. brltanskl vrhov~I komnndnnt savez-
.) 0 .:; .,eie . Jugoslovens ОЈ : v а 1, ~?sto ovaj pred!og treb S ~Је -
nickog sгedozenшog ratist~ imao је neugodnost1 ~an Tltom z~?g. var- JliёlФJ kral;u Petru 1 da dob1Je njegovu saglas а ubas1c da
ese , , k ь· t k nost. 0n (KraI ')
varskog tгetiranja nemackih ratnЉ zaroЬ\j~nlka. • ) Saveznick1 ko- роdn tno postupю а ~ 1 а av predlog olako odb . . Ј ne
bi р~Е; pitanje da m1 u sadasnjim okolnostima ~ - Ovim ~е ne
3 0
mandant genera1 Mitland W\lson, poslao је T~tu protest 11. novem~ra
lЭН. u kom se kale: ,,Sa !aljenJem sam pr1nuden da Vas podset1rn p0sta~oj formi, izuzev kao vodu geri\e koja treba P~amo Ћtа u
na oba,•ezu koju ste dali, proslog maja, predse~nlku, vla~e Cercilu, ,па k vim raspolozivim sred:.:tvima. а ude pomog-
da ~te postovati rnedunarodno pravo, ро _stvar1 tret1r~~Ja neprija- uta s -
ь d' ·м
Ј1 3. S)azem se da se nga ir acLean vrati sto pre" !153)
teljskih zaroЬ\jenika, zaroЬ\jenih u zaJedruck~m operac1Ja~a sa bri-
tanskim trupama". u produ!enju genera1 W1lson_ nasta~lJa: ,,~ala- duvremenu, pored n• cugodnosti sa Titom, "'- ы· . . .
U 1Т1e • - \-ef · Је рппuо
zim, medutim, za potrebno da Vam skrenem pa!nJu na 1zvestaJ. koji povoljne vest1 koJe ~~ nJega tada muёile ро pitanju Jugoslavije
mi је stigao od mojih o!icira iz kopnenog Jadranskog ?~reda, britan- d'I~ =• inu mogle kvant1 odnose sa Staljinom. Prva povolJ'n est'
koJe ~~ . • tr 'd а v
ske foпnacije koji poma!e V~ Drugi korpus u akc1Jama u Crnoj . , -rrazerte od m1ms а rez1 enta Harolda МасМШапаtы) ko '• "''-
Ј е IZ ~ • F - f' )1 ~u
Gori. Izv~ta/ tvrdi da su V~e trupe streljale 31. oktobra ili 1, no- br. 7 37_ izvestava orenJ о 1s ро sledecem: •. . Na diskr tan
vembra (1944) preko 200 nemackЉ ratn~ za~Ыjenika · u .Grahovu. ro~in postavio sam pitanje americkim predstavnicima (ovde u Vr~ov-
Imperativna du!nost mi nalaze da naJstroz1Je protestuJem zbog n3~ koinandi) о opozivanju americkog pukovnika Robert MacDowella
takvog postupka V~ih trupa. Ovi postupci, ako se i dalje budu ~oJD azinog staba. Medutira, ne rnogu potvrditi da li је avion poslat
produiili, samo mogu da stvore najgore utiske kod onih koji se Ъоrе iZr Alid .•.
da ga evakuise. . ozn~J~m, s_to Је _ vrlo ver~vatno, da је izvesna
za jedan Ьolji nacin zivota. Ako se Vase akcije i dalje budu nasta- koliёina snabdevan3a sl~ca3no, iz aviona: sp~tena l'llihailovicevim
vile (u ovom smeru) u oЫasti na§ih zajednickЉ operacija, sa nasirn odredima. Drugo, sazna3em ~а -~-pono~IJene instrukcije iz Vasing-
snagama, to l:e dovesti u pitanje i ugroziti !ivote hiljadama britan- tona prirnljene ovde,. n:pomm3uc1 ~а Је predsednik Ruzvelt licno
skЉ i ameri&ih zaroЫjenika u neprijateljskim rukama". .. Кrај эinteresovan, podvlacec1 da pukovnik MacDowell mora Ыti evakui-
protesta generala Wilsona ovako glasi: ,,Ја moram ponovo zahtevati zan. Instrukcije poslate njemu Ъile su tako kategoricne da ја sma-
da Vi ucinite sve sto је u Vasoj moci i da sprecite da se slicne stvari :ram, da on kao oficir na duznosti, · koji је podvrgnut propisima
ne ponove" .111) vojne discipline, nece se usuditi da ne poslusa pod bilo kojim izgo-
General Мaitland Wilson sigurno је referisao predsedniku vlade, vorom" !
Cerёilu, ро ovoj stvari, sto се sa mnogim drugim Titovim postupcima Sadrzina ove depese odm<ih је upucena Staljinu, koji је budno
dovesti ne samo do Cercilovog potpunog bladenja prema Titu, vec pratio razvoj u Jugoslaviji, ali nije pokazivao _Cer~o~ ~:rvozu,
i do potpunog razocaranja u njega. Ali posto nije imao mogucnosti posto је Jugoslavija u Staljinovom rezonovanJu bila .Jezicak na
za manevrisanje, mogao је samo da protestuje. U ovom cilju Cerёil vazi" koja se mogla utrampiti u svako doba, uz stedru naknadu za
sifrom obav~va Wilsona 20. novembra 1944.182) u kojoj kaie ovo: uzvrat na drugim mestima koja su za Staljina Ыlа vise osetljiva.
1. ,,Моје poverenje u Tita koje је Ыlо oslaЫlo kad sam ga sreo Ali skidanje MacDowellovog proЫema - ро kojem је Cercil d~a
u Napulju, potpuno је razЫjeno njegovim bekstvom sa (ostrva) Visa puta kategoricki intervenisao kod predsednika Ruzv~ta - _ohrabnlo
i okolnostima pod kojim је bekstvo izvedeno. Mi smo se sporazumeli · је Cercila da се njegovi odnosi sa Staljinom ostati dobn u duhu
sa Rusima da sprovedemo zajednicku politiku prema njemu i Jugo- Moskovske konferencija od nekoliko nedelja ranije.
slaviji na Ъazi 50 : 50. U ovome nema niceg sto Ы sprecilo iskrcava-
Druga povoljna vest za Cerёila bila su dva izvestaja briga~a
nje lakih britanskih snaga u Jugoslaviju sto Vi napominjete. Vasa
generalna akcija о iskrcavanju potpuno је odobrenji, MacLeana od 6. oktobra 1944. 16S) i 12. oktobra.166) Prvi _je__u skra_c:
noj formi gde se daje pregled razvoja situacije sa voJmcke t~ёke
2. Dr Suba!il: sve је jevtino prodao Titu i on је ,s ada na putu za gledista na terenu Srblje, а drllgi је opsirniji, u kom_se pored v?;n~g
Мoskvu. On је negde sprecen vremenskim nepogodama. Ја sam ти
pregleda govori i о polititkoj situaciji. MacLean triumf~o р~е ~
porucio da је bolje da se sto pre vrati u Englesku, da se javi kralju
Petru i Jugoslovenskoj vladi i to sto pre. On sa Kraljem nije imao
160) F. О. 371-48906,
161) F. О. 371-48906,
162) Premler 3-513/6.
- zauzetog Valjeva, da su Srhi uglavnom "legli na rиclu" 1 da un Је
163)
164)
165)
Prernier 3-513"6.
Prernier 3-512/8; ј Premier 3-512/9.
Premier 3-512/8,
166) Prernier 3-512/9.
248 24!Ј
 vet nekoliko ne delja. Mi nismo jos prih tT1 •
Ь 194'1 britanski vrhovni komandant savcz- v?z: ј Jugoslovenskoj vladi, posto ovaj р v~/ aranzman о zajed-
.)os u toku tto,rcttt ~-\а int.ao јс ncugodnostl sa Titom zbog var- /1-ltd о se kralju Petru i da doblje nJ·egovu re 1og treba Subasic da
nitkog srcdo_zctttnog ra •~k'h ratnih zaroЬljenlka. 100) Saveznicki ko- ро. ne . k ь· sag asnost 0n (К aI ')
1
nen13d" \~ilson ametno postup10 а о 1 takav predlog olako odb . . . r Ј ne
,-arskOg tretiranJaM'tl poslao је Titu pro tes t 11 . novembra ь1 ptavl1'a pitanje da mi u sadasnjirn okolnostima ас~о. Ovim ~е ne
1 1
manda11t genera k • an53 f.aljenjem sam prinu11en da Vas podsetim
1 Pos kakVOJ. f onm,· izuzev
· k ао vod u gerile koj a t Ь pnznamo d T1ta u
1944. u komkse_ ate.d"ali proslog maja, predsedniku vlade Cerёilu rnat svim raspolozivim sred~t vima. re 8 а bude pomog-
na oЬa,•ezu ·oJU s е .' , t ti . .. , nu а . .
~~t ti medunarodno pravo ро stvar1 re ranJa, nepr1Ja-
da cete 1""' ova
'skih
. •xki ..
bljenika zaroЬljenih u zaJedn1" m operactJama sa bri-
. з . Slazem se da se br1gad11· ·MacLean vrati sto pre" ре.1)
telj . иrо " u' produf.enJ'u general Wilson nastavlja: ,,Nala-
tanskim trupama · ! · · · ta · k •
U me11uvremenu,. k ·pored ncugodлosti
·
sa Titom Cerc·u .
,
. .
Ј е pruruo
rim, medutim, za potrebno da Vam skrenJemdpa nkJU nad1zvdes ьЈ · OJi dve povoljne vest 1 . О)е ~~ nJega tada mucile ро pitanju Jugoslavije,
mi је stigao od mojih oficira iz kopnenog а rans of ?. re а, r1tan- koje su mu mogle _k~ant1 o~ ose sa Staljinom. Prva povoljna vest
ske formacije, koji pomaf.e Vas Drugi ko':Pus u а c1Jama. u Crnoj •
]e
iz· Kazerte od пurustra r ez1denta Harolda МасМШаnа1 ы) k .. ' if-
. ·t F . . ОЈ! s
,..._ • I xtaJ· tvrdi da su Vase trupe strelJale 31. oktobra 1li 1. no-
uvrt. zve.,, 'h bl · ik G h roin br. 787: 1zves a:,ra . orenJ .<:f1~ ро sledeёem : "' . Na diskretan
yembra (1944) preko 200 ne1naёkih ratn1_ za~ Jen а · u . ra ovu. acin postavio sam p1tanJe amenckim predstavnicima (ovde u Vrhov-
Imperativna duf.nost mi nalaze da naJstГ?z1Jek prot~stduJe bzbog :n ~oj komandi) о opozivanj~ ameriёkog pukovnika Robert MacDowella
tak\tog postupk-a Vasih trupa. Ovi postu~c1, а о se_1 ~1.Је udu iz Drazinog ~!аЬа. ~edut~, ne mo~u potvrditi da li је avion poslat
produf.ili, samo mogu da stvore najgore utISk~. k~ о~ koJt se Ъоrе da ga evakuise. ~ dozn~J~m, s_to Је . vrlo verovatno, da је izvesna
za jedan Ьolji nacin zivota. Ako se Vase akc1Je 1 dalJe budu nasta- kolicina snabdevanJa slucaJno, iz aviona, spustena Мihailoviёevim
vile (u о\Тоm smeru) u oЫasti 1;1as_ih zaje~ё~h op~r~cija, sa n_asim odredima. Drugo, saznajem da su ponovljene instrukcije iz Vasing-
snagama, to l:e dovesti u pitanJe 1 ugr?.z1t1 ~1v~te hilJad~a Ъritan~ tona primljene ovde, napominjuci da је predsednik Ruzvelt licno
skih i americkih zaroЫjenika u nepnJatelj~k1m rukama . . . KraJ zainteresovan, podvlaceci da pukovnik MacDowell mora Ьiti evakui-
protesta generala Wilsona ov~o gl~~: .,Ја mo~am ponov~ zahtevat! san. Instrukcije poslate njemu bile su tako kategoriёne da ја sma-
da Vi ucinite sve sto је u VasoJ moc1 1 da spreё1te da se sliёne stvan tram, da on kao oficir na duf.nosti, koji је podvrgnut propisima
ne ponoveм. 1 ") vojne discipline, nece se usuditi da ne poslusa pod Ъilo kojim izgo-
General Мaitland Wilson sigurno је referisao predsedniku vlade, vorom" !
Cerёilu, ро ovoj stvari, sto се sa mnogim drugim Titovim postupcima Sadrzina ove depese odmah је upucena Staljinu, koji је budлo
dovesti ne samo do Cerёilovog potpunog hlal1enja prema Тitu, vel: pratio razvoj u Jugoslaviji, ali nije pokazivao . Cer~o~ ~~ozu,
i do potpunog razocaranja u njega. Ali posto nije iroao mogucnosti posto је Jugoslavija u Staljinovom rezonovanJu_ bila "Jezicak na
za manevrisanje, mogao је samo da protestuje. U ovom cilju Cerёil vazi" koja se mogla utrampiti u svako doba, uz stedru naknad~ za
si.Ь-om obavestava Wilsona 20. novembra 1944.182) u kojoj kaze ovo: uzvrat na drugim mestima koja su za Staljina ~ila ':'15е ose_tlJtva.
1. ,.Моје poverenje u Тita koje је bilo oslabilo kad sam ga sreo Ali skidanje MacDowellovog proЫema - ро koJem Је Cerill d~a
u Napulju, potpuno је razbljeno njegovim bekstvom sa (ostrva) Visa puta kategoricki intervenisao kod predsednika Ruzv~ta - _o hrabrilo
i okolnostima pod kojim је bekstvo izvedcno. Мi smo sc sporazwneli · је Cercila da се njegovi odnosi sa Staljinom ostati dobn u du.hu
sa Rusima da sprovedemo zajedniёku politiku prema njemu i Jugo- Moskovske konferencija od nekoliko nedelja ranije.
slaviji na bazi 50 : 50. U ovome nema niceg sto Ы sprecilo iskrcava- Druga povo11·na vest za Cercila bila su dva izvestaja briga~a
nje l.akih britanskih snaga u Jugoslaviju sto Vi napominjete. Vasa MacLeana od 6. oktobra 1944.163) i 12. · oktobra.· '") Prvi _Ј· е_ u skrace-
generalna akcija о iskrcavanju potpuno је odobreщ1.. noj formi gde se daje pregled razvoJ~ s1:_~aCl]e sa voJrucke tacke
· · .. .
2. Dr Subasic sve је jevtino prodao Тitu i on је .sada na putu za gledi.sta na terenu SrЫje, а drttgi је opsirn1J1, u kom _se poa1red v~}n0_g
Мoskvu. On је negde spreёen vremenskim nepogodama. Ја sam mu
. . • . s1·t uactJ
pregleda govori i о polit1ckoJ •..1· MacLean triwnf .nod p1se . iz
.
poruёio da је bolje da se sto pre vrati u Englesku, da se javi kralju zauzetog Valjeva, da su SrЬi uglavnom " eg na 1 li rudu" 1 а un Ј е

Petru i Jugoslovenskoj vladi i to sto pre. On sa Kraljem nije imao

163) Premier 3-51316.
160) F. О. 371-48906. 164) Premier 3-512/8; 1 Premier 3-512/9.
161) F. О. 371-48906. 165) Premier 3-512/8.
162) Premier 3-513/6. 166) Premier 3-512/9.
249
24-8
 omёu oko vrata. Partlzanskc sпagc Nli
crYcni \'ojsko,vod~
oYlad:ile SrЫjom . k
;:~u ai k
pohodu da zauzmu Beograd. U lzvestojц
ju svaki znak prihvatanja Tltovog ро\iщ_
naci. Ја sarn ovo dostavio nacelnicima
preduzmu potrebne mere" .
• .
generalstaba 1 zahtevao da
з. Ја se takode slazem sa Vas•1·m t "
se nasta,:lja: ,,s;ь .r e~:Set ро sto Srba za monarhlju (kako 11 јс to
1
(koja nije sacuvana, prim. pisca) kojirec1m d paragra!om iz • s•urе
· _уase
k~d jos nije Ыlо kalkulatora za racunanje), po-
O3
kog gl~i~ta. la
Vam pisao pre koju nedelju. ,Tedlni na~n gdovara onom, о cem:1 ~am
Brigad1r izraflunao "anJ'a za kralja Petra li~no; mln4a generacija k
st O]l
" Yrlo n,a оntna"'
05
"'" ,
Pri kraju 1zvesta3a • i to r k а z е.· ,, . .. Plc- partija Italije jeste na Titovim (teritor11·a1n~~e) pzaochetpa_komuruUst~cka
• • 1 nJegov nu •. evuna. na»em
prosto indife~ ·nu vecinu provlzornom repuЫikanskom ustavli је int eresu d а sprec1mo rщ;ku poplavu sredn · • dn
Ј е 1 zapa
ь·1scit се dat1 ogrom . . . N d •. sto 3е· v1se ,. .Itа1·ч·аn1• се
· • mogu.:e. , se svakako =-~t· . fr е Evrope'
.. . cden u osloboden1m kra3ev1ma . . . а uzoJ stazi . . . ~,..,..., 1 u ovaJ ont. Ame-
koJ Је "ес J~vda se resi ustavno pltnnje, srpska delegacija bilo ricka v 1аd а prosto Је opcinJena ItaliJ·om i Ј· а cu· ·h to . ta
1
,.. о ·· t Ь • • ·w1·· u kihme zais
kad_,,reme his~ёka ш ne, Ысе nadglasana od delegata iz drugil, Pomo.:1.
..
vo naroc1 о z og pridoЬiJ. anJ· a J'ak:ih
,. . 1 LJans g1asova
da 3е monar 'k ... koJ1 се dobro .doci novom predsedniku • (Republikе.. znac1 .. о blik 1·tali-
kr .eva koji su odlucrш repuЫ1 anc1 1 . .. . janske vladavщe unapred је odlucen pre svтsetka rata ро ·t · .
а]Iak о зе
· с -'-i'l nasilno forsirao komunizam u Jugoslav131 rad1 dobre
еп, ь 1'" . Xk
.. 'li blik . . . р1 an3u.
. . ' ' monarh 13а 1 repu а, Pnm. pisca). Mi treba da se svrstamo sa
"
Stalj1nove naklonosti
. , on 3·е 1pak Ь10 svestan
. . о 3sev1.: е opasnosti
.. .1 Sjedinjenim Am~rickim .?rzavama u zajedniё:koj akciji da doЬijemo
h.-usat:e da okrene istorijski tok dok ·Jos 1_ma vreme~a, n~roc1to ondJe
jaku potporu vecme ItaliJana. Ovo је prilicno dobro svrstavanje" pi;,;)
ро britanski interesi ne suk0Ыjava3u sa sovJetskim. U ovom
~li: Ceral u nэ.jstrozijem poverenju pise u martu 1945. svom Winston Churchill, 18. 4. 1945.
ministru spoljnih poslova sledece: ~
Idnov odgovor Cerёilu
1. "Моје osecanje је da od ovog . momenta ~asa _sklon~t treba
da bude prema Italiji; da nju pomognemo prot1v T1ta. Тita t~:~a Poznato је da је ldn stalozen.ije reagovao na mnoge neugodnosti
ostaviti samog u planinama da se ~u~a u -~~~kom sosu ~031 ~е sa Titom nego Cerёil; tako i ovom prilikom. ldn је bladno rezonovao
gorak. Cinjenica da smo mi naklon3ero It~1 1 ~Jenom P~.traz1van~u i reagovao na brojne optuzbe koje su s jeseni 1944. stizale iz Italije
na vrhu samog Jadrana (misli se na Trst 1 Jul1Jsku Кra31nu) pruza od saveznickih generala u pogledu samovolje i rdavog ponasanja
nam priliku da utiёemo na unutrasnju italijansku pol~t~ku. _p rotiv pojedinih partizanskih formacija u ltaliji, naroёito u Bariju. Na
komunista i divljaka, sto Ы pomoglo da se uspostavi 1tali3anska Cercilovo pismo od 11. martг. 1945. ldn се iscrpno odgovoriti 18.
drzava. Ја sam izguЫo moje odusevljenje za Jugoslaviju, ёiје se marta, i u tom dokumentu stoji zapisano sledece:
drzavno ured.enje mora zasnivati na Tito-Subasicevom sporazumu, 1. "U Vasem pismu od 11. marta upitali ste da razmotrim Vase
itd. u drugu ruku, ја se jos nadam da mozemo spasiti Italiju od sugestije da Ы nasa uloga u stvarima Jugoslavije trebalo da postane
Ьoljseviёke nemani!
uloga uvecanog odvajanja, i da bismo mi trebali postepeno i bez raz-
2. Ovo је jedino da Vase oci vide. Molim ·izvestite sta mislite misljanja da smanjimo nase misije, da obustavimo snabdevanje
ро ovome" .117)
oruzja, davanja saveta i drugih potreba.
Winston S. Churchill, 11. 3. 1945. 2. Sve ovo (navedeno) proizilazi iz Vaseg skorasnjeg memoran-
duma u kojem Vi stavljate u pitanje dalju vojnШ,-u pomoc Titu. 1
U smislu spasavanja Italije od komunizma, Cercil preduzima kao posledica ovih Vasih zahteva uredeno је da feldmarsal Alexander
dalje korake i 18. aprila 1945. salje strogo poverljiv_u depesu br_. ~613 izvesti London ро Тitovim naknadnim zahtevima za snabdevanje,
britanskom ambasadoru u Vasingtonu Lordu НаШахu u koJO] se pre nego on donese konaё:.nu odluku, tako da bismo mi bili u stanju
kaie: da ispitamo politiёke implikacije ovog poduhvata. •. . .
1. "Vama је poznato mojc glediste о Titu u kog sa~. izgublo__po- 3. Vase pismo od 11. marta stavlja na tapet mnogo sire p1tanJe
verenje kad је odmaglio sa ostrva Visa. Мi treba da sto31mo na s1ro- nase celokupne dugorocne politike prema Jugos~aviji. Pos~vlja ~е
koj osnovi gledista u pogledu teritorijalne izmene, da teritorijalne pitanje da li mi trcba da napustimo_ neka, -~о ne 1 sva, ~p_on.sta ko~a
promene ne dolaze u obzir, seam jedino ро odluci Mirovne konferen- sada imamo u jugoslovenskim stvarlПla. lli cemo prepustiti tu zemlJu
cije, ili ро saglasnosti respektivnih strana". . . samoj sеЫ; ili Тitovim i ruskim planovima! . . _ ..
2. Ја se radi ovog slaiem da celokupno (nase) snabdevanJe Тita 4. Tacka do koje smo dosli u sadasnjem ~omentu _u nasoJ politic1
treba potpuno prekinuti najboljim mogucim izgovorom koji se moze prema Jugoslaviji jeste sledeca: (а) Posle visemeseёn.ih pregovora u
167) Premier 3-513/6. 168) Premier 3-513/6.

250 251
,. ·· , _.1 -1· ... \a,·nu "\O"'I proiza~a јс ,1jcdinjcм vlada. k(\Jll 11 ml sada u samom trenutku k d .
,_,')lffiЗ S!Љ.) "\""ЈО1 1 .,.
s.-no n,i ~nkc:ionis.-ui na ~rimu (н Jaltl), k?J 3 ЈС , ·cl: ' 1 Bcogrnclll . na snagu da objas njavamo Am а .kJe ~porazum TitirSubasic stupio
" .,. . ' , • ,
. еп ancu:na da 1 . ..
(Ъ) s~,,.-nron (Ъritanski an,Ьn~ .lc1·) stigao ЈС \1 Beograd sa pнn i rn 1.spao ono sto smo se mi nadali d . .. • pos е svega Тito rnJe
uput.st,in,a kao jcdan od kumo,•a ~ tutora novo~ . reiima. (с) Posll· 1
nju ml poclnjemo da se polako i; I; ~• _ d~ sledstveno ~vom sazna-
nE.-koliko nedelja tt,skih disku~ijs. r.,1 smo Рт:с<1~0Ы1 SovjctskoJ v lnd,. posledica s vega ovog?! д da ii ь· · 0 iz Jugoslovenskih stvari kao
... . ne 1 ovakav st.av odi k
da kao jroan dodatak Sporatun ·t 50 : 50, m, b1smoy·c~a\o da budc- u Jugos1av1J1 postoJi druga strana d . v о :' to, ао da
tno odgoYQmi za po.sieratnu obr.~v-u _1 rek?ns~~ukc1Ju JUg?slovE.-nskc da podrfimo? Ni kralj Petar ni Mih~~a-~~:11~tiva, ~OJU Ьi trebalo
m0l'l:1arice i ,-uduhoplo,-st,·a, dc .: Ь1 Rus, b1l1 odgovorn_1 za su,·o- u Jugoslaviji, nema dovoljno pљ-tali V1c, ili bilo ko3a druga osoba
-::ctnne jugo&lo,-enske snage. {d) Mi smo (~ ovom momentu) usrcd 9. Tito se zaista poneo ne.zahval с~.1 . ..
,-uro.h disk-usija sa Sovjetskom ·1ladom о Jugoslovensko-bugarskim red ovog postoji i prilican brc · d:o ?.~~о pr~ nama, а po-
odnosima, koji se tiёu budui:E u;oge J1.1gQSlavije kao Ьalkanske silc. rasnJem anti-britanskom r aspJ 1 • ~ ~Ј~са koJe govore о ::k<r
. . • . о ozenJu T1tovih potcmjenih oficira.
5. O\i preostali proЫemi ne dozvolja,•aju nam da poёnemo u Al1 ЈЗ sam ovo OC€k.ivao da се se do oditi N .. . •
sadasnjoj situaciji jedno postepeno i nesmot.reno povlaёenje iz Jugo- rasnjim dogadajima i izvesta.. • g . . ~ posto)l rocega \l sk<r
. . Juna sto bt mene LZnenadilo izuzev zna-
sla,ije, i od njenih po.slo,-a. Таёkа do koje smo dosli ne dozvolja,·a tan d оk az umerenosti koJu је sebl Tito d. li0 ' . _
nam unenadni preokret n~ politike. Naj~ ~to mozemo ur:iditi nove vlade! Моје liёno gleclli~ • ~zvo , ".:tv~Ju n3egove
" d . Jeste, da Је sada VLSe b1t:no nee10 ikad
raniJe, а se rru ukopamo u Jugoslaviji i d
0
jeste, da planiramo sada promenu politike u docnijoj etapi. ·· - - -
6.. Posle pallji,-og rэsmatranja, smatram da Ы Vasa predlozena ddati Tita na pravim linijama! а vrsuno uticaJ, Jer moramo
eYentualna promena u nasoj spoljnoj politici prema Jugoslaviji bila Mozda је ,.,_ ukinuti njegovo vоз· Ш=о
._kmoguc:e .,.,_ snabdеvаще . 1. slicno
..
nepametna. Nasa sadasnja politika prema Jugoslaviji jeste, mislim. ali sa роliti
. с .е tau;:e gled.ista, meni izgledа dа m.1. ne ь·1 treЬalo da'
realna а nikako SU\"lSC amЫciozna. Nasa politika priznaje da Jugo- se povlaёimo 1 da sve ostavimo Titu i Moskvi"!1i9)
slanja z:a nas nema isti dugoroёni i strategijski i politilli znacaj i Anthony Eden, 18. 3. 1945.
,-a.znost kao Grёka ili ako hocete ltalija. Jer Jugoslavija lezi van, ш !fa Idnov memorandu.m Cercil се reagovati dva puta: 14. i 20.
pak na samoj i,>ici prostora nasih glavnih interesa. Nasa politika maJa. Suoёen sa realnom i odmerenom analizom stvari, u odnosuna
zasni.a se na Sporazumu sa Sovjetima, 50 : 50, ёiji је princip da
Jugoslavija treЬa da posta.ne neka ,тsta neutralnog prostora izmedu
Ј ugo
· · kak ·
о Је ldn izlozio, predsednik Britansk е v Ј а d е reag<r
. slaVIJU, . . .ak
v~ce wneremJe 1 о је kriza oko Trsta., J ulijske Кrajine i Korus'ke
Ьritanskih i sovjetskih uticajnih zona.
Ь~ u punom zamahu. 14. maja on liёno pise glavnom Idnovom savet-
Ali, posto polovina uticaja u stvarima Jugoslavije ne pripada
niku, . stalno~ podsekre:ir..i Forenj o!isa, sir Orme Sargentu i kaze
nam.a prirodno, Sporazum 50 : 50 u praksi znaёi da mi moramo da
slede_ce: "~ес ~am procrtao memorandu.m g. Idna. Njemu sam Ыо
se napreg11emo da Ы postigli nesto uticaja u Jugoslaviji, da Ьi se na uputio mo~~-pnval:na _gledista da Ьi njegovo i moje milljenje moglo
ovaj nac:i.n suprostavili totalnom ruskom uticaju. Predlog о podeli da se uoblicr. Ј~ ne bih davau nika.1...-ve avione, niti pak instrukcije i
odgo\'Ornosti о vaspostavljanju jugoslovenskih oruzanih snaga jeste obuku о vazdusnom ratu Jugoslavij i, pod sada.sn.iim okolnostima.
vaian deo primene ovog opsteg principa о Sporazumu (sa Sovjetima). Doga~aji su pokazali da su oni (Jugosloveni) potpuno u ruskim ruka-
:Моја је ideja da nastojimo d~ Jugoslavija, sto је ~ moguce, postan~ ma. Sta we, mi mozemo Ьiti svakog momenta u oruzanom sukobu
,.neutralni• prostor, jer ovim Ыsmo sеЫ pribavili vazno obezbedenje sa njima, iako se ја usrdno nadam da se to nece dogoditi.
nasih pozicija u Grckoj, а takode u manjem oЫmu u ItaЩi. Promena u situaciji је ogromna. Posle poruke predsednika Тru­
7. Postoje dva rasmatranja da је u izgledu da se Jugoslavija raz- mana br. 34. razvila se jecina akutna zategnutost izmedu nas i Тita.
, >ije u najjacu silu medu 'Ьalkanskim drzavama. 1 ako mi napustimo Ја smatram stvar u ovom prostoru povoljnom za svrstavanje Velike
sve ~ _z.a.hteve i priliku da uti~o i izrazimo nase misljenje о Britanije, ltalije i Amerike protiv jugoslovenskih zahteva na austrij-
,,odenJU Jugoslovenske politike, mi cemo izguЫti jedno od. glavnih s ku i italijansku predratnu teritoriju. Nikakvu dalju akciju ne treba
sredstava da uticemo na stvai·i Balkana kao celine. pred~ati ро ovom sto pisem. jer mi imamo teze proЫeme i mnoge
8. S~ _~. ја n~ vidim k.ako bismo mi mogli objasniti promenu su nevoђe na dnevnom redu sa kojim se suoёavamo" ! 17°}
nш politike Amerik.ancima, jer Sjedinjene Drzave nisu nikad Ыlе Winston S. Churchill, 14. maja 1945.
od~vljene naso~ propartizanskom politikom. 1 uvek је bilo sa
169) Premier З-51З/9.
velikom mukom, 1 preko zle ,·olje, da ih vufemo pozadi nas. Hocemo
170) Premier З-513/9.

252 253
 1 u pi·olzasla јс ujcdlnjcnп vlndu. \(ojll Н mi sada u samom trenutku kad ј е S oraz . .. , ,
1-.--ojilТll\ s1'10 ,-~dil~ g\a~~u J~r~~\; (u Jnltl), kojn јс vct u Bcogradu . а snagu da objasnjavamo А 'k .Р um T 1to-Subas1c stup10
sn1o n1i sa11kc1on1s.'\I , Ьа ·t··lci-) stigao је \1 Bcogrud su pllnirn n ,. . men ancuna, da posle svega Tito nije
ispao опо :ito smo se m 1 nada!i da jeste· 1· d I d
(Ь) Ste,·e11son (brit:шsk1 da~ n~o~a i tutora novog rezima. (с) Рщk • с· · ,ј , а s е stveno ovom sazna-
uputs1,,in1a ka? j~t\l.~ disk~~ijt,, i·,ii smo prcdloШI Sovjctskoj vlndi,
0 nju mi_ро IЛ]emo 8 ; ~ ро 1ak~ izvlaёimo iz jugoslovenskih stvari kao
nekoli\...~ nedclja teskl razum·.i 50 : 50, ml Ыsmo trebalo du budc- posledica s~~ga ov~~ ·d· А da н ne Ьi ovakav stav vodio u to kao d a
1

5 u Jugos 1av131 posto]t ruga strana druga altern t· k · Ь: t bal

da kao ]edan dodatak ~ obгovu I rekonstrukciju jugoslovcns\11:
mo odgo,·orni za pos1e ra "t" d~,. ы Rusi Ыll odgovorni za suvo-
i vazduhop1ovs va,
mornance .
(d) -·:Мi smo (u ovom momentu usrcd
)
:zemne j~gosl~~•ensk~n~~kom ·, ladom O jugoslovensko-bugarskim
58
,·aznih d1sk~~a . ,. ;~dute uloge Jugoslavije kao balkanske silc.
odnosima. ko]i se u"u . ra~n!em anti-bri~kom r~polozenju Titovih potcinjenih oficira.
. - roЫemi ne dozvoljava]u nam da pol:nemo u
5 0,,1 preosta1I Р 1х • · Ј
: . . . а " i ·rono postepeno i nesmotreno pov a"en3e 1z ugo-
sada_~~] :itu - ~ poslova. Ta<:ka do koje smo dosli ne dozvolja va
зla,ri.]~ 1 dnJ~ reo'·-t naso.:: politike. Najvi~e ~to mozemo uraditi
nam
. dznena
1 n1 Р sada
laniramo ''"''
promenu politike u d ocnl]OJ· · · еta р1.·
]este, а Р d ь· V • dl '
б. Posle paЩivog rasmatranja, smatr~. а 1 asa pre . -~ze?a
eYentualna promena u nasoj spoljnoj polit1~1 prema_ -~u_go~lav1J~ ~1!а
nepametna. Nasa sadamja politika pre~a u_gikos 1av1~1 Је~ e,d пuJs m,
realna а nikako su~ amЫciozna. Nasa po1_~t _a _priz~~Je _ а ~g.o:
•· nema isti dugorol:ni i strateg1Jski 1 pol1til:ki znacaJ 1
slaviJa za nas 1 " 1 •·
• t kao Grcka ili ako hocete ltalija. Jer Jugos aviJa ez1 van, ili
;:;:а samoj ivici prostora n~ih glavnih inter1;,~~: ~asa . po_litika
zasniva se na Sporazumu sa Sovjetima, 50 : 50, Cl]l ]е pr1~c1p da
Jugosla,rija treba da postane neka vrsta neutralnog prostora 1zmedu
britanskih i sovjetskih uticajnih zona.
Ali, posto polovina uticaja u stvarima Jugoslavije ne pripada
nama prirodno, Sporazum 50 : 50 u praksi znaci da ~~ mor~o da
se napregnemo da Ы postigli nesto uticaja u _Ju?oslav1]1, da Ь1 se n~
ovaj naёin suprostavili totalnom ruskom uf.!-caJu. Pr~dlog о p~deli
odgovornosti о vaspostavljanju jugoslovenskih oruzanih sna~a ~este
vazan deo primene ovog opsteg principa о Sporazumu (sa Sov3etima).
Моја је ideja da nastojimo d:i Jugoslavija, sto је vi.se moguce, posta~e
"neutralni" prostor, jer ovim Ьismo sеЫ priЬavili vazno obezbedenJe
n~ih pozi.cija u Grckoj, а takode u manjem oЬimu u Italiji.
7 . Postoje dva rasmatranja da је u izgledu da se Jugoslavija raz-
vije u najjaёu silu medu balkanskim driavama. 1 ako mi napustimo
sve nase zahteve i priliku da util:emo i izrazimo nase rnisljenje о
vodenju jugoslovenske politike, rni cemo izguЬiti jedno od glavnih
sredstava da uticemo na stvai·i Balkana kao celine.
8. Sta vise, ја ne vidim kako Ыsmo rni mogli objasniti promenu
nase politike Amerikancima, jer Sjedinjene Drzave nisu nikad Ьile
odusev)jene ~om propartizanskom politikom. 1 uvek је Ыlо sa
velikom mukom, i preko zle volje, da ih vul:emo pozadi nas. Hotemo
252
~- ? N' k . р . '. а 1va, OJU I re о
da роd r1.imo. 1 ra1Ј ь 1·1 0 k · -'-·
.. · d etar n1 M1hailovic , iJ·
1 =. .
О Ја ga osoь а
u Jugos1aviJ1, nema ovoljno pristalica.
9. Tito se z~!s~a Р?~ео neza_h valno i necivilno prema nama, а po-
red ovog po~tO]l_1 priliёan brc,J drugih ёinjenica koje govore о ::ko-
Al1 Ја sam ovo .?cek~v_a o da се se dogoditi. Ne postoji niёega u sko-
rasnjim dogadaJ1ma 1 1zvestajima sto Ы mene iznenadilo izuzev zna-
tan dokaz ~mer~no.~ti koju ~~ se?i Tito d~zvolio, u stvar~ju njegove
nove vlade . М~Је licno gled1stг Jeste, da ]е sada vise Ыtno nego ikad
ranije, da se m1 ukopamo u Jugoslaviji i da vrsimo uticaj, jer moramo
drzati Tita na pravim linijama!
Mozda је moguce ukinuti njegovo vojniёko snabdevanje i slicno,
ali sa politicke taёke gledista, meni izgleda da mi ne Ы trebalo da
se povlaёimo i da sve ostavimo Titu i Moskvi"!1S9)
Anthony Eden, 18. 3. 1945.
··
Na Idnov memorandum Cerёil се reagovati dva puta: 14. i 20.
maja. Suocen sa realnom i odmerenom analizom stvari, u odnosu na
Jugoslaviju, kako је Idn izlozio, predsednik Britanske vlade r eago-
vace umerenije iako је kriza oko Trsta, Julijske Кrajine i Koruske
Ыlа u punom zamahu. 14. maja on licno pise glavnom Idnovom savet-
niku, stalnom podsekretaru Forenj ofisa, sir Orme Sargentu i kaze
sledece: ,.Vec sam proёitao memorandum g. Idna. Njemu sam Ыо
uputio moja privatna gledi..sta da Ьi njegovo i moje misljenje moglo
da se uoblici. Ја ne bih davat1 nikakve avione, niti pak instrukcije i
obuku о vazdusnom ratu Jugoslaviji, pod sadasnjim okolnostima.
Dogadaji su pokazali da su oni (Jugosloveni) potpuno u ruskim ru.ka-
ma. Sta vise, mi mozemo Ьiti svakog momenta u oruzanom sukobu
sa njima, iako se ја usrdno nadam da se to ne<:e dogoditi.
Promena u situaciji је ogтomna. Posle poruke predsednika Тru­
mana br. 34. razvila se jedna akutna zategnutost izmedu nas i Тita.
Ја smatram stvar u ovom prostoru povoljnom za svrstavanje Velike
Britanije, Italije i Amerike protiv jugoslovenskih z~tev~ _na austrij-
sku i italijansku predratnu teritoriju. Nikakvu dal]u ak:ClJU ~е treba
preduzimati ро ovom sto pisem, jer mi imamo teze proЬleme 1 mnoge
su nevolje na dnevnom red u sa k oJun .. se suo<:avam. о.. .,110)
.
Winston S. Churc.h ill, 14. ma.ia 1945.
169) Premieг 3-513/9.
170) Prernier 3-513/9.
253
 СсгЬl је ovln, iзobl~o Jdna dn н\\tс 1\8 njcgovog glnvnog i-avct . u sovjetskom Savczu i sledio ј е partijs ku Нл i . . .
nika i drt11o;<' saYctnikc \I Foгcnj ofisu, kojl su odgovornl zn odrNli- 1еd icu da је оп Ьiо pronemack • _Ju, 5to Ј е unalo za po-
sna all Sovjetski Savez 22.
og raspolozenJa s d k N
јuла 1941 _ · ve о
· ·
emc1 шsu
. · ,,-uu -~· c spotJ·nc politlkc• I u ovom,. smlslu on fl n\ Jn~
..<'n·i
PNe Ы bllo sasvim istinito i·eci, da је 011 ь·
\"8ПЈС SI\\CГ8 1 ·
jedan san,ostalan potcz, u ko11'e јс visc "prasnuo u plsmu glnvnm11 1
.
Idno,-oш sa,·etnikta sir Orn,c Sargcntu. Nalme, ovde sc rndilo .о Ccr- tijl) koja је prediagala da se NemackoJ· ne •p°..,!/avnatp fig~rad (u_раг-
. d t " t· •..,. о or, 1 а Је on
Hlo,-om totalnom razotaranju u Tita. On sadn vldl, dn to nlJ~ onnj vod10 emons ractJe. рго av otpora Nemackoj. AJi 27. marta 1941 na
Тito, koga su nj<'mu podmctnule obave~tnjne sluibe I njcgov1 ~n r~ni s5m dan ~~~а, . оп Ј_е predvoclio demonstracije u prilog Sovjets.kog
sa,-etnki, а koga је on romantlzirao i hvallo; vel: ј~ _to stvnrn~ Т.tо, Saveza, koJ1 _Је JOS Ь~о neutralan, sto је njega izdvajaJo od saveznika.
tada ј~ bez priziva odan Stal.iinu i Komlnternl Щ1 је on Ь10 svo ~"'ozda Vas. шteresuJe da ро Gianvilleovom
l•• . . nu"J' ·
s JenJu, х..: •
1.:1Ја se
fak ta
пеmе plal:-eni agen\. . . . . mogu uzet1 kao potpuno tacna, T1to Је stigao u J ug 1 .. • ,,. ..
. . os ЗV\JU iz "PantJe
Sada Cerol hocc da dozna ko је ustvar1 T1to, koga Је on bez 1kak- rano 1937: _1 z:po~!~o. se u Splitu kod britanske firme "Jadransko
\tih sk:rupula nametnuo Jugoslaviji. Cerbl se jos _tad~ nadao, u m aj u brodograd1llste , ftJI Је vlasnik Ыо Уапоwsч 0n · odmah •
" 'k u ovoJ· f 1пш, ' . " • Је orgaш-
1945. da l:-e izЬori u toku 1945. Ьiti u njegovu k~~1st, 1 da l:e on pono- zovao "traJ а takode i u ostalim firmama . 5 lit di
t . • u р u, ra
cega је ь 10 za varan 1 pu:staл iz zatvora nekoliko puta Ali k d
.
vo kao predsednik britanske vlade s~s~ StalJma u Po~sdamu ~de
{:-е ponovo pokrenuti pitanje Jugoslav1Je 1 poku~_ati da pr1tegne Т.tа, l ·t t 1 .• ,
је u Sp 1 u pos а о suV1se vгuce, on је u avgustu ошао za Нrvatsku
. а mu
koji vik nije mario za poteze britanskog p_rem1Jera. . i od~_a h _organiz~vao veliki strajk_ u rafineriji "SЪell" u Capragu.
Razocarani Ceilil izdiktirao је 20. maJa 1945. svom pr1vatnom KasroJe,_ 1ste godine,_ on se рrеЬасю u S1oveniju gde је оtроёео sa
sekretaru sledel:e redove: ,,Тraii od Forenj ofisa (da dostavi) sto је strajkov1П1a u tvorшcama tkыuna koje su delimicno bile britansko
mogul:e potpuniji domje о Тitu. Da ~ је istu_ia_ d~ је on. vaspitavan vlas~t~o. Upor~do on)e organizovao citav niz strajkova u mnogim
cetiri godine u komunisti&om koledzu? Је li 1stma da Је deo svog tekstilniI? tvo~~ama siro~ Slovenije. Docnije, krajem 1937. godine,
vremena posvecivao strajkovima dui dalm~tinske obale? Је li istina on odlaz1 u Srb1Ju u (rudnik) Trepcu gde takode organizuje strajk.
da on nije nista uradio da se bori za Jugos~aviju, kad је ov_a Ы\а Tu је Тito Ыо uh~psen i premlacen od jugoslovenske policije, koja
napadnuta od Nema&e, vel: је fekao do 22. Juna (1941.) kad Је Ko- је tih dana preduz1mala mere protiv komunista!
minterna izdala instrukcije svojim pionima da pomognu Rusiju? Ranije u 1939. Тito је prilicno mirovao jer se krio od policije.
Da li је on ikada Ьiо zenjen i koliko puta? Mi sve znamo о njegovom Ali kad је otpoceo rat (septembra 1939.) i posle nemacko-sovjetskog
Ьekstvu na ostrvo Vis kad mu је gorelo pod nogama u Jugoslaviji; pakta iz 1939. Komunisticka partija Jugoslavije, crji је on Ьiо priznati
i о njegovom isrezavanju sa ostrva Visa, posle tri meseca nase zastite, voda, sledio је pronemacku politiku! А kad је nasa tajna sluzba u
da Ьi obnovio veze sa Moskvom. Sve ovo pitam, jer mislim da је Zagrebu S.O.E. pokusala da crganizuje razne grupe koje Ьi radile
vredno pogledati u ove stvari i videti kuda one vode" .171 ) za nas, komunisticka partija је to odbila. 1 sve do nemackog napada
Winston Churchill, 20. 5. 1945. na Sovjetski Savez 22. juna, Тito i komunisti nisu nista uradili da
pomognu saveznike" !17! )

CERC:ILOV DOSUE О TIТU Dosije: Tito (Josip Bro:z pre 1939)

Na Cerblovo tra.zenje od 20. maja 1945. preko svog privatnog
sekretara, odgovorice Forenj ofis 14. juna prilazuci trazeni dosije sa
potrebnim objaыijenjima.. Forenj ofis dosao је do ovih podataka о
Titu godinu dana ranije; objasnjenje i podaci potifu od jednog funk-
cionera Forenj ofisa ciji је potpis neШak.- Objasnjenje pofinje ovako:
"Ја sam konsultovao Dewa, koji је pitao Glanvilla koji sada radi
u Admiralitetu. Ranije izmedu 1939 - 1941. 011 је radio u nasem
Generalnom konzulatu u Zagrebu; i radio је za obadva obavestajna
centra MEW i S.O.E. Radi toga on је donekle ekspeгt о Titu. On
potvrduje utiske Dewa, da је Tito kao dobar komunista Ыо treruran
1. ,,Nema teze stvari nego utvrditi li~ istorijat onih komunisti<!-
kih agenata koji sluze Moskvi i nalaze se van granica Sovjetskog
Saveza.
2. Тito se rodio 25. m aja 1892. u jednom malom selu na granici
Нrvatske i Slovenije. U mladosti је Ьiо metalni radnik.
3. Postoji ocevidna evidencija da se on nije predao Rusima 1915.
vec је Ыо od njih za.roЬljen i nije se prikljufio jugoslovenskim (voj-
nim) formacijama u Rusiji.
4. Osloboden је u oktobru 1917. i on se odmah prikljucro crve-
nima i borio se u gradanskom ratu.

171) Premier 3-513/8. 172) PremJeг 3-513/8.

254 255
 С . . lm zооЫ~м Idм do utl~I' 11n njcgovog g111vnog Nrivt•t - 11 5 0 vjetskom Savezu i sledio ј Р ра t" k
('~1
1 Ј(' 0
" •nt' kc 'u
Forct\j oflsu, kojl su odgovo1·nl zu odr<'(li- slcdicu da је on Ьiо pronemackog r IJs u _linjju, зtо је imalo za po-
nikв i drugc sв,·t.'I \ 1
. --Acl\J·c ~ро\ј1'с polltlkc. 1 u ovom sm s н on l:inl Ј о, nnpali s .o v~etski S_a ve_z ~2. j una 19~~olozenja sve dok Nemci nisu
,·вnЈС smcrв 1 \,uu , -
, 1 n po•ez u kоще је vl~c "prnsnuo " u Р 1stТI\I ц 1ovnmri· Ne Ь1 btlo sasv1m 1st1nito i·eci d , .
jedэn samoi.,a 3 '
'ku sir •
Orn,c Sargcntu. Najmc, ov dс se rodllo о Ccr- tlji) koja је predlagala da se Ne,maa(:kJe _on bio glavna figura (u par-
ldno,·on, saYet n1 . d ldl d . . .'
vodlo d emons t rac1Je_ protiv otpora Nemac .
ОЈ ne Pruia 0tpo .
r , 1 da је on
Ы tot:ilnom razocaranju u T1ta. On sn а v , а to nijc ona j .
""o,-okm u nJ'('mu poon,et1'ule obave~tajne sluibe I njc~ov1 s:эrl'ni s:1.m dan pufa, on Је predvodio dem tkoJ: _Ali 27. marta 1941. na
• ,to, ·oga s 11 . . ,.. ј t
• • а koga Ј'е on romantlzirao I hva о, ve" е о stvnrnl Tito
. . saveza, koji је jos Ыо neutraJan sto _ons_ raciJ_e u ~rilog Sovjetskog
sa,-etn1c1, ..
tada ј~ Ьсz prizi,·a odзn Staljinu I Komlntern "
1 "lj I ј е on Ь10
·
svo
' Moi da Vas interesuje da ро Gl~nvui:o~~ega ~~aJ~lo od saveznika.
,nogu uzeti kao potpuno tacna Tito је t· m mlSIJenJu, cija se fakta
,теmе p!aЬ!.ni agent..
rano 1937. i zaposlio se u S~litu ko~ ~а_о u J ugo~laviju iz Spanije
1
Sada Cerbl hocc da doznз ko је ustvarl Tlto, koga је on bez ikak-
,-ih skrupula namet.nuo Jugoslaviji. Cerbl se јо§ tada nadao, u maju ьrodogradiliste", ciji је vlasnik Ьiо Уа n ~ke ~е ,,.J'adransko
,. 'k . r· " rrows 0n Је odmah orgaш:.
1945. da Ь!. izЬori u toku 1945. Ыti u njegovu k~~ist, i da се on pono- zovao "tr~J u ovoJ iпni, а takode i u ostalim fi .
,,o kao predsednik bri_ t an~ke vlade s~st~ StalJ1n~ u Po~sdamu gde cega је ~10 zatvaran i pustan iz zatvora nekolikrma.ma u S~litu, radi
Ь! ponovo pokrenuti p1tanJe Jug~lav1Je 1 poku~_at1 da pr1tegne Tita, је u Spl1tu postalo suvise vruce, on је u avgustuo P_':ta. Ali k.ad mu
0
koji ,rik nije mario u poteze br1tanskog prem1Jera. i odmah organizovao veliki strajk u rafin . .. S1tisao za Rrva t.sku
Razocarani Cerbl izdiktirao је 20. таја 1945. svom privatnom .. · t d' en11 " nell" u Capragu
Kasn1Je, is е go me, on se prebacio u Slo ·· d . . ·
sekretaru sledere redove: ,.Тraii od Forenj ofisa (da dostavi) sto је , 'k · tv · . veruJu g е Је otpoceo sa
straJ ovuna u orrucarna tkЫtma kоз· е su delim.i" bil Ь .
moguЬ!. potpuniji dosije о Тitu. Da Н је istina da је on vaspitavan v1asrus · ·tvo. U pored о on Је
· tv ·
·
• • organizovao c:itav
· ·· ·tracno
·k е nta.nsko
ruz s Ј ova u mnogun
.
~tiri godine u komunisti&om koledfu? Је li istina da је deo svog tekstilnun oпucama sirom Siovenije. Doc.,;;e kra ' _..,,_
vremena posveavao §trajkovima duz dalmatinske obale? Је li istina on оdlaz1. u S r Ь" 1Ju u ( rudnik) Trepcu gde ..., takod , . Jem 1937 • •. g • =e . •
da on nije niha uradio da se Ьori za Jugoslaviju, kad је ova Ыlа . Тit ь· uh • . . е orgarnzuJe straJk.
Тu зе о 10 apsen 1 premlacen od jugoslovensk li · · k ·
napadnuta od Nema&e. vec је fekao do 22. juna (1941.) kad је Ko- · tih d d · al . е ро ciJe, оЈа
Је ana pre uzun а me.r e protiv kornunista!
minterna i.z.dala instrukcije svojim pionima da pomognu Rusiju? Ranije u 1939. Tito је prilicno mirovao з·еr se kri od li ··
Da li је on ikada Ыо !enjen i koliko puta? Mi sve znamo о njegovom · t -х t ( о ро ClJe.
Ali k а_d Је о Р=ео ra_ ~eptemb~~ 1939.) i posle nema.ck~sovjetskog
Ьekstvu na ostrvo Vis kad mu је gorelo pod nogama u Jugoslaviji; · ti
pakta 1z 1939.. Komurust1cka . . JugoslaviJ·e , ciJ.i 1· е on ь·10 pnzna
• part1Ja
i о njegovom isёezavanju sa ostrva Visa, posle tri meseca na§e zastite, vodа, s 1еdiо Је pronemacku politiku! А kad је nasa tajna siuzЪa u
da Ы obnovio veze sa Moskvom. Sve ovo pitam, jer mislim da је Zagrebu S.O.~. ~okubla _da _crganizuje razne grupe koje Ьi radiJe
vredno pogledati u ove stvari i videti kuda one vode".171) za nas, _kom~ticka р~]а Jt: to odbila. 1 sve do nemac.kog napada
Winston Churchill, 20. 5. 1945. na SovJetski Savez 22. зuna, Tito i komunisti nisu nista uradili da
pomognu saveznike"! 17! )

CERCIWV DOSIJE О TIТU Dosije: Tito (Josip Broz pre 1939)

Na Cercilovo tralenje od 20. таја 1945. preko svog privatnog
sekretara, odgovorice Forenj ofis 14. juna prilaluci traleni dosije sa
potreЬnim objamjenjima. Forenj ofis dosao је do ovih podataka о
Тitu godinu dana ranije; objamjenje i podaci poticu od jednog funk-
cionera Forenj ofisa ciji је potpis nel!itak.-Obja§njenje pocinje ovako:
,.Ја sam konsultovao Dewa, koji је pitao Glanvilla koji sada radi
u Admiralitetu. Ranije izmedu 1939 - 1941. on је radio u nasem
Generalnom konzulatu u Zagrebu; i radio је za obadva obavestajna
centra ~W- i S.O.E. Radi toga on је donekle ekspert о Titu. On
po~uJe utiske Dewa, da је Tito kao dobar komunista Ыо treniran
1. ,,Nema teze stvari nego utvrd.iti licni istorijat onih komunistic-
kih agenata koji sluze Moskvi i nalaze se van granica Sovjetskog
Saveza.
2. Tito se rodio 25. maja 1892. u jednom malom selu na granici
Нrvatske i Slovenije. U mladosti је Ыо metalni radnik.
3. Postoji ocevidna evidencija da se on nije predao Rusima 1915.
vec је Ыо od njih zaroЫjen i nije se prikljucio jugoslovenskim (voj-
nim) formacijama u Rusiji.
4. Osloboden је u oktobru 1917. i on se odmah prikljucio crve-
nima i borio se u gradanskom ratu.

171) Premler 3-513/8. 172) Premler 3-513/8.

254 255

5. Tito go,,ori da sc vratlo u JugoslзviJu 1920. gdc sc njt>~ov Rin
Zarko rodio 1924. Drugi izvo1·i tvrdc, mcdutim, da se Tito v1·11tio u
Jugosla,,iju 1923. ш docnijc. Ро jednoJ vcsti lz 1923. Tito jt' ,.zavrMo
,-ojnicki kurs" ш ,,kurs о tcrorlzmu". Zatim Је napustlo Crvr nu
a.nniju, nasta,rio za Austriju, vratlo se odmnh u Sovj~tski Savc1.,
oleпio se 1924. i vrntio preko .Persчe I Grcke u Jugosl~~•ju . ZцkJju.
cak iz ovog jeste slcd~i: da 1, Јс T1to posetlo Jugoslav1Ju u 1920. 111
ne? On se u nju vratio tek 1923. godine.
6. Тito,,a prva lena Ьila је Ruskinja. NJeg?v stariji sin, Zarko
(roden 1924) otpremljen је u Rusiju 1929. gde Је ostao sve do 194 5
gde је Ьiо odlikovan za vrline u sovjetskoj sluibl u vojsci. Titov~
druga lena, govori se, da је Slovenka iz MariЬora i da је privrzeni
komunistШci radnik.
7. U Jugoslaviji Тito se zanimao njegovim starim poslom i ро.
stao sekretar sindikata metalnih radnika.
8. Тito је Ьiо osuden i izdrzavao zatvor zbog ilegalnih aktivnosti.
0n sam kaie da је osuden u 1928. i da је proveo u zatvoru sest
godina. . govorili da su se borili pre jula, ili posle ovog 1941. Кnj iga od autora
9. Posle zatvora ponovo preduzima politicki podzemni rad. u
1934. postaje clan Centralnog komiteta jugoslovenske Komunisticke
partije, koji је radio iz Веса, Praga а posle 1937. iz Pariza, gde ро.
st.aje predstavnik Kominterne uzivajuci njeno puno poverenje.
Ро jednom izvoru, kao vod jugoslovenskih komunista, Tito је
posecivao Sovjetski Savez nekoliko puta, gde је uzivao Sta1jinovo
poverenje i ostaliЬ sovjetskih poglavara.
10. Za vreme spanskog gradanskog rata, Тito је organizovao re•
grutovanje i priliv dobrovoljaca za republikansku armiju u Spaniji.
11. lzgleda da se Тito vratio u Jugoslaviju 1937. i da је radio u
wJadranskom brodogradillitu" u Splitu i da је odmah organizovao
jake komunisticke celije u industrijskim centrima Dalmacije, Hrvat.
ske i Slovenije i da su strajkovi na svim stranama usledili. Izgleda
da је Тito narocito imao na nisan britanske i ameril:ke firme da u
njima izaziva nerede. On је izgleda, Ьiо finansiran iz jednog centra
iz Веса. Posle avgusta 1939. Hrvatska banovina pod Subasiёem po-
hapsila је splitske komuniste. Тito se povratio 1938. u Jugoslaviju
kao l:ehosloval:ki inzinjer "Tomanek" da reorganizuje oslaЬljenu
Komunisticku partiju Jugoslavije. Ovaj njegov alijas govori u prilog
toga, sto је izbegao mobilizaciju u 1941. godini.
Posle 1939.
12.1:'f~ је izrazio svoje glediste о ratu u jednom clanku: ,,Svet·
ske vest1 1 pogledi и (organ Kominterne) 6. januara 1940. On је pisao
~ ,,Тurska sa njenim paktom sa Britanijom i Francuskom postala
Је grobar Balkanske Antante. Jugoslavija је ugroiena opasnoscu da
256
de uvucena u impe rijaJ isticki rat. On ј . .. .
bU kU ' ove impe rijal istil:ke sile" I zavrs·~ nazv?o Bntaru1u Ј Fran•
cus · " L . •_ • • • ЈО nap1s sa: ,, Radлi лarod i
Јzaugsna~nu
osJavlje ne"'e rat. Oni 1zrazava1u velik
. •. .
zem 1JU soc1 Ja 11zma, Sovjetski Savez"!
kl . .
u na onost I s1mpat11e
..
lЗ, U ju.n u 1940., posle pa(ia Francuske izvestan Ь . .
· t ·'-k 'h k • roJ Jugos1ove.n•
s komun1s• /,.;S 1 ·prvak и povratio
kih .
se u J ugo 1 •· d
s aV1JU g е su spremш
•
~ kali na poz1v 0VJets og Sa1,·eza da mu pn'sk , , U .
~е . . . осе u pomoc. aprilu
1941. T1to Је ·ь
Ью u· Zagrebu.
t ,. .
U maj u otisao Ј·е za В eograd gd е se
astao sa R1 arom 1 os а 1m 1evicarima, sastavivsi program . ._
S • 1 v ·•. е1таш
feste, Т1~0. pos е о oga JOS Jednom лestaje. Ponovo se pojavljuje u
avgustu 1li sep.tembru (1.~4 1). ла razgovorima sa (generalom) Мihai·
Jovi6em. Ро T1tovom p r1c312! u: Mihailoviё ј е mislio da је on Rus;
rnoida z~og t.oga sto Је rec1 1zgovarao na ruski nal:in. Kad ga ј е
Mihailov16 u p1tao odakJe Је, ол Је pokazao da је sa severa.
14, Cest~. se tvrcli _da su jugoslovensk:i komunisti pod Тitovim
vodstvom bil1 ravnodusш za sudbi.nu Jugoslavije u ЬоrЫ protiv Ne-
maca, sve do posle 22. Juna 1941 . Partizani pre 1945. nisu nikad
WЫtea "The Long Ba1kan Night" (,,Duga Balkanska noc") na stra-
nama 250 - 251 i 462, opisuje kako se autor u aprilu 1941. sreo sa
nekim komunistima u Mostaru koji su odbili da se Ьоrе za J ugosla-
viju. А Stojan Priblceviё, americki zurna1ista i veliki Тitov prista•
Нса, u jednom napisu u casopisu "Fortune" Uuni 1943) pisao је:
"Jugoslovenski levicari sa svojim proglasom 1941. pozivali su na
nacionalno jedinstvo u ЬоrЫ protiv osvajaca". Na drugoj pak strani
partizani su govorili jednom britanskom oficiru za vezu, da su oni
"otisli u sumu jos u maju 1941 ". Najverovatniji zakljuёak mogao
Ьi Ьiti ovaj : da је Tito sa svojom druzinom Ьiо opomenut i upozoren
od Sovjetskog Sa,.;eza о neizbeznom napadu Nemacke na Sovjetski
Savez i da Ьi skrenuli paznju nemackih trupa od napada, jugosloven-
ski komunisti poceli su sa organizovanjem levicarskog fronta u maju
i junu, ali nisu pol:eli su ustankom pre jula, kao najranijim datumom.
15. Titovo vodstvo nad raznim levicarskim grupama роёеlо је
zauzimanjem Uiica i usposta\·ljanjem u septembru "Uzicke repub-
like". Najureni iz SrЬije od Nemaca u decembru 1941. partizani su
posli na jug za Sandzak i Crnu Goru gde su ustanovili "drugu re-
puЬliku" na ZaЫjaku. Odatle su ih najurili Cmogorci i partizani su
emigrirali pocetkom 1942. u zapadnu Bosnu i sevemu Dalmaciju.
U ovom podrul:ju kontrolisanom od strane Ita1ijana, koje је bilo
razoreno od ustasa, njihovim pokoljem Srba, i o::.-vetom od strane
Srba, Тito је preformirao svoje snage - dotle sastav!jene od. srbl-
janskih i crnogorskih komunista i levicara u "Narodno oslobodila&u
armiju"! 173)
173) Premier 3•513/8.
257
 ,·ooom Ctrfilo\'C)lf hladcnja prctt10 Titв J<raJiлc, srd al:ne odnose sa nj1m nemoguce .., ... •
o;;.i_,Alco11dtr Cad0t;an ро eroe Mi ne t reba da tajimo sto . . . Ј- t1SpostaV1t1 Jos z.a neko
~ d ldnu. lordu Hallfaxu. ~lr Onnc argcnt ti vr . Т . m1 m1s l1mo о jugoslovenskom
Ct>rct\o,· mt>mo~;~ um gde јс \$po\jlo s,·ojc razotaranjc u тњ . na§anju oko rsta, 1 sada nijt: vreme da . . alim p<r
·t· ь· k ь· mJ nav о da snaЬdeva
i n.,"\IJe ~ncra~t";a~~~renj ofisu. i pomi toga ~to јс ldn deta1Jn 11 mo Tita. N 1 1 1 ра 1D podesan mome t da . -
n~ os~ti ЬЕЈ arta U f'ort'n.: ofisu f!O''cla јс da prt'Qv\aduje boJ:i7.on itanJe - Ьilo u Moskvi ili B~ogradu - ;а dJ ?°novo potegnemo
P • 1 · . pre ozenom dugorocnom
odgo,-ono l8. m · -о n~!to poku!at! da pmiuz.mc n:i svoJu r11 ku snabdevanJu . o~g~ov_anJ u jugoslovenskog vazduЬ I stv .
d а СеrЫ mole .pono, . kao lto" ј е to ranije ut1nlo
· dl k
о u om da pomai.c
· narice, ia.ko iznc1to m1 ne Ьi trebaJo da na . ор ov . а Ј mor-
1 Vlcli prilozenl telegram od ministr . . Pustimo ?VaJ pred1og.
u \"t'ZJ Jugos ~,,liJ_~•-u diplomatiju iaobllaz.eH Forenj ofis i mesaJuc 1 ( . - . а spolJnih poslova iz Sал Fran-
'Гlta krol 5\-0JU ""' ciska od ЗО. apn 1а 194;i). B1io kakvi zahtevi od t Ј
. ,. de-1okrug rada. Da se '
ovo ne bl d es1·1о, stav m1n1 . .str.:1
· · tal · s rane ugoslav,Je -
"
se u_~ego lo,-a pomoci ~ direktor Forenj ofisa, ~talni_ sekretar i 0 snabdevanJu I os
. k
ОЈ pomoci, kao sto Ј'е zah•=•
•
ed .. .
- • о pr ЗЈl Jugos1o-
spo1j pos. ~•--tnt·... sir Alexander Cadogan nap1sao Је 20. juna venske k ra1Jevs е mornaпce - treba da budu
• · hodл0 d t· odl , .
• ..,,_ .
poJeuшacno razmo-
ldJю,· g1а,~ .... " . ""' . С ·1
sJed-'-' memorandu.m predsedniku vlade erf1 u : treni 1 ~ . . ?ne ~ . Ш< ~. U astiom smislu r asmotriti zahtev pr e-
1А5
0
. .,._. Ј 1 " ..Ј.. pod"" t 1· daje kvtslinga 1 izdaJmka. ~а napade jugoslovenske ""· - •-ь d
l. "Rama pit.anja u pogledu ugos aviJe v~. =е ~- av Jena su .. _,_ ,_ t ВВС . ~ = ре "'" а а
na led %Ьоg ~'"ацја rclenja _proЫema Ju~Js~e KraJme (Trsta). odgovo1-a JiUU.1" onom u jugoslovenskoj sekciji, а nasa sta.mpa
Ma1u onm piu.n,iima jeste i dalJe snaЬd~vanJe Jugoslovenskih oгu­ ne treba da bude obeshrabrena da odgovori na napade, ka.ko to nade
lanih snaga (ukljuщjuci n~ ~ugonкni . pred-1og da snabdevamo za shodno.
jugoslo,•ensko ,,azduhoplo,rstvo 1 mornanc_u). Takode da odrzimo 4. U . ~gu г.iku . mi :1е Ьi trebalo da se sasvim povucemo iz
naha malu Юtolu z.a t;reniranje jugoslovenskih vazduhoplovaca u Ju- JugoslaviJe. Ona osta;e vazna za nas, iz razloga opisanih u memo-
goslanji, Ьо i pitanje kako da tretiramo ju_~oslovenske kra~jevske randumu ministra spoljnih poslova predsedniku vlade od 18. m.a.'1a,
ofi~ (koji ne lele da se vrate u JugoslaviJu). Sta da raduno ро i mi јо~ ~amo prijatelj~ tamo. Mi treba jasno da podvucemo da se
zahte\,a predaje hтislinga (n.arocito generala Nedica); sta da radimo mi raz~Jemo ~ to~taraca _time sto, posto postignemo nas stav,
sa Mihailovicem ako dopadne na!ih ruku, kako da se odnosimo prema mi ne rnuno dalJne pntiske vec smo gotovi da preu=emo normalne
Maёeku, itd. odnose. Ovo nш glediste potvrduje nepre.Iridno fu.nkcionisanje
Pitanje Julijslte Кrajine moze se smatrati resenim bar za mome- 1JNRE, cak i za vreme tricanske krize. Мi treba da odrii.mo 1 nasta-
nat, ali је potreЬno rasmotriti sva ova pitanja i odrediti nas stav vimo sa svim sto imamo tamo (u Jugoslaviji) kao na primer nasu
prema njima. Lak§e Ьi bilo postici resenje ро svemu ovome ako malu vazduhoplovnu skolu, sve dotle dok Jugosloveni budu Jojalno
bi.smo mi prvo odтedili nasu generalnu politiku u odnosu na Jugo- saradivali. Ali mi ne Ьi treb.ilo da im bilo sta naturamo i treba da
slaviju. njima ostavimo da sami traze ako im nesto zatreba. J ugoslovenska
1. Nasi odnosi sa Тitom bili su pogorsani i pre izЬijanja krize oko vlada ostaje vlada Ujedinjenih nacija, i mi treba da је tretiramo kao
Julijske Кrajine, da Ьi sada postali jos gorim. Nas vazduhoplovni takvu, imajuci na umu narol:iti sk.lop njenog rezima. Ovo nam nalaze
,icemarsal Lee, koji se sada vratio iz Jugoslavije, potvrdio mi је nase da budemo vise oprezni u prihvatanju njenih zahteva, nego ~о је
utiske da oligarblja ustoli~na u Beogradu, ispoljava jaka anti- to slul:aj sa vise civilizovanim saveznic.ima, kao sto su Francuska i
britanska osecanja. Кardelj, najuticajniji u upravi posle Tita, ispo- Belgija. · Mi treba da budemo mnogo vise obazrivi da prihvatimo
ljio је javno u jednom govoru osecanja gorl:ine prema nama, koja njihove zahteve koje Ьi oni mogli podneti u pogledu predaje Jugo-
su se dше gomilala. А jos teze i jal:e izrazeno misljenje (protiv nas) slovena koji su u na.sim rukama.
doglo је od wPolitike", glavnog organa, u jednom skora.snjem ёlanku . 5. Na kraju, mi moramo imati na umu da za sada izgleda da је
~а na.soj strani mi nema.mo nikakvih antijugoslovenskih osecanja, Titov rezim fvrsto ustoblen i da mu ne postoji alternativa, radi l:ega
bar koliko је meni poznato. Kriza oko Trsta Ьila је zategnuta, ali Ьismo mi dobro uradili ako bismo izbegavali tesnje veze sa jugoslo-
e 1entualno se slegla. Javno mШjenje izgubilo је svaki interes za venskim emigrantima ukljufuj uci ljude kao sto su kralj Petar i
ovo, i krajnje resenje krize Ьilo је tretirano od strane stampe sa Mafek, kojima izgleda u dogledno vreme nema povratka u Jugo-
umerenoscu i jedva da је zapazeno Ьilo od ma kog drugog. Tito је, slaviju а Ще pristalice u Jugos1aviji, makako da su brojne, nemaju
mobla, zadrzao јо~ od svog ugleda, ali је Ьiо znatno uprljan. bar za sada mogucnosti dэ utifu na politiku svoje zemlje"!17~)
З. U ovim okolnostima, politifka linija koju је ocrtao i zastupa Alexander Cadogan, 20. juna 1945.
~ minis_tar spolj~h poslova ?d 18. marta 1945. i pre sadasnje krize,
174) Prem!er 3-513/9.
ЈО~ uvek Је na snaz1. Posle nal:1na na koji se Tito pona§ao oko Juiijske
258 259
 Ct'rNto,·a nnj,,rfn grr~kn " rat11 - 11011tnl(11nji1 ТЊ,
Jzn,гdu 1978. i 1982. pok\1~110 snm nrkollko putn dн clocll'm tln
dokun,cnta koji sndrli gornj11 Ccrtllovu lzjnv u. Mcdlltim, nlк11111
• h J·cr mi· Ј' с --" "t\O u drinvnoj arhlvl dn јс dokt1m 1•nat
\П1 30 щ:р(' А, " '" ~ dd Ь
zat,·orcn za ja,·nost r.a pedcset godina (ratuna.j ucl о c_ccm 1·11 1D4 !i).
Moram rel:.i da мm Ьiо prijatno \zncnnden u julu 1982., knd sam 11
arhiYi nai~o na ov8J dokumenat. Sigurno је da . Forenj ori!; nl jp
htco da 0,,ај dokumenat budc pristupatan j avnostl zn Tltovn zivota .
Posle njegove smrti dokumenзt је otvoren r.a Javnost.
o,·dc se radi о jednoj izjavi koju ј~ C~rt\l dao u Brlslu u prvoj
polo,,ini decembra 1945. NaraYno, ForenJ 0!1su је Ы]о stal~ da ?vu_,.nc-
zgodnu" izja,ru sto Ьоlје zamagli, odstrnni njeno clrkul1s~nJe, 1 na-
posletku, da st.avi celu stvar na "potinak" od. pedeset g~dшa! Cerёi l
је izgleda rekao i u Brislu i u Parlzu, da је nJegova "naJveca greska
u ratu sto је pomagao Тita i njemu ve:°vao•:- Ovakv_u_izjavu - ako
је do nje do!lo - Ceral је mogao dat1 u Br1slu_10. 1li 11. decembra
1945., koju је prenelo nekoliko listova. Ја nisam ~ogao utvrditi
prigodu u Brislu, povodom koje је izjava data, do~ Је u Parizu to
potvrdeno faktima. Pada u ~i mo~enat da ~rez1veJa . grada nije
potpuna, ali ovo sto је dostupno do~oJJn? ?5:-'e~Java Cerfilovo r asp~-
loienje prema Тitu. Vesti о CeralovoJ 1zJaV1 dosle su do znanJa
Forenj ofisa, negde pred sam Bozic 1945. Medutim, praznici su mo-
rali odlo!iti akciju ро ovome za nekoliko dana, do poёetka Nove 1946.
godine kad su poёeli da pristizu izvestaji iz BrisJa i Pariza.
Prvi se javio britanski ambasador u BrisJu, sir Hughe Кnatchbul! -
Hugessen, koji је uputio stalnom podsekretaru sir Orme Sargentu
8. januara 1946. izvestaj u kom se kaze sledece:
,. Vi ste (vec) verovatno videli izjave u stampi u raznim zemJjama,
da је u stvari g. Ce.rcil, dok је boravio u BrisJu, napravio izvesne
observacije о Тitu. List "Tin\e and Tide" od 29. decembra 1945. do-
neo је sledece: "Каd је g. Cerёil nedavno boravio u BrisJu, izjavio
је, prema Ьelgijskom zurnalu "Europe - Amerique" od 13. decembra,
gde se kaze: ,.Za vreme rata smatrao sam da mogu verovati Тitu
(!aire confiance а Tito). On mi је оЬесао da се postovati Sporazum
koji је zakljuёio sa Subasicem, ali sad dobro vidim (је те rends Ьien
compte) da sam napravio jednu od najvecih gresaka u ratu"!
"Sblno ovome belgijski шt "Europe - Amerique" u broju od 13.
decembra doneo је clanak sa nasJovom: ,,Sentinelle des Balkans" (za-
tim sledi francuski tekst) .,Pendant Ја guerre, је croyais pouvoir faire
confiance а Тito. П m'avait promis d.'observer J'accord qu-U avait
conclu avec Soubachich. Maintenant је те rends blen compte que
j 'ai commis un.e de mes plus grandes erreures de Ја guerre" ! (Propos
recueilli de 1а bouche de Monsieur Winston Churchill, lors de son
sejour а Bru.xelles").
260
Ce rfll је вvakak o gornje rekao na francuskom Jez1 • ' k u; on Ј•е go-
r lo fra ncus k I d osta ccsto n:t kontinentu u ро · d' . . d
vo . Је 1n 1m рпgо ama .
poznat{) ј е, kako svedoci nJegov sekretar sir J ohn Со\vШе, da se
Ccrcil svadno sa lJeGaul\om na [rancuskom jezi ku.
Brlla nski arnbasa?or tl Bris lu dalje nas tavlja: "Ova priёa је do-
nekle priv~k.la paznJu ovde, а ocevidno i na dгugim mestima. Na
pr\mer , pr1m10 sam p1smo_od Owen Malleya (sir Owen Маl!еу, bri-
tonsk.l ambasador ko~ polJskc vlade za vreme rata) koji је procitao
napis u "Time .and Ti?e). Owc~ pita; da li је u st vari g. Cercil izre-
kao gornje rеё1 . Ukoliko ~am Ја mogao utvrd.iti g. Cercil nije nista
r ekao - od ovog sto se navodi - dok ј е boravio u Bnslu. Medutim,
postoji neprestan~ prica koj_a kгuzi okolo, da ј е on (Сетаl) n esto
r ekao u ovom sm1s lu u P artzu, kad је Ьiо kod ambasadora Duf.!a.
Izvesni Belgijanac, ро imenu Baron J acques van den Branden, izgle-
da prisustvovao је ruёku, mislim u (nasoj) ambasad.i, gde ј е n.avedena
izjava data. Jacques van den Branden је ро prirodi sklon za ogova-
ranje, i izgleda da to truЬi ovde, mada to meni licno niko nije po-
menuo.
.,Smatrao sam da је bolj e da Vam kazem sta ја znam о ovoj priёi.
Uzgredno, da nap::>menem, belgijski casopis "Europe - Amerique",
spretan је i senzacionalan nedeljni list, koji izgleda dobro z:ivi od
napada na svakog, bez razlik e, i ima dosta sumnjive veze" !1 7~ .
Vas iskreni Hughe Кnatchbull - Hugessen
Interesantno је da sir Orme Sargent - kom је Ьilo dobro poznato
Cercilovo misJjenje о Titu jos od kraja 1944. - nije nista zapisao ро
prijemu pisma iz BrisJa od njegovog ambasadora. Moguce је da је
takva zabeJeska ili opaska od stalnog podsekretara postoj ala, ali
izgleda nije preziveJa ovaj vremenski period. lli mozda, iz nekog
razloga, takva opaska је sklonjena. Poznato је da је gotovo na svim
dokumentima Forenj ofisa u juznom departmanu sta1ni podsekretar
uvek za pisivao svoje observacije, а onde gde nije, stavJjao је uvek
svoje inicijale na dokumentu. U ovom sJucaju, iz nekog raz.loga
to је izuzetak. Medutim, u Forenj ofisu odmah је napravljen kratki
zapisnik povodom Cerёilove izjave. Kad је predmet dosao do d.ipJo-
mate John ColvШea, ranijeg Cercilovog privatnog sekretara,
on ј е napisao vrlo interesantnu opasku koja gJasi: "Ovo (izj ava)
zaista predstavlja Cerёilovo glediste, i ја ne smatram da Ьi OD zame-
rio, ako Ьi ista bila objavljena; ali ја sumnjam da Ы on to javno
rekao, izuzev pod provokacijom . 0n, sigurno је, ne Ьi prihvatio moj
argumenat u protivnom smislu!".
John R. Colvil!e, 15. 1. 1946.
175) F . О. 371-59517.
 Pi ~n10 brila11~k111t oшbn~ndorn lz J•orlzo
Brit aпski an1bas:1dor u Parizu, Durr Cooper, pisoo је s t a lпom ))otJ.
1'ekreta.r u sir Ormc Sargcntu :.!:!. januara 1946, ро ls toJ s t;url novodnt•
Cerblo,·e iija,·e i kaie: " U v~zl plsma od Satcha (,Sotch ј е skroc~n,,
ime od Hцghe Knatchbutl - Hцgessen) od 8. janu вro, povodom nct:t•~
! to је g. Cercil rekao u odnosu na Тlta, Ја potvrdujem da Ј е Boron
Ј acques van d en вrandеn bio na rul!ku na komС Је Ыо 1
g. Ccrt ll . Ba-
{: k
rona је doYela :Мiss Mary ChurchШ (nnJmlada erl!I ov~ er а, pr i_m.
· ). Ј а ga ranlJe
p1sca " n•sam
• v•deo
• , ali sam kasnlje doznao . kda оп· r ad1 u
,·ezi umetnitkog muzeja u Brislu. То је takode bio dan ad Ј_е Mon-
.
s1eur
Leo Bl
n um,
m·Au ost.alim (gostima) rul!ao u ambasad1. Ја se
= k /!
ne secam da sam fuo g. Cerala da је bllo st.a re ао о emu se pr1ca,
ali on ·е sedeo na drugom kraju stola (od mene) i moglo se desiti
) ... 1171)
da је on u.ista rekao sto se govor1 .
V~ iskreni Duff Coopor
Studirajua podшi broj godina britansku ~rhivsku gradu, te Cer-
alov naan mШjenja i reagovanja, pis~c о~ 1·edovз s_m atra vero-
dostojnim ono sto је rekao Cerffiov pr1vatn1 sek~etar:.s~ ~ohn _Coi-
,rille da izjava u Brislu i Parizu zaista predstavlJa m1SlJenJe bntan-
skog' driavnika Cerola. Kad sam, neovisno o_d ovog ?o~umenta, ?,_it_a o
u novembru 1976. sir John Colvillea о Cercrlovom intimnom П11s1J e­
nju O Тitu, on mi је odgovorio da је vel: pol!e_tkoin: 1!45: ,.Р~е mi-
niste.r (Churchill) has become disenchanted w1th T1to . . . On Је upo-
treЬio diplomatsku rel! "disenchanted" koja se moze prevesti sa "ra-
zocaranje", Ш "nemanje iluzija" ili "progledao је". Bilo koja od
navedenih геа da se upotreЬi sla.ze se sa onim sto је Cerl!il r ekao
u Brislu (ili) i u Parizu.
176) F. О. 371-59517.
262
Savezniёko Ьombardovanje
·•
Jugoslavije
Arhivska g ruda, o~im maJ og izuzetka, ро ovo:-n predmetu nije jos
otvorena za javnost. Deo ove grade, koji је od narocitog interesa za
istoricare, u cesce i zadaci "balkanske avijacije" ('Вalkan A.ir Force')
u bombardovanju, nece Ьiti otvoreni u ovom stolecu, jer је n jeno
uёesce tesno povezano sa r adom tajne sluibe, ёiје se arhive normalno
nikad ne otvaraju za javnost. Radi ovog, samo mali d eo moguce је
prikazati, ali n~ i pozadinu bo~ bardo~anja, koje ј~ bez sumnje poli-
t icke prirode; 1 bombardovanJe srpskih gradova 1 sela tokot:1 1 9-Н.
ne Ьi nika.ko Ьilo preterano nazvati politic:ko bom bardovanje. P osma-
trano i tada, kad је vrseno, i sada unazad, jasno pada u oci da ova
bombardovanja nisu imala strategijski znal!aj un.isteлja n eprijatel j -
ske sile, vec unistenje jedne strane u gradanskom ratu, slamanjem
morala i vere u borbu kod protivnicke strane, protivnika komuni-
sticke revolucije. Na ovaj nacin uЬпао Ьi se slom Titovih protivnika
i olaksao primenu politike britanske vlade na prostoru Jugoslavije,
uspostavljanjem Titovog reilina.
Nije poznato, kakv e је iлstrukcije vтhovni saveznick:i komandant
mediteransko-ratnog pozorista primao u ovu svrhu u pogledu bom-
bardovanja Jugoslavije. U operacijskim dnevnicima jedino је nagla-
sen vojno-strategijski momen~t ; medutim, Ьombardovanje Beograda
na pravoslavni Uskrs i Ni.k.sica, Podgorice na dan Sv. Dorda, kao i
drugih mesta, nikako ne zaostaje u brutalnosti iza Нitle.rovog b om-
bardovanja Varsave, Roterdama i Beograda, niti ро domenu razara-
nja niti ро broju zrtava. Ako ј е ikad u ratu &jena povreda m edu-
narodnog prava, iz obzira humanosti, u&jeno је saveznil!kim bom-
bardovanjima navedenih mest.., besk:rupuloznim u.nistenjem civilnog
stanovnistva i civilnih objekata. Svakako da је ova bombardovanja
predlagao i zahtevao Тito, ёiji su zahtevi dostavljani preko brigadira
Fitzroy MacLeana, tada u Тitovom ~tabu. Ovi su zahtevi dosta vljani
u Bari, u ltaliju, odelenju Forenj ofisa, kome је na telu stajao Philip
Broad. Ро jugoslovenskom pitanju kao savetnici tu su bili F . \V.
Deakin i m a jor James Klugmunn, pored ostalih iz jugoslovenske sek-
cije SOE iz Kaira. P osle saglasnosti strul!njaka, Titovi zahtevi su
26:3
sproYode11i kо11ншd.111tн ,.balka11skc avijacije" i komandantu mcrli-
tera11skog ratnog pozorist.a, kojl su narcdivali bombardov~njc. NiJ"
ш og-ute \"E'N bcz u,·ida, kakvc su blle instrukcljc prcd~cdntko v l:1ct,,
Ce~ila konшndantu ,balkanske avijacijc' kojc su postoja1c . f'o1·1•tl
о,·е okolnost.i, potrebno је imati na umu da su brlgadlr Мас Lс:н1 1
potpukoYnik Deakin imali dircktan pristup kod prcdsed~lka vlode,
kao njego,,i blni prijatelji i savetnici u pogledu JugoslaviJe I komu-
nistitkog ,·ode Тita. · SrЫma, da u buduce, Bog zna do kada, лесе vise sJaviti taj najveci
U toku januara 1944. saveznitka avij~cija lz Italije _vr~!Ja је b~m-
bardov anja dut dalmat.inske obale kao 1 gra?~va Spl1t~ 1_ St~~nr ka.
S,rakako da su ova bombardovanja imala za c1lJ ometa.n Je 1 unistenjc
nematkog saobral:aja, ali је naglaAeno da se daj~ i moralna potpora
partizanima koji su operisali u Ыizini tih podrucJa. Na ova bombar-
dovanja odrnah su reagovali hrvatski ministri dr Jura~ Krnjevic i
dr Ј. Sutej. Oni su direktno uloilli protest177} kod savezruckog vrhov-
nog komandanta generala Wilsona. О ovome protestu, saveznicki
ministar rezident u glavnom ~t.ibu u Alziru, izvestio је Forenj ofis
i kratko kue: "General Wilson nece odgovoriti na protest". U Forenj
ofisu zamerili su ministru rezidentu, Harold MacMillanu, i savetovali
da Ы "uctiv odgovor generala Wilsona Ыо na svom mestu". Drugo
Ьombardovanje tadaAnje "Nezavisne Hrvatske Drzave" usledilo ј е
22. februara 1944. kojom је prШkom jedna britanska eskadrila bom-
bardera, pracena Iovcima, lakse bombardovala neka predgrada
ZagreЬa .
Na ovo - kao i na ranija - bombardovanja reagirace zagrebacki
nadbiskup dr Alojz Stepinac. On се 7. marta ulofiti protest britan-
skom a.mbasadoru kod Sv. Stolice u Vatikanu, sir D'Arcy Godolphin
Osbomu. Britanski ambasador We da mu је protest licno urucio
sekretar dr Stepinca, cije ime ne navodi. Protest iznosi nekoliko ku-
canih strana, Ьеz proreda, na francuskom jeziku, gde zagrebacki
nadЬiskup u glavnim linijama izlde teskoce u kojima se nalazi hrvat-
ski narod i kaie da su Нrvati u ratu propatili vise negoli i jedan
drugi narod. 0n se zali na ~tenje sela i gradova, prvo od Nemaca,
zatim od saveznicke avijacije "koja razara ostat.ik ekonomske struk-
ture i kulturnog zivota; cim se istovremeno razara evropski kulturni
poredak". Dalje u pismu nadЫskup Stepinac kde: .,,Нrvati su uvek
bili Ьedem i predstraia ovog poretka na jugo-istoku Evrope"! Bom-
bardovanje се na kraju odvesti u ekstremnost i porpaganje destruk-
tivnih snaga, sto nije u britanskom interesu, niti је pak britanski
interes "da ovaj mali hrvatski narod bude unisten". Britanski amba-
sador је о ovom odmah izvestio Forenj ofis, а 31. marta poslao mi-
nistru spoljnih poslova, ldnu, original protesta dr Stepinca.178)
177) F. О. 371-44335.
178) F. О. 371-ЮЭ5.
264
Bombardovanje Heograda. Odjek u Forenj ofisu
Као §to је poznato, Beograd su zapadлi saveznici bombardovali
na prvi 1 drugi. da~ pra~oslavnog Uskrsa 16. i 17. apriJa 1944. Nije
potrebn~ dokaz1v~t1 d~ Ј е о~о bombardovanje ЫЈо iskljucivo poli-
tll:ke pr1rode. S~~t~a _Ј е to bila opomena od velikih demokratija da
u]aze "u brazdu 1 ~п~ vate komunizam koji im one n ude. Istovre-
,neno, bombardovanJe Ј е sadrzavalo i jednu drugu, tezu opomenu
praznik hri~anstva. 1 ~aista ј с: to i_Ьiо poslednji Uskrs, u Beogradu,
na koji је narod rano 1 1skreno hrlю u Crkvu, iako pod okupacijom,
sa velikom nadom da се slaviti sledeci Uskrs u sloЬodi. Usk:rs 1944.
Beograd је proslavio u krvi, sшama i neizmemim pustosenjima. Za
proslavu sledeceg U~~rsa postarace se OZ~:"- ne samo da bude izbri-
san iz kalendara, vec 1 da se zaboraVI tradicюnalni pozdrav na Uskrs:
Hristos Voskrese" ! Eto to је bila saveznicka nagrada SrЫma za
~jihoVU vemost i odanost zapadnirn saveznicima.
U ime Jugoslovenske izbegliёke vlade u.lozio је protest, zbog bom-
bardovanja, Forenj ofisu j ugoslovenski ambasador na britanskom
dvoru dr Bogoljub Jevtic. То је bilo 17. apriJa 1944. Sledeceg dana
ambasador Jevtic Ыо је primJjen u Forenj ofisu od stalnog sekre-
tara sir Alexander Cadogana. О tom susretu staJni sekretar Cadogan
ostavio је sJedecu belesku: ,,Danas 18. aprila, jugoslovenski kraljev-
ski ministar me је posetic, posto је ostavio prilozeni memorandum.
on је роёео sa zalbom prot1v naseg bombardovanja mesta u J ugo-
slaviji, а ја sam mu odgovorio da је ovo Ьombardovanje deo na.s~
dalekoseznih operacija protiv neprijatelja. Nisam mu mogao rec1,
da се bombardovanje Ыti obustavljeno. MeC,utim, mogao sam ga
uveriti da su na.sim pilotima izdate najstrozije instrukcije da bom-
barduju samo vojne objekte i da izbegavaju, koliko је to moguce,
шgredne gubltke zivota. Ја sa.m ambasadoru skrenuo paznju sta mi
momentalno radimo u Francш:koj ".
Ambasador Jevtic dotakao је jedan drugi momenat, naime, nje-
gov~ zalbu da је ВВС objasnio, da su neka od ovih bombardovanja
izvrsena na zahtev marsala Tita. Ја sam rekao ambasadoru da se
njegov iskaz ne slaze sa nasom akcijom da mi ,intervenisemo za
jednu stranu protiv druge'. Jer u stvari· sve је to deo na.se opste
ofanzive protiv zajednickog neprijatelja. U stvari m~ ~i -~~о mnogo
prijatnije da је ВВС objasnio bombardovanje na ovo] 1iniJ1, nego na
nacin na koji је to ucinio" !171)
Alexander Cadogan
Memorandum kraljevskog ambasadora Jevtica је od interesa za
istoriju i sledi u celini:
179) F. О. 371-44335.
265
 - . 111·~k11 Vr1,o,-ita ko
iщinda \1 Kal1·u \1 svuj lm zv11nll:n1,11 vJada ј е zabrinuta da se potrebne m
.,sa, ('2. . . d~ Ј' с ncko\lko nupndn 11. vuzduhu lt ё ln ј,, _ Vrhovne komande i ostaJih odgova raj u~~~ p~ed~zmu kod зaveznicke
iz,-c~•1·1\Ј·1n1э ltJ " 'h' nckollko
11111 1 је, " d \ · napravi jedna re vizija poLitii<e bomba ~ v as_ti, da se ро mogucstvu
dana 11n rnz11c grn ovc tcl c1.nl ё i1 "
n<1 u p.,slednJ' , .. Medu ovlm gradovlmn kao Bcog1·ud , Ni~ va gde god ova politika ni · " r ovanJa jugoslovenskih gr a-
do , Ј е zaзnovana na cvrstim vojnim razlo-
1ini,ic u Jug~s,~v~~kз, Nik§lё \td., ЬШ зu tc§ko bumburduvan, : :ti.ma, 1 da se u buducc takvo bombardo . .
.• k · · cli vanJe ne predstav!Ja kao
Lcs~o,·11c, u~~k~,,a1o vclike gubltkc u \judsklm !lvotlma I ruzarunjlt po!Jttl: а m era, vec Је no ka:, vojnicka potreba"!'~°>
~to Ј ~ proD u s,•oJ'lm programima zn Jugos1avlju - naroёito 11
imoY1ne. ,rugo, gramimiA · - od 9. apr11а 1944 , ВВС , u z 1n ' {onтi ac1"J t• В. J evtic, 18. 4. 1944.
popodnc,·rнm pro ,·anJ·u dao · е du!I komentnr na Izј ave savczn1 . •
0 samom Ьоmьа
rdo , 1 ј d
ck,, Jzvestaj generala Mihailovica о bombardovaDju Eeog:rзda
Kairu da з· е ovo bombardovan с pre uzc to otl
Vrho,'11e k omand е U • d · · ь Posle anglo-ame~il:k_og ~?mbardovanja Beograda i ostalih sтpskih
'k zahtev mar§ata" Tita (navo n1c1 am asadoroviJ
strane savezn1 а na · " . gradova, general M1h~1lov1c uputio ј е sledecu depesu br. 23l8. od
i da је namena ovog bombardovanja da razbij~ m~sta _o tpora na ltoj i
21. 4. 1944. p~edsedniku J ugoslovenske kraljevske vlade u Кairu.
. • ·1 1 kao sto 1·е ovo navedeno I obзasn3eno od strane
partu.an1 nю aze. . 'ёk' k kt . . та depesa glas1:
ВВС, ova namena ima ,,ise po\itiё~i ~ego vo3n1 1 ara ег, 1 1ma\c1
"Rezu.ltat bombardovanja Beograda od zapadnih saveznika 16. i
је za ci1j da ојаёа pokret "marsala Тita. 17. aprila ta~a_v је _da ј е :tanovnistvo Beograda podnelo og:romne
Jugoslovenska vlada duboko је z~brinuta,_ ka_d su takva ~ombar- zrtve. Od voJruh obJekata ; еdшо su pogooeni zelezniёka stanica sa
· _ _.stavlJ'ena kao intervenc13a u korist 3edne а prot1v drнge prostorijama, tvomica vojnog pribora i kuca u kojoj је Gestapo Ыо
d ovanJa р1~~ " d l'k' ·
strane; sto oslavlja utisak na naro~- Ju~os1av1J~ а ve 1_ 1 s~veznic_i, smesten na Dorcolu. Bombe su bacane ро svim krajevima grada, cak
·•~ se interesuз·u unutrasn31m 1 lokalnim stvaruna 1 razm1- su pogodene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se
ne samo S "" · d 1· •.
· а, vec ak--tivno uzimaju ucesёa da pomognu Је an ро 1t1cki nalazili nasi zaroЫjenici pov,atnici radi leёenja, Ьila ј е pogooena.
= t . , koji је jugoslovenskom narodu _u celini tu~ i negativan. Dalje, strusene su sledece ustanove: klinika za unutra.snje bolesti.
Jugoslovenska vlada ne veruje d~ ~avezn1cka Vrhov~a komanda na dеёја klinika, drzavna bolnica, opstinsko porod.iliste, zavod za izbeglu
Srednjem istoku, izuzevsi zbog v~J-~ih r~l?ga, preduzuna bo~bardo~ decu i mnogobrojne privatne zgrade.
vanje iz\тesnih mesta u Jugoslav131 sa cilJem _d~ tamo pomaze nek1 Sledeca mesta u Beogradu najteze su stradala: blizina Tehniёkog
politicki pokret., kao sto se moze podraz\l1Det1 1z napred navedenog faku.lteta, S tudentski dom i Slavija. Zatim Terazije, Nemanjina uli-
m •estaja ввс. ca, Мilosa Velikog ulica, kraljice Natalije i Sarajevska ulica. Takooe
Nije potrebno isticati da Jugoslovenska vlada _prati sa najvecim su nastradali Ыizina P ozorista, Zeleni Venac i Nova pijaca. Na uli-
interesovanjem svaki korak koji naprave savezmck~ snage, da Ы cama lesevi zrtava svuda su prisutni. Oni koji su preziveli ovo, raz-
unistile zajedniёkog neprijatelja, ma gde se on nalazю. Jugosloven- begli su se na sve strane. Citave ulice bile su u plamenu. Prva pomoc
ska vlada svesna је vojnih razloga koje saveznicka Vrhovna komanda odmah је prestala da funkcionise. 1 jos uvek lesevi se nalaze na uli-
mora uzimati u rasmatranje radi ostvarenja navedenih ciljeva. Stvar- cama. Posledice ovog Ьomba1·dovanj a daleko su gore od onog 6. aprila
na i Ьesprekidna ЬоrЬа, koju је narod u Jugoslaviji preduzeo od 1941. Beograd koji је dao 27. mart, nije zaslu.z.io ovo!" 191)
svoje volje i samostalnom odlukom, uz ogromne zrtve koje је vec General D. Мihailovic, 21. 4. 1944.
podneo radi zajednickog cilja, najbolji је dokaz о njegovoj cvrstoj Beograd i drugi gradovi bombardovani su na Тitov zahtev sto i
odluci da podnosi sve potrebne zrtve, da Ы time ubrzao pobedu svih Dilas tvrdi, 182) da ni jedan vojni objekat u Beogradu nije pogooen
ujedinjenih naroda. Ali ш sve ovo, Jugoslovenska vlada duboko је izuzev ovde i1i onde male grupe Nemaca. Medutim, nije taёna
oialosёena, znajuci da је narod u Jugoslaviji, posto је Ьiо predmet Dilasova tvrdnja da su oni, komunisti bili "ozlojedeni" zbog bom-
ognja i krvi neprijateljske okupacije, sada stavljen u poziciju da bardovanja, i da је Tito "ulozio protest kod britanskog predstavnika
bude bombardovan od savez11icke strane. Misije". Ovo nije nigde zabelezeno u otvorenom delu britanske ar-
Sa taёke naгodnog gledista, bombardovanje jugoslovenskih gra- hive; Dilas ne navodi ime "britanskog predstavnika" kome је pгotest
dova od strane saveznickih vazdusnih snaga Ьiсе krajnje omrznuto ulozen. Na istom mestн Dilas tvrdi da su Britanci ipak poslusali,
od Jugoslovena, i psiholoske i politicke posledice mogu prevazici svc 180) F.О. 371-44335.
vojnicke pгednosti postignute takvom akcijom. Sta vise, ovo moze О. 371-44335.
181) F ,
da utice i oslaЬi snagu opsteg otpora protiv osvajaca. Jugoslovenska 182) М. DJUas: .,Wartime'', slr . 399-400; eng\esko lzdanj e 1977.

266 267
 Ь •i('(!rn da ш: dot ivi sudЫnu Bl.'ograda. Bilo kak, ogorfenost ovog teskog i ut,cajno r· .
1 da _Је ~ ~~anjc lkogi·ada ostaje kao jcdan od ratnih zloci ,'1 је Titov predstavn ik u Bariju jed; \ 1cira. ~~~dor је dodao da
da b1I~ h.m'I . • ;~~ okolnos\i njcgo,•i poclnioci I sauёcsn\c\ izbl:' 1' 7 1941. Ыо buлtovnik i odmetnik i da" ·e rvats~i o!i~r , koji је u aprilu
• 3 kl.)JI ro ~t1c..,,
~ • .
da odg\),-araJU 1 " '
р_,Ј J•ronim meduna
•
rod . f
С
А
n1rn orumom. · ono ~t<,
.
i.: 1
Ј 1•
diplomate i grada nc da se povlace t
sprecю bntan.ske i saveznjcke
. '·-tar f orenj ofisa. s1r Alexander adogan, rekao amb;is _
~1a1ro ~"'" . . Ьа . ... ... . k . ;i skoJ ob:ili . Znatno inter esovanje i г:. ~ad P11tem prema jad.ran-
d:.ru •e,·titu 18. aprila. Ь11о ЈЕ' саще pra»1ne u 01.:1 1 ро usaJ "ор~!'-
~- .. ·а n~tote·. Ali to је bilo u v reme kad је sila stv arala p ra\•o
su u centar paznje (ёetnickog) ka:~CJ,;:e1
ovo~- mom~nt;,,, stavili
Г.Jl\-an) r - ' Ј.: • tak ' ' . \ •. • konferenciju za stшnpu 17. apriJa u toku kod_or~ca, koJ! је od.riao
. ._ d •е bio u pra"-u· Ја"-', 1 о su v1novшc1 ovog z ocina usp . Mihailovica i napao T ita kao oso, . , ОЈе Је pohvalio generala
1 ...а • ..
-~'ure S\"OjU odgo,-ornost. ., 't,..,. ti t Ь · ·
=U m , ро re no Је, 1storijc rad
с 1' IIЛSкog Po=-gaca, 1to·· odi
dа - . а1 od 1.
strahovlad u terora d a Ьi unapredjo ko m ~ ! JI sprov
da 05~ z;aЬele1~no ko sn~1 mor nu govornost za poёcnj ena
А da Ьi um.irШ Ministar stvo ratrю azd .
мdela. ЫЈо protivljenja politiёkom bombardovgan~ uhFoplov~a - gde Је
. . . Ju - oren 0 "15 · est
gom]e ministarstvo 2. maja 1944.'"") da .. k Ј _ • IZ"I _i.a,a
Dalji odjкi о Ьumbardo,•anju Beograda zvanicnu liniju koju је dao sir AJexand:rnmCa 11d zna.nJ11 postavJJenu
w-dtaj britansko:; ambasadora iz Vasingtona · l kim Ь d ogan u razgo-1oru sa
1ugos o~ens • am asa orom u Londonu BogoljuЬom Ј evticem •05
AmЬasador u ono пете Ьi<., је lord Halifa.x. koji izvestava Forenj 18. aprila. U ovom aktu Forenj ofis do u zapetu . .]
· · od k · odst ponav1Ј а zva:ucnu
afis 22.. aprila u oo.jeku ЬomЬardovanja Beograda u Americi. Х а verz1JU, . О]е s~ ne upa, da bi na ovaj naёin Ministarstvo
ш:.Ьasadoro,-oj depesi zap~ је primedba u Forenj ofisu; "Predmet vazdu.hoplovstva Ьilo umir eno. Medutim, · ambasado Jevti· • • dal'
d di ti" F . . cr- с I Је
је od narocite tajnosti kojem se ne sme davati publicitet" !1i3) U ovom се " о~ . v~ inf ort-n] -~!JSU i iznositi _istom dosta oskudne i nepot-
do'!..-umentu ka..ie se ~ledece: ,.Mozda се Ьiti od interesa za Vas da ptalnune, pods1p kr ~rmaFc1Je. 1!ovom smislu J evtic pise 16. maja 1944.
је jugoslo,-en.ski amЬasador oYde (Fotic) rekao sir R. 1. Campbellu s om е е .;1
or en] _o fisa sir Orme Sargentu i kaie: ,,U ve:z:i
(ranijem Ьritanskom amЬasadoru u Beogradu, pri.m. pisca) da ј е on mog razgovora sa аша (ovaJ razgovor nije sacuvan) povodom Ьom­
razgo.arao sa Hullom (Cordell Hull, americki sekretar za spoljne bardovanja B~gr,da 1~. i_17. aprila na pravoslavni Uskrs, imam ёast
pos]o.e) 1'?. aprilг. povodom ~vezniёkog Ьombardovanja Beogra da. da Vam dostavun_sled_ece informacij e koje smo primili iz J ugoslavije.
AmЬasador је tada ukaz.ao da је Ьombardovanje izvrseno na pravo- Oko 1.500 bomb1 baceno ј е na Beograd prilikom Ьombardovanj-
sla-rni Uskrs i bilo ponovljeno sa saveznicke strane, tacno posle tri 1 od 17 a~trativnih srezova Beograda, sam.o је j edan izbega';;
godine od nem.ackog Ьombardovanja istog grada 1941. On nije bo1:1~ardovanJe. Na ~6 SI'ezova Ьаёеnе ЬоmЬе ovako se mogu raspo-
~ shvatio cilj napada, i smatra da ovaj ci.n moze imati suprotne
deliti: dva sreza dobila su svaki ро vise od ЗОО ЬоmЬi; pet srezova
pos]edice od onih koje su se ocekivale". izmedu 50-100 ЬоmЬi svaki. Ostali srezovi manje od 10 ЬоmЬi
svald. Ukupno 687 zgrada sravnjeno је sa zemljom.. Oko 1.100 leseva
Britanski amЬasador priznaje da su "vojna skladista i zemunski
је ~a~eno iz -~ ~ - Br~j tesko ranjenih imosi oko 1.400. Broj
aerodrom bili legitimni objekti koji su dosta udaljeni od grada. On pogшulih nepnJatelJskih voJnika nije poznat" !1!15)
kaze da је centar Вeograda takode Ьiо bombardovan kad su piloti
Vas iskreni В. Jevtic, 16. 5. 1944.
gadali f.aЬriku a viona . Rogozarski" blizu same zgrade Skupstine,
koja је takode bila pogoden.a. Ova fabrika ni ро kakvoj logici, ne 26. maja britanski otpravnik poslova pri Кraljevskoj j11gosloven-
moze se =trati velikom, niti pak vazn.i.m producentom aviona. skoj vladi, baron Н. StenЬock pise m.inistru spoljnih pos]ova Idnu,
FaЬrika је uvek bila mala i nije bilo mesta za njeno prosirivanje•' . da је on desifrovao i preveo depesu generala Мihai.lovica upucenu
AmЬasador se Ьојi da Nemci nisu dozvolili civilnom stanovnistvu da predsedniku Кraljevske v lade Puricu, о Ьombardovanju Вeograda.
upotreЬi sklonista; isti sluёaj desio se i u Ni.su.. lzmedu ostalog baron StenЬock kaze i ovo: .Мihai.loviceva depesa
Jedan clan moje amЬasade - nastavlja lord Halifax - u pove- dostavlja strasan izvestaj о r azaranju i zrtvama koje је uёinilo sa-
renju је oba,,esten od Stejt departmana, koji је potvrdio Foticevu vezniёko bombardovanje Beograda 16. i 17. aprila. Ро generalu Мi•

izjavu, da su oni izvesteni da је nekoliko clanova, ukljucivsi majku hailovicu, zrtve i pustosenje daleko prevazilaze one koje је nemaёko
i sestru. porodice jugoslovenskog vojnog atasea u SAD, potpukovnika vazdu.hoplovstvo uёinilo 6. aprila 1941. А posto Мihailoviceve depese
Кneievica poginulo od Ьombardovanja. Ovo samo moze pojaёati
184) F . О. 371-44335.
1аз1 r. о. 3'11-«ЗЗS. 1~) F . О. 371--4-4335.

268 269
 d 3 n,i O ovo1nc nc lzvcstavurлo Ј ui; 11•
idu kroz nas kanal predlaien, • da stvar zadriimo zn tшs" !'"")
slo,·ensku ,,Jad\l, bar ne za ~~da,. 1 t lk poslovu Buгon St,1
11 ·
Samo nedelju dana ranl)e, 1s 11 O pravn ' .
. · . . F . ofis da је u noN izme<1u sedmog t osrn,>ц
b~k, bl~YesЬot10 Је 1·e~:Cn"Jbrit·шski bombarder iznad borskog rudnika.
maJa 10 о ren · ' ·1· padobranom · 1· d
с. ti · с1 posade 0 , , 0 g aviona spust1 1 su se . , с an
~ n7ih :О~е teie po,•redt>n. Oni 5~ Ьili prihvaceni od T1moёkog ~ct-
'ck k Baron Stenbock p1ta sta da radi, da II da posrcduJ c
n1 k·ogk_·o_rpljusak. 1 de kod gt'nerala Mihailovica da britanske paclo-
pre о ra e\'S е V а k .. . ј • ь ·
brance sta,ii u ,,ezu sa brigadirom Armstrongom ОЈ! Је os 10 u
Draiinom stabu. Forenj ofis izve~tava 21 . maja da_ ot~ra~nik poslo,,,1
zamoli Jцgoslovensku vladu da intervenise kod M1ha1Jov1ca da pado-
b rance ргеd а ь n·gadiru Armstrongu; i smatra _. da се,k uprkos ..zateg-
. su snabdeli artileriju partizanskim odredirna radi unilienja, ne
nutih odnosa, vlada 0 , ,0 uraditi. Tako је uraueno upr os nepr1JatelJ-
skog sta,ra Britanske vlade. 18;)
Anglo-ameri&o-sovjetska politika bombardovanja Jugoslavije
i srl.'dnje Evrope
Kad је plan za zajedniёko bomb3:dovanje. Jug~slav_ije od strane
tri velike sile stvoren, nije lako rec1 sa prec1znosc~, Jer nedostaJu
potrebna dokumenta ро ovome. Od bombardovaщa Beograda na
Uskrs 19«. ра sve do 23. novembra, ~~е godine,.. u dokumentima
postoji praznina koja se ne moze popumti nagadanJ1ma. Tek posled-
nje sedm.ice u novembru - posto su se stvari_ zategle _u Mosk~ -
Ьiсе ро ovome zive diskusije u Londonu, Vasшgtonu 1 Moskv1. Ро
svemu sudeci, Ьеz da se mnogo ogresimo о istorijske ёinjenice, ova-
kav plan mogao је Ьiti stvoren najkasnije izmedu polovine jula i
polovine avgusta 1944. U septembru iste godine, odnosi izmedu za-
padnih saveznika i Sovjetskog Savez~ postace zate~uti zbog P?ljskog
ustanka u Varsavi i njegovog trag1ёnog okoncanJa, sve radi zado-
voljenja Staljina. Ovo zategnuto stanje u ~ogom ~е Ьiti ~~pr~v-
ljeno na Moskovskoj konferenciji u oktobru 1ste godшe, Cercilov1m
i Idnovim uёescem. Ро raёunu poslednje dvojice, sve је Шо glatko i
jednodusnost је postignuta; naroёito posle one Cerёilove i Staljinove
cinicke podele Evrope za pet minuta na onom famoznom ili infam-
nom (sve jedno koje od ovo dvoje) parёetu papira na inicijativu bri-
tanskog premijera. Me<1utim, iako је Staljin pokazivao zadovoljstvo
sa uspehom Konferencije, on је ipak gledao svoje raёune u svemt1
ра i u planu politike zajedniёkog Ьombardovanja Jugoslavije i sred-
nje Evrope.
Vec u julu 1944. postalo је ocigledno da се se sovjetske armije
brzo sruёiti na Balkan, а odatle zaokrenuti na sever u srednju Evropu
186) F. О. 371-44335.
187) F. О. 371-44335.
270
spoJltl se sa scvei·nim_sov j~tsk lm arm ijama koje su se vaJjaJe preko
1
р0 Jjske prema PruskoJ . Ov1m manevrom - Staljin gJedajuci svoje
tune - ostavice zapadлe saveznike prikovane za severnu ItaJ iju,
r~esto da sc spoji sa njima i tako ubrza kraj rata ; оп се prvo svrsiti
uvoje poslove na Balkanu, а zatim i u srcu Evrope u лјеnој sredjni.
~ovJetsko _nadira_л!e л_а . ~aJka?. ugrozice ла ovom podrucju nemacku
voJsku koJa се b1t1 pr1 s•!~eл~ 1l1 da kapitulira Ш da se povlaci prema
evero-zapadu Jugoslav1Je 1 da se osloni па svoje snage nemackih
:гmlja u Ita~iji. Da s~ dve _anglo-ameгicke d.ivizije u to vreme bile
. krcaлe na JadranskoJ obal1 Jugoslavije, mogle su preseci nemaёku
~tstupnicu i spojiti _se sa sovj_etskom annijom. Medutim, Staljinov
ucenik, Tito, zabran!~e zap_adшm saveznicima p гistup u J ugoslaviju,
izuzev dvema bater1Jarna 1 nesto komandosa bгitanske vojske, koji
Nemaca, vec protivnika u gradanskom ratu.
Staljin се sve uraditi - kao sto се se kasn.ije videti - da se ne-
macke snage uredлo povuku sa juga Jugoslavije, Grcke i Albanije
na zapad i time ојаёајu pozaclinu svog !ronta u Italiji. 1 kao sto Тito
nije hteo zapadne saveznike u Jugoslaviju da izgone Nemce, isto tako
Staljin nije zeleo da vidi anglo-americke armije u srednjoj Evropi.
Cerёilu је bilo mnogo stalo da se nemacke snage na Balkanu uniste,
da se ne Ы povukle na zapad da ojacaju front u ltaliji. StaJjinu me-
dutim Ыlо је stalo da se Nemci u redu povuku sa Balkana na zapad,
da rokiraju front u Italiji. Cercil i njegovi vojni stratezi smatrali su
da nemaёke snage na odstupu mogu Ыti unistene neprestanim bom-
bardovanjem. Britanija је tada stajala na vrhuncu svoje vojnicke
moci, naroёito u pogledu avijacije. Kad se britanskoj moci doda i
nepresusni americki arsenaJ aviona, tenkova i ostale ratne spreme,
Cercilovo glediste о izbacivanju iz stroja nemackih snaga u Jugosla-
viji bombardovanjem, izgledalo је realno na prvi pogled. Anglo-
ameriёki kombinovani generalstab u ovom smislu izradio је strate--
giju bombardovanja Jugoslavije i srednje Evrope i istu је preko
svojih delegata pri sovjetskom generalstabu dostavio ovom posled-
njem na saglasnost, а zatim na zajedniёku akciju. Posto је Staljin
Ьiо vrhovni komandant sovjetske oruzane sile, njegov generalstab
vodio је pregovore sa zapadnim saveznicima ро njegovim instrukci-
jama, taktikom odugovlaёenja. lako se radilo о unistenju zajednic-
kog neprijatelja, u toj borbl, Staljin је imao posebne racune. Ameri-
kanci su se malo interesovali Evropom uopste, Jugoslavijom nikako:
oni su isli sa Britancima, Ш iza njih, ostavljajuci stvari Cerёilu i Stalji-
nu da ih rese. Nemcima се ovo zategnuto medusavezniёko stanje dobro
doci, i poci се im za rukom d~ se uglavnom uredno povuku sa juga
Balkana na zapad Jugoslavije.
О ёemu se u stvari radiJo i zbog ёеgа је doslo do zategnutosti
izmedu zapadnih ~aveznika i Staljina?
271

idu kroz na~ kanal prcdlafe1n da mi о ovo111e nc izvc~tavumo ,Ј t11н,-
~ d ~1 "IIHII)
slo,·ensku vladu, bar ne za sad:i, i da stvar za r" mo za nus ·
San10 nedelju dana ranije, istl otpravnik poslova, Baro~ Stc11-
Ьock. iz,·eslio је Forenj ofis da је u nocl izmedu sedmug I окnн>,~
mэЈа· Ыо oЬoren jedan britaпski bombarder lznad borskog ruclnika.
Cetiri tlana posade o,rog aviona spustili su se padobr~nom; Јсdм
od njih Ыо ј е te!e povreden. Oni su Ыli prihvac~nJ od _т,mockog cct-
nickog korpusa. Baron Stenbock pita ~ta da rad1, da li _da posreduJ e
preko kralje,rske vlade kod gcneraia Mihailovica da brit_anske P?do-
brance sta,ri u ,,ezu sa brigadirom Armstrongom koji Је . Jos Ью u
Drazinom ~tabu. Forenj ofis izve~tava 21. таја da_ otpra~nik poslov;:i
zamoli Jugoslovensku vladu da interveni~e kod Mihailovн':a da pado-
brance ргеdа brigaciiru Armstrongu ; i smatra da се, uprkos. ~ateg-
nutih odnosa, vlada ovo uraditi. Tako је uradeno uprkos nepr1Jate!J-
skog stava Britanske vlade.181)
Anglo-americko-sovjetska politika bombardovanja Jugoslavije
i srt'dnje Evrope
Kad је plan za zajednicko bombardovanje. Jugosla~ije od strane
tri velike sile stvoren, nije lako reci sa preciznosc~, Jer nedostaJu
potrebna dok-umenta ро ovome. Od bombardovanJa Beograda na
Uskrs 1944. ра sve do 23. novembra, ~~е godine,__ u dokumentima
postoji praznina koja se ne moze popuruti nag?danJima. Tek pos!ed-
nje sedmice u novembru - posto su se stva1;-_ zategle _u Mosk:71 -
Ысе ро ovome zive diskusije u Londonu, Vasшgtonu 1 Moskv1. Ро
svemu sudeci, Ьеz da se mnogo ogresimo о istorijske cinjenice, ova-
kav plan mogao је Ыti stvoren najkasnije izmedu polovine ju1a i
polovine avgusta 1944. U septembru iste godine, odn?si izmed~ za-
padni.h saveznika i Sovjetskog Saveza postace zateg_nut1 zbog P?lJskog
ustanka u Varsavi i njegovog tragicnog okoncanJa, sve radi zado-
voljenja Staljina. Ovo zategnuto stanje u ~ogom ~е Ыti ~~prav-
ljeno na Moskovskoj konferenciji u oktobru 1Ste godшe, Cercilov1rn
i Idnovim ul:escem. Ро racunu poslednje dvojice, sve је Шо glatko i
jednodusnost је postignuta; narocito posle one Cerl:ilove i ~~a~jinove
cinicke podele Evrope za pet minuta na onom famoznom ill 1nfam-
nom (sve jedno koje od ovo dvoje) parcetu papira na inicijativu bri-
tanskog premijera. Medutim, iako је Staljin pokazivao zadovo!jstvo
sa uspehom Кonferencije, on је ipak gledao svoje ral!une u svernu
ра i u planu politike zajednil!kog bombardovanja Jugoslavije i sred-
nje Evrope.
Vec u julu 1944. postalo је ocigledno da се se sovjetske armije
brzo sruciti na Balkan, а odatle zaokrenuti na sever u srednju Evropu
188) F. О. 371-44335.
187) F. О. 371-U335.
270
spojitl se sa seveгnim sovj~tskim armijama koje su se valjale preko
1
poJJske prcma ~rus koj. Ovim manevrom - Sta!jin gledaj uci svoje
ra"•une - ostav,ce .. zapadne
.. .saveznike prikovaл e za severnu ItaliJ·u ,
rnesto da se spoJ 1 sa ПJLma I tako ubrza kraj rata; on се prvo svтsiti
~voje poslove ~а ~alkanu, а zatim i u srcu Evrope u njenoj sredi ni.
sovjetsko nadira_n~e n_a_~alka?. ugrozice na ovom podrucju nemacku
vojsku koja се biti prlSl!Jen~ 111 da kapitulira ili da se povlaci prema
severo-zapad~ ..JugoslaviJe I da se osloni na svoje snage nemackih
arrnlja u Ita!1J1. Da ~ dve _anglo-americke d.ivizije u to vreme bile
iskrcane na_Jadr?_n~koJ obal1 J_ugoslavije, mogle su preseci nemacku
otstupnicu 1 spoJ1t1 -~е sa sovJ_etskom armijom. Medutim, Staljinov
cenik, Tito, zabranice zapadnim saveznicima pristup u Jugoslaviju,
~zuzev dvema baterijama i nesto komandosa britanske vojske, kojl
~u snabdeli artileriju partizanskim odredima radi unistenja, ne
Nernaca, vec protivnika u gradanskom ratu.
Staljin се sve uraditi - kao sto се se kasnije videti - da se ne-
rnacke snage uredno povuku sa juga Jugos!avije, Grcke i Albanije
na zapad i time ojacaju pozaclinu svog fronta u Italiji. I kao sto Тito
nije hteo zapadne saveznike u Jugoslaviju da izgone Nemce, isto tako
Staljin nije zeleo da vidi anglo-americke armije u srednjoj Evropi.
Cercilu је bilo mnogo stalo da se nemacke snage na Balkanu uniste,
da se ne Ы povukle na zapad da ojacaju front u Italiji. Staljinu me-
dutim Ыlо је staJo da se Nemci u redu povuku sa Balkana na zapad,
da rokiraju front u Italiji. Cercil i njegovi vojni stratezi smatrali su
da nemacke snage na odstupu mogu Ыti unistene neprestanim bom-
bardovanjem. Britanija је tada stajala na vrhuncu svoje vojnicke
moci, narocito u pogledu avijacije. Kad se britanskoj moci doda i
nepresusni ameril!ki arsenal aviona, tenkova i ostale ratne spreme,
Cercilovo gledi~te о izbacivanju iz stroja nemackih snaga u Jugosla-
viji bombardovanjem, izgledalo је realno na prvi pogled. Anglo-
americki kombinovani generalstab u ovom smislu izradio је strate-
giju bombardovanja Jugoslavije i srednje Evrope i istu је preko
svojih delegata pri sovjetskom generalstabu dostavio ovom posied-
njem na saglasnost, а zatim na zajednic.ku akciju. Posto је Staljin
Ыо vrhovni komandant sovjetske oruzane sile, njegov generalstab
vodio је pregovore sa zapadnim save.znicima ро njegovim instrukci-
jama, taktikom odugovlacenja. lako se radilo о unistenju zajednic-
kog neprijatelja, u toj ЬоrЫ, Staljin је imao posebne ral!une. Ameri-
kanci su se malo interesovali Evropom uopste, Jugoslavijom nikako:
oni su isli sa Britancima, ili iza njih, ostavljajuci stvari Cercilu i Stalji-
nu da ih rese. Nemcima се ovo zategnuto medusaveznicko stanje dobro
doci, i poci се im za rukom d.; se uglavnom uredno povuku sa juga
Balkana na zapad Jugoslavije.
О l!emu se u stvari radilo i zbog cega је doslo do zategnutosti
izmedu zapadnih saveznika i Staljina?
271

Hadilo se ~ vazd\1snoj liniJI, bon1bordovanja Evropc : orl Dnl tll•k111!
nюra - G<-rl1tia - Bt'~a - Zagrcba - Sarojevo - Podl{oriг"
Pcti - Pri!t'pa sve do grtko-bugorskc granicc na JugoistokL1 . к ..,11 _
Ыno,,ani sa,rczni~ki general~tAb prcdlot.io Јс ovu liniju Novjl't Nl<rom
genE-raШabu, verцjul'i da tc istu prll,vaUti. Ро ovom predlol{u, 711_
padno od zami!!jene linljc bombardovonjc Ы Ыlо stvor unц l ,,.
ameri~ke a,,ijacije, istotnu od ove linijc bombordovanje Ь1 v r~ll, 1
so,·jetsko , ·azduhoplo,·stvo. Uz ovo, Vellka Britanija је m olЉ zu
, ,azdu~ni koridor kroz sovjet.sk1 vazdu!ni prostor, da Ы tako m oц l ,i
snaЬdevati preostale poljske nacionaJiste, posle poraza u Var~av 1•
U _poglE'du . Jugoslavije, . Britanci s~ tra!Ш dozvolu da bombarduju
obJekte koJe !ele u sovJet.skoj sfer1, istocno od povucene linije, dok
се и U%\rтat Britanci dozvoliti sovjetskim avionirna da ро voJji bom-
barduju zapadno od povucene linije kadgod to za!ele. ОЬа ova bri-
tanska zahte,,a postace kame11 spoticanja u medusobnim odnosima
savezni&ih generaШaЬova. lзko је ovaj plan Ьiо povoljan za Stalji-
na, on ipak nije hteo da kaze ,,Amin" na predloge zapadnog generaJ-
staЬa. Prvo, Staljin је kategori&i zabranio me§anje u stvari Poljske.
0n је instruisao svog vazduhoplovnog generala Slavina da kaie
svoji.m anglo-ameri&im kolegama u Moskvi, da britansko snabde-
vanje poljskih nacionalistз uvek pada u nemacke ruke. Drugo, polj-
ski nacionalisti se Ьоrе protiv Crvene armije, i ovim se britanski
zaht.ev odbacuje.
Sto se ti~ Jugoslavije., Staljin је instruisao svog generala da
stvar odugovlacr protiv-predlozima i dugim razgovorima. Staljin је
nastojao da se nemacke trupe povuku sa Balkana u redu na severo-
zapad Jugoslavije, sto је ocito da pojacaju front protiv zapadnih
saveznika u ltaliji. Takode је mozda Staljin ciljao da se Nemcima
omoguci da organizuju solidan front u Sremu protiv Тita, da Ьi tako
partizani naucili sta znaci frontalni rat.
Predstavnici americkog generalstaba u Moskvi admiral Archer
i general Dean izvestili su 23. novembra 1944.188) svoje pretpostav-
ljene u Vasingtonu i Londonu о razgovori.ma sa sovjetskim genera-
lom Slavinom, koji је kritikc,vao predlo!enu liniju zapadnih savez-
ni.ka i dao i.m svoj protiv-predlog. On predla!e privremenu linjju
koja polazi od Stetina - Gorlitza (stavljajuci Вес! potpuno u sovjet-
sku sferu) - Zagreba, (Slavin је izjavio da Sovjeti nece bombardo-
vati Zagreb, vec ga ostavlja zapadnim saveznicima, da Staljin ne Ы
navukao odiwn Кatolicke crkve) Sarajeva - Prilepa do grcke gra-
nice. Svi gradovi na ovoj liniji potpadaju pod sovjetsku sferu i za-
padni saveznici ne mogu iste Ьombardovati. Ako njihov general~tab
prihvata ovaj predlog Sovjeti su spremni da odrnah stupe u akciju.
Generalstab zapadnih saveznika је znao da Sovjeti nemaju dovoljno
188) F. О. 371...«335.
272
\fiJaclje, naro6to ne bombarcJere za ovaka v poduhv . . .
а ufnjacl smatrali su S0VJ<?tski predlog kao ne ~t. Za~~dni ~0Jn1
:~atrall da ga prih~a.te n a pri~remenoj osnovi (pl~Г:,~v~~~~ : ak~u
dana Ыо m~?Jan), Ј ~da ~1 su instru kcije za momentalno dejstvo •в~
,, 1nstruketJU saveznн':k1 genera lsta b prepo ,__ . da . · .
vZ • tsk • . .. . ПЈ ,;uЈе se SaraJevo 1
ileP ostave sovJe ОЈ a v1Jac1J1. Na drugom mestu strikt
Pr '"k' ь ь d • по se nare-
1Л1
dLIJ·e savezm"blli om ar er1 ma da se ne smeJ·u prmu
od 40 'Ј'
· . t· . t
са i sovзe -
kom frontu . е . . mi Ја (vazd usne linije) dok sav • 'ki 1 .
~oraju drzat1 odstoJanJe od го milja! еzшс ovci
Na sovjetski predlog od 23 • .:с,. gene-
. novembra
. i predlog savezш=og
ralstaba od 24. novem ь ~а ostro се reagirati vrhovni saveznШri ko-
mandant zNa Sred~ze1Т1~ e gE:neral Wilson. 0n smatra da sovjetski
pJan ~titi em~.e I nJ1 О'✓ о. povlacenje, jer . mi ne smemo preci u
50vjets~u sferu. · On n av~~ kako ~е velike nemacke kolone koje su
ла nekim m_~stim~ dugacк_e 11 kilometara, povlace pravcem Novi
pazar - PriJepolJe - V1segrad. Gen.e ral Wilson sm.atra Sarajevo
kao veliko mesto nemacke koncetracije а ~mi taj grad ne smemo
ьombardovati" . On takode navod.i "nemaёke divizije oko Skadra i
podgorice (,,,zasticene sovjetsk.im kisobranom") koje се se verovatno
povuci pravc~: 1:odgorica -:-- ~atesevo - Kolasin ili pravcem :
Berane - PriJepolJe - Sar"Jevo . General Wilson predlaze novu
liniju u Jugoslaviji koja Ьi obuhvatala vazne komunikacije i to:
Sarajevo - Mokro - Sokolac - Rogatica - Dobrun - Uvac -
Prijepolje - Sjenica, da ovi putevi budu iskljucivo objekti za bri-
tansko ratno vazduhoplovstvo. Takode da se ukljuci u britanski
plan: Suvi dб - Кrstaca - Lesnica - Bioce - Berane - Podgori-
ca - Skadar. Partizanska mesta izuzimaju se od napada. General
Wilson tra!i Cerci.lovu dozvolu da izvrsi reviziju linije ЬomЬardo­
vanja i da odmah stupi u akciju. 1110)
Kad је predsednik Cerl!il procitao Wilsonove predloge i komen-
tar, prasnuo је od gnjeva, ali шdriano, i odmah је izd.iktirao dugu
depesu Staljinu, 2. decembra 1944. Depesa је sadrzavala cetiri
ta&e1111) u koji.ma Cercil prosto zapomaze i moli Staljina da se pred-
lozena sovjetska linija za bombardovanje odmah izmeni, posto ona
prosto povlascuje neprijatelja i uomogucuje mu nesmetano povla-
cenje" 1 Britanski predsednik vlade moli Staljina da prihvati pred-
lozenu liniju generala Wilsona, da Ьi se tako unistile nemacke snage
u Jugoslaviji. Istog dana, posto је depesa otpremljena, u razmaku
od tri sata, da Ьi Ыо јо§ vise uЬedljiv kod Staljina, Certil salje doda-
tak depe§i od dve tacke u kojima kaze ovo: "Prvo, molim procitajte
moju depe~u narocito prvi i drugi paragraf. Bilo Ы vrlo Wosno, ako
189) F. О. 371-44335.
190) F, О. 371-44335.
191) R/20010/8/G.
273

• , k 1 1 ь glc p\:щin~kim putcvin1a lшјс smo mi 11
Ь1 о,·е Њtlero,·e о onc 1 с . ~ih ЬоmЫ. Mollm da non, d 11 tr
stanjн da zaspcn10 s,·on, tciinom nja. N linlja koJ11 prcdloz<'
Va~e ~irine na \inlji bon1bardovan а. ova · m,,
daie ~am snalnijc I ublta~nije mogutnostl tв napad na n cprijak lJ н
u \"la&-n,"u. Molin1 dozvolite ovo odinah. Drugo, 011 najboljc nd
s\.·ega ь·.I ~ о Јь·I raz umno drugarstvo I vcza tzmedu...,.naslh lsturen1
ро ь "
komandi. Nepri.jate1j koji uspe da pobegne suo1.J<:C nas O 0Ј 1 с11
• • • ь · ,___ ·acan Udrimc ga gde I kad mo!emo. MI oёekuj cmo
k-asnl)e, 1 11..-.:- ОЈ · 11 \ji avedenoj u
Vas signal da otpornen10 sa akcijom na n n . mo ОЈ
,.. t-,___
d ере"1, u •=..:m 1 · ~tvrtom paragraru. Da Ыsmo usted11i vreme,
tr oёekiv · ·
rarunam na Vas da izdate n81-edЬe na sve 5 ane~ u anJu Jav-
l ·8 ·8 . · · drugima" '") s,·e najbolje Vam !elim,
J t1J mem 1 · Winston S . Churchill, 2. 12. 1944.
Cercilovo z.apomaganje је patetirno i prosto nevero~atno;_on k~ji
· imao
· Ј ·· od martovskih· dana. 1941. kao
Је ugoslav1Ju . svoJu
k · · ·latlfund1Ju
.
u kojoj је ust.olicio Тita da Ьi zado~olj10 _s~m\ 0Ј~. Је ~~ re~a-
, ,anje jugoslovenskog pitanja dozvolJavao 1 ge om mac1Je o~~m
Тito . . ,., __,_il sada trazi Staljinovu dozvolu, usred rata, da unщ1
zaj~~neprijatelja! Staljin se nece ~ t i sa od~ovorom; on ј~
pratio nemacko povlarenje sa Balkana ~оЈе s~ odv1Jalo tempom 1
pra,,cem koji је ieleo. On се odgovorit1 CerIOu tek 9. decembra,
depesom u kojoj se kaie ovo: .. ~о. sam оЬе Va§e. po~ke_ od 2.
decembra. Naravno, mi cemo sve uc1n1ti za punu ~~ordinac1Ju 1_e~ek-
ti,rnost za nase akcije protiv Nemaca u Jugosla~J~•. Reёeno nu Је о
predlogu americkog generalstaba, koji ~о р~ 2~. novembra,
da uglavimo novu podelu akcije za sovJetske 1 savezroёke si:iage ~
Jugoslaviji. 1, kao sto Ьеz sumnje znate, nas generilltab dao Је svoJ
pristanak з. decembra za novouspostavljenu demarkacionu liniju,
pocev od Sarajeva - Mokrog - _s?~olca - ~obruna - __Uvca-:--
Sjenice - Реа ра sve do Prilepa 1 Juzne gramce Jugosl~v1~e_. ?Vlm
Ьi Рес i Prilep ostali pod sovjetsku sferu bombardovanJa 1 Juznom
granicom do Bugarske. Smatram da ~~а ~~ela odgov~a- Vas_i~
ieljama.. Ostala pitanja, nadam se, nas1 voJm predstavшc1 res1ce
skupno"!188)
Stalji.a
Staljшova igra u Jugoslaviji svodi se na dve stvari: prvo, on nije
hteo da zaЬoravi britansko-nemaёku nagodbu о povlacenju iz Grcke
u oktobru, tako da su se Nemci nesmetano povukli za koncesije
koje su napravili Britancima u Grckoj. I drugo, iako је Staljin rato-
vao sa ameriEkim oruijem i opremom, on nije hteo da se razmece
ЬomЬardovanjem i stvaranjem nepotrebnog anti-sovjetskog raspolo-
ienja kod naroda gde su sovjetske armije prolazile. Prepustio је on
192) R/20010/8/G.
193) R/20555; F. О. 371-44335.
274
to da zapadni saveznicl . ~adc -~а nj ~g~, stvarajuci tako neprijatelje i
ncprJJatcljstvo, k_od ra~•Je pn1atel1s ~1h naroda. I па kraju, posto su
zopndnl saveznlci _samht1 oddus ~ , ~d 1skr~a vanja n.a лedovoljno bra-
nJcnl Balkan, on Ј~ . ео а ~to Ј а~е pn_~uje zapadne armije za t!o
dobro branjene -~taliJe, sa nov1 m роЈасаЛ) 1 mа sa Balkana. I u svojim
merama Sta!Jin Је dobro uspevao; zapadni saveznici svrsili su
11 ~а0 ta njegovog posla, zato i imamo svet danas, koji nam је ostavljen
u ~as1ede od "Velike" Trojice~
Ј ·
Glas iz okupirane Srblje 1944.
Ја
Kapetan Radojic.a P.oncevic: odgovara kralju Petru
Kralj Petar odrzao је govor 12. septembra 1944. ро nagovoru i
pritisku predsednika Britaлske . vlade Cercila, u kom је pozvao Srbe,
нrvate i Slovence da se svrstaJu pod zastavu marsala Tita. Srpskim
vodel:i.m ljudima Ьilo је jasno da је k.ra!j Petar Ьiо primoran da go-
vori kako је uёinio. Neodlozлa potreba se nametala da se Кralju
odgovori. lzbor :-- da . _to_ uradi :-- рао је na konj.ickog kapetana
Radojicu RonceV1l:a koJ1 Је Кra!Ju odgovorio preko beogradskog
radija. Тај odgovor glasi:
Ја sam konjiёki kapetan I klase Radojica Roncevic, roden 22.
marta 1906. u Niksicu, gde sam svrsio gimnaziju, da odatle zavтsim
53 54. klasom Nizu skolu Vojne akademije u Beogradu. Као konjiёki
oficir sluzio sam u mnogim gгrnizonima Jugoslavije. Rat me је zate-
kao u Ni§u kao komandira jedne protivoklopne baterije Druge
konjicke divizije.
9. aprila 1941. godine ја sam se sukoЬio sa Nemcima kod Niske
Banje i po~to sam veci broj neprijateljskih kola onesposoЬio, Ьiо sam
stavljen pod te~ku vatru. Neprijatelj је Ьiо samo na 150 m etara od
nas, а ljudstva malo osta1o, tako sam i sam morao postati nisandz:ija
na jednom topu. Тu sam Ьiо ranjen sa pet neprijateljskih metaka.
Tako ranjen uspeo sam da se dovucem do svojih kola, i da sa ostalima
iz moje baterije, svega 17 ljudi i desetak kamioneta, dodem do Alek-
sinca, odakle se pred napadajucim neprijateljem povucem u Кragu­
jevac. Nadiranje neprijateljsko ponovo me је nateralo na povlaёenje
te dodem u U!ice. Iz Uzica dodem u Bijelo Polje, gde sam sve do 20.
maja Iezao u bolnici, i tada kao zdrav otpusten.
Vase Veliёanstvo,
Preko Radio Londona mogao sam sinoc ~uti jedan govor za koji
ista stanica tvrdi da је govor Vaseg Veliёanstva.
Ne znam da li је tako. 1 dao Ьi Bog da ovaj govor nije nas Кralj
izgovorio, vec da је neko drugi pod njegovim imenom Ьiо govorio.
Stete od njega се biti i ovako i onako, ali lalcle се podзnicima vemim
Vasem Veliёanstvu Ьiti ako budu mogli znati da ono njihov Кralj,
njihova nada, njihova ljubav nije govorio.
275

Ы о,·с llitJc1-o,rc ko\01,c i1.bcglc pl tшl11~klm putcviiТla kojc smo tnl 11
s tanju da zaspcmo s,10111 t,ct.inom 1щsЉ ЬоmЫ . Motlm da nam cl11 t,-
Vasc siriпc na linijl boп1bardovnпJ11. Nova ltntja koju prcdlu).i>rn11
date nan, sna~nijc i ublt,acnije nюgul:nostl z11 nnpnd nn ncprljute lJ:1
u poYlacenju. Moliш dozvo!Нe ovo odmnh. Drugo, ali nujboljc O( I
s,·ega Ьilo Ьi razumno drugarstvo I veza lzmedu nnslh isturcnih
kotnandi. Neprijatelj koji uspe da pobegne suocil:e nns obojicu
kasnije, i Ьil:e ojacan. Udrimc ga gde I kad moicmo. Mi occkuJc mo
Va~ signal da otpocnemo sa akcijom na llnljl navede~oj u moJuj
depesi, u trecen1 i ~tvrtom paragrafu. Da Ыsmo u§tedili vr~mc, ju
racunarn na Vas da izdate nat~dbe na sve strзne, u oceklvanJu Jav-
ljanja meni i drugima". 111) s,·e najbolje Vam !elim, .
Winston S. Churchtll, 2. 12. 1944,
Cerblovo zapomaganje је pateti~o i prosto nevero~atno;, on k~ji
је imao Jugoslaviju od martovsklh dana 1941. ~ао svo~~ _Iat1Iund~Ju
u kojoj је ustolЉo Тita da Ьi zadovoljio Sta}Jma, ko11_ Је ~~ 1·esa-
"-anje jugoslovenskog pitanja dozvo]javao i druge kombmac1Je os~
Тitove · СеrШ sada traii Staljinovu dozvo]u, usred rata, da uщst1
zajednickog neprijatelja! Staljin se nece !u_riti sa od~ovorom; on ј~
pratio nemacko pov]arenje sa Balkana_ ~оЈе s~ odv1Jalo tempom 1
pravcem koji је !eleo. On се odgovor1t1 Cercrlu t~k 9. decembra,
depesom u kojoj se kaze ovo: "Primio sam оЬе Vase. por~ke_ od 2.
dece.mbra. Naravno mi cemo sve uciniti za punu koordinac1Ju 1 efek-
tivnost za na§e alr;ije protiv Nemaca u Jugoslaviji. Receno mi је о
predlogu americkog generalstaba, koji ~mo p~imili 2~. novembra,
da ug]avimo novu pode]u alrcije za sovJetske 1 savezmcke si:iage ~
Jugoslaviji. I, kao sto bez sumnje znate, nas generalstab dao Је svoJ
pristanak З. decembra za novouspostavljenu demarkacionu liniju,
pocev od Sarajeva - Mokrog - Sokolca - Dobruna - Uvca -
Sjenice - Peci ра sve do Pri1epa i juzne granice Jugoslavije. Ovirn
Ьi Рес i Prilep ostali pod sovjetsku sferu bombardovanja i juznom
granicom do Bugarske. Smatram da ova podela odgovara Vasim
ieljama. Ostala pitanja, nadam se, nasi vojni predstavnici resice
skupnoц !113)
Staljin
Staljinova igra u Jugoslaviji svodi se na dve stvari: prvo, on nije
hteo da zaЬoravi britansko-nemacku nagodbu о povlacenju iz Grcke
u oktobru, talro da su se Nemci nesmetano povukli za koncesije
koje su napravili Britancima u Grckoj. I drugo, ialro је Staljin rato-
vao sa americkim oruzjem i opremom, on nije hteo da se razmece
bombardovanjem i stvaranjem nepotrebnog anti-sovjetskog raspo1o-
zenja kod naroda gde su sovjetske armije prolazile. Prepustio је on
192) R/20010/8/G.
193) R/20555 ; F. О. 371_.,335.
274
to da z:ipadni sa veznici. ~acle -~а nj~g~, st varajuci tako neprijatelje i
ncprIJatcJJstvo, . k_o d raniJe P~J~telJs~ h naroda. I na kraju, posto su
:idnl savezruc1 sam1 oclustal1 od 1skrcavanja na nedovolз·no bra-
z3P k . ht d · t . . .
nJ enl Bal an, on ]~ . ео а ~ 0 Ја~е pn_~uJe zapadne armij e za t1o
dobro branjene -~tali_Je, sa nov1m poJ a~a nнma sa Balkana. I t1 svojim
... er:ima Sta]Jin Ј е dobro uspevao; zapadni saveznici svrsili su
na.,, ·1 t ..
d0 sta njegovog pos а, za O 1 imamo svet danas, koji nam је ostavljen
u nas1ede od "Velike" Trojice:
Glas iz okupirane Srblje 1944.
Kapetan Radojica Roncevic odgovara k.raJju Petru
Kralj Petar odrfao је go...,·or 12. septembra 1944. ро nagovoru i
pritisku predsednika Britans ke. v!ade Cercila, u kom ј е pozvao Srbe,
I{rvate i Slovence da se svrstaJu pod zastavu mariala Тita. Srpskim
vodecim ]judima Ьilo ј е jasno da је kralj Petar Ьiо primoran da go-
vori kako је ucinio. Neodlozna potreba se nametala da se Кralju
odgovori. Izb~r -:-- da __to_ uradi -:-- рао ј е na konjic.kog kapetana
Radojicu Roncevica ko11 Је KralJu odgovorio preko beogradskog
radija. Тај odgovor g!asi :
.,Ја sam ,konjicki kapetan I klase Radojica Roncevic, roden 22.
marta 1906. u Niksicu, gde sam svriio gimnaziju, da odatle za,vrsim
sa 54. klasom Nizu sko1u Vojne alrademije u Beogradu. Као konjicki
oficir sluzio sam u mnogim garnizonima Jugoslavije. Rat me је zate-
kao u Nisu kao komandira jedne protivoklopne baterije Druge
konjicke divizije.
9. aprila 1941. godine ја sam se sukoЬio sa Nemcima kod Niske
Banje i posto sam veci broj neprijateljskih kola onesposoЬio, Ыо sam
stav1jen pod tesku vatru. Neprijatelj је Ыо samo na 150 metara od
nas, а ]judstva malo ostalo, tako sam i sa.m morao postati nisandzija
na jednom topu. Тu sam Ьiо ranjen sa pet neprijateljskih metaka.
Talro ranjen uspeo sam da se dovucem do svojih kola, i da sa ostalima
iz moje baterije, svega 17 ]judi i desetalr kamioneta, dodem do Alek-
sinca, odakle se pred napadajuc.im neprijateljem povucem u Кragu­
jevac. Nadiranje neprijate]jsko ponovo me је nateralo na povlacenje
te dodem u Uzice. Iz Uzica dodem u Bijelo Ро]је, gde sam sve do 20.
maja lezao u bolnici, i tada kao zd.rav otpusten.
Vase Velicanstvo,
Preko Radio Londona mogao sam sinoc cuti jedan govor za koji
ista stanica tvrdi da је govor Vaseg Velicanstva.
Ne znam da li је tako. I dao Ьi Bog da ovaj govor nije nas Кralj
izgovorio, vec da је neko drugi pod njegovim imenom Ьiо govorio.
Stete od njega се Ьiti i ovalro i onako, ali lakse се podanicima vernim
Vasem Velicanstvu Ьiti ako budu mogli mati da ono njihov Кralj ,
njihova nada, njihova 1jubav nije govorio.
275
 S\н~зо san, taj govo1-. Dvadcsct I scdnm rono, Vcllfo nsLvo, ја
ima11, па scbl, ali svil, dvadcsct I scdorn mc nlsu skupo zubolck• t.,,11.
ko, koliko one rcN kojc su mi du§u lzranjovolc. Jcr ovih (lvt1dl'~('t 1
sedam rana ја sam doblo u рс\ Ьо1·Ы u koj lma som lz sve du8e ~v"J".
, ,eran Kratju i otadzbln.i, bt·anio lntercse nJlhovc, о snda sluxojLi( i
о,·ај go,,or, iza~lo Ьi da Kralj moj smatro mcne lzda,inikom.
Slusao sam taj govor i Sjim se usudih da se ovom svojom rccju
obratim Vasem Veliёanstvu , da vidite kakve se odisto strasnc zlo.
upotreЬe ёine sa Va~im imeнom, prema Vosem vernom n.irodu, d:i
vidite i da popravljate, ako mozete, - а ako ne mofete - onda bur
da spreNte da se nove ne ёine, јег се nas to kao narod sahrani ti.
Zato sam se morao Va.§em Velicanstvu prethodno predstaviti, da
Ы Vase Veliёaлstvo znalo da pred njim ne stoji nikakav izdajnik i
petokolonas, v~ veran oficir, koji је u aprilu 1941. vrsio svoj u duz-
nost i to krvlju svojom posvedoёio. Oprostite sto о tome govor im
ali kako drukcrje da Vase Veliёanstvo sazna istinu, ako ne iznese~
svoj sluёaj, ра da kroz njega sagleda kako је to srpski narod dosao
u sukob sa Тitovim komunistiёko-partizanskim bandama, u koje nas
sinoc.ni govor poziva da se svi svrstarno.
Мој је slucaj , sluёaj ёitavog srpskog naroda. Nisam priznavao
kapitulaciju. Hteo sarn borbu sa okupatorom i vodio sam је. lsao sam
u toj ЬоrЫ zajedno sa komunistima. Ра sam ipak tu zajednicu morao
raskinuti i otpoceti Ьorbu sa njima, posto је okupator daleko manja
nesreca od samog komunizm~. Zato moram nastaviti sa priёanjem.
Vase Veliёanstvo!
U Ьolnici u Bijelom Polju su me manje bolele rane, а beskrajno
vise me је tistalo sto smo tako bedno izguЫli svoju slobodu i celinu.
Nisam hteo da se pokorim kapitulaciji koju је Vrhovna komanda
15. aprila 1941. potpisala, predajuci nas и rоЫје okupatoru. Ne samo
da se nisam hteo javiti ni za kakvu sluzbu, nego sam u bolnici napra-
vio plan za dalju svoju akciju.
U bolnicu dolazahu ljudi s teskim ranama i priёahu neverovatne
stvari о zapoёetom masovnom istreЫjenju Srba od strane ustasa i
njihovih pornagaёa. Resih se da idem prvo tamo da branim srpstvo
ugrozeno, stvaranjem zastitnili srpskih odreda, koji се stati za vrat
neprijateljima njegovim.
Ali kad izadoh iz bolnice, 20. maja 1941. godine, malo se drustva
nade za taj podhvat, tako da nameru odlozih. Medutim, 13. jula Crna
Gora skoci na шtanak protiv okupatora, ра i sam u tome ucestvovah.
Ali, шtanak propade, i ја sa dovoljnom drшinom, u kojoj је bilo
60 komunista, predoh u avgшtu mesecu и Hercegovinu da tu sprecim
dalja zverstva nad Srbima. Моје drugovanje sa komunistima u Her-
cegovin.i trajalo је oko mesec dana. Vef u septembru 1941. godine
Ьiо sam prisiljen оа tu zajednicku borbu prekinem, jer sam utvrdio
276
da komuniзH s vu borbu u?Ot~eЫjavaju radi komuniziranja sirokih
Kadat s.im ,rm Ја da to с"IП ,.- , ОЛI. SU res1
•. 11. d а
narodnih , masa.
с· . zabranio
.
,ne uЬIJU, lm sa~ . 0 p гi metю, Ја ~am ih pozvao da se r azidemo
1 onl 8 u odmah ot1~li. .
Jako ih dotle nis~ Пikad парао, oni su neprestano slali svoje
potere za m?,om da bi me _ove ub1le. U njihovom stabu u Radovёu
nat1eno је n~~ho~o naredenJe - -~aspis, koj i, koliko se secam, glasi
ovako: ,,KonJ1ёk1_ k~petan _Roncev1_~ Radojica naJazi se u Hercegovini.
ovih dana dolaz10 Је u BJelopavl1ce. Organizuje neku narodnu voj-
sku, sa ko~om vodi bor_b u prot_iv okupatora, ustasa i njihovih poma-
gal:a. Ра 1ako ovo rad1, ova <:е vojska jednog dana Ьiti stetna ро
i_nterese nase partije. P ri prvom susretu kapetana Roncevica uhvatiti
i sprovesti u glavn.i stab. Bude li se protivio, postupiti sa njime ро
kratkom postupku" . Medutin1, imao sam srece te sam od svih tih
njihovih potera o:;tao nepovreden.
Medutim, и borbama sa ustasama kod Gacka i Borca dоЫо sa.m
nove cetiri rane, od kojih nisam izlazio iz stroja. Posto su se komu-
nisti povuk1i, pripremio sam napad na Borac, а kako nisam imao
dovoljan broj ljudstva i oruzja za udar na Borac, stupio sam u vezu
sa majorom, pocivsim Boskom Todorovicem, kome sam postao na-
ёelnik staba za Hercegovinu i Ьiо sve do njegove smrti 20. fabruara
1942. godine. Pokojni Todorovic jos nije imao moje iskustvo sa ko-
munistima, jos је verovao da је zajednicki rad sa n jima moguc; za
njega su to Ыlа braca, on se neprestano nadao da се moci s njima
nekako da uredi odnose. Njegovo ubistvo 20. februara 1942. koje su
komunisti izvrsili, prekratilo је zivot jednog junaka, istovremeno
kad је mene potpuno utvrdilo u ovom sadanjem mom gledanju. Ја
sam video da је borba protiv okupatora za komuniste samo pogodan
izgovor za ostvarenje njihovЉ komunistickih ciljeva. Ni posle toga
ја se nisam pomirio sa okupacijom. Ali, okupacija је manje zlo od
komunizma. U okupaciji је nacija izgubila slobodu, а porodica i
pojedinci је u znatnom stepenu jos uzivaju. Kod komunizma slobodu
guЫ potpuno i nacija i porodica i jedinka. А uz to, okupacija је
kratkotrajna а komunizam ima pretenzija i mogucnosti da obuhvati
zrtvu svoju za vekove. Zato sam se vratio u Crnu Goru., 1. marta
1942. godine, resen da napustim borbu protiv okupatora i da se sta-
vim na raspolozenje onom nacionalnom pokretu koji se sada stvara
u Crnoj Gori. U tom pokretu ја sam ranjen na Javorku, kod Nik-
sica, 4. jula 1942. godine, sa devet rana, kad sam i ostao na razbo-
jistu, naden tu od komunista, svuёen do gole koze i ostavljen kao
mrtav od njih, od Щih sam rana bolovao punu godinu dana.
Kad sam unekoliko p1·ezdraviџ preduzet је Ьiо ёetnick.i pohod
protiv komun.ista u Bosni. Nisam aktivno uёestvovao u pohodu, ali
sam isao da posm&tram borbu iz Ы.izine. Ро povratku iz Bosne Ыо
sam od okupatora interniran u Bar odakle sam pusten, zajedno sa
277
 osta!im intcrnircima, poslc kapitu\11c!je Hnlljc. Od1nnl1 вс Jnvim n,,
raport (gencraltt) Duk1шovЊ1 1 pukovn!ku StonШfu I oni rni no,•p(I,,
da st,·orim noYi Nik~i~ki odrcd sn kojim ЬЉ sc ncprcstnno k1·1,111 , )
ро planinama i vodio borbu protlv komunlsta, jcr su komunlstl i ч 110 _
ristili interniranje nacionalisblkih voda I ponovo zav]odull skoro
celom Crnom G<>rom. Medutim, dode do stvaranja crnogors kc zon-
dannerije i ја tada, ро odobrenju svojlh pretpostavljcnih, primim
komandu nad Barskim zandarmerijsklm bataljonom. U toJ sluzЬi
budem ranjen, na pet mesta - pri komunisШkom napadu na jcdnu
kolonu kamiona na putu za Bar, pri kom napadu је pored ostulih
izginulo devetoro zena i dece. Poslednjl put Ыо sam ranjen na cctiri
mesta kod Va!eg dvorca u Miloferu.
U Beograd sam d~o radi . lefenja od tih rana i tu sam dоЫо
no,ru i najtezu ranu, ako је istina da је moj Kralj I Gospodar izgovo-
rio one recr koje sam sino~ fuo.
Va!e Veli~tvo,
Poznato је svim Vasim podanicima da postoji mudra odredba
Usta,ra zemaljskog, ро kojoj Kra]j ne vrsi kra1jevsku vlast, kad nije
u svojoj zemlji. ProtumaWi su mi ljudi, kojima је to dobro poznato,
da је to poglavlje zato §to Кralj treba da poznaje prilike svoje
zem]je da Ы mogao vrsiti vlast. Pretpostav]ja se s pravom da ih ne
moze znati cim u svojoj zem1ji nije, makar to Ьilo i za najkrace
vreme. Va!e VelЉmstvo nije u svojoj zemlji v~e od tri godine. Za
to vreme Vш VeШ:anstvo, samih Srba izginulo је preko 1,200.000,
а to ~ reci svaki peti. Da је samo to, Velif.a nstvo, ра Ы se moralo
znati da ste potpuno daleko od dogadaja. А nije samo to, vec su
se i mnoge promene odigrale i na samim mrtvim stvarima; toliki
gradovi i sela su samo rusevine i zgar~ta. А nije ni to samo, vec su
jos duЫje i dalekoseznije promene u dusi narodnoj morale nastati.
А od svega toga је Va!e Veliёanstvo tako daleko, da se mora s pra-
vom verovati da ni Ыizu ne poznaje stanje svog naroda.
Protumabli su mi, zatim, isti ljudi da је ova odredba Ustava i
zЬog toga sto је Кralj suveren, neprikosnoveni G<>spodar svoje
zemlje, а on је to samo kad sedi na svom kraljevskom prestolu. Kad
ide u inostranstvo Кralj mo!e Ьiti slobodan, а mo!e to i ne Ыti: moze
Ыti i zaroЫjenik. ZaroЫjeni Кralj ne mo!e vrsiti kraljevsku vlast.
Otuda mudri ustavotvorci nala!u Kra1ju da odredi zastupnika kad
na put u inostranstvo polazi, а ako ne odredi onda mu sam Ustav
odreduje.
Pravna situacija је dakle jasna, Gospodaru. Mi smo svi verni,
VelЉmstvo, а Ьicemo Vam poslusni kad, da Bog da, sednete ponovo
na svoj kra1jevski presto. Nema dak1e pravnog dejstva sinocni govor,
Ьа! da ga је i samo Va!e Velicanstvo izgovorilo. Ali to nije dovoljno.
Govor koji је sinoc do nas dopro pokusava da presefe granu na kojoj
se drzi ne samo presto Va!eg Veblanstva, nego i sav srpski narod sa
278
voJom lstorljom I svim s vojim materijaln.im i moralnirn dobrima.
~ofe I nepravno delo da_se ucin i. Za r jedno deio zakon ne dozvolja-
va, а Jpak se uclnl? Iz Jcdnog ~ og slu ёaja vidi se kako је vasceo
srpskl narod dosao do borbe protiv Titovih bandi. Iz govora koji ј е
slnof dat pud lmenom Vaseg Veliёanstva vidi se da se сео narod
ozlva da pride pod Titovu komandu.
р То znaci : Srps ki narod treba da se odrekne svog trogodisnjeg
iskus tva i da se ~reda ~nome_ koji ~u ј е zadao neposredno i posredno
vJ§c zla леgо sv1 ostali nepnJateђ1, i koj i се mu tek zla zadati kad
uspe da nj1?1~ z~vlada potpu_n?.
J(akva 11 Је s1la morala b1ti, ра da Vase Velicanstvo izr ekne one
reci - ako ih је izreklo - jer niko zivi u otadzЫni ne moze verovati
da је Kralj nas, Karadordevic, sin Aleksandrov, а unuk P etrov,
praunuk Karadorde_v i_ Nj ego~ev, ро slobodnoj svojoj oceni mogao
reci ono sto smo sшос slusali. Iako s pravom pretpostavljamo da
Kralj, buduci v~e od tri godine izvan zemlje, ne poznaje prilike,
opet moramo verovati da ih poznaje toliko, da onakav govor nije
mogao driati kao slobodan. Мога Ьiti da је golema neka prinuda
delovala na njega, kada је On ono - ako је 0n - izgovorio. Мisao
nam Iuta i mi se hvatamo i za ovu pretpostavku:
U Londonu se vodi borba protiv vlade Bozidara Purica. Кralj ne
popusta. Tada dolazi do bombardovanja Beograda 16. i 17. aprila
(prvi i drugi dan Uskrsa). Kralj opet ne popusta. Ali, 18. maja Beo-
grad Ыvа jos teze bombardo•љn. Tog dana ро podne, Кrа1ј otpusta
Puricevu vladu.
Zatim nastaje izvesno zatisje. Medutim, vodi se borba da Кralj
stavi svoj narod pod Titovu komandu. Кralj ne popusta.. Кralj cak
ne govori ni о svom rodendanu. Ali zato bas t~g dana, 6. septembra,
blva ponovo tesko bombardovan Beograd i atav niz srpskih gradova,
i to bezobzirno, da Ы se opet i teze ponovilo 8. septembra. Кralj tada
popusta i govori, - ako је On zaista govorio. Moze Ьiti, ша kako
pakleno to izgledalo, da је stvarnost jos pak.lenija. Jer mora da su
paklene zamke i paklene prinude da Ы do onakvog govora jednog
Кralja do§lo, sve razume se pod pretpostavkom, da је to za.ista
Kra]jev govor.
U · tom govoru se veli da је Кra1jevom dozvolom Subasic sk1opio
korisne sporazume sa NOV marsala Тita. Ра, аја је to vojska, Veli-
canstvo? Ako је to Vasa vojska kakav to sporazum pravi Vasa vlada
s Vasom vojskom? А ako nije Vasa vojska, onda kako nam se moze
narec1ivati da u nju udemo? Jer mi mozemo uci samo u vojsku
Nj. VeJiёanstva Kra1ja Pett·a II i niёiju drugu, ро zakonima nase
zernlje, sluziti ne mozemo. Svakako, dakle, naredenje koje Ы nas
slalo da sluiimo neёiju drugu vojsku, ma ko to naredio, mi moramo
odЫti, jer сето Ьiti krivi, ро nasim zakonima, ako Ыsmo drukёije
radili.
279

(\5\,а\iщ intcmi1-ciiпa, postc kapitutacljc ltalije, Odmah вс Javi111 1щ
raport (1:"cncratu) Duka110vitu I pukovnlku StanШtu I onl mi nort'tl"
da st,-o;in, no,,i Nik~itki odrcd sa kojim Ыh se ncprcstono krctп, ,
ро ptaninama i ,·odio borbu protlv kon,uпista, jcr su komunls tl Ыщ­
ristiti intemiranje nacionnlisticklh voda I ponovo zavladoli sko1·11
celom Crnom Gorom. Medutim, dode do stvaranja crnogorsl<c iшi­
darmerije i ја tada, ро odob1-enju svojlh pret~ostnvlje nlh, primin,
komandu nad Barskim !andarmerijskim batalJonom, U toj s luzЬ i
budem ranjen, na pet mesta - pri komunistickom napadu na jednu
ko1onu kamiona na putu za Bar, pri kom napadu Је pored ostalih
izginu1o devetoro !ena i dece. Poslednjl put Ыо sam ranjen na cetiri
mesta kod Vdeg dvorca u Miloceru. .
u Beograd sam dшо radi lecenja od tih rana 1 tu sam dоЫо
no,ru i najte!u ranu, ako је istina da је moj Kralj I Gospodar izgovo-
rio one тi koje sam sinoc cuo.
Vш Veli~tvo.
Pomato је svim Vdim podanicima da postoji mudra odredba
Ustava zemaljskog, ро kojoj Кralj ne vrsi kraljevsku vlast, kad nije
u svojoj zemljL Protumabli su mi ljudi, kojima је to dobro poznato,
da је to poglavlje zato Jto Кralj treba da poznaje prilike svoje
zemlje da Ы mogao vrsiti vlast. Pretpostavlja se s pravom da ih ne
moie znati crm u svojoj zemlji nije, makar to Ыlо i za najkrace
vreme. Vш Veli&mstvo nije u svojoj zemlji vi.se od tri godine. Za
to vreme Vde Veli~tvo, samih Srba izginulo је preko 1,200.000,
а to се reci svaki peti. Da је sarno to, Velicanstvo, ра Ы se moralo
znati da ste potpuno daleko od doga:daja. А nije samo to, vec su
se i mnoge promene odigrale i na samim mrtvim stvarima; toliki
gradovi i sela su samo rusevine i zgari.sta. А nije ni to samo, vec su
jos duЫje i dalekoseznije promene u du!i narodnoj morale nastati.
А od svega toga је Vde Velicanstvo tako daleko, da se mora s pra-
vom verovati da ni Ыizu ne poznaje stanje svog naroda.
Protumacili su mi, zatim, isti ljudi da је ova odredba Ustava i
zЬog t.oga sto је Кralj suveren, neprikosnoveni Gospodar svoje
zemlje, а on је to samo kad sedi na svom kraljevskom prestolu. Kad
ide u inostranstvo Кralj moze Ьit{ slobodan, а moze to i ne Ьiti: moie
blti i zaroЫjenik. ZaroЬljeni Кralj ne moze vrsiti kraljevsku vlast.
Otuda mudri шtavotvorci nalazu Kralju da odredi zastupnika kad
na put u inostranstvo polazi, а ako ne odredi onda mu sam Ustav
odreduje.
Pravna situacija је dakle jasna, Gospodaru. Mi smo svi verni,
Velicanstvo, а blcemo Varn poslu!ni kad, da Bog da, sednete ponovo
na svoj kraljevski presto. Nema dakle pravnog dejstva sinocni govo1·,
bd da ga је i samo Vde Velicanstvo izgovorilo. Ali to nije dovoljno.
Govor koji је sinoc do nas dopro pokusava da presece granu na kojoj
se drzi ne samo presto Vdeg VeШ:anstva, nego i sav srpski narod sa
278
,voJorn JstorJjom i svim svoji~ materijal.n.im i moralnim dobrima.
r,Jo~e i nepravno d~~o da se ul:,ni. Zar јеdло delo zakon ne dozvolj a-
va, a Jpa k se ucint . Iz jednog mog . sl ucaз· a Vl.di se kа kо Ј· е vasceo
rpsk1 ~arod d~~ao do borbe proti~ Titovih bandi. Iz govora koji је
8
slnoc dat pod unenom Vaseg Veblanstva vidi se da зе сео narod
poziva da p~ide ро~ Titovu komandu.
То znacl. Srpsk1 nar od treba da se odrekne svog trogodisnjeg
iskustva i da se ~reda ~nome.~oji ~u је zadao neposredno i posredno
vise zla nego svi ostali nepnJatelJ1, i koj i се mu tek zla zadati kad
uspe da nji~~ z~vlada potpu:"?·
Kakva 11 Је s1la morala b1t1, ра da Vase Velicanstvo izrekne one
reci - ako ih је izreklo - j er niko iivi u otadiЬini ne moze verovati
da је Kralj nas, Karadordevic, sin Aleksandrov, а unuk P etrov,
praunuk Karadorde_v i_ Nje~o~ev, ро slobodnoj svojoj oceni mogao
reci ono sto smo sinoc slusali. Iako s pravom pretpostavljamo da
Kralj, buduci vise od tri godine izvan zemlje, ne poznaje prilike,
opet moram~ verovati da ih poznaje toliko, da onakav gov or nije
rnogao drzat1 kao slobodan. Мога Ьiti da је gclema neka prinuda
delovala na njega, kada је On ono - ako је 0n - izgovorio. Мisao
nam luta i mi se hvatamo i za ovu pretpostavku:
U Londonu se vodi borba protiv vlade Boiidara Purica.. Кralj ne
popu!ta. Tada dolazi do bombardovanja Beograda 16. i 17. aprila
(prvi i drugi dan Uskrsa). Кralj opet ne popusta. Ali, 18. maja Beo-
grad blva jos teze bombardoY~n. Tog dana ро podne, Кralj otpusta
Puricevu vladu.
Zatim nastaje izvesno zallije. Medutim, vodi se borba da Кralj
stavi svoj narod pod Titovu komandu. Кralj ne popusta. Кralj cak
ne govori ni о svom rodendanu. Ali zato bas tog dana, 6. septembra,
Ьiva ponovo tesko bombardovan Beograd i citav niz srpskih gradova,
i to bezobzirno, da Ы se opet i teze ponovilo 8. septem bra. Кralj tada
popu!ta i govori, - ako је On zaista govorio. Moie blti, ma kako
pakleno to izgledalo, da је stvarnost jos paklenija.. Jer mora da su
paklene zamke i paklene prinude da Ы do onakvog govora jednog
Кralja doslo, sve razume se pod pretpostavkom, da је to zaista
Kraljev govor.
U tom govoru se veli da ј е Кraljevom dozvolom Subasic sklopio
korisne sporazume sa NOV marsala Tita. Ра, cija је to vojska, Veli-
canstvo? Ako је to Vasa vojska kakav to sporazum pravi Vш vlada
s Vasom vojskom? А ako nije Vasa vojska, onda kako nam se moze
naredivati da u nju udemo? Jer mi mozemo uci samo u vojsku
Nj. VE:blanstva Kralja Pett·a II i niciju drugu, ро zakonima nase
zemlje, slu!iti ne mozemo. Svakako, dakle, naredenje koje Ьi nas
slalo da slulimo n eciju drugu vojsku, ma ko to naredio, mi m oramo
odblti, jer сето blti krivi, ро nasim zakonima, ako Ьismo drukcije
radili.
279
 АН , s ki1n to Subasic р1·11,·\ sporozшn? So morsolom Tltom, 11"Ji
ja,-no ne pt·iщaje ttslavпo prova Kra!jcvn. А ро tom spornzutщ1 1'ito
koji nc prizмje usta,,щt prnva Kraljevo, trat.i od Kroljo do nos l<t·rilJ:
proti,1 Usta,,a , salje svc u vojsku u koju, ро Ustavu nc motcmu Lrcl.
О,-о san10 uzgrcd pon1injem. Nisam јо pravnik, ро mi Ј с zn to
uzgгed. Drцgi duboki raz!ozl ne daju SrЫma da podu sn Titom . То
su razlozi du~ i нса narodnog. Gospodin Cerfil је u jednom svorn
go,·oru n-kao da Srbl nece da budu komunlsti, јег su prlvrzcni svo-
jim indi,tidua!nim imanjima. Kako је to dnJeko od lstlne l J cdnn
episkop srpski rekao је jednom ove reN: ,,Nismo ml protiv komu-
nizrna zbog ekonomike, vec zbog metafizike i etike. Sta се nas uёi ti
Staljin о komunizmu ekonomskom, kad је veclna od nas starijih
rodena i odnjihana u zadrugama, gde је ро dvadeset dusa jelo jednom
kasikom. Nego Srbl ne mogu blti komunisti, jer lmaju suprotan
pogled na svet - oni su za Roga, Kralja i Domacina, а komunizam
је protiv Воgа, protiv Kralja i protiv Domacina" 1
Ali ima i onaj nacion.a lni razlog. Тitov је pokret antisrpski. Tri
godine su Srbl blli rerereni, ubljani i klani od raznih neprijatelja.
Svi ti neprijatelji danas su kod Тita! Zato se danas bas Tito bacio na
jezgro srpstva u Srblji i Crnoj Gori. Eto, zato su mi dusu рrоЫ!е
reci iz sinocnjeg govora te.ze nego svi meci koje sam, sluzeci s verom
u Boga, и Кralja i Otadzblnu, primio za ove tri godine, jer su te
reci dosle u Кraljevo ime.
Vase Velianstvo,
1 sta sad? Ako ne primim r~i Кraljeve i ne poslusam ih, preti
mi se iigom izdajnika i nemilosrdnom kaznom u Кraljevo ime. Ako
ih primim i poslusam, izdacu stvarno i Boga i Кralja i Otadzbinu, i
sebe i seme svoje.
Vase Veliь.nstvo!
Тu nema izЬora.
Necu primiti reёi iz sinocnjeg govora da su to reci mog Kralja
i zato ih necu poslusati. Nije moguce da је moj Кralj ono i onako
govorio. Ali, ako је govorio, nije Ьiо slobodan Кralj nas: odvojen
od svog naroda on је u nekoj teskoj, golemoj neslobodi kad onako
govori svom narodu. Nece srpski narod prikloniti glave svoje pred
Тitom. Zna srpski narod ko mu је najteze rane naneo za ove tri
godine: ruka koja mu је najvise uboda nanela maзkirana na jedan
naёin, sad dolazi pod drugom maskom da mu dokrajci zivot i tela
i duse.
Vase Velicanstvo! Verno srce govori svom Кralju: Ne dajte za-
stavu svoju iz svojih ruku! Ne priklanjajte se ni pred kakvom
prinudom!
OsloЬodite se, Velicanstvo, da se oslobodimo!"1 84 )
194) BoCko N. Кostlch : .,Istina о' Мilanu Nedicu", Milwaukee, Wls. U.S.A.,
1965.
280
Rad i odnosi izbeglickih vlada
lzbeglicke vlade i general l'lilan Ned.ic
ovde se nece analizirati niti iznositi situacija u SrЬiji ili drugde
u okupiranoj Jugoslaviji 1941. i 1942. godine. Ро ovoj temi pisali su
drUgi u raznim vreme~skim razmacima od tada do danas. Cilj ovog
napisa jeste da naprav1 osvrt, u ono vreme, na reagovanje jugoslo-
venskih izbeglickih v!ada i britanskih krugova iz Londona, na doga-
daje u okupiranoj SrЬiji, koji su dosli kao Jog:icna posiedica puca
od 27. marta 1941. sa slomom kraljevine Jugoslavije. U SrЬij i, ampu-
tiranoj od okupatora, na scenu se pojavio general Мilan Nedii: da
pokusa da trazi ~Ia~a i ~~as~ za srpski narod koji је Ьiо ugrozen sa
svih strana. То Је Ь10 cilJ nJegovog obrazovanja administracije pod
okupacijom, а ne da "tece karijeru", kako su mu to nepravedno i
Jazno imputirali pojedinci u izbeglickim vladama а takode i britan- -
ska propaganda. Nedic је zrtvovao svoj veliki moralni kapital, ugled
i dostojanstvo da pomogne svom narodu u njegovom najtezem isku-
senju. U tom nastojanju i u tuku svirepih nemackih odmazdi on је
drzao i dva govora u jesen 1941., preko beogradskog radija. Prvi
је odrzan 15. septembra 1941. na temu "Poslednja opomena srpskom
narodu", а drugi 12. oktobra iste godine, posle tragedije u Sapcu i
Macvi gde su N emci stavili stanovnistvo pod ostricu maca i pod
valjak njihove vojne masine. Тот prilikom se Nedic obracao srp-
skim seljacima, mnogima od njih kao svojim ratnim drugovima iz
Prvog svetskog rata.
ОЬа govora izazvala sн zivo interesovanje u Londonu, kako kod
nadleznih britanskih faktora, sta se u stvari dogada u Jugoslaviji.
а takode i u izbeglickoj Jugoslovenskoj vladi. Na britanskoj strani
sledece ustanove su pokazivale interes za Nediceve govore: l\linistar-
stvo za psiholosko ratovanje, jugoslovenska sekcija ВВС, Egzekutiva
za politicko ratovanje, Politicko odelenje Forenj ofisa i krшok SOE
u Kairu. Prvo ne:.:.:1visno - а zatim skupa sa Jugoslovenskom vla-
dom - britanska obavestajna sluzba prikupljala је pojedinosti za
Nedicev dosije. Nije im dugo trebalo da posluju i da ustanove da је
"general Nedic sposoban, velikog autoriteta, ali tezak covek na koga
281
 . 1 5 pornzшn? Sn mnr~nlom Titom ko·i
·ni to S11ba~if pra,· Krnlje,•R А ро tont sporazurщ1 ''Гi I0Ј
kl к lj d
. . Ali s .
~е priт.naJC usta,,
na pravn ·
,а Kra]jeva, tra:!I od rn_ а а nos l<ra lj,
,
8 0
Ј '.~ pritnRje usta,,na pra, . ku u koju, ро Ustavu nc mozcm 0 tici
koJ1 ne ~ \ј sve u \,OJS Ik · · ·
roti,• Usta,·a, ~а е n1injem. Nlsam ја pravn ' ра m1. Ј с 7.n to
р о,-о samo uzgre<i pozl :d ne daju SrЫma da podu .s a T1 tom. То
ur.gred. Drogi d~Ьold r~nog. Gospodin ~ erf~ је u Je,d n~m ~v 0 111
razlozi du~ 1 src~ n~ d budu komunistl, Jer su pr1vrzeni svo.
~,-oru rekao da Sr~i n "е а Kako је to daleko od istinel J cda11
.,,. . . Inim i.manJ1ma.
jim ind1,,idua
NI
. 'ed om ove reN: ,. smo m1 pro 1v komu.
episkoP srpski reka?. Је~ ~bog meta!izike i eti~e. Sta се nas uёiti
. t.
Rad i odnosi izbegliёkih vlada
rozma zЬog ek-on?m ~\konomskom, kad је vecina od ~as ~tarijih
1
lzbeglicke vlade i general ~Шап Nedjc
Sta]jin о ko_i_nwuzm drugama gde је ро dvadeset du§a Jelo Jednorn
rodena i odnJihanab~ za mogu 'ьш komunisti, jer imaju suprotan o vde se ~есе an~ .i.r ati ni ~ iznositi situacija u Srblji ш drugde
__ ,.,,. m "теgо Sr I • ne а Boga, Кrа1·ЈЗ 1. D omao.;tn
Ј,.~-о • "
,.. а, а k omunizarn. u okupiranoJ_Jugoslav1J1 ~941. 1 194~. godine. Ро ovoj temi pisali su
pogled_na S\•e t - ~ ~ја i protiv Domacina"! drugi u razmm vr eme~sk1m r azmac1ma od tada do danas. Cilj ovog
је proti~ ~ РЖ:0 v . alni razlog. Тitov је pokret antisrpski. Тri napis~ j:ste d~. n_apravi о~,. u on~ vreme, na r eagovanje j ugoslo-
. IПIЗ,._._.
Ali 1 onaJ nac1on . d
ьш· •__ ,.,.n; ubljani i klaru о ra
znih nepriJatelja.
"
venskih JZbe~llc~ vla~~ 1 ьz:i.tanskih krugova iz Londona, na doga-
odine su .>пЈI c,;:i==u, d ь . Тit ь .
g " tel" d su kod Тita! Zato se anas as о асю na daje u okupiranoJ Srb1J1, koJ1 su dosli kao logicna posledica puca
Sri ti nepnJa JI an35 t · d • od 27. marta 1941. sa slomom kraljevine Jugoslavije. u Srblji, ampu-
. s blji i crnoj Gori. Eto, za о su m1 usu probile
Ј~ ~ u vrora teze nego svi meci koje sam, slufeci s verom tiranoj od okupatora, na scenu se pojavio general Мilan Nedic da
reёi.U~~~F . tri di .
u Воgа, za Кralja i Otadzbinu, primю za ove go ne, Jer su te pokusa da trafi ~132:а i ~I:'~ za srpski narod koji је Ьiо ugrozen sa
reёi. dos1e u Кraljevo ime.
sviЬ s trana. То Је Ь10 cilJ nJegovog obrazovanja administracije pod
okupacijom, а ne da "tece karijeru", kako su mu to nepravedno i
Va.se Velic.anstvo, а1 · · 1s 'h Jazno imputi.rali poj edinci u izbeglickim vladama а takode i britan- ·
. I sta sad? Ako ne primim reci Кr Jeve 1 ne pos 1:1 am. 1 , preti
mi se ligom izdajnika i nemilosrdnom_ kazno~ u ~alJ_evo m:e: Ak~ ska propaganda. Nedic је zrtvovao svoj veliki moralni kapital, ugled
ih primim i poslusam, izdacu stvarno 1 Boga 1 КralJa 1 Otadzbшu, 1 i dostojanstvo da pomogne svom narodu u njegovom najtezem isk u-
sеЬе i seme svoje. · senju. U tom nastojanju i u toku svirepih nemackih odmazdi on је
Va.se Velicanstvo! drzao . i dva govora u j esen 1941., preko beogr~dskog radija. Prvi
Тu nema izЬora. је odrzan 15. septembra 1941. na temu "Poslednja opomena srpskom
Necu primiti reci iz sinocnjeg govora da su to reci mog Kralja narodu", а drugi 12. oktobra iste godine, posle tragedije u Sapcu i
i zato ih necu poslusatL Nije moguce da је moj Кralj ono i onako Macvi gde su N emci stavili s tanovnistvo pod ostricu maca i pod
govorio. Ali, ako је govorio, nije Ьiо slobodan Кralj nas: odvojen valjak njihove vojne m asine. Тош prilikom se Nedic obracao srp-
od svog naroda on је u nekoj teskoj, golemoj neslobodi kad onako skim seljacima, mnogima od njih kao svojim ratnim drugovima iz
govori svom narodu. Nece srpski narod prikloniti glave svoje pred Prvog svetskog rata.
Тitom. Zna srpski narod ko mu је najteze rane naneo za ove tri ОЬа govora izazvala sн zivo interesovanje u Londonu, kako kod
godine: ruka koja mu је najvise uboda nanela maskirana na jedan nadleznih britanskih faktora, sta se u stvari dogada u J ugoslaviji,
nal:in, sad dolazi pod drugom maskom da mu dokrajfi fivot i tela а takode i u izbeglickoj Jugoslovenskoj vladi. Na britanskoj strani
i duse. sledece ustanove su p okazivale in teres za Nediceve govore: l\Iinistar-
Vase Velicanstvo! Verno srce govori svom Kralju: Ne dajte za- stvo za psiholo§ko ratovanje, jugoslovenska sekcija ВВС, Egzekutiva
stavu svoju iz svojih ruku! Ne priklanjajte se ni pred kakvom za politicko ratovanje, Politicko odelenje Forenj ofisa i kruzok SOE
prinudom! u Kairu. P rvo ne:.:avisno - а zatim skupa sa Jugoslovenskom vla-
~obodite se, Velicanstvo, da se oslobodimo! " Ш) dom - britanska obavestajna sluzba prikupljala је pojedinosti za
Nedicev dosije. Nije im dugo trebalo da posluju i da ustanove da је
/ 94> Во~kо N. Kostlch: . Istina о· Milanu Ned.Jtu•, Milwau kee, Wis. U.S.A.,
196 "general Nedic sposoban, velikog autoriteta, ali tezak fovek na koga
280 281
nije l&J·o uticati". Ustano,·ljeno је da је pro-francuskl raspolozt'n 1 jedl.nica nase vojske moraju S';! predati ku
са tIO'lo go,-ori francuski jetik. Posle prikupljenih pojedinost1, na ре pos tupe, njihove porodke Ьiсе Poha:~e od
stвlih osoba koje odriavaju \·ezu sa
k ;;:t _d3;3-
~о ~о
ао ~ -- о~~се svih
brit&ns..\;:oj s+.rani stalo se na g\ediste da је Nedjcu potrebno odgo\·n-
о ь· s. h • . .. generalom Мihai.Iovicem ili ga
riti i to odmah, ali ga ne treЬa direktno napadatl kao lzdajnika, Јег parndu 1.,;е ро apseru, nJihova imovina k0 nfisk -
se tada u o,im kru.go,ima t,•rdilo da to nije, niU se on sme stav1Jat 1 0So Ье bll:e tretirane kao saucesn,i -
Cl.
ovana а doticne
u is'd red sa Pa,·eli~. Na pocetku sarno treba podvlaciti : "Nedjc ј е ovo su rea tog ogiasa.
Des\"eSI'IO oru<1e u rukama Nemaca• ...Kasnije" - kaie se u jednoJ Ce]okupni civilizovani svet osudu;e ovaJ· novi· zl •. .
Ь....~kciji - .,politi.ka prema njemu Ьiсе ~~а pr_e m_a p~trebi"~ ОФ ih k · · ' осш prema nev"1-
nirn !'°r i camka on _0Ј1 su ostalj verni svojoj zakJetvi da nastav!!
Politi&-om odele.nju Forenj Gfisa i obaveAЩnoJ slulb1 bilo Је staJo
ьeroJsku ne omproпusnu Ьorbu na iivot i smrt oti ku
da Xedic odmah dobije odgo,ror. Savet.ovano је dг ovaj odgovor Ј ka 1 d tako\1 . pr v о patora.
treЬa da do<1e sa jugoslo,•enske strane, iz krugova vlade. Ako se, Jugos ~v~ .. ~ а а . е Је protestovala protiv ubistva zena i
~ti:n, t'.1 ne na~e podesno lice da odgovori, onda rasmotriti ce\i-
1
dece, IJ~ ~Ј Јrал е sv~~u otad.ibinu i Ьоrе se za s1oЬodu svo" nar()-
1
da i us vihuzlca_x.:~gosodaV1Je. Svet nije bio iznenac!en ovim pri;rema-
s!:tod:юst odgo\"Ora sa britanske strane. 1 nastala је trka oko iznala-
njem no. . ..,.;ща strane Berlina i nema-"',- · , • • .
zenja go,-omika.. ,. . . Ј '-АС VOJ.s,i;e, JOS mапЈе
smo ьш iznenaueш mi ugosloveni Mi znamo O ...,__.,,_ - z1 .. ·
Бritanska oЬa,-e:stajna sluzЬa konsult.ovala је ugledne Britance. Ьо . k Г ""' =::u:n OCI:lШla
i neza ravшm ро O Juna ucinjenim protiv SrЬa Њ ts' · ·
poz:na:nюce Jugoslзrije koji Ьi mogli, ako Ьi hteli odgovoriti Nedicu.
Thj izЬor рао је na jednu uglednu britansku licnost, kao na.ipodesniju Srb~ gdje је pe~~f ~~ iena. ljudi, staraca i d~ uЬ~~~~
iz mnogo razloga, na profesora slavisti&e ist.orije Londonskog uni- tak ь· --zп:;~~ da"~enih ekspec!icija" n=&e vojske
'"erzite:a R W. Seaton-Watsona, koji је licno poznavao generala u Sr IJL . . ~ znamo . ~ ~~ci izvrnti пjihove pretnje i dг
~edica.. :Yedutim. profesor Seaton-Watson odЬio је da t.o ucini. t; се pohapSiti zene 1 decu :Мihг.ilo-.."1cevili oficira.. Sve ovo I:Ii z::i.a:I:)O.
=ginu instrukcije on је olovkom napi.sao, pored odbljanja, da: ~ jedna ~~ ~је n~-jasna: kako se sve ovo d~va. ovi ma-
_..'\edicu nije lako odgovoriti, i Ьоlје је pricekati dok se situacija ne sakri, ~Ја 1 ovi zlocini, k:3-ko se isti izvode pred oёi.z:::ia jecne
ra:z:Ь~•- А ako treЬa odgovoriti onda da t.o dode sa jugoslovenske vlade foпmrane od generala Мilana Nedica, vlade k.oja sеЬе na.z:ivз
s:r-c:.:ie.. Ali ni na jugoslO\"~j strani stvar nije Ьоlје stajala. Gene- .. vladom narodnog spasa·. Sta ј е ta vlada spasila i st:a ёе ista spa-
rгl Simoriё. ltao pred.sednik ,,lade, nije hteo da odgovori. Njemu је siti, ~е ~edi':'1? J~ _u S:Ьi~i је vise groЬova nego g:-adova. zе:щ
s:gimю neko morao da objasni i uk.az.e - pored tezine situacije u dece,_sves~ 1 ~Jih _lJudi; S\ih njih. koji su se n.а.Ш па putu
Srblji - i na ~ p r a v n i po]ofaj njegove vlade i pokorene kud Је prosla nemacka vo1ska - sla-rna u jedno TTeI:le _ ali sada
i raska:nadaпe Jugoslavije. Ји taj isti Simovic је samo osam meseci ~ ~Ьоg n j ~-zlocina i stra.snih mera i uЬijanja. Da li је zaista
ra.nije, %!JirediD Ьezuslovnu kapitulaciju jugoslovenske vojske, sto је istina, M~.lane Nedi~ ~ _stг ti i tvoj pomocn.ik Di:nitrije Ljotic i
posta}o ~ p r a v n i гkt, dok se isti ne izmeni silom ili vesti- ostale vase kol ege, izgubili S\·ako osecanje za vasu zet:llju i da se ne
.oo:n. Otk2zati takav akt, Ьеz priznate me<1unarodne procedure, dalo sramite sto radite pokora, ajuci se naredЬama iz Вerlma i nern ackЉ
Ьi jedmo vise opravdanja. snage i ЬezoЬzimosti okupatoru da poseza vojnih vlasti? Da li ste ri indi!erentni prema proklinja.:iju protiv vas
јо5 nn-ar:skijim merama prema okupiranom stanovnistvu.. Izgledz za rad sa Nemcima, Мadarima i Bugarima, u zJocinirna ucinje:ш:i
da SШJOric i 8.anovi njegove vlade nisu bili spremni tada, krajem prema nasem na.rodu: uЬijanja dece u kolevci i starih ljudi od ce-..-e-
19-4.1, da nesto tako urade; i Etvar se otezal.a sve do apri1a 1942. kad deset godina?
se pojavio potplmo spreman, major Zivan Кnezevic, da odgovori . Da li ces ti zaista raspaliti ро familijama generala Мih.ailovica i
genera1u Nedicu, aji govor glasi: nJegovih oficira, koji su razgl.г.sili sirom sveta ёast naseg oruzja, koji
su ponovo uzdignuli zasta.,.-u u nasoj ot.adibini koja је samo privтe­
.,Odgovor Ш1uш Nediiu" meno bila oЬorena, barjak na.seg Кralja i simЬol nase с.ь~ sloЬode
~ BВC-radija, London 15. aprila 1942. u 22 casa, od sefa vojnf i d_ostojanstva? Zar ti nije poznato da ne postoji ni jed:la ј~
sekcije Pred$E'dai!t'Va vlade). ku~ u Srblji koja nije u crno zavijena? Zar ti ne cujes plac Ьezbroj­
ne Sirocadi? Razumes li ti d.3 Ber linu treba pomoc tvoje takozvane
-'-ovo Vreme", nematke novin.e koje izlaze u Beogradu na srp- vlade ..narodnog spasa" da izvrsi unistenje srpskog naroda? Zasto
lZ0!:1 jeziJщ oЬjaviJe su 11.edeci Oglas na dan 2. aprila: general si ti jos saucesnik u ovim zlocinim.a, koji su иcudili odvratnoscu
J.fiha:ilO'l ic Jkupa sa oficirima njegovog ltaba i komandanti retnШcih celokupnj svet? Ti, ?.Шале N€"dicu, z:nas Ьоlје nego ko drugi, da ne-
ш
283

, oblli sнpi·щic 1 dccu gc11c1·ola Mll111i -
111acke pre1.nje, da се \tl\вpsi\.11dp tl ploda NJil, nel:e lzncnиditl оkп
lo,,ica i njeg~,,il, oflci~a, пс~е . ~': Љоvс ~orodlce n cl:c ЬШ ni rr·v,,
0
StanJe u srpskom ilelu Jugosloveмke vlade u Londonu
u prolece Ј 943.
,Neka zla ~оЬ pr~ti!a је j ugoslovenske izbegJicke vlade za се!о

ti iz,·ri-is О\'1\Ј neпшckt z!~ct~,. Је ј . v!nв s1·pska krv na t vo ј · vrerne. Glavn,1 akter1 drame d rzavnog udara od 27 _ marta okrenuce
t1i pos!ednje, niti l:e to b1t1 nJ1hova р1 va ne . ".1 se jedan protlv drugog, da tu zajednick u bastinu, koja ih је povezi-
dusi i t,·ojim rukan1a! d 1 ,. , vaJa, ubrz~ _ras~rgnu spletkama i intrigama niske vrst e. Uglavnom,
. icu ti I tvoji saradnlcl, а tako е vos1 gospod t11·1
Im~ na un1u Ned d • ЫТ da l:e nas na1-od pono✓o Ыt\ oslobo<kn, Jzbegll pol1t1can okrenul:e se pred kraj 1941. protiv generala Simo-
u Berlinu, da se роЬе а . 1 1 cuti u nnsoj otadЉlnl, da С!! vica, predsednika vJade, а ?n p~otiv svih, narocito protiv brace Кne­
da ~ s:e nasa narodna himna ponovo d " S ь· .. ievica, ~~о l:e ~n posvedociti tп godine kasnije na procesu generalu
. ~. rsirati kroz na~e gradove, i а "'е r 1 zrvcti
nasa \roJska ponovo ma . . ~· м · l: mo ponovo ustati u slobodi мљailoVJCU u JUПU 1946. ~ :neral Borivoje Mirkovic Ьiо је izbacen
i nadzi\:eti sve о,~е po~olJ~ 1_zl.~ci~!iv~ izlval:e u miru 1 slobodi. Ti iz stroja odlukom Predse~nis tva v\ade, na precllog Vojnog kaЫneta.
0 1 Kairska afera' rastrzala Је i atomizirala i ono malo kohezione snaue
mozda I ov~ ~tne, ~~~; ~ 3 pl:e na~ narod slediti i podrzati svog
:
0
ro ~a-~1h 0~\::~ gene;ala Mihailovil:a, skupa sa njegovim Ьог- §to је Ыlо os!alo k?d vojno~ _cmbriona na Srednjem istoku. Posto је
.егоЈа 1.~ Ьо •1 Ь du I vaskrs nase otadzbine. Jer nas narod 0 ovim stvaruna p1sano ran1Je, na drugim mestima, to се ovde Ыti
c1ma koJ1 se re za s O O li "h d Ь izneseno samo n:koliko iseёaka iz atmosfere u izbeglickoj vladi aprila
zna: da је dobro Berlina njegcvo_zl~; da је zlo Ber na nJI ovo о го. i таја 1943. godine. Ove momente zapisao је britanski ambasador na
Тi, takode znas ovo, Мilane Nedil:u. . . . . jugoslovenskom dvoru, si~ G~orge Rendel. U svom pismu nacelniku
Znas ti dobro, kao st.o znaju tvo~i. gospod3:1_1z ~erlшa, da Је juznog ·departmana Foreщ of1sa, Douglas Howardu, am basador Ran-
pobeda gotovo nasa, da su nasi savezruci vel: doЬili rat 1 da su Nemc1
de] pise:
izguЫli bez nade da se izvuku. .
Тi znas da svaki zloёin povlaci odgovaraJul:u _kaznu, kako za one .,Dragi Douglas, London, 7. aprila 1943.
·· · da. --.,Ье za zlocine isto tako 1 za one u Beogradu U toku mog juёerasnjeg razgovora, posle podne, sa Кrekom, on
u Berlinu kO]l и: ]U naпcu .. • м·1
rni је rekao da је cuo da se dogodila svada izmedu Vojnog kaЫneta
koji to i.zvclavaju. о,,- 0 је sve sto sЭЈ_11 imao da_ti kazem, 1 ane Ne-
dicu, u svojstvu oficira i u ime mojih slobodruh drugova van Jugo- predsednika Jugoslovenske vlade i pukovnika (Dimitrije) Putnika u
Egiptu; uglavnom zbog toga, sto Vojni kaЫnet pomaze - sto је Кrek
slavije,. !11$) ., ..,
Major Zivan Knezev1c, London 15. 4. 194 ... opisao - Jovanovic-Gavrilovic politiku, koja dozvoljava Мihailovicu
saradnju sa Italijanima, dok је Putnik protiv toga. Dalje se govori
Pored odgovora majora Кnezevica g~neralu ~edil:u sa namerom da .je Vojni kabinet spreman da "smrvi Putnika"!
da ga diskredituje, desio se jos gori sluc~J u vlad\ Slovbo,d~a Ј~~:;о- Ја sam rekao da smatra.m cia prica о takozvanoj politici Jovan.ovic-
. · Naime nз· egov zvanicni direktor шfопnас1Ја eces av I er, Gavrilovic nema nikakve osnove. Poznato mi је da је Jovanovic Ыо
vica. · f amnu 1~z• о gene-
izmislio је i •napisao i pustio u svet grotesknu ~· ,1n rnnogo uznemiren gJasinama da Mihailovic - ili u svakom slucaju
ralu Nedicu 28. jula 1942., da· је general Nedic uspost~vio ~ezu sa neki od njegovih potёinjenih, kao sto је Jevdevic, koji је nasledio
lavnikom Antom Pavelicem i da mu је cestitao na un1stenJu Srba Bircanina - saraduju sa Italijanima, dok је on (Jovanovic) poslao
роg 1 . . . f
i an.ti-jugoslovenskom radu. Vilder је pos ао ovaJ svoJ nap1S na ran- depesu Mihailovicu zahtevajuci odmah izvestaj (ро ovome). Мihailo­
cuskom jeziku nasem uredu za stampu u Njujorku (Press Yugocen: vic је poricao saradnju sa Italijanima, а ја ima.m razloga da verujem
ter fifth Avenue, New York 812) gde је Ыо preveden na englesk1 da је Jovanovic u svakom slucaju slao dalje instrukcije Мihailovicu,
jezik i obnarodovan. 1") А sto је jos -~alos_nije, j_es~e cr.n:jenica da predocavajuci mu fatalnost posledica takve saradnje.
predsednik vlade Slobodan Jov~novil: n1~~ nista 1:1сш10, n1:1 da uzme U ovim okolnostima ne mogu а da ne kazem da postoji opasnost,
na odgovornost svog direktora infoпnac1Ja (zvarucne vladine ~ropa- da su price koje su stigle do Кreka, о struji u vladi, koja pomaze
gande) niti је pak obesnazio i demantovao lazi Vecesla~a Vildera. politiku saradnje sa Italijanima neosnovane. Ove price mogle su Ыti
On takode, koliko је poznato, nije uzeo na odgovornost ni svog sefa proturene od levokrilnih elemenata, koji nastoje da diskredituju Мi­
vojnog kaЫneta, majora Kneievica, za neprikladnost i neistine koJe hailovica u prilog partizana. Krek је odgovorio da u stvari ovo moze
је uputio na adresu generala Nedica. da bude slucaj, ali da verodostojnost pozadi ovog izvora nije vrJo
dobra, Ја gajim sumnju da ј ~ on ovo ёuо od Jukica, za kog se zna
195) F. О. 898-157. da је nedavno Ьiо u vrlo uskim odnosima sa sovjetskom a.mbasadom.
196) ~ZЬomJk", br. 46, 5tr. 1, II I III, junl 1981, Parlz, Francuska.

285
284
 StanJe u 11rpskom tlelu Jugo!lloven•ke
~ v I.а d е u Lon d onu
тзсkе pi-c\.t\je, da ес u'1npsiti ! pobltl suprugc I dccu gcncrolo Mll11ii - u prolece 1943.
lo,rica i njego,,il\ oficira, 1\ССС dot\!~tl plodn. NЈЉ. nel:c ~zni.~~1di~I ll ko
1 1 ni r,·.v1• Neka zla ~оЬ pr~tila је ju~oslovenske izbegblke vlade za celo
ti izxrsis о\'ај nl:'tnacki z\oNn. jer 11јЉоvе porodicc ~r : vrerne, Glavn_i akter1 dram~ drzavnog udara od 27, marta okrenuce
ni poslгdnje, niti t-e to Ьiti njihova prvn nevlna srps а rv l'\IJ t voJoj
se j edan prot1v drugog, da tu zajednicku bastinu, koja ih је povezi-
dusi i \Yojim rukama!
•
. ~· . .
Ned'l:u ti i tvojl saradnicl, а takode I v11s1 go~pocla,·1 vala, ~brzo .ras~rgnu spl_etkama i iлtгigama niske vrste. UgJavnom,
1
. m~J na umu Ь~ 'ЫТ da се na!I narod pono.Jo Ыtl oslobodcn. izbeglt polit1c~r1 okrenuce se pre~ kraj 1941. protiv generala Simo-
ud B~linu, d~ se poodnaab1'm1 n1a ponovo cutl u na!loj otndiblni, da с1• vlta, predsedmka
,. с vlade,d а• •оп. prot1v
. svih • naroci to proti·v Ь race
, Кne-
а ~.., se nasa nar
~- •k arsiratl kroz na~e gradove, I d а с е sr ь 1· z1vct1
·· • zevica, ":о е ~n posve oc1t1 tr1 godine kasnije na procesu geлeralu
nas« \"OJS ·а ponovo m . . . Mi с mo onovo ustati u slobodi MihaiJovicu u ]Unu 1946 · ~ eneral Borivoje Mirkovic Ыо је izbaёen
i nadzi,,eti s,,e о,,е pokolJe 1 zlocme. . е. р • ь d' : iz s~roja odlu~om Predse~n~stva ~lade, па predlog Vojnog kabineta.
'd · d' n6 · oni ko)'i prei1ve ui1vace u m 1ru 1 s1о о 1. Т1
moz а 1 о,,е go 1 ,, 1 1 d' t' i d " t· ,Ka1rsk~ a!era rastrza]a .1 е I atom1Z1rala i опо malo kohe-zione snage
mor....-~ • .1
zna ti' ' ,.,v,1 anc Nedi'"'-u ' da се na!I narod s е 1 1 ро , r"a. 1 svo~
Ь sto је Ыlо os!alo k?d vo1no~ .embriona na Srednjem istoku. Posto је
heroja i njihov ponos, generala Mihailovica, skup~ sa nJegov1m or-
. k· .. Ьо za slobodu i vaskrs nase otadibme. Jer nas narod 0 ovim stvarima pisano ramJe, na drugim mestima to се ovde Ыti
cima OJI se re .
zna: da је dobro Berlina njegovo_ zlo; da Је zlo Ber ша n) ovo о ro.
1· 'ih d Ь izneseno samo n~kollko isecaka iz atmosfere u izbegliёkoj vladi aprila
i maja 1943. godine. Ove momente zapisao је britanski ambasador na
Тi, tak~e znas ovo, Milane Ned1cu! .. . . . . jugoslovenskom dvoru, si~ Gгorge Rendel. U svom pismu nacelniku
Znas ti dobro, kao sto znaju tvo11. gospoda~1. iz ~erlшa, da Ј~
juznog 'departmana ForenJ of1sa, Douglas Howardu, ambasador Ran-
pobeda gotovo nasa, da su na~i saveznic1 vec dobilI rat 1 da su Nemc1
del pise:
izgubili bez nade da se izvuku. .
Тi znas da svaki zloan povlaci odgovara1ucu _kaznu, kako za one ,,Dragi Douglas, London, 7. aprila 1943.
U toku mog jucera.snjeg razgovora, posle podne, sa Кrekom, on
u в erlinu k· 0Ј1 lZ а
·· · d J·u narddbe
, za zlocine. isto tako .1 za• one u Ш Beogradu
koji to i.zvrSa.vaju. Ovo је sve sto sam 1mao da .ti kazem, 1\1 ane Ne- rni је rekao da је cuo da se dogodila svada izmedu Vojnog kaЫneta
dicu, u svojstvu oficira i u ime mojih slobodnih drugova van Jugo- predsednika Jugoslovenske vlade i pukovnika (Dimitrije) Putnika u
Egiptu; uglavnom zbog toga, sto Vojni kaЬinet pomaze - sto је Кrek
sla,rije" !1ts) • . .
Мајоr Zivan Knezev1c, London 15. 4. 1942. opisao - Jovanovic-Gavrilovic politiku, koja dozvoljava Мihailovicu
saradnju sa ItaЩanima, dok је Putnik protiv toga. Dalje se govori
Pored odgovora majora Кnezevica g~eralu ~edicu sa namerom da .je Vojni kaЫnet spreman da "smrvi Putnika" !
da ga diskredituje, desio se jos gori sluc~J u vlad~. SloVbo"danа JVo~land о- Ја sam rekao da smatram cia prica о takozvanoj politici Jovanovic-
.. N · е nJ·egov zvanicni direktor шformaci)a e.:es1av 1 er, Gavrilovic nema nikakve osnove. Pomato mi је da је Jovanovic Ыо
vica. aun ' . inf 1• mnogo uznemiren glasinama da Мihailovic - ili u svakom slucaju
izmislio је i napisao i pustio u svet grotesknu ~, amnu ~z о gene-
ralu Nedicu 28. jula 1942., da· је general Nedic uspost~~ю ~ezu sa neki od njegovih potanjenih, kao sto је Jevdevic, koji је nasledio
poglavnikom Antom Pavelice~ i da_mu је cesti~o na. uros!eщu Srba Bircanina - saraduju sa Italijanima, dok је on (Jovanovic) poslao
i anti-jugoslovenskom radu. Vilder Је poslao ova] svoJ naplS na fran- depesu Mihailovicu zahtevajuci odmah izvestaj (ро ovome). Мihailo­
cuskom jeziku nasem uredu za stampu u Njujorku (Press Yugocen: vic је poricao saradnju sa Italijanima, а ја imam razloga da verujem
ter fifth Avenue, New York 812) gde је Ыо preveden na englesk1 da је Jovanovic u svakom slucaju slao dalje instrukcije Мihailovicu,
jezlk i obnarodovan.lfl) А sto је jos falosnije, jeste &jenica da predocavajuci mu fatalnost posledica takve saradnje.
predsednik vlade Slobodan Jov~ovic ni~~ nista 1:1cinio, ni:i da uzme U ovim okolnostima ne mogu а da ne kazem da postoji opasnost,
na odgovomost svog direktora informaci]a (zvamfne vladine ~ropa- da su price koje su stigle do Кreka, о struji u vladi, koja pomaze
gande) niti је pak obesnazio i demantovao laii Vecesla~a Vild;ra. politiku saradnje sa Italijanima neosnovane. Ove price mogle su Ыti
On tak~e koliko је poznato, nije uzeo na odgovornost ru svog sefa proturene od levokrilnih elemenata, koji nastoje da diskredituju Мi­
vojnog ka.Ьineta, majora Кneievica, za neprikladnost i neistine koje hailovica u prilog partizana. Krek је odgovorio da u stvari ovo moze
је uputio na adresu generala Nedica. . da bude slucaj, ali da verodostojnost pozadi ovog izvora nije vrlo
dobra. Ја gajim sumnju da ј~ on ovo cuo od Jukica, za kog se zna
195) F. О. 898-157. da је nedavno Ыо u vrlo uskim odnosima sa sovjetskom ambasadom.
196) .ZЬomlk", br. 46, str. I , II 1 III, junl 1981, Par!z, Francuska.
285
284
 Posto sam iшno priliktt dn kns11\jt•, lstog dunt1 nнvcfc, vldlrn ,Jov 0 _ 1 JskJJufivo, od str ane Vojno_rt kаь ·
no,·ica, smatrзo st11п da јс ovo prl\lkn dn ga trpltam kako sc (pl1l1ov- svlm silama radi da ,slomi P utnik '~е~а (~ugo_slovenske vlade) koji
nik) Putnik s11nlazi. Оп је rclшo da vcruje dn Putnlk na rcdujc sn~vln, Jma protiv sebc Jjude Vojnog kab'a · ta aSVim Је izvesno, da Putnik
d оЬго ро svim ,,ojnin1 pitanjima, · all dn је sklon da budc tcmp1-•ra- 1.1 CarJgradu i Gligorijevica u Kai::;_e па Srednjem istoku: Perica
menta11 kad se stvari blu politlke. On (JovanovЩ nJje dulje n11s tuv1 0 tJ odnosu na Vas peti par agrat . . .
ро o,·ome, i doznao sam da ne postojl pltanje о Ыlо l<ukvoj ozЫijn oj dobra stvar kad kH:ma Vojnog kаь· mi misluno da се blti potpuno
s,·adi. odatle poticu sve ljubomore i su rne~ bu~e slomljena; jer zaista
Istovгen1eno, Jovanovic је iskoristlo prШku da ml ka:lc du on JugosJovenskoj vladi, sto cini sara/ ~vnJivo~ti sa svadama u samoj
ubrzo ocekuje Rakica (pukovnika) i da се ро njegovom povratku sto znate, Је . d 1na
. s t var koja zadrzavЛЈ u sa
1
n1om
. .sasvi
. m tes"k. от. I kao
nada se, Ыti u stanju da rasformira sadasnjl Vojni kablnet prl Prcd~ za Srednji istok, jeste to sto ј~ puko:n\ar;J~ oficira Uu_goslovenskih)
~еу raz?vo1e~ od Mihai-
1
sedni~t,ru ,,tade, kao deo o~tc reorgan1zacije vlade kako је on zami- Jovica f nadamo se, cim se sporazum
slio. On је ovo rekao pod utiskom da mi (Velika Britanija) treba d.i l:e moci da otputuju za Kairo da otpo~ OV~J stv an pos~gne, oficiri
о,,о smatramo vrlo dobrom vescu. (Forenj ofis је stalno Ыо protiv се bez sumnje pomo{:j d.a љ cirzi u Р k u n go~ozno trern.ranje, koje
brace Knezevica, ~to se preneJo i na druge britanske institucije. Sto se t1.се V. а5~g P~-:3grafa ·br. 6, uоodnosu
ornost1
. ., .
Opravdano Ш ne, ovo su cinjenice, pisac). Ја nisam siguran kako kako bez sumnJe V1delt 1z r aznih depesa da su na _-ya.sica., У,1 _ste ~a-
се ovaj pravac raditi ako se 11opste ostvari. Мi nismo jos u polozaju vic glavni Mihailovicevi savetnici i pokazu . оЬоЈ~са, Va.sic I MolJe-
da pooa].jemo Zivana Knezevica na Srednji istok da se vezba za even-
tualno spustanje kod Mihailovica; on се jedva cutati (u Londonu)
srp~ki sentimenat, anti-hrvatski / anti-p~ ~:~aseni
f::u veliko-

ako ne bude imao neku vrstu punog zaposlenja. Moze se desiti da sa Ambasador Rendel ponovo се pisati D Н
i iznel:e sledeca gledista: oug1as owardu 17. apriJa
naseg gledista Rakic ne bude nista bolji. U svakom slucaju, izgleda
da је nasa kampanja protiv Кnezevica na kraju pocela da ima efekta. ,,Dradi moj Douglas,
Кrek, da napomenem uzgredno, dodao је da је Mihailovicev zli U vezi mog pisma od 7. aprHa kao i u vezi р
genije, covek koji se zove Vasic (Dragisa) poznat kao jaki i bezna- d 8 rila ci · k · · • earsonovog odgovora
о . ар , JU OptJu unate, koja se odnosi na Putnik 1. V . ,
celni veliko-Srbin. Мislim da sam ovo cuo i ranije. Ako Vi imate pisem Vam da zna.te da sam ulucio priliku · d а as1ca,
daljih in!onnacija ро ovoj stvari bilo Ы mi drago ako Ыste mi љ ·, (р ds dnik а razgovaram sa Јova-
nov1cem re е от vlade) uoci 15. aprila d ·tam kak
dostavili. nik napreduje. а ga Р 1 · о Put-
Prilazem kopiju ovog pisma (pukovniku) Pearsonu".187) Jov~.o~ic ј_е odgovorio da је postojao mali nesporazum sa Putni-
Vas George Rendel, 7. 4. 1943. kom, koJ1 Је Ь10 ,vrlo podozri\•' (Jovanovic' Ј·е reka fran k .
t - ') . . о na cus om.
G<lrnje pismo prokomentarisano је u Forenj ofisu od nekoliko ' resd~oup_~onnl:urd . ~о voJшm pitanjima Putnik poseduje zdravo
sluzbenika. Primedbe su pisane rukom i neke nisu citljive. Nacelnik rasu 1vanJe, а 1 з ШЈе dob.ir sudija u oceni 1·udi, ·n d · . 1
d оь ar u оdn osu sa 1Ju. dim Ј щ а Је vr о
. а ~а ~~ d_a u ovom ima istine. Svakako,
odelenja Douglas Howard smatra da u Forenj ofisu vise znaju о
DragШ Vasicu, nego ambasador Rendel. Medutim, funkcioner М. R. ~ad sam poz~avao Putnika и SofiJe, mislio sam da је on vrlo osetljiv
smatra: "Ја nala.zim da mi uopste nista ne znamo о Vasicu sem onog 1 ~klo~ ~vadi.). Isto~~eno~ Jovanovic me uveravao da ne treba
sto sir George Rendel dostavlja". Na kraju, saglasnost · је postignuta bnn~ti, Jer ne postoJ1 msta sto ро ovoj stvari treba da uznemira
da posalju odgovor Rendelu, sto је ucinjeno 8. aprila. U odgovoru Takvi nesporazumi kao st? su postojali, na dobrom su putu da vs:
sekaze: o~tr~e. ~ sva~om sluc~Ju nesporazumi nisu postojali ро vafnim
Р1 ~Ј~а,_ 1 on . Је p~noV10 d~ ne postoji "nista ozbiljno". Ја sam
,.Postovani Sir George, ~aklJ~cio ~ ?асша. nJ_ego,•og izlaganja, da u stvari ne postoji nista
U vezi Vaseg pisma Р. О. 269. od 7. aprila imamo da stavimo sle- sto Ь1 ~~b~Javalo. Al1_bez _pr~c~ijeg znanja ili poznavanj a situacije
dece primedbe koje Ы Vas mogle interesovati. U odnosu na pitanje 0 razlic1 lZill~du Putnika I VoJnog kaЫneta Vlade, ја naravno ne
i polozaj pukovnika. Putnika, prema onom sto smo culi, а takode iz mogu da sudim da li је Joyanovic rekao istinu.
najtajnijih izvora, citanjem njegovih izvestaja (Jugoslovenskoj) vla- . Takode sam ulucio priliku ·da upitam ponovo Jovanovica O Va-
di, njegov posao uopste n.e ide dobro. Ја smatram da to dolazi sasvim,
197) F. О. 371-37641. -
sicu. Rekao sam da sam nedavno stekao impresiju da је Mihailovic
198) F. О. 371-37641.

286
287
 - , '\'ku dn kn~nij(' lstog dano nnvcl:c, vldi111 ,Jov 11_
Posto sam 1111:ю pri 1 ~ ' lt k k ( k
no,·ica, sn1atr:io sаш da Је о,•о prlllkn da ga up am а O 5 ~ pu Qv-
nik) Putnik snalazi. 011 је rekao d11 veruje dn Putnlk narcduJc so~v ln1
dobro р~ s,•im ,·ojnin, pitanjima, · а\\ da је sklon da budc tcmpcг11_
mentan kad se stvari Ыu politikc. o .n (JovanovЩ nlje dalj,c na~t~1vio
ро 0,-ome, i doznao sam da ne postoJI pltanje о Ыlо kakvoJ ozb1l1nuj
S\"adi.
Istovremeno Jo,•anovic је iskoristlo prШku da ml kaze da on
uЬг.:о ocekuje Rakica (pukovnika) i da, се ро _nJegov_o m po~ratkL1,
nada se blti u stanju da rasformira sadasnjl VoJnl kab1net pr1 Pгcd­
sednist\~ ,,lade, kao deo op!te reorganlzaclje ~lade ~ako .Је on znmi-
slio. 0n је ovo rekao pod utiskom da mi (~elika_Br1tan1Ja) .treba da
о,то smatramo vrlo dobrom ve!l:u. (ForenJ ofis Је stalno Ь10 protiv
brace Кnele,rica, !to se prenelo i na druge br~tansk~ instltucije.
Opra,•dano ili ne, ovo su anjenice, pisac). Ј~ ~am _s1guran ~ako
се 0,,ај pravac raditi ako se \IOp~te ostv~l: Мi rusmo Јо~ u polozaJu
da posa.ljemo Zivana Кnezevica na SrednJi ~tok d~ se ~ezba za even-
tualno spustanje kod Мihailovica; on се Jed_va cutati (u ~~donu)
ako ne bude imao nel'11 vrstu punog zaposlenJa. Moze se des1t1 da sa
naseg gledist:a Rakil: ne bude nista Ьolji. U svakom slul:aju, izgleda
da је nasa kampanja protiv Кnelevica na kr~ju po~ela ~а ~а. efekta.
Кrek, da napomenem uzgredno, dodao Је da Је Mihailovicev zli
genije, l:ovek koji se zove Vasil: (Dragisa) poznat kao jaki i bezna-
celni veliko-SrЬin. Мislim da sam ovo l:uo i ranije. Ako Vi imate
daljih infoпnacija ро ovoj stvari bllo Ы mi drago ako Ьiste mi ih
dostavili
Prilazem kopiju ovog pisma (pukovniku) Pearsonu". 187)
Vas George Rendel, 7. 4. 1943.
Gornje pismo prokomentarisano је u Forenj ofisu od nekoliko
sluiЬenika. Primedbe su pisane rukom i neke nisu l:itljive. Nal:elnik
odelenja Douglas Howard smatra da u Forenj ofisu me znaju о
Dragisi Vasic.u, nego ambasacior Rendel. Medutim, funkcioner М. R.
smatra: .,Ја na1azim da mi uop~e nista ne znamo о Vasil:u sem onog
sto sir George Rendel dostavlja". Na kraju, saglasnost је postignuta
da posalju odgovor Rendelu, & је ul:injeno 8. aprila. U odgovoru
se kaze:
.,Postovani Sir George,
U vezi Vaseg pisma Р. О. 269. od 7. aprila imamo da stavimo sle-
dece primedЬe koje Ы Vas mogle interesovatL U odnosu na pitanje
i polozaj pukovnika Putnika, prema onom sto smo l:uli, а takode iz
najtajnijih izvora, l:itanjem njegovih izve~taja (Jugoslovenskoj) vla-
di, njegov posao uopste ne ide dobro. Ја smatram da to dolazi sasvim,
1117) F. О. 371-37641.
281
Ј JskJJuёivo, od strane Vojnog kaЫneta (Ј
J,n sllama radi da ,slomi Putnika ' 8 · .ugo_slo:,-enske vlade) koji
: ; protlv веЬе ljude Vojnog kaЬin~ta asvi; Је ~ ves~o, da Pu~k
0
u carigradu i GligoriJevica u Kairu. na гednJem 1stoku: Penca
tJ odnosu ла Vas peti paгagraf, mi misli , ..
dobra stvar kad kiёma Vojnog kaЫneta budmo da ~е b1t1_ potp~no
O
datle potlёu sve Jjubomore i surevnJ'iv t· е slomlзena; Jer zaista
k · I d' · • 05 1 за svadama u samoj
Jugoslovenjs d~J v at 1, 5tko ~•ni saradnju sa njom sasvim teskom I kao
§to znate, е 1Ла s var ОЈа zadrzava slanje ofi . (ј' I . .
za Sredлji istok, j este to s to је pukovnik Bail cu-ad u_gos overu:~>
d ё' еу raz VOJen od Mihai-
lovJca Ј ла amo se, 1m se sp:,razum ро ovoj stvari osti . . .
{:е mol:i da otputuju za Kairo da otpocriu rigorozno
се bez sumnje pomol:i da ih drzi u pokomosti
f _gne~ 0~~
reruranJe, озе
Sto se tiёe Vaseg paragгaia Ьг. 6 u odnosu · v " v·
· 'd . . . • na as1ca, 1 ste sva-
kako bez ~umM.nhJ~lv1 -~1Ј ~z raz~ de?esa da su obojica, Vasic i Molje-
vic, g.lavm . 1 а1 ovi"e:,-1 savet":1~• 1 J>?kazuju vrlo nagJaseni veliko-
srpski sentunenat, anti-hrvatski 1 anti-partizanski"!Ш)
Ambasador Rendel ponovo се pisati Doug]as Howardu 17 ril
i iznece sledel:a gle~ta: , · ар 3
,,Dradi тој Douglas,
U vez~ mog__pisma .~d 7. aprila kao i u vezi Pearsonovog odgovora
od 8. aprila, l:1Ju kop1Ju unate, koja se odnosi na Putnika i Vasica,
pisem Vam da znate da sam ulucio priliku da razgovara.m sa Jova-
novicem (predsednikom vlade) uoci 15. aprila da ga pitam kako Put-
nik napreduje.
Jovanovil: је odgovorio da је postojao mali nesporazum sa Putni-
kom, koji је Ьiо ,vrlo podozriv' (Jovanovic је rekao na francuskom:
,tres soupr;onneur'). Ро vojnim pitanjima Putnik posedu,je zdravo
rasudivanje, ali dз nije dobar sudija u oceni ljudi, niti da је vrlo
dobar u odnosu sa ljudima (ја mislim da u ovom ima istine. Svakako,
kad sam poznavao Putnika iz Sofije, mislio sam da је on vrlo osetlji v
i sklon svadi.). Istovremeno, Jovanovic me uveravao da ne treba
brinuti, jer ne postoji nista sto ро ovoj stvari treba da uznemirava.
Takvi nesporazumi kao sto su postojali, na dobrom su putu da se
odstrane. U svakom slul:aju nesporazumi nisu postojali ро vaznim
pitanjima, i on је ponovio da ne postoji "nista ozbiljno". Ја sam
zakljul:io iz nacina njego,•og izlaganja, da u stvari ne postoji nista
sto Ьi zabrinjavalo. Ali bez preciznijeg znanja ili poznavanja situacije
о razlici izmedu Putnika i Vojnog kabineta Vlade, ја naravno ne
mogu da sudim da li је Jovanovic rekao istinu.
Takode sam ulul:io priliku ·da upitam ponovo Jovanoviёa о Va-
sicu. Rekao sam da sam nedavno stekao impresiju da је Mihailovic
198) F. О. 371-37641.
287

od skora postao tш\\о visc nnti-lirvntskl raspolofcn, 1 ,lo sc pltдrn tla
li је Vasic, koji јс nn,•odno sklon vellko-srpskom nngl nJonju, do јс
on uzrok o,ron,e. Jo,,anovic је odgovorlo da on nemn . rozloцa clu
,·eruje da MЉailovic zauzimn ~nti-hrv~tskl stav. Jedln1 znak koji
је on ,,ideo da Mihailovic zauz1mn nnt1-hrvntskl stav odnosi sc nц
onaj pasus O Hrvatima u izve~taju pukovn(ka Baileya; ~ ~~vor·u otl
28. februara. Osim ovoga, on smatra da M1hailoviceva lin1Ja prcrna
HГ\•atima nije nezadovoljavajuca. (Post~je d~k~zi ~ skora~njirn lz-
,,e~tajima Baileya u prilog tvrdnje da Је M1hai10~1c poku:;avao d;i
stupi u vezu sa Marekovim Jjudima). Jovano~lc mi ~е t_akode skrcnuo
paznju na izjave u skora~nje':' n~,mackom 1z~e~taJ~ 1z ~lovenije, 0
remu је, mislim Кrek, poslao ~vesta~e .~ama 1 m:ni, koJ1 pokazuju,
kako on kaie, da је Mihailov1c def1rut1vno _sta~10 ~amog sebe- na
'terrain Yugoslave' i da је zadoЫo znatan broJ pr1stalica u Sloveniji.
U odnosu na Vasica on је priznao da је on Ыо potpredsednik
Srpskog kluba (aji је jedan od osnivaca sam Jovanovic) i verovatno
је tacno da on ima jaku srpsku pozadinu. Jovanovic је nastavio, da
Vasil: nema utvrdena i odmerena politicka gledista. On је stvarno
pisac, we nego politicar, i prema Jovanovil:u vi~e polaze na ,intui-
ciju' nego na argumenat. Jovanovic smatra da је Vasic vrlo ёesto
Ьiо u pravu. Ovo nije od velike pomoci, ali ја se nadam da sam
Jovanovicu stavio do znanja da shvati, da mi nismo nikako zado-
voljni sa Vasicem, i da sam ро mogucnosti priredio teren za nase
dalje napade na njega, ako to bude potrebno".198)
Uvek V~ George Rendel
Sukob Vojnog kablneta i ВВС
Ро ovoj stvari sacuvan је ~ато jedan dokumenat; pozadina stvari
i korespodencija u vezi ovog ne postoji, i radi toga moguce је samo
izneti ono sto је u arhivi prezivelo ovaj vremenski period. Radi se,
naime, о jednom pismu kojeg је uputila Elizabeth Barker izPoliticko-
obavestajnog odelenja Forenj ofisa, nacelniku juznog departmana,
iste ustanove. Pismo nosi datum od 14. maja 1943. i glasi:
,.Postovani gospodine Howard,
U vezi pisma sir George Rendela Vama od 6. maja, sledece је naj-
jasnija verzija koju sam mogla doblti о prepisci izmedu ВВС i jugo-
slovenskog Vojnog kaЫneta. Za vreme nedelje pred Uskrs, major
Кnezevic pitao је ВВС, da li Ьi bllo dozvoljeno Vojnom kaЬinetu,
pored redovnog Biltena vesti, svakog cetvrtka, pristup na radiju
da govori na Veliki Petak kao i u nedelju na Uskrs. ВВС је prihvatio
199) F . О. 371-37641.
288
ј redlog, ali је zahtevao da ako ·е . .
i:j/preko ~~dija ~е bude uputeno i~kJ;~:\1~;oilna:?ci~ ~bra-
sledbenicuna, Jer data prigoda, smatra da oVJcu 1 ~Je~o-
virn rikladno. se а ovo ne Ь1 b!lo
sasvirn р . .
tJ stvan, govor VoJ!1og ka_Ьineta _u nedelju na Uskrs, kad ·е tekst
Ыо podnet ВВ~, s~d~zava~ Је sasv1m i jedino poruku Мih~ovicu
·ugosJovenskoJ VOJSCI upucenu od strane NJ" v kral" р . .
1Ј d d 'k · • Ја etra 1 Jugo-
venskog pre se ru а vlade-. Jugoslovenski urednicr· di •
slo . dl " . ra o-casa na
13ВС, rad1 ovoga, о uc111 su, u dogovoru sa Egzekutivom za psiho-
Josko ratovanje, da s!a~e pred poruku jugoslovenskog ratnog kaЫ­
neta, Ьritansku uskrsnзu poruku upucenu celokupnom jugosloven-
skorn narodu.
Britanska poz:цka, koja је na kraju upucena putem radija, bila
· е sasvim bez pngovora. Uvodni paragraf poruke gJasi:
Ј "Danas ~а Uskrs, b~~ski_narod saJje poruku divljenja i nade
svim narodima JugoslavIJe. Bпtanci su doznali sa ponosom O ЬоrЫ
jugoslov~nskih patriota P:?tiv nemackih i italijanskih osvajaёa. Mi
pozdrav}Jamo sve one koJJ se bore p:otiv zajednickog neprijatelja.
Mi pozdravljamo hrabre borce u planшama i one koji se Ьоrе blizu
mora na ostrvima ... Mi znamo da mnogi medu vama, muskarci zene
i deca, koji u stvari ne nose oruzje, pomazu u ЬоrЫ Svima Vama
saljemo nas uskrsnji pozdrav".
Jedan paragraf, nazalost, Ьiо је izbaёen (iz teksta) u poslednjem
momentu zbog vremena, tako da је iskljuc.io pom.injanje ро imenu
оде geografske predele u kojima general Мihailovic ima prevashodni
uticaj. Ovaj paragraf kako је na kraju Ьiо upucen radijom glasi:
,,Мi smo culi izvestaje о herojskim borbama na VeleЬitu, u Gospicu,
Konjicu, Prozoru, Bihacu i Jajcu. 1 mi mamo da u svim srezovima
postoje herojski podvizi". Ovo је Ыо paragraf kojem se protivio
Vojni kabinet; i mozda је bilo malo nesrecno da imena koja su na-
vedena stoje u vezi sa partizanskim akcijama. Ipak, pri svemu tome,
istina је da u poslednje vreme nije bilo uporednih ЬоrЫ u SrЫji,
koje su se mogle navesti. U britanskoj poruci uskrsnjeg pozdrava
partizansko ime nije pomenuto.
Моје licno glediste ро ovoj stvari jeste, da ovaj incidenat, jedino,
ne Ы Ьiо dovoljan da izazove prekide odnosa izmedu Vojnog kabineta
i ВВС. Pre izgleda da је Vojni kabinet ugraЬio ovu priliku da demon-
strira protiv politike saglasnosti sa Egzekutivom za ~siholosko rato-
vanje, koji su zeleli da upute pozdrav celokupnom Jugoslovenskom
narodu а ne : iskljucivo generalu Mihailovicu i njegovim pristali-
cama" 1200)
Va.sa iskrena E!izabeth Barker
2.00) F , О. 371-37641.
289
 ., i-hrvntskl raspolozcn, 1 ји sc ()ilan, tl11
vaJ pred\og, al! . је zahtevao da,_ ako је moguce, ovo narocito obra-
o ј preko rad1Ja ne bude upuceno iskljucivo Mihail . , . .
ostao n111lo v1sc 1111tkl n vellko-srpskorn n::igl11JanJL1 , rl:i Ј. cnn е . ima 1· er da t . od oV1cu i nJego-
.
. ,,в,rodno s о dgovorlo d а on ncm11 ruz. 10,..1 "
od skor11 .,.P koJI.. Ј!' lrn s\edben1c ' а png а, smatra se da ovo ne Ьi Ьilo
li је Vas1-., vic ЈС о Ј 1 ..... (1ll v irn prikladno.
rok о,•0111е. Jovano . nti-hrvatskl stav. ес ini znak ko·· sasV . V . k h'
on 111 , . ,. AllZJmA D JI
tJ stvart, govor OJ~og а_ ineta _u n~d~lju na Uskrs, kad је tekst
· е da Miha1lov1" z . \ma anti-hrvatskl stav odnosi Sl• n·
,-erUJ Ч ' h ·1ov1c zauz В 11 ,1 bio podnet ВВС, s~d~zavao Је sasv1m Ј Jedino poruku Мihailovicu
је on ,,ideo da " ' а1 . vc~taju pukovnlka а еуа ; u govoi·u щ/
A; ""sus о нrva1in1a u ,z matra da Mihallovlceva lini ja N c"'• jugos\ovenskoj vo1s_c1 upucenu od strane Nj. v. kralja P etra i jugo-
оn..., ,,.. О . o,,oga on s I k • ."·' 1 enskog predsedmka vladr . J ugoslovenski urednici radi- х __ _
28 . kbruara. sim lj' aiuca. (Postoje dokaz u s orasпj i m ii. 1V
sO dl ·u· ~ na
•· nezadovo av..., M'h ·1 .,. k • · 1313С, radi ovoga, о uc Ј su, u dogovoru sa Egzekutivom za psiho-
HГ\·atima nJJe . 0g tvrdnje da је I а1 ov1" ро usavno d~
1
,-e~tajima Baileya u kpri_ ljudima). Jovanovic mi је takode skrcnuo 1 §ko ratovanJe, da sta~e pred poruku jugoslovenskou ratnog kabl-
11
stupi u vezu sa Mare k0" ", . m nemackom izvestaju iz Sloven1 1·е n:ta, Ъritansku uskrsn1u poruku upucenu celokupno~ jugosloven-
. , ·а,,е u s ora:.nJe . . k .. , о
palnjll: na ~zJ_ Krek, poslao izvestaje Vama 1 m~щ ОЈ1 pokazuju, skom narodu.
remu зе, mi~llm . Mihailovic delinitivno stav10 samog sebe na Бritanska ро~а, koja је n_a kraju upucena putem radija, Ыlа
kako _on kaze, da, ~eda Ј·е zadoЫo znatan broj pristalica u SloveniJ'i је sasvim bez pngovora._ Uvodni paragra! poruke glasi:
'terram Yцgos1ave 1 . . .
ica on 1·е priznao da Је on Ь10 potpredsednik "Danas ~а Uskrs, b~~k1. narod salje poruku divljenja i na.de
u·оodnosu na Vas Ј
kluЬa (Щi је jedan od osnivaca sam ovшi:ov~c 1 verovatno
") . svirn naro~a Jug~slav1Je. ~пtanci su doznali sa ponosom O Ьorbl
~~ g d lПI
. а з·aku srpsku pozadinu. Jovanov1c Је nastavio, da jugoslov~nskih patпota P:_ot1v nemackih i italijanskih osvajaca.. Mi
зе taaio а on li . Xk 1 .з:хtа о . pozdrav}Jamo sve one ko11 se bore protiv zajednickog neprijatelja.
Vasic nema utvrdena i odm~rena ро ti<: ~ g е~ • n Је stvarno
. _.,,_ nego politiw i prema JovanoV1cu V1Se polaze na ,intui- Мi pozdravljamo hrabre borce u planinama i one koji se bore blizu
p!SЗC. V1.><: ' . ,. tr d . V .,
•• , nego na argumenat. JovanoVI<: sma а а Је as1c vrlo cesto
• mora na ostrvima .. . Mi znamo da mnogi medu vama, muskarci zene
CIЗU ,.. ali . d i deca, koji u stvari ne nose oruzje, pomazu u Ьorbl_ Svima Vama
ь,о
.
u
pra,ru. Ovo nije od velike pomo<:1,
. d
Ја se na am da sam
. . 'k k
Jovanovicu stavio do znanja da shvat1, а m1 nismo ru а о zado- saljemo nas uskrsnji pozdrav".
voljni sa Vasicem, i da sam ро mogucnosti priredio teren za nase Jedan paragraf, nazalost, Ыо је izbacen (iz teksta) u poslednjem
199
dalje napade na njega, ako to bude potrebno". ) momentu zbog vremena, tako da је iskljucio pominjanje ро imenu
Uvek Vas George Rendel one geografske predele u kojima general МiЬailovic ima prevashodni
uticaj. Ovaj paragraf kako је na kraju Ыо upucen radijom gJasi:
.Mi smo culi izvestaje о herojskim borbama na Velebltu, u Gospicu.
Sukob Vojnog kabineta i ВВС
Konjicu, Prozoru, Bihacu i Jajcu. 1 mi znamo da u svim srezovima
Ро о,,ој stvari sacuvan је samo jedan dokumenat; pozadina stvari postoje herojski podvizi". Ovo је Ыо paragraf kojem se protivio
i korespodencija u vezi ovog ne postoji, i radi toga moguce је samo Vojni kaЫnet, i mozda је Ыlо malo nesrecno da imena koja su na-
imeti ono sto је u arhivi prezivelo ovaj vremenski period. Radi se, vedena stoje u vezi sa partizanskim akcijama. lpak, pri svemu tome,
naпne, о jednom pismu kojeg је uputila Elizabeth Barker izPoliticko- istina је da u poslednje vreme nije Ыlо uporednih borbl u SrЫji,
obavestajnog odelenja Forenj ofisa, nacelniku juznog departmana, koje su se mogle navesti. U britanskoj poruci uskrsnjeg pozdrava
iste ustanove. Pismo nosi datum od 14. maja 1943. i glasi: partizansko ime nije pomenuto.
Моје licno glediste ро ovoj stvari jeste, da ovaj incidenat, jedino,
.Postovani gospodine Howard,
ne Ьi Ьiо dovoljan da izazove prekide odnosa izmedu Vojnog kabineta
. l!_vezi Р~ ~ George Rendela Vama od 6. maja, sledece је naj- i ВВС. Pre izgleda da је Vojni kaЫnet ugraЫo ovu priliku da demon-
JasnJJa verz.iJa koJu sam mogla doblti о prepisci izmedu ВВС i з· ugo- strira protiv politike saglasnosti sa Egzekutivom za psiholosko rato-
slovensk. 0 g . VOJ~og
· kabmeta.
. Za vreme nedelje pred Uskrs major vanje, koji su zeleli da upute pozdrav celokupnom jugosJovenskom
Кne!ev,c pitao Је ~ВС, da li Ьi bilo dozvoljeno Vojnom k~Ьinetu,
:r~. re_dovnog . ~iltena vesti, svakog cetvrtka, pristup na radiju
~оп na Veliki Petak kao i u nedelju na Uskrs. ВВС је prihvatio
narodu а ne iskljucivo generalu МiЬailovicu i njegovim pristali-

Vasa iskrena Elizabeth Barker

1~) F. О. 371-37'641.
200) F, О. 371-37641.
288
289
 11 . t 5 ko-'<rp~kl 01l1,osl \1 11 Ь Clt l\l'kln, vliнlnщn \1 Loщl11n11
r, n
о,·о Ј·е nшogo opsirп::1 tcn1::1
• • k . јЫ sc moglnnнpl~oLI j(•tlnn
~k oJoijc moguce uclnltl, 1 pl~tic к"
Dr
ВВС
Ј. Kmjevlc
24. decembra 1942.
studija. То u sklopu ov~g t:i iz tlh odnosa. Ono sto ес Ьitl
Zbo1·n1 а n
Hrvatska braco I sestre,
mora ograllititi na nekoliko ~omjc naj goslovenslca rntna nrhiva niji-
i:z.neto po.tice iz britanske arl1~ve, etr ~· -•а ро ovom proЫcmu, сеп- ZeUm vam srecan Boii(: i dobroblt u Novoj godini. Kod kuce mi
pristuparna p1scu.
.
iz . К nJ vlc prvl potprcdscdru Jщ{n-
U . noi:el\JU ma еr1Јш 'k 1mamo jedan staтi oblcaj da izmenjamo pozdrave о Bozicu; i mozda
tralno m <.>sto zauzima dr JuraJ ~ : . ~otpred~ednlk HrvaL~kc ~c- ove dobre :telje nisu nikad bile tako potrebne i prikladne kao sto su
sloYenske kraljevske_vl~d.e u L~~/.~ 'u izbegШtvu; 1 splrltus ••1:с11~ danas. Hrvatski лarod proslavio је poslednji Bozic pod teskim okol-
ljacke stranke u kralJevtnJ Jugos lJ me rata. Ро britanskim spisima
1 nostJma. Ove godine, okolnosti su jos gore. Na.sa otadzbina rascep-
hrvat:ske stvari u inostr,:ms~~ za ~re nisam nikad sreo. О njegovoj kana је u лekoliko komadз. ~eprijatelj је ovo uradio sa namerom
doznao sam ne~to о g. KrnJevicu, ~~olje: da је licno posten, skro-
0 da nas §to vise oslabl i da nas §to vise ekspioatise. Опо sto se naziva
priYatnoj lirnosti ~ozn~o sam sve ';;~ patriota. U Londonu је imao Nezavisnom Hrvatskom Drzavom, nije nikako nezavisna driava.
1
man, inteligentan 1 ~rtme_~an h~~ckim diplomatskim i intelektuaJ- Sve vi§e hrvatski лarod је podjarmJjen u ropstvo, tako da Ъi tudinac
dosta prijatelja u ~rt~nskim :;~tnog kl~ba u Londonu "Athenaum", mogao da zgrabl njЉovu imoviлu, da im ле dozvoli da rеё slobodno
rum krugovima. Вю Је ~an. . d 3 • е on jos uvek clan tog kluba. izgovore, а sto је najgor e, hrvatski narod nema nikakve garancije
gde је redovno navra~~o. Mis~ao ~ је jedan inteligentni cetniёki za li~u i ~ivotnu bezbednost. Тај deo hrvatske otadzbine koji је
kroz dobrovoljлi sporazum sa Pavelicima, Budacima, Kvaternicima,
za ~теmе rata u_zem!Ji · re dece O g. Krnjevicu: ,.Тај covek
1942
obavestajni oficir, Cmogorac, 5 I~ uticajnim krugovima u anglo- i Lorkovicima potpuno је podreden pod totalnu Musolinijevu domi-
(Кmje~ic) ima mnogo ~ez-:n::;u :iobodnim zidarirna. Od njega се naciju i ~ivi pod jos stra.snijim us\ovima. А oni delovi hrvatskog

1 0 51 ak Ju oslavije. On је sposo~an ёove_k,

narod.a koji su potpali pod madarsku dominaciju ne dele bolju sud-
sakso~kom svetu, ~aroblo
ali zЬog mrinje premaРSrbuna ~ ЬOJlIП binu. Ali neprijatelj se nije zadovoljio ovim napadom na zivi organi-
zavisiti buducnost ~- se da ne upropast1 celu nasu zam hrvatskog naroda. On hoce da ga uni.sti ekonomski da ga mori
gladu i tako ga onesposoЫ za Ъilo kakav otpor. Sada na pocetku
stvar" ! litix,. • liёnosti. g . .,.
govorice spisi iz britanske
·t arhi- zime, oseca se veliki nedostatak hrane u samom Zagrebu. А kako
О ро =ОЈ
КrnJev1"'a
а Је о
.
· z lim da napravirn osvrt s
ve. Ali pre nego pr~d~m na ~о,3 ~jegov ministarski kolega, partij-
li to tek izgleda u Dalmaciji, Hercegovini, Bosni, Gorenju, Primorju,
Lici i Gorskom Kotaru, tamo u februaru i martu? I tako da Ы trage-
g. Кrnjevicu kao po~ticaru ;~ ~е i za vreme rata u Londonu. Rec dija Ыlа potpuna, vesti govore da Poglavnik nema nista drugo da
ski drug i ugledna Шn~~t _н Р Кrnjevica "Mefistofelom" u
је O dr lliji Jukicu ~0Ј 1 Је O~az;ato ag~ Faustu". Моја istrazivanja radi osirn da potpaljuje gradanski rat, prouzrokujuci time anarhiju
i op~tu nesigurnost, sto nije u Hrvatskoj ranije Ъilo otkad istorija
onom smislu upotreЬ!Jenom . еde. uti~aj dr Krnjevica u izbeglic- pamti.
u dostupnoj gra_d i svedoce da Је ~01 ро stvar Jugoslavije, vec i ро
kim vladama Ь10 poguban, . n~
5
trebno је reci da srpski politicari Kad mi ne bismo irnali vere u sebe mi Ъismo ocajavali zbog tak-
vog stanja. Ali hrvatski narod nije nikad guЬio veru u poslednju
uii hrvatski in~res. ~~ 1:5t~e fatode snose moralnu odgovornost
l: pobedu pravde i slobode. Niti pak u sada.snjoj situaciji hrvatski narod
u red
vladama, koJ1zasunerad
bili 1. ro]~ : . i neodgovomi rad u Londonu za
ist.orijom ne:.recш пе sumnja ru jednog momenta u kratki vek sada.snjeg podjarmljiva-
р .. nja, sadasnje anarhije i eksploatacije. Sjajni otpor koji se s~e vise
vreme rata. . • d Krnjevicu u jednom dokumentu koJI
tiSada se·egovog
mora c.ati
perarec u d ecem
r Ьru 1942 · pred sam Bozic.to Radi se i vise aktivno pokazuje od hrvatskog naroda, prema tudinskom
poroЫjivacu i pljacka.su u svim krajevima nase Domovine, najjaca
ро "'е lZ ПЈ . . . . da u uti hrvatskom narodu о m pr~z-
x •

o govoru ko]l Је on s. asta~o t _Р ВВС · Sef jugoslovenske sekc1Je

је manifestacija nase vere u pobedu pravde i bolje buduёnosti na.seg
naroda.
niku eko britanske rашо s ашсе
na вЈ'~
ulozio је
protest kod =n_j :fisa
ra, sa motivacijom da se govo .. Је . no
:ь::~:0:.v:з~~0~0~а~:~u~
0
de svoju vladu
Bozic је radosno slav}jenje vere u pobedu Dobra nad Zlom. Upr-
kos svima zlima koje hrvatski narod danas podnosi, i mora propatiti
bez da је igde pomenuo JugoslavtJU! nJe~~ ostale ~Г?. ' ali prvo da i ovu zimu, ovaj Bozic donosi nam dobro osnovane nade da -~е s~e
i Кralja JugoslaviJe. Ovo се irnat1 dal]ih ~:er us~a, ВВС Tu se ove nevolje brzo proci. Na j ednoj strani Нitlerova ratna masшa_ Је
vidimo ita је g. Кrnjevic nameravao da е pre O • ustavljena i ozЫljno ugrozena u Rusiji. U drugu ruku pak, ta masina
We ovo: је pretrpela poraz u Severnoj Africi. Samo u sest nedelja Нitlerov
290
291
 . . tu ' cn od b1·\tanskc voj..,kr 1 11at1•,·1111 skom norodu . Bilo Ы jos lep~e od njega da se bar jednom rel:eni-
пајЬоlјi genнnl Ro~iel bt~ J~d~ 1 ;, ki\1>nictor11 so os tt1ci1na o~tataka
0
com - kao potp_rcdsed nlk krэ lJ evske vlade - obratio sa pozdravom
da se po,-u~c"za da\Je od ~-Н\tlcrol1i \sto,,remen~ Ы~с pobcda :~vгt ­
11 1 ostallm narod 1 mэ J ugoslavij e, Slovencima i Srbima. Takode је
njego\"e аmще. Pobro~ na o,·orim iz groda u koJcm joi; od poc,•Lk;, vrcdno pohval e sto ј е u namenjenoj ad resi g. Krnjevic isticao svom
losti nad mrakon'. ~а vam g ra u centru otporo premo Hlllcrt1. t l hrvats kom n arodu sjajnc primere discipline, trtve i ver e britanskog
rata na o,·an10, i\\·t ~~h 0 !ро~ ' tak nl zo jedan mlnut. U sam()m naroda u ratu. А sve Ы Ы lо mnogo Ьо\Је, nэ rocito za njega kao poli-
о,·ој zemlji sloЬoda niJe p~igu ~~ • tuз·e sc slobodna krltiko vlod1n ih
3
tJl:ara, da Је prozborio koj u о tome svim podanicima лjegove tadasnje
par1ament:u 1· sado - kao 1 1·an1Je , . '\ј ј
Ь dno izrn!ava svoJe m1s cn е о svcm 11 Domovine. Ali g . Krnjevil:u је Ыlо Lesko uzdignuti se iznad uskog,
0
akti,·nost.i. Stampa takode bs1.0 . mogli vldeU britanski narod ! Sv 1 JaЬloлskog I uokvirenog gledista koje ga је vuk.lo stalno ka p roslosti
. k Ali samo kad ,stec' v1 t i potamлj ivalo nje,l{ove perspektive za budul:nost. А mora se priznati
1 s\"a -ome. . . . ' karci i !ene saraduju u rn nom noporu.
ро broju: i stan 1 m~adi,ljmus sjajna discipHna, all ne disciplina da лi njegovi srpski kolege, miл.istri u izbegliёkim vlada.ma nisu
Na S\rim stranama_ ispo ava se akonima i Gestapoom, vec discipl ina u ovom pogledu Ыli bolji. Svi oni skupa nisu bili u staлju da se
naturena dr~onskim mera~a, z slobodnog naroda! Podjednako је uzdignu izлad teske ratne zbiJje u J ugoslaviji, i da n ac!u jedan mo-
slobodno pr1hvacena od 5 ranet kao i u stampi i medu narodom, guci, Jjudski i neophodл i kontekst u okviru kog su bili d uzni da se
_,._ crn1·enica da u Par1amen u . ·t . .. 1 obral:aju svim narodima Jugoslavije.
, ·,,.,...а k . pored vodenJ·a rata, 1 р1 anJu soc1Ja nih
· _,., · •--~ ро 3ZU)C
naJ'''""' se m~= . . i ko · i Evropi. Ne samo da ovakav narod Reakcija na Krnjevicev nesuderu govor dosla је sa britanske
proЫema ~ ~1e:3tnoJ ::/:sov~m narodu postoji garancija za nas, strane od sir George Rendela britanskog amba.sadora na jugosloven-
ne n:oie b1ti poko~d beda Pravde i Slobode za sve podjarmlje- skom dvoru, kao i od Forenj ofisa. Povod za r eagovanje ambasadora
da n1ego,ra роЬеdа ~d:sri zadoЬijeni uspesi na frontu ovog naroda, Rendela dosao је iz d va razloga. Prvo, sto је on Ыо pitan za mis1je-
ne -~е ~rro~ . . odinJе J·esu i nasi uspesi takode. Nek ovo bude nje kako od juznog departmana Forenj ofisa, tako i od strane ВВС ;
kO)l se Ьоn vec <:t:tln g ' k р . . G i drugo, sto је sam dr Krnje,; c ulozio protest kod ambasadora Ren-
. Dalm3 "ji napacenom Нrvats om nmoТ)u, or-
uteha namuce~~ ~;m hrvatskom narodu. Neka ovo istovre- dela, zЬog cenzure ВВС. Sir George Rendel Ьiо је plemenit ёovek,
skom Kotar\1~-okm os as, da nastoJ·imo da se odrzimo u sadasnjem vrlo prijateljski raspolozen prema Jugoslaviji i nj enim proЫemima.
meno bude ..,.,...,-~ za n ~ I akо сето
· On ёе ovo prijateljstvo posvedoёiti ostavkom na ambasadorski polo-
•
otporu koJeg tre а
ь da роЈ·а~о koliko је god mogu,;e.
1n Um d !aj u julu 1943., kad је Cerёil росео da vodi liaiu politik:u prema
proslaviti ovaj Вozic pod veoma teskim о~~ ьоt ~•/ 35• е su na е Jugoslaviji pomaganjem komunistic.kog pokreta.
dobro za.snovane da се nam Nova godina b1ti о ~• 1 ~ се namd na-
. . • • · 1· buducnosti. Radi toga, m1 mozemo ra osno
JaV1ti SV1tanJe zore 00 Је . . N di 1 Pismo ambasadora Rendela d.r Кrnjevicu od 8. janaara 19-IЗ.
zape\rati radosnih srca za vreme ovog Во!1са 1 ovdi~ go hne. tski
· Кral " beski" i u svakom dobu go ne, rva na-
"Rodio se Ј ne ' d" и1201) .,Dragi moj dr Krnjevil:u,
rode nek Тi bude srecan Bozic i Nova go tna · . Veoma sam zahvalan sto ste mi poslali prevod (na engl eski) Va-
Ovo је originalni dok.umenat g. Кmjevickia~ ~о~е. on pr~veo na seg nameravanog govora preko ВВС uoci Boiica. Citao sam Vas
1 ki ·ezik. Мој prevod na srpsko-hrvats Је Је sa n1egovog napis sa velikim interesovanjem., i meni izgleda da osecanja koja ste
engl~ Ј teksta. Као sto је napred reёeno, ВВС је odЬio da dozvoli izrazili о patnjama hrvatskog naroda, о ratnoj situaciji, te osecanja
engКrn~g .,. da pozdravi hl-vatski narod uoёi Bo!ica iz razloga da
dr JeV11,;U ·· tad ЬЋ prema mojoj zemJji i sigurnosti u pobedu dostojni su punog divlje-
se on ogresjo O druge narode u Jugoslaviji, ko]lь: S : . ~ / пш?gо nja. Siguran sam da sa ove tatke gledista Vas govor Ы Ыо krajnje
gorem poloz.aju n~go Нrvati. Svakako to 51:1 r 1 1 е~еЈ1 u koristan.
ustasko · drzavi, ili Slovenci ёiја је teritorija bila raskomad~a iz~e- Desilo se meduUm, da sam ~uo ponesto о okolnostima koj e su
du ltali~ana i Nemaca, gde је italijaniziranje i ponemёavanJe n_asilno dovele do suspendovanja Vaseg govora. Razumeo sam da је tada
sprovoieno. SrЬi u drugim krajevima bili su zatirani od osovmsk~h jedna crta u govoru prouzrokovala znatno podouenje, u ra.mim
okupatora i njihovih saveznika. Komunisti ~u ta~ode. spro_vodi]J ustnovama zainteresovanim za ovo, sto је u Vasem govoru potpuno
sШ:nu politiku i uzeli na nisan srpstvo kao nac1on~ роЈ~; izuze· izostavljeno pomi.пjanje jugos]ovenske vlade, ili monarhij e ili pak
tak su cinili oni SrЬi koji su ispovedali klasno uёenJe о drustvu. Le- mogucnosti Ш pozeljnosti za saradnju izmedu Srba, Нrvata i Sl ove-
po је bilo od g. Кmjevic~ sto је napisao ovaj primeran pozdrav hrvat- naca. Znam naravno da Vi osecate da је Vasa duznost, na prvom
mestu, da branite interese hr vatskog naroda. Ја se medutim secam
201) F. О. 371-37630.

292
da stc Vi ,,!se ncg1, jcdnoщ , 11 razgovoru sn mnom, lzrazill t111JcnJ"
zbog l:inje11icc da su u izvcs11im guvorlma izrcfcnim od srp~kih ё l o­
no,·a Jщ:ros!ovc11skc vl:ide, pumlnjan\ jcdlno SrЫ, kao dn jcdino or11
sal:inja,,aju jugoslo,,ensku nnciju. Prlznnjem da fltajul:\ Vas g1>vur
koji sащ upra,,o primio, sam 1.apnzlo da Ы neko, ko ne po~najc po-
zadinu ovog pitan]a, mogao lako poverovatl u lmpllkac1Ju da NU
HrYati narod, potpuno odvojen ne samo od Srba, vel: takode, 1 otJ
Jugosla,ije, i da Ьi se zlonamerni propagnndisU mogll uhv11t1tl zo
ovu crtu u Vasem govoru, da iskrive Va~ osel:anJ_a i da stvorc im-
presiju da postoje elementi nз hrvatskoj stranl, koJI su jedv~ manjc
separatistil:ki nastrojeni u pogledima, nego onl na drugoJ strani,
koji potpom.a tu takav organ kao sto је "Srbobran"I ,
Znam da cete mi oprostit.i sto Vam skrece~ painJu n.a .ov~ mo-
gucnosti nesporazuma, narofito stoga sto obz1rom ~а _t 1nJerucu u
Vasem pismu Vi podrazumevate i osecate da ВВ~ ntJe una~ opr_av-
danja da Vam zabrani Vas govor i da је naprav}Jei:ia steta sto niste
govorili. Ја potpuno shvatam da se radi vise о fomu_~ego о sadrzilli,
posto znam da Vi cenite vatnost jedinstva Jugoslav1Je ~ . Кrunom,
ako се sigurna i napredna budul:nost raznih delova kralJevшe Jugo-
slavije da se osigura za sve njih posle rata. I zbog ovog raz~oga, Ја
sam najvise zabrinut da nerazumevanje ili pogresno shvatanJe treba
izbegavati koliko је to god moguce.
Da dodam da ја nisam, lifno, nifim Ыо ~esan ':1 s~spendo:,ranje
Vaseg govora i da је gomje objasnjenje bazirano Jedino na infor-
maciji koja је po.sredno do mene dosla u vremenu kad se ро ovoj
stvari diskutovalo"!:0%)
Ve.r ujte mi, moj dragi dr Кrnjevicu, da ostajem Vas iskreni,
George Rendel
Kopiju svog odgovora dr Krnjivecu ambasador Rendel dostavio
је Douglas Howardu u Forenju ofisu, koji је . odgovorio Rendelu
13. januara i da se Forenj ofis "slate potpuno da Jedan prekor dr Кr­
njevicu nece Ыti od stete i mi nemamo nikakvog komentara u pogle-
du Vaseg odgovora".
Douglas Howard
Sir George Rendel ponovo се pisati Douglas Howardu 18. januara
1943. i u tom pismu kaze:
"U vezi Vaseg pisma od 13. januara, pisem da V.as upoznam, da
posle naseg telefonskog razgovora u kojem ste odobrili тој odgovor
Кrnjevicu od 8. januara, sada prilazem kopiju Кrrijevicevog odgo-
vora meni, sto је dugacki protest, zbog nafina na koji ga tretira
Jovanovic (predsednik vlade) navodeci argumenat koji ugleda da
је tafan, da Srbl odЫjaju da saraduju sa njim, а on smatra da na
202) F. О. 371-37630.
294
to \ma pravo;, 1 da :r.?_og srpsko~ stava ол ј е potpuno u pravu sto
оdЫЈа sarDdnJu sa nJ1ma .
Bojlm se da пе vodi mno~o nikakvom dobru raspravljanje sa
кгnJevl cem, posto је on t vrdogla v kao mazga, i preokupiran st varima
drugorazrednog ur:iesto prvorazredлog znal:aja. Istovremeno ја ne
iellm da njegovo p1sr;no ostane bez odgovora, tako da Ьi druga stтana
osta1a oglu§eлa. R.,.d.1 toga odgovaram mu ро prilozenom nacrtu. Ја
sam, medutim, nesiguran da li da mu ovako odgovorim, i Ьiо Ьih
vam zahvaJaл - :iko Vi budete imali vremena za sledeci dan-d va -
da pregledatc moj odgovor, i da mi telefonirate da li smatrate da је
vredno odgovoriti ovako i li na neki drugi nacrn. (U marginu D. Ho-
ward је dodao da је ро nekim tafkama besplodno raspravlj ati).
pri]aiem Vam c,гiginal Кmj evicevog pisma jer sm.a tram da ga
nije vredno kopirati. DonekJe ј е interesantno, j er sugerira da raste
pokret otpora protiv Osovine u Нrvatskoj . Ali izgleda da to dolazi
iz ruskog izvora, i srnatram da је jako оЬојеnо propagandnim tonom,
i da informacije iznete u pismu treba primiti sa velikom reze.r-
vom" !20з)
Dr Kmjevic odgovara ambasadoтu Rendelu
,.Vasa Ekselencijo,
Zahvaljujem Vam na ljubaznom pismu od 12. januara i zelim da
dodam jos neke opservacije. Ро pitanju ,vainosti jugosJovenskog
jedinstva pod Кnшоm' (podvlacenje pisca) ne postoji razlika u mi-
sljenju izmedu Vas i mene. Ја potpuno shvatam njenu vaznost za
,sigurnu i naprednu buducnost raznih dclova kraljevine Jugoslavije',
isto tako kao i za bolju posleratnu organizaciju jugoistocne i podu-
navske Europe.
lpak, pri svemu tome ја se bojim da britanska strana ne uzima
dovoJjno u obzir implikaciju ovog politickog cilja, niti moguci nacin
i sredstva za njegovo ostvarenje. Sta prec:iz:no obuhvata termin J ugo-
slavija i koje је duЬlje opravd.a nje za njeno postojanje sa stanovista
naroda koji је sacinjavaju? Jugoslavija znaci zajednicu Srba, Нrvata
i Slovenaca organiziranih ла bazi jednakosti i pravde za svakog od
njih. Ali sta је Jugoslavija bila za poslednjih dvadeset godina i sta
је ona danas? Ро mom misljenju sadasnja situacija u Jugoslovenskoj
vladi u Londonu to veoma. jasno pokazuje.
Da pofnem sa mojim predsednikom vlade. 0n је sedamdeseto-
godisnjak, koji је upravo skoncentrisao pod njegovim predsednistvom:
vladu, ministarstvo rata, spoljne poslove, informacije, propagandu i
obavestajnu sluzbu.
203) F. О. 371-37630.
295
 da st P Vi ,·isc nego jl'dнom, 11 rnzgovoru sn mnom, lzro1.lli fnlj cnjr
zЬщ:: ~iпjt>пicc dn su н izvcsnim govorlma lzrcfcnlm od srp.sklh l:la-
no,.; Jщ:-oslovcnskc vladc, l)l)mlnjani Jedino SrЫ, k_oo da Jec~_l no nn1
saanja,·aju jugoslovcnsku вoclju. Prizвnjem da fltajucl Va~ _Rovur
koji sant upravo printio, som zapnzlo da Ы neko, lto ne poznaJc ro-
zadinu o,,og pitanja, mogao Jako poverovati u lmpliknclju du .s11
Нr,·ati narod, potpuno odvojcn ne samo od Srbn, vec tako<!c_1_ nc.J
Jugosla,;je, i da ы se zlonamernl prop:ignndistl mogli uhvnt1L1_ zn
ovu crtu u Va~em g·o voru d:i iskrive Va~a osecanja I da stvorc 1m-
presiju da postoje elemenil nз hrvatskoj strani, ~ој\ su j edv~ manjc
separatistitki nast.rojeni u pogledima, nego oni na drugoJ strnnl,
koji potpomafu takav oгgan kao ~to је "Srbobran"I .
Znam da l:ete mi oprostiti ~to Vam skrecen_1 painJu n_a _ov~ mo-
gucnosti nesporazuma, narotito stoga §to obz1rom .~а _fmJerucu u
va~m pismu Vi podrazumevate i osecate da ВВ~ ruJe 1ma? opr_av-
danja da Vam zabran.i VaA govor i da је napravlJe~a !teta sto niste
govorili. Ја potpuno shvatam da se radi vise о fomu_nego о sadrzini,
posto z.nam da Vi cenite vaznost jedinstva Jugoslav1je ~od . Krunom,
ako се sigurna i nэpredna buducnost raznih delova kralJevшe Jugo-
sla,rije da se osigura za sve njih posle rata. 1 zbog ovog raz_loga, Ја
sam naj~e zabrinut da nerazumevanje Ш pogresno shvataщe treba
izЬegavati koliko је to god mogu~~- . .
Da dodam da ја nisam, blno, ruћm Ь10 11n_1esan 1:1 s1:15pendo_vanJe
Vaseg govora i da је gornje obj~njenje baz1rano Jedino na rnfor:
maciji koja је posredno do mene dosla u vremenu kad se ро ovoJ
stvari diskutovalo" !tef)
Verujte mi, moj dragi dr Кmjevicu, da ostajem Va! iskreni,
George Rendel
Kopiju svog odgovora dr Krnjivecu ambasador Rendel dostavio
је Douglas Howardu u Forenju ofisu, koji је . odgovorio Rendelu
13. januara i da se Forenj ofis 11slaie potpuno da Jedan prekor dr Kr-
njevicu nece Ьiti od stete i mi nemamo nikakvog komentara u pogle-
du Vaseg odgovora".
Douglas Howard
Sir George Rendel ponovo се pisati Douglas Howardu 18. januara
1943. i u tom pismu kaie:
"U vezi Vaseg pisma od 13. januara, pisem da yas upoznam, da
posle naseg telefonskog razgovora u kojem ste odobrШ moj odgovor
Кmjevicu od 8. januara, sada prila!em kopiju Кrnjevicevog odgo-
vora meni, sto је dugaёki protest, zbog naёina na koji ga tretira
Jovanovic (predsednik vlade) navodeci argumenat koji J.Zgleda da
је tafan, da Srbl odbljaju da saraduju sa njim, а on smatra da na
2112) F. О. 371-37630.
294
to Jma pravo;_ 1 da z~og srpskog stava on је potpuno u pravu sto
оdЫЈ а saradnJU sa n11 ma.
,Вojim ве da n~ vodi mnogo nikakvom dobru raspravljanje sa
,crnjevltem, posto Је on t vrdoglav kao mazga, i preokupiran stvarima
drugorazre~nog u~esto prvorazrednog znaёaja. Istovremeno ја ne
!eUm da n3egovo pis~o ostane bez odgovora, tako da Ы druga strana
05
tala ogJ u§~na. Rv.~t toga odgovaram mu ро prilozenom nacrtu. Ја
11
am, med utun, nesigur~n da li da mu ovako odgovorim, i Ьiо Ьih
vam zahvaJan - ako Vi budete imali vremena za sledeci dan-dva -
da pregledate ~~ј odgov~r.' i da mi telefonirate da li smatrate da је
vredno odgovontt ovako 111 na neki drugi naёin. (U marginu D . Ho-
ward ~е dodao da је _Р? ne ~ ~c~:-zna besplodno raspravljati)
. Prilaiem Va~ ~rigrna1 r-.п~Je~1cevog pisma jer smatram da ga
nlJe vredno kop1rat1. Donekle Је mteresantno, ј ег sue1erira da raste
pokret ot-':'ora pr?tiv Osovine u Нrvatskoj. Ali izgleda da to dolazi
iz rus~og izvor~,. 1 ~atram da је jako obojeno propagandnim tonom,
i da mformac1Je iznete u pismu treba primiti sa velikom rezer-
vom" !203)
Dr Кrnjevic odgovara ambasadoru ReDdelu
.,Vasa Ekselencijo,
Zahvaljujem Vam na ljubaznom pismu od 12. januara i zelim da
dodam jos neke opservacije. Ро pitanju ,va.inosti jugoslovensko"
jedinstva pod КruDom' (podvlaёenje pisca) ne postoji razlika u mi:
sljenju izmedu Va."' i mene. Ја potpuno shvatam njenu va.znost za
,sigurnu i naprednu buducnost raznih delova kraljevine Jugoslavije',
isto tako kao i za bolju posleratnu organizaciju jugoistoёne i podu-
navske Europe.
lpak, pri svemu tome ја se bojim da britanska strana ne uzima
~ovoljno u ob~ir implikaciju ovog politickog cilja, niti moguci nacrn
1 sredstva za nJegovo ostvarenje. Sta precizno obuhvata termin Jue10-
slavija i koje је duЬlje opravdanje za njeno postojanje sa stanovi~ta
~aroda koji је sacrnjavaju? Jugoslavija znaci. zajednicu Srba, Hrvata
1 Slovenaca organiziranih na bazi jednakosti i pravde za svakoa od
~jih. Ali sta је Jugoslavija bila za poslednjih d vadeset godina sta
i
Је о~а danas? Ро mom misljenju sadasnja situacija u Jugoslove.nskoj
vlad1 u Londonu to veom.i jasno pokazuje.
Da pofnem sa mojim predsednikom vlade. On је sedamdeseto-
godisnjak, koji је upravo skoncentrisao pod njegovim predsednistvom:
vladu, ~nistarstvo rata, spoljne poslove, informacije, propagandu i
obavestaJnu sluzbu.
203) F. О. 371-37630.
295
 " gotovo svc aktlvnosti vlade u nJ·C'.,, nade na prvom mcstu u VeUкu Britaru • В . .
. kolnos tl m... , 1 " •-
Pod S11dвsnj1m O · \ufaJu sve sto oznзcava v nst n:ilazi х 1 , u vll:ni 1 poseduju veliki kvaJitet toleraлt JUt... nta.nC1 su S:Vako1:'1 pra-
,·im su rukama. U s,,akom1.~ Kakav јс poloiaj Hrvata obziron, 11 , 'h лоз 1 1 razumevanJa za шteres
1 osel:nj drug1 naroda ; takode олi su zaiлter-~ . ! . .
Jovano, 1"11. ,1
'd " · k Ј · ~=•taru za oПllU'aлJ e
rukama profesora . tvu g\avnog hrvatskog prcdstavnika u ] Ја е ugoslavije. Pocevsi od ь 'tansk k
• · · 7 U mom svoJs rij kl ј t Ь ' 1 konso1·I ac1Ju
ta ь· 1 ь· , n е
"
oncepc1Je
0,-е ttnJeroce . potpredsednika. Тео s а ге n da bu.
Javnog ivo • 1 0 1. mo~uce stvoriti J ugoslaviju da zadovolji njene
,·ladi, ја uuzun~ ~:ednika vlade. Ali posto је predscdnik vlatl(' narode 1 interese zaJednice evropsJ,Jh naroda. ZЬog ovog razloga,
dem prvi saradro~ Р I preopterc~en duinostl.m a, bllo .Ьi sasvin, do]azak Jugoslovc,nske vlade u London, narocito је poo:dravljen od
u odmaklim ~,n~isii prednost njegovog mnogo mlat1eg potprl.'d- }{rvata.
prirodno da on is~ nema nikakvih resornlh duinostl. Ne sa.rno sa
Ро mo~ misljenj u, slozenost jugoslovenske stvarnosti nije pra-
ta&e g\~1~ta harmoni ;.~ta
sednika vl_ade, ko)i ·~ saradnje \zmet1u predsednika i prvog pot-
1
srpsko-hrvatske saradnje, ci\jajuci na
predsednika, '~ i ~ј d~ bude korisno i konstruktivno. Zalirn sto
vi\no ocenJe~ ov~e . . Smatr;,m da је ovaj fakat odgovoran za svo
nerazumevanJe koJe Ј е postojaJo vise od godinu dana izmedu ВЕС
jedinst\ТO, ~,,о ~1d~se ~ta od ovoga nije ostvarilo. Profesor Jova.
moram Pr:izn_ati di kroz srpski aparat i traii savet ne samo redov.
i m~ne l_i~no,_ upr~os cinjcn~ce da ne postoji stvama razlik.a u poli-
til:ldm c1IJ_ev~~ izme~u _bntaru;kog zvanirnog misljenja i mog тrla­
stitog. Ја JOS v1se ovo zalim, posto vidim da istoёna Evropa sledi vise
no,,;t ~Ju~~ ra od ·egovih srpskih kolega. Jos od pocetka osni- realistil:ko glediste ро proЫemima u mom prostcru. Uzir::la.m s oЪodu
no, ~ес isklj~av~ d ~ао sam priliku da ga samo jednom vidirn i

to za pet =~ta,
vanJ 8 sa~Je " аka~ mi је saop~tio neke informacije u odnosu na
·ta i ielju kralja Petra da ga ја pratim na putu
gene~'-· Ovovi J·ugoslovenske stvarnosti danas. Tacno је ovako
za Sko~... _,, о su рге kst meseci pre god'mu dana; uops·tе Jos · · od
da priloiim jedan clanak objav!jen u Njujorku i pres'ca::npan od
celokupne hrvatske stampe u Americi, sto је u stvari sistema~ ka
propaganda koja dolazi sa istoka, i na veliko se siri met1u Н.rvafu:la
u zemlji kao i prekomorsk:im zemljama. Zalim sto kaiez:1 da ov akav
bilo pre d va m~..... ' · ednik I pristup proЫemim.;. mog naroda, vi.se uzima u oЬzir stvarnost mog
· postao nrvi 1·ugoslovenski potpreds v ade. Za се\о naroda, dok radio-prenosi ВВС, opste govoreci, isli su protiv oseca-
kako sam ЈЗ_,.. Ad nisam ..- ·- Ыо konsultovan ро bilо k O]em . ,
vecem '
p1ta-
ovo vreme, =
• u na]·Ьо1JU· roku O tome sam doznavao ао k х · •· ·
о svr"erum CIIlJeni-
nja mog naroda. Da sprel:imo posledice ovakvog stanja stvari, sma-
trao sam da је potrebno da govorim mom narodu uoёi Вozica na
nJU.
c:ama. Nekoliko d ·1
(vaznih) stvari do mene su os е sasvim s ucaJno
· 1 • ·
nacin koji sam izabrao!"!0~)
ili ргеkо trecih lica. Ostajem Vasoj Ekselenciji,
Zalim da Vi niste poceli saradnju sa Jugoslov~~k~m v~~do_m pre Vas iskreni, dr Juraj Кrnjevic
naseg dolaska u Lc,ndon. U Beogradu (dok sm~ bili) s1tua~1~a Ј~ Ьila
·05 g ra. u to vreme isto kao i sada, hrvatski predstavn1c1 u Jugo-
Sir George Rendel odgovara dr Кrnjeviiu 1. februara 1943.
~ov~oj vladi, svakodnevno su stavljani pred alternativu i1i da
, tke prihvate ovakvu vrstu "saradnjew ili da prekidaju sa Srblrna. ,,Dragi rnoj doktore Кmjevicu,
~ to vreme dr Ма~ а sada ја, prihvatili smo ovu ponizavajucu Zalim sto ste dugo cekali na moj odgovor na Vase pismo od 14.
situaciju, koja Ы Ы]а nepodnosljiva na duzi ~e~od ~em~~• zbog januara, kojim ste odgovorili na тоје od 12. januara, ро pitanju
visih razloga koje је cliktovala met1unarodna politicka s1tuac1Ja. Jugo- Vaseg nameravanog govora uoci Boz:ica. Sve sto ste napisali procitao
slavija nema buducnosti, bilo sa gledista njenih na.roda ili sa tacke sam sa velikim interesovanjem; takode sam sa mnogo interesov anja
gledista Ьоlје posleratne organizacije, mog dela ~vrope, ako Jug~- citao isecak iz "Нrvatskog Glasaw iz Winnipega od 3. novembra 19-12.
slavija koja је postojala u praksi za dvadeset godina ne bude rad1- koj i ste prilozili.
kalno izmenjena i potpuno adaptirana njenoj misiji, da bude zajed- Mad" postoje jcdno ili dva mesta u \'asem pismu, na koje zelim
nica njenih sastavnili delova а ne sfera dominacije jednih iznad dru- da dam dalje komentare, znam da cete razumeti kad ја kaiem da ја
gih. U Бtvari do sada, Jugoslavija nije postojala, vec srpska driava. osecam da Ьi za mene Ыiо Ьо!је da ја ovu stvar dalje ne diskutuje.m
kojom је vladano na balkanski nacin pod plastom Jugoslavije. Izme- za jedan momenat, jer ako bih tako uradio, mogao Ьih Ыti osumnji-
c1u ovakve Jugoslavije i Velike SrЫje, za koju se zalaze "Srbo- cen da pokusavam da dadem met1unarodni karakter srpsko-hrvatskim
branw i SrЬi Amerike, ne postoji razlika u Ыtnosti, vec samo u teskocan1a, sto u stvari n~ Ьi pomoglo niti stvar Jugoslavije niti Нrvat­
stepenu. ske. Jedino radi ovoga, ја pisem samo nekoliko redova da ne Ьi
Uprkos svih pro~lih i sadasnjih prevara, dr Macek i ја lil:no, opste
uzevti odgovomi hrvatski nai·od, ostali smo optimisti, polaiuci nase 204) F. О. 311-31630.

296 297
 . 1 otovo svc nktlvnostl vlndc u nj(•ц,)- nade па prvom mcst u u Vel i кu Brit.aniJ·u 8 ' ta . ak
Pod i:ada~njim okolno5 \tn °;."~tl svc sto oznn~nvn vlas t nnla1.I ~" ti · J"k" k • • n nc1 su sv om pra-
v\ёnJ i pose d UJU ve 1 1 va11Let tolerantnost i i . .
а U s,,akot\\ s1U.:<ч х ј 1-l
.
,·1111 ,.
su ru"a111 • 't 3 Kakav је ро1o"n rva t n о Ь·i .1ru1Т) n•, 1 osel:aj drugih naroda ; takode oni su zainteтres azume~anJafza 11;1ter~s
rukanta pro(<'sora Jovai,ov\ ivu g\nvnog hrvatskog prcdstnvnika ~ •• • k ovan1 za onn1ranJe
0,·е tinjenice?_ U mom svo ~ rcdsednlkn. Teorijskl ја trcbo cla bti- ,. . t Ь 1" \Ја
i konso11dac1Ju е Jugoslavije. Pocevsi od ь ·t
ь·
1
, k k oncepC!JC
П ans е
··
javnog zivo а, 0
mo~uce stvoriti J ugoslaviju da zadovolji njene
,·ladi, ја r.autim~ :s:J~ila vladc. АН poSto је prcdscdnlk vlour narode I interese za~ed nice evropskih naroda. Zbog ovog razloga,
dcm pr,1i saradnt~ Р i ,..,..pterctcn du!nostimn, Ы\о .Ы sosvim dolazak Jugos1ovcns е v]ade u London, narocito је pozdravljen od
\,1;,.... <todtnama, Pf" v \ А
u odma,- u.. ., • red ost njegovog mnogo m aueg potpr~d- нrvata .
prirodno da on is~~n ~~ ni;akvlh resornlh du!nostl. Ne samo ~а
st
Ро то~ misljenj u, slozenost jugoslovenske stvarnosti nije pra-
sednika ,,\ade, ko]l n~.. adnje ltmedu predsednikn i prvog pot- viJno ocen)ei:a ov~e . . Smatrc1.IТ1 da је ovaj fakat odgovoran za svo
,.,. gled'!ta
tau.e I harmoni"ne sar srpsko-hrvatske
led'!ta · sarad n ј е, сu·JaJuci · · nц
nerazumevan]e koJe Ј е postoJa!o vise od godinu dana izmedu ВВС
pred~ka, v~ 1 sab 81 d bude korisno i konstruktivno. Zalim st~
1

.edi tvo ovo Ь1 tre а о а il р f i rnene l_i~no,_ upr~os cinjcn!ce da ne postoji stvarna razlika u poli-
Ј ns '. . da se nista od ovoga nije ostvar о. ro esor Ј ova- tiёkim cil]_evш~a 1zmed u .ьпtan:kog zvanitnog misljenja i mog vla-
moram prunati
novit ~lju~i~ ra~
no . , vec isklJ~avol d 1:1Ј
• sada!nJe v а е unao
.:g~~
. kro s:ki aparat I tra!i savet ne samo redov-
srpskih kolega. Jos о~ po~etka_osni-
sam priliku da ga samo ]ednom v1dim i
..
stitog. Ја ]OS vise ovo !alim, posto vidim da istoёna Evropa sledi vi.se
realisti<':ko gledi.ste ро proЬ!emima u mom prostoru. Uzimam slobodu
da prilozim jedan clanak objavljen u Njujorku i prestamp= od
vща . ka'd .....; 1,е saopstio neke informac1Je u odnosu na celokupne hrvatske stampe u Americi, sto ј е u stvari sistematska
to и. pet mmuta, LШ t·
enerala Mihailovita i !elju kralja Petra d~ ga Ја pra im _na putu
•
propaganda koja dolazi sa istoka, i na veliko se siri medu Нrvatima
g 0v · goslovenske stvarnost1 danas. Ta<':no ]е ovako u zemlji kao i prekomorskim zemljama. Zalim sto kaie:m da ovakav
и Skotsl-u. о su ]U din d . xt . •
. d ,_,.,.8 pre sest meseci pre go u ana, uop:, е Jos od pristup proЫemim.;. mog naroda, vise uzima u obzir stvarnost mog
bilo pre va m~ '
- posta0 prvi J·ugoslovenski potpr se ' · ed dnik v а е. Zа celo
1 d
naroda, dok radio-prenosi ВВС, opste govoreci, i.sli su protiv oseca-
kako sam ]8 bil k · · ·
ovo vreme, nikad nisam Ьiо konsultovan ро k о O]em vecem
--" · • · · ·
p1ta- nja mog naroda. Da spreёimo posledice ovakvog stanja stvari, sma-
nJu.
• u 'Ьоl' ruku O tome sam doznavao ао о sv1:,erum cinJeni-
naJ ]U d х1 . 1 - .
trao sam da је potrebno da govorim mom narodu uoc:i Bozica na
саша. Nekoliko (va!nih) stvari do mene su О:, е sasvun s uca]no naёin koji sam izabrao!"~0~)

ili preko trecih lica. Ostajem Vasoj Ekselenciji,

Zalim da Vi niste poceli saradnju sa Jugoslovenskom vladom pre
· dOlaska u London. U Beogradu (dok smo bili) situacija је Ыlа
naseg
• х u to vreme isto kao i sada, hrvatski predt
JO:, gora. ' · · ·
slovenskoj vladi, svakodnevno su stav~J~~1 pre
cutke prihvate ovзkvu vrstu "saradnje il~ ~а prekidaJu s~. Srb~rn_a.
1
u to vreme dr Масеk, а sada ја, prihvatili smo ovu pomzava1ucu
situaciju, koja Ьi Ьi1а nepodnosljiva na du!i ~e~od ~rem~~a, zbog
vilih razloga koje је diktovala medunarodna_po~1tic~a s1tu~~1Ja. Ju?o-
slavija nema buducnosti, bilo sa gledista щешh naroda ili sa tacke
gledista Ьоlје posleratne organizacije, mog dela ~vrope, ako Jugo-
slavija koja је postojala u praksi za dv~des~t g?~~ ne bude r~di-
kalno izmenjena i potpuno adaptirana n]eno] Ш1Sl]l 1 da bude zaJed-
nica njenih sastavnih delova а ne sfera dominacije jednih iznad dru-
gih. U stvari do sada, Jugoslavija nije postojala, vec srpska driava.
kojom је vladano na balkanski na~in pod plastom Jugoslavije. Izme-
du ovakve Jugoslavije i Velike Srblje, za koju se zalaze "Srbo-
bran" i SrЬi Amerike, ne postoji razlika u Ьitnosti, vec samo u
stepenu.
Uprkos svih proslih i sadasnjih prevara, dr Macek i ја blno, opste
u.zevsi odgovorni hrvatski na1·od, ostali smo optimisti, pola!uci nase
Vas iskreni, dr Ju.raj Кrnjevic
s avn1c1.. u Jugo-
.
Sir George Rendel odgovara dr Кrnjevicu 1. febraara 194З.
d alt t' ·1· d
. e~na 1vu 1 ~ а
,,Dragi moj doktore Кmjevicu,
Zalim sto ste dugo ёekali na moj odgovor na Vase pismo od 14.
januara, kojim ste odgovorili na moje od 12. januara, ро pitanju
Vaseg nameravanog govora uoёi Bozica. Sve sto ste napisali proёitao
sam sa velikim interesovanjem; takode sam sa mnogo interesovanja
c.itao isecak iz "Нrvatskog Glasaw iz Winnipega od З. novembra 19-12.
koji ste prilo!ili.
Madr, postoje jcdno Ш d va mesta u Yasem pismu, na koje ielim
da dam dalje komentare, znam da cete razumeti kad ја kaiem da ја
osecam da Ьi za mene bilo bolje da ја ovu stvar dalje ne diskutujem
za jedan momenat, jer ako bih tako u.radio, m ogao bih biti osumnji-
cen da pokusavam da dadem medunarodni karakter srpsk o-h.rvatskim
teskocan1a, sto u stvari ne Ы pomog1o nit i stvar Jugoslavije niti Нrvat­
ske. Jedino radi ovoga, ја pisem samo nekoliko redova da ne Ьi
204) F. О. 371-37630.

296 297
 , nli t.cllm dn lskor\stlm ovu prilil<u
osta!o \ А~ pisщo bcz odgovorn, mu kno \ dn Vam stavim do zn·i prava da govorl u ~~е Hr,iata pred Komisijom za ratne zlociлe, koja
da Yan1 zaћva1in1 na op~ii-n,ont Р ~ !аја.
1
'- treba ?~ se uspost"vt, tc da u ovu svrhu jedan Hrvat bude pridodat
nja da ја cenint t r~kote Vaseg ~о da kao lshod Va~ih ranijih intl.'r-
O J{ornlsJjl. Po_sle ovog_ rekao mi је dugacku i komplikovanu pricu,
kako. su Srb_i, (;~a~ovi vla~~.' pokus;:iJj da ga krivo tu.mace sto је on
:Мogao Ьih d~зti_ u p~ve~nta~pi ро hrvatskom pltanju, 1 orst\
0 pon1rao n jiho ОЈ &u~e
.. • d ta зе d1rekuva s . st1 J1 0 dovodenju jos jednog pravoslavnog
,·enc.1.Ja. 1z _а_ . .. е ko . im raspola!emo govore u pr1 1og du svestenlka u ovu zemJJu.
efekat се b1ti_da ш_f ormaclJ ;nmo jedne manjine, koja sc s::istuji
Pa,·e1icev rei1m u1~,•~ potlpol'U atn u celoj zemljl. U stvari vcliku Ја smatram da u obadva slucaja-posto su obadva beznacajna -
.
od n3Jman]e . poieljmh е em~n
.
k k .. .
k " to I odano sledi dr Масе а, 0Ј1 ] е upr- I{rnjevlc se. netakШ:ki ponasao sto ј е vise mogao, posle ёеgа sa:m
•· а HrYata Ј~ uve <:VfS
,·ес.ш . . kus · а da oslabe njegov о por, s t а1no о d Ьiј ао
t doznao da ]е uspeo da stvori seЬi opoziciju ne samo medu njemu
kos s,ih mamaca 1 ро .,.аЈ Ш sa njegovim osovinskim partnerima prijateljski ~~strojenim _SrЬima, kao sto ј е Grol, vec ёаk i medu
d bilo sta ima sa Pave i.:em
а . ., ·
1 d • . z·
da nezadovoljstvo protiv sa a"n]eg re una brzu
. svojim vlast1t1m sledberuc1ma kao sto su Sutej i J ukic.
s,·e ]е ,rise dok~za . .• Hrvati odlaze u sumu boreci se rame uz Eventualno sam uspeo d.a pridoЬijem Кrnjevica. za solidnije tlo,
raste i da s,,e \'1~ 1 vi"e • • · d · "k а on је onda okrenuo sa svojom starom tezom, ka.ko se Hrvati nose
. . 1.riotskim gerilcima prot1v na"eg za]e m.: og ne-
r~e ~ ostalimd _ ра nadant da се stav stampe uopste postati vi~e sa osovinsldm silarna, akcijama u takvim organizacijзma kao sto su
pn]atelJa. Ra 1 ovog se zeleni kadrovi", ci]i sledbenici niti su komunisti niti cetnici. On је
zado,·olj~,rajuЬ;:) dragi doktore Кrnjevicu, da ostajem vas iskreni ;auzeo stav da Hrvatskoj ne preti opasnost od komuni=a, jer naj-
VeruJte пu, Ј George Rendel veci deo Нrvata potpuno је zadovoljan progra.rnom Нrvatske seljac:-
ke stranke, kojoj svi oni prakticno pripadaju. Subasic је posl ed.nji
lI'. George Rendela da plakatira i malo urniri
• , __ ,.~ •
о,,..аЈ ро""-"'"] s ki . . . covek koji Ьi prisao komunistirna, jer је licno Ьiо odgovoran za prav-
dr Кrnjevica nije uspeo. On је terao ро_ starom,. а srpst· m1~1stn ~а ni poredak u Hrvatskoj. On јг pokazao svoj stav ро pitanju radnicke
redsednik vlade Jovanovicem terali su svo]U par izans u pol1- unije obalskih radnika u Splitu, da on пе priznaje revolucionarne
~-u i takoo: skupno iskopali grob st--:~ nacion~~ ~ugoslavij_e. metode. Ро pitanju Hrvatskog kongresa koji се Ыti odriat iduce
Britanski ambasador се i dalje nastaviti,_ up_otreЬl]U]UCl sv':1 svoJ_u nedelje u Americi, sa.rna cinjenica da се Subasic blti prisutan, Ысе
di р1oma:tsku Ves·un·u, da utice na dr Кrn]evtca d О .
da promeru svo]e
t . garancija da Kongres ne padne pod uticaj levicaxskog manevrisanja.
drian · odnosu na cla:nove izbeglicke vla е. n ]е sma rao 1 save- Prakticno, on је priznao cla su gotovo svi Rrvati u Americi repuЫi­
tovao]~jevicu da се najbolje posluziti h~atskoj stvari s:vojim kanci, i da се Kongres verovatno usvojiti rezoluciju protiv J ugoslo-
~~1~,. ·еш za za]'ednicku drzavu Jugoslav1]U. Ро ovom p1tanJu venske vlade ovde. On је odbacio moju primedbu da се ovaj fakat
......_an] • ,. ' d ti . k
sir George Rendel nije hteo da popusti, sto .:е se vi е lZ orespon- napraviti Subasicev polozaj teskim, ako Ьi on eventualno dosao u
dencije koja sledi: · ovu zemlju.
Кmjevic mi ј е izgledao vise maglovit nego оЫсnо, na.rocito u
Sir G. Rendel р~е Forenj ofisu 13. 2. 1943. njegovom stavu prema Jugoslovenskoj vladi, i mogu zamisliti da је
on sasvim, krajnje, tezak da se sa njim radi. 0n mi је, medutim,
Juce sam imao preko jedan sat razgovor sa Кmjevicem, deli- rekao da se nedavno video sa kraljem Petrom, kog је nasao veoma
mi~o da vidim ka.ko stoje stvari izmedu njega i ostalih clanova dobro raspolozenog prema njemu, objasnivsi da su njegovi odnosi
Jugoslovenske vlade, а delimicno i zbog toga sto је Jova~ov~~ (pred: sa Кraljem sada potpuno zadovoljavajuci. Nisam siguran kako on
sednik vlade) trazio od mene, da ucinim sto mogu da _Krn]ev1c ~hvat1 moze pomiriti ovo sa otvorenom republikanskom politikom njegovih
opasnost od Нrvata u Americi i na drugim mestima, sto ~ozvol~avaJ_u pomagaca u Americi, ali sve ovo vodi dobru, posto jedna od njegovih
da budu upotreЫjavani od levicara u njihovoj kampan]1 prot1v M1- Whi u svakom slucaju, da nikad nije video kralja Pet.ra i da se
hailovica i protiv Jugoslovenske vlade ovde. .. nikako ne moze sloziti sa njirn - izgleda da је bar privremeno
Razgovor nije Ыо vrlo zadovoljavajuci, jer је Krnjevic kao ob1c- otklonjena.
no, Ыо potpuno okupiran sa potpuno nevaznim detaljima. On. se
Mo~da Ьih trebalo da dodam da је Кrek, kog sam video prethod-
dugo zad.rzao pricajuci kako је iskusio sasvim nezasluzenu opozю­
nog dana, na izgled vrlo zadovoljan sa kraljem Petrom, rekavs:i da
ju - kad је on bczazleno prigovorio - da Milan Gavrilovic nema
је Ьiо impresioniran nafinom na koji је on (Кralj) росео da sam
205) F. О. 371-37630. razmi!lja i da zauzme vise nezavisan stav. Doznao sam da Кrek vida

293 299
 • в\1 trllm da lskorlstlm ovu prl likti
р ra va da govori u _ime . Нг,1а tа pred Kom_1•51·J·om za ra t ne z\А$..
=me, k оЈа
·
os\alo \ T11sc pisnю bcz o~govor 'isnн• kno \ da Vom st3v\111 do zn: 1•
11
treba da se uspost"v,, tc da u ovu svrhu jedan Н г,1аt bude pridodat
da \" am zal\\•a\i11, ~,а op:-1rn,om р \oinjв. J{omlslji. Po.sle ovog_ rekao ml је dugaёku i kompl.ikovanu pricu,
nja da јв ccnim \rskoce Vaseg рој da kao lshod Voslh roпljll, in lt•r- ka ko su Srb1, ~ •to ·
Mo!o':ao Ьil, dodэli u povc~tt\ u, 1 ро hrvot.skom pltanju, 1 op~ti " h l:lanov1
.• vlade,... pokusali da ga krivo tu mac.:e s Ј е 0:1
ponlrao nJ• ovoJ i.uge 5 l•J1 0 dovodenju jos jednog pravoslavnog
.. ~ • d · dircktiva s amp - 0
Y1mct)a, 11. а\.а Је. . kojlm rospoldcmo govore u pr1 1og da svestcnlka u ovu zemlJu.
efeka\ се bil-i_da n;formaclj e _u samo jedne manjlne, koja sc saxtoji
1
Ја smatram da ~ o~adva ~lucaja - posto su obadva beznacajna -
Pa,-e1ice,, rei1m ul~v~ potpo1 u се\ој zemlji. U stvori Vl'l\kГI
I J{rnjevlc se netakt,cki ponasao sto је vise mogao, posle cega sam
od najmanje ~ieljnih eleine~a~ano sledl dr Maceka, koji је upr-
doznao da ј е uspeo da stvori sebl opoziciju ne samo medu n jemu
п-cina Нг,аtа )~ _uve~ ~,vi:st~ oslabe njegov otpor, stalno odbljao prijateljskl nastrojenim Srbima, kao sto је GroL, vec cak i med u
kos s,ih mamaca 1 pok~saJa il~ 3 njegovim osovinskim partnerima.
svojirn vlastitirn sledbenicima kao sto su Sutej i J ukic.
da bi1o s\.a ima sa Pavelice":i Џstvo protiv sadasnjeg rezuna brzo
I

SYe је ,ri§e dok~za ~а _neza ov~. odlaze u sumu boreci se rame uz Eventualno sam uspeo da pridoЬij em Krnjevica. za solidnije tlo,
raste i da s,,e vise 1 viske. Hrva ~.lci·ma protiv naseg zajednickog ne- а on је onda okrenuo sa svojom starom tezom, kako se Нrvati nose
.
rame sa ostal и:1' ра r
1 iots ·1m ger•
d da се stav stampe uopste postati vise sa osovinskim silama, akcijama u takvim organizacijэma kao sto su
prijatelja. Radi ovog se na ani zeleni kadrovi", ciJi sledben.ici niti su komun.isti niti ё:etnici. On је
zadovolj~,,aju~,.!~) d . doktore Krnjevicu, da ostajem vas iskreni ;auzeo stav da Hrvatskoj ne preti opasnost od komu.nizma, jer naj-
VeroJte m1, moJ ragi George Rende\ veci deo Hrvata potpuno је zadovoljan programom Нrvatske seljac-
ke stranke, kojoj svi oni prakticno pripadaju. Subasic је poslednji
. . • Geo Rendela da p!akatira i malo umiri covek koji Ы prisao komun.istima, jer је liёno Ыо odgovoran za prav-
Ova~ 1:'°~Ј sir 0 rg~е terao ро starom, а srpski ministri sa ni poredak u Hrvatskoj. On јг pokazao svoj stav ро pitanju radnicke
dr Кm,је~са ШJleduspJeo. no,;icem terali su svoju partizansku poli- unije obalskih radnika u Splitu, da on ne priznaje revolucionarne
p.redsednikom vа е ovan . aln Ј l "
. ku · kopali grob stvari nac1on е ugos av1Je. metode. Ро pitanju Нrvatskog kongresa koj i се Ыti odriat iduce
tilп.1 1 tako su sb pndo ~ 1· dalJ'e nastaviti upotreЫjujul:i svu svoju nedelje u Americi, sama ё:injenica da се Subasic Ыti prisutan, Ысе
Britanski am asa or се • . . .
. "tin da utice na dr Кmjevica da promem svoJe garancija da Kongres ne padne pod uticaj levicarskog manevrisaлja.
di~lon:13tsku ves u, "'A-ove izbeg!icke vlade. On је smatrao i save- Praktiёno, on је pri.7..nao da su gotovo svi Hrvati u Americi republi-
drianJe u odnosu na """' •. . k • t · .. kanci, i da се Kongres verovatno usvoj.iti rezoluciju protiv J ugoslo-
tovao Кmjevicu da се najbolje posluz1ti h~atsр°] s van s~m
zalaganjem za zajednicku drzavu Jug?sla:,ri]u, 'do ti~~omk р.1 Ju venske vlade ovde. On је odbacio moju primedbu da се ovaj fakat
sir George Rendel nije hteo da popusti, sto се se Vl е lZ ·orespon- napraviti Subasicev polozaj teskim, ako Ы on eventualno dosao u
dencije koja sledi: · ovu zem1ju.
Кrnjevic mi је izgledao vise maglovit nego оЫсnо, narocito u
Sir G. Rendel р~ Forenj ofisu 13. 2. 1943. njegovom stavu p1·ema Jugoslovenskoj vladi, i mogu zam.isliti da је
on sasvim, krajnj e, tezak da se sa njim radi. 0n mi је, medutim,
"Jute sam iro:lo preko j~dan sat razgovo~ sa I_{rnje~cem, deli- rekao da se nedavno video sa kraljem Petrom, kog је nasao veoma
micno da vidim kako stoje stvari izmedu nJeg~ 1Jostalih . ~l(anovda dobro raspolozenog prema njemu, objasn.ivsi da su njegovi odnosi
Јugos1.o venske
· vlade, а delimicno i zbog toga sto Је ovanov1c
Кrn' ., pre
h t- sa Kraljem sada potpuno z:i.dovoljavajuci. Nisam siguran kako on
sednik vlade) trazio od mene, da ucinim sto mo~ da. ]evic ~ va_1 mo!e pomiriti ovo sa otvorenom repub!ikanskom politi.kom njegovih
st od Нrvata u Americi i na drugim mestima, sto dozvolJavaJU pomagaca u Americi, ali sve ovo vodi dobru, po.sto jedna od njegovih
:~~~u upotreЬ!javani od levicara u njihovoj kampanji protiv Mi- !а1Ы u svakom slucaju, da nikad nije video kralja Petra i da se
hailovica i protiv Jugoslovenske vlade ovde. . . .• nikako ne moze sloziti sa njim - izgleda da је bar privremeno
Razgovor nije Ьiо vrlo zadovoljavajuci, је~ ј_е Кm]е~с kao ob1c- otk1onjena.
no, Ыо potpuno okupiran sa potpuno nevazn1m detalJima. On_se Mo!da Ыh trebalo da dodam da је Кrek, kog sam video prethod-
dugo zadrzao pricajuci kako је iskusio sasvim nezasluz~nu _opozic1- nog dana, na izgled vrlo zadovo]jan sa kraljem Petrom, rekavsi da
ju - kad је on bczazleno prigovorio - da Milan Gavrilov1c nema је Ыо impresioniran nac'inom na koji је on (Кralj) росео da sam
razmШja i da zauzme vise nezavisan stav. Doznao sam da Кrek vida
2.05) F. О. 371-37630.

299
293
 . ~-t tc J\cdc!Jc, \ \zglcdn dn јс i;i, Hj l,11
' ke tretc l\t ~" vr
kra1ja Pctra s, ~ ado\-o\Javnjucc odt\OSC
"1voo) Jugoslavljc. Stavise svak se na Kongresu sloiio da је jedinstvo Jugo-
uspostavio sas,'1m t s\avlje jedlno ~ ogucc odnati pod Krunom. GlasaлJem u prilog jugo-
lsn,o ForcnJ ofls,1, 1. З. 194:Ј. slovenskog jedin5tva, ali (istovremeno) zauzimajuci stav prakticnog
an,basndorovo 1' 5
ncprJj11telj iva pre~a ~run i i ,Jugoslovenskoj vladj, H.rvatski kongr es
Dnip mbnsador Rendel plsno јс DuugJaN
t slcdio је dve nepomirl!ive politike, i zai.sta се (sa takvim radom) pro-
lr.nн~du 13. febn1ara _11. 2~nrr:ь~uara,
povodom dr Krnje~Њ1. Лli posti lzmedu ~ve . 5 lolic~ (podviacenje pisca). U stvari, oni (Hrvati)
Ho\\·ardu u Fore~ ofls~е s~~uvano, znto prelnzlmo nn p1s1тio otl I
ne mogu lmati Jedno 1 drugo; il i otvoreno moraju blti separatisti
. lt'da da 0 , 10 p1sn10 nij Ш Jojalлi van svake sumnje.
~~gmarta u kom sc kale: Krnjevic j~_protestovao da su Hrvati potpuno odani Kruni, ali је
Yalno dodao da је ~Jiho~a. odaлost "ustavna lojalnost" - koja, kako sam
raza brao, on _Је misl~? na ~,uslovnu" lojalnost monarhiji koja Ы tre-
uDragi moj Douglas, • 9 Forenj ofisu od 27 . februara, pi~cm
,-ezi mog pisma br. l.> · subotu i pitao me da 11 sam primio bala ~а rad1 . ро . nJ1ho~?J zelji. Ovo је da1je odvelo u beskon.acnu
diskus1ju ро p1taл1u ~ot1ca, ро cemu sam ја, sto sam mogao najbolje
da је Кmjevic ru&\o. . m;.~m
53
1 8 ~iklju~ena rezolucija Hrvatskog kon. uraditi da ga navrat1m da uvidi razlog, naglasavajuci da је stvar
njego,>o pismo uz ~оЈе ]е I. . Pdno i drugo zadovoljavajucim. On је,
0 Foticu jedan detalj administrativne prirode, i da је idiotlu.k dozvo-
gresa, i da li sam _за_ nшо зе i koju sam mu dao na Jovanovicev0
kako saznaj~ nuslto
O

tralenje, protiv opa~osti 1.

~~:'l: Kongres dozvoli~i da bu~e ~k~ploa-
ucen na nepovratn1 separat1St1cki put.
liti da pitanje ovakve prirode utice na velika politi.cka pitanja, naro-
cito sada, posto је Niлcic koji, prema njegovom radu, је odgovomi
tisan od krajnjih .le~ cara ")ucija (Кongresa) u prilog ujedinjene
11 roinistar za Foticev stav, napustio vladu. Verujem da sam ga malo
On је iz_~ l~a пus_lio
Jugosla,l'l]e 1 protiv_ Ь
t: f
;vog kapitulanstv_a pred Osov~o~, i\i
iima pokazuje kako su Hrvat1 loJalni
osvestio, ali је vrlo tesko raspravljati sa Кrnjevicem, koji retko kad
dozvoli sagovorniku da izrece vise od tri reci pre nego ga prekine
prih,тatanjem Paveli~~voi r~ u ~zoluciju on је pripisao Subasice- sa ,Ako Ы mi dzvolili da napravim jedan osvrt' . .. а zatim nastavi
prema ideji JugoslaviJe. v_ ~ , da govori pola sata!
__._ 1. umesnom ut1caJu. Ь • Nadam se da је intervju (sa Кrnjevicem), iako iscrpljujuci, sluzio
,,om .......vom . d su rezolucije same za se е, stvar1 za
Ја ~ ~u ~gov~oc аpsti utisak Ыti da su rezolucije uprljane jednoj korisnoj nameni. U svakom sluёaju smatram da sam uzdrmao
divljenзe; ali boJt.m se ~ ~suci iste stranim liderima, dok ne samo Кrnjevicevo samozadovoljstvo о rezolucijama Kongresa, i ucinio sam
d-tivnoscu Kongresa, d е х kral]'u Petru· ili Jugoslovenskoj vladi, da se oseti nervoznim prema rezultatima kongresne aktivnosti. Ali
tv О ispustajuci epe:,U . ' , р bojim se da zbog Kinciceve gluposti, koji је napravio pitanje Fotica
о oren . ci tiv slanja depese kral]u etru.
kamenom spoticanja, to је napravilo mnogo stete. Uzgredno da na-
~~ ~ З::~~ о~ео
1
vec sa dugim i uplete~ objas~jenje~, cija pomenem; doznao sam da је Ducic (vidi vasingtonski telegram od 21.
КrnJevic d Нrvati na Kongresu jedino poslal1 depesu go-
&
je g~vna ta ela а ~u su om· americki drzavljani, kao i gospodinu januara R/923/2/G) jos u Americi, i da Fotic jos uvek pravi opste
spodin u Ruzv tu, Jer • ik d · neprilike. Ја sumnjam da се Ыti mira met1u jugoslovenskim komite-
. su ga smatral't kao odgovomog drzavn а za vo enJe po-
Cercilu Jer . tsk k d tima u Americi sve dotle dok obojica Fotic i Duёic ne odu, ako i
. . е saveznickih nacija; te da nije u praks1 Нrva og ongresa а tada!~07)
litik pozdrave SV0JIШ
sal. " Vlastit;-...... voAama
u . Ја sam mu pokazao . kako
•
-е ~~ako tvrt1enje smesno. On је onda n~tavio da sam ] а. po~res~o
Vas odani: George Rendel, 1. 3. 1943.
З tumilio glasanjc protiv slanja depese kralju Petru, posto ~е Ь10
р:По da se kralju Petru posalje telegram pro~iv _zadr!av_aщa F~- Trece pismo sir G. Rendela Forenj ofi.su, З. marta 1943.
је ~
~ca iao ambasadora) i da gl~anje stvar1 bilo prot1v slanJa Samo dva dana posle drugog pisma, ambasador Rendel ponovo
rotesta а ne protiv pozdrava о l0Jalnost1. . . pise Douglas Howardu u Forenj ofisu i ka.ze:
р Ја sam mu odgcvorio, da ma kako se ovo odigravalo, ?romasaJ F. О. 170
Kongresa da posalje poruku lojalnosti .k:alj_u Pet;fU, ~ez dalJ~~• sm~~ ,.Dragi moj Douglas,
trace se kao dokaz da Нrvati u Amenc1 msu lo]alщ ~ • • 1 d~ U vezi mog pisma Forenj ofisu br. 165. od 1. marta, u kom sam
time upropastiti sve ono sto је Ыlо dobro u rezoluc1Jama u prilog
206) F. О. 371-37630. -
izneo tok mog razgovora sa Krnjevicem 27. februara, ро stvari Нr-
207) F . О. 371-37630.

300
301
 • х tvrte nede!Je, i izgleda da ј!! s.1 nji111
k t.rece љ ,;С d е" 1~00) Jugoslavije. Stavise svak se na Kon "
kra}ja Petrn sv~ е zadovoljavajuce о nos
uspostavio sasvim . slavlje jedino moguce odrzati pod Kgresu slozio da ~е jedinstvo Jugo-
sJovenskog jedinstva, аН (istovтeme: :• C?1as~J~m u prilog jugo-
110
Forcnj of1su, 1. 3. 1943.
n,basndorovo pismo . . neprijateljstva prema Kruni i ,Tugoslov~ ku~imaJ~c1 stav P:akticnog
t ambasador Rendel p1sao ]е Douglas
8
Drugo sledio је dve nepomirljive politike i za· ~s ?Ј ;ladJ, Hrvatski kongтes
а
e<tu lЗ. februara 1· 1· mnr povod om d r К rnJe1?1.· ·,.: a. .Л\i
pasti izmedu dve stolice (podvlac~nje ~. с) ~ takvi~ ra~om) pr~-
1 3

Izm Forenj ofisu 2 7. хfebruara,zato prelazimo na p1smo od st~aл,_ ~ru (Нrv~ti~

нo,vardu u . 0 nije sA,;uvanO, ne mogu imati i jedno i drugo; i1i otvo~~:·
izgleda da ovo p1S:ze: Ш Iojalni van svake sumпje. moraзu b1ti separatist1
1. marta u kom se Krnjevic је protestovao da su Hrvati potp d .. К . ali .
Valno dodao da је njihova odanosl "ustavna loJ·alnounst~ 0 an.ik. rumkak, Је
moj Douglas, _ F renj ofisu od 27. februara, pisem
· m1s
raza ь rao, on Је · 1·10 na "uslovnu" loJ'alnost m - Ы" . ОЈа, о sarn
k · ь· tr
.,Dr..,,.
6 .,;
br 1:>9• · 0 onar Ј1 ОЈа 1 е-
U vezi mog p1sma ·
· d 1·
subotu i pitao me а 1 sam РГIП!iо
·
Ь~а d.~ radi . ро . DJI"h 0~~Ј. ze!J
. ..
i. Ovo је dalje odvelo u beskonacnu
1 ро pitanJu t~otica, ро cemu sam ја, sto sam mogao najbolje
da ]е. Кrn]'evic rucao sa. mn:om
k . Је bila pr1
u _
kl]'ucena rezolucija
lj
Hrvatskog
• ..
kon- d1s::!J~
·egovo pismo uz :о]е ~ ga navra_un ~а . uvi~ razlog, naglasavajuci da је stvar
1.. dno i drugo zadovo ava]uc1m. 0 n је,
ura .
n]gresa i da li sam ]8 nasao ]е . ko]·u sam mu dao na Jovanovicevo ~ ~ot1cu_Jed~ detalJ a~tra~vne prirode, i da је idiotluk dozvo-
kako 'saznajem, mis · lio о opomero
. d с Kongres dozvo1·t· 1 1 d а Ь u d е е k·sp1oa- ћ_t1 da р1tаще ov~kve. pr_irode__utice na velika politicka pitanja, naro-
trazenje, protiv opa5:1o sti . а ес na nepovratni separatistiёki put. c1:o . sada, posto_~е Nшс1с koJ1, prema njegovom radu, је odgovorni
tisan od krajnjih levicara u~u с~ја (Kongresa) u prilog ujedinjene
1 mm1st_a r z~ ~ot1cev st:,v, napustio vladu. Verujem da sam ga malo
On је izgleda mis_lio ~а rkezkvouOg kapitulanstva pred Osovinom, iJi osvest10, alJ Је v~lo tesko raspravljati sa Кrnjevicem, koji retko kad
Jugoslavi]e · 1· protiv. bllo а r · а pokazuje kak о su Н rvat 1· 1ОЈ·а1 щ· dozvoli sa_gov?rniku. ~а izrece vise od tri reci pre nego ga prekine
prihvatanjem Paveli~~vog r : ;ezoluciju on је pripisao Зubasice- sa ,Ako Ь1 mi dzvolil1 da napravim jedan osvrt' . . . а zatim nastavi
da govori pola sata!
p rema ideji Jugoslavi]e, Ov_ . '
vom zdravom 1 u
• mesnom ut1caJu.
. d
Ь
rezolucije same za se е, stvar1 za
• Nadam se da је intervju (sa Krnjevicem), iako iscrpljujuc.i, sluzio
Ја ·sam mu odgovorio" а0 ~uti tisak Ьiti da su rezolucije uprljane jednoj korisnoj nameni. U svakom slucaju smatrarn da sam uzdrmao
· • ali bo]'im se da "е af"
div1.Jen]e, Р" с·u iste strarom • liderima,
· d оk n е samo Кrnjevicevo samozadovoljstvo о rezolucijama Kongresa, i ucinio sam
aktivnosc~ Kon~e~, tele~u ~:i\ Petru; ш Jugoslovenskoj vladi,
otvoreno ispusta]':1ci. depe . lan ~ а depese kralju Petru.
da se oseti nervoznim prema rezultatima kongresne aktivnosti. Ali
bojim se da zbog Kinciceve gluposti, koji је napravio pitanje Fotica
kamenom spoticanja, to је napravilo rnnogo stete. Uzgredno da na-
vec stvarno glasa]uc1 p~tiv s d] gim i upletenim objasnjenjem, cija pomenem; doznao sam da је Ducic (vidi vasingtonski telegram od 21.
Кrnjevic је tada otpo ео ~а uK u з· edino poslali depesu go-
januara R/923/2/G) jos u Americi, i da Fotic jos uvek pravi opste
ck da su Нrvati na ongres d'
је gla'l(l1a t а а . ·ck· drzavljani kao i gospo mu neprilike. Ја sumnjam da се Ьiti mira medu jugoslovenskim komite-
spo~u _Ruzveltu, jer;l ~:о :;::Тor~og driavnika za vodenje po- tima u Americi sve dotle dok оЬојiса Fotic i Ducic ne odu, ako i
Cerёilu Jer su ga sma ks' Н tskog kongresa da tada!~or)
litike saveznickih nacija; te da nije u pra 1 rva kazao kako
salje pozdrave svojim vlastiti~ vodama. Ја. ~am mu ро_ а pogresno Vas odani: George Rendel, 1. 3. 1943.
је ovako tvrdenje smesn~. On ]~ onda n~tav1? da sam ~ osto је bio
protumacio glasanje prot1v slanJ~ depese kral1u ~etrudflavanja Fo- Trece pismo sir G. Rendela Forenj ofisu, 3. mnrta 1943.
predlog da se kralju Petru p~sal]e tel~gram pro~1v _za tiv slanja
tica (kao ambasadora) i da ]е glasan]e u stvar1 bilo pro Samo dva dana posle drugog pisma, ambasador Rendel ponovo
pise Douglas Howardu u Forenj ofisu i kaze:
protesta а ne protiv pozdrava о lojalnosti. . romasaj
F. О. 170
Ја sam mu odgcvorio, da ma kako se ovo od1gravalo, ~ ma·
Kongresa da posalje poruku lojalnosti kralju Petru, ~ez dal~.e~, ;а i:e ,,Dragi moj Douglas,
trace se kao dokaz da Нrvati u Americi nisu lojaln1 ~uni, 1 rilog U vezi mog pisma Forenj ofisu br. 165. od 1. marta, u ko~ sam
time upropastiti sve ono sto је Ьilo dobro u rezoluc13ama u Р
206) F. О. 371-37630.
-
izneo tok mog razgovora sa Krnjevicem 27. februara, ро stvar1 Hr-
207) F. О. 371-37630.

зоо 3"01
 ri I Pi~m da Vas di:z.vestlm bda mi је Jova.
vat.skog kongresauЛmec,18
d ) rekac prosle nocl а se on " d а Је
011, • ~tav
novif (predsednlkkv 1Ј е Petru I Jugoslovenskoj vladi stvorio novu
Kongresa Р
remarau d. Ј
lik clju u srpsko-hrvatskim о nos1ma. а sam od-
1 vrlo telku komp k:o Kmjevicu, ali sam dodao, da meni izglcua
govoгio. §ta ~~: prihvatltl stav Kongresa suvise o:z.Ыljno, po~to
da Ы biloЈ'° 8 ье sastojao gotovo I potpuno od amerit':kih gra(]a.
na izgl_ed otngrerl nema,·u nikakve veze sa Jugoslavijom. Sto u stvari
na, koJI u s va · . _., • t
znat':i. - kаO ""to mi је on festo govono - viиan ]е s av naroda u
Jugoslaviji. . . . . .
Ј vanovic se sloiio, ali је rekao da t':mJemca ostaJe da ]е Зubasic,
ban ~rvatske, 1 jedan od Mat':ekovih vodecih preds~vni~a, pr~dseda-
Kongresu i opunovazio njegov stav. Da Subabl: n13e pr1sustvo-
v:~ stanovilte Kongresa moglo Ы se odbaciti, kao jednog ameriёkog
~е\а. All kao sto је u stvarl Kongres Ыо, neizbezno је imao jedan
zvanibl hrvatski karakter, implicirajuci Mat':ekovu stranku. RezuJ-
tat svega toga jeste da је doveo sve Srbe do razjarenosti.
Ја sam mu rekao da Ы ро mom mi§ljenju, trebalo odmah pozvati
Suba§ica da dode u London l rast':istiti stvar sa njime. Sve dok је
Suba§ic hrvatski ban, kao takav је zvanifnik mon'a rhije pod Kralje-
vim naredenjem. Ne Ы ЫЈо nemoguce prisiliti Subasica da se Ш:nо
izjasni 1.а jednu Ш drugu stvar. Моје је mi§ljenje da kad Ы on Ыо
suot':en sa jasnim i:z.borom: da izjavi lojalnost monarhiji Ш da preuz-
me odgovomost za otpot':eti i definitlvni raskid, da Ы on izabrao ono
prvo. U svakom s\u(:aju, da pot':etak i odgovornost za raskid - ako
do raskida mora doci - da ovo ne treba da potekne od strane Srba.
Ко god dovede do definltivnog razlaza, taj се ut':initi v~like uslu~e
osovinskim silama, dajuci im vaznu pobedu u ruke. OvaJ fakat Ь1се
ovde (u Britaniji) dobro zapafen i koja b~lo strana bude odgov~rna
za raskid naci се se u vrlo teskom polozaJu u odnosu na saveznicke
vlade i ~veznit':ko javno misljenje. Ako Ы SrЫ uzeli ovakvu inici-
jativu u svoje ruke, njihove akcije i ugled Ы ра!~; а ako Ь~ ~ni osta-
vill inic\jativu Hrvatima u ovom pogledu, srpski ugled Ь1 Jak~ _po-
rastao. Nije potrebno d.a kafem da cu isti argumenat upotreb1t1 sa
Hrvatima, narot':ito sa Suba!icem ako ga budem video.
Jovanovic је rekao da on jos ne ot':ajava u pogledu ,spasavanj~'
Jugoslavije. Као §to sam znao, njegovo vlastito gledi§te jes~e da Је
apsolutno Ыtno da se Jugoslavija odrzi da Ьi nje~i sastavn_1 del_~vi
preziveli. On се nategnuti svakl. njegov nerv da Ь1 spasao s1tuac•J~,
1. rekao је nekoliko lepih stvari о tome sto је on nazvao, pomol: koJu
sam mu ја dao.
Мој utisak · је da uprkos svega Ato n~ki ~rvati i Sloven~.i gov?re,
Jovanovic јо§ uvek nastoji da sat':uva Jed1nstvo Jugoslav11e, ali sc
zaista sAm nnlazi u vrlo uzburkanim vodama. Uzgredno §aljem Vam
302
telegram ~Savi;11g~ ~о st.avu Sl~venaca, koji su ро prvi put, tako izgle-
da , postal1 pesun1st1. Ја se naaam da з·е moguc· da - __. __ .
.
da stvan• poprav1mo
.
kad se
. •. ,
Subas
е,
1c ро]· avi (u Lo d
smo пu u ,,...,.н]U,
) Каk
,.., k n onu , . о sazna_
jem on Је mo.,,...a renuo n.a put!"ttr1)
Uvek Va.s odani George P.endel, З. З, 1943.
Sir George Re~de~ је ~lemenito i odvazno nosio jugoslovensko
brem~, sto prev~ilazi, mo~da, domen njegovog polozaja, za koji је
akredi~ovan. On. !е to r~d~o sa puno t.akt.a i razumevanja za teski
poloz~] ~ugoslaviзe u kоз_1 _Ј_е Ьil~ zapala. Ali сео njegov takt, odvaz-
nost 1 _d1~lomatska erudiCIJa, msu mogli stvoriti predstavu u glavi
g. Krnзev1l:a, ne samo о pogrtesnosti njegovog stava vec i о beznadez-
nosti, i to totalnoj, politike koju је vodio. On је neopravdano - zbog
nemogucnosti odrzavanja veze - implicirao i uvukao dr V. Масеkа
i njegovu stranku, u jedan politicki pravac, ciji је ishod doneo n.e -
srel:u ne samo SrЫma vec i Hrvatima. Tesko је reci da Ьi se dr Ма­
сеk, kao realan politicar, saglasio u ono vreme sa linijom dr Кrцie­
vica, koja је tabala put ka usponu jugoslovenskih komunista. Као
odgovorni politicki t':ovek., dr Кrnjevic Ьiо је duzan da utice na bana
~ubasica da ne sila:z.i na razinu, i da se ne poistoveti sa linijom hrvat-
skih iseljenika, t':iji stav nije doprineo ni jednu jotu poboljsanju
hrvatske stvщ, vec је pomogao da iskopa grob drzavi Jugoslaviji а
tlme i :Нrvatskoj,
Forenj oris rasmatтa polozaj i celisbodnost Jugoslavije kao dnave.
Vrlo verovatno da је u svojim usmenim savetima, ро srpsko-
hrvatskim odnosima, Forenj ofisu, sir George Rendel rekao da se
te§ko §ta moze ocekivati od skupine Hrvat.a i Srba u Londonu. То su
stari partijsko-partizanski politicari koji su u medusobnom trvenju
proigrali mnoge, ako ne i sve, mogucnosti koje su pred njima stajaJe.
ParaJelno sa krizom vlade u Londonu, vojna kriza ili "Kairska afera"
koja је proiza§la iz Vojnog kabineta predsed.ni.stva vlade u Londonu,
zavadila је 1 atomizirala i onaj mali nukleus vojnog оsоЫја u Kairu.
U zemlji је besneo gradanski rat pod okupacijom; i sve ovo pogubno
se odrazavaJo na polozaj generala Mihailovil:a u kog su srpski poli-
ticari polagali velike nade, ali nisu pravilno ocenjivali tezinu nje-
govog polozaja. Svojom nesposobnoscu izbegblke vlade potkopal:e i
pozicije generala Mihailovica.
Znajul:i sve ovo, Juzni departman Forenj ofisa napraviёe 8. marta
1943. kratki pregled polozaja Jugoslavije ро terni: .,Srpsko-hrvatski
odnosi", koji glasi: .
,.Od momenta njenog postajanja u decembru 1918. trounena Кra­
-ljevina Srba Hrvata i Slovenaca, patila је od tamne senke ustavnog
'
208) F. О. 371-37630.
303
defekta; nemogucnosti dva najvel:a dela njenog ~aroda Srba i Hrvata
da zi,re skupa u miru i prijat.e~s!vu. _Deset go~_a _de~okratske vla-
da,rine nije uspelo da preinost1 Jaz 1zmedu nJ1h, 1 ~ Januaru 1929.
god.ine, mrtva ta&a bila је resena uspostavom kralJevske diktatur
pod kraljem Aleksandrom. U 1934. Kralj је poginuo u Marselju, ko;
је nasledio njegov malol('tni sin. Kraljevska diktatura је nastavlj ena
od njegovog rodaka kneza Pavla, prvog Regenta. Za vreme od Pet
godina on је radio na iznurenju (Srba i Hrvata) da Ьi na kraju u
avgustu 1939. ondasnji predsednik vlade Cvetkovic i voda Hrvatske
selja&e stranke dl· V. Macek potpisali "Sporazum", ciji је efekat Ьiо
da ustanovi bosansku granicu izmedu Srblje i Hrvatske, i dade
demokratsku samoupravu Нrvatskoj u unutrasnjim stvarima. Као
i svi kompromisi, Sporazum nije zadovoljio ni jednu ni drugu stranu.
Нrvati su se Wili da dok im је dato mesto u centralnoj upravi, pori-
cano im је odgovarajuce mesto u centralnoj administraciji, koje је
ostalo pod dominacijom Srba. Srbl sa svoje strane bili su nezado-
voljni (Sporazumom) jer sistem samoupravne demokratije dat Hrvat-
skoj, nije Ьiо prosiren na Srblju, i zato sto је Sporazum predao
Нrvatima velike delove za koje oni misle, da su cisto srpski delovi. u
Bosni. Cak: i Slovenci imali su razlog da se zale da је njima takode
osporeno pravo na lokalnu samoupravu. Rezultat ovog је Ьiо da iako
је formirarui. koaliciona vlada, u kojoj su u dovoljnoj meri Ьili pred-
stavljeni i Нrvati i Slovenci, srpske demokratske stranke odbile su
da saraduju. Diktatura је radi ovoga nastavljena do drzavnog udara
27. marta 1941.
Drzavni udar Ьiо је isto toliko pobuna protiv diktature koliko i
nacionalni revolt odbacivanja jugoslovenskog pristupanja _Trojnom
paktu; i sledstveno tome rezultirao је u uspostavu vlade, iz koje su
stari srpski politicari bili iskljuceni preko deset godina. Ро prvi. put
posle 1929. godine Jugoslavija је doblla reprezentativnu vladu. Ova
nova vlada, medutim, nije imala vremena da · bilo sto postigne u
zemljL Njeno postavljanje brzo је bilo praceno nemackom invazi-
jom; а invazija је bila pracena istom brzinom totalnog sloma jugo-
slovenske vojske l bekstvom vlade na Srednji istok i eventualno u
Englesku.
Sa osovinskom invazijom Jugoslavije i ~postavom pup~tske
hrvatske drzave pod Pavelicem, srpsko-hrvatski sukob uzeo је novi
pravac i doblo nova ogorcenja. Ovo nije moglo а da se ne oseti и
izbeglickoj vladi u Londonu, gde su sukobl izmedu hrvatskih i srpskih
predstavnika uЬrzo postali odomaceni. Najmanje dva puta је Jugo-
slovenska vl~da dostizala raspad ро ovom proЫemu; jednom u jesen
1941. kada Је stigao prvi izvestaj о pokolju Srba od strane ustasa
u ovu zemlju. Drugi put, u leto 1942., kad su se Hrvati vatreno odu-
pirali postavljanju dr Konstantina Fotica za prvog jugoslovenskog
ambasadora u Vasingtonu. Jugoslovenska vlada nije jos postavila
304
svog amba~adora u Loпclonu jednostavno zbog toga sto Hrvati odЬi­
jaju da pr1hvate srpskog kandidata, а Srbl da prihvate hrvatskog
kandidata.•
Ishod ovog
.
• Ь ezno
neprestanog sukoba J·est е neiz • li'savanJe
•
vla~e. nJene sna_ge 1 ug~e?a sto vladu ~ni sasvim nesposobnom da
vodi Jednu ~-~ektivnu politiku, а kamo li da daje smelo vodstvo narodu
u Jugoslav1J1.
Da blsmo ~p~oveli privremeno resenje srpsko-hrvatskog proЫema,
mi smo ~okusali ~ l~t~ 1942._ da nagovorimo Jugoslovensku vladu
da dade Jednu opstu IZJavu nJene politike koja Ьi imala za cilj da
zadovo~ji prirod~e" zahteve hrvatskog nar~da. Nasi poku.saji naisli
su na ~aku · opoz1c1~u, od st~ane vise ekstremniЬ srpskih elemenata
u vlad1, _pr~dvoderum. od M1lana Gavrilovica, mini.st ra pravde, i na
kraju rm шsmo uspelI da dode do davanja bilo kakve izjave.
Srpsko-hrvatski polozaj u Americi је manje zadovoljavajuci nego
u Londonu. Vecinu jugoslovenskih Amerikanaca saёinjavaju Нrvati.
Manji broj su ekstremisti koji slede Pavelica i ustase, dok najveci
deo njih veruje u autonomnu Hrvatsku kao sastavni deo Jugoslavije.
Glavna hrva~ka figura u Americi jeste dr Subasic, predasnji hrvat-
ski ban. Srbl u Americi su najvecim delom veliko-Srbl i anti-Нrvati,
i jedan od njihovih glavnih organa "Srbobran" cak је svojevremeno
isao dotle da је predlagao potpuno odvajanje Srbiie od Нrvatske.
Dr Fotic jugoslovenski ambasador u Vasingtonu, i Ј. Ducic, jugo-
slovenski pesnik, koji је takode zaposlen u a.mbasadi, na nesrecu
su usko povezani sa ekstremnom srpskom politikom "Srbobrana".
Rezultat ovog udruzivanja Ьiс је na jednoj strani da napravi umerene
Hrvate, kao sto је dr Subasic, ogorёenim anti-Srbima, vise nego
sto Ьi oni (u stvari) bili. Na drugoj strani, pomenuta politika okrenu-
la је Hrvate protiv izbegliёke vlade u Londonu, а takode i njen pred-
stavnik Fotic sa svojom politikom.
Nedavno radi ovoga,. Нrvati su postali beskompromisni isto kao i
Srbl. Posle Foticevog postavljanja za a.mbasadora u Vasingtonu, ban
Subasic је izvestio Jugoslovensku vladu da on ne moze vise saradi-
vati sa njom sve dotle dok је Fotic a.mbasador u Americi. Jos skoriji
dogadaj jeste da su Нrvati tu Americi) odriali Kongres u Cikagu,
koji је - poslao (pozdravne) poruke g. Certilu i predsedniku Ruz-
veltu - dok је propustio da posalje poruku lojalnosti Jugoslov~koj
vladi i kralju Petru u Londonu. . . .
Unutar same Jugoslavije, srpsko-hrvatski sukob JOS Је uvek
glavna smetnja za ujedinjeni otpor okup~to.r:u, 1!. Srb~ji ~ na srp~ko~
teritoriji potpuni је gospodar general Mihailov1c; al.1 DJ~gov u~c~J
prestaje na hrvatskoj granici. Unutar sa.me Hrvatske, osun broJnih
komunistickih bandi, postoje takode nekoliko velikih grupa Иг:'а~е
seljacke stranke. Ove poslednje nedavno su pregovar3:1e s~ Mihailo-
vicem, ali nisu postigli sporazum za otpor pod zaJednickom ko-
mandom.
305
 cnosti dva najveca dela njenog naroda Srba i Hrva ta
0
dete~ta; nk.em guu miru i prijateljstvu. Deset godina demokratske vla-
da !:ive s upa .. "h · ј J
. n1Je.. uspelo da prernosti jaz izmeuu n]1 ; 1 u anuaru 192g .
da,r1ne
godine, mrtva tacka Ыlа је resena ~sp~t.avom _kraljevske diklature
pod kraljem Aleksandrom. ~ ~934. Кral] Је p~ginuo u :'1arselju, kog
је naslюio njegov maloletni sin. Kraljevska d1ktatura Је nas tavljena
od njego,rog rodaka kn~za . Pav_la, prvog_Regenta. Za v_reme od Pet
godina on је radio na 1znurenJ~ (Srba 1 Hrvata)_ d~ Ь1 na kraju u
8 ,,gustu 1939. ondasnji predsednik vlade Cvetkov1c 1 voda Hrvatske
seljacke stranke di· V. Масе~ pot~isali "Spor~~", ciji је efekat bio
da ustanovi bosansku grarucu 1zmedu Srb1Je 1 Hrvatske, i dade
demokratsku samoupravu Hrvatskoj u unutrasnjim stvarima. Као
i svi kompromisi, Sporazum nije zadovoljio ni jednu ni drugu stranu.
Нrvati su se zalili da dok im је dato mesto u centralnoj upravi, pori-
cano im је odgovarajuce mesto u centralnoj administraciji, koje је
ostalo pod dom.inacijom Srba. Srbl sa svoje strane bili su nezado-
voljni (Sporazumom) jer sistem samoupravne demokratije dat Hrvat-
skoj, nije Ыо prosiren na Srblju, i zato sto је Sporazum predao
Hrvatima velike delove za koje oni misle, da su cisto srpski delovi u
Bosni. Cak i Slovenci imali su razlog da se zale da је njima takode
osporeno pravo na lokalnu samoupravu. Rezultat ovog је Ыо da iako
је formirana koaliciona vlada, u kojoj su u dovoljnoj meri blli pred-
stavljeni i Hrvati i Slovenci, srpske demokratske stranke odblle su
da saraduju. Di.ktatura је radi ovoga nastavljena do drzavnog udara
27. marta 1941.
Drzavni udar Ыо је isto toliko pobuna protiv diktature koliko i
nacionalni revolt odbacivanja jugoslovenskog pristupanja Trojnom
paktu; i sledstveno tome rezultirao је u uspostavu vlade, iz koje su
stari srpski politicari bili iskljuceni preko deset godina. Ро prvi put
posle 1929. godine Jugoslavija је doЫla repre·zentativnu vladu. Ova
nova __vla~ medutim,_ nije imala vremena da · Ыlо sto postigne u
zemlJ1. N1eno postavljanje brzo је Ъilo praceno nemackom invazi-
jom; а inv~ja је_ Ъila pracena istom brzinom totalnog sloma jugo-
sloveru;ke voJske 1 bekstvom. vlade na Srednji istok i eventualno u
Englesku.
Sa osovinskom invazijom Jugoslavije i uspostavom pup~t.ske
hrvatsk~ drz~ve pod Pavelicem, srpsko-hrvatski sukob uzeo је novi
~rava~ 1 ~0Ъ10 nova ogorcenja. Ovo nije moglo а da. se ne oseti u
izbeglicko! vladi u Londonu, gde su sukoЫ izmedu hrvatskih i srpskih
P[edsta;:1ka uЬrzo postali odomaceni. Najmanje dva puta је Jugo-
;;4v1ens vl_ada ~ostizala_ r~pad ~о ovom proЫemu; jednom u jesen
· kada _Је stigao prv1 izvesta] о pokolju Srba od strane ustasa
u_ 0ali~ zeml]u._ D~ugi put, u leto 1942., kad su se Hrvati vatreno odu-
pir postavlJanJu dr Konstant· F "
ambasadora u vas· ша ot1ca za prvog jugoslovensk?g
ingtonu. Jugoslovenska vlada nije jos postavrla
304
svog ambasadora u Londonu jednostavno zbo • . .
'aju da prihvate srpskog kandidata а S ь· gd toga_sto Нrvati odbr-
• 1h d 1 ' r а pnhvate hrvatskog
kandidata. s о ovog neprestanog sukoba jeste n . Ь • .• .
vlade njene snage i ugleda sto vladu cini sasvi e1z ezno 1.isavanJe
vodi jednu efektivnu politiku, а kamo li da daJ·e ml nespodstvsobnom da
. .. sme о vo о narodu
u Jugos1av1J1.
ра bismo ~pr_oveli privr emeno resenje srpsko-hrvatskog proЬ!ema
mi smo J?okusaJ1 u 1~~ 1942._ da nagovorimo J ugoslovensku vlad~
da dade Jednu opstu 1zJavu n]ene politike koJ·a Ьi imal cil' d
а za
zadovo1]1 .. pr1r . odnе zaht eve h rvatskog naroda.
' Nasi . , __ , .. Ј ..li а
· ku · ·· d po... u.:,aJ1 nais
su na Ја opoz1c1Ju, о strane vise ekstremniЬ srpskih I ta
· d d · d М. · е emena
u vlad1,
. .pre. vo en..m . оd 1 ilana Gavrilovica, ministra Р ravdе, 1• na
kraJU mi nismo u~pe11 _а _dode do davanja bilo kakve izjave.
Srpsko-hrva~ki ~olozaJ u Arnerici је manje zadovoljavajuci nego
u L,ondonu. Vecinu Jugoslovenskih Amerikanaca saёinjavaju Нrvati.
Manji broj su ekstremisti koji slede Pavelica i ustase, dok najveci
deo njih veruje u autonomnu Hrvatsku kao sastavni deo Jugoslavije.
Glavna hrva~ska flgura u Americi jeste dr Subasic, predasnji h.rvat-
ski Ьаn. SrЫ u Americi su najvecim delom veliko-SrЫ i anti-Hrvati
i jedan od njihovih glavnih organa "Srbobran" cak је svojevremen~
isao dotle da је predlagao potpuno odvajanje SrЫje od Нrvatske.
Dr Fotic jugoslovenski ambasador u Vasingtonu, i Ј. Ducic, jugo-
slovenski pesnik, koji је takode zaposlen u ambasadi, na nesrecu
su usko povezani sa ekstremnom srpskom politikom "Srbobrana".
Rezultat ovog udruzivanja Ъiс је na jednoj strani da napravi umerene
Hrvate, kao sto је dr Subasic, ogorcenim anti-Srbima, vise nego
sto Ьi oni (u stvari) bili. Na drugoj strani, pomenuta politika okrenu-
la је Hrvate protiv izbeglicke vlade u Londonu, а takode i njen pred-
stavnik Fotic sa svojom politikom.
Nedavno radi ovoga, Hrvati su postali beskompromisni isto kao i
Srbl. Posle Foticevog postavljanja za ambasadora u Vasingtonu, ban
Subasic је izvestio Jugoslovensku vladu da on ne moze vise saradi-
vati sa njom sve dotle dok је Fotic ambasador u Americi. Jos skoriji
dogadaj jeste da su Hrvati (u Arnerici) odriali Kongres u Cikagu,
koji је - poslao (pozdravne) poruke g. Cerc~u i p~dsedniku Ruz:
veltu - dok је propustio da posalje poruku loJalnosti JugoslovenskoJ
vladi i kralju Petru u Londonu. . . . .
Unutar same Jugoslavije, srpsko-hrvatski suko~-- Ј?5 Је uve~
1!.
glavna smetnja za ujedinjeni otpor okup~toru. Srb~JJ ~ na srp~ko~
teritoriji potpuni је gospodar general Mihailovic; al1 DJ~gov Ut_iC~J
prestaje na hrvatskoj granici. Unutar same Нrvatske, osun broJnih
komunistickih bandi, postoje takode nekoliko velikih grupa Rz:'a~ ke
seljacke stranke. Ove poslednje nedavno su pregovar~le s~ J.\llihailo-
vicem, ali nisu postigli sporazum za otpor pod zaJedni&om ko--
tnandom.
305
 Ј oslo,·eni u оУој zemlji, u Americi kao i u Jugoslaviji, _izgkda
da d':faze do zakljucka da Jugoslavija ne~a buducnosti os1~ k,?o
federalna drzava u kojoj ы tri naroda Srb1, !lrva_t_i I Slovenc1 u zi-
a1·1 tpunu samoupra,,u pod sadasnjom dinast1Jom. В1\о kakav
v k ~ d nametne centralisticki relim, posle rata, op~te јс
ро usaJ а se . . h'"200)
priznato da се blti osuden na tota1ru neuspe · .
Foreign office, London, S.W.l., 8 . marta 1943.
Jos za citavu gc-dinu d.ina Forenj ofis nece ot~isati kak~u-takvu
Ј ugos1ovensku
•
. beglicku vladu narocito ne kralJa Petra I m onar-
lZ · ' . • ·с u d u demokratskom procesu , jos uvek gaje nadu da se Macek pojavi ;
hiju, i jos се uvek racunati na generala M~ailovd1 а. . me1·t~kvremenu
predsednik Britanske vlade, ~ercil, _preuze~~ vo enJe Р? 1 1 е P:ema
Jugosla,tiji putem privatne, licne d1plo~atiJe pomaga?Jem par_t1zan-
skog pokreta. Mnogi strucnjaci u ~?ren) ofI~uv- ma sta se. desa~alo
. u·beglih hrvatskih poliucara - J0S uvek се racunati sa
nastrani р ldial .
dr :М:аёеkоm kao velikim i pozitivnim adutom. reov а v о Ј е mi-
· 1· enje da treba naci nac.ina i kidnapovati dr Maceka i dovesti ga u
~ndon. i najvjero,,atnije postaviti g": za predsed~ika Ju?os~ovenske
vlade i glavnog Кraljevskog savetnika. (О ~vo] stv~ p1sano !е
opfunije u poglavlju о planu za Macek?vo kid_napov~Je). Plan _Ј _е
propao, jer su se mnogi faktori u br1tans~o) ra~o~. ~rganizac1J1
usprotivili tome, narocito brigadir M~cLean IZ poJmlJ1vih r~zlo~a:
:М:edutim, godinu dana kasnije, pitanJe dr VMaceka. ponovo се _ b1ti
rasmatrano u Londonu, u Forenj ofisu. Nazalost sv1 dokumenti ро
ovome nisu preziveli, ali ono sto jeste svakako је od interesa.
U ovom smislu jedan od funkcionera Forenj ofisa М. Rose, tra-
zice pismom od 19. januara 1944. misljenje о dr Maceku, od sefa
istrazivackog odelenja (Research Departrnent) Forenj o~isa, dr Robert
I.affana, profesora Oksfordskog univerziteta, dobrog poznavaoca
Jugoslavije, i u jedno vreme predsednika Anglo-jugoslovenskog
drustva prijatelja. Pismo nije prezivelo period od 40 godina, ali jeste
odgovor profesora Laffana koji glasi:
,,Dragi Rose,
Bojim se da sam Ьiо vrlo spor u odgovoru na Vase pismo od 19.
januara u kom ste rekli da Ьi Vas interesovalo тоје misljenje о
:М:acekovom postupanju u aprilu 1941. Izvestaj, br. 629. od 15. de-
cembra 1943. (koji nije sacuvan, prim. pis,ca) priznaje da se zasniva
jedino na razgovorima vodenim u partizanskom glavnom stabu. (OvaJ
izvestaj svakako potice od brigadira MacLeana i njemu potёinj enog
оsоЬЈја, pisac). Naravno, oni koji su na licu mesta doznaju stvari iz
prve ruke, sto nije slucaj sa o\rima u Engleskoj. Ipak pri svemu tome,
Vi - i u manjem oblmu ја licno - imamo i druge izvore informacija
da proverimo izve~taj br. 629. Glavno teziste је u torne, sto meni
200) F. О. 371-37630/ХС/Х/47907.
306
Jzgleda da ne p ostoj i__osnova_, za ~retpostavku da је posle nemackog
napada (na Jugoslav_i!u) ~a<:ck ikad kolaborirao niti da је odobrio
kolaboraciju sa nepnJa telJ~m.
Da ]i Ыh ја m~gao da dodam nekoliko r eci, cak iako prev azidem
moju nadle_znost, 1 da po~ enem rasmatranje vodenja politike? Мi
smo suocen1 sa strasn~m. d1l~~ om . Otpor Nem cima pruzaju partizani,
koje predvode komun1st1 koJ1 ne pokazuju dobru vo1ju pr ema nama ,
i ocevidno је da su odlucni da namet nu totalitaristicki rezim Juao-
slaviji. Na drugoj pak str a:ii, mirni elemen ti u Нrvatskoj, vaspi~
ne pruzaju otpor, vec sleduju savet generala Maitland Wilsona (ko-
mandanta Sredozemlja) u nj egovoj poruci od 8. septembra 1943. -
,sacekajte signal za opsti ustanak". Posto se zemlja oslobodi, nеёе
li blti ovi miroljublvi elementi, koji upiru poglede prema nama na
zapadu za upustva i pomoc, oni koje cemo mi tr ebati pre nego komu-
nisticke totalitarce? (Pisem b ez primedЪe na medusobne odnose ve-
likih saveznickih sila, koji su naravno sasvim vazni). Treba li onda
da drzimo vezu sa Hrvatskom seljackom strankom? Treba li da ih
ohrabrimo d~ se organizuju za dan oslobodenja, i da li mi treba da
donekle koristimo Janickovica i pukovnika ВаЬiса - cak iako је
Ыо Kvisling do pre nedelju ili dve, i Ьilo kog drugog koji k n ama
dobegne?
Da li Ьi nam bilo moguce, kad napravimo invaziju Jugoslavije,
da upotrebimo trupe Mihailovica -Nedica u SrЫji, domobrance (da
Bablc i njegovi prijatelji okrenu ih prema nama) u Нrvatskoj , kao i
partizane u Bosni; insistirajuci da svaka grupa ostaje u svojoj teri-
toriji? Ovo Ьi bilo u saglasnosti sa politikom iznesenom u jednom
dokumentu, koji iako ne jasno, u r edu ili dva, napominje se ovaj pra-
vac, sto је interesantno (Dokumenat: 35500 od 17. januara 1944.),
а koji preporucuje razdvajanje Srba i Нrvata.
Ovo su velike stvari, о kojim sam slabo informisan i nemam kom-
pete.n cije da govorim. Ali sam alarmiran zbog prospekta m ogucnosti
da vidim, da mi urucujen10 sve Jugosl ovene diktaturi partizanskih
voda. Ako ја proЫjem cutanje u privatnom pismu Vama, nadam
se da se nisam nepristojno ponasao! 11! 10)
Uvek Vas iskreni R. G. D. Laffan,
Research Department, Foreign оШсе, 2. 2. 1944.
Dalje rasmatranje Macekovog slucaja u Forenj oГisu
Posle pisma profesora R. G. Laffana juznom departmanu Forenj
ofisa, oni krugovi ove ustanove, koji su smatrali dr Maceka naj-
pogodnijom licnoscu da odigra ulogu u Jugoslaviji u pozitivnom
-
smeru i u skladu sэ. britanskim interesima u tom delu Evrope, nisu -
210) F. О. 371-44271.
307
 . .,. ·gre _ jos blli saglasni da sasviщ oLpi~ц
i pored Certilove 11"ne 1 ) dk М с k Ь · ·
. sel·э.~ke stranke. lstina dr V а о а е 10 Ј с O<.т-
,,~du Hr~ke F;:enj oiisa i Stejt departmana onom ujdu!'mo111
n'Гi~to 12
1
nJenLu . vestaз·eщ br. 629. od 15. decembra 1943., koji J·t•
:мас еэn- . • С c'l d 6 Ь
isto to1iko Ьiо istinit kao i onaj 1zvestaJ ег ~ u ,? .. novem rn 1!Ј4 з.,
. • bri·gadir MacLean kao "strucnJak p1sao samo ono ~to
u k oJem Је . 1 ··t ь
је njemu potuгeno i dotuгeno u T1tovomMg ~vknom 1~ : ~-Ь "
U , ,ez1• оvoga u toku februara 1944. . а"е •
ov s u"aJ 1се dalje
tal · t
t . sto svedoc.i 3·edna zabeleska koJa Је os а 1z og vremen.i,
rasma 1an, d 19 ј ·1 •
u kojoj se kaie: .,U vezi pisma Р. L. Ros~a о . : a~tu~rabpr1 azemo
um i kritiku dг Maceka sastavlJenu 1z 1zves аза г. 629 . od
me.m orand . 1· Ъ d d (R
15. decembra 1943. kao i iz informacija рг~ ~еш о r udolfa)
Bicanicз. on (Мг. Rose) diskutuje bu?ucu pollt1ku _~rema Jug?slaviji
i izrazava uznemirenost о mogucnost1 da Jugoslav13a bude pпs1l3 ena
pod partizansku diktaturu".
Najupecatljiviji deo toga izve~taja jeste - Р~ ~~emu su~ec1 -
jedan lazno isfabrikovani letak od strane _kom~~1cke paгti_Je, po-
turen pod Macekovim imenom, da ga diskred1tuJe kod br1tanske
i americke vlade. Тај letak navodno datira od 10. travnja 1941. kad
su ustase pod okriljem Nemaca i Ita1ijana proglasili "Nezavisnu
Hrvatsku Dгzavu". U tome letku (engleski tekst, јег hrvatskog ne-
ma) kaze se ovo:
"Puko,'llik Slavko Kvaternik, vo(!a nacionalistickog pokreta u
zemlji, proklamovao је danas slobodnu i Nezavisnu Hгvatsku Drzavu
na celoj hrvatskoj teritoriji hгvatske nacije, i od danas on preuzima
vla.st.
Pozivam celu bгvatsku naciju da slusa nove vlasti. Ја naredujem
svim ёlanovima Њvatske seljacke stranke, koji se nalaze na raznim
polozajima, svima clanovima sreske administracije, svim sefovima i
ёlanovima gradskih uprava, itd.; itd.; da ostanu na svojim mestima
i da iskreno saгaduju sa novom vladom. Oko cetiri sata posle podne
danas na Ьiljade odusevljenih gra(!ana burno su pozdгavili prve jedi-
ruce nemackih motorizovanih snaga.
U me<!uvremenu mala grupa organizovanih frarikovaca, ili kako
sami sebe nazivaju ustase, pod vodstvom u staskog majora Gudine,
frankovacki studenti na uruverzitetu i gradska straza preuzeli su bez
efektivnog otpora sve javne ustanove, zeleznice i radio-stanicu.
Bez kгvoprolica (jedan policajac је poginuo) izvrseno је odvajanje
Hrvatske od dгzave Jugoslavije!"
Da Ьi izveo stvari na ёistinu povodom ove navodne proklamacije
dг Maceka, Forenj ofis se obratio svom ambasadoru u Vasingtonu
da proveri preko Stejt departmana tacnost navedene izjave na dan
10. aprila 1941. Americko ministaгstvo spoljruh poslova odgovoricc
na prestavku britanske ambasade, kratkim pismom od 15. maja 1944.
u kom se kai.e:
зоа
Department of State,
.Evropsko odelenje,
15. maja 1944.
Memorandum:
Podaci ovog departmana jedino sadrze jedan momenat u vezi
0
nav~dne proklamacije dr Maceka koji preporucuje hrvatskom narodu
da se pokori novim vlastima koje su nametnute u aprilu 1941. Jedan
isecak iz ove posiljke koju ju sredio americki konzul u Zagrebu,
izlaze doga<!aje kako su tekli, poslat је nama tek 13. juna 1941. i pri-
lazemo ga uz ovaj memorandum. Primecuje se da је prok.larnacija
izdata u sredu 9. aprila i da ј е procitana preko radija od strane gene-
rala Kvaternika, ustaskog vode. Ameriёki konzul izvestavajuci о
ovom dogadaju, napomenuo ј е da је govor Ьiо "navodna proklama-
cija dr Maceka", diskutovan u Stejt departmanu nekoliko nedelja
posle konzulovog povratka u Vasington.
On је izjavio da је ucinio svaki napor da dozna da li је Маёеk
spremio Ш ovlastio, ili cak da 1i је imao bilo kakav uvid u navodnu
proklamaciju, i d a је celokupna evidencija koju ј е on mogao doЬiti,
pokazivala da је сЈ: Маёеk, koji је vec Ьiо zatvoren, ruje uopste ni.sta
imao sa time i verovatno nije uopste nista znao sta је uradeno u
njegovo ime. Prijatelji dг Maceka, koji su kasnije uspeli, na nepo-
sredan nacin, da stupe u vezu sa njim, saznajemo da su potvrdili ovaj
izvestaj.
Konzul, licno, smatra za sigurno da је proklamacija is.!.a briko-
vana (i lazna). 211)
А sutradan 16. maja 1944. britanska ambasada iz Va.singtona
pise Forenj ofisu, juznom departmanu ро istoj stvari i kaze:
"Ро prijemu Vase depese od 15. aprila (depesa. br. 134) pravili
smo predstavku kod Stejt depaгtmana, а takode smo pitali g. Hal-
perna iz sluzbe bezbednosti za koordinaciju u Njujorku, da on doЬije
informacije od hrvatskog bana (Subasica) sa kojom је, znamo, odг­
zavao ve.z e.
Rezultat Halpernovih istrazivanja Ьiо је direktno poslat Londonu
29. aprila koji ste Vi verovatno videli. Gospodin Cannon iz Stejt de-
paгtmana, snabdeo nas је memorandumom, koji је sam sacinio na
osnovu podataka Stejt departmana, i prilaiemo jedan primerak za
Vas. Memorandum ruje nam zvarucno dostavljen, i radi toga, iako
striktno govoreci ovo nije zvanicni dokumenat, ustvaгi је meroda-
van, posto sadrzi sve informacije u vezi navodnog Macekovog govora
koji је u posedu Stejt departmana.
Njihov zakljt1cak је isti kao i hrvatskog bana, naime, da Macek
-
nije imao niceg znjednickog sa navodnom proklamacijom. Vi cete
211) F . О. ~71-44271 .
309
 . 1" i i·c _ јо~ Ь\11 snglosnl da sasvlm otpisll
i pon.'CI Ccrblo,,c -~~:: st~ankc. lstina dr Vladko Motek Ыо јс ocr-
,·odu Hrvn~kc sFclj, . ollsз I StcJt dcportmona onom ujdurmo111
. tl <К1n1а orenJ • Ь
nJC11 an _ Тito lzve~tajem br. 629. od 15. deccm ra 1943., koJi Jt•
~tac1..<-_. ь· tinit kao i onnj izvc~tnj Ccrcilu od 6. novembra 1!14 3 .
. "Podaci ovog d~_Partmana jedino sadrie jedan momenat u vezi
1stokotoltko
•cn, ·е 10brigadir
1s " Ј а k" Р \sa~ samo опо ~t,,·
MacLean kao "stru"n
~ _Ј Ј tureno i dotureno u Titovom glavnom !;\.nbu.
Је nJUeinu . ро oga u toku februara 1944. Macekov slucaj Ыtе daljc
\ "CZI ov k . . t 1 . t
. "to svedocr J't'dna zabele~ka оЈа Је os а а 1z ·og vremena,
rasnш 11an, ~
· · ka"e· U vezi pisma Р. L . Rosea оd l!J . Ј anuara pr1·1azemo
u kОЈОЈ se " . " . . .
dum i kritiku dr Moceka sastavlJenu iz 1zvestaJa br. 629. od
n,emoran ·· pr1m
· 1·Jeni'h оd d r (Ru d о 1[а1
I5 decembra 1943. kao i iz inlormoc1Ja
Bitanita. On (М:r. Rose) diskutuje bu~ucu po1itiku _~rema Jug~s_laviji
i izra.!ava uznemirenost о mogutnost1 da Jugoslav1Ja bude pr1s1lJena
pod partizansku diktaturu". . . .
Naju~atljiviji deo toga 1zvestaJa Jeste - р~ ~vemu su~ec1 -
jroan \aino isfabrikovani letak od strane _komu~1s~1cke part1_Je, po-
turen pod М:a~ko"im imenom, da ga .d1Skred1tuJe k~ britanske
i ameri&e vlade. 'l'aj letak navodno datira od 10. travщa 1941. kad
su ustase pod okriljem Nemaca i Italijana proglasili "Nezavisnu
Нrvatsk-u Driavu·•. U tome letku (engleski tekst, jer hrvatskog ne-
ma) kaie se ovo:
Puko,rnik Sla,,ko Kvaternik, voda nacionalistickog pokreta u
zeiclji, proklamovao је danas slobodnu i Nezavisnu Hrvatsku Drzavu
na celoj hrvatskoj teritoriji hrvatske nacije, i od danas on preuzima
vlast.
Pozivam celu hrvatsku naciju da slu~a nove vlasti. Ја naredujem
svim clanovima H1vatske seljacke stranke, koji se nalaze na raznim
polozajima, svima clanovima sreske administracije, svim sefovima i
clanovima gradskih uprava, itd.; itd.; da ostanu na svojim mestima
i da iskreno saraduju sa novom vladom. Oko tetiri sata posle podne
danas na hiljade odusevljenih gradana burno su pozdravili prve jedi-
nice nemackih motorizovanih snaga.
U meduvremenu mala grupa organizovanih frankovaca, ili kako
sami sеЬе nazivaju ustase, pod vodstvom ustaskog majora Gudine.
fraлkovacki studenti na unive1'Zitetu i gradska strafa preuzeli su bez
efektivnog otpora sve javne ustanove, leleznice i radio-stanicu.
Bez krvoproiica (jedan policajac је poginuo) izvrseno је odvajanje
Hrvatske od driave Jugoslavije!"
Da Ьi izveo stva.ri na tistinu povodom ove navodne prokiamacijr
dr Мateka, Forenj o!is se obratio svom ambasadoru u Vasingtonu
da proveri preko Stejt departmana tacnost navedene izjave na dan
10. aprila 1941. Ameritko ministarstvo spoljnih poslova odgovoril:r
na prestavku britanske ambasade, kratkim pismom od 15. maja 19-14.
u kom se ka!e:
зов
Department о! State,
.Evropsko odelenje,
15. maja 1944.
Memorandum:
navodne pr~kla":ac,Je dr_Маёе kа koji preporuёuje hrvatskom narodu
da se P?kor1 nov1:? _vlasti.ma koje su nametnute u aprilu 1941. J edan
isel!:k 1z ove_ pos~lJke koJu_ jU sredio ameriёki konzul u Zagrebu,
izlaze dogac:laJe kако su tekl1, poslat је nama tek 13. juna 1941. i pri-
•
]a::!emo ga uz ovaJ me~ or~dum. Primecuje se da је prok.lamacija
izdata u sred~ 9. aprila. 1 da Је proёitana preko radija od strane gene-
rala Kvater~ka, ustaskog ~ode. Ameriёk.i konzul izvestavajuci 0
o~om dogac:laJu,_,na~omenuo Је da ј~ govor Ыо "navodna pтoklama­
ciJa dr Maceka , d1skuto van u SteJt departmanu nekoliko nedelja
._ posle konzulovog povr atka u Vasington.
On. ј~ ~zjavio ~а _ј ~ ucinio svak.i napor da dozna da li је Macek
sprem.10 ili ovlastю, il1 cak da li је imao Ыlо kakav uvid u navodnu
proklamaciju, i da је celokupna evidencija koju је on mooao doЬiti
pokazivala da је d:- Macek, koji је vei: Ыо zatvoren, nije u~pste msi.:
imao sa time i vercvatno ruje uopste nista mao sta је uradeno u
njegovo ime. Prijatelji dr Maceka, koji su kasnije uspeli, na nepo-
sredan nacin, da stupe u vezu sa njim, saznajemo da su potvтdili ovaj
izvestaj.
Konzul, licno, smatra za ~igumo da је proklamacija islabriko-
vana (i lazna). 11 ')
А sutradan 16. maja 19-44. britanska ambasadг. iz Vasingtona
pise Forenj ofisu, juznom departmanu ро istoj stvari i kaze:
"Ро prijemu Vase depese od 15. aprila (depesa br. 134) pravili
smo predstavku kod Stejt departmana, а takode smo pitali g. Нal­
perna iz sluibe bezbednosti za koordinaciju u Njujorku, da on dоЫје
informacije od hrvatskog bana (Subasica) sa kojom је, znamo, odr-
zavao veze.
Rezultat Halpernovih istraiivanja Ыо је direktno poslat Londonu
29. aprila koji ste Vi vero\·atno videlL Gospodin Cannon iz Stejt de-
partmana, snabdeo nas је memorandumom, koji је sam sac.inio na
osnovu podataka Stejt departmana, i prilazemo jedan primerak za
Vas. Memorandum nije nam zvanitno dostavljen, i radi toga, iako
striktno govoreci ovo nije zvanicni dokume.nat, ustvari је meroda-
van, pos to sadrii sve in!ormaclje u vezi navodnog Macekovog govora
koji је u posedu Stejt departmana.
Njihov zakljuёak је isti kao i hrvatskog bana, naime, da Macek
-
nije imao niceg z:ijednickog sa na,•odnom proklamacijom. Vi cete
211) F . О. ~71-'1'12'71.
3()9
 ..

~ ~о ili ~ ,.;, ;:,;с:;:.-= г. ,:,;;~..ё.-,.;, ~ ~ ;,=~а. _ s;a

~~<.ke Gr-=~ iY.5".o ;t- V- а.~ ~~~~~:~ ;-:-.А::>.'~ оо а:::~
~ Ali р::-;Ь о..=.=;.=• 'Ь.:.З ;'! S:.-&..-::ГЕ. ; ~ ; ~ - . , : _ cr..-
~ de}~ ~..ze ~-.;::;;'! :;-=~ °L:.;: s:; - : ; ~ ~ - : ; (;. ~ =~La;-;_
ko~=
Za Qf.h .,.c,en:c:a... о ;4? ~~=:~~::а ::~ :3.. ~ 5:: ·=-- . ао:: =е=
јЬkтоg QS:Xr.&, ~ ;~ Z'Г~~ ~::'Z::; a-.:,; -i r - ~ =.
- :а ~~
& ~ ш ~е сс:'2~ Ga - а-;:~=-.-:; :-....1<.~ . ' ~ cg r-::::::.З : • • =-.г
ll;oji SII ~ ё.-'..о..::: ,;;~-:; Ј-:;5~.:;: ~- =:.а..~ 134.L :!,_!?_: _:.__
~~--=:ес:..- - - ~~ ?'$'...т.~:~ ~ ~~2.
~ .-=--
~? је_~ :eZ:.-;; ~-:_~:
р•.
~~ г.;..==v.: ;-;:а.
~ ~ ~- ~ cg ':"'-:
::.;::,о,=-.;.;;к=:'с=а u ~
i.::
Jugas]aтiji Ьо :a....'-ro;. С-!) ;:z ;::"t!S:".z,g ~ s:o ::а ~
stnni Di~e i ш};;а:3а L ~'! ;..~:.о ;x:s-.o;.-=;e ~ ~ Ah ::а
julOSl~j s=-..ш r-ё:Ps ".-э и dr..a-...rz::. ~~ ос %7. ~
pastojalo је j~.J:n =-~ occi::.~e, с.а ;е ~еЕ.а В...:~ : -.;.а GO
drf;aтa .o!:Ja.ez=:a~ G3 5е f'l?P I ; ; ;з_ 0.-....г.-о ос:ы::=~:;'! $ ; = 5Е
шо:Ј:е ~~ .;,=-.е z.eJ:e• =.'"r.::::"'"- i ~ s'=-; рс~ 1;--ё, kcj:
su se S:Зтili Da ёе!о cL-z2>'! u ~ r...:== ~
Priёa о .,c:e:::ci· ~=је --'-,0' ~ја s-.o се~ ~о
istori~ d,·,ku=e:"'1:5=.. ~а о.о= =.es:= t::ec:e Ь::: г--=:а=-
= x::o-
ralna шаnа cn-og pr.:a:::.Sa.'" ес::= 1:а Уеы!I в~ ~ }е I::a
drugi:n mes·· sa, i:: ._'..,07-1 ~ ~ = -..rЪ oc::.csa., u n:z:::::::
poglanjjca docllin:i~ i о.зј rncr:?"";;~ 'С" blag-:::ф:: ёе bl:i ~es=e
muemce k.oje ј~ slcie k..o gr~ za is"..orip.. I:a
se mogu sttoriti utisci i n ;sJje:"'lja ро~ рrсю!е!:ш.
= kop

Pre m!gO ~.О prede=io I:.a t:.eke is".arijske i±lje!!ice, ~ је

..)ID"JCA• %7. :иАЈ:ТА 1tt1. DA U ЈЕ NЛPLAnYЛ
Ш ЈЕ UXOVCE."wA. Ш СЕКА NA UXOV~JE'!
Oro ршпје пшogima тои izgledati smesno i iluzomo; tak i Ьеz­
'\'Т'еС:ЈО i da Ьi Ы1о Ьоlје da se ovaj proЫem ne poteze. Ovakva g]e-
tt!) F. O.m..mL
%U) F. О. Т.1-44%7L
as пuuti se i na d.a &::alja u ~ezi priёe о .,menici•.
Pn-o. о ,.menici- meci је auт.ori:a~ gо.ог.о D,.::sa:i ~..ё,
Ьirii podЬan Zetske Ьa:no'rnle. P o&>tio sam gз u Rimu 2З. onobrз
1М6. 112gde na dan godisnjicг njego.og izla.sk.a iz z:a-:.orз brita:=u
oЬavettajne sluiЬe u Bariju. 0n је s::zpa..n u tamn:.cu poёe!kom ~
veшhra 1944.. k.ad је Ьiо t:.a ёelu jed::e ~је iz er,-, _e Gore, koju је
poslao vojvoda Pa~le Du:risiё u sporazumu sa genenl= :шha.ilo~­
&!m. zapadnim sa~eznicima u rta.liju krajec oktobrз 19-Н.. Zadata.k
llisije bio је da predsta,·e zapadmm sa~ez:nicima stnhote ~ -
skog rata u zemlji - kao da z.apadri sa,· eznici Disu to znali i kao
с1а Disu sami potencirali taj rat - i da trэie nj~o,-u pomoc njeg~
YOID otklanjanj u.. Odmah ро pre.lask--u Jadrana na ita.lijansk:o tlo, bri-
tuska oЬavestajna sluzba pohapsila је S\-e clano~e :шsije i stavila
ih u strogi zatvor, naroёito pod.Ьa.na \--iaho,'iёa. Britanska oЬaYe:.=ujna
slu!Ьa okarak:terisala је celu Мisiju kao .,neprijateljske agente-
(Enemy agents). 0..--ај status c.la!lo,·a :шsije proYlaёi~ se kroz 5\"е
ьjihove dokumente dok su Ыli pod b rita.ns.korn ju.md.ikcijom. Pr-~
ovakvog .gost ovanja" kod britanskog lntelligence ~1ice; pokojni

311
зн,
 . . t k-ode ,gost" italijanskog okupatora u njll,ovo111 krin.
Dusan ~ ~ : l:goru ~ AlЬaniji. Hatijanl su intcrnlrali Dusana lia,i
1 pojcdinostl i O svakom, k.o~}ovodcu u dobro•,o ljackim i cetnickim
0 j cdlnlcoma. Da su nndlezn1. c1novnici
centracio nglo(i"l• den,ukratu, patriotu, Srblna I Jugo~lovcna. U,
ор
гobanog а · "• d '·
. ь·10 ,-eliki pristalica, ne u~esnlk, driavnog u at-n od 27 . m,н· ta
~о ~n Је. litike. I radi svЉ ovih atriЬuta i ncsto lainlh klcvcta
1 nJego,e ро . В d t . •1
tra komunis\.i~kog rezнna u eogra u, а ~erova no Јо~ :iznijil,
od s ne · -~k -h • .. Ь t k ј Ь • sledel:u sramnu l.iz u Dusanovom dosiJ'eu : Visoki us' -'ki funk ·
i tenh od strane komun1st1" ·1 splJu~a u ~1 ans о ~ ~v_eslajnoj
sluzbl, on је Ьiо pod.vrgnut mnogo t~zo] tortur1 nega onoJ koJu је bio
isk-usio u okupatorskom koncentrac1onom logoru.
Na! razgovor је Ыо familijar~n, roc!a_~ki i otvore~. Pre rastanka
on је smatrao za potrebno d~ rm na~1as1 ~eke s~var1, m~du kojima
narocito na! onda~nji i buduci po1ozaJ kao izgnan1ka. On Је otpri\ike
rekao: ,,Svi mi moramo ЪШ strpljivi u sadasnjem (nasem) stanju koje
nece veato trajati. Zapadni saveznici, naro~ito Engleska, duguju
nam isplatu u menicu od 27. marta koja се Ьiti naplativa u skoroj
buducnosti ... Тi si mlad i dobra buducnost pred tobom stoji; Englezi
се povratiti sloЬodu na!oj zemlji koja је trenutno izguЬljena radi
vШh politickih ciljeva!"
Umesto odgovora ја sam se nasmejao na Dusanovo rezonovanje.
Njemu nije Ыlо prijatno i rekao mi је: ,,Тi se samo smejes а nista
ne kazes". Odgovorio sam da ја ne razumem te "vise ciljeve" i
sumnjarn da се Engleska prihvatiti da nam menicu isplati. ·,,Е bas
u tome је stvar, stvar visoke politike koju ti ne razumes, а koja се
na.m u skoroj buducnosti povratiti izgubljenu slobodu i punu restau-
ractju predratnog stanja", - re~e mi Dusan. Svakako ја takvu poli-
tiku ne mogu da shvatim, odgovorio sam mom rodaku pri rastanku.
Samo nekoliko meseci k.asnije britanski Intelidzens ponovo i:e
uhapsiti Dusana Vlahovica. Ovog puta ne toliko na traienje Tita,
koli.ko da obavestajna slшba sprovodi svoju politiku prema anglo-
filima - prijateljima Britanije. Та politika u ono vreme svodila se
na jednu stvar: fiziёki unistiti takve ljude predajom Тitu "na su-
denje". Odgovorni faktori u Forenj ofisu smatrali su da takvim aktom
predaje, oni samo korektno "izvrsavaju medunarodne obaveze" . Л
sto se ticalo druge strane ovog proЫema, moralno pitanje, to tada
jos nije mnogo brinulo odluёujuce faktore Forenj ofisa, jer ko је
imao vremena da se i time bavi Nesto kasnije, posle Dusanovog
hapsenja, Тitova vlada trazice u dva navrata njegovo izrucenje. I
u оЬа navrata, komunisti~ka vlada stavila је njegovo ime na 1isti
ustasa, koji su takode traieni da budu predati, smatrajuci, verovat·
no, da се Forenj ofis na ovaj nacin stvar lakse progutati i traienu
utvu teslimiti. Jedno ipak stoji, Titova vlada nije nikad lazno pod-
metnula da је Dusan Vlahovic usta!a; mec!utim, u Forenj ofisu.
gospoda koja su odlucila о 11jegovom sluёaju u maju 1947 . .,nisu
znala" ko је Dusan Vlahovic. Ti isti ljudi trudili su se da doznaJL1
312
u ForenJ· 0 ,1su
,- ·t 1· k ·k
. р1 а 1 pu o•m1 а
db
BoUeya о ро s •anu0 Vlahov1/:u ' ·s1gu rno Ј·е da ь·1 d о ь·11·1 Р') t reЬne ·m ror-
mnclje, ро ·to Ј е ~sa n vodio razgr>vore sa Baileyem u Mihailo•лce-
vom !itabu. Medut1m, ,. nadlezni
. · diplomata u For enJ· O<ISU ,. ·
nap1sao ·
Је
za vrel"l)e ra ·.
ta" 1211) 0 " -=
. vakvo karakterisanje znacilo ј~ u pтa.ksi
cioner
bezuslovnu predaJu T1tu!
Nije mл~go sr~cnije prosao ni c\an Dusanove Misije, njen vojni
sef pomorsk1 kapetan J akov J ovovic, covek 27. marta 1941. koji је
ёitao onu laznu proklamaciju u ime kralja Реtта posle izvrsenog
рuёа ..za _vrei:ne rata, do ~olaska u Italiju - u misiju saveznicima -
Jovovic Је Ь10 medu naJuglednijim i najhrabrijim cetniёkim ofict-
rima na komandnlm polozajima. Britanska obavestajna sluiba servi-
rala је i о njemu laine podatke Foтenj ofisu, da је rJovovic agent
Abwehra"! 1 tako do u beskraj. Medutim, J ovovic је - ро vlastitim
recima - "ozdravio od jednc teske Ьolesti od koje su mi tragovi
smrdeli. Та је bolest bila anglofilija od koje su me izleёili u engles-
kom zatvoru!" (Izjava kapetana Jakova J ovovica u oktobru 1945. u
Italiji u logoru Eboli, Ьlizu S,1lerna).
Drugo, u Londonu 1952. imao sam priliku da slu.sam jednu disku-
siju pgvodom navedene "menice". Diskutanti su bili nekoliko ugled-
nih clanova nasih izbeglickih vlada i diplomatskog kora. То se doga-
dalo u domu pokojnog Todora Nikolica, Ьivseg diplomate i mog uzeg
zemljaka, ciji sam Ьiо gost na slavi. Тu sam zatekao oko dvanaest
nasih Ыvsih ministara i diplomata, neki od njih sa suprugama. Kasni-
je, gosti su jos dolazili, tako da nas је Ьilo preko dvadesel 0d pri-
sutne gospode, port>d mog domacina, poznavao sam Bogoljuba J evti-
ca, ciji sam gost ranije Ьiо; Veceslava Vildera sa kojim sam takode
ranije razgovarao par puta, i Мilivoja - Мi.ku Gavrilovica, naseg
otpravnika poslova u Londonu. Ostalu gospodu i dame nisam ranije
sreo. Najvise је govorio М. Gavrilovic, kritikujuci Ыаgо zvanicnu
Britaniju, vise iz c;...zaljenja nego iz srdzbe. On је tvтdio da је puc
od 27. marta "menica", zdrava valuta, koja се na dugom roku Ыti
unovcena! Unovce.na u smisll.l sto се vlada Velike Britanije ispuniti
obaveze "moralnog duga" pr~ma Jugoslavi.ii, а narocito prema prija-
teljima Britanije, mec!u koje su se ubrajala sva prisutna gospoda,
koji su na slavi bili. Me<!utim, rnnogo kasnije sam doznao, istraziva-
njem u britanskoj arhivi, da М. Gavтilovic tada nije Ьiо iskren, jer
је on znao (dok mnogi od nas nisu) da od "menice~ nema nista, sto
se zvanicne Hritanije ticalo. О ovome се Ьiti vise reci u ovom delu
poglavlja. Pokojni J evtic је dosta zajedljivo dobacio na adresu zva-
nicne Britanije, .,koja је op$tila samo na nivou raznih servisa а ni-
214) " · о. 371-72563.
313
' . d 1" \\alijiшskog okupatora u nJЉovшn k,ч, .
DuSAn Ьiо Је tak~~ ~S\"!lљвn\ji. ltalijanl su lnl.crnlrall Dl1i:11n11 111111
centracicinom logr·t· d m·•kriitu patrlotu, SrЫna i Jugo~lovt•n11. t11
'---0 anglo L .., с v d d
opro"':'"'• ~ ,-e.Iiki prista1ica, ne ufesnik, drtavnog u nra о 27. rn: 11-1~
,
to on Је bio . .k 1 radi svil, ovih atriЬuta i nc~to la1nЉ k lc\•Pla
i njcgo,-e ~li~n~titkog reЊna u Beogradu, а vcrovatno jos la}.nijl\1
s~n~k:ane komun\stШtih spijuna u b~ltanskoj ~b11.v_es taj noj
?'1
• ь·о pod,тgnut nmogo teioj tortur1 nego onoJ koJu Јс bio
1
te..ih
s)u!Ьi, on Је Ј • 1
.
isk--usio u -~ ok~•patorskom koncentrac1onom .ogoru.
-• \'ОГ ]·е Ьiо familijaran, rodafkt i otvoren. Pre rastanka
N""' raigo 1 . k t . А k ..
. ,_ 0 za potrebno da mi nag as1 ne е s var1, meuu OJ 1ma
on )С sma ... a .k iz "k О . t ..
arocito na! ondam.ji i buduti polo!aJ ао ~an1 а. n Је о pri11ke
n k . Svi mi moramo biti strpljivi u sada§nJem (na§em) stanJu koje
.ао. ,-"'to
re_,_ ,. "'t о Е n glesk а, duguJu
· · naro"1
-..; 8 ti. Zapadni savezroc1,
.r. Ь'1t1
' nap1аt'1va u sk oroj
tatu а
""""' ·' ' """ menicu ос1 Z7. marta koJa
- "" ' "е
D&mLЧI ... Тi si mlad i dobra buducnost рredtb о oi:n st ОЈ~;
" E nglezi
buclacn~ti
~ povratiti sJoЬodu naroj zemlji koja је trenutno 1zguЫJena radi
visih politi&ih ciljeva!"
Umesto odgovora ја sam se nasmejao na Dusanovo rezonovanje.
Njemu nije Ыlо prijatno i rekao mi је : .,Ti se samo s~ejes а ni_~ta
ne kazes". Odgo,,orio sam da ја ne razumem t:e ,,~ise ~ll]eve· 1
swnnjam da се Engleska prihva~i~ da ~am. memcu isplat1. ·,,Е b~s
u tome је stvar, stvar visoke politik.e koJu ti ne raz~es, а koJa се
nam u skoroj buducnosti povratiti izgubljenu slobodu 1_punu restau-
raciju predratnog stanja", - refe mi Dusan. Svakako Ја ~akvu poli-
tiku ne mogu da shvatim, odgovorio sam mom rodaku pr1 rastanku.
Samo nekoliko meseci kasnije britanski Intelidzens ponovo ёе
uha.psiti Dusana V1ahovica. Ovog pu~ ne_tolik~ _na traienje Tita,
kolik.o da obavestajna slшba sprovodi svoJu politiku prema anglo-
filima - prijateljima Britanije. Та politika u ono vreme svod1la se
na jednu stvar: fizi.cki unistiti takve ljude predajom Тit~ ,,na su-
denje". Odgovorni faktori u Forenj ofisu smatra.li su da takv1m aktom
predaje, oni samo korektno "izvrsavaju m~unarodne obaveze''. Л
sto se ticalo druge strane ovog proЫema, moralno pitanje, to tada
јо§ nije mnogo brinulo odlucujuce faktore Forenj ofisa, jer ko Је
imao vremena da se i time bavi. Nesto kasnije, posle Dusanovog
hapsenja, Titova vlada trazice u dva navrata njegovo izrucenje_- 1
u оЬа navrata, komunisticka vlada stavila је njegovo ime na lisli
us~, koji su takode trdeni da budu predati, smatrajuc_i, . vero_vat-
no, da се Forenj ofis na ovaj natin stvar lalcle progutat1 1 trazenu
frtvu t.eslimiti. Jedno ipak stoji, Titova vlada nije nikad laino pod·
metnula da је Dusan V1ahovic ustasa; medutim, u Forenj ofisu.
gospoda koja su odluIOa о ojegovom slutaju u maju 1947. .,nisu
znaJa" ko је Du!an Vlahovic. Ti isti ljudi trudili su se da doznaJ u
312
pojedlnostl I о svakom konjov1Jdcu u d Ь . . . • ...
, 1
је dJ n Icama. D а su na dl ezn , f1novnici
. • t·1Jackim
u Foо rovo . ,.I cetrucki.m.
. , renJ о 1s u p1 tat1 pukoтrnika
Bal 1суа о роdb anu VI ahov1(:u, sigurno је da Ьi d ЬТ t Ь ., . _
mnclje, po§to је Dusan vodio razgn,1ore sa в~ ; Јеоу 1 1 ро rМ.ihe . n_il ш1.?r
. . diplomata u F= em
vom "ta • Ь u . М сdu tl m, nad lezni • ,.u а ovJCe-
• •
!· ,. D ,
- d ,. orenJ o. 1SU napLSao Је
sle e1,;U sromnu с1" u usanovom dosiJ"eu · Visok· ta"ki , , ·
t "121•) 0v ·" 1 us s
,unкcone,
za vrel"l)e ra а •. . akvo karakterisanje znacilo је u рт-аkы
bezuslovnu predaJu T1 tu !
Nije mл~go sr~cnije proiia.; nl clan Dusanove Misije, njen vo,ini
sef pomorsk1 kapetan J akov Jovovic, covek 27. marta 1941. koji је
fitao onu laznu proklamaciju u ime kralja Petra posle izvrsenog
puca. ~а _vrei:ne rata, do ~olaska u Italij u - u m.isiju saveznici:ma _
· Jovovic Је Ь10 mec:!u naJ uglednijim i najhrabrijim cetnickim ofici-
rima _na_ kom~ndnun polozaji.ma. Britanska obavestajna sluiba servi-
rala Је 1 о nJemu lazne podaтke Forenj ofisu, da је Jovovic agent
Ab~ehra"! I ta.ko ~о u b':5kraj. Medutim, Jovovic је.:_ ро vlastitim
recuna. - .,?zdraVJo od Jed.nc teske bolesti od koje su mi tragovi
smrdeli. Та Ј:, bol~st bila anglofilija od koje su me izle6.li u engles-
kom zatvoru! (IzJava kapetana Jakova Jovoviёa u oktobru 1945. u
Italiji u logoru EbQli, Ьlizu Salerna).
Drugo, u Londonu 1952. imao sam priliku da slusa.rn jed:nu disku-
siju pgvodom navedene "menice". Diskutanti su bili nekoliko ugled-
nih clanova nasih izbeglickih vlada i diplomatskog kora. То se doga-
dalo u domu pokojnog Todora Nikolica, Ыvseg diplomate i mog uieg
zemljaka, ciji sam Ыо gost na slavi Tu sam zatekao oko dvanaest
nasih Ыvsih ministara i diplomata, neki od njih sa suprugama. Kasni-
je, gosti su јо§ dolazili, tako da nas је bilo preko dvadeset. Od pri-
sutne gospode, port>d mog domacina. poznavao sam Bogoljuba Jevti-
ca, ciji sam gost raлlje Ьiо; Veceslava Vildera sa kojim sam takode
ranije razgovarao par puta, i Мilivoja - Miku Gavrilovica, naseg
otpravnik.a poslovэ u Londonu. Ostalu gospod.u i dame nisam ranije
sreo. Najvise је govorio М. Gavriloviё, kritikujuci Ыаgо zvanicnu
Britaniju, vise iz c;&ialjenja nego iz srdzbe. On је tvrdio da је рuё
od 27. marta "menica", zdrava valuta. koja се na dugom roku Ыti
unovcena! Unovfena u smislu sto се vlada Velike Britanije ispuniti
obaveze "moralnog duga" pr1:ma Jugoslaviji, а naroёito prema prija-
teljima Britanije, medu koje su se ubrajala sva prisutna gospoda,
koji su na slavi Ыli. Meduti.m, mnogo kasnije sam doznao, istrai:iva-
njem u britanskoj arhivi, da М. Gavrilovic tada nije Ьiо iskren, jer
је on z.n ao (dok mnogi od n!.LS nisu) da od "menice" n.e ma nista, sto
se zvanicne Britanije ticalo. О ovome се Ьiti vise reci u ovo.m delu
poglavlja. Pokojni Jevtic је dosta zajed.ljivo dobacio na adresu zva-
-nifne Britanije, ,,koja је opiШla samo na nivou raz.nih servisa а ni-
21t) I', о. 371-72~63.
313
 u rodu ob11vc~t11J_n e вl ui.b", i t1me_ u ov1m aktivnosti m;i cela ј "? stvar
kada na nj,·ou ,·lada ~\о ~Yet \10 1 n.Joj I drugi,шi " . tO,•dc Ј<' ,Ј ,., l il-
i:e
ivr§cno, tc da pr1m11?cl nem:iJu n1kakva pra v;i n:, da lj;i pt)traziva nja.
. . ь
' . k '"""'-"to,·cn:o;ke odno$C 1 11 vr,,,,н, r11t .1)
sYakako nuslro na ntans о-,..,,.- Ьа Brltanlji koJu с<> опа Ovo brltansko zv11n1fno Г("l.onovanJ" nece b,ti uopste promenjeno
\ 1i slutэ.j 27 m :u-ta nalaie tak,-u O vczu ' .
• ·· . .. · .1 uni" I Na o,·ak,·e primcdbc (11 Ь1 1о Јс mno"" 1 ostalo Је takvo do dana!:nJel( dana I sva рпtа poUtitara - putista о
morati pre ill posle da_ ~ • • ._. i , ,. za vrt'me rata m1n,~tar ,ne nJcl" lli Је potpuno prazna pr1ta i1i Је Ьiо pokusaj da se ~zaseru
!Zili iih) odg ·ono Је RadoJe "-nc"cv,", "rostota" kod ncobavc~te nog na roda. Ovo се Ьi ti P"tvrc:feno o•тim
dru= te . . ~' 1 ko ni Englezima koji su se Ьorill na zr,•ot ,1, р sledЈ' .
d,·ora.__da ~n(Je b ~to а · љ Ьorili kako se to danas govori. Nara,· пo. &to
smrt.~isu se d ~ z.a ~ : • . t rese dok su interese drug1h Prvi pokusaj "uлovta va.nja menice к na pravio је Вogoljub Jevtic
u toj ЬоrЬi oni su tu,·~1 _samo S\~~e ,n ~~-- Bilo је sarkasticn1 h (ran.ije predsedлj k vlade, min1star spoljn.ih poslova; za vтeme ra ta
morali !rtYo,·ati da Ь1 aemokratlJa ро pod AU
. . Кne.ze ·te,·o J"'E_ZOnovanje od prisutne gos е. on Је jugos\ovenski amb..sador na britanskom dvoru) preko svog prijatelja
рr1Ш~Ь 1 ~• '~ ,;о uidrtano, kratku opservaciju: ,,U ratu lorda Amerya (Leo Amery) d ugogodisnJeg ministra za Indiju i kolo-
samo JOS зt."dnom nkap~ .• . _ ; morali· podлeti da Ьi se cas t i sl\J - njje, а takode i predsednika A.ngJo-Jugoslovenskog drшtva prijatelja .
su ..,...-. · Ьezn е, ·озе smo .I нu ·с •·
,,·е neu: vise mesao u diskusiJu. koji је govorio n~ jezik. J evtic је posetio lorda Amerya 1. oktobra
Ьоdа sat-u,·ali·! ~osle ~,-oga ме!еV1da ~~~ica "z:drava valuta". ро 1946. i izlof.io mu te~ko stanje nasih tadasnjih izbegJka u Londonu.
k~~a _je du~o ~за!а: ." ~~~ ~ sa buducnoscu! ... Ovak,•a koje su satinjavali ёlaлovi nasih vlada, di plomati i njihove porodice,
=1.Je!!JU Jednih. tiJa ~... pre1ari u politi&u neodgovor- njih 160 skupa. On је tom prilikom urgirao preko svog prija telja
. ost 1·udi na ,-isokim ро1o.....Juna
nai,-n Ј . tunljivost. jer kao sto се se videti, z,·a- da Britanska vlada uspostavi neku instituciju koja Ьi preuzela sta-
nost ako ne 1 u potp~u n~ura . bilo kakvu merucu" ili dug ranje о Jugoslovenima tada u Londonu. nб"to slicno onome §to је
nil:na Бritan.i.Ja odbiJala_ Је da р~ ali na!i politicari i diplomati. Britanska vlada uspostavtla u opstenju sa mnogo brojnijom polj-
maralne prirode, na koJe su se ponv skom vojskom i narodom NjE:gov sagovornik lord Amery pokazao
је puno simpatija i razumevanja za jugoslovenske izbeglice u Lon-
. "· . -eniea• i britanski dokwnenti
Polnd,aj 111to,•o;a~J• - donu, i оЬеi:ао је da се intervenisati na potrebnim mestima.. (Leo
. . arhiva rula sasvim drugu sliku. Prvo, u jed- Amery govorio је 26. marta 1941. na vete preko ВВС srpskoc:i na-
Z,·an.tcn.a b n ~ ,0 . Ј: је pred kraj 1940. dcslo do sastanka rodu da cuvaju istorijske tradicije i cast i da ne pod]e~u nasilju).
nom dokumentu ) se go, :1 fisa . SOE da Ьi tako rasmotrШ proti\'· I zaista istog dana posle Jevtiёeve posete, Amery је pisao r:::!i.nistru
. . edu predsta,-nika ForenJ о 1 . . dl .
1%П1 • •. • o-is1ocno. EvropL Тu је diskutovaлo I о uce- spoljnih poslova Bevinu, apelujuci da Britanska vlada nade nacina
osovinske ucitl:ь~ ~ potюfpljivanja na velikoj skali u Jugosla~ da pomogne 160 JugosJoven.1 u Londonu. IzmE:du mnogih drugih
n~--~ se upo . de •е eneralno potvrdena suma od 5000 fu.nt1 stvari on u pismu kafe:
\"lJl Ј BugarskoJ. ~ - ~ - Zem]joradnickoj stranci, koju је po- Osecam da Ьi pomoi: ovim ljudima bila vredna stVar, n.e samo
meseёn~. k.a_o -~ taaJa ~ m ~ Nezavisna demokratska stranka iz humanitarnih razloga, vec i u pogledu starog savezn.ickog ose-
~~~Ь~ sta~:Jena na EPisak da se subvencira, ali se_ci!ra ne canja а takode s obzirom na buduёnostw. А posto је В. Jevtic Ьiо i
Ј .... Na.rodnз odbrana takode је uzeta u obz1r, d a se predsednik "Yugoslav Wel!are Society- u Londonu. Amery smatra
more ustanoVlw. . . tr · а1, 1· е
d · · istog fonda. Cenera!!tah Је Ь10 uzet u rasma anJe, . i predlafe m.inistru Bevinu "da Ьi neko od Va§ih ljudi trebaio li~o
=o:ijeno i% izvestaja iz Jugoslavije, da Ьi ~orupcija na vel,_ko~
sиli bila neцvod.Jjiva. Radj ovoga pribeglo se Jugoslovenskom ~az
da vidi i razgovara sa Jevtiёem, u kom pravcu Ьi se moglo pomoci
njemu i radu njegovog komiteta". А .ako nije moguёe pomoci. Ьiо
duho Jovstvu gde su oficiri. n.arocito komandru, Ьili ~ sklon, da Ы red kurtoazije 1·adi, dз ne ko vidi Jevtica i sa njim razgovara".
prih;:te rez.onovanje SOE о potreЫ polititkog u~~sca ~ jugoslove~; Pri kraju Leo Amery kaie do se "iskreno nada da је moguёe pomo-
.s.kim nv.arima, flШ'Ol:ito u pogledu spoljne politike !ugoslove_n.- a"! Na kraju pisma prilozio је J evticevu adresu i broj telefona.
dr:tave. Za vojne fak1.ore ovo је bio ~ mamac, nego 11 pare koJ e su Comje pismo titao ј е ministar spoljnih poslova i predao ga na
primali politiari, pojedinci Ш organizacije. . .. . r;,- daJju nadle!nost. U britaлskom upravnom sistemu u ime mi.n.istra
Ulozeni novac u potkupljivanju ројеФnаса i organ1zac1J~ od 51 . predloge za odluke, ра time i same odluke, donose stalni vili finov-
ne oЬavefUjne britanske 1JufЬe, zvanitni britanski faktor1 _sm atralJ nlci. Ро ovom konkretnom slutaju odluku је doneo sir Orme Sar-
JU "transucijom" koja је вvriena u toku uzimaлja izvesnih uloga gent, stalni podsekretar, а stavio ј е u izv~enje n jegov potcinjeni
diplomata, koji је samo stavio svoje irucijale na doku.mentu:
2Щ У. О. 271-Шln.

315
314
 • Ь • d 11 J cvtlc n ljc Ыо оЬЊн1 ( ,1v , ,k
imэt.i 1111 u111 U
Л .\\'.Н.\\ • РоlГ(' nn .,с d
n,basador ZR vrrmc rntn . М1•11 11111 ,
11
Pok11~:ij d iplrimate Milivoja Ga ..,rilriv ica
·" rt'd~c-dntk vl 3 с I II
,-~ r11.nч1 Р · ,. Ьс \knkvog obzlrn, ~to sc v ldl ро ,,(111,,. Mil lvojc Ga vr ilfJvic naprav1c~ tri neuspt?la pokusaja u pQgledu
тtir11n јс o,·om pnltkom z u U odgo,•oru po~latom 22, l)k lol>r unovfcnjo mcn lc(•" Jli traf"nja p')moci za prefJstaJQ vladino i d.iplo-
· fi lordu ЛnН'11' · ~ at11ko оsоЫјс na~i h 1/.bcgli(kih vlada za vreme rata. Potrebм је
11
,·oru Forcl'IJ о sa . r«I konvcnclonolnlh z:1hvвlj iv1.1nJa n.,
10•6 k 11 ~с se od inз~a)II - ро . •.· Jmatl nn umu d a је Gavг1Jovi(: en~lesk.i dak, zavrsio је .;tud.ije u
·" • " • , • с tel1 dn sc st.avl u vczu so nшнm 0 ,,.
pismo - i о,·о:. ,.Лk~ g. Je~~~i ucl adrcsu \ broj tele fono) oranzm~n Kcmbridzu, jugosl,;vensk1 d ipll)mata dugi niz godina u Londonu, gde
p:;rtmanom U 12.Ьcgltc-e <Р, . ju!wfll) Је lmao vcliki broj pozn:iл i k.:. i pr1jatelja na vodecim poloiajima
је mogu~ na,pravНi za nJcgov tn\erv u brltanskom dru§tvu.
On је ufi nio pгvi pokugaj З. Jaлuara 1947. obrativsi se pi.,--mom
svom prljatelju (mozda i kolcgi 1z student.skih dana) sir Orme Sar-
Ьittrvcncija Vana lvanoviia
gentu, stalлom podsckrel..:1ru For enJ o!isa. Pored konvencionalnili
t ·an ·a i aktivnost Jevtica, а tako<!c 1 dobrih zelja za Novu Codinu, Gavri.lovic kaze u svom pismu: ,.Za
U smislu da pomogne nas ОЈ 1 ~ Welfare Society', koje је vodio nas Jugoslovene u EngleskoJ , 1947. god ina ne izgleda da се n.am
da mat.erijaln~ P?mo~e 'ie~~o~:partmana za izbeglice, pri Forenj b\\i naklonjena . Nas jedan zrat ak nade donek.le zavisi od povoljnog
Je,rtic, I,•~o,,c Jt' Р
15110
" h O zvani~no mШjenj e u odnosu na ishoda odgovora na pismo g. J evt1ca, koje је on potpisao u irne J uge>-
ofisu, da Ь1 ta.ko dozn~o ~Ј• po~to је izneo svojc akreditive I ug:<:d- slovena u Londonu, koje sam Vam prosledio jos 6. novembra 19-46.
" Yugoslav W~are ~~ty · ~ bro poznaju, on је naveo i kratak (Ovoj korespondenciji nema lraga u arhivi, pisac). Zati.тn pisac navodi
nc britanske 0
st_i ~оЈе ga ~ aktivnosti koje је njegovo predu-
li?'. patetifan slufaj nekog njego,·og kolege, koji Је morao poci za Pariz
ist.orijat dobroaruh Ш=орs odnosu na Jugoslaviju. Ivanovic izra-
I
da Ы ga jedan rodak izdrzavao. U nastavku pisrna se W e: "Ne mogu
zece kroz ratno ,,r eme а1 ~1 ~ vticev Yugoslav Welfare Society·' i da verujem, posto је nas broj ma!i, da vlada Nj. Britanskog Veli-
ь,,а spremnost ~ pom / е em"ovaj Komitet, ali iznad svl.'ga l:anstva namerava da prepusti sudbini nas, njene ranije savezni.ke,
k.ue: ..Takode bih teleo а\ pot.emorJ•ugos\ovenske politi~ke organiza- u ovim us\ovima stvarnog оёајаnја. Ako se sto pre ne uspostavi
bih lel.e o da budem up е n "
n~ . ko·e ·а tpuno ne odobravam. BoJJm se da z~ neka vrsta brze pomoёi za nas, mali broj J ugoslovena, glad је nas
СЈ]е u шо~~~ ~oj~bih ја pomogao sa politifke tacke glc- jedini izgled u 1947w. Na kraju pisma је uob.itajeni d:iplomatski i
s~da n~po~)l :1i је pre svega poliШar, sa kojim ne. zelim pol1 - laskavi izraz za prosperitet "slavnoj Engleskoj" (navodn.ici М. C avri-
~ - ~ ·
tШci. . da sara-.uJem. 1 N·ь·
bih pak 1eleo da budem u vez1 sa organi-
· k · 1 d "" Zat m
lovica) i prijateljske zelje za dobro i buducnost samog podsekreta.ra.
·е Ы se kazal~ kao smetnja Br1tans О) v а t • Sir Orme Sargent odgovor ice 15. januara, gde izmedu ostalog
z.a.C1Jama ~о~ ara pou poduzeg pisma, autor Ivanovic kaze ?а mu
i •
kue i ovo:
~ ~1~~е rе:Зо :;afe doЬio
ohrabrujuci odgoY_o r od Fo~enJ. of1sa "Monsieur Jevtic mozda Vas је do sada izvestio о sadпaj u mog
Је. " . К miteta" ра radi ovoga p1ta ForenJ of1s sle-
u pogled~ n)egov~~ о се d~ те donekle informi~e ро ovoj tacki.
pisma njemu (navodi broj) od 24. decembra 1946. godine, (kojeg ne-

~=:~Р:Х,tаmпшt:з/: ~~~ј
ma u arhivi - pisac). Ako ste izvesteni, verujem da cete shvatiti
u!isa Jevticev Komitet poka1e korisni':1 razloge zЬog kojih је b ilo nemoguce prihvatiti njegove zahteve, ma-
u odnosu na uЬeglice i da ured.no obavlja svoju du1nost sa huma~ .; koliko mi saosecali u nevolji Vasih zemljaka i V~j!" : ••)
t.arne t.a~e glecllit.a, Ьicu veoma srecan da ovu st~ar pom~gnem. li~ Drugi pokusaj М. Cavrilo,,ic је napravio ро istoj stvari 7. aprila
li mogu doЬiti neku vтstu dokaza da је ohrabrenJe, о ko)em J ev 1947. goctine, posto је prethodлo imao privatan razgovor sa g. А. V.
govori dato (sa Vш strane?)t•:) . AJexanderom ministrom narodne odbrane, u laburi3til:koj vladi, i
Na Ivano,'icevo pismo odgovoril:e Forenj ofis 7. novem"bra ~ t, 1 4 svojim blnim prijateljem. On је pisao njegovom privatnom sekre-
gde se izmedu ostэJog ka1e i;ledece: "Informi~mo Vas sa zalJenJem taru u Minlstarstvu Н . Godfrey i tralio sastana.k sa ministroщ na
~ Forenj ofis nije u stanju da Vas savetuJe · ро post av 1·Jen1·m р11 а­ najkral:e vreme od nl.'koliko mi nuta, ро temi о kojoj smo ranije
njimaw 1r••, razgovarall". On kaze da Ьi sa nj im dо.Ш gg. J evtic i Мilanovic, raniji
zamenik jugoslovenskog ambasado1·a u Londonu. Na kraju pisma
21а1 F.
217) F.
2181 F.
О,
О.
О.
371-57889,
371-57889.
371- 57889.
-
ае izvinjava zbog dosadivanja ali "radi se о dobru Jugoslovena u
21а) r. о. 311-~7889.

316 317
 \"cliknj Brilлniji, koji nisu u s t11nju da :-с vrotc svojlm ktil-n,1111 ,,
G11vrllovic da/Je эре/u јр na svo ,·с I
poznatih ra z.losa" I da prlm/ vodstvo Yugos/a v ,,N~/t:fe nog priJa te/ja ministra odbrane
Pri,·atni sckretar n,inistra odbronc proslcdio Јс Gt1vr1l11\•1(•,·v" ЈоА Jcdnom uро;,;м/1 Britan:.ku v/~duS'}cfety na razg~vor~. da Ьi tako
p1smo F'orenj ofisu, trai~i instrukcije zo postupok. 1 norovno, щl~o­ toJo, 11matrojuci da l:e Л tli. BE:vi n I ost 5 ~ орга~dал_ОSС1Ј щ1hovog s!u-
1
,·or nije izo:-t.ao i to u ,·rlo katc-goritnim lcrminlmo. Odguvor Ј <' ~м, . .11oc/Jallzm11 " razumeti opra vdano t а,' prvac1 ~ntanskog i svetskog
nio mladi diplomata F. А. \Vamc-r koj\ lzmcdu ost.:ilog k o1c I ovo. Gavrflovlc ве pozlva па ;'ednu ~ ~aseg slutaJa" ! Na kraju, pisac
re1,;en1cu iz od •
~Mi smo ,-~ rekli r\jcmu (Ga,•rilo,·icu) ~/uibcno, da takav fond ncei, genta, od 24. d cccmbra 1 9-И. Во . g~vora s-1r Orme Sar-
1
smatra da Va§ зada§nji po/oz,J . go Jubu J evt cu., da; ,.Forenj ofis
blti m~ce usposta,·it.i iz ja,·nih srcdstava; а on је odgovorio do ес 1

pгi,·atno molit.i и pomot istэknutc javne funkcionere. Ako on zcJ, u

Nije poznato da li је mfnista od
n/Je PГ0tZasao Vas
~m
kri . =
•11com.• ·,
da , idi rninistra odbranc <.' uspostavljanju ddavnog fonda, onda nJc- da li је do sastanka do§/o O to r Ьrале odgovono Gavrilovicu i
go~a mоЉа mora Ьiti odbijeлa. Ako, medutim, namerava do traz, · те nema d Ј · ·
Ьi/о kako da Jeste, u ovom sluёaju ta/ . а Jeg P_isanog traga. No
dobгon·omu pomoc, onda nek ministar litno odJuN. А ako се ga
minist.ar pгimiti u pгi,rat.11om svojstvu, mi nemamo prigovora. Al i
da је zvanitna BritanJja okrenu/a 1
cima i izvr§iocima. То је Ьilo ра е §~
°; .21
0
4е hladna 1 ?olna_&jenica,
!
· martu nJegovun utesni-
nlje te§ko utvrditi da је piita pro ·• ~. ~ap:ed ~oienih &jenica
J:
0
,·lada Nj. Velitan.stva ne mo!e, naravno, u Ьilo kojoj formi ufestvo-
O
samo izmНljotina putista i njih;:;
0
,-ati u tome podu-1\vatu~! ~ •) 1
~JenoJ n~p~a~vosti bila
ор1,елЈ!а neznanje, prostotu i krvave Р ditajjca. ~1Јо~ da Ьi
Тreci, i - koliko је do sada poznato - poslednji pokusaj, da
nago,•ori Forenj otis da pгomeni rnisljenje, Ga,•rilovic се napraviti
1
Britanija, odnosno britanska v/ada ~\f: се. Na kra;~, ш zva.n.itna
13. maja 1947. u dugom i privatnom pismu svom li~nom prijate/ju svega i poricanjem svake odgovorn~ og doba, pran1em ruku od
ministru odbгane А. V. Alex.i.ndeгu. Pismo је uzbudJjiv i emociona1ni moraJne odgovomosti za sve sto se zblv:; oslobada se~~- jed.nog de/a
skih dana 1941. do maja 1945 _ Sa dru е
O
аре) za pomoc. 'Гu se navodi kako је Jevticev Komitet, kojem је оп u J u;osJaviJ1 od martov-
pre puta i posle njega, moralf: su cxJti str ane, !ugoslovenske vlade
sek:гetar, osno\-an u humane svrhe, i da su uprkos brojnih apela na
t
zvaniёne fAkt()re \'elike Bгitanije, rezultati potpuno negativni. u nacionA!ne interese svog celokupn: ra ~a 1 prvenstveno §tititi
naci?~aln! interesi sukoЬ!javali sa fn~~~/ .~ nd
jednom pasusu pi.sma doslovno se ka!e: ~ ka~.. su se n~i
"Bгitansk:a kako nam је formalno saopsteno u raznim
vuda -
spolJrum mteresima. 1 za svo;u neod ovo Ш bilo ёЈ~ drugun
pгipisivati krivicu Vel.ikoj Britaniji. g most, Jugosloveru ne mogu
kontaktima sa Foгenj ofisom - n.ije voUna da pri..rni naiu molЬu za
pomoc. i а ona 1ттЬu , ,Iada porile, i tako cini, ЬiЈо kakvu odgovor- Smatrao sam da је izloiene сiл. . . .
posle fetiri decenije, da Ы se istk:c; potreb~o ~eti_na javnost,
nost u n.ase Ad.ainje 1tanje. 11ozivajuci se ,na razloge poШike vi.sih
Nepoznavanje istine donel . o~al~ stй Је ~ moguce.
ciJjeva' Ш аа ru.lore ојiЬоvЊ prijateljskih odnosa sa sadasojom kao pouka budu"· о Ј~. mnoge nesrece i zato ovo moze s11.IZ.iti
Juroslovenskom ,,fado.m, i time pravdajuci njihovo odЬijanje!"i; ,) "un generaa·ama da 5 0 k.ren Ь ..
Ьo/jim od onih ko ·i . Ј _ е_ u o1Jun putevima;
(Podvla~enje pisca). toku rata i posle n~e~.su Ше ше politi&e elite pred sa.m rat, u
U ~edecem pasusu svog apela, GavriJovil: nasUJji da pokaie razu-
mevanje za ovakvo ddanje Britanske vlade i nastavlja:
"Medutim, krajnje је tesko i ne manje bolno za nas, da vidimo
da se па! tako jaki sluaj odbacuje od Va!e vlade na obeshrabru-
juci nаш i da se ne vidi praktitno re~enje naseg proЫema sa nje-
ne strane u na! prilog. Мј ne moiemo zaboraviti da smo u§Ji u posled·
nji rat na Va§oj lrtrani, u momentu k.ad ste Vi jedino imali Poljake i
Grke kao saveznike. Takode, mi ne mozemo zaboraviti na~u Jojalnost
Vam.a, i nasim zajedni&im ciJjevi.ma. I mi jednostavno ne mozemo
da veгujemo, kad је sve proglo, da cete Vi uporno odЫjati da pri-
teknete nama u .oomoc, da pokazete interes za ~u dalju sudblnu "

318
22D) F.
221) F.
О.
О.
3'11-57889.
37J~t59B. -Ш) F. О. 371-1174~9В.

319
 Zategnuli odnosi
BriJanske vlade sa Tilom
ProЬ\em logora Eboli Ыizu Salerua 11 Jtaliji
Ovaj се logor postati kamen spoticanja u britansko-jugosloven-
skim oclnosima, jer, ро Titovom gJecllitu, Britanska vlada је izneverila
oёekivanja komunistiёkog rezima u Beog,adu, da се ovom poslednjem
dozvoliti da ш brit.ansku pomoc likvidira ostatke svojih politiёkih
protivnika iz gradanskog rata.
Stanovnici logora Eboli (septembar 1945 - april 1947) bili su
pre!iveli d~ nacionalnih snaga iz Julijske Кraj,ine, koje su se tamo
koncentrisale od jeseni 1944. do proleca 19-15. Veci deo ove ЬоrЬеnе
grupe povukao se u Austriju u maju 19-15. od.a1cle su krajem maja
bili nasilno vraceni, od britanske vojske, u Jugoslaviju gde su ih
komunisti poubljali u velikim masakrima u nekoliko mesta S1ove-
nije. Ostatak oko 14.000 (ро britanskim pod.acima) sa porodicama
povukao se u ltaliju, gde su posle kraceg Ьoravka u Forli i Ceseni
bili transportovani i smesteni u veliki logor EЬoli, u kome је ranije
bila smestena britanska vojska.
Status ovih stanovnika, sa medunarod.ne taёke gled.ista u ono
vreme, Ьilo је nemoguce definisati. Britanska vlada nije, kao sto је
bila obavezna, htela da prizna borackom ljudstvu, izuzimajuci po-
rodice, !ene i decu - status ratnih zaroЫjenika, jer Ьi u tom slu-
ёaju Ьila obavezna da ispunjava prema zaroЫjenicima оdпdЬе iz
Zenevskih konvencija. Britanska vlada. takode nije bila spremna
da istim stanovnicima prizna status izbeglica, jer Ьi i u tom sluёaju
na sebe primila obaveze Ujedinjenih Nacija. Cisto pragmatiёki, bri-
tanski faktori nasli su njima najЬolje odgovarajucu situac.iju d.a
stano,'nike logora nazovu SEP- ("Surтendered Enemy Personnel).
Ovim potezom pera stanovnici EЬolia postali su u neku ruku bri-
tanskom "svojinom", jer su izvuёeni ispod zastite !enevskih konven-
clja lli bilo kakve druge m~unarodne zastite ili priznatih medu-
narodnih шusa. Jedinu zastitu koju su stanovnici EЬolia ulivali, bila
је ona koju im је pru!ala Ш poricala Britanska vlada preko svoje

-
vojske u Italiji.
0
) .Neprijateljsko predato оsоЫје".

321
 . t ' sa britanskc t acke glcd l~tn, da је lol(or F:l)oli Zbog n~dostatka na.se~ lj1Jd~tva, sta raлje O EЪoJiju vrsi se od
Mor a "С pri:r.na 1• "h d ·r 1
Ьiо njoJ ,·е 1 ·а s 1 """
. • l'k ,,с•~ ; .. u ~rcdl\'anju sVOJI о no~u sa lorn tr
· • \ d Ь d · 8 trane tetn tka, radt l:ega Ј ~ ~raJnje tesko pronaci Ьilo koju ос! tra-
dru ruku stano,-nici o,rog logora bllt su vr о о ur II ut u r11knrn~ t enlh osoba . I_stovremeno, tzJave preko beogradskog radija sa ime-
F gu . (' ' u pogledu rt'l>'cnja pltanja Trsta kao I u poдlcd u br,tari. nJma _JJud l ~оЈе t ~eba _preda_t1, stvorUe su paлiku i bekstvo iz logor,1
огеnЈ O S:., . u Ju=«lav\jl njihove nnclonallzovnne lmoviric 1•
1
ncko\1cJ ne nJegovih pripadЛJka. U logoru se naJazi samo jedan covek.
sk-ih potra"1,·anJ 8
d rugi•.ь ra.:una.
~ u ovomь- "mislu
•
'
grupa u Eboli logoru.
Ь ·
lla Јс dоФ . " (:lje ime odgovar a onom na listi jugos\o,1 enskih ratnih zloёiлaca. Мi
zd ra\"a mone t.." :r.a ""
-~·oden;e
,.., racun:i. izmedu dve. zem1Je,
. u kom Ьi slu- amo studira li pitanje stavljanja cetnika u jedan zaroЫjenicki Joa0 or
caju stano,-nici EЬolia posluШi z:i. potkusur1vanJe. 1 doJU smo do sledecih zaklJutaka :
Тit Је • pravi-> ,,eliku g:i..lamu oko Ebolia i optuiivao Britansku (1) Zbog sam~ pгi:od_e terena logor Eboli ne moie se og:raditi
\"ladu сbez · Ј
OSDOV&, u smislu da је ~ei1mu u ugos av1J1
1 ... ЕЬо t·1 ь 10·
ne- t icom za ratne zмoЫJ en 1ke na zadovoljavajuci naёin. Uz to bilo Ы
--~ pasnost, i ,.,,....,iavao nJegov opstanak. Naravno da Tito skupo odriava~_i str atu. Takvde u blizini Napulja, bilo gde, nema
Р=• ""'na о
" ь· izuzetak· od ostalih ..,.. - diktatora k0Ј1
" ne роd nose bilо kakvu
podesnog zem1J1!ta za logor potrebnih razmer a; i bez velikoa utroska
roJe ю • •а1 t рosto •
opoz:i
·С1Ј
· ·u· st\ramo EЬoli је Ыо Тitu potenc1J na opasnos .
' . xt . т·
је novca i upos1javanja pionira, koje Ы trebalo povuci ~ drugih
britanska ,,ojska oklevala da i~pu~Java s_ve ono "' о ]~ 1\о pr:ko radiblta.
Forenj of.'isa trazio i ocekivao, Тito Је po~usao da na neki nacm pocne (2) Pomeranje ёetnika u logor Ыizu Taranta moguёe је, ali ne pre
i nacne rdenje eЬolijanskih logoraЬ.. NJe~ov _a mbasador u L?ndonu fetiri nedelje, tako da Ы mogli r a.stistiti sto је potrebno za zimski
doblo је шstrukcije da traii preko ForenJ oftsa slobodan pristup u zaroЬljenic.ki logor u tom kraju. Pomeranje Ы takode zaЬtevalo cetiri
EЬoli jedne misije iz Jugoslavije, koja_ Ьi ~о dr~ala predavanja i nedelje i moglo Ы Ыti zavrseco u martu. ZЪog nedostatka rad:ne sna-
ш britansk-u pomoc pok:usala da !to veci broJ repatrira za Jugoslaviju ge, nadamo se da се okolina Taranta Ьiti rasёiscena lcrajem aprila.
i tako unisti svoju opoziciJu u inostranstvu. (3) Nema podesnog logora na severu Italije, jedino Rimin.i gde se
A1i pre nego predemo na ovaj momenat, pot1·ebno је da se osvr- nadamo da premestimo nepokome zaroЬljenike iz Taranta., kao i
nemo na britansko vojno-politicko glediste proЫema logora Eboli. disidente. Smatramo da bez velikog broja britanskih trupa kao stra-
u ovom smislu - iz glavnog save.znickog staba za Mediteran !ara, cetnici ako Ы zeleli mogli Ьi pobeci prilikom preseljenja~r--'--4)
upucena је strogo poverljiva depe~a preko Ministarstva r ata, gene- U Forenj ofisu proucena је depesa poslata generalu Morganu, i
ralu Morganu !!1), koji је bio u sluzbenoj poseti u Londonu. Depesa u vezi ovog Мinistarstvo spoljnih poslova pise Phillipu Broadu svom
br. 58042. od 7. januara 1946. glasi: predstavniku pri saveznickoj Vrhovnoj komandi u Italiji i izroedu
"Forenj ofis svojim telegi-amom br. 3420 od 31. decembra 1945. ostalog kaie ovo: "" .. U najmanju ruku ovo nas uverava da је S tab
smatra da vojne vlasti ne izmavaju hitne i energicne mere u pogle- saveznifkih snaga sagledao vaznost koju mi pridajemo ene.rgicnom
du h.apsenja izvesnih fetnickih ratnih zloёinaca. Smatramo da је radu u ovom poslu, iako ne postoji mnogo nade da се rezultati zado-
potreЬno da imate pri ruci sledece informacije u sluёaju da se ova voljiti Jugoslovensku vladu. lzgleda da ј е namera preme!tanja cetn.i-
stvar potegne prili.kom Vase posete (Londonu). Situacija је sledeёa: ka u zaroЫj enicki logor napustena. Nadamo se da cete Vi nastaviti
cetrnaest hiljada ёetnika је preseljeno iz Forlija u Eboli u toku sep- da predstavite vojnim vlasti."!'\a koliko је pozeJjno da nesto treba
t.em.Ьra. Sme!teni su u logor koji ј е samo prividno ograden zicom. uraditi, ~to се doneti rezultate, od cega m.i ne bismo bili postideni
Britanska straia koju је davao jedan artilerijski puk postepeno se da informi§emo Jugoslovensku vladu. Takode se nadamo da &>te
po\'Uk1a.. I tako su fetnici ostavljeni sami sebl da us postave svoju Vi ddati vojne vlasti u toku preduzimanja potrebnih administrativ-
strazu. pod generalom Damjanovicem, koji је оЬесао da се kontro- nih me ra koje Ы omogucile detaljno ispitivanje svih cetnika pod
lisati S\•oje jugoslovenske monarhiste. Lista od 59 imena jugosloven- nasom vlascu. Mozda cete nas izvestavati povremeno о progresu ро
skih ratnih zlocinaca saёinjena је od vojne obave§tajne slui be, ali ovoj stvari. Mi sm -> skrenuli painju jugoslovenskom ambasadoru о
bez ikakvih daJji.h pojedinosti. М1 smo se sloiili da se trinaest ljudi nesrecnim rezultatima beogradskog radija, preko kojeg su navodena
sa ove Jiste nalaze u ltaliji. Njih sedmorica su medu fetnicima, od imena kvislinga za koje smo mi dali pristanak da ih predamo" !.:!!$)
koji.h su §estorica vec u.hap~ni. Ali po§to opis nije dostavljen, nijc Vec 22. januara 1946. J ugoslovenska vlada preko svog amЬasa­
moguce potvrditi da је Ьilo koji od uhap§enih stvarno osoba koja se dora u Londonu pokusaёe da nacne pitanje logora Eboli notom
traii.
22•) F . О. 371-59399.
223) F. О. 371-59399. 225) F. О. З71-59399.

322 323
br. Р. 66. uputcnom Forei\l ofisu. U noti sc tro'-1 od f:Jrltnn~kc v l щJ,.
da doz,·oli pristt1p Tito,,oj щisij l lz Rlmo u logor E bull . l 7 n,l'!lt1
osta1ih st,·ari u noti se zahtevri I slcdctc:
"u t om logoru postoji ,,cJikl broj jugoзlovcnsklh gr11d;1n.1 k,111
zele da se ,·ratc kuti i mi blsmo s tavill u dut nost dvoj lcl nшн h prr (l-
sta,-nika da odvoje о,·е Jugoslovene od ostallh, i da pomognu nj ihovri
l"E'patriranje. u produzenJu note sc k~!e: ,.Jugoslovcns ka vlad~ iz.
,·esta,,a Бritansku vladu о imenima J\.goslovensklh P.redstavn1ka i
to: Nikola Matit t Vinko G\um~it"I Na kraju u noti se 1zrazava nada
da ~ Britanska ,,lada dati tra!enu dozvolu.
u Forenj ofisu је raspravljano . ~ j~goslovens~oj n~~i i nema
s,ih dokumenata koji Ы sve objasn.1!1. Al1 ono sto Је prez1velo ovaj
,rremenski period, jasno pokazuje da jugoslove~ska not:i ne samo sto
nije oЬeru~ke prihvatena. vec se staJo n~ gledШ~ da 1sta mora Ыti
odbarena iz principijelnih razloga. U vez1 note d1?lomata u Juznoщ
departmanu Forenj ofisa, Јо!-.11 Colville zapisao Је sledecu belesku
28. januara 1946.: . _
,.Zalim ito је ova stvar zadrzana z~og nago?1ilano~ posla. _М1 mo-
ramo pit.ati Кuertu da li sav~fki ~la~ stab una pr1govor_a.
Vero,•atno је da се oni imati pngovore 1Z istih r~~oga, z~o~ ko11h
su i ranije prigovarali; naime, da jugoslovenska ~1Ја _POSeC~Je dru-
ge Jogore u Jtaliji gde logorl sadrie samo poliblke izbeglice. Bez
si=je је da Jugoslovenska vlada smatra da se neki od t razenih
kvislinga nalaze u EЬoliju i da Ы sami zeleli da se u ovo uvere.
Glavni prigovor ро mom misljenju jeste, da mi ne felimo da misija
doblje stvarne informacije о izbeglicama, sto Ьi moglo Ыtl zloupo-
treЬljeno za vnenje pritiska u Jugoslaviji protiv njihovih srodnika.
Prilaiem nacrt depese Кazerti!"
Nekoliko dana kasnije diplomata John Colville napisace negati-
van odgovor Jugoslovenskoj vladi. Na odgovoru nema datuma ; na
samom vrhu dokumenta neko је zapisao crvenom olovkom "zadrza-
ti", fu> znacr jos ne poslati. U tom odgovoru stoji zapisano:
"U ,,ezi Va!e note od 18. januara fast mi је izvestiti Vasu Ekse-
lenciju .•• i zelim da Vam skrenem painju da su Jugosloveni u ovom
logoru obavesteni о mogucnosti za repatriaciju u Jugoslaviju. Ova
mogucnost ponovo im је stavljena do znanja od saveznifkih vojnЉ
vlasti. Ali ako uprkos ovoga, Jugoslovenska vlada i dalje f eli da
роь.Јје S\•oje predstavnike u ovaj logor, saveznifki glavni stab pri-
stao Ьi da izda dozvolu. Medutim, ја moram upozoriti Vasu Ekselen·
ciju n.a l:injenicu da su pripadnici ovog logora u velikoj vecini jako
politicki orijentisani protiv sadasnje Jugoslovenske vlade. Radi ovo-
ga, saveznifke vojne vlasti ne Ы Ыlе u stanju da obezbede sigurnost
i da garantuju bezbednost jugoslovenskim predstavnkima koj i bi
vr!iili posetu. Logor nije ogra~en f icom kao logori ratnih zaroЫje-
324
nJka, §to ne moze osigurati bezbednost protiv ne prijateljski r aspolo-
fcne grupc. Saveznick.i glavni stab, zbog ovoga, iali sto ne moie na
sсЬс preuzeti odgovornost za bezbedлl)St predstavnika jugoslovenske
delegoclje iz Rima, koja Ы zelela da pos~ti logor !"22')
Odgovor ј е zadr zan do 4. marta 1946. P ristiglo је i negativno
rnШJenJe iz Stejt depaitmaлa (kojeg nema u arruvi, pisac) а Jobn
Colville dodace poduzi par agraf na spremljenom odgovoru koji glasi:
,, . . , Mlsllm da је u principu pogresno omoguciti jugoslovenskoj
de legaclji - Jako је donekJt, njihovo nestrpljenje opravdano - da
zapisuje imena fet nik a u ovol":'1 logoru, protiv cijih srodnika u Jugo-
slaviji on1 nece imati skrupula u predurimanju mera.. Radi ovoga ја
predla! em da prihvatimo (negativni) pred.Jog Stejt departmana".
Vet istog dana Forenj ofis prima od britanskog a.mbasadora iz
Vasingtona depesu br. 1364. sledece sadrfine:
"Nota koju је primio Stejt departman od jugoslovenskog ambasa-
dora u pogledu predloga J ugoslovenske vlade da posalje predstavnike
u Jogor Eboli, predata је predstavniku SAD u Kazerti za komentar;
i zЬog ovoga Stejt departman odlofio је misljenje do doЫjanj a odgo-
vora, koji је stigao pre par dana. Ро njihovom mis1jenju zahtev J ugo-
slovenske vlade, jednostavno је izgovor da dоЫје pristup u logor da
Ы na taj nacrn vrsila i.strafivanje protiv Titovih protivnika., koje Ьi
Jugoslovenska vla.da f elela da zgтa.Ьi kao "kolaЬoratere". Sledstveno
ovome, Stej t departman oseca da prihvatanje ovog zahteva ne Ы
bilo u skladu sa Vasim predlogom br. 2219. na koji је Stejt depart-
man dao pristanak.
Ako se Vi slafete, Stej t departman predlafe da se odgovori jugo-
slovenskom ambasadoru, da oni osecaju da ne Ы sluzilo nikakvoj
korisnoj nameni slanje jugoslovenskih cinovnika u EЪoli, posto pri-
padnici tog logora vec znaj u da mogu Ыti repatri.rani u Jugoslaviju.
ako to zele, onda da se obrate jugoslove.n skim pr edstavnicima u Ita-
liji. Stejt departman Ьiо Ьi zahvalan ako blste m u Vi dostavili Vase
misljenje".п7)
B.ritanska oba,·~~tajna slu.iba prati rad
TitovЊ prutivnika u Fnncuskoj
Pocetkom januar a 1946. upucen је sledeёi izve~j iz P ariza Forenj
ofisu о radu politickih protivnika Тitovog rezima. Тај dokumenat
nosi naslov:
2211) " · о. 371-:19:127.
227) F. О. 371-59527.
325
 "Лkti,·no~I n,oмrhl~•• \ o~lnlЉ 11nll-tltov11klli Jщroslciv.-11 11
u Fr11nc-u~koj"
1. HrYatsku sclja~ku stranku prcdst4vljn njcn prcdNcdnlk clr М а .
t c-k, koji је s\aЬog zdravlja t ii,•1 u Porlzu sa dvo sckrewro I nJ ih,,.
,; m porodiC'ama. Njegov pomocnik dr Lnxa, v~i dutnost kurlrn zn
odria,·anje ,•eze sa ostaJim istaknutim jugoslovcnskim liderima. Tu
skoro, Laxa је puto,·ao u Тrst sa namcrom da srcdl rozlike I odno~c
medu Jugoslovenima u ra:.n.lrn \~gorLma u ltaliji. Mom~ntalno u toj
zemlji postoje d,·e ,rrste logora : Jedan za Hrvate I drug1 za nehrva t-
ske simpat:izere. U poslednjim logorima kontrola је u rukama prisla-
lica Ы,-~g Paveliёa (OЬave~tajna sluiba napravila је gre~ku i kazc
"PavJo,iё" umesto Paveliё, pisac). Dr Laxa narnerava da putuje
ро drugi put и Minhen (gde postoje slitni logori) i za ltaliju
da sortira Jugoslovene u Hrvate, Slovence i "ostaJe" i tako da stvori
tri ,rrste logora.
Ocevidno је d:i Ma~k namerava da upotreЫ jugoslovenska rase-
)jena Нса u Zapadnoj Evropi i na okupiranom podrutju Trsta kao
prot:i,1.eha u njegovom sporu sa Тitom. Po~to ova lica broje izmedu
cetrdeset do шdei:et hiljada (ро Laxi), Matek se nada da је ovaj
broj ,тedan. Ako spor i nagodba (sa Тitom) propadne, postoji nada
da се logorska di~plina i vezbanje preokrenuti ove Jugoslovene -
koji su gotovo svi vojnici - u jezgro jedne disidentske vojskt>. u
ovu S\тrhu oficirima u logorima је preporufeno da ~to vise vezЬaju
ljudstvo. Do sada Масеk је nezadovoljan sa duhom u logorima gdP
oseёanje i odшevljenje nije jedinstveno. · nije . ~ovek od akcije, iak~ ima cin potpukovnika u Мihailovicevoj
2. Y.raljevsko predsta~tvo u Francuskoj ostalo је u rukama
jednog mladog ёoveka (ime nepoznato) koji se predstavlja kao vojni
atase. 0n izd.aje vojna naredenja drugirn mlad.im Jugoslovenima,
koji lele da budu k:uriri za okupirane zone. Americke vlasti cesto
daju u.lazne vize na ovakvim dokumentirna, i time omoguёuju kuriri-
ma u1azak u okupirane zone gde doЬijaju benzin, prenoc~ta itd.
З. Jedan broj jugoslovenskih nezbrinutih oficira nedavno је pri-
stigao u Pariz, posle osloЬodenja iz neprijateljskog zaroЫjenistva.
О ovim licima sta.raju se Ма~k ili Mladen Zujovic i upotreЫjavaju
ih za stimuliranje francuskog ~ljenja ili ih upotreЫjavaju za ku-
rirsku slu.Њu u Italiji Potrebno је naglasiti da је veёina Jugoslo-
vena u Francuskoj naklonjena Mihailovicu, isto kao i Кralju; i da su
neki od navedenih oficira, veruje se, imali veze sa Neincima za vreme
potresnih dana Tito--Mihailoviceve ЬоrЬе u Jugoslaviji za vreme
rata.
. 4. ~~~en Zujoviё. Ovaj covek је pravnik, star oko pedt>set go-
~a, ci~1 Је brat pro!esor javnog prava i ekonomije na Beogradskom
umverz!tetu. On је Ьiо celog fivota repuЫikanac 1 kao takav Ыо је
u tesnoj vezi sa Hrvatirna i Macekovom Seljackom strankom. Uprkos
326
navcdenlm simpa.: ijama,_ on se za v reme r ata borio za Kralja i kao
takav Је pri§ao Mi hailovicu J_i,,i 1. Оп је Р<Јчtао clan Centr alnog komi-
teta koJI Јс stvorio M i haiJoviё da upr avJja deJom JugosJavije koji је
Ыо pod njcgovom ko_ntrolom. О,,ај Kom1tet sastoji se od nekih cetr-
dcset poJltltara lz 11v1h stranaka. Zujovic је Ыо poslat sa dr Ctisigo-
nom da orgonlzuju us tan" k u Splitu za vreme IYpitulacije Italije.
(Grlslgono sada Је u Londonu).
Zujoviё Је Ыо ~aroЫjen оо Nemaca Ш Italijana u Splitu; kasnije
osloboden od p~rt1zan~ 1 _evakuisan za Italiju. Odatle је posao za
Francwku, gde Је ranJJe f1veo dugi niz godina, i tu se sastao sa svo-
Jom !eno~ koja Ј 7 Francu~ki nja. 0n irna mnogo uticajnЉ veza u
FrancuskoJ, i veruJe se d.a Је !rancus ka obavestгjna siufba ne samo
!elela da on dode ovamo, vec mu је dolazak olaldala. On ovde vrsi
di~~tn~ funk~iju u ~r~ljc~? ime, to jest utice na !rancusko javno
mi!!JenJe ~ . ~rilog M~ailov1ca. Mihailovicevi sledbenici jos se bor e
u Jugo~!av1J1 ро pla_rнnAJТ1a, ~ arnuji od sto hiljada boraca, za koje
on dоЬ!ЈЗ hranu, ш1 ne muruciju niti \,:kove.
~ri Ш te~ m 7seca_r_anij~. u Zujovicev stan u Parizu provaШe
su Тit?ve pn~~e I op!Jackali sva dokumenta. U ova spada i njegov
dnevn1k u koJJ Је unos10 dogadaje svakog dana; i veruje se da је ovo
prouzrokov~o mnoge Ьеs~е noci jednom broju francuskih politi-
fara, posto Је on u dnevnik Ьelezio njihovu reakciju na njegovu
propagandu. Rad.i toga је moguce da su lopovi odлeli i prime.rak
njegovih izvestaja Francшima. Zujovic је u stvari intelektualac i
arrJUJI. I zbog ov~ga on Је narocito pogodan da zastupa Кraljevu
stvar u FrancuskoJ na mnogim uticajnim mestima. On u stvari ima
pristup francuskim politicarima na ministarskim polozajima, а ta-
kode mo!da је u vezi sa poliblkim vodama koji nisu :nomentalno
na vlasti ovde.
i:o~1e veceri iz Londona је stigao kurir, koji је imao dugi in-
t~rvJu sa RJ:aljem, koji јс izrazio namt>ru da nasta~ Ьorbu protiv
Тita, mada Је klonuo duhom jt>r ost>cs. da vod.i izguЬljenu Ыtku.
Ovo Је doprinelo da najmanje jedna jugoslovenska porod.ica u Pa-
~u .- koja је sve do sada odusevljeno pomagala Кralja - promeni
~1S!Jenje da vise nt> treb~ d~ se u ovo mt>sa. Clava ove porodice
lZdao је naredenje da otkaie prijem Jugos1ovenima, i da se vise ne
govori jugosJovens ki na tele!onu.
5. Sve u svemu slika koja se doblja о disidentskim JugosJove-
nima ~es_te ova: vrlo i:nalo efektivne aktivnosti, iako је moguce da
2ujovtc 1ma nesto upliva. Vcrovatno се mlad.i Jugos1oveni nastaviti
sa pokшajirna kroz Evropu kao kuriri u kraljevskim misijama, ali
ne Ы bilo nemoguёe prekinuti ovakve aktivnosti. Potrebno је istaёi
da u stvari Тitovi predsta,rnici ovde, ne dele ovo miЩenje, jer jugo-
 . 'd~nti imaJ' u vrlo 1;,,е obzlre za merc kojc Tltovl pr·гd
d 151 Nije pozna to d~ 11 је br.itanski ambэsador proveravao ovu
s 1o,·eni;ki " · • 'i р vola u ZuJ· t<: • 1111 hrane,
Фi,-nici preduzim2.ju da pratc akt1vnos. • ro . . . ov cv Nl ar, stvar 111 је somo dostavю F'orenJ ofisu ом sto su njemu dou.snici
iodaЩjanje ~est (Тitovih) ublca iz ltAll.je da \lkv1d1r0Ju dr Mact' k,1 dos t.avLII, А lstog dttna, nekoliko casova ka;;nije, britanski vojni atase
. d reduzimanja niza mera predostrol nostl od strnnc (IINi- lz Bcograda lzve§tava Ministarstvo rat.a u Londonu2.,1) ро istoj stvari
do,-e1о Је о Р · .. . ., ,,s)
denata u ,·odenju nJthov1h posl~~or С. Р. Норе, Pnrlz, 11. 1. 19•16. 1 kate: ,.Tltov sln Ј е tesko ranjen u jednoj pijanci od sovjetskih ofi-
1

clra; glasinc ~ruze da ј е on u_m ro. Meautim, r ez-im је proturio vest

FORENJ ons I ТIТО:
medusoЪna podozrcnJa 1 optulivanja
..., . _,. • -~; ForenJ· ofis sakrivao је nezgodne stvari ро Tita
• ·
.,а J....unoJ s........ N d · t • А
_,.,_ da ne Ьi w!le na javnost. а rugoJ s raro, meuutim
1 n.iegov пи uа . . "t · t·
pa.zljivo је prikupljano u ovoj ustanovi sve ono " о Је nega 1vno ро
samog Тita i njegov reшn. 0d interesa su sledel:e zabeleske sacuvane
u arhivi Forenj ofisa. . .
(1) 28. feЬruara 1945. {eldmar!al Alexand~r poset10 Ј е Beo-
grad ::1). Njemu јс svakako Ьilo predoceno ~ bntanskog ~basadora
u Beogradu, & sc tom prilikom javno govorilo u pr~stoln1c1, da Је on,
feldma.rЬJ dosao u pratnji divizijskog generala, s1r Ronald Scoble
(k011.. · u )·esen 194'4. potukao grcke komuniste ро Cerblovom nare-
Је Кr 1· k ·•
denju) da likvidira Тita, i da liaio pr:euzme а Jevs ~ na~~srustvo:
Nije poznato kako је Alexander reagirao na ~vakv_a pr1~anJa , _ForenJ
ofisu је Ьilo sasvim neprijatno i ·zadavalo Је bngu, 1 depesom Је
tra!en izve!taj od brigadira MacLeana, koji је Ыо u Alexanderovoj
pratnji, & se priёa i dogada u Beogradu.
МacLean је k.ao zapeta puska poslao brzojav u London, da је u
Beogradu savrsen mir i samo sto ne tece med i mleko na svakom
cosku. л posto se OZNA postarala da narod rano izade na ulice da klice
Тitu, Staljinu, zatim i "na!im velikim saveznicima", gde је, moguc~
је, i reakcija ucestvovala. sve ovo MacLean је opisao kako ~е nar_ od
prosto topi od miline kad "klice svom novom nikovodstvu 1 ratшm
saveznicima". On navodi u svom brzojavu prvu stranicu vanrednog
i.zdaDja "Politike" i njen komentar о velikom odu~evljenju i sponta-
nim ovacijama"."')
U drugoj zabelesci datiranoj 1. septembra 1945. koja potiёe od
britanskog amЬasadora iz Beograda, javlja se о jednoj pijanci u ne-
koj Ьeogradskoj kafam gde је Titov sin (ne navodi i,;ne) tesko ranjen
od sovjetskih pijanih oficira; da је podlegao ranama i umro u bol·
ni.ci U izv~ju se govori da (jugoslovenske) vlasti sve c!ine da stvar
zataskaju, ali da је telo Titovog sina preneto u Zagreb radi tajne
ш1 r. о. з11-s9з19.
229) F. О. 371-48907.
230) F'. о. 371-48907.
da se Tltov SIП apotakao kad Је pokusao da se popne u dzip .i da је
nehotltno njegov pl§tolj opalio i tako ranio sarnog sebe. Pov erljivi
1..zve§tajl govore da је on ла putu ozdravljenja".t:12)
Medosobna optuzivanja о kobboracijj
Povod za ovo dalo ј е zategnuto stanje oko tumacenja ~Bledskog
• sporazuma", zaklj uёenog u leto 1947. izmedu Britanske i Jugoslo-
venske vlade о isporuci zatocenih izbeglica u Munster-lage.ru, kao
i ostalih izbeglica u logorima ро Nemackoj i Austriji, pod britanskom
kontrolom. Vec pocetkom nvvembra iste godine, na ·1eliko cudo, Jugo-
slovenska vlada је jednostavno otkazaJa Bledski sporazum iako је
isti njoj davao mnoge pr~dnosti. Iz britanske ambasade u Beogradu
skrenuta је pafnja Forenj ofisu da Titova vlada preti iznosenjem na
javnost 233) britansku kolaboracij u sa Nemcima, kad su poslednji na-
pustill Grcku u oktobru 1944. А specijalno се izneti na javnost bri-
tanske veze sa Nemcima preko Draze Мihailovica. Sudei:i ро britan-
skoj arhivi, Тitova vlada nije pismenim putem bilo sto dostavila
Britanskoj vladi sta namerava izneti pred javnost. Medutim u jugo-
slovenskoj stampi prШkom sudenja u Beogradu, nemackim diplo-
matima: Franzu Neuhausenu i Heлnanu Neiibacheщ Forenj ofisu
bilo је jasno u kom se pravcu stvari krei:u; i zato се pozuriti da pri-
premi odgovor, ako i kad, Titova diplomatija otvori vatru. Forenj
ofis је ocekivao da се se napad dogoditi u Ujedinjenim nacijama gde
Ьi se najvise stetilo britanskom ugledu.
U opseznom memorandumu svojim diplomatima, Frederick А.
Warner u Forenj ofisu kaie sledece: ш)
"Као sto se vidi iz beogradske depese br. 1168. od 29. oktobra
1947., jugoslovenske vlasti iskoristile su prednost koju im pruza su-
denje Neuhausenu, gaulajteru Srblje, da iznesu laine dokaze па su-
du, kojim pokusavaju da dokaiu da smo mi pre svrsetka rata vodili
pregovore sa Nemcima za unistenje ELAS-a (gr&e ko munistiёke
gerile). Ро prilozenom nalazu istraiivackog odelenja Forenj o!isa,
dovoljno se vid.i da је Ьilo povremenog razgovora izmedu britanske
i nemafke komande u pogledu re~enja manjih proЫe ma gr& e kam-
231) F. О.
371-48947.
292) ,., о.
371-48947.
233) F. О. 371-67398.
234) F. О. 371- 87398.

328 329
panj<' na OIA~'-·-•tr•no
"
zado,·o\ji,t\'o.
,
Sto 11.glcdn , sasvlm 17.VC!.no ' Ј ••~1, ,
\ .. Гllt""''-ori ,·odeпl I Ъ111 namcnjc11\ (Jcdlno) \)ru1џc:N tl ,., 111 •
dа su о •
.
nза ra1а. 1
· d•n .,-
mi nikad nis1пo ~
naprav1' \ 1 dl rc• k tnп ро k t proll v 1[• 1, /\ ,,<•'а-.
•
,, . , izgleda d11 јс. ELЛS
,_, аргоti,• od .napravlo
. m1r i nagodbu sn Ncinclin 11
da Ьi mu to omoguШo 1z,· сnзе nJcgo, •og r evo1uc 1onarnoд prokkt:i.
Mi smo se navik!i na ncosnovane optuibe ove vrste, i ml dobro
~namo da te Slovcni (F. А. Warner kaie: .,Slavs", ne "Yugoslavs" .
~trofira Slo,~nstvo sa ulteriornim motivima, pisac) priЬaviti i/
пш'<Јјеnе u,rrede protiv мs u njihovoj politickoj igrl kad god im to
ust.reЬa. Mada smo u stanju da poЬijamo pojedine optuibe, mi ne
moumo niRa uraditi da efek-tivno sprecimo tok ldi i zaraznu pro-
pagandu. Nara,rno ne, ako nismo spremni da se stalno Ьijemo sa
, •etrenjaama. Ne postoji veliki razlog da poЬijamo pojedine lazi
ako iste nisu upotreЫjavane za narocrtu svrhu da nam nanesu stetu
kao deЬat.a u Sa,, etu bezbednosti i tome slicno.
U ovom sluЬiju Presbiro me је uveravao da se nikakve vesti nisu
pojavile u britanskoj stampi niti inostranoj ; i ја sumnjam da Ji је
uopste vredno da se rni bakcemo borbom sa vetrenjacama ovde u
Londonu. Ako se pa.k kasnij'" pojavi javni skandal sa ovim, Ш se
pak po,•odom ovog povede medunarodna debata, rni cemo moci opo-
,rrgnuti optuibe а da u meduvremenu ne izgubi.mo prednosti. Gomja
rasmatranja ne opovrgavaju cinjenicu da је ponasanje Jugosloven-
ske vlade Ыlо vise nego odvratno i da mi moramo sve uciniti da njoj
oteia.m.o njenu odvratnu propagandu koja се, izgleda svakodnevno
rasti ро direkti,,ama Komin!onne. Ја sugeriram medutim, da blsmo
mi mogli moida instruisati Мr. С. Peakea (Ьritanskog ambasadora u
Beogradu) da privatno razgovara sa podesnim clanom Jugoslovenske
vlade i da istom kaie: Ako se potegne pitanje ratnih odnosa sa Nem-
cima, mi licno posedujemo dokumenta sa dokazima da otkrijemo
prvo, pronemacki rad jugoslovenske komunisticke partije posle iz-
bljanja rata 1941., i drugo, da је ELAS doblo oruzje i pomoc od Ne-
maca, sa kojim је nameravao da u 1945. pokusa da zgrabl vlast.
Medu.narodne obaveze koje nas veiu da predamo ratne zlocince,
zahtevaju da se osigura uslov da se ovim osobama pravedno sudi za
povredu medu.n arodnog prava i uzusa о vodenju rata. Obaveze ne
veiu, medutim, Ыlо koga da predaje Nemce u svrhu fabrikovanja
dokaza i upotreЬe istih u ciljeve sramne politicke igre. Jugosloveni
Ы trebalo da imaju dovoljno pameti da vide da rni sigurno necemo
nastaviti sa predajom ratnih zlocinaca, ako се ih oni upotreЫjavati
u naprf:d navedene svrhe. Mi bismo takode mogli - ako Mr. Peake
smatra da је stvar od va!nosti - da detaljno pobljamo optui be putein
ВВС u programi.ma za Jugoslaviju.""~)
F. А. Warner, 4, novembra 19Н .
235) F. О. 371-67398.
330
Na vl!ioj h ljera rhijskoj, insta nci (potpiз лecitak) odgovorni !unk-
c\oncr zaplsao Ј.е da se slaze s11 po~IJednja d vз pa ragra!a ali izrazava
sumnJt1 da ,.Ы b1lo ·•1· , ulaziti u polem.iku sa Ј ugos Iovens k от v 1а _
v redno
dom I izra,љva m,,, JenJe da Ьi J ugoslovene trebalo obeshrabriti da
sc navedu na takvu polemiku.
MEDUSOBNA Ol'ТUZIVЛNJA О KOLA BORA CU1 SA NDICDIA
Titova runda
U toku oktobra 1947. Forenj o!is је sa velikom paznjom i b tere-
sovanjem pratio tok s_ua enja u Beogradu Franzu Neuhausenu, rat-
nom nemackom gaulaJteru Srblje i dlplomati Hermannu Neubache-
ru. U Forenj o!isu nije se mnogo zaziralo od izjava Neubachera, koji
је Ьiо dipJomata T~eceg _Rajha i smatr an је za solidnog ёoveka. U ja-
nuaru 1946. Amer1k anc1 su detaljno ispitali Neubachera· i Britanci
su mogli ~oristiti njegova s1;edoёenja. Neubach er је, medutim, vт\о
ЈоАе govono о Neuhausenu i gajio veliku odvratnost prema nje.m u.
On је izneo pred americkom komisijom i ono sto se о Neuhausenu
nije ranije znalo, naime da је Ыо nemoralan, korupcionas, nepouz-
dan i ёovek bez karaktera; ali је ulivao Goeringovu za.stitu i pok:rovi-
teljstvo. Za vreme njegove strahovlade u SrЫji, mrzeli su ga ne
samo SrЫ vec i Ne.m ci. Tridesetih godina kad је slu.ibov ao u So!iji
Ыо је lisen polozaja, suden i usuden na ёeti.ri godine prinudnog rada
zbog pljacke i pronevere. Isto је rad.io i u samoj Nema&oj; Goering
ga је rehaЫlitovao i tako је postavljen za generalnog konzula u
Beogradu. U avgustu 1944. Ьiо је smenjen sa poloiaja u SrЫji, uh.a p-
§en zbog korupcije i zloupotrebe vlasti. Ponovo ga ј е spasao pokro-
vitelj Goering. Od ovakvog nakaradnog Neuhausena pla.sio se Forenj
ofis, jer се ga komunistiёki rei im u Beogradu upotreЬiti da laino
svedoci о britanskoj kolaЬoracij i sa Nemcima za vreme rata.
Тito је svakako nastojao da iskoristi ovakvog, korumpiranog na-
cistifkog v elmozu, i da sa jednim metkom uЫје dva zeca. Prvo da
diskredituje mrtvog Drazu Mihailovica preko koga su navodno Bri-
tanci oddavali ,,eze sa Nemcima. 1 drugo, da diskredltuje svoje
pokrovitelje Britance pred m1:.'(1unarodnim javnim mnen jem. Narav-
no, Neuhausenu ovo се dobro doci da vr~i obracun sa Britancima. А
!to on to fini na komunistickom sudu. nije ga mnogo b rinulo. 0d
nacistickog pojma pravd~ do komunist.ickog, mацје је od jednog
koraka, koji се on sasvim lako napraviti. Sto је Neuhausen pravio
zla za vreme rata u SrЬij i, Тitov sud nije uzimao u rasmatranje; ne
bar u prvom delu sudenja. Glavna poenta u procesu Ыlа је uvlace-
nje zva.nifne Britanije u kaljugu kolaboracije, i time diskreditovanje
britanske ratne politike.
331
 ctU р1Sllu ,, з·с brltanskl ambш,odor iz [1 ~1,,,r·
., ,,,1·1
sвsvlm Је jas~o da -~u ovi r":7govori vodeni da Ьi unapredili opera-
_,1
Ро o,-ome pћ-uni Ь .,~•) On knic slcdccc: ·
ЗО
1947 ј
.
ForcnJ о f 1su ·
okto ra '1 d
1ј _ u Ucogradu prcs о е u nc o~toJan olir cljc u OrckoJ, 1 . " 1 Ј: pr~vlJe~ nikakav sporazum protiv ELASa.
St1dcnje о,,е n~c е nlni konzul u Bcogrndu, prikazan Ј' " ·
1 Naprot_i~, EL~S Је ~ЈО tэ_Ј koJi је napravio sporazum sa Nemcima
" --Aa'nji gener . , , ° н
ne O njcgov1m ratn1m а <t vno~tin,n v .·.
1 1 da dob1Je oruzJe _da bi ~оЬю u vтemenu da se organizuje da Ьi ostva-
Neuhausen, . pn::u• s
t Orak u :\tn.mpI' 1 Ь it k. tt rlo svoj revolucionaгщ program. Opsirne iniormacije о ovome do-
PonedeUak I'hu il ntev1m .
vez..·•m".. sa NemcLma r ansм·
1m. vrz·,.,,.
,,,., а stavJjamo d iplomatskom po~tom. 2~1)
)•edino о • М1• Lа mо, I Nemc1m.... ,, On з· с dno lzjavu о 1hailovi(:cvi"'
'k • "' Iskustvo је, m~_d utim, _pokazaJo da рс,Ьiјалје lazi sa.-no Qos vise)
sa Mihailovн:e . d' -ktivama predstav111 а stranih mi~iJ··
Nemcuna ро н, . d 1· а. podstife 1 _o hrabruJ_~ to_tal•~ ~ ~ropagandu; radi toga izgleda bolje
,,ezama sa \ј pi'tanje od sud1je, а I on zna о britan
postзv eno ве uzdrzat1 od pob11an1a P0Jedin1h odvтatnostj, izuzev ako iste nisu
U odgo,·oru na . а sa Nemclma u vez1 Gr1.: е, Neuhausn"·
• "k
uperene protiv nas sa ciJjem da nam naлesu narocitu stetu u debati
·I azgovor1m . . · "'
skim vezama r . primio vest posredovanJem Jednog grckori u Savetu bezbednosti . .. Nikakvu izjavu povodom ovoa necemo da-
. . ·о·· ,Neubacher
.Је 12.Ја"' . .
]С t k
се napadatl Nemce u о u pov acenja iz
1• "
. k ра da Br1tanc1 х· d vatl u Londonu. Niti smo za to - ukollko Vi ne smatz7'ate neophod-
eplS ·о t 1.neda J't> ovo najbo1"Jl na1.:m "
а u1.:vrste svoje rum - da pobljamo jugoslovenske optu.ibe putem programa za
_._,. ]'t>r su sma .r a 1 . . . t k ·
G"':'7: . zeml 'i'. u toku isp1t1vanJa u u ora , on Је potvrdio Jugoslaviju na ВВС, posto Ьi ovo nateralo J ugoslovensku vladu da
PoDC_l]e_~ toJ. k Ј . Кrajem 1943. i poёetkom 1944. Neubacher је ponavlja optuzbe. Vazno је rasmotriti, kako da nademo nacin da se
1
gornJ~ UJBVU ~ ао. Britancima'. Ја cu naravno uluёiti povoljnu obeshrabri Jugoslovenska vl;.da od daljih napada ovakve vrste. Uko--
. ао 1%\l'esne veze sa . . м· . ta
im
rilik-u da sve ovo prokomentarisem sa ..Тitov1m шis .,. .rstvom. spalJ· liko ne smatrate neumesnim, Vi Ьiste trebalo da privatno govorite
Р . k , m na na& na koJt se ovo suuen]e vod1. Necu podesnom ёlanu Jugoslovenske vlade:
nih poslo,•a 1 u aze . . ta 'ti d
•u zvaniёni niti pismeni protest, ali cu un Jasno s V1 о znanj~. (а) ako vlada i dalje bude potezala pitanje ratnih odnosa sa Nem-
praVI_ atramo Jugoslovensku vladu· odgovornom za ove klevete". cirna i isto iznese na javnost, mi posedujemo mnogo јасе dokaze da
da пu N smkra'u ambasador predlafe rasmatran)e · d а 1·1 u Ь u duce , Forenj prvo ukazemo na pronemaёke aktivnosti Jugoslovenske komunisticke
ofis :еЬа ]da predaje nemacke ratne zloёince na ovakvo "sudenje"' partije u 1941; i drugo, da objavimo &jenicu da је ELAS dоЫо
nemaёko naoruzanje i pomoc kojim se nadao da dode na vlast u 1945.
u Beogradu.
(Ь) Nase medunarodne obaveze nalaiu nam da predajemo ratne
zlocrnce da irn se sudi za povredu prava i medunarodnih uzusa о
Britanska runda vodenju rata. Medutim, ove obaveze ne vezu nas da predajemo
Nema SPora da је Tito u svojoj rundi ~oznjeo dob~r propagandni Nemce, da Ьi time ohrabrili drugu vladu, da tim putem fabrikuje
uspeh na racun zvanicne Britanije. Kad Је dosla britanska pr1ltka. laine dokaze za upotrebu u prljavoj politiёkoj igri. Jugoslovenska
Forenj ofis upotreЬice municiju malo tezeg kalib~a, ali ne _o nu naj• vlada trebalo Ьi da је dovoljno pametna da vidi da mi necemo nasta-
tezu iako im је stajala na raspolozenju. Ovo ukazuзe na trad1cюnalnu viti sa predajom ratnih zloёinaca ako се isti Ьiti upotreЫjavani u
opreznost i spremnost da prihvati udarce i upljuvke _u prvoJ_ rund1: navedene svrhe. Ne Ы trebalo da shvatite da smo mi mnogo uznemi-
mozda i u drugoj, da Ьi sa sigurnoscu doЫla poslednJu. Rad1 toga 1 reni polernikom ove vrste" !238)
rezervisanost da se iznese sve sto irn stoji na raspolozenju. U pogle- А. \Vilson, 7. 11. 1947.

du Neuhausenovog svedocenja, Forenj ofis kaze: .,On је nepouzdan

covek i svedok, i bez sumnje nastojace da se nagodi sa svojim tam• Dosije о jugoslovenskoj Komuшstickoj partiji
nicarima da ocme Britance~. U odgovoru britanskom ambasadoru Da Ьi pripremio svoju dlplomatiju da роЬiја Iazi jugoslovenskih
u Beogradu na depesu od ЗО. oktobra, Forenj ofis u depesi br. 2275. komunista, Forenj ofis је zahtevao od svoje obavestajne sluzbe da
od 7. novembra daje ovu instrukciju: .,Zvanicni podaci pokazuj u da sta\i na hartiju sve sto zna о jugoslovenskoj Komuшstic.koj partiji,
је u nekoliko navrata za vreme rata dolazilo do razgovora izmedu njenom stavu i radu od poёet.ka i za vreme rata. U ime obav~tajne
nema&ih i brit.шskih vojnih vlasti u cilju resavanja nekih manjih sluzЬe izvestaj је napisao nt:ki F. С. Waddams 2. 12. 1947. lzvestaj
stvari u vezi operacija u Grёkoj (u jesen 1944.). Ovo st> narocitv је pisan rukom i moglo Ьi se reci sa dosta poznavanja ovog proЫema.
odnosilo - о cemu postojc sp~cijalni dokazi - na razaranje mostova Najva!nija mesta tog izvestaja glase:
~ n i h brana, da Ы resi\i ovo pitanje na obostrano zadovoljstvo.
231) F. О. 371-67398.
236) Р', о. 371-67398. 238) F. О. 371-67398.

332 333
 .. . lo malo cvldе 1
,с\јс O komunlstШюj ak tiv11osti r
, . t 1· ,, . 1111,, вprovod\11 kao prvi zadat<ik potpuno eliminis . .. .,. .
p.._>St0JI Н d k kot1\Unistl nisu pos а I vouc par·111.an~
protlvnlka s led ecim srcd_s tvi ma : апЈе svoJih pol1.1ckih
19 4i" 0,·о ttgla,-non~ikai do,roljno vaina snaga da Ьi Ы\i Z(]pa;.t'~i (1) ('Jimlnlsanjcm ant1komunista ubl~tvi . k . .
J·er oni. nisu sn,atra t) da Ј' е "tav jugosloveвsklh komunistt, · clma I Italljanlma; · ma I pot az1vanJem Nem-
ь з· е pozna ~ • . d . · 111,
Medutin,, do ro t sa stavom komurusta u rug1m zcm\J."n
. ь· isto,re an '
pitanз_u ra~a ,о "е· naimc sve do nap~d_a. na ~Ju_, ош su dcn1mci ral 1
' " ,а (2) potpalJ\vanjem gradanskog rata da Ьi tak0 d ьu· . 'st
u ьaosu koji је <;ledio; о 1pre1muc :vo
i dikь.ran \% R_':15\J '.,.k. u koз·em radnic1 1 se1Jac1 nece pro\1vati k
. n<>nJalist1" 1,
rat k ао 1m.,. . 15
. l
. ti~ke gospodare. Za Jugos ovens е komunist,
k rv (3) tlnjenjem zlocina i zverstava prema ро ' din • lim •tc1 .
.. dbU' Је e1ma, se а 1 •
za njiho,-e kapit .
31 ·u dokt.rine iz RiЬbentrop-Molotovljevog p.ik/ Prema on1ma k 0Ј1 .. su о I da pomazu part·tzane,. '
(4) kо_1а ьor~c•Jom sa ~ ~mcima i Italijanima;
goYori se ~ ~ ~ ~ s t i srodne ve~e, koji se slai u u. _zajednicko~
(5) pr1manJem u part1zanske redove i postavlJ·an · · k
da ~- n_acis . ..1 rema degenerisanun pluto-demokrat1зama Zapa. .. .
polo;oaJe mnog1
· ь ь · xih k
1v:.
Jem na VJSO е
olaboratera najc.r nje vrste" _2зg)
mrb\jl 1 o_poZI,kOрје pribaviti doslovnu evidenciju о ovom ucenju
da.. M~utim, te gli Ьi se naci u ruskoj ~tampi i tome s licno, а st~ Na kraju izvestaja . autor savetuJ·е ForenЈ· ош· d а "upr kos
, . .njegov
Dokaz.i о о,rоте mo d k · t О • svega ovoga ра rtizan1 unaJu zas!uga, i da ovo Ыаtо koJ· stal ""''
. rih шо i ponavljano svuda о omunis а. vo sto sledi,
na •dn ь ·t k о-!tomurust1"• . ~kih е se о,.,_,о
зе ,-ето Р d'~ izvod iz з·ugoslovenske novine "Komunist" od av- • u n · ansti
i n]Im zas1pa partizane". • · odnosa ne Ьi trebalo ponovo mesa • t·1
smatra se, а зе li ы · t
1940. ,Britanska i francusk~ _о gar _Ј_а _РО po~ognuta od
=al-demokratskih izdaj~a ~ C1trtna, At?Ja 1 ostalih - teraju
.tanski narod u ovaj ub1tacni rat . .. Glavm zadatak komun.ista u Britansko-nemacki dodui i razgovori u 1943. i 1944.. godini
~ zemljama jeste d~ sprefe o_s tvarenje ~lana V~li~e Bri- Ро ovoj_ temi, iako_ postoji materijal, samo jedan mali deo је
.. 1· Francuske!' (Citirano lZ D. Martian: ,,Izdaщ saveznik .) o~ren ~а J~vnost. Ра 1pak dve otvorene zabe1eske svedoce da је do
tamзe Pomato је da su u Sloveni]L ••
sve_ st r ank~ ~zuz~v
. k raJ~J
. ' ih d esni- ovih dodira 1 razgovora u nekom vidu dolazilo ро specilil:nim stva-
шa, uzele uresca u protestu ~~otiv potp~s1~anJa 1:roJno?. pakta rima. Jednu zabeJesku о ovome ostavila је miss Е. Eccles, а drugu
25. marta 1941. Komunisti su odbili da pomazu ]edan "Ш1per1Jal1stic­ Herman Neubacher, odnosno njegovo svedocenje pred americkom
ki rat• i priredivali su demonstracije protiv_ isto?. Kad _Је p~cetno ispitnom komisijom u januaru 1946. Gospodica Е. Eccles zapisaJa је
odu.sevljenje, protiv Тrojnog pakta, а za SШ10V1cev drzavru udar svojerofno sledece:
od strane veёine naroda, pocelo da bladi, komunisti su odbili da ,,Pakt sa Nemcima". "Naialost ni.sta mi nije poznato O diskusija-
protestuju protiv Pakta, i maJo -~u uradili d~ nemackog napada 6. ma sa Nemcima kasno 19~3. ili rano 1944. U oktobru 1944, medutim,
aprila. Imenadni slom Jugoslaviзe potresao Је sve delove naroda, kad su kra)jevski pioniri cekali spremni u Egiptu sa njihovom spre-
i postoji malo dokaza о otporu, sem Mihailovica, sve do nemackog mom da krenu da opravljaju prista.niste Pirgos u Grckoj i vodenu
napada na Rusiju. Posle ovog napada politika jugoslovenskih komu- branu Maraton (za koje se verovalo da се ih Nemci dici u vazduh
nista promenih se kao i u drugim zem.ljama. Iz ovog sasvim jasno pre nego se povuku), stigla је poruka da kraljevski pioniri ostave
proizilazi da: (1) za vreme intervaJa izmedu RiЬbentrop-Moloto,, svu spremu u Egiptu, posto su Nemci pristali da ne ruse navedene
pakta u 1939. i nemackog napada na Rusiju u junu 1941. jugoslo- instalacije. Za uzvrat njima се Ьiti dozvoljeno da se nesmetano
venski komunisti su zauzeli striktni stav neutralnosti prema ratu powku iz Grcke. Meni nije poznato ko је napravio ovaj sporazwn,
sa pronemaёkim naglaskom; (2) kad је ugrozavanje Jugoslavije po- Diti kad је napravljen, niti pak sta је sve sadriavao. Ali се1а ova
stalo ocevidno pocetkom 1941., oni su odbili da pridu vecini Jugo- stvar Ьila је poznata svima u Kairu".
slovena koji nisu odobravali prilaz Trojnom paktu, pomagali Simo- Miss Eccles na kraju kaz~ da је "Мinistarstvo rata veoma oset-
vicev put i spremali se za borbu protiv Nemaca. Komunisti su oёe­ ljivo ро ovoj stvari i nerado daje podatke".~~0)
vidno radili sve suprotno sa njibovom propagandom. Neubacherovo svedofenj e. То је svakako obi.man dokumenat ali
~ njihovom ponasanju za vreme rata, kad se stvar posmatra s_~ Forenj ofis otvorio је za javnost samo nekoliko tacaka koje glase.
gledista otpora Nemcima, koji је na momente Ыо herojski, postoJ 1 (1) ,,On је lezerni Beclija, povrsno briljantan; Ьiо је specijalni
~od~ ~~ evi1encija о njihovom prljavom radu. Iako је prava
~ iskrivI1ena ~Ьо~ politick.ih strasti, tesko је ustanoviti pmo
~Је . stvan, ~- Jos зе tde priЬaviti dokaze koje Ы sud prihva~10:
edutim, postoJi mnogo swnnje о tomt> t1a su jugoslovenski komun 1st1
-
nernai!ki ambasador za Balkan 19-Н . -19-15. On је u toku 19-13.
238) 1'. о, 371-67398.
240) F. О. 371- 67398.

334 335
 . polltiku prema Mllн1ilov i cl1 i Pok .
k ~о da ,,odi pon,irlj 1v~·m
1
u jcsel\ 1943. Do susi-cta niJ , liщ1 vi, 1 Sporazum lzmed u N~maca i grckih komunista ELASa poznat је
Р° ;~ ugo,-ori susrct ~ oficirl britnnske misije borav i\i ~ tl·''*i,,
511 u lstorljsklm d okumentima pod imenom . Drama", i potpisan је iz-
ЈС! ,-nom iЬoS toga sto.5to је britanska misijn napus til t1 M iha· 111J,,ц,,. medu nemaёke Vrho~ne komande i ELASa 1. septembra 1944. U
ug а чedutinl р05 d N ь I IJ\•1r 1rnc nemaёk e vojne s1\e ~porazum је potpisao major Erich Fenske;
,-om !tabu. " ' . uspostavljena iime u cu achcrп i М ъ 1,
~,U,l Ыiska ,-е:з Јме·мноviс nikad nije prestno da sm:.itra ~ n,,,,. u tme komunlsta (~L~Sa) kap~tan Кitsos. Sporazum је sklopljen u
·,;~,'Og i;'t8Ьа' mada "Iateljima. err,c selu Le\vadl u Ьllz1?'1 So\una I pisan ј е na d va jezika: na grcki i
е
. . drugim ,ret nepnJ nemaёkJ , Grёku kop1ju sporazuma uzeo је major Fenske а nemaёku
1t1m . eritki pukovnik MacDowell uspostavio rn i~i kapetan Кltsos. Nemaёk~ kopija dosla је do ruku engleskog socija-
<2! р~о Је ~avnom stabu 1944, aranlman _ј е Ьiо napra~~ ,u J lstiёkog pisca F. А. Vo1gta, koji је istu objavio u listu "Time and
Mihailovi~,rom gN Ьachera i MacDoweHa, do koJeg nije dos\o bJi~ Tide" .ш) Sporazum sadrzi §est taёaka i ELAS uzima na sebe oba-
ia susret izmedU е~.. z og vezu da se bori protiv svih grupa, koje Ьi napadale Nemce u povla-
RibЬenU'Opo,re opoz1c1Je. . . .
• Ьасh Ј' е izJ'avio da Је b1lo sledec1h kontakta i veza . ёenju, sto znaёi grcki komuлisti sluiili su kao zastitnica nemaёke
(3) Neu er U . 1942 . iz. vojske. Nemci su snabdeU ELASove trupe teskim oruzjem, munici-
. . Nemaca u toku rata. z1Inu . 1 1943. dos\ .
medu Bntanaca 1 . k а Је jom, hranom i drugom opremom, tako da su dobro opremlj eш ёekali
. izmedu Neubacherovog ermsara pu ovnika Sta
do susreta u AtiJU k .ih d " ЬТ er. britansku vojsku. Ali Cerbl је u Grckoj pomagao monarruju i lЉe­
kera i tri britanska oficira, od OJI. s~ BV~Jtans1cak 1 1 profesionaiщ ralnu vladu. Koji kilometar sevemo od grёke granice u Jugoslavijj,
oficiri. koji 511 izjзvili da nr predstav ЈЗЈU ri u vladu. Nije do Cerёil se izdavao za "zestokog« partizana i uvodio komunizam og:ijem
konaaie odluk--e d~o. i maёem; sliёno је radio u Albaniji i u drugim zemljama jugoistocne
Britanska tajna slшba pokusala _је da uspostavi ~ezu.sa Nemcima Evrope, i sve ovo u ime "politike visokih ciljeva -!
prilikom povlacenja iz Grcke, _ka~ ~е ~vo ро~~о neizbez~o. Britanci
su preoloiili Nemcima preda]U ili sinhronlZlгano povlacenje, tako Nezadovoljstvo radnika а Jugoslaviji
da Ьi Britanci odmah mogli uci u krajeve koje Nemci napuste. Neu-
Ьacher smatra da је ovo radeno planski da se spreёi ELASovo grab. Poёetkom 1947. - u eri "administrativnog perioda socijalizmaм -
ljenje vlasti Datumi nisu bili utvrdeni i do susreta nije doslo. Sliёan kruzio је jedan letak ро Beogradu u kojem se izrazava protest rad-
pokusaj dodira napravljen је u Albaniji koji se nije ostvario. U sep- nika protiv rezima. Letak је dosao u ruke britanske ambasade koja
tembru 1944. Neubacheru su dolazili posrednici grёke vlade sa pri- ga dostavlja Forenj ofisu sa napomenom da "uprkos budnosti OZNE
jateljima Svedanima u medunarodnom Crvenom Krstu. Cilj је Ьiо Ietak se siri i umnozava". Sadriina letka glasi:
hvatanje veze sa britanskim generalom sir Ronald Scoblem da razgo- "Umnon u tri prirnerka i
varaju о nemackom povlaёenju. Medutim, RiЬbentrop је ovo zabra- dostavi prijateljima.
nio. Neubacher је takode izjavio da se ELASova antipatija prema Radnom narodu sela i crada!
Nemcima odmah pretvorila u antipatiju prema Britancima. 1 neko- U vremenu kada rezirn i Ijudi koji su se na jedan Ьestidan na&
lik.o nedelja pre nemackog povlaёenja, ELAS је trazio pregovore sa doёepali vlasti, tvrde na sva usta da predstavljaju radnika, da ostva-
Nemcima kako Ъi se na vreme pripremio za predstojecu borbu sa ruju radniёku drzavu; da rade u ime i na korist radnika, bilo Ьi
Britancima. Nemci su, me<1utim, bili mnogo zadovoljni ELASovom neophodno potrebno da se u javnosti ёuје g.las iz redova pravih i
ponudom, ali Neubacheru nije poznat ishod pregovora. Medutim, u postenih radnika. Razume se, to је pod terorom refuna, diktature i
dokumentu se nastavlja: "Britanski list ,Тime and Tide' objavio jf nasilja nemoguce. No, ipak se nadamo da се ovaj priguseni glas isti-
l5. marta 1947. doslovno sporazum izmedu ELASa i Nemaca sto jf ne doci do najsirih slojeva radnog naroda.
~~ ucrnio meseёnik ,Nineteenth Century'. ELAS је gar~n\o\·ao Radnici duu svoj glas protiv pokшa,ia krvavog i pl jatkaskog re-
emcuna nesmetano povlaёenje za uzvrat da nemaёka Vrhovna ko· zima samozvanog marsala da $е radnici i otajna radnicka ЬоrЬа isko-
manda ~е ELAS ~kim orшjem i opremom". Na kraju u doku· riste kao pokrice i opravdanje zз Ьesprimema nasilja, d.iktaturu.
=~е ~ : ,.Ј~ povrsan pregled vojne situacije u to vremt. teror, pljaёku i ubistva vise stotina hiljada nevinih ljudi. Radnici
ometa·Je sa_vezшci nisu imali dovoljno trupa i opreme da ozbl\jno duu svoj glas prot esta protiv uzurpiranja i sa.movlasnog tumacenja
-.:_u nemacko povlaёenje iz Grёke u jesen 1944" .2~1) .radniёke ideologije ciljeva i ЬоrЬе.

2Щ F. О. 371-е"/388. 242) F, О. 371-87398.

336 337
 , . ·cmo prcd svc\skom I na&om javno§cu:
11\ЈА''~~ u Jugoslavijl sc nlsu borl!I protlv jcdnog ncpruvrtln,1ц ForenJ ofis ве int.E:rcsovao da d(жna . ...
kno I о pojcdlnim Ш:nostima · d ' Р3tem stanJu u J ugoslavtJI
O O
Rad n d Ы ga zamcn\11 druglm јо§ ncprovcdn\j\m. Radnlci кt• nl~u k Ь . ' I га I t.oga obraca 8Р pismom p,Jlit ic
po~tka, ~v jcdne cksploatacljc, da Ы је zomenlll drugom јо~ m no~() kom savctnl u r1 tanskog vrhovnog koma da - za "' ~ a"ku -.
Austrlju I kate : n nta .·, ~щ " 1
~{~~ ~~orom. Rndnlci sc ni~u bor\11 protlv gnicnjn ljudsk\h prava
'cdn m da ы se pretvorill u provc I potpunc robovc u dru цom "Odnosl se na Vas u depe~u br. 627 , od 7 ·u.1
dr Косеа. • Ј а 1947. povodom
u ~~- Radnici ~с nisu ЬоrШ za Ьо\ј\ !lvot zato do Ы dobll\ u za.
::cnu Ьedu, glad \ o~janje. Radnlcl sc nisu borlll za. slobodu i dcmf). 1. Nas Ы mnogo interesova le iл formaci · ,. .
kratiju zato, da Ьi pali pod gvozdenl jaram por0Ыj1val:a i lzgladnji- а) Snaga aktivnosti l uJ . . Ј~ ро sledec1m stvanma:
' .. . , рор amo miAlJenJe podzemnih or aniza-
clja u Jugoslav1J1, narol:it.Q u Sloveniji ! н t.зk . g
,ra~! . 01
Jcdnom жi, radnlci se nisu borill prottv bur!oaskog poretka da Ь) Ima II lkakvih
· к k •м
vest i о dr Kreku i dr ~aa'-k 1D 1. . "
· ""' u. аst I se• ЈО::;•u uveк ,
ы ga wnenili robovlasnil:kiz:n. Mi opt~ujemo pred ~~dnicima celog 6 mat ra d а oru,
'ih "
re I acek, nemaju veze sa stanJ'
· t 1· em van, 1 nЈш
.. ,
sveta diktatorski komunofa&1Stll:kl re!1.m u Jugoslav1J1. Optuzujemo nJ .?vevroa_,?amlJea~ns а ice (u Hrvatskoj opste uzevsi seljaci) smatraj~
ga za najgnusniJI [alsШkat nad socljalizmom I soc\ja1isШ:kim ide- SVO]lm u •
jama pravde, sloЬode jed~akcsti i demo1?"ati)~· O~tuz~jeп:io ga zbog с)· Sta
· ,..se dogodilo
. d ..,;11,;em 1· dr suteJom.
sa dr Crolom• dr· Sub-"'" · ,
ga!enja osnovnih radnil:k:Љ prava u koJe ruJe n1 naJcmJa r eakcija Da 11 on1 "1ve ро strogom pr ismotrom OZNE? Da li · t ·
kao preziveli fak½ri? · se oru sma raJu
dirala, kao &to su pravo na ~trajk, udru!ivanje i osmol:asovni dnev-
ni rad. : . d) Kakav је Ьiо efekat na moral, hapsenje dr Dragol · ь Ј _
Optu!ujemo ga zЬog hu~kanja na rat, zbog militarizma i megalo- novica i njegovЉ pristalica? Ju а ova
manskih imperijalistil:kih prohteva koje da se !;provede preko leda е) Da li postoji Ьilo kakova aktivnost medu zem1jo adni · •
da li postoji kontakt sa sblnim grupama u J·ugo·ist.o"-oJ· Evr
r . cd u n a •
radnika i seljaka. Optuzujemo ga zbog delenja naroda na kaste i х· , id · z I
o,;1v1 еЈа , е1ene ntemaciQna\e'? .,;п ор1 а se
uvoc1enje robovlasnil:kog siswma koji prevazilazi ро okrutnosti onaj
iz doba waona, Ьсz obzira na to ~to se sprovodi jezuitskim metoda- f) Da li_ dz:
~?се z~-~ilo sta о vestima koje kolaju da !>С refun
ma, kao & su noпne, "dobrovoljan" prekovremeni rad, udarnistvo pokusao pn~Ш1t1 оро~1с1Ј1 kao i kako ј е to poteklo?
i t.akmi~nje. g) Кakv1 su uslovi pod kojim se dobrovoljno vrac.a ju pojedinci
iz lnostranstva?
Radnici Jugoslavije zahtevaju:
1. Pravo na Elobodno udлdiva.nje i slobodu sindlkata; Da 1i oni podJezu prinudnom "politickom prevaspitavanjuw pre
nego sto se smeste?
2. Osmo~vni radni dan i placanje svakog prekovremenog rada;
З. Ukidanje nonni i tzv. ,.dobrovoljnog" rada koji se vrsi pod
Da li su oni pod specijalnom prismotrom?
prit.iskom partijskih rukovodilaca; · h) Koliko postoji odшevljenja za petogod.isnji plan? Da li se
4. Ukidanje prinudnog takmil:enja koje se pokazalo ubltal:no ро plan zasni~a na_pustim zeljama ili postoje dobre ~anse za njegovo
zdravlje radnika; sprovot1enJe u z1vot? Da li pustoje znaci zbliienja izmedu Кatolitke
5. Demilitarizaciju zem1je i neutralnost kao jedini put ka Ь\ago­ i Pravoslavne crkve, kao i do koje mere voc1e obej u konfesija me
stanju i nezavisnosti zem1je; politil:ki utlcaj? Da li one gube uticaj na om\adinu zem1je?
6. Demokratizaciju zem)jc, slobodu §tampe, zbora i dogovora; 2. Mi Ыsmo zeleli da vidimo duplikat ranijeg saslшanja dr Косеа.
7. Slobodne lzbore, kako Ьi pravi narodni predstavnici izveli 3. Dr Косе је civa puta posetio Istraiivacko ode!enje Forenj ofisa
zem1ju iz privrednog i politifkog haosa u koji је sve vise gur~ za vreme rata, i ostavio је utisak iskrenog patriote, uravnotetenog
dana§nji rezim. ekonomiste ali ne i polititara. ( ukoliko Vi nemate шtа protiv, mi
Do1e krvava komunistil:ka diktatura! smatramo da njega treba pustiti na slobodu i dozvoliti mu da se
Zivela sloboda i demokratija!113) nast.ani u britanskoj zoni, ukoliko on to bude feleo. Kopiju ovog
Narodni radnici" . plsma Aaljemo na§oj ambasadi u Beogradu~. 1~~)
U jtdnom drugom dokumentu pomlnje se jedan Jugosloven U sledetem dokumentu britanski konzu.l u Zagrebu R. С. Steven-
dr Косе, ekonomski strufnjak koji је u toku 1947. \zbegao u Вс~.
UЗ) F, О. 371-72578, -
son lzve§tava svog ambasadorn u Beogradu о primanju Josipa Broza
244) Ј'. о. 371-12518.

3311 339
 nkndemiJ'e z11anostl 1 t11t1Jctмst\ engleskl, datlrano ~- janua ra 1948. od an;1rumnog ~isc~ (origiлa! ј е
~ Ј ugoslovc11s ke O
l1
za potasnog 1.:1ana Ь
• • •

19 47 Konzulovo ptsino glasl: polJen) gde sc kaze ovo· .,Mada s te mozda obavesten1 о sledecem
Zagrebu, na dan 25. dcccn1 ra . 5
omentu, smatramo da smo duzni da Vas obavestimo ako.njste culi,
"aospodine, . in\ da је 28. decembrn mar~a\ Titn P•)st•lin ; 0 se dogodllo na vanred nom zasedanj u Akademije znanosti i um-
ln1am <':ast da izv~st.da on bude prim1jcn za pol:asnog /:1,111а ,1ui.:o. Jetnos tl u Zagrcbu 28. decembra 1947. Tom prilikom ј е sef drzave,
Zagreb. s,·rha pos~~e Је t' i umjetnostl. Joslp Broz Tito, u dobrom humoristickom r aspoloienju u drustvu
s1 о,•ensk е akadem1Je
.
znanos 1 11 .. .
'"h а praksa za takve prigodt•, ро CIJO Ј е Potcl"'
okodcmJfara, Jzmt du ostalog dao oduske sasvim glasno, sa izr azom
Као sto зе nJt _ov . . svoje mere bezbednosti. То ј с 1.nncilo Jltnog za~ovoljstva, da је uspeo da prevari ooog starog lisca Cercila.
rano ujutru da P.~11:ne~u: u ku~ama ulica kuda је gost prolazio ku U zavrsetku lmam da kaiem da posto sam napisao predлje,
da Ј·е narod - koJt Је "1,re d 'ј d ' doznadoh, da је Tito Ьiо dosao u Zagreb nekoliko dana pre Boiica
. .. . Ћkom povratka iz Лkа em1 е - morao а drzi
AkademtJI kao 1 рп Ь ma i da se smesti u zadnje sobe. Uvod u i odstao ovde do 29. decembra ... Тајоа njegovog boravka ovde iz-
zat,roren~ prozol; na_ soЬe:edom dobrodoslice od strane predscdnik11 gleda da је dobro ol:uvana, svakako u lokalnom smislu" .245)
ceremon1JU ozna"~n Је . d • R. С . Stevenson
.. dr л-dri· "tampara kao 1 о govorom novog clana.
Akadem1Je
.
п.н
_,._ .. ..
Је -3 .'
ьа~ nn.iЬolJe pokazao.
о ,..
n se suo"10 sa kr1t1c.
• ..
~-аЈ pcsl..-.,щJl ЩЈе se " ik . d ь· . 1
• ..м1v1а~Ј·е - pisac) рuЫ om 1 о 10 Је vr о jaku Pregovori izmedu SS i partizana u S1oven.iji а julu 1944. godme
nom (konzu1ovo ...-~ . d · ·
· · Glas ga 1·е ро/:ео da lZ . аЈе
t .. Ј·е vodu.
tremu na pozom1c1. . 1 dza raz10
· t . Ро ovoj temi pisao ј е dr Vukasin P erovic u ~-vojim komentarima
Kad mu је vodu doneo l:lan posluge AkademiJe, on а Ј~ u~ ао Jedan Genocida Z48) na osnovu nemackih dokumenata. Nedavnim istraii-
arsa1 vih telohranitelja ~/:ерао /:asu sa vodom, odJur10 Ьпо sa
~- m . Ьо vratio sa drugom, koja је verovatno Ьila natocena
vanjem naisao sam na vise pojedinosti ро ovoj stvari u britanskoj
casom i rzo se ik k . . . k' arhivi, о postignutom sporazumu izmedu SS-vojske i partizana u
· dru е slavine i licrio је predao govom u 0Jl Је zamuc 1vao. Sloveмl:kom prirnorju. То је bilo u ono vreme kad је Tito Ьiо pod
u Akg • Ьeseda (novog aana) bila slaba njen sadrzaj Ьiо је jos zastitom britanske kraljevske mornarice i vazduhoplovstva na ostrvu
· ; v~\to је marsal mogao da smisli i kaze bilo је ponavljanje Visu. Bez ove mocne zastite Britanske imperije, njene vojne siJe,
gon.ь·,._•__ ,,. otrcanih fraza O prednostima nove ddave nad starom Tito Ьi Ьiо samo izbeglica u ltaliji; verovatno Ьi ostao samo fusnota
uo t=J= · · ;е nauka Ыlа eksploatisana od malog ЬroJa . za m а11· k rug. Ali
u istorijskim udzbenicima. Sumnjajuci u pokroviteljstvo i zastitu
u k оЈоЈ , k " . 1 ,. . d
kad se nauka upotrebl od strane drzave, . ~о "to Је s U,caJ ~as, svog britanskog zastitnika, Tito је zlu ne trebalo, trafio dodir sa
posejani su osnovi napretk~, sto_ се se odraZiti na celoku~no _drustvo. "mrskim" nacistima, koji su ga najurili iz Jugoslavije da se obezbedi
Naucnici mogu Ьiti uvereru da ih od sada nece eksploat1sati pokva- i od svog mocnog britanskog mecene. Ovo moze zvucati i paradok-
reni kapitalisti kao u proslosti, vec се. prim_ati zasluznu nagradu _za salno ali је cinjenica. Ovde se radilo, da је Тito ipak, pored neprija-
svoj doprinos drustvu. On је il~t~ovao ovaJ m?1'1;1enat sa h~atskim teljstva sa Nemcima, imao i jednu dodirnu tacku, naime, imao је
naucriikcm Nikolom Teslom, koJ1 Је umro u NJttJorku kao s1romah ; identil:ne interese sa njim:i da spreci saveznicko iskrcavanje na
mada је marsal propustio l:injenicu da kaze da је Tesla kao i mnogi dalmatinskoj obali, na Uo Jugoslavije. Ranije iskustvo u pregovoru
drugi pravio pare i guЫo ih. sa Nemcima, Tita је moralo ohrabriti da se sa njima moze svrsiti
Sve pril:e koje bacaju sumnju na marsalov identitet ponovo su dobar posao u domenu zaj~ёkih interesa, tj. ddanju na sto daljem
ozivele i kruze naokolo. Po:;:toji jedna prica о njegovom ruskom odstojanju od Jugoslavije saveznicke vojne sile.
naglasku, koja izgleda da је prilicno tal:na. Ova vest је Ьila potvrde· Ро ovoj stvari govore dva dokumenta: jedan iz britanskih izvora
na od jcdnog l:lana Akademije. Postoji i jedna druga prica koja kaie а drugi ·na francuskom jeziku od generala Мihailovica, koji је preko
da Tito nije hteo da se sret-ne sa sestrom u Samoboru, njegovom Тurske Ьiо upucen u Kairo u avgustu 1944.
rodnom mestu (ovde је Konzul pogresio, Titovo rodno mesto је Kum- 1. Britanski izvori: vest о pregovorima jugoslovenskih komu-
rovac - pisac) kroz koje је l:esto prolazio ali bez zaustavljanja u nista i nemackog SS stigla је u Forenj ofis iz Berna, Svajcarska, od
poslednje vreme. Takot1e kruze glasine о misterioznom izrastanju britanskog poslanika, depesa br. З537(R10775/25/92) koja na zalost
dva prsta (na njE-govoj ruci) koje је stvarni Josip Broz - kako se nije sa/:uvana, sem izvod iz iste koji glasi:
govori - izguЫo u !abrici pre trideset godina. Ceremonija u Akade-
miji zabelezena је u i;tampi sledeceg dana, ali о tome nlje sire pisano. 24З) F. О. 371-72578.
1 jedan interesantan detalj dodajem ovom: prevedeno pismo na 248) Cetni~ka enciklopedija, knj. 1, sveska 2, str. 183-184.

340 3-Н
 "U :-lo,·cna~k_i111 krugo,·inш sc govorl da Је primlrjc ocl 4. Ј 11Ј 11
l!)H. izщcdн ss i pnrtiz:шa vet na snazl. Govorl sc da Јс s1ovcn 11 ckJ
ko11шnista Lorcntz K\lhar, kojl је sada u Berllnu, vr~lo v~ on clopri-
nos \1 ovim prego,,oriшa. lz lstog \zvorn snznn.Jc se O zn:itnon1
pogo~ anju discipliнe u nen1a~koj vojscl posle (ntenta tn nn llitlt'rn,
od ::ю. jula".
.. Be rn, 15. avgusta, naknadni izve~taj od 22. avgusta 1944.
U Forenj ofisu Ј. Reed zapisao је sledete 22. avgusta:
Ја srnatram da ovo trebn proveriti" , А jedan drugi funkcioner
Fo~ ofisa (potpis netitak) dodao је svojom_ rukom: "~ redu, ali
ы pr-.-o trebalo pitati Political Wufare Execut1_v e d~ li oru smatraju
takav pok-u~ ,rrednim". (Ovde је potrebno imati" na _umu da је
Political \J/arfare E>..-ecutive, u odnosu na Jugoslav1~u, 1mao glavni
zadat.ak da propagira Тita, pisac). Svakako ро ov~me Ј: k?nsulto_~ana
:~ss· ElizaЬeth Вarker u PWE, kao glavni strucriJak, ali nJeno m1slje-
nedostaje, sem ~to је Ј. Reed, posto је stvar ~ro~irkulisana
zapisao s]edece: "Мiss ElizaЬEth Barker smadtra_ da Ь1 ~1lfo vredno
te1egrafisati (ne ka!e se kome). Ona sumnja _а Ј~ lZV?r m o~macija
:Мihailo,тic, ~to su slicni izvestaji prenosem nJegov~ rad1om. u
drugu ruk-u ona је pokusala da uvut e u ~govor g?spodina M~i~a
ро ovoj mrari, pre nekoliko dana. On ЈЕ odgovono pros~ neoceki-
\'"8DO, da Ьеz sumnje, Neffici pokusavaju da obnove (rаш31) kontakt
sa slovcna&im partizanima"! ш)
Forenj ofis, 22. 6. 1944.
Sutradan, 23. avgusta Forenj ofis је telegrafisao svom predstav-
nil.-u u Вariju Phillip Broadu, depesa br. 428. u kojoj se kaze:
,.N~ poslanik iz Bema javlja iz slovena&~g izvor~ da s~ poce_t-
kom jula vodeni pregovori izmedu predstavnika SS 1 partizanskih
voda u prede1u Gorica - Тrst, u prisustvu italijanskog prefekta
grada. Postignut је sporazum da . neprijateljstva treba obustaviti
s. jula, i da се pa.rt.izani za шvrat doblti isporuke hrane za obustavu
razaranja nema&ih komunikacija. SS је takode stupio u vezu sa
ostalim paтtizanskim grupama. u LjuЬljanskoj provinciji. Slovenacka
narodna garda i policija, kafe se u izvestaju, protivni su ovakvoj
politicL (kakav paradoks: izvikani kolaborateri su protiv sporazuma
а partizani za sporazum sa SS!). .
Dalje u izvestaju, iz istog izvora, navodi se da је primirje vec
stupilo na snagu u lstri, i da је slovenafki komunista Lorentz Kuhaг,
sada u Berlinu, igrao vaznu ulogu u preliminarnim pregovorima.
Bice mi drago ako Vi proverite da li је ovaj izvestaj istinit".
Ј. Reed
%47) F. О. 371-4U78.
342
Phllllp Broad Ј е u Bar ij u proveravao stvar 1 9. septembra poslao
depe§e: Fore nj ofisu i savezni t kom ministru rezidentu, Harold
MacMIJlanu, 1 ka ~P. ovo:
u vezl moje depese Forenj ofisu od 25. a•1gusta br. 497. imam
t st' da Vas izvestlm da san, primio in!onnacije koje su navodile
t:ТdnJU proti v p;,,rtiza na u Slovenij i da su u stvari oni, partizani,
apro vШ prim irje sa Nemcima. Britans k.i oficir za vezu, iz Misije
~rlgodiro M::.cLe::i na za S loveniju, kome sam pitaлje postavio, iz~
ve~tava da је Misija doznala u martu od marsa!a T ita, da su vlasti
55 u Slovenlji nudi le prim irje glavnom partizanskom stabu, ali da
Је ponuda odbljena bez daJjeg. Od tada nema evidencije za dalje
pregovore. Ovaj oficir је dod;io, da ро njegovom gledistu, v erovatno,
navodne tvrdnje potitu, i izmisljene su, od osoba koje imaj u zlu
volju prema partizanima.
Takozvana Ju,goslovenska demokratska agencija takode је optu-
!iJa partizane u Sloveniji da su napravili sporazum sa Nemcima.
Sledefi detalji poticu iz ove agencije:
Dr Joze Vilfan, partizanski voda u Primorju, potpisao ј е spora-
zW: u ime partizana, dok su tri nemacka oficira: jedan predsta.vnik
vennahta, drugi iz SS grupe, а treci iz S. D. potpisali ugovor u ime
Reinera, nemackog komesзra za Slove.n acko primorje. Dva italijanska
predstavnika, od kojih је jedan Ыо gro! Расе, prisustvovali su pre-
govorima. Navodni sporazum sastoji se od sledecih tacaka: .
(1) Opsti detalji о saradnji izmedu nemacke vojske i partiza.Da;
(2) Povlacenje razgranicenja izmedu partizana i Nem aca duz
obale, drzeti partizane sto dalje od zeleznicke linije;
(3) Odredba ро kojoj Nemci nece prilaziti partizanskoj zoni".
Sada se dogada pravo fud.:,, da gospodin Phillip Broad ne navodi
(iz nekog razloga) dalje tacke sporazuma, vec prelazi na sledeci para-
gra! i ka!e: ,.Uz ove odred.Ьe, sporazum nalaze nemackoj vojsci da
snabde partizansk.; jedinice sa oruzjem, hranom i sanitetskim mate-
rijalom. Sporazum ne vaz.i za LjuЫjansku provinciju.
Iz gornjeg (da se zakljuciti) izgleda, da ne samo sto slovenacki
klerikalci ovo pronose, vec i Mihailovic ~iri ро istoj liniji antiparti-
zansku propagandu" ! 7~ii)
Izve!taj renerala IШhailovica о sporazumu partizana i Nemaca
Ovaj izvestaj је na f rancuskom jeziku, datiran 5. avgusta 1944.
1 glasi:
"(N~) komandant Slovenije dostavio nam је te.k st spor azuma
postignutog izmedu komunista i predstavnika nema& e vojne sile. Na
dan 20. jula postignut је s porazum izmedu Nemaca i parti.zana u
248) F. О. 371-4-1278.
343
 ~ki'm kм•aovima sc govorl da Јс primlrjc od 4 J·•·I
U s1o,-en•-= ·- · u ,, Phlll lp Broad је u Bariju proveravao
~ cdu SS I partiz.ana vсё na snazl. Govor\ sc da Ј с s lov,-.nn( k1 .
l!IH. i:111t Lo-n•· Kuhar kojl јс sada u Bcrllnu, vrslo va1on cl~h 1 depe§e: Forenj ofisu I savezni~kom s_tv_ar 1 9. se?tp..mbra poslao
komun1~ а •~ u. ' Ј ,,r - MacMJllanu, 1 ka1P ovo: min, 5 trи reZ1dentu, Harold
'm P''""o,rorin,a Jz lstog \z,·ora sazna с sc о zn nIn
nos u o,ra •~ · 1 "' 'IТl
pogo~nju discipliJН! u ncma~koj vojsc1 pos е (atcntata no lt itlf'rn, "U vezl moje depese Forenj ofisu d • .
•~rt da Va., izvestun da s~m pnmю . . ~ 2"· avgusta br. 497. unam
od :о . juta•. iлfoгm " k · .
aciJe ?Је su navod.ile
"...., Q

.Веm. 15. a,·gust.t, naknadnl lzvc~taj od 22. avgusta 1944. t vrdnJu protiv
. .
p:tJtizana u Slov ... d
. eniJi а su u stvaл · artizan.i
n oprovШ pruшrje sc1 Nemcima. вп· •· --' . r· .
""'&.3 КЈ О IClI za
ош, Р. Мi5'' •
u Forenj of:isu Ј. R~ zapisao је sled~e 22. avgusta : brlgadlra M.:.cLeзna za Sloveruju kome . _vezu, 1Z ~ ~Је
Ја smatram da о,•о trcbn proverlti". ~ jedan drugi fun kcioner ve~tava da Је. Misij~ d~ nala u m~u od ~ : t a ;.Jte ~vюi iz-:-
Fo~ ofisa (potpis nюtak) dodao је svoJom_rukom : "~ redu, al i SS u SlovenJJI nud tle primin e glavn~m
.. •Ј
·,
р аrt·izans k·om
I
а, staЬu,
. 511 ali
v a..,-ti
da
Ьi pnro treЬalo pitati Political Warfare Exec:ut1_v e d~ li oni smatraju Ј·е ponuda odb1Jeni. bez daljeg. 0d tada
. r· . .
'd .. .
nema eVJ ena1e za dalJe
takav роkшај vrednim•. (Ovde jt> potrebno unat1" na _umu da је P regovore. 0vаЈ о 1c1r Је dod~o da ро nJ·ego
. . . . •. gI .,,.,..
vom e\.Ш>sU, verovat:no,
Politkal Warfare Exec:utive, u odnosu na JugoslaVJJu, tmao glavni navodne tvrd nJe pot,tu, 1 izm1sljene su od osoba k · • • z1
volju prema partizanima ' ОЈе nnaJU u
zadatak da propagira Тit.t, pisac). Svakako ро ovome је konsultovana
miss EliuЬeth Вarker u PWE, kao glavni strurojak, ali njeno rnislje- Takozvana Jugoslovenska demok:ratska agen " tak-~ ·
· р....
fila ---•~-
"""'"''е u
SloveruJ1... da su napravili sporazum
Cl]a uueNЈе optu-
·
nje nedost,.je, sem !to је Ј. Reed, posto је stvar procirkulisana
za.pi.sao s]«Jece: .Мiss ElizaЬeth Barker smatra da Ьi bilo vredno Sledeci detalji poticu iz ove agencije: sa emCJ.I::1.1..
te1egn.fi.sati (ne kale se korne). Ona sumnja da је izvor inforrnacija "Dr .Jofe Villan,. partizanski . voda u Primorn,
. ,.., potp·J.Sao Је
· spora-
Miћailo,iif, po!to su slibl izve!taji preno!eni njegovim radiorn. u zum u ime р~а, dok su tri nemacka o:ficira: jedan predstavnik
drugu ruku ona је pokusala da uvufe u razgovor gospodina Marusica Ve~ahta, drugi iz SS grupe, .. treci iz S. D. potpisali ugovor 1.1 i:ne
ро 0,,ој stvari, pre nekoliko dana. On је odgovorio prosto neoceki- Reшera, nema~kog koroes:u-a za Siovenacko primone. Dva ·tali · ,
·ш . . -, 1 Jansкa
vano, da Ьеz sumnje. Nemci pokшavaju da obnove (raniji) kontak1 predstavnika
. , .od k_оЈ Је Jedan Ыо grot Расе, prisustvovali su pre-
sa s1ovcna&im partizanima"! ю) govonma. ~av~. sporazum sastoji se od sledecih tacaka:
(1) Op!ti det_a1J1 о sara~ji_~edu nemaёke vojske i partiza:la;
Forenj ofis, 22. 6. 1944. (2) PovlacenJe razgraшcenJa шnet1u partizana i Nemacз dui
Sutndan, %3. avgusta Forenj ofis је telegrafisao svom predstav- obale, dneci partizane sto dalje od felezniёke linije;
niku u Вariju Phillip Broadu, depesa br. 428. u kojoj se kaze: (3) Odredba ро kojoj Neroci nece prilaziti partizanskoj zoni...
,.Nu poФnik i i Вета javlja iz slovena~og izvora da su pocet- Sada se dogat!a pravo cud<>, da gospodin Phillip Broad ne navodi
kom jula vodeni pregovori izrnet1u predstavnika SS i partizanskih (iz n~kog razloga) dalje tacke sporazuma, vec prelazi na sledeci para-
,,och u predelu Gorica- Тrst, u prisustvu italijanskog prefekta graf 1 We:_"Uz о,·~ ~edbe, sporazum na.Iaie nemackoj vojsci da
grada. Postignut је sporazum da .neprijateljstva treba obustaviti snabde partizanske Jedinice sa oruzjem, hranom i sanitetskim cate-
5. jula, i da ~ partizani za uzvrat doblti isporuke hrane za obustavu rijalom. Sporazum ое vaii za LjuЫjansku proviDciju.
raz.aranja nemaf.kih komunikacija. SS је takode stupio u vezu sa Iz gornjeg (da se zakljuati) izgleda, da ne samo sto s1ovenaёki
ostalim partizanskirn grupama u LjuЬljanskoj provinciji. Slovena~ka klerikalci ovo pronose, vec i Мihailovic !iri ро istoj liniji antiparti-
~ garda i policija, We se u izvestaju, protivni su ovakvoJ zansku propagandu"! ~411)
politi~ ~ v paradoks: izvikani kolaborateri su protiv sporazuma
а partizani za sporazum sa SS!). IzveJtaj 1eoerala ~lihailovica о sporazuma putizana i Nemaca
~а]је u izvdtaju, ~ - isto~ izvora, navodi se da· је primirje vеё Ovaj izve.§taj је na francuskom jeziku, datiran 5. avgusta 1944.
stupilo na snagu u Istri. 1 da Је slovena~ki komunista Lorentz Kuhar i glasi:
~~ u . Вerlinu, igra~ va!nu_ ulogu u preliminarnim pregovorima: "(Na!) komandant Slovenije dostavio nam је tekst sporazuma
ВЈ.Се m1 drago ako V1 prover1te da li је ovaj izve§taj istinit". postignutog izrn~u komunista i predstavnika nemacke vojne sile. Na

342
%47) JI'. о. 371""2'18.
Ј. Reed

-
dan 20. jula postignut је sporazum izmet1u Nemaca i partizana u
2t8) F. О. 371-44278.

343
prinюn;kon, delu Slo,·enije (lst1'e, Trsta I G~rlcc). Ovo Јс l1.111.vn1,,
\'t'liku scnznciju t1 Ljt1btjt1nl \ сс\ој Slovcn.lJI, а t11kodc s u Ы11 11.n.,.
nndcni мjbotji dcmokrati )evlfnrskЊ polltlfklh shv11tonjo , u 11)),,
partizaм sporazum је potpisno dr Joie VШan, а u lm~ ncm11љJv,
komesara Slovenlje Relncra, t1govor su potplзnll trl o[icl ro : Jccl11n
iz Vern,ahta, drugl iz ss, \ trcfl lz S.D. U toku prcgovoru Ыо Ј~
prisutan baron Расе i јо~ jcdan \ta\ijanskl bnron.
Ovaj spora1tum i1tazvao је istinsku pnniku mcdu slovcn:ickirn
domobrancima. u jednom komunlkeu generoln Rosemana na slovc.
na~kom, ovaj sporazum se ne odnosi na LjuЫJansku provinciju.
Sporazum sadrli sled~e tafke: . .
1 Pet ta~aka zakljufrnog ugovora izmedu nemafke VOJske I par.
ti~a ,ra!i samo z.a Slovenacko primorje (du!) jadra_nske obale.
2. Partizani su uzeli na sebe obavezu da пе pr1laze nemackirn
garnizonima i komunikacijama Ыi!е od 10 kilomt!tar~;
з. Nema&e trupe nefe prilaziti bllie od 10 km. part1zanskoj zoni:
4. Ovaj ugovor se ne odnosi na LjuЬljansku provinciju;
s. Nemacka vojska је uzela obavezu da snabde partizane potreb.
nim kolianama оrшја, namirnica i sanitetskog materijala. Molirno
da ovo publikujete i stavite saveznickim nacijama do znanja".2'")
General Mihailovic
Nema sumnje da је ovaj partizansko-nemacki pregovor stvorio
nezgode britanskim politifkim i diplomatskim faktorima. Ali posto
је britanska politika prema Jugoslaviji bila iskljucivo prokomuni-
stick.a., britanski faktori nisu imali izlaza vec da sakrivaju ovakve
komunisticke postupke i da nevoljno pokrivaju Titovu "golotinju"
svojim autoritetom. I potrebno · је da ovo bude · zapisano u istoriji.
249) F. О. 371-«318.
344
Nasilna predaja u Auslriji
Epllog: Nasilna predaja nacionalnih Ьотаса, а maju 1945. iz Aa.strije
Epilng drame Jugos\avije tesno је vezan sa prologom i cinovima
drame izmedu pocetka i krзj a. U prologu је bila zakulisna ig:ra,
prevara sa obmanom о uvlacenju zemlje u rat sa kratkom euiorijom
i veseljem na dan driavnog prevrata. Zatim је sledio rat sa sYiп1
strahotama razaranja i ublja.:ija, raspadom i cerecenjem driave od
strane pobednika; teska okupacija sa cetvorogodisnjim ljutim gra-
danskim ratom pomagan.im od inostranih sila, i na kraju, pobeda
komunista i zavodenje komunisticke diktature.
Кrај rata, u maju 1945, zatekao је na teritoriji Istre (J ulijsk e
Кrajine), ро jednom izvestaju feldmarsala Alexandera, 250) oko 35
hiljada antikomunistickih boraca, koji su bili koncentrisani za odbr a-
nu ovog podrucja, а ciji se broj stalno povecavao pristizanjem u
Sloveniju cetnika iz Bosne. Postavlja se pitanje, kakav је Ьiо polozaj
ovih snaga u ocima zapadлih saveznika koji su posle proboja nem ac-
kog fronta u sevemoj Italiji zurili da okupiraju pod:rucje J ulijske
Krajine? Saveznicka vrhovna komanda u Italiji, preko svoje oba-
vestajne sluzbe, znala је о postojanju ovih snaga, i odredila svoj stav
jos u martu 1945. Britanska vlada takode је bila obavestena о mestu i
broju ovih snaga i odredila ј~ svoj stav, upoznajuci sa time i americю
Stejt departman koji se saglasio sa stavom Britanske vlade, naime,
da se оУе jugoslo 1enske kraljevske snage razoruzaju i zadrie kao
0
izbeglice kad stupe u kontakt sa saveznickom vojskom. Posto se,
kao ito сето videti kasnije, desilo sasvim obrnuto, protiv od1uke
saveznicke Vrhovne komande u Italiji, protivno odluci Britansk<!
vlade i protivno odluci Stejt departmana, potrebno је da se situacija
detaljnije ispita.
1: Sta је odlucila saveznicka Vrhovna komanda u Italiji? Glavni
dokumenat ро ovome jeste odluka save'Шicke politicke konierencije
od ZO. marta 1945. kojeg dokumenta nazalost nema u Arhivi (jer је
verovatno unisten kasnije da Ьi se time zaturio trag odgovornih fak-
250) w. о. 106-4059.
345
 , ·--'Altt Тitu u ,nвju 1945.), oll po~Lojl ~ac11 v11 11
Р ~'"'"
t11 . nas11n11 i"k
1 1. Sledeca lica dosla su ju lros u mоз· k "
tora. Vrhovnc' ko111nn dе na Istl d о k umc, nr1L, u 1\,, '' u апсе 1anJu u 11.30 casova
J'OZl\' !11\JC sa,-ezn " с 1110 da me v id е. G osp,Jdi n Krek, raniji J·ug I k' d 1
t d 1 os 0V'!ns I е egat u savoz-
sc k.,11te:N ,.,,,1 'ka ~tabn savcznlckc Vrћovnc komnndc, licf11 щ•kciJ nlckom save O avno~ 1е u, predsta vlja" је Slovence. General Mar-ko
~ Mlhollovlc I pukovnik Topalovic u ime sr ь а .
Jugoslovcn~ kl dls ldcn tl" •м) - sLro,,,) Р0r
11
" Odbed '"t.m p-,.mct
z 11 bc:i nos '"'"
·' " . ' • 2. Onl kafu da Ј е odlucujuci dan dosa 0 • . .. .
•k Ј • ј . , pos 1о su pnmili vesti о
,·erlji,·o k 1 riemai; om pov a<.:en u sa Jugoslovenske te •t0 . .. . d . .
Ju~ је odrt.an sastanak u ovom §tabu оо rczu Lot upu(:cnih
. . od k •• •А Ьezb«i 11ost, koko dn se postupn, nko dodcn, 11
NaclonaLnl komitet u Lj uЫjani oko kojeg т~ ~1\~ а Је Io~ n
Jacina ovih snaga ce:.U se па 20suh iJ . udp Jene ~е ~оЈшс~е
0
p1tal\,)a se с1Је .,..
kontakt. sa 15 ооо Jugoslove11n u Juli.js о
k ј К " 17 ..,
raJtn "aveznlckn оЬц.
u j edinlce.
, о f. Ја а naoruzanih anti-
,-e~t~jna s\uiba smatra da te se ove trupe, da Ь1 izbegle zaroЫjava. komun1з_ta. nl е u ~ e~~v remenu odrzavati red, ali kad dodu
saveznlct onl се se potcin1t1 saveznick.im komand anшua. "-
nje od Тiи, predati nama Ш te nastaviU uporednu borbu sa savcz.
З . tJ_Istri se nalazi od red Srba, koji је napustio Eeograd cetiri
nickim trupama. .
Sa,·eznicka Vrhovna kom&nda smatra _da to оsоЫЈе treba zadr-ta t, dana pre . t dolaska
d Ь Rusa.. Odred broji 15 ооо 1J'ud·1, naoruz'anih an ti-
radi ispit:i,·anja, shodno zapisniku savezrucke Vr~ovne komande do- komurus а, " о rov~1Ј~са " koje predvodi gener a! Nedic.
netom na politit'kuj konfereuciji (podvla~enje p1sc~) od 20. marta 4. Medu ovim IJudima koji su pobeali pred Nemcima i komu-
1945. Na sastanku u Vrhovnom !tabu pr1hvateno Је da ove (jugo. nJs!ima na!~i se !'11ali _ьr_о~ p:edvoden od Ljotica, mozda pet od sto.
s!o,,enske) trupe ne mogu da se uporedo bor~ ~а saveznickim sna- Oru ~u srpsk1 na~1cna~1sti I antikomunisti. Ljotic ј е pcginuo u a uto-
gama ni na kakav nacin. Njih treba razoruiat1 1 evakuisati normal- mobilskoj nesref.t. Oru vode istu politiku kao i S!ovenci 1· 0 &tili
Istru od komunista. su
nim putem u \ogore ratnih zaroЫjenika. G 1 (В). Odluka politickc
konfercncije preporucuje da se ova politika odobri i da pustanje na 5 .. Na gra~ci izmedu ~stтe i J ugoslavije (ртеdео Su.sak- Rijeka)
slobodu, ili predaja Тitu, moze jedino da usledi ро odluci vlade. ~~az1 se ~~tn1cka snaga 1z ~~vernog dela Dalmacije (u pravcu Ju-
Smatra se, da isto tret:iranje pripada i osoЫju navedenom u mcmo- liJske ~raJtn~~ _oko 1~-15 hilJada boraca. Njih predvodi pravos}avni
randumu potpukovnika De Salisa ukoliko ih sretnemo u toku ope- sve!tenik ~UJIC. On_ се ~е boriti protiv Tita ako ga napadne, ali се
racija. Da!je, da im se ne dozvoli pod bilo kojim izgovorom da sara- se podrediti sa~ezruc~oJ komandi. U Trstu је bataljon Slovenaca,
'1uju sa nama, na sada!njem nivou razvoja (rata). dobro naoruianih, koJt su spremni da pomognu saveznicima. Prema
Obz:irom da је skoro izvesno da te kasnije nastati politicke reper- in!ormacijama od juce, napred navedene formacije razoruza!e su
kшije, savetujemo da krajnji postupak sa ovim ljudima takode treba Nemce na podrucju jugoslovenske S\ovenije i Julijske Кrajine.
da se odluci od strane vlade". Ш) 6. U . ~atskoj iza reke Recine, izmedu Rijeke i Susa.ka, na!azi
Daniel Noce generalmajor, se sto Ыljad~ ,,domobrana" ili "branilaca domovine", koje је u p<>-
pomocnik nacelnika !taba savez. Vrhovne komande cetku Pavel1c organizovao. Ali oni nisu pro-osovinski orijentisani
1. maja 1945. ' kao usta!e.
7. Hrvatski domobranci bore se protiv Тitove vojske u Slavoniji
i Bosni, ali се se predati savez:nickoj komandi.
Memoraпdum potpukovnika grofa John De Salisa
8. U istocnoj Bosni Мihailoviceve snage nisu napada1e Tita, jer
saveznickoj Vrbovnoj komandi za Sredozemlje, 28. 4. 1945.
su ove snage bile opomenute, ako otpocnu gradanski rat, dok su jos
Predmet: .,Jugoslovenski disidenti" ш) Nemci u Jugoslaviji, saveznici се se staviti na Titovu stranu. Mihai-
lovi{: se povukao iz Srblje da Ьi izbegao sukob sa Rusima. 0n takode
2Щ W. О. 2Gt/1523; GЗ SAGS.
ieli da izbegne bllo kakav sukob sa saveznicima. 1 njegova ponuda
252) W. О. 2Gt/1523; G3 SACS.
253) Al"L/208; W. О. Ш/15ZЗ; Х/М-8~12 (Count John Eugene De Sa!Js, bri·
feldmarsalu Alexanderu, da se stavi pod njegovu komandu, jos је
tansld dJplomata, роt!Ь! 1z јеdле 1tare nonnanske porod!ce u Brltanlj I Sin је uvek otvorena.
rot.a Charlet De Salisa, brit.anskog rnlnlвtra na cmogorskom dvoru ~d 1911 9. U severnoj Italiji na1aze se jugoslovenski ratni zaroЫjenici.
: l818. ЈоЬn Eugene De Sal.JJ odllkovвn је 1914, kao dobrovo!Jac u crnogu,: Njih treba driati u sever11oj Italiji i uvтst:iti ih u saveznicki ratni
5 0
ЈvoJsd, medaljom zв vojnltke vrline. Као profl!slonalni dlplomat.a mad~ napor, ali ih nikako ne predati Тitu.
~е ::,1°
ti~ Jugoslavljl vet u d.ruglm balkansk1m prestonicama lmao' је ve-
je ~јра i;;e
prema Jugoslav!JI I poku!avao је, 1 pored zvanlfn; polltike svo- 10. U slucaju da unutraiinji razvoj u Jugoslaviji prisili sve ove
e, pomogne stvar naclonalne Jugoslavlje. - Plsac). nacionalne grupe da se povuku, one се preci jugoslovensko-
346
347
 1 01·а r.11 м~il nu p1't.'daj u Titu, u majtl 1 11◄ 5.), nll po~tojl ~n{11vnn,, Ј. Sledeca llca do§la su juLros u •
po1.i, ·11n jc sa,·<'znitke Vrl10, 111c komм,dc 11А lstl <lokumcn11 L, u k,,1n,, da rne vldc. Gospodin Krek, ra.niji ~:J~ ~;ncela:1ju u 11.30 casova
lckom savctodavnom telu pred 1 / g .9 vensk, delegat u sa•1ez-
~е k11ic:
"Od Na~ lnika s taba sa,·l.',шltke Vrl\ovnc komnndc, ~c rt1 .ч ,, kri ~•1halJovlc I pukovnik Тор'alo
..,
-1
av _Ј,И Је Sl()vence. General Marko
vi1.: u tme Srba.
.. . Ј"
1 dls ld сп tl" 181) - stro1{0 Р1Ј• 2. Onl kafu da Је odlucuJ·uc1· d•~
2.11 bczbednost. Prcdmct "Jugoslovcnsk ~, dosa()
• p,>~to · Ћ ·
, ·erlji,·o. nemackom povlacenju sa jugoslo•1enske te~·110 . ~ Р~• ve~ о
Jutros је odrl an sяstanak u ovom §tobu kno rczultot upuccnih .Naclonalnl ko mitet u LjuЬljan i oko ko ~Је ~ da Је !опшrал
pi111nja od SE'kcije и ЬczЬcdвost, knko da sc postupa, oko dodcrno u edLnlce. J acl na ovih snaga <:e~i se n1eiOsuhilo' udplJene sve voj nicke
,_ о · ,.
Jkomun.,,ta. Ја а naoru.zanih anti-
kontakt, sa 15 ООО Jugoslovcм u Julljskoj Kraj lnl? Saveznicka оЬа.
,·e~tajna slulba smatra da ~е se ove trupe, da Ы lzbegle zaroЫjava.
nje od 'Гita, predati nama ili ~е nnstaviU uporednu borbu sa savcz.
n1 "е u meduнemenu odrza t·
saveznlcl onl се se pottiniti saveznickim
З. t1 l.!!tri se nalazi odred Srba koJ·i Ј·е
ko:.:n::n~. d

nickim trupama.
Sa,·eznit ka Vrhovna komanda smatra da to оsоЬ\је treba zadrzati
radi ispiti,,anja, shodno zapis.n iku saveznicke Vrhovne komande do-
net.om na politilkuj konfereuciji (podvlacenje pisca) od 20. rnarta
1945. Na sastanku u Vrhovnom §tabu prihvaceno је da ove (j ugo-
slo,·en.<;ke) trupe ne mogu da se uporedo bore sa saveznickim sna-
gama ni na k&kav nacin. Njih treba razoru!atl i evakuisati normaJ.
nim putem u logore ratnih zaroЫjenika. G 1 (В). Odluka politickc
kon!ercncije preporucuje da se ova politika odobri i da pustanje na
s]oЬodu, ili predaja Тitu, mofe jedino da usledi ро odluci vlade.
Smatra se, da isto tretiranje pripada i osoЫju navedenom u memo-
randumu potpukovnika De Salisa ukoliko ih sretnemo u toku ope-
racija. Dalje, da im se ne dozvoli pod Ыlо kojim izgovorom da sara-
duj u sa n.ama, na sada.mjem nivou razvoja (rata).
Obz.irom da је skoro izvesno da се kasnije nastati politicke reper-
kшije, savetujemo d.a krajnji postupak sa ovim ljudima takode treba
da se odluёi od strane vlade". ! 5!)
Daniel Noce generalrnajor,
pomol:nik nacelnika §taba savez. Vrhovne komande,
1. maja 1945.
Memorandum potpukovnika grofa Jobn De Salisa
uveпu&oj Vrbovnoj komandi za Sredozemlje, 28. 4. 1945.
Predmet: ,.Jugoslovensld djsidenti" 165)
251) W. О. 204/1523; G3 SAGS.
252) W. О. 204/1523; G3 SACS.
253) AYU208; W. О. 204/1523; Х/М-8412 (Count J ohn Eugene De Salis, bri-
taшld dlplomata, poUl!e 1z jed.ne ltaтe nonnaruke porod!ce u BrltanljL Sin је
crota Ch.arles De Sal!A, britanskog mlni8tra na cmogorskom dvoru od 1911
do 1818. J ohn Eug~e De Salu oc:Шkovan је 1914, kao dobrovoljac u crnog1>r-
1k.oj vojscl, meda1Jom za vojnifk.e vrline. Као prof~slonalru c:Up\omata mada
nJje 5lu.t!o u Jugos\av1jl vet u druglm ba\kansldm preвtorucama, lmao' је ve-
Шte 1lmpatije prema Jugoslav1jl I poku!avao је, 1 pored zvanll!ne politike svo-
Je zemJje, da pomogne stvar naclonalne Jugoslavlje. - P!sac).
В
.
kad dodu
· d 1 k R ' nap..... ..,o eogra d "etiri
.. ....: " . .
dana p_ret odasba ul7a . ~dre~ broji 15 ООО ljudi, naoruzanih anti-
komunis а, " о, rovo. Ј аса koJe predvod.i generа1 Nе d.iL"·
4. м еdа1u oV1m
.
1Juc!J ma koji su pobeg11 · pred NеmСШ1а . . k omu-
. . . 1
nistima n 82;1 se ~ali . Ь~о! predvoden od Ljotica, mozda pet od sto.
Oni su srpski nac1on.alist1 LJ'otic' Ј'е pogmuo
,.. о · d1 antikomunistL · .._
mo bilskој nesre"1. n1 vo е istu politiku kao i 5 1
. u aul.V'"
· 1 · ol:istili
Istru od komunist... ovene1 su
5.. Na gr~ci izmedu ~stтe i J ugoslavije (predeo Susak - Rijeka)
nalazJ se ~~tnicka snaga iz severnog dela Dalmacije (u pravcu Ju-
Iijske Ј?"8ЈШ~~ _oko 12-15 hilj~~a Ьо~:аса. Njih predvod.i pravoslavni
sve§tenik ? .uJ1c. On_се ~е Ьonti protiv Tita ako ga napadne, ali се
se podredJti sa~ezruc~oJ komandi U Trstu је bataljon Slovenaca,
dobro na~n.danih, ~OJl su spr emni da pomognu saveznicima. Prema
inlormac1Jama od JUCe, napred navedene formacije razoruzale su
Nemce na podruc~u. jugoslovwske Slovenije i J ulijske Кrajine.
6. U ~atskoJ iza reke Recine, iz:medu Rijeke i Susaka, nalazi
se sto hllJad:i, "domo?rana" ili . branilaca domovine'', koje је u per
fetku Pavelic orgaruzovao. Ali oni nisu pro-osovinski orijentisani
kao usta§e.
7. J:lrva_tski domobranci bore se protiv Тitove vojske u Slavoniji
1 Bosru, ali се se predati saveznickoj komandi
8. U istocnoj Bosni l\'lihailoviceve snage nisu napadale Тita, jer
su ove snage Ьile opoinenute, ako otpocnu gradanski rat, dok su jos
Nemci u Jugoslaviji, saveznici се se staviti na Titovu stranu. l\Iihai-
lovi~ se povukao iz SrЫje da Ы izbegao sukob sa Rusima.. 0n takode
!eli da izbegne bilo kakav ~ukob sa saveznicima. I njegova pon uda
feldmadalu Alexanderu, da se stavi pod njegovu komandu, j os је
uvek otvorena.
9. U severnoj Italiji nalaze se j ugoslovenski ratni zaroЫjenici.
Njlh trt>ba dnati u severnoj Italiji i uvrstiti ih u saveznicki ratni
napor, ali ih nikako ne predati Тitu.
10. U slutaju da unutrasnji razvoj u Jugoslaviji prisili sve ove
nacionalne grupe da se povuku, one се pr eci jugoslovensko-

347
346
italijaщ:)ш gr:шicu Ыizu }"'ljun,e, PostoJnc I Poltcba. O~i NU lјщЈ,
sns,·im u istoj sit\1aciji kao I ostnll jugo~lovenskl d isldcnt1 u ju i.11щn
delu ltalije. Bilo ы Ьо\је kad Ы sc svi Jugoslovenskl dlsiclcnti Nrn,,.
st.Ш u se\"Crnoj ltaliji.
11. u julnoj Nemackoj мlazi se v~rovntno oko stotlnu hilJn<la
jugoslo,·enskiћ ratnЉ zaroЫjcnikn, koJi su najve~lm delom Ьili tr
sta1nom kadru. Medu njima nalaz\ se vellki broj oltclra, dok su niz<•
kadroYe Nemci otpustili kutama.
12. Disidentske poliblke vode u Lond~nu : Mil~n. Gavriiovic,
dr Grisigono i Puric predlolili su da se _od 0V1h zaroЫJe~ka u juznoj
Nema&oj stvori baza za budut~ nov:u. Jug?slove~~ku voJsku, ko;a ne
Ьi dugovala lojalnost ni jednoJ polit1ckoJ_ p~t1J1: p~s~o su_ sv1 oni
clano"i stare kralje,,ske armije. А ovo Ь1 Ь10 i Jedu11 nac1n da se
osiirura red i stabilnost u zemlji. Svi oni Jugosloveni u Italiji koje
~ opisao kao "disidente'' pristupili Ы ovoj novoj vojsci". 254)
John De Salis, potpukovnik, 28. 4. 1945.
Odeljenje Vrhovne komande za vezu i inlormacije, kojem је gor-
nji memorandum Ьiо urucen, prosledio је isti sa opaskom naёelniku
staba Yrhovne saveznicke komande, gde se kaze: ,,U prilogu је ko-
pija No. 2. memoranduma potpukovnika De Salisa, naseg predstav-
nika u Rimu, koji hitno prosle~ujemo Vama bez komentara, posto
mole da sadrfi vaine i hitne inlormacije о kojima mi nismo kompe-
tentni da govorimo. Drugo, pitanje о tome, da li је Ыlо na svom
mestu da potpukovnik De Salis prima na razgovor e jugoslovenske
disidente, Ысе predmet posebnog izvestaja. Ali mi necemo dozvoliti
da1ju cirkulaciju memoranduma potpukovnika De Salisa, ocekujuci
Vase instrukcije". l55) Posto је De Salisov politicki sef Ыо ministar
rezident, Harold MacМillщ nije tesko naslutiti da је on Ыо strogo
opomPnut, а mozda i ka!njen, zbog naklonosti prema jugoslovenskim
protivnicima komunista.
Sta,· Britan.ske vlade
Britanski ambasador u Beogradu Ralph S. Stevenson poslao је
Forenj ofisu 28. aprila 1945. depe§u broj. 208 u kojoj se kaze:
"Jasno је da се brzo (saveznicka) Petnaesta armijska grupa doci
u kontakt sa znaЬ!jnim antipartizanskim jugoslovenskim snagama,
cija se jaana ceni na preko dvadeset hiljada ljudi. Nemci su namer-
no pomogli prolaz ovih trupa na sever, sa nadom da tako stvore
politicku konfu.ziju na p1·ostoru gde se sukoЬljavaju medunarodni
interesi, i da poremete na§e odnose sa Jugoslavijom i Rusijom.
2.54) AFL 208; W. О. 204-1523, ХМ 842.
2.55) w. о. 204-1523, ХМ 8412.
348
ove вntipartizanske snэge, bez izuzetka, kompromitovale su sebe
Jovnom sor~dnjom _sa Nemci~a, koju su dl)bтovolj no prihvatШ, sa
cUJem da st1?nu u _J_edan ~raJ g~e ?i na p~~•,ili poslednji pokusaj da
е rehaЬll1 tUJU u oc1ma bntansk1h I amenckih komandanata. U ovu
0
vrhU potrebna је hitna odlu ka kakav stav da mi zauzmemo, kada
5
~omanda ovih (jugoslovenskЉ) trџpa ponucli saradnju saveznickim
komaлdaлtima u severoistocnoj Italiji. Postoje tri mogucnosti: :i.;o)
а. da se uzmu kao pomoёne trupe;
ь. d a ih predamo jugoslovenskoj (komunistickoj) armiji;
с. с!а ih razoruiamo i stavimo u logore za izbeglice.
Mogul:nost рос\ ,.а" van је diskusije obzirom na nase odnose sa
Jugostovenskom vladom i dokazanom saradnjom ovih trupa. Moguc-
nost рос\ "Ь", kao opsta politika, sukobila Ы se sa tradicionalnim
tra!enjem azila politickih izbeglica na kraju gradanskog rata. Mo-
gucnost pod "с" meni izgleda kao najpravilnije resenje ovog trno-
vitog proЫema. Јг Ыh sugerirao jednu nedvolicnu instrukciju ро
ovome; izdatu zajednickim sporazumom britanskih i americkih
vlasti ро sledecim linijama:
Sve antiparti:zanske snage koje dodu u dodir sa saveznickim
komandantima u severoistocnoj Italiji treba odmah inloпnisati da
saradnja sa saveznicima nece Ьiti cak ni diskutovana. Oni koji budu
leleli da se predaju Ысе smesteni u logore, gde се poceti puno ispiti-
vanje njihovih polozaja. Oni koji budu zeleli da se vrate nazad u
Jugoslaviju, kao pojedinci, moci ёе to uciniti. Drugi, Ысе smesteni
u izbegШ!ke logor~. Oni, protiv kojih postoje dokazi koji ih uvrscuju
u ratne zlocince, Ысе kasnije tretiran.i i; ovoj kategoriji.
Smatram da Ы Ыlо od znaёajne vainosti ako Ы se ovakva od.luka
donela i Ыlа prihvacena u saveznickom Glavnom stabu. Мој americki
kolega ovde (u Beogradu) i j:i licno, treba da smo obavesteni sta da
ka!emo Jugoslovenskoj vladi ро ovoj stvari, pre nego do odluke
d~e. U opasnoj opstoj si tuaciji koja se razvija u predelu, koji је u
pitanju, neosporno је da se moze su.mnjati u nas stav, da mi nismo
prekinuli veze sa stranom koja је saradivala sa neprijateljem. Nama
Ьi se moglo prigovoriti da smo jos uvek u stanju da driimo pravac
naveden pod "а". Zbog ovog razloga, smatram da predlog koji sam
napred naveo, (resenje pod "с'') Ы Ыо najpz:ik!adniji d~ u naj_m anj~
ruku rascrsti situaciju. Pripremam izvod iz skomnJih aktivnosti
antipartizanskih elemenata, kojeg cu poslati brzom postom. Ovaj
dokumenat da Forenj ofis prosledi Vasingtonu i Rimuu.~$7) ·
Beograd, 28. aprila 1984.
256) F. О. 371-48812.
257) F. О. 371-48812.
349
 . ra Steve1'sona оd111аћ јс dostov1jгn prгtJ~,., 1
IZ\·r!Щ ~mb~sadTo ·е u~lnlo slr Or111c S11rgc11t u1. Rlctl r(:r Pro.
niku ,·!ade cerblu. о Ј
pr11tлo pisn10: V s•e•"'nsonovu dcpc~u nn uvld. MI sm() щ, n
•,·ljam an, е ,~ d ј Ј ".
" Dost " , t' rtizanske snagc u scvcrozapa no Uf~oxl,1v1J1
dali da се. о,-е ~ •~ kvc pomocl sa nn~e stronc, sprcfc Titnv ul ~·
Ьiti u sta~_Ju d~r ~i~ual Тrst, pre ~ego ~to nn§c trupe stlgnu, Umc~;~
zak u Ju11~sk-u _ l~a da се ove snnge ponudltl snradnju savcznitki 111
da о,-о ut1~e, IZ~t . u stvari vr\o stro~no. Ја ne vldim kako ы~rn
komandanuma, " о Је im t k ј. d 0
. . ·dati na~u saradnju sa ov . rupama, о е su о ~ada
mi m?gli pr:.,,N . Mislim da se u ovom slufaju radi о hrvat.
sara~1,•ale sa emcim3 · d ! а1 h tsk k
ko. lici 'i Z\'3noj usta~e, koje је о r av а rva а pupets а vla.
5
Ј_ ро ) tk Ье\а garda. sumnjam da su u ove uklJufene Mihai.
d) а, -~ s!ovsnenaagea•• ko3·e se - kad smo о njima poslednji put ~uli -
o,ri.:e,·e .... . .
o,10ri10 da su opkoljene u 1u!noj Вosm.
g Ја smatram da mi moramo prihvatiti predlog u petom paragrafu,
taёk:a "с". Stevensonove depe~~- Mi ne mor~o o~ekivat1 ni~akvu
zah,'&lnost od Тita, ako prihvatuno ovu soluc1Ju. А11 а~? ga m1 оЬа­
,_...__ n~)· odluci - kao ~to је Stevenson predlozю u sedmom
; : : ~ depde _ mi bismo mozda mogli po':~za~ ovo s~. pitanjern
Julijske Кrajine, sa nadom da Тito nece ~marsu-a.t1 u J~11sku -~ra-
jinu pre nego tamo stignu n~e U:1pe. On ]~ vec pred vratima R1Jeke,
koja је vntnica za ulazak ~ ~~Jsku Кr~3шu.. Ма .~;;1:vu od]uku mi
doneli moracemo istu шfutiti sa Amenkancuna! ) se radi sa oko 15 ООО antipartizanskih jugoslovenskih trupa u J ulij-
Orme Sargent, 28. 4. 1945.
Cercilovo miЩenje
Мinistar spoljnih poslova Antoni Idn, krajem aprila nalazio se u
Americi na zasedanju Ujedinjenih Nacija u San Francisku, Radi
ovoga Ceztil се raditi sa Idnovim pomocnikom, stalnim podsekreta-
rom, sir Orme Sargentom, kojem је Cer~il napisao sledece:
"Sir Orme Sargent,
U vm Vaieg pisrna kao i Stevensonove depese nema sumnje -
da је nje&ov paragraf 5. tacka "с", to jest da iћ treba razoruiati i
1taviti u l.ogore za izbeglice - jedino moguce rcJenje. Vi treba, da
&hoclno ovome, izvestite Stejt departman kao odluku Forenj ofisa.
Ne Ьi Ьilo dobro zadavati brigu gospodinu ldnu sa ovim. Procitajte
moju depel:u predsedшku Trumanu. Rado cu cuti VaJ komentar, ali
ја ocekujem da ova stvar јо~ veceras bude telegrafisana". ш) (Pod-
vla~je pisca)
Winston ChurchЩ 29. 4. 1945.
258) Prem!er 8/495/6.
258) Premier 3/495/6,
350
Reakclja SteJt (lepartmana, ро britan, kim izvoтi:ma
Srltanski am basador u Va.i ingtnnu Lord НаШах izvestio је
forenJ o(ls о st.inovi~tu Steji d<?partmana 3. таја 1945. 0n potvr-
duJe prihvatanje b_ri taлs kog _predJoga od Stejt departmana о treti-
ronJu jugoslovens k1h monarh1sta u J uJijskoj Krajini. Medutim, Stejt
deportman se ne s l~e da ovlasti svog arnbasadora u Beogradu d.a
paralelno sa brl_tansk1m ambasadorom uci.ni predstavku kod Titove
v\ade, !ta Amer1cka vlada namerava da ucin.i, osim ako J ugosloven-
ska vlada ле bude praviJ::i pitanje ро ovome. Ameriёka vlada, kaze
aznbas.1dor НаШа.х, nema nista protiv, ako Britanska vlada prenese
Tltu gledШe Ameril:ke vlade. Na k.raju, lord НаШа:х We da u raz-
govoru sa ameril:k.im funkc(onerima nije im preneo izra.zenu nadu
stainog podsekretara da "T1tove trupe nece umarsirati u J ulijsku
Krajinu pre nego ta.mo stignu savezniёke trupe". 260)
Izgleda da је ambasador Hali!ax smatrao misljenje stalnog pod-
sekretara kao naivno, jer је znao da Tito nece dati ni pet para za
takvo mШjenje.
Stanovi.ste Stejt depaztmana, ро ame:rickim dokamentima
Prvog maja 1945. u 9 sati pre podne, amerilli diplomatski savet-
nik saveznickog Vrhovnog komandanta u Кazerti, Alexander Кirk,
izvestio је svog rninistra spoljnih poslova depesom br. 1837, ! 81 ) da
se u glavnom stabu saveznickih snaga u Кazerti raspravljalo sta da
skoj Кrajini? Na predJog, da Ьi ove trupe trebalo Ыti izrucene Titu,
da Ьi se izbegla odgovornost saveznika za iste, kao za izbeglice,
savetnik Кirk је upomo tvrdio da је ovo predmet koji se mora
dostaviti Vasingtonu i Londonu za odJuku".
Sutradan, 2. maja, u 7 sati pos]e podne, zamenik americkog mi-
nistra spoljnih posiova, Joseph С. Crew, odgovorio је savetniku
Кirku depesom br. 424. u kojoj ka.ze:
.(Stejt) departman odobrava Vas stav ро pitanju antipartizanskih
jugoslovenskih trupa u Julijskoj Кrajini, koji se sada moze opsirn.ije
rasmatrati u sveilosti iz,,estaja i preporuke od Vaseg britanskog
kolege, britanskom Ministarstvu spo}jnih poslova, koju nam је po-
kazala britanska ambasada. 'l'ri alternative pomenute u britanskoj
depesi jesu:
а. da Ьi ove Jugoslovene trebalo upotrebiti kao pomocne trupe;
Ь. da Ьi ih trebalo predati (Titovoj) Jugoslovenskoj armiji;
с. da Ьi ih trebalo razorufati i staviti u izbeglicke logore.
Britanskog Мinistarstvo spoljnih poslova smatra da је aiternativa
,.С;' jedino moguce resenje.
260) F. О. 371-48812.
261) U.S.A. Diplomatlc Papers, 1945. Volume V. Europe, str. 1228.
351
 d ь\
tnipc \kojc s11) u p\tn1'ju, kojc Rl' t.t>lt' \)r, 1
м·
.i.-sc '~1~tcmo 3
' iн brlttн\i-k\щ
\
k01')111'dR1'tln,n U SCVCl'O Rto~noj 11111 ,
' ( 1)11
an,rr :kln,
11 '. ,,с I st"vlj' etic u l011orc rndl lspltlvnnjn ( "I 1 Ji
1 ь· u rnzor11, 11 " " '"' 1111 11
t.reba_0 1 __. 8 d Р. \ac-cd \n bnsc ca1nps ror lnvl.'stl~atlon "): tl11 ',
Ьс d1s.,rm{'U " Ь 1
'
. ,. .. 'r\c ,·rntiti u Jt1goslavlju, to trl.' о о 01nogt1l:ill. D, L
on1ma "031 sc ,. , 1 Ь 1' 'k 1 . . 1d Ь, ' "'
S\; ostali tre1>31o blti sklOnJl.'nl u lz l.'g t1c 'сј log(o1c,ld а .. •
:-t• R11 о.,,_
. ko;ih =stoji dokaion n,o 1.'ћ n "cv l.'ncc ) о rntn·
ma, prot 1,, , ,·- . , k . М\ , irn
:i.Jocinima, treba)o postup1t1 kao sa tt\ v1mo. soopstavn mo ovu
_,.., ьn· tansko• ambasadi (ovde), 1 роМо se lsta slofu sa s~v
g1'"1s1а , d t: Ь 't k '
Forenj o!isa, stavljl.'no nam јс do monj~ о е r1 ans I ambasndor
u Beogradu, Ralph Skrine Stcvenson, b1tl uput:_e n da ob~vesti Jugo.
slo,·ensku ,,ladu shodno ovome. Ovaj telegram _Је ponov!Jen (а mещ.
kom ambasadoru u Beogradu) Pattersonu za nJegov uvid i upotreb
kao odgo,•or na ma koja pitanja ро ovom predmetu koja bi rnoga~
doЬiti od Jugoslo,•enske vlade". tlt)
Stanoviste savezni~kih vojniћ faktora
1. Stav Osme britanske aпnije: tret:eg maja 1945. Osma britan.
ska aлnija izdala је sledetu operativnu direktivu svojim koman.
dantim3 u odnosu na jugoslovenske nacionalne snage u Sloveniji i
Julijskoj Кrajini:
"Direktiva br. 1465. Cetnici, Mihailoviceve trupe, i drugi disidenti
Jugosloveni, Ыt:е smatrani kг.о predato оsоЫје i sa njima се se po-
stupati shodno tome. О kr11.jnjem raspolaganju sa ovim osoЬljem
odlu.ёt:e se na nivou vlada". : 13)
Depele feldmanala Alexandera
Prvu depesu Alexander је poslao nacelniku britanskog general-
staha i istu ponovio nacelnicima ujedinjenog saveznickog general-
staba u kojoj se ka!e:
"Da Ьi nas pomogli da rascistimo zakrceno stanje u juznoj Au-
striji, traiim hitno uputstvo u vezi krajnjeg resenja tri kategorije
zaroЬljenika: (а) Priblizno pedeset hiljada Kozaka i jedanaest hiljada
f.ena, dece i starih ljudL (Ь) Cetnici, ciji se broj stalno povecava.
Njihovo sadasnje brojno stanje iznosi oko 35 hiljada; od kojih је
11 hiljada evakuisano u Italiju. (с) Nemacke hrvatske trupe, ukupno
25 hiljada. U svakom od gornjih slucajeva evakuacija u njihove rod-
ne zemJje mogla Ьi Ыti fatalna ро njihovo zdravlje. Trazim sto ј е
pre mogut:e odluku za krajnje resenje". ш)
Alexander
262) USA Diplomatic Рареп 1943. Volume V, Europe, &tr. 1226-1227.
283) W. О. 170/4183 (cltlrao Nl.kola1 Tol&toy u .Enconter"-u maj 1983, str.
33). ' broj Nemaca u Italiju, znacilo Ьi da dodem u sukob sa ovim stavom
264) W. О . 106/4059; NAF. 97б.
352
Jstog danad fcldma rsal Лl exander о Ь ra t'tl) se mo!Ьom genera.lu
Else nh owcru а ga pom щ{ne u re~enju gomjeg pitaлja U toj dosta
dugoJ depe§i Лle xa nde r ј е napisao: · •
111
1 А t u.. vezi ncpr
" 1., S\tuacija . ijate lJskЉ predat·h • • ь ~,:
1 maga 1 1z е~;.иса u
... оЈој zon us r1Je stvor1ia mi Ј· е dva probl . •· ki • d
'" tl I
rnin\stra vn .
ema. operacJJS 1 а -
2. Tacan broj ovih snaga nije dostupan v liki d ( 'k )
с л ·· · s • е ео nema" е
Jugo\sto ne nnaJ~ Ј О·. uvek p~kusava da se problje u moju zonu
o,ri da Ь1 izbegll predaJ~ Ta~u. St"vise nematke snage koje su se predale
Titu (ranlje), pos t~ 1,m Је s_kinuo svu spremu pustio ih је da lutaju
besciljno. Po~le_dnJi ~vestaJ i govore da broj zaroЫjenika i predatog
оsоЫја u .се! ~ .1, krece se . oko 220 hiljada. 0d ovih, 109 hiljada su
Nemcl; 4fj hilJada . Kozac1; 15 hiljada Ma~ari; 25 hiljada Нrvati;
24 hiljade Slovenc1. Hrvatske i slovenac:ke izbeglice јо§ pristifu u
moju oЫast, ciji ~е broj krece oko 200 hiljada.
З. Operac-ijska okolnosL Sa mogucnosёu neprijateljstva 1l Austriji
protiv Jщ,ioslovena, Ьitno је odmah da se oslobode moje trupe ovih
te~koca. Opqacijska e!ikasnl)st moJih trupa tesko је i do sada dove-
dena u patinje, i to dvostruko. Kako u pogledu potrebe kontrole nad
ovim mno~tvom (zaroЬljenika i izbeglica), isto tako u od:nosu na
opstu zakrf_e nost moje oЫasti. Uz ovo takode је potrebno, da vojnic:-
ko snabdevanje, narocito municije, bude obezbedeno radi mogucih
operacija u buducnosti. Nemoguce је 0 •10 obezbediti i hraniti ovaj
veliki broj, naveden u drugom paragrafu.
4. Administrativna okolnosL Potpuno shvatam da ste i Vi suoceni
sa ogromnim administrativnim teskocama. Мој polozaj u Austriji
takav је, da је meni nemoguce dalje funkcionisanje. Neprijateljske
zalihe nisu dovoljne, i u velikoj meri su opljackane od Jugoslovena
i drugih. U sadasnjoj politickoj situaciji i obzirom na lose stanje
komunikacija, takode је nemoguce ocekivati da nemacka administra-
cija moze snabdevati ovu oЫast iz rezervi, ili domacih sredstava u
drugim krajevima Austrije. Lokalna sredstva nisu dovoljna ni za
ishranu mesnog stanovnistva. i ја sam suocen sa potrebom da uvozim
namirnice u ovu svrhu. Nije prakticno da pok.renem svo ovo оsоЬ!је
za ltaliju. Takav pokret paralizovao Ы moju efikasnost. А takode ne
Ыh Ьiо u stanju da ishranim ovaj veliki broj u ltaliji kad Ьi tamo
stigli. Моје rezerve hrane u ltaliji smanjene su u ogromnom oblmu,
obzirom na tamoonje prisш;tvo 425 hiljada ratnih zaroЫjenika i pre-
dajom nemackih snaga. Као sto Vam је poznato, uvek је Ьilo plani-
rano da nep1·ijateljsko predato оsоЫје bude hranjeno od nemacke
administracije i da bude terct па njenoj privredi. Da prebacim veliki
i prouzrokovalo Ьi nepozeljno osipanje saveznickih rezervi ishrane.
353
 !cmo dв Ы tn,pc \kojc sн) u pltn11Jt1, kojc Rc ,.Р1 р pi·,,,1,11 ,
м,1 ~ ~1а ,11 bri\111\skl"' konмndtшt1щв u scvc,·otRl,n~noJ 11 ~1 1Ј;'
11n,cr1tk1~. i toru~a"e i st3 vljcl\c u \ogore rndl lspltlv11nj11 (.. кli,,, 11 ·
tn-b11~o bt~J3and ~laccd '" bRse cмnps ror lnvcstll{utlon") ; tl,, ~:
Ье_ d1s~\ tclc ,·r11titl u Jtagoslnvlju, to trcbolo omo,tt1c111. nн 11
on.1ma l?Jt scb•lo Ыti sk\011.jcnl u ltbcgli~ke logo1·c; 1 da Ы к,• ка •1n)1
н,, ko •љ postoji dokazan \ n,n tcr IJ n \ ("cv ld cncc ") O Гll\n\lТ\-
S\, osta 1 re "
ma, . Р:° t bJa\n postupltl kao sn takvimn. MI soop§tnvon,11 ov
z.loc1n1m11, re . ~t I t 1"
-~ . Ь •ta koJ' ambasadi (ovde), 1 ро:. о se s а s a"u Ra stavo
glcd1sta n ns . d t Ь 't k' in
Forenj ofisa, sta,•\jeno мm је do znnn~~ i n ~ radnns Ь t nrnЬaкador
u Вrogradu, Ra}ph Skrine Stcvenso~, ;t upu _en а о /vesti Jugo.
sto,-ensk-u ,,\adu shodno ovome. OvaJ te egram .Је ponov. Је~ (arneric-
kom amЬasadoru u Bl!'Ogradu) ~attersonu za nJegov uv1~ 1 upotrebu
--1 ......,>or na ma koja pitanJa ро ovom predmetu koJa Ь1 mogao
k 10 ~ v и tlV)
doЫti od J~lo,•enske vlade .
StanovШe sa,•er.nifkih vojnih faktora
1. Stav Osme britanske armije: treteg maja 1945. Osma britan-
ska annija izdala је sledecu operativn~ direktivu svojim koman-
dantim.s u odnosu na jugoslovenske nac1ona1ne snage u Sloveniji i
Julijskoj Кnjini:
Direkti,-a br. 1465. Cetnici, Мihailoviceve trupe, i drugi disidenti
Jug~o,•eni, Ьiсе smatrani kг.о predato оsоЫје i sa njima се se po-
stupati shodno tome. О krajnjem raspolaganju sa ovim osoЫjem
odluace se na nivou vlada". :u)
Depele feldmarlala Alexandera
Prvu de~ Alexander је poslao nal:elniku britanskog general-
haha i istu ponovio nal:elnicima ujedinjenog saveznil:kog general-
haha u kojoj se Ые:
,.Da Ьi nas pomogli da raЉstimo zakrl:eno stanje u juinoj Au-
striji. trafim hitno uputstvo u vezi krajnjeg resenja tri kategorije
z:aroЬljenilta: (а) Pribli!no pedeset hiljada Kozaka i jedanaest hiljada
zena., dece i starih ljudi. (Ь) Cetnici, crji se broj sta1no povecava.
Njihovo sadшje brojno stanje iznosi oko 35 hiljada ; od kojih је
11 hiljada evakuisano u ltaliju. (с) Nemal:ke hrvatske trupe, ukupno
25 hiljзda. U svakom od gomjih slul:ajeva evakuacija u njihove rod-
ne %еШlје mogla Ьi Ьiti !ataJna ро njihovo zdravlje. Trafim sto је
pre moguce odJuku za k.rajnje resenje". 1 ~)
Alexander
262) USA Diplomat.lc Papen 1943. Volume V, Europe, str. 1226-1227.
3З). 283) W. О. 170/4183 (cJt1rao N!kolal Tolstoy u .Enconter"-u, maj 1983, str.
264) W. О. 108/4059; NAF. 87~.
.352
Jstog dana (cldma r~a l Лlexa nde r r,bratio
t 1se nhoweru da ga pomoиnc u re' .
.,
se molЬom genera lu
~enJu gornjeg ·ta · u .
dugoJ depe§I Alexande r је napisao: 1
Р ПЈа. toJ, dosta
,.1, Sltuacija u vezi neprljateljskih predatih . .
J"IIO ој
Ј zonl Austrije st vori]a m · • d snaga 1 izbegltca u
ti i , Ј е va proЫema: operacijski i ad-
minJstra vn .
2, Tatan broj_. ovih snaga nije dostupan. Veliki deo (nemacke)
а Jugolstol:ne Arm1Je јо!Ј uvek pokusava da se ь· . .
da Ы \zbegli predaju Titu. St"vise nemacke sna~:o k1J~ u moJu z;~u
T\tu (ranJje), postu im је skinuo svu spremu pusti'ooJihe5:1 sde pтlet . е
" 1 х .. а u a1u
bescUjno. рos Iе.d nJi zve"taJi govore da broj zaroЬljenika i predatog
Је
оsоЫЈ~ u сеl~л.1, krece se -~ko 22? _hiljada. Od ovih, 109 hiljada su
ozac1, k.1 5 h1lJada Madari; 25 hiljada Нrvati;
Nernc1, 4!1 ShlllJada . KH
4 hiljade ovenc1. rvats е 1 slovenaёke izbeglice jos ristizu
2
rnoju oblast, tiji ~е broj krece oko 200 hiljada. р u
з. Operac-ijska oko~ost._Sa mogucnoscu neprijateljstva u Austriji
protiv Jugos!ov~~a, bi~o Је odmah da se oslobode moje trupe ovih
teskoca. Operac1Jska efikasnost mojih trupa tesko је i do sada dove-
dena u patinje, i to dvostruko. Kako u pogledu potrebe kontrole nad
ovim mnostvom (zaroЫjenika i izbeglica), isto tako u odnosu na
opstu zakrl:_e nost moje oЫasti. Uz ovo takode је potrebno, da vojnic-
ko snabdevanje, narocito municije, bude obezbedeno radi mogucih
operacija u buducnosti. Nemoguce је ovo obezbediti i hraniti ovaj
veliki broj, naveden u drugom paragrafu.
4. Administrativna okolnosL Potpuno shvatam. da ste i Vi suoёeni
sa ogromnim administrativnim teskocama. Мој polozaj u Austriji
takav је, da је meni nemoguce dalje funkcionisanje. Neprijateljske
zalihe nisu dovoljne, i u velikoj meri su opijackane od Jugoslovena
i drugih. U sadasnjoj politickoj situaciji i obzirom na lose staDje
komunikacija, takode је nemoguce oёekivati da nemacka ad.ministra-
cija moze snabdevati ovu oЫast iz rezervi, ili domacih sredstava u
drugim krajevima Austrije. Lokalna sredstva nisu dovoljna ni za
ishranu mesnog stanovnistva. i ја sam suocen sa potrebom da uvozim
namirnice u ovu svrhu. Nije praktiёno da pokrenem svo ovo оsоЫје
za Italiju. Takav pokret paralizovao Ьi moju efikasnost. А takode ne
bih Ьiо u stanju da ishranim ovaj veliki broj u Italiji kad Ьi tamo
stigli. Моје rezerve hrane u ltaliji smanjene su u ogromnom oЬimu,
obzirom na tamosnje prisшtvo 425 hiljada ratnih zaroЫjeni.ka i pre-
dajom nemackih snaga. Као sto Vam је poznato, uvek је Ыlо plani-
rano da neprijateljsko predato оsоЫј~ b~de ~jeno od _ nernac_k:
administracije i da bude terct na nJenoJ pr1vredi. Da preb~cun veliki
broj Nemaca u Italiju, znablo Ы da dodem u s_u kob sa ovu:n _stavom
1 prouuokovalo Ы nepozeljno osipanje savezшckih rezel'Vl ishrane.
353
 . • ne Ы Ыlо rcnlнo da Va~ plt111n du р1·\1\v11111.г li rvнt
~- Mi~l!n, ~с lzbc licc, nltl pnk вщtr\Jsko I nщc:!ш·sko voJno ,,,,,,1,·
3
skc 1 slo,cnat ~i ,, bc1.bcdcnju ovlћ g1·t1p11 prcmu tnojtin щ,љ,, .
8
ljc. Ја ~u se 51\8.: .. 0 •
mogu~nostima.
М . istinskl вреl Van1a jc~tc du ml prltt•knctc u pl)ni,;(: 11
6
· ОЈ _.,~te n"matkc ~,ingc, uktju~ujutl I Koznkc. llitм ,.,,
odnosu na PR'Uo ~ 1 М А
. V , pn·s•Anak da ove prcdatc snnge, os m nuara, AtistriJ·•
11m za а:. .,.. , , ·t 't
naca i drugih kategorija жа hapsenJe, premcs I е na a"u te r1toriJu
v •
Vas uznaЬ:-nom sa statusom
na, mei-ttt·u. od,,ome
predatog оsоЬ!ја. J cctin•
d1n 1n 1s t ra t·1vne nu:,.de,
.,
iЬog opei·atlvne I n
а1,ernэ. , а 0 , k .. •t ь·
~to Ыh Ыо prinuden da raspustim o~u a.teg?.rlJU, " ·о I prouzroko.
,·a_lo konfu:tiju u suscdnoj nema~koJ ter1torlji pod Vasom koman.
dom"! t5S)
Alexander, 17. maja 1945.
u britanskoj drlavnoj arhivi ne postoji Eisenhowe.rov odgovor
A1exanderu niti ;,ak postoji zabeleska da Је odgovor st1gao. (Pisac).
Ра ipak, pored svega izlozeno.~, na prvom. mest~ naredenja bri-
tanskog predse-dnika , ,Iade, sa koJun ~~ sa~las10 .~t~J.t departman, da
jugoslovenske nacionalne snag~ u. Juli1skoJ Kr~Jml 1 Slove.niji t reba
zadrzati i nikako ne predavati T1tu - doslo Је do predaJe silom i
pre,•arom, ~to је izvedeno u najvel:oj tajnosti. Ova tajnost је strogo
~u,r.шa i sakrivana od javnosti preko trideset godina. Od zvanicne
strane шlпо је poricano, u britanskom parlamentu nekoliko puta,
da је predaja vrsena. Cak је ova stvar sak.rivana i od ameriёkog
saveznika sve dok ameri~ke vlasti nisu о tome doznale tri mesec~
kasnijc. Evidencija о predaji u britanskoj drzavnoj arhivi је "ople-
vena" i proredena; glavni dokumenti nedostaju. Od prezivelih doku-
menata poslo је za rukom da se rekonstruise sasvim priblizno tacna
i potpuna sl.ika predaje Jugoslovena. Na ovom polju radio је gro!
Nikoiai Toistoy, i pisac oviћ redova dugi broj godina. Radili smo
posebno neovisno jedan od drugog; kasnije smo menjali misli i do-
punjavali se vlastitim nalazima. Pisanje grofa Tolstoya i pisca ovih
redova posluiilo је ВВС2 da i:redi i prikaze Program britanskoj jav-
nosti, kako је predaja vrsena i od javnosti sakrivana. Program је Ьiо
prikazan 3. januarn 1984.
Ро svemu tto se moglo utvrditi, glavnu odgovornost za predaju
snosi minista1· rezident, Harold Мас Millan, koji је Ьiо glavni savet-
nik vrhovnog savc.>znifkog kcmandanta za Sredozemno ratno podruё­
je. Ро misljenju ВВС, МасМШаn deli odgovornost za predaju sa
!eldmarWom A1e~derom. Medutim, grof Tolstoy tvrdi u napisu
u "Encounte1-u" 200) da је Лlexander Ыо kategoril!no protiv predaje
265) W. О. 106/4059; NAF 974.
266) .Encounter", Мау 1983, str. 35.
354
ЈоА 23, m11Jo I о 45 . kad Је pu tcm rarJia izdao sledecu instrukciju da se
11 1
111
Jugosloven l nc prcdaju:
,.Ovln• 11с Alav_lJa ~11 ~ sriogc FX79968 od 22. maja (dokumenat ko-
Jcg ncm11 u вrhlvi) . ~• Jeda_n .luio~lnven koji је d~ peo а ruke savez-
°
rillklh trupa nete ~• 11 vrace11 Jugoslaviju ruli predat jugмloven­
•,о(). sklm trupama prot1v svnJe vnlje." (Podvlatenje pisca).
р0 8 ugcstljl feldmarsala Лlexandera, minlstar rezident Мас:МШаn
. ,,.
J)OSetlo Је u subotu 12. m.ija komandanta Osme britanske armije
" generalя McCrcerya,. i ko.~_andaлta 13. Korpusa generala Hardiлga
Ьil a ь·
'• u Trevlsu u severnoJ Il.a l1J_1, о cemu је on depesom izvestio Forenj
ofis"т). Cilj posete,. MacM1llan kaie, Ыо је .da upo:1:nam generale
MacCrperya I Hardinga s..1 ~ituacijom, i nadam se da cu se vratiti
rano u jutro 13. maja". Medutim , MacMillaл је odJutio da u nede1ju
13. maja pode r~o avionom za Ce!ovac (Кlagenlurt) u posetu gene-
ralu Charles Ke1ghtley, komandantu Petog britansko" korpusa u
лustriji, gde је stigao u 10 sat.i pre podne. U prisustvu dva visa o!i-
cira iz Osme armije, МасМШаn је konlerisao dva sata sa generalom
Keightleyem i njegovim nafelnikom staba brigadirom ТоЬу Lowom.
Na konlerenciji su raspravljana pored opsteg pitanja :zaroЫjenika
t izbeglica, na teritoriji Petog korpusa. i tri speci!itna pitanja.
(а) Infiltracija Тitovih regu!arnih trupa u Korusku kao i neredovne
vojskc (partizana). (Ь) Pitanjc Kozaka i njihovih familija, za koje је
MacMillan dao saglasnost da se odmah predaju marialu To!Ьuhinu
u Judenburgu. (с) ProЫem jugos1ovenskih antipartizaлskih snaga
koje tek behu presle u Austriju. Sta је diskutovano ро ovome proЫe­
mu, ostalo је tajna, jer о tome nema pisane evidencije; а MacМillan
је odblo da о tome govori Tolstoyu, а takode i ВБС2 u toku 1983.
Medutim, grof Tolstoy dolazi do ovakvog zaklju&a о tom razgo-
voru:
"Jedino moguce obj~njenje jeste da је MacMillan Ьiо zabrinut
kako da sakrije od Forenj ofisa postojanje jugoslovenskog izbeglic-
kog proЫema, dok је on sa generalom Keightelyem a.raniirao Ьпi
udar, fait arrompli, na licu mesta!w :1111)
Posle konferencije u Cclovcu u nedelju 13. maja 19'15, MacМillan
se vratio odmah z:1 Kazertu. Vec sutradan, 14. maja. general sir Brian
Robertson, §ef adrninistratiVТ1og odelenja saveznicke Vrhovne ko-
mande izdao је direktivu Osmoj britanskoj armij i Ш) .da svo pre-
dato оsоЫје ustanovljene jugoslovenske nacionalnosti, koji su slu-
tili u nemal!koj ,,ojsci, treba razorшati i predati Jugoslovenskoj
armiji". Ovom instrukcijom general Robertson ignorisao је sve po-
stoj~e donete odluke, ра i gledШe feldmaclala A1ex.a ndera, u odno-
287) W. О. 106l•o:i9; tako<!e: Harold МасМШаn \Var Diares, str. 755-758.
288) . Encounter", Мау 1983, st.r. 35.
289) u:s.A . Forelgn Relations, Vol. V. РР 12~6-~7; ta.ltode Tolstoy u .En-
counteru", Мау 1983, str. 35.
355
 н · 1 · ,dа1н~ bi b ' lo r"nliю dв V:1~ pltR1n da pril1 vnlll,{• hr
А\
. 1ni"I
'
5. ,,-
,1s ,n Ь pnk austrljsko I mntiars ц1 voj11 11 1
1 • ~kc iz rg11сс, " · , •~,,1,.
1-kc 1 s о,сnзс ~· Ь tbcdci\lu ovil\ grupn prcmn moJlm naJ1 1111 ,
lje. Ја c:u se sna.:1 u о с
nюgutnostima. 1 k
6 Мо . istinski арс\ Van,a jcstc dn ml pr \ с nctc u ро1rн,1: t1
· Ј _ _а t nemat ke ~1,agc ukljufujutl i Koznltc. Ilitn,1 "' 1
odnosн na рп."а е ' .• М · <1
lim za \Та~ prist.anak da о,•е prcdatc snnge, os.1m u a~,n, ЛuNtr ij ~.
. d-·'"" k tммrlJ " a za hnp~cnje, premcst1te nn Vasu Lcritor·,
naca t , 'Чi"' а -l)Zna~nom
- sa statusom pred а t og osoЬ !Ј а . J cdinJu
\ od Vas · · t t'
n a m e~ u
. o,·ome zЬog opei·ativne I аd1n1n1s ...,
ra 1vne nu.:,;de, Ьila ь·,
а1tcrnз ti ,,а
, · • k " xt ь·
ь·ь ь·о pn' nuden da raspustim ovu ategortJU, " о I prouzroko.
sto 1 1 • ·t " \ d v
~ ofLs 111). Ctlj posete,_ МасМШ~n kaie, Ыо је . da upoznam generale
,·alo konfuriju u susednoj nemafkoJ ter1 or1J ро a"om koman.
dom"! Е~)
Alexander, 17. maja 1945.
U brit.anskoj ddavnoj arhivi ne posto_ji Eisenhowe_rov odgovor
Alexв.nderu niti pak postoji zabeleska da Је odgovor st1gao. (Pisac).
Ра ipak. pored s,·ega izlo1eno_~• na prvom_mest':1 naredenja bri-
tanskog predsednika vlade, sa koJШl ~~ sa~las10 -~t~J_t departman, da
jugos1ovenske nacionalne snag~ u_ Jul1JskoJ. Kr~Jlnl 1 Slove_niji treba
zadпJ.ti i nikako ne predavati Тitu - doslo Је do predaJe silom i
prevarom, ~to је izvedeno u n~jvecoj taj?osti. Ova. tajnost је strogo
ru,an.a i sakrivana od javnosti preko tr1deset godina. Od zvanicne
strane stalno је poricano, u britanskom parlamentu nekoliko puta,
da је predaja vrsena. Cak је ova stvar sakrivana i od americkog
saveznika sve dok ameriёke vlasti nisu о tome doznale tri mesec~
kasnije. EYidencija о predaji u britanskoj drzavnoj arhivi је "ople-
vena" i proredena; glavni dokumenti nedostaju. Od prezivelih doku-
menata poslo је za rukom da se rekonstruise sasvim priЬlizno tacna
i potpuna slika predaje Jugoslovena. Na ovom polju radio је gro!
Nikola.i Tolstoy, i pisac oviћ redova dugi broj godina. Radili smo
poseЬno neovisno jedan od drugog; kasnije smo menjali misli i do-
punjavali se vlastitim nalazima. Pisanje grofa Tolstoya i pisca ovih
redova posluiilo је ВВС2 da i:redi i prikaze Program britanskoj jav-
nosti, k..ko је predaja vrsena i od javnosti sakrivana. Program је Ьiо
prikazan 3. januara 1984.
Ро svemu sto se moglo utvrditi, glavnu odgovornost za predaju
snosi m.inistal· rezident, Harold Мас Millan, koji је Ыо glavni savet-
nik vrhovnog saveznickog kc,rnandanta za Sredozemno ratno podruc-
je. Ро mШji>nju ЪВС, MacMillan deli odgovornost za predaju sa
!eldmarsalom Ale)2Jlderom. Medutirn, grof Tolstoy tvrdi u napisu
u "Encounte1'U" 266Ј da је Alexander Ыо kategoricno protiv predaje
285) W. О.
10614059; NAF 9Н.
Zб6Ј "Encounter", Мау 1983, str. 35.
354
v11 1.
Јо§ 23, maja 1945 · ka~ Је putcm radia izdal) sl~decu instrukciju da se
Jugoslovenl ne pr~daJu :
J1n 1 ovln1 11~ stavlJa van Sl"la~o FX799f\8 00 22 • (d k . k
" u arhivi). 1'i jedan .lu 1 •• .' maJa о ume11at o-
je(t nema . . , go, oven koJ1 Је do5peo о ruke 5avez-
•l"klh trupa nefe Ь1\1 vrace11 u J ua~JaviJ"o n't· d t ,
,, " , • ,. 1 1 pre а ragos1oven-
"'' • :,klm trupama prot1v svoJe v11lje." (Pod vlacenje pisca)
Ро 1 ugestljl leldma rsala Alexandera. ministar rezid.e nt MacМillan
pasetJo Је u subotu 12. rnaja komandanta Osme britanske aлnije
а general1t McCreerya,_1 ko~cJndanta 13. Korpusa geneтala Hardinga
• u Trev\sU . u severnoJ Ital1J_1, о t emu је on depesom izvestio For enj
MacCrperya 1 Hardinga sa situacijom, i nadam se da cu se vratiti
rano u jutro 13. maj a" · Medutim, МасМШаn је od1uao da u nedelju
lЗ. maja pode ra~o avionom za Celovac (Кlagen!urt) u posetu gene-
ralu (;harles Ke1ghtley, komandantu Petog britansko" korpusa u
Austriji, gde је stigao u 10 sati pre podne. u prisustvu dva visa ofi-
cira iz Osme ~је, r:л:acMillan_ је kon!erisao dva sata sa generalom
Keightleyem 1 nJegovun nacelnikom !taba brigadirom ТоЬу Lowom.
Na konlerenciji su raspravljana pored opsteg pitanja zaroЬ!jenika
i izbeglica, na teritorij i Petog korpusa, i tri specifitna pitanja.
(а) Infiltracija Тitovih regularnih trupa u Korusku kao i neredovne
vojskc (partizana). (Ь) Pitanjc Kozaka i njihovih !amilija, za koje је
МacМillan dao saglasnost da se odmah predaju marsa!u TolЬuhinu
u Judenburgu. (с) ProЫem jugoslovenskih antipartizanskih snaga
koje tek behu presle u Austriju. Sta је dblrutovano ро ovome proЫe­
mu, ostalo је tajna, jer о tome nema pisane evidencije; а MacМillan
је odblo da о tome govori Tolstoyu, а takode i ВВС2 u toku 1983.
Medutim, grof Tolstoy dolazi do ovakvog zakljucka о tom razgo--
voru:
"Jedino moguce objasnjenje jeste da је MacМillan Ьiо zabrinut
kako da sakrije od Forenj ofisa postojanje jugoslovenskog izbeglic-
kog problema, dok је on sa generalom Keightelyem aranfuao Ьпi
udar, fait atcompli, na licu mesta!" :ss)
Posle konferencije u Celovcu u nedelju 13. maja 1945, MacМillan
se vratio odmah z:i Kazertu. Vec sutradan, 14. maja, general sir Brian
RoЬertson, sef administrativnog odelenja saveznicke Vrbovne ko-
mande izdao је direktivu Osmoj britanskoj anniji " 1 ) "da svo pre-
dat.o оsоЫје ustanovljene jugoslovenske nacionalnosti, koji su slu-
iili u nemafkoj ,rojsci, treba razoruzati i predati Jugoslovenskoj
annijl". Ovom instrukcijom general Robertson ignorisao је sve po-
stojece donete odl:ike, ра i glediste feldmarsa!a Alexandera, u odno--
287) W. О. 10614059; takode: Harold MacМillan War Diares, str. 755-758.
288) . Encounter•, Мау 1983, str. 35.
289) u :s.A. Foreign Relations, Vol V. РР 124641; takode Tolstoy u .En-
counteru•, Мау 1983, str. 35.
355
 ti ortizonskc sпogc. On Јс to m!11-(ari lli1
м jugosto,-cn!'kc AI\ Ро,·е koju mu јс pruiio mlnl1.t or rr 71 , 1,'_1,i 11 1111gtnsnostl sa ~led istem Bri t.a nske vlade i vlade Sj ediлj enih
~crltklh Dri~va i ko! а: ро ~эs~m misljenju, nisu mogla blti oprav•
!'\I
,тlо ,-cro,·atno ibog -~ ~\nt razgovor\n1a s a gcnc ralom K ei1,;lнJ,, ,,11
MacMillan, sћodno ~ go ,.,.1,, 1kom ~taba brlgodlrorrt ТоЬу ' ·') Ј 111
daDII na temc lJU adm1~1st1·c1t1vn~ celishodnosti - nisu ЫЈа Ыago­
1· njcgo,,,m n.1"" • · - w,1111 emcM opozvata da Ь1 sc sprebla pred;;ja koja, kako Vi ukazujete
u Се!о,·с~ • lnЉ Jugoslo,•cna sklлe sa dncvnog rcd11 hr7щ · v(VaA telegram b_r. 3187 od 1. _a,,gu.sta) nije pocela dtJ 23. таја. Treba
da p1t11n.1c nac,ona \m з·с \ogi~no da јс ,,m\nlstar rczld(•nt кv, 1 11
l't'd3 · Тitu 1 sasv · Ј 1111 da dodal.e da m1 pretpostavlJamo da su dalje predaje takvili osoba
Р J?m · t . tom i,rogurao Robertsonovu lns tru kclju ugoslovcnskim зnagama sada obustavljene, shodno instrukcijam a
polo~Jem I au <.'rt1с n,,
' т nје" l :"11) ' f datlm u FЛN 576. 20. Juna, vrho,mom sayeznickom komandantu
m ~ner;I RoЬert.~on је upit.ao ameri~kog d1plomatskog I po\itiЊiц :. Sredoze mlje (SACMED)'· !
. ' "kоз· Vrhovnoj komandi Alexander С. Kirka d· u meduvrcmenu, komaлdant Petog britanskog koг,,usa u Ce!ov-
sa,·et.n1ka u sa,retro.: l' t ' k ·1 , а
-. .,.k 1 da slale sa ovom novom ро 1 1 om nas1 nog Ptcd c:u, polto је rtoЫo taglas;10s~ ":inistra Г!!Z;denta Mac.Мil1ana 13. maja,
11 se Amer1, а,, а Кirk . Odb'10 d d . а.
yan ·а antikomunistifkih Ј ugoslovena. Је . а ~ odgovor deleg\1110 је proЫem r e_senJa Jugosloven.~kih nacionalnih snaga svom
pre Jnego dobije ovl:i.§cenje od Stejt depnrtmana, koJem se rstog dana nafelnJku staba bгigactiru ТоЬу Low i ovlastio ga jos 17. maja da
obratio depeюm ро o\'o,n ~ro_Ыemu. V_et. sl~deceg dana, 15. maja, sVI Jugoslovenl r,.1 teritoriji Petog korpusa iI:iaju biti predati Т'rto­
...o..+""an з·е kategor1ёki odgovor10 da.
SteJ·t d Ci---• ~ snagama sto је pre moguce. Nacionalne snage treba prvo razo-
· ·•1·
, ,.
1 0
odlu~o protiv namere koJa prom1s Jeno vreda dogovo. ru!atl, ali im ne reci kud ёе Ьiti poslati" .n•) Ovo ovl~ cenje, u ime
sm
"u""anglo-ameritl..-u poJitiku, ito se ne mo е pra\' d аt·1 na osnovi
i komandanta korpusa potpisao је brigadir ТоЬу Low i predao ga ko-
:~c:trati,-ne celishodnosti''! n 1) Alexander Кirk је upoznao mandantima dlvizija na izvrsenje. А dva dana ka.3nije, 19. maja u
:МacМillana i vrh.>vnog sa\'ezmfkog k~mandanta. sa odlukorn State sedam sati uvefe, brigadir ТоЬу Low pozvao је na konlerenciju dv a
departmana. Takode su bili upoznat1 sa gornJom odlu~om na- Тitova politifka komesara: potpukovnike Ivanisevica iz Trece armije
~ generalltaba feldmшala Al~эndera, general W1lliam D. i Hofevara iz Devetog korpusa, gde је Ьi1о uglavljeno da se Titove
Morgзn, ~ administratiwo~ odelen]~ Vrhovne koman~e, general trupe povuku iz Austrije u roku od dv" dana, i da се (za uzvrat):
sir Brian RoЬertsona i od~lenJe G 5 VoJne uprave. Medutun, gener.J Peti korpus predati sve Jugoslovene (all Yugosl av nationa1s)
sir Brian RoЬertson, koji se od pofetka zalagao za nasilnu predaju, koji se nalaze na teritoriji Korpusa, koji su se u uni!ormama Ьorili
izja'Vio је .. . "ја sada ne mogu l>rinuti ko moze Ш ne moi e Ьiti vra- sa Nemcima, sa njihovim rodbinskim pripadnicima (por odicama"). :а;
t.en Ru.~ i partlzanima da bude streljan" l 17!) Naposletku, rekao
је gen~ sir Brian Robertson, .,MacMillan, koji se juce vratio iz
posete Osmoj armiji sWe se sa ovim planom" (predaje).
I naravno, odgovorni faktori za predaju tezili su i uspeli da pre-
daja Jugoslovena ostane najvecom tajnom i da porifu da је do nje
doilo. Amerilli Stejt departman doznao је о predaji od savetnika
А. Кirka tek 4. a-..gusta 1345. Sam Кirk је takode drzan u пu-aku о
celoj stvari, kako od njegovog kolege MacMillana, isto tako od voj-
niЬ ~ova u savemi&oj V1·hovnoj komandi. А kad је dobljen njegov
telegram u ~tejt departmanu, odmah је reagovao pomocnik ameri ё­
kog mi.nistra spoljnih poslova Joseph С. Grew, telegramom od 6.
гvgustэ 1945. Telegram br. 719. glasi:
.Molim obavestite !e1dmarsala 'Alex:mdera da Stejt departman
ne moze razumeti zasto, posle prijema n~e depese br. 484. od 15.
maja, upustva sadriana u Robertsonovom nacrtu - koja nisu Ыlа
270) .Encount.er", Ма7 1938, 1tr. 35.
271) U.S.A. Forelgn Relationa 1945. Volume V, РР 1246-47.
212) Department ot Stat.e. А. Кirk: Telegram 2162, 14th Мау 1945, u 11 p.m. 273) Department ot State, Te.iegram 719, 8. 8. lIO.
Narocito sam zahvalan g. Мarku Pivcu, kojl mi је poslao dokumenta iz ame- 2'1t) . Encounter•, Мау 1983, str. 31.
rifke ArhJve, koja sam cltlrao. 2'15) .Encounter•, Мау 1983, str. Зl.

356 357
 ProЬijanje zavere cuJanja
Ncurмrni rnd d_r Mihe Кreka

Napred је izneto da su odgovomi faktori za predaju jugosloven-

skih nacionalni~ s~aga iz Austrije, Titovim partizanima., sproveli
potpunu konsp1rac1Ju ро o,,om dogadaju. Predaja hrvatske vojske
kod Bleiburga, odnosno zabrana njihovog ulaska u Austriju, i pre-
davanje komunistima izvrseno је javno uz naredenje savezni~ke
Vrhovne komande iz Kv.erte, ali uz protivljenje ameri~kog Stejt
departmana. Takode se mora reci da је feldmarsal AJexander svojim
naredenjem od 23. maja zab1·anio predaju preostalih delova hrvatske
vojske. Ali, kao sto је poznato, Peti korpus је ро ovlascenju
MacMillana, naredio predajt1 svih pripadnika jugoslovenske nacio-
nalnosti, Titovim snagama, sto је potpuno izvedeno izmedu 23. i
31. maja 1945.
Za vreme kriШnih dana predaje iz Austrije dr Мiha Кrek se
nalazio u Rimu kao pred.sednik jugoslovenskog dobrotvornog dru-
§tva (Yugoslav Welfare Society), аја је duznost bila da se stara,
koliko је mogao, о velikon1 broju izbeglog naroda iz Jugoslavije.
Mora se odmah reci da је dr Krek mnogo zaduiio sve prezivele Srbe,
Hrvate i Slovence, posto је i njegov rad doprineo da se dalja predaja
obustavi. Uz ovo, on је uprkos svih prepreka koje su stajale pred
njim, uspeo koliko toliko, da se jedan z1o& protiv fove~anstva
iznese pred javnost. Zahvaljujuci jedino njemu, njegovom memo-
randumu 1''orenj otisu, о predaji i masakrima predatih, ostalo је nekog
traga н britanskoj driavnl)j arhivi, sto је pomoglo istorijske istrazi-
val!e da dalje tragaju za sasvim proredenim dokumentima ро ovom
doga~aju.
Vesti о predaji u Slovl:!niji odmah su stigle u Rim - zahvaljujuci
organizo,•anosti i spremnosti s1ovena~kih civilnih izbeglica u Austri-
ji - do dr Kreka. Pojedinci l(oji su pobegli sa streljanja ill prillkom
transportovanja nci streljanje, po~eli su s~~ti u Rim. Medu _ovima
kao vrlo va:!an svedok stigao је u kancclar1Ju dr Кreka, 25. Juna, 1

359
 artizanski porufnik Branis\av Todorovic, koji јс s luf lo u 1'r"~••·
р t· koJ' am,iJ'i (kao komandir 3. fete, 1. bntnljonn VoJ vo<Jщ, .k J ,..
, , Repatri ran je Jugoslovena
•
iz Austn
•
·J·e У,..,,,s1еd ЛЈЈ..h dana u maJU .
d 16 udame divizlje). Тоd orov1i1.:а Ј с n Ј egov k rJmnn d un t hrj ,,,~1 1''
par. 12.an~ Usledilo је
, ро narcdenJu ovog
. - .staba · Predati· ьш· . , •·
ьi1.ga е, · Ь Н k k d "' ' ,.
N
Su se bor1II uz emce prot1\· T1tovih trupa · R•apat
=
зu
·
samo oni, ко11
ь~· t
Ьiо odroiio kao o!icira za vezu sa r ~ns om omon om zn Prlrn,,. 'ј ·
1 · nrano oso Је re-
predaju zaroЫjenika, Ща је prva dva esolona on spr~vodlo do ~o,·n,,I' tlrano ј е ,k аоk "nepr1
· , ate Jsko
. predatrJ osoЬIJ'e"., 1, k ао ta kVI, - о ь Z1rom
•
nl1 sltuaciJU ОЈЗ .Је posto1al.1 u to vreme u Auзt ПЈI, · ·· oru• su ь-111 ртеd a-
.. -3 Kada Ј'е video kakav se zlofin fin1 nod prcd"t· '
mes t.a uь11anJ
• .
. Ь . u 1111
tJ Jugoslovensk~J vo1sc 1_. u toku оретасiја koje su tada •1odene u
. d ima,
' Todorovic 1·е ugrablo prvu prl\lku da ро egned 1z "narodn,).
1JU 'ј
1 лustriJ I, u neklП1 delovtma, od strane britanзkih i ju"oslo•,enskЉ
osloЬoc:Шa~ke" vojske, stigao је u Rim 1 pr1 av о se r Kreku koji snaga. Nijedan Jugosloven koji nije nosio oruzje protiv ~veznika _
ga је saslu~o. Njegovo saslшanje Ысе obJavljeno na narednim str~.
1 klasificiran ј е kao ,rase:jeno lice' nije Ьiо predat protiY SYoje
nicama. volje". 270)
Zaslugom dr Кreka, Todoro~i_cevo saslu~~je obj_avio је "Arne. Odgovor . gener ala Morgana u celosti је netacan i vтlo slabo Ы
rШri SrЬobran• 10. jula 1945. f1Je dve kop1Je pos~oJe u britanskoj pro§ao na" bilo ~om ~udu gde vlada nacelo: ,.justiciae fundamentum
drhvnoj arblvi u Londonu: Тај ~okumenat otkr1va s_v u jezivost. regnorum . Pr~izvolJnost odgovora ogJeda se u tome sto ne pominje
,,ar\rarske ЬestijaJnosti Тitovih partizana. Pored Todorov1ca, dr Krek nijednu savezn1ёku odluku pocev od saveznicke Politicke kon!eтen­
је sas1~o i preveo na engleski jezik i osam drugih osoba, iz raznih cije 20. marta 1945., zatim odJuku predsednika Brita.nske vlade od
jedini~ koje su pobegle sa i;tr~~anja, ~eC,u kojima i jednog fran. 29. aprila, te saglasnost Stejt departmana, glediste feldmarsala
cuskog ratnog zaroЫjenika, ko11 se Ь10 n~~o meC,u slovenackim AJexandera i nje~ov~ naredenje od 23. maja, da se jugoslovenske
izЬeglic:ama. Сео ovaj mate.rijal Кrek је prosledio 7. juna 1945. po- nacionalne snage IПlaJ u smatrati (zaroЫjenicima ili) pтedatim osoЬ­
mocnik""\1 britanskog ministra spoljnih poslova Richard Lawu kao i Ijem о ёiјој krajnjoj buducnosti се Ыti odJuceno na nivou v1ada
Vojvotkinji оо Afuola Catherini ш), koja је odmah pisala ministru Britanije i Amerike. General Morgan, vise nego proizvoljno govori о
spoljnih ~lova unestu Bevinu, prilazuci сео Krekov Memorandum takozvanim operacijama u Austriji koje su zavтsene 8. maja, а jugo-
о komun.isti&im zlocinima u Kofevju i na drugim mestima. t;z slovenski monarhisti presli su austrijsku granicu na dan 12. maja
memorandwn Vojvotkinja је prilozila i naredbu feldmars.ala Alexan- 1945. Sto najvise izgleda kao moguce jeste da је generaJ Morgan
dera od 4. juna "za slu~j da Vi niste videli naredbu". 277) Alexande- radio iza leC,a svog komandanta, u dosluhu sa generalom sir Brianom
rova nшedba је kratka i sadrzi cetiri tacke. Naredba stupa momen- Robertsonom i ministrom rezidentom МacМillanom, i tako usao u
ta1no na snagu. Prva tacka glasi: .,Nijedan Jugosloven nece Ыti zaveru cutanja i izvrtanja pravog stanja stvari. Njegov odgovor prvo
vracen protiv svoje volje. Таё. 2. Jugosloveni koji su se borili protiv је namenjen zastrasivanju .:. zatim opsenjivanju prostote potcenju-

Тita Ьiсе tretirani kao predato оsоЫје i poslati u logor Vetrinje za
da1ju dispoziciju. Dalje instrukcije slede. Таёkа 3. Svo ovo оsоЫје
bii:e smatrano raseljenim lic:ima ро prelasku iz ltalije; i Таё. 4. Necc
Ьiti ev:iku.acije iz Vetrinja". 278) •
Alexander, 4. 6. 1945.
Sedmog juna 1945. dr Кrek је ulozio protest saveznickom vrhov-
nom komandantu u Кazerti zbog predaje u Sloveniji, dostavljajuci
mu tom prilikom isti materijal, kao u memorandumu Richard Lawu,
pomocniku britanskog ministra spoljnih poslova. Odgovor na protest
Кrek јЕ. primio posle ravno 55 dana, to jest 31. jula: 1945, ne od sa-
vezniёkog vrhovnog komandanta (koji verovatno nije ni video pro-
test) vec od njegovog naёelnika !itaba generala W. D. Morgana. u
odgovoru se izmedu ostalog kaze ovo:
276) F. О, 371-48225,
277) F. О. 371-48825.
278) F. О. 371-48825.
juci Ьivseg jugoslovenskog potpredsednika kraljevske vlade dr l\llihu
Кreka. Druga slaba strana odgovara generala Morgana ogJeda se
u netacnosti njegove tvrdnje da su jugoslove.n ske antikom unisticke
snage bile predate u toku operacija vodenih u Austriji. Кakvih ope-
racija? Mora se upitati. Poslednji metak i=edu zaracenih strana
na evropskom bojistu mogao је jos Ьiti ispaJjen u jutro 8. таја, ali
posle toga nastupio је svтsetak rata. Nacionalne snage роёеlе su
p1·elaziti granicu t ek posl!:' 11. таја. Ovo је sigurno vablo i za
austrijski sektor, sto generaJ Morgan previc1a, i to namerno. Titove
snage u Austriji, oko 3000 rf dovnih i nesto ispod dve hilj ade nere-
dovnih trupa шlе su na au~trijsku teritoriju, ne da vode "operacije
protiv neprijate1ja" koji је \·ес Ьiо potucen, vec da okupiraju pod-
rufje Korшke, а zatim, ako im pode za rukom, da se domognu i
politickih protivnika iz gradanskog rata. Ali, posto ј е Korus"ka bila
sastavni deo britanske okttpacione zone, na kojoj su bili uspostavlje-
ni svi atributi britanske suverenosti, Тito је dosao u sukob sa Veli-
219) F. О. 371-48825.

360 361
 .. Komand:щt Pctog b1·itnnskog ko1·pusa .,
krom FritanlJom. -А ј d k d ' ,.r11,•rn1
К . htley inшo је na1""-ucn с о oman ant3 o ~rn
si:. Charl~to:: vojsku izb:ici sllom iz Лustrije, nko sc dobrov:i :r-
1
nщe, da d 20 maJ'a Тito sc: povukao, а za uzvrat komnndant р Ј 111
~е
о
po,·uk-u reko . Ь ' ј Ј I t>lf)"
svog na~elnika ~~а а, prcoao е svc ugos ovcnc 'Гit ,,
kor~u!>a, Р . .,n;;e pomenut1m odlukama donctlm na najv\'· u,
P.roti,-nCI. sV111' 1 r-....., . od db t t' . ~с111
ti,•no medunarodn1m re ama о re 1r:inJu zarobJ ·
n~,·ou~,..1 Р~о da general Morgan kao I generali Robertson i l<ci"hJcl•.
roka. ,,&ra,,.. • · ·k iti d t " .
ley nisu mnogo marili ~~о t:e_Тi~о 1S ~ar.
s,,a ost.1la zvanirns obJa~nJenJa naJve 1m
s;:1:re ~ е za:fЫjcnikc,
m n su n1 ta drugu
do gola hipokrizija. . .
Sve do 24. maja 1945. odnos br1tansk1h trupa prema Slovencirna
i ostali.In jedinicama u Vetrmju Ьiо је _k ore~_tan u s.v akom poglectu.
:Мedutim ovog dana iznenad110, cela s1tuac1Ja mеща se iz osnova.
1 umest~ uljudne korektnosti 1. civilizo~~nog o~no~a .~а britansk~
strane, u dejstvo је stupio kratki, striktni 1 st~g1 voJmcki jezik .. .
Britanska koman<ia logora u Vetrinju narec1uJe generalu Kreneru
kao najstarijem jugoslovenskom oficiru u logoru, 280) da se srpski
dobro,•oljci smesta spreme za po~et ~ n~odredenom pravcu. Tek
kasnije, sa britanske strane d~la Је ~1latica . z.a obm~u: .. Мi vas
transportujemo za Italiju". I u toku 24. 1 25. maJa srpski dobrovo\jci
Ыli su transporto,rani - ne u ltaliju, vec u Titove Katine u Slove-
niji: Kocevje, Мaribor, Pohorje, Teharje i drugde; ali gotovo svi
dobrovoljci masakrirani su u Kol:evskim sumama, dok su Slovena~ki
domobranci, cmogorski ёetnici, hrvatski vojnici i ostali uЫjani iJ
drugim pomenutim mestima.
Dalje, u memo1.mdumu Forenj ofisu, dr Krek kaze da se "nocu
izmedu 26. i 27. maja 1945. u logoru (Vetrinju) pojavio sin ministra
D. Ljotica (Vladimir, prim. pisca) koji је pobegao sa transporta iz
Jesenica i SAopsti.o slovenal:koj komandi da transporti idu za Jugo-
slaviju а ne za Italiju. Ovo је izazvalo uzbunu u logoru ali na za!ost,
ne i verovanje Ljo1.icu. U meduvremenu transporti slovenaёke vojske
krenuli su u istom pravcu kao i oni pre njih. Ali radi svake sigurnost1
vrbovno slovenaёko politiёko voc1stvo odlul:ilo је 28. maja da posalje
jednu delegaciju u ~lovac, u stab brit:mske brigade, kako Ы utvr-
dili kuda transporti idu.
lstog dana kad је transport domobranaca poslat za Jugoslaviju,
jedan britanski kapetan obratio se slovenaёkim oficirima preteciљ
tonom: ,.Ako se Ьп.о i dobrovoljno ne ukrcate u kamione ја cu upo-
treЫti silu i oru!je"! Delegacija u Celovcu odmah је bila primljena
u §taЬu brigade od jednog oficira, koji је ёlanovima iste rekao sle·
decu laz: .,VаШ transporti i:lu za Palmanovu u Italiju". Posle ovoga
delegacija је odluёila da irazi prijem kod britanskog komandanta
280) F. О. 371-48825. Кrekov Memorandum Forenj ofisu.
362
dlvizlje u Celovcu. U stabu. diviziJe, u pretsoЫju komandanta, gene-
ral Krcne r Је ёеk~с, na pr~Jem vise od tri sata. Posle tog vremena
paJavlo sc jedan .kapeta n • predstavio se kao adutant komandanta
d!vlzlje. Adutant Је bez mnogo objasnjenja tutnuo generalu Кreneru
u ,-uke jedno malo ра гсе p.ipira. Na papiru зu Ыlе otkucane cetiri
krotke tatke na nema~k?~ jezlku. Adutaлt је podvukao da је ovo
naredb:i komandanta dlviz 1Je, glmerala sir Horatiuз Мuпауа. Nared-
ba n!Je blla potpisana, а papir na kome ј е Ыlа napisana nije imao
nlkakve oznake Ш zaglavlje. 2,1)
То је Ыо оЬЊщ papir na kojem је svako - ko је i malo mao
nemacki, mogao sklepati sliёnu "naredbu". Ali u toj naredЫ pocinje
se strogim vojni~kim j ezikom:
"Divizijski general Murray, komandant seste britanske oklopne
divizij!!, naredenje generaJu Kreneru, komandantu domobranaca, da
primi k znanju sledece: Prvo, meni ј е naredeno (od mojih pretpo-
stavljenih) da se Vasa grupa spremi za ukrcavanje na voz u odredeno
vreme i da otputuje u izvesno mesto. Drugo, ја nisam obavesten о
pravcu u kom се voz da pode; licno u ovo nisam upucen. То, uosta-
lom, i nije moja briga. Trece, u tom naredenju dalje mi је recenc
da је njeno izvodt:nje izvrsnim koliko god је to ljudski moguce bez
upotrebe sile. Ја cu ovo nare11enje izvrsiti ро mogucstvu u najЬoljem
redu i bez posledica; ali u protivnom sluc.aju upotreblcu silu. Cetvrto.
kao vojnik ја cu izvrsiti ovo naredenje mojih visih pretpostavljenih,
i obracam se Vama kao vojniku, da me u ovom poduhvatu Vi morate
pomoci"! 28!)
А trideset godina kasnije, isti armijski general Мuпау, vec u
penziji, javio se u londonskom listu " Тhе Тimesw pismom od 7.
decembra 1974. Povod za javljanje је objavljena knjiga: . Poslednja
Tajna" (,Тhе Last Secret') od engleskog pisca lorda Nicholas Bethella.
General Murray zamera piscu Bethellu sto је izrazio glediste da su,
u odnosu na predaju Rusa Staljinu, britanski generali i visi oficiri
jednostavno izvrsavali naredenja koja su dolazila sa vrha, bez da
su pravili pitanje da li је etil:ki, humano i vojnic.ki upotreЫjavati
silu protiv golorukih izbeglil:a. On kaze u pismu "Тhе Тimesu" , "da
su gencrali i te k&ko duini da razrnisle о izvodenju naredenja koja
dolaze od politiёara ; jer se ovde radi о ljudskim Ыcima а ne о koma-
dima papira. Ako nije ovak.o zasto onda uopste imati g_~erale" !
Mo!da је sve ovo ovako, ali general sir H~ratius Murray шЈе ovako
rezonovao 28. maja 1945. kad је izdao onu naredbu komandant~
slovena(:kih domobranaca generalu Francu Кreneru, kad su poslati
na komunistifku klanicu SrЬi , Hrvati i S1ovenci iz Vetrinja i drugih
mesta.
281) '1'. о. 371-48920.
282) '1'. о. 371-48920.
363
 . i ma p\sac ovih rcdova obratlo sr grn"r
__.Ј рs
~ornJeg ' 1 l: ј d . . а 111 Jice taljete ~it_u_?. Мајог ~ arre rnu ciлickj odgovara : ,,Zar Vi uopste
Po,""om 1974 u knjcm је izneo s u а prc аЈс JugoslnvrnRk 1. rnoiete zam1s l1t1 da su ~ n _t.anci u st.an ju da nestn tako urade". m) А
мuiтayu 1s. 12· 1. 'лustri.ic (dogadaj koji је jos tada Ыо sluљ~ ~ tih d ana u logo~ VetnnJu vrzmala se jed.n.a protuva, neka vтsta
nacionэlnih ~agta :,n istoril:arima za istra!ivanje,
. nijc Ь10 о ,-о,.. d .
nlti је pisac ov"~
d . i,, Juta.Jice I a v~n~u n ste sa dva prezimena: ,,,Jonesм i "J ohnson". Irn~
tajna 1 da ·е general Murray ро nare enJu рге aJu izvrsi,)) rnu је bllo W1Jl1 am J o~nson Ш William Jones C,<ako је kad zatrebalo)
~о,·а inao , Ј od o,-orio је piscu 28. decembra . l!J74 , d rz1:c\ R,: i Ыо ј е _obucen ~ ~m_tormu britaлskog majora. u stvari to је Ьiо
GEnenl Murтa) +a;gne Ьеz da је napravio Ыlо kakvu aluzij u 31 :
s1ulЬene -., . ' kanadskJ k? munist ic~ vete~an, kog је SOE ubacio u JugoslaYiju
s'.rogc> t.al p•r~o Ј.\! i ovo: ,,Ја sam Ь'10 onaJ. genera1 k oji Јс
' .i
1943. u :ipn lu, da rad1 za T1t.a, uglavnorn u Sloveniji, gde је sude-
. edu os og na ..,.. d . l: t 'k "h 17.
u· dina na putu u Austriju prihvatio pre_, aJMU _heiln1 ~с• nJkt ?v_
um og voj. Jovao u zlocinl ma ~lovenackih komu.nist.a. 0n је ostao poznat ро
. . litil:kog ,-odstva, izuze,• generщa _1 а 0~1 а ОЈ \ Ј е ost.if) davanju one sram_n: "casneч reёi jugo~lcvenskim kraljevskim ofici-
nil:kog 1 ро_.. Mi :;mo tada bili stalno ,uneпuravaru ?d Titovih Pri- nrna d<A transport.1 1z Koru.ske idu za It.aliju а ne za Jugosla~liju. On
u Jug(!Sia~,.J'· . ....,;;11 i zahtE:vali da im predamo l:etn1ke k ao nj iho"c је sblno rekao i ьlovenackoj gospodi dr Ga.spar 29. maja, kad ga је
rtalica ko]l SU l ~-· ed ь· 1 k с '.
- ;cnike. Ali mi smQ odbili ~а ~r amo 1 о о~а. etnici su upitala, _da transporti iz Vetrinja ne idu nekim slucajem za Jugoslavi-
~]ј - -~~~; u Palmanovi. То Је bilo sve sto sam Ја tada mogao ju? MaJor Johnson - J ones odgovorio је: "Zasto na.m ne ve.rujete
bili nzo,....,..." d ., · А t· .. ·
i zasto sumnjate u nase роvетеnјеч . z;,,s)
l:initi. jer је тоје narюwje glasilo а "unm za us r1Ju I da pre.
~e.m Ruse М:о dalje na L~okuм · . • . . Као prilog uz Memorandum dr КreJr.a postoji zabelesЪ prevodio-
Vel: 31. таја lc,gor Vetrinje Ьiо ~~ go:?vo ~~raznJe_n ; nJegovi sta- ca Fort>nj ofisa, koji је ртеvео iz .Americkog SrЬobranaм saslusanje
. · '\"erujul:i britanskoj "ёasnoJ reci, ottsli su пurno n a T1tovu Branislava Todoro\ica sa s:psko-hrvatskog na engleski jezik 14. av-
n~"tlla,ltlanicu. Ali u logoru је jos Ьilo ostalo 2.100 slovenaёkih dо- gu.sta 1945. i uputio ga na ime Ј. М. Addisa u jui:nom departman..i
ШЗ:~са koJ·e ј\! pod kontrolom majora. Barrea
mo В
britanska vojska
. Forenj ofisa. Prevodioc, profesor Oksfordskog wuverziteta dr P.oЬert
~ u kamione. Iz nekog razloga maJor ш:rе _Је smat rao da је Lalfan, veliki prijatelj prve J ugoslavije, i poduii broj godina predsed-
ovaj Ьгој suvi.se mali а imao је jos mesta u kaпu?шma za 600 osoba. nik Britansko-jugoslovenskog drustva prijatelja, napisao је v~..oruc-
А posto se vec trosi Ьenzin, mozda је _s~a~? m~Jor Бап~, ne Ьi bilo no sledecu primedЬu na dokumentu: "SimptomatЊ10 је to sto је napi-
zgorega да on prazni prostor рорщu c1,ri1.nim: z~~a lZ logora. А sana primedba da Кrekov memorandum odise vlastitom mrinjom
sto nL<11 bili vojnici, t.o nije njega mnogo mucilo, ]er Је "r oba" roba, i imaginacijomм . Prevodioc za\orsava sa: "Кrek је izneo samo gole
koju се Тito vrlo rado primiti. 1 naredio је ovaj oficir bez casti i cinjenice, za koje mi znamo da su se odigraleм . :sl) Na kraju zabel eske
riterstva da se sest stotina slovenackih civila izbeglica utrpaju u prevodioc је nacrtao gde је ju.goslovensko rоЫје tovareno u vagone
k?rnione., i da istovar za Titovu klanicu bude zavidan. Ovo Ьi isto- na stanici Maria Elend i drugim mestima i transportovano za
\"Тemeno Ьiо i odgovor na tvrdnju generala W. D. Morgana, nace\- Jugoslaviju.
nika sta.Ъa saveznicke Vrhovne komande za Mediteran, da civili nisu Na intervencije dr Кre.ka od 7. i 25. juna u Forenj ofisu, pom oc-
Ьili predavani Titu.. nik ministra spoljnih posJova, konze.r vativac Rich.ard Law, zauzeo
А mnogo privilegovani komunisticki pisac u Jugoslaviji, Mihailo је stav potpunog cutanja. Ne samo sto nije odgovorio Кreku, nego
Lalic., u svojoj knjizi !!а) opisao је dosta sramnu trgovinu ljudskim uopste nije о tome izvestio ni strucnjake-cinovnike u Forenj ofisu.
zivotim.a, narocito crnogorskim cetnicima, druge polovine maja 1945" Tek posle izЬora cd 20. jula, kad је dosla laburisticka vlada na upra-
kad је britanski major Simpson prodavao politickom komesaru Relji vu zemlje, doci се i Кrekov memorandum polovinom avgusta do
Savo,'icu "vagon rоЫја" za punu vojnicku kapu zlata sto ga parti- ruku stalnih finovnika Forenj ofisa. Prvi do kog је Кrekov mem.o-
z.ani Ьећu opljaёkall u jednom franjevackom manastiru. Ni ovo pisa· randum stigao Ьiо је Ј. М. Acidis, (kasnije ambasador sir J ohn Addis)
nje od ъ-trane Lalica ne treba iskljuciti da se nije desilo, јег to је koji је svojerul:no zapisao sledece: "Predaja Sloven.aca i ostalih
bilo vreme jedne eu!orije, kad је sila stvarala pravo. grupa od strane Osme armije u Austriji Тitovim snagama bila је
Dok su britanski vojnici tovarili "robu" u kamione u \ogoru jedna uiasna gre§ka (а ghastly mistake). DaJja predaja Ыlа је odmah
Vetrinje., ugledni slovenacki privrednik i direktor firme, Marko obustavljena, fim је za nju doznao saveznilli Vrhovni staЬ. Ali u
Bajuk, upitao је 29. таја britanskog komandanta logora majora
284) F. О. 371-48825.
Banea: ,.Di li је tacno, gospodine majore, da vi slovenacke izbeg· 285) F. О. 371-48825.
286) F. О. 371-48920.
283) .Prameo tame•, nr. 13-14, NoНt, Beogrэd 1973.
365
364
 . , krajc"' n,njn, ovi щ•s1·ccnl ljudl Ыli ~t1 f!uкl "' '
tok\l j«\nc ncdclj,;, ~ od ~tranc bt·itnnske vojskc du bt1du Pok l ,dls\denls kim "11! kvislinski m: _trupama jugo~lovenskog porek.la u
t ij~kc) ~1·an1cc , • ј 1 . . k r, . J uJ\jskoJ Kro J 1n 1, ne6c dozvol1 t1 ni ро ktJju cenu da se bore uporedo
prc\.."Q (aU$ r ~ . ·с Todcro,•iccvo saslusan с mn p1·11.vu iкti np
ni od Тito,·~ ani;~~ tvrduju drugl \zvcMnjl. Ncmn sumnJc \Ј., 53 saveznil:klm -~nogama i ~а ~ se dopusti da sara(]uju sa savez-
nlcima. Pos lc ?JJh<Jve predaJe 111 pos le obustave neprijate!jstva, ove
Njcgo,•. _gta,•~1 s~, "kas;;,ice ,,c\iklh razmcrn I nlkakvu 1·a1.1lka n\j,,
onde I\IJC dos1о о trupc Ысс trl!t1rane kao , razoгuzane neprijateljske trupe'. (Si!ra Ka-
zcrtl br. 871 -~ 7931 G)_trtbu pomenuti da su se ta uputstva odnosila
pra,•lj~na". v.:~ Add' ovih kolt>ga u Forc11j oflsu dodao јс na daku. samo na Jul1Jsku KraJ1л u , а ne i na A•Jstriju kao sto је trebalo; i
А зedan_~ . ~bu· da se ovo umnoll I proclrkulisc nu liniJ' dok se podrazumevalo da razoruzani Jugosloven.i, kao ratni zaroЬ­
· dd'1s· .:• Datirano 30. avgusta 1945.
n1entu s\\.'de<:U . prtmA ,
k · ie posta,110 g. · G LI JJenlcl, nece blti izru civaлi .Jugoslaviji, u ovom smislu nije postojala
·03u ~.. _,.. k ak ёini liberalni poslanik major uy oyd koji јс lzrifitD dir ektiva. 17. maja SACMED (u NAF975. u R 8700/G) hitno
1
Sk""" or · . 0 pismo pomocn!ku ministra spoljnih poslova је zatra~io uputstva о postupku sa cetnicima, Нrvatima i drugiroa
2 5, a,,gusta naptsa .
Phili Noel-Bakeru Ш) u ko1n se k~!e _ovo. . . . . koji su pali u njih_o~e ~ke u juinoj Austri.H. Generalstab је nama
: ~ Richard Law tkonzervat1vru pomocntk min1stra spo!Jnih prosledio NAF 975. 1 m1 smo u pocetku dali savet da, dok cetnike
" . 20 1• la) nije nista preduzeo ро Krekovom memoran- treba zadrzati kao r azoruzane neprijateljske trupe, hrvatske ustase
poslo"a. presam ·p re\opirao sva dokumenta i saljem ih Vama. Posto treba gurnuti natrag u Jugoslaviju.
dumu, Ја ,..tat ;а smat.ram ·- а nadam se dа "е " t е se sa mnom slo-
st\'ar pro"1 е, , . . . Ь k u ovom smislu Generalstab је poslao si!ru zajednickoj vojnoj
zi . _ d · е neka \'ТSta isti·age ро ovo] st,•an potre na, а. о su navodi mlsiji (R9442/G). Americki generalstab nije se sloiio sa ovim pred1o-
u
t(Кrei
. ka ]
ovcm m
emorandumu) tacni. Pril:e о ovako strasnim zlocinima
d · · ·
gom i mi smo prihvatili njihovo stanoviste da u prvom redu sve
i pokoljima politil:kih protivnika d~as ~reov18 U]Uk, 1 Ја smatram jugosloven.~ke kvislinske foпnacije treba tretirati na isti nacin i
d а se moraJ·u pal\J'ivo doku1nentovat1. Ali ova Кrе ova svedocenJa zadг2ati.
Ь · d · t ·
tako su strasna, jer se radi о velikom ro]u, а Ја s varno osecarn U tom smislu poslate su instrukcije saveznickoj Vrhovnoj ko-
·
da Је nemoguce igno1'isati bez protesta. U neku ruku tako!1e su mandi za Sredozemlje od strane zajednickog generalstaba (FAN 567
ovo v· · t
nasa cast i obaveze u pitanju, sto cete 1, Ја sma ram, ~а Ju_c~ti •~
kl ' •· · · od 20. juna u R8700/G). lz clana COS(W) 917 od 29. maja R9443/G)
· d Кreka Nadam se da cu l:uti od Vas kad uluc1te priliku' . mi smo slul:ajno doznali da se, dok је izmedu saveznicke Vrbovne
pwna r . Vas iskreni Guy Lloyd komande (A.:f'.H .Q), Generalstaba i nas trajala diskusija ро pitanju
principa, Peti korpus, britanska formacija, se ,slozio' (ne kaze s kim,
Nazalcst, kao sto се se videti kasnije, ~tar ~ое~ - .~aker, necc
primedba pisca) d:i vrati Hrvate u Jugoslaviju i 900 Нrvata vraceno
ste odgovoriti poslaniku Guy Lloydu, 1 u glavrom lin13ama nasta-
је 24 maja. Medutim, do nas nije nikad stigao telegram vojnih vlasti
u??
vtce O
k nspirativnu politiku svog prethodnika Richard Lawa, da se
Sl . . . d z· ed u ltaliji koji Ьi nas izve.!'t.io о toj predaji, i ја jos ne mam da li је
cela st\rar O predaji i Тitovim masakrima u ~veruJl, r 1 _ m u Мinistarstvo rata izdalo tom prilikom kakva uputstva da se obustavi
cetiri zida sto је zakonski najduze moguce! :'1edu~, u ~r:ugoJ polo: dalja predaja. Major James iz P .W.2. u Мinistarstvu rata prolazi
vini septembra 1945. Ј. М. Addis је napustio . svo] pol~za] u ~orenJ sada kroz noviju kartoteku i on се dostavit.i sve relevantne doku-
ofisu i otisao na novu duznost. Ali pre nego Је napustю, nap1sao Је mente.
dosta pregledan elaЬorat о predaji iz Austrije i ~stavio_ga u naslede Мi smo tek kasnije saznali da su ti nesrecni Hrvati i Slove.n ci
svom nasledniku John R. Colvilleu. Elaborat Је dati.ran 21. sep· (nastavlja Ј. М. Addis) koji su isterani iz Koruske Ыli do poslednjeg
tembra i glasi: .. poklani od Тitovih trupa ро prelasku jugoslovenske granice. Najbolje
Nadao sam se da cu Ьiti u stanju da pre mog odlaska nap1sem svedofanstvo о ovome masakru dato је tl dokumentu RlЗбН/1728/92.
doЬunentarni izvestaj о izgonu hrvatskih ustasa i slovenackih d?mo: Dokumenta ро kojim treba da se preduzme akcija Rl5188 (odgovor
branaca iz Koruske u Sloveniji tokom maja. Nazalost neki kl1ucn, ministra Noel - Bakera poslaniku Uoydu) i Rl 1649, pismo dr Кreka
dokumenti iz Мinistarstva rata nisu jos stigli. Ovo sto sledi jesu sir George Rendelu (ranijeщ britanskom ambasadoru na jugosloven-
sazete informacije koje su momentalno <iostupne. Shodno zelji ovog skom dvoru) ро kojoj stvari sir George Rendel nije jos video nas
ministarstva i americkog State departmana, SACМED (Vrhovna zapisnik". ! SI) А u pogledu da li је ministar Richard Law trebalo da
komanda za Sredozemlje izdala је instrukcije prvih dana maja da se odgovori. dr М. Kreku, izrazava misljenjc u ime Forenj ofisa da: ., Ро-
287) F. О. 371-4892.0. 289) F. О. 371-48920.
2.88) F. О. 37114892.0.
367
366
 . , , rd 1,a,v nljc odgovorlo dr Krckt1 kno vrчl,•{·,,,11 11 e
odbranlv,,. 1 ј аod. k •А · лacrt pisma
prilatem · k0 Jeg
• sam tele!onom ртеdао
ieljм ЈС sto Mr. Hicћad. tl mcdu jugoslovcпsklm politl~nrima 1.1 • odgovaraJu1,;em !:iE u ,щ n istarstva rata". 2112)
anti-Тito,·01n propagan 15 11,.
Na ovome · Је svaka k dalja istraga staJa• м·UllS• tar N ое 1 - ваk er
b1?gШt,ru ". r,c,)
. ustio svoj ро\о1ај u Forcnj ofisu Ј. М . Л titl 1, aplsao ј е svoJont ru от. 25. novembra 1945 .. " N ecu , odgovon.ti ma-
А pre n~go sto ~е nap . ambasadl u Bcogradu о prcduji I pokoJ ~
l\
d ь
joru Gtry L' оу u cz pr1staл.ka ministra rata" . t9З\1 М оса se napome-
је poslзo p1sn10 bntandskboJi se tako zauzeo ujednafen stav ро ovuJu nutl d a se ova pra k sa ле desava testo u bгitansk .
Ali st . ОЈ par1amen
tarn ОЈ•
anti-Тito,rih Ьоrаса, а п, trad1cijl· , ро O se rad,I~ 0 sakrivaлju jednog velikog zloёina
pitanju u pismu se kde; u koJI је bila upletena zvan1tna BritaniJ·a • • tar Philip' N 1
.' . . Va.~u informaciju prevod Nanka, koj i se роја " lt ..
Baker, na,;a os , ро~1uzю se metodom koJa ni · ь- ж tak
,rrunis
.
oe -
,.PпklJu~~emu zsa Ь branu" od 10. ju1a (1945) saslusanje poru; dernokratl Ј .
·11 А · -· . . Је = о svoJstvena
,ri.o u Amen~kom r о •t • Ј ,. nJegcv
. · potc1nJern
k . diplomata u ForenJ. оfisu' , Ge...ee-
uш еу
nika в'~anisla,,a Todorovil:a, !\til:enika,Kreka, _ро р1 anJ_u ugoslovena •lcDermott zap1sao Ј е 1а onski - ро pi'smu · tkin ' Cathenne ·
!У! • • . .- VOJVO . Је
· . . . iz Koruske kraJem maJa. PredaJa Slovenaca i od Ath~lla, mrnis~ru Be~~u - .,n1sta dalje ne poduzimati" (no furt-
~:1~~,hr-:~:me armije u Austriji Tit~v~ ~naga~a krajern her act1on to ~е taken)_· ). I tako ј е о\·ај zlocin sakrivan od spo1j-
_gi. ь· t . razume se, шasna pogreska, koJa Је 1spravlJena onog neg sveta pun1h• • ЗО godш a. U meduvremenu, т·ito, k ОЈ1 ·· Је
· odgovoran
maJa, 1 akJed, . tome d:iznala Vrhovna komanda. Todorovicev~ za ove zl~~~~ 1 mnoge ~ ge, Ьiо је dva puta kandidovan na :zapadu,
momenta а Је " rd · · dr · ·
saslшan •е ima prizvUk istine koji to potv uJ:1 1 .u?1 izvestaji. u Brit an1J1 1 DanskoJ narocito, za Nobelovu nagradu za mir.
Ј -ite sumnз·e da Ј·е tada doslo do pokolJa vel1k1h razmera О Tempora • • • Izgleda da smo u posleratnom dob d •· eli ·
Nema
k
uo.,..
•· · · rrsen nad jugoslovenskim
. 1cv· linx,.,_ t
,,,uш rupama.
Od
vratna
, . N . s t" (,В u OZlV ODaJ
JS .НrаЬл . ov_1 ve . rave New World') о kojem је engleski pisac
. oJtx;J_e_ ~ ,.._ su ovi lJ'ud.i bili predati preko granice od strane л. Huxley pisa~ tn?~e~ godina", kad се narodi pod diktaturom _
Је ,.;шЈешса ,,...,

engleske vojske•! llt)
Na gornjem dokumentu Addisov nasle~ni~ u _Fore~j o~isu Ј. R.
Colville rukom је dodao: ,,Usmeno sam obJas~o s1tuac1Ju s1r George
Rendelu i on nece odgovoriti dr Кrek\t''. Zatim. 5. ~ovembra Ј. R.
Colville pi.Ae svom pretpostavljeno~ u _F orenJ ?fisu Ј. G. Ta-
hourdinu i kaze: "Molim Vas pro~taJte pis~o maJora ~uy Lloyda
Noel-Bakeru u prilozenom elaboratu i Add1sovu zabelesku о tom
pitanju. Bojim se da mi nismo napravili nikakav progres_ u ~ronala-
zenju daljih informacija о ovom nezg~dnom . proЫem:1~ 1 ~v1 ош iz
Мinistarstva rata koji su radili ро ovo3 stvar1, demobil1saru su 1 za-
menjeni novim oficirima koji nisu upoznati sa onim iz proslosti.
I koliko је meni poznato, niti mi, niti Ministarstvo rata ne raspolaze
sa vise informacija nego sto је to Addis napisao. Ali posto је ovJj
dogadaj Ыо sramotna stvai·, moje је misljenje da Ы od Ministarstva
ratl trebalo traziti da poki·ene istragu о neposrednoj odgovornosti
za slanje tih jadnih Нrvata (interesantno је •da ne pominje oko 2G
hiljada ostalih) u sigumu i groznu smrt, jos dok је pitanje njihovog
polo!aja raspravljano na najvisem vrhu. Pos to се ova stvar nemi-
novno uzeti jos nekoliko nedelja, ја smatram da Ы g. Noel - Baker
!eleo kto pre odgovoriti majoru Lloydu. Ја smatram da mi ne moie-
mo ufi.niti nista dl11go, nego priznati da је dо1По do jedne uzasne
greske i da ovaj dogadaj ne slika najbolje inteligenciju onih oficira
koji su predaju vrsili. Nem.i smisla sakrivati jedan dogadaj koji је
290) F. О. 371-48920.
291) F. О. 871-48920.
368
а ne samo oru vec 1 ош slobodni naroc.ito - zavoleti diktatora do
tudila, i ljuЫti okove kojim ih sputava"!
'
Svcdocanstva ocevidaca о komuшstickim masakrima а Slovenijj
u 01aju 1945. lskazi osmorice svedoka pobegJih sa streljaпja. "')
Napred је rec: :"o ~а sav _Lc:-torijski materijal, u koji spadaju i ova
svedocanstva prez1velih, potice od dr Мihe Кreka ; i jedino zahva}ju-
juci 11jegovom savesnom i po:i:rtvovanom radu, ova dokumenta su
pris~pacna ~toriji. Ne Ьi bil? suvisno reёi da је dr Кrek pored toga
sto Је zadu!10 Srbe, Нrvate 1 Slovence, takode је zaduiio i ono sto
nazivamo "savest covefanstva". Тој savesti i radu dr Кreka poku-
savala је da cini sve moguce teskoce tadasnja bгitanska politika kao
i politika komunisblkog rfzima u Jugoslaviji. Sve ovo sto sledi u
vezi s"· edof enja, dr Кre k је poslao 7. juna savemickom vrhovnom
komandantu u Kazerti uz protest, а takode i Richard Lawu, pomoc-
_n iku ministra spoljnih poslova Velike Зritanije. Ovom poslednjem
takode је pos1ao naknadni materijal 25. juna; а сео elaЬorat је poslao
vojvotkinji Catherini od Atholla 15. septembra 1945.
U svom memorandumu vojnim i civilnim britanskim vlastima
dr Кrek је rekao: ,,Medu S\'edofanstvima ocevidaca koji su izbegli
292) F. О. 371-48920.
29З) F. О. 371-48920. .
294) F. О. 371-48825.
295) F. О. 371-48825.
369
 . , М Нicl,ard 1,n,v nljc odgovorlo dr Krcltu \ню vщ\~~"' neodbraлlv, 1 Ја prilazem nacrt pi~ma ko·
ieljno ЈС sto r. d' U medu jugoslovcnsklm poll tЊ11·i1rщ u . ~ odgovarajul:em odseku Ministarstva rata"~~f")sam tele!onom predao
a\\ti-Тi to,ron, propagзn ts ,,..
Ьеg Шt ,·u". '~) Nn ovome је svaka daJja istra а stal . .
, . pus\io svoj poloi nj u Forcnj oClsu Ј . м . 1\<1 1 а Jsao је sv oj om rukom 25. novemt ra 19 ~-- M~star Noel - Baker
.
А pre nego sto 3 е na
.
В d d Ј. ,
britanskoj nmbasзdl u cogrn u о prc n ' 1 r okol u
( 1ч Јо~ Gну Lloydu bez pristanka ministra ra~:. •2:ecu odgovoriti ma-
зе ~os~ao ~•snЬo,o d bl se tako zauzeo ujcdnafen stav ро ov Ј nu ti da 11е ova praksa ne dcsava cesto u bri . ) ~ora se napome-
an t1-Тit o,r1h raca, а ()n1 tradiclj l. АН posto se radilo о sakrivan ·u ~ОЈ par)amentarnoj
pitanju. u pismu se kaie: u koJi је ЫЈа upletena ,:vanicna Britan/ Је __og velik_o~ zlocina
Priklju~ujemo za va~u informaciju prevod flanka, koji se Ј)оја. Baker, naialos t, po~luzio se metodom koj Ја, .~ r Philip . Noel -
...ko Srbobranu" od 10. jula (1945) saslusanje Poru•
dernokratlji! А njegcv potёinjeni Шploma~ : Ј; as. tak~SVoJstvena
. " 1
v10 u Amen" m . . c-
nika в'~anislava Todorovita, ~titenika _Kreka, ,Р 0 pitanJ_u Jugos\ovena McDern1ott zapisao је lakonski _ ро pismu v~;en~~- 'cGecrf!r_ey
predatih partizanima iz Koruske kraJen:'. ma~a. ~redaJa Slovenaca i od Atholla, ministтu Bevinu - "ni.sta da!J'e n dvo . Ј~" athenne
drugih od strane Osme armije u AustriJi T1t~vu:n ~naga~a kraje111 • t о ь е •-'·
her act1on """en) ·n4). I tako је О\'аЈ· z1 е •.ро uzunati
0

, . (no fu:rt-
.
. bil8 • razume se ut.asna pogre§ka, koJa Је 1sprav\Jena onog З О goclina. U meduvremenu ocm saкnvan od spo!J-
mэ.Ја, Је, ' k d Т о dorovicevo neg sveta хр• unih т1·tо k -- - od
momen ta kad Ј
· е :i tome d:,znala Vrhovna oman а. • dru . • , 0Jl Је govoran
.. t d · · dr · · za ove z101.;ше 1 mnoge ge, Ь10 је dva puta kandid
saslu§anje ima prizwk istine koJ1 to ро v\uf_u 1 1·~ izvestaji. u Britaniji i Danskoj narocito, za Nobelovu : ; : na. zapad_u,
Nema uop§te sumnje da је tada _dо!По_ d? ро_ о Ја ve 1 razmera, о Tempora ... Izgleda da smo u posleratnom dobu d ~- zali =:
Hrabr1• Novi· svet " (,в rave New Wor ld') 0 koJ·em 1·е engl
.. . • -"--n nad 1·ugoslovenskim kv1s1..inskim trupama. Odvratna
k 0Jl Је IZ\' г.><: . • d . k . d
OZ1Ve
ki onQJ
-
ј е anjenica sto su ovi Ijudi Ыll pre at1 pre о gran1ce о strane "А. flu;-uey
··' pisa~· t л,
'd ~setih_ goclina",
· ·
kad се narodi pod diktaturomes PISёlC
_
engleske vojske" ! .!tl) а ne ~~о _о~ vec 1 о~ sl~bodш narocito _ zavoleti diktatora do
Na gomjem dokumentu Addisov nasl~ni~ u _Fore~j o!isu Ј. R. Iudila, 1 1Jub1t1 okove koJim ih sputava" !
Colville rukom је dodao: "Usmeno sam obJas~o s1tuac1Ju s1r George
Rendelu i on nece odgovoriti dr Кrek\1". Zatim_5. ~ovembra Ј. R.
Svcd~canst·v a ockevi~ca о ~omwustiilim masakrima u Sloveniji
Col,rille pi!e svom pretpostavljenom u ForenJ ofisu Ј. G. Ta-
u maJU 1945• 15 az1 osmor1ce svedokз pobeglih 53 streljanja. m)
hourdinu i kaze: ,,Molim Vas profitajte pis~o majora G_uy Lloyda
Noel-Bakeru u prilozenom elaboratu i Addisovu zabelesku о to111 N apred је rеё:!10 ~а sav _istorijski materijal, u koji spadaju i ova
pitanju. Bojim se da mi nismo napravili nikakav progres_u ~ron~a- svedot anstva prez1velih, potice od dr Мihe Кreka; i jedino zahva]ju-
zenju daljih infoпnacija о ovom nezg~dnom .proЫem_u : 1 ~v1 0:11 IZ juci 11jegovom savesnom i pozrtvovanom radu, ova dokumenta su
Мinistarstva rata koji su radili ро ovoJ stvar1, demobilisaru su 1 za- ~ris~upaФВ ~toriji. Ne bi. bil~ suvisno reci da је dr Кrek pored toga
menjeni novim oficirima koji nisu upoznati sa onim iz proslosti. sto Је zadufio Srbe, Hrvate 1 Slovence, takode је zaduzio i ono sto
I koliko је meni poznato, niti mi, niti Мinistarstvo rata ne raspolaze nazivamo "savest coveёanstva" . Тој savesti i radu dr Кreka poku-
sa vise infoпnacija nego §to ј е to Addis napisao. Ali posto је ovaj savala је da ёini sve moguёe teskoce tadasnja britanska politika kao
dogadaj Ьiо sramotna stvai·, moje је mШjenje da Ьi о? Мinistarstva i politilta komun.istickog rezima u JugoslavijL Sve ovo sto sledi u
rata trebalo traiiti da pokrene istragu о neposrednoJ odgovornosti vezi s,;edocenja. dr Krek је poslao 7. juna saveznickom vrbovnom
za slanje tih jadnih Нrvata (interesantno је •da ne pominje oko 26 komandantu u Kazerti uz protest, а takcde i Richard Lawu, pomoc-
hiljada ostalih) u sigumu i groznu smrt, jos dok је pitanje njihovog _niku ~ t r a spoljnih poslova Velike :Зritanij e. Ovom poslednjem
polozaja raspravljano na najvisem vrhu. Posto се ova stvar nem1• takode Је poslao n aknadni materijal 25. juna; а сео elaЬorat је poslao
novno uzeti јо§ nekoliko nedelja, ја smatram da Ьi g. Noel - Baker vojvotkinji Cather ini od Atholla 15. septembra 1945.
zeleo ~о pre odgovoriti majoru Lloydu. Ја smatram da mi ne moze- U svom memorandumu vojnim i ci-.ilnim britanskim vlastima,
mo ufuuti nista ch·ugo, nego priznati da је doslo do jedne uzasnc dr Кrek је rekao: ,,Medu S\'edocanstvi.ma ocevi.daca koji su izЬegli
greske i da ovaj dogadaj ne slika najbolje inteligenciju onih oficira
koji su predaju vrsill. Nema smisla sakrivati j edan dogadaj koji Је 292) F, О. 371-48920.
293) F. О. 371-48920. .
290) F. О. 371-48920. 294) F. О. 371-48825.
291) F. О. 371 ➔ 8920.
295) F. О. 371-48825.

368 369
 sto su ь11 1 1zru1.:"
. . . "- nl Titu od strnnc brltonskll1 voJni li vJ,
ј 1 ·Щ 1 1
smr1., po . . .,. 1 samo pr,,c \zvc~tnjc ko I su t о ml.'ПI' н ti" 1 1 .. '
KoruskoJ, Ја na,,o,,m ' ·
1. Todor l\!iletlt. Roden Ј 902. u Crnoj Gorl, ot.c njc n, ~-l'mlJoro,1.
.k . Ьiо mobllisan 19Н . od f etnlkn Dralc Mll1ollov1ca t b,,rl
O
ni · · " . Је ma~kog okupatora. Poslc ncmnfkc knpitulncijc bio .''
se proti_vk ~~gli~og \ogoro u Vetrlnju (Wlktrlng) u Лustrij i. VoJ·J•:
~ta_no,тni 11 · ј ј d inlcu 25 · ni
brit.Anski kamioni prevezli stt n egovu е ' . maJa 1945. u
dese,, sat 1· u з· utro do ! eleznl~ke stanlce
. d
na nustrljsko-jugoslovensk
Ь' \ . k UJ
. . Тu, na st.Anici ce.lokupno lJu stvo I о Је u rcano u stot n
granic1. ·• Ј · Ј 1 .. ~ ! elezn1ckoj stan1c1 Podr?z.1ca (Rosenbach) cetn1ci_su ~ili utov az:eru
,,agone, ..~aklз' u"" 8110 i otpremljeno
. za. asen1ce
х .u ugos av1Ju.. Pril'i·
1
kom u1crca,,anja 40 naoru!aruh p~tiZana u" о _Је u v~go~e _орlјаё. 1 рrеЉ su austrijsko-jugoslovensku granicu . Oni su bili odvedeni za
kalo zarobljenike do gole ko'-e. Тri stan_ice _dalJe, roЬIJe ~~ bilo isto-
,,areno, i u vojnim formacijama odma~~1rall ~u _d? Rad_ov1J~a, gde su
bili stavljвii u Ьodljikave iice. U bod~J1kavoJ !1с1 part1zaщ su pono.
vo oplja~kali zaroЫjenike do poslednJeg k?mada ~ ela. 1-! Radovijci
su ostali jedan dan i jednu noc. Druge n~~1 27. maJ_a pa_rtizanj su irn
rekli da ~ putovati za Ueograd. Тu s\.l 1h povezalt felicnom zicorn.
u dva sata posle ponoci zaroЫj~ke ~u poveli ~ pravcu savskog
mosta. Za vreme mэriovanja zaroЬlJenic1 su slusali ufestalu mitra-
ljesku pucnj&vu.
"Каkо sam se pribШavao mostu, mojim otima sam video kako
partizani uЫjaju svakog zaroЬljenika u koloni i njihova mrtva tela
bacaju s mosta u Savu. Video sam kako su tu pokosili mog rodenog
sina. Za celo vreme marsa mi smo bili tuteni. Kad sam video sta
se radi. celokupnom mojom snagom sam povukao i oslobodio moje
ruke iz g\•ozdenog konopca i pobegao sam u najbblu ~u.mu. NekoHko
mojih saЬoraca takode је pobeglo, ali , •ecina njih је Ыlа pokosena
partiza.Dskom mit.-aljeskom vatrom. Ја sam imao srecu da umaknem
u !;,шiu Ьеz povrcde. 1 posle lutanja od tri dana ро Karavanskim
A1pima, vratio sam se u Korшku. Мој cilj Ыо је logor Vetrinje gde
sam stigao nocu ЗО. maja". · zaroЫjenik је upitao jednog partizana za broJ stre!Janih. ~a.rшan . Је
%. Stevan Brasevic. Roden 1921. u Andrijevici, u Crnoj Gori. Za
poslednje ~tiri godine Ьorio se u redovima generala Mihailovica.
Njegovo svedo~enje u Ьitnom, isto је kao i svedotenje Todora Mile-
tica. Brasevic је Ьiо utovaren u stofni vagon na stanici Maria Elend.
U Rado,'ijci on је Ьiо vezan metalnom zicom sa rukama pozadi led~.
Каd је Ьiо poveden prema Savskom mostu, partizani su sarkasticno
dobacivali: .,Sada cete vi videti §ta to znati boriti se za Engleze i
Am~riku. Nek vam sada опе dve pomognu ako mogul А vi morate
~ti d~ сето_ s_e mi ~oriti, najmanje za godlnu dana protiv Engleske
1 ~ erike.. Мi 1 Rus1Ja ceino pobediti"I Partlzanska jedinica koja ј е
s~rel_Jala nJegove suborce Ь10 је odred 16. partizanske divizije. Бrase­
v1c Је dodao na sasluAanju da su partizani vr§ili torturu nad njim i
370
tallm u njcgovoj jcd inici, uprkos toga !ito su oni zahtevali i prekli-
~oll pa rtlzanc da ih odmah sve postrelj;iju".
з. Velimir Golubovic је (:etnicki porucnik за Ceiinja, Crna Gora.
f'[jcgn 8u britanskc t rupc predale u Korus koj i otpremile ga Tit(мm
ortlzanlma . 0n је pobegao, krio se na oЬl imjoj !armi i zatim ртеsао
~reko Kara vank1.
4, l\lllivoje Slavkovic. Roden је 192D. u Beogradu, studen t medi-
cJne, cetnickl n~~dлik. ?~ је Ьiо preciat u pr:vom tr ~ortu. N~
u stofne vagone, 72 VOJЛ1 ka ро vagonu. U zaklJucarom vagomma
l(ranj i strpani u bodljikavc zice pod jakom str azom, odakle је bek-
stvo Ыlо nemogucc. Sledeceg dana zaroЬljenicima је naredeno ~а
mar§uju u pravcu Lj uЫjane. Na vece, kolona је stigla u Sv. V1d,
bliZU LjuЫjane. NјЉ је Ы!о oko t ri hiljade ljudi, medu kojima oko
ЗОО slovenackih domobranaca. Ovde su oni razoruzali parti.zanske
stra!e. Vecina njih је pobegla na zapad k planini TrigJavu i dos~ su
u sv. Luciju u Ыizini Kobarida (Capporetto) kod brit.anske voJske.
Njegov komandant, potpuko11-,,i k Tatalovic:, ka.o i Ьтој ostalih oficu:3
iz transporta bili su odmah u Ј asenicama povezani od strane parti-
zana, Ще su ih patrole nekud odvele. Oni se vise uopsie nisu vratili
svojoj jedinici."
5. }'rancuski ratni zarobljenik.. Ovaj је dosao 6. maja 1945. u ~ -
beglicki logor Monigo, bllz.i Trevisa u severnoj Italiji. gde_se. n_~ o
jedan odred francu.skih ra~ zaroЬljeni ka. -~ su zaro~lJeruci IZJЗ­
vili da su u Sv. Vidu, bllzu LJuЬIJane, cetnia 1 slovenacki domobran-
ci, koje su partizani drzali u ranijim 1.Amnicama Gesta~oa, uspeli da
u toku jedne noci роЫј u njihove partizanske strazar~ ~ ~а pobe~u.
Sledeci transporti Ыli su пшоgо Ьо!је cuvani. U Ыizini RadoV1Jc':
partizani su streljali citav transport zaroЫj~nika. . Ј~ tr3:1cus1:ri
odgovorio: ,.320 u toku prve noc:i". Posle nekoliko dana ovih strelJa-
nja na1·od ро se1ima javno је osudivao ovaj zlocin. Fтancus~ zaroЬ­
lje~k је video partizane kiiko dolaze ~ sum': ~а lopatama 1 buda-
cima. Kad su ih Fracuzi upitali zasto on1 stтelJ aJu slovenacke d~mo-
brance ovi su im odgovorili : ,.Radimo to ро pismenoj naredb1 od
strane ' britanske armije". Francuzi su primetili da su poslednjih
dana partizani otvoreno govorili protiv Engleske.
6. Marijan Straus. ,,Roden 1923. u Vrnici kraj LjuЬljane, studen_t;
od pre godinu dana stupio u ~lovenacke d?mobr~ce. r:ia_ dan 28. maJa
on је Ьiо utovaren u britanski vojni kam юn. On Је ~ 1sli~ da ih t: an-
sportuju za severnu Italф1. Umesto ovoga, Englen su ih od ve1i na
!eleznitku stanicu Pi\Ьerk, u Koruskoj, 1 predali ih jednom malom
371
 partizan~k o1n odrcdu. Partiz:шi su opljatka,11 zar?ЫJcnll~c <111 11,11,
koie; zati1n su Љ odveli u p1·avcu Ju goзlavlJe do zclczn icl(c ~t111iit•,.
DraYo~·rad. U 11 sati u vcfe udvcli su 1h u pravcu CclJ ti.,~('li n1 Ј1н .
tem шi sn10 ЬШ ,,rc-dani od strane partlzana. Јо sшn islнн: ю 11. v117.,1
i poslc !utanja od tri dana ponovo sam se vratlo u logor Vclrink ,:
7. Franc J\torilnikar. Hodcn је 1922. u Snebcrlju kod LjulJJjun('·
ро zanimanju voza~ izjavio је: ,.Bio sam domobrannc tri godint.:
Mi sn10 primili naredenje da poloHmo oruzje I da se predamo britan.
skim trupama. Тreceg maja n1i smo _mnr~ovali pre~a Ko~u~koj u su.
sгet britanskoj vojsci. :Мi smo predalt na~e oruzje bп~ans~•m vlastinм
koje su nas smestile u logor Vetrinje._ Тu smo ~fektvaJi na redbu da
podemo za sevemu Italiju; а 28, maJ~ Englez1 su nas utovarili u
njiho,·e kamione 1 pod nji..'iovom voJnom str_azo1:1 tra~sportovani
smo u pravcu PilЬerka u Koruskoj. _Na _zelez~fk~J staruc1 PiЉerk,
britanski strahri se ud:iljise а Тitovi part1zam zauzese njihova
mesta. Ovde nas partizani potpuno opljafkase, z~tim nas utovari~~
u stocne Yagone i voz рос~ da se krece u pravcu Jug_oslovenske gra-
nke. Ја sam iskcao iz voza, uspeo da pobegnem 1 da se ponovo
,rratim u Vetrinje",
8. Јои Korose~. Roden 1919. u Bokovu, srez Logatec, blizu Ljub-
ljane, izjavio је <;ledece: ,,Ја sam takode Ьiо transportovan britan-
skim kamionom ЗО. таја 1S45. iz naseg Jogora u Vetrinju za zelez-
nicku i,1anicu PilЬerk. U ovom mestu, Dritanci su nas predaJi jugo-
slovenskim partizanima, crji strazari nas onog momenta opJjackase·
novac, ostaJe vredne stvari, а zatim nam poskidase odela. Istovre-
meno роёеsе nam pretiti, tako da smo mi odmah. znali da idemo
pravo u partizansku kasapnicu. Ја sam uspeo da pobegnem iz voza,
i da se ponovo vr.itim u Korusku. Nije mi · poznata sudbina mojih
drugova, ali ро onom sto sал1 mogao da razaberem od partizanskih
strazara-sprovodnika, ја sam ubeden da su svi predati do poslednjeg
strelj ani" ! :81)
Svedocenje porucnika Branislava Todorovica
. lzjava
koju је 25. juna 1945. dao u Rirnu B1·anislav Todorovic, roden u
Beogradu 1923. grcko-pra,•oslavдe vere, pre rata student tehnjke.
Sada је porucnik (izbegli) u partizanskoj ili NarodnooslobodBackuj
vojsci. Nije Ыо osudivan; neozenjen; bez irnovine. Ро dolasku u Jta-
liju iz Jugoslavjje, odakJe је pobegao iz jedinice Narodnooslobodi·
lacke vojske, on је dao sledeci izvestaj :
,,Sluzio ~ u III arrniJl, 16. udarne divizije, I vojvodanske bri-
gade, 1. bata]]ona, З. f ete fiji sam komandir. Poslednje mesto gdc
296) F. О. 371-48825.
372
sluilo Ыо јеRosenbach. Tu sam Ыо u svojstvu oficira za vezu
s;1 ; edu Narodnooslobodj/atke vojs ke ј saveznl~kЉ snaga.
Pre dolas ka u Roscnbat h sluiio sam u Jesenicama. Tu sam
•~оја 1945. doblo n a redenje za pokr et. NaredЪa је dosla od ko-
24
, ndonta brigade, cije ime пе znam. Zap-:>vest rni је dao usmeno,
rn:o 6 satl uvete. Rckao mi јс da se spremim ла put u Rosenbach,
0
de (:u sr esti Engleze, koj i се nam predati neke zaroЫjenike. Nas
~vojlcn smo zaje>Jno putovali u Jesenlce u stab 26. dalmatinske
(ijv!zije. U m eduvr emenu moj је bataJjon krenuo u Кraлjsku goru
da zauzme ~lozaj _na granici, i to ~ najvecoj tajnosti, kako sav e~:
nicl ne Ы oozn,\11. Unapred nam Је reёeno da moramo uvek b1ti
spremn.i za napad.
u stabu u Jeзenicama prisustvovao sam razgovoru iz:-nedu ko-
rnanciaпta brigade i kape tana Slavka Savcica, komandanta bataJjona.
Rai go'loru su takode prisustvovali komesar bataJjona i zamenik
komandanta bataljona. Kapetan Savcic је tom prilikom zapitao ko-
mandanta brigade koga cemo mi to napasti, na sto mu је odgovorio:
то svi znadu. Koga dru~og nego nase slavne saveznike". Pre toga
politifki komesari govorili su svim borcima da cemo napasti britan -
ske trupe ako nam ne prepuste Istru, Korusku i Тrst. Protumaceno
је da l:emo to, ako ле ide milom uzeti silom.
u Jesenicama sam doznao da se u Rosenbachu vec nekoliko
dana naJaze neki predstavnici NarodnocsJobodila&e vojske i da su
tamo od Britanaca preuzeli oko 800 ratnih zaroЫjenika, jugosJoven-
skih gтadana, koji su pobegli ispred partizana, koji su p ripadali
Jugoslovenskoj vojsci u Otadibini, domobrancima, ustasama ili slo-
venai.ltoj "B1:loj Gardi" (kako ih zovu partizani). Medu za.roЫjeni­
cima su se naJazile civilne izbeglice, rodbina pomenutih grupa.
"lstog dana kad smo to ёuli, 24. maJa, posao sam sa nafelnikom
§taba brigade i jednim oficirom iz 26. divizije, specijalnim vozom od
dva vagona i Jokomotive. Oficir iz 26. divizije trebaJo је da nas pred-
stavi u Rosenbachu. Tamo smo nasli kapetana Dorni.nka, rodom iz
Makarske, zamenika komandanta brigade 26. divizije, jednog tu-
mafa, dva oficira, i jednu partizanku koja је obav\jaJa duz:nost
bolnicarke na zeJeznickoj stanici. Ona se zvaJa Anica Popovic "Lu.ka"
rodom iz Vukovara. Dosli smo u Rosenbach predveёe.
Oko 10 ili 11 sati u n oci kapetan Dom.in.ko nas је upcznao sa
nekim britanskim poruёnikom zvanim Lockhead koji је pripadao
jedinici zvanoj "sesti specijalni odred" (Sixth SpeciaJ Force). Тај
narn је o!icir rekao da Ы za sutra u devet sati trebaJo spremiti voz
od 30 ,;agona, sa dva vagona za oficire, da Ы na stanici Maria Elend
preuzeii od Britanaca 1.500 zaroЫjenlka. Те iste veferi kapetan
Dominko n a m је rekao da su u jednom od predasnjih transporta
poslali naznd jednog ustaskog ministra, pokazao nam је zJatni sat
373
 kojeg је uzco od \og n,ir1islra. )sto taku I drt1garlca Popovl(: nпm Ј"
poka:ia1a jednu n,anjt1 t,o rbu рш,u satova, naklta, zlatnll, 1 <lr111iil1
prt'd111eta koje је s.,n,a oduzela od zarob\jenlka. Rckla Јс cl11 to in,,.
ienю utiniti i mi, bez ikak,·og straha.
Sle.ieceg dana voz је stigao sa mall1n zaka§nje~jcm, u koji ~•·
ukrcala poto,rina ~te 3. bataljona, koji је Ыо sme:;ten na clru,.{,irn
kraju tune1a u selu Hru§cica, na jugoslovenskoj i.trani. Vojnici 1
о,-е ~te ukrcali ~ se u vagone, da ne budu prime~cni, .da nc ь1;
zaroЫjenici ораzШ da се Ьiti odvedeni u Jugoslav1Ju, Jer su i
Britanc: rt>k1i da се љ transportovati u Italiju. Kad smo stigli n:
stanicu Maria Elend na~ su se vojnic~ sakri~i na _stanic~ i os_tali taniu
s,·e dok zatvoren.ici nisu bili ukrcaru 1 ~r1tanc~ zaklJucal1 vagon~.
Kad su se poja,rili na§i vojnici, n~tala Је p~ka; zaro~ljenici su
bili prosto izЬez:umljeni, §to se na nJima mo~lo v1_deti. Nek1 su poceli
,rikati: ,.Ziveli Englezi! Nemojte nas predati. Oru fe nas uЬЩ itd"
Voz је ро§ао i za 15 minuta ЬШ smo u Rosenbachu, gde su se na)azili
na§i , ,ojnici, koji su opkolili voz. Bilo је i engleskih strazara. u
Rosenbachu u voz su usli sledeci: komandant brigade, kapetan
"Rasa~ (to mu је Ыо partizanski nadimak, ne znam mu pravo ime);
komandant treceg bataljona, kapetan "Brale" (takode partizanski
nadimak) komesar bataljona, аје ime ne znam; dva slovenacka oii-
cira Н. diYizije i oficiri spcmenutih jedinica. Zatim smo krenuli u
HrosciC'U gde је na na.re<!enje nacelnika §taba brigade - koji је
te1efonirao iz stanice u Rosenbachu - voz opkolio ~itav bataljon
(po.rtizana). Komandant 3. bataljona mi re~e: ,,Komandiru (tu је
takode upotreblo rec koja se ne mo!e ponoYiti), sad се~ i ti 1mati
posla". Nisam mao §ta је trebalo da radim, ali se u vozu govorilo
da се trebati da se skidaju glave onima koji su odredeni na budu
zaklani. Bojeci se, da se upravo radi о tome, ја , nisam odgovorio,
tako da bih se kasnije pretvarao kao da ni§ta о tome nisam znao.
Svi partizan.ski oficiri podose u ona dva vagona u kojima su se
n.a1azili oficiri zaroЫjenici. lzmedu njih i izmedu oblcnih vojnik3,
ali vecinom izmedu oficira, izabrali su 54 osobe i naredili im da podu
sa partizanskim oficirima, Sami partizanski oficiri vec su se bili
dogovorili da likvidiraju ove odabrane zatvorenike.
Pn·o su ih odveli u stob bataljona gde su Љ pretresli, oduzeli
im sve sto su imali i podelili pljacku izmedu sebe. I ја sam prisustvo-
v_ao ~voj sceni, _i svedok sam toga. Zatim su ih poceli tuci tako di11-
1Jacki, da su svi popadali na pod. Onda su cekali da se zamraci, ра
su ~ ~veli u nekih stotinak metara udaljenu §urnu pokraj staba.
~а~ Је _pofe~ svada medu partizanskim oficirima ko fe ih poubl·
Jati. Ко Је ub1Stvo vrsio ne znam, jer eam se ја izgublo da ne blh
u ~те ucestv?vao. ~lim da su se s\"i izredali u uЫjanju. Ја sam
olliao u menazu batalJona па veceru, odakle sam cuo krike i jauke
374
1 ekollko rcvol ve rskЉ pucanja. K uvэ r i, koji su m i posluzili veceru,
nГsu nJ§tn govoril i kao n i ја ; а Ii је izrэz nj iho•rog )јеа gO'rorio ka.ktJ
Jrn је odvratna сгlа stva r.
Svl onl oliclri-ublce vratill su se kasnije pevajuci. Medu nji:ma
Јс Ыо nekl Mile, Srbln,. kom_э~dir m i t rэJjeske . cete 3. ~э~aljona, mi-
JJcnlk komandanta. On Ј е naJv1se klэo. Kako b1h utvrdio sta se dog<>:
dllo, ро§ао sam na samo mestQ u blstvэ i video 54 tela, koja su neki
voJnicl vef zakopavaU. VideQ sam lokve krvi i jedno zakla.no telo,
all Ыh rekao da su svi ЫЈi pok lanl jer sam ~о samo nekoliko, dva- trt
revolverska pucnja, а Ыlо ј" 54 mrtva tela.
zaroЫJenike, koji su u m~duvremenu ostali u vozu, na.si su voj-
nlci nemilosrdno opljackaJi. 2elim ovde da izjavim da ј е na putu
od Maria Elend do Rosenbacha 14 cetnika izvrsilo samoubistvo n
vozu, i da smo u samom Rosenbacbu, u prisustvu Engleskih ofi~a
koje sam ја pozvao, prene11 tela iz voza i zakopali ih u blizini stani~e-
Ne secam se tacno gde, jer smo sa vozom zurili dalje. Od Нru.scice
voz је po!iao prema Jasenlcama. U Hrusёci se u voz ukrcala Omla-
dinska ceta I vojvodanske brigade, sastavljene od dece izmedu 1(}.--
16 godina. Ove su deёake rasporedili ро vagonima i za celo vreme
putovanja ја sam cuo pucnjavu, cak i automatsku paljbu, kao da
se vodi Ыtka. Onda smo doSli do mosia preko Save i Yideo sam kako
bacaju tela uЫjenih zrtava iz voza u pokretu pravo u reku; neka
tela su padala na nasip.
U Jesenicama su iskrcali zat\"orenike u ocajnom staцju i naterali
na mars u logor, koji se nalazio tri kilometra daleko. Oko deset ро
sto zaroЫjenika odvojeno је u zasebnu grupu, dok su svi ostali mar-
sovali u glavnoj grupi. Kad sam upitao straiare-sprovodnike za§to
to rade, odgovorili su da се najpre likvidirati veci deo zaroЫjenika.
Kad sam napustio logor vec је bila noc. Cuo sam automatsku paljbu,
i logorski strazar kcji mi је pokazivao put rece mi: "Eno tamo ih
ubljaju". Bio је ljut sto to rade Ьеz njega, i rece mi da sam ga pre-
vario. Kad sam ga opomenuo da on ne Ьi tako smeo da govori pred
jednim oficirom, on rece: "Da nije bilo tebe i ја bih sada delio plen,
ovako ја necu doЬiti moj deo, kad moram s toЬom" . ..
Iste veceri vratio sam se u Rosenbach specijalnim vozom sastav-
ljenim od jednog vagona i lokomotive. Tada sam od1ucro da vi.se necu
da pratim ni jedan voz i da ёu ро svaku cenu n.astojati da se izvuce.m
iz ove situacije. Ustvari jos sam dva puta pratio tak\"e t.:ransporte u
Hrшl!icu. Posle toga vise nisam iAao dalje od RosenbacЬa, jer sam
rekao Lockheadu sta rade sa zaroЫjen.:cima. On mi је pomogao i
uredio sa mojim komandantom da ostanem sa njim pod izgovorom,
da oficir za vezu nc sme ici predaleko od svoje stanice.
Posle svakog transporta, а bllo ih је 16, imali smo posla sa telima
onih koji su izV1·sШ samoublstvo. Na zahtev Engleza, ona su bila
З75
skinutn iz ,·oza i tnkopзtta II n o:.cnbocl1u. Jn i;om tn 7.nlr11>1'1 '"1
Enдleza, tako d11 ,•idc stvar110 st.injc I da sc uvc\c u I R1\n i t,1нt rri,,1,1
. . . ,. • kз'·о se po~tupa sn zaroЫJcnlc\mn . V\i;c n lN11m rr·INu ,1 1
iz, ('~ ...Ја , " . 1 • ј 1. N i,,,
\"iio nikak,•on, klaнju niti uЫj anju, 0!1 sam s usuo о n rn a f)i l 1'1'1, Ј
1
,·ojnika ili od voj;,ika iz drugih jcdinlca da su svl tron.~pf) rtl ,i.:i'i
sudЬinu onog pt'\•og. Razlikn јс b Un sа~ю u broJu; n_c kad 11, јр ui:,:
· ., nћkad man;c
,.,., • А onc kojc n1su uЫII , osud1II su (ia •skор, 1
Jeno , 11se 3 ...
, ·a.ju n a prisilnom radu \ u radne logorc bcz dovoljn~ ishronc, \ak,:
da ne ,,crujem da се dugo \zdnatl pod tnkvim uslov1ma.
Тreceg juna 1945. ја snm priredlo ~ete~ za Engleze. Mislio sarn
da cu od partuana prisustvovati saл:io Ј~·. ~li k_a ko se .sprcmao Velik1
transport za sutrada.n, doAli su i ?"• оf1сш koJi su bt\1 prisutni kod
uЬiJ' anJ· a svi osim komanda.nta br1gade. Od Engleza su na veceri ь·11 ~·
prisutni 'kapetan Brown i dva kapetana ~ ' S~- Ј аk ova ; tako(J~
· pu k а 1z
porumik Lockhead i porucr\ik Ga!Ьre1th. Posebшm vozom kasn
uvece ~gao је takode pomocnik komesara i komesa':' Treceg bata~
ljona, nelci Crnogorac Ще ime ne znam. 1'е sam vec~':'' stupio u Ыizi
kontakt sa Englezima. Radi toga sa.m postao sumnJ1v partizanirna
Sledeceg dana su me pozvali preko telefona i naredili mi da se odrnah
javim u hab. Znao sam §ta to maci. Zato sa.m pobegao u Italiju". 20:
1
Branislav Todorovic
Izjav& data u prisustvu:
1. Мiljka Lazareviёa, s. r.
2. Мilivoja Ratkoviёa, s. r.
Overava i potvrduje da је kopija verna originalu:
Dr Miha Krek, s. r.
Peat Jugoslovenskog dobrotvornog drшtva u Rimu. (Yugoslav
Welfare Society).
S,·edocenje britanskog porucnika Francis Scotta
Porufn.ik Francis Scott sluzio је таја meseca 1945. u Koruskoj
u jedinici "Вorcier Regimentи (granicnom puku) u sastavu Petog
korpusa kojim је komandovao general sir Charles Keightley. Poruё­
nik Scott је pisao svom ujaku Gibraltarskom anglikanskom Ьiskupu,
~r ~ l d Buxtonu, osvedocenom prijatelju srpskog naroda. Pismo
Је datirano 12. aprila 1946. u kom se kaze:
.,Dragi ujace Нarold,
. Мnogo V~ hvala na pismu. Ne znam da li mogu mnogo pomoi:i
ali cu pokшati. (Dr.. Harold Buxton tralio је ranijim pismom od
svog nc~ da mu_ pise о predaji Jugoslovena komunistima, pisac).
~а. kraJu rata Ь10 sam i;tacioniran u Koruskoj na jugoslovenskoj
~ da osmatram Tita. Citavo sarenilo raseljenih lica prelazilo је
297) Р'. о. 371"8920.
376
tado gronlcu ~ Лus trij u, а takode i velikl Ьгој Tilnvih ageлat":, k?ji
u pokuAaval 1 dll naцovor.~ l oka l лe Slo11ence da Ы КогuзkоЈ Ыlо
~alcko bolJe ро~ Jugosl~VIJ? m ~-" gn p'XI Auзtrijom. T akode n:1:ogo
Ј ё Ncm3ca p ri~t1zalo, al, от koJ1 su me najvif~ iлtere:юvali bil1 su
tctnlcl, On l su privukli paznj u ja,m ost i за predstojecim proce--.лm
gcnera.lu Miha_ilovlcu. Oni _s u ЬIII osta tak stare jugoзlo•tmske vojske,
koJI Јс лast.avю da se bon protiv Nemaca sa naзr,m pomoci Negde
sredJлom rat.a - а t o Је Ы lо koliko зе mа'Ц! oceniti - pod ruзkim
pritlskom, kad smo na§u ptJmoc preneli sa nasQm naklonoscu na.
TILa. Od tada do sada, kom ~i.~ticki partizani Ыli su brojniji i Ьоlј е
naoruf;,лl . Onl su dosta svog vremena upotrebili na hvatanju i ubl-
janJu cetnlka, jer su ih Brita n ija i Rusija snabdele orufj em. s,,e је
ovo bilo u toku kad smo do~Li u Austriju. Naravno, nama nije bilo
dozvolJeno da prelazimo graлicu, ali veliki broj cetn ika Ыо ј е m edu
izЬeglicama. Nema sumnje da su Titove trupe ubljale svak og od
njih koji im ј е dopao ruku. Izgovor је Ыо : ,,SaradivaH su sa
Nemcima".
Na§e naredenje је glasilo da razoruiamo sve cetnike koji pтedu
granicu; zatim dobro da pazimo da im ne Wemo kud ih spтovodimo.
Posle ovoga, vodili smo ih na drugo mesto granice i razoruiane pre-
davali komunistima od kojih u pravo ~ejahu utekli. Nama је ovo
izgledalo da se ne slaze sa britanskim nacelom ,fair', pravicrwg po-
stupka; ali kao vojnici mi smo morali izvrsavati naredenja koja su
dolazila od Whitehalla (od vlade). Ја sam morao da ispitujem neke
od ovih ljudi (cetnike) pitajuci ih da li govore nemack:i ili it.alijanski.
I kad god је to bilo moguce, ја sam izvestavao da su davali koгisne
informacije i da iл. vredi dalje saslusavati. Ја sam se nadao da na
ovaj nacin mo!emo spa~iti ove ljude, umesto da ih predajemo u
Jugoslaviju.
Oni koji su vr:icani, moШi su britanske vojnike da ih streljaju
umesto da ih nazad vracэju. Jedan dobro skolovani oficir rek.ao mi
је, da је Ыо profesor filozofije na zagrebackom Univerzitetu i Ыо
је kapetan. On mi је govorio - sto је kasnije od nas provereno kao
tacno - о ogrornnom masakru ёetnika i drugih rojalista od strane
komunista, na samom kraj~ rata. On mi је takode rek.ao - mada
ја ovo nisam mogao prove1·Ш - da su clanovi vlade kralja Petra
iz Londona, koji su se vratili u Jugoslaviju kasnije bili uЫj eni. Na-
dam se da ја nisam pгistrasan, ali moja osecanja ро ovim stvarima,
deljena su od vecine socijalista, ёlanova moje jedinice, da politika
koju mi vodimo u n a§oj zemlji, kod kuce, nema nikakve veze sa onim
~to radimo na drugim stranama. Sto те је najvise dirnulo jeste to,
Ato је moja zemlja preduzela akciju da nasilno izruёi оЫёnе ljude,
koji su radШ ро oseca11jL:, .5to su smatrali da је pravo da cine za
vreme rata. Neki od njih su n a§i saveznici, а mi smo ih predali
nesrecnoj sudblni kad smo ih mogli spasti.
377
 1-kjnutд iz ,·oza I zakopn11a tt Ro~cnbnc'1u. Jn snm 1о 1.n tr,щ1J
Englt"za, tako da \'idc st,·arno stat\jc I da sc uvc1·c u l stlnltrщ rљ, ';;'
iz,-estaja, kako se postupa sn zaroЫjcnlclmn. Vl~c nl~nm pri~tщ Ј 1
,·ао nikak,·on1 k\anju nШ uЫjanju, а\1 sam s\u~ao о njlrna orl 111 ~••-
, ·ojruka Ш od ,roji1ika iz drugih jcdinlca dn su svl tronNportl ,i:T'~
sudblnu onog pr.,og. Razlika је Ы\а san10 u broJu ; nckncl Љ k /'
jeno ,;se а nckad manjc. А onc kojc rusu uЫII, osu~ili su dn sk~::
, ·aju na prisilnom radu i u rndne logorc bez dovolJn~ lshrnnc, tnko
da ne , ,crujem da ~е dцgo izdriati pod takvim uslov1mn.
'I'receg juna 1945. ја sam priredlo vcfcru za Engleze. Mislio 5
da tu od partizana prisustvovati. saп.io ј~.. Ali k_~ko se. sprei:nao vet~~
transport za sutr:idan, do!li su 1 oru 0!1c1ri koJI su b1ll pr1sutni k d
ubljanja, S\ri osim komandanta brigade. Od Eng!eza su na vcceri b~ii
prisutni kapetan Brown i dva kapetana iz puka 1z Sv. Jakova; takoc,
porucriik Lockhead i porucriik Galbreith. Posebnim vozom kasnе
u,•~ stigao је takode pomocnik komesara i komesar Treceg bata~
Jjona, neki Crnogorac аје ime ne znam. 1'е sam veceri stupio u bli·"
" ll
kontakt sa Englezima. Radi toga sam postaо sumn11v partizanuna
Sledeceg dana su me pozvali preko telefona i naredili rni da se odmah
javim u stab. Znao sam ~ta to znaa. Zato sam pobegao u Italiju". 2е;)
Branislav Todorovlc
цјаvа data u prisustvu:
1. Мiljka Lazarevica., s. r.
2. Мilivoja Ratkovifa, s. r.
Overava i potvrduje da је kopija verna originalu:
Dr Miha Krek, s. r.
Ршt Jugoslovenskog dobrotvornog drustva u 'Rimu. (Yugoslav
Welfare Society).
S\"edcкenje brilanskog porucnika Francis Scotta
Porul'nik Francis Scott sluzio је таја meseca 1945. u Koruskoj
u jedinici "Borcier Regiment" (granicnom puku) u sastavu Petog
korpusa kojim је komandovao general sir Charles Keightley. Poruё­
nik Scott је pisao svom ujaku GiЬraltarskom anglikanskom Ьiskupu,
dr Harold Buxtonu, osvedocenom prijatelju srpskog naroda. Pismo
је datirano 12. aprila 1946. u kom se kaie:
,.Dragi uјщ Нarold,
, Мnogo V~ hvala na pismu. Ne znam da li mogu mnogo pomoi:i
ali cu pokusati. (Dr. Нarold Buxton trazio је ranijim pismom od
svog n ~ da mu_ р~ о predaji Jugoslovena komunistima, pisac).
~а. kra)u rata Ь10 sam stacioruran u Koru~koj na jugoslovenskoj
~ da osmatram Tita. Citavo §arenilo raseljenih lica prelazilo је
297) F. О. 371-48920.
376
tnda granlcu u Aus trJJ u, а takode I veliki broj Tit.ovih agenata, koj i
вu pokuAaval i da Јnagovo re. . lokalne Slovenc<>- da ь·1 К orus' k ОЈ• ь·~
1 о
dt1leko Ьо!Је ~ ugosl~v•J?m ~-ego P'>d Austrijom. Takode mnogo
Је Nemaca pmtlzalo, al,1 on~ ~ 0 Ј 1 su me naj vise interesovali bili su
t ctnlcl, Onl su privuklt pazn; u Javnosti sa predstojecim procesom
gcnernlu Mihailovicu. Oni su Ы!i ostatak stare jugosJo,,enske vojske
koJI је nastavio dn se bori . protiv Nemaca sa nasom pomoci. Negd~
sredlnom rata - а to ј ~ b1 io ko!1ko se moze oceniti - pod ruskim
prltlskc,m, kad smo nas u рото~ ~reneli sa nasom naklonoscu ла
Tlta. Od tada do sada, kom ~1st1tю partizanj bili su brojniji i bolje
лaorш:inl .. Onl su dos_ta sv~g v:i:e~ ena upotrebili na hvatanju i ubl-
janju cetn1ka, jer su 1h Bnt~~•Ja I Rusija snabdele oru.ijem. Sve је
ovo bilo u toku kad . smo dos~• u Austriju. Naravno, nama nije b ilo
dozvoJJeno da prelazuno g_rarucu, ali veliki broj t etnika Ьiо је medu
izbeglicama. Nema sum.nJe da su Titove trupe ubljale svakoa od
njih koji im је dopao ruku. lzgovor је Ьiо: "Sarac!ivali ~ sa
Nemcima".
Na.§e narec!enje је glasiJo da razoruzamo sve tetnike koji predu
granicu; zatim d~~ro da ~azirno da im ne W emo kud ih sprovodш:lo.
Posle ovoga, vod.il1 smo 1h na drugo meзto granice i razoruiane pтe­
davali komunistima od kojih upravo bejahu ut ekli. Nama је ovo
izgledalo da se ne slaie sa britanskim naёelom ,fair', praviёnog p<>-
stupka; ali kao vojnici mi smo morali izvrsavati naredenja koja su
dolazila od Whitehalla (od vlade). Ја sam morao da ispitujem neke
od ovih ljudi (cetnike) pitajuci ih da li govore nemaёki ili italijanski.
I kad god је to Ьilo mog,.1ce, j:i sam izvestavao da su davali korisne
informacije i da in vredi dalje saslusavati. Ја sam se nadao da na
ovaj nacin mozemo spa~ili ove ljude, umesto da ih predajemo u
Ј ugoslavij u.
Oni koji su vrocani, molili su britaлske vojnike da ih streljaju
umesto da ih nazad vracaju. Jedan dobro skolovani oficir rekao mi
је, da је Ыо profesor filozofije na zagrebaёkom Univerzitetu i Ьiо
је kapetan. On mi је govurio - sto је kasn.ije od nas provereno kao
tacno - о ogromnom masak:ru cetnika i drugih rojalista od strane
komunista, na samom kraj\i rata. On mi је takode rekao - mada
ја ovo nisam mogao provei·iti - da su ёlanovi vlade k.ralja Petra
iz Londona, koji su se vratih u Jugoslaviju kasnije bili uЬijeni Na-
dam se da ја nisam pristrasan, ali moja osecanja ро ovim stvarima,
deljena su od vecine socijalista, ёlanova moje jedinice, da politika
koju mi vodimo u nasoj zemlji, kod kuce, nema nikakve veze sa onim
sto radimo na drugim stranama. Sto me је najvise dirnulo jeste to,
sto је moja zemlja preduzela akciju da nasilno izruёi оЬiёnе ljude,
koji sц radШ ро osecar1ju, sto su smatтali da је pravo da ше za
vreme rata. Nek.i od njih su nas.i save:znici, а rni smo ih predali
nesrecnoj sudЬini kad smo ih mogli spasti.
377
 od ~·0 511 ovlm pi~n101n. Glcdls la kojn ~11111 17
13oji11, !'С dA s:ш, "с·~ ·c'11 ice kojc sam lznco pr1xl.~tovl ј 11 Ј 11 " 11" 11
· saino nн•ne.
oba,·ez\lJU l'k ЩЈ d 1 · ·' 111 љ
l'P ~like Nndnn1 sc, m c ul rп, d 11 'l"t•l>p
d
nшli С<''
тlо kon,p I о,,11 • • , ј l"'k
'lo ovc ~it1je11ice nlsu "vo n , а s lvur·" ј
••v"
, ·
mok int·<'rcro~·a~, ~ ~d s.in\ doznno dn moram dn otplovlrn 11. \:;•·
n,iirin, ko ~е 1~ u. · ko •ada budc~ u Londonu 1nnogo Ыt, '-t-1'-o
bUТ);:l :!8. apn1а, 1 а • 1111
se ,;dimo. Fr . Scott" 10~)
1\-ој ,·oljeni netak, nnc1s
" mJ·eg pisma Ьiskup, d1' Harold Buxton, sreo sc
Ро pn•eir.u go . ј , d . sa
.. ~kom u Londonu, i onaJ mu е s1gurno ао Jos rnnoi:()
S\·oJ:k: 0 nasilnoj predэ.ji u Austriji. I. odrnah posle ovog, on sc
pod . . ;;votт1e nэ.rodnom poslan1ku profesoru Douglas L
obratio p1si_nlo~ / pismo sinovca, porucrtika F. Scotta. Biskupov .
Sa,·01-y, pr:i a"uu
posmo gl:isi:
"Dragi profesore Savory, . . . 1 JocinU, za koji је zvaniёno odluceno ~ se drii u najvecoj tajnosti,
:Mn:>go vam h,-ala na pismu o_d 14. maJ~ . sa ~el!kom 1z "Han.
sarda~ tzurnala Donjeg doma). ~~em kop1Ju pis_m a mog _necaka
Francis Scotta koji је slшio kao 0~1cir u . B_o rder ~eg~ment. ?Iicirirna
nije dOZ\•oljeno da javno pisu ро bilo koJoJ. stvar1 koJ~ ~~drz1 politic-
ke implikэcije. А sada posto је on premeste~ u kolo~1J~nu sluzbu,
on је pod istim ogranil!enjima. Ро ~vra~ku (iz_ Aus~п_Je) _1 demobili-
sanju. 0n me је po.~tio u Londonu, 1 opISao ~1 razJi~1~e 1zbcglice sa
kojima је Ьiо u vezi prosle godine u KoruskoJ. On пu Је rekao da su
njegove instrukcije glasile da pravi razliku ~edu Hrvata i Srba
(~tnika); tj. da stз.vimo Hrvate pod strazu, ali da Srbe (ёetnike)
pred.amo preko granice, kao sto sam naveo u mom pismu u
,,The Timesu".
Gospodin MacNeil (parlamentarni podsekretar u Forenj ofisu, оЬј.
pisca) ucinio је toliko mnogo za raselje-na lica, da ја ne zelim da
njegov· rad ucrnim jos teшn. Ali cetnici sigurno nisu bili kvislinzi
niti izdajnici nase stvari, а predati su". 291) ·
Vas iskreni Harold od GiЬraltara, 15. maja 194ti.
Univerzitetski profesor i narodni poslanik Douglas L. Savory na-
pisao је pismo sledete sadrzine, 17. maja, parlamentarnom pod-
sekretaru u Forenj ofisu, Hector McNeilu:
nDragi McNeil,
Poslao sam giЬraltarskon1 bislrupu kopiju Vaseg odgovora meni
od prcslog ponedeljka odnoscci se na nasilnu predaju jugoslovenskih
izbeglica. Sada prilaiem biskupov odgovor sa kopijom pisma njego-
vog necaka., koji iznosi l!injenice, na osnovu kojih је biskup u cetvr-
tak 9. maja, pisao pismo "Т'пе Timesu", na kojem је bazirano тоје
298) F. О. 371-59468.
299) F. О. З71-59Ш.
378
\tanJ~, koje _so m Vama uputio _u_ ~arlam<?ntu. Ја naravno deli~
' ~\skupovu 1t•IJU da Vam n~ prrc1n1mo neugodnost, bilo kakvu, 1
dstveno tomc Ј а Vama prosledujem ova pisma umesto da Vam
81
cstavljam jos Jedno pitaлje u Parlamentu. ZahvaJj ujem Vam м
~cm\J !to 11te poduzell ро ovoj stvari" . 1ђђ)
8
Vas Douglas L. Savory
Pismo poз lanlka D. L. Savorya skupa sa pismima gibraltarskog
ьiskupa razmatrana su u juznom d epartmaлu Forenj ofisa. O,,de је
ko odlucio da se ova s t v:11· dostavi sir Ceorge Rendelu (ranij em
~~tanskom ambasadoru na jugoslovenskom dvoru) koji је u to ~е-
е Ыо sef departmana z;, izbeglice. Posto је proctao mateлJal,
n:'r George Rcndel, vraca st\-ar juznom ciepartmanu koji је nadlezan
о :а odlucuje ро stvarima ovakve prirode. Naravno, znali su u juznom
departmanu о d elokrugu nadl~nosti ; ali posto se radilo о jednom
eki zvanicnki u Forenj o!isu mozda su smatrali da је bolje da se
~vaj predmet "seta" od jt:dnog mesta do drugog, i da se cela stv~.
odugovlnl!i. I stvar је vract: na na sto diplomate J ohn Colvillea koJt
је zapisao sledecu opasku ро ovom predmetu: .
Gibraltarski biskup poset io ј е Forenj ofis i razgovarao sa str
William Hayterom (podsekretarom) i sa mnom i predao nam је pismo
njegovog necaka. ~li smo mu objasnili sasvim ј~о, da in~denat
0 kojem је pisao biskupov necak, mora dд se odnosю na predaJu 900
Hrvata (ovo је brojka pozadi koje је predaja sakrivana trideset go-
dina, pisac), od strane britanskih vojnih vlasti u ma ju 19-!~. s~- se
zavrsilo masovnim pokoljem. Uprkos svemu ovome, bis\rup Је otisao
pravo kuci i poslao svoje pismo "Тhе Тimesu", na osnovu kojeg је
profesor Savory postavio svoje pitanje u ~~J:imentu. . .
Ne smatram ni za tre.n utak da postoJ1 1 Jedne trunke istine u
tvrdenji.ma Francis Scotta. Mi smo specijalno istrafivali kod vojnili
vlasti u Be/!u, i ove vlasti su odbile da priznaju da su bilo kog pre-
dale, oi;im odbeglih zaroЫj enika i begunaca. Sudeci ро ovome, sto
su nam vojnf' vlasti dostavile, proizilazi da su te vlasti mogle vise da
pogrese prijateljskim tretmanom jugoslovenskih rojalista, pre . ~ego
da ih predaju Ijudima marsala Tita. Naravno, da se moglo deS1ti da
postoje pojedina{:ni sluёajevi koji su bili prikriveni i nisu bili pri-
javljeni glavnom stabu.
Ali zaista nikad nije bilo izdato naredenje od strane Whitehalla,
(od strane britanske vlade, pisac) one vtste о kojoj govori gospodin
Scott u svom neodgovornom pismu. Ро saglasnosti g. l\IcNeila pred-
la!em da mi izvestimo profesora Savorya''. 301)
John R. Colville, ЗО. 5. 1946.
ЗОО) F . О, 371-59568.
301) F. О. 371-59468.
379
 . Ј h R CoMJll., a proN t.nl l njcgovt1 1.a\Jr l,,~1111
Kad ~u kolC'g c о n · rs tl§tn7 Voj votkir,J~ nd Лt h r1lla Са herina t.J kn,1e ј!' iлteг,eni.sa la
~ d • t malo pro~lrt kako Ы 1111n 1star Mc NPII '111q~ , • i рr)'I 1an1·k maJor
t <',·11.!1 su mu 3 t!! u r гu Savory. Та proi<lrr n '•ц~,, kocJ mln ls tra Rpulj mh prJ~I,,,,~ f:,..,,
- in~"'· N·~ r--'n'
,,.Ј
· G uy
isru koristiti za odgo,·or pro cso " v"r11J,, Lloyd Jn tc rve n is:)() ј е kr1d pr,mrx:nika ministra spo/jлih p~slo<ta .Philip
oo.gu,·ora g1asi: 1 • 1 Nocl • Boke rD 25• avgu.~t..,i 1~ !5, i zaht'.!vao da Britanska ,,fada pro-
,.. • koli'ko potra!lvan,\a u vcz n анс сn1ч! {\,,,.,
~Ја sзm " in10 n e \Ј ј
194 r. ,,,,rt, testUJ f' kod T lta z~og ЛJegr,vih pok()lja u Slov"?niji u maju i junu
. . ki'h ,·•beg\lca iz Лust1· с u mn u ., . о ёi• rn u
ranJa Ju.gos1o,·ens
. . _, .
" k d
m"ia· ·•,ri nJ'a\llim sc zbog asnog о guvora . 111~11t,"
R!,, l 11n,15, Zor nl.ч u •11sokl
Т d ' {: . str щ:лJaci u ForenJ· ос·1su i;1 •·•-1· d -'- ·,,,,
..,. 1 :.--1е =eDJ-
m.1 pis2.,1 17• .-, , 1.. Ј 1t ј F •· '"' Branlsl1.1 va O or~v, ? 1 o 5 tale o,;m()ricc u Memoraлdumu dr Mihe
G 1·ьralt ага,'k ,·.,,
>-; ; pisma vтatan,, potegao е ovo р nn с u , ort>nJ <Jr
3 . .
1
dl А lh 1
__.e'ia i pokazao ncko 1cin na c, n , Р smo nj\°'"o
1
,,,, J{reka7 Mnoga r.•ta nJa Ј о~ Ьi se mc,gJa posta·,iti, ali davoljлo ј е i
рге nek оl I о n'-"' -.: . bi k d , , " vo,, 0 voliko, da u_ k aze na. sve netalnosti F'o renj o(isa i n jiho•1 pokU53j
- L-kа . Тom рri)"kom
n'-""" I
obJ·a~njeno ЈС ј s upu,р а sc inc1dcnot, ,'1 da zama! u n~i poзlcJ m k u prorcsoru Sa•1c.ryu i gibraltarskom biskupu
• • _,.ak go,·ori (~to sam оЬ asn Iо u a r 1amentu l ;J .... dr }lam ld Euxtonu.
k озеm nJego,, n'-" , · . . . · ' " аЈа )
• _ _.аз·u nekoliku ~totina Hrvata pa.rtlzan1mn u maJtt 19,1, Sve ovo I vl§e се! toga Ьiсе javno iznE'seno u napisu gro!a :Чikolaia
odnOS\ na рп:u at 1 )' · ••
Nema apsolutno ni trunke i~tine ~ ono•~ " о s~ mp 1с1~~- u pi~rr, t; Tolstoya '°Ј) i u progr~mu ВВС2 о istoj stvari, 3. januara 1984 3'и).
g. Fr:.nci~ Scotta, da је polit1ka bnw_uk.ih vlast1 ~ . Austr1J1, da Prc. gde је otkri veno ~:.iko Је do predaJe do~lo, ро Щеm naredenju, i kako
daju Jugos1o,•ene koji su n ~ li u!o~ta u . Austr1Ji protiv njihoi,~ је cela stvar sakr1vencJ od Javnost i.
lelje. 1!; smo naroёito trdili ~ _v0Jn1h vl~t1 ~ _Bef~ da -~vo objasric,
i oni su nas i.z\•estili da su Jedtno vra~eru btli ош, _koJ1 su shodno S vedoceoje dramatiз penonae
medunarodnom pra"'1 mogli Ьiti vracero: kao P~~.egl1 ratni zaroЫJc­
nici i d ezerteri. I kao §to s.ami znate, ~ - A~str1J1 se. nalaze hiljadQ Studi.rajuci dost upnu :irhivsku gradu ро predmetu nasilne pre-
jugoslo,•t>nskih izЪc.glica. Najveci .deo nJih izbe~ao Је krajem rata, daje Jugosloven.i iz Austrije u prolecc 1945. zapazio saz::i velike
i ni jedan od ovih nije u opasnost1 da bude nas1lno vracen u Juga. praznine i nedostatг.k mn.ogih dokurnenata. Ро svemu sudeci planski
ш,riju, ukoliko Jugoslovenska vlada ne pruzi prima facic dokaze 0 је radeno od lica koja su sr edivala arhivu, da mnoga dokшneлta
njih.o ,·oj kolaЬoraciji sa neprijateljem, а takvi dokazi zadovolje bri- uklone Ш uniste, tako da "е nikada licna odgovom ost ро ovome ne
tansku i ameri&"U vladu. moze шtanoviti. Imajuci ovo u vidu, smatrao sam da је potrebno da
"Ја ne mogu, n.aravno, kategorilli reci da nisu postojali izolovani se obratim jos zivim ucesnicima ove drame, koji su don osili odluke
sluёaje,'i nekih Jugoslovena (,.nekih" precrtano је jer se odnosi na u Forenj ofisu, ili su drugal:ije ЬШ upleteni u predaju Jugoslovena.
mnozinu: engleski: ,.some Yugoslavs", zamenjeno је sa jedninom: U pismu svim ov im preiivelim ljudi.ma, pokusao sam da u sazetoj
"а Yugoslav", u prevodu "nrkog Jugoslovena", pri.m. pisca) koji su formi rekonstruisem situaciju iz majskih dana 1945., zatim njihove
bili predani protivno politici Britanske vlade. Takva predaja vrsen,i memorзndume, naredbe ili odluke koje su donosili u svojstvu raznih
је ро vlastitoj inicijativi nekog oficira koji se pozivao na licni autori-
funkcija koje su vrsШ. Sve ј Е' ovo Ыlо bazirano na preiiveloj doku-
tet. Ali ako se ovo dшvaJo, kao §to g Scott navodi, takva stvar је mentarnoj gradi u Drza1,-noj ar hivi, da Ы se na ovaj nacin preziveli
bila tako efektivno sakrivena da nikad о tome nije ni j edne reci stiglo ucesnici lille setili ovih dogadaja iz prosiosti. Poci cu redom kako
do vojnih vlasti u Becu ili u J-'orenj ofisu. Lif no mislim da nesto tako sam se ovim pojedincima obracao:
nije postojalo"! Ю) 1. Smatrao sam da prvo treba da pisem sir J ohn Colvilleu, stc
Foreign office, 5., juna 1946. sam ucinio 13. novembra 1976. i zamolio ga da u interesu istorijske
istine i pravilne ocene ovog dogadaja, iznese ono ёеgа se jos seca kad
SlaЬa strana gornjeg rezonovanja vise је nego ocigledna; pokusaj је Ьiо u Forenj ofisu, а ~to se odnosilo na predaju iz Austrije i odmah
da se upotrebom sadasnjeg vremena: .,da nije sada politika Britan- posle toga masakriranje prcdatih u Slove.n iji od strane jugosloven-
ske vlade, u junu 1946. da nasilno vraca jugoslovenske izbeglice iz skih k01nunista. Sn1atrao san1 da се si.r J ohn Colville prozet osecajem
Austrije", umesto da objasni sto se dogadalo godinu dana ranije, dumosti u javnoj siu!Ы, osetiti potrebu da mi odgovori. Pored diplo-
krajem m.aja i pocetkom juna 1945, о cemu је pisao porucnik Francis matske karijer e u Forenj o!.isu оп је Ыо i liёni sekretar trojici pred-
Scott, necak giЬraltarskog biskupa. Zar nije dr Мiha Kr ek poslao
303) . Encouenter•, Мау 1983: • The Кlagenturt Conspiracy• Ьу Count Ni-
dva memoranduma ministru Richard Lawu u Forenj ofisu, i jedan
kolal Tolstoy.
memorandwn saveznickom vrhovnom komandantu mediteranskog 304) .,Тirnewatch", ВВС 2: ., Кlagentu.rt Atfair", 3. januara 1984. u 20.10 i!a-
lOYa.
302) Р'. о. 371-59468.

380 381
 Kad su kokgc Јоћn R. Cot,,illc:i proNt.all njcgovu 1.11 liclC'~ l111, ~"\'" Vojvotklnja od Л thrJ lla CathPrina tak-" . . te . l
to,·al1 su шu da i~tu n,alo proslrl koko Ы mlnlstar . Mc Nгl l rn,,,,, ~., rll •l§tn?
• 1· ' h 1 - vue Је m rven rsa а
·1 " d mlnlsLra spo Jn 1 pos ov:i Bevina N- rodn1· nn 1 - "· . G
istu koristiti za od.тo,-or
"
profcsoru S ovory. TQ р1 о.~ rгna v,,r7.1Ј, ,1 "0 · · k · '' .,..з а , uл, ma ЈОТ, uy
.1,Joyd lntervcn r~au Је od pomoc~ika ministra spoljnih poslo•1a Ph i1ip
odgo,·ora glasi: "rocl. Bnkcra
ј• т
2;). avgusta
Ь , 1:Ј 15. 1 zahtevao
• da в r1,..ns
••· kа v Iаd а pro-
,.Ја san, ~inio nckoliko potrallvanjэ u vczl n:н:cdcnop. cl('P,1rt1. tcstuJr kod , lta z , og ПJ egovih pokolja u SloveniJi u maju i junu
ranja jugos1o,,cnskih izbcglica lz Austrije u moju 1945. о ~t· rnu 81" Ј945, Zar nis u 'll~okl st rucnjaci u Forenj ofisu citaJi svedocenje
mi pisг.1i 17. n,aja; iz,rinja,•am se zl>og kosnog odgovora, n 1NkUJ1 ')(1
B ranl.t1luva Todor1,v1ca ,. . osmorice u м emoraлd umu dr Mihе
•t • I •ostale
GiЬra1tara Nja pisma vratan,, potcgao Је ovo pltt1njc u ForcnJ or1, vreka? мnogak "р1 anJa ЈО:, Ь1 se mogla .
posta V1•t·1, a1i d ovo1JDO . .
pre nckoliko nedelja ј pokazao nekollcini nndle!nih, pismo nJl.'gov0N i: 1"'
Ov
,
oliko, da u, 11,,;е ла
. sve netatnost
.
1 ForenJ
· r· , •а.
Је 1
, __ ,._ •
о 1sa I ПЈшОV ро... ....,,..Ј
nE'Caka. Tom prilikom objмnjcno је Ыs~upu, da se incidcnat, ~ da zama1u оё1 poзla n1 ku proresoru Savoryu i gibraltarskom Ыsku u
kojem njegov necak govori, (~to_sam objasnto u Par~amentu 1~. rnaJa) dr нarnld Euxtonu. Р
odnosi na predaju nekoliko ~tot1na Нrvata partlza~1ma. u_ maJu 19 45_ Sve ovo I
:Юd) 1
vi!e cd toga Ьiсе javno iznE>seno u nap·isu gr f ,т·1 1 ·
о а пlКО ша
Nema apso1utno ni trunke istine u onom !to se 1mplic1ra u pisrn 'folstoya , u progr~ u 8 ВС2 о istoj stvari, З. ja:nuara 1984 ш).
g. Francis Scott.a, da је politika britai:15kih vlasti ~.:Austri~i, da pri gde је otkлveno kako Ј е do _predaje do!'lo, ро fijem naredenju, i kako
daju Jugoslo,,ene koji su n~li ut~ta u Austr1J1 prot1v njihovp је cela stvar sakл vena od Javnosti.
!elje. '-П smo narocito trabli od vojnih vlasti u Betu da ovo objasne~
i oni su nas izvestili da su jedino vrateni ЬШ oni, koji su shodn' Svedocenje dramati.s ~nonae
me<1un.u-ndnom pra\"11 mogli Ьiti vrafeni: kao P~?.egli ratni zaroЫje~
nici i dezerteri. I kao lto sami znate, u Austr1J1 se nalaze hiljadc Studirajuci dost~pnu arh_i_vsku gradu ро predmetu nasilne pre-
jugosJo,•t-nskih izЬeglica. Najve6 deo njih izbegao је krajem rata daje Jugosloverui iz AustnJe u prolece 1945. zapazio sam velike
i ni jedan od ovih nije u opasnosti da bude ~as~o vrac_en u Jugo: praznine i nedos_tatгk ~ogih dokumenata. Ро svemu sudeёi planski
slaviju, ukoliko JugosJovenska vlada ne рм1 prlПla fac1e dokaze 0 је rade~~ ~ lica koJa su sr_edivala arhivu, da mnoga dokumen ta
njiho't'oj kolaЬoraciji sa neprijateljem, а takvi dokazi zadovolje bri- uklone 1li uru~~e, tak~ ~а .:ie nikada Ыnа odgovomost ро ovome ne
tansku i ameri&u vladu. moie us!an~VJti.. ~aJuc1 о~о . u vidu, smatrao sam da је potrebno da
.,Ја ne mogu, naravno, kotegorШd reci da nisu postojali izolovani se obratun JOS z1v1m uёesruc1D1a ove drame, koji su donosili odluke
sluaje,ri nekih Jugoslovena ("nekih" precrtano је jer se odnosi na u Forenj ofisu, Ш su drugacije bili upleteni u predaju Jugoslovena.
mnozinu: engleski: ,.some Yugoslavs", zamenjeno је sa jedninom: U pismu svim ovim prezivelim Jjud.ima, pokusao sam da u safetoj
"а YugosJav", u prevodu "nt-kog Jugoslovena", prim. pisca) koji su fonni rekonstru.isem situaciju iz majskih dana 1945.• zatim njihove
bili predani protivno politici Britanske vlade. Takva predaja vrseм memorandume, na1·edЬe ili od.luke koje su donosili u svojstvu raznih
је ро vlastitoj inicijativi nekog oficira koji se pozivao na licni autori-
funkcija koje su vrsili. Sve је ovo bilo bazirano na prez:iveloj doku-
tet. A1i ako se ovo delava!o, kao !to g Scott navodi, takva stvar је mentarnoj gradi u Dпa\-"Doj arhivi, da Ы se na ovaj naan preziveli
Ыlа tako e!ektivno sakrivena da nikad о tome nije ni jedne reёi stiglo
ucesnici lille setili ovih dogadaja iz proslosti. Роёi cu redom kako
do vojnih vlasti u Becu ili u J,'orenj ofisu. Litno mislim da nesto tako sam se ovim pojedincima obracao:
nije post.ojalo"! 18!) 1. Smatrao sam da prvo treba da pi.sem sir John Colvilleu, &
Foreign office, 5., juna 1946. sam uёшо 13. novembra 1976. i zamolio ga da u interesu istorijske
istine i pravilne ocene ovog dogadaja, iznese ono ~ga se ј~ sеёа kad
SlaЬa strana gomjeg rezonovanja vi§e је nego otigledna; pokusaj је Ыо u Forenj ofisu, а !to se odnosilo na predaju iz Austrije i odmah
da se upotrebom sadasnjeg vremena: ,.da nije sada politika Britan• posle toga masakriranje prroatih u Sloveniji od strane jugosloven-
ske vlade, u junu 1946. da nasilno vraca jugoslovenske izbeglice iz skih koinunista. Sniatrao sаш da се sir John Colville prozet oseёajem
Austrije", umesto da objasni §to se dogada!o godinu dana ranije, du.inosti u javnoj slu!Ы, osctiti potrebu da mi odgovori. Pored diplo-
krajem m.aja i pocetkom juna 1945, о temu је pisao porutnik Francis matske karijere u Forenj ofisu on је Ьiо i liёni se.k.retar trojici pred-
Scott, ne~k gibraltarskog biskupa. Zar nije dr Miha Krek poslao
dva memoranduma ministru Richard Lawu u Forenj ofisu, i jedan 303) .Encouenter", Мау 1983 : • ТЬе Юagenturt Conзpirac:y~ ЬЈ Count Nl -
kolaJ Tolstoy,
memorandum saveznickom vrhovnom komandantu mediteranskog 304) aТimewatcb", ВВС 2: .Юageruurt Atfair", 3. januara 1984.. u 20.10 i!a-
sova,
302) F. О. 371•~9468.

380 381
!<t',inika ,·1ada: Cc111bcrlc1ш 10~9--;- 1!)40, Cc1·~\lt1 11141 - 1!1,Ј:1, 1 р,,
_, k , 19•3
no,-o о'" ra.ia
19◄ 5 · 1 Лtl\JU od 1!140-1948, 1 рщ111 v11 ,.,
~. - · • \.1•,
cilu od 1951 -1953.
U nюm О\.'\:"~kiv"nJ
. ь
' u nisaiн '~е prcvarlo, odgovor Ј с t1sll'tllo 2:,)• 11,, .
, ·einbra 19 i 6 ,~~) iz kojt'g iznoslm najlntc1·csantnlj\ dco: ,. М11оцо m,, Ј"
zaintereso,·alo V~e pis1no u ,,czi ist1-nilvanja koJc clnltc о r1111~a kr,,
u S1o,·eniji u lcto 1945. Zelco ЬЉ da sam u stanju da Vn.~ ро (Јvщ11,,
,·i~e pomogncm. Mc-dutin,, naialost prcstдo sam da vod1m dnt•vn, k
one godiм kad san~ stupio ~ Fo~nj olls (p~cetkom . oktobr~, pr·irn.
pisca) i tako od moJih secan.Ja nlJe h~~I~, n1st~ sf.m i~lcdclrh sЩ~
i dokumenatя koja st.e Vi na~li u ar 1v1 ~orenJ о 1sa. eoma mno,
sumnjam da је sii· ~ ·inston Churchill, Ш Ь!~о ko od nas iz predsc~~
nllitva ,,tade, znao Ыlо ~ta о ovlm dogadaJuna u to vreme. Mnogo
se st\•ari dш,•alo u ono v_reme: ... ~k~ da se covekov um niogao
samo koncentrisati na mal1 broJ cmJeroca. I~ko se seca_m vaznosii
koju је Бritanska \"lada tada davala da spre~1 m:i,rsata Тita da oku.
pira Julijslп.1 Кrajinu; i jasno se secam Cer/Шov1h odluka i narede.
nja A1exa.nderu da preduzme potrebne mere da to spreci, na casnu
~ ne secam se Ьilo kakvog izye~taja, u to vreme, о masakru u Slo-
, ,enijL Kad sam st-..ipio u Forenj ofis, mislim u oktobru 1945, Ьiо sarn
upra,,o Ьаш u jugoslovenski vrtlog, ali secam se da sam tada pre-
duzimao mere da sprecrn1 predaju cetnika, ratnih zaroЫjenika, Titu.
Znam da је postojao broj u~Wa koji su smatrani za ratne zlocince
i Ыli ы specijalnoj listi. Ali ovo se odnosilo na ustasko vodstvo ali
ne na Uanstvo. Zakleo Ыh se, da se ne secam da sam pisao ikakav
dokumenat koji se odnosi nn masovnu predaju Тitu" ...
U S\•om drugom pismu 3;н,) sir John Colville pokusao је da objasni
kako је doolo do Cercilovog bladenja prema Titu, pred kraj 1944.
2. Smatrao sam da Ы Ыvsi ministar sir Pbllip Noel - Baker, kao
pomocnik ministra spoljnih poslova, posle 20. jula 1945., а pored
toga dobar poznavaoc nasih prilika, jezika, rado је l!itao Njegosa i
Ыо ~ i rado primani gost u kraljevini Jugoslaviji, mogao nesto
vise reci о ugшivanju istine о dogadajima u Austriji i Sloveniji u
maju 1945. Obratio sam se pismom sir Philip Noel - Bakeru 3. de-
cembra 1976. i zamolio ga dn u ime humanosti, l!ovefnosti i istorijskr
istine radi, dade svoj komentar na moje rekonstruisanje njegove
odgovomosti u pogledu zatajivanja istine о predaji i masakrima u
Sl~v~j~ preda~ izbeglica. Rekao sam, da cu svoja istraiivanja
obJa~ti ! ~о !eli .ma sta da kaze, i ро njegovoj saglasnosti, da cu i
to ob~avtti ~ svoJe nalaze i zakljucke. Podsetio sam ga na njegov
stav, 1 da sto Је tada smatrano drzavnom tajnom, da је sada otvoreno
305) Prvo plsmo Sir John R. Colvillea autoru.
306) Sir John R. ColvШe auk>ru, 7. decembra 1976.
.382
Ј ·•nostl,
Р•
Jako
d
u duhoklm
. .
gщJ i nama (hiri Ј·,.- Р.?,
vorlo) о azvoo se moJoJ mriЉi ~•1) i rekao iz d
••
god'1na k d m1. . od-
а Је
taJ . 1 d .
go , Zohvaljujcm па pir➔ m t.t i Va ~im JJ' uba,me u os ~- og Ј s е ес~:
,,. • · znJm re"una о men1.
f
J;!oJLm sc da V~s nc m?~u 0 moci ро pre>blemu ро kojem vrsite istra-
t,Jvo.nJe. Коо sto sam1 kaz~te, od tada је proslo t .d et odi . 1·
oslo pretra;\ivanj!A тоје memorije п" mogu 5 Ь~ е: g t~t~•
Р ih k ')' ' - е I о 1,;ega se 1 1 u
vczl TJtov mnsa ra 1 1 rnoje korespodencije sa poslanikom Guy
L,Joydorn, Prosto ne m ogu d& verujem da је Tito mogao poЫti 250
hilJnda .Jugosloven.a .. Pivo, ne verujem da је u jugoslovenskom
karaktc ru da s~ uciлr t~k vo zverstvo. Drugo, pokolj ovih razmera о
koJern "1 govonte, ne_Ь1 mogэ~ Ьiti sakriven. Takav pokolj ы odmah
postao evropsk1 а zat_Lm sveLskt skandal najvecih ra=era" .. .
А rnalo ~alje u PJSmu k:10 da memorija gospodina Noel - Bakera
posta.ie jas~j_a on k~e: •.Ја imam medutim jasnu predstavu i secanje
0 kola~orac1J1 m~~gih Slovc na~a sa 1v_f usolinijem i !asistima а protiv
savezrucke stvan · · · I na kraJu, uctivo izvinjenje sto nije u stanju
da me ~ise p~mogn~. Sir Р!1 Шр Noel - Baker izgleda da је pot puno
zaboraVJo d~ Је ~n J~dan oG _autora zavere cuta.nja O predajj i Tito-
vim masakrirna, Jer Је naredlo u Forenj ofisu u novembru 1945. da
se svaka dalja istraga ро ovome prekida, i da on nece odcovoriti na
pitanje poslanika majora Cuy Lloyda od 25. avgusta 1945."'
3. Zatlm sam odlucio da pisem generalu sir Horatius Murrayu,
za vreme rata komandantu Seste britanske oklopne divizije u sever-
noj A1rici а kasnije u Italiji. On је vazio kao jedan medu najeletni-
jim saveznickirn generalirna na podrucju mediteranskog ratista.
Sticajcm prilika na kraju rata Ьiо је upleten u jugcsloveлske stvari.
Prvo u Udinama on је prihvatio predaju i razoruzanje jugosloven-
skih monarhista pod komandom generala Мiod.raga Damjanovica,
5. maja 1945. Drugo, ро visoj naredЬi on је vrsio predaju, sa delo-
vima 78. divizije, svih Jugoslovena iz logora Vetrinje od 23. maja
do 3. juna 1945. kad је logor Ьiо isprainjen. U mome pismu od 12.
decembra 1978. poi:;tavio sam nekoliko pitanja generalu Murrayu i
molio da on iznese svoje glediste i komentare. Prvo sam mu pred-
stavio dva merila koje su britanske vojne vlasti primenjivale u
Austriji i ltaliji prema komunistick.im protivnicima. Drugo, posto
sam reprodukovao njegovu naredbu nз nemackom je.ziku generalu
Francu Kreneru od 28. maja, kojom је nг.redio predaju svih oruzanih
od.reda iz gradanskog rata u Jugoslaviji, pitao sam ga otvoreno, da li
se seca te svoje naredbe? Тrесе, da li је jedinica ~SL'rth Special
Force" Ьila u sastavu njego\·e divizjje. Cetvrto, da li se seca odluka
saveznicke Politicke konferencije i odluke saveznicke Vrbovne ko-
mande od 20. mш·ta 19-!5. о tretiranju jugoslovenskih monarhista
ako padnu u saveznicke ruke. Na kraju, zamolio sam ga da mi ро
ЗО7) Sir Phllip Noel-Baker autoru, 8. decembra 1976 .
383
 ~гl- 11 tl O i~<' sl\tiPcljll u Лustrljl ро AVr~ctk11 ro1:1, k11 11 1 1101111 .
·. njl P, .. h n,onAi·hi~IR kojl su 11с bnr\11 protlv 11111 1 pr,•li,, ''1
Jllf;(I!- O\'Cl)S~ 1 ' U 1/11
Au~trlju м trri101·iju njrgo,•c d\vlr.ljc, ро1.nво 11nm Ј.{~1 ~,1 tl r1J,./
.. d-.. bc Jalt.o;kog ugovora nl~u odnos 11c t10r:.t,, nп 1 1•
=k Ыlо \kakvog sporn:r:uma u d voЈ с ро k, 11"• Lrц, 1•
ro1"• "'' scltlО јс "'·"
i.1о, rnc, n ,..... d А I Ь 11 k tn Ј,,
, 1 l 'k Bп' t•ni'J'R Ы1а obavczna а vro1.:a :r: cg ес 11111 11111~t
е i 11 " 1 t1 k 1 . i111,,
Pri:r.naj c"' da sa.m gcncrala Murraya stav о u с ,а ро о,.нј, ol)zlr,,,n
na ,·ivmcnsku udзljcnost сх1 dogadaja, njcgove poodmaklc цodi n" 1
,·et-o,•atno ~10 ncmз pri rucl dncvnlk 111 belc~ke ро ovom ~lut uJ u'
,·ес jroino mora ra~unati na mcmorlju. Ра lpak, uprkos svegц O ,
gencral ~r Horatius Murra)· Ыо је ljubazan i odgovorio mi је v~~·
d('C('mbra l978. Pisao је rukom, vrlo .mlJivo, i o~govori_o ј_е nn tno·~
prvo, trece i poslednje pitar.jc- о stanJu u A~stz:Ji, dok Је 1zbegno Ј.
dadc direkt.ш odgovor na drugo i tetvrto p1tanJe. Medutim, Ponudio
se da pomogne u budute, ali samo ро setanju po§to kod sebe ne
niti dne,rruk niti Ьеlе~е, ~to је Ыlо Јеро i tovetno od njega. tna
Ја tu navesti interesantna mesta lz generalovog odgovo .
. .• ,.Dobro se sкam ~ol~ka ~ Udine ј~е dost~ stare Jimuziner:
kojoj је Ыlо oko ~st )Judi. Oru se predstav1§e kao Jugoslovenski Гој
listi (~tnki). Rek~ da su oni clanovi Mih~ilovitevog kaЬineta (gа:
neral Murray mislio је "Komiteta", prim. pisca), dok Mihailovic ,)
Ыо medu njima. Ја sam sazvao konferenciju mojih o!icira, i ЬЈе
~koce smo odluffii da pruzimo za§titu ovim ljudima. Na stra:z
drugi obziri, • Тits" (kako smo zvali Titove trupe) postale su nШ::
teret i briga i umemiravanje, pooto su ovi sve radili da nas zivot
uёine sto teiim. Titovci sv okupirali javne zgrade, radio stanicu i
druge kljucne objekte. 1 ovako је Шо sve dotle, dok feldmarsal
Alexander nije upozorio Tita da prestane sa ovakvim radom, uka-
zujua Тitu da se partizanskP. metode i aktivnosti vise slazu sa Нitle­
rovim metodama, protiv kog ~mo se Ьorili sest godina. Ovo је Tita
naualo p~eti. :Мi sm~ ~~roblli velik~ ~olil!ine nemackog oruzja i
opreme, ali smo sve ucinili da se oruzJe 1 oprema ucine neupotreb-
ljivim kad Тitovci d~u i stave ruke na isto.
Каd smo bili u Italiji rat је Ьiо fluidan i sluzio sam u XIII kor-
pusu. pod_John Нardingom (kasnije feldmarsal John Harding) i mi
smo unali znatnu slobodu akcije u nasim odlukarna. Mi smo stvari
resavali kako su se pojavljivale. Prosto је Ьila zabava izbacivaлjf
,Тi~~аса'. sa nekih njihovih utvrdenih pozicija. U toku razvoja si-
tua.c1Je ":11 smo presli u Austriju gde se atmosfera promenila. Tada
~о dо!Ш pod ~mandu Petog korpusa, kojim је komandovao general
s1r ~har}es Ke1ghtlt>y. On је izgledao ushicen odlukarna donetim na
~al~. Мi smo _malo znali (general Murray govori u mnozini za sebe
. nJegove ofi~ire u Diviziji, prim. pisca) о detaljima tih odluka, ali
1 lageru u Ne.mackoj 1947. i da је doslo do intervencije Medunarodnog
sir Сhы-1~ . Је znao dosta. Citajuci knjigu Lorda Bethella Last
Secret", Vldim da је moja divizija pruzila priliku Kozacima da se
384
.,11uье , I toko Јеt jednos tavno, • П'!stalo
. . nJ' ih n<>kol . 1оgот а .
- 'akn,, h'1lj а d а 1z
.,,,, ., Је jcdnos avno va~11'> patanJe: ko ste v1·7 А od h .
o,;uC • ' · ma lZ 0•10ga,
tJ korpus Ьасю se ~vom .-nagom na na1'iJno repatriranje sto na
f'c JU ЬеЈо§Р. naredba dana! Моја diviziJ'a Ьila . ,. __. '
~rn k k • , Ј е poso.=ena ovog
u1.osnog Jskus tva ~oz , о!е Ј е prrJsla moja susedлa dlvizija 7г-а. I
· rn Jsllm da d'govoпm
i . . , 1st1nt1 kazem da Ј' е З1Ј.,1,;nа naredb а Ь'Ј
. 1., kad_..
Јz3 о... 1а
,~ mojoj 1v z111,,, Ј а . I moJ1
. , 0!1c1ri suоёШ ы se sa ve likim ' te'ks ()-
l d da takvo nareu enJ e 1zvr~i mo'
t11rna А t ... . ь· ..
ote•1idno, u us rtJa Ј_е . ~~ v~l.1k1 _b roj Jugoslovena, ali ро mom
naJboljem sеса~јн m oJa d1v1z~Ja naJe ba la upletena u nasilnu predaju.
No! forenj o!1s uvek ј е Ь10 ~nji,,, i intere.santno је da poriёe
,v11ku odgovomo:,i_t.,u ~ogl_edu nas~e predaje J ugoslovena. U pogledu
redaje Ru~ akc1Jc1. Је bila ~u_nJeV1ta, 1 moguce је da је visa vojna
~ornanda b1la odg_o ~orna ~.Al 1 na~o od nas (u mojoj dlviziji) nije mao
§\,а se dogadalo, nit1 pak s.a se dtSkutovalo izmedu komandanta Osme
arrni.ie generala ~cCreerea i -~om3:11~ta Petog korpusa, sir Charles
I(eightleya. _OboJi_ca ~ _raruJ E' bi11 konjil:ki oficiri. I koliko se ја
secam, mi ~m-~. unal1_ шkakve proЫeme sa jugoslovenskim rojali-
tiJna u A~tnJI. Jedino su nam Titoisti zadavali glavoЬolju. Ako
~am budu potrebne informacije u buducnosti i smatrate da ја mogu
porool:i, sve cu u ciniti da Varn prufun podatke ро secanju. Srecna
vam Nova ·1979 godina".
Vas tSkreni Horatius Murray
P.S. .,Sixth Special Force" (,,sesti specijalni odred") nije uopste Ьiо
u ma kakvoj vezi sa mojorr. sestom oklopnom divizijom. Мi se sva-
kako ne Ьismo upustili u njЉov rad."
Horatius Murray
4. Smatrao sam takode da se moram obratiti narodnom poslaniku
i nekoliko puta ministru u laburistiёkim vladama, а narocito zЬog
toga sto је od oktobra 1946. ра sve do kraja 1948. Ыо parla.mentami
podsekretar u Forenj ofisu, kojeg је specijalno zaduiio ministar
spoljnili poslova Ernest Bcvin, da radi ро pitanju jugoslovenskih
izbeglica i Ьiо је odgovora11 za sudЫnu onih preiivelih Тitovih protiv-
nika iz gradanskog rata, koj°i su tada bili u logorima u ltalijL
Gospodin, koni sarn se obratio 25. marta 1978. jeste Christ opher
Mayhev.', covek velikog moralnog integriteta i kuraii. Zamolio sam
g. Mayhewa da mi odgovori na dva glavna pitanja. Ртvо, sta је sve
njemu poznato о nasilnoj predaji Jugoslovena iz Austrije 1945., oko
koje је obavijena najveca tajnost i tada dok sam mu pisao, i zasto
su davane netacnc izjave u Parlamentu povodom ovoga. Drugo pi-
tanje se odnosilo na nehщnano tretiranje Jugoslovena u Munster
Crvenog Krsta iz Zeneve ро ovom pitanju, koje је Ыlо deo njegove
odgovornosti u Forenj ofisu.
385
 .. " мn,·ћс,v lјнЬ~шю је odgovorlo 4. nprll11 Н17/1 11
M1n1s1Ar .,. , postav\Jcna
. n,оз·~ . . ј а. м 01n
p1tan . sc dozvo1'Itl m111,' .111,1,,
lj
'. ZIIП0\"0 10
nlJe
" ' k d
Ь st,·ari nisu Ыlе poznate, lnate no о govor11 i 111111.l, 11
•111· 11,,
da nш •о еvatno ы n,i dao ,·,~с .
lnfortnac а. lj Nj cgov ocll{1Jv111. 11{k 1
ro,-eMnogo
k 'cro ' 1 D ц п~,
san, i.ah,,a1an na Vascn, р smu. rago ml јс, Мо 1
tcm"eljito istruuJete ро pitanju nasilnc prcdaje Jugoslovc 1111 . л~:k,,
lutno је pra,·edno da se ~sti~a ~ ovome zna. . · '•·
Bilo ы mi dr~тo kad bth Ја Ью u stanju da Vam prui1rn ёi nJ'" .
koje nisu Vama dostupne. А1I Ја • n \sam Ь10 '
post nv )Jcn
' za p:irlan, •lllt1•
. ;rcdmetu prcdaje jugc,slovenskih rojaJjsta u maju i junu 1945.
t.arnog podsekretara Forenj o!isa do oktobrn 1946. 1 m:ida san, tn.
prostudirao iz,,ore о operactJl .. . II Еastwm. d" (opernc1'ј а repatrirasada.
Rusa) ја se ne secam da sam Ьiо upleten ~ Ы~о koju drugu odlu~•
0 prisilnoj repatnjнciji. Мој udeo - na p1tanJe u parlamentu _ u
operaciji "Eastwind" Ьiо је ne.znatan, ~to se ob?jica, grof Tolstoy ~
lord Dethe1l sla!u. Ј.~ sa.~ j~~tavno ~onov1~ н parlamentu od
reci do recr infoпnaclJU koJu m1 Је dostavila (nasa) voJna komand
i nemam razloga da u istinitost iste pos'..unnjan,, i za.ista i danas na,
sumnjam u Ыtnosti u njeвu tacriost. .
Ја se ne sec.am izvestaja M~unaro~nog Crveno? Krsta kojeg v·
pominjete, niti pak izjava Britanskog b1skupa od G1braltara. Ako v
posed11jete dalje infoпnacije ро ovim dvema tackan,a, mnogo Ьi 111 ;
interesovalo da vidim to".
Sa srdacnim pozdravom Vas
Christopher Mayhew '
5. Na kraju obratio sam se sir Charles Villiersu koji је na kraju
rata u maju Ыо u Кlagenfurtu, kao komandant jedne jedinice koja
se r.•ala: "Sixth Special 1-'orce" (prevedeno: ,.Sesti specijalni odred").
Sir Charles Villiers, tada potpukovnik, u toku 1944. Ыо је sa parti-
zani.ma u Jugoslaviji kao SOE oficir. On .nije uopste komunista, cak
ni nji.hov simpatizer, ali је radio sa komunistima kako mu је Ыlо
naredivano. Njegova jedinica u Austriji bila је cudna mesavina,
nesto izme<1u redovne vojskc i politicke policije u uniformi. KorJ
~ve jed.i_nice Ыli su akreditovani Тitovi oficiri za vezu, od kojih је
Jedan Ь10 porumik Branislav Todorovic, koji је kasnije pobegao u
ltaliju. .,Sixth Special Forcc" potpukovnika Charles Villiersa snab-
devala је sprovod.ne oficire ,:а sve transporte nasilno predatih Jugo-
~lovena... Ovi ofi<:iri ~rov~ su transporte do Jugoslavije, gde su
i.h od nJi.h preUZШlali partizanski oficiri. Pored ove duznosti oficiri
iz "S~ Special Force" starali su se о sahranjivanju onih 'nasilno
vracenih Jugoslovena koji su izvrsavali samouЫstvo а takvih slu-
ёaje~a . Ь~о је mnogo_. Uz ovo, komandanti izbegiicluh logora u
VetrinJ~ 1 Au!gangu bili su o!iciri iz "Sixth Special Force".
. Radi_svega ovog, pisao sam sir Charles Villiersu 11. aprila 1979
1 postavio mu nekoli.ko pitanja s molЬom za odgovor. Pitanja su se
386
lavnom odno~l la na ulogt• nje~nve jedinice prilikom traлsporto­
~~njs zэroЫJenl_k~ za Ju ~oslaviju, k?}e је ~~silno vratio_P eti _ko~us.
ekBO 58 m g. V1IJ 1ersu da ct1 mater1Ja! koJ 1 sam sakup10 obJaV1~; ~
~ko u nJegovom od~ovoru bu_de n~sto, sto оп пе ~i fel~o da se obJ~vt
da 1zvol1 da to mesto obele~I. NJegov odgovor Је ~t1gao 23. apnla
1979, 1 gotovo potpt1no negatlvan. Тај odgovor glas1:
Prlmlo sam Уа~е pismo od 11. april;, i vidim da Vi IStrazujete
0
р Slxth Speclal Force, komandni deo, kojom sam ја komandovao
rl )traju rata, Ыlа је u Loku ras!ormiranja posle pobede u Evтopi,
fја nlsam lmao veze niti sam Ыо upoznat sa predajom jugosloven-
f
sklh rnonarhista, _§t? V_i pomi~je:C. а nisam prisustvovao konfeтe:n­
ijl ро ovoj stvan, 1 za.1sta moJa Jed1na ,;eza sa P etim korpusom bila
је preko njihovog obavestajnog o!icira. Ја se ne secam i:mena oficira
koje Vi navodjte dи su pripadali staЬu Sixth Special Force.
Odgovaram na V~a postavljena pitanja:
е 1. Ni!ta nisam znao ruti sam davao savete u odnosu na pтedaju
jugoslovenskih rojalista iz Austrije, i nikad nisam sreo generala
1
Keightleya. .
2. Nije mi bilo poznato da se vrsila nasilna predaja jugosloven-
skih monarhista i prema tome nisam ni тао о konvencijama koje је
takva predaja mogla povrediti.
з. Naravno, znao sam da је general KeighUey naredio da se Tito-
ve snage povuku iz Brita.nske zone, posto sam ја radio sa tim snaga-
ma u JugoslavijL Medutim, ~ta mi nije bilo poznato о bilo kakvoj
akciji koju је on preduzimao da preda preostale jugoslovenske
monarhiste.
4. Sixth Special Force nije imala nikakve veze, niti је pak uce-
stvovala u hvatanju srpskih monarhista.
5. Nisam znao da је Pctj korpus Ыо odgovoran za predaju, niti
pak da se ovo dogadalo, niti sam ја savetovao generala KeighUeya
ро bilo cemu.
Vi ste slobodni da objavite ovo pismo na nacrn koji sami iza-
Ьerete. "
\о' ~ iskreni Charles Villiers, 23. 4. 1979.
Sir Charles је 1noida zaboravio da mu је svakako njegova veza
sa Petim korpusom, obavestajni o!icir, rekao bar nesto о predaji
koja se vrsi. I drugo, sada on ne zeli da ma da su sledeci o.ficiri iz
njegove jedinice: kapetan Brown, porucnici Lockwood i Galbraith
bili u funkciji transportru.h oficira, koji su pratili transporte predatш
zaroЫjenika iz Austrije za Jugoslaviju. Njegova odbrana ne Ьi dobro
pro!la na jednom ~udu.
387
 \ј ibati,o јс odgo,,orlo 4, nprtln 1!171\
:МinistAr g. Mnjyћe\\'t~,~lJ'cм pitanja. Мога sc dozvo!i tl
111 0 ,; 11~ '
nije r.11dо\1Јlj t·o ,n,o nisu pos Ыlе
II "
po1.nate, ina f с k 110 оd govorпt Роi 1щ. .
da mu оЬе st, ar~i . dao ,·l~e \n!ormncija. Njegov ot1~ov 11 r , 1, k,
ro,-ek ,-crovatno hn,11 n tш Va~cm pismu. Drago mi Јс ~111 '1,,~,
1 a.ko u njegovom ocJ.'{cvoru bu,~e n~sto, §to on ле Ьi i.eleo da se objavi
.,, sa-n\ 1.а va а Ј Ј
_.,.,nogo pitanju nasllne prc а. е t1gos 1ovt•na . л nk,
d ·
tcmeljito istralujet~ ~е \stina ро ovon,e ina. Ј).~ ,,.
]utno је pra~1no :ad bih ја Ьiо u stanju da Vam pruzim ci nj('n'
Bilo Ы m1 ragdro t pne All ја nisnm Ыо postnvljen za parlnrn ic,,
k·озе ni. mt II Forenj ofisa do oktobra 1946. i mada snrn' s.1dt·,,.
. ·su Vama os u .
tarnog ~se, 10: 0 operaclji "Enstwind" (operacija repa trirar/
prostu~: ni:'~зт da sam Ыо upleten u bllo koju drugu odlu~i
Ru~) _Ја . t.nJ' ,.щ МоЈ' udeo - na pitanje u parlamentu _
а..., · х Ь "
0 pris11nOJ repa
• .. .;,..d- Ыо је neznatan, ;:,t0 se о ОЈ1са, grof Toisto .
. , . A #. . .
operae1J1 ,......,, ..... . ·
rd D th slalu. Ја sam Jednostavno ~onov10 н p~r1amentu od
10 . е__:,11infonnac·IJ·u koJ'u mi је dostavila (nasa) ,.,.oJna komand
reci do л.~ , , . . . а,
. -•Јо= da u istinitost 1Ste posumnJarn, 1 Z8.J.sta I danas n
1 nema.m •- ..-
sumnjam u Ыtnosti u njenu ta~ost. .
Ја se ne set.am i.z\•estaja M~unaro~og Crveno~ Krsta kojeg Vi
pominjete, niti pak izjava. ~ritansk?g b1skupa od G1braltara. Ako Vi
posedujete dalje in!onnac1Je ро oVШl dvema tackama, mnogo Ьi nie
interesovalo da ,>idim to". • skih monarhista i prema tome nisam ni mao о konvencijama koje је
Sa srdacnim pozdravom Vas
Christopher Mayhew '
S. Na kraju obratio sam se sir Charles Villiersu koji је na kraju
rata u ma.ju Ьiо u Кlagenfurtu, kao koп:andant jedne jedinice koja
se zvala: "Sixth Special 1-'orce" (prevedeno: ,,Sesti specijalni odred").
Sir Char]es Vill..iers, tada potpukovnik, u toku 1944. Ыо је sa parti-
zanima u Jugoslaviji kao SOE oficir. On .nije uopste komunista, ёаk
ni njihov simpatizer, ali је radio sa komunistima kako mu је Ыlо
naredivano. Njegova jedinica u Austriji bila је cudna mesavina.
nesto izmedu redovne vojskc i politicke policije u uniformi. Koti
?ve j~nice bili ~1Ј akr~tovani Тitovi oficiri za vezu, od kojih је
Ј~ Ь10 _poru/:nik _Brarusla~ Todorovic, koji је kasnije pobegao u
ItaliJu. "Sixth Special Forcc potpukovnika Charles Villiersa snab-
de\~ је sp_rov~_e oficire ~~ sve transporte nasilno predatih Jugo-
~\ena.... OVl ofi~1r1 ~provo_dili su transporte do Jugoslavije, gde su
~ od_nJiЬ pre~ali partizanski oficiri. Pored ove duznosti, oficiri
1% ..s~ Special Force" starali su se о sahranjivanju onih nasilno
v~enih _Jug?slovena koji su izvrsavali samoublstvo, а takvih slu-
ЬIVJe~a. Ь~о Је mnogo. Uz ovo, komandanti izbeglickih Iogora u
etrinJu 1 Aufgangu bili' ,. · · • . bili u funkciji transportnlh o!icira, koji su pratili transporte predatih
Radi . su o,.JCJ.rl lZ "Sixth Special Force".
.
1
ta . svega ovog, Р158о sam sir Cha.rles Villiersu 11 aprila 1979
pos Vlo mu nekoliko pitanja s mo!Ьom za odgovor. Pitanja su se
386
1 11111 1avnom odno~l la na ulogu njegove jedinice prilikom tтansporto­
~:nJa zaroЫJenl_ka za Jugoslavlj u, k?_je jf! nasi lлo
vra tio P eti koтpus.
' 11' 1' 1
JtekilO sam g. Villicrsu da ct1 mat:er1Jal koji sam sakupio оЬјаvШ; а
dв J.zvoll da to m,~sto obele-lJ. NJegov odgovor је stigao 23. aprila
.1 ЈО?9, 1 gotovo potpttno negativan, Тај odgovor glasi:
"PrLrnlo snm ,·~е ~ismo od 11. aprila i vidlm da Vi istrazujete
Ро predmetu pтetlnJe Jugoslovens~h roJalista u maju i junu 1945.
51,cth Spedal Force, komaлdn1 deo, kojom sam ја komandovao
ri kraju rata, Ьila ј е u toku rastormiranja posle pobede u Evropi,
Р 1 ь·
·t·
1 Ја n1sam mao veze n_1 1 sai:n 10 upoznat sa predajom jugosloven-
f
вkih mona~hlsta, .~t~ V_t po~jet_e. а nisam prisustvovao kon!eтen­
u ciji ро ovoJ stvaп, 1 zais ta ?10Ја J~dtлa \·eza sa Petim korpusom bila
У 1
Је preko njllio~og obaves~Jnog o!icira. Ја se ne secam imena oficira
koJe Vi navod1te d.i su pr1padali stabu Sixth Special Force.
Odgovaram na Vasa postavljena pitanja:
е
1. Nista nisam znao niti sam davao savete u odnosu na pтedaju
jugoslovenskih rojalista iz Austrije, i nikad nisam sreo generala
Keight]eya. .
2. Nije mi bilo poznato da se vтsila nasilna predaja jugosloven-
takva predaja mogla povrecliti.
З. Naravno, znao sam da је general Keightley naredio da se Tito-
ve snage povuku iz Britanske zone, posto sam ја radio sa tim snaga-
ma u Jugoslaviji. Medutim, nista mi nije bilo poznato о bilo kakvoj
akciji koju је on preduzimac da preda preostale jugoslovenske
monarhiste.
4. Sixth Special Force nije inшa nikakve veze, niti је pak uce-
stvovala u hvatanju srpskih monarhista.
5. Nisarn znao da је P~ti korpus Ыо odgovoran za predaju, niti
pak da se ovo dogadalo, niti sam ја savetovao generala Keig,htleya
ро bilo cemu.
Vi ste slobodni da objavite ovo pismo na naci.n koj,i sami iza-
berete."
\'as iskreni Char1es Villiers, 23. 4. 1979.
Sir Charles је inozda zaboravio da mu је svakako njegova veza
sa Petim korpusom, obavestajni o1icir, rekao bar nesto о predaji
koja se vrsi. I drugo, sada on ne ieli da zna da su sledeci oficiri iz
njegove jedinice: kapetan Brown, porucnici Lockwood i Galbrai~
:i:aroЫjenika iz Austrije za Jugoslaviju. Njegova odbrana ne Ы dobro
pro~la na jednom sudu.
387
 -"-njA nA nnc2 rro~nnш .,}(IRjt('11(\lr( ЛH11lr" :1. Ј1111
6. S\°t'cfU\X ' Ј n~1
N o,-oi1' progran,u produce11tl D13C2, .,Tlmcwntc\1" - ~t'kt•i. .
' -!~ su da ras,·etlc jcdnu od najvctЉ tajnl, koja јс pok ri va laJt ' Ј\,,
k-u- . . ' k '\ d d' Vt•IJk
t locin j\tgos!o,~ n~kth koпшnista, ОЈ s~ ogo 1? poN\~ z:ivrNt•t 1
Drugog s,·etskog rзta. Tak!X1e је napravlз cn pokusaj da S(' u~t 1. ki1
oogo,-ornost na britanskoj slranl 1.а nnsi\nu prcdnj u Juцuxl ovl' ~ ~v1
Austrije u maju l!J45, protivno odlultnrnn Brltnnskc I l\m : 11.
vlade. L<.'lndonski dne,,nik .,The Times" u jutro 3. j anuara (pr cril'k"
је Ьiо prikazan n.i,,ere u 2010 sati) u uoNjlvom napisu v:f.ram
iznenadenja, saopstio је s"-ojim Nta?clmn: .,MacMilll¼n i Alexan/ng
,'&i sa Тitovim pokoljimn".
U programu su u~st,,ovnli preziveli britanski oficiri koj i su
daju ,ri~Ш kao i tri pгez\vela predata Jugoslovena koji su uspe!Pre.
poЬegnu pre nego su odv~'<ieni sa drugima na streljanje u koce ~а
sume. Na programu је odЬio da utestvuje Harold МасМШаn vs
Charles Villiers.
Poznati komentator ВБС John Тusa rekao је u uvodu da prog
istrazuje crnjenice шtо i kako је britanska vojska predala Titoran,
partizanima preko 26 hiljadn komunistitkih protivnika iz Jugos/ '
је; predaja koja ih је ravnc, odvela na guЫliste.
Тri preiivela pripadnika Srpskog dobrovoljatkog kor pusa k ..
su na pu.~ ~ gu?i.l.istu ~peli da ~ob_e gn~, ?pisali su dogadaj' ka~;
~ ga_doziv_eli. _Ovi ~edoa ~u: :7Iadimir LJot1c, dr Zivojin Prvulovic
1 Jo,rica Мiletic. Ош su opl!iali momenat predaje, trpanje zrtav
stocn~ vagone i p~~~anje predatih о~ su:ane prikrivenih P~ i~
~а 1 put _ka gubilis~ C~l~ ova stvar ~lla Је .zaj ednicki planirana
шnedu Ъntanske voJske I Jugoslovenskih komunista. Sva tri 5
d~ka su izjavili da је opste uverenje preovladivalo u logoru Ve~~
nJu., da se brit.anзkoj vojsci mora verovati. Ljotic ·је IZjavio da ьr:
tog poverenja oni ne Ы nikad predali oruije. Dr Prvulovic је navez
davanje "casne" recr od strane britanskog majora WШiam Johnson:
koji ј~ ~~uk~vniku Ta~!ovicu dao "casnu" rec da transporti 5~
zаrоЫ1ешсш~а 1du za ItaliJu u sastav jugoslovenskЉ jedinica k ·
su tamo bile. ~etic ј~- dodao da se on veselio kao i njegovi drug~~~
sto и Ъrzo stic1 u ItaliJu medu svoje prijatelje.
Nekoliko_bri~kih oficira koji su vrsili predaju ро naredenjн
odozg~, uzeli su u~esca u programu i njЉovo svedotenje ici се redom
kako Ј е predstavlJeno na t~leviziji.
Prvo se pojavljuje slika mladog kapetana Anthony Crosslanda,
~da_kэ.petana_ u puku ve~ kih strelaca. Na ekranu se pojavljuje izvod
1Z nJ~~o~og Р~ jednom prijatelju, pi.~anog posle nasilne predaje
u _koJo~ Је on 11_~?~ uc~tv~v~?·· Tu se lzmedu ostalog kaze: ,, . . . to је
bio "naзodvratniJ1 1 naJJez1v1J1 ratni dogactaj u koJem sam ucestvo-
vao . . .
388
z atlm se pojo•,ljuje pukovп ik OUver Bro'Jk k .. . k d
lm velskim pukom. CJn · е r k . .. ' OJ t Је оm.ал ovao
jcd n Ј е aQ. ,. МоЈ Је puk predavao S10,1ence·
rnenl је Ыlо na reJeno ~а PQsa\jem Jedлog o!icira i mislim trideset
1/oj n\ka na s ta nlcu • Ма п а Elend da nadgledaJ·u u kr са•1алЈе- Ј ugos 1o-
ј
•
vc •na Ufas no е 1
01 l0 naredenJe
. . da im 5 " n
- е sme rec1 ud а stvarno
. . k
11
1
ldll, vet sm~ !, ~ scr vi r~, d~ ih transportujemo za Italiju da tamo
otpocnu noVl z1vot, sto Ј е oЬgledno bilo neist inito" _
Sir F rederlck Dolto?, u vreme ргеdаје Ыо је kapetan 11 jednom
vel~kom puku. Re~ao Ј е : ,,Kako uias na stvar. Posle tri dana s-✓aka
mern Ыlа ј ~ pre\·r~ena, ka~ se _mali broj pтedatih vratio preko gra-
er :Ј nlce 1 kazali nam аа smo ih m1 ranije poslali u jednom transportu.
Oni su lmali srecu, dok su njihovi drugovi bili izvuceni iz voza i svi
postreljзni. Tada_::.mo ~ai_s~ osetili da vise ne mozemo raditi sto smo
1
radili. Medu nasLm v0Jruc1ma vladala је napetost i gundanje. Onda
1
_е sam odJutio da P?d ~m kod mog komandanta puka Robin Rose - Pricea
sir ј rekao ~~ ~а П11 ~~ ne moiemo raditi ovaj posao koji је Ыо odvra-
tan. Voзn1c1 su odbili da to {1ne, mi o!iciri takode. Кrajem nedelje
su nas oslobodili ovog pos\a".
111 Pukovnik R. Rose - Price rekao је: .Sad se ne mo!11.l tacno setiti
avi- sta smo j edan drugom r ekJi tom prilikom, ali bilo j/jasno da smo
оЬојiсз bili u jednom t esk'Jm raspolozenju. Nama је bilo bez sumnje
jasno kakva nam ј е duznost dodeljena; i meni је bilo uzasno tesko
sto sam· morao naredivati d.r ugim da tu duinost izvrie".
Kapetan Nigel Nicolson _Ыо је obavestajni oficir u Prvoj brigadi,
dobro se seca kako su stvari tekle i kako је predaja vrsena. Izjavio
је: ,.Da је doslo д.о borbe - а to se moglo dog<J!iiti svakog tre.n u t-
ka - (misli na borbu sa partizanima) mi Ыsmo se tada up!eli u jedan
rat - ne u okrsaj 11ego u rat protiv naseg saveznika. U tome је bio
proЫem koji nas ј е uznemiravao. Мi 'Шlо bili uvereni da је doslo
do pogodbe na vrhu, mozda u Beogradu, to jest, ako se Titove snage
povuku iz Koruske preko granice u Jugoslaviju, mi cemo za uzvrat
njima predati sv~ antititove zaroЫjenike, koje smo mi smestili u
logoru Viktring, а bilo је jos i drugili logora. ·
Namэ је bilo n1redeno da tim jadnim ljudima kazemo da idu u
Italiju i da te Ыti pod britanskim staranjem, sto nas је duboko po-
treslo. Mi smo morali stvoritl neku vrstu fasade da predaju izvrs.i-
mo .. . Sakrili smo partizanske strazare pozadi zelezniёke stanice i
pojavili su se u poslednj E'rn momentu. Мпеli smo iz dna duse posao
koji smo r adili. Bilo је to protiv оЬiёаја Brigade da se ёаk ni svojim
neprijateljima lazi ne serviг.1ju. А ovi ljudi koje smo predavali nisu
blli neprijatelji; to su Ы!i jednost avni seljaci. Ne moze se zamisljati
da su t'Vi Slovenci i cetnici isto sto i Nemci. Тi ljudi Ьili su veoma
mladi, neki od njih deёaci ; sta.r ij i ljudi sa svojim i enama, а neke od
njih sa decom. Upravo mi smo imali posla ne sa nekom aпnij om
nego sa hiljadama civila.
389
 ,·tno~lo \zvc~t.aj о dnevnom r11clt1 · 1 Ј 1
•akog ·
dам ро, • ' rt 11,
.Ја i-11n, s, •1 voJ'nlcl v rlo ncvoljno 1zvr:,юvnjtJ t 11 1111 '1(
d
а na"
•s.'\O 511n1 Ь bl
dan11 n:ip1. . b'lo sRSvln\ ta~no. AII z og ovoga о st1n, llko , .
nu du!n1"1St, ~to ЈС ~fonsku poruku da sc javlin mnjoru t1 ~l.111) r1•n,
doЬio s11n, h1tnu ~nlku ~taba u dlvlzljl, kojl ml јс znmr 1·io I Nt~rl.
g:idc, od~osno n,a о nisan, s1nco rctl. AII јо smotrom d a Јс to (),:,,
n1e ukono, d_a Ја nijt"h podv\ga kojl su brltonske trupc ikada ЬЬ,,,
jroan od naзsram 1
zatгalene da izYt~e" •
. pojavlo Ыv~i kapetan slr Frederlck Bolton k ..
Zatim se ponovo dm h , 0Ji
. Рг\ tra~na stvai· koje se se~am о а se dogodila f ·
Је re\~~,~ 1ј ,da su s•-•-e vagone i za njima zatvorili vrata koJ·a . in,
smo s ...
--'·lj
"°" u е wu•
~-" Таdа su Тitovi .stra!ari
. . -•11 ! k '§t srnu
tz..,, z s rov1 а, а cetnici Sц
и.А U<,;AU. иЈ
poceli ,rikati, gгditi i psovat.i nas ..
Posle o,roga pojavio se lo1·d Al~~on, raniJl ТоЬу Low, brigadir
i narelnik !taba Petog korpusa, ko31m Је_ kom~do~:o ~eneral CharJes
Keightley. Komandant korpusa de1egirao Је р1 anJe Jugoslovena
s,rom n a ~ ~tаЬа.
Pre nego ito је intervjuisao lorda Aldingtona, komentator John
Тusa daje mali uvod. 14. таја 1945. brigadir ТоЬу Lo~ doЬio је
naredenje iz savezni&e Vrhovne komande za S':'edoze~Je, koja је
0 ,,lastila predaju jednog dela Jugoslovena. ,,Svo lJudstvo Jugosloven.
ske n.acionalnosti koje је slui ilo u uniformama u nemackim forтna­
cijama treba razoru!ati i predati jugoslovenskim snagama". Ali ovo
naredenje, nastavlja komentator, bilo је potpuno u suprotnosti sa
upustvima iz Londona ро to1n pitanju, mec:!utim, ono је sprovedenn
vrlo brzo.
Lord. Aldington је rekao: ,.Koliko se ја secam sadrzaja naredbe
nama је na.ret!eno da moramo prikupiti sve Jugoslovene i vratiti
za Jugoslaviju".
Komentat.or dodaje: "Vi ste imali naredenje u kojem је ЫЈо
receno da se predaju svi oni Jugosloveni koji su sluzili u nemackim
snagama".
Lord Aldington nastavlja.: "Mislim da је to sto ka.iem, svi Jugo-
sloveni, mislim time reci 5'-i Jugosloveni koji su sluiili u nemackim
vojnim jedinicama, jer oni ro bili ti koji su nama va.ini".
Komentator је nastavio: ~Medutim, brigadir Low i~ao је daJjc
od udat.og naredenja i 15. maja sastao se sa mesnim komandantom
Р~~ jedinica, posle cega је Low izdao sledece naredenje
potcinJemm komandantima u korpusu: ,.Ја sam se slozio da cemo
st.o је mogu~ pre, poslati nazad u Jugoslaviju sve Hrvate na nasem
podrufju".
Knmen_tator је za?'D
upitao Jorda Aldingtona: .. z~to је u tri
dana P::Os~na ~ ~e~~icija"? Lord AJington: ,,Mislim da nije doslo
do prosirenJa def1.1Uc1Je nego, mislim, kao sto kaiete, da је doslo do
390
iurboм I netal:ne upotrP.be jezika.. Nismo mi~lili da idem o dalje
Vr •,1 u go da vrotlmo 1111 1:' Jugo,ilove-ne u vojnim uni!ormama koJ'i su se
11е •r . ,
ьorlll s kupa sa • emcima .
J(orrientator dodaje : ., А ipak istog dала, 17. maja, AJexander је
upazotO\'IIO London da -~i vracanje izbeglica u nj ihovu r oc:!enu zemlju
rnoglo Ыtl fata J_л o ро nJihovu ~udЬinu". Zatim pokazujuci dolru.mente
11,. IZ dr!avnc arh ivc k~n:ienta Lo_r kaie: Korpus се vratiti sve Jugoslo-
cne koj l su sc boril1 u u.niformama sa Nemcima skupa sa onim
:ojl su ih sledill, u to se ukljucuju i cetnici". Za uzvrat partizani се
se povuti lz KonJ!:ke, 1 komentator smatra da su "dve stvari Ше
skupa".
Lord Aldington је rekao: ,. Те dve stvari Ше su skupa jer su
raspravljane n_a o~om sastank~ sa parti1.anima". Komentator ga pita:
то znaci da Је b1lo pogadanJa"? Lord Aldington "Ne. Nije trebaJo
da bude pogadanja, jer sam ја irnao naredenje da ucinim sto sam
rekao da sam urart.io. То ј е sve ёеgа se secam. Naravno, kad se sada
Ntaju ti dokumenii izgleda kao da је doslo do pogodbe, medutim,
ја se toga ne secam". Na kraju Aldington је zavrsio sa: ,,Ne ielim
da izbcgnem odgovornost da sam ја izd.to te naredbe, niti ielim d:i
ьude zaboravljeno da је о svemu sto smo radili, redovno izvestavana
Osma armija i verujem sa~·eznШri generalstab. Svakog dana uveёe
izvestavano је sta se u toku dana radilo".
Ko1nentator ga је upitao: .Da ste znali da te 1jude saJjete u smrt
da li bi.ste ih slali"?
Lord Aldington је rekao: ,,Ne, preduzeo bih korake da ne idu
u smrt"!
On је jedini od inte.r vjuisanih oficira na programu koji nije izja-
ih vio ialjenje niti se kajao za ono sto ј е uradio, vec smatra da је samo
izvrsavao svoju dl..inost.
Na ekranu posle ovog pojavila se fotografija Lady Falmouth, koja
је tada radila za Crveni Кr$t, koji је cuo о nasilnoj repatriaciji za-
roЬljenika i njihovom pokolju od Tita. Ova dama posla је polovinom
juna u stab generala Charles Keightleya da ga intervjui.se ро pitanju
nasilne predaje. Medutim, general KeighUey је njoj servirao laz da
se "samo nekoliko civila dobrovoljno prijavilo za povratak u Jugo-
slaviju i da im је povratak Ыо omogucen".
Zatim se na ekranu pojavljuju austrijske novine sa velikim nat-
pisom: ,.Die Blutige Grenze", Кrvava granica, sa izvestajem о pro-
nalasku ljudskih kostiju na predelu jugoslovensk~austrijske granice.
Strufna ispitivanj:i su ustanovila da su ljudska tela na tom prostoru
bila sahranjena pre cetrdeset godina!
Komentator John Тusa ovako ј е zaklju~io program: .,Odgovor-
nost za predaju lei i na sledec.im licima: MacМillan i Alexander pre-
sekli su Gordijev cvor. J edan od njih dvojice doneo ј е odluku; drugi
391
 se i:.ag1зsio. А sada pos!c 40 godiм , ~vl onl kojl RU U7.<'li llё,,~1-
o,·om poslu, os<:'Caju se posramlje11i111 za ono ilto su urod ili "l~,,; 11 ,,
1 ccnJcnl gospodin zna о ~vemu ovome?"
А Kvi·u~ka јс tada - bcz _lkakvc_potrebc - otkt1pljcщ1 krvr
dl:'setinз bolje n:.-ti , ·i~e od stotinu ћ\1Јоdа iivota. Ј 1,
N~tacnc ir.ja,·c u brltanskon1 rnrln111C~ntu povodom nnsll,1c 1,,, 1
1945. е, 11 Јс
Iako је predaja bila davolski zata~kana I konspiracija ёщ
spro,·edena, ipak Ј·е O tome nesto dopiralo, istina u malo ~luc"J.anJ:,
. k . d h . u ~va
do pojedinih narodnih poslan1ka. Та vi su о ma postav!Jaii pita . ·
u parl:.mentu ро ovom slufaju. U brltanskoj praksi svaki res l1Ja
. . d d , t _,.. d or111
minist.'\r, kad mu se pitanJc unapre ostav:1, r.и1 о mah od svojih
strucr1jaka u doticr1om ministarstvu da sa~ne odgovor za dotic
poslanika. Ро pitanju predaje Jugoslovena, odgovornost је uglavnnog
snosio Foreign ofis, a1i је Ministarstvo rata takode Ы!о upleten:rn
Ыlо је du.!no da O delokrugu svoje odgovornosti ро ovom pitan ·u•
izvesta,,г Forenj ofis. Ј '
u toku 1945. dva su pitanja Ыlа postavljena u britanskom parJ _
mentu u vezi nasilne predaje. Prvo pitanje - о femu је vec napr~
govoreno - postavio ј~ ?Oslanik Majo_r_Guy Uoyd 25. avgusta, ро.
mocniku ministra spolJnih poslova Philip Noel - ~akeru, na koje је
ovaj оdЫо da odgavori, sto se retko desava u bntanskoj parlamen.
tarnoj praksi.
Drugo pitanje ро istom proЫemu postavio је poslanik Pickthorn
12. novembra 1945., na koje је dohio odgovor 20. novembra. Posto
је odgo,orni ministar Philip ~oel - Baker Ыо odsutan, zamenjivao
ga је njegov kolega ministar John Hynd. Poslanikovo pitanje је bilo
kratko i jasno: "Na koji su nafjn britanske vlasti (u Austriji) usta-
novile - pre nasilne predaje Jugoslovena _:.. da su se oni borili za
Nemce"?
Мinistar John Hynd је odgovorio "okruglo ра na со~е" da "poli-
ti.ka Britanske vlade nije da nasilno vraca Jugoslovene koji ne zele
da se vrate u Jugoslaviju".
Poslanik Pickthom ocito nezadovoljan odgovorom, postavio је
potpitanj~:. nDa li cenjeni gospodin ministar tvrdi da se ovo nije
dogadalo ili se dogac1alo a1i samo u pojedinim slucajevima?"
~ је _odgovorio: "Rekao sam da vladina politika nije da
nasilno vraca bilo kog; а ako vlada dozna о takvom slucaju odmah
preduzima mere".
U ~vo ~е pitanje takode ume~ao poslanik Boothby, posle l:ega је
po~IaJ:illr P1ckf:11o~ nastav~~ da dalje ispituje resornog ministra, uka-
:д1Juci mu da Је "шfonnac1Je trebao prikupiti od mirustra rata, kome
ЗОВ) • Тilnewatch" ВВС 2. Programme Klagen!urt Atta.ir, з. Januara 1984.
London.
392
Је u 11 tvorl ovo pitanje upucenry" , Poslanik је n::i kraju pitao: .,Sta
MinlJJtar J ohn Hynd Ј е odgovorio: .,Ne posedujem jnformacije Р"
ovom мrol:ltom slul:aju, ali Ьih sa zadcvoljstvom zeleo da do njih
dodem",
А poslnnlk Pickthorn је br7.() uzvra tio: .,Neka sarno cenjeni gospo-
dln podlgne t~lefonsku s! u~al icu i do Ьice informacije od Ministarstva
rnta'' I '") Da 11 Је pak m1n1star J ohn Hynd podigao telefon da razgo-
vara sa mlnistrom rata, o~talo је t.ajna. Zbog cega, ruje tesko pogo-
dltl dз Ы se zavera cutanj.:i odriaJa.
Slt:dece, i ро rc.du trecc pitanje о nasilnoj predэji J ugoslovena u
maju 1945. postavio је ~arodni poslanik Douglas L. Savory, ministro
spoljnill poslova,. ~- maJ~ 1946. Pov_od za ovo pitanje u parlameDtu
Ыlа је intervenc1Ja ang likanskog biskupa od GiЬr~tara dr Rarold
вu,ctona, posle prijema pisma od njego\·og sinovca tada porualika
Francis Scotta, о l!cmu је napred pisano. Biskup Bwc:ton posto nije
Ыо zadovoljan prijemom i odgovorima u Forenj ofisu, ро pitanju
predajc Jugoslovena, obratio se dosta ostrim pismom u "Тhе Times"
9. maja 1946. Ovo је imalo odjeka u Forenj o!isu samo toliko, da
ul!vrsti stav struёnjaka u poricanju biskupovih tvтdnj i kao i onih
u pismu njegovog necaka. AJi ovo је sve privuklo paznju poslanika
i pro!esora Douglas Savorya koji је pisao m.inistru spoljnih poslova
i citirao navode iz Ыskupovog pisma u "Тhе Timesu" i pitao: ,.Kakve
mere u ovom pogledu ministar preduzimau?
Na postavljeno pitanje u ime ministra spoljnih poslova odgovorio
је parl.:imentarni podsekretar Forenj of15a, poslanik Hector McNeil,
13. maja 1946. crji odgovor glasi: ,,Postovani poslanik је verovatno
mislio nэ izgonjenje u maju 1945. nekih 900 h.rvatskih ustasa i domo-
branaca koji su se bili skloruli u Koruskoj pred nadirucim snagama
marsala Тita. Тi ljudi su bili deo kvi.slinskih snaga koje su se borile
protiv i;a..,·eznika i ruje im Ы1о dozvolj no da ostanu u Koruskoj, jer
је naredenje bilo .:.zdato britanskoj armiji u Austriji da ne prihvati
predaju bilo koje formacij e koja se borila protiv na.seg jugosloven-
skog i sovjetskog saveznika. Od tada samo jedan jugoslovenski
izbeglic:a - koliko је meni pozna.to - Ыо је predat Jugoslovenskoj
vladi od britanske armije u Austriji, i taj је Ыо dokazani k.olaЬora­
ter"l 318) (Podvlafenje pisca).
Poslanik profesor Savory ocito је Ьiо ne.z adovoljan ministrovim
odgovorom i postavio mu је ~ledece potpitanje: "Da li је postovani
gospodin video vrlo jasnu i preciznu izjavu u "Тhе Тimesu" od
pro~log l!etvrtka, koju је dao giЬraltarski biskup navodeci specilicne
slufajeve?". Ministar је na ovo odgovorio vrlo kxatko, povi.senim
309) Hansard, 20. novembra 1945, str. 226- 227.
310) F. О. 371-59468; i Hansard od 13. maja 1946, str. 1463-1466.
393
 ~ rнм sn1t\ (Ьiskupo,,o pli:rno) u ';1Ъс Т\ 111 ,,~ 11 ·, , 1111
tonom: . Jc. l; 't· pra,·ilnlkn 1 µitanjn kojcg јс pustovo nl ~онр, ,, 1111 Ј 1
~е mor:im dr аodgo,·or" I B") н1 .,
,,о оns·m rcd uH t :\'cNcll s\avlo do iмnjn (loШnom рок\ 11 n 1 ,.
јс се c,r • 1 ~11 r\
'
1
• tl \t obzir dnlja polpilanja Ј.Ю ovoj stvorl, 1 nn 1,, 111 ,. •1
on nc;.'-c ; z~ n"c n\ora navcstl t injcnlca da Јс u to vrcmc bi,1 P•Jm ;•·
~тg\о.. ~е Йкtоr Mc~cltu, nlko drugl do Guy BU Гfsl'ss, кovJ"~'k·
n1k_nu . nk1s... odn\~"lio u Moskvu u maj11 1951. Dn 11 јс Guv IЗur ~ i
. un ·oJI ЈС
S"IJ ·-е • Ц• ·~•
sei,·irao i;o 1 00.,0 0 •
'r . l'Т\Ј- · ,., , , r za pos1anlka Sa,,oryn, nljc poznato· all ·'
' ova
se okolnost morэ imati u ,·ldu. . .
=~N
Cet,тto pitanje u partamcntu ~stav10 је poslan1k (knsnijc tn i rн.
• Han Atli)·e,·og kaЬiнcta) R1chard R. Stokes, 15. maja 19 , 0
spoljnih poslova kojc је glasilo: ,.Da 1i fe minis_~a r spo\j~i~
poslo,ra u potpunosti izneti nam ugovo~ 1 ar~mane koJ1 su napra.
,; li §efc,,i sa,·ez.niё:kog gen('ral~taba. u 1me Br1tansk~ vl~de u Tehc.
ranu i Ja1ti, ро kojima S'U rase!Jena lica podlozna nas11noJ repatriaci i
1
u njiho,,e z.avi0tjne zemlje?·•
OdgoYot је Ыnо dao ministar spo1j_~ih ~oslova E~nest Bevin, 22_
maja; ; on glasi: ,.Nikakav araniman roJe Ь10 napra~lJen u Teheranц
za repatriranje raseljenih lica. Araniman napravlJen na Krirnsko·
konferenciji u Jalti, odnosio se samo na sovjetske gradane, koje 5~
os1oboёi]e trupe pod britanskom komandom, i britanske gradane
koje su oslobodile sovjetske snage. Ugovor о ovome nisu potpisalj
~efovi sa,,ez.ni&og generalstaba vec moj prethodnik (Anthony EdenJ
u ime Britanske vlade". 112).
Ро dostupnim dokumentima izgleda da је ovo Ьiо jedini istinit
odgovor u parlamentu u odnosu na jugoslovenski slucaj, naime, da
nije pos1.ojao nikakav ugovor izmedu britanske i jugoslovenske vlad~
о nasilnom i obaveznom predavanju politickih protivnika jugos]o"
venskih komunista. Sledece pitanje u vezi jugoslovenskih izbeglica
u Austriji postavili su dva narodna poslanika ministru spoljnih po-
slova tokom maja 1947. Odgovor na postavljena pitanja, u ime m;-
nistra, dao је parlamentami podsekretar u Forenj ofisu Christopher
Мayhew 21. maja. Meyhew је Ьiо zadu.i.en od ministra Ernest Bevina
sa jugoslovenskim proЫemom izbeglica na teritorijama pod britan-
skom kontrolom. Poslanici koji su trai.ili ministrov odgovor Ьili su:
major Beamish i Warbey.
Prvi је pitao о broju jugoslovenskih izbeglica u Austriji i sta
Britanska vlada radi za njihov smestaj? U sklopu ovog poslanik ј е
po~gao i S'Udbinu jugoslovenskih Folksdojcera, koje је nemilosrdno
progonila Тitova vlada. Poslanik Beamish zavr§io ј е pitanje sa: ,,Sta
nasa vlada preduz~ da nagovori Jugoslovensku vladu da prestan~
311) Р'. О. 371-59468; 1 Нansard od 13. таја 1946, str. 14'63- 1466.
312) Нansard od 22. таја 1946, str. 1463-1466.
394
,а v11 rvrrrяk l m progon?m n<>m;i~k'! m.:injin~? '' , Druцj p'J,lanik g. W:Jr-
bc)' 1,;1kl)(1e Јс , no~la~ю div\J~Atvo ,fu~o~lmemk'! vl:J,j'! u odnosu л:Ј
ncrna~ku manJ lnu.
t,1\nJ,, tar С. MDyhe,n u s,,om o,Ji;i,,voru р'Јkuн:и ј~ da uЫaii reti:
varv:.r\zum" 1 "d_ЫJastvo•· s11 Al~d~ci m lzrazom: .prr,~on _p,,d tesko-
torna koje nlsu br lc potrebne" ! Na о,10 јс r;d,,ratio dinamicni poзla­
nik Bcomlsh : ,,Nc ~nam ~ а li је mini1tru p,Ytnatn da sam Licno, pre
icst ncdelja, bora,·,o na Ju goч\o,,eru;ko - au.1trijskoj grani.ci i da sam
вvedok ovog kraj nje d ivljaЉ,g progona".
Minlstrov odgovor u pa_r\amentu sa.stavili su strutnjaci u Forenj
oflsu, 1 minlsta r Јс lz lsto_g citao pred parlamentom da је "od k:raja
rata do maja 1947, u bntan11ku zonu Austrije izbeglo svega. S.501)
Jugos\ovena. Uz ovaj broj postoji priЬli1no i 35 hiljada FoГ.<Sdojtera
koji su proterani iz J u~os\avije, uprkos protesta britanskog ambasa-
dora u Beogradu. OvaJ progon pod okolnostima krajn jeg lisavanja
nema pokrica u m~unarodrum ugovorirna. Priliv izbeglica se na-
stav1ja; i ml јо~ ne moiemo pтedvideti razmere proЫema koji oce-
Jcuju britanske vlasti u Austriji". 313)
Na falost, ovde se mora konstatovati, da је - radom strurnjaka
u пunistarstvu - ministar Mayhev. obmanuo partamenat о ukupnom
broju izbeglih Jugo~lovena u Austriju od kraja rata, Propustio је da
kai.e Ыlо ! ta о onih 35 hiljada predatih iz Koruske.
Sirenje dninformacija
Мinistarstvu rata bilo је mnogo stalo da predaja u S1oveniji i
zlocini pocinjeni nad predatim izbeglicama, ostanu henneticki zatvo-
reni u odnosu na spoljni svet. Da cela stvar ova.ko osta.ne, postarace
se strucnjaci - cinovnici Fort-nj ofisa, time sto се davati netacna i
Ja!na obave!tenja ministrima i poslanicima kad i a.ko se budu po-
stavljalэ pitanja u parlamentu. Davanjem netacnih podata.ka mini-
strima, slu.i.benici Forenj ofisa се time obmanjivati i si.ru britansku
javnost, sto се se videti iz ovog Мо sledi.
Pocetkom aprila 1947. vojvotkinja od Atholla, Catherina, pisala
је laburistickom poslaniku R. Т. Pagetu, uglednom i poznatom prav-
niku i advokatu. Pismo i.e odnosilo оа trazenje podataka о nasilnoj
predaji iz Austrije u prolece 1945., о cemu је vojvotkinja bila ranije
obavestena od dr Miha Krt'ka. Ona је i raruje tokom 1945. pravila
poku§aj, intervencijom k od ministra Bevina, da se tajnost koja је
predaju Juguslovena obavij;i\a, rasveili i odgovomost za istu usta-
novi. Medutim, njen је pokusaj propao, radi toga ona pravi dNgi
роkшај posle godinu i ро dana. Njeno pismo nije preiivelo u arhiv-
skoj gradi, kao i mnogi drugi optu.zujuci dokumenti. Uz pismo
313) Hansard, 22. таја 19~7. str. 231$.
395
 ,...tu voj\·otk\l\jll
po~laniku r а..,- ',10
part\1.111\skog porut·n а о c 1r11
t
јс pos111111 olpkslrl\l u fllzJ.ov u
7.11 Vr111 • '
тodorovita. ~~е~ J~ln1 l·' orce" jcd lnlcom u Лustrljl ,
britAnskom .s1xt ..,--
Ра ct., ро prljcmu gornJcg plзmu, pl~no j t' I I . ~ Ј •
1
Posl11nlk. R. T~rt.ij:kotn prl.jatetju, poslanlku Jol1n Frl'l'm,, 1111 ; 11~
S\·om kolegi Р
1
I tarnl podsckrctnr u Mlnl:;torstvu r utn U ''11
јс tada Ьiо par an1cn . ''"n
pismu ~ kaie о,-о:
_,.; moj John,
• 0 '"':'" •smo od voJ\rotkinje od Athol 1а sn prilo1cnim k
Primt0 sam р1 , , ј Ь ј M'h Ь .
. . . . ро kojima sudel:t, vcltkl е ro n I znro IJcnika ь·11
1
Ј~• ~~а, tшм (posle pl't'dnje). Bio Ыh Vam zahvalan, ako '
ub1Jen par_te i iz,·esUte me ~ta se u stvari dogodilo. Vi sc 1110~vd11
izja'\"'11 oro,-en Т t k .
·d m · z:з ,,rcme dE'bnte о rs ·u, ро renuo p1tan.je na··
secate а sa 11 · ... k ..
. ,, za one Jugoslo,·cne u Ita.11Ј1, 0JI su se nama prcdaJ ·
odgo,omosw ,. ' tan' ь · n
Hector McNeil је nзs u,•eravao da ~е ovo р1_ Ј е 1_ s~atrano kao
Ь ·t;anska odgo,roniost, ј da l:emo rro prE'uzet1 sta~an~e о Jugoslovcn.
5
~ izocglicama. Hocete 1i mi reci ~.ta se do_god1lo 1 . ~~~о mi prect.
talemo da wtitimo ove ljude kad rru napustimo ItaliJu . щ)
Poslanik R. т. Paget ~kal:e na odgovor mesec i ро dana, kad ес
mu na kraju odgovoriti sekrE'tar, njegovog partijskog prijatelja, John
rreemana. On se izvinuo za dugo cekanje na odgovor i kaze: ,,Vi ste
pisali Freemanu 11. aprila prilazuci kopiju koju ste prџnili od voj-
,·otkinje od Atholla, а to је izjava Branislava Todorovil:a о izvesnim
jugoslo,•enskim zaroЫjenicima, za koje on kaze da smo_ ih mi preda!i
tropama marsala Тita koje su ih momentalno 1skasaplle. 2alim sto
st.e mcrali dugo &kati na odgovor - Ыlо kakav - jer smo mi na-
pomo radili da doЫjemo podatke koji osvetljavaju ovaj dogadaj.
Ali Ьoji.m se da smo imali malo uspeha; iako smo konsultova\i oficire
koji su tada bili ы licu mesta; jedan od njih је zauzimao visoki ko-
mandni poloi.aj. Као sto mozete zamisliti, situacija na tromedi Ita-
1.ije, Jugoslavije i Austrije, na kraju rata u Evropi, Ыlа је dobrim
delom zamrsena najЬlaze receno. А dve godine su prosle od navedP-
nog dogadaja, sto nimalo ne ol~va stvar da se do cinjenica dode.
Каd је prestala burba, mi smo i.mali na naJem staranju veliki broJ
Jugoslo,·ena; vojnik.a i civila koji bejahu pobegli ispred nastupaju-
cih snaga marhla Тita I Rusa. Ја smatram da mogu sa sigurnoscu
reci da smo, uglavnom, sve ucinili da Jugoslovene zbrinemo i zasti-
timo i da nismo nikog vratili u Jugoslaviju protiv njegove volje. Jos
manje smo to ucinili pod izgovorom da ljude ~aljemo u Italiju, ka~
& tvrdi porucnik 'fodorovic. Medutim, izgleda da је u samom poёet­
ku, Ыо kratki period, kad је naJa politika u odnosu na te ljude Ьila
jos definitivno neodredena; i da se mogucnost da se nesto nije desilo
ЗН) Р'. О. 371~7380.
396
l lrn111~1~.
tJnljl Todoro~iceve l1.j:ive, na zalfJ~t, ne mrЉ~ posve odbaciti. Osim
1111
~1
оV
ogв. јв ne vid1m kako m1 mrЉ!mo sada ic'1 d 1-,.
д pr1.:a
ova врсе I f'1,;na ' 1• ь I· 1а Је
· pr,znata n~ s" 1а· Ј d"'
.. · ,.,., 1m JU 1ma tamo, na t·1ci1
,nesta, 1 prove rav:ina od nJ 1h.'. ali oni nisu mogll da dodu do njenog
dnll, I sada lzgleclэ da po~toJ i mмgo manje Lzgleda da зе to ucini.
Ја mogu sa mo da dodam da jugQs\ovenske vlasti sve to zestoko
11
por\cu" 1 ' )
Pored ~ govora od ~ekreta ra J ohn Freemana, poslaniku R. Т.
pagetu, лаl:1 l:e se pobuden l'J_an Ha.rri3 u Мini.,tar3tvu ra ta da pise
Ор1 .
5. јuла 1047. ~·. Л. V:arn:ru, d1ploma ti u juinom departmanu Forenj
o!lsa, Мо l:e bit1, koJiko Ј~ poznato, posletlnja prepiska izmedu Mini-
starstva rat? 1 ~orenJ ofisa ро slutaju predaje Jugoslovena i njiho-
zа
vog masakruanJa od stranr T1ta. Pismo Alan Harrisa glasi:
~с ,,Dragi Wamer,
1,
Mi smo ЬШ u vezi sa departmanom z;. istrazivanje u Forenj otisu,
povodom vesti о izve~_nirn Jugosl_o venima za koje se govori da su bili
predat.i о~ s:ran_e b_ntansk_e vo1ske Titovim snagama, ро svrsetku
rata i da 1h Је T1to 1Skasap1J. lzvesni J ugosloven, i Ьivsi partiza.'1Ski
oficir, Todorovic, С:.:ао је opsirnu izjavu, koju је vojvotkinja od Athol-
la poslala poslaniku R. Т. Pagetu, а ovaj podsek:retaru Мin.istarstva
rata. Ova izjava izgleda da је prvo Ыlа poslata Forenj o!isu i ја
domajem da Ыste Vi zeleli da vidite odgovor Ministarstva rata po-
slaniku R. Т. Pagetu, pre nego isti posalJemo. I u ovu svrbu prilaiem
kopiju pisma poslanika Pageta, zatim kopiju naseg odgovora njemu,
i bilo Ы rni drago da sto pre cujem Vase primedbe. Ја smatram da
poslednja recenica u poslanikovom pism.i - sta се se desiti sa J ugo-
slovenima u Italiji kad se nase trupe povuku - stvar је za Fore!lj
ofis da odluci о tome." 318)
А kad је F. А Warner :i Forenj o.fisu primio pismo od А. Harrisa
sa prilozima, odmah је svojerul':no zabelezio 11. juna sledecu opasku:
Ја smatram da mi verovatno mozemo stvar malo јасе predstaviti
~ odgovora Мinistarstva rata" i nastavlja ovako: . Dragi Нarris,
Dozvolite da skrenem painju n.a Vase pismo J.М.G. S/33384 od S.
juna 1Р47 . i prilozeno pisn10 za poslanika Pageta, koje se odnosi na
predaju izvesnih Jugoslov~na partizanskim snagama u maju 1945.
Dok se rni u glav-nlm linij1.ma slazemo sa Va.sim odgovorom posla-
niku R. Т. Pagetu, ја smatram da rni mozemo stvar malo јасе pred-
staviti. Radi toga ја predlaiem da se treci paragra! u VaJem odgo-
voru zameni sa slcdecim: U vreme kad је nastupilo primirje (kraj
rata) ne~to oko 20tJ ћiljada J ugoslovena (200 ћiljada precrtano i za-
menjeno sa "desetine hiljada", pisac) uslo је u teritorij~ Julijske
Кrajine i Koruske; oЫasti koje је okupirala britanska voJska. Ovo
315) F. О, 371-67380.
Э18) F О. 371-61380.
397
 , • •11 kojl 5 11 bclall lsprcd nn~tt1pt1Jt1~ll1 Niщ., , 1 1
1 л Ato sc t lcc м pom<>n" • · u р1smu
· · Ь1' 11 llC\' 111 С1\'!
111'•11 , ·k d Ыlо p1·cdNtдv 1Jcno, Vci.:,. Ј с 1n,•(I"' 11•1 .' 1
~11\а Ti\11, k110 ~\О ЈС po11r n. • k 1 11 • ·kt\ r 11 tJJrr,1,
. . k l'k hil'Ada ust:i~a I ostali11 v s 11ss I orm:ic tJ 11 k ,,
Ь11о 1 nc lod1 ?.!, n~koliko ncdclja ncmn~kog povl n~cn jn bll" Р. r ,''Ј••
i:u za pos с nJI
.,_ od
"k t • О
•'kc voJ'skc u ncn111i.: 0111 ranspor,u. V(.• form
,. ,,,
,..:ne ncm"1.: lj k ј 11r, 1,,
, ·rsi!e su razne dulnostl za ne1natku arm u о а sc pov 1a t ll н .
, .
с1n.1en1ca d• •u Nemci u ono krltltno vrcmc ро nj lh, unotr 1
~ O ј d , •· с )\11
transport za preЬ:ici,·anjc о,·~ ljud_1, po~nzu с а su on , pritlnva1,
· , •
,·a!nost ~lui bl tih forn,acija. S1tu11clJa koJa Ј.е nnstnln na frontu Ь
tanskog nast11panja, prcdajom ve\ikog broJa nc~a.~klh jcdinicar,~
njihovih pomocnih forn1эcija, mole se samo zamts!Ш. Nasi ор .
1
ti·,~ . •· komandanti na~li su se u velikoj nevolji kako da sc oter~.
''" . . '"k' h . k d . resu
o,·og broja. Na kraJU ma,Ja, savezntk" 1 !vr ov~ okm.an . a nt izdao је
instтukcije da ni jcdna jugoslovens а ormac1Ja OJR Је zaroЫjena
ne sme Ьiti predata Тitu.
u n,eduvгemenu - nastavlja F. А. Wamer - pojedini kom
danti kot'Pusa i manjih jedinica, mogli s~ naf:._i za potrebno da nap~~:
,,е &1.о lokalne ~ a n e . za_ ~uvanз~ ovih Jugos.l ovena, i tako
se moglo> desiti da su Тitove 3еdш1се kозе su se nalazile u susedst
preuzeJe st.aranje о zaroЫjenicima, umesto da se britanske jedinivu
staraju о njima. Мi znamo, na primer, da је oko 900 hrvatskih usta~e
bilo predato jednom lokalnom partizanskom komandantu 24. rnajaa
:Мi, m~utim, nernamo nikakv~ evidenc~u о predaji Ьilo koje drug~
foпnac1Je Jugoslovena, predгtih na оvаз nа/!ш, mada se i to moglo
desiti u nekim slucajevima. Me~utim, izgleda nemoguce da је tak
veliki broj kao 11.000 Slovenaca Ьiо prcdat na ovaj nacin, а da mo
n~amo pisanog traga о to1ne. I radi ovoga, dok mi ne mozemo ic:
toliko daleko da poricemo da su Slovenci bili predati na partizan-
skom frontu, i konzekventno Ьili uЬijeni, mi smatramo da је Ъrој
koji se navodi od 11 hiljada suvise preteran.
Мi se slazemo sa Vama da Vi treba da save~jete poslanika R. т.
Pageta da se on obrati Forenj ofisu ро pitanju buducnosti Jugoslo-
vena u Italiji, posle napusta11ja na.§ih trupa". 111)
Va§ iskreni F . А. Wamer
Na ~а- о~а natezanja Ministarstva rata i Forenj ofisa da se stvar
razvodni, ~ izvito~eri,_ cinje~ce poricu, da о mrtvima sve лај­
~о~ treЬa ref:.1, о prez1ve\1m ko31 su progonjeni ne voditi racuna da
unaJu ~pravo n~ ~~ranu, m~gl~ ~i ~е primeniti reci Sv. Avgustina:
"Каd. sc pogazi ob:ar prema 1stini, Ш cak ako је malo oslaЬ\jen sve
stvan postaju swnnjive". ш) ' trainjim cistkarna da Ьi dovrsio zapoceto delo. Medu mnogim
317) F. О. 371-67380.
3l8) .Мoral Cholce ln Prlvate а d PubU
Press 1878. n с Llle", Ьу Slssela Bok, Harvesler
398
' · ·
м in1starstva -
rat.a poslaniku
Jt, Т, Pagctu d a "ј ~go!iloven~ke vlasti sve to zestoko poricu" (m isli
sc na pokoljc u m::iJu I Junu 1015. u ra1.ni m mestima S to,,eruje) nije
t "nko u vc k Ы 1·
lо; u pocetku јр si~urno ta kn bUo at·, kаз · · < k : •
k k , ПIЈ е, 1.:а 1 sam
'J'Jto sc hva ЈО ,.° 0 "sr:io ." ~ kraj u ra:.a likvidira ti sve ono sto је
valJ11lo m cau n as ,m protivnJC1 ma". U vezi 0•1oga ielim da iznesem
tsctnk lz jcdnog susr ~~a. Ncgde pre dve i ро decenije, s\ucajno sam
sc s reo ла jednom p ri~: mu :.i__E~gJeskoj , sa jednim partijskim funk-
cloncrom lz Jugosla viJe, koJ, Је zauzimao visok polozaj u jednom
,nlnistarstvu fede raJ nc v!~de. Ја nisam ni sanjao da cu tom prilikom
sresti nckog lz JugoslaviJe,_sigurno da n i on n ije ocek:ivao da tom
prШkom sre_tnc . Ј е~лоg emigran ta. Slucajno је do susreta doslo u
velikom broJU !Jud1.
R~di raspoz~av~a ~vi u~esnici nosili su na rev eru ka;,uta ispi-
saлo 1me i ~emlJu 1Z koJe poticu. On је to spazio i odmaЬ mi prisao:
rnoram_ r ec1_. do_s ta srdacno. _I posle formalnog upoznavanja, dotiaii
gospodin (с1~е. un~ moram 1zo~aviti iz pojmljivih raz.loga) росео је
ovako govor1t~ (nJegov govor I na.§ kratki razgovor zapisao sam iste
veceri): ..~еш t es~o. pada kad vas emigrante sretam ро svetu. Sta
smo uradil1? Rasf•Jali smo па§ naxod sirom sveta. А sto је jos gore
(moj sяgovornik apostrofir.:J jugoslovenske komuniste) potinismo
onakav zlolin na kraju rata'· !
Ја upadoh: Gde?
U Sloveniji, nastavi on. t!bismo onoliko naxoda na onako g;ozan
nai!in"!
- А za§to ste ubljali, upitah?
"Znate, to је bila velik..i euforija pobede i dolaska na vlast. А
stari nije hteo nikom da oprosti, vei: је naredio drasticrie mere. I mi
smo stavili vise od 150 hiljada pod mitraljez. О tada do danas ј а sam
limo, i.zguЬio mir; krv i zlocin stalno su mi pred ofuna i nikako ne
mogu da se toga o.slobodim".
- Ја sarn dodao onu Njegosevu: "Кrv је ljudska rana (u smisli.
hrana) naopaka". Мој sagovor nik samo је klimnuo glavom u mak
odobravanja.
Hapsenjc zaroЫjenika - povratnika
Posto је uspesno okoncгo "krajnje resenje" sa politickim protiv-
nicima iz gradanskog rata, krajem maja i poёetkom juna 1945. poko-
ljom ро iumarna Slovenije, Tito se tada mogao punije posvetiti unu-
unutra.§njim cistkama nalazi se i ova о hapsenju jugoslovenskih
generala i vi~ih oiicira koji su bili nemackl zaroЬljenici za vreme
rata. Ро povratku u Jugoslaviju, posle ce tiri godine robovanja, ove
ljude ponovo su cckali logori, mnogo suroviji od onih Hitlerovih.
399
 Suro,;J·i J'rr u \'l"t'mc robovя11Ja u Ncma~koJ, u1r0Ьlj rn lci ~, 1
uti,·ali 'za~1itu mrd11n11rodn0Jl Crvcnog К rsI 8, d 0k u •. ~1•11,,,,1'll:tl,
Ju~o.~1:-,•iji t;1k,•a z:1~tila n,oi·ala Је otpa~tl. ZarobUcr1 lcl RU lpnk ,.:~•~,
, ·ali da i rorcd ~vih promcna kojc su se odlgrolc, d u f c оrн
sloЬodu u s,·ojoj rodrnoJ zt·n,lji. Medutlm, moroll su pгot l kr,17 1,, '
1,·ore koje је OZNЛ na brzinu sprrmll:1, po~to Јс pr~d v1llnln tln •
u;,,.
111
Ьiti ,·clikl broj izgrcdnika protlv narodnc vlostl. А l'1nJcn l!:a da /о
zarobljcnici _ povrat.nici Ыli kraljcvs~I gcncroll I o(iclri, i>ez tlni/ 1
samim t.im, moraJi su pr«i kroz tisUШtc.
О gomjem ha~cnju go,·ore dokumenta lz Forenj o!isa. Вrн
ski ,-ojni а~ iz,,e~t.ava 6. Jula 1945. strogo poverljivom Шго 171 ~~­
broj ЗЗf. Minis~t,•o ratз u Londonu, kao I saveznifkog vrhov Ј
komanda.."11.a u Nematkoj, Aust.riji i komandu XV arrnijske gru"QR
о repat.riranju jцgoslovenskih ratnih zaroЫjenika iz Nemack Ре,
Jugoslaviju, koje su оslоЬосШе saveznifke trupe. U Шri se nav~u
da su ti Jjudi bili za.roЫjeni u prvoj polovini aprila 1941., gde .
osuli u ropstvu do kapituJacije Nematke. U taNci br, 2 pomen su
Шrе ka1e se ovo. ute
"ц po,•erlji,'ih izvora ~ajemo da su mnogi od ovih Jjudi
povratku u Jugoslaviju Шeni sioЬode i da su neki osudeni na daipo
robiju razliatih teпnina. Saznajemo da је ЗО. juna izvestaд ь/u
01
jugos1ovenskih g-merala 1 oficira (ranijih zaroЬljenika u Jogoru
HamЬurgu) Ьiо odmah uhapsen ро dolasku u Jugoslavij u. Med u
~apsenima nalaze se tri generala i to: Мilan Бodi, raniji nacelni~
Jugoslo\·enskog generilltaba, general Dragoslav Мiljkovic, nacelnik
&Ьа П jugos1ov1,nske annije u aprilu 1941. i general D. Varja.Щ
Ceneralu Мiljkovicu poslo је za rukom da proturi vest о hapsenj~
da је on ipak doblo slamu u zatvoru da na njoj spava, dok o!iciri
spavaju na golom ;юdu. Корiја ovog izve!taja dostavljena је Мr. Ad-
disu u Forenj ofisu".
_Istog dana, .~ pet sati ~је, brit.anska ambasada iz Beograda
ЬЈ~е dopun"u lif:ri br: 334 1;1 koJoJ se ka!e: "Izve!teni smo da se gene-
rali "Lord Petrovic, Мila.n Popovic, Jovanovic i 37 visih o!icira
nalaze u zatvoru u Вeogradu. Doznali smo takode da је general Bodi
Р~ na sl~Ьodu". А 2~. jula brit.anska ambasada ponovo izvestava
ForenJ ofis а ~ : "Iz istih izvora primili smo sledece informacij~
u ~gl~u grupe Jugoslovenskih oficira koji su nedavno dosli iz za-
roЬIJ~&o~ logora u Нamburgu. 0d te grupe, njih 42 oficira pr~-
m ~ ~ u: Ьeogra~kog '.1..P~~vafki zatvor. U ovoj se grupi na-
:n
~ - _IgnJat Stefanovic, ra.na31 m1.JUSt.ar Javnih radova, major Hrist1c
biv~~ adutanta Nj. V. kralja Petra, koji је nedavno boravio u
=Ј- Dorde_ Jov~vic,_ raniji direktor osiguravajuceg drustva
___ Uz ovaJ broJ doda1emo generaJe: Miljkovica, Jovana Ku-
a1e1 " · о. 3'11-48820.
400
tJta 1 /n :li nj e rзkog generala Zi'lkl)vica kl)j' tai· Ье d
Jt•V ut~oru. G e ne ral Kukavcic ,ma ran ЈО k i su los Ј ub _ografi . -
Jtortl . . kr ta у - а'> '1Т о SJ)OSI) ал о c1r
• re rэta Ь10 ~е se . е r rhc,vn,щ ratn1Jg saveu.
1 р General M1ljkovil: rek.i'> је MS<!m izvest;Jfu d
/t iaroЫJenl§tv~ u J u~°:'_lavlju, njih је r1r.кeka,, ~а
tp\,l kovлj k 1taJne
:e~r::u-7:~:
1
ро/ 1с11е ОZ:ЧЕ. 0n Ј· е p r"d-,.,o ~~ ЬЈ ' . .
•· • od'1grэ 1е velike prom""" 1- da ""'Ј -ro Jem.crma
,
d
Ро а
,u 8 е u Jugos av111
d d ,. . .. . -
, ,_..,
ugos 1ovensкa 714Ua
. .a,va na u . а t1,;е ~·rэл1Ј
Jzr~ d
1 kralJevski oticiri ovo
. - p-rom~ 1ОЈ о
•a1n
Ч ..a,vatitl, 0 n Је za rа,ю а genera /1 1 oficiri odmah , 'da · ,
pra,• , , k t;· роsю JU кra-
Jjevska zn:enJa I o-z~a . е inova posto to лiје vise p,>trebno. ~e-
rat rdUJko O ,govono Ј; polpukovnjku OZNE da је on liёno, kao i
nJegovi dл,i~ovi, pos~ ~ Jen kraljevskim uka.zom i zЬog OV'ogэ. ne
rnogu skinuti zn~menJa.., ozлake ukoliko im se ne pokaze llkaz k:ra-
JjevskЉ namemika,_ ko~~-se ~ ni lisavaju tiлova. U p-repirci koja је
usJedila. neki ~а.~ of1_c m d~orovoljno su poskic!.1li oznake а dru-
1 guna su to urad.ilt _p a ~ k j oficiri•!no,
u drugom delu 1ZVe.staJa od 26. juJa britanska ambasada izvestava
0
ьapsenju brigadnog za.ndaлnerijskog gene.rala MiJutina Stdaru>-
vic:a, ranijeg kom~~"lta jugoslovenske zandarmerije i We ovo:
pre neko vке dcsla Је u ambasadu c:erka generala Stda:wvica da
;ugovara sa Stenbockom (s"vetлikom ambasade) i ispricala mu ovo:
njen otac proveo је_ сео ziv_o t na slu.iЬi u jugoslovenskoj fandarme-
riJi. Komandovao Је d.rugim iandarmerijskim pukom u Sarajevu
dugi n.iZ godina. ?osJe toga postao је komandant jugoslovenske !a.:1-
cfannerije od 1938-1940. U toku 1940. Ьiо је penzionisan od strane
cvetkoviceve vlade, ciji proпemacki pravac on nije odobravao. U
pucu od 27. marta general Ste!anovic igrao је vaznu ulogu. i pua-
sticka vlada ponovo ga је postavila za komandanta ce/okupne fan-
darmerije.
"Posle sloma Jugosiavije, moj otac је likvidirao jugoslovensku
zandaпneriju i napustio kom.andni polozaj. ОdЫо је saradnju sa
Nedicem i sa Nemcima. U toku septembra 1941., on је na sеЬе pri-
vukao nema&o podozrenjc jer је u okolini Loznice ispitivao sluaj
masakra od 600 ljudi koje su Nemci pobili kao represalije za cetnic-
ki ustanak. Nemci su ga tada uhapsili i poslali u zaroЬljenistvo gde
је proveo cetiri gcdine. tr poslednjem zaroЬljenickom logoru blizu
Libeka, general Stefanovic је nasao Staljiпovog sina sa kojim se brzo
sprijateljio. 1 moguce је :bog ovoga - kad su Rusi osioЬodili njegov
logor - da su ga tretir:i.li sa najvecom pafnjom. Rusi su odveli
generala Stefanovica u Berlin kao gosta i vтsili su pritisak na njegз
da ostэne u Бerl:nu Ali on је ёeznuo za povratkom u Jugoslaviju;
i . lz Merlina preko Madarske presao ј~ jugosiovensku granicu kod
Vr§ca 16. juna 1945. Тu је on kleknuo i poljublo zemlju njegove
320) 1'. о. 371-48920.
401
 ro\1c11e ot11d i blne. N11 ton, mcstu ulн1pslla ga Јс OZN Л I otprl'l1111
ga u p:1i,~e\'n~ki zt,·or, gdc sc Јо~ uvck n11lazl u of11Jnorn ~ , ,,,,ј, , •:
potpun1>m n,ra k u ."
Gcneral Stefano,,i~ је \ISJX'O da \z panfcvaflщg zotvuro Pr•>kr,
jun,~ari pismo 5 ,,ojl)j &!rci koje је ona pr0Nt11la Stcnbockti. i'r,, •
111
рisпш, i;;cneral је m\t~en u z.1tvoru I uccnjlv11n rcprcsoliJomrt f)r(,111 ~
njego,·oj porodici. U m\lfcl\jU nntcr:ill su ga d:i un:iprl•d Pof.p1~;.
spremlj<'nu izjavu od komunlstif kog tut,loca. Komunisti g:i optuiuju
иtо sto ga Nemci nisu odn,ah uhapsill posle 5 loma Jugoslavljc,
1
drugo zato §to јс \zm<.'du 27. marta 1941. 1 dann kad Је ncrnatk
оsоЫј~ iz njihove ambasзde u Beogradu u!ivalo . za§titu zandannc~
rije. R:ldi o,ioga OZNA је osudila generala Мilutina Stefanovica na
s m r t ! i:1) • •
ОрtшЪе protiv njega -·- nastavlJa se u izve.§taJu - sarno
izgovor i iste se mogu i treba da opovrgnu H~kim konvencijarnasu
normal~om medunarodмm praks~m. Verovatni -~~~og za njegov,:
osudu na smrt з·este !to је on slu!io u !andarmer1J1, . 1 kao takav ь·ю
proti,rnik kom~~- Мi n_e m.~o raz1о~а d а ~umn;amo u _verodostoj .
nost glavnih anзen1ca koJe зе iznela gospodica Stefanovic. r mozd
је potpuno mogu~ da је njen otac ~ vrsenju sluzbenih duznost~
negde te!ko prilepio komuniste, narof1to za vreme vlade genera\a
Zi"·ko,тica. Ali njegov istorijat za poslednje letiri godine razresava
ga svake swnnje о kolaЬoraciji, .§to је uobllajena optuzba sadasnje~
jugoslovenskog refima protiv njegovih !rtava. Gospodica Stefanovic
pokusava da vidi Тita i Ruse, ne Ы li na taj nal!in zamenila srnrtnu
presudu, nad njenim осет, pomilovanjem. Ali mi sumnjamo da се
ona uspeti". Ш)
U Forenj ofisu povodom izvestaja britanske ambasade iz Beo-
grada Ј. J'IL Addis је napisao: ,,Ovo је patetil!na pril!a i dobra slika
medunarodnog stanja u Jugoslaviji. Da se umnozi i posalje: amba-
sadama u Vaыngtonu, Moskvi, ministarstvima rata i informacija".
А Addisov sef, Ј. Howard svojeru~o је dodao 6. avgusta sledecu
opasku: .,Ovo је Etrasno! Smatram da OZNA moze da radi sto god
zeli bez da bilo kom pola!e ral!une. Ne postoji nista sto Ьismo mi
stvarno mogli uraditi. Ali izvesno је da Ьi Rusi mogli utiniti nesto,
samo :шо Ы hteli". Nedelju dana kasnije, 13. avgusta, Ј. М. Addis
izvestio је britansku ambasadu u Moskvi i savetovao da sve ovo
iznesu sovjetskom komesarijatu za spoljne poslove. Medutim, 27.
avgusta F. Roberts odgovara iz britanske ambasade iz Moskve:
..... Bojim se da ne Ы bilo dobro ni za na.§eg ambasadora niti z~
~ene da ovu ~tva1 _iznos~o komesarijat11 za spoljne poslove jer Ы
izgledak, da mi Ыatimo T1ta pred njima'·. ш)
321) F. О. 371-t8920.
322) F. О. 371-48920.
323) F. О. 371-48920.
402
prosto Ј е neverovatм, dэ Ј<! Forenj ofis odblo da intervenise,
tak I u Jme hum:most1, protiv. varva rзke metode njiћovog sticenika
1
11t11. Л z11r general St<! fэnov 1c, _ostali pohapяen i generaJi i o·ficiri
nlsU ut~stvovaH u n~srec~_om. apnl~kom rat u protiv zajednickog ne-
lJat.elJa, Nemal!kc I Љ1 i1Је, 1 da n1su z:.vred.Ш jedan oblcan protest
~ forenJ ofisa?
Kako 1е domoi nuti prezi\elih? ,.Gvozde se Jn:ije dok је vracl!"!
p 0 §to Је u mladosti raclio sa metal.ima, Tito је znao s,iojstva
gvoida sa ~ojim јР ~erov?tno i~~o ~ajvise posla, da se mora kovati
dok је vruce. I u nJegov1m pol1t1cki.m 1 drzavnim pos!ovima., on је
primenio ?vu narodnu po~J?vicu i praksu metalskog radnika iz mla-
dosti, da Је potrebno zur1t1 da se stvar! svrsavaju, naroato k.1d se
to odnosilo na polititke protivnike. I dok su njegovi d.ielati jos uЫ­
jali u toku junэ ро sumama Slo.~eni_j~, Tito је poiurio da naredi
svom .unbasadoru u Londonu da vrS1 pntisak na Forenj ofis da preda
ostatak nacionalnih snaga koje su se povukle u Italiju, i izbegдe
masovnu predaju i pokolj svojlh predatih drugova iz Austrije. Tito
је vec znao ~ is~va pre~ovor~ о Koruskoj da је mnogo lakse sa
pojed~ ~nw:15kim ~et?ne~a urediti stvari na poslovni nego
na polittlki nalш. ForenJ orlS Је Шlао mnoga potrazivanja u Juge>-
slaviji u pog]edu nacionalizo1.ane britanske imovine k.10 i privatnih
potra!ivanja od b.itanskih gradana. 0n је takode imao i veliki broj
jos preюvelih izbeglica iz Jugos!avije pod svojom kontrolom, koji ёе
posluziti kao dobэ.r adut u pogledu svodenja raёuna i potraiivanja па
obema stranama.
Ali Titu se zurilo i on је naredio svoп; diplomatskom i Agitprop-
aparatu da prede odmah u diplomatsku o!anzivu i da trazi izrufenje
prvo vodecih ljudi iz redovu vojnih foпnacija, а zatim i svih civila
koji su ЬЩ ili Ьi mogli blti potencijalni protivnici refima. 1 posto-
jali su dobri izgledi da se Тito domogne glava m.nogih prezivellil
protivnika da nije Ыlо americkog Stejt ciepartma.na. koji se nije sla-
gao sa ljigavim sti.vom Forenj ofisa, u pogledu nasilne predaje Jugo-
slovena. ·
1 dok su jos nasilno vraёene zrtve iz Austrije bile ubljane ро raz-
nim straШtirna Slovenije, Тitova diplomatija vec је Ьombardovala
Forenj ofis svojom prvom Notom od 16. jun.a, u kojoj se trazila pre-
daja 40 vodecih Jugoslovena iz \ogora u Italiji i Austriji. Ova Nota
nije prezivela u arhivi, ali se pominje u prepisci i povezana је sa
potraznjom u sledecim notarna. Deset dana kasnije, 26. juna, notom
br. Р1515, jugoslovenski ambasador iz Londona tra.i.i ponovo predaju
40 osoba pomenutih u ranijoj noti, da im "sude narodni sudovi" za
izdaju. U obema notama trazi se izrul!e.n je Dimitrija Ljotiёa, iako su
komunisti dobro znali da ј е I"jotic poginuo u automobilskoj nesreci
403
. ' 23 ·1 Vec \1 r1шшiku od dcsct dorш, 7. jul~ 1!)4!i Til,,v'
ЈС\.' d 1\РПLоА. doiiu podnco јс 11-ctu notu Forcnj ul1.чt1 Ьг. l'.N .,.111 ,
ЬА~/\ ог u 11 1 d 1 1•,
• d• Ј' с a 111 ьa~ndor znbornv о а ро Р Nc n,, 1, 1 k,
11,tcrc!'.\n 1no ЈС " • '· . ~1 · 'Ј:1 1.
. .
1z~lc-d:i p1sana u \ С
n,cn1m.,, , 1,, 0 1
. likoj t.urЫ Ј СГ v1·v1 grcs <ama tl 1m!'n l ,тt ,1
· d Ј .• ' • /\1,., 1
. • ., -~ , . ·ma i zvanJ' iina txnt.cnlh licn za prc II u. Stн:" ~" ti l 1
Ь ~ · 'k
da је ncki stranac, koji је do$ta do ro poznnvno nns Jcz1 , ~ud" J,,v~,,
u S3tinja,·anju spiska tra1.enlh osoba I toko provlo vcll kc f: ~t'~kc k,, ,
nom,alno uze,-si, ne Ьi napravlo domorodnc. U notl, se traz 1 ,cn ь,,,: .
. ~ . Њi.nova pГ\.-d:1~njcg Jnp. Zbora i pr1padnika Srp •k
izru nJe 187 7 t z 'h mo za " h
dobro,·oljatkog korpusa. Od 18 ор u en1 sa . "Ј' osam Ро~10Ј 1
neka vr.;ta kratkc i ,•rlo t~c sklcpane op_tuzbe, koJa se nc sastoji 11
Nnjenica ,·ес iz slogana, fr~~a i po~mctanJa. Za. ~stal1r. 179 _optuzcnih
na,·odi se sarno ime, l!in 1\1 ivanJ~ (poJozaj) 111 samo pr1padnistvo
Srpskom dobrovoljatkom korpusu 1 ~1s~a ~ise! _In~resantno је da u
optuznici pod Ъrojem ~S~. mrtvog Ј?1.П1_1~r1Ја LJ~ tica opt~zuju san,o
1
53 pet rкi: ,,Sef Је {a!1Stil!kt> organizac1Je Zb~r . Me<1ut1m, u noti 1
listi od 26. juna Ljotit је optuzen sa 12 masmom kucanih redai•
koji su svi Jazni, ako za meriJo uzimamo stvamost, sem prvog reda,
u kom se kale da је "advvk и t I· osmva" - I u ovoJ· optuzni а.
· ,. Zbora" . s•~)
nema nireg konkretnog !to pravnici zovu: .. ~!nje~ёno ~tanje", do~
fraze i krilatice k~o: ,,f~ist_a\ P~magal! nepnJ_a telja, huskaё, potpa.
ljivac mrinje protiv savezrнka 1td. preovJaduJu.
U Noti od sedmog jula izmedu ostalih konvencionalnih Iraza od
vaznosti ~ kaie ovo: " .. . U vezi predaje Dimitrija Ljotica vode' ia-
sistickг politi&e partije Zoor, imam ёast priloziti dve kopije listc
celokupnog broja pripadnlka Srpskog dobrovoljaёkog korpusa i
tunkcionera Ljoticeve organizacije Zbor, sa taёnim opisom polozaj.
koje ~'U zauzimali i izdajnil!kim aktivistima i delima, za koje ih mero.
da,rne jugoslove11Ske vlasti terete kao izdajnike jugosJovenske na-
cije". .. ~)
U produzetku Note se tvrdi da su svi koji se na spisku nalaze u
rukama savezniёkih trupa u Italiji i da se Jugoslove11Ska vlada nada
da re isporuka na\"edenih blti brza i efikasna, jer prema optuzenima
postoji slul!aj (ро komunistil!kom re.z onovanju naravno, prim. pisca1
za sar:idnju sa n<?prijateljem.
Povodom Тitove dipJoma.tske ofanzive i pritiska na Forenj ofis
razvice se intenzivna korespondencija izmedu ovog i britanskog am•
Ъasadora u Va!ing+..onu da on konsultuje Stejt departman. А sto se
tice Dimitrija Ljotica, kojeg 1'itov ambasador trazi da se izruci me•
rodavnim vlastinщ na sudenje" (trali ga u tri posebne note), iak'o su
Т1ю,•е "m<?rodavne vlastih znaJe da је poginuo, Forenj ofis zauzin,a
ovakav stav: D. Howard u jitznom departmanu Forenj ofisa рВе
324) F. О. 371-48891.
315) F. О. 371-48891.
404
avgusLa Ph lli~ Broadu u . Kazerti I i1.med u ostalog ka:ie ovo: "Nas
4
,.1111 · 1cgrnrr. od 26. Ј ~а lz ve~ tю је Vas da је D. Lj()tic dodat na spisak
tc 1·cnllt za pre<laJu I da sam \'аз pr;novo izveзtio 12. juJa da је
~:,\
g~ Ljotll: ponovo traze_n ~' . cJ.r,punJ'!Mj listi о,ј Jug()s/011enske vl_ade.
Л ,nl 8 mo Ьа! sacla pr1m iJ1 11.ve~taJ da је D. Lj"tic mrta,,. Pogшuo
Ј 20 , t.prl la, kad w njegova kola na i.sla ртеkо srusenog mosta. Vi
Ь~ te mo2da mogJi cloЬiti potvrdu о ovome iz sa·,eznicke -..Тrhovne
k 'rnande. Mi necemo о ovome јо§ nist.a gnvoriti Jugoslovenskoj vladi.
Ј(~р\Је ovog piзma §al jem nasim ambasadorima u Vasington i
~ ••~
seogrsd''· ~i•)
Cim је britanski ambasador u Vasingtonu, Loтd НаШах prim.io
koplj~ nota Titovog a_mbзsaclo ra u Londo~u, i Pisrr:O D. Howaтd~ _iz
foren.i ofisa , odmah Ј е konsuJtovao ameпcko Мinistarstvo spo/Jnih
osJova, i izvestio strogo poverljivom Штоm br. 493 Forenj ofu.
~tfra је obimne sadrzinc i Ьiёе iznet samo njen najvazniji deo
koji glasi: "Stejt departman izdao је instrukcije ameriёkom politiё­
kom predstavniku u Vrhovnoj komandi u Kazerti da ako trazeDa
lica padnu u saveznicke ruke, da ta lica nece, ponavljam nece za
sada blti predata Jugoslovenskoj vladi, mada Stejt departman s:natra
da eventualno oni mogu bi:l predani, Ali pre nego S tejt departman
pnstane na ovo, prvo zeli da: ta) ma za optuzbe protiv takvih osoba,
na osnovu kojih Jugoslovenska vlada zahteva njihovu predaju; i
(Ь) da је Stejt departman uveren da се Wcve osobe imati pтaviёno
suc!enje u Jugosl~viji. Stгjt departman ieli dalju izmenu misli sa
vama ро ovom predmetu, ::.ko i kada neka od tra.ienih osoba dode
u saveznil!ke ruke" ! 3:!7)
Sifra Lorda НаШаха delovala је kao udar i koёnica za Forenj
ofis. Prvo kao udar na uljuljkano i prokomunistiёko raspolozenje:
\ drugo, umesto ubrzanja predaje tralenih, kako su pojedinci u
Forenj ofisu zeleli, cela procedura Ьiсе usporena, jer Stejt depart-
man ne veruje optuzbama jugoslovenske komunistick e vlade, i trazi
punu primenu pravnog po:.tupka. Radi ovog, Ј. l'IL Addis u jUZDom
departmanu Forenj ofisa zapisao је 8. avgusta i.zmedu ostalog i ovo:
,.... Ovo pitanje ~pravljali smo sa Stejt departmanom. А posto је
ovo pitanje tako Ьitno politicko, mi smo misljenja da se ро istom
radi kroz diplomatsku masineriju. J ugoslavija је specijalan sluёaj,
sam za sеЬе. Mi smatraшo da nema potrebe da se ро ovome bakcu
nal!elnici savezniёkog generalstaba, niti је pozeljno da se ovim bavi
savez11il!ka Vrho,.-na komancla za Sredt'zemlje. Мi smo milljenja da
saveznll!ki vrhovni komandant za Mediteran treba jednostavno da
ka!e jugoslovenskom predstavniku pri Vrhovnoj komandi, u saveto-
davnom odЬoru, da se ova stvar ne moze diskutovati u tom telu,
po!to Је Jugoslovenska vlada potegnula ovo pitanje, isto се se disk u-
326) r. о. 371-48891.
32'1) F. О. 371-48891.
. • ~з ··]а V~ u raz111aku od dcsct dano, 7, jula 1!14 Г~. l'it ,,v ,1
зоs • 1.1p1IL,o
.•..1 odnco јс trcl:1.1 1,otu Forcnj оЊu br. l'.N ,,. 111
ьa ~ador u \1џ0\1U р I d t 1•. . ,.1111
. ; rc~ntno з·е da јс an1basndor :r.aborav о а ро р sc nu1 u, k,,j,1
111 ,е · bl ј vrvl grc~kama u lme11ln,
о, Pr1•1
izgled• pisana u ,·clikoj t.ur cr
. • >-·no,rima I z,ranjima lra'-cnih \ica za prcdaJu. Stl~c N1• t1t1 .,
men1ma, "1 d Ь avao no.§ ј 'k N11k
da је nek.i stranac, koji је do~ta O ro pozn cz, , ~~clrlovn,,
u satinja,·anju spiska tratenih _osobo I tako pravio vellke ~rcskc k,JJ•·
norтnalno uze,~i. ne ы naprav10 domorodac. U noti_se tr~z, ,en bi(), •
. .__ . Nanova pn-dз~njeg Jnp. Zbora I pr1pndn1ka Srpsk
1znк"nJe 187 . .. ih •"h
dobro,·oljatkog korpusa. Od 187 optu"en samo za_n]1 osam Pos10J1
neka \'Y"Sta kratke i ,rrlo l~c sklepane op_tu!be, koJ~ se ne sastoji i1
anjenica ,~ i% slogana, fr7':a i p~met:in)a, ~а ~stal1h 179 _optuzenih
na,·odi se samo ime, l:in 111 zvanJe (~oloi~J) /lisamo pr1padnistvo
Srpskom dobro,rolj&tkom korpusu iD~s~t ~1seL. _Inti!~resantno је da u
optuln1ci pod brojem 187. mrtvog . 1П1\ nза З,?, са op~zuju samo
sa pet rкi: ,.Se! је {a!istil:ke orgarozac1Je Zbo_r . Medutim, u noti i
listi od 2ti. juna Ljotil: је o~tuien_ sa 12 ma!inom kucanih redova,
koз·i su S\ri laini, ako za merilo uz1П1amo stvarnost, sem prvog red
•
U kom se ka!e da је nadvok ut 1 ОSШVЗ,.;
• х zь " 3•4) .
ora · • 1 U OVO] optuz11i(
nema nireg konkretnog §to pravnici zovu: .. ~~je~~no stanje", do~
fraze i krilatice kao: nfa§ista" , pomagal: nepnJatelJa, huskaё, potpa.
lji,,aё mdnje protiv saveznika" itd. preovladuju.
U Noti od sedm1>g jula izmedu ostalih konvencionalnih fraza, od
vaznosti ~ ka!e ovo: " ... U vezi predaje Dimitrija Ljotica vode fa-
sistickг politil:ke partije ZЬor, imam l:ast priloziti dve kopije listc
ce1ok:upnog broja pripadnlka Srpskog dobrovoljal:kog korpusa i
funkcionera Ljoticeve organizacije Zbor, sa tal:nim opisom polozaj~
koje !>11 zauzimali i izdajniёlrim aktivistima i delima, za koje ih mero-
da,rne jugoslovenske vlasti terete kao izdajnike jugoslovenske na-
cije"... Ш)
U produzetku Note se tvrdi da su svi koji se na spisku nalaze u
rukama saveznil:kih trupa u Jtaliji i da se Jugoslovenska vlada nada
da се isporuka na,·edenih Ьiti brza i efikasna, jer prema optuzenima
postoji slul:aj (ро komunistil:kom rezonovanju naravno, prim. pisca1
za saпdnju sa neprijateljem.
Povodom Тitove diploma.tske ofanzive i pritiska na Forenj ofis
razvice se intenzivna korespondencija izmedu ovog i britanskog am-
basadora u Va§ingtonu da on konsultuje Stejt departman. А ~to se
tiёe Dimitrija Ljotil:a, kojeg 1'itov ambasador trazi da se izruёi "me-
rodavnim vlastima na sudenje" (trafi ga u tri posebne note), iako su
Tito,•e "merodavne vlasti'• znale da је poginuo, Forenj ofis zauzima
ovakav stav: D. Howard u juznom departmanu Forenj ofisa pise
ЗU) F. О. 371➔8891.
325) F. О. 371➔8891.
404
• av"usta i l7.mel!u os tа 1og k aze
.,. ь dPhllip• Broadu u . li azerti
1zvestio . ,
ovo.. " N as•
lc "rPГI'- о 26
, . Juna Је Vas da ·е D L ' t""' dod t . ak
tc ,,;, , . Ј • ЈО .1" а naspJS
Ј" traicnll• za pret1aJu, 1 da sam ~•as ponovo izvestio 12. juJa da је
. II. . dupu11;enoJ· Jist1· od Ј ugnsIo,,ens k е v I аd е.
D . Lj otll: ponovo trazen
Л ,nl smo Ьа§ sada pп_mLit i7.vestaj da је D. Ljotic mrta,,. Poginuo
је 20. oprila, kad _ьu nJ_e~ova kola naisla preko srusenog mosta. Vi
ыste mozda mog.li dob,ti potvrdu о ovome iz savezniёke vrhovne
komande. Mi ne~emo O o~orne jos nista govoriti J ugos\0•1enskoj vladi..
r,ц Ј<ор!Је ovog pisma salJem nasim ambasadorima u Vasi.ngton i
вcograd". Ш) ' .
Cim Је b~tanskl ambasador u Vasingtonu, Lord Hali!a:x pг.mio
kopij~ no~ T1tovog ~b:isadora u Londonu, i pismo D. Howarda iz
forenj 0!1sa, od~ah Је konsultovao ameriёko Мirustarstvo spoJjnih
pos\ov~, i ~zvest10 str?go _po~:rlj!vom si!rom br. 498 Forenj ofu.
Sifra Је obunne sadrfi11c 1 Ь1се 12net samo njen najvazniji deo
koji glasi: "Ste~t departman iz_d ao је instrukcije ameriёkom politiё­
kom predstavniku u VrhovnoJ komandi u Кazerti da ako trazena
Нез padnu u savezniёke ruke, da ta lica nece, ponavljam nece za
а
sada Ыti predata Jugoslovenskoj vladi, mada Stejt departman smatra
da eventualno oni mogu b i~ predani. Ali pre nego Stejt departman
pristane na ov~.• prvo zeli da: \а) ma za optuzbe protiv takvih osoba,
na osnovu koJih Jugoslovenska vlada zahteva njihovu predaju; i
(Ь) da је Stejt departman uveren da се takve osobe imati pravic:no
sudenje u Jugosli.viji. Stгjt departman ieli da1ju izmenu misli sa
vama ро ovom predmetu, cl<o i kada neka od traze.n ih osoba dode
u saveznil:ke ruke"! 3!7)
Sifra Lorda Raillaxa delovala је kao udar i koёnica za Fo,renj
ofis. PI"\•o kao udar na uljuljkano i prokomunistiёko raspolo.zenje:
i drugo, umesto ubпanja predaje trazenih, kako su pojedinci u
Forenj ofisu zeleli, cela procedura Ысе usporena, jer Stejt depart-
man ne veruje optuzbama jugoslovenske komunistiёke vlade, i trazi
punu primenu pravnog postupka. Radi ovog, Ј. М. Addis u juznom
departmanu Forenj ofisa zapisao је 8. avgusta izmedu ostalog i ovo:
., ... Ovo pitanje r:ispravljali smo sa Stejt departmanom. А posto је
ovo pitanje tako Ьitno politiёko, mi smo rnisljenja da se ро istom
radi kroz diplomatsku masineriju. Jugoslavija је specijalan sluёaj,
sam za sebe. М1 smatran10 da nema potrebe da se ро ovome bakёu
na~e1nlc1 savezniёkog generalstaba, niti ј е pozeljno da se ovim bavi
savezni~ka Vrho,..-na komanda za Sredoze.m lje. Мi smo millje.n ja da
saveznifki vrhovni komandant za Mediteran treba jednost.avno da
kaze jugoslovenskom predstavniku pri Vrhovnoj k omandi, u saveto-
davnom odboru, da se ova stvar ne moze diskutovati u tom telu,
posto Је Jugoslovenska vlada potegnula ovo pitanje, isto се se disku-
З26) F. О. 371-48891.
З27) r. О. 371-48891.
405
 . . с'1 1 d,·e ,,ladc р0 11 11~c1n ml~ljc11Jt1, Ju go~lovPn.ч ki v
(IJtcrcnclronJa, м ?a~om _da . се For'!n j o(is na tгј nэcin stvar lak.~e
1
~~
11
ш,~k \,с JЧ>.•cduj~ ,iik11kvo utic:1Jno prcl1nu6ilv,, ro , 1 ~'Ј rl1111 rogutn tJ I udov!IIJlt1 tra~c.nim 1.ahtevi m:J. ( da nlje bllo kocenja sa
р,.._,,~ 1З\'n1 ' " 11

ptrnnc Stcjt dcp:нtm;ina, 1 1.veзnt> Је da Ы For en j о!iэ na samom

pit:i~\'~ctcg diшa Ј. М. Лddls dodajc I ovc n.•dovc nn lкtmn (l11k11
•с O Ь kojc t.rail Jщtoslovcnska vlada nlsu, nn1·11vno r 1 •
.!.
n1cntu: ., so с N kl d nJlmo jcsu k I Ь, n n1
ilocinci u punon\ sn,islu l'C'N, с n,c u о о 0r11t1'r1
i izdajnic'i u najci-njcm smi~lu. ЛН Jugoslovcnskl zohlcv ukljtit uJ, ј
d za koje sc komot.no moic rl-tl I mogu sc smatrnt1 k
mnl~ti~;k. rugpro~,rnici sad~njcg jugoslovenskog rcilma, рге ncgo l1.d ап
ро 1 " 1 \oga Jugosl~ 1· АЈ.
·
nici jugoslovenske drlave. Zbog ovog raz ' "~ ~а mora bit1
tretirana kao sp<-eijalni slutnj i zato n1jc moguce ovlast1t1 savcznit k"
. h
, r o,rne
komandante da onl ,,r~e predaju na zahtev ov\a~cenog Pr d
" ars е .
sta,rnika Jugoslovenske vlade , )
u pogledu zahteva predaje 'en Ыос' 187 prlpadnika s_rpskog
dobro,,otjafkog korpusa, 11. avgusta 1945. Ј. М . Addis zap 15 a0 је
izmedu ostalog ovo: " ' , . U zahte~ Jugoslovensk~ vla?e u Noti
br. Pl5!!6 zaht.eva se 'en Ыос' predaJa od 187 i u ta,1 broJ ukljucen
је znatan broj redova-dobrovoljaca: Srpski dobrovoljafki kor~_us bio
је !onniran ро nema&om odobrenJU da pom~e vl~du u Srb111; iako
su njegove dul.nosti uglavnom bile un~tr~?Je pnrod~, isti је bio
upotrebljavan da cuva nem11fke komurukac1Je_od pa~t1z~~a koji sц
tesno kC1laЬorirali sa nama. Js. smatram da b1smo m1 Ь1\1 u pravц
ako bismo smatrali Srpski dobrovoljafki korpus pomocnom forrna.
cijom neprijatelja. Ма kako da је odvratno da predajemo ove zave-
de.n e reljake jugoslovenskoj verziji pravde, ја smatram da smo mi
oba,•ezni da prihvatimo kao dovoljan razlog i osnov - za njihovu
predaJu - anjenicu da su prlpadali Srpskom dobrovolja~kom kor-
pusu~. (Nema&a dokumento svedofe da је i SS Obergruppenfiihщ
August Myszner imao slifno mШjenje, zalagao se za "grupnu prav-
du~ da dobrovoljce treba razoru!ati i intemirati, 529) primedba pisca).
"Na srecu, ро svemu sudeci, nema nade da се saveznicka Vrhov-
na komanda Ьiti u stanju da pronac!e vi!e nego mali broj od ovih
187 srpskih dobrovoljaca, medu masom raseljen1h lica u ltaliji" 1:~з.)
Foreign of!ice, 11. 8. 1945.
K.ako postupiti ро 1lui.:ajevima: Nedica, Rupnik~ i Roimana
Jugoslovenska vlada u svojim notama i optuzbama, sve svojt•
politifke protivnike trpala је na istu gomilu "izdajnika" bez ikakvog
328) F. О. 371-48891.
329) Iz nemafke drfavne Arhlve: Izvelt.aJ SS GruppentUhrera Mysznrru
V!Jem vojnom zapovюnlku feldmarialu UShru, 29. avgusta 1942; Tako<le: F. О.
371-59403: .~port from Po1Jt1ca1 Advlser \.о Comrnnnder-ln-ChJet tor Au~lrl•
and Gennany", 41.h April 19(8,
330) F , О. 371-48891.
406
;0ь,tkU u Junu ~ Ju!u 1945.. prihvatin jugoslovensko gJediste, da је
rnnogo Jok§c rad1tl, k~d RU IJudi о k◊ji ma је ret , svl strpani u jedan
ko§ 1 jednoko lh_ tretiratl. л_ da ll to zadovoljava principe pra•1de,
riJkog tada to nlJe mno~~ br!nulo. Takode u Forenj o!isu nije sma-
trono, wcJa, da o;)~uten1 1ma111 pravo na odbranu, јет ako Ьi se ovo
rlhvatllo, stvar Ь1 sc mnogo odugovlaШa i postala vrlo kompliko-
~ona, Radl ovoga prcovladivalo је gJedist.e da se optufeni brane pred
udovima ,,narodrtlh" vlasti u Jugoslaviji. А sto ti "лarodni" sudovi
s od komunlsШldm r~imom ne zadovcljavaju fundamentalni prin-
~ip ang\o-nmerifkog prin~ipa pravde, da је optuzeni uevin пе dotle
dok 1 е pr11vilnim sudsk1ш pos tupkom ne doku e da је kriv, nije
rnnogo brinulo mлoge t~n1ke u Forenj ofjsu, koji su smatrali svoj
delokrug rada da udovo!Je interesima, na prvom mestu politicki.m,
datog momenta, s·,oje zemJje, dok је imaluenje pravde za optuzene
stvar il.!tanova komunistifkog refima u J ugoslaviji.
Pre nego prec!emo na pitanje Nedica, Rupnik a i Rozr.,ana po-
trebno је izneti i dva izvestaja britanskog ambasadora iz Beog:rada
u toku juJa 1945. Prvi izve:;taj datiran је 12. jula 1945. i glasi:
,,Mi smo videli jedan izvestaj od 14. juna od ameritke orga."1.i.za-
cije OSS (ОШсе od Strategic Service, obavestajna sluiba, prim.
pisca) koji se odnosi na jugoslovenske (izbeglitke) logore Foтli i
Cesena u ltaliji. Autor izvestaja је ameri&i kapetan N. А. Lalich,
koji је iz nama ;юznatih razloga, 1estoki prista.lica Mlhailovica, sto
se od!·azilo na &ljenice koje је izneo da su lafne, а misljenja koja
је izneo pristrasna su. Ali pri svemu tome, izvestaj se odnosi na
jstaknute tetnike, cije је prisustvo u ovim Iogorima, smatramo, vredno
jednog osvrta. Tako, poreci mnogih !ju,li u ovim logorima kapetan
Lalich је razgovarao sa sledecim osobama:
1. Momfilo Dujic, pra...-oslavni svestenik i komandant Dinarske
divizije.
2. D. Jevc!evic, poznat ро svojoj kolaboraciji sa ltalijanima.
3. General Matija L. Parac, jedan od glavnih Mihailovicevih stu-
bova u Hrv~tskoj .
4. General Kosta Musicki, komandant Srpskog dobrovoljatkog
korpusa.
5. Pukovnik Previs1av Petrovic, predasnji natelnik Ljoticevog
Ataba.
6. Genera! Miodrag Damjanovic, koji је nedavno Ыо pusten iz
nemafkog zarob!jenШva i tvrdi da је odrnah pristupio Mihai-
lovicu. Sada је koma.n dant logora Forli i Cesena.
7, General Andre Prezelj. Slovenac, i glavni Mihailovicev poma-
&;llf u S\oveniji.
407
 t11,·11ti litп!'\.1U d,·t' ,,\ndt'. Го ""~cm mlf \JcnJu, jul{o11lnvг11Rki "''Ј•
J'Гt'd~t.":11 ik 111' J'l).~t'tlujt' nlknkvo 11Llcojnu prclrnu (:.чtvn r,, ,,., , , ;:
pil:щj u" ! d ,
Л ~lNic«g dnnn Ј. М . Лddls dodajc I ovc rc ovc no l.чt 1Jn, rl11k11
П1с.'П 1u: ~ оsoь"
~ kolc trn'I Jнпos1ovc11skn vlada nlsu, noгn vnrr rr 1
Ј ,. .. ЈI Ј ' 1 111
2.lo.'inci u pнnon1 sщlslu rct-1. Nckl mcdu n mo csu kolnlJorut,ri
• . d . , . aj~i-lcm sml~lu
1 12: Э.ЈП1С'1 U n , ''Ј • '
ЛН Jugoiilovcnskl
ј
zohtcv ul<IJut uЈ" 1•
mnogc drttge :ta kojc sc komotno mo!e rcfl mogu sc sm11trat1 k,.,,
politi~kl protivnici sada!njcg jugoslovenskog re!lmo, pr~. ncgo izdoj.
nici jugos1ovcnske drlave. Zbog ovog ~ozloga, Jugoslav1J_a mora hit,
trct.i rana kao sj)('Cijalnl slu~nj I zato niJC mogu~e ovlastit1 savcznifk,,
пho,rne komandante da onl ,,r~e predaju na zahtev ovla§cenog Prcct.
. Jugoslovenskе v ld" 11
sta,rn1ka а е , ~) , . .
u pogledu uhteva predaje 'en Ыос 187 pr1padn1ka Srpsko
dobro,rolja~kog korpusa, 11. avgusta 1945. Ј. М. Addis zapisao Ј~
izmedu osta1og о·,о: ., . .• U zahte~ Jugoslo~ensk~ vla?e u Not,
br. Pl51!6 :tahte\'11 se 'en Ыос' predaJa od_ 187 1 u ~Ј Ь~оЈ ukljuccn
је znatan broj redova-dobrovoljaca. Srpsk1 dobrovo!Ja~ki korpus Ьiо
је fonniran ро nema&om odobrenju da pom~e vl~du u ~rbiji; iako
su njegove du!nosti uglavnom blle uni:itr~?Je pnrod~, 1sti је bio
upotreЬljavan da cuva nem11cke komunikac1Je_od par_tiz~a koji su
tesno kolaЬorirali sa nama. Ј& smatram da b1smo nu bili u pravu
ako bismo smatrali Srpski dobrovolja~ki korpus pomocnom fonna.
cijom neprijatelja. Ма kako d2 је odvratno da predajemo ove zave-
dene ~jake jugoslovenskoj verziji pravde, ја smatram da smo lni
obavezni da prihvatimo kao dovoljan razlog i osnov - za njihovu
predaJU - шjenicu da su pripadali Srpskom dobrovoljackom kor-
pusu". (Nema&a dokuments svedoce da је i SS Obergruppenfiihrн
August Myszner imao slicno mШjenje, zalagao se za "grupnu prav-
du" da dobrovoljce treba razorшati i internirati, 329) primedba pisca).
.,Na srecu, ро svemu sudeci, nema nade da се saveznicka Vrhov-
na komanda Ыti u stanju da pronade v~e nego mali broj od ovih
187 srpskih dobrovoljaca. medu masom raseljenih lica u Italiji"! :1:1,)
Foreign office, 11. 8. 1945.
Каkо postupiti ро slui:ajevima: Nedica, Rupnik~ i Rozmana
Jugoslovenska vlada u svojim notama i optufbama, sve svok
politi&e protivnike trpala је na istu gomilu "izdajnika" bez ikakvog
328) F. О. 371-t8891.
329) lz nemaeke dnavne Arhlve: Izve§taj SS Gruppen!Uhrera Mysznera
Vilem voJnom zapovednlku feldmarlalu Lohru, 29. avgшta 1942; Takode: F. О.
371-59403: .Report trom PoUtica.1 Adviser to Commander-in-Ch!ef for Austrla
and Gennany", 4th Aprll 1946.
330) Р'. о. 371-(8891.
406
dl(crenclra nJa, 83 ~a~r.,m .d" . Ь~ F'orenj rJCi.~ na t..эј nacin stvaг lakse
gutDtl I udovulji t , tra1.~n1m zahte•1ima. I da nije Ыlо kocenja sa
0
Р{rрлс Stcjt dep~rtmana, lzve~м Је da Ьi Forenj oCis na samom
• fctkU u junu ! Julu l915 -. pr!h•,a tio ju'5oslovensko gJediste, da је
~nogo Ja k§e radr tl, k~d i:.u IJud1 о _kl)jima је ret, S'ti strpani u jedan
Ј(о~ 1 Jcdnako 1? tretiratr. А da 11 to zado'toljaya i:;riлci pe praYde,
nikog wda to nrje mno~o br~nulo. Takode u Forenj o!isu rrije sma-
troлo, wda, da o;,tuteni lm;JJ\I pravo na odbranu, jer ako Ы se o'lo
prihvaШo, stvar Ы se mn?go o~ugovl~Шa i postala vтlo lrompliko-
v1Jna, Ra dl ovoga ~reovladi~alo Је gJediste da se optuieni brane pred
udovlma "narodnЉ" vlast1 u Jugoslaviji. А sto ti narodni" sudovi
5
od komunistickim rеi!т~т ne zadovcljavaju fundamentalni prin-
~ip anglo-am,e~tkog pnn~1pa pravde, da је optui eni ne-viD sve dotle
dok se pruv1ln1.m sudsk1n1_ postupkom пе dokaie da је kriv, nije
,nnogo brinulo mnoge t asn1ke u Forenj ofisu, koji su sm.atrali svoj
delokrug rada da udovolje interesima, na prvor.'I mestu politickim,
datog momenta, s-1oje zemlje, dok је iznala.zenje pra•,de za optu.zene
stvar i1!tanova kum unistickog re:zima u J ugoslaviji.
Pre nego predemo na pitanje Nedica, Rupnika i Rof."nana po-
trebno је izneti i dva izvestaja britanskog ambasadora iz Beog:rada
u toku jula 1945. Prvi izvestaj datiran је 12. jula 1945. i glasi:
,.Мi smo videli jedan izvestaj od 14. juna od americke organiza-
cije OSS (Oflice od Strategic Service, obavestajna sluzba, prim.
pisca) koji se odnosi na fugoslovenske (izbeglicke) logore Forli i
Cesena u ltaliji. Autor izvestaja је americk:i kapetan N. А. Lalich,
koji је iz nama poznatih razloga. zestoki pristalica Mihailovica, sto
se odrazilo na cinjenice koje је izneo da su laine, а misljenja koja
је lznt!O pristrasna su. Ali pri sve.m u tome, izvestaj se odnosi na
istaknute cetnike, ёiје је prisustvo u ovim logorima, smatramo, vredno
jednog osvrta. Tako, poreci mnogih ljurli u ovim logorima kapetan
Lalicb је razgovarao sa sledecim osobama:
1. Mom~ilo Dujic, pra,·oslavni svestenik i komandant Dinarske
divizije.
2. D. Jevdevic, poznat ро ~vojoj kolaboraciji sa ltalijanima.
3. General Matija L. Parac:, jedan od glavnih Mihailovicevih stu-
bova u Hrv3tskoj .
4. General Kosta Musicki, komandant Srpskog dobrovolja&og
korpusa.
5. Pukovnik Previslav Petrovic, predasnji naёelnik Ljoticevog
ltaba.
6. General Мiodrag Damjanovic, koji је nedavno Ыо pust en iz
nemafkog zarobljenistva i tvrdi da је odmaћ pristupio Мihai­
lovicu. Sada је komandant logora Forll i Cesena.
7. General Andre Preielj. Slovenac, i glavni Mihailovicev poma-
gn~ u Slovenij i.
407
 8. Gencrnl Svctisl11,1 Dнkic, kojl tvi·dl do Јс rodlo zo Mih11il,,vil•,,
u llr,·atskl)j.
\ c.'ina 0 ,; h tjнdi ропшиаll su MЉallovlco I svl 11t1 1t•i;tokl rrnt iv
11ici s;idasl'\jeg reti1м u Jugos\avljl. А vcrzljo kopc lono Ј ,alicl10 ,;
11j iћo,·in1 akti,1nosti111a za vrcmc neinиl!kc I Holljoш,kc 11kl1p11 tl ,.
ne Ы prosla na ispitu. Јсdла Ш d ve ~t,·arl koje su prolzaiil~ lz 1~11
razgo,·ora, moglc Ьi ЬШ istinite. Govori sc na primcr, da Ј с D1 mitri;,.
Ljobl __ Nji јс brat u jednom od dva logora - nedavno Poцinu,,
u aut.on1obll$koj nesrecl u Slovenljl. Za PaveHca_se govor1 da ~с
skriva u Austriji, pod imcnom nemal!kog vojnlk~ . ~ da s.c verovatn,,
nalazi u nekom od uroЫjenil!kih logorn u AustriJI. Da!Je, nastav1·1
se u Laliche,,om izvest.aJU, · da Је
· nedavno, 3. maJa. оd r,;an
" kongres u"
Ljubljani kojem jt> predsedavao blskup Rozman .. ~а kongresu је
izjavljeno da se sve nacionalne snage _u Slove~Jl stavljaju POd
:М:ihailovicevu komandu, i da se proglasuJe " Nezav15na Federativna
Slo,1enija" D1)
Drugi је izvestaj datiran 27. jula 1945. i glasi: ., U najstroziJeni
poverenju: dostavljamo Forenj ofisu, ambasadoru u Vasingtonu .
saveznilkoj Vrhovnoj komandi u Kazerti. Doznajemo da su nedavn~
Francuzi avionom predali sedam Jugosiovena koji su se zatekli u
Francuskoj, а koji su od Francuza smatrani kao "ratni zloёinci"
(navodnici britanskog ambasadora, prim. pisca). U ovaj broj su
ukljurene sledece osobe:
1. Dragi Jovanovic sa suprugom.
2. VeliЬor Jonic, ministar javnih? ... (poslednja rec nije desifro-
vana, prim. pisca).
3. Stojadinovic brat predasnjeg predsednika vlade i raniji ured-
nik ,Novog Vremena'.
4. Pero Simovic, sef kaЫneta Dragog Jovanovica.
Ја pokusavam da doznam imena drugih osoba а takode i okolnosti
koje su dovele do njihove predaje Jugoslaviji. Samo jedan od gore na-
vedenih lica, Jonic, nalazi se па spisku u noti jugoslovenskog ambasa-
dora u Londonu. Ali nema nikakve sumnje da prima facie s!uёaj
postoji protiv Jovanovica, Simovica i Stojadinovica, cija imena ne-
dostaju na listi jugoslovenskog ambasadora u Londonu sto prosto
zaai.c1..va! •.\ko Francuzi nastave da predaju ovakve ljude, dok mi
odЬijamo da predamo опе koji su u na§im rukama, $tvorice se jedan
nesrecni utisak ovde u Beogradu. Oni nisu, naravno, ratni zlocinci,
vec izdajnici Jugoslavije i kao takvi podlozni su sudenju njihove
vlastite vlade"! т)
U pog~e~u generala Nedica Forenj o!is smatra da ро "jugoslovcn-
skom revidiranom zahtevu, Jugoslovenska vlada је specijalno nasto·
331) F. О. 371-48891.
332) F. О. 371-(8891.
408
Ј Ј,1 da podnese pr ima taci'! optuzbu, s ll) se poklapa sa postavkama
cfrkulмnog men::or.uiduma sav1;znickim predstavnicima u Londonu
od 29, ma rt a 194,>, J ~goslov~ns k1 ~~ht~ za predaju Pavelica obrazlo-
!el'I Је na sl lcaл ла 6n, dok 1 ~~о n1Je ucir,Jeno sa traienjem Rupnika.
r,1I nмnernvamo_ da predJoi.,m~ ~ugoslcNenskoj v!aili da podпese
dok&Ze ро Rupnt k~vom _ sJu(:aJu 1 "Ј:gо,,љ koJega kao sto је uradila
Ро 1 Jufaju N~dica · Z~tim ро &le~!stu Forenj ofisa kaze se: ,, V1ade
enerala Ned1ca, Rupru~a 1 Pavel1ca otvoreno su pomagaJe neprija-
i1Ja I mi smatramo da _Је Jugos!ovenska vJada u pravu sto ih smatra
J.zdajnlcima.. 1 mi pnh-:ataJuci . optu.zbe: Jugos!ovenske vlade kao
adovoljavaJuce, dokaz pnma fae1e, udovoljavamo americkom zahte-
~ pod (а) da је opt_uzba_ po~eta i da krivica optuienih postoji.
'l'afka pod (Ь) mnogo Је teska, Jer је stva.m ost takva da nema izgleda
da се jugoslovenski proces udovoljiti britanskom ili americkom
standar du pravd: 1 cak kad_ Ы Jugoslovenska vlada dala usmene
garancije о prav1cnom sudenJu, nema izgleda da Ы takve garancije
•~ta vredele. А ako Ьismo mi pravili Ы1о kakav pokusaj о detaljnom
~stupku u pogled~ sudenja, ~ema sumnje da Ы to bilo Jugoslaviji
odvratnn. 1 nama izgleda d,1 Је verovatno najbolje i najpametnije,
da nista ne preduzimamo ,; ovom pogledu". А svom arnbasadoru u
Vasingtonu Forenj ofis nalaze da: "diskutujete ро ovim pitanjima
58 Stcjt departmanom. Ako ·- kao sto izgleda verovatno - mi po-
stignemo sporazwn da Jugoslaviji predamo neke ili sve trazene
osobe koje se nalaze na spiskovima tri note, sto brie to uradimo uto-
liko bolje" ! 33:1)
Posle ove instrukcije Fore.n j oiisa i:vojim organima od 22. jula
•1945., nastace uzurbana nktivnost predstavnika Forenj olisa pri
saveznickoj Vrhovnoj komandi u Italiji. Тај predstavnik, Philip
Broad javlja For:?nj ofisu ЗО. jula sledece:
"Saveznicka Vl'hovna komanda napravila ј е potrebne pripreme
da uhгpsi Rupni.1;:a i da ga transportujc u logor jugoslovensk:ih od-
metnika u Taranto. Sto se tice Ыskupa Rozmana, Vase instrukcije
za njegovo hapsenje prosledene su Vrhovnom saveznickom stabu.
On (biskup Rozman) nije jos uhapsen, jer moj am.eri&i k olega u
Vrhovnom stabu ne slaze .;е sa Vasim instrukcijama, dok se iste ne
dostave Stejt departrnanu. U meduvremenu saveznicke vojne vlasti
dгlace Ыskupa Roz.mana pod prismotrom". :~:и)
А sзmo d va dana kasnije, se! juznog departmana Forenj ofisa
Douglas Ho\,·a.rd j avlja РhШр Broadu, u Vrhovnoj saveznickoj
komandi s1edece:
.,U vezi na~e sifre br. 77-НО, nasem ambasadoru u Vasingtonu,
ро tra!enju predaje jugoslo,•enskih kvislinga i izdajnika (kakav ро-
Ш) 1'. О. 371-48891.
334) F. О. 371-48891.
409
 , 1d,, l)uki~ koj l tvrdi d11 Ј е r11dlo 1.11 Mi!," ·I
s. G<-ncra1 S,,е ,1s " ' 1
" ov11-~ Jala da podnesc prima Cacir? optuzЬu , sto se okl
u llr,atskoj ,
~-
· 11 1" 1 i
.h ljudl poiмgali su М1ћа ov "а sv ыu ?.c:-t11 kl Pl'f) clrkul1нnog me~ urcnduma saveznickim prefst.a~:~: puos~:~::~
1
. _"сс м ~,, rctim 3 u Jug-oslavijl. А ,,crzlj11 l<npctono l,alicl li v od 29, marta ll/4.>. ~~goslovenski zahte'f za predaju Pavelica obтazlo­
n1c1 sada~nJe~ .. •а vrcmc ncmи~kc I ltolij11nskc 0k 111 1, tcn Је na allcan no in, dok 1: 10 nije u~ir.Jenn sa trazenjem Rupnika.
"'h ·m akt1,rno:;t1ma " l1p11t lJ
MI nameravamo_ dv predlo;,,_im? ,~ugoslc.venskoj vl.adi da podnese
nJ ~, , • na ispltu. Јсdм Ш dvc st,·11ri kojc su proiz(IN/(, ii . •·
1
nc Ь1 prosla 1 Ьi Ьiti lstinitc. Govorl :;с na prlmer, da јс Dirn·t· ~11, dok11ze ро Rupnikovom slul:aJu Ј ЛJegovih kolega k ,.._ .
" ј N ctic " z t 1'
d"J
ао ~w Је ura 1 а
razgo,·ora, mog е . d d I d i flJt
ро slu"a u dlca е а · а m ро &!edistu ForenJ' o[i k ,. • VJ d
Ljotif - ~iji јс brat u jcdnom о lji v~ oJora 1; ne avno Poginu,, genera 1а Nе
R 'k р sa aze se. п а е
• upn., _а I avelica otvoreno su pomagale neprija-
u automobЉ:koj nesretl u Sloven tk а a~k а _ ; govori da ~t• telja I mi smatram? da _Је J ugoslovenska vlada u pravu sto ih smatra
skri,•a u Austrij~ pod imenom ~emlа og vAoJt ~. ~ Da 1s_c verov,н~o izdaJnlc~a-. 1 mi pnh~atajuci optuibE: J ugoslovenske vlade kao
. k m od iaroЫjenl~kih ogorn u us r1J1. а Је nas•• 1
ne о izvc~taju, da Је
na1a%1 uliche,·om . ned avno, 3. maJa
. оd rzan ' kongre... v. '" zadovolJavaJul:e, dokaz pnma facie, udo•;oljavamo americkom zahte-
se u La · _,.,1 _ _ .., ь· ku•· Rozman N k su vu pod (а) da Је opt_uiha ро<!,ле~ i da krivica optuzenih postoji
LjuЬljani kojem је pп.--=~-uavao is ,. .. .. а on_gresu је тасkа pod (Ь) mn°&,0 Је tesk,., ]er Је stvarnost takva da nema izgleda
. . . 0 da se s,·e nac1onalne snage u Sloven1J1 stavlJaJ·u
ща,,1зеn ,. • N . РО<Ј da fe jugoslovensk1 proces udovoIJШ britanskom ili ameri&om
Mihailo,rifevu komandu, i da se prog\a"uJe " ezav1sna Federativna standardu pravde I cak kad Ьi J ugoslovenska vlada dala asmene
Slo,·enija• ш) . . . garancije о pravicnor:n suc:tenju, nema izgleda da Ьi takve garancije
Drugi је uveitaj datiran 2?· J~la 1945. 1 glas1: ,. U n~j_strozijern ista vredele. А ako b1Smo mi pravШ bilo kakav pokusaj о detaljnom
po,•erenju: dostavljamo Fore~J ofisu, 3:111Ьasad~ru u Vas1ngtonu i postupku u pogled~ sudenja, nema sumnje da Ьi to bilo J ugoslaviji
sa,·emilkoj Vrh0\'110j komandi u Kazert1. DoznaJe~o da su nedavno odvratno. 1 nama izgleda d.1 Је verovatno najbolje i najpametnije,
Francuz:i avionom predali sedam Jugoslovena koJ1 su se zatek\j da ni~ta ne preduzimamo i; ovom pogledu". А svom ambasadoru u
Francuskoj, а koji su od Francuza s~atr~ kao "ratni zlocinci~ Vaiingtonu Forenj ofis naJaze da: .diskutujete ро ovim pitanjima
(na,•odmci britanskog ambasadora, prun. pisca). U ovaj broj su sa Stcjt departmanom. Ako - kao sto izgleda verovatno - mi po-
uldjufene sledece osobe: stignemu sporazum da J ugosJaviji predamo neke ili sve traiene
1. Dragi Jovanovit sa suprugom. osobe koje se nalaze na spiskovima tri note, sto brie to uradimo uto-
1. VeliЬor Jonic, ministar javnih? ... (poslednja re(; nije desifro- \iko bolje" ! 3з.,)
vana, prim. pisca). Posle ove instrukcije Fcrenj ofisa s-,rojim organima od 22. jula
3. Stojadinovic brat predablljeg predsednika vlade i raniji ured- · 1945., nastace uzurbana aktivnost p1edstavnika Forenj ofisa pri
nik ,Novog Vremena'. saveznickoj Vrhovnoj komandi u ltaliji. Тај predstavnik, Philip
t. Pero Simovic, kf kaЫneta Dragog Jovanovica. Broad jav\ja Fol'(!nj ofisu ЗО. jula sledece:
Ја pokusavam cia doznam imena drugih osoba а takode i okolnosti Saveznicka '\Г1·hovna komanda napravila је potrebne pripreme
koje su dovele do njihove predaje Jugoslaviji. Samo jedan od gore na- da ~г.psi Rupnika i da ga transportuje u logor jugoslovenskih od-
vedeniћ lica, Jonic, nalazi se na spisku u noti jugoslovenskog ambasa- metnika u Taranto. Sto se tice biskupa Rozmana, Vase instrukcije
dora u Londonu. Ali nema nikakve sumnje da prima facie slucaj za njegovo hapsenje prosledene su Vrhovnom saveznickom stabu.
pos1.oji protiv Jovanovica, Simovica i Stojadinovica, Nja imena ne- Оп (Ьiskup Rozman) nije jos uhapsen, jer moj ameri&i kolt>ga u
dostaju na listi jugoslovenskog ambasadora u Londonu sto prosto Vrhovnom itabu ne slaze "е sa Vasim instru.kcijama, dok se iste ne
zacu\hva! Ako Francuzi na.~tave da predaju ovakve ljude, dok mi dostave Stejt departmanu. U meduvreir.enu savemicke vojne vlasti
odЬij~o ~ predamo опе koji su u naiim rukama, ~tvorice se jedan dr.ial:e biskupa Rozmana pod prismotrom". 334)
nesrecm utisak ovde u Beogradu. Oni nisu naravno ratni zlocinci, А samo dva dana kasnije, sef juznog departmana Forenj ofisa
vec izdajnici Jugosl.avije i kao takvi podl~zni su s~denju njihove Douglas Ho1\·ard javlja Philip Broadu, u Vrhovnoj saveznickoj
vlastite vl.ade~ ! 132Ј komandi sledece:
U pog~~u generala Nedica Forenj o!is smatra da ро "jugosloven- U vezi na~e Шrе br. 77НО, nasem ambasadoru u Vasingtonu,
5 kom !'evidiranom zahtevu, Jugoslovenska vlada је specija\no nasto- ро trazenju predaje jugoslo,•cnskih kvislinga i izdajnika (kakav ро-
зз1) F. о. 371-48891. 3ЗЗ) F. О. 371-48891.
332) F. О. 371-48891. 334) F . О. 371-48891.

408 409
. ·d kod g. Ho\\•ardn : pr,·o, osudl I lzrcci p~cRt1tlt1, rl,,k
Jam ~Пl~~i kasnije da presudu potvrdl, pisac) prilt1zcin 1.:, у 11 ~ I ,,
s:udl.'n.Je" druge d,,i notc Jugoslovcnske vladc, u kojlmo ~с n,iv1'•\
d,~. k~~t na ,(osirvu) Kaprl, а Rupnik u B~rlju. Mcdt1tlm, Kl)l;~:i
~а зе · t ,... edlc Ј' с napustlo Kltzbtlhl n Rupnl k k Ј'
зе nama pozna о, " rdl d ј 'Ј~ i1
К · 1,; ј Bicemo :r.ahvalni ako Vi potv tc а с ovo ovnko. lzl!l1• 1,
orus '° ·_,_ d Ј·е J·ugoslo,·cnska obnvc~tajna slutba tako nct~'· t ·1
P.ros1o ~..~no а - , ј , (na
. ~ka O Nedicu јс oprostava; ali а sam smatrno dn su 0
~~а d";~no agenata u Koru~koj i в~.lj~s da Ы mog\i d n izbc!{n~
то t\'t"t!enje gde se Rupnlk nalazi ! )
ро~~ -t. a,·gusta 19 Forenj o~is ~ifrom izve~t~~a svog arn basadora
•s.
, gtonu 1· s,-g m;ћ;stra reZidenta u Kazert1 1 kaze:
u V asin v uo- ,
"Rцpnik , Roiman: 1\Н pristajemo da_ Је R~~ma~ov slu~aj daleko
• . . -~•ћ od Rupnikovog. Prema ev1denc1J1 koJom raspolaie
mbl\Je Ј-• t ti . d . ik
0 ,,de, sumnjamo d:. se Ro~nn m~z.e sma ra lZ aJn om. ,
н · -'-mo morati sa~kat1 da vidimo kakve се dokaze pr1ma fac'10,
kak tit'
о se 1 - da zahte-
,1>1.l '-""'
podneti Jugoslo,•enska vlada. \'i (:ete se sva
,·ajuci pгedaju Rupnika i Rozman~ - Ju~oslovenska vlad~ nije jos
podnela optuibe :;1 dokazima. I _пu predlazemo - ako SteJt depart-
man prih,,ati _ da trazimo od Jugo5lovenske vlade da podnese
optuibu u vezi nase depese 7740. • . . .
Mi ne smatramo vaznim da se Rozman mtem1ra. Ali smatramo
potrebnim da sav~cke vojne vlasti treba da preduzmu sve mere
predostro!nosti, osim intemacije, da oi.iguraju da osobe koje trazi
Jugoslu,•enska vlada ne pobegnu sa teritorije pod saveznickom kon-
trolom dok је njihov slucaj u razmatrшju"! 336)
Лmbasador Stev.:nson sa,·etuje Forenj ofis da predaje izbeglice
ЈоЈ; u toku juna 1945. Stevenson је predlagao Forenj ofisu da
odmah preda sve osobe koje је Jugoslovenska vlada trazila od Forenj
ofisa. On ovako motivise bltnost takve transakcije:
"Korak predaje sa nase strane ovde (u Jugoslaviji) Ьiо Ьi dobro
primJjen; to Ьi delimieno pomoglo da se suzblje propaganda protiv
na.se uprave u Koruskoj. Na drugom mestu to Ьi nam dalo moguc-
nost dг se oduprcmo ako Jugosloveni budu vrsШ pritisak da im
predajemo оЫсnе vojnike 1 izbeglice. Ovakav nas stav pomogao Ы,
da se odvrati paznja i hajka protiv Mihailovica i Maceka, koja se
ovde vodi". m) Interesantno је da је ovaj dokumenat zadrzao Cerbl,
na kojem nema nikakvog kcmentara, §to se da objasniti cinjenicom
da је Cercil u to vreme Ыо potpuno ohla~en prema Titu i urgirao
Forenj ofis da mu priЬavi puni dosije о Titu.
335) F. О. 371-48891,
3:Ј6)F. О. 371-(8891.
337) Prem!er 3· ~13/10.
410
А 1/. avgusta .194?•St.ev~n~,;n urgjra For enj ofis depesom br. 1323
~
d" 5
•to pre izru/': 1 T1tu
_ •
slede(e osr,b<>·
- · ..
м·1 1~nа
о
л·· _ ., genera1е
c1rooV1ca,
MJJutJna 1 Mllana Nedica, l(enнala Rupnika generala Dam jano•rica
' 1 voJvode Du jil:a I J evllevil:a 5~ ostatkom osoba navedenih u tri jugo-
sJoventke notc. S va_ko od laganJe predaje ;,,1е vtie Ьаса senku sumnje
na rnotlve vlade NJegovog Velicanstva"! .з")
Vec S1Jtradan Ste.venson ponovo urgjra Forenj ofis depesom 1ззе
da јс ,,vreme d,a, se Jedno~ odnosi normaJizuju izmedu dve zemlje i
da treba pozunt1 _s a predaJo": _traienih lica". u istoj depesi Steven-
son Jzve~tзva о T 1tovoj lakrd.ij1 "sudenja" sarad.nicima generala Mi-
ba.iJovica. I 1zgleda, prosto mu је lakлulo na dusi sto su Dтazini
saradnici doЫli skupa h iljadu godina roblje.
Stevenson је 1zgleda Ьiо 1.adovoljan sto se: • Titova amnestija Irije
rno
odnosila ni na jednog od osul.!enih" i narocito podv!aci da је dr Duro
f)urovic, generalni sekreta.r Nacionalnog komiteta doЬio 20 godina
roblje. Medutim, gospod.in z.rnbasador је propustio da Ые da је
dr f)urovica jurio nemaёki Gestapo samo dve godine ranije da mu
skine glavu; dok sada na "sJobodi" komunisticka OZNA, prilepila
је dr Durovicu vecitu roЬiju!
Ро svemu sudeci, ambasador Steve.nson, kao prvi kum novog
rezima u Jugos\aviji, ieleo је da dokaze punu lojalnost odnosa izme-
du dve zem1je. Sasvim је moguce da se za ovo takode zalagao i njegov
prvi sekretar u ambasacti F. W. Deakin, koji је mnogo zasluzan za
pobedu komunista u JugoslavijL А sto se ovde radilo о )judsk.im
zivotima i nacelima pravde, to nije mucilo savest niti ambasadora а
niti njegovog prvog sekreta.ra. Ovakvi izvestaji iz Beograda uticali
su i па otpomost Forenj ci:isa, to jest na njegovo popustanje prema
jugOбlGvenskim za.htevima.
U pogledu slovenaёke grupe od 20 lica na Noti Jugoslovenske
vlade, Forenj ofis izdvaja ~amo trojicu, dok za ostale daje precutnu
saglasnost da mogu Ьiti predati Jugoslovenskoj vladi. Ova trojica
se vode pod brojevima 2. З. i 20. Broj 2 odnosi se na biskupa dr Roz-
mana; broj 8. odnosi se n:. Mirka Javornika, а broj 20 na dr Cirila
Zebota docenta Ekonomskog fakulteta u l.JuЬljani i poznatog kato-
liёkog pisca.
Vec 13. septembra 194ј. Forenj o!is је donekle promenio ranije
mШjenje, i u dokumentu koji raspravlja ovaj sluёaj kaze ~е ~vo:
,.Rasmatrajuёi slucajeve brojeva: 2, 8 i 20, tj. lica koja su bila cla-
novi i pomagaH ratne administracije u LjuЫjani, koje. ~ Jugo-
sloveuska vlada, dosli smo do zakljuёka cia ро nasem naJbol]em uve--
renju Jugoslovenska vlada nije podnela zadovoljaya~uёe razloge za
predaji1 Rozmana. Mi odЬijamo da ga predamo, ukoliko Jugosloven-
338) r. о. з11-48891.
411
 brdljivljc dokn zc о njcgovo,I krivi(-1 1\
ska y\/\dA n~ pod~c~~ u н,, Mirkn Jnvo1·nllto (br. U) st.o ](, 1,1,, ~,.,
~ ti~ gt11,·n 1h tv D Ј\Ј ~roo,·gnnn kojl јс Ыо snm o vcccrnJI н~ 1 "~·,,
~ik_~St?,-cnsk~g ~;'~n~vnlm llstom "Slovcnoc" , obn ovn Њt~ 1 '''!
)е iztia, зn u ,-~z.~~d ke katoli~ke stronkc I prcdsti,v\Joll Rt 1 ро 1111,
s t1 ~l11~1ni _orgdanM'hu ~rck.i Kulн1ro, N11ttafcno I druglh. оь~ц ,.,1,.
i m1Ч.icnзa r ' е ' fkl t Ј 1 1 ••v,,
lista. ЫН su anti-italijanski 1 .ant\-nemod lnhos r~ lclnh ' R~t~v r('IТJ1·n,,
. . k • ,.m naj,•~-t,m z.lom о sv os,a . ad 1 ov
smatr~ ut, omuшr... ОЈ.: ,1
~ . f rmacijaina kojl,nn raspolaiemo, nama ne 1zg]('dn dц ~'
p~n~A ,n~to Ј'е Ыо urednik "Slovenskog Doma" znaN prima r-1 .'·
ПJenica O _.., • niti зе ,ak to moie smatrati lzdajstvom J u' c,l,
raz1og i., рп."'8Ј' 1, 1 1-:,,.
sta,rij.::! , .
R3 di ~ mi oredlalemo JugoslovenskoJ vlad1 da podnese ubed.
. .. ...,0\'lk'::e O 1.'d,.•ni~koJ' aktivnosti М. Javornika dok је bio ured.
lj l\'\Je '- .... ... "" · .. d С " Ь ta · ·
nik "Sto,•enskog l}oma". А ~to se t11.:e r . ~е. о , m1 1mamo pri!i.
~an dosije infonnacija о n}egov~~ rad~. ~n Је negd~ o_k o . trideset
godina sw. Otac mu је Ью veliki prot1vn1k Nemaca, ь_10 Је pred-
sednik MariЬorske o~tlnt>. Као takvog nem_a ~ke vlast, spakovale
su gз u koncentracioni }ogor ~ D~au g~e Је umr~ u toku 1941 _
Dr Zehr>t је studil·ao pravo u P~u, 1 k1t.~~]e na ka~~li~ko~ Univer-
zitetu .i Мilanu. Pisao је mno~o ~ oЫasti ek?nori:1Je 1 soc1ologije i
Ьiо po.c;ta,,}jen z.a d~nta na LJuЫJanskom un1verz1tetu. Tu је vodio
studentsku organizaciju i postao predsednik "Strafe", katolicke, anti-
komuni.~&e organizacije. .,Strafa" Ш "V Viharju" stajala је pod
uticajem dr Ehrlicha, kojeg su uЫli komunisti. Za vreme italijanske
okupacije "Stra!a" је biia povezana sa italijanskom fasistickom
om1a.dinom na univerzitetima. Ovaj poslednji momenat, ро nasem
m.Шjenju, bio Ьi dovoljan da predamo dr .Zebota da mu se sudi za
izdaju. Mec!utim, jugoslovenska nota njega ne tereti za ovo; i prema
tome ne treba da utice na na!e odluke.
Ро nasim infonnacijama, Zebot је pisao knjigu о fasizmu - sto
ga tereti Jugoslovensk.a vlada - о femu rni znamo vrlo malo. On
је knjigu napisao dok је Ьiо na katolickom Univerzitetu u Milanu
pre pet Ш kst godina. Smati·a se da је on pisao о drustvenim doktri~
nama bazirajuci svoje stavove na Papskoj Enciklici "Quadragessin1u
Anno" (Posla.nica Раре Pija XI, prim. pisca). U jednu ruku u pisanju,
on је donekle Ыо naklonjten fa!izmu ; dok је na drugoj strani kriti-
kovao italijanski fasizam. Ali sve §to mi znamo potice iz trece rukc.
I ako је samo ovo Zebotov greh, §to iznosi Jugoslovenska vlada,
njegova knjiga о Wizmu, koja је pisana pre ulaska Jugoslavije u
rat, ne mof.e posluцti za osnovu da predamo dr Zebota. А na kraj~
~ preporufuje ambasadoru u Va§ingtonu: ,,da se raspita kod ame-
~ l a d e da 1i zna ne§to \"iAe о Zebotovom pisanju" f 339)
339) F'. о. 371-48891.
412
tJ pogled u pripa,dn!k,1 SrpчkrJg dobrovr,ljatkog korpusa i . Zb(r
• К azerte
r..,.,, , f orenJ o[ls. sr ;1,a l1 da saveznitka
· Vrho vna koman d а LZ
ne doз tnvlj o ni kak.ve ~es~I, а J ugo~l011enska vlada zahtev ala ј е 'en
ьЈос' pi·ednju od I l: 7 IJ udi, f orenj оЉ ovako formuШe situaciju:
" Nls mo ј о§ nista ёul1 iz. f:az<>rtP
~ . , koli' ko se оd OV1'h 18 7 1·IСЭ, pn·-
podлJkn Srps ko~ _dobrovolJackog korpusa i clano•ta "ZЬora" stvam o
rukarna I mo~u Ьiti iden tilik • т ЬаЈ ь·
noJnze u savezmcklm
k ј • 1' , ovaru. re о L
do bu d P.mo ra ПЈ~ vo Jn• d<i predajemo nize ёiпоvе i vojnike; опе
kojl se na_laze P_n kraJu_ llste. Ovi su ljudi j ednostavno zaved eni
seljacl, koji su pris li prvoJ voj niёkoj !ormaciji koja se zadesila tu na
]lcU m;sta u ono ~о~а. А _a ~basador u Vasiлgtonu da vidi ako Ы se
Stejt oepartma~ . slczio, m1_b1smo zeleli da sugeriramo nasim voj niro
vlastlma u ItallJJ da о~е nisu u stanju da pronadu osobe od rednog
ьrоја 128 - 186 n.a _spisk~ Srpskog dobrovoJjaёkog korpusa.. Umo-
Jjavate se da ovo disku tнJE:te sa Stejt departmanom i da nam sto
pre dostavite njihovo m isljenje" ! з.о)
Ј. М. Addis, 8. 9. 1945.
Da Ы Forenj 0 ~ Ъiо sigu.miji u svojoj oceni pripadnika Srpskog
dobrovoljafkog korpusa i ёlanova . ZЪora" , predao је u julu 1945.
optuzl>t Jugoslovenske vlade svom ist.afivaёkom odelenju (,.Re-
search ~ep~rtmэ:n: ") da stvari prostudira i podnese izvestaj, о cemu
се kasn1Je izvestiti svog ambasadora u Va.singtonu. P osle studiranja
gomjeg slu~aja ist raiivacko odelenje је podnelo sledeci izvestaj:
"Srp~ki dobrovoljaёki korpus itd.; Da li postoji Prima !acie sluёaj
za pojedinaёno Ш s~upno optuzivanje ро delima navodne izdaje, to
zavisi od odredaba JugosJovenskog Кriviёnog zakona koji је Ьiо na
snazi 5. aprila 1941. Shodno ovome zakonu, pripadanje Ljoticevoj
organizaciji "Zbor" ne izgleda da је izdajstvo, jer је pokret .ZЬor"
ufestvovao u parlшnentarnim izЬorima 1938. Osmi parag:ra.f - u
vezi ovoga moguce је navesti - jugoslovenskog ustava iz 1931. go-
dine ne predvida posteriori kaznjavanje za dela koja nisu postojala u
vreme izlaska zakona, (niti zakon ima retroaktivnu snagu da ne.sto
sto је Ыlо zakonom dozv·oJjeno u 1931., da to isto bude smatrano
prekrsajem u 1945. godini). А mnoge informacije od 1943 - 1945. u
na!oj arhivi о ovim ljudima, izgleda da potifu iz druge Ш trece ruke
od partizana, i radi toga prirodno, ovo se u svemu poklapa sa oniro
sto se u jugoslo" enskim notama tvrdi. Мi smo imali za cilj samo
to da prikupimo i aktit ke informacije Ш lirnu ocenu i to iz drugih
nepartizanskih izvora". ~ 1)
Zatlm Forenj oiis pojt>dinatno citira nalaz njegovog istrazivat kog
odelenja za 40 optuzenih i kaie slt>dect>:
340) F. О. 371-48891.
ЗЩ F, О. 371-48891.
413
 ~ka ,·1ad11 nc podncsc ubcdlji,•ijc dokozc O njcgovoj li rlvic-1 . /\ {f U pogledu . pripa"dn!ka S rpskoit dobrovolj:i~koit ko usa i ZЪо-
~ ti~ ~111,-nih t,·rdl\il p1-otlv MlrkA J11,•ornlko (br, 11) bln ј!' 111,, i1r,,,;• •• fore nJ 0(111 S(' zal1 da s:iveznlt ka Vrh k гр . ~
ra , 'k k o,ma omanda 1z Kazerte
n1•k " Slo,-cn~kоg Doma" , , oi·gnna kojl Јс Ыо somo " vcfcrnjl
Ь
11., 1 k1
· ,,1 11с
doзtDVIJa n1 а ve
d 1~1 1 .
vei;l1, а ,Juitos/ov"nska
~
vlad -Lte 1
а z,ш va а Је en
• •
је izdaYan u \"t'ti sa dne,·nlm llstom "S 1ovcnac • 0 11 ovn IINtn 11111 ьtое' p1·cdoju о u jud1. Forenj otis ovako !onnulise situaciju:
su g-111,-ni organi Ljudske katolltke strankc I prcdSt0 VIJoli ~,1 1)11ц 1,., 1 "
"Nlsmo Јо§ nШ.а l:u/i i~ f:azerte, kotiko se od oviћ 187 lica, pri-
i misljt'f\ia dr Mihe Kreka, Kuhora, Notlatcna I dr~glh. Ol>n ovn
lista Ьili su anti-il.a1ijanskl I antl-ncmatkl naslroJ ~щ, tstovrt'n,,,
.,~Jkn Srpskog dobrovolJatkog
р0 w• . korpusa i •t , anova " ZЬоra " stvarno
1111 a laze u 11avczn ttk1m ru kama i mogu Ыti id en ti!ikO'lanL . т re balо ь·1
smatr~uti komu11ium n:ф·~~im zlom od svlh ostalrh .. Rad i ovoi:. n n Јс ј •
1, •
prem.1 informacijama kojimt1 raspolatcmo, nam~ пе i~g lcdn cta f, . da budemo ra nJe. vo Јо• d.1. predaJ·emo -н.ие '~ ,, move
. . ._,,_
I VOJ=e; one
koj l 8 е nalaz. е рп·s kraju · ../1
ste O'li su IJ
. udi Ј' dn ta d ·
njcnica ~to је Ыо urcdnik "Slovenskog Doma znat~ pr1ma rac,,, е OS 'lt!O zave еш
seljacl, koji su рп 11 prvoJ VoJnitkoj !ormaciji koja se zadesila tu na
raz1og z.a prcdajн, niti se pak to mote smatratl izdaJstvom Ju~o- А .ambasador , ь1· se
licu mi:sta u ono doba. u Vasingtonu dа vi•di ако
s1a,rij~! 1 ,. ь·

Rзdi 0 , , 0 ~ mi prcdlatemo Jugoslovt>nskoj vla?i da po~nese ubed. SteJ·t departman . .. sdcz10, m1. 1smo fe teLi da sugenram · ,.
о nasШ1 voJmm
. .

lji,ije dokazt> о izdajnitkoj aktivno~ti М . Javomika do_k . Је Ьiо ured-

nik "Slo,·enskog Uomaм. А ~to se tJte dr С. Ze~ota, m1 1mam0 Prili-
ш dosije infonnacija O njegovom raclu. ~n Је negde oko trid~ et
godina star. Otac mu је Ыо veliki protivnik Nemaca; b_io је pred-
sednik MariЬorske op!tine. Као takvog nem_a t ke vlast1 spakovate
su gз u koncentracioni logor u Dahau g_~e Је umr~ u toku 194l.
Dr Zeoot је studirao pravo u Parizu, i kR$~Je n.a ka~?ll~kom Univer-
zitetu ..i Milanu. Pisao је mnogo iz oЫasti ek?no~Je 1 sociologije 1
Ьiо po.~tavljen za docenta na LjuЬljanskom un1verz1tetu. Tu је Vodio
studentsku organi.zaciju i postao predsednik "Strde", katoliёke, anti-
komunL<:ti&e organizacije. "Straza" ili "V Viharju" stajala ј е pod
uticajem dr Ehrlicћa, kojeg su ubili komunisti. Za vreme italijanske
okupacije "Straza" је Ыiа povezana sa italijanskom fasistiёkorn
omladinom na univerzitetima. Ovaj poslednji momenat, ро nasern
mi.s1jenju, Ьiо Ы dovoljan da predamo dr Zebota da mu se sudi za
i.zdaju. Medutim, jugoslovenska nota njega ne tereti za ovo; i prerna
t.ome ne treba da utite na ше odluke.
Ро nasim i.nformacijam.a, 2ebot је pisao knjigu о f~izmu - sto
ga tereti Jugoslovenska vl..da - о femu mi znamo vrlo malo. On
је knjigu napisao dok је Ьiо na kat.olitkom Univerzitetu u MiJanu,
pre pet ili ~t godina. Smatra se da је on pisao о dru!tvenim doktri-
nama bazirajuci svoje stavove na Papskoj Enciklici "Quadragessimo
Лllno" (Poslanica Раре Pija XI, prim. pisca). U jednu ruku u pisanju,
on је donekle Ьiо naklonjt:n !asizinu; dok је na drugoj strani kriti-
koYao italijanski fasizam. Ali sve sto mi znamo potife iz trece rukr.
I ako је sam.o ovo Zeboto~· greh, sto iznosi Jugoslovenska vlada,
njegova knjiga о Wizmu, koja је pisana pre ulaska Jugoslavije u
rat, ne moze posluШi za osnovu da predamo dr Zebota. А na kraj~
s~ preporutuje ~basadoru u V~ingtonu: ,.da se raspita kod ame-
n&e vlade da li zna nesto \'ise о Zebotovom pisanju,.! 339)
338) F. О. 371-48891.
vJastimn u 1tal IJI а о~е ni:;i u stanju da pronadu osobe od rednog
ьrоја 128- 186 na _spis~ ~rpskog dobrovo\jackog korpusa. Umo-
]javate se da ovo diskut11Jete sa Stejt departmanom i da nam ~о
pre dostavite njihovo misljenje"! :1-10)
Ј. М. Addis, 8. 9. 1945.
Da Ьi Forenj ofiз Ьiо sigu.-niji u svojoj oceni pripadnika Srpskog
dobrovoljatkog korpusa i clanova . ZЪога", predao је u julu 1945.
optui~ Jugoslovenske vl;ide svom istrazivackom odelenju (,.Re-
search ?,ep~rtman_t") da stvari prostudira i podnese izvestaj, о cemu
се kasn1Je izv_esf:Љ s~~g ambasadora u Vasingtonu. PosJe studi.ranja
gornjeg slut&Ja IStral.lvacko odelenje је podnelo sledeci izvestaj:
"Srp~k.i dobrovoljaёkj korpaз itd.; Da li postoji Prima facie slutaj
za pojedinatno ili sJ_rupno optuiivanje ро delima navodne izdaje, to
zavisi od odredaba Jugoslovenskog Кrivicn.og zakona koji је Ьiо na
snazi 5. aprila 1941. Shodno ovome zakonu, pripadanje Ljoticevoj
organizaciji "Zbor" ne izgleda da је izdajstvo, jer је pokret "ZЬor"
ucestvovao u parl:unentamim izborima 1938. Osmi paragraf - u
vezi ovoga moguce је navesti - jugoslovenskog ustava iz 1931. go-
dine ne predvida posteriori kaznjavanje za dela koja nisu postojala u
vre.m e izlaska zakona, (niti zakon ima retroaktivnu snagu da nesto
sto је Ыlо zakonom dozvoljeno u 1931., da to isto bude smatrano
prekdajem u 1945. godini). А mnoge iniormacije od 1943 - 1945. u
na.wj arhivi о ovim ljudima, izgleda da potitu iz druge ili trece ru.ke
od partizana, i radi toga pri."'Odno, ovo se u svemu poklapa sa onim
sto se u jugoslo,·enskim notama tvrdi. Мi smo ima1i za cilj samo
to da prikupimo iakticke in!ormacije ili lil:nu ocenu i to iz drugih
nepartizanskih izvora" . 3~1)
Zatim Forenj ofis pojt>dinacno cit.ira nalaz njegovog istrafiva&og
odelenja za 40 optuzenih i kde sledece:
340) F. О. 371-48891.
341) F. О. 371-48891.

412
 1 Mi111n Ncdic. Njcgov је ~lu~aj dobro po1.not.
2· Mi111n Acin1C1\•ic. Nl.'n,an,o nl~ta da d(){lr11no.
,,,' . , V ~ilje,•ic. Dio је komcsnr r.a trgovln11 1 lщl,iqfrl
,, . MilosA\ А~ od ј do avgustn 1941 Mi - Ј 11,
tk upra,·om n,a а . "" 1n"
pod ~en,da om roti,• 1\J';ga osim toga ~to јс nnplstio Jccl11n clnn'~,,
b1lo ~1.а nщо Р ' , " 9 ј 1"44 ·~k
"i.atna рrod uk·t·lJ" ~" u " Donnu Ze1tun.g , ._ ma а " •,
: ..
~ 4_ SteJan 1,,anlc. Bio је komcsar za narodno zdravlJe pod nrrnn~.
. _ av11нst 19Н. Blo јс postavljcn zn dirckto
k·от k·on\ ro1оm, mlJ е- . ј 1943
centra\.ne upra,-e • koo~rativnlh
,,. zndruga u . ma u . ьcogrodskoj Atampl_ od?,b ravajuci politiku k:neza Pavla, i prihvata,-
5
Dusan Pantic. Jcdan cudnovat slucaJ. Poznat kao covek Pro.
· ,..k ,...nYl)oienJ·a prc 1941. Jpak је dao ostavku na роЈо~аЈ'
nema1.: og • -.-- , t · Т ,
C\-etko,rire,·oj vladi kao protest zbog pr1s upanJa roJnorn Paktu
. marta 194 1, da ы ponovo, tako izgleda, postao kornesar Pod
24
nema&om kontrolom 1941. . la" 19:!9. Otpu§ten 2, . marta 1941. ~f srpske propa<rande kasno 'l
6_ t.uar Kostic. Bio је komesar za saobral:aJ, pod nemackol!\
kontro\om, maj - avgust 1941 ·
7_ <kneral Josip Kostil:. On је s~riji general (penzionisan 19ЗВЈ.
Postao је Nedirev ministar saobracaJa u septembru 1941.
8. General Duro Dokil:. Nasledio је Kostil:a u oktobru 1941. kao
ministar saoЬral:.-lja. . 23. Jovan Popovic. Ne mamo sta dodati. On је nama jed:ino poznat
9. Ognjan Kuzmanovil:. Iniinjer, star 70 godina. Postao ministar
ja,'Ilih radova u septembru 1941. U stvar:i samo tehnicar.
10. Мilorad NedeJjkovic. Predasnji wrektor postanske stedionice
u Beogradu. Nasledio је Oll:ana kao ministar narodne privrede u
novembru 1942. Go,•ori se da је Ьiо pronemacki u maju 1943.
lL YeliЬor Jonic. Posta,•ljen za ministra prosvete u oktobru
1941. Odriao је antisaveznil:ki govor u maju 1942.
12. Tanasije Dimic. (U nasoj arhivi kao Dinil:). Nasledio је Aci-
m.ovica kao ministar unutrasnjih poslova 1942. Bio је u Nema~koj
od 1936 - 1939. Izve~teni smo da је Ьiо predsednik Komisije da
profisti srpsko dJ-zavno crnovnistvo od "levicara" u avgustu 1942.
i da је sto ро sto nemacki agent.
13. Мihajlo Oll:an. Minblar za narodnu privredu u septembru
19-Н. Rodom је iz Banata. Sluzio kao dobrovoljac u srpskoj vojsci
1916. Izvesteni smo 1942., da је srpski patriota; da је oponirao
SrЬima koji su ЬШ jednostavni nemal:ki agenti. Dao ostavku nз
polozaj u decembru 1941, kcja mu nije uva.zena. Otpusten sa po!o-
faja u novembru 1942.
14.. Stojimir Dobrosavljevic, ministar zdravlja od novembra 1942.
do novemЬra 1943. Dosijei ро brojevima od 7 -14 znatno su razli·
citi Za neke od '>Vih ljudi mi jedino znamo da su oni radili svoj
posao u vladi i time cinili velike usluge srpskom narodu. Za druge
је javljano da su u razlil:itoj meri oruc:!e nemal:ke volje.
15. General Borivoje Jonic. Nemamo ~ta dodati.
414
16. stelan n a~ov~novic. Nemam1J sla dodati.
Ј'7. Genera1 M1lut1n Nedil:. Nemamo §ta dod ti
Nemc1mo s•- dr,-' ~- а •. to ,
18· Vladim lrk Jan kovic.
. "' .,._,а,1 , ostm sto se ova
Jtfnost u nasoJ. at totec1 - sa istim opisom - zove Velimir J anko-
tt ,noftla lst1 covek?
, S ь· , Diplomata ц d U ь1Јk 1m в·\О
v '111. Mlros lav ,Spalajkovic, ' odi
g nama,
Је rnlnistar k ra 1Ј е~~ле г 1 Јс ц Parizu i Pet rogradu i Ьiо је potpuno
t ;i pasvecen radu (sila) An tante. U 1!142. pisao је nekoliko puta u
Jutl nemacku domlnaciJu. U apriJц 1943., jako је napao Jugoslo-
vensku vladu u Lonclon u ()<с,ја је trazila da se uЬ!azi oporicija pre:ma
u
sadnsnjim jugosl~vcnз_kim vlastima).
20. Dorde Репе. ~rektor jugoslovenske novinske ageлcije "Ava-
1941. MinistD.r prQpagande 1943. "
21. Lazar Prokil:. Kaze se da је mnogo pisao protiv saveznika u
Ьeogradskoj itampi 1941.
22. Stefan Кlujic. Posloпli covek. Direktor mstituta (,.2em.lja i
rad" u martu 1943.
kao direktor Narodnog poznrista u Beogradu 1944.
24. Dэnilo Gregoric. .Nista ne dodajemo osim sto se njegova
knjiga zove "So endete Jugosiawien".
25. Branimir Males. Nepoznat.
26. Мiodrag Do~eviё. Nepoznat.
27. Ilija P~anos. Posto је Ьiо ministar za snabdevanje, postao
је potpredsednik beogradskte opstine, septembra 1942. Visoki cinov-
nik Nediceve politicke policije; u vezi sa Мihailovicevom oraani-
zacijom u julu 1944. "'
28. Boz.idar Becarevic. Sef administrativnog Вeogradskog ode-
lenja u januaru 1944.
29. Radoslav Gru,iic. Nepoznat.
ЗО. f>uro Sarapa (Duro Sarap u nasoj kartoteci). Bio је postav-
ljen za ~efa "Odbrane" od s~ia Drzavne bezbednosti u Beogradu 14.
novembra 1942.
31. Omiljen Milic. Nepoznat.
32. Strahinja Janic. tzvesteni smo da је Ьiо tako brutalan ka.:>
komandant srpskog SS odelenja, radi cega је Nedic dao ostavku,
tako da su Nemci odveli Janica jedno vreme u Nemacku, а Nedic је
ponovo preuzeo vlast u julu 1943.
33. Dimitrije Ljotic: Njegov Zbor је Ьiо anti-demokratska orga-
nizac.ija. Medutim, ne postoji nikakva evidencija da је predlagao d.i
upotrebl stranu pomoc. Posle 1941., organ.izovao је oruzane snage,
koje је vlada upotreЫjavala protiv Мihailovica, а koje su mogle
415
 Ј ,.\u~Aj dobro ро1.мt. 18, Stefa n Rвdov~мvic. _ •emamo sta dr;rJati.
1. Mi1sn Ncdi~. Njt'gNo,• с nl~ta da dod111no.
2 М '1 Асi1щ,,;с, c1namO 17, General Ml luttл Ned1c. Nemamo ~ta dodati
i гn '\ј' •ic Bic Је komesnr r:11 trgovl nu I ln(l t1ч rг1 ~
•
:.. Mi1ossv V35 • с, · od maJA do nvgusta l!HI . Mi np 7 ћ 1 JII, 18· Vladlmlr Jankovic. Xemamo .§ta dodati ·.
s ј kaitot
~ uprs,·om.
rod ncn1a om . , ga ~im toga ~to Јс naplsпo Jctlon Њn ··• 1111,
k'
11tnost u na о
vlt, rnotcla lstl covek .
- :с1
·
_,
. . , os1m to ~to se ova
sa ist1m opisom - zove Ve\.imir Jaлko-
Ьi1о ~tг drugo prot1v I\JDC • u z...itung" 9 maja 1944. " в·
R rod kcijз" u " оnг " ' . 10, Mltoslav SpaJajkovic. Diplomata u dubok·
s ь· · .
1m g 00mama.
.. ,at.na_ Р u . io јс komcsar za narodno zdravljc pod ricrrin ,. Јј ·
rnl nlstar ... ra evine г 1Јс u Parizu i Pet rograd . ь· .
ю
4. ~tc!anl 1,,an1t. _в_ avgust 1941. Bio је postavljcn zn dircktof . Јposvcten
е d
ra u
(st· 1 ) А t ,
а
tp
u 1 10 Је ро uno
n an,e. ,.u 1~42. pisao је nekoliko puta u
kom kontro om, maJ , ih zadruga u maju 1943. r~
centra1nc upra,ie koopcran, n ьeogrodзkoj Atampl od?_b ravajuc1 politiku kneu Pavla, i prihvata-
· Pantic Jedan tudnovat slufaj. Poznat kao fovek Pro. ci nemack.u dominac1Ju. U aprilu 1 94З jako . Ј
Junsku vladu u Londonu (kc,ja је trazila d; se ubt~;, 1 nap~o" 1:1gos1~
5. Du~n • 'nз·а prc l~41. lpak је dao ostavku na polozaJ· .
nemablcog r;щю1О,;С · t ј т · L: ve k'
da.§njlm jugos1ovcns 1m vlastima).
dbl opoZ1CJJa prema
C\·etko,11~,,oj vladi kao pгotest zЬog pns upan а roJnom Paktu
24 . mart.a 1941 ,
da Ьi ponovo, tako izgleda, postao komesar Pod sa 2о , Dorde Peric. Direktor _ Jugoslovenske nov;~•k " "А va-
u"' е agenC1Je
nema~om kontrolom 1941. \a" 19:!9. Otpu~ten 2,. m.i.rta 1941. S~f srpske propaga.,de kasno ,1
б. Laur Kostit. Bio је komesar za saobracaJ, pod nema~ko111 l941, Мinistar prupagande 1943.
kontrolom, тај - avgust 1941. .. . . 21, Lazar Prokic. Kaze se da је rnnogo pisao protiv saveznika u
~ (.(?' 1 Josip Kostiё. On је stariJl general (penz1onisan 19ЗSЈ. ьeogradskoj §tampi 1941.
Р~о jen~itev ministar saobra~aj~ u sep~mbru 1941. 22. Stefan КJujic. P oslovni covek. Direktor institut.a ("ZeI:uja i
S. ~eral l)uro Dokic. Nasled10 Је Kostica u oktobru 194 1. kao rad" u martu 19-13.
ministar saoЬracaja. . . 23. Jovan Popovic. Nemamo sta dodati. 0n је nama jedino poznat
9 Ognjan Kuzmanovic. In!injer, star 70 god1na. Postao ministar kao direktor Narodnog pozorista u Beogradu 1944.
·a,inili radova u septembru 1941. U stvRri samo tehnifar. 24. Danilo Gregoric. Ni.sta ne dodajemo osim sto se njegova
Ј 10. Мilorad NedeJjkovic. ~asnji direktor postanske stedionice laljiga zove "So endete Jugoslawienч.
u Beogradu. Nasledio је Olc~a ~о ministar narodn~ privrede u 25. Branimir Males. Nepoznat
no,•embru 1942. GoYori se da Је Ь10 pronemafki u maJu 1943. 26. Мiodrag Dordevic. Nepoznat.
11. Yt-liЬor Jonic. PostaYljen za ministra prosvete u oktobru 27. Jlija P~anos. Posto је Ьiо ministar za snaЬdevanje, postao
1941. Odrtao је antisaveznil:ki govor u maju 1942. је potpredsednik Ьeogradskt: opstine, septembra 1942. Visoki cinov-
12. Тanasije Dimic. (U nasoj arhivi kao Dinic). Nasledio је Aci- nik Nediceve politicke policije; u vezi sa Мihailovicevom organi-
movica kao ministar unutra~njih poslova 1942. Bio је u Nemackaj zacijom u julu 1944.
od 1936 - 1939. Izvesteni smo da је Ьiо predsednik Komisije da 28. Bozidar Becarevic. Ser admi.nistrativnog Beogradskog od~
proш1i srpsko drzavno crnovnistvo od "levifara" u avgustu 1942. lenja u januaru 19Н.
i da је st.o ро sto nemalli agent. 29. Radoslav Grujic. Nt:poznat
13. Mihajlo Olcan. Мinh;tar za narodnu privredu u septembru ЗО. Duro Sarapa (Duro Sarap u nasoj kartoteci). Bio је postav-
19-Н. Rodom је iz Banata. Sluzio kao dobrovoljac u srpskoj vojsci ljen za §efa "Odbгcilleц od scla Drzavne bezbednosti u Beogradu н.
1916. Izvesteni smo 1942., da је srpski patriota; da је oponirao novembra 1942.
Srbima koji su ЬШ jednostavni nemafki agenti. Dao ostavku na 31. Omiljen Milic. Nepoznat.
polo!aj u decemЬru 1941, koja mu nije uvazena. Otpusten sa polo- 32. S trahinja Janic. Izvesteni smo da је Ьiо tako brutalan kao
!aja u novemЬru 194.2. komandant srpskog SS odelenja, radi fega је Nedic dao ostavku,
14. St.ojimir Dobrosavljevic, ministar zdravlja od novembra 1942. tako da su Nemci odveli Janica jedno vreme u Nema&u, а Nedic је
do novembra 1943. Dosijei ро brojevima od 7 - 14 znatno su гazli­ ponovo preuzeo vlast u j ulu 1943.
ati. Za neke od :,vih ljudi mi jedino znamo da su oni radili svoj 33. Dimitrije Ljotic: Njegov Zbor је Ыо anti~emokratska oraa-
posao u vladi i time finili velike usluge srpskom narodu. Za druge nizacija. :Мedutim, ne postoji nikakva evidencija da је predlagao"da
је javljano da su u razblitoj meri orucSe nemafke volje. upotreЬi stranu pomoc. Posle 1941., organizovao је oruiane snage,
15. General Borivoje Jonic. Nemamo ~ta dodati. koje је vlada upotreЫjavala protiv Мihailovica, а koje su mogle

414 415
 , 1944 protlv pnrtlzo11A. (U Jctlnoj tlr tiц, ,J
bltl 11p('I\J'('btjA\' 81'e u • . · drf.&vnlk \ vcl\k\ 11rp!ikl I Jl1,џ1Nl, ,v , 1 ђ
struktijl 13 BDC kaic sc. 11 • 1 n~k
1
t · ta" prin, pi~ca). k d t S
ра rю ' ·к t& Mu~lckl. Osnlva~ 1 omnn nn rp.чk,iц <l1,l1r
34. Crt-ncra1 os U а rcdcn 10 gcncrolo 1044. rrc l!J.ir ''·
,-otjatkog korpuskn 19nl4k1.
је intinjerskl pu о,, ·
J::i·:o
vremc Ыо јс odutnnt kro\Jict• М . h1,,
arlJ"
Odlutni јс protivnik pnrt.lzяno.
35 Radoslav Topatovlt, nrpo2.not.
36· Kapet.an Mirosa,, Pctrovlt. Komondont drugc brigadc Srp.
skog dobro,-otjatkog korpusn u oktobru 19~3.
37 Ка tan Simeon Kere~kl. Nepozna .
N ekoliko slucajeva
38· Raiko Paћ!t.anin. Zurnalista. Dlrektor B~lkanskog inst,tщa islaknutih pojedinaca
Вro~d. Drt.ao је vatrena patrlotska, ali protivbr1tanska, predavanJ~
u marru 1944. . r,,,:.mene iijave
Komisiji
i . ~· . brigadira
.,. . Масцаnа od s trane dr St e-van:.
39_ Doka Slijep~vi~. Ne_mamo !ta dodati. z. Ivaш"a шzin]era Мilosava Vasiljevica а ma.rtu 1947.
40. Ratko Zivadinovi~. Nemamo !ta dodati.
, • 6. 7. l945• Foreign ofiice, Research Departmant 111) Pofetkom 19 4~- Britansk.i _vlada !е odlucila da nade neko resenje
D atirano. za jugoslovenske LZ~eglice koJe su ЪUе pod njenom za.stitom u Italiji,
AustriJi i NemaёkoJ. Ovo se narocito odnosilo па izbeglice u Italiji
koje su livele u logoru EЬoli u Ъlizini Sa.lerna.
u ovu svrhu Britanska vlada formirala је ispitnu komisiju da
saslusa i ispita svakog stanovnika logora EЬoli. Ро saslusanju komi-
sijn је trebalo da P:eporuci vladi sve опе osobe, koje ona bude
smatr:lla, da se predaJu Jugoslovenskoj vladi па .sudenje", dok Ьi
ostзtak trebalo da doblje tadasnji civilni status: .D. Р." (Displaced
Persons) tj. status nRaseljenih lica". Za se!a ove Komisije Brita.nska
vlada је postavila - posto mu је privremeno dala cin general maj<>-
ra - Fitzroy MacLeana, i do tada vec ozloglasenog medu jugosl<>-
venskim izbeglicama, i medu Jugoslovenima uopste, koji nisu pri-
padali komunistifkoj partiji. Izvestan broj vodecih ljudi, medu sta-
novnicima Ebolija, odlucili su jos pocetkom 1946., da se udalje sto
је vi.Ae moguce od Ъritanske za.stite (i k.ako pametno), jer је Forenj
ofis vec dao pausalni pristaдak u oktobru 1945., da се pored ostalih
Ъеz ikakvog ispitivanja nasilno predati i dr Stevana Ivanica i ing.
Milosava Vasiljevica.
Komisija brigadira, vec u februaru general-majora, otpocela је
sa radom u Eboliju sred.inom februara 1947. Dr Ivanic i ing. Vasilje-
viё nisu smatrali da mogu pokloniti veru MacLeanovoj kom.isiji,
ali u interesu solidarnosti sa onih 15.000 stanovnika EЬolija, dob~
voljno su i pismeno izjavili Komisiji MacLeana sve опо ho su sma-
trali da Ы bllo od interesa za tu Komisiju. Obadve izjave poslate
su na adresu predsednika komisije pri britanskoj ambasadi u Rimu.
Izjava dr Ivanica pisana је u Мilanu, ali је na istoj MacLean svoje-
ruёno zapisao: ,.ali postanski i ig је ~vajcarsk.i". Izjava inhnjera Va-
Ю) F. О. 371..(8891. slljevica pisana је u Zenevi, kako stoji u dokumentu.

41_6 417
 MncLc11n dost.llvlo Јс obotlvc 11 j11v" 1~
Gt'nt•r11\ -t1'1\jor ~\~.royroll~I 8 zn tln, dA ncllt1N ,,d,1 11 jr 1111 , , ,, ,.,,, Jsetsk li ml)/t iivot.i. Rr,<1en чэm 1884. M<>dici .. ,.
С1Г1~11, ~·шt,\ЬО~ da sluC,.PAJ' v\~r osvetljcn novlm ~lnjгnlcri m,1 k•~11'"·'•1 .,_,r, 1910· U mojoj .zemlji
, . rad'JrJ sэm na naucnom
- nske stud1 Je zэ vтs10
iзtrazi'lanju u raz-
' ·а nJ1h0\I !! "'
d ;\\t h \!:.ЈА' ' , ' ''Jn 1
_, .. \ ·tog Л takodc d:1 sc udlu~I о 11J lћov щn k " r,lm drtavnim m: tJJC1nsk 1~ uз_t.:inm,ama. Obja,,io s11.m 25/Ј uЬlikaci ·а
zaћtc,·ale rc\17,IJU s Ј d d d М S
,
,
• ., t•ll'I Uz О\'<> MacLcan с о 110 а " г. IC'phr•n (:Ј
•111,,1
..., raznlm nauf ntm stvar1m11 1z oЫasti hi<Тi " . . Р .. 1.
no1n Г('l'CnJU • 1 1,. r -: 1 Ь· · 1 · 1 •. · ,,.Jen~ eprdernologiJe., soc1-
J.Jr,e medic ne, 11к e r10 ogJJe, serolr,1tiJ·e 1 imunn!oai· ,... .......: - ed.
sold proMa оЬс st,,ari", nomc, 12 . 4. 11117. • t' k · .
..\r,e ttranЈј 1vos 1, ао I Р<, razn1m druaim predmet·
•Ј ,.,,Ј е, .,,....,, ,Ј е m
ko" od
1-
• ' d 1' в · .,,.. rma Jlse лоsе
,,, narodn° z rav Је. , lrJ sam profesor hrg.ijene na Beogradskom uni-
рo.~to
, . ForcnJ ofis primlo dokumenta, odgovorlo k 7. IТl?J,i
Је ј k 1 led te· " veriitetu. Ја мm o~m va{:,. Cen tralмg hiaiJ'enskoa za od В d
Mac~ ano,·oj komi~iji i u tuden u а е s е , odi d 19 6 Uf . ,,,.. -,, V а U eogra U.
kojeaе sam v .о о .. ., . 0'I0J . .
godim min:.... .
..,...... га
da 1. narodnog
• ~ . vd 12 apr\Ja i pr\log izjave dr Stefann z. lvan·,. zdravlja ~ stav to m~ Је na naJ vec, poloiaj narodnog zdrav)ja moje
•8SC p1sm 0 . 1946 ь l~a
U njcso,·om
'
pismu 47/166/2 od 9. septembra . _ritans ki Poli\icki zernlJe, na1me z~ direktora Medicinskog otseka ovog Mi.nista.rstva.
sa,•etnik savczni~kog vrhovnog _komanj ~hantal, dtiostalvt,01· ~aJm је spisak N• ovom polo~aJu z.. tek,ю те rat.
prcdatih k,rislingn od sa,,eznШd~ vo n1 v as u а ~JI ugoslov~n- 0d 1924. godlлe do ok~bra 1944., kad sam napustio Jugoslaviju,
skoj vlз.di. Na ovoj listi pod broJem ~ јс dStJevan Ivaruc. Samo jedna Ыо sam . prvo . po_tpr~dsedn_rk, _zatun precisednik Saveza medicinskog
osoba sa o,im imenom optuiena Је о ugos1ovens ke vlade ka udrU!enJa, koJ e Ј е b ilo naJv~ca popularna medicinska ustanova. Za-
l."\risling. r mi smo prosto zaneme_li od luda k~ko da. se objasni nje~ tim sam Ыо predse~~k Drust,:a z.. zastitu narodnog zdravlja. Glavni
go,·o (l,·anite,тo) istovrem~no pr~tvo u M~l~u 1 u Jugoslaviji. urecfnik nau~ne r eVJ!~ ~B ilte~ CentraJnog higijenskog instituta";
Na ne.srecu mi smo dva puta pisali i uvfraval1 Jugoslovensku lllttb _ glavni. ure~ "Studi~a ~ivot:- 1 zdravstvenih uslova u J ugosla viji",
sadu u Londonu da је Ivanic predat. ВШ b~mo Vam mnogo zahvaJ~i ur,dnik taso~~ "Me~VJtost_, za naucno studiranje istorije m edi-
ako biste Vi., ш britanski polititki savetn.tk vrhovnog savezniёko dne. ~ю moJ 11v_o t, :ndeset 1 dve godine, neprekid.nog rada sve do
kom.a ndanta, mogli malo da osvetlite ovu misteriju"! эн) g rata, Ь10 је posvec~n Javnom radu na korist mojih sugradana, i sada.
F. А. Warner, 7. 5. 1947. u 1945. ја sam optuzen kao ratni zlocinac i narod.ni neprijatelj.

Pismena izjava dr Stevana Z. lvanica Моје _aktivnosti za vreme okupacije. Oтpnizacija Jokalne uprave

"Gospodinu brigadiru MacLeanu, Vet ~ Ьiо г.а t elu sluibe narodnog zdrav lja, kad su u aprilн
Predseodniku britanske komisije 1941. nematke okupacione vlзsti pocele razgovore sa predstavnicima
za Jugoslovenske izbeglice u Italiji, va!nih politifkih stranaka u Srblji, i obecale su te vlasti - na zahtev
Rim. Dimitrija Ljotica - da се postov ati odredbe medunarod.nog prava.
"Sad.a.mja komunisticka v)ada Jugoslavije tuzi me da sam ratni Odazvao sam se pozivu Dimitrija Ljotica i prihvatio sam u Komesa-
zloana.c, narodni neprija~elj i kolaborater. Prema vestima Radio rijatu, resor za narodno zdravlje. Na ovom polozaju sam ostao od 2!1.
Beograda od 31. oktobra 1945; Britanska vlada је in!ormisala jugo- aprila 1941. do 29. avgusta 1941., kad sam sa mojim kolegom i..nzi-
slovenskog ambasadora u Londonu - notom Р. Н. 1263. od 19. 10. njerom Milosavom Vasiljevicem, otvorio krizu Ko.m esarske uprave.
1945. о odluci da ёе, sto је pre moguce, predati jugoslovenskim vla- Razlog za ovo Ьiо је taj. sto Nemci nisu dnali datu rec. Oni su dozve>-
stima ёetrnaest г..tnih zlocinaca i izdajnika koji su u britanskim ljavali dvovlasce а nisu dozvoljavali Srbima da imaju dovoljno oru-
rukamэ. Моје ime nalazi se: medu ovim imenovanim. !anih i1naga za odrzavanje reda i mira. Oni su primenjivali drasticne
Ја sam napustio izbeglicki logor u Eboliju, mada se niёega n~ kazne prema neduinom narodu. Nase ostavke bile su pozdravljene
stidim u pogledu rJ1og aktivnog rada pre ili za vreme rata. Ne plasim op!tim odobravanjem na temelju hrabrosti i k.ritikom okupators.ke
se da st.шem pred bilo koji nezavisni sud koji stoji na hriscanskim vlasU. Posle ovog:1, nisam zauzimao ni.kakav polozaj niti sam imao
osnovama le:galnosti, koji nije jednostavni instrumenat poliblke veze sa okupatorskim vlastima. U septembru 19 -Н ., Ьiо sam razre.sen
vlasti, §to је slu~j u sadasnjoj Jugoslaviji. mog polo!aja direktora u Ministarstvu. U februaru 19-12. naimenovan
sam za savetnika srpskog Ministarstva pravde. Ova ustanova bila је
ЗtЗ) F. О. 371-67375. vrhovno administrativno telo u z.em.\ji. Na tom polozaju sam ostao
34-f) F. О. 371-67375. do napt1!tanja Jugoslavije.
418 419
 М Le doslovio Јс obnd vг 11J11v" ,,
Gcn,,r11J-11111,jor r1tџ•oy АС " " .d dl ~1 d ;i 11 ј
l'fi!'II. ~·n,o1Ьorn dв ,~tc prouN а r11 tln1 n о II ti'
Ј 1 " r111 ,,, ,,,,,.,,
dRlih i-i11,·a l\j l!io,, slu~aj , ,i~c- o~vcЩcn nodovll~i n "1"1, ciнnfl, k,,J" 1,,
~ · . А t kod~ do 11 с u.: о 11 rovo,n k, 111111
;;11hle\'ale N?\"i1,iju 1~\og. в " d М S ro.tnim naui n1m i.tvarim" 1z nЫasti hiaiJ."ne
norn N?i:гl\ju". ••~ Uz о,,о M11cLc11n Јс dodno n " r. lt•ph,-,1 t:11,
sold probla оЬе st,·ari". Romc, 12. 4. 111<17
P~ to је f'oi-cnj ofis prlmio dokumcnta, odgovorio Ј с 7. 111 ~Ј ,
MacLca.no,·oj komi~iji I u tudcnju kв!е sledece:
у ~ . ud 12 aprila i prilog izjave dr Stc!ano Z. l vanlca
': asc pi~o u , 71·166, 2 od 9 septembra 1946. britanski polrti~k•
U nзei;o,·om p1sm , · d ta . . 1
sa,·ct.nik sa,-ez.nitkog vтhovnog komandnnta, .os v10. ~am Ј е sprsak
predatih k\rislinga od sa,•e:tni~kih vojnih vlasti u Ital~Jl Jugosloven.
skoj y\зdi. ~а о,·ој listi pod brojem 7 је Stevan Ivaruc. Samo jedna
оsоЬа sa o,'im imenom optulena је od Jugoslovenske ~lade kao
l.,isling. Ј mi smu pro.sto za.nemeli od tuda k~o da_se obJasni nJe-
go,·o (Jvani~vo) istovrem~o prisustvo u M~anu 1 u JugoslaviJi.
Na nesrкu mi smo dva puta pisali i uveravali Jugoslovensku amba-
sadu u Londonu da је Ivanic predat. ВШ b~mo Vam mnogo zahvaJrн
ako biste Vi, Ш britansld politif~ save~ vr~~v..~~ saveznickog
komandanta, mogli malo da o.weШte ovu mIStenJu . )
F. А. Warner, 7. 5. 1947.
Pismena izjava dr Stevana Z. lvanic:a
.Gospodinu brigadiru MacLe.anu,
Predsedniku britanske komisije
za Jugoslovenske izbeglice u Italiji,
Rim.
.Sadasnja komunistifu v]ada Jugos]avije tuzi me da sam ratni
z1ocina.c., narodni neprijatelj i ko]aborater. Prema vestima Radio
Beograda od Зl. oktobra 1945 ; Britanska v]ada је informisala jugo-
sloven.5kog ambasadora u Londonu - notom Р. Н. 1263. od 19. 10.
1945. о odluci da ёе, sto је pre moguce, predati jugoslovenskim vla-
stima ёetrnaest r..tnih z1oanaca i izdajnika koji su u britanskim
rukama. Моје ime nalazi se medu ovim imenovanim.
Ја sam napustio izЬegli&i logor u Eboliju, mada se nicega ne
stidim u pogledu raog aktivnog rada pre ili za vreme rata. Ne plasini
se da stdnem pred Ыlо koji nezavisni sud koji stoji na hriscanskirn
osnovama legalnosti, koji nije jednostavni instrumenat politicke
vl.asti, sto је slucaj u sadasnjoj Jugoslaviji.
3С.З) У. о. 371~375.
Ш) У. О. 371~375.
418
,,r.. ,,, r~•etok lz mnitј i.ivnt11. Rf)d"n s,im 11!1!4 M"dJ·c·1n••- t ... , . ,..
ј 1.. . · ·
,arn Ј910. U то O . z~m Ј_' rarJrf) ч:im м naut n,,m i11trazi vaлju u ra.z-
., ,.е s UшЈе zavr~ю
n Lrn d,,favnim metlrcinskrm
. . . .ustanQvam;i
. · оьЈ· ~.,11• о .,:im 250 , pu bUkас1Ја··
.d •. •
Ро i Ь kl 1 ..
medJc, ne, . аk er о 1f)grJe, .зero/f)ai
., • , ер1 emo1OgJJe, soc1-
ЈР п с .,,.. 1·,.-, imunol ogJJe, •·i
. sto
n Je med'1-
•·
' е , ьraлJ1J vost1, , ао I. рс, raznrm druaim
с1Ј1 "'
pr"dm
-
t· k •·
е 1ma ОЈ! se
оdлose
~•odno zdravlJe.
na n ,.. В 10 sam profesor h1.,,..
m1·ene nа в eogradskom u.ru-
·
veгzltetu. Ја sa~ o~nJva: Centraln_og higijenskog zavoda u Beogradu,
JcoJeg sam vodi_o do 1936· U ~VOJ . godini ministar rada i narodnog
zdravlja post avю m.E' је na naJ veci p,>/oiaj narodnog zdravlja moje
zern/Je, nalme z? d 1rektora Medicinskog ot.,eka ovog Ministarstva.
Na ovom polo~aJu zatekao me rat.
0d 1924. godine do ok~bra 1~44., kad sam napustio JugosJaviju,
Ыо sam prvo potprcdsedruk, zatun precisedruk Saveza medicinskog
ud,rU!enja, koje је Ыlо najveca popularna medicinska ustanova. Za-
tim sam Ыо predse~.k D~tva za za.stitu narodnog zdravlja. Glavni
uredzuk nau~лe reVJ~_e -:Bilte~ CentraJnog higijenskog inst:ituta" ;
gla~ ure~ "Studi!a ~,vot:, 1 zdravstvenih uslova u J ugoslaviji",
ure<fnik caso~is? .,M~vitost_, za naucno studiranje istorije medi-
cine. Сео moJ !:iv_ot, ~deset 1 dve godine, neprelridnog rada sve do
rata. Ыо је posvecen Javnom radu na korist mojih sugradana, i sada,
u 1945. ја sam optulen kao ratni zlocinac i na.rod.n i neprijatelj.
Моје aktivnosti za пеmе okupac:ije. Oтganizac:i:ia lokalne uprave
Vec sam Ыо I!a c~u sluibe . narodnog zdravlja, kad su u apri1u
1941. ncm~~e .olrupae1one vlзsti росеЈе razgovore sa predstavnicima
va!nih politickih stranaka u Srblji, i obecale su te vlasti- n.a zahtev
Dimitrija Ljotica - da се postovati odredЪe medunarodnoa prava.
Odazvao sam se pozjvu Dimitrija Ljotica i prihvatio sam u Komesa-
rijatu, resor za narodno zdravlje. Na ovom polozaju sam ostao od 2~.
aprila 1941. do 29. avgusta 1941., kad sam sa mojim kole!!'om i.nfi-
njerom Milosavom Vasiljevicem, otvorio krizu Komesarsk; uprave.
Razlog za ovo Ыо је taj, sto Nemci nisu dziali datu rec. Oni su dozv~
ljavali dvovlasce а nisu dozvoljavali Srbima da imaju dovolino oru-
!anih snaga za odriavanje reda i mira. Oni su primenjivali drasticne
kazne prema neduinom narodu. Na.se ostavke Ыlе su pozdravljene
opМim odobravanjem na temelju hrabrosti i kritikom okupatorske
vlasti. Posle ovoga, nisam zauzimao nikakav poloiaj niti sam imao
veze sa okupatorskim vlastima. U septembru 19-Н ., Ыо sam razresen
mog polo!aja direktora u Мinistarstvu. U februaru 1942. naimenovan
sam za savetnika srpskog Ministarstva pravde. Ova ustanova bila је
vrhovno administrativno telo u zemlji. Na tom polozaju sam ostao
do napшtanja Jugosla,·ije.
419
 , • , zn cclo vi·cinc nn rolotnju ko111('N:1 r,1 1.11 r,
~te>JCnkl;~:~.
:· 1
~ari-d110 zdr .Ј , · • k po\oznj inog 11orod11. Nnvcl{(:u ю11nо r1,•k, 1 ,
1
~ia\110 sз11' sc Ьо1·\о sll okt1p11c\01~om ~l lor11 1 /1•,~',
~А \'АО da uы11,.1m С1,1\ \Ј t\ ' 1k,,
;lu~a · с,·а Vrsio sзm intcn1.lvnl rnd nn ро u nлro 110~ 7.tlr1,v1J·1
borb~ p~ti,• epidci1'ljc, 1113 \orljc, tubcrlшlozc, 1 fnk Num ltNr,,,,, 1 ј~
. . __. . t 'tuclJ'u u ovu svrlш. Hnd lo snm na of t1v11 11111 1 1
osnuJCIП
.~ ]~"nu
• 1ns ,.I d""c rntnЉ znro Ь\ј cn lk n. О rg11n1zovao
· '''. •
Јер. zdr11,•lja, nar<XI 1о .,__, k 1d • ~,,rri
moc za rodice iatnЉ znroЫJenlka, snnHcts u ru:;tvcnu 1.м 1 , 111
po . poht . d~ na~a dru~tvcnn po\Шkn u odnoщ na rndn k
Nemc1 su za eva11 .. • f 1 •·
treba d a bude organizovano na lirujamn Rndnog ronta_.u .Ncmatk11J.
Ја san, odblo da to uradim 1 dr!no sam na~e lnstltuc1Je. U~tanovu
rada i Rдdnu inspekciju. Ја sam obnovlo ustan~vu za роmоё radn,.
. ~ •u bl)\esti1 ntsrc:'te 1 nesposobnost1. Ја sam odЬio 1
c1ma u s1U.:3.J . • d 'k d ь
primenim naredenje za nasilno .mоЫ 1isanJe ra щ а а udu Posl,щ
t"
ж•-· Ја sam tako<le odb10 nemacku naredbu ро kOJOJ Ьi na',
u •Nemзu.u. 1 . ·1 ь·t· s~
!ene koje su t.ivele u grado,•ima mora е .pr1s1 n_o 1 1 pregledanc u
pog!edu ,•eneriЬilli bo\esti. Ја s~ se bor1~ P'.'°t1v ne_m ac~e naredbc
koja је zahtevala d.a nasi d~ktor~ ~enunCU"aJu cetnike 1 P~rtizanc
koji Ьi im postali pacijenti; 1 zastitio sam nase dok~o~e od _•nterna.
cije. Ја sam organizovao prvu pomoc da se dodeli. 1zbegl1cama iz
NezavL,;ne Ddave Нrvatsk(" , Madarske, Bugarske 1 AIЬanije. Ne.
koliko stotina hiljada srpskih izbeglica i njihove dece ја sam raspo.
redio ро selima SrЬije, i starao sam se ~ ~jiho~~m iz~zavanj u. Nasi
ratni zaroЫjenici nalazili su se u te~koJ s1tuac1]1. Jedino, posle veli-
kih napora koje s:im ublnio, Ьilo је moguce doЬiti nemacki pristanak
da zarohljenici odrzavaju pismenu vezu sa porodicama i da se ovima
dozvoli da salju pakete sa hranom itd.; kroz Crveni Krst. .
Ovo је Ьila prva pomoc koja је stigla nasim zaroЫjerucima.
Aktivnosti Komesarske uprave
Мi smo u Komesarskoj upravi rekli Nemcima, da ne priznajemo
nJlhovo komadanje Jugoslavije, posto smatramo da је to stvar
Kon!erencije mira. Мi smo odbili da donesemo anti-jevrejsko zakono-
davstvo. Мi smo odbili svaku politicku kolaboraciju sa Nemcima,
protiv nasih saveznika i pr<.otiv ustanovljenog postojeceg jugosloven-
skog zakonodavstva. Мi smo odbili da Nemci stvore jednu borЬenu
snagu za lstol:ni front, kao simbol borbe Srba protiv boljsevizma,
posto :;:no smatrali da nismo u ratnom stanju protiv saveznika vei:
protiv Nemacke. Мi smo priznavaJi na~eg Кralja i izbeglil:ku vladu
u Londonu i smat.I·ali smo ih pravnim predstavnicima Jugoslavije.
Ulcratko, mi smo ёvrsto stajali na stanovi~tu odredbl medunarodnog
prava, koje је regulisalo od11ose u periodu vojne okupacije. Ni jedan
Jedini ёin nismo ucinili koji Ьi se kosio sa legalnim poretkom Jugo•
slavijte i1i protiv saveznika. Nase stanovi~te stajalo је na cvrstom
420
1 u с
Ь (lenJu da ko laboraclj:i mrm.1 d:i biJdP RltPd
°
proplsn m
I el!unerodno prdv0 1. d
. ,
..~
• k . .
• . <?na n~ gran1ce ОЈе Је
а slu;r,1m1J 1nteres1ma svog naroda.
1 zbog ove ver n'>st ,. ~aso1 s;iv"sti i vern1Js i zakonima J ugoslavije i
f'JJ . V, l<raJJu, _soda_snJa uzu_rpa torska vlada u J ugoslaviji naziva nas
riatnJm zloclnc1mн 1 na r0<.ln1m neprijateljima!
Мој zivot za vreme okupacije
DoclaJem Jos ne ~?li ko deta lJa koji se odnose na moju licnost. Za
celo vremc okupaciJe Gcst.ipo me је tretirao kao sumлjivog. Као
f(ornesar morao sam u d v;, navra ta da dajem pisrnene odgovorP.
f(rausu , sefu Gestapo_a, da odg~varam na optu.ibe: da sam neprija-
telJ Nemac,ke, .da daJem pom?c komunistima i da је moja cerka
rnedu part1~anima. Pet pul.a Је moja kuca bila predmet detaljnih
pretrafivanJa od :r;tran~ Gestapoa, poslednji put u avgustu 1944., uoci
nemackog poraza. _u Julu 1943., Ьiо sam uhapsen od Gestapoa kao
clan Centralnog dнektorata Srpskih poljoprivrednih kooperativa, i
optufen da sabotiram nema~ki_ ra_t~ napor. Trebalo је da me inter-
nira.iu u Mathauzen. Zahvo1JUJUCL Jedino mojim predratn.и:1 vezama
sa nemackim meciicinskim i nauёnim krugovima, kao i naporima
pakojnog generala Nedi~a i D_i~itrija Ljotica, Ьiо sam spa.sen od ove
sudbine! U 1943., nemacka C1\·ilna uprava (pod dr T1.1Л1eror::1) opt~-
iila је Treёu sekciju drzavnog saveta, kojoj sam pripadao, da smo
paniЉli izvesne odl~e - ~ ~ t va unutra.snjih poslova. 0n је
zahtevao da budemo tzbac= iz Saveta i intemirani Mi sr:10 bili
spaseni jedino zahvaljujuci energiёnom istupu ministra pravde
dr Cedomira Marjanovica, koji је odlucio da smo mi radili u zakon-
sldm granicama. Мој zet, sumarski i.nzinjer Pavle Rupert, nemackog
је porekla, isto toliko koLiko i njegovi preci, koji su se naselili u
Beograd pre sto gudina. On је Ыо uhapsen i interniran u konce.n tra-
cioni logor, gde ј~ drian de~et meseci , zato sto је ро mom savetu
odЬio da stupi kao "Folksdojёer" u "Princ Eugenц diviziju, koju su
Nemci organ.izovali od jugoslovenskih "Folksdojёera". Мој necak
dr Ste,;an М. Ivanic Ыо је uhapsen od Nemaca zato sto је kao doktor
Zdravstvene kooperative u Slovcu (srez Kolubarski) Okrug valjev-
ski, Ыо osumnjicen da је davao lekarsku pomoc ёetnicima i partiza-
nima. On ј е Ьiо o:;loЬoden posle sest nedelja, za koje vreme је Ьiо
podlegao tuberku]ozi od koje је odmah potom umro. Моја ёerka
Zoran:i, takode doktor meilicine, stalno је sumnjicena od Gestapoa
kao komunistkinja i nikako se nije mogla zaposliti.
Razlori zasto s;un optwcu. (1) Моја odgovornost. Tek nedavno
san1 Ьiо u stanju da doznam za.sto me vlada Federativne Narodne
RepuЫike Jugoslavije optu.zuje. Optuzb,i glasi: da sam kriv za zloci-
ne koje su policijske vlasti i Nemci poNnili u Srblji. Ni u jednoj
pravnoj drzavi c<!la vlada ne moze se driati odgovornom za dela
421
 - ,r nn rol of11jt1 knmrRn1·11
~,(11t' ,ktl,·м~
fl z
· 11
1
ес о Vl . _ 11 7 ,1
е l.юi·lo R/1 okup11c \011rн11 R\111111 1 , 1
1,1,1 ubcdc nJu da ko la bQracij~ mrm1 da ~,1Ј ,Ј'! s•t<?d"na na gr a nice kоз· е је
·\ј SAl\1 ~ N ' (; 11,,.,1 1 d• II 1 ,. •
• 1 tRII\0
prOP 1'solo mca u na ro(ln,1 prd v()
nв 1\"
--'М zdrll\ е ~ k 1 •'ај 1110•• no1·oda. ovcs u R/111111 11,, 1. 1 • а u1.aml) interesi ma 5'/0g naroda .
tc!R ро oz... " "'' 1k zbog ove vc rn1Jst1 nasoj ~,.-,<.?sti i V<.?rnr,s i z•а k()n·m Ј " .. .
~,.110 d11 uЫ11 11
, n, · tAi,1.\vJ1I rad м polju n o rotlмн 7.<lr:,,. '' 1 • . I а . u,.,os 1a VJJe 1
. V § ' о ,11m 1n " . 1" k •1Ј . , .,,
1•1•
V J<rs lj u, sa das nJa t1zu rpa torska vlad• u 1 1 ... •
sl11~11ji-:,·11. . r 1 . ~11, ·с, 1ш1\arlje, \t1\Jcrl1ulozc, "о Ro m ,1~11~,, •lп ' , , 1 ,
rotnJm zlocinc·1ma na rod n1m мprija l'!ljima !
а • U.~ ()S a<flJI naziva nas

Ьо гЬu pNtJ\' cpid

\ \~U\UC U
1ј \ј \I
0
,,u $Vrl1u. Hotilo 110m na ot u vr11 J
1 11 11
••1
osnujcn1 jt"dnu 1 · . d"""' rntnlћ 1.nroЫJcnlku . Org1111 \1.1)v1111 ,
је"" zdrA\' \ј а,roditc' Мој zivot za vreme ok uJ)acije
a~ito .._.._, k Id • ~·1111
n ••rob\jcnlko, snnltcts u ruN\vt•n u zn~t 1
1atn111 ~.. d .. · 1 11
l'\/'\m~ i11 ро d ~R drii~t,•cnn polltlkn u о nosu na rar/n k podajc m j os ne~l)l iko deta lja koji se оdлоs'ё' na moju litnost. Za
,,-
Ncmci su и
htr,,all а nn~
.
d r
•no na Jin\Jamn Ra nos rontn u N('rn 3 {k
i "
,..,an1zov.- ' ''Ј celo vrcmc okupac1Je Gest,1po me је t retirao kao sw:nnjivog. Као
treЬa d• ьudе 0 •0 d\m I d~no snm na§e lnstltucljc: Ust• n ((omes:ir morao i;a m u d va na vrata da dajem p1SП'lene odgov or e
ь· d to ura П, ' " r11•,1
Ј• . sam od 10 . " k ij Ја snm obnovio ustanovu za pomoc гас/ ((rausu, §efu G es t..ipo_a , da odg~varam na optuzbe: da sam oeprija-
d . R.tdnu inspc с u. . Ь tl Ј n,.
ra а 1 . Ь
11I
ti ncsrt>te \ nesposo nos . а sa m odbio d tclJ Ncmacke, _d a d aJ em pom?c komuлistima i da је moja сетkа
cl.ma u slu~~ • cs~ nasllno mobllisanje radnika da budu PosJa•J ,nedu ~ar\~anim.i. P et pula Је moja kuca Ыlа predmet detaJjnih
primenim na cnJetak~,.e odblo nematku naredbu ро kojoj bi n/ pretra11vanJa od 11traл~ Gesta poa, poslednji put u avg,.JStu 1944., uoo
...,А.... м..--u Ја sam uн . iln ь · t ·
u ''"'" . · ti. 1 u grado,rima morale pr1s о 1 1 pregledane u
~t
nemaёkog poraza. _u
Ju lu 1943., Ыо sam uhapsen od Gestapoa kao
tcne koJe sueriё~e Ьolestl. Ја sam se bori~ p~otiv ne_maf~e na redb~ clan Centralnog ~ ektorata ~rpskih po]joprivrednih kooperativa, i
poi;l~u ~е\-Ћlа da n~i doktori denunc1raJU tetn1ke 1 partizan~ optщen da saboUra m nemack1 ratni oa por . Trebalo је da me inter-
~оЈ~ Је im postal1 pacijenti; i za§titio sarn nase dok~o~e od interna. nirajU u Mathauz~n. Zahv.;ljujuci j ed.ino mojim predratnim vezamз
k~)1 Ьi • ovao prvu pomoc da se dodeli. ubeglicarna iz sa nemaёkim mecticinskim i naucnim krugovima, kao i naporima
СЈ)е. Ј~ samD~~e
Neza,rt.c;ne •.,..v
O
Нrvatskt" ' Madarske,
. . ..
Bugarske 1 AIЬanije Ne
. . • pokojnog generala Nedi~a i D_imitrija Ljotiёa, Ыо sam spasen od ov e
koliko s\ntina hiljada srpskih izbeglica 1 n!~ove d~ce Ј_а sam raspo. sudbine! U 1943., nemacka C1vilna uprava (pod d:r Turnerom) optt:-
_,,,, selima SrЬiJ·e i starao sam se о nJihovom izdrzavanJu. Nasi tila је Тrecu sekc1ju driavnog saveta, kojoj sam pripadao, da smo
n,u,,O ро • .k . ·tu . .. Ј d'
Ыjenici nalazШ su se u tes ОЈ s1 ас1Ј1. е шо, p osle ve)i. poni.§tШ izvesne odl~e -~ tarstva unutrasnjih poslova. 0n је
~ :ra,
koje sшn uёinio, bilo је moguce doblt~ nema_ёki pristanak
da zaroЫjenici odrzavaju pismenu ~ezu sa porodic8:111a 1 da se ovima
zahtevao da budemo izbac1::ru lZ Saveta i internirani. l\Ii smo bili
spaseni jedino zahvaljujuci energicnom istupu ministra prav de
dOZ\•oli da Ьlju pakete sa hranom 1td.; kroz Crveru Krst. , dr Cedornira Marjanovica, koji је odlucio da smo mi radili u zakon-
Ovo је bila prva pomoc koja је stigla nasim zaroЬljenicima. skim granicama. Мој zet, su.marski iniinjer Pavle Rupert, oemack og
је porekla, isto toli.ko kollko i njegovi preci, koji su se naselili u
Beograd pre sto gud.ina. On је Ыо uhapsen i interniran u koncentra-
Akuvnosti Komesarske uprave
cioni logor, gde ј~ drian d e~et meseci, zato sto је ро mom savetu
Мi smo u Komesarskoj upravi rekli Nemcima, da ne priznajemo odЬio da stupi kao "Fol.ksdojcer" u .Princ Eugenи diviziju, koju su
DJihovo komadanje Jugoslavije, posto smatramo da је to stvar Nemci organizovali od jugoslovenskih . Folksdojcera". Мој necak
Konferencije mira. Мi smo оdЬШ da donesemo anti-jevrejsko zakono- dr Stevan М. Ivanic Ьiо је uhapsen od Nemaca zato sto је kao doktor
davstvo. Мi sm.o odbili svaku politiёku kolaboraciju sa Nemcima, Zdravstvene kooperative u Slovcu (srez KoluЬarski} Okrug v aljev-
protiv oasih saveznika i prc,tiv ustanovljenog postojeceg jugosloven- ski, Ьiо osumnjiёen da је davao lekarsku pomoc cetnici:ma i partiza-
skog шonodavstva. Мi smo odbili da Nemci stvore jednu borbenu nima. On је Ьiо osloboden posle sest nedelja, za koje vreme је Ыо
sna.gu za lstoёni fтont, kao simbol borbe Srba protiv boljsevizma. podlegao tuberku.lozi od koje је odm3h potom umro. Моја cerka
posto .:.:по smatrali da nismo u ratnom stanju protiv saveznika vec Zoran::i, takode doktor meilicine, stalno је sumnjicena od Gestapoa
protiv Nema&e. Мi smo priznavali na!\eg Кralja i izbegblku vladu kao komun.istkinja i nikako se nije mogla zaposliti.
u Londonu i smatali smo ih pravnim predstavnicima Jugoslavije. Razlozi zalto .i;un optwe11. (1) Моја odgovornost. T ek nedavno
Uk:ratJщ mi smo ёvrsto stajali na stanovi.§tu odredЫ medunarodnoi: san1 Ыо u stanju da doznam zasto me vlada Federativne Narodn e
~ra_v~ ~оје је regulisalo odnose u periodu vojne okupacije. Ni jedan Republike Jugoslavije optuzuje. ОрtшЬа glasi: da sam kriv za zloё.i­
Ј~ ~ nism~ uёinili koji Ы se kosio sa legalnim poretkom Jugo- ne koje su policijske vlast.i i Nemci pocinili u SrЬiji. Ni u jednoj
sla,'1JE, ili protiv saveznika. Nase stano"i!te stajalo је na ёvrstom pravnoj drzavi с~!а vlada ne moze se driati odgovornom za dela

(20 421
 е К АО ko1nesвr red a 1 11oгu{l nnц 7(1r11 v1).I
(<С) r o~lednja ret: -~~_lim da za vrsi m за ml)jl)m izja·,orn. Ја sam
0..,.
.,.11
м ,·111stl i po\lcij '
ti А' na org1шc
,,tastl kojl su naprctl pomP11111I, St v Ј '
· • N n,,, ropatlo k110 tove,k koJ1 ~с 1azap~t. zbtJ~ ""PГa'l'!d nЉ optuzЬi Jugo-
ni~11m ln,110 u с..., S , •- mc~ar11 stalno !11ао " " 1е eml'l rn,1 '
•• · ·1 da је А\'ћ "v ~• d l \ј t lj р, , , ~Jovcnskc vlade. Sэda poэll) ЈР Vel1ka Britanija pl)s)a la svoju Misiju
tinJen1co stoJ ,
. t· , nJ"\h О\'lh kвincnih
.
ck fpc с а, 11 гс onj 11 " ' 'V
k r п,1 da prouti sltuaciJ.11 1 uzroke Ju_go~l0•1enske emigraci je, to se istoj
te5t\1jut 1 pro " d port\ranjc ~r1н1 ana u onccntr11ci 1111,, 1 1
\ј · а SC1А, с
1\Ј \ '\ 1 Ь ,,~,, ьr1.1tam u triuertJ~ pravde. Vel1 k.i B rit.aл ija p,,ci•,a na hrШ:anskim
~11'111n11, Р11 с "h k a\ R okupatorskc v ns, , z og ov ,11 ro, 1
11 ~atclltnl1 p r~vde, !Judske sll)bode i dostojanstva. Motim da sve ovo
~ . i drugih Ьcsprt,·n~ pod ' ncla ostovk\t. Svc ovo motc bttl f)r '•~.,
,. upra,·a ЈС h ГIV ,, &to sam nap1sao ~udc p rot1c_e~~ 1 ~1:0"етеnо u s,1etlu mor a.lnih naёela
Kome!,.'\t-s"a . . __,, Kon,esarske upravc, I u ог lvomn Пt• •
koj lma vekovi г:-ia sta ra c1V1 l12ac1Ja evr')pskih narod.i ,_,,_,._;va· naёela
reno u z1.pisn1c1ma :.,~n1са niac. n.arema k(Jj )m vr h ovna ро 1·1t1.~'kа, administra tivna i 3udska.,._,.,. '
kih okupзc:ionih ,,\asU. . vlast (za-
.. • rijattU, t,·o. Jedinl razlog zЬog koJeg sam O 1 t onodavna, cgze ku_tivna i sud~k~) su takode podredene jos visoj i
(2) Гoliti~~o ~•Р . adao ~ m narodnom politifkom pokre tu "z~0~- Ju'oJnjoJ vlastl. То Је _naё~_l o koJ~ Ј na.§lo izтaza u ustavima i zakono-
ten jeste pollU~~:: рЬ~р pokoз"ni Di.mitrije. Ljotic. Pokretu sam Р
7
davst\·ima V~Uke Dn ta ruJe i SJe~njenih AmerШdh Drtava. Predu-
).;; . • reci.,<:«1n1... 10 k r,.
-....i 1 JI'! Р . osnivanja 1934. Protivnik sam omunista јо~ d eo sam ovaJ korak na osnovu OV\h rasma tranja i nadam se da щ
pa dao od nJego,,og . Zb " .
i u \"J\>me okupncije. Pokret " or Ј~ nas ао tz znanJa
t . о
~ао r ezultat toga, Ьiti osloboden progona, koji 'su brita:nske vlasti
19Н, ka?
• ~ЗnЈ• da se svc ...,
L ь•шо odlufnom momentu: unace da se odl1J "
,, . с, рr
ed uze\e .p rot iv mene"! w.)
~ 05 ћrШan.5t,ra i marksizma. .,ZЬor Је zasnovao sve svoJc Dr S teva.n Z. Ivanic
izm_e &i . moralnom preporodu naseg naroda n a hrisёansk,...,
a}."'t],rnosti na . . .. . .. . t k .. ,
- de u Jugoslav111 komunlZam ruJe unao а vog protii•. Pismena izjava iniinjera ~1ilosava VasiJjmёa
osno,-am&. N1g . х d·· x 1- .
. •. k unistШd pokret Ыо Је ugro"en о w,ev Jen un radom
nika. Сео от . . . .
- dnik ZЬora" n~ito u Юtolama 1 na uruve rz1tetuna. Zeneva 18. m arta 194i.
рпра а ,, , . . . . Gospodinu B rigadlru MacLeanu,
(3) Japslo,•ens\i pomt "Zbor": ~omuIUStl su_denuncirali нZbor · ~arodnom poslaniku, predsedniku
ka0 fa.шti~ iako nema nШа zajednickog sa faslZПlom. Ја ne mogu Britanske komisijP- za jugoslovenske
•d .., .,..,ti u ZЬor" i njegova nal!ela. Uglavnom, "Zbor" stoji na
О\ е = • .
stanoviliu primen!! hriscansldh naf~la_~ _]avno~ 1 . us ~enom zi.
. dr •t izbeglice u 1talij i.
,•otu, dok је fafuam prakticrio a:~ticki. _F n:slZam Је ~ ~tatura i ~loj sJuё.aj
taaio zЬog ovoga, diktature, ,,ZЬor ]~ _prot1v ~~~- ,,Z~or _ se zaJa. Porife mi se fundam~ntalno ljudsko pravo. Pravo optu.zenog da
ie za udrufivanje narodnih organizaciJз na lini]i klas1~nih staleza se licrio brani, jes1e jedno od najosnovnijih ljudskih prava i neza-
("ili zadruga), samopomoc.i, samoupravljanja, _s amokontrole - zasno- visno је od rase, religije ili politiёkih misljenja. Clanice organiza-
vanih na sloЬodi ud.ruiivanja - dok se faslZam zalaze za dпavnu cije Ujedinjenih nacija, fщ,nalno su preuzele Poveljom u San Fran-
kontrolu. ,.ZЬor• stoji na st.anovistu slobodnog udruzivanja sloЬod­ cisku, da се poi;tovati ljudska prava. Ја sam konkretn.i slufaj -
nih zadruga; i onde gde zadruge mogu vcliti sluzbe i iste obezbediti, primer foveka k ome se ovo osnovno pravo porice. Ја sam Ыо osuden
takvo podruf je ne treba da је pod kontrolom drzave. ,,Zbor" se zala- na smrt od Komunisti&e partije J ugoslavije jos pre izbljaцja sko-
f.e za punu vlast u svim granama administracije, ali insistira za punu ra$n jeg rata. Svi moji poznanici osuden.i, na isti nafin, od iste parti~~-
odgovornost; za zdrav, jak i nezavisan parlam~n a t, sa s~~rnoщ bili su ubljeni od Тitovih pristalic:a, bez suda. Ako ја dopanem nJ1-
zakonodavnom funkcijom i nadzorom nad egzekut1vnom vlascu; al, ho,rih 1-uku i mene ista sudЫna oёekuje. Beogradski Radio u prenosu
ne i p.i.rlamentami sistem koji moze da menja v~ade kad mu s~ od 31. oktobra u 11 sati i.lVe~ izjavio је da је Britanska vlada preko
prohte. U slufaju da vlad" bude porazena (u parlamentu), Krun~ j ugoslovenskog ambasadora u Londonu izvestila Jugoslovensku vla-
treba da ima duznost da odlufi raspustanje, а sto је sblno britan- du notom b roj : Р.Н. 1263 od 19. oktobra 1945" da је odlubla da pre-
skim principima. Sve ovo ukuuje na b itne razlike izmet1u "Zbora . da §to p re j ugoslovenskim vlastima cetmaest ra~ zl~~ca . i
i f.asizma. Ukratko: ,,ZЬor" ne obozava ddavu kao italijanski fasi- izdaj nik:. koji se мlaze u britanskim rukama. ~edu о~а Је 1 m~]e
zam, niti rasu kao Мо cini luUerizam, vec poddava hrШ:ansko or- ime Ыlо pomenu to. Vec u to vreme ја sam Ь~о ne~olik~ _meseci u
gansko gledili.e о ddavi, to jest da ddava i ostale instituci je drustve• britanskim rukaпы. Ove vlasti mogle su da пu pruze priliku da se
nog zivota postoje r adi poЬoljsanja i podizanja narodnog zivota, kao
i da оЬеzЬеdе i osiguraju slobodu i dostojanstvo l!oveka. Ю) !'. О. 371-87375.

4.23
422
br:1nln1, prc ncgo sc od111N о mojoJ iн1dЫnl, n11 Drltoncl nlR11 t~k,,
11r11d i1i.
Niti 11111m r11tnl 1l0Nnn<' nlll lidaJnlk. Llfno вс nc o~c<:nm rnt 111 ~
zlo~inc-cm nitl \zdajnlkom 1nojc otad'-Ьlnc, jc r sve Ato Rnm r11r1 1,,
a nio s am lt os~anja mojc du! nostl prcd Bogom I prcd, Z11 k(]n,,,11 ·
Gde ne postojl povrcda takonз, tu nc moic ЬШ rc~I о kr1vl cn,,j н,1 .
go,,ornos\ \. 0 ,,0 је na~ lo na kojcm јс znsnovono nc somo CC'lokupn,,
pra,·o Ve1ikc Brit:1-nije, v~ t.nkodc I slobodo n jcnlh grod:ina. 1 ak,,
na~lo: ,.Nullum rrimen slne l<'ge" odbacl~~• 0nd3 sloboda POk d1nc~
praktitno postaje nemoguta, jer Jedinka niJe u ~t.nnJu I P_0 lozaju d~
pita se-bc !t.1 hore ш nete. Ova sloboda u prakti~nom sm1_slu sastoJi
se u utnosti da ~о nije ko1njivo ро Zakonu n1ko drug1 ne mozc
proglasiti ka!njivim.
:Мој i.i,·ot. Rodrn sam 1900. u Natalincima, malom gradu u srezu
Кragujcva&om. Skolovao sam se u Srblji i u _Francuskoj za vremc
Prvog svetskog rata. u Francuskoj sam poloz10 maturu (Baccalau.
reat l9l9). Studirзo sam u Beog~d~ _i diplornirao 1923. kao grade-
,rinski ialinjer. Docnije sшn 5рес1Јаl~1Гао_ nauf~u metodu ~ orga1'1 i-
zaciji nda, i u 1933., objavio sarn moJ prvi rad 1z ove 0Ыast1. KnHga
nosi naslov: Dr!avna preduzefa". U 1936. izabran sam za docenta
Beograd!kog "univerziteta, gde sam predavao isti predmet. Tu sam
ostao sve do 1944., kad sam Ьiо prisiljen da napustim zemlju. Od
1936. do izЬijanja rata Ыо sam direktor Beogradskog sajma. U 1938.
i 1939" Ьiо sam urednik revije: ,.Matica Rada", koja је bila zva-
nicni organ Jugoslovensk(Jg drustva za naufnu organizaciju. Ova
organi.zacija radila је i bila usko povezana sa slifnim organizacijama
u drugim evropskim zemljama, narocrto u Cehoslovafkoj.
Моја polem.ika sa komun.istima. Posle Medunarodnog filozofskog
kongresa u Pragu 1936. godine, dr Du§an Nedeljkovic, tada profesor
na Uшverzitetu u Skoplju, а sada predsednik Jugoslovenske komi-
sije za ratne zlocine u Beogradu, objavio је jednu br~uru sa naslo-
vom: .,ldeoloski spor izmedu demokratije i fasizma". U ovoj brosuri
on је branio osnovne teorije "progresivne" demokratije komunista,
i zestoko је napadao diktaturu i demokratiju Sjedinjenih Americkih
Driava, koju је on smatrao kao "diktaturu". Na ovo sam ја odgo-
vorio mojom bro!urom: ,,Кriza demokratije i budiJce forme vlada-
vine", koja је objavljena 1938. Moji argumenti su I dokazali, da so-
vjetski refim ne moze Ьiti oЫik buduce vladavine, iz prostog razloga,
sto predstavlja diktaturu jedne partije, bas isto toliko ko\iko itali-
janski fasizam i nemafki nacizam, i da t.a.kvi oblici vladavine mogu
samo provizorno da. traju, dok u drugu ruku, izmedu ostalih oblika
vladavine amerifka demokratija ima naj~e !anse da bude prihva-
cena od ostalih naroda u buducnostl. Radi ovog, re!enja sadasnje
424
krlze nete ве nat l u ~ ?:ој dik 11 t.uri, ve(: u pгi h'la t.anju ameritkog
obllka demokra tije, koJ t Ј~ v:I ГJ mall'J pr,znat mel1u nama. О,,.10 је Ьiо
,noJ prvl sukob sa . komun ist, ma J u~oчlavije, koji nisu odgovorili ла
,noJU o.rgumentaciJu.
,.~оја knJ!~a ~ Sov_jet,ko," ~avezu i komon izmu'". U 1939. objavio
а/1'1 moJu knJ 1gu. ~Istma _о Sl'J'tJetskom Sa·1ezu". То је plod m:nogo--
s odJ.§nJeg studlranJa . sovJet~kog eksperimeпta. {ј ovoj s.un knjizi
g kazao kako bolHevil'ka pnvreda nije u stanju da koo.kurise taker
PoanoJ knp ltalistil:koj ekoщ,miji, zЬog nedostatka sloЬodnog proiz-
i~"afa а n arocito zbog nгdostatka slobodnog preduzimata k.a1J me-
yr:,џ k .. 1
nadi era rada, 0JI v~ о ,mnogo u_n apreduje produktivnost rada. Кnji-
ga ,је Ыlа dobro pnmlJe~ ..od Javnosti, а narocito od omladine na
uruverzite tima и Jugosla 1лJ_i. _R ezultat toga је Ыо taj, da sam Ыо
osuden na smrt od K?n:un1Sblke partije J ugoslavije. U toku rata,
arotito 1941., komurust1 su st reljali nekoliko ljudi u srezu Valjev-
~korn, zbog jedin og razloga sto su u njihovi.m kucama nasli primerkc
rnoje knjige.
Моје llanstvo u Vojno-naucnom Institutu. U 1939. Ыо sam po-
stavljen kao jedan od seda.m tlanova, stalnih, u sekciji Planske
ekonomije u Voj nernaucnom institutu.
Nernalka okupacija. 0d glavnog broja stanovnistva J ugoslavije.
srpski deo је narocito Ьi'> izloien patnjama u aprilu 1941. Ner.:ici su
objavili, pre svega, kad su ~bjavili rat J ugoslaviji, da ёе za svakog
ubiJenog Nemca na okupiranoj teritoriji streljati stotinu Srba, а za
svakog ranjenog Nemca pedeset. Каd је uspostavljena ,..Nezavisna
Ddava Нrvatska" pod Paveliёem, preko dva miliona S rba Ьili su
predati ustasama, koji su odmah otpoceli sa bespostednim masakro1:1
Srba. Ista stvar se dogodil:i sa S rЫma koj i su se na.sli pod okupa-
cijom Mac!ara i Arnauta. U samoj S rЫji, koja ј е ostala pod nemaf -
kom okupacijom, na hiljade driavnih cinovnik.1, skupa sa atavim
ministarstvima bez rninistзra, na.sli su se takode bez igde ifega. tт
istoj situaciji n a.sle su se porodice onih, koj i su bili u vojsci i odve-
deni u ratno zaroЫjenistvo. C!an osmi Ugovora о kapitulaciji potpi-
san od jugoslovenskog Gi;neralstaba, predvideo ј е da javna sigur-
nost i poredak treba d.a os t.шu u rukama jugoslovenske zandarme-
rije, dodajuci ovom da ёе u protivnom c-kupatorske represalije Ьiti .
bezobzirne. Као najhitnija potreba nametalo se obrazovanje lokalne
uprave u SrЬij i (koja је ostala da kontrolise svoje vlastite finans.ije)
da Ы tako stvorila u tociste z" sve one, koji su bili izloieni progonima.
Lokalпa uprava u SrЬijL Kr ajem aprila 19-11., predstavnici skoro
svih uglednih politickih pa rtija u SrЬiji sastali su se u Beogradu da
prodiskutuju ! ta valja dalje raditi. Ја sam Ыо prisutan u ime Jugo-
slovenskog hmc..nskog pokreta "Zbor", ciji sam aktivni clan od
425
 ocЉiN O moJoJ 1шd blnl , oll Drltnncl n\~
br11nim, prc n('go sc · " tђk,, krlte nete ве nэtl u nnvoj diktJituri v,:,' . .
оЫЈk11 demokraЩe , koji Је vrJ') mal ' .с u pпh,,at.anJu americkog
ur11dili.
,~·not nlll lrd11Jnlk. Ll~110 11с nc oi;ctnrn rђt 1 ,noJ p rvl !!Ukob sa komun li;t,ma Ju;
P'Y7.~~t m'!~u ~ama. Ovo ј'! Ыо
r,~ 1aviJe, koJi msu odgovorili na
Nitl ~m " ~.. ~1 -~om 1" 0 јс otad!Ьlnc, Jcr svc ~to i:r1111 ђ "1
1 moJu n.rgu me n taciju.
· "' ~ m nit.l i,tш,.,n1"
t loun anj mojc duin~ tl prc
d Dogom I prcd Zrik,.,ra,1,,'
~ nio sam 1& ?,--« ,~а iakona, tu nc mo!c Ыtl rcN о krl vicn"; ''"'
Gde ne postoJt ~ ~)о м kojcm Јс i osnovano nc sumo cгlok ')(Ј.
1 Моја knjiga о So"jet, ko," Savez • k
; ; mnJ uknjlgu : " Iзtiлa O S')vjetsk:~ s:: "
.
-:mu"._u
0 1
1939. obja vio
go,•omcщl,- °': )~а.~~е, ,,ct tnkodc I sloboda njcnlh g rndona. 1l'~~••
pra,'O Vl.'lf\~ "(,ьnеа alne ltp" odbaclmo, onda slobodn pojcd,n '•
10
dodl§njeg stud ira nja so•,jetskog е'·-,,.. i ezu · То Је _plod mnogo-
D k Ь lj' .
oknz40 k_a о о ~ev1cka privreda ni .
"-",.~r menta U OVOJ s
:
~vanoJ kapltallst ll:koj ekonc,miji, zbo~e ~e~~u, da konkurise ~o-
, .. •
ат КDJlZl

n1~0: ,.No 11~ nemoguta, jcr jedinka nJje u stnnJu I polozaju ~n vodata а narotito zbog nгdostatka зlobod tка sl~Ьodnog proiz-
p~kt,~o ~~ ili nl.'te, Ova stoboda u prakti~nom smislu sasto а d k " Ј nog preduzima6t kao me-
nad!era ra а, OJI vr о mnogo W\apredнJ·e prod I ti "
p1ta RЬс! Ш d 'to nlje kalnjivo ро Zakonu ruko drugi ne 111 ).
1
• Ь'Ј d Ь ·m1 · . uк vnost rada. Кп11-
se U '~ mosU 1 ~ о,е gа •Је I а о ro pn. Јем od Javnosti а nar-.<.: to od .
proglasiti ka!nji,1'\111, ·
univerz it е tima u J ugos1av1J1.·.. Rezultat 'toga • ""'ь· ta· omJadine na .
smrt od К · · ~k Је 10 Ј, da sam Ъiо
• .., t. ~...ec-n sam 1900. u Natalincima, malom gradu u sr osu е~ na
d ?n:unisti" е Partije Jugoslavije. U toku rata
) 1ОЈ u'f'O nuu S Ь. .. i F k ezu narot ito 1941., komurust1 зu streljali neko!iko 1. di V . '
Кragцje,-.&om. Skolovao sam se ~ r lJl 1ut· ranc:s ој za vrernc ·edinog razIoga ~to su u njihovim ku~
skom, z ьog Ј
JU u srezu a!Jev-
J>r\,og S\~tskog nta. U rruncuskoJ samd.pol о ~о mal9u2ru (Baccalau.
nasli . ,
moJe knj ige. prnnerкe
reat 1919). Studino sam u Вео~d~ _i ip onurao 3. kao grade.
,-шski i,n!injer. Docnije sшn spec1Jal~1rao nauf~u metodu u organi- Моје llanзtvo u Vojno-naulnom lnstitutu. u 1939 ь·
iaciji nida, i u 1933" oЬjavio sam moJ prvi rad iz ove oЫasti. Knjiga stavljen" kao Vjedan
· od sedam ёlanova• ...
~ 14ilШJ.,
~~- samP
_,_,,. u se·k С1]1 lаnsкг
~.
nosi JW]ov; ,.DrЬvna preduzкa". U 1936. iz~b~an sam za docenta ekonoпll)e u 0Jno-naucnon1 institutu.
Вeognd!kog univerziteta, gde _ sam ?~e_d avao isti pr~dmet . Tu sam Nemai!ka okupacija. 0d glavnog broja stanovnistv Ј 1 ··
ostao sw do 1944., kad sam Ь10 pnsilJen da napustim zernlju. Od . "-' to ь · iz1 а ugos аvче.
s~s ki. d. ео Је na.r o<.:i ю oien patnjama u aprilu 1941. Nemci su
l936., do uЬijanja rata Ьiо sam direktor Beogradskog sajma. u 1 9ЗВ. obJavili, pre svega, kad su c.bjavili rat J ugoslaviji, da се za svako"'
i 1939" Ьiо sam urednik revije: ,.Matica Rada" , koja је bila zva. ubijenog N ~mca na okupiranoj teritoriji streljati stotinu Srba, а ~
niaii organ Jugoslovenskog dru!tva za naufnu organizaciju. Ova svakog ranJenog Nemca pedeset. Kad је uspostavljena Nezavisna
orgшizacija radila је i Ьila usko povezana sa sblnim organizacijama Ddava Нrvatska" pod Pavelicem, preko dva miliona S;ba bili 511
u drugim evropskim z:emljama, naroato u Cehoslovaf koj. predati ustdama, koji su odmah otpoceli sa bespostednim masak.rom
Мој1 polemika sa komunistima. Posle Medunarodnog filozofskog s _~ba. lsta stva~ se dogodil:i sa SrЫma koji su se nasli pod okupa-
]amgresa u Pragu 1936. godine, dr Dшan Nedeljkovic, tada profesor c1Jom Mada~~ 1 Arnau~.. U sa.moj SrЬiji, koja ј е ostala pod nemac-
na Uш,•erzitetu u Skoplju, а sada predsednik Jugoslovenske komi- kom okupac1Jom, n a hil]ade driavnih cinovnika, s.kupa sa citavim
sije и ratne zioane u Beogradu, objavio је jednu broouru sa naslo- ~ ~rs ~ a Ьеz ministзra, ~ li su se takode bez igde icega. U
,,om: .,ldeolosld spor izmec!u demokratije i falizma". U ovoj brosuri istoJ s1tuac1J1 ndlг su se porodice onih, koj i su bili u vojsci i odve-
on је branio osnovne teorije .progresivne" demokratije komunista, deni u r~tno zaroЬlj enistvo. Clan osmi Ugovora о kapitulaciji potpi-
i f.estoko је napadao diktaturu i demokratiju Sjedinjenih Americkih san od ]ugoslovenskog Generalstaba, predvideo је da javna sigur-
D~va, ~ju је on smatrao kao .diktaturu". Na ovo sam ја odgo- nost i poredak treba da ostanu u rukama jugoslovenske landanne-
vono moJom browrom: .Кriza demokratije i buduce forme vlada- rije, dodajuci ovom da ёе u protivnom c--kupatorske represalije Ьiti .
vшe•, koja Је objavljena 1938. Moji argumenti su I dokazali da so- bezobzime. Као najhitnija potreba nametalo se obrazovanje lokalne
vjetski refim _ne ~oze Ьiti oЫik buduce vladavine, iz prostog 'razloga, uprave u Srblji (koja је ostala da kontrolise svoje vlastite finansije)
& predstavlJa diktaturu jt:dne partije, bd isto toliko koliko itali- da Ьi tako stvorila utofiste z~ sve one, koji su bili izlozeni proganima .
janski faшam i nemafki nacizam, i da takvi oblici vladavine mogu Loka1na uprava u Srblji. Kr ajem aprila 19·Н ., predstavnici skoro
samo ~rovizorD? da traju, dok u drugu ruku, izmedu ostalih oЬlika svih uglednih politickih partija u SrЫji sastali su se u Beogradu da
vladavшe amen&a demokratija ima najviAe §anse da bude prihva- prodiskutuju §ta valja dalje raditi. Ја sam Ыо prisutan u ime J ugo-
cena od ostalih narod.a u budutnostl. Radi ovog, re§enja sadasnje slovenskog hrisё"nskog pokreta "Zbor u, ciji sam aktivni tlan od

4Z4 425
 1!135. i na Njoj sam S(! lisl i d,·11 pul.3 ~11nd \dovno za pnrl n rтi"nt~rr,,
1zЬогс. Kontakt sa okupato~kim vlast1ma uspostllvlo ~с M,l~n /\i
mo,ic. tlan Stojad ino,·ite,-c ~rupe, NJI smo ml (zЬoros1) Ь, 1, n~J·
proti,·nici pre rala. Na s.1slanku је sas1u~ano m t•tJ s сп Ј е pro vn,t, "'
~
,·et.nika \ mi smo dо.Ш do slcd~ih zakljutaka, u poglcdu ~, t щ, ,;.
koJa Је stajala pn.-d nama. Odnosl \zmcdu okupoclonih vla!;t1 1 ok,J
piranog naroda regulisan је d,·cmo HoAklm konvcncijamo, od IP.:,,,
i 1!107., skupa sa ostalim uzu.sima I sporazumlma. ~ ~l vrt.a lfa., k,,
kon,·encija iz 1907., da.je legalno pravo okupatorskoj sili nad stanri\·.
nist,•om koje se nalazi n;a delu okupiranog podrufja doticne d~a 1,,.
(~an 4:!). Na drugoj str31\i ista KonvenclJa је ustanovi!a рг31.0 ia
okupirano st.ano,-ni!tvo, da i dalje tivi_sh~~ S:V0 r:" vla.st~t~ zakon,,.
da,-stYu , koje okupacionз vlast mote 1zmen1ti J~ino ~ c1IJu kraJnJ"
nutde. Stano,'lillt,•o takode ima pravo da za~i ~voJu_ vlastitu ad.
ministnciju. ()va)."'•a ,тsta saradnje sa nepnJatelJe.m Jeste prai·n
gde пе mои Ыti гео о izd:iji, vec istu duinost nalaze.
U pogledu potreЬa vodenja ove adminis~cije iz _jednog centra
а na.rocito napuhenih ministarstava, u nek:im zemljama pra1·i se
razJik.a шnedu administrativnih i politifkih funkcija jedne Uprave
Takav је sluaj, na primи, u Velikoj Britaniji. Oksfordslu Prirucnik
(pri ruci nem.a.mo novije izdanje, vec jedino iz 1880.) ak smatra i
polozaj sreskog nacelni.k:i da ima politi&u funkciju i kao takav ne
тои se z.adriati pod neprijateljskom okupacijom. Medutim, Oks.
fordski pri.rumilc Ьiо је pisan za delimicnu neprijateljsku okupaciJu
jedne zemlje. U Jugoslaviji okupacija је bilA totalna. Citava miлi­
sia.rsг,,a sa hiljad.ama dnavnih tinovnika Ыlа su napustena. Haske
kon,·encije novijeg su datuma nego Oksfordski prirucnik, i kao
~е опе su se o<inosile na nas sluaj, posto ih је ~а driava priz.
na1a i potpisala. Ove Konvencije nisu se bavile ustanovJjenjem
meшшckih raz.J.i.k.; izmedu raznih grana uprave, koje је trebaJo
vrsiti Njihov је cilj Ыо da pomognu stanovnistvo na okupiranom
podrucju (koje је mnogo vise bilo z.ainteresovano od neprijatelja zз
primene Medunarodnog prava). Goruca potreba koja se m omentaJno
n.ametala bilA је ova: kako stvoriti utociste za izbeglice iz okolnih
krajeva, i пu smo zakJjuali da је na!a duznost da preduzmemo u
s-.,oje ruke lto vise administrativnih funkcija i da ostavirno, sto ma-
nje administrativnih funkcija u rukama okupatora. Mi smo ovo bili
obavezni da u&imo jos iz jednog drugog raz)oga: clan osmi о Kapi-
tu.laciji potpi.san od jugoslovenskog Generilltaba, koji su obnarodo-
vale voj~ vlasti jug~slovenske vojske u.o ci neprijateljske okupacij~.
u.ddao Је pravo za Jugoslovensku !andarmeriju da ostane na dui-
~ radi odпavanja reda i rnira, ne praveci njkakvu razliku na
~е (u to _vr~m~ mi nismo znali da је u pogledu ovoga postojala
razlika u mШ1enJuna _medu clanovirna izbegblke vlade). Bilo Ьi
opa.sno za nas i protiv ruirodnog interesa, da је u ma kom vid u
426
0 gra
nfteno vrsenJe
. d dutnиti
, . I pra va JU"l')'!ll')v
"' ensk е ро11С1Је,
. . . k оЈ•а Jt>
•
Lrf1l1Ja ta d ~nost а "t,t1 z.ikon, Ju~rxlov 0 nski zakon. J ed:ini izlaz
1
ьЈо Је, dэ m_1 preutmemo ~va ministorstva (jugoslov~nske drtave) i
1
8 dPogran
,тiJnJstrac\Ju I da napraVlml') od SrЬijE utocis~
1... · k - · . . - za ~ - progonJene
0 •
1_._,.im ra1еv~э._ 0 v~ Је Ь1/а ozbiJjna odgo-,ornDSt, ali odЪiti
11
riJeno uzlЛlэnje Ыlа Ь1 1zdaJa prema int.eresima n~g naroda, 3
d~ nJJe Ы se to pokazalo kal') kлvica pred Kraljt"П"...
p i.,kusiJe sa !'lemcima bi:e su vr/o t.eske i testo pre.kida:ne, aJi
riaPokon ЗО. арг.lа _1941 -, m, smo stvorili Savet komesara (Кome­
sarska upra~a)_ u koJem ~ Ја _zauzeo poloiaj komesara z.a narodnu
pr!vredu. Мiлistar 5tvэ VOJs a:e I spoljnЉ posJova, naravno, Ыlа su
ukinuta. Ја - ~ ostao na ovom polozaju cetiri meseca. Ьorec:i se
skupa sa moJun koleg3:1:a pr~tiv svemocnog okupatora. Za ovo vre-
rne vise . od . cetvrt rrul~ona izbeglica doslo је u SrЬiju iz sused.nih
а. Jc:raJeva, 1_ rш 5:110 ~ li d;; svakom obe.zЬedimo k.rov nad giavom.
sve ove iz~~l1_ce bile su samo ostaci nekadasnjih porodica, ostaci
Posle poko!Ja 1 JZgon~ .sprovodenog nad Srbima od okupatora iz dru-
gih krajeva Jugos~av1Je: nema~ki izgon Slovenaca iz Slove.:uje, pr1r
goni od Mada.ra, .lirvata, narocito progoni od АЉаnаса i Bugara.
1'1оја ostavka. U julu 19~1. jugoslovenski komunisti poceli su sa
svojim partizanslam akti·п1ostima u zapadnoj SrЬiji u selu Ве1а
Crkva, gde su ubili dva na.sa zandarma na duznosti. I ovaj datu:I:1
sэda!nja komu.nistiili Jugosla"ija slavi kao narodni praznik; Jto је
dokaz da је komu.nistiili pobuna bilA protiv ustanovlje.nog poretk.a
Jugoslavije а ne protiv okupatora. Мi smo odmah pozva.li pravne
sэvetnike da rasmotrimo stanje.
Sa pravne tacke gled:ist.a situacija је bilA sasvim jasna. Ostavlja-
juci ро strani pitanje nereda prouzrokovanog od strane jedne poli-
ticke grupe ili oЫcnih kriminшca, nasa d ui:nost је bila da stitimo
zivot na.§ih gradana, koje ru komunisti uЫja.lL P o,,--tavilo se pitanje
preduzima.nja akcije radi zгst.ite Zakona i reda u zemlji i oёuvanje
ustanovlje.nog ustavnog poretka Jugoslavije, koj i su komun.isti otvo-
reno hteli da promene. Mi smo nastojali da izbegnemo Ьorbu sa
komunistima, ali to se ispo1;tavilo kao nemoguce. Uz to, Nemci nisu
shvatili naJ polozaj i cesto su cinili povтede Medunarodnog prava.
Zbog svega toga ја sam polo"vinom a\·gu.sta 1941. dao ostavku zajedno
sa mojim kolegom dr Ste,·anom Ivanicem, komesarom za socijalnu
politiku i na.rodno zdravlje. U nasoj zajednickoj ostavci mi smo
nabrojali slucajeve prekrsenih оЬаvпа od strane Nemaca, za koje
su se bili obavezali da се iћ postovati. Ova ostavka је bilA vrlo popu-
lama u zemlji i potajno је k.ruiila od ruke do ruke. Mi smo napustili
na.§a mesta 29. avgusta 1941., i nismo vise primali bilo kakve polo-
laje iz ruku okupatora.
427
 1!135. i м ~ijoj s11111 !'1' lisll d,·11 pu\11 k11ndldovoo 1.11 P111·l 11 1n,.,11qrn., nlte no vr§en j e duzм11 tl I ргэvз · 1
izbo~. Kont11kt sR ok11p11\or~kln1 vl11~tlmв tl!lposLovlo k Mll:ir, /\ f, og~~a za dui no11L da §titl zak,,n, jщ/rJ~f: ..~::~ske /"licije,. k_oj_a је
n10,·it, ~lan Stojadlno,,itevc ~•·upc, Щ\ smo ml (1.boro.~I) Ы l i n11J v,,11 1171 Ј da ml preu1.memo sv;i . .st . · . za оп. Jed1n1 1zlaz
ьlо е, . m i ni эrstva (Jugoslovi:nske dпave) i
pNti,·nici prc ra1a. Na sa~tnnku је saslu~ono mШJcnJc pr·nv1111, 9 ,, . rnlnJstraclju I da napra vrmo od SrЫJ·,, ut0 ,.., , _ .
,·etnika I mi smo dosll do slcdctlh 1.aklJu~akA, u poglcd tr !1l lt111rJJ.. /Ј d 1-< 1 k Ј · о . - ~ 1od """' za sve progonJene
ran "'" m ra ev1 ma. vo Је Ыlа ты~ · . . .
koja је s1.ajala prcd na1na. Odnosl ltmcdu okupoclonlt, vl 11 .чt1 1 r.k 11 _ u Pog ј Ыl ь· , . Јл а go•t?rnost аЈ1 odbitl
piranog naroda rcgulisan је d,rcma Ha~klm konvcncljnmn, щl 1111111 11JctlO uzLman е а t izdoJa prema interesima nase 'naroda а
docnlJe Ы se to pokazalo kao kri vica pred Kraljem. g '
i 1907., skupa sa oslallm uzusl1na I sporazumlmo. Cc tvrtr, Ir11~kro
konYencija L:t 1907., daje lcgalno pravo okupatorskoj slll nod ~lonov. Dlskuslje sa Nemci ma Ыlе su Vt'lo Lesk 1. ~ to . .
•о ·1 1941 • е "es prek:idane, ali
nist,,om koje se nalazi na dclu okuplranog podrufja dotlfnc dr'-avn 110 pokon 3 · apri а . ·• mi_ smo stvorШ Savet komesara (Кome-
(tlan 43). Na drugoj stranJ \sLa KonvencUa је ustanovllo provo 1.п ,sJJrska upra~a)_u koJem sa_m Ј а zauzeo polozaj komesara za narodnu
ol..-upirano stano,mBtvo, da \ dalje tlvl shodn~ svo~ vlnstltm zako11,._ prlvrcdu. M1n1starstva YOJske i spoljnЉ poslova, naravno, bila su
da,-st\ru, koje okupaciona vlast mo!e lzmenJt1 je~ino ~ CIIJu krajnJr UJ(lnuta. Ја ,samk ostao na ovom . polozaз·u ёetiri mesеса, Ьоre,c,
,., зе
skupa sa moј ,m O eg~a pr~t,v svemocnog okupatcra. Za ovo vre-
Ј

nu!de. Stano,mi~t,,o takodc ima pravo da zadr!i SVOJU vlastitu ad.

ministraciju. Ovakva vrsta saradnje sa neprijatelje~ jeste pravna.
gde ne mole Ыti ~ о izd:iji, v~ istu ?u!nost ~~az:.
U pogledu potreЬa vodenja ove administz:aci]e iz _Jednog centra,
а naroёito napu~tenih minlstarstava, . ~ ~ekim z~r_ri1J~a pravi se
razlika izmedu administrativnih i politifkih funkciJa Jedne Uprave.
Takav је slu~j, na prim1ar, u Velikoj ~ri~ji,- Oksfordski prirucnik
(pri ruci nemamo novije izdanje, v~ Jed1no lZ 1880.) cak smatra i
poiozaj sreskog narelnik& du ima politicku funkciju i kao takav ne
moze se zadr!ati pod neprijateljskom okupacijom. Medutirn, Oks.
fordski prin.laillc Ыо је pisan za delimicnu neprijateljsku okupaciju
je<ine zemlje. U Jugoslaviji okupacija је bila totalna. Citava rnini-
starstva sa hiljadama dr!avnih &ovnika bila su napustena. Haske
kon,•encije novijeg su datuma nego Oksfordski prirucnik, i kao
takve one su se odnosile na na! slucaj, posto ih је nasa drzava priz-
nala i potpisala. Ove Konvencije nisu se bavile ustanovljenjeni
mehaш&ih razlika izmedu raznih grana uprave, koje је trebaJo
vrnti. Njihov је cilj Ьiо da pomognu stanovnistvo na okupiranom
podrufju (koje је mnogo vi§e bilo zainteresovano od neprijatelja zJ
primene Medunarodnog prava). Goruca potreba koja se momentalno
nametala Ыlа је ova: kako stvoriti utoffite za izbeglice iz okolnih
krajeva, i mi smo zakljuali da је na§a dшnost da preduzmemo u
svoje ruke tto vise administrativnih funkcija i da ostavimo, sto ma-
nje administrativnih funkcija u rukama okupatora. Mi smo ovo ЬШ
obavezni da uanimo jos iz jednog drugog razloga: clan osmi о Kapi-
tulaciji potpisan od jugoslovenskog Generalstaba, koji su obnarodo-
vale vojne vlasti jugoslovenske vojske uoci neprijateljske okupacij~.
zadr!ao је pravo za jugoslovensku !andarmeriju da ostane na dui-
nosti radi odrzavanja reda i mira, ne praveci nikakvu razliku na
&ove (u to vreme mi nismo znali da је u pogledu ovoga postojaJn
razlika u пшljenjima mec!u cЯanovima izbeglicke vlade). Bilo Ьi
opasno za nas i protiy nnrodnog interesa, da је u ma kom vidu
rne vi§e od cetvrt mi~ona 1zbeglica doslo је u SrЬiju iz susednih
"•aJeva,
iu
i mi smo
•
uspe/1
•
d::i svakom obezbedimo kr . ov na
d g1a•,om.
sve ove izbeg11ce
. . . b1Ie su sarno ostaci nekadasnJ·ih porod'1са, оstacr.
pasle ~ko1Ја 1 izgon~ .s~rovoden~~ nad Srbirna od okupatora iz dru-
gih kraзevaАJugosJaviJe.
н
nemaёki 1Zgon Slovenaca iz 5,,10VenJJe,
. .. pre>-
goni od Mauara, rvata, narot1to progoni od АЉаnаса i Bugara.
Моја ost~vka. U julu !941. jugoslovenski komunisti poceli su за
svojim partuans~~ akti\-nostima u zapadnoj SrЬiji u selu Bela
Crkva,_ gde su ubi!l dva n~~ z~darma na duznosti. I ovaj datum
sada!nJa ~omunlsti~~ JugoslaviJa slavi kao narodni praznik; sto је
dokaz da__зе komW1LSt1_c ka pobuna bila prot:iv ustanovljenog poretka
JugoslaV1]e а ne protiv okupatora. Мi smo odmah pozvali pravne
savetnike da rasmotrimo stanje.
_S a pravne_ ta_& e _gledisl.a sltuacija је Ыlа sasvim jasna. 0stavlja--
juc1 ро str~. р1~Ј~ ner~a prouzrokovanog od strane jedne poli-
ticke grupe ili ob1cnih krimina.laca, nasa duznost је bila da stitimo
zivot nasih gradana, koje su komunisti ubljali Postavilo se pi tanjc?
preduz~anja akcije radi za.stite Zakona i reda u zemlji i ocuvanje
ustanovl]enog ustavnog poretka Jugoslavije, koji su komunisti otvo-
reno hteli da promene. Mi smo nastojali da izbegnemo Ьorbu sa
komunistima, ali to se ispostavilo kao nemoguce. Uz to, Nemci nisu
shvatili nas polozaj i cesto su cinili povrede Medunarodnog prava.
Zbog svega toga ја sam polovinom avgusta-1941. dao ostavku zajedno
sa mojim kolegom dr SteYanom Ivanicem, komesarom za soci,jalnu
politiku i narodno zdravlje. U nasoj zajedni&oj ostavci mi smo
nabrojali slucajeve prekrsenih obaveza od strane Nemaca, za koje
su se ЬШ obavezali da се i1 postovati. Ova ostavka је bila vrlo popu-
larna u zemlji i potajno је kruilla od ruke do ruke. Mi smo napustili
nasa mesta 29. avgusta 1941 .. i nismo vise primali bilo kakve polo-
!aje iz ruku okupatora.

426
427
 • . Zn ,,u krвtko vrrn,c tr11Jnnjn Kon,r~nr\Jnt 1< \(ve \<rlvlce. Mr.dutim, k;Jo Ato sam vec pisao, ovi §to те danas
0
r«'~t1н·11nje pr," n. u grnl\lCtll\\R Mcd1in11ru(!1111 11 f!t ·1 1r~gone, progonlli su me vec dugo pre lzbljan ja rata !" 1,...,)
• • \i da ostancnю . ' ~vsi
1ш stш) nas 1о_Ја hlt!\•RII da do1tcsct1\0 Z11ko1t protl v ,IPvrr р Init. Milosav Vasilje,ric
Кэd i:u Nen,c1 od nas za ~ j"'m d"' Ы takvo rш1!sШko i 11 t, 1 Jn, Vef: krajcm 1У 4 7, Forcn! o fis pod pritiskom Stejt departman.a,
·1· obrnz1o«cn... " · ',,,,,
mi !'mo t.o odbt I sn ,,, •"'mlJe Ondn s u Ncmcl :,;111n1 ~h • cvldJrul:c .s~oje m ШjenJe ,z oktobra 1945. о predaji dr S tevana
ь ·1 ti •no t1stav11 na"" ~"
daYst,-o I о pro '
·
Kad su Ncmcl augcrlralL clt1 ml ор ,
· ,,r,,.
~van.ll:a I lnt.tnjer!I Ml losava Vasiljevifa, а takode се re,ridirati svoje
,·оdШ njiho,·e ~,,тatnc n,rre;_ front jcdnn slmbollfnl oclrcd, 0 rt ~ gtcdl~Le о predaji mn~gilt ~rugJh J_ug~slovena. Sto је najiлteresant­
. . , \j"'mo na 1sto.... ,1 D ., t .1
m1mo I posa ": ,• SrЫju poput "Ncznv1snc r;,nvc llrvnt nlJc u 5 vemu ovome, J_este zaprepascuJuca cinjenica, da su pojed.inci
uzYrat obкa,,all ncza~-~sndu -~t0 Sovjctskl Snvcz nlje Ыо u rntu _- u forcnJ olisu por~cal 1 osn_o~no ljudsko pravo odЪrane optuieuim, i
~ · ~=vor1li tа 1-""'ne mo.,"'mo da urodl mo 1 Mi smo Ь~.,.
sk е , m, smo ""'6v · ttme se u shvatanJu identtf1kovaU sa jugoslovenskim komunistima.
·· · t.akvu " ,,ar ,.,. 111
Jugosta,~o~ mi .. -~ akcl' a politlfke prirode, i dr1a1i smo ~с
,•т\о strt~~I u °:'3b1Jdat\J. . traJvnih funkcija I operisa\i u okvirim S11dЫna optuienih pojedinaca а rukama Formj ofisa
,,т!о pai\j\\-o na~1h а m1n1s il
Medunarodnog prava. . za sve pojedi~c _optu~ene Jugoslovene od strane komu.n.istic1<og
Zak "ulak Pravi razlog organizovanog _progona prot1_v mene od reiima, Forenj _of1 s Је dav.io p~usal~ p1-istanak tokom 1945. i 1946.
1,ј_ • • . •• zЬо т toga sta sam Ја stvarno rad10 za vrem~ da {:е ih pred~t1 ~ugoslove~skoJ vl_a~ na sudenje. Titov reiim teтetio
strane Тitovih v1asti n!Je Б . м-А dn'
. "'di0 strogo је regulisano o:uunaro tm pravom је svoje ~rotiv~e ~•~trнF.t zlocincuna•, а merodavni anovnici u
rat.a. Sta sam Ја r.. • . • · 1 · а na seb · · forenj oflsu prihvat1l1 su to kao doka-z, jer, eto, njih tereti јес!ла
. _... . arod • oЬavezama koJe Је moJa zem Ј е pr1m1Ja.
1 m~un mm · ' . х· · · · ~t · slobodna" i saveznifka vl"da kojoj se mora izaci u susret. Odgo-
Pra,>i razlog ovog progona jeste, i Ie!1 u "шЈеmс1, . о sam Ја ёlan
, .. k· .. • ._,,. pre rata uspeo da zaustav1 napredovanJ·e ~orni faktori u Forenj ofisu., u jednoj stvari pridruzili su se kor:1u-
pokreu ZЬor ОЈ\ Је 3"" ml d"
. ti~. "'· pro'pagande medu studentskom о а inom nase zemlje. nistickim tu!iteljima., time sto su uz optuzbu 0 ratnim zlocinima
k omunis 1,;11.е
"'· tvrdnJ·e da 3·е Zbor" ..,,15 1,;А.1,' ьez 1
. ti'""е f-"· ti"'·' "kakvog su osno- pojedinaca i _s8:"i skoval_i ne~oliko upljuvaka, koje su sirili i lepili
кomurus ' " . Ь k h .,.,. ki grupno i poJedlnacno svuna I svakom onom kojeg је komunisticki
va. "ZЬor" ne mo!c Ьiti fdistifki.- Т.? ~~ d_u ~ о__ r,.,"ans pokret,
inspirisan istinom Jevan<!elja. ,.Zbor . Ј: Ь10_ Је~1- pokret _u Jugo- rezim trazio da bude predat. Nekoliko najvaznijih upljuvaka koji
• ·· k ·· · rata dao kritiku naC1Stifke 1 f~15t1cke tеоще. Ovo obiluju u arhivi Forenj o.fu:a, potrebno је navesti, jer su isti upotreЬ­
slaVIJI, OJl Је pre " · · k · '
medutim, pripada u odbranu "Zbora kao politic og pokreta I ne ljavani kao pride"i uz ime grupe ili pojed.inca. OЬicno ti pridevi isli
odnosi se na moju licnu odbranu. . . . . . •. su ovim redom: ratni zlocinci, izdajnici, kolaЬorateri, fa.sisti, kvis-
Jugoslovenska cldavna ko~ija z~ isp1ti_vanJe ~a:z11h zloc1na vec 1.inZi, hulje, SlaYs, itd. Interesantлo је - а mora se priznati da
· t:uzЬe protiv takozvanih ratnih zlocшaca, 1 cuo sam da sam је to Ьiо slufaj kod manjine - imenica "Slavs• је bila sinonim sa
pravi ор . .t t k . . napred navedenim upljuvcima, kojim se i dr Goebbels izdasno slu-
optuien zЬog refoпni Beogradskog ~verz1 е а~ ОЈе Је_. spr~veo
ministar prosvete u vladi generala Nedica, g_. Velibor Jon1c. Iz1av- !io u svojoj propagandi. Ovako oklevetane zrtve satirane su psiho-
ljujem da је ova univcrzitetska refoпna bila po~enuta nekoliko loski, kako od tuzitelja isto tako i od njihovih pok:rovitelja, jer sve
meseci posto sam ја napustio Komesarsku upravu I prema ~om~ ~ 1 do 1947. zrtvama nije pruzano najosnovnije ljudsko pravo da se
pod kakvim okolмstima odgovomost za to s: ne ~о1е meru pr1~1- brane, vec su imale da nose breme svoje sudЪine!
sati. St.a vise, moje kolege n~. Beogradskom uroverz1tetu dobro znaJu, О ovome Ы se mogla шpisati atava i pozama.sna studija, sto је
u to vreme, kako sam ја Ьiо protiv reforme. Dalje, ista optuzba u sklopu ove knjige nemoguce, i Ьiсе izneti nekoliko pojedinacnih
smatra Кomesarsku upravu odgovomom za izvesne akte za koje ј е slul:ajeva koji се dovoljno ilustrovati tuiitelje i tuz~ne; pokrovitel.ie,
policijз iz onog vremena optuzena, а ~to је pocinila u njenoj borЬi institucije, ljude i duh koji је sve to proiimao. А sada prelazimo na
protiv komunista. U zapadnim zemljama prihvaceno је nacelo, da prvi slufaj iz ove oЫasti.
pravna odgovornost. jeste pojedinacna о. ne kolektivna, i ја ne mogu
Ьiti odgovoran za dela izvr~ne vlasti kojoj ја nisam stajao na celu. 1. Slucaj generala Мiodraga Damjanovica. Forenj ofis s.k.Jon
Моје aktivnosti zasnivale su se na pretpostavci da su medunarod- da еа preda Тitu
ni zakoni i konvencije bili napisani i kodificirani da Ьi bili postovani Poznate su istorijske ёinjenice i okolnosti pod kojim.a је general
а ne ignorisani I 7.ato ~to ја nisam ufinio nikakvo delo koje Ьi Ьil<J Damjanovi~ dosao u martu 1945. u Sloveniju da objedini sve nacio-
u sukobu sa zakonom, ili pozitivnim Me<!unarodnim pravom, i da
uprkos fuijenici da sam progonjen, Ыnо se osecam potpuлo bez 346) F. О. 371-67375.

428 429
 d lnlJno pl~no g. Bo~ko Koi.tlt, nцЈ11 111 ,. 1111 ,
мlne i<nA!!('• О o,·o~<'I" јЈе i
t \mu \stc godinc poslno Dlmllrij!' l ,J,,t ,,
n\J\ 11,·I s,"t'dok, :;;А~ Mlhsllovl~в u Uo~nt1 . Ocncr11\ Mlh11llovl/• Ј"
-i~(ju kod ge
U "'
~ da u \~нс Vrhovne komo ndc U]!'1\in 1 • •
. D mJ11no,11" 1 "
opuмmot.io 3 1! pod s,-oju komandu, 1 tl~c sprov!'1\r u >
"~ "
.iv,,,
111cions1nl! sn:g , na st\!I\ГI 1,jotlto \ Mlh111\ov1~a. Od l.a<l11 tlr) il нn ,,q
sag1as_nost gl~~I da poЬcgnu od ovc \storljskc lstlnc ; ncki кu р~~
3
ml"I~~ su ро ~,·aJi da \zvrnu tinjcnlce. Mcdutlm, stvorl nl~u 17 n,,._
rad111 1 ро~~о 'i su Ьcia\i od \stine, kao I onl kojl su lstlnu lzop::it ivai,
njene: 1jud dJ l.i' nas•A,,\'i а11 su ostalc lstorljskc ~lnjcnicc ko
tako I а е O
.., ' '
mor' ·u ....,.(!u u budutcg \~tori~ara.
~ ..:,ro .,.- 1 'k
Nacionalne sna.ge, kojima је komandovao izas an1 . generala м , .
. • Ј.а DA..,;ano,,ic po,-ukle su se posle svr§etka rata u dv·
hailo,11...., _,..., ' i ·1
. A.,,....;;u i u l\aliз· u. Prve је obmanom nas1 .n o predal,
pra,,ca . u .... w..., · k · tim k ··
briianska ,-ojska iz Austrijl" jugoslovenskim_ om~n~ . а, ОЈ 1 su ,h
--·'-'•ali, izuze,· SAS\'im malog bro)a ko)l Је unao srei:u da
S\' C m_,..u . k Itali' ь · .
dk latima umakne. Onaj deo koji se povu ~о u )U 10 Ј~ bolje
srece. Oni nisu ьш predati; do~li su pod bntansku_ kontrolu I tret,.
rani kao ratni zaroЫjenici, a1i Ьеz pravnog sta~ ~ b~z m edunarod-
nog star:mja i obezЬedenja. U neku ruku, Foren] о~ Је__sma~rao ovu
grupu britanskom svojinom, i pravom da raspolaze nJihO\'lm iivo-
tima. ()\ra cela grupa bila је sme§tena u oktobru 19-15. u logor Ebo\i,
blizu Sa1erna, i c:elom grupom је i dalje komandovao general Damja-
no,>ic, pod britanskom kontrolom, na~~~o! koja је Ыl~ minimalna
S\'e do kraja 1946. Titova v\ada sve зе cinila da ras~ ?vu . grupu,
neprestano z.ahte,·aju~ od Бritanske vlэ.de da se сео ofici.rski kadar
i svi politi&i savetnici predaju na "sudenje". Ostatku, racunao је
on, d03kace njegovi z.Ыri uz britansku pomoc.
Tit.ovo rezonovanje nije Ыlо Ьеz osnova, jer је u jednu ruku
Forenj ofis postao njegovom ispostavom i svr~avao njegove stvari,
koje su pred pocetak i t.okom rata Britanci zakuvali u Jugos\aviji, i
sad је tre.balo sve to n.ekзko "normalizovati", kakvim sredstvima to
se nijE: pitalo u ono vreme. Ро misljenju pojedinaca u Forenj ofisu,
n.ajjednostavniji odgovor u pogledu stanovnika logora Eboli Ьiо Ьi
da se teslimi najmanje pedt-set od st.o Тitu, i time ga zadovoljiti i
dati mu mogucnost da se ponasa "ро pravilima igre". Jugoslovenska
vlada z.ahtevala је tri puta u toku 1946., da Britanska vlada preda
Damjanovica. Forenj ofis, vrlo rado, dao је nacelni pristanak; napo-
sletku Тito је skinuo Drazi glavu i zast.o drtati u zivotu Drazinog
zamenika da ih pods~a na nedela prema njegovom mrtvom koman-
dantu. Ali iako је od Forenj ofisa, v~ pocetkom 1947., izgledalo Ьi
premnogo, fak i krajnje necivilizovano, da zamenika generala Mihai-
lovica Wje sa omЬ>m oko ,•rata na Titovo "sudenje". Ova moguc-
nost u t.oku cele 1947., Ыlа је sasvim akutna; i Damjanovic је Ыо
430
u vellk oj opэ,qn
· ostl d:i burJe prщJ:i L,_ ""
· , karJ ""' ~- ~ v1'd е1.1 12
• 1
ltO 1Jedl. .
0 ,oga
p0 Ato Је dэо nэtel эn ~щt;i.~::ik j"s P'~ ~kam 1946. da Damj:эno--
vl1.:11
L
. . k vlad1, ForenJ· 0 r1·,• с' ,,- pred kraJ. ove g odiп е
preda JugoslovenRkoJ
tra!ltl od s v_o ~ ро 1,Ы 0 1s мvet~ika s:.iveznickvg vrho,mog komar.-
dan...•A u ltal1J1, da . sto рг.:. ро~аЈЈ,.- ,,-,,- ·,~ 1 'i z ,..,_,..лЈеrе
,..,..,,.diл=t· _ _, • м1·оd rэg.э
DarnJanovica. Тај 1z_vestaJ tE" stici 11. februara u 1..ondon i glasi:
., P oJJtltkl savetn.1k vrhov11og komandaлta , d='
_,,esa ьr. 6,,,
,,. F orenJ·
c;Javnl Ata Ь. sav~ni'(:'·iuл
of!JU- ''- . .
маgа pnbav10 је sledeci izvod iz karijere
Ј•·
geoer11Ja DamJano•nca. Na dan pocetka rata slufio ј'! u vojsci. Za-
roЫJen је od Nt:maca u ЬоrЫ i odveden u ratno zaroЫjenistvo u
r,rernacku. U toku prvih ~ .st meseci 194-1. Nernci su ga pustili i.z za-
• roЫJenlstva na i~te_rve~C1JU ~enerala. edica. р0 njegovoj vlastitoj
ц I.Zjavi, general M1h~~lov1c 1;1u Ј е naredio d~ stupi u slшbu u Nedicev
1taЫnet, jer је Dr..za osecao potrebu da =
poverljivog coveka u
вeogradu, da ga obavestav& о Nedicevim odnosima sa Nemcima i
da ga Щ1apred obavestava о nemackim pokretima i namerama.. 0n
·е nas\edio pukovnika Masalovica kao sek:retar Кabineta. lzgleda
) 1• .
da је na ovom ро ozaJu ostao svega dva do tri meseca; posle to<7a
Мi}lailovic ga ј~ . poslao i naredio m·.J da kontrol.ise J evdevica"" i
f)ujica koji su b ili vode u Hercegovini i Dalmaciji.
Koliko је moguce ustanoviti, izgleda da Damja.novic nije uzeo
uce~ca u ЬоrЫ u planinama Jugoslavije, za vreme nemacke okupa-
cije, bilo protiv Nemaca, ltalijana, ustasa ili partizan.a. Vise izgleda
da је Ыо Мihailovicev licni diplomata. t," vreme nemackog pada, on
је ро Мihailovicevom naredenju otisao u Istru gde је potpisao spo-
razwn sa Dimitrijem Ljoticem. Tu је Damjanovic u ime Мihailovica
preuzeo komandu nad svom vojskom tada u Istri, ukljucujuci Srpski
dobrovoljacki korpus, dolt је Ljotic postao politicki voda ove nove
koalicije.
Odmah posle t"ga, ova grupa Ыlа је prinudena da se povuce pred
partizanima u ltaliju. U jednom intervjuu sa predstavnikom feld-
marsala Ale.x andera, Damjanovic је izjavio, u odgovoru na pitanje
о prirodi ovih trupa, da su iste u celosti bile sastav).jene od cetnL!ta.
То је ova ista grupa koja се eventualno Ыti uJogorena u Eboliju
kao "cetnicki logor". Medutim, u stvari od 11 hiljada clanova ove
grupe, smatra se da nije vise od dvadeset od sto stvarnih cetnika.
Ostatak sacinjavaju clanovi i sledbenici Nedica, kao i njihovi rivali
italijanski i nemacki saradnici (Jevdevic i Dujic koji su jedno vreme
Ьoravili u Eboliju, sada se kriju negde u l talij L Stab savezniclrih
snaga nedavno је primio pismo od Jevdevica koji denuncira Dam-
janovica).
Damjanovic ka.ie da •је se! Mihailovicevih snaga u ltaliji, i tvrdi
da on to moze dokazati naredbom koju је licno potpisao cetnilli
' 431
 rorl sc da Је DamJanovll: pravlo u vr rtlr" ьаlо pred::itl. Naza lost, ni: moie 8" o/.pk"• .
,-ud11 (Mih11l10,1l:). Go~ ј kod
\tв\ljвn 11 kc polltll:kc stro,,k.,: U k,,,1 .
Jugoзlavljl. М а kakvu od luku da don~ ,,-- наt, Р:а,пtтю suden je u
d<'goНs\11 ~ Fт11nc~:s~l~arskog vode Zervasa u Orl:koj. M,1i'i~•rn,, ьНо kakvih traj nih posiedica ро hri~.rn~, su_mnJam da се to ima ti
Qualu~qu~ 1 kfedl o,ro Va~\ngtonu kao moju dcpeilu 1, r. 17·•, .',',~ ЛkО ga mJ predamo, u Jugo~lavijl се ~ti\/;goslo•~ens~e odnose.
ГorenJ of1s pros Cмcrta , 11 , 2. 1
1147 1 stvo· ali је verova tno i to da k d . enutno izraze:no zado-
volj ' ' а S" J<>dn,;m ko · •· __._ ·
k , · DamJanovll:cv slul:aJ Ыl:с dctn1Jno raкm · kuse krv, Jugosloven i Ы povecali zaht · · muru.s,1 "'"' ,,е 1
Cetiri dana arsn Јеј o(1·~u I Jcdan od njlh vlsokog rt1n u·•1 M
ь
atrRђ
"' · !i
Z:
о 6, Sve u svemu, izgJeda da postojJ : ~ drug~ pr edaje.
od diplomata u ort!n •
\Viltiams saHnio Је sledctl :i:apisnlk ро kojcm Јс trc nlo don<'tt !)(\\ ~.
f ju 1 da Је vcoma proЫematitno d g . sumnJe ро o•,om slu-
a ' D · •L а sтno rm moralno obavezni da
1
rcdAJ'l)0 amJaлOV11,;a . . а r,redlazem da 0 ,1:,; s/uL- · ._ Ь
ku. Т,Ј dokumena\ glasl o,•ako: P
rэsrnotrltl"J 148 ) ~, ""-Ј -, е а oprezno
~t-ral Danфno,·ll:
1 Jugoslo,rcr,ska vlada uhtevala је pred~ju Dnmj~novica Notorii М. S. Williams, 15. 2. 1947;
. · " -~! godi'ne 0d tad:i ml smo nastoJali da pr1bavimo inr
u 3unu р~ е • d К or. U rnargJnu р~ d nu dokumenta jedan diplomata [шkijali necrtki)
maclje о generalovoj karije_ri ~ Beoihgr; а, 'f~e~\ 1 V~~ingtona i dodao је sledece . "Ја ~el1.m da ovo dalJ'e rasmotri.m. 0 _,.. kod
da usUnovimo da li vlada S3edinjen men r ava ima fonni. . t ," А 20. f е Ьrua ra Jedan
Ро OVOJ S van •
. . vu1
drugi с · ovnik. F .
mene
rano mШjenje da li da ga predamo. , . . . zapisao је ~а poledi ni WiШamsovog ela.Ьor~ sled ,ore:nJ ~
2. Cinjenice koje su na1n pozn~~ 3esu. da __Je Da~Janovic Ь,о . }i • . ...1 : 1 С1:1Ј Ора5Ю1.
rsparazume smo se _u na.so3 wsкusiji pre neki dan, da ро ovom
zaroЫjen za vreme nemal:ke invaz13e Jugo~~av13e; da Је pusten iz redmetu treba doneti od.11.ku. Slazem se sa g w·illiamso ...,_ ak
zaroЬljeni~•a 1944; da је onda ро instrukc13ama generala Mihai!o. P
predamo Damjano~~a to _nece dopn_neti bilo · kakvom po~;тsanj~
,rica, koji је tada Ьiо priznati ministar r~\a u Jug~slovenskoj vlad,, odnosa ~ JugoslaVIJOm, 1 _da postoJ1 znat.ajn.a. sw:nnja u moralno
stupio u kvi,slin!ku v!adu g!nerala ~edic~ u s~oJs:~ s~ijuna; da opravdanJe takvog na.seg cina ako tako postupimo. u d.ru!tU ruku,
se posle tri meseca slu!ЬovanJa u v~adi Nedica pn~~z10 M1hailovicu. odbijanje njegove predaje postace tezak predmet uЬedljive°ocbrane
ш nemamo mogucnosti da provenmo tal:nost ovih mformacija na. protiv jugoslovensk~ p~opag~de. Ovo radi toga, jer Ьi se n.asa
rooto ne anjenicu da li_ _је Damja?ovic sl~o pod_ Nedice~ ро odbrana ~orala zasru_~ ati na p:mvatanju g1edi.sta da је Damj= ovic
Мihailo,ricevom n:igovon: ili ne. Ako Је on radio ро MihaiJovicevim Ыо stavlJen u Nedicev КаЬшеt kao spijun ро Altihailovicevim
instrukcijama, mi ne bismo mogli pravdati njegovu predaju. Ali шstrukcijama"!
ako је on to radio od svoje volje, mi ne bismo imali opravdanja С. F. А. Warner, 20. 2. 1947.
da ga ne predamo.
з. Go!podin Ch.arles Peake (Ьritanski ambasador u Beogradщ Мisljenjc stalnor podsekretara
sugerirao је: ako postoji sumnja da је Damjanovic sluzio pod Nedi-
ce.m mi bismo mogli trafiti od Jugoslovenske vlade da pribavi doku- U ime ministra spoljnih poslova krajnju odluku treba da donese
mentarnu evidenciju ро ovome. Ovo nije uopste korisna sugestija, stalni podsekretar. Ovu odluku moze odloziti nad1ezni minista.r u
jer niko ne роЬiја fakat da је on sluzio pod Nedicem. Ali sto је Forenj o&u, ili moze predloiiti svome sefu, ministru spoljnih pos]o-
spomo - а & је u stvari kardinalno pitanje - jeste, da li је on to va (sto se ne desava cesto) da odluku treba promeniti. Sir Orme
аш.о ро Мihailovicevim instrukcijama ili nije. Sargent stalni podsekretar, zapisao је sledecu opasku: "Cak i kad
4. Ameriёki Stejt department nije Ьiо u stanju da pronade Ьi!о Ьi general Damjanovic mogao da dokaie da је stupio u Nedicevu
kakvu korisnu informaciju, mada izgleda da su uvereni u cinjenicu vladu kao spijun u ime Mihailovica, ne Ьi mu mnogo pomoglo na
da је Damjanovic radio za celo vreme ро Mihailovicevom naredenju sudenju, posto је I\Iihailovic osuden kao izdajnik, to Ьi samo potvт­
i izgleda da su Amerikanci voljni da prepuste odluku, sta da se sa dilo da је Damjanovic dokazao da је jednostavno Ьiо spijun u ime
njim radi, Britanskoj vladi. izdajnika.
5. Politil:ki, Ьilo Ьi vrlo tesko braniti da ne predamo Damjano- Povodom ublstva Мihailovica, u ovoj zemlji izazvana је velika
vica, zato & jasno postoji slufuj prima facie protiv njega, sto је odvratnost, i Ьojim se da Ьi se ova indignacija opet ponovila, i ovog
jedino moguce presuditi sudskirn putem. Kad Ьi bilo moguce osigu- puta Ьila Ьi uperena protiv Britansk e vlade, ako bismo predali Dam-
rati mu praviaio sudenje u Jugoslaviji, onda Ьi ga bez sumnje tre- janovica. А ako Ьi on Ьiо streljan zbog, ili uprkos njegovih veza sa

347) .,._ о. 371-67371. 348) F .. О. 371-67371.

432 433
 . d talJno pisao g. Bosko Kostll:, naJ~ut"nt 1 _,ikoJ opasnostJ da bude predat, ka" sto с . ..
..,.,,... О o,-ome ЈС е •mu lste godine poslao Dimitri j ... 1 ' • 11 vсџ .
Jed1, .
е se V1deti IZ ovoga
n3_1ne .,. •..,,- ko •eg Је u z1 ,Ј,11 ,, 5
... !i,i s,"t'<iok. Ј f\[hai\ovlfa u Bo!'nU. Gencra1 M ih;э i f riv,c JIO §to је dao nate1ал pn stanak jos pocetk
Un\J~:.нu kod gencrala '"а' da u lme Vrhovne komande ujcd111, •,v,. )" роr eda Jugoslovens koj vladi, Foreoj of13 c:m 1946. d_a Damjano-
,u....., . DamJano,·1.:
opunomotio pod s,·oju komandu, 1 ti~e sprovcdc u z,v,,t fi "k
vJta od svog politickog savetnika savezni pred kraJ о•1е godine
tta!I u Jtaliji, da st o pr~ posaJje poj~os~ ~g vr~~vnog ~ornan-
n ••cionalne ,-..,anJ·•
snAge
na st,.ari Ljot!fa I Miha.llov1ta.
.
Od tada do d;ih' ..,,, danta " 1•ta ТаЈ· izvestaj {;р stici 11 ! Ь IZ kariJere ~lюdraga
saglasnort g.,... . Ьcgnu od ove istor1jske lstlne; neki su k. arnJan0• · · е rua_ra u Lo d . .
rnnogi su pok~ :~ ':vmu tinjenice. Medut~m, s_tv~ri ~isu iz~~-- D politiёkl savetni.k vrhovnog komanda.nta, d . n on 1 glasi: _
~ epesa br. 66; ForenJ
radili 1 _po~~~,ali Ьelali od istine, kao i onl _koJl_~u 1st1~u.'zopacivaJ, o!iSU· avni §tab savezru·ckih ,naga p nbavio .
njene: ljud1 koJI ~ ta·"ti а\1 su osta1e istor11ske fmJeni ce k0 Gl 1·е sledeci•· IZVod
. . ..
tako i dalje nas .. : . Ј•! . .. N d , IZ kariJere
ala DamJanoY,ca. а ап po<:etka rata sluzi " . . .
mo~ ·u· .,..,,du za buduteg 1$tontara.
te unl . ъ·- · Ј 'k
gene r N
·en је od emaca u
Ьо ь· . о ЈР. u VOJSC. Za-
r 1 1 odveden u ratno .,- ь~ · . ,
е kojima је komandovao izas aru_ generala l\!i. ro b!J • ku rvih 'est . ...... о Ј eru.stvo u
Nacionalne 5:1'ag •... po"-ukle su se posle svrsetka rata u dv· Nernaёku. U to -. р s_. meseci 1944. Nemci su ga Pustili iz za-
ћ..,,о......
-" ..;.1.. DamJ&n0"1...,
.. . Ь
Italiз·u. Prve је ь manom 1 nas
• о predaJ
iln' а roЫjelllStva na ~te:rve1:~ Ju ~enerala . Nedica.. р0 njegovoj vlastiюj
roa· u AustriJU I u . k . tim .. а . •avi general MihailoVJc m u Је naredio da stupi u sluiЬu N....,,.
~ · ro·ska i.z Austrijc jugoslovensk~ om~ . а, koJ1 su ih 1ZJ ' • D • · Ь
,.• hinet. jer Је r...ia osecao potre u са ima poverlp
u • .:=cev
" voa А- ka
bntanSD ~ i,zuze\' sasvim malog broJa koJI Је__1Л1ао srecu da JUSW d Ь · ta di'
va о е cevim odnosiщa sa N =ve• _ u.
. N "'
5:-е ~ umakn Onaj deo koji se povukao u ItaliJu Ь10 ј е Ьо!је Бeogradu, а ga о aves ~- ..
da ga 1д1ар red ь
о a~e~1.c1va о n ~ckim pokretima i namera::1a. 0n
emCII:1a 1
~~ nisu Ь~ predati; dolli su pod britansku_ kontro!u i treu. . nasledio pukovnika MasaloVJca kao sekretar КаЬЬеtа. т. ~1 ....,_
~ tni' -~-ыJ·enici ali Ьеz pravnog statusa 1 bez medunaro(j. 1е 1. . "'Б ""'"
nm Ьо ra _.v " F · .fis · da је na ~vom ~ ozaJu о~о sve~a dva do tri mesec:a; posle tйga
. • Ьezhe(1enja. U neku ruku, orenJ о Је smatrao ovu
nog st.arзnJa i о d 1 • ·ш . . ?,{jhailovic ga Је poslao 1 naredio m·.i da kontrollie Jevdevica i
u britanskom svojinom, i pravom а raspo aze nJ О\'Шl zivo- f)ujica koji_su bili ;'ode u He:c_eg?vini i Dalmaciji.
~~ Q\,a се1а grupa bila је sme!tena u oktobru 1945. u Iogor Eboli, Koliko Је moguce _ustanoVJti, izgleda da Damjanovic nije uzeo
Ыizu Sa1erna, i celom grupom је i dalje komand_ov~o g~ner~ Damja- uCesca u ЬоrЫ u planmaroa Jugoslavije, za vrem.e nem.a&e oku;щ­
novic, pod britanskom kontroiom, D8:1'3~~o! koJa Је ЫI~ mшimalna cije, Ыlо protiv Nemaca, Italijana, ustasa ili partizana. Vise izgleda
5'"е do kraja 194t. Тitova viada sve Је ёinila da rastu~ ?vu _grupu, da је Ыо Мihailovicev licni diplomata. U vreme nemackog pada, on
restano zahtevajuci od Бritanske viэ.de da se сео ofic1rski kadar
је ро Мihailovicevom na.redenju oti.sao u Istru gde је potpisao ~
~~тi politicki savetnici predaju na "sudenje". Ostatku, racunao је razшn sa Dimitrijem Ljoticem. Тu је Damjanovic u i:me Мihailovic.a
on, docltace njegovi ibiri w. britansku pomoc. preuzeo komandu nad svom vojskom tada u Istri, ukljucujuci Srpski
Trtovo rezonovanje nije Ыlо bez osnova, jer је u jednu ruku dobrovoljaёki korpus, dok је Ljotic post.ao politicki voda ove nove
Forenj ofis postao njegovom ispostavom i svrsavao njegove stvari, koalicije.
koje su pred pocetak i tokom rata Britanci zakuvali u Jugosiaviji, i Odmah posle toga, ova grupa bila је prinude.na da se povuce рrю
sad је treba1o sve to nekako "normalizovati", kakvim sredstvima to partizanima u Italiju. U jednom intervjuu sa predstavni.kom feld-
se nijE: pitalo u ono vreme. Ро misljenju pojedinaca u Forenj ofisu, marsala Alexandera, Damjanovic је izjavio, u odgovoru na pitanje
najjednostavniji odgovor u pogledu stanovnika logora Eboli Ьiо Ьi о prirodi ovih trupa, da su iste u celosti bile sastavijene od cetnika.
da se teslimi najmanje pedeset od sto Тitu, i time ga zadovoljiti i То је ova ista grupa koja се eventualno Ьiti ulogore.na u EЪoliju
dati mu mogucnost da se ро~а "ро pravilima igre" . Jugosiovenska kao "l!etni&i logor". Medutim, u stva.ri od 11 hiljada clanova ove
vlada zahtevaia је tri puta u toku 1946., da Britanska vlada ргеdз grupe, smatra se da nije vise od dvadeset od sto stvarnih cetnika.
DamjanoviЬ. Forenj ofis, vrlo rado, dao је nal!elni pristanak; napo- Ostatak saшjavaju tlanovi i sledbenici Nedica, kao i njihovi rivali
sletku Тito је skinuo Draii glavu i zdto drzati u iivotu Drazinog italijanski i nemaёk:i saradnici (Jevdevic i Dujic koji su jedno vreme
zameoika da ih podseca na nedela prema njegovom mrtvom koman- boravili u Eboliju, sada se kriju negde u Italiji. StaЬ saveznickih
daotu. Ali iako је od Forenj ofisa, vec pol!etkom 1947., izgledalo Ьi soaga nedavno је primio pismo od Jevdevica koji denuncira Dam-
pre~ogo~ fak i krajnje neci,rilizovano, da zamenika generala Mihai- janovica).
lovi~ Ь1Је sa omfum oko ,таtа na Titovo "sudenje". Ova moguc- Damjanovic kaze da ,је se! Mihailovicevih snaga u ltaliji, i tvrdi
nost u toku cele 1947., Ьila је sasvim akutna; ј Damjanovic је Ьiо da on to moie dokazati naredbom koju је licno potpisao cetniёki

430
' 431
 , sc da је Dвmjanovlc p1-nvio uvc rtlr Ь Јо predntl. Na~a lost, ne moze с k' .
,-oda (Mihailo,,Щ. ~~:~ kod \taЩnnske pol\Шkc stron\1c: , ~ k,1,1
1
11 lavljl, Ма ka.kvu odl uk u d , d se о е ivat1 P: avicno sudenje u
drgo1is1a u Franc~" l~arskog vodc Zervasa u G1·~\1oj. Мо]Ј щ1\,, Jl).lgosknkvlh trajnLh posledic а obn~semo, sumnJam d.a се to imat i
bl О · а ро r1tansko - J·u I k od
QualunqueR i kfed· es~o 'va~lngtonu kao moju depcs1J br. 17~~,(I,, a mi predamo, u J uaosla ... ,. ь· . gos over1s е nose.
Forenj ofis pros · 1 ° 11
Cnsertn, 11. 2. 1!)17 1 Л kо g , . 0 • VIJI .:е 1t1 trenutno izrazeno zado-
••oljstvo; а1I је verovatno I to, da kad se ied k , . .
.. "е Dan,janovicev slu~aj Ысе detnljno rnsmu~ ,
• \<l).Se krv, Ј ugos )ovem· ь I· povecali zahtev nom d.ru omurust1. ostrve 1
о е za ge predaзe
C~tin dana k~~nj ofisu, i jedan od . njlh vlsokog rangu М ra1\ 6, Sve u sve mu, 1zg1eda da postoЧ mnog . ·
od d1ploma~ ~ . sledcci zapisnik ро ko]em је trebnlo doneн od· I S. ј ь . , . о sumn Je ро ovom slu-
ј d а е veoma pro 1ematicno da smo m·1 Ь
Vblliams sa~in10 Је u. "•aJ'U, D · ., · mor о о avezm. da
aln
redamo am1anov1ca. Ја r,redlazem da ov • 1 ,._. tr Ь
k-u. Тај dokumen.at gl~i ovako: , P l" 1848) аЈ s U=J е а oprezno
Gentral Dan'IJnDOVI~: . D . rasrnot 1it
r.ska vlada zahtevala је predaJu amзanoviёa Nat М. S. Wi.lliams, 15. 2. 1947;
1
. l. ~Ј~ ~ine 0d tada mi smo nastojali da prЉavimo infOТ))
0

u JU?,U р е tl""lovo]: kariJ.-cri iz Beograda, Kazerte i Vasingtanor:
maciJe о genera . ih А .fkih D • а 1
da ustanovimo da li vlada Sjedin]en men rzava ima fornJi.
rano mШjenje da li da ga predamo. .
. . . zapisao Је r:' ро е iru • _ amsovog elaborata sledecu opasku:
2. Cinjenice koje su natn pozn~~ }esu.slda __1е ~a~Janoviё bio
zaroЫjen za vreme nemafke invaz1_Je ~~о .. аv1зе; а Је pusten iz
zaroЫjeniliva l944; da је on~a ?~ ms с1заmЈа generala Mihai\a.
,тiса, koji је tada Ыо priznati ~ta; ~~ u ug~\ove~skoj
1 vladi,
stupio u kvislinskU vladu gener la di eN di~,. u s~doзs ,_v_u Mspijuna; da
se posle tri mesec:a slulbovanja u v _а е "а pn. rii:,.10 ihailovicu.
Мi nemamo mogucnosti da prove~o ta~nost ov_ih шformacija, na.
rocito ne &jenicu da li јЕ' Dam•Janovic sluz10 pod Nedicem ро
Мihailovicevom n.agovoru ili ne. Ako је on radio ро Mihailovicevun
instrukcijama, mi ne Ыsmo mogli pravdati njegovu predaju. Ali
ako је on to radio od svoje volje, mi ne bismo imali opravdanja
da ga ne predamo.
3. Gospodin Cћarles Peake (Ьritanski ambasador u Beogradщ
sugerirao је: ako postoji sumnja da је Damjanovic sluzio pod Nedi-
cem mi bismo mogli trafiti od Jugoslovenske vlade da priЬavi doku-
mentarnu evidenciju ро ovome. Ovo nije uopste korisna sugestija,
jer niko ne роЫја fakat da је on sluzio pod Nedicem. Ali sto је
spomo - а sto је u stvari kardinalno pitanje - jeste, da li је on to
fulio ро Мihailovicevim instrukcijama Ш nije.
(. Amerilli Stejt department nije Ьiо u stanju da pronade Ьilo
kakvu korisnu informaciju, mada izgleda da su uvereni u ёinjenicu
da је Damjanovic radio za celo vreme ро Mihailovicevom naredenju
i izgleda da su Amerikanci voljni da prepuste odluku, sta da se sa
njim radi, Britanskoj vladi.
5. PolitiЩ Ыlо Ы vrlo tesko braniti da ne predamo Damjano-
vica, zato sto jasno postoji slufaj prima facie protiv njega, sto је
jedino moguce presuditi sudskim putem. Kad Ьi Ьilo moguce osigu-
rati mu pravifno sudenje u Jugoslaviji, onda Ьi ga bez sumnje tre-
U ~ar~~u pri ~n~d:umenta jedan diplomata (inicijali neёitki)
dodao з_е st е ~~е: А 2а0 ef Ь da ovo daJje rasmotrim. Dodj kod mene
ruara jedan d.rugi cinovnik F · fisa
Ро 0 voJ s. van8 . 1 а·. . е Wi.lli· orenз о
"Sporazumeli smo se _u n~ oJ diskusiji pre neki dan, da ро ov om
predmetu treb~ don~.ti odluku. Slazem se sa g. Williamsom, da ak;,
predamo Damзano~~a to . nece doprineti bilo kakvom poboljsanju
odnosa sa JugoslaVtJOm, 1 da postoji znaёajna sumnja u moralno
opr~~d~nje _takvog nase~ cina 3;1to tako postupimo. u d.rugu ruku,
odb1~anJ~ nJegove predaJe postace tezak predmet ubedljive odbrane
prot1v зugoslovensk~ p~opagan_de. Ovo radi toga, jer ы se nasa
odbrana ~orala zasru_~ati na P:fuvatanju gledista da је Damjanovic
Ыо stavlзen u Nedice,,,. КаЬшеt kao spijun ро Мihailovicevim
instrukcijama" !
С. F. А. Warner, 20. 2. 1947.
Мisljenjc slalnog podseluetara
U ime ministra spoljnih poslova krajnju odluku treba da donese
stalni podsekretar. Ovu odluku moze odloziti nadlezni ministar u
Forenj ofiьu, ili moze predloыti svome sefu, ministru spoljnih poslo-
va (sto se ne desava cesto) da odluku treba promeniti. Sir Onne
Sargent stalni podsekrelar, zapisao је s!edecu opasku: "Ca.k i kad
Ьi general Damjanovic mogao da dokaie da је stupio u Nediёevu
vladu kao spijun u ime MЉailovica, ne Ы mu mnogo pomoglo na
sudenju, posto је Mihailovic osuden kao izdajnik, to Ы samo potvr-
dilo da је Damjanovic dokai ao da је jednostavno Ьiо spi jun u ime
izdajnika.
Povodom ubi.:;tva Mihailovica, u ovoj zemlji izazvana је velika
odvratnost, i bojim se da Ы se ova indignacija opet ponovila, i ovog
puta Ьila Ы uperena protiv I3ritanske vlade, ako bismo predali Dam-
janovica. А ako Ьi on Ьiо streljan zbog, ili uprkos njegovih veza sa

347) !'. о, 371-87371. 348) F,_О. 371-67371.

432 433
 ь· . ~ ,·isc povct111o odvr11tno~t. Nc m o1111 R,, 1
M1hai!o,;~m, \о I JOS d е1"О odluku ро ovo1nc, t rcbn!n da tllink' ' ''11
. k d Ьi pre nego oncs • ј
u11s ·u а , . ·с 1. ' no· (1) 0 njcgovom pon 11:.1.1 n u u n1-irщck
ispitamo Damзano,, а . ,с viш vc 7.amв sa M\1111\lovlct'm ; (:\) (111 (: "' 11
u.robljenist\'\1; (2) о nзodelg~ku u Ncdlccv KnЫnct kno ~p\Jun11 ll jt•.
. ,u pricu о
mo nзcgo, d ь·
as .
o,rome mog\ 3 voditl lstrngв u Hnlij\ ; 11 •1k11
Mislin1 а I se о lk t k
lati u 0 ,,u s,, ·hu i jcdnog pravn II n n odc i nl'ko ,
l:°tre~::,~a &Неуа, koji је :r.a , ,rcme rnta Ыо prld_odnt Mixlji k()~
ka_o ~ . ..,_,__ ·straga pomogla Ьi nam dn odlucimo I ustano .
M1ha.1lo,1ca. н.,на \ • D ' 'с
mo da li postoji slucaj primn fnrl~ ~rot1v Li:mJnnjov1 а da ga pr~.
Ј . 1 • nskoj vladi kao kvtslinga. "no, а sam u vcren d
~ато ~gos. о,е r-acie lako ustanoviU, ali u svakom slufa ju mi bisrn а
Је slu~aJ pnma . •-t
..,, rage ро ovome s1ucaju pr
mogli utv,ul 1 05 ч,,- .. •••)
. - ''ti . ;,,ш·ati otvaranJem
nego donesemo odluk"11 •
Orme G. Sargent, 24. februara 194•
U 5''1'hu prik'11Fljanja informacija о DamJ3:1ovicu_pozurio se bri.
tanski predstavnik kod Italijans~e v~ade u Run~ s1r Char~es Nor-
man, i on dostavlja 22. februara nJegovu veroJu с DamJanovicu
koja gl&Si: . .
"Infonnacije koje mi sada_ stoJ~ _n_a raspol?ze?Ju go~ore da је
Damj:movi~ ~to su ga Neroc~ pustili u zarobl]enistva, Ь10 zapo~len
kod Nedica, predsednikз m~onets~e Srp~ke ~lade pod Nemcu-na.
Njegove vlastite izjave о svoJ~ aktivn~stima u gle~a da pot~rduju
priro Jugoslovenske vlade, da Је _on sluz10 kao ve~ 1zme~~ Mihailo-
vica i Nf:dica; veza koja је ро nJemu u,•ck post oJala. Al, 1zgleda ne
postoje razlozi. da se veruje da ј_~ on _a.lttivno Ьiо pov ~-~a~ sa ~etni-
cima u Ьorbi, sve do kraja nepriJatelJstva u JugoslaV1J1; 1 da Је on
tada pod nemafkim pokroviteljstvom prikupio mesovitu vojnicku
skupinu, koja је sadrzavala sve ono sto је Ьilo na licu mesta: anti-
partшnske elemente (ukljнfujuci Nedicevu grupu) fetnike i Ljoti-
cevu srpsku fasist:i.fku organizaciju sa kojima se povukao u Italiju.
Glavni deo ovih snaga sada је u Eboliju - i kao sto је receno
u rзnljem telegramu iz Кazerte - dvadeset od sto ljudstva u logoru
su cetnici; dok o"tatak od osamdeset od sto su Nediceve i Ljoticeve
snage. (К.akve gluposti navodi britanski ambasador iz Rima. Cinje-
nifuo је :rtanje da "Nedicevih i Ljoticevih snaga" u logoru Eboli nije
Ьk bilo vise od dvadeset pet od sto, dok su dve trecine sacinjavali
cetnici vojvoda f>ujica, Jevdevica, slovenafki fetnici i nesto prezi-
velih cetnilta iz Cme Gore, primedba pisca). Sada trazim od Mini-
st.arstva rata ostale detaljc u pogledu Damjanovicevog dosijea, sto
oni mogu dohiti ispitivanjc1n visokih partizanskih funkcionera koji
su (kod nas) kao zaroЫjenici. U meduvremenu, sve dok politicko -
vojnicka organizacija u Eboliju ne bude razЬijena, efektivno saslu-
349) F. О. 371-67371.
434
JanJo (od s trone MacLeanov_e_ komi~1je) ovfJg logora izgleda da се 3'.!
r~11,, oknzoti koo jeda n strah(,~1 t1. pad uhvat". , •.,,)
Р tnslstlrnnJe pok ForenJ ul1sa krкl amerif koa Ste1·t do rtm
l cln pov " А 'k .,, _ ра ana.
da na ne k no е~е mеп а псе u pogJedu krmarne odluke о
on ovlcu n\Je urod 1lo plodom SteJ't departm , ~
р:1.mj Ь 194 7 . an pono,IQ се 1"-"A-
• 1• vuci 27, lc rua,ra ·• da . Damjanoviceva sluzba u Neilice-1,oj
upravl ро spccija lnom niJ ~e<Jenju generala Mihailovica, ne treba
nJkako d a bude osnova za nJegovo izrufenje Tituн ! 361)
V\ . forenJ o(ii zauzima stav. Vec pocetkom marta • '-'-A-lis "
' lj , ·u , ISIU15wl а1.;е SC
odrcdcniJ_e m i" enJe ро amJa~ovicevom slufaju, i odredeni funk-
cioner, cUplomata J o_hn R. Colv1Ue, forrnulisace taj stav ovako:
° "Mlnistar spoljn1 h poslova зaglasio se sa predlogom sir Orme
с Sargenta о~ 24. !ebr~ara, dr. unakrsno \spitamo Damjanovica, i da
tada odlu~uno da 11. da ga . preda_mo na osnovu naseg saslusanja.
'· Gospodin Hannaiord Ј е pravn,k od tskustva, i ici се sJedeceg fetvrt-
ka za R im da pomogne Лrnbasadi u vezi pravnih pitanja koja pre>-
izilaze iz MiroV?og ugo~o~a. 0n је Ьiо jutros kod mene, i tom prili-
korn sarn ga u~1tao ~а li Ь, - а~о ~ l trafuno od njega - Ыо voljan
da ispita DamJ31:1vV1c~. Od_govor:io Је da Ьi to rado ucinio, ako Ы mu
ро aiogucstvu Ь10 pn ruc, neki od oficira za vezu koji su Ыli kod
Mihailov ifa, а takode da mu pomogne i jedan od aanova Kor::risije
MacLeana.
G. Hannaford Ьiсе u Rimu sledeceg ponedeljka, i ako budг
potrebno mogao ~i ici d? Ebolija. -~ ~matra da Ы Ы1о Ьо\је dovesti
Damjanovica u Run radi saslusanJa, 1 Ј а smatram da је on verovatм
u pravu. U pogledu jednog oficira za ,·ezu, pukovnik Bailey, Ьеz
sumnje Ьiо Ьi najbolji od 5'1ih srpsko-hrvatskih strucnjaka. 0n nije
sada vladin sluzbenik, ali smatram da Ы verovatno isao, ako Ъi mu
se plati.le dnevnice i troskovi: i ako mi se dozvoli ја cu mu teiefe>-
niratl i zahtevati da ide u Rim. А ako stvar sa Baileyem ne uspe,
gospodin Jasper Rootham koji је sada n.a sluzЫ u Bank of England
(Engleskoj Narodnoj Banci) Ьiо Ы spreman da pode, ako mu Banka
dozvoli. U ovom smislu sa}jem depesu Rimu". 33~
J ohn R Colville, 4. 3. 1947.
Pored depese R imu, kopije iste dostavljene su takode britanskim
ambasadama u Vasingtonu, Beogradu i politickom savetniku vrhov-
nog komandanta u Kazerti. U depesama su naglшni sledeci me>-
menti: prvo, ,.da (;., general Uamjanovic Ыti predat Тitu ako, i jedino
ako bude dokazano da је saradivao sa Ned.icem i Nemcima u nameri
da im pomogne u vodenju rata. U tu svrhu da Ыsmo mogli donel.i
odluku ро ovoj stvari, mi ielimo da saslusamo Damjanovica i to:
350) F. О. З11 -6'1311 .
351) F. О. 311-61371.
З52) F. О. 311-61372.
435
 Ьi -~ V\:-е
• po,•-L"-'- Q\o odvrot110:it. •Nc 1пою 1 ·~" 1,1, 1,
"lrhat!o,;~m, to Ј d sсщо odltiku ро ovorne, t r сЬо \ о tla llliri k, ј е (od strone MacL€anove krJmisijP) rJvo •
J11~a2.atl kao jeda n strahovitl podul,~at". ,,; 1Q~ora izgleda da се se
,
" ncgo 011е , ј ~ ...,
U\\."ku da Ы, prc · .,. t·•no· (t) 0 njcgovo1n po11osan u 11 n1•rn:,(k
.
i~pitamo DamJ ' aJI0\'1.:8 1"
. go,•int vetan,a sa ,.,11З ov "crn : (:1) (l:t (11"
• "' '! 11 ,... 11 Ро Jмlstlranje pak Forenj ufisa kod ameri~koa St ·t d
~roЫjeni~t,ru: _(2) ~ :~asku u N<'ditcv KoЫnct koo lipijunn Ј•. d11 na nek l n afi n pove"~е Л men' k ance u p,>gJedu
" еЈ epartrnana.
k'1nacri" odluke о
то njcgo,-u prt~ O o,-otnc mogla ,,oditl lstroga н ltolljl : n akri , parnJanovltu n lje urod 1lo plod'>m. Stejt departman p,>no;o се pod-
Misliro da bi se ...., •hu \ Jc-dnog pravnlkn а takodc \ ћnk Ј vutl 27, febru3;r_a 1947 ·• da "DamJanoviceva зluzba u Ned.icevoj
1 ti u o,-u ..,, Ы ld ' "1' avi ро s pccrJalnom n;irec1enju generala Mih . ., Ь
pot:reЬno ~ 8 . ,а koji је 18 ,,remc rata о pr odnt Misiji kщј \ЈРr d . а 110V11,;a, ne tre а
1 nlkako da bu е osnova za nJrgovo lzrucenje Titu" ! ш)
kao puko,,uka ~t ~) ~ga pontogla Ы nam da odlufimo i щtnnov
Mihailo,;61. Та~~~ . primi. racle proliv Damjanovita dn gn Рг •
1
forenJ oris zauzima sta v. Уес pocetkom .. ~ . ,. ...:~-Jisa•
'§lj . О . ma, .... 15,..-..,..,.. "е sc
mo dв li postoJt / -~ladi kao kvisllnga. Lifno, ја sam uvercn Ј· odredenJ~e lm1 t e njeh роR acmJa~ovicevom slucaju, i odredeni fu:nk-
5

damo Jugos1o"-ensr ~Ј ko u~tanoviU 1 ali u svakom slufaju mi bisrna c\oner, drp oma а . о. n . olv1Ue, formuUsace taj stav ovako:
·nmaac1ea' 1 0
је s1~~1J Р .. i osigurati otvaranjem istrage ро ovome slu~aju Pre "Minlstar spo!Jn1h poslova saglasio se sa pred1ogom sir Orme
mogli ut\rтditi od1 ku" •••) Sargenta od 24 . !ebr:uara, d.:. unakrsno ispitarno Damjanovica, i da
nego donesemo u · Orme G. Sargent, 24 . februara 19 4; _ tada o'!-lufimo da 11_ da ga . pred~mo na osnovu naseg sas!usanja.
rik 1janja in!onnacija о Damja~ovitu_pozurio se bri.
Qospodu:1 Hannaford Је pravruk °?1Skus~va, i њ се sJedeceg cetvтt­
ka za ~llD ~а pomogne Лmbasa~ u . vezi pravnih pitanja koja pro-
U _5"тhu Р ~~ kod Italijanske vlade u Rtmu, s1r Charles Nor. izi)aze 1% Мjrovnog ugo~o~a. 0n Је Ь10 jutros kod mene, i tom prili-
t.ansld . predsta'= · · · с D amJanovicu
·
man, i on
dostavlJ·a 22 februara nJegovu
·
vernJu korn sam ga u~itao ~а li bi - а~о ~ trafuno od njega - Ыо voljan
da ispita DamJancm ca. Odgovon o Је da Ьi to rado ucinio1 ako ы mu
koja g)asi: .. 1соЈ• 6 mi sada stoje na raspolozenju govore da ·е
"lnfonnaClJe
. -~ post.o su" ga Nemci pustlli ' '"tvа, Ь 10
' ' .u zaroblJeru" ' zaposlen 1 ро mogutstvu Ыо pri ruci nek.i od oficira za vezu koji su bili kod
Мihailovita, а takode da mu pomogne i jedan od c.lanova Kornisije
D~~~ redsednika marionetsk_e Srp_ske ~lade pod Nemcima. MacLeana.
k~ . lasti~te izз·ave O svojim aktivnostima ugleda da potvrduju G. Hannaford Ьiсе u Himu sledeceg ponedeljka, i ako bude
Nзegove '" .
• i.,. J .. ~,,.,-enske vlade, da Је on s ...,,10
. ed u м·iha1.Jo-
I··:· k ао veza izm
potrebno ~ogao ~i ici d~ ЕЬо~ј а. .~ ~tra da Ы Ыlо bolje dovesti
pri= щ;......., • k t 'al Ali . 1
l'ica i Nюica; ,·eza koja је ро n~emu u,•c. pos ?Ј а. tzg ~а ne Da.mjanovtta u RШ1 radi sas!usanJa, 1 Ја smatram da је on verovatn.>
postoje razlozi da se veruje da Ј.~ on _aktivno Ь10 pov~-~~ sa cetni- u pravu. U pogledu jednog oficira za ,·ezu, pukovnik Bailey, Ьеz
cima u ЬоrЬi, sve do kraja nep~•JatelJstv~ u ~ugosl~VIJ~; 1 da. Је on sumnje Ыо Ы najbolji od ~ih srpsko-hrvatskih strucrijaka. 0n nije
tada pod nemafkim pokrovite}Jstvom priku_pю me~oVItu voJшck_u sada vladin slu!benik, ali smatram da Ы verovatno i.sao, ako Ы mu
skupinu, koja је saddavala sve ono sto је b1lo na llcu mesta: ant1- se platile dnevnice i troskovi; i ako mi se dozvoli ја cu mu tele!o-
partiu,nske elemente (uklj\lcujucr Nedicevu grupu) cetnike i Ljoti- nirati i zahtevati da ide u PJm.. А ako stvar sa Baileyem ne uspe,
tew Slpsku fasisticku organizaciju sa knjima se povukao u Italiju. gospodin Jasper Rootham koji је sada na sluzЫ u Bank о! England
Glavni deo ovih snaga sada је u Eboliju - i kao sto је receno (Engleskoj Narodnoj Banci) Ыо Ы spreman da pode, ako mu Banka
u rзnljem telegramu iz Кazerte - dvadeset od sto ljudstva u logoru dozvoli. U ovom .smi.slu saljern depesu Rimuи. 33!)
su cetnici; dok o.,tatak od osamdeset od sto su Nediceve i Ljoticeve John R. Colville, 4. 3. 1947.
sn.:ge. (Кakve gluposti navodi britanski ambasador iz Rima. Cinje- Pored depese Rimu, kopije iste dostavljene su takode britanski.m
niaio је 31:aDje da "Nedice,ih i Ljoticevih snaga" u logoru Eboli nije ambasadama u Vasingtonu, Beogradu i politi&om savetniku vrhov-
a.k bilo vise od dvadeset pet od sto, dok su dve tretine sacinjavali nog komandanta u Кazerti. U depesama su naglaseni s1edeci mo-
cetnici vojvoda Dujica, Jevdevica, slovenacki fetnici i nesto prezi- menti: prvo, ,.da {:;: general Damjanovic Ыti predat Тitu ako, i jedi.no
velih cemika iz Crne Gore, primedba pisca). Sada trazim od Mini- ako bude dokazano da је saradivao sa Nedicem i Nemcima u nameri
ш.rstva rata ostale deta1je u pogledu Damjanovitevog dosi jea, sto da im pomogne u vodenju rata. U tu svrh~ da bismo_mog~ d~eti
oni mogu doЬiti ispitivanjc1n visokih partizanskih funkcionera koji odluku ро ovoj s tvari, mi ielimo da saslusamo DamJanoV1ca 1 to:
su (kod nas) kao zarohljenici. U meduvremenu, sve dok politicko ·
vojnicka organizacija u Eboliju ne bude razЫjena, efektivno saslu- 350) F. О. 371-81371.
ЗЩ F. О. 371-67371.
3t8J F. О. 371~371. 3~2) F, О. 371-67372.

434 435
 . nju njcgo,-og ,,J;1dвnjl' u neml'~kom ;ш ruЫ)l' 11 i~t \·i i
( )
i-. i~1d:4; •(Ъ) njcgo,·e MЉallovlccn,; 1 (с) "Ј••ц,,\-,:~
1~ 4 ve2.e rn
53
,.,_., .,.e,-un, kaЬ\nelu slullo kao ацс111 t i:J)iJ 11
t,-rdet\JU а Је u "'""''- r d
11 " 11
ime Mihailo,;ca. Drugo, мi\te,·ano јс od g. annn о, о knJI Р\11 11 1"
:ia Rim u ~t,т~k sa g, \Vardom, da lspl_ta Domjonovlc 11 • 0 " Јо
, -oljan da о,-о оЬа,11 u Napu\ju, ali polcljn\Jc јс da i;c D11111Jn"ov1f
do,~e u Rim, rad.i sas1u;anja. Nastojlc da potrcbna cvl<\гnc\Jo Ьщ\ ,.
•
go,o,·• • d а se rta,,
1 ~
· ..,.
,. Jlannarordu na• raspolo1cnjc. Лmbo~•d · u а 11
Vasingtonu da i%,,csti Stejt departman •
А !'Utradan 6. marta. Ј . R. ColvШe poslace brltanskom amьas;i.
d oru u Rim s1ed~u dopunu dcpe~I od prethodnog dana, u kojoJ
,.,-.aze.
~ . • с. ~~nnet.h Gret'nlces, koji · blо Ьr ltans k 1" о r·1c1r
Је
. ~~
t . .,.. za v~zu
n...
u Mi hailo,,ice,,om !tabu, 1okom osamnaes mesec1, 1"1 се u Ri
umest.o g. Root.hama. :М.i сето na~t~Jati da on bude ':' Rimu _u sred~
12_ marta, i m.i сето blti zadov?~ru ~~- se saslu~a_nJe DamJanovic~
оЬа,i u Rimu, odmah ~\о isp1tivaa stignu, u prisustv~ predstav.
nika МacLeanove komisije. Na!a ambasada treba da sta~1 na raspo.
loienje g. Creenleesu potrebna novuna sredstva ~ok Је u Runu·
Ј. R. Colville, 6. З. 1947.
Iпataj Ьritanske ambasade iz Rima
lzm~u 6. i 8. marta raspravljalo se u Forenj ofisu ро Darnjano-
vicevom slu~ju samo utoliko ukoliko se to odnosilo na ono оsоЫје
koje је treЬalo d3 "unakrsnou ispita Damjanovica. Raspravlja\o s~
0 dnevni.c:ama i izdacima :za шnilte. Ра posto је i ovaj proЫem
resen, stvar је treЬalo da ide glatko. Ali ne lezi vraze! Ujutru 9.
ma.rta stigla је de~ iz Rima u Forenj ofis, depesa br. 585 od
sir Normana Charlesa, britanskog ambasadora koji javlja sledei:e:
.Posle razgovora sa brigadirom MacLeanom, ро cenu rizika da
izgleda da nisam nonnalзn, osecam se obaveznim da Vam skrenem
paznju na sledece okolnosti о kojim sam saznao posle razgovora sa
vojnim vlastima t'dgovorniir. za logore u Eboliju i Napulju.
Generdl Damjзnovic uziva fanatil!nu lojalnost svog ljudstva.
ZaroЬljenilli logorl u EЬotiju i Napulju nisu fuvani od straze. Ako
Ы gent>ral Ыо silom pokrenut, postoji Ьojazan da Ьi se stvorila velik:i
gu.iva. Isti Ы rezultat Ыо, ako Ьi on lukavstvom Ш prevarom Ыо
namamljen i time nestao Ьсz traga. Tlikav nered ufinio Ы nemo-
gucim svaki pokUSoj ispitivanja ovih ljudi. Da vas odmah podsetim
na moju raniju d 1!pesU. Sta vise, to Ьi dovelo u opasnost nameravani
роkшај masovnog transportovanja za Severnu Afriku •••), sto је
..., h dokwnenat.a nije moguce zakljuflU da 11 је вtvarno postojao plan za
raseljenje izЬeglica 1.% EЬolija ро rsevernoj A!rlc[, 1 da ве t.lme atavl kraj "poli·
Шko-millt.arlsUfkom• naduvenom bauku, kojeg se plai lo I Forenj otis i njegov
prijat.elj Тlto. Ш rse motda ovde radilo о stvarnom p\anu pokretanja izbegilca
436
0ьr11%Ioieno u Rlm~koj ~ep~si br. !if\5. А ova
nяdu za uredno re~enJe nvog prr,Ьlema
namera jedino је u1i-
v· Ь . . t
l
УР Р I d .. • 1 '!Z зu mnJ e una е
aku t elju I raz c:ge а r_exit'! Damjaм•ticev proЫem b'!Z daljeg
ЈоdJ~"nnlв.
...е, • ЛЈ\ ob7.1romki n, . 17.nesena rasmatranJ·a , Ј· а зе ne mogu оt еti
•kU
\Ј tl ~
rlo
• Ы na d 1 м6 n Ыlо bolJ·,.- 1 po"elJ·ru
sva ~
··Је , od1 oz1
•·t·1 name-ra-
ve.nU okclju ave c,t е dok s~ pokret za Seve m u A!rik:u ne stavi 11
ogon ; \ da sc tlmt: pot~unn 1·azblje sadasnja poliШko _ militaristjcka.
Р ,,~nLzacljo koja postoJ1 u C:Ьo1iju \ NapulJ.u!"
or.,.,_л samo d an k asn "iJe, 10 · marta, s1r·
Noгman Charleз dostavio је
drugu, ktocu depesu ForcnJ oGsu, br. 594 u kojoj se We:
. Posle rozgovмa sa brigadirom Mac:Leaлom za Ј. R. Colvillea,
dnosi se оа r azgovor po~leflnJeg sa Aлgusom Malc:olmom. Ја mogu
~а v\dim rnno~e pr~dnosti ~p~cija\ne komisije koja је ustanovljena
da \splta J?amJanov1c~v s\~ca!. Medutim, ја ne vidim kako Ьi on
rnogao Ыt1 prav,.,..,·alJan,., _i sp,~ ?od sadasnjim okoL'lostima. be-t.
nzika nereda. Zbog toga, Ј :.1 bih Ью u prilog odlaganja saslusanja
ako је moguce, sve dotle dok se ne otpocne masovni pokret za
5evernu Afriku, fto i:e omogui:iti odvajanje Damjanovica i sl~je
njegove organizacije._. . • _ .
Naravno ne postO]l n is'..a sto Ь1 spr e~ilo bilo koga, ko Ьi zeleo da
una prijateljskl razgovor sa generalom u njegovom ~bu. Ali ovo је
vec i ranije cinjeno i tesko је videti kakve Ьi koristi donelo ranije
ponavljanje u sad~njem razvoju stvari~! 1&3)
Forenj ofis popa!ta
Izvestaji iz Rima od :.ir Charles Normana i brigadira MacLeana
uticali su na Forenj ofis da ne prenagli u dono~ .n ju odluke. Ovo se
moze videti iz zapisnika od iO. marta 1947" koji је sacinio diplomata
John Colville koji glasi:
"Shodno instrukcijama sir Onne Sargenta, ја sam teleg:rafisao
Rimu i udesio aranzman za ispitivanje generala Damjanovica krajem
ove nedelje. G. Hannaford, jedan od pravnih savetnika ambasade,
trebalo је da v~i ispitivanje uz pomoc g. Kenneth C reenleesa 11
prisustvu predstavnika MacLeanove komisije. Posle diskusije sa
sir George Rendelom, telefc;nirao sam Rimu u vezi njihove depese
br. 585, od briga dira MacLeana, u kojoj izjavljuje da ak.cija koju
predlazemo nije u sad~njem momentu oportuna.
Ја sam sugerirao g. Angu:.u Ma.lcolmu (clanu komisije MacLeana)
da - po§to brigadir sm:itra da Ьi predlozeno forma.lno ispitivanje
dovelo do teskoca - smatram, da Ьi g. Greenlees - koji је Ыо sa
generalom Мihailovicem osanmaest meseci - pri svemu tome, ipak
mogao poci do Napulja da ucini prijateljsku posetu generalu Damja-
za aevernu Nema~ku , u Munster \ager, ! to se i dogodllo, takode Је nem.oguce
zakljufШ. Pisac Је sklon poslednjoj moguё[losti.
353) F . О. 311-67372.
437
 . ,·IAdAnja u ncmatkom za roЫJrn ,tt \·i 1 rllzlof eno u Rim1;koj depC?qi br. 511~ А . . . .
Го pit.пju I\J~,o,-og ,~ze 53 Mlћnliovlccm; 1 (с) ро nЈ"ц, _ ' "'
(11.) оb · d . . · rr,a nаmС?тз JedLno Је uli-
lo nadu za ure no resenJC? ovog prrЉl"m v· L
1041 - 1~4: (Ь) ~~~~,-um kablмtu i,lullo kao agr nt 1 ~ l)IJ •~•,ir.
- • •
va lj g d .. ' а. 1 u"!Z S1JmnJ" una tP
. . .... . u ,,...,1," 1 r . i,11 '1 Jaku te u 1 . raz 1~ е а r_cstte Damjaм-ric'!", proЫem Ь<!z. dal•e;
tYrdCJ\JU ..- ~с z..,nte,·ano јс od g. 1 anna orda koJi Р 111
mк M1haUo,,ca. ~~ g. \Vardom , da lspita Damjanovica ; ' od lag8 nja. biЛЈЈ oln,rom
k.
n, 17.n"sena rasma гал · Ј
.
Ј ~
Ја , а se ne mogu Of..eti
tlskU :1а na sva I nас1л Ь1Јо Ь?Јј" i """ 1...,. od]-'" .

,-ot;Jan da о_,-о
d-,,'t'de u Rirn.
:i
u Rim u ~t,т~-i :Jliapulju, ali potcljnlje Је da sc DamJan~/·
sas)u;anJa. Nastojtc da potrcbna cvidcnc 1 н1 Ьщ/
• . g llann:i!ordu na raspololenje. Лmbasad "
i da ~ s,a,, . . а u
U 'ј d tl d k - .,.Ј,е JN J_,
v1nU akc1 u sve о ~ о 5" P')kret za ~ emu A!riku ne stJvi u
vиti namera-

pagon: Ј da se t :mt: pot~uno r.JzblJe sadasnja polititko _ milita.risticka

orgnnizacija dkoJak pos~?J I u I:boliju ј Napulju !и
~to,-a . ti Stcjl dtpart.man... Л samo ал ~niJe, IO. marta, sir Normaл Charles dosta•тio је
, · ~ n u da ';'-esar•• Ј. R. Colvillc poslace britanskorn arnь~., drugu, kracu depzsu ForenJ o!.isu, br. 594 u kojoj se ше:
•" •!'Utndan "' m dop\:nU
.., х • od pre...
. •"'odnog d апа, u kojoJ_,.,.
. s1cdCCU depe"1 "Po!le razgovora sa brigadirom MacLeanom za Ј. R. Colvillea,
doru u Ri.m th G~nlces, koji је Ьiо britaлski o!icir za v ~~ odnosi se na razgovor poslec!njeg sa Angusom Мalcolmom. Ја mo!Пl
~-....• G Kenne st . .,.. ezu
~.,.. • · ..... и..ь· u tokom osamnae
}dihaiJO'n._...,.\'OlD ,..,. • .
mesec1, 1..:1 се u R
Ь . llђ
da vid i_m m.no~e i:,r~~nosti ~pecijalne kornisije koja је ustanovlj~a
u R th а Мi remo nast0Jat1 da on ude u Rimu u sred da lspita DamJanovic~v slucaj. Medutim, ја ne vidim kako Ьi on
umestog• • ooam • ...._
, blti zadovolJnl · . D amjanov·. u
·· ak'1 se sas1usaлJe rnogao blti pravu..,·aJ1anu ispitan pod sadasnjim okolnostima, Ье:z
11. marta. а nu ,;,:,u0 . . . х: ti . •са
. Ri.m odmah ~to isp1tivau s gnu, u pr1SUstvu predstav. nzika nereda. ZЬog tйga, j:i Ьih Ьiо u prilog odlaganja saslusanja
оЬа-n~~\"'е komisije. Na!a ambasada treba da sta~i na raspo- ako је moguce, sve dotle dok se ne otpocne I:!aSOvni pok:ret za
nin : Green}eesu potrebna novana sredstva dok Је u Rirnu- severnu ~ ~~ се omoguciti odvajanje Damjanovica i s l =je
l ~ g. Ј. R. Colville, 6. З. 1947 . njegove organizac1Je.
Naravno ne postoji nw..a sto Ьi spreёilo bilo koga, ko Ьi !eleo da
lпdtaj Ьritaшe ambasade lz Rima im3 prijateljsk:i razgovor sa generalom u njegovoI:1 stabu.. Ali ovo је
vec i ranije anjeno i tesko је videti ka.kve Ьi koristi donelo ra::ije
шn~u 6. i 8. marta raspravljal_o se u Forenj ~fisu ро Damjano- ponavljanje u sadasnjem razvoju stvariм! Ш)
ri~om s1ufaju samo utoliko • ~о~о se t~ odn~silo na ono оsоЫје
koje је treЬalo da "unakrsno 1Sp1ta DamJanov1ca. Rasprav\jaJo 5 ~ Foreoj ofis popuita
0
d n ~ i izdacima za asnike. Ра po§to је i ovaj proЫem Izve§taji iz Rima od si: Charles Normana i brigadira MacLeana.
resen, m-ar је treЬalo da ide glatko. Ali ne lezi vraze! Ujutru 9. uticali su na Forenj ofis da ne pтenagli u donosenju odluke. Ovo se
marta stigla је depesa i% Rima u Forenj ofis, depesa br. 585 od inofe videti iz zapisnika od iO. marta 1947.., koji је salinio diplomata
sir Nonnana Charlesa, britanskog ambasadora koji javlja sledece: John Colville koji glasi:
"Posle raz.govora sa brigadirom MacLeanon_i, ро cenu rizika da "Shodno instrukcijama sir Orme Sargenta, ја sam telegrafisao
izg1eda da nisam nonnalш, osecam se obavezmm da Vam skrenem Rimu i udesio aranzman za ispitivanje generala Damjanovica krajem
pa.t:nju n.a sledece okolnosti о kojim sam saznao posle razgovora sa ove nedelje. G. Hannaford, jedan od pravnih savetnika amЬasade,
vojnim vlastima cdgovornim za logore u EЬoliju i Napulju. trebalo је da vrsi ispitivanje uz pomoc g. Kenneth Greenleesa 11
General Damjэnovic uliva fanaticriu lojalnost svog ljudstva. prisustvu predstavnika MacLeanove komisije. Posle diskusije sa
ZaroЫjeni&i logori u EЬoliju i Napulju rusu fuvani od straze. Ako sir George Rendelom, tele!onirao sam Rimu u vezi njihove depese
Ьi gei.ft'al Ьiо silom pokrenut, postoji Ьojazan da Ьi se stvorila ve\ikз br. 585, od brigadira MacLeana, u kojoj izjavljuje da akcija koju
guh•a. Isti Ьi rezultat Ыо, ako Ьi on lukavstvom Ш prevarom Ьiо predldemo nije u sadas!ljem momentu oportuna.
n.amaп.ljen i tim.c nestao Ьеz traga. Tctkav nered ufinio Ьi nemo- Ја sam sugerirao g. Angw.u Malcolmu (~u komisije MacLeana)
guёim svaki роlашј ispitivanja ovih ljud.i. Da vas odmah podsetim da - po§to brigadir smatra da Ьi predlozeno formalno ispitivanje
n.a moju raniju d,~pesu. Sta vise, to Ьi dovelo u opasnost nameravani dovelo do teskoca - smatra:n, da Ьi g. Greenlees - koji је Ьiо sa
pokusaj masovnog transportovanja za Severnu Afriku •••Ј, sto је generalom Mihailovicem osamnaest meseci - pri svemu tome, ipa.k
mogao poci do Napulja da ucini prijate\jsku posetu generalu DamJa-
~Ј Jz dokumenala nije moeuce zaltljufltl da 11 је atvamo postojao plan za
rue1,~~e ~ iz ЕЬо!Јја ро sevemoj Atrlcl, 1 da se l.!me stavl k.raj .poli· za иvemu Nema~ku. u Munster \agt'r, !to se I dogodHo, takode је nemoguct'
Ш_~t.arut!&om• naduveoom bauku, koJee ае plaJJo 1 Forenj ofis I njegov zaklju~lt!. Pisac је sklon poslednjoj mogucnosti.
pпjatelj Тlto. Ш se mof.da ovde radJlo о stvarnom p\anu pokretanja tzbegtica 3:13) F. О. 371-51312.
{38 437
 1t1J 0 -с on ы naslojao dA lzvufc ~\о v\~c 1,,r<1,
r,o,·itll- U to '0An'1 11no,•ic(',·c aktl,•no.stl %11 \'Гt'mc rntn ~l'lln, 11, lzmedu 13._ marta 1 11 . a pr\la l 'H 7. rom •. .
!Ое odno..'<t! n11
1.~,е • · '1
"О ,тlо dobrom ldejom,
• dа ,.,с on kon~ ' М А 1
1 k э,с а n\Je 8е n1At.J znacaJм !Jcii(!ra]I') u Р • а pr~tv'!ltm dokumen-
t\11m m,atra о,
- fe oam ~lэti dE'pc~u. . Л\1 1111 '''А'
on smn t rв d э proJf'kto,, , ~~a. Zлtlm 11. apriJa D~mJaмvicev ~utdub_Dзmjanovice-,og slu-
Macwn~~t~sa ne Ы treЬalo dэ sc obavl u !urЫ zbo,-i pr\ n11 ,, u1nom dcpartm1t11u f'or-?r.j ofisa O o•rr,m; . ice_ ponovo p,,krenu t
u J_,. zaplsao sledece· · - Је drplomat М. S. Wil-
~ : ~ . tran.sporta i:r.m~u Rlma I Napulj a I da ЛmЬа~щ\~ ~ '
1 11
1J1111w •
n<'S . da aranlira a,ion ia g. Gl'('('n)ccsa \z Rlma do Napu\ 'Ј• Ranlje smo pr1miJi dve r,ott nd J u 1
aj~ prcdaju gerrNala Damjanovica· n~~s '>Vensdk~ vlade koje zaЬte-
tak. niti pak da ga ,.au• sutrad an avIonom za R\ m. О n се Privai
u stanJU Ја 11
:n pos]om biti u Londonu \! poncdeljak u v~e 17. marta." 3$1)
Sutndan 11. marta John R. Colville dodace sled~u zabelr!k
•
V
1 10. J:inuara
1947. м 1. smo i zЬega vali · d.1е dosu 3 t1l'an"- . 1: juna
govorUJ smo Jugoslov~nJma da se mi jos uve~e~:~~~J.nJu odl~;
.
1946
·

-om u.pisniku od 10. mar1a: ,.Ја sam ovu stvar diskutovao sa u departmanom. M~dut1m, americko Ministarstvo Ј_~о sa SteJt
~е 5argentom 11 ,-ui rutl$ke depek br. 594 i da sam posle srr •":ililo је svu odgovoгnost ро ovom slucaju na na s ~ ~Upos1?'ra
~o,-ora te1egrafisao Rimu da је nameravano ispit.ivanje Darnj:az. n,eroorandwnu_ br._ РЈ309 1, koji smo J)Odneli nasem ~ ~
"1Ь od]oleno, 0 ~mu sam i.zvestio g. Greenleesa. Sir Om,e Sar n0- nih ~lova, bilo Је odluceno da se konsti"·"-
.
.. _,__ k ~ -~-
•= speCIJ,шw OПUSIJa
koJa ь 1
. · 1 t· ltali · · gent . isp' W g а1 џ
rekao је, da ako је stY~o voJ~ v as una u . Jl ~emoguce da 1 . а . ener а ilmJanovica. О,,ај plan је оdЬас Ьоа
preduпnu bilo kakvu akaJu protiv ge.nerala Dam1anov1ca i njeg , prigovora _Ьпgа~а Ma_c Leana, koji је ukazao da Ьi pokusa~ ~ ~
,Pretorijanske garde' - ~ја је valnost dostigla takav stepen O о~е DamjanoVJl: odvoJ1 • ,
od !Judstva, odveo u pobun •
.
, Ј
U 1 SVaJCU vrstu tes"'ko-
znal:i da Ь! m,amo Ы_ti nemoguce razЫ~ l?g~r u Eboliju, w ~re~u~ ca da se f~tnic1 otpreme iz EЬolia za njihovo novo mesto Ьо ,
uti Ьil.o kakve efektivne mere da se 1sp1ta1u logorski stanovrн 1. Sadasnja Jugoslovenska no:a zahteva ponovo d -% • .~~~-
. · tr da on=enJe ..,..,JDJe
0n је odredio da se ova stvur diskutuje na sastanku koji се se od/ · od]uke, 1 Ја sma ат se krajnji odgovor mora dati.
ti u 10.ЗО sati u sredu 12. marta, koji се voditi ministar Forenj o(is:a.: Moguce је zagovarati ideju о dva ..,edista ро Dam·
. . , . . &
••
Janovtcevom
[)\,а dana kasnije, 13. marta, jedan drugi funkcioner Forenj ofi~ slUCЭ.)IL Pn:o, ~oz_~ se ~trati da Је on Ьiо najpoverljivi.ji zastu;mik
svojerumo је dodao na iapisni.ku John Colvillea sledece: .,Sastanak generala Мihailov•~~ ko1 1 ~u је dao opasan i visoko odgovoran za-
sa ministrom 12. marta nijc do~o do Ыlо kakvog zakljucka, kako u datak da ut!e u Nedicev КаЬшеt, tako da је u samom centru ~k
· · · da · takO nema" е
pogledu generala Damjanovica, isto tako u pogledu preporuka bri- okupa~Je;_1 • Је u !11ogucnosti da potpuno obavestava svoga
gadira МacLeana. Ali ја se stv~o slazem sa g. Colvilleom, da ёе sefa МihailoVJca ~ta se desava, kao i da pod.rije kvislinslщ v!adu u
se pruziti povoljna prilika da se "oce.ni" (navodnici autorovi) general zgodno~ momentu. <?n ј: na kraju saЬrao cetnike, na kraju rata,
Damjanovil: i da treba da cekamo taj momenat. Mi cemo rnozda pod svoJU komandu 1 sacuvane ih preveo u Italiju i time izbegao
morati da menjamo i smanjimo na.§ projektivni pokret za Severnu varvarsku Тitovu osvetu.
Afriku, i da tamo posaljemo samo izmedu ёetiri do pet stotina ofi- Drugo, moie se imati i suprotno glediste, kojem је izg]eda sklon
cira, iz cetnifkog logora. Ako uspemo da ih odvojimo od ljudstva brigadir MacLean, naime, general Damjanovi.c је Ыо iscrpljen za..
ukljutujuci u ove i generala Damjanovica; mi l:emo Ьiti u stanju d~ roЫjenШvom u Nemackoj ; on је potpisao NirnЬersku deklaraciju
~u~o о njegovoj buduaiosti na lezeran naёin. Ali odvajanje _ i urgirao sve zaroЫjene jugoslovenske o!icire da se vrate u svoju
koJe Је napomenuto - more da bude i pre toga izvodljivo, posto zemJju i time pomognu okupatorske snage. (Ovde је briaadir
komisija brigadira МacLeana namerava da otpocne sa radom u cet- MacLean netacan i nepo~ten. general Damjanovic је urgirao po~tak
nifkom logoru kroz nedelju dana". w) u zemlju radi pomoёi svom narodu, а ne okupatoru, pisac). Pos.le
Е. В. Boothby, 13. 3. 1947. юgа on је stupio u Nedic:e\' KaЫnet, da Ы omoguci.o Mihailovicu da
drzi njegov prst n.i jednoщ naJvainijem .шti-komunistic.kom obara~
S~ George Rendel kratko је dodao na dokumentu: ,.slaiem se ·, On је pravio smetnju ujedinjenju snaga protiv okupatora, sa n,jego-
dok Је F. А. W~~r sa јо§ jednim kolegom stavio' svoje inicijaie i vim ljutim neprijateljstvom prema partizanima, tako da је na kraju
~dao: .,Celo p1tan1e logora EЬoli i njegovo razbljanje jeste sad3 prikupio sve kvislin~ke i lasisticke (sic) snage Nedica i Ljotica i sa
)edna hitna potreЬa"! •М) njima pre§ao u Italiju.
3~) F. О. 371-e?З'IZ. Mi treba da is pitamo generala Damjaл.ovica i predlazem da sace-
3SSJ F. О. 3'11-8737%. kamo za ovo, da se ukэJ:e pogodna prilika pre nego donesemo kraj-
3'8) F. О. 3'11-б731Z. nju odluku о nj~govoj buducnosti. U meduvremenu, smatram da
438 439
-
Ј gosto,-cnskl.'J ,·lвdi љ, stнo prcdloШi d11 llrR,l,"1,, On се poslati f"orenj fJfi ~u d,, .. hitne d" oso 1• . . -
m,~mo !«1 :11 р · • ;,. 1 16. aprila 194 1.
prcroru~uj(-m
!1t'
-
t11ko postupl". ••i)
М . S. Wl\l\11m~, 11 . 4 l!H; u prvo 1 d epc si on kaze fJVr1 .
. ·
Јеdал znacaJa n m()m"n:i t u na~ m 1 .,.
1 3 . •
Anja м s. \V\11\amsn dodato Јс ovo : "\J\v 8 tav oficira i ljud~tva k . · ~ ~"' .0 Ju Jeste otvoтen :
._, uver \L- с• · , Оје Sm() ISpl\.ali, Uk.Jjuf:i175j ј gen.,_
U n11-cta,·ku ,,..ag, .
St! u g. \Villiamsom, da о,·о n\Jc Ьв§ ldcalon 11'1'1f11~n ra!
а oarnJaлov
,
=· tnJen1ca da su mn()ai 00 .. , d Ь
.. •~lj . . ,..
.
про о rovolJлo kola-
-
.S1akm . ~-,-or dr. Lt'Ont.lcu (Jugoslovcnskom 11111 ь ·11 Ьorl rali sa nepr1Ja"" em pro. 1v par1izan;i - kОЈе . Је . В n·tans•--
...,. vlada
d damo ot\-orcn• "'Ч\v d d d А iviin.lcno prlzna 1а za savezn1ke - njih ni najmanje "" Ьгiл• U istom
• u Londonu). Jugos\0 ,,cnska vta а prvo mora n ouc k 8,,ь, ,.,
'' " •
\s\u podjednako su uveren1 u povedu budu;,..._.....- р -:-- d ь·
doN k d Nje da је rela ttlni~ka grupa na putu prom nc bornvk
1 sm h g1· ь · t · ._., ..r.,.,. ouusao а 1
nekl od njl mo ! 1 1 ~~ 1.3 i u J ugosl.>.; ju da im ~ sudi kao izdaj-
:r.aroЫjenltke logore, prim. р\:;са) 1 mr. P~ak;
8
u~a:,ka u nemat~
nlc\ma, nJ na kraJ рал:1еt1 in1 пе dolazi. r-:aprotiv, oni ocekuju da се
( rita.ns.ki amt>a..<ador u Deogradu) unapred је re~ao da се iuцosJ,i. Ыti uvr~ceni u . proЬoJnu, .!nglo-_~eritku silu u o.apadu - u koJi
(Ь ,_ .. munis · .: time Ьiti tc!ko pog~enl. Brigad1r Mac:Lean PosJ· oni fVrзto veruJu - da_t.e . pre ~11 pos1e роа protiv Istocnog Ыоkа.
,-ens.... "0 enika и Nematku sa dvanarst hilЈа ' d Ј 1 "11
k а ugos
"
• . 4 .....
Је S\"Og ....u Ь . " ovena i dа,Ј onl su u ov~m uve ~enJU ~-l)S V1se urnsceni govorom predsednika
mu str.ktne instrukcije, da skupa sa r1ta~ . ?m arm1Jom u Nerna~. тrurnana. ~ta,_ ncki _od nJih Jedva tekaju da budu poslati u Grtku.
k ОЈ. osi'"'"' potpuno odvajanje ofic:ira od voJruka cele grupe. м, srn Ovaj na& ~ 1~1J:nJa, ~a~avno, odriava se u dobro pisanoj i usrne-
!'1- - М' ' t ta da . t . t о
'"1iili n.ajjaa pritisзk na · .u ustars v~ ra. .' о~ . ~ is о ucine u noj pr~pagandi ~o~om Ј_: general Damjanovic uspeo da potencira
pogledu britanske annije u NemackoJ. ~а za isp1t1vanje DamJ•. proklinJanje sadasnзeg rezun: u J ugoslaviji, i oda.nost njegovili trupa
DO'riu ubгzo ~ ~ ostvariti jcr pokret cetn.1ka (za Nemacku) pocinJe njernu. ~о rezultat ovo~a, 1 _kao potpuna ad.." ninistrativna sloЬoda,
14. aprila•! Ш) а takode 1 sloЬoda kretaлJa koJe Damja.novic ufiva, on је bio u staniu
Е. В. Boothby. 12. 4. 1947. da za protek.le dve godine izgradi о.а teritoriji pod britanskom kon-
trolom ko°:'p~u i disc:ip~ovanu politi&o-r:illitaristitku formaciju
Depde ЪbcLeana Forenj ofisu sa otvorerwn ~Jcm, da ~om . zb~ci - kad mu se ukaie prva pri-
li}ca - vladu Jedne zem1Je koJa Је Ыlа nas savez:nik za vrex::ie rata
Ne Ьi bilo nepravifno nazvati brigadira Mac:Leana jugosloven. i sa kojom mi odriavamo normalne diplom.atske odnose. Nem:i
skim шkvi.zitorom. Ovaj naziv njemu јс dao laburisticki poslaruk potrebe naglasavati ~ . је svaka predostroznost preduzeta (uklju-
Ric:haлi St.okes, i nekoliko drugih Britanaca, koji su Ьili upuceni u cujuci i upotrebu nasilJa) od strane generala i njegovih oficira da
sloienu jugoslovensku proЫematiku. Istina је da on licno nije nikog osigurnju unapred da n e bude dobrovoljaca za repatriranje. OЬicni
uЬio, niti bilo kom naneo telesnu povredu. Ali kao sef jedne Misije vojnici su obeshrabrivani С:а ne od.riavaju pismene veze sa porodi-
sa delikatnim zadatkom, uanio је sve, koliko је mogao, da Tito cama u Jugoslaviji. U drugu ruku, pak, postoji dobar razlog da se
fizicki wшti najveci deo svojih protivnika. On је ~ао isto toliko veruje da general Damjanoviё kontrolise jednu tajnu organizaciju
daleko, kao srednjovekovni inkvizitori da spreci optuzene da iznesu za ubac:ivanje agenata u Jugoslaviju. (U Forenj ofisu је dodato:
svoju oohranu i opravdanost motiva za ono & su radili tokom rata "Odnosi se na Poljake", - П11Sli se na Drugi korpus generala An-
u svojoj z.emlji. 0n је to njima poric:ao javnom osudom i klevetarna dersa, prim. pisca).
u javnosti i na slu!Ьenim mestima otvorenom denunc:ijacijom kornu- Бritanska odgovornost u ovoj stvari је ocevidna. Ро svoj prilici,
nistickih politickih protivnika i time unapred prejudicirao britanski ovakvo stanje stvari nije se mogio razviti Ье.z nezvaniaiog ohrabri-
zvanifni stav prema ovim ljudima. 0n је Ьiо i tuzilac i sudija i poro- vanja sa nase strane. Niti Ьi pak sadasnji stav generala Damjanovica
ta i njegova ~ se uva!avala \t Forenj ofisu. Na nesrecama Jugosla- i njegovih ljudi Ьiо shvaUjiv, da oni nisu osecali da uzivaju we
vije on је stekao veliku ovozemnu slaw, ali i prezir od strane onih odobravanje. I kao posledica ovoga, mnogi njegovi ljudi, cije је po-
koje је progonio. 0n nikako nije mogao - sto је morao - da zauzme nasanje i stav za ,теше rata Ыо Ьe-zvoljan, а koji su se pre dve
stav i:oveka bez predrasuda; istina njega nije interesovala. On је godinc mogli vratiti kucama, sada su ti isti ljudi prozeti najokore-
verovao u magu i silu, i mora se reci da је vesto i uspesno baratao lijim doktrinama nasilja i pcstali neporrur!jivi neprijatelji sadasnjeg
i jednim i drugim u svom radu. refuna u Jugosla,'iji. Prema njima B:-Hansk.a vlada duguje tesku
moralnu obavezu.
357) F. О. 371-8'1375, Skrlniranje је "·ес otk1·i.lo prisustvo u logoru jednog broja ijudi
358) F. О. 371~5. koji olvoreno zive pod svojim vlastitim imenima, Щu је predaju kao

440
 ,. ,-tt oda,·no tr11t.llA Jщ~oslovc11~kn vlnd,1. U n k ..~toJ svoga rada i uti~aka krije Ј·., t k ..
r11tnih 1..1o.:inncll k \ d 1· " ''''
Jн tlljc,,in,11
Br!t ,, - ·, kllo \ Лmcrl~ А v а n, r.von
•n•kA k t·nu ~ll 11ћгс,, I " ,1 ltovnlko
"" Jogoro ЕЬ о 1·1. 0v :ij l,.vc~taj -""~~
я Р 11'> pr1l1k
r . ., r,m ·L~p1t1,1anja
· · sta-
~ _,. du u poglcd\l osti1tka 1jt1dstva odlu а nljc Јо~ 111111 n ~ Је Јс \s pltlvao. MacLean v;di .,.Ье · ес, ~'st8 P'>hva.lлo о onima
1h pГL'l.lЭ • ~, lk k k " 1~ "о '' - u nnoj s 1t .. · k
Ali ni ро jcdnom od 0 ,,th s\utDJcva uops е n: а va о c\Jn nlJt· rч,, czda pofela da sija, kad Јс pomveu . ua~ 1J1, ad је njego'la
·m•"• u medu,тcme11u, 1а protcktc dvc godlnc, Pllno ~lnli •
d Ull "" • , , • ~ ' 1\(1,1 i~slcratnl reilm . Jugoslavij 1 putem ;J:g~ Ceretl р~кео da namece
Ы]а је dor,o\jens 0 ,,111\ \jud1ma, taposljavnnjcm u 11trnt.nrskoj ~luii ~focLeon ostao bt 1_1epoznat I u svojoj zeml 'i~~op~gande. _в~ toga:
kod n as, kao \ na drugim du1nostima; nclzbcino sc mo~c Mt111trn;: tuo va n nJegovog 1zbornog okruga! Ovako Ј ~~ ~,ko za nJega ne bi
da smo mi odobrn,·ali dve stvarl: kako kotnbornc\Ju sn ncp1·\J 11 t<'IJ ,
za ,-reme rat.a, isto t.ako i njihovo snda~nje neprljntcljstvo Prc cn,
-edunorodnoj areni . I u svojem ро 1 .. '
'" D Ј ,,.
Је ~stao faktor
s an1Ju ForenJ ofisu
na
k· "'
sJcdeft' о am anov1.:u i nJegovom ljudstvu: , on .ис
Ju.gos1o,•cnskoj vladi. I pn.-n,a ovim ljudlma (trnicnlm zn r ntnc z~~
~ne) tak~e је Brit.anska vlada preuzel~ na sebe tz.v esnu odgovo;.
u vezl ranlje poslatih depe~a iz Rim .
te;• \zve§taj kojeg sam primio od g Da.:d (Ь;~: , 849 1 850) pri1a-
44
nost, i prroati ih - k ako smo оЬесаћ - nece btti lak pos.io za sada odgovoran za skrinirэnje jugoslovensk ane-Porter3: koji је
nas". 151) u nap11ljskoj oЫasti, drugim recima, tako~a~dat,,g ~so~.lJa (S-EP)
Rlm, 15. 4. 1947.
njcl :MacLeana) generala Darnjanovica. lsp·ti tk .cet~a (navod-
poslu sastavljeno јс priblizno od podjedna~o;a br~. о~Ь~Је n,a. ovoi:n
Inpd:1 od 16. aprila 1947.
' р'
.
cira koji su za vre.m e rata slufili kod р~-~-- Jkaodntanskih ofi-
~ •.....,,а 1 cetnika· dok
"U medu,rremE'nu pripreme za transportovanje се\е grupe za g. Haldan~. orter - m~?a ~tpuno verziran u jugoslovensk:im 'stva-
Nemal-1..-u privedene su kraju i prvi transport vozom, oko osam stoti. rima - 11.1Је u ratu s1uzto n1 kod jedne grupe нп · d . .
х .. . . . . · Ја u 1 pet stotina
na ljudi, ,,ес је pu..¼o 14. apriJa bez ikakvog incidenta. Izja,'U u po- Jugoslovr na, na "1J1=m se 1sp1tivanзu ovaJ· izvesta· .
с· d d ta 1· · " Ј zasшva, moglo
gledu ::ij~ovog transport_ovanj_a dao _ј_е_ britanski komand_a nt okruga Ьi se r~ 1 a _!>re s ~ Ја .~raviJan prosek cele grupe !od 15 hil' ada·
u Кazerti. generalu Damзano,ricu, koJ1 Је naredbu lepo pnmio. Nista 1zvestaJ sa vise detalJa Ь1се poslat kasnije." Ј '·
medutim, nije mu bilo refeno о n~oj odluci da cemo razblti njegov~ (O,·de se mora uciniti opravdana zamerka tota1no· ь · kti _
organizaciju i odvC1jiti oficire ро dolasku u Nematku. G~neral Darn-
· dir м L
n?sti ь nga а ас eana о "pro_se_kuи od 1.500 saslusanih \judi koji
) neo Је v
janoviё је, ја znam, jako protivan takvom koraku, i da је ovo njernu bi navodn_o trebalo_ da preds!av!JaJu celinu od 15 hiljada. 0n, kao i
bilo unapred ~о, ovde su se mogle desiti nezgode а takode i na svi ~e~t~.~• strpao l; sv~ na Je~u gomilu, kojoj је nalepio upljuvak
putu u transportima. Sa skriniranjem ovde nastavice se sve dotle "kvislinzi • Р~ r-o~to Је gomila .homogena" - kao da se ra.di 0
dok se ne ispita poslednja osoba. Pokret (za Nemaёku) nastavlja s~ ciglama pete~ u ~edno~ Р~! iste vrste - MacLean pravi "naucni"
otprilike sa oko osam stotina ljudi u jednoj kompoziciji dnevno. prosek za ForenJ ofis. Кriter1J1 - kojim se objektivna nauka sluzi _
Predvida se da се preseljavanje Ьiti potpuno zavrseno krajem ovog kao sta~~st, z~an~e, pol_o~aj u vojsci, drustvu, odgovornost, usJovi
meseca. pod _kо_з_иnа su f1veli, .~adU1~ razloge zasto su zemlju napustili, sve
Pukovnik Street (flan Komisije vratio se iz Glavnog staba britan- ovo 1 vise od toga, on Ш)е UZШ!ao u obzir. Njegovo је merilo: umislje-
ske armije u Nem.a&oj, koja је о svemu obavestena) .. Oёekujem ni britanski intere~ deiinisan ratnom propagandom - i silom -
prijem daJjih infonnacija u pogledu produzenja mog mandata, radi koji је, ро njegovom misljenju, trebalo da ponavlja svaki Jugosloven,
skriniranja ostalih logora van ltalije. U ovom pogledu ,ја nisam na. i da se ро istom upravlja - kao da Jugosloveni ne duguju lojalnost
pravio nikakav эranhnan da tlanovi moje komisije otputuju za prvo svojoj zemlji i da imaju svoje motive i ideale, sve ovo ne vrii
Nema&u i da tamo nastave sa radom". 310) ро njegovom rezonovanju. А gotovo isto merilo imao је i dr GбebЬels
16. ·4, 1947. koji је zahtevao oci poroЬljenih naroda da s]eduju seЬicni germanski
interes).
Dalje preporuke i 11aveti Forenj ofisu Рш;lе ove zamerke brigadir MacLean ima ret i kaze:
Jedva da se osusilo mastilo na depesi od 16. aprila, MacLean kao Izve~taj g. Haldane Portera, koji, р':> mom shvatanju, zasluzuje
revnostan sluibenik, poslace dva dana kasnije 18. aprila, sumarni palljivo studiranje, otkriva jedno najizuzetnije stanje stvari. Legen-
da koja је izgradena oko Damjanovica - koja njega i njegove 1jude
359) F. О. 371-67375. predstavlja kao heroje otpc1·a - potpuno је razbijena, i svi su oni
360) F. О. 371-'67375. otkriven:i najvecim delom, kao blni kvislinzi i kolaborate.ri. Ova
442
нз
 ~· ,-ei: odA,,no tr1.1iila Jнgoiilovcnskn vl мlo . U l'\nki JzveJtaJ svoga r ad :i Ј uti~aka krJj"
r1tn1~ t~ocin•~~ n~k. kao I Лmcrltkn vlado, zvonli·no 1Jt1 11IJp(•n ln ,rr, st
ovt1Jk11 Jogora Eboli. Ovaj i1.ves•- ~е eka? PriUkom i=itivaпJ·a , _
s]ul-a.ic,,ma B~tA -gl~u oslatkn \judstva od1uko nljc JoN (1,in,, ~·
1
f\ ~ . ,а Ј l'\r>f " r,.• · .. -,- s .....-
1 koJe Је Jsp1t 1vao. twi acLean v:d; sebo - - - ~• _n1sta PohvaJлrJ о onima
1h . pr,.-dadu. om~ 0 ,,ih slutaje,•n uop!tc nlkakvo okc ljo n lJ,• pr,'.'. ivrzdli pofela da sija, kad јс P?m~ uu ~МЈ sit1Jaciji, kad је njegova
All _ni ро jednmcdu,тemeнu, ,а protcklc dvc godlnc, puno RlolJщl posleratnl rezJm . J ugoslaviji putem ;::g~ Cercil росео da oamece
d~i~ana. U1ј na 0 ,,im ljudima, zapo!\Javanjcm u stroiors koj slu,,~•1 r,r11 cI,ean ostao Ь1 nepmnat I u svo· ј propagaлde. в~ toga
Ь111 )1! do%\-O ,с .. • d..,.,;m duinostima; nelzbc!no sc mo!c smot · tuo van njegovog izbor nog okгuga!oOvzemlji; i niko za njeg.a ое bi
kod nas, kao n.. ....,. ro11
rncduna rod noј 11ren1. I u svojem
. od bra,ra1.i d,•c ~t,•arl: kako koloboroclju so nepriJa tclJc , · · ako on ·
l .. • Је postao taktor па
da smo mi .~ ,_.0 t.ako I nj\hovo sadunje neprljateljstvo Prc~rt'I sJedeCt' о DamJaлovicu I nJegovor:°i~ a~iJu Forenj ofisu, on W e
z.a ,тете ra-. ~• 1 prema ovun
_,_ . ,,)ао·,· . 1ј udima (troиen
-z 1
m za ratne zl" ,а . JUustvu:
Jugos]o,-cn.~--oJ • . Ь . о. U vezi raru~e poslatih depesa iz Rima .
• .....а . Bn'tanska vlada preuzela na se е 1zvesnu odgovo
iel'ТI izve§taj koзeg sam primio od g D . (Ьr. 844, 849 1 850) priJa-
11
•
fuie) gA\;JUI! ь· 1 )
. _., ti 1.... _ kako smo о~ 1 - ne"e 1t ak posao zr-
nost..
JI!
1 Р""'' "
t..-J.aI' ...
<1 sada odgovoran za s kri.niranje jugosl~v avi:
Ha!dane-Portera., koji је
nas•. '") u naptiljskoj oЫ.-.sti, drugim recima ~~ og predaиg оsоЫја (SEP)
Rim, 15. 4. 1947.
n1ci M:.:icLe~a) ge_neraJa Damjaooviia. r o~anih "fetni~" (navod-
poslu sastavl]eno Јс pribliino od podj dлsp~ivacko . osob!Je na ovom
Dtpeh od 16. aprila 1947. cira, koji su ~а vreme ra ta sluill.i kode pa~g br?Ja brttanskiЬ ofi-
u
medu,rremenu pripreme za transportovanje cele grupe za g. Haldane Porter - m ada potpuno veГZJ an~ 1 kod се~а; dok
rima - nije u ratu sluiio ni kod jedne ran u J~~oslov~nskun st:'a-
N~a~ku privedene su kraju i prvi ~ansport ~o~om, oko osam stoti-
Jugoslovfna, na fijEm se isp itivanju ~Р:· _ilJ~du 1 ~et stotina
0
na ljudi, ж jl! ~ао 14. ар~а bez i!'akv~g 1nc_1denta. Izjavu u po-
gledu :2jihovog t;nmsportovanзa dao зе bntanski komandant okruga
Ы se reci da predstavlja pravilan pros;k c~l lZVeSiaJ 1zasmva, . ~oglo
Izvestaj sa vise detalja Ьiсе poslat kasnije." е grupe od l5 hilJada).
11 Kazerti. generalu Damjano,oicu, ko~i је n~redbu Јеро prirnio. Ni.sta,
medutim, nije mu bilo жеnо о na.§oJ odluc1 da cemo razblti njego,•ti (Ovde se mora ucin.iti opravdana zamerka totaln · ь· ·
organizaciju i odvt\jiti oficire ро dolasku u Nemacku. General Dam-
· ·ь dir м Le ОЈ пео Jektiv-
nosti nga а ас ana о . prosekuw od 1.500 saslusanih 1· di k --
janovic је, ја znam. jako protivan takvom koraku, i da је ovo njemu Ьi navodno trebalo da predstavlJ.aJ·u celinu od 1" hil' d On, Ju k ОЈ~
. ktas' trp . . Ј З а.
V ао 1
bilo unapred rettno, ovde su se mogle desiti nezgode а takode i na selinzi.•~• sp ао З;tosv~ na Jednu gomilu, kojoj је nalepio upljuvak
svkvis1
putu u transportima. Sa skriniranjem ovde nastavice se sve dotle, 11 • а ро" Је gomila . homogena" - kao da di
. 1 её . 'edn . . se ra о
dok se ne ispita poslednja osoba. Pokret. (za Nemacku) nastavlja se c1g ата Р ~ u ~ · 0 ~ Ре_<:! iste vrste - MacLean pravi "naucni"
otprilike sa oko osam stotina ljudi u jednoj kompoziciji dnevno. prosek za Fore~J о~. КriterlJL - kojim se objektivna nauka sluti _
Pre<Mda se da се preseljavanje Ьiti potpuno zavrseno krajem ovog kao st~~st, zan1i:1an~e, ро~о~ај u vojsci, drustvu, odgovorno.st, us.lovi
meseca.. pod _k~JШla su fп;eli, _radU.1, razloge zasto su zem.lju napustili, sve
Puko\'Dik Street ( ~ Kom.isije vratio se iz Glavnog staba britan- о~о 1 ~е о~ ~oga, on DlJ~ uzimao u obzir. Njegovo је merilo: umШje­
ske armije u Nemac!koj, koja је о svemu obavestena). OcekuJem n1 br1tanski 1nteres defi.n1san ratnom propagandom - i silom _
prij~ daljih informacija u pogledu produ!enja mog mandata, radi koji је, ро njegovom misljenju, trebalo da ponavlja svaki Juaosloven,
skriniranja ostalih logora van ltalije. U ovom pogledu •ја nisam na- i da se ро istom upravlja - kao da Jugosloveni ne duguju ioja!nost
pravio nikakav sran!man da c!lanovi moje komisije otputuju za prvo svojoj zemlji i da imaju svoje motive i ideale, sve ovo ne vili
Nema.&u i da tamo nastave sa radom", 880) ро njegovom rezonovanju. А gotovo isto merilo imao ie i dr Gбebbe.ls

16. 4. 1947. koji је zahtevao od poroЫjenih naroda da sleduju sebicni germans.ki

interes).
Dalje preporuke i saveti Forenj ofi!u Po:.le ove zamcrke brigactir MacLean ima rеё i kaie:
Jedva da se osusilo masillo na depe§i od 16. aprila1 MacLean kao Izve§taj g. Haldane Portera, koj i, р!! mom shvatanju, zasluzuje
paЩivo studiranje, otkriva jedno najizuzetnije stanje stvarL Legen-
revnostan sluzbenik, poslace dva dana kasnije 18. 8 prila, sumarni
da koja је izgradena oko Dnmjanovica - koja njega i njegove 1jude
З5i) F. О. 371~315. predstavlja kao heroje otpo1·a - potpuno је razbijena, i svi su oni
360) F. О. 3'11~375.
otkriveni najvecim delom, kao licnl kvislinzi i kolaborateri. Ova
4-42 443
 . . . lu st,·ar iznN,ndujutom da је u poslcdnjc d vc l(orli
tinjrn1ca ёni ~ ··tu portera, koj l sc bзvio i. pitiva nje
I njcgovim oflcirima - dol( su 11oinin, 1ri ,, 11dzo1· nad osoЫjem komisije. ~1 sldla11ovnika logora EЪoli i vrsio
reneralu Dan\lAll n~pr1J
0 1
"зtclJ~kog predatog оsоЫЈа - Ыlо clozvoi:' 1111 1'1
ufnt prof'l1 , о Ј Ju ' d 1ma
' koJ'e .а .ane-
. . Porteт sastav10
• је i ona i
11
---'ovali sla\US " ' , k lj ( . • . Jl' t1,
Р"--""" . r"i p,>d anglo-nn1er1~kom о upnc om re orm,su I stn ' "....110
·ustrl od 1·500 18· Р 1·t a ni'h IJ udi м Јdе ispitivao а k .. •
ОЈ se zasniva na
1
da na t.e~to 1Ј ·udi koji su se predali sa njima, u J!c'dnu koin pak р,, . •
~e..~t hiljda~a·p~ino~ranu politl~ko-mllitaristl~ku organlzaciju ~ц ~~11
orhJvl, ve.:L ј с d mo
,.. ' .
postoJe izvodi iz d
· е ut1m ovo d k
1 ' g о umenta nema u
• • Ј Ј 1.,,. napravljenl ta ko rla se podudaraju :ао~~ ovo~ izvestaja. lzvodi su
1 dobro . 1sc1
,-e' ta.n1n1 с е
• k I d. k ·
щ· m obaranJa s::1dasnJC ugos ovens е v а е, ОЈа Ј' " ь ·
~ tl·1 ovo.rn pitaлju, 1 kao suma sшnarum na Jo~of1Jom Foтenj ofisa ро
~ zro'k u ratu sa kujom oddavamo normalne diploinat ·k· koja glasl: pravlJena је kratka zaЬeleska
nэ:; 511\"е '
Sta , ,i~ • postate • xt Н ld
Ja~no iz onoga "' о g. а ane-Porter k .•
s ~
odn ose. • . ,. . Ь х цz\•
Cetnicki logor u Napulju. Gene 1 D .
1
R!nJ'e stanje stvari ШЈе mog о pro1za.:1 ez na"'eg svakako ·
dа sad• lD . .,. i Ј . 1· d ' pr~. " . xta· Hald ra am)anovic .,_,_ ,. . .
tutnog odobravanjз. Gener~ amJano~1"' _n egov1. JU 1, bez surnnj, Jozeni 1zve~ ,Ј . g. • ane-Portera O cetnick • С <11ШЈеn Је pn-
smatraju da mi simpablemo sa nJihovun gledistem; i ovo sa ' koji pr~nos1 1 1zvestava о Damjanovicu . . om logoi:u kod Napulja,
n 35 . . hb ' l nio 1
ро seЬi, jasno је, da 1h Је о ra r1va о. zuje ih kao samopriznate kvislinge i k 1 :egovom lJudstvu i prika-
o,.;m smo mi sеЫ navukli vrlo jasnu moralnu odgovornost Preni• opstu situaciju, i u neku ruku drii odo а rater e. Izvestaj diskutuje
,,elikom broju ljudstva, Щ~ је vladanje za .vrem.e _rata u?lavnorn ьв: takode i Vladu Sjed.injen.ih Arnerickih ~ : rnom ~ ritansku ~ladu, а
nedobro,10]jno; koji su mozda р~ dve _g ~n7 ~1li _sklorn da se vщ~ stanovnici pomenнtog logora imaju stav r va, kозе ~ ~~pnnele da
viji kakav imaju ... 362) Р ema (danasnJoJ) J ugosla-
J.,icюna i porodicama u Jugoslav1Ju: Ali ~ .i sti lJu~ sada su, sa nasini
odobravanjem, sеЬе tako komprom1tovali 1 postal1 tako organizovan· Iako MacLeanova komisija nije bila jos " la . . .
da O njihovom povratku sac!a nema ni govora. Niti smo mi sasvi~ Jjudstva u Italiji, Forenj ofis је odlucio da n zavrsi sa ~krini:ranJem
Ьеz odgovornosti prema razni.m l!lanovima ove grupe, Щu је predaju izVest::ija - bazir:inog na saslusanз· u 1 500 lJ~udi
o~novud vec pomenutog
х d • · - onese prvo na-
ka.o ratnih zJocinaca zahtevala Jugoslovenska vlada. U nekim sluca- celan stav "ta а rad.i sa stanovnicima Ebolija· 1• dru • ' .
je,'Шla predaja је Ыlа saglasna sa stavom nase i Americke vlade
sa generalom Damjanovicerri. • go, sta da radi
Dajuci o,>im lju<lima za protekle dve godine punu slobodu akcije i U toku maja 1947. n a izradi nacelnog stava radi ' trt· ·di 1
' •t F л W
• fis се р omate
zaposljavajuci ih na strazi i ostalim brojnim dumostima, mi smo u Forenз. ~ а 1 о :. · п. arner, J ohn R. Coiville i А. w. н. William-
st'l3ri smatrani kao da smo Ыli saglasni sa njihovom ranijom kola- son. N1ihov rad Је mnogo opseian elaЬorat, iz koga с ь·ti
· • ·• ta • • е I
.ed
nav ena
Ьoracijom sa neprijateljem, isto tako i sa njihovim sadasnЉn intri- naJvazroJ~t mesd.itizoogDnJe?ove opsirnosti, i da se ne Ыsmo udaljili
od teme, s а ra Koliko 1·е puta Damз· · · ь·
gama prema Jugoslovenskoj vladi. U zakljuёku zelim da odobrim - . d k sa .amJanovicem.
. 3n0V1C !О
g. Haldene-Porterovu sugestiju da grupu treba ро dolasku u Nemac- sas1~s?vш 1 о. oga ~Је p~znato, ovoj istrazi nema traga u arhivi.
ku rastu...•iti_ Isto,тemeno dodajem dalju preporuku da se ne sme Da li Је sklonзena, umstena ili nije jos otvorena javnosti, nije mogu-
guЫti vreme u pogledu iznalazenja resenja ovog proЫema; resenja ce reci. Ali od tada do danas mnoge su se stvari izmenile vreme
koje Ы omoguffio velikom broju ovih ljudi da postanu korisni cla- prilike i shvatanjз. I tadasnji patriotski rad britanskih cinovnik~
novi drustva, umesto da nedogledno skapavaju u nezdravoj atmosferi danas !:Vakako ima drugi prizvuk; najЬiaie receno to је Ыо bespravni
u logorima za raseljena lica"! 381 ) i u mnogome neljudski postupak ille prema slaЫjem, nemocnom i
Fitzroy MacLean, sef Мisije. obesp1avljenom.
. 18. 4. 1947. l\lШjenje F. А. \Vnrnera. On је na ovome radio deset dana poёetkom
maja 1947., i rasmotrio је о,,о pitanje u ёetiri tacke u kojima се Ыti
Forenj ofis studira МacLeanov ivestaj kao i izvestaj iznete njegove glavne misli, posto је nemoguce preneti stvar u
njcgovog zamenika celosti.
1. F . А. Warne1· naziva vojsku logora EЬoli (Ьеz navodnika) Na-
Posle saveta i preporuka MacLeana od 18. aprila 1947. u pogledu cionalna oslobodilaёka armija. О njenorn kornandantu Damjanovicu
ljudstva pod komandom generala Damjanovica, Forenj ofis pristu- kaze, da se njegov predmet - sta da se radi sa njime - (Ьr. R/5230;
pice proul:avanju ovog elaborata. А samo nekoliko dana kasnije stici Flag) nalazi momentalno kod ministra spoljnih posiova. ТrеЬа price-
te jedan opse!an izve!taj od MacLeanovog zamenika Haldane- kati do1azak :МacLeana ~• London, i onda odmah doneti odluku о
381) F. О. 371-87375. З62) F. О. 371-67375.

444
 . . Ju ~t,·ar lzi,cnndujul:om dв јс u pos1ccl11.I<' clv<' l:•nll porter11, kojl. sc bзvl o l~pltivanJ
~njc-nir11 ~n• ccno;·itu I J\jcgovln\ ofic\r\1nn - dok Rtl 11 ,,m iн,/" adt ol' лаd шюЫјеm k1Jm isij1> ,,~r st.a11ovnika logora ЕЬо1· . ,..
gcnc-ralu Dan\11' ncpr11atc••~kog predntog оsоЬ\јв - Ыlо clщvo\J
1111
n 11 r·1 Јј d
n11 utnl pro 1 , о u lma koj .
-• r a ldanc р 1 1 Vf :,\O
• orter яa.чt.avi . 1.
__,., ,ан s\AIUS k lj r ,.,,, .
::.uзtri od 1.500 lspitanlh l;udi еМЈе l~pitivao, а k1Jj i ве~ Је . OnaJ
LJ LJ
ро..,,,.,,.), lji --А ,,.1o-n111eri~kom о up:ic om rc orml!:ilr I t '
tor 1-"'u 81 .,, ј d N "Р•·
d а n 3 tcri • • ljudi koji su se predall sв nJ\mo, u с nu komrnkt '" 1 {: Ј d'
•rhlV , vc с rno postoje i zџod ' .
· e('Jut1m , ovog dokument.aasn1џa na
?est't :\j;i~iplinc~anu polititko-mШtarlstl~ku orgunlznc\Jн N1t 1~;
11 1
"noprav ЈЈ ел I tak о rfa se podudar1 1z. del1Jvа ovog izџestaja lzvoo·
nema u
1 ~оЬ . 'ljc- obaranja s:1da~1\jl.i Jugos1ovenskc vludc, koja ;·с 1; · ovorn pHanju, 1 kao suma s 11m • r a1u sa !ifozofijom Fоте~Ј· о[ i su
\"{'<t.anlm CI . ..
~ 'k ratu 53 kuJ0m
• od r"avamo
., \ , )l ia
norma ne d1 p10111 " 1 k " um napravfJ' . isa р1Ј
na~ Sl"''t'ZIH 11 ' х Н ld " R ,, koJII g1as 1: ena Је kratka zabeleska
St.a ,;~, posta~ јашо iz onoga "to g. 11 ane-Portcr k ,
odnosc.->-nз·e stenie st,•ari ПIЈС . mog1о pro1za""i Ь ez na"eg х а7.,,
а 58 d"" 1 Јј d
svnkako . ·
р, ~-
,. Јlogor u NapulJ'u , Gtnera
,,Cetnlcki . .I Оа • .•
D · vi" i .
..d tn g odobra,ranj:1. General atnJano " nзegov u 1, bcz sн ... .
--, Jo~enl lzve»ta g. Ha ldanc-Portera O с _rn1anov1c. Primljen је pri-
,.u о -~ "h .
atraJ·u da mi simpat1~mo sa n31 ovun g е 1"tem; \ ovo
1 d 'X "'/)Ј ,
- koJi prenosi I izvestava O Damjano ·с et_nic_korn Jogoru kod Napu]ja
. а1 zuJe ih kao sarnopгiznate k1,·isli nge ":1 ku nJegovorn ljudstvu i prika.~
nas sm . . sarnu 1
ро sebi. jasno је, da 1h ЈС ohrabr1v о. 1
Ovim smo mi sеЫ navukli vrlo jasnu moralnu odgovornost pre .
opstu situaciju, i u neku ruku dr'- 1'1 do aboratere. Izvestaj diskutuje
takode i Vladu S]edinjen ih Ameri~ kih? gDc.vornom Brit.ansku vladu а
,,elikom broju ljudstva, Ще је vladanje za _vrem_e , rata u?lavnorn ь~: . . pomenнwg •~ 1ogora irnaju ta rzava, ko·Је su doprineJe 'da
stanovroc1
nedobrovoljno; koji su mozda р~ dve _go_d ~n~ ~ill _sklom da se vrat~ viji kakav imaju.'· эвz) s v prema (danasnjoj) J ugosla-
J,.,itama i porodicama u JugoslaVIJU. Ali ti 1st1 l3ud1 sada su, sa nas·
odobravanjem, sеЬе tako kompromitovali i postali tako organ.izov~ni . Iako Мac~~nova k~misija nije bila .05 . . . .
]Judstva u ltaliJ1, ForenJ ofis је od.Ju •. ј zavrsila sa skrini:ran]em
111
da 0 njihovom povratku sa~•a .., nema ru' govora. N·t· 1 1 smo mi sasvi
Ьеz odgo~om~ prema raznim clanovima ove grupe, ciju је preda~ izvestaja - bazir:inog na saslusanjucilo ~ ~ o~novu vec pomenutog
5
kao ratnih zlocinaca zahtevala Jugoslovenska vlada. U nekim sluc... ёelan stav sta da radi sa stanovnic~ ЕЬо Ј_~~ -:-- donese prvo, na-
je,rima predaja је Ыlа saglasna sa stavom nase i Americke vlad sa generalom Damjanovicem. liJa, 1 dгugo, sta da radi
Dajuci o,rim ljudin1a za protekle dve godine punu slobodu akcije е:1
zapoЩavajuci ih na straii i ostalim brojnim du!nostima, mi smo
U toku maja 1947. na i.zradi naceln0
t
01
. .. .
Foгenj ofisa i to: F . А. Warner J ohn R sta_va ~adice tri d.iplomate
stvari smatrani kao da smo ЬШ saglasni sa njihovom ranijom kola~ son. Njihov rad је mnogo opseian el~ ~е А._ W. -~ - William-
1

Ьoracijom sa neprijateljem, isto tako i sa njihovim sadasnjim intri- najva!nija mesta zbog njegoi;e opsirno5~t.. ~ koga се b_1ti navedena
gama prema Jugoslove.nskoj vladi. U z:ikljucku zelim da odobrim od teme, sta raditi sa Damjanovicem К lik
1
. а se ne Ъш:nо udaJjili

g. Нaldene-Porterovu sugestiju da gruptt treba ро dolasku u Nemac- saslшavan i od koga nije poznato 0 ~ 0 ( 15~ puta DamJanovic Ьiо
ku rastu.-iti" Isto,тemeno dodajem dalju preporuku da se ne sme Da li је sklonjena, unistena ш nij~ jos ot nema ~ga_~ arhivi.
gublti vreme u pogledu iznala!enja re§enja ovog proЫema; resenja
се rel:i. Ali od tada do danas mn vorena Ja_~osti, rозе mogu-
.. . . oge su se stvan IZШenil
koje Ы omogucil.o velikom broju ovih ljudi da postanu korisni cla- prilike 1 shva~J:i. 1 tadasnjl patriotskl rad britanskih ; : vre~e,
novi drustva, umesto da nedogledno skapavaju u nezdravoj atmosferi ?anas i.vakako нn~ drugi prizvuk; najЬ!aze receno to ·е Ьiо шovnik~
u logurima za raseljena lica"! ' 01 ) 1 u mnogome nel]udski postupak sile prema slab .. ] b~ra~
obesp1avljenom. lJem. nemocnom 1
Fi~roy MacLean, sef Misije.
18. 4. 1947.
l\llЩenje F. А. Wnrnera. On је na ovome rad.io deset dan • tk
· 1947 · · · а росе om
~1ща .., 1 r asmotr10 ]е ?v? pi~je u cetiri taёke u kojima се biti
Forenj ofis studira МacLeanov iveitaj kao i izve§taj 1Znete_ nзegove glavne пuslt, posto је nemoguce preneti stvar
njcgovog zamenika celosti. u
. 1. F. А. War~e1· naziva ~ojsku logora Eboli (Ьеz navodnika) Na-
. Posle saveta i preporuka MacLeana od 18. aprila 1947. u pogledu c1onalna oslobodilaёka arrшJa. О njenom komandantu Dam · ··
IJ_~dstva pod k?mandom generala Damjanovil:a, Forenj ofis pristu- kaze d . ' ]anOVICU
, а se _n]egov predmet - sta da se rad.i sa njime - (Ьr. R/5230;
pice_proul:avan1u ovog elaborata. А samo nekoliko dana kasnije stiti Fla?) n alaz1 momentalno kod ministra spoljnih poslova. ТrеЬа priёe­
се Jedan opsezan izvestaj od MacLeanovog zamenika Haldane-
kati dolazak MacLeana t1 London, i onda odmah doneti odluku 0
381) F. О. 311-67375.
362) F. О. 371-67375.

444
 . . dblni
1\Ј•'~\"ОЈ ~•1-1dlakc
u poi;lcdtt saslt1st1nog ljudstvn о,, ој vlsoki cliJil
k · d а ј с uc•1 о ,~kо1u ро d Lс11_ј \ 11 щ ''·
varl, sadr~an Је u dokumentu k6o 64 Fla .
m
- ·'
,-111 jc:tlk11, 1 no 11 111 s~5 ас), ра ovl ljud1, ро svoj prilici, ne u · rg ; 1: (~0 Jeg nema u arhivi,
n111 t а ne " , k , \ј d , ј I Р skU vladu, verovatno da Jug1Js/ov gk oza vaJu sadasnju J ugosk,-
Gёcbbl.'lson,, 011 kao s\1aki sc tas sve ove u с ,rpn 11а ес 11t1 цо,,,
1111 ven u predaju. Cinjen ica da oni dopri ens а vlada ne Ьi trazila nji-
• • d~;e
k О.ЈОЈ ...., nJ'en,u
. omiljeni. prcfiks: .,kolaborateri - kvls111,z1·•
, ' р:,' hOV § kr1v ' 1са. R а d.I ovoga m1Jguce Јеnose tome ugro'-
t d' .
. .
. "~vanJu saз,nm
na~ta,,lja: 03 11
~S:is,rim је iz,,esм da је pcdesct od sto Damjnnovl{·cvog ljtнls tv , Јс AJnu organJzovanja ovih ljudi i da ihvr _iti da m.1 rusmo dopтineli
na~ - ' n1smo oh ь · u
go1i kolaborater: clanovi Ljotiteve i1i Nedi~eve orgnnlzacijc. S11 sv/ ns ka vlada ne btd n ikad izrazila Ьi!о kak vu "eJuda
vei·ate,
L
1
. ra n va , J ugoslo-
s: ПЈОЈ
·· ovi· 1·Jud1•
је iz,-esno da se slu~aj priшa (arie odnosi n~ оnЉ pcdeset od ~t~ (Zalsta mu ro rezon1Jvanje i veliko
vl< rn odlucuje, prim. plsca). Stvaгno mi· ne ~ znavanJe proЫema о
(dэkako, Pr\'O uЫati, osramoti i grupno osud1, kao dn grupa nij о- . mo,;emo ispov d ti
sasta,,ljena od pojedinaca; zaista ,demokratski' rezonuje ovaj dok i~ је lako smo m1 ovde u Forenj o[isu drfan· k е а neznэ.-
Cambridgea, prim. pisca). I kada Ьi oni ЬШ tra~eni, stvarno, treba\~ n ak bi·igadir Mar.Lean uka1.ao је na bri~~a u_~ mnogo cemu;
Ы ih p1-roati. Ali takode је izvesno da se Amer1~ka vlada ne Ы slo. ipestu, koji su svakako znali sta rade. Moglo ь·1 е od~ cire na ~amom
rn "h 1 ,. · · 1 зе iskutovati da se
Ша sa o,rim, i da Ы podigla svaki moguti razlog protiv ovakve odlц. Ovim nJ1 ov s U.,;aJ ru ma о ne uЫazava, ru·t·1 .ih ,_ .
• · · k . . ..
1, Jer na pr1mer, а о pol1c1Ji ne Uspe da otkri'
- nJ ovo vwdanJe u
ke. :5as\тi.m је jasno, da su Katoblka crkva i druge zainteresovane P rosJo;;t "-'-
. t х· d . · Је z1Оuлса za
organizacije u An,erici, stavile Ameri~~ vl~d~ u_ ~oloi~j da ista nije dve godine, о ne zna"_1 а prestupruka ne treba izvesti d Ali
,rise ,,oljna da se predaju ni najokoreliJ1 kvislmz1 1 hulJe. А brigadir ја sumnjam d~ se о~аЈ arg~menat moze primeniti na nj_:;isl~ca j
MacLeэn jasno је izrazio u paragrafu З. Rimske depese br. 966. od Posto smo ihm1 sasvun znali ko su oni, kako su org~~;~ . . ka '
takve smo upo t reь) Java
· li (u pomocne sluibe i radn- .......ovani,) .1 . о
28. aprila, da sto se njega tife, on n~e preporuШi predaju ovih ljudi. . li · '-ali " h е grupe 1 time
U donosenju nase odluke da li da predamo Jugoslaviji svih dvanaest smo ih рodig 1 pove" nJ1 ov polo:!:aJ· kao prestu nik ta' d
Ј р а,
hiljada ili samo jedan deo, trebalo Ьi mozda da uzmemo u obzir i
• 1 k 1 .
Ы optнzbe ugos ovens е v ade neIZbezno bile podn t
• ti ко •-а,а
. di kt d е е pro v nЈш,
а za sto smo 1Ш re no о govorni!«.
sledece momente:
2. Medunarodr.e obaveze. Као sto је dobro poznato, nase obaveze
4: 'V_erovatan t:e~an ро povratku u Jugoslaviju. u prilog raz-
jasnJenJa ovog p1tanJa . F. А. Warner navodi depesu br. 453 _ od
preln4 Jugoslovenskoj vladi odredene su nasom dostavkom od ok- 10. aprila 1?4_7. ~d Ьr:tanskog amba.sadora iz Beograda, Charles
tobra 194.5. (Rl6234/1945, Flag G.) kao i usmenim uveravanjem koje
Peakea ~ koJOJ ka_ze: ,,Ne -~~atram da postoji bilo kakva opasnost
srn.o im dali da l:E:mo predati sve dokazane clanove ustaske organi-
za ove lJude ~о Ь1 _se vra~~ u Ju~oslaviju«. U depesi ovaj "mudri"
zacije. :M.i smo prihvatili deliniciju prima facie, ali da takav sluёaj ambasador kaze: ,,Тitov rez1m Је zamteresovan za ove Ijude, sa jedne
ne postoji sve dok Forenj ofis to ne ustanovi. Ali interpretacija ovog strane, kao za radnu snagu (argate i robove, prim. pisca) koja Ьi bila
teпnina ne obavezuje nas prema Jugoslaviji niti је pak uneta u ori-
upotreЫjena na njegovim projektima, а sa druge strane, njiho\·a
ginalni sporazum". predaja uklonila Ь~ spoljnu cpasnost jugoslovenskom reiimu".
Dalje F. А. Warner iznosi da Ьi se ovaj tennin morao primeniti Ambasadorovo pismo ohrabrice F. А. Warnera koji о pismu kaze:
na sve one koje Jugoslovenska vlada trazi na podnetoj listi; i takode "Jasno је da је misljenje g. Peaka najbolji moguci naёin i savet koji
smatra da Ы "ovaj termin trebalo protegnuti i primeniti na ljudstvo smo dobili ро ovom рrоЫеmн; ipak, pri svemu tome, mo:!:da se mo-
generala Damjanovica". U nastavku on smatra da u celoj Darnjano- ramo prisetiti da је sir George Rendel izjavio u nekoliko navrata da
vicevoj grupi nema vise od trideset do cetrdeset osoba koje trai i su jugoslovenski zvanicnici koje је on sretao na medunarodnim kon-
Jugoslovenska vlada. Na kraju ove tacke on izraiava sumnju u ovu ferencijama, zauzeli sasvim suprotan stav ро ovoj stvari, i da su
nebuloznu britansku obavezu о predaji ovih ljudi, ,,obzirom da ih otvoreno izjavili da се Ьiti ruЬljenja glava i sledstveno tome, za one
је Jugoslovenska vlada lisila driavljanstva i time oslablla opravda- koji ostanu zivi, prinudni rad ocekuje sve one koji budu repatrirani"!
nost predaje". U nastavku svog rezonovanja F. А. Warner smatra da se Jugo-
З. Iiasa vlastita odgovornost. Brigadir MacLean izjavio је u svom slovenska vlada vara ako misJi da се se ovi ljudi dobrovoljno vratiti
pismu, kao i u Ri.mskoj depe~i br. 849 od 15. aprila, da smo mi stvarno i preporucuje Ыagi tretman za one koji su vec prisilno vraceni. Na
odgovorni za cinjenicu postojanja Jugoslovenske nacionalne oslobo- kraju se on ponovo poziva na ambasadora Peakea i smatra: ,,Ako
bodilacke aлnije. Mozda је i~ko odavde ta~no videti koliko smo mi Ьismo mi nasilno vratili ove ljude, oni Ьi morali provesti deo vre-
ohraЬrivali ove Jjude, i cak insistirali da budu organizovani u svome mena na ropskom radu i u zaroЫjeni&im logorima«. Ali F. А. War-
sadasnjem sastavu. Jedan komentar, kako smo mi rukovodili celom ner se zali da Forenj ofis nema uvid u tislove zivota u Тitovim logo-

446 447
 rl sвdrf.вn Ј е u dokum~ntu RFJl)/1 4 fl

=~
dЫ i U poglcdu ~n~III~•"''°~ lj trds tva u,,nj vl.suk, rll pl" ,tvac)' Da ovl IJud,, ро svoj prilici "~ Н. flиjeg n~ma u arhivi
njl"'g1J\ "0~: dlll~d 1111 Jcziku, 1 kao d11 j l' u~lo ~kolu ро(-1 Ll'"j, rн, 111 , 11 . ' ""
1
р ,.,оskU vladu, verovotn'> da J ugoqJo щ;irr,za k vaJu . sadasnju Jщ~oslo-'
m~t-11 i::,f on k~o s,,aki sckta! s,·e ove IJude trpa Пli jl'dn11 ,~щ11 11" vcnu predaJu. Cinjenicii da oni dop ~ens а vlada пе Ы tratila nJ·i-
d;;"njcnщ omiljenl prcfiks: ,,kolaЬoratcrl- kvl~ltn7,I'', 11~ tJOV R d' r1n1Js" t.-: m
оАо krlvlca. а I ovoga mrigu~e ј t · ' е ugr mavanju sasvim
na:<tl\·Lja: Јс :,nu organlzovanja ovih ljudi i d e_/ r~ltl da mi nismo doprlneJi
.Sas,; m је iz,-esn" da је ~cset od stc, Damjanovltcvog IJ~1,INtva no~
sko vlodа ne Ь I n lkа d 1ua7,1
. .Ja, Ы lоа k.,.k n1 з m" .oLп rа Ь n.val1,. J ugoslo-
li kolaЬoratcr: t-lano,·i LјоШ-е,,е III Ncditeve orgnnizocljc. ::;11кvirn vcnte. (ZaJsta m ucl ro rezonova nje 1 v а [j;;u
f: ii,'E"sno da se sJutaj prln,a fac-le odnosl no оnЉ pcdc~ct od Nt ()
(dAkako, pn-o uЫati, osramoti I gтupno osu~J, koo da g ru_pa nlJ~ )(о,., •
ielJu da se njoj ovi ljurli
vr~ odl ufuje, prim. pi1;ca). blvarno m·1е O PoZnavanje proЫema !i
ne mozem0 · .
sasta,·ljena od pojedina<'a; zaista ,demokrat.ski rezonuje ovaJ dak iz
CambridgN, prim. pisca). l kada Ы onJ Ыli tra!eni, stva rno, trcbalo
:k
11
Ј iako smo m1 ovde u Forenj o!isu d t .
brlgadjr MacLean !Jkazao је n: ispovedati ne-rna-
~~ u mraku_~ mnogo femu;
1

Јр stu koJl su svakako znali st.a rade •r gJtans_ke oticu-e na samom

Ьi ih pi-edati. AJi t.ikode је iz,,esno da se Ameril!ka vlada n e Ьi slu. ,ne ' 1 . . .. о о Ь, se diskuto ti d
vlm njihov s ul!aJ nl malo ne uЫaiava n· , .. va а se
!ila sa o,'im, i da ы podigla s,•aki mogutl rozlog protiv ~vakve odlu- 0 1
ro~fo.;ti, jer na primer, ako policiji ne us ' е ~ nJih~~o vla~anje u
ke. Sas\rim је jasno, da su Katolitka c.r kva i druge za~nte~esovane ~ve godine, to n e znal!i da prestupnika· ne ~ Ь а ~tkriJ~ zlofuica za
organizacije u An1erici, sta,,iJe ,:'tmerif~~ vl~d~ u polo!aJ da 1st~ nij~ ·а su1nnjam da se ova j arg umenat moie p~ee:itizveзti __na sud. А ~
,;.~ ,·oljna da se predaju ni na.Jokorelijt kv~mzi i hulje. А br1gadir Ј o~to smo mi sasvim znali ko su oni, kako su or na ~Jihov_sJ_u~ J.
MacLean jasno је izrazio u pa.ragтafu 3. Rims~~ depe~~ br. .966. 0d
28. april:i, da ~to se njega tire, on nete preporuati pr~~aJ~ ovih lj udi.
u donoknju na!e odluke da Јј da predamo Jugoslav1J1 sv1h d vanaest
s1110 ih podigli i povecali njihov polo!aJ kao •
Ы opt11zbe Jugoslovenske vlade neizbclno bi!e рpodn:n.ikA, ~ко -~а
:~tu
iakve smo ih upotreЬljavali (u pomoёne slutbe . Lan1Zovaro, _1 ~ао
е ~ре) : time
hiljada ш samo jedan deo, treЬalo Ы mo!da da шmemo u obzir i za ~to smo mi dir ektno odgovorni!". te protiv nJih,
8
sledece momente: 4. Ver ovatan tretman ро povratku u J ugoslavt·s·u u ri1
2. Medunarodnг obaveze. Као ~to је dobro poznato, na§e obaveze ·tan · F . р og raz-
j~ nienja ovog Р 1 Ја · А. Warner navodi depesu br 453 od
prema Jugoslovenskoj vladi odredene ~ nа.ю?'1 dostavko~ od ok- 10. aprila 1947. od britanskog amb..sadora iz в ,._~~· Char .
tobra 194.5. (Rl6234/1945, Flag G.) kao t usmeш.m uveravanJem koje . . k • N еоБ• ......, 1es
Peakea u k ОЈОЈ aze : ,, е snatram da postoз· i bilo ,__ ,_ st
smo im dali da сето predati sve dokazane ~anove ustaske organi- . d ak ь· tш· "4AV 3 opasno
23 ove 1JU е о 1 se vra u J ugoslactju". u depesi ovaJ· dr""
иcije. .Mi smo prihvatili definiciju prima f~cie,_~ da taka~ sluёaj -" т· t .. .
ambasa d or k. ...,.е : ,. 1 ov reZlm Је z~teresovan za ove ljude, sa jedne
,..mu 1
ne postoji sve dok Forenj ofis to ne ustan~~ - ~ _шterpretac1Ja ovog strane, kao za radnu snagu (argate I roЬove, prim. pisca) koja Ы bila
termina пе obavezuje nas prema Jugoslav1J1 roti Је pak uneta u ori- upotr~Ыjena ~ n~ego~ projektima, а sa druge strane, njihoн
gina.lni sporazum". predaJa uklonila Ь. spolJnu opasnost j ugoslovenskom reшnu".
Dalje F. А. W.irner iznosi da Ьi se ovaj termin morao pr imeniti Am~asado~ovo_p~m? ohrabrice F. А. Warnera koji о pismu ka!e:
na sve one koje Jugoslovenska vlada trui na podnetoj lis ti; i takode "Jasno Је da Је rnislJenJe g. Peaka najbolji moguci nacrn i savet koji
smatra da Ы "ovaj termin trebalo protegnuti i primeniti na ljudstvo smo dobili ро ovom рrоЫеmн ; ipak, pri svemu tome, mo!da se mc>-
geneпla Damjanoviu". U nastavku on smatra da u celoj Damjano- ramo prisetiti da је sir George Rendel izjavio u nekoliko n.avrata da
vicevoj grupi nema те od trideset do fetrdeset osoba koje trazi su jugoslovenski zvanit nici koje је on sretao na medunarod.nim kon-
Jugoslovenska vlada. Na kraju ove tatk~ on izra!ava sumnj u u ovu ferencijama, zauzeli sasvim suprotan stav ро ovoj stvari, i da su
nebulomu britansku obavezu о predaji ovih Ijudi, .,obzirom da ih otvoreno izjavlli da се Ыti ruЫjenja glava i sledstveno tome, za one
је Jugoslovenska vlada Шila drfavljanstva i time oslablla opr avda- koji ostanu fivi, prinudni r ad ofekuje sve one koji budu repatrirani" !
nost predaje". U nastavku s vog rezonovanja F. А. Warner smatra da se J ugc>-
З. Ыш vlastita odgovornost. Brigadir MacLean izjavio је u svom slovenska vlada vara ak o misJi da се se ovi ljud.i dobrovoljno vratiti
pismu., kao i u Rimskoj depcli br. 849 od 15. aprila, da smo mi stvarno i preporucuje Ыagi tretman za one koji su vec prisilno vraceni. Na
odgovorni za anjenicu postojanja Jugoslovenske nacionalne oslobo- kraju se on ponovo poziva na ambasadora Peakea i smatra: ,.Ako
Ьodil.a&e aлnije. МоМа је tesko odavde tat no videti koliko smo mi Ьismo mi nasilno vratili ove ljude, oni Ы morali provesti deo vre-
ohraЬrivali ove Jjude, i tak insistirali da budu orga.nizovani u svome mena na ropskom r adu i u zaroЫj ,.. niёkim logori.ma". Ali F. А. Wax-
sadabl1jem sastavu. Jedan komentar, kako smo mi rukovodili celom ner se ~ali da Forenj ofis nema uvid u uslove zivota u Тitovim logc>-

446
rin,a i k11ie; .,Mi r.11:ш,о do s11 hllj11dc lt:11\jonskll\ z11roЫJcnlk11 rro~\i МШјеnје д. W Jf • .
· • W 1l l1am~'lna
kroz о,·е logore I d11 lm se izgublo svokl trog; о tokodc noin Јс P111.n,1. on ве sla1e u glavn im linijama .
10 dз i:u oni Fotksdoj~rl koji su Ы\1 strpвnl u ovc logorc - 11 k,iJi JvllJeom i kate: ,,ОЬој~, i Mini•t~a tnJeg()vim prethodnikom Ј R
CO
nisu pocinili nikak,•e zlotine, sem !to su prlpadoll drugoj n~н·щ\n,щ 1 ~, ,nliC"kоЈ , 1zg 1е d· d · ., ars V(J . rata 1· В r1· tanska arm" • ·
_ prakti~no Ьi11 izi·aЫJivanl do smrtl, ito svcdot'c onl kojl нu uнрр\ \ i,e ј O!i . .и . а pт1daju va'z noз t uni§te . ЈЈа u
gnnlzaci е. с1г1 su . razd vt,jeni od J'ud ~Ju Damjanoviceve or-
da pobegnu i da se domognu Austrlje" 1 ,nedusobno odrfa~anJe veze". On da/ stva, 1 treba gpr eciti njihovo
5. ., р_.,
'"""
nama ;е izЬor \zmedu dve mogucnostl; §ta t1i·ad \ti .
• . \lk 1' ~., treba rasejatl na i;to daljen, prostor~e .°'ma tra da зk:rinirano ljudstvo
1111 preduzetl sve mете da ovi ne dola~; odrnah ga upotreblti za rad ~
Damjiшo,rifevim ljudstvom? Predaja no ve O v sc nc ide, Jcr кu
protiv toga Amerikanci. А ~ta drugo? - plta se F. А. Warneг. .. Porrd izьeg!lcama, u N~mat koj . 0n је u Uu kontakt за J ugos\ovenima
malog broja ljudi koji su se vratШ u Jugoslavlju - knko lzvcstava i propagande ~а istu ; ali s m:.tra da Ьi: . og dobrovoljлe repatriacij;
MзcLean _ ipak се nam ostati na teretu ne§to l~pod dvanaest hilja. da velild broJ Jugoslovena u Nematk .islo и r~ korak sa &jenicom
da. Cak ako Ьi se ovaj broj ~manjio nn deset h_1Jjada, nadan, se da iaviju. Za ovakvo stanje on pripisuJ· kJ ~е. iel~ da se vrati u J ugo-
0

се Ыti potrazn.je :r.11 njihovim r~dom." 3~~) On da!Je rasmatra .d a Posto

S . 1 d ' · · · е ЛVicu Ju
nistiёkoJ v а 1 1 nJenun raznim misiiama . gos1ovenskoj komu-
se rok vojne obaveze u Britan1Ji smanJ10 sa 18 na 12 mesec1, ovo с za dobrovoljno. repatriranje. On preporufџ~OJe su kamen spoticanja
pгouzrokovati nestasicu radne snage u N~mat'koj, kod britansk: u вeogra~u _u~1~e na :itov reiim da se u Је da se pre.ko ambasade
vojske, i smatra аа се lju<:Ьtvo iz koncentrac1onog logora u Munster njih nauёi c1vilizovaru nacin r,ph~e . . ~leda n~ Po!Jake, i da od
1
lage.r u dobro doci britan_skoj a.~ji :а ~estrut'ne, ~~~el.ne, radov~. 53 kojima Ьi emigranti mogli raz.gov;J\ ov~ enJa ljudi iz zem1je,
Na kraju, on smatra da Је kraJnJe resenJe ~emoguce Jos, 1 d;;. Forenj ag enata koji sve upropaste. Na kra~a .' umesto vladiщh zvanicrrih
' ]U IZrazava ·Т ·
ofis mora konsuJtovati MacLeana kad stigne u. 1:-<>ndon 14. maja. bisIDO ~ ~redali dovoljan broj ,dokazanљ kvis . ~ · JenJe ~а ~~о
Me4utim, о t.om konsult.ovnnju nema traga u arh1vt. nosti пu bJSmo se mogli nadati da Jug 1 liлga u skoroJ buduc-
. ta . . li os ovenska vlada rih ti
zumlj1v s v ро ~oeg ёkom pitanju". 3115) Р va ra-
Misljenje John R. Colvillea
Interesantno Је da ovaj diplomata edlaz .
u opseznom n1emorandumu on је podvukao tri stvari, koje se
i.z1azu u skracenoj formi. Prvo, transportovanje ljudstva iz logora
veci zalogaj da Ьi tako postao
){rVlju izgleda da Је najvazniJ"i posao O
"razurna:~ uvi~ da. se Тitu_ dade sto
.van · Tr~ovшa tu~om
EЬoli u Nema&u dovesce do potpunog razЬijanja ёetniёke organiza-
, ve na izg]ed naJul · dni"
stvari odvratne profesije, diplomatije. А. W Н Williams Ju Je,__ u
cije i odvajanja ljudstva od nepokornih oficira, ~to се Ьiti dobra је svoje rasmatranJe 14. maja 1947_ · · o.n zavтs10
stvar. On ne negira odgovornost zvanit'ne Britanije, narocito vojnih Izmedu 20. maja i kraja avgusta 1947. n • .
krogova, da Damjanoviceva vojska bude dobro organizovana i anti- traga sta је Forenj ofis radio ро Damjanovi=~~~- :p~og
1
komunistiёki raspolozena; ali tome treba u&iti kraj. Drugo, on krajem avgusta ponovo се se glasnuti brigadir Ма LeJu. odnutim,
smatra da је Tit.ova vlada napravila veliki dosije о gresima sta- ьr1·tans,u,., amЬasador iz . В
eograda ро MacLeanovim instruk ··
с an, osno
•
novnika logora EЬoli, od 1945. do таја 1947. i smatra da Britanska tako ponovo se poteze predmet: aJama, 1
vlada nema moralno pravo da predaje ljude, koje јс sama huskaJa
da neguju antitit.ovski stav; jer, ako Ьi oni bili repatrirani, ovi ljudi
bili Ьi kainjeni za aktivno:.ti koje su Britanci pomagali. Trece, .,Ako "Daшjanovicev slucaj"
Ьismo odluёili da ih ipak predamo, mi moramo raёunati sa velikiш
gnevom kako od strane Amerike, isto tako od strane javnog mnenja MacLean i ambasador Charles Peake jav!jaju iz Beograda sJ
u nasoj zemlji". "') On preporut'uje da se ёetnici u Nemaёkoj drie dece: ,,Kad smo n~davno diskutovali s]uёaJ· gen--1 - D · . __e-
'nik · 1 . . t:i.ua amJaD0V1Ca,
pod najstrozijom disciplin(Jm; da se stalno zagovara dobrovoJjna ~~m~c . Ju~os ove~kog muustra spo!jnih poslova, Ales ВеЫеr,
repatriacija, ali smatra da ut'e~ce Titovih vlasti u ovome treba da је IZ)avio Је, da Је DamJano,ic Ьiо predat 19-15. verovatno Ьi Ыо osu-
pod znakom pitanja. I na kraju, ,.za predaju jedino dolaze и obzir den na kratkoro<"1_1u roЬiju_ zbog kolaЬoracije sa neprijateljem za
oni kvislinzi koje 'fit.o traii, ali mi treba da ustanovimo da li postoji vre~~ ~ata. Me4utun, ako Ь1 on sada Ьiо predat, sasvim је izvesno
krivica za nasilnu predaju". 12. 5. 1947. da Ь1 Ъ10 osuden na smrt; ne za ono sto је uradio za vreme rata, vеё
za aktivnost u Ilaliji od rata naovamo! Ја sam odgovorio da ovo
363) F. О. 371~375.
364) F. О. 371-67375. 365) F. О. 371-67375.

448 449
staY1ja Dritan!'kt1 ,·\adtt - koja јс 11omlnn\110 Ы\о odf{ov11r11:i , ,1
njcp d~,k је Ьi\) u 1ta1ijl _ u ,,с1)111а nczgod11u sltunclJ11. N11 ovo '"
ВеЬ\еr ш:xratio: Ako Vi nislc u s\a1\ju do prcdolc Damjonovli:11, ,. 11
se n:ida tia t-cmo ga drl11li ~\о da1jc od Jugoslav\Jc l Nl'i~n R111n,1J"
da u m"''!n"' drugin, s\u~ajl',·ima Jugo~lovcnskn vladn vlNP Ј " 711 in.
t ereso,·11na i.a po.s1cratne aklivnosti (nego za ratnc) svlh nµt 11i.1•ni\,.
z.a njiho,-e s t,·ame Ш umШjcne vcze sa tajn!m sovcznll:k lm мluЊ,1 •
l'~letlnja fa.ia
Jrn3 J,;gleda da od m мgih ml!i j'!n)a, izr;Њ, 111. .
novttevom s lucaJl1, na kraj u (: ·- h ~ ForenJ ofisu ро
pai11JJ~orn provde, mis ljenje diplr,mate ~ p;;t,:,t71uti kratko, prozeto
prl~C nema rnorз l nog osnovo da pred.з · · atsona, da Britanskз
vJa :pternbra 1947. i marta 1948. nemgaen;~:La D_a mjanovica. Izme-
dU tle Ata је Forenj оЉ; namera vao d tup~ih do~en.ata da
5

ma. 1 kad Ы o,·i \judi Ы\i predati, ovaj momenat otc!ovojuclh oko\. ~:;~utJrn, pos toji evldencija с, neumornom ara~r;~ ;а Dзm1:i:novicem.
1

nosti Ьiо Ы upotтeb\jen protiv njih. Smatrom dn l:c sc ovoj o~Pt·kt l"' пј oflsa britaлskog narodnog poslan.ik а· h. tervenaJama kod
o,-og proЫema imati u ,•idu kad odluko budc donetз"l 3м) f'ore
lnO ape lovao
d • а 1с ard Stokesa koJ·1· ·
;, se Jug,Jslovenski zatocenici k • . Је
А da Ы utinio Damjano,;&-v ро!о!а.ј јо§ te!im, ~~igod ~r _MacLt'an stsgoru Munster Jageru puste na sl0Ьod11 D lu _oncentraaonom
Јо d 1·1 ј · 0 ро оvше marta 1948·
dosta,; 0 је Forenj o!isu _ n1; origina1, nitl pak ko~tJU or1g1nala, vr(: ЈЭ ttanska vla а p\Js I а е na sloЬodu 96 zatot 'k
mogu~ је falsШkat. _ doz.,,o!u glavnom I?~Janov1ccvom crnobcrzi- r 146. А do polovine aprila SVi stanovru е_~а od ukupnog ~~
jancu Slavk"U Radeti, koji је navodno u c1lJ~ crne Ьспе_ (z~ Damja. ја §teni na slobodu izuzev trojice i to: gener ~: M~r Јаgета_ bice
no,-ica.) putovao kolima Packard, М. 4827 12.m_ec!u ЕЬо~а 1 ~ilan~. Р~са generala Svetislava Dukica i kapetana С --~. aga _DamJan~
Ка doJ.."1.lmentu ne post.oji originalni DamjanoV1cev potp1s, vec samo ;'; n~kog razloga нiје hteo da se koristi slobodr:mJ1 k• _ova1 ~ledn11
"' 1 t· 1·1 ОЈ а mu Је data,
mзsinom, latinicom, datir:m u EЬoliu 26. maja 1946. Na samom dnu i britan.ske v as 1_vra _1 е 5\1 g~ u Jugoslaviju 20. таја 1948.
stoji u zagradi: (jugoslo,•enske novine 3. fe~~ara 1947_,) M?guce jt postavlja se p1tanJe zasto Је Forenj o!is i dalJ'e d-<-
. d kral · ka • н.«о u ropst,,-u
da је ovaj dokumt>.nat falsifikovan od komurostifko~ rezl.Пla 1 dostav. dva Sr~ma,b va tuzt~v~ . J~go~lovenska generala? Sigurno ne, i
ljen MacLeanu, koji on Ьеz ikakve ograde upo~ЬlJav_a kao "dokaz", najrnanJe z _og ор ... ; ОЈ~ ~ Је pripisivala komunistifu vlada.
st.o mu ne аш na wt. On uopste ne navodi une "Jugoslovenskog Slogan_о "kolabor~c1J1 , mada Jos "zdravaц valuta _ оја је pod1oga
lista" i mora se reci da је ovde brigadir MacLean ispao vrlo mali n aJ·vecim delom Ы1а lit'ck . ь . . . U1,;3JU - ..,Ј,
lazna propaganda u nJ'ihovom sl _. .
...-,-.ео
covek, kom se n.e moze verovati. Mec!utim, on §alje ovu paskvilt 1 је da padadnna potn1 ОЈ - е1:11 Sda se_polako istiskuje iz cirkulacije
prijateijima u Forenj ofisu dз ih malo nasmeje i kaze: " lt may amuse kao ~е~е е_ ra e__novcarur e . . luca1_ dva kraljevska generala jeste
you to see the enclosed сору of а Movement Order issued Ьу General sluca.] 1 . sudbшa . nJ1hove м-..а-. v
zemlJe, driave i L.UЦ\JUiS,
d ere u ilUZ1Je,
"
Damjanovic to his principal Ыасk market ope~at~r".367) (,,Moze Vas obmane 1 polaganJe na е u tudu pomoc U britanskoj spoljnoj ratno·
z.animati prilozena kopija Naredbe za kretanJe izdate od generala politici о~ _pof~tka _1~4_3 . SrЬi su uzeti na ni.san i Ьili izlozeni britan~
Damjanovica. njegovom gla\--nom crnobeпijancu") skoj ~~t1"?~J politlc1. _1 kao u slucaju Draze Мihailovica _ uЬlati,
uvre~ 1 ~ 1 - tako_~to Р~ Draz:inom zameniku i njegovom
:М_i_;Jjenje W. А. Watsona koleg1 Du~c~ - ocr~ ~ po~zi do kraja - Ыlа је praksa Forenj
ofisa, ро с1ЈО] su rafuruci S1·b1 to zavred.ili. Jer, kako su se oni smeli
Ро 112pred izlozenim stvarima, diplomata W. А. Watson zapisao dnnuti da ne prihvate komunisticku diktaturu koju im је britanska
је ovo: ,.Smatram da se o"·de pokrece jedan vazan nafelni momenat politika nametala ognjem i macem? Jed:i.n deo srpske politiёke e.lite
koji nam је uvek Јшо u podsvesti. Мi jedino treba da predamo ~ aktivnih ofi~ira ul~te~ su u ovu ratnu igru, identifikovanjem svojih
ёоvщ ako smo sigurni da је (tortura i) smrt zasluzena onim sto је mteresa sa bntanskim, 1 suc:!ena " саsац morala se ispiti do kraja. О,.·о
taj ёovck radio pod Nemcima. Mi treba da smo veoma oprezni, da ne је potrebno navesti, jer Ьi bilo neprave-dno svaliti svu krivicu na
predamo roveka tija је najveca krivica, u ocima :;ada.snje Jugoslo- britansku politiku, posto је i J ugoslavija bila suverena zemlja.
venskc vlade, takve prirode, ~ је finio ono ~to smo mu mi dozvolili
da racfj"! 1О8) Intervencije
А. W. Watson, 2. septembar 1947.
Dvadesetog marta 1948. intervenisace anglikanski kenterberijski
366) F. О. 371-87390. arhiepiskop, kod predsednika vlade, povodom preostalih zatocenika
:Ј67) F. О. 371-67390. u Munster lageru. U pismu predsedniku vlade, arhiepiskop odaje
368) F. О. 371-67390. priznanje Forenj ofisu sto је oslobodio 96 zatocenika, ali u pogledu

4.50 451
 ~,.,,·\jn DrHnш;ki, ,,IAd\J _ koja Јс 1101nl11nl110 :, 1111 t•cl цovor, 111 1 ~
---
P o~led11 l:i faia
nki,rn dok јс Ьil) u 111111.ј\ - u vr o111n netgodnu А tunclJ11. Nn ,,v,, 1"
ВсЫ(',· ui ,·tAlio: Лk о VI 11 1~\ е 11 l!IA11Ju dn prctln te D11mj11n11vl(·,,, ,,,, Ј,тt:1 J;r,gleda da od mnrinih mi~IJenj:i . , .
_. d А ,. j •~to da\Je od Jugoslnvljcl iiJ'l"IJanovll:evom sl~t a_Ju, na kraj u f~ •zrazen1h ~ Forenj ofisu ро
~·('mO .,
"11 dr•u•
~ ПА\13 (, n \ k 1 1 N !'111 11 ~"'" ' ' i"
da u mnoi,rlлi drugln, s1u~njc,•lmA Jugoslovcnв n v R( n vl~., Ј,, ,,,111 . Рrif!CJpom pravde, m1slJ"nJe dip)l)matP А P;tegnщ, kratlщ prozeto
\с!'('!::О\'АМ za pos1eratnc akt\vnos\l (11cgo za ratnc) evih ор111,.,, ,,11, , Р1 da nema morslnog osnova da рг d- · · Watsona, da Britansk:i
za n jiho,·e s tvame l1i шnШЈ сnе vcze so tojnJm eovc~nlrklm ~l щt,n v а septembra 1947. i marta 1948 en а genera la DamjaлOVica. Izme--
ma. 1 kad Ы ovi ljudl Ьili prcdntl, ovnj momcnot otc,.nvoju(:111 ok,,i. d\JvetJe ita је F orenj ofi,ч name.rave;iad doзtup~ih dokumenata da
nosti Ьiо Ьi upotrcb\jcn protlv njlh, Smatrnm dn l:c вс ovoj llNJ>1·k 1 ~: Autlm, postoji evidencija v neu.mo~
0
а Uradi sa DamjanoVicem
r,,eu Ь 't k , ..om radu i . te .
o, ·og proЬ\ema lmal.i u viau • k аd odl u k о budc donct:i" I 8"") forenJ ofJsa n a ns og ~aroclnog poslan ika Ric 1Л r.,encijama kod
, talno apelovao da se Jug,,slovensk.i zat<Кeni ?ard Stokesa, koji је
А da ы u~inio Damjano,·ltcv po1ot oj јо§ te!lm, ~rlgudlr Mnc fJ"an
dosta,,io је Forenj of'isu _ nc orlginal, nltl pak ko~•Ju origl nali'I, Vt•<: 10 goru Muns ter lageru pust(' na slobod 11 D ci u koncentracionom
Brltan&ka v1а d а pus t·1.iа ј е na s loЬodu 96 zat(К
• 0 poJou1 ~
. • u.,e ,marta 1948.
mogu~e је fa.1si!ikat _ doz,•olu g\avnom Damjanov,cevom cr nobcrzi.
}46. А do poloV1ne aprila svi staл . ~ ka od UJ(Upnog bro-
J: §teni na sloЬodu izuzev trojice i to· g ovn~ M1:111ste-r lagera Ысе
jancu Sla,,ku Ra deti, koji је navodno u сНјu crne berze_(z~ Damja.
no,riu.) puto,,ao kolima Packard, М. 4827 lzm_ec!u ЕЬо\~а , Mi lanu.
~Jta, generala Svet_i~lava Dukica i ka".>e:: С ~ 1.~raga_Da.Ћjan~
Na dokumentu ne postoji originalni Damj an?vtcev potp1s, vec s:imo
!Z nekog razloga ШЈе h teo da se koristi Ьоdrup ca, _ov.i.J posledn]i.
mзsinom, latiniconi, datiran u Eboliu 26. maJa 1946. Na sa.mom dnu I
stoji u zagтadi: (jugoslovenske novine 3. fe~~ara 1947_.) M?guce ј~ 1 britanske vlasti vratile su ga u Jugoslas ~ 2om k~Ja mu је data,
Postavlja se pitanj_e zasto је Forenj ~~ d~ .: aJa 1948.
0
da је o,raj dokum.-.nat falsifikovan od komurustil!ko~ rel1ma 1 dostav.
J.jen MacLeanu, koji on Ьеz ikakve ograde upo~ЬlJav_a kao "dokaz", dva SrЫna, dva kralзevska jugoslovenska g ~ ~о u ropst,,~
ho mu ne ~ na ~ast. On uop! te ne navodi 1me "Jugoslovenskog najmanje zbog optuzbl koj~ im је pripisiv~nek а. ~1 ~о ne, 1
lista" i mora se reci da је ovde brigadir MacLean ispao vrlo maU Slogan о "kolaЬor~ciji"~ mada jos "zdrava" v~utao~~~ka vlada.
qj . Је pod]oga
oo,,ek, kom se ne mole verovati. Medutim, on Wje ovu paskviiн naJ·vel:im delom bila lazna propaganda u n 'ih
"k . Ь Ј . ovom slucaзu _ """ео
prijateljima u Foгenj ofisu da ih malo nasmeje i kaze: "It may amust> је da ра d а na роliti" ОЈ епi i da se polako istisku •е iz . t""-_.

you to see the enclosed сору of а Movement Order issued Ьу General kao bezvredne ratne novёani<'e. S1ucaj dva kral · ~ cu-kul~ciJe
Damjanovil: to his principal Ыасk market ope~at~r" .367) (.,Moze Vas slucaj i s udbina njihove zemlje, driave i n =a·
obmane I polaganje nade u tut!u pomoc u britansk :
!:~eral~ Ј~е
. u . iluzlJe:
zanimati prilolenii kopija Naredbe za kretanJe izdate od generala 1
politici od poёetka 1943. Sr bl su uzeti na ,,;~~-,. bili.1 izl spo_Jn~з
0
Damjanovifa njegovom glavnom cmoberzijancu") ratnoJ
Т · ш· · I ka --.... ozeni bntan-
skoj ~~ i~~J potak1c1. . о u sluёaju Draze Мiha.ilovica - uЫati,
uvred1 1 UШZl - о 1Sto prema Draiinom za.meniku · •
l\fШjenje W. А. Watsona · ~uki,. • • . . · 1 nJegovom
kolegi ,., . . "~ - ос~ ~ po~zi do kraja - bila је praksa Foreцj
Ро n2pred izlozenim stvarima, diplomata W. А. Watson zapisao ofisa, ~о ё1ЈОЈ su _raёumc1 S1·b1_to_ zavredili. J er, kako 511 se oni smeli
је ovo: ,.Smatram da se ovde pokrece jedan vazan nafelni momenat drznut1 da ne prihvat e komun1St1ёku dilctaturu koju im је britanska
koji nam је uve.k lezao u podsvesti. Mi jedino treba da predamo ~olit~a_ nam_e ~a ognj ~m i maёem? J ed:ui deo srpske politicke elite
coveka, гkо smo sigurni da је (tortura i) smrt zasluzena onim sto је ~ akt1"-n.ih ofi~1.ra ul~te~ su u l)VU ra_tnu igru, identi:fikovanjem svojih
шteresa sa bntanskim, 1 suc!ena "casa" morala se ispiti do kraja. Ovo
taj ёovek radio pod Nemcima. Мi treba da smo veoma oprezni, da ne
је potrebno navesti, jer Ьi Ыlо nepr avt>dno svaliti svu krivicu na
predamo coveka Ща је najveca krivica, u ocima :;ada!nje Jugoslo- britansku politiku, posto је i Jugoslavija bila suverena zemlja.
venskc vlade, takve prirode, ! to је tinio ono ~to smo mu mi dozvolili
da racfj"! U8)
А. W. Watson, 2. septembar 1947.
lntervencije
Dvr.desetog marta 1948. intervenisace anglikanski kenterberijski
366) F. о. 371..fl7390.
arhiepiskop, kod predsednika vlade, povodom preostalih zatoёenika
3'67) F. О. 371-67390.
368) F. О. 371-87390.
u Munster lageru. U pismu predsedniku vlade, arhiepiskop odaje
priznanje Fore nj ofisu sto је oslobodio 96 zatocenika, ali u pogledu
450
451
 Odl(11voy kralju Petru
l,1n,·R 111,1.,"1lkainslнi c1·kvc dr Flsllcr, kM.c t1 1, 1,,. 111,,
·
pt't'1'1.~\111,,g ь1\ ) 11 ,
1
Ne nщ'-с sc prcvldctl tlnjcn lco с\о 111,1 k,,
... . ,
U irne predscdnika vlodc (Clement Attl . .
ivш,'1111 os\Rll'g \ о, 0 · 1·
lju м ы lmnll prnvcdno sta<lcnJc. 0
Ы t,ili ,·rntcnl u J11gos ~vtoriurl kojl sll nom odvratnl ; 1 ~nNvi rт1 i1
11 1
/'
odgo</O
rll:e Forenj ofiR sluzbenim za гg ее-а) Ро l1cno1 instrukciji
r,nom. U tom odgoџoru kaze
1'1\i i11.}()iN1i ,·ar,,RrSl\•U \"! U tnkljutku dr Flsl\cr kotc: ,MI . I•· ovo:
· d ы Ьitl ubljcn ' ~fТ\,, se "Kralju Petru II.
sig\JM\() А d\11 pollcijske vlndavlnc, koo ncprovcdn" 1 ,, •-е Predsednika. vlode,
оl,'\>~щ, t ја,,~о. о..~~ nalaf.u da јс t.c~ko prcdatl Ыlо kogn u nJlh,,~,;1 u .,,.
, ·rRtnc. 1 ?'-е t1n]cn da fctc se s1o1itl sn mnom, nko јс lkuko m•ч.:11(•, Zан ,.L.yalj ujem 11а pasmu od 21 . apri la koJ·e зе od .
D k'" в .. ' nos1 nak genera!e
k1шd➔.c. s,~ran sain ~ I ., аА, ja novlca I u 11еа . 0J1m se da niste sa~VJ·
i:r.Ь«i p1't'd~u, trcba Је 1:t " 1u Lambctskoj pnlntJ, 20. З. \!J,JS
'
po.m, ova dva gene ra 1а u1t1 •• .
predata sadasnJ··o· mЈ u pravu ad . ka:zete .
dэ 1,С ., , k .. Ј ugo:;1ovensk01 vladi.
Оь ОЈ
4 Јса su optuzeni za olaЬorac1Ju i nJ
·ihoVJ · ~ . . . ,
Dr Gcof!rey Fisher · • k " dl , , .. s1u1eaJevi Jos su u
atrnnju, onз"na о uк11. Jos niJe doneta в . v·
rns J11 t " t Ь . . · е.: SUПШЈе, 1 ste
znat1 da pos OJI zna an roJ IJudi Gptuzenih za kolab .. .
lntcn•encUв krвlja Petra upO t , •· d . oracrJu 1
lle Vм In ercsova,1 а znate о proctdu rt koJ·u "mo ustan ~..:" '
1110,, cli • d. k . ~ О vш ро
_ _, d ""to•~nn kojoj sc ra ро pnro 1 о~а vih sluёajeva.
Po,гuuom va - '-"' gcneraln
. - za koje kForenjt ofis ne bcJ·asn •,
. odl ku, d 8 II da ih ~а\је sa oml!om о о vra а na "sudenjc" Kad Је neki /!c,vek optuzen kao kolaЬorater, takav је prvo saslu-
зоs doneo u • • d · t " · t • §an od jednog eksperta, da utvrdi da li је dotiёni identiёan sa optu-
u Jugosla,,jju, i1i da ih i dnlзc drf.1 ро 'k"1s rlagdom. -d _•n edrven1s~fe
kralj Petar II. 21. apri\a kod p~dsedn1 а v а е, зе ~т. . osta sni- " orn o~obom а_ takode da se istom pruzi prilika da sam ,__ .,_
,.еп · kt' . .......е о svo-
shodljivim pismom; diplomatskim tonom da . ne pre3ud1c1ra. stvar, ji.nl ra~nin:1 а 1~nos1una: 1~ovre~eno, ~ој osoЬi stavlja se na
ali bez odluaiosti. Naravno, Kraljev se polof.aJ mora razumet1, ро\о. aspolozenJe optuzba p~otav nJega, 1 dozvo!Jeno mu је da istu роЫја
zaj Ьeskuaiika i molioca. ~ objasni sta se u ~tvaл dogadalo. Jedan primerak njegovog saslusa-
ja skupa sa optu:1:bom Jugoslovenske vlade protiv njega, sa ostalim
U tom pismu kale se ovo: ~el;vantnim ёin~~nic~a, ~redaje ~е jed:~om pravnom telu koje odlu-
"Dragi Predsednite vlade, . . . ., cuje di. li. postoJ1 ~lucaJ pnma fa~~e, ~vne i dobrovoljne kolaЬora­
Dozruio sam da се general М. DamзanoV1c 1 general Dukic biti cije, prot1v optuzene .osobe, k~Jl Ь1 zadovoljio britansko pravno
redati Тitovim vlastima da Jm se sudi kao ratnim zloёincima. Ova misljenje. Takav sluёaJ do~tav!Ja se dalje trecem stepenu provera-
~ospoda nemaju nade ~
p1·avicno _sudenj 7 -~о
_budu .p ~slati _za _Beo: vanja, i ponovo је najpaf..ijivije ispitan, da se vidi da nije koji mome-
grad. Nije moje dз odlucuзem da li s~ о~ _ili rusu rat?-1 zlocmc1, vec nat evidencije izostavljen ili koja cinjenica previdena, da Ы se tada
jedino sto felim jeste da im se р~ prilika da se li~no. brane, sto donela odluka da li da se doticna osoba preda ili ne. Ova se proce-
se n.e moze nadati da се im se pruiiti ako budu predati. S1guran sam dura primenjuje u svim sluёajevi.ma navodne kolaboracije i Ыёе
da cete Vi Ьiti tako dobri, ~а ovu stvar uzmete u obzir, i da izdate primenjena u sluёaju obadva generala, Damjanovica i Dukica.
podobne instrukcijг organima ~lasti_!3r~tanske vlade, k~j_i rade ро
slucaju generala 1liodraga Dam3anoV1ca 1 generala S. Dukica. Ја sam Drago mi је da l!ujem da su Vasi gra<1ani, koji rade u ovoj zeclji.,
sv:ikako unapred zahvalan za sve sto cete Vi Ыnо _uraditi sto sma- nasli zadovoljstva u njihovim novi.m zaposlenjima. Ја cenim njihove
trate da је pravo u vezi ovoga. teskoce, i nadam se da се oni na.staviti da prosperiraju u svom novom
amЬijentu". 371)
Danas polazi.m za Ameriku, ali pre mog polaska zelim da izrazim
duЬoko postovanje i zahvalnost, za sve sto su britanske vlasti uradile V as iskreni,
u pogledu mojih gradana koji su nasli zaposlenje u ovoj zemlji. Clement Attlee, 29. 4. 1948.
Doznajem da su oni vrlo srE:cni boravkom u Ujedinjenoj Кraljevini.
da su zadovoljni sto mogu doprineti u Vasem sjajnom naporu zз
ozdrav]Jenje Vase zem\je. Zeleci Vam sve najbolje, ostajem, moj CERCILOYA INТERVENCUA
dragi predsednil!e vlade, Vas iskreni
Petar II" 370) Tesko је reci da li Ьi $е V.'i.nston Churchill nasao pobuden da in-
tervenИe tpisac smatra da 1.юpste ne Ьi) ро Damjanovicevom s.lucaju,
369) F. О. 371-72561.
370) F. О. 371-72561, 371) F. О. 371-72561.

452 453
 А ц\iknnskc crkvc cir Flsl1t•1-, knt.<' 11 J)i.~111 11 Olll(11vor kralju Pttrц
m'5\a\,,g broja, i;l~~• ~ - nю'-с se prcvldctl tlnjcnlcn dn on l k,1 U Jme predзednJka vlade (Clement Attl .
~ inL-d\l ostalog I о, о. ,1,N iju n" ы 1,ш,\1 prRVC(lno su(lc11Jt•. Oni 11.1 vorlce Forenj оf1з s luzЬenim za r ее-а) Р'> Ыnој instrukciji
1 JU"05 RV • .. d 1 1 11 , grinom. U tom odgo,1oru kaie
Ы blli ,·rs~n u 1 torturl kojl s1J nnm о vraLn ; R11,qvt1n ,, odgo .
) 7,
ll'
sc oVO,
Ьili iitot,•ni ,·a~•ar~~:~cnl"I U zaklj\it ku dr Flsl1c1· kot c: .. Mi к~~,, " Kralju Petru 11.
i.igumo da Ы biH ~dlll ollcljske vladavlnc, kво ncprovcdnl" 1 ,.,1_ \me Prcdsedn ika vlade,
Ot,·orcM I јА\1'О о:о
t I'njenlce na а"
Р •u da је te~ko prcdati Ыlо koga u nJ11111 ,,
1 k Ј ...
u .
Zah valJujem па p1s mu orJ 21 . aprila k . .
,тatne. 1 о,-е
. d " t с "·е slo~\tl sa mnom, n о с lk11ko n, 11.,,,L•'·' ~
n !l:a1n а .:еb~I Janovica I Dukica. Boj im se da n i~ ОЈе_ se odno51 na generale
k,шdic. s,gura - .. " Шј ра;е ova dva gencrala bl ti predata sada:~~~ u pravu kad kaiete
iz.ьeti predaju, trcba је 11 " u Lombetskoj pnlnti, 20. З. 19,18 dtoJicэ s u optu :r.eni za l<olaboracij u i · ~~~о ~goolov~k~ , vladi.
Dr GeoCCrey Flsher · О rтiatranju; konзt-na ocJluk11 jos nije donJeta ~ slucaJ~ Jos u :m
r:isozna tl da postoji znata n broj lj udi optuie~ih ~а sum:n1e, v_i_ ~
lntrrvcnclJo kroljo Petro up "е Vas lntercsovat i da i nate O proccdurt k . . kolaЬora<=:1J:U, 1
rno,, , d' , OJ U smo ustanovili ро
kojoJ se radl ро pnro I ovakv1h slucajeva.
_,_ genernlo - za koje Forenj ofis ne bejasc
р --->om d,•a иt~..:nn k t · Kad Је neki covek opt uien kao kolaЬorater ta'·· .
d 1. d lh ~\је sa omtom о о vra а na "sudt'nje"
O\'UU
јоо doneo ~lu~,
u J~gosJavtJU,
11
d:
~ iadaljc drii pod istragom" - interve nisa(:e
11

. kod predsednika vlade, jednim dosta sni-

~а.:
.
Ь
k rt d
tak d d .
.
,,. norn oso от а . о е а sc I.Stom pru:h prilika da sam
' лаv Је prvo sasla-
• !1 od Jednog е spe а, а utvrcli da li је doticni i'd ti~
. en "an sa optu,-
· k ,
"'~ . . .·
,_,; Реш 11 21• зрn18 d · d' ·
om· diplomatskim tonom а ne preJu 1c1ra stvar,
: ~ ' : u f n ~ . Naravno, Кraljev se poloiaj mora razumeti, polo-
,,е
·:.... ratnim
Ј...,, •
ak ·
t· ·"b
t·
t·
1
.
..
t1vno:- ima. !'tovreme.n o, takvoJ· оsоь· sta .
1
aze о svo-
v1Ја se na
raspoloi:nJe ор .u. а Р:О iv nJega, i dozvoljeno mu је da istu pobija
i objasni §ta se u ~tvan dogadalo. J edan primerak njegovog sasl u.sa--
taj Ьesl-uЬrika i molioca. nja, skupa sa ~~tu~bom Jugosto:,enske vlade protiv njega, sa ostalim
u tom pismu kие se ovo: reievant~ сm~:шс~а, ~redaJe ~е je~om pravnom telu koje od1u-
Dragi Pred,sednice vlade, . . . · .. cuje d& li.postoJ1 ~luёaJ pnmii fa~~e, ~vne i dobrovoljne kolaЬora­
Domao sam da се general М. D~Janovictn1 _gener~ ~ukic Ьiti cije, prot1v optuzen: _osobe, k?J1 Ь1 zadovoljio britansko pravno
reda • Тito · v!as\.ima da im se sudt kao ra un z1O,;mcuna. Ova misljenje. Taka~ slu~aJ _d~st_~vl~a _se dalje trecem stepenu proverз­
~~ n ~ nade za pravicno ~denj~ _а~о _Ъudu p~slati _za. Ве°:' vanja, i ponovo Је naJpazlJtvtJe isp1tan, da se vidi da nije koji mome-
_.,,1 N" moJ·e dз odlucuJem da li su ош ili msu ratm zloёmc1, vec nat evidencije izostavljen ili koja cinjenica previdena, da Ьi se tada
б•- l)C felim jeste da im se рпи.1
·edin0 sto .:no Ь rane, sto
-·"' рrilik а d а se lix •
donela odluka da !i da se doticna osoba preda ili ne. Ova se proce-
~ ne moie nadati da l:e im se pruziti ako budu predati; Si_gur~ sam dura primenjuje u svim sluёajevima navodne kolaboracije i Ьiёе
da cete Vi Ьiti tako dobri, da ovu stvar uzmete u obz1r, 1 da izdate primenjena u sluёaju obadva generala, Damjanovica i Dukiёa.
podobne instrukcij~ organima vlasti_ Br~tanske vlade, k~j_i rade ро Drc1go mi је da ёujem da su Vasi gradani, koji rade u ovoj zemlji,
slu~ju generala Мiodraga Damjanovica 1 generala S. Dukica. Ја sarn nas1i zadovoljstva u njihovim novim zaposlenjima. Ја cenim njihove
svшko unapred zahvalan za sve sto l:ete Vi licno uraditi sto sma-
teskoce, i nadam se da се oni n.1Staviti da prosperiraju u svom novom
trate da је pravo u vezi ovoga. ambljentu" . :rri)
Danas polazim za Ameriku, ali pre mog polaska zelim da izrazim
Vas iskreni,
duЬoko postovanje i zahvalnost, za sve sto su britanske vlasti uradile
Clement Attlee, 29. 4. 1948.
u pogledu mojih gradana koji su nasli zaposlenje u ovoj zemlji.
Doznajem da su oni vrlo sr~ёni boravkom u Ujedinjenoj Кraljevini.
da su zadovoljni sto mogu doprineti u Va.§em sjajnom naporu za
ozdravJJenje Vш zemlje. Zeleci Vam sve najbolje, ostajem, moj CERCILOYA L~VENCUA
dragi predsednice vlade, Vas iskreni
Petar II" 370) Tesko је reci da li Ьi se V.'inston Churchill n_asao ~buden da ~ -
tervenИe tpisac smatra da uopste ne Ьi) ро DamJanoVtcevom slucaJu.
369) Р'. О. 371-7258L
370) Р'. о. 311-72581, 371) F. О. 371-72561.

{52 453
 \11t 1' 'k\ nnt-od1'1 po11111nlk Ricl101·cl S tokcs Ht no vrk\., zosto је on sebe moran d;i t"reti 1
1i11n\j«- 1~~\•~ • -.:Гisп,о po.~\ 1щ\kn n. Stokcsв n\Jc p1·c,.lvclo, n\\ ј 1:rl )\t\l:ar - 1 nekoliko ~r,dina poJ·t?,vk m nep'>trebnim stvarima?
. k nA C..:t-c11... d I D kl ' ~\,, .roo Po . , 1 1,:; 1 sa" t ' k ·
\~~А • Ct'~ilovA \1ttcr,•c11clj в u о t\O!l\t nв gcncru а u cn, Prt•k,1 r- vnoJ komnnd1 - on Је zna'> ko su · ~ ni u mediteranskoj
krstkA krctarз Pisn\O јс dntl rntto З. mnja 1948. 1 Ро!>\111 11 vrhOnj \hOVe generalije mogle su pro\az·tgek nera\1 .Damjano,fic i Dukic
1 1 ГО'l n Јеао-<
pri,•a\JtoAg S~ HaH~rda u Furcnj oflsu. Т() p \smo glnsl: n~ j erJJt\l:k1 l:ove k on Је, ,
1mao mnogo I d 'h
k . '
"' 1 е ru е. AJi kao
11drt'S II • • ро ј potpuno zaboravio da је Dami:ug• ,i_x>зlo,,a, i moglo se d~siti
Di·agi g. HaHord, da еovom st.oIu. Ali 1'JUdsk:.i savest neJanoV1cev dos·.•Је 1·•· · d 1ezao
= . na
U rilogu је pismo sa cst.alim prl\ozlma kojc Је g, Ccrf l\ pr\ rrнo r1Jcju!le, njegovu savest mor:i\a је, moidaava Р~ ."! kod МасМШаnа.
od po.~anika g. Н. R. Stokcsa u odnostt na jugoslovcnskog gcnc_,rц\a ро daja 1.z Austrije majskih <!ana 1945 g \ m~ 6 t1 1 druga stvaт: ona
S. Duki~ . On ы ы_о vrlo i.ahva~an ako Ы gn slr Orme Snrgcnt lzvc. pre.,~zerte u Кlagen furt 13. maJ·a 194·5 ·d, а Је 0 ~ doleteo avionom
,~m slux~;u. Odguvor ]С poslat pos1anlku R. R. Stokcsu d·1 \Z ~ .. , . · а savetu1e v ·
.
stio 1Х' о v --.i ј " 111) •
\ke brltanske voJne s1le, st.i da rade sa R . , . OJne zapoved-
·е Forenj ofis konsulto,,an ро ovom s1u~n u. . . n onarh\stima. Kako је brita.nska vojska post:~~a I Jugos!ovenskim
Ј Va~a iskrena E\1znbeth G111iatt, ~ Ј' е poznato kakc:-, su Stalj in i Tito po~tup·l? а poZ11a~ Је, а tako-
ue , k ј ' tek х Ь - · 1 1 за predatun rоы ·
u s1u~aju generala Dukiёa, u me<1uv1·emenu st~gle . ~u d ve inter- aro~ito T1to о l :.to еЈа§е naucio zanat о kr . . , Ј~~;
~oliticklh protivnika. " a.JnJem resenJu
,,encije iz 2ene,,e i St.ockholma od Svetske Oli~p13ade. U ovirn
intб"Vencijama nзj~nergimije se zahteva osloboc1en3e generala Du. Verovatno su ovakve Нi slirne miзli dolazile Ма
kiЬl, navodeci da је on Ьiо poznat s~ojim ra~om ~ .J u~oslaviji na .
d е1Је . ki na pamet сМШа-
u tokom prve ne maJs h dana 1948. 0 slucз · D . " N
fizi&om ,,aspitanju omladine i da је time dopr1neo cil3evuna svetske n , . d ., . . JU " am1a.noV1c .
1 on se latio pera а _ри.е pi,,.nenu шterpelaciju pomocniku m.inistтa
Olimpijade. spolJ'nih poslova, Christophe·r Maybew, koji 1·е Ьiо zad • _ bl
Ali uprkos svih intervencija, dva srpska g~nerala tav~rili su i room 3. ugos1ovenskih . iz . Ьegliса. То pJSmo .
glasi: uzensapro e-
dalje na "Ьelom blebu" moi da i s~oje po~ledn3e -~ane: Oru _su tad" Dragi Mayhew,
morali razmisljati о mnogim st vanma: о 1Skшen3una 1 slavi srpske Irn~o sarn nameru da Vam u Parlamentu postavim pitan· k ·,.
vojske u rato,tima od 1912.-1918., kad s ~ or_u sluii½ kao mladi ofi- · d · __. _ х ' ih . Је О].
se odnos1 na pre а3~ pr= ~nJ _ Jugoslovenskih (kraljevskih) snaga
ciri u desetkovanim pukovima vojske Кral3evшe Srb1Je, kad su Jugo- zbog njihove saradnJe s~ ~a~ovi~em ili Nedicem. M~utim, zЬо~
slaviju stvarali. Morali su razmШjati о onome ~ta se sve zЫlo sa promene reda u pos~vlJan~u p1tanJa pre neJd da.n, smatrao sam da
njihovom zemljom, narodom i ddavom, t e i njima samim od rnartov- је bolje da n: pos~ vl3am p1Smeno pita.nje. Dva coveka O kojima sam
skih dana 1941. sve do majskih dana 194В. Morali su razmisljati 0 narocito zabrшut Jesu: general Damjanovic i general Dukic. Lord Leo
"s a v ~ u , о zapadnim "saveznicima", о njihovom postupku, Amery 1·ekao ini је, da је povodom njih pisao feldmarsalu Alexande-
moralu i о licriom tretman\i, о vecnosti i mnogim ljudskim nistav- ru, koji mu је odgovorio da ih је samo poznavao ро imenu i reputa-
nostima prolaznog sveta. Oni su morali i dalje cekati u koncentra- ciji, i da је pod impresijom da ne postoji Ыlо kakav zlocin za koji su
cionom logoru. optuzeni. Сео ovaj istorijat је vrlo komplikovan, i od svih dogac!aja
u ratu, u kojima sam Ьiо licno uplet en, ovo је dogadaj koji me naj-
lntervencija poslanw i ministrR Barold Ma(Millana
me zabrinjav a. Bicu Vam zahvalan, ak.o mozete da me izvestite kak.o
се se stvari, u izgled u r azvijatiu. 313)

I dok su dva zatocena generala camila u britanskim bodljikavirn
n cama, pocetkom таја 19411. i razrnisljali о temama 'gore n avedenirn,
desilo se gotovo tudo. Tih istih majskih dana, daleko od njih u Lon-
d onu. mislio је о njima niko drugi do g. Harold Ma!=Мillan, u ratno
doba neknшisani "potkralj" Mediterana i Srednjeg istoka, kao mi-
nistar rezident u staЬu saveznickog vrhovnog komandanta i clan
britanskog ratnog Кзbineta. - Njemu ј е (mozda iznenadno) dosl::i
misao о Damjanovicu i Dukil:u.
372) F. О. 371-72562В.
Vas iskreni Harold MacМillan, 6. 5. 1948.
Drugo pismo kralju Pctru od pre~dnika Brit:inske vlade
Кraljeva intervencija kod premijera .\ttleea imace za posledicu da
ubrza proces ispitivanja civa jugoslovenska generala i britanska
suznja. 1 vec sedmog maja Forenj ofis је izvestio predsedni.u vlade
da се obadva generala Ъiti oslobot!ena. Predsednik vlade odmah је
poslao kralju P etru pismo sledece sadriine:
373) F. О. З71-72562В.

454 453
 вЈЬоlЈс mofete, щtvari pred;ic ~
_Krn1ju P etru od Jugo1-l~,•\.jc, Jt0 ~ene za ne§to §to' је gnrc od ko1~1..~ - ~~':'0 one (osobe) koje su
орt\Јь • au<.Jr~c•1e ! m)
Yi k>te se ~ Uti da snm Vnm pi1-no 2!1. opr\la о gcncrollmR о~ ,.,,
јаnо,'iён \ Dukiёu objasnl,·~i Vam proccfluru koja Јс u pro1.11j~vдn,, Vas iзkreni Harold MacMillan
po,-odon, optu1bl о na,'Odnoj kolaЬoroc\j l. Slutojevl obodvo Rгnn г~­ ovLm Је zavr§~na Ъitka za Damjan0 . 1'с . _
cst meseci. :;i г Orme Sargent " Jev:" gla•щ koJa Је trajala
la, Damjano,·iёa \ Dukiёa, sada su potpuno rasmotrcnl I oclluc('м Jn 1 D . ' х а ni ~ kr_.__ k ...
1
da sluca.j prima racle (podvla~nje prcdscdn1ka vlodc, рlмс) " 'Jn
рс1Ј111 ,,
~ tk\J 5 age genc r a а amJanovica ak•· . - -=...., , 011 Је u
Рој\Ј pos tepeno Ј е gub10 odusevljenj" ,1vno
"с . . radio i;i ·
st.o . . • DJegovu pre-
usta.n o,·ljen protiv njih. Shodno ovomc, \nstrukclje su lzdatc zn nJ,.
ho,-o \)SioЬodenje, ali је verovatno da ёе gcncral Duklё, kojl Јс Rnd., da tcn а taknde r azocar an н vlastiti ~eu 1: VJse :rreme odmicalo.
u Ьolnici, ostati u njoj dok sc njcgovo zdravstveno stanjc nc poprav1 ~~Jdan~v ica, on Је ostavio Damjanovit e~sl~:~caJem_d.r Dimitrijз
·
S~ra.n
81
sam da ёе Vas ovo vese\lU ~m d oznot е"1 ') og depa.гtmana. 1 mлogo ј~ dobro ur:idio sto Ј oota1im kolegama
' fufajn, jer njegova amblvalentnost ро pitaл . se povu_kao od ov~g
5 '-u mлogirn Jugosloveni ma Ju predaJe, donela Је
Odgovor Л. S. llolrorda Cerlllu nesre1.. • ·
U podu!em pismu Hal!ord ka1e izmedu ostalog ovo: .,Sasvim јс
taa10 da је Jцgoslovenska vlada optuiila generala Dukica za kolnbo. z. SLUCAJ DRA DDUТRUA :-lAJDЛ.'IOVICA
raciju i zahtevala njegovu predaju. Medu~, njego':' _slucaj је Pai-
lji,ro ispitan od sa~ezni&ih stru~njaka, koJi su odlu~1_1I d_a ne postoJr odluka о Najdanovicevoj sudbini rasmatr"м . · F .
.,7 о · · 1 • - - Је u orenJ ofi.su
slu~j prim:r'Тacie dobrovoljne i aktivne kolaborac1Je, 1 sledstvenl) ·. nJegovoJ g а1., radile su dve vlade· Тit.o .
tokorn 19.,.-%" В · •---•
N 'd ·· · "7а 1П-=мl
tome on nece Ьiti predat Jugoslovenskoj vladi. General Dukic, ciJc prva је tr.иua аЈ anovicevu predaju sa tri diplomatske n0te· jul .
zdravlje nije dobro, nalazi sc u bolnici, gde се ostati dok se ne оро" 19 45 ; 10. oktobra 1946., i 22. ~~а 1947. Britanska vlada је 0<fiuёil:
ra,тi. Gospodin R. R. Stokes је upomat sa ovim da Dukic nece biti jos в. okto~ra 19~~- da preda NaJdanovica, koji је krajem i.ste godine
predat. .. •:-1) 0 tput?vao lZ It~li]e u_ Eng]esku -~ gi,Jpom studenata Ьogoslova i na-
V;u iskreni, А. S. Halford, 7. maja 1948. stavnika. ~n ]е naunenovan Jos u ltaliji za principala Dorc.hester
coHeg~a blizu Ox~ord~ gde su studenti bili smestau radi studi1
Odrovor С. Р. l'tla::,hew l'tlacMШanu ovaj poduhvat se :zvodio poct okriljem An"1;1.---ke crkve na
.. h Gvril ' ' ~ •
, ь~
r:::ю~:.:
srPskog раtnJar . а а а :рс britan.skir:n dokumentima) da ь·
Pom.o cnik ministra spoljnih poslova С. Р. Mayhew odgovorio је
Popunio svestenicki
.. k kadar Srpske crkve, kojeg su u ratu
. ti N ~~
pro1=uu
12. majia poslaniku Нarold :МacМillanu da "posto је Pfavni postupak okupator1 ~ . om~- . а ov?me poslu, u ime Anglikanske crkve
primenjen na obadva jugoslovenska generala, ustanovljeno је da su
ne~orno зе radio gib~al~ki bi.skup dr Harold Buxton, veliki pri-
generali Damjanovic i Dukic nevini i ne postoji slu~j prima
jat~lJ s~skog_ narod~ 1 nJego_ve crkve. Bi.skup Buxton na.stojao је,
facie.•nl) koliko Је to DJ~mu Ь~о- moguce, da popravi stvari kod Srba. koje је
b~itanska s~lJ~: ~olitika ~trovala kroz devetnaesti vek politikom
Odgovor Harold Mac~na "IStocnog p1tanJa 1 kroz vec ,roznatu kobnu politicku igru u Drugom
Нarold МасМШаn odgovorio је 18. maja pomocniku ministra svetskom ratu.
spoljnih pos]ova kratkim pismom u kom kaze: U toku 1946. c.lr Kajdano1.ic Ьiо је podvrgnut detaljnom i.spitiva-
,.Dragi g. blayhew, nju u logoru Bagnoli u Italiji od strane britan.ske civilne i vojne
Мnogo sam zahvalan na Vasem pi.sшu od 12. maja; rnnogo sam komisije, koja ј е razmatrala optu!be Jugoslovenske vlade prema
blagodaran. Zadovoljan sam kad cuh da generali Damjanovic i Du- njemu, progla.sila ga nevinim, i dala :nu status _.,ra.seljenog lica".
kic nece Ьiti predati;_Мeni - kao coveku koji је n~eo kroz kompli- Saveznicka vojna vlada u Rimu snaЬdela ga је potrebnom putnom
kovane ratne godine - Ьiо sam povezan .sa promenljivom ratnom ispravom, na kojoj је britan.ska ambasada u Rimu izdala ulaznu vizu.
scenom, kolaЬoracija је opnsna rec. Ali vidim da cete Vi sve шaditi Pored Ьiskupa Buxtona, dra Najdanovica su dobro poznavali i dva
emineutna americka teologa dr Claude Nelson i dr Paul Anderson,
374) 'Ј". о. 371-72.5628. predstt.vnici УМСА (,Hrisё..-.n.ske zajeo.nice mladih ljudi'). Oni su
375) F. О. 371-72.5628.
376) F. О. 371-72562В,
377) F . О. 371-725'62В.

456 457
 nJbolJe mo7.ete , u~tva ri pred (;
• 1iu ~tru 1,d Jugo.~1it,•lj(', JtO ~ene za nc!Ho ~to је gorc od kola ...~te sarnn one (
"кr11.., tlli d• ~-,•, Vnn, plsno 2!1, apr\la о gcnc ralimn n,1 optU • aV1racije" ! "71) о~оЬ<!) koje зu
1· k-tc !!е sc .. . .. • k ј ј 111 .
1 - 'k~ . ..u ,,, ,1,,~! Van, procc!iuru о а с1 uprн1.nJн vn а~ iskreni Н
.ЈА no,·i~u i 0 u •• 0 L\I 1151 , 1 SI ~ ј 1 ,. d 11 ,1 1/1.rn Је zavrs~na b it ka za Da rnJ . ar<>/d MacMiJ lan
' lЫ O nR,'Od,,oj kolnborac Ј!. 11са cv ouo vn ~" lli•r 0 ..,. о anov1ce
ро,-ооо"_'а~~~~са I Duk!ca, sada su potpuno rasmotrcnl I ocll i1ёf'nr) ;,~ cst mesec 1. .;,ЈГ rm~ Sar V1J gla"u k . .
la. D11~ rlma ra(le (podvla~njc prcdscdnlka vlodc, pl~oc) n\j(' pc~n~kU sage genc rala Damjanovi:nt,k~:alni P<>dsekre4°:: Jke _t_ra_iala
Ь' а •IVТJ OJ I Је
da slu~lj~ 1' Uv njih Shodno 0 , , 0 me, lnstrukcLje вu !zdotc 7.0 njl
n01,;C • "'U',
,.-JU postepeno Је g u LO odusev ljen · . о radio z:;i n ·e u
ustano,•. ~~.."~А ali Ј'~ ,-erovatno da ес gcneral Duklc, kojl Јс ~od . d11 ~en а takn~e razol::a ran н vlast 1' t·1Је sto је vise 'lre- J govu . pre-
opc" ' ј . neusp h •ue odm1caJ
ho,-o os,o"""~""' . zd ravs t vcno sLnn ј с ne poprov\
. n r,laJdanovita, on е ostav10 Darnjanovic . е ' sl~cajern dr Diпut . ?·
u Ьоl nici, 05
. . t.tti u njoj dok sc nJegovo
V ......,ш ёlm doznatc"I т) · departmana. 1 m nogo је dobro е: slucaJ ostatirn k I np
SigUran sam da ~ as o,ro \'t'"" 5,;оg . . urad1o sto о egarna
Jufajn, jer ~)egova am b1 valen tnost . . ~ Povukao od ov "
Od,o,:or А. s. lla1Corda CerШu
5
пе
sretu mnog1m Jugosloven ima
• ·
ро pitanJu predaJ·e don 1 ~"
• е а Је

\Ј podulem pismu Hatrord ka!e izmedu ostalog ovo: ,.Sasvim ј

tarno da је Jugos\o,'el\Ska vlada ~ptu!ila g~nera\a Duluca z~ kolabo~ 2. SLUCAJ DRA DIМIТRUA N,. ...,_
.. • --~te,·ala .,;egovu predaJU, Medutim, njegov sluёaJ ј е paz. • ~uANOVJCA
-z-.... -.
ra"1u' .... , •..,
lj i,-o ;cni••a od ~,•emiМcih strumJa
.
sl иј riml"'[acie dobrovoljne i
· k k "
ak · k 1 Ь
dl " 'li dа ne postoJ·i
8. , 0JI SU О U1.:l
tivne о а orac1Je, .. 1. sledstveno
odluka о Najdanovicevoj sudbi.ni
. .
okom 1947. о nJegovoJ gla,i radile su dv
rгsmatrana . Ј. F
е u or enj ofisu
to':n~ О: nк-е Ьiti predat Jugoslove~~oj vladi. Genera\ Dukic, cije
t ·"il
' N ·d " е
prVa је tr= а аЈ anov_iccv u predaju sa t . . d.i · v1ade· Тitov · В ·
а 1 ntanska.
zdra'\'lje nije dobro, oa1azi sc u Ьolnici, gde с~ ostati dok_~е n e opo- 1945; 10. oktobra 1946., 1 22. jula 1947 _ B~ l ornatske _note; jula
ravi. Cospodin R. R. Stokes је upoznat sa ovun da Dukic nece biti jos 8. oktobra 1946. da preda Najdanovica k .. . ~ ~da Је odlucili
predat.• l:S) 0
tputovao iz ltalije u Englesku sa grupo~ ~~Је Јет iste godine
Va! iskreni, А. S. Halford, 7. maja 1948. tavnika On је naimenovan jos u Itali" enata ЬogosJova i na-
~oHeg~a· blizu Oxforda, gde su studenti J~ili ~ Р~р~ D~rchester
Odrovor С. Р. l\fayhew l\faclШllanu
· di
o vaj ро duhva t se :zvo о pod okriljem Anglikansk
smestem radi studi ·
Ја.
srpskog patrijarha Gavrila !рс britanskim d ЮП: ст~е, na m~\Ь·.1
Pomoaiik ministra spoljnib poslova С. Р. Mayhew odgovorio је opunio svestenicki kadar Srpske crkve koJ.; g ent:1ma) da Ь1 ~
11. шаја posLшiku Нarold MacМillanu da "posto је Pfavni postupak P · · k unist' N ' su u ratu proredili
primenjen na oЬadva jugoooveoska geoerala, ustanovljeno је da su okupator1 ~ о~ -~- alta o~ome poslu, u ime Anglikanske c:rkve
g!!nerali Damjanovic i Dukic nevini i ne postoji slucaj prima neU1':1ornokJe ra о dgi ~ ~ bisk:up dr Нarold Buxton. veliki pri-
jatelJ srps og naro а 1 nJego,;e crkve. Biskup Buxton nasto· .
Ьае.·~ . . t . bil . Јао Је ,
koliko Jkae о nJ ~mu liotikmoguce, da popravi stvari kod SrЬa, koje је
brilз:15 ~1Ј~~. ~о а z_atrovala kroz devetnaesti vek politikon-.
Odgovor Вarold l\facМillana
. istocnog p1tanJa 1 kroz vec poznatu kobnu politick:u igru u Drugom
Нarolc:f Мас\ЩЈао odgovorio је 18. maja pomocniku ministra svetskom ratu.
spoljnih poslova kratkim pi.smom u kom We: U toku 1946. c.lr Kajdanonc Ыо је podvrgnut detaljnom ispitiva-
.Dragi g. Мayhew, nju ~ . ~ogoru_ B~gnoli u Italiji od straz.e britanske civilne i vojne
Мnogo sam zahvalan na Va!em pismu od 12. maja; mnogo sam kon11s1Je, koJa Је razmatrala optuzbe Jugoslovenske vlade prem.a
Ьlagodaran. Zadovoljan sam kad Ь..Ь d.. generali Damjanovic i Du- njemu, proglasila ga ne-vinim, i dala :nu status ,,raseljenog lica~.
ш nece Ьiti predati. Meni - kao foveku koji је ziveo
kroz kompli- Saveznicka vojna vlada u fumu snaЬdela ga је po~bnom putnom
kovane ratne godine - Ьiо sam povenn sa promenljivom ratnom ispravom, na kojoj је britanska ambasada u Rimu izdala ulaznu vizu.
scenom. kolaЬoracija је opasna гк. Ali vidim da cete Vi sve uraditi Pored biskupa Buxtona, dra Najdanovica su dobro poznavali i dva
emine11tna americka teologi\ dr C\aude Ne!son i dr Paul Anderson,
374) F. О. 371•7%582В.
predstё.vnici УМСА (,Hrisc.-,. nske zaje<in.ice mladih ljudi'). Oni su
F. О. 371-725е2В.
375)
378) F. О. 371-?ШШ.
377) F. О. 371-72S62В.
45б -457
 nв relti orgnнlzncijc ,Cllri stl,щ Rcco11~\ ruct 1011 111 1,: 11 _ 2' puboko kve ru·Je m da '/i ni~ta L

t11\-('(1C st.~вli ,-znit koj ,,ojnoj v1ndl t1 Н111ш. · ne~ete р d

Јс nc prodls utuJem sa Ьlskupom В ге uzetj dok ја ovo p·ta
• sroЩcm \1 s11 .,. , 1 ј
rop<'.' ~ ~ 1-ctkon, 11111 rta 11147., Najd вnovlcevo р tnn с - l11ko Rkl ,11 , 111 1111 ~ nJega, 1 on је ln tlm110 zзlnteresuxtГJ11ГJm, POSlГJ зе ovo od~o:
\ 1't i: n-dll u ltlll\ji - Ысс ponovo potcgnuto u Na moj Enl{ \p.
s11 dnr;-n .: ,-on, rс~,,э~\јн ,,~st,,ovacc dva 1nlnis tnrs tv11 1Jr it 11 11Nkr
" 1 an" а d
,pcclJaJn ar zm n а se odmah vidim
ova11 za о Ј
~о. а sam napra,,io
,,t

1 vcstlti о ls hodu. sa DJ1m i odmah cu Va

skoj. t: 1'1Ј lj~ "h I unutra~njlh poslovn, utroMce drvct mcst•c\ d, k 1, э. Natln hapse nja i deportiranja N .d .. s
,,Jade: !,Ј'О na " k , t 11 '
kona~na odluka nc bude doneta. PitanJ<' јеј pok rc nu~i, n n podмi•li r 1 ,_ •rn:itranje. P oie ljno је da se obezb d~JdanoV1ca zahteva smislJ·eno
F n.l ofisa sir Orme SArgcnt, kojl с ntcgor no zвhtcvno tlri ro, t d tl , е • а зе о• .
,nnnJe Atete s u en ma u Doтchester-k~ledzu '11t1 prouzrokuje sto
~d~:\;c bude izru~ n Тitu. :Мinlstarstvo unutrn§nj\h poslov11 da pltom, da posle v ic:!enja sa Ыskupo
8
kod Оkз!отdа. Zelim
tn-Ьalo је, ро njego,roj zamis.li, da sprovcdc ~ delo njegovu odluku.
darnu"J bude dozvoljeno da diskutu ~ u1etono~ gospooinu Wad-
Pn·o, da uhapsi Najdano.,.; c_a u kolediu, zntt~ da ga deport ira u moguci. na"m Је i.мзаn")ForenJ ot·1SOm nаЈЬође
" ' kakо d а se h apsenje i:zvтs • .
Jugost3,iju. :Мed\Jtim, staln~ ~ckretar ~lntstarstv~ u~utr~snj ih
poslo,,a nije se u ~tp~nost1 _s10~10 da za~sao Fore~J ofisa 1zvr~i. Vas iskreni СеоЊ-еу ot
А pooto је optulen1 NaJdano,•1c Ь10 pod ~kriljem ~~l1kans ke crkve, Canterbury
sir Onne Sargent iZ\•estio је kenterheriJskog arhteptskopa о nameri Vec istog ~ana 11vece doslo је do sastanka . ..
dcpo~cije. :Мedutim, iako се glava Anglikanske crkve dati pris ta- arЫepiskopa 1 dr Buxtona i njegovih savetnik~e~u ~e:iterbez:Jskog
nak za deportaciju svog ~ti~nika dr Najdanovica, na scenu се stupiti nema podataka о tome sastanku, ali vise је ne о s:Тh1vt For ~J ofisa
dr HIU'Old Buxton, koji се r,agovoriti kenterberijskog arhiepiskopa, nak Ыо fustar i buran. Ovo tvrdim time sto . g k g:m1° da Је sasta-
ne samo da povu~ dati pristanak, vec da se potpuno шprotivi na- ka kenterberijski arhiepiskop stoproce~tno ;; ао •-s ~od ~g sastan-
0
meri ћ,renj ofisa. Ovim је gЉraltarski Ьiskup bacio rukavicu svetov- nJ·e, i da се. sledeceg dana poslati opsirno pi- me_rutiOrmsvoJe mislje-
noj vwti i upшti:> SE- u ner:1vnu borbu, u duel izmedu crkve i drza- . t· k · · • ь ..,.....о si.r
u ForenJ о 1su, . OJ1m ~е _о esnaziti ne samo svoj ristanak
е Sargent..1

ve, koji se u о,•ој fonni nije pojavljivao od utemeljene Reformacije tiranju dan raruJe, vec се kategoriёno zahtevati pda F ~ d1~r:
u 16. veku. U ovom hrvanju uzeli su uce§ca najugledniji struёnjaci ро k oJU . cenu ne pred а dr N аЈ.danovica. Izgleda da · dr or enJ
в о.,,,. 111
оЬа ministarstva: pravni savetnici, diplomati, politicki analisti i dva ·· tnicim· р d . Је uxton sa
svoJШ11 ·save Ы'i . ~е ао nap~ ~ memor andum njegovom pret-
kneza Anglikanske crkve. Zelja birokratije Forenj ofisa, da Najdano- postav Jf:nom ar ep1S opu, da lSti potpise kao glava Ап likansk
,rica posalje sa omёom oko vrata u Jugoslaviju, osujecena је zahva- crkve i nedvosmisleno stavi do znanja da се Crkva di g u· ~
. k F . r· od] ро gnu SVOJ
ljujuci smelosti nekoliko ljudi, koji nisu bili spremni da celu britan- glas Javno, ~ . о or,~J о tS uku ne promeni. Nemajuci sta da bira,
s}п1 tradiciju, ugled i pravni poredak stave kao sluskinju prljavoj izgleda, da Је dr 1' isher, poglavar Anghkanske crkve Ьiо pnn · d
politickoj igri. 0d velikog је interesa da podemo razvojem stvari. ·· t a dn , uen
d~ se sag1as1 1 ~о р...е_ ~о . eti memorandum njegovog potёinjenog
Desetog marta 19~7. sir Orme Sargent pisao је kenterberijskorn bJSkupa,_ kao svoJ vlastiti, 1 da ga posalje Forenj o!isu. Тај dokume-
nat glas1:
arluepiskopu dr Geoffrey FL~heru da се Najdanovic Ьiti nasilno vra-
cen u Jugoslaviju. (Pismo br. R/14742., kojeg nema u arhivi, prim. ,.U L.µnbetskoj Pc1Jati, 15. marta 1947.
pisca). Na ovo pismo dr Fisher је odgovorio 14. marta u kojem $е Dragi moj Sargent,
ka!e ovo:
Radio sam na brzinu ро ovoj Najdanoviёevoj stvari. Pro&e ve-
"Мој dragi Sargent, ceri video sam biskupa Buxtona sa njegovim savetnicima; i jutros
Vase pismo od 10. marta pokrece te.§ko i bolno pitanje, zbog toga, su mi oni predali prilozeni memorandum. Oseёam da postoji nekc-
kako "vi ka1ete, da se desila 01.biljna administrativna greska u od- liko momenata koje morant podvuci:
nosu na vlasti koje su ispitivale dra Najdanovica. Zahvaljujem (Bogu) 1. U Vasem pismu (od 10. marta) napomenuli ste administrativnu
sto se to nije desilo u rasudivanju na nшј strani. Ја Ыh ! eleo da gresku, §to sam ја shvatio kao neku pogresku u administ:rativnoj
kazem tri stvari:
proceduri; ali jasno је da nije tako. Primenjena procedura (povodom
_1. Ро ~om mШjenju Vi nemate druge alternative vec da predate Najda11ovica) Ьila је potpuna kao sto је trebalo da bude. Proces
Na)danoVJca, po§to ga njegovi podaci jasno uvr§cuju u kategoriju
kolaboratera sa osovinskim silama, а Vi ste se obavezali da predate
takve ljude. -
ispitivanja Ьiо је u potpttnosti primenjen na Najdanoviёa, pre i
•") Waddams, savetnik Anglikanske crkve za spoljne poslove.
378) F, О. 371-67373.
458
459
 k l1>gor :Г,пg tю11. Sta,•l§c, 111\slltn da ј с to(' no kr,d k" , resovon za Najda novicevo stanJ" Т k .
Р'-'-~1 е ulвi~ti " t\J
u,A b'ilo dl'tR\J n\je 1'\'go obll'м. Postojc g loslnc \ 111) 1/ 1'
11 \11 t е k О , L •• а fJd<> Је .
so\·et cr avn. v r .:е ~i~urnf) . - za,nteresovan Svet-
d Ј. ' i•р ,·а " i , , "' sdkli notl . Forc n ј о r·1s .l'J1. se tada na~aosa1.na 1 §to . ..
" с · L,,- k" sto 3· с do,·elo do togn da јс зtra 1.1 vo 11j c tr 1, 1 · k ' : . znac1 da се се1Ј svet
ro\1\1 O\"Og '-" ~ " •
ь1
0
..., ,1110 cuta ti ро ovom1.:, nitl ь· u ' fnJe te.чkoj si tuaciji i ne
· ' •11. 3
P
• ro,·eka Ыlо ,,\sc n c~o strlktno. Јв smntra m dn Nu v l нqll
11 ... 0 ь d . 'l' k i.ч rno rn1 m Ј . '
:~~O\'t'~ •• nJ'A..n,•o 1~piti,·anjc,
' , \mвlc no raspolo!cnju svc tnr"' .· ~ta Ы se a t1. а va IZJa va m
. .
. og 1.. Nekakva izJ'ava
~.,,-ome .... ч, - ,r110 r .. (: ога 1а Ь 1 d
macije kojirna rast")laic Fot't'nj ofls, uktjuNvM I Notu jugos luvt•n~kc
amЬa!>sde od 1. oktobra 1946.
Ј е S
\ul:nj ovog ovcka Ыо brizlJ'ivo . .
nlll<o m
, 1d .
escci, а Ј е po~le cele • .
а Pnzna i L,;povedi da
l~p1lan u ItaJ' "
1Ј1 u razmak u od
11Ck ј F · r· 0 11
1.: 1strage gl- .t-
Kad је 6. januara 1947. prcdstavnlk Лngllkanskr. crkve otptrto. osle fcga е orenJ о Ls promenio rnisl'en· р~о - n nevinim;
,·ао za Нim, njemu је bllo rt'(.'eno da - kao rczultat dugog \spl ti vн. ~§оо u Englesku. Jas no је, da Ьi tada Jr o; e, ~ad_Је ovaj ёovek vec
nja _ dr Na,jdano,;~ је lspao potpuno t'lst, protlv svlh optu1Ьi podn • ed ljlve razloge za promenu odluke . d- en~ of13 morao da pruzi
ub i'\ ' . Ь' 1 d
Ы op§te m :; JenJ ~ 1 о а njegovo vrac .
' 1 " to Javno ,.._" .
~е, 1 ёаk tada
tih protiv njega. 1 kada \'i. n1cdutim, nc1pomlnjete jcdnu administr:.
ti,rnu gresku, Vi 1nora da m:slite na pogre~no rasudlvanje, i\i jciJn s\obodU, vec u Jugoslaviju - posto је а~;; -.
erova tno Ьi\о sm~tr ano kao nepravedno . ~nmlJen u ovu zemlju,
ne_ u nJegovu raniju
rasu~,·anje koje је u svetlosti n aknadno prispelih lnformaclja Forr./ v . . . ' zaista su.rovo
ofisu, !)0$\а}о neispra,,no. Nadam se da tete razun1eti d a је narn Ј Nar~~no, ~oguc~ _је ~~ Је Forenj оћз dosao • · • . .
nemogute da se z:i.do,,oljimo, dok n.a m Vi ne doka! ete n a osnov~ evidenc1Je, koJu raniJe ntJe: imao, tako jake k _dob~ske optuzujuce
1
argumгnLe koje i;am vec naveo, ali ako to '.. ОЈа . P°:7gnula зvе
0
ёеgа је ocena ispШva~kih vlasti u ltaliji sada, smatrana od Forenj
ofisa kao pogre!no rasudivanje. U nedзvnom p1smu gospodin Bevin (;anje da је ispitivanje u ItaJiji is\o u pril:ie s~aJ, vec samo o:e-
(minisi..'U' spoljnih roslova) mi је re kao da pre prcdaje raseljenih sigurno је, nE_! Ьi bilo za.:iovoljavajuce. J ug~~ov eno~ ~~esto.
lica, n1ora Ьiti dok azano n a naf in koji је prihvatljiv Forenj ofisu ineni izg\eda Jedan n edokazani dokumenat. N b;ukak. о _enat
taj su isti dokumenat imali f:,ri ruci organi n~ . ?ti , da Ј~~•
0
da tak, "a lica spadaju u katc.>goriju ratnih zlo&aca. Smatram da ј~
. 0v . • ISpl vacke komLS1Je
imam рrэ.,,о - u oYom vrlo bolnom pitanju - da znam n a kakvim kad su оdlu k u d onosili. о Је teska i zapletena •tua . . . .
· led · · · · Sl С1Ја, 1 kao sto
osnov-.,.ma sada Fcrenj ofis odlufu je, ako odlufi, da је predasnje sada izg а mоз г Је osecanJe za potpuno i de" - 'ti N Ј
mi.sljenje ispitivг.fke komi.sije Ыlо pogresno? · 1 di · .uш vno е ugosJo-
venskoJ v а , u oanosu na ovog ёoveka; ЬiraJ· uci tim . .,.
. ,. d · • е IZineцu mo-
2. Cak i.ako је ranije mi.slje.n je bilo pogresno, mi moramo da gucnost 1 mogu"e n eprav е 1 ыgurno izv-?snog ustrb ь •tansk
t k · а n е repu-
rasmot.г.mo moralne zahteve sadasnje situacije. Dr · Najdanovi(: sa t~cij~, pra~ilni. p o.s.upa . Jeste -~ ovaj ёovek ne bude vracen. Mozda
svojom suprugom dosao је u logor Bagnoli i time se tehnicki i dobro- ь1 bilo naJbolJe d a se Ыnо vtdimo i razgovaramo ро od
. . . . . v om ovoga.
,,oljno stavio pod nasu kontrolu. Pre ovoga on nije Ыо r aseljeno 1 Ја se zaista nadam da Ь1. ovo _ Ыlо na1Ьolje, ukoliko v·1 ne ьud е te
lice, i Ьiо је sloЬodan da odlut'i i radi sto је najbolje za njega. Posle oklevali d а рrihvatitе zaklJucke do kojih sam ја dosao~! 371)
skriniranja i ispitivanja on se lirno stavio pod nasu vlast. 1 ako se . Vas iskreni Geo:ffrey о! Canterbury
sada nasa ranija odluka promeni, mi ga nikako ne mozemo staviti
u gori poloi.aj od onog u kom se nalazio pre njegove dobrovoljne
Teiak utisak u Forenj ofisu
odluke da se stavi pod nasu kontrolu. Ako ga mi sada uhapsimo i
predamo Jugoslovenskoj v\adi, mi ga predajemo na sudenje i vero- Pismo kenterberijskog arhiepiskopa od 15. marta, sir Orme Sar-
vatnu smrt. Pravda zahteva da mi ne stavimo njega u gori polozaj gentu izazvaёe zabrinutost, nespokojstvo i razmisljanje, ali ipak
od onog u kojem је on Ьiо u momentu kad su ga nase vlasti ispitaJe potpunu odlut'nost u Forenj o!isu da dr Najdanoviёa nasilno vrati u
i da1e mu ulaz u Britaniju; i kad је on doЬio nase uveravanje da se Jugoslз.viju. Vecina diplcmatskih fuiovnika u juznom departmanu
stavi pod ~ upravu. Forenj ofisa Ыlа је saglasna sa svojim sefom, sir Orme Sargentom,
3. Memorandum (dr Buxtona) pokrece pitanje studenata u Dor- , da optuzenog Najdanovica treba sto pre preiati. Izuzetak od ovog
chester-ko\edfu. Zaista, Ьilo Ьi net'ovecno ako Ьi covek ugleda jednodusnog m.islj~nja Wlio је uticajni visi diplomata А. Watson,
dr Najdanovica - za ciji integritet su svi oni garantovali - Ьiо koji је izdvajao svoje misljenje kad god је Ыо konsultovan. Takode
sada uhapsen i predat 'Гitovoj vladi. 1 ne samo sto Ьi on iskusio је i diploma ta S. М. Vћlliams izrazio rezervisano milljenje ро ovoj
~ rtnu kaznu, vec i njeg?v;a bo\esna supr uga. Ali postoji nesto vise stvari, i nije Ыо saglasan da ~е bezobzirno prede prclto svih pravnih
1 od ov~g~. Ako Ьi on Ыо predat, ovo се n eizbezno postati poznato i mornlnih norrni. А Jonn R. Colville. bez nekog na.roёtog odusev-
u Amer1c1 1 Evrop1. Dr Paul Anderson, Amerikanac, intimno је za-
379) F. О. 371-67373.
46()
461
 t reнovon 1.n N11Jtlon'>vll:cv11 нtfinjo Т k .
,\~c 111 lsll1n 110 Јс \111'110 11111\ 1111, , ,
J'nR111111 . S\ 11\ . , Ј 1
.,..._,11- uln~k111.1 lщ~or , IJ111Jc 11rgo obll'IIO, l'u~to с ~! 1111\111• 1 " 1•1111.1,..
')'
f°
ln ~ovct crkovn. Ovl С(• ~l~urм ~oi:a~:,11~ Је_ zal~tereн'>•tan Svet-
11,notl, f'orcnj оЉ t>I н•~ tnda nлАыЈ u k 'Ј V> zn&l:i da f.e се'> ,i•iet
~" jl' ,~pi1\,•1111jc Ыlо ~~:'ju diivclo di> tol{1\ d11 Јс \11tr11~lvн11J1· 11 lнlщ, . 0 'mo"UO cu. totl ro ov1m11• nltl ...,. 3
' • nje t'!~koj 11ituaciji, 1 ne
-Ф• о,·о~ ro,·ckll,. 1' 11с"о strlkt110. Jn 111n11t.1·11in 1111 н" vl111111 Ь1 е 1 • ' " пm'> m1 m'> 1· N k
Ы\11 " ~с ornla Ы sc dot . 1.akva lzjuva mr,ra l;i Ы Ц~ е ak va izjava
,,... "' k•"ro\'O " 1,nnlc n11 r1111pо\о•',.с•11 Ј LI кv ,, 1,,r.,,._·
~ 111ut:11J ovou tovcka ы" brlЩ ivn iчpitan da Pr•~~a
Ј
jlll 0 ,'('1~11 (v\'t' ,~p1tJ,•t1nJc,
i l11p,>vedi da
od,~n,•ornc ta njrt.,1 \!\~С· Foi't'nJ ofl:1, uklju~lv~1 1 Notн Jниo:ilov 1, 1111 k 1, ,, Jif<o meнccl, 1 do Је rю~ I(' ce le ov , . u 1 1
ft, l J1 u razmaku od
n1111•1J'\ • kojin111 r11!t~,> ь' • 1·'46· пс" 0 ј F Ј ('
oslo (:cga с oren о 111 prornen io m ШJenje k- ,,
t 1я 1rag" nrogJ~ . i
-" nev1n m;
ambn~-dc od 1· okto r11 " prcdstavn1k Лngllkn n11k1• crkvp nt pщ,,_ ~§оо u F,nglesku. Jas no Јс, da ы tada Fore~ ad _Je 0<1аЈ 6>vek ve~
к 11d јс 6. ~11nuara ~:947 ;'C\.-cno da _ kno 1·czL1lt11t dщ.:ом INpl tlvн. ьcdljlvc rozlogc za promcnu od luke I d· !() ~ о!iя morao da prui1
\
,·ао u юm, nзrn\U {ј 1 pl\O p1>tpuno ~lst, protlv svll, optLIЉi r ocln,.
0
~I op§t11. mШJcnJ1: Ыlо da njegovo v;aca "ј Javno kaie, 1 f.ak tada
nja - ~r N~d•no~ad: ,~,. nicdut.lm, n11pomlnJctc jcdn11 11cl 111in l~trн: slobodu, vec u Jugoslavi ju - post'> је ; 1; --;;~~- u njegovu raniju
tih pro\1v 1\Ј<'811 · 1 da n,'s\ite na pogrc~no rasulllva njc, 11i kiln,, erova tno Ыlо smг.trano k;io nepravedno I Ј ta Јел u ovu zemlju,
·
u,-nu .,,.,,;ku
.,.. -~ : Vi u s,,ut\osti' nuknadno prispe\lh 111 rormac lj о For·rnJ
. .1nora V ,. . u surovo.
rasud,,•~nзc koJe ЈС no Nt1dam sc da tete razun1et l da ј с narn·, Naravno, m ogu<.:e Је da Јс F'orenj o!is do§ao d tdk . .
. oosta1o ne1sprav . d I л t , videnc!je, koju 1•anlje nije: imao tako J'ake k . оь· е optufuJuce
0 [isu, • da se i3.dovo\jimo, dok nam Vi ne о н1,.е с nu osnovн e . {: ' , ОЈа , opovrgnul.i we
argurnente k оЈе'tsam ve navco,
r al i ako to niJ'e sl U1,;ЗЈ,
,. . ve(: aamo ose-
canJe d а ј е isр1 1vanJe u 1<1 11ј1 1.slo u nriJog ont....
ncmori~ iJ it'va~kih
1 vlasti u Itolljl sada smatra na od Forr,ij ' · . . .
~~ Jt ocena : 0 rasudivnnje. U nedзvnom pismн gospodin ilcvin · ь · b'I cl , ,, r 1иenog, tako ndto
1

ol1~ . kao po~nih poslovll) mi је rekao da pre prcdaje rascljcnih sigurno зе, n~ 1 1 о za ovolJavajuc~. J ugoslovenski dokumenat
(minis'L.'\r spob"tl dokazano na na~in kojl Је prihvatljiv Forenj ofi~u rneni J.zgleda з edan nedokazani dokumenat. No bil ,__ ,_ da .
s · ' taJ· su 1st · i d оk umena t 1ma· 1·I r,r1· ruc1· organi n-~- ;..,,-о &аХО Jeste,
Jic~ n1ora 1 1 •1
da ta}..·"a lica spadaju u kategorlju ra~1h _z о" n~ca. matra: da ја
•
·1· . """ - r l11va""'kе komis1Je ...
kad su odlu k u d.onos1 . 1. Ovo
, . Је teska i zanletena
., s·tu .. .. ,.•. ,.
1 аСЈЈа , 1 ......., ,.1,о
imam pra,ro _ u o,·om vrlo bolnom, p1tankJU dl : . z~a~ na akvim sada izg1еdа moJe .Је oseca11Je za potpuno i de!initivno Nе Јugos1o-
osnovama sada r orenj ofis odlu~uJe, а о о u 1, а Ј е predasnjc
vensko ј . v1аdi, {:u oanosudna. ovog coveka; ЫraJ· uci timе 1.Zme"u · ,. mo-
mibljCI\je ispiti,ra&e komi.sije Ыlо pogre§no? .
gucnost1 mogu е neprav е 1 ыgumo izv~snog ustrЬa bri•· - -k
1. Cak iako је ranije mШJenje Ыlо pogre§no, mi moramo da · '1 · tu k · ....,"' е repu-
tac1j~, pra~1 n~ po.s. ра . )este _d~ ovaj covek ne bude vracen. Mo:tda
rastnotrimo moralne zahteve sada§nje situacije. Dr Na jdanovic sa ы . bilo n a_] bolJe da se licz:o V1~ 0 i razgovaramo povodom ovoga.
S\'Ojom suprugom dшо је u logor Bagnoli i time se -~ehn~~ki i dobro- Ј Ја se zшsta ~adar,n da Ь1_ ovo bilo najbolje, ukoliko Vi ne budete
voljno st.a,iio pod na§u kontrolu. Pre ovoga on ntJe Ь10 rascljenn oklevali da prihvat1te zakl1ul:ke do kojih sam ја do!ao"! n')
Jicc, ј Ьiо је sloЬodan da odlu~i i radi §to је najbolje za njega. Po~le
Vas isk.reni Geo!!rey ot CanterЬury
skriniranja i ispitivanja on se lifno stavio pod na§u vlast. 1 ako se
sada nш ranija odluka promeni, mi ga nikako ne mozemo staviti
u gori pololaj od onog u kom se nalazio .pre nJegove dobrovoljnc Tefak utisak u Forenj of.isu
od!uke da se stavi pod n~u kontrolu. Ako ga mi sada uhapsimo i
predamo Jugoslovenskoj vl11di, mi ga predajemo na suC,enje i ver·o- Pismo kenterb~rijskog arblepi.skopa od 15. marta, sir Onne Sar-
vat.nu sm.rt. Pravda zahteva da mi ne stavimo njega u gori polozaj gentu izazvace zabrinutost, nespokojstvo i razmi.sljanje, ali ipak
od onog u kojem је on Ыо u momentu kad su ga na§e vlas ti ispitale potpunu odlufnost u Forenj o!isu da dr Najdan.ovica nasilno vrati u
i dale mu u1az u BritanJju; i kad је on dоЫо na§e uveravanje da se Jugoslaviju. Vecina diplcmatskih cinovnika u jufnom departmanu
stavi pod nahl upravu. Forenj ofisa Ыlа је saglasna sa svojim setom, sir Orme Sargentom.,
, da optwenog Najdanovica treba sto pre predati. lzшetak od ovog
3. Memorandwn (dr Buxtona) pok.rece pitanje studenata u Dor-
jednodu§nog mi§lj1o-nja cinio је uticajni visi diplomata А. Watson,
cheste~-kol~u. Zaista, Ыlо Ы nefovecno ako Ы fovek ugleda
koji је izdvajao svoje mШј елје kad god је Ыо konsultovan. Takode
dr NaJdanovica - za Щi integritet su svi oni garantovali - Ыо
је i diplomata S. М. ½Ћliams izrazio rezervisano misljenje ро ovoj
sada uhap~n i predat 'l'itovoj vladi. I ne samo §to Ы on iskusio
smrt.nu kaznu, vet i njegovь bolesna supruga. АН postoji nesto vise stvnri, 1 nije Ыо saglasan da se bezobz:irno prede preko svih pravnih
1 ~v~g:1- Ako Ы on Ыо predat, ovo се neizbezм postati poznatn i moralnih normi. А John R. Colville, bez nekog narocitog odusev-
u erici 1 EvropL Dr Paul Anderson, Amerikanac, intimno је za- 379) F. О. 371-67373.
46(1
461
 Jlc JN : .,NI ll kr1m ~/116 ,Ju n/~i,
jll ,,,,tlaн',
~\ N11J111·l1111.\I pl'lltlv11ll1 N" 1,111 pn~t~:lju''. On tlr1lj,, tvrdl : ,.rnнtrukclj~~ ~:•lf' dmvo/ltl do nopu~ti
1,1·lk\ј ""~\",. .~<' 11,1~,1)1~~1•kN'll\fll,
Jrl\ Ь\11 Ј t• /t, 1•'• ' \ • \JV 111111•r,
· 1•· 11 ,, Ј
111 i(l'orcnJ orl/111 11,1 V('i',nltk,>J voJnoj vlnrll u ft l:u~'"':~~lu Ыlе JJu l1.d11t.,]
rn,!11,
1јno,.1,.,.,
... "''l't'lt
,· 111~111
11/t Р ·
~ d . n,,,~rcA
11
kii•n\J"
~ ... 11111 ,11111\1 111111 11l11Љ"1111 11,, 11, ,
od vJdl _ Jcr ncma pl.ч r1n•)I{ trriцri _ ko " k · ) ЛII nl ovdl! ~с
1~11 ~ 1,'t'k k11jl · n:kll ,•,iJskn lllj(• itllo 11, v1·11t11l11 J11,ц11Nl1"'•'11NI,,. 1"
r'"\'П\A~lill .
d,, brlt:1 ' • 1 1n•!\ Оа\ (-1• 1111 k1·11j11 1'1\\1111 ро N11 J111111
t 1ј ' \1 11\•ч u "~ • • . "
ni
1 ~оЈоо Ј nckl m l11t()rlozn( nnl:/n ko~u
d :d;i,
1111, Jzc.loo, lнtrn'-ivot Ј,.. onr/11 prlнlljc Ј 11 1 knkve lnмtrukcljc
on1itatuje da Је mmd 1
t-(-~11re lt Aus \~1 \ 11 ~,ц~lшј prlllcl ,.111:t11p11t-11 n1ШЈ1•11Ј1 1 1111 N11 j,1,.. pnll Jro мlmlnl11trorljc. n1clranja van u11ta lfenlh
,·IN-\'11111 prt'ltl1'( 1 __.1 tl Jiiщ>.чlo,,c1111kl111 k111111111\11\ 111111. okVPrl нomom krv Ј u mrmnron(lumn nn f:e red
. , trc'ЬA ~11()1\\ r,,,,A " ь 1
n"'''"" • (d nн<' !l\r •• л Wi11·11cr, 11111 1111111 01·) n.. ".N\1tvlJ1t obnvc11tltl kentcrh11rij11koц orhi,..plRk Р l~ itl da treb11 detalj-
G F л \V11r11rr ос '-' ' . . о Ј r1k 11 1 /11
·. ' . ,: lno" i a.niш~t,·,•1111,: diploщ11\11, n 1i " 11 11 1щv,,11, ,
11t1~k ort,Ц•nA. 1 " 111ј'1 d• 1.11~N~U 1111,._'U1n\11111C stv111·I s11 NVO/.: мlulн 110 ov prJstonok :r.n prcc.Jaju Nojdnnovltn °6 ° celoj 1tvarl I doЫti
b'rok1·ata koj мs " ' •
, . 111 '11 Ьiо n1lnd (tRdll j,i in,no 29 godin11
) t Ь\ 1
11111 с 01.1111, i.11st11pa
· nJcfi orhlcplskovo ml§ljcnj1.: <. мјЬоlјеrт: ~ f~ t.ikode predla1.e da se
On ЈС dsta,1 k· 0Ј1" Ј"'" \I Nl~\,-du jugo.qlu,·cnskЉ lzb1•g1\c11 Ы() Pl'li~"' ~~~~ clo јс orhlcplskop opщ1nd?.lja III polic=J~~)u 1a~§enja optufenog
!t]utbcnl
'го
,,.,,. 1
ndt'n,. NjcgA tii\jcnicc nlsu t11da 1n110go 11trr1•11oviilc, 1< 110
· Jolin л. Colvlllc u svojoJ primcdЫ kn1.e : .,J edin.o Ј ;ugl tun~cioner
ik~ono..~o јс aalckosct.nc od\uke о il,•oUmn vcllkog brojG Jt1~11_ Jctnn с.Јо doncsc tlcflnltlvnu odluku ро Najdanov!f:v oren~ ot1s n~d-
• "'-..1·~ ,,u • р0 pitnnju Najdnnovltn on,. tc nnplsнti ctLщ vo nljc posno /\ ngll kon11kc crkve! 1-'otrebn ј om ~•tanju, Jer
!t1О\~1111 U \tu,,:,. 1• 1 ' 11 о cvrl~cmo k en t сг Ьcr11s " kog a rh l eplзkopa · ar·о (Ьој
е nastat1 da lzma -
l
~p.~t.an memorandun, 2~. marta 1947, u kojcm "с \z~cdu mnogih
st,·ari pod,-ua su-ogo d,-e: pr,10, da је dovoljno ono ћm 1·nspolo>.r ь\1 \zvodlj\vo sn дlЬraltarskim Ыskupom,"fJ•~ М Am .se) ovo nece
euutim, 26. , martд
S· М · WJI1lnms suve t uј с d а. ь.,I f'orcnj otis prethod no morao 0s1gurati
I
Forcnj ofis da ntpoЬitno utvrd1 krlvlcu dra Najdnno,•ltn. 1 1lrщ:o, ct 11
Britanska vlada \1na itriNtu obavezu da prcda nc samo Nnjdanovicn, da Је Mlnlstarstvo
" О ,
unutra:.n11h poslova voljno da uh , i d
Ь . aps1 " eporuгa
.
' 't'C i S\'l'kog dru.gog pojE'dinca koga Jugoslovenska vladn budc tr11 • Nnjdanovl"a. " vod Ј е potre по ustanoviti pre nego •.е akCIJa d
pre uz-
til&, а Foreцj ofis ustano,·i postojanje krlvlce 111 prin,a fмio. Knko me, On pred1а"'е n se prvo konsultuje pravnl savetnik Foren • ofisa
su tmo,>nici Forenj ofisn dolazili do ovakvog zaklJu~ka, nijc nigd,, slr Gcrald FitzMaurice. Ј
jasno pN-Cwrano. Do tada Forenj ofisu nije bllo mnogo stalo do p 1•nvni savetnil< FitzM.:iurice rukom је napisao dosta d Ь _
. . .ж ugo о raz
odbrane optulenih vet do nnpada tuiitelja na optu1.,mog. I obzirom loienje. Nj egov ru kop1s mcs1tm11,;no је jedva ~it!J'iv а11· J'asn . .
. d . . . , о prow -
da pra,,no-sudsk.i postup11k nije tnda odlufivno о \ltvrdivnnju kri- lazl da је saveto"ao s1е есе. ~J edino ml.nista.r unutr~njih _,
· t· · t , роыоvа
,11~ vet "political e.xpediency", poliШka seblroost Ш majstorluk, za posed~1Je preroga "1v~ 1 а_~ o~ttet da_ek3tradira strance iz E.ngleske
0,иаv postupak Ы Ыlа potpuno priklndna ona narodna iz1·ekn: na temelju ,nepozelJnost1 , IJ. ako Је stranac u~inio neko kriviaio
"Кadija te tuli (Тito) kadija ti sudiм (Forenj ofis). tJ memornndumu delo. Takode ako је stranac u takvom polofaju i nema materijalna
F. А. V1'arner naglnbva da је "Britanska vlada spremna da prl:'da sredstva, vec pada na teret driave". 1113) Sir GeraldМaurice smatra
Najdano,>ia i da se suocr sn svim protestima anglikanskog mnr- da Najdanovita t1·eba deportirati, ali izrafava Ьojazan da nete Ьiti
nja u S\"etu. kao i onog koje Ы dolazilo iz drugih izvora; jer ovo lak posao da se ubedi Mini.;tarstvo unutraAnjih poslova, .jer Najda-
nece Ыti gore ako Ыsmo rni dozvolili Najdanovitu da ostane u novic nE" spada pod dela za koja је ekstradicija predvidena". 0n
Eng\eskoj i da budemo optweni od Jugoslavije dn dajemo utobl;te dalje navodi da је Najdanovicev slu~aj politi~ke prirode i da: Мini­
i skrivamo ratne z.Joance.. ! ato)
star unutra~njih poslova moze lako odЫti da uhapsi i deportir; Naj-
F. А. Wamer S!l'\atra da је predlog kenterberijskog arhiepiskopa, danovica". Radi ovoga on preporutuje Forenj ofisu da se obrati
da se sastane sa stalnim podsekretarom umesan, da Ьi tako celt1 stalnom podsekretaru tog Ministarstva i:ir Frank Newsome, i da se
~var Pr:etresli, Do ovog sastanka је odmah doAlo, ali о njemu nem.i trazi njegovo mШjenje i pomoc. Ovo се utiniti F. А. Warner 1.
nщd~ pisanog traga pristupa~nog istra!ivafu. Ро docnijem razvoju aprila 1947. poduЊn pismom na zahtev sir Orme Sargenta, сео Naj-
~t,,·an - ~ ~ se ~~imo о finjenice - mo!e se zakljubli da su danovitev predmet Ьite prikljui:'en uz pismo i dostavljen sir Frank
1 k~terЬen)~.~ arrue?~kop i sir Onne Sargent ostali strogo u~an- Newsomeu da Ы na taj naNn njegovo Mirustarstvo Ыlо potpuno
~ kod ~)ih \'lastitih pozicija; svaki pri svom mШjenju. А da Ьi upuceno u Najdanovicev slucaj, а takode da ma о !eljama i nevo-
~•Jdanovitev polobj ufuuo tdim, F. А. Warner tvrdi (nigde se ne ljama bratskog Ministarstv~ spoljnih poslova. Pored F. А. Warnera,
~ osnovu fega) da su britanske vlasti u Italiji nepravilno
380) F. О. 371-е7З73. 381) F. О. 371-67373.
382) F, О. 371-67373.
383) F, О. 371-67373.
462
-&63
 ,uШJcnju vctlnc. Najgrlatlj l protivnlk Nojc\:i. tupile jer: ,, N i u kom sluc.1ju n ·
ljrnja, prtkljucro sc <isckret.ara, Ьiо је g. F. А . Wa rnc r, onaj pos -IJu", Ол da lje tvrdi: , InstПJk1s~ _rn,J sme/e dozvoliti d
tU :z;e,,, · .· ,СЈЈе u о . а napusti
n o,·ica, pomi stelnog ро ес~ kasnljc nnplsatl onu slutbcnu cl('iin d foreлj ~!lsa savez~1ckoJ vojnoj vlad· v?rn srщs\u bile su izd
·1 t-c d,,a ,ues " . с I ј 1 . • о id! - зеr nema p1sanog traga - k t _u Runu". ~1) Ali ni о d ate
isti ro,-ek koJ _. ka vojska nije sllo1u vra а а ugos ovcns11 c i1.. 11е v d I t .,.. ,. . о Ј е kada . v е ~е
fonuaciju da br1tans maju 1945. On се do kraja raditl ро N11jd1.1n,1.
1 Јс о,,.
.., е iz ао. s r".01va..: Је onda P,.;s•i · • , 1 kakve ;n.t•r uk "
k' · t · ·• 1 Jen da k щ.-, С1Је
Ьeglicc iz Aust.ri.Je ~ 5 v•ltoJ' prШci zastupace mШjenje da Nnjda ojao f n e 1 m1s er1ozni. na(:in k
Post. а adrni ni'strac1Je. "
. Onstatuje da Ј·е ,_,..,
ornunici . 111vц,а
. redmetu, • u .. • k I ti •
,,~~""n:lьa silon\ predati jugoslovensk1m omubn. s dma. 0 }cVtr •
ranJa van usta1·JeYll.J'h
no,,"a "' "' r er (docnije sir F. А. Warner, am asa or) ne os tavJjo Pri samom kraJu m emoranduma O (:
G. F. ~: \\arn i znanstvenog diplomate. On је e!ikasn1 1:'inovnik obavestiti k e nterberijskog arhie " . : Pred.loziti da treba deta!j-
utisak or1g1na.~nog " da ra~crsti nagomUane stvarl sa svog stola' ~jegov p~is~anak za ~r~da~u Najdano~~a.~ о celoj stvar; i doЬiti
ь . krata, koJ1 nastOJI . ) i Ь\ · · -"i arh1ep1Skovo nuslJenJc с.. nаЈ°ЬОЈЈ·
13 d (tada је imao 29 godina am c1oza n, zas tupa
. takode predlaze da se
iro_ • trcи, etn nacinu ha • .
0n Је tada b,ok ":'. • u pogledu Jugoslo,·enskih izbeglica Ьiо prozet
h' • k
(kao da је ar_ 1ep1S ор_ apsandzija iН polica· P5enJ_a optuzenog
sluzЬeni sta,, "ОЈ\ Је ' t
propagandom. Njega &jenice nisu ta / ~ogo
d
~1 !
ere~ov~ е. Као
taka,, doDOsio је <ialekose!ne odluke ~ ivo .,. а ve с og ~ОЈ ~ Jugo-
ohn R. Colvtlle u SVOJOJ primedЬi kafe· Ј Ја~). ~ drugi funkcioner
IJ i an da donese de fi.nitivn u od.luku ро ~/ .dedino _Ј_е Forenj ofis nad-
. Ь liAtvu р0 pitanju NaJdanovi,;a on е nap1sat1 dosta
e
0 vo nije posao
А ng likansk е crkve! l'ot аЈЬ anoV!cevom . р1'tan•JU, jer
sI_::~:. u IZ 0egrandum. 2,i, marta 1947. u kojem се izmedu rnnogih evri§emo k e nterberijskog arhiepiskop:·e :;; Је .1:astati da izma-
о.,,.,._.,. mem . 1· l: ·
st\Тari podvuci strogo d,•e: р~о, ~а. Је ddovNo J?do ono_,. im draspolaze ~iti izvodljivo sa ~Љr_altarskim biskuporn'ч! ~ ~J 1m .se) ovo nece
Forenj ofis da nepoЫtno utvrdi krivicu ra аЈ anov1,;a, 1 . rugo, da S м. Williams savet uJe da Ьi Forenj ofis th edutun, 26. marta.
. . ,_. tar t t . ..
da је il·.uнlS s vo unu ra:m1ih poslova voljno da
pre odno morao osi"'•-ti
,,_Q
Britanska vlada ima izriёitu obavezu da preda ne samo NaJdanovica, . .
vеё i svзkog drugog pojedinca koga _Jug~sl_o ve~ka :'lada ь_ude tra- Najdanovica. Ovo је potrebno ustaлoviti pre ne uhapsi .1. deportira
Ыa. а Forenj ofis ustano,i postojanJe krivice ili p~una fac1e. Kako е. On predlaze da se prvo konsuitu ·e . gO se _akciJa preduz-
su &ovnici Forenj ofisa dolazili do ovakvog zak}Jucka, nije nigde : Gerald FitzMaurice. Ј Pravni savetruk Forenj ofisa
jasno precizirano. Do tada Forenj o~u. nije Ьilo mnogo stalo do PJ-avni savetnlk FitzMa urice rukom је nap· d
odЬi-.ne optшenih vec do napada tuzitelJa na optufenog. 1 obzirom loienJe, • N Jegov
' rШ1:ор15
1 • ~ - = је jedva l'itljiv
me,,.uшcno J.SaO ostaali .dugo obraz- . .
da pravn~dski postupak nije ta~~ odluci~ao о ~~rd~vanju kri- Jazi da је savetovao sledece: ~Jedino ministar un' tr .1~0 prow-
vice, vec "political expediency", politicka seb1cnost ili maзstorluk, za poseduje prerogative i autoritet da ekstradira stranu ~Ј Enposlo~a
. .. 1· ti' . се 1Z glesкe
ovuav postupak Ы bila potpuno prikladna ona narodna izreka: na teme1JU ,nepoz~ Jnos , tJ. ako је straдac ucinio neko krivicno
"Кadija te tuzi (Тito) kadija ti sudi" (Forenj ofis). П memorandumu delo. Takod~ ako Је stranac u takvom r,olozaju i nema materi·alna
F. А. Wamer naglшva da је "Britanska vlada spremna da preda sredst1:'a, vec_ pada na teret ~~ve". 3&Зј Sir GeraldМaurice ~tra
Najdanovica i da se suoci sa svim protestima anglikanskog mne- da NaJdanovica treba deportirati, ali izraiava ЬoJ'azan da · ь·n
nja u svetu, kao i onog koje Ы dolazilo iz drugih izvora; јег ovo . . . nece 1
!ak posao da se ubooi Мinistarstvo unutrasnjih poslova, J·er N ·da-
nece Ьiti gore ako Ыsmo rni dozvolili Najdanovicu da ostane u noVIc " ne spada роd d еl а za k ОЈа · Је · ekstradicija predvidena- " аЈ 0n
Eng]eskoj i da budemo optшeni od Jugoslavije da dajemo utociste dalje navodi da је Najdano,..i cev slucaj politicke prirode i da: Мini­
i skrivamo ratne zlo&ce" ! Z"')
star U?.u~njih_ poslova moze lako odbl_ti da ~psi i depo~ Naj-
F. А. Namer D\atra da је predlog kenterberijskog arhiepiskopa,
1
danovica . Radi ovoga on p reporufuJe ForenJ otisu da se obrati
da se sastane sa stalnim podsekretarom umesan, da Ы tako celu
s:var p~etresli Do ovog sastanka је odmah do.§lo, ali о njemu nema
stalnorn podsekretaru tog Ministarstva !'ir Frank Newsome, i da se
trazi njegovo rnisljenje i pomoc. Ovo се uciniti F. А. Wamer 1.
шgde_ PJ.SaDOg traga pristupaёnog istrdival:u. Ро docnijem razvoju aprila 1947. poduzim pismom na zahtev sir Orme Sargenta, сео Naj-
~ал - ~ ~ se ~gr~imo _о ~injenice - mofe se zakljul:iti da su danovicev predmet Ысе prikljuce.n uz pismo i dostavljen sir Frank
1
k~terЬenJ_~~ arhiep~kop ~.i r Onne Sargent ostali strogo usan-
! Newsomeu da Ьi na taj nacin njegovo Мinistarstvo bilo potpuno
6!":1 kod ~nфh v:15~1tih_J>:<>Z1c1Ja; svaki pri svom misljenju. А da Ьi upuceno u Najdanovicev slucaj, а takode da zna о !eljama i nevo-
~a~danovicev polozaJ u&io tef im, F. А. Warner tvrdi (nigde se ne
vidi na osnovu ~ga) da su britanske vlasti u Italiji nepravilno
380) F. О, 371-е'/373.
-
ljama bratskog Mlnistarstv;i spoljnih poslova. Pored r. А. Wamera,
381) F. О, 371-67373.
382) F. О. 371-67373.
383) F. О. 371-67373.
462
463
 Odjck pis111a ,i, F· · ,,e,",ornta
,.,
u р
. , Oriiic Snrg<'11 t. щ) U pls1nu_ sc lzrlёit11 kп ;(' OJ"enj ofisu
isn10 t:e potpis11\1 1 s1r 'dano,,ica krivlm I dn је t·c:-cn da ga 11\111р~1
~а Forc~ ofis sm:iti;;:1~:t,u, ~\.о, ,,ako ovako ne postupi11111 Ыс,, PJsmo"1Је delova.lo
1'-t
kao hladan t ,. .
· ,. u., , nesto neо(; еk'1vano i Pol'a·
'е na "novn" vo ]Uznog departrn
i dcporura u Jug da I Лl\glikзnska crkva kritlkov nnl, 1 11,~11,1 Ju~ , . Ј . ana koji • . za11a-
vorn slul:a u. л1 prosto nisu rnog1· d
O Је rad10 Ро Najdano ._
(IЬоје, i Brit~~sk~ : tak,rc krltike". U p\smu sc p~lpl~.tlj(' v1,lik11 tc cdnog Miлlstarstva is te vlade 111 11. а shvate, kako su pravn':1 .
t:e Ьiti bran1ti . se I ti а u Itaiijl, koje su "ncpra,11\no J1t>xltipil , sus t' .
Ј nalllZ s11 save ama pravnog savetnika F
, og I da Odb
. асе pravno misljenje
1с1
J..-n,;ca bri.tansk1m v ~ni da Ьi Nnjda.novicev polozaj isp11f) Joi'I
· t • · А uz!!i"-~ no - 11 1 · · rд11urlcn, kojl је ustanovil) r,rirna Сас' orenJ ?f1sa sir Cerald Fitz-
ро с-е)оЈ s ~ап •• ~ enici autor memo1·anduma pr ер о Је п cl1_oliko foren.j o!is се i c\alje nastojati da sv:j u slutaJu Najdanovica. lpak,
teii - u з~nоЈ L'oticu I ZЬor\1''. Dodu~e on ne navod1 Ьilo de u delo. U tom cilju F. А. Y.lar u na?1eru о departacijl spro-
klc,-et.a i uрчu,,а~--з D. .~0 papag~ski ponavlja ~uplje fraze. vendurn ,,о) od 9. maja i konstatuje Роner Pnpremio је drugi memo-
nk,-e ёnjeroce, izuzev "
rda na postojecoj evidenciji i optuzЬi ra~ sv. ?g Poduhvata. On smatra
Odgo,-or l\linistяrstvn unutra§njih poslova а N .d ., .
eti protiv а] anov1ca, 1 radi toga mo
ПIЈе nista dalj ,
hi е moguce predu-
. kretar Minist.arstva sir Frank Newso~e _o~go~orice ~alje moguce uraditi na osnovu jugoslo:::k tno rasmotriti sta је

g. F.
St&lni
~ .
podse
А. ·~ameru 6 ma:ia
• l9 •7 pismom br. R/6198, uz 1zv1nJenJe sto
.. · ·
· dugo ~kati na odgovor. Као razlog za ovo on
' 1. oktobra 1946. ()n smatra da је Potrebno ~;te
arnbasadi u Beogr~d~ da u Narodnoj Ьiblioteci ilip1sat1 bntans~oj
br. _Р. ~488. od

је Fo~J :~c;.i;~osmo morali Ьiti potpuno sigurni da li ро Vasern

0
citaonicama, ~otraze_! ~ronadu sve novine - ci . u beogr~kim
na\'OOI s]ed_ . ~ unutr~njiћ poslova mo!e pra~o. upotreblti svoje kojima је Na]danovic pisac pod okupacijom Ј tirane u No~ - u
zahte,-u,. miros d portaciJ"u". :Маlо dalje on navod1 1 ovo: .,Bojirn se iali se F. А. Warner, .,sta drugo rni rnozemo u·,.:_~tiprosto ne VIdim",
za е
Prero=ti-.e
.,- podataka koji su pred nama, пu· nismo
·
mogli us tanoviti :М:edutim, d о1az1· mu druga ,.spasonosna• id . '-UU u ovom sluёaJu · ".
da na ~iovurima facie protiv dr Najdanovica kao izdajnika" (sto bi
]·os jednu mogu,;nos
" t ; naune,
. vrsiti pritisak езаna N na .dpamet,.. i sugerir
. :i
da -~Ј !'..__diciJ'u). А za prilozenu notu Jugoslovenske vlade, . h II р · tak . . . аЈ anoVIca da ISP<>-
povla= 0 .,...,.... F · f' t· t · ved! .'!grмele5 . U о n]emuh, av рп~ vrsila Ы tajna ili paliticka
kojom se tra!i ekstradicija, i орtшЬе oren1 ~ tsdakpro 1vt_op uzenog polici]a . ovu svr u on sugenra da se posaJje nekoliko ta . .,
~=~='d
.
·;.~ · Frank Newsome ka!e: ., 0 vi о umen 1 ne daJu
nikakve detalje, vec se jedino odnose na razne _novm~k_е clanke i
Policajaca utodDorchester-koledz
tr Ы ·
da oku.saз·u srecu. 0n
.
ovakav mb~ uxupo etod]avan protiv Kvislinga, i da је urodio plo-
di Jlll11
navo da Је
predavanja koji na,•odno poticu od optшenog_ ali ~ez .1 Jednog. na- dom, ра 1 s "an те eventualno doneo zetvu ako se р • .
-.oda i.z svega togз. Na primer mi ne~? nikakvih шfопn~с1Ја о Najdanov1
·са.. Ali kr . d k
na_ aJ_u . о umenta njegov autcr Ые: .Ovo ы
пmещ na
Najdanc,vicevom "i:ismu ~ercilu" vec 1edini ko~en;a\ d~. Је ovo rooglo_ pro~okovat1 ve~. ne~ medu studenttma u koledzu, i
pi.sano i objavljeno u novmama pod ne°:acForankm oNn ro от . kr . bilo Ь1 kr_a]nJe ~ol;o dza ~!erarhi]u Anglikanske crkve. Radi ovog,
Na kraju pism.a, stalni podsekretar s11: . ews~~e. s есе jedino resen]e ]es е а p1semo britanskoj ambasadi u Вeogradu,
pamju Forenj ofisu da pribave sve de~]_e о NaJdan~v~~u 1 da to i ako је ovo prihvatljivo ја cu odmah poslati depesu". S87)
n.aknadno podnese, "jer pre nego sto min1Star unutrasn11h poslo,•a
m&,e da potpi.se naredbu za deportiranje Najd~ovica,. on sam_mora Pravni savetnik · Forenj ofisa sir Gerald FitzМaurice saglasio se
Ыti siguran da post.oji krivicюa odgovorno~t pr~a fa~~e u NaJdano- sa predlogom, dodajuci da "jedina nada ostaje da се Beograd nesto
vi.cev"o:n slufaju". А sto se tice legalncst1 Na3danov1cevog dolaska nab:iviti i isporuciti". Ali је izrazio i nezadovoljst\·o z.bog . cepidla-
u Britaniju - sto Forenj ofis stavlja pod znak pitanj~ - stalni p~d- cenja'· sir Frank Newsomea. Takode se Ьојi i Тitove reakcije, zasto
sekreш k.aze ovo: "Najdanovicev dolazak potpuno Је legalan, nJe· Britanija ne mi isporukc truenih lica. А John R. Colville takod~
gave ~utne isprave su punopravne kao i odluka saveznicke komis!je se saglasio ali sa dozom skepse "da se ne mogu oёekivati ёuda iz
u ltaliji. Na osnow postojece evidencije, Ministarstvo unutrasnJ1h
Beograda". On se priЬoja.-a da Titova vlada, . njeno simplicisticko
poslova smatra dr Najdanovica nevinim. А ako Forenj ofis smatra
mШjenje, nece Ьiti u stanju da shvati nasu pravnu procedu.ru zbog
da poseduje neku evidenciju ili istu mo!e doblti preko britanski~
amЬasada u Rimu i Beogr01du neka tako postupi i izvoli podnet1 koje nisшo u stanju da ekstradiramo Najdanoviёa" . :ss)
takvu evidenciju koja се Ьiti uzeta u postupak11 1sк.)
386) F. О. 371-67377.
384) 1". о. 371-67373. 387) F, О. 371-67377.
385) 1". о. 371-67373. 388) F. О. 371-6'7377.

ш 465
 Odjek pisn1a ,i, F. ,,,e,vsorn
,
Sargcl\t. щ) U plsmu sc lzrШto k" ~,
. ta u Fo"enJ' О f'ISU
. ti i SIГ Orl\\C d Ј • n ,С
pisn,o re P"~p1sa N ' dano,•ica krivim I а е rcsc l\ а ~а l1l1 nrNI Plsrno је delovalo kao hladan t , . .
da F'orenJ ofls sn,atra a,iu ~ t.o, .,ako ovako ne poslup1mo bi(:,. na с Ј novn i,.,,,о
" · •
Juznog d.epart u,., nesto neocekivaлo . ,
i deportira u Jt~ d i · Ai\g!ikanska crk,•a krШkovani, i tгskn JIJ l:. е, ј .
orn sluca u . O ni prosto nisu mo 11.
mana ko.. . 1 Porazava
Ја Је radio ро Na·d :
оЬоје, i Brit~~ska '0' : ~ k,•c kril.ike". U plsmu se pripisujc ''L•lik 11 teV dJ'log :Мinlstarstva iste vlade g . da shvate, kako su Ј ano':1:
re Ыt.i bran1ti . ~ .а u Italiji kojc su "nepra,•ilno" p11N\l1pil , 5use t ' . , mogJ1 da Odb Pravn,c 1
1 nalnZ saksaj~~ imat prav~og savetnika ForenJ· ar~e pravno mis1jenje
m,-ica britan~kim ~ma _ da bi Nc1jdanovicev poloinj lspao јох •f• urlca, о 1 Је us anoV11) fitima fa . о isa sir Ceтald F'tz
ро celoj st~·an. ~ ~ ..":utor memoranduma prile pio је ncko1iko l":i . • {: 1 с! 1·
f renj 0!1s е .а Је nas tojati da sv .
сае u slut.a. N
Ju ajdanOVit.a. 1 k,
1 -

tezi - u Ј~0Ј ro~i 0 t'ёu i Zboni''. Dodu§e on ne nnvodi Ыiо ode u delo. U to:n ciJju F. А. Wa OJu nameru о deportactji ;
klc,-eta i upчu,ra~a D. _it ~pag"ajski ponavlja ~uplje lraze. ,;е dum u5&) od 9. maja i konstatuJ·e rner pnprenuo је druai m o-
k-ak,-e anjeroce. !ZUZeV " о ,-- ran . ,. . 'd . .. poraz svog Poduh .,. emo-
na postoJe.:oJ ev1 enc1J1 i optuzь· .. . vata.. 0n smatтa
dа N 'd .. . 1 DlJe nista daJ·
octgo,-or J\finistust,•11 unutrмnJih poslova zet i protiv с аЈ anov1ca,d't'
1 radi toga
mora se hitn
Је m.oguce pтodu
~ -
. . i•·nistarstva sir Frank Ne,vsome odgovorice dalje rn!>gu е ura 1 1 na osnovu jugosiovenske N о rastnotriti sta је
Stolni ~t~ .: 1947• pismom br. R/6198, uz izvinjenje, sto 1. oktobra 1946. On smatra da је pot Ь ote Ьт. Р. 1488. od
. В d d
g. F. А. ~~eru · ~ rekati na odgovor. Као razlog za ovo on
• renoodmah . tib '
arnьasadi u eogr~ ~ а u l-;arodnoj biЬliot . . _P!Sa ntanskoj
је Fo~ ofis ~~1°smo morali Ьiti potpuno sigurni da li ро Vasem •·t.aonicama, potraze 1 pronadu sve no .
"1 N .d ., .
~ _ili u Ъeogradskizn
Vlne - C1t.iran N .
na,,001 sled_~ - " tramJ'ili -м1оvа moze pravno upotreЬiti svoje kojilna је а] anovic pisao pod okupactjom.•Ја r е u oti_-:- '!:'
zahteru. mmistar unu .,.,.,. di . В ..
prerog:iti,,e za deportaciju". Malo dalje on 1:3-~о 1 ovoli:. ., OJun se ial.i se F. А. Warner, ,.sta drugo пu mozemo cini _Р osto ne vidim ,
podataka koji su pred nama, mi rusmo mog ustanoviti мedutim, dolazi mu druga ~spasonosna• id ~ ti u ovom_slut.aju".
da na ~ ; ' ~ facie protiv dr Najdanovica kao izdajnika" (sto bi ·os jednu mogucnost; naime, vrsiti Pritisak: Nna.dpame~ 1 sugenn
J
da ~Ј _',_._d. •J·u) А za prilozenu notu
po,·Iablo .,..,..,. ia ·
Jugoslovenske vlade
. . • '
" р . k
vedi "greh е . о n]emu, ta av pritisak vrsila ь·1 ta·
31 anovica da i<mn..
.. - ..~
. _,.. -•--tradiciJ'a i optuibe ForenJ ofisa prot1v optuzenog polici]a· .. М15 . U ovu svrh u on sugenra · da se. posal·e Jna nekili. politicka
. ..
koJom se .. __. """" • О . d kum t· .
J\ajdanovica, sir Frank Newsome kaie: " vi о . enk1 ~е dkaJu policajaca u Dorchester~koledz da okusaju srecu. Ј 0n ~~ taJ~
nikakve deblje, vec se jedino odnose ~ razne _novщ~ ~ с an е i 1 ovakav metod upotreЫJavan protiv Kvislinga, 1. d . . da Је
Ь· Ы tod а Је urodio plo-
predavanja koji navodno poticu od optuzenonikakvihg_
ali ~ezinf1Jednog" na- dom, ра . ~ s ~ me kr _ev~ntualno doneo i etvu ako se primem na
voda :i% svega t.ogз. Na prim~~ ~ ne_~? orm~c1Ja о Najda.'lov1ca. k nat· alikiJ~. okumenta njegov autor kaie: ,.Ovo Ьi
N "danovicevom ~ismu Cerёilu vec Jedino komentar da Је ovo ~oglo_ pro~o ova 1 ve " ne~ medu studentima u kolediu, i
p:no i objavlj~o u novinama pod n~ackom kontrolom". . bilo Ь1 kraJnJe bolno za hiJerarhiJu Anglikanske crkve. Radi
Na kraju pisma, stalni podsekretar s~ Frank. News~?1e . skrece • .. . t d .• ovog,
jedino_ resenJe . Jes е" а ~1semo Ъritanskoj ambasadi u Beogradu,
pamju Forenj ofisu da pribave sve de~J_e о Naзdan~v~~u 1 da to i ako Је ovo prihvatl11vo Ја cu odmah poslati depesu". 387)
naknadno podnese, .,jer pre nego ~to ШШ1Star unutrasnJih poslo,•a
moze da potpise naredbu za deportiranje Najdanovica, on sam mora Pravni savetnik· Forenj ofisa sir Gerald FitzМauric:e saglasio se
Ьiti sigur.in da postoji kriviёna odgovomost prima facie u Najdano- sa predlogom, dodajuci da "jedina nada ostaje da се Beograd nesto
vicevom sluaju". А sto se tice legalncsti Najdanovicevog dolaska nabaviti i isporuciti". Ali је izrazio i nezadovoljsћ·o zbog .c:epidla-
u Britaniju - sto Forenj ofis stavlja pod znak pitanja - stalni pod- ёenja'' ~ir Frank Newsomea. Takode se boji i Тitove reakcije, zasto
sekret..r kaie ovo: ,,Najdanovicev dolazak potpuno је legalan, nje- Britanija ne vrsi isporukc tra.ienih lica. А John R. Colville takod<?
gove i;utne isprave su punopravne kao i odluka saveznicke komisije
se saglasio ali sa dozom skepse "da se ne mogu oёekivati cuda iz
u IWijL Na osnov-11 postojece evidencije, Ministarstvo unutrasnjih
poslova smatra dr Najdanovica nevinim. А ako Forenj ofis smatra
Beograda". On se priЪojava da Titova vlada, ,.njeno si.mplicisticko
da poseduje neku evidenciju ili istu moze doblti preko britanski.h misljenje, nece Ыti u stanju da shvati na.su pravnu proceduru zЬog
amЬasada u Rimu i Beogradu neka tako postupi i izvoli podneti koje nis1no u stanju da ekstradiramo Najdanovica•. :88)
t.akvu evidenciju koja се Ьiti uzeta u postupak"l 1~)
386) F. О. 371-67377.
Ш) F. О. 371-67373. 387) F. О. 371-67377.
385) F. О. 371-67373. 388) F. О. 371-67377.

465
 t.sl<l rnoiak, da drii sto Њ,t а ladic
ur11rsa Dragrnd" \(rll etl nesrecu mnog ima, n jih se to е prazne. Stn ovakav .
~ . u pet saH \ pet n,in11tn poslc podnc, F1>п:11ј uflR с" d0"~яeAutlm, od .1vgusta НЈ.1-, ~- rnni,go ne ti~e rad moie
;v. u • .:1novni • ·
\"~ 1 •· ~ВЗ:• 1085 s,rojoj an,basadl u Bcogradu. Dcpc~11 Јс Nщ1r­ nost u pogledu odluke O nasilnoJ· с, Forenj olisa d ti'
vor · 't L · PredaJ'i Ј е .:е odgo-
Flati d:~:~o ~.i. i ~ i\joj se i1.nosi lstor\jat Najdnnovlccvog ~1ll- nvnorn us a.n ovom " eg;.i\ TriЬun " ugoslovena за .
"a'"a1a O . li·n·I.J·ата k ao i 1\jcgov nastavn\~kl pololnj t1 D\lr pr rifkLh pravnlka. А §to Sf! tica\ al ' sastav\jenom od Jednom
)..,а u g1",um
......., · sa Аng\lk nns k ощ crkvoin-
k 1_.,,._, Takode 'sc i1.nose ncvo\je ~~~tl 1zuzetak 1 n jegov s\u(:aj ostale suarno~ Najdanovica, on 1· angJo-
chesteг- о 1?<UU• • • t ' "h • ,u" S •-~ . k d ]Urtsdikci " F е morao
narotito se nag1a~,,a muka sa M1n1starst,1om .unu ra:;nJ1 poslova. §to Ы e,-,,p1r re ао, ov е ~е radl\o о b't• . . Ј1 orenj ofisa, jer -
1
1 ugledu ove cuven e ustanove. Ipak \ Љ ne Ьiti" - о auto 'tetu
8
_ . tra sve <iosadai\je optuibe protiv NaJdanovica kao ncdo-
koJe sma k . . k . Ь\
vo\jne da ustanove 1\jegovu ~1v1cu 03а . opr~v а а _ nJ_egovo
d
d 1
rtirai\je. Medutim, podvlaa se u depei1, ,,NaJdanov1c Је bio
.
f
nesto elastil:nije i razlogu (Jtvorenij~ :~t~e F?_renj ofisa po~tace
tanoviste, zasnovano na p1 edrasudam avn1Je. Njegovo rani·
e~ • clan Ljoti~,rog "ZЬora" i Ьiо је aktivan za vreme rata". On okrenuti razlogu I cinjenicama za k ~ Pr?pagandi, postepeno ie
5 1
g•l '"Ill
0
pisao pronemз&e clankc \\ ko\ аЬоraciorus · . ti"k
" О]. •t . ·
" amp1. Alt mi seromena odrazice se n a one JugosloveO]e ran1Je nije Ыlо mesta Ovea
Је · · tan' d d
nemamo pot\rrde za sve ovo, 1 nLSmo u s . JU а о I emo prtmerkeЬ' ј . Р
kontrolom u zloglasnom "У" odelenju М
ne - zatocenik ·
е pod britanskom
o,'ih novina. Anibasadi se skrece palnJa da Jugoslovenska vlada unster lagera u Nemackoj.
moie domati da re 1\ajdanovic nalazi 11 Engleskoj, ра kaze: .,То се Forenj ofis guЬi Ьitku ро p"ta .
nam stvoriti nove teskoёe i staviti nas u polozaj na krivu stranu". i n1u Najdanovica

Malo dalje u de~ se urgira da ambasada i konzulat upotrebe sve, Ро prijemu depese od Forenj o!isa 17 .
da dodu do opturJju~g m11.terijala, tj. do Najdanovicevih napisa u ьasada u Beogradu nastace da pribavi tr : ~Ја 194:: • britanska am-
,,Nasoj ВоrЬiи jer ovo Ьi Ьila dobra okol?ost_ da potvrdi da је optu- dio krivicu dr Najdanovica i olaksao nj:zeru ":aterчal koji bi potvr-
zeni kriv, sto Ьi olakWo nj1:govo deportiran3e. skoj vladi. Ovde se radilo O njegovim : vo _LZrUcenJe J_u~osloven-
John R Соl,,Ше dodace rukom na depe!i sledecu opasku: ,,Ako listu koji је izlazio jedno Yreme pod okupac~~una 1
u ..~_asoJ BorЬi",
ambasada nije u stanju da nabavi navedeni materijal, Vi mozete nisu zabranili njegovo dalje izlazenje. 1zg1~ ~Srbi]1, dok_Nemci
smatrati celishodnim da izvestite Jugoslovensku vladu о sadasnjoj ovome nije sacuvana, ali ono sto је prezivelo d .sva _pr:episka Р~
. tv . V , 5 . ovo1Jno се ilustrovati
situacijL Objasnite im ustavne nemogucnosti Britanske vlade da razv?] s arb1. 9ecl/ 19.},un4~ \ o~)rit~nska ambasada u Beogradu obratice
potpi.se n~enje z.a deportiranje Najdanovica pre nego se ustanovi se p1smom r. .. 1, Jugoslovenskom Мinistarstvu ..
prima Ь.сiе takve ,'ТS1.е, koju Ы priznao britanski sud. Jugosloveni poslova u kom se kaze: .,Bicemo Vam zahvalni ak . t dspol]~
• · din t· li"" .. о moze е ostavtti
Ы tada mogli priba,'iti potreban materijal, ali ја naravno ne mogu dalJe розе os I о 1.:nost1 1 karijeri dr NaJ· danovic· х, • • .
da garantujem da се i tada Мinistarstvo unutrasnjih poslova sma- • t 'k а, u]U Је predaJu
zahtevao V as о pravru poslova notom Р. 1488. od 1. okt ь 194•
trati i to dovoljnim. Као pozeljna altemativa, Ыlо Ьi da pitate jugo- lzvodi lZ· Ч aka k . о ra u.
"an - za О]е se govori - da ih Ј·е pi.sao dr N · d
slovenske vlasti z.a dalje dokaze bez da im kazete da је Najdanovic .. ti znik . аЈа ano-
vicl Р~/ ; .ave ,..ta, ak u_ p~og okupacije, ako је moguce u origi-
u Eng1eskoj. (Кakva naivno:.-t, Тito је vi·lo dobro znao da је Najda- na u, 1 1 naro1.:1 о oпsru kao i evidencija da је ovaj ёovek ь·10
novic u Engleskoj, prim. pisca). Kopije ranije korespodencije ро sekretar J,joticeve stranke "Zbor". ш)
ovom predmetu saljemo diplomatskom po§tom"! 381) Donald Саре, 5. juna 19-l7. Belgrade
• •
Odgovor jugoslo,·enskog l\linistarstva spoljnih poslova
Potrebno је n.&vesti da S'/e do avgusia 1947. &ovnici Forenj ofisa Ovaj odgovor stigao је sa prilicno zakasnjenja i datiran је 22.
izrica1i su u stvari smrtne presude svim Jugoslovenima koje su na- jula 1947. U meduvremenu, svakako, rezim u Beogradu dao se na
silno \T!i.Cali Тitu. U jednom intervjuu profesoru Urbanu, Milovan traganje da pron.н1e inkriminisani materijal о Najdanovicu. Kad је
Dilas је rekao: 1 ~0) .,blrokratija bilo britanska Ш jugoslovenska go- pak prikupio ito ј с mogao, dostavio ga је sa zadovoljstvom britan-
tovo је ista, jer obadve t.eze, kao i sve druge Ыrokratije, da rasfist e skoj ambasadi u B€ogradu. Uz materijal poslato је sprovodno pismo.
stolove od akata koji im rtalno dolaze." Tako otprilike radi Ыrо- u forrni diplomatsk1: note, koje glasi: ,.Nota br. 41998 Мinistarstvo
389) F . О. 371-61371. 391) F. О, 371-67388.
390) .Encount.er", DecemЬer 1979. 392) F. О, 371-.67388.

466 467
 -
•!о јс prlliku -- za vreme razgrJv
' FcdcrA \.i,-nс i•
"'nrodпe Rcpubllkc ,Jщio~l11 vi \г 17 r
d V • . ,,_ utu~hoJ1'1 6. ј uл а - da up·' tа Гatrijarhaотаda na§"'g Ь
1.' - arn asadoтa за Pat .
spoljnih ро51о,а Ь ·•n•'·oj ,1n,bnsndl, povo 01n 11~1' N ol г orl " Јо~ нntrljnrh је tJdgovorlo da se N 'd I Ј'! Pmna,,a0 dr ..., 'd n-
• 1· ntr r1,a ~" 1 d .,.
ta,·a kon,p imc /1"4/47 1i,,11mo Ь1st da u prl ogu o~tov\11111 i'·1•l1r1 ·•1~11• ~ jd ,,. ь · · ЗЈ anovi · I .
• 11 је Na anov1" ,о u pleten u kolabo с_ ~а az1 u l!aliji. U itan
!'ЗЈ ano-
~ag Borba", ц. prln,crkc od 14 . i 20. Sl'J)t1, 111 t1 rn
91
juna 1947, br:
dn h је doo neodr~d en odgo\•or rno'd тас1Јu sa Nemctl'ТL1 / t .
primerka no,,,~c ':Ю· ~с а odnuse se na 1941. - prlm. piscu) 1 ј('( \н n Ја_ \ \JU da lzbegnc ovaj prcdm~t.: Uz а da, rnofda ne' , i Pok ~ ri-
(ne kaic se ko]e. 1-1 •~ .•011 \evi\, pisllma Knczu Pov lu" . Gor,• nriv,, j c "еЧ se do. "е
L • na~tavku . azivao
. erak pamflcta .....3 '-
prin1 · . Nas.'\ ВоrЬа" izdav:шe su od strane Lj о \\'-" cvt• Ntr11nk,,. ј
ЬО е~
sve ovo Ьiti g\aba ut h
d ,, .
pJa§lrno se а am ova tn(ormacija
p1sma ambasade _ .
е а Foren· f '
. . . Ј о 1su - kaze зе:
t
dene no,,ne " k paciie Minlstarstvo ieli dn skrcnc pni.nju 11111
ZЬor~ za ,rreme O u " · i rl t (kо ji pnmprett· ~, ' [Jn odnosima !!.а Manis~a rstvom u n~ce, bit, od velike koristi u
~ .
bas.,di "~- ~
')о!
ar~:~ _
clanke u novinama nn pam е
pisac) koji је pisao dr Dlmltrlje Nnjdanovic'
ne l)OSIO~ 'k м,"ine Na~ Borba", i jedan od glavnih saradnik~
· •
? va;nmo da се jt1goslovem:ke vlast i u ~u r; snjih poslova. Ali mi .;е
лdatl··c Ј<аО sto su to u projiost i cinil• u ~lig ,е~ло vтeme pribaviti Ро-
а , • ~ •' ~Ћ1m sl · · •
~~~а D~itrija Ljotit:t, Нја је ekstradicija trdena od ambas.ide gli u m eduvrem e nu sk1"2nuti paznju d ~~Jevima. Vi bist.e
rn~ve da su novine tt kojima је Najda/r~. stavru~ima Anglikaa.ske
"_~ ti N•rodne RepuЫike Jugoslavi.je u Londonu Notorn
r..""era ,rne .. . al' ·n1 ·· cr" da su ih Nemci zabranШ _ iz\aгJovic sa~~divae, - daleko od
Ь аsз od 1. oktobra 1946., а ko]i ро n 1m 1 ormac1Jama sada tоь 3 •• е ро nJihovom tstvu
;i J:
u Engleskoj. Ministarstvo k~risti ovu prilik.u 03ponovi amba-
di · ue u,,erenja о ndem odblnom po§tovan3u. )
eme okupac1Je 1ovo tvrdenj~ ambasade vis .
vr trebno је reci netacno, posto su Nemc· \ Је ~~g~ P:oizvoljno,
upu_ za

sa u;r Beograd :!2. ju1a 1947. p~Jovinom 1942., prim. piscaJ i da је akti~:i r::;ru izl~~~j_e lista
Рь·о Najdanovic, Ыlа zaneьena kulturnim anke, ciJ1 Је c1an
~ota iako pisana ugladenim diplomatskim je~ikom: kon!uzna је 1 il . t· ' k , . preporodom' u isto' .
kao sto је Ь а nac1S ЈС а partija u Nemгёkoj а 'to . ' . Ј men
u pogledu sadrtaja, naime, u pogledu datuma prilo~eruh ~r1meraka: granak te partije" ! ~Р') ' s Је u stvan srpski
Nasa ВоrЬа•, t.j. primerak od 28. decembra 1941. ka? 1 primerak
sve ovo ~to је ambasada kazala Forenj ofisu ~ .
0
~ 29. marta 1942. tT sva fetiri primerka nalaze se napisi dr Najda- .. .d . t . . f ' re~eno Је mnogo
vica, S\'e ono i~ bi, ро komunistickcm misljenju, а takode i ро puta 1-aruJe, moz а 1 u е:1.01 onni. Ali sve ovo sto .• . • .
misljenju u Forenj ofisu, ne samo moglo da stavi Najdanovica na ьeogradske ambasade, u st\•ari је praznoslovlJ·e· on tp~ - ~V1tez iz
'h d k k " ь· .. • 0 \.W.L u nedo-
optuzeni&-u klupu, vec da stavi u pokret momentalnu ekstradiciju statku k onkrе tnl . о aza OJI .1 bili pcthvatljivi britanskom sudu.,
i omcu oko vrata optuzenog, koju Ьi naravno pritegao komunistiёki u prvoi:n. _redu bn~kom Magistratu, koji је nad1ezan da naredi
rezim u Beogradu. Ali izgleda drugaЩe је bilo "pisano" da se Naj- ekstra~c13u; zbog ,cvih n~do5ta~a ~potreЬljeno је nedokazano sra-
danovicev slu~j svrsi ро onoj: "rovek snuje а Bog odlucuje". А mocenJe. Ambasaaa kao 1 Foreщ ofis r..de ро diktatu one kI "
... k f ' as1cnг
samo dan ranije - pre nego је stigla Nota od jugoslovenskog Mini- predr~~dеk ОЈ~ ]~. izre ао ansejski рг..~ Nathanael, gotovo pre
starstva spoljnih poslova sa prilozim:i. - britanska ambasada u dve h.UJade godinз . .,Kakvo se dobro moze ocekivati iz Nazareta"?!
Beogradu odgovora Forenj ofisu na depesu od 17. таја u kojoj sн То znaёi sve sto dolazi iz Kazareta - u prvom redu Rristos sa svo-
trazeni dalji podicl о Najdanovitu. Podatke о Najdanoviёu Forenj jiш uёenjem - kшno је, isto tako ро rezonovanju nekolicine casni-
ofis је ccekivao sa velikim nestrpljenjem. Medutim, ambasada u ka u Forenj ofisu i britanskoj ambasadi u Beogradu, sve sto dolazi
odgovuru kaie: "Pisali smo engleskoj sekciji jugoslovenskog Mini- od "Zbora" (grupna osuda) neizbezno је zarazno! ·
starstva spoljnih poslova da nam poblju vise podataka о Najdano- Ipak, u avgustu 1947. beogradska ambasada pnilice nesto utehe
viёu i ро mogucstvu primerke lista u kojem је Najdanovic pisao Forenj ofisu, pozamasnom posiljkom: ~etiri primerka .Nase ВоrЬе •
pronemacke aanke. Odgovor od jugoslovenskog Ministarstva nije i to, od 14. 9. 1941. sa Najdanovicevim natpisom . Pismo Cerc.ilu";
jos stigao, ali је jedan clan ambasade koji је odgovoran za informa- zatim od 28. 9. 1941. sa clankom . Rusenje spomenika iudi lskariot-
cije, vec pronasao da је Najdanovic Ьiо urednik omladinskog lista skom"; onda od 28. 12. 1941. sa natpisom "О britanskim ratnim per -
,Nasa Borba' koji је izlazio ро nemaёkim direktivama za vreme spektivama posle ulaska Japana u rat; i na kraju primerak od 29. 3.
okupacije." 19-!2. sa ёlankom "27 mart 1941". Uz ovo је prilozen i primerak bro-
U na.."Uvku pisma amЬasade kaze se ovo: "Posto se u tacci 10 sure prvog: ,.L.ioticevog pisma Кnezu Pavlu". 1115)
memoranduma Anglikanske crkve We da је Najdanovic Ьiо u in- Prevodenje NajdanoviCl?\-ih napisa sa srpskohrvatskog na engle-
timnim licrrim odnosima sa Patrijarhom, jedan clan nase ambasadi! ski jezik vrsilo је Istraziva~ko odflenje (Research Department) Fo-
393) r. о. 371-67388. 394) F, О. 371-67388.
395) F, О. 371-'67388.
468 469
 ••о је "poЬ:;tlo" Najdanovica .
ро~• . 1 zl sv1m doh
~ c-fi!'.,. PriШ..-om mog istrn~.ivarф1 \tporcd\,rao snm tck~lov1, ,i \ ·:i а I rnnog1m а . m?, .~.utor dokument;i r ,~о PoZ'natim upljuv-
je::ika i potpuno se mo}e геёi da јс prevodllac - lzuzcv n111 nj i l, clfl'I _ 1 •arвtvo unutrasnJ1h poslova 1е t k p elaz1 na predmet i ka~ .
•A\flJS• Ь . ' '-k' so O se ор·1 . ,е.
propщ:t., \ ~~ka - sjajno stvari p1-cvco, naroflto stllski, cln l>i , "' traлaca z og ро 11t1..: .1h napada i . · - . re 1deji dep,Jrtira-
riJII ьtelo da prlzna da prevedeni ' n};. ~u;~Jam da Li Ьi Ministar-
5
ta.ko Ьila zado,-otjena Шera1·na strana engleskog jczlkn. I dok јс Ј')rг.
,-о,ш:с {ili pre,"Odioci) u Forcr\j ofisu radio s,,oj posno, dolle su
pi·o. stVO\dir•anJe njegovog rani jeg ~tanovista isI1k aJu doYoljno osnoyo za
t ~ni.::ti Najdano,;~,·e ekstrзdicije, ove ustanove, trUali rukc Na rcV ni save t n ik F orenј of1.sa) ukazao. Dа оk sto _Је . g. F1tzМaunce
. ~

:z:ado,,'1.jst\-om, jer је na kraju kucnuo njihov ~ ; kad ј ~ svc Ьi lo (prnv Pokazuju njegovo neprijatefJ'stv~ ' о NaJdano'ficevi ё1anci
goto,"Q, umesto rзdosti d~lc је tesko razocarenJe. Naroblo ес Ьi tt jasn°u ,tvari ne dоk azuJu · (podvla~enje F. prema А W
sav-..i ·
-~ш~а, dotle
pogoden F. А. \Yuner, koji је celo vreme seco~ao na kartu M siln\) 1
onk k~"U aktivnu kolabor aciju sa neprijatel · · , arnera, pnm. pisca)
pn.-dajt!. Umnotene kopije Najdanovicevlh nap1sa, u prevodu, kru. 111 8 pisac) iako је prirodno da se to Pod Jem · (Navodnict g. War-
tile su u julnom Jepartmanu, tako da su ih pro~itali svi zaintereso- riera, glupe uvrede, ёаk iakc, Ьi Ьile dok razumeva• · ~Posto su nje-
\"ani. crIIO\'IUci. gokvt:alnU kolaboraciju, аН posto NaJ·dan~{:e, ~-g;raru~ne na in~
Је Ь ta1n t· . . . . Vl Ш]е ~ - =о nikak
Na njiho"° ,-eliko razocarenje tamo nije bilo ni~eg sto Ьi, sa t fizicke ru os 11 rut1 Је 1mao ma kak r-:-""" ''
av
pra-rne ь&е gledk'ta, moglo Ыti uzeto kao ot_e iav~uca o~olnost, а ak zloџpotrebl vlasti u upravljanju nad vog .~dela odgovornosti 1
kamo li da dokaie "ratno zlo~nstvo", za koje Је Na3danov1c Ыо op-
u
~,.,,e rata, ј а sumnJam . da rni sada 1SVO]un tim sugra"~- ~ za
'--
vr""µ resim0 d а N аЈ"d ano,nc" " е о da ga р__. __
tuzen od Тito,70g reшna, а 'F'orenj of'is tome sekundirao. Nije bilo Ako osloЬodimo
, пu. cemo
, se н:u4ЩО.
•· •
potreЬE.- da о,'О ata.ju pravnici, vec i svaki pismen ~ovek koji prihva. wgaljivim p~oЬlemom kako da objasnimo nasu od.l suoati sa
ta naёelo: justiciae fundnmentum regnorum, dosao Ы do istog enskoj vladi. . Normalno, kad mi ne zelim da uku J'ugoslo-
zaklju&a.. Do istog %3kljucka, posle oklevanja, nevoljno се doci i ~olaboratera pro!iv kog је dokazan prima faci: . _Р~о nekog
nsoki ё.asnici Forenj ofisa. А sta sada, postavilo se pitanje? iemo Jugoslovemma, ne postoji sluёaj prima faci:Ui· Је - ~vno ka-
. , svrsi se na ovo-
rne, U ovom k о nkr. е t nom s1ucaJu, Jugosloveni su ulobli
Foreuj ofis napusta ideju о predaji truda da nas snabdeJu sa naknadnim dokazima na nas zah тi:og~
ыsmo mogli ukau.ti na momenat koji је istakao " F"tzМtev; 1
. ~
1
· • · d • ·• · takn ,.. аuлсе 1
РоЊ> niti Тitov re1im, niti Britanska ambasada u Beogradu niti s1<renut1 paznJU а naroc1,o lS ute krivice kao ur • . da
•• х k k · . • gJ.ranJe se
pak Forenj ofis, nisu uspeli da istresu iz d!aka istraiivanja bilo kakvu ugus• _Ма"е ov ро _ret 1 1:1apadi na Cerffia kao ratnog huskaёa,
Jai,ricu koja Ьi u pravnom smislu povlacila odgovornost, i odgova- ustvan su stalne poJave u Jugoslovenskuj stampi od osloЬod ·
. di t . N . .. en]a na
rajucu kыnu u Najdanovicevom slucaju, to се u toku oktobra 1947. ovamo, 1 ra oga ovo u vez1 aJdanoV1ca ne moze se smatrati k
Forenj ofis nastojati da Najdanovicev slucaj privede kraju. Nije krimin~O delo. ~о s~ prih~ataju na\·edene sugestije, sir ~~
safuvana sva diskusija i prгpiska ро ovome, ali iz onog sto је prezi- Sargent се svakako zelet1 da pise kenterberijskom arhiepiskopu koji
velo, -jasno se vidi da se Forenj ofis nije usudio da prevedene na- је Iiёno zainteresovan za ovaj sluёaj, da ga izvesti sta sm.o undili.
pise dr Najdanovica salje Мinistarstvu unutrasnjih poslova, iako sн Da ovak? ~а~о, ј~ smatram da Ьi trebalo, da prilozimo uz pism.o
visok:i ~ Forenj ofisa osudili Najdanovica, pre nego sto su Ьili NjegovoJ Milost1, prtmerke prevedene iz novina, tako da bismo mu
sigurni da је pisao i sta је pisao pod ok:upacijom. No, bilo kako Ьilo, pruilli roogucnost da odluci, da li on ipak ne drii z:miju otrovnicu u
odluka st' morala donositi, stз. da se radi sa Najdanovicem? Nastala svojim nedrima. NaroШo ёЕ: njega interesovati poslednji paragral
је izmena milljenja medu visokim wnicima Forenj ofisa. Та mislje- U ,Pisшu Cercilu' ". 39")
nja trebalo је staviti na hartiju u jedan zapisnik. Џospodinu F. А. F. А. \Varner, 27. oktobra 19~7.
Warneru koji је gajio veliku foЫju prema Najdanovicu, kao i prema
svima onima koji se nisu pokoravali britanskoj ratnoj propagandi, Ovaj zapisnik .i.zgleda prvi је procitao Warnero..-, u rangu stariji
pripalo је da taj dokwnenat napise. Sacinjeni. zapisnik prilicno ј е kolega, А. Watson i istog dana vlaston1cno је zapisao sledeёe: аЈа
opsiran dok:umenat, u kojem se iz svih cevi sipa vatra protiv Naj- smatram da ne treba da predamo NaJdanovica; i da u odgovoru
danovica i protiv "Zbora". Dokumenat F. А. Warnera vise govori о Jugoslovenima mi treba da kalemo da nije dokazano da је Najda-
psiholoskom i moralnom liku njegovog autora nego onog na koga se novic Ыо aktivni kolaborater sa neprijateljem, i da zaista njegovi
odnosi. Prostor ne dozvoljava iznosenje dokumenta u celosti, zato
се Ыti izneta njegova sustina. 396) F. О. 371-67388.

470 471
 po§to је _.,poc:-5tio" NajdanoVica SVirn
. . ril"k m mog istr~vanja \1pore4i~ao sam_ tekstove dva itPa i rnnogim lazima, auto:· dokurnent dobro poznatitn u 1·uv
renJ ofisa. Р 1 0 1 reti da је prevodilac - izuzev manjih
jezika i potpuno se m? ~ 0 stvari preveo, naro~ito stilski da ь · с ,,in\5tarstvo unutrasnjih poslava z akpre\azi na Predmet ip~-• ~
ta 1· .....~а - sJaJn ,.,.. Ь l' ti'kih esto о se ор · . ""'"·
. . • 1
.,-- ljena шerai·na strana engleskog Jezika. I dok ј е pre-
.а stranaca z og ро I с napada, i .а . ire 1deji deporfua.
propus_ r>Jtvo htelo da pr;.zna da prevedeщ n Ј . s~ Jam da li Ьi Мinista _
tak~ ~la_~adovoodioci) u Forenj ofisu radio svoj posao, dotle su pro. s . • .. ap1S1 daJu d 1. r
vodil~c 1•li p~v . ekstradicije, ove ustanove, trljali ruke sa revidi1·anJe nJe? ovog rarщeg stanovista. I k о~о Jno osnove za
sto _Је g. FitzMaurice
tagoll.lS~ NaJd~ovi~eve kraju kucnuo njihov w; kad је sve bilo (p
ravni savetnik ForenJ ofisa)
· nJ· egovo neprijateljst
uk,,. Daa
-о . , ok NaJd ·
zadovoljstvom, JerdJe tin~oМo је te~o r:izo~nje. Narocito се biti ·asno ро k azuJu anaviceVi clanci
] ni u stvari ne dokazuju (podvlacenJ·evoF pArema saveznicima, dotlc
koji је celo vreme secovao na kartu nasilne
05
gotovo, umesto.;/
nikak~-u . akti_vnu k_-о 1а Ь_oraciju sa neprijaleljern'
0
· · Warnera · pisca)
P~~n ~-:n~ze:П:~pije Najdanovice~ napis~ ~ pr_evodu, kru. (Nav • P_n_m.
Р аЈ~ - . d artmanu tako da su ih procitali svi zaintereso- nera, pisac) 1ako Ј е pr1rodno da se to podraz · • odni:1 g. War-
!ile su u Jufnom ер • gove glupe uvrede, cak iako Ьi Ьile dokaz wneva · ~Posto su nje-
vani &ovnici. Jektualnu kolaboraciju, ali posto Najdana:e, ~grarufene n~ int.,..
.ih veliko razocarenje tamo nije bilo ni~eg sto Ьi , sa akt fizicke brutalnosti, niti је imao ma kakv IUJe ~о nikakav
Nan,ovo k t· · с kln
ravne ta&e· glewsta, moglo Ыti шеtо ао_ о _ezav~u а о. ? _ost, а u z101.1potreЫ vlasti u upravlJ.anJ·u nad og _~dela 1 odgovomosti
kamo li da dokaze "ratno zlocinstv~", ~ koJe Је NaJd~ovic ~ю o_p- . .
vreme rata, Ја surnnJam da mi sada i elim d
svoJun sugra(!anuna
za
tuzen od Тitovog rezirna, а ForenJ_ofis ~о~е sekundirao. _N1Je_ bi!a Ako resimo da Najdanovici, oslobodimo mi ~ а ga pred~o.
potrebe da ovo citaju pravnici, vec 1 svaki pismen ~ovek k_oJ1 prihva- .. . Ы k ' cemo se suociti sa
tugalJl~ р~о emom ako da obj asnimo nasu od!uku Ju oslo-
ta naёelo: justiciae ћшdвmentum regno~, dosao . Ь1 _do is_t_og venskoJ vladi . . Normalno, kad mi ne zelimo da red g
akl. &а Do ist.og zakljucka, posle okJevanJa, nevolJno се doc1 i
kola ь ora t era pro.ti v k·og Ј· е dk Р amonekog
~ol:: ~~nici Forenj ofisa. А sta sada, postavilo se pitanj e?
о . azan prio,a facie, mi jednostavno ka-
zemo Jugosloveruшa, ne posloJi slucaj prima facie, i svrsi se na ovo-
me. U ovom konkretnom slucaju, Ј ugosloveni su ulozili mnog
Forenj ofis napusta ldeju о predaji truda da nз:s snabdeju sa naknadnim dokazima na nas zahtev; i ~
bismo mogli ukazat1 na momenat koji је istakao g. Fitzм:aurice i
Posto niti Тitov rezim, niti Britanska ambasada u Beogradu niti skrenuti pa!nju da narocito istaknute kriVice, kao urgiranje da se
pak Forenj ofis, nisu uspeli da istresu iz dzaka istra!ivanja bilo kak,•u ugusi Macekov pokret i napadi na СеrШа kao ratnog huskaca,
krivicu koja Ы u pravnom srnislu povlabla odgovomost, i odgo,•a- uslvari su stalne pojave u jugoslovenskuj stampi od osloЬo(\enja na
rajucu kaznu u Najdanovicevom slu~ju, to се u toku oktobra 19-!7. ovamo, i radi toga ovo u vezi Najdanovica ne moze se smatrati kao
Forenj ofis nastojati da Najdanovicev slu~aj privede kraju. NiJ~ krirninalno delo. Ako se prihvataju navedene sugestije, sir Опnе
sa~uvana sva diskusija i prepiska ро ovome, ali iz onog sto је prei,- Sargent се svakako zeleti da pise kenterberijskom arhiepiskopu koji
velo, -jasno se vidi da se Forenj ofis nije usudio da prevedene na- је licno zainteresovan za ovaj slucaj , da ga izvesti sta smo uradili.
pise dr Najdanovica salje Мinistarstvu unutrшnjih poslova, iako sн Da ovako uradimo, ја smatram da Ьi trebalo, da priloi.imo ш pismo
visoki ~asnici Forenj ofisa osudili Najdanovica, pre nego sto su Ьi\ 1 Njegovoj Milosti, primerke prevedene iz novina, tako da bismo mu
sigurp.i da је pisao i sta је pisao pod okupacijom. No, bilo kako Ьi la, pruzili mogucnost da odluci, da li on ipak ne drii zmiju otrovnicu u
odluka se morala donositi, sta da se radi sa Najdanovicem? Nastala svojim nedrima. NaroШo ct njega interesovati poslednji paragra!
је izmena misljenja medu visokim ~asnicima Forenj ofisa. Та mi.slje- u ,Pisшu Cercilu' " .... )
nja trebalo је staviti na hartiju u jedan zapisnik. Џospodinu F. А. F. А . Wamer, 27. oktobra 1947.
Warneru koji је gajio veliku !оЫјu prema Najdanovicu, kao i prema
svima onima koji se nisu pokoravali britanskoj ratnoj propagandi, Ovaj zapisnik izgleda prvi је procitao Wamerov. u rangu stariji
pripalo је da taj dokumenat napise. Sacinjeni . zapisnik prilicno ј е kolega, А. Watson i ist.og dana v\aston1fno је zap1.SЗ0 sledece: .Ја
op~iran dokumenat, u kojem se iz svih cevi sipa vatra protiv Naj· smatram da ne treba da predamo NaJdanovica; i da u _odgo~oru
danovica i protiv "Zbora". Dokurnenat F. А. Wamera vise govori о Jugoslovenima mi treba da kazemo da ruje dokazano da Је NaJda~
psihol~skom i moralnom ill...i njegovog autora nego onog na koga se novic Ьiо aktivni kolaborater sa neprijateljem, i da zaisla nJegoVI
odnos1. Prostor ne dozvolja\·a iznosenje dokumenta u celosti, zato
се Ыti izneta njegova sustina. 396) F. О . 371-67388.
471
470
 ovoID slu:aju~ '\·as moze interesovati prevod .
, С f 'la itd. jed,•a su uvredljiviji od onih koji se pojav- ,, J·danov1c p1sao za vreme rata, ёiЈ· е k " nekih clanaka koje је
napadt na er 1 . . •,, , аа1) ,.а ор1Је pn\azern". "")
ljuju u itampi u Jugos1av•J• · . л. Watson, 28. 10. 1947. Orrne Sargent, 23. 11. 1947.
. Watsona је usvojeno, i vec 23. novembra 1947. poslat
Gledi~te _А. kom ambasadoru u Londonu u kom se kaze: 3. SLUCAJ PROTOJEREJA SТEVANA
је odg~vor Juws~ve;':88 7 od 1. oktobra 1946. koju је podne\a Vasa · · PROSТRANA
,.U vezi ~oteim~\ast da Vas izvestim da је Britanska vlada paz- Као i u mnogim drugim slucajevimд, For . .
~~elenciJa, tril videnciju podnetu od Jugoslovenske vlade ро rote Stevana Prostrana odluёio jos oktob enJ °fis Је ро pitanju
IJivo . r~o ·t .\ ~ajdanovica. Iako ova evidencija, narocito clanci Р Ј 1 " d " ra 1946. da ga nasiln
vrati u ugos а':'-Ј u, а а g" mJe prethcdno saslusao ili .. .о
slucaJ? шu r;JaA;
Borba" pokazuju da је dr Najdanovic u oseca- kakV0 istrafivanJ е povodom komunisticke optuzb . vrsio bilo
u __no~:eprljateljski ;·aspolozen prema saveznicima, narocito o avgusta 1947. u Forenj o(isu preovladival _е Pro
.J.:~Jega. Sve
nJima •~ dinim ,•odama, ovo, ро mШjenju Britanske vlade, ne do- d
Је g1==""•
·kа, da se Titovirnоzahte
prema роЈе " t е1·JU. U
··•· poz1'tivnu Р_?ШО с ne1_1~1Ja
. prw.10 cine ma d а ne k о d s vih casm
• . kod ve-
kazuje da је dr N.1jdanovic voljiti. Koga njegova vladэ. optuzi i nazove ratnirn~ o r a ~do-
ovim okolnostima Britanska vlada se ne moze saglas1t1 da preda ako se takva osoba nalazi pod britanskorn J.urisdik
". . .. cem -:
dr Najdanovica" 1"") . dal' ь· • . ciJom - ForenJ
ofis Ј~ Ь~ Je_g 10 ~ Pi:uog ~ilne predaje. Moralna strana ovog
pitanJa tJ. ~а li Је opt~e':11 knv ili mJe, za dugo nije uopste intereю-
Odgovor kenterberijskom вrhiepiskopu vala nekoliko clanova Juznog departrnana, koji su radili · osI
venskim pitanjima. ро Jug о-
Vec 25. novembra 1947. stalni podsekretar Forenj ofisa sir Orme
Као i hiljade drugih, tako se i proto Stevan Prostran nasao u
Sargent pisao је glavi Anglikanske crkve ро Najdanovicevom slu-
jul~ 1Ј47. u koncent_raci~nom logoru Munster lagera, u Britanskoj
caju i ka!e ovo: zoru Nemacke. А posto Је MacLeanova komisija trijerisala stanov-
.,Dragi moj Arhiepiskope, nike logora, to se proto Prostran sa 150 drugih stanovnika n ~ u
Vi cete se setiti kad sam Vam ranije pisao povodom dr Dimitrija neljudskom i surovom delu tog logora u "У" - odelenju, nesto slicno
Najdanovica. U mom pismu od 1. aprila оЬесао sam da cu najpaz- Mathausenu, gde su zrtve bile stavljene na .beli h!eb" i cekale na
ljivije rasmotriti njegov slucaj. Mi smo tada osecali da Ьi on naj- red da silom budu vracene na Titovo "sudenje". 1 ро spoljasnjoj -
verovatnije mogao Ьiti predat Jugoslaviji radi izvrsenja nasih oba- ali hipokritskoj - formi, ovakva proceciura sadrzavala је sve demo-
veza. Medutim, mi smo pisali Jugoslovenskoj vladi da nam dostavi kratske vrline: ,, due process of law", sudenje u vlastitoj zemlji od
dalje dokaze proti,· Najdanovica. Ро prijemu ovoga mi smo najteme- .,narodnih sudova", gde се primena punog sudskog postupka Ьiti pri-
ljitije izvrsili ispitivanje njegovog pona§anja za vreme rata, sto је menjena. 1 zasto onda guЬiti vrerne da se istraiuje proslost ovih
pokazalo da је njegov stav Ьiо fundamentalno neprijateljski prema ,. jogunastih" ljudi, koji se protive reiirnu koji је njihov .narodni'
saveznicima. Ali se moze reci u njegovu odbranu da su se njegovi covek uspostavio za dobro radnog naroda. Takav . jogunac" Ьiо је
napadi svodili na intelektualnu kolaboraciju ali ne i politicku; i da i proto Prostran sa drustvoin u • У" - odelenju, ро preporuci parla-
on, koliko smo mi mogli ustanoviti, nije u stvari pocinio nikak,'U rnentarca, i neospornog demokrate, MacLeana.
krivicu nasilja, niti је pak on Ьiо na ma kakvoj vlasti. Pod ovim
okolnostima, а posto jedan navodni kalaborater ne, moze ocekivati lako u bodljikavim zicaina pod refiektorima, а oko iica minska
pravno sш!enje u Jugoslaviji, odlucili smo da ne j)redamo Najda- polja sa dvostrukom strazom, on nije mirovao, vec se latio pera i
novica. Pisao svom starom prijatelju gibraltarsk'om anglikanskorn Ьiskupu
lzvinjavam se sto nam је uzelo dugo vremena da odlucimo о dr Haroldu Buxtonu da ga upozna sa okolnostima stanovnika svoga
sudЫni ovog coveka, jer је mogucnost njegove predaje stalno visila logora. Pismo је pisano 27. jula 1947. i glasi:
nad njegovom glavom. Ovo nam је omogucilo ·da stvar odlucimo u .,Vase preosvestenstvo, .
njegov prilog. Iako Britanska vlada nece те msta preduzimati ро

-
Nadam se da ste obavesteni sa drugih strana da su 154 osobe iz
397) F. О. 371-67388. raznih cetnickih gi·upa u Nemackoj sakupljene u .Мunster -lageru 1
398) F. О. 371-67388.
399) F . О. 371-67388.
472 473
 . . . crni • Ьetnici i destinirani da budu izruёeni Tito-
,f
vracen ~ ugoslaviju. I111am cast gosPйdine
vas ve1'Dl, Ministre da ostanem
k!asi!icira~e ka~ta mnogo sam iznenaden ovak,,irn postupkorn
,,un vlasti:ma. . . ' ljudima· i koliko је njih ovim osudeno na Harold Buxton, ь· ku _
prema 0 ,,un nevШlm а1 . Р gibraJtarski. .,..
, . 15• З\"gusta IS1947. )
smrt. Medu ovim osudenim, takode i Ја se n . azim . _
Va~ preosvestenstvo, jedan stari sve~tenik kao st~ sam Ја, ~ala- Тri dana kasnije, 18. avgusta, snaha • ьr _
lice pred smrcu nece rusta lazno re_ci. Ја sam zeleo LuCY Noel-Buxton, p1saJa је Ininistru gi / 1tarskog biskupa, la<iy
recise licemu ' {: daznt d
da Vi kao veliki prijatelj n~g unesre eno~ naro • а_ е, а sarn istoj stvari, i nagl_asila da se srpskim zat:~nih pos)ova Вevinu ро
nevin kao malo dete, pred Бogom,_ pred ~oJom savec_su 1 pred Ьilo ino<!Uci da se poJave pred jcdnim savezni&m Cima u Munster lageru
0
kojim sudom objektivne pravde. N ~ P':1P~dao fetni~~om pokretu ruzila prilika odbrane. I jedno i drugo . sud~m, gde bi im se

~=
niti bilo kom drugom, i prisao sam о~ !Ju~a u It_aliJI: Osun 111og
·&og stava i naЬelnog protivljenJa komUillZ111u, urazenog u ne-
ropovedi u crkvi, i u polozaju zamenika dalmatinskom vla-
;ci, ~арvreme rata, ~ s1:1 mi nepoznate bilo kakv~ dr~g~ 111оје
krivice. U toku mog isp1tivanJa od strane Ma~~ano~e kom1s1Je, ШЈе
Р . "_

{:
•d
1) ForenJ o.,_,u; m~z-. а __

mi postavljeno ni jedno pitanje u pog~edu ~oJih aktivnosti za_ ,•reme
rata . . . Stra!no sam iznenaden neljudskim postupkom br1tanske
policije. _ . . .
V~ preosvestenstvo, Jedan svestenik ~canske crkve, kao sto
sam ја Ьiо, nek pomenuti )ji,di posvedofe, sa!Je Vam od srca posled-
nji izraz duЬokog postovanja sa jedinom mo!Ьom : setite se ponekad
moje dece, gde se nalaze i kako podnose njihovu sudbinu"! , ... )
V~ proto Stevan Prostran
· Nije poznato kak\im је kanalom ovo pismo putovalo - prilikom
istrazivanja nisam mogao utvrditi - ali је probilo kroz elektriёn e
Ьodljikave iice, straze, minska polja i dospelo u ruke ovog kneza
Anglikanske crkve, koji је na isto momentalno reagovao. Odmah ј е
pisao na liaiost Emest Bevina, britanskog ministra spoljnih poslova
i apelovao da prota Prostran ni ро koju cenu ne sme Ьiti vraёen u
Jugoslaviju. То istorijsko pismo glasi:
.Molim da dozvolite da stavim pred Vas jednu hitnu roolbu u od-
nosu na postovanog protu Stevana Prostrana, koji se nalazi u
Munster lageru, medu onima koji su zadrtani radi daljeg ispiti,•a-
nja. Јэ., liaio, poznajem protu Prostrana jos od 1937. U oktobru te
godin", Ьiо mi је domaёin, meni kao Ьiskupu, i gospodinu W. Dod
Careou, arhitektJ. mnogih katedrala u Engleskoj (koji је Ьiо moj
saputnik) na putu za SiЬenik u Jugoslaviji. U ovoj zemlji ne smatra
se za zlocin propo,,edanje Evandelja. On је sada u godinama, posto-
van na daleko, i njegova jedinэ. krivica ја verujem jeste, sto је pro-
povedэ.o hri!cansko ucenje koje је u suprotnosti sa doktrinom mark-
sistifkog materijalizma. 1 zbog ovog razloga, izgleda, on је trazen od
Ьeogradske vlade. Molim da njemu bude sudeno od strane jednog
savezni&og suda, а da ni pod bilo kakvim okolnostima, on ne bude
399а) F. О. 371-67389.
474
tu "ti · u ·
PISino unace punog uёinka
n~ u pogledu donosenja Inomentaln
vеё u pogledu pazlj1viJe pravne procedure 1
. i"
.Sp . е _odl_uke,
~van1a optuzenih, ,
na kraju ovo е о р1 cs ·1cu ran.ijeg stava Foren. fisa k .. .
neku ruku Ьiо postao Тitov zandarm. Od sada u Ь dJ ~ .edn°J 1 Је u
. . din , u uce Ј о prav-
n o ]јее. rasma tr асе роЈе acne Тitove optuzЪe k • k . .
. k d- . . . . , ао 1 one ОЈе Је
ForenJ ofis se un ir_a o, takodE се uticati i na щщkе Forenj ofisa
da sebe drze na _uzdi. Na bisk-upovo_pismo, u ime ministra spoljnih
poslova . od~o~orice_ ~a-~~zru struЬl]ak, na kojem се na kraju Ьiti
stavljeru muustro,-i 1mc1Jali. ТаЈ odgovor od 25. avgusta 1947. glasi:
.,Postovani biskupe,
ZaЬvaljujem na Vasem pismu od 15. avgusta povodom prote
Stevana Prostrana. Smatrain da се Vas interesovati procedura koju
smo usvojili kad se radi о predaji izvesnog ooveka, koga traze jugo-
slovenske vlasti.
Кз.о po~etno, takva osoba se prvo ispituje, tako da јој se omoguёi
da pru.ti svoj istoгijat aktivnosti u proslosti, da Ьi se tako ustanovilo
da li doticno lice spada pod nasu deiiniciju kolaЬoracije; sto се reci
lice koje је kao podanik jedne okupirane zemlje dobrovoljno dalo
рото<:, podrsku l uteЬu nepi-ijatelju, Ьilo iz ideoloskih razloga ili iz
razloga licne koristi. Ovёkav slu~aj Је onda pod]ozan reviziji od
sti·ane pravnog savetnika da ustanovi da li postoji slu~j krivice iJi
prima facie, proti,· dotiёne osobe. I jedino posle o,,al,.--ve procedure,
donosi se krajnja odluka kao korak broj tri. Ali pre donosenja
odluke da se neko nasilno нati, mi nзra,'l1o uzimarno u obzir sva
objasnjenja data od doticnog lica о svojim a1,.-ti,'l1ostima, sto је dato
prilikom ispitivai1ja od sti·ane ispitiYa&c komisije.
Akf), kao posledica briiljiYog ispitivanja i kao sto Vi kazete (ka.o
sto Vi kazete precrtano i dodato: . da smo mi potpuno _zado"ol!n' ,
Prim. pisca) da proto Prostran nije kol a Ьora_ter, on.~~.:'11 Vas u,era-
vamo da on nece Ьiti predзt Jugoslo,•enskoJ vladi • ) _
v~ iskreru, Emest Веvш
400) F. О. 371-67389.
401) F. О. 371-67390.
 Na 0 , , 0 pismo jedan od cinovnika u Forenj ofisu dodao је rukcrn
na samom dnu; .Moida је proto Pros~ran_ propovedao Evande lje,
ali ро <>ptuzЬi Jugoslovenske vlade on Је Ь10 nadJezn_1 funkc1oner i
rukovodio politickom obave§tajnom sl':zbom 502. cetnickog korpusa,
koji је usko Ьiо povezan sa Nemcima • .
Nijc izvesno da је ova optuzba Ыlа dostav!Jena u ono ':ете proti
Prostranu, а ako jeste on је sigurno_ na istu dao ~uhov,t odgovor.
Vitez Forenj ofisa koji је d?<1ao . ~~e~bu n~ ~trov _odgovor,
ostao је nepoznat, jer njegov1 su 1ruc1Jali :abr!Jaru 1 nec,~ki. Stano-
vi§te komunistickih vlastl u ono "!eme Ьilo Ј_е da_ ~е nesto Prilepi
svakom optuzenom, nesto na brzmu, •~ се imati ~rodu u -~orenj
ofisu da trazenu robu sto р1·е isporuci. _Ali pod amencki~ pntiskorn
i pritLskom i peticijama poslanika R1chard Stokesa, gibraltarskog
biskupa i vojvotkinje Catherine .od _Atholla, postepeno се prohU]ati
i vetaJ.· humanosti kroz odaje ForenJ ofisa. . . . . .
А 22. avgusta 19-!i. Forenj ofis се odgovont1 u _ 1me ПШl:!stra
spoljnih poslova, na pismo lady Lucy Noel - Buxton, koJe se odnosilo
na zatocenike u "у• - odelenju Munster lagera. U dosta dugom odgo-
ru, u glavnim lirnjama ponavlja se ono §to је receno gibraltarskom
biskupu. Dodaje se samo to da је 10.134 zatocenika pшteno na slo-
Ъodu iz Munster Iagera sa statusom . Raseljenih lica", dok је njih
107 zaddano radi daljeg ispitivanja. (Ova cifra је pogresna, zadrzano
је 154 оsоЪе, prim. pisca). А na kraj~ p1SI11a navodi se da ёе "proto
Stevan Prostran imati sve prednosti nove procedure, а na kra1u
reviziju od pravnog strucnjaka pre nego se krajnja odJuka donese.
I mi Vas uveravamo, ako је proto Prostran nevin, on nece Ъiti
vracen u Jugoslaviju. А sto se tice Vase sugestije da ovim osobama
sudi savcznicki sud, zelimo da kazemo da saveznicki sudovi nemaj u
pravnu jurisdikciju u pogledu prestupa koji su se dogadali u Jugo-
slaviji"!
Ро prijemu odgovora od ministra Bevina, gibraltarski Ьiskup се
ponovo pisati ministru Bevinu 1. septembra 1947. То pismo glasi :
.Pustovani g. Bevine,
Zelim da Vam zahvalim na pismu od 25. avgusta kao i za infor-
macije u pogledu primenjene procedure u takvim slucajevima. Neka
rni bude dozvoljeno da dodam nekoliko reci u pogledu rriog poznan-
stva sa protom Pri>stranom.
Pre rata: U Jugoslaviji nemacka (nacisticka) propaganda osecala
se u svakom kraju zemlje. Britanska propaganda jedva da se ose-
cala izuzev u malom broju centara gde је radio British Council
(Ьritanska kulturna ustanova, prim. pisca). Tada је trebalo imati
hrabrosti I ubedenja i propovedati probritanske osecaje. Proto Pro-
stran Ыо је jedan od onih koji је tako radio. On mi је priredio javni
docek u Sibenlku 1936. godine.
476
za vreme ~ata; Izgu_Ьio sarn vezu sa n.. .
da aktiVПO sluz1 u_neko1 Jedinjci: kod MihJirn. ~n Ј~. bio isuv~ star
Ја 010gu da_veruJem. da је on rnogao Ьit~lov1ca, LJotica щ Ned.ica.
Ji)rih patnota, cak 1 sa onirna koi·i ku Vez1 sa nekirn od ovih
veorn silom. (А ovo Је . upravo bas ono sto su ". olaborira1•• _1 sa okupacio-
natelj arhiep~kop. Dama:kinos, ne zato st:u GrckoJ rad.io moj pri-
J aJD ili Nemc1, v ec zato sto јс radeci tak . se nJernu dopadao Daci-
zatnje svog naroda bar donekle. r nik irnao _rnogucnosti da uЫад
O
рdajnikom
. " za takvu k оIа Ь orac1"1u. Gospoc1щ о ne naz,va
Се . Damaskin . .
osa . iz-
vao Regentom posle naseg i:ovratka u Grck ) rcil Је njega imeno-
Od rata .naovamo: Ponovo sarn sreo u ·
ьuzu Napulja 1945. Тато је Ьiо nepopulprotu Prostrana_ u Eboliju
i medu х':е t m_c1ma:
· · _za t о s· t о Ј•е osud.io zivljenje
aran urnedu
zl isvo1im . IJud.im_а
zlih nav1ka sto ruJe Ьilo dostojno onih koi'i .. ..,';-, Praktikovan1e
· · d а su se nase zapadnjack
1 obzirom na с·mJerucu se шщ:anuna i1 .. nazivaj u.
Jugoslavije (i drugih satelit.skih zemalja) sada r~ ~Је ~ pogledu
ы Ъilo ne samo kriminal, vec najveci zlocin, pred:~a~• ;~е~а
Jjude, britanske prijatelje!" " ') е
Vas iskreni, Haroid Buxton Ъiskup
u . ime Ministra _B evina" odgovorice na gornje pismo nadlezni
funkc1oner ForenJ. ofisa, koJ1 Је radio ро Prostranovom predmetu.
Odgovor. _Је . usl~dio 12. se~tembra sa naglaskom da се primljene
informac1Je iz ЪLSkupovog p1sma, Ьiti dostavljene gde treba (misli
se na ispitivacku komisiju u Munster lageru, prim.. pisca). А na
kraju daje se ponovo uveraYanje da prota Prostran nece Ъiti predat,
ako se utvrdi_ da nije Ь10 kolaborater, ро definiciji Forenj ofisa.
Posle ovog, do pustanja na slobodu prote Prostrana i ostalih zatoce-
nika u martu 1948. nema dostupne zvanicne grack
4. SLUCAJ ЈЛКОVА-ЈАSЕ LJOТICA.
NJEGOVA IZJAVA FORENJ OF1SU
Ovu izjavu na engleskom jeziku dostavio је Forenj ofisu angli-
kanski gibraltarski biskup dr Harold Buxton 30. JuJa 1947. Uz izja-
vu, biskup је poslao i kratko ~provodno pisrno pomocniku britanskog
rninistra spoljnih poslova, Hector McN eilu. U pismu se kaze;
.,Dragi moj McNeil,
HvaJa Vam na poverlji\·om pismu od 14. juJa. Meni је nemoguce
da se slozim sa politikom vlade - pod okolnostima - da sporazum
-
о p1·edaji politickih i drugih emigranata, ima Ьilo kakvu obaveznu
snagu. Ја sam primio jednu izjavu, u prcvodu, od Jedne od optuzenih
402) F. О. 371-67391.
477

blnosti, koji је sada ver~eш u Munst~r lage~u~03 U slul:aju da ovo
. . doslo do vas, ја prilazem Jedan pnmerak_-
niJe
) .
Vas 1skren1 Harold Buxton
Jakov Ljotic se tada nalazio u "У " - odelenju Munster lagera, je-
dan od onih 154 zatol:enika koji su bili zadrzani za eventualnu ispo-
ruku Тitu. Bez ikakve istrage, saslui!anja i dokaznog materijala _
kao i u drugitn slul:ajevima - Forenj ofis је dao pristanak jos 1.
oktobrr, 1946. da preda Ljotica sa ostalim na l'itovo "sudenje".
Casnici u Forenj ofisu dosli su onako .od oka" do odluke о predaji
Jakova Ljotica. Njegova izjava glasi:
,,Izjava ЈаАе Ljotica . g. Spasojem Je!removicem, predasnjim se::ionu u _razgovoru sa
(ispod ovog dodato: ,,brata Dimitrija Ljotica") 29. jula 1947.
.,Prosli put Ra.dio Beogrnd 1:esto је pominjao moje ime, izjavlju-
juci da sam ја "notoran, dobro poznat, cak i krvozedni ratni zloci-
nac« . U beogradskim novinama "Politici11 i "BorЬi", koje su orga11i.
Komunistil:ke partije Jugosl;,vije, takoc!~ је ponovljeno i tvrdeno da
sam ја "ratni zlol:inac", i da kao ovakvog relim је truio moju ekstra-
diciju od Britanske vlade. Ove novine, takode su pomenule moje
navodne "zlocine", na koji,pn se zasniva moja ekstradicija. Navedene
optuzb._. mogu se ovako svrstati:
1. Da sam ја Ьiо podsekretar u vladi generala Nedica u 1942., i
da sam ја Ьiо §ef obavestajnog odseka Srpskog dobrovoljackog kor-
pusa u 1945. Ја nisam upoznat sa formalnom optшbom podnetom
protiv mene, niti pak sa konkretnim 1:injenicarna u njoj iznesenim.
U normalnim uslovima ne s;,mo da Ьi bilo van diskusije da se bra-
nim pod takvim okolnostima, vec Ьilo kakva odbrana, samim tim,
ukazivala Ьi na krivca koji se oseca krivim; ili da u najmanju ruku
nema rnirnu savest: · лн posto su gore riavedene tvrdnje takorei:i
svakodnevno ponavljane na beogradskom radiju, to sam prinuden
bez da znam stvarnu optuzbu, da izjavim sledece: napred navedene
орtшЬе protiv mene ne odgovaraju istini. Stvarne 1:injenice su ove:
Prvo, pokojni general Nedic nameravao је da mi poveri staranje
i brigu srpskog stanovnistva van podrul:ja severne SrЬije, koje је
bilo pod nemal:kom vojnom okupacijom. Shodno tome, kao i 1:inje-
nici da sam pre rata Ьiо 1:inovnik naseg Ministarstva spoljnih poslo··
va, te sam imao slil:nu funkciju u Jugoslaviji, on me је postavio za
sefa odelenja Predsednistva vlade. А ,ninistar unutrasnjih poslova
gospodin Milan Acimovic, jedan vuan 1:Lan Nediceve vlade, Ыо је
pr"tiv mog postavljenja. Radi ovoga ја sam postao zvanil:nik Pred-
sednistva vlade samo na papiru, bez da sam рrешео svoje duznosti.
Poncknd sam navracao do Predsednistva, da vidim da li su se gle-
dista Nedica i Aёimovica pomirila, dn Ьih otpocco sa radom. Ali
403) F. О. 311-'67388.
478
osto ~u D1eseci prolazili i nista nije ucin •en .
Р od generala Nedi/:a da me atpusц / о, Ја sam pismena zahte
;'::esnog vremena ucinio. I tako : sa polozaja) sto је on Posl~
а. Ја sam Ь10 postavljen u Predsedni§tv
ne ka0 Poci:'ekretar. . . 0
vlade kao cinovnik а
. ь. Ја rosam nbav!Jao шkakvu poJitil:ku d
ruti pak u odnosu na nemacke vlasti, nЩ k ufnost u samoj vladi,
stavni§tva u Beogra~':'- od Ъi!о kog stranog pred-
c. ~ez da sam vrs10 funkciju na koju .
sarn dao osta~ku .. · . sam Ъ~о Postavljen, na istu
, d. SadasnJ1 n:i~tar spoljnih poslova Titov ..
din StanoJe Sumc, nedavno је izjavio u Vas· е Jugoslavl]e, gospo-
arnbasade u Vasшgtonu sledece: ,,LJ.otic · . tarom Jugoslovenske
•• · ·• Је napravio veliku ·ku
sto је ot1sao u em1grac1Ju, pokrenut sentimentalnim . gres
cajima prema svoш bratu. Niko nema bilo sta . razlozuna 1 ose-
du njegovog ponasanja za v1·eme okupaciJ·e . protiv njega u pogle-
.• •t ь· ..
nio n1sta zas о • 1 mogao b1ti ukoren. Naproti
, Jer on. stvarno niJ. е u1:.i-
polozaj u Predsednistvu vlade znal:ila Ј· е veliki~• ndJegova ostavka na
. . 1" G ospo din Ј е f remov1c u arac za kolaЬora­
.< spreman је da posvedoci
c1JU . .
nistra spoljnih poslova Simica pred bilo kojim sudom. ove rea nu-
Drugo, tal:no Је da sam ја Ьiо sef obavestajnog adel · s k
dobrovoljackog korpusa od januara 1945. do aprila ,_enJadinrpskog
i· s
·Је К01·pus ь10 ·
" 1111· Т rsta. Posto sam ја Ьiо jugoslovenski
u bliz" е, ad
"' go konzul
u Trstu, _1931:--19~4., 1 dob1·0 sarn poznavao kraj, narod i okolnosti
toga kraJa. В~о •3?' nomшalno ~stavljen na ovaj polozaj, zato sto
sam morao 1mati neko postavlJenJe. Efektivno, ја sam obavljao
duzno.~t savetnika u glavnom stabu Korpusa, narocito u pogledu
_lo_k aln~ proЫema . Za svo ovo vreme, nikakav zlocin nije Ыо ul:.i-
nJen bilo licno od mene ili pak od odseka koji sam ја vodio. Niko
nije Ьiо uЬijen, niko nije Ьiо opljal:kan, niko nije Ыо sudski osuden
na smrt. N_ije Ьilo paljenja niti kaznenih ekspedicija. Naprotiv, mi
sm_~ ~ranili u granicarna mogucnosti, slovenal:ki narod ovog kraja,
koJ1 Је u ovo vreme pokazivao prosel:ne simpatije za partizanski
pokret.
Do sada је Тitova vlada proklamovaJa nekoliko amnestija koje
se odnose na sve grupe njenih protivnika, koji se sada naJaze u emi-
g~aciji, apelujuci na njih da se vrate u zemlju. Aпшestije su cak
bile protegnute na one koji su se oruzjem u ruci borili protiv
,Narodno-oslobodilackog fronta", sa izuzetkom onih koji su lil:no
UCJnili zlocine. Prema tome, i motivi za traienje moje ekstradicije
trebalo Ьi da sadrze u konkretnoj formi zlol:inacka dela koja sam
Ја, navodno, ucinio. Jedino pominjanje funkcije koju sam mio u
Srp~kom dobrovoljal:kom korpusu ne Ы moglo da bude dovolj~•
motivacija, narocito ne zbog toga sto vrsenje takve funkc1Je roJe bilo
479
 0510 ~u meseci prola~ili i nЩа nije uci . .
Р od gcnerala Nedica da me otp . n1eno, Ја sam pis
blnosti, koji је sada verujen1 ~ Munst~r Jage~u,~3 U slucaju da ovo vao snog vremen.i ucinio. 1 tako· ust, (sa polotaja) .. _ml_eno zahte-
nije doslo do Vas ја prila:iem Jedan prunerak. .1 . ;ive . · • .., е on posl
' Va! lskrero Harold Buxton а. Ја sam Ь10 postavljer, u Predsednщ •
kao podsekretar. vo Vlade kao fui .
Jakov Ljotic se tada nalazio u "У" - odelenj~ Munster lageщ Je- ne Ь, Ја nisam nbavljao 11lkakvu politi/:ku ovruk а
dan od onih 154 zatol:enika koji su bill ~a~aro za eventualn~ 1spo-
niti pak u odnosu na nemal:ke vlasti, nlti k dU!nost u samoj vladi,
ruku Тitu. Bez ikakve istrage, saslus~Ja _1 ~okaznog _m atenJala _ stavnistva u Beograd~. od biio kog stranog pred-
kao i u drugim slucajevima - ForenJ of~ Је dao _pnstanak Jos 1. c. }:lez da sam vrs10 funkciju na ko. .
oktob,a 1946. da preda Ljotica sa ostalim па Тitovo "sudenJe". saJ!l dao osta:,ku._ . JU saro Ъ,о Postavljen, na istu
Casnici u Forenj ofisu dobli su onako .od oka" do odluke о predaji
d. SadasnJ1 m1ШStar spoJjnih posl .
Jakova Ljotica. Njegova izjava glasi:
din stanoje Simic, ned~vno је izjavioo:a J'.:.t• Jugoslavije, gospo-
,,lzjava Ја§е Ljotica . g· SpasoJemVЈefremov1cem,
· · t o
predasn
·..
Jlln
gtonu u razgovoru sa
sekretar ·
(ispod ovog dodato: .ьrata Dimitrija Цotica") 29. jula 1947. amЬasade u asшg nu sledel:e: Ljoti. . om Jugoslovenske
,,Prosli put Radio Beograd cesto је ро~Јао m~Je ~е, щavlju- sto је otisao u emigraciju, pokren~t sen~• napr~vio veliku gresku
juci da sam 'ја .notoran, dobro pozna:, -~ak 1 krv~:edni. ratni zloci: fajirnЗ prerna svom bratu. Niko nema bii :ntaJnim razIOZiJna i ose-
пас". u Ьeogradskim novinama .Politic1 _1 .Borb1_, ko!e su orgaщ du njegovog ponasanja za vt·eme okupaci~ sta protiv njega u pogle-
Komunistil:ke partije Jugosl2vije, takoc!~ Је _ponov!Jeno 1 tvrdeno da ·o nista zasto .Ъi mogao Ьiti ukoren N е, Jer on_stvarno nije uci-
sam ја "ratni zlocinac", i da kao ovakvog rezun Је trazio moJu ekstra-
Dl . , • aprotiv nJeg
puloiaj u Predsednistvu vlade znacila ј liki ova ostavka na
diciju od Britanske vlade. Ove no~e, t"!<ode su po_~enule moje ciju!" Gospodin Jefremovic spreman јее ;е udara~ za kolaЬora­
navodne .zlocine", na kojima se zasrova moJa ekstrad1c11a. Navedene nistra spoljnih poslova S irnica pred bilo ko•.. posveddoci. ove rec:i mi-
optuibe mogu se ovako svrstati: . . x • d . . Jun su om.
Drugo, ta ~no Је а sam Ја Ь10 sef obavesta·no od .
1. Da sam ја Ьiо podsekretar u vladi generala Nedica u 1942., i
da sam ја Ьiо sef obavestajnog odseka Srpskog dobrovoljal:kog kor-
.
dobrovoljackog korpusa od januara 1945. do 1 ,Ја elenJa Srpskog
је Korpus Ъiо u blizini Тrsta. Posto sam ја ы:Р. ~te godine, kad
pusa u 1945. Ја nisam upoznat sa foпnalnom optuzbom podnetom u 1'rstu, 1931-1934., i dobi·o sam poznavao ~ugos ov"":"lri konzul
protiv mene, niti pak sa konkretnim cinjenicama u njoj iznesenim. kr · в· • Ј, narod 1 okolnosti
U normalnim uslovima ne samo da Ьi Ьilo van diskusije da se bra- toga аЈа. ~о S3:1° normnalno postavljen na ovaj poloiaj, zato sto
nim pod takvim okolnostima, vec Ьilo kakva odbrana, samim tim, sam morao unati neko posta~ljenje. Efektivno, ја sam obavljao
ukazivala Ьi na krivca koji se oseca krivim; ili da u najmanju ruku duzno~t savetnika u glavnom stabu Korpusa, naroci.to u pogledu
nema mirnu savest: 'Ali posto su gore riavedene tvrdnje takoreci lo_k~ р~оЫеmа. Za sv~ _ovo vreme, nikakav zlocin nije Ыо uci-
svakodnevno ponavljane na beogradskom radiju, to sam prinuden n1~n ~ilo ~cno od me':~ ili pak od odseka koji sam ја vodio. Niko
bez da znam stvarnu opµi!bu, da izjavim sledece: napred navedene ruJe Ь10 ub~J_en, ~uko . JUJe Ьiо oplja/:kan, niko nije Ыо sudski osuden
optuibe protiv mene ne odgovaraju istini. Stvame cinjenice su ove: na smrt. !'_1Је Ъilo palJenja niti kaznenih ekspedicija. Naprotiv, mi
Prvo, pokojni general Nedic nameravao је da mi poveri staranje sm~ ~rani11 u gran1cama mogucnosti, slovena/:ki narod ovog kraja,
i brigu srpskog stanovni§tva van podrucja severne SrЬije, koje је koJ1 Је u ovo vreme pokazivao prosecne simpatije za partizanski
bilo pod nemackom vojnom okupacijom. Shodno tome, kao i cinje- pokret.
nici da sam pre rata Ьiо cinovnik na!eg Мinistarstva spoljnih poslo- Do sada је Titova vlada proklamovala nekoliko amnestija koje
va, te sam imao slicnu funkciju u Jugoslaviji, on me је postavio za se odnose na sve grupe njenih protivnika, koji se sada nalaze u emi-
sefa odelenja Predsednistva vlade. А :ninistar unutrasnjih poslova g~aciji, apelujuci na njih da se vrate u zemlju. Amnestije su /:ak
gospodin Milan Acimovic, jedan vazan clan Nediceve vlade, Ьiо је Ъi!е p1·otegnute na опе kQji su se oruzjem u ruci borili protiv
protiv mog postavljenja. Radi ovoga ја sam postao zvanicnik Pred- .Narodno-oslobodilackog fronta", sa izuzetkom onih koji su licno
sednistva vlade samo na papiru, bez da sam preuzeo svoje duznosti. u/:iniJi zlocine. Prema tome, i motivi za traienje moje ekstradicije
Ponekad sam navracao do Predsednistva, da vidim da li su se gle- trebalo Ъi da sadrze u konkretnoj formi zlocinacka dela koja sam
dista Nedica i Aёimovica pornirila, da bih otpoceo sa radom. Ali Ја, navodno, ucinio. Ј edino pominjanje funkcije koju sam vrsio u
Srpskom dobrovolja/:kom korpusu ne Ьi moglo da bude dovoljм
403) F . О. 371-'67388.
motivacija, narocito ne zbog toga sto vrsenje takve !unkcije nije bilo

478 479
 5• Дkо neko pita ! ta је zь ,. .
zabranjeno ni jedniin jug~lovensklm postojeHm ~akonom u to vre- ( Ј " or Ја С u odgovoriti· .
rodlca samo van ugoslavije m· .
me. (Ovs pos\ednja recen1ca podvucena је nekol,ko puta u Forenj koJa una za cilj i zelju da ostan: ;~amo preko tri hi!J ~ brojna
ofisu, prim. pisca~, ,edini clan postnne dobar t ovek k" ~o dobra ро~ ~ dclanova)
U stvari, beogradska vlada savcleno poznaje sve ove cinjenice, Р 01 · 1·· N"' h , · 0 11 се · са, а svaki
. svoJoJ zem Jl. Ј• ova ze!Ja је da 5 1• Ј neseb,cno slu1iti dru.!
ali ona uprkos togu trati moJe lzruce?Je: ~azlo~l za ovo let e _u sasvim ~ ka0 najvaznije i jedino sredstv: ugosloveni _postanu takv; i· tvu
drugoj stvari. Ovi razlozi lete u ~~Jenic1 !to Ја danas ~odtm gr upu cilj ,jeste to §to su oru proklamova]j h~ocu koJeg ostvant· ~ -
ljudi, koja је ranije pripadala polltickom po~re~u. • Zbor ._Ova grupa ·z,•or njihovog monarhizma. njih anske ideje. ~ _v
ima reputaciju da је sastav!Jena od duhovmh 1 ~~eolo§k1h protivщ_ ~op!te, zivota i politike. ovog shvatanja porodice i .:. :
ka komunizma. Uni§tenje jugoslovenske em1grac1Je, а naroc,to rащ_
6. Duboko prozeti hriscani, clano . ZЬо
jih pripadnika .zьora", d~cepati s~ njih ~а ~ilo koji nacin i doveщ . ti •. v1 , ra su .
а antil{omurus ~aroc,to. KomUnistick _ .. uopste antimarksisti
ih u Jugoslaviju, velika Је telja 1 stalni cilJ T1tovog beogradskog
retima. Da ostvare ovo, oni 1.raie ekstradiciju lzvesnih osoba, а tako- zьora" da USVOJe stanoviste sarnoodb а ogres!]a naterala је c.lano '
,, {: d . tih Ь rane Oni nisu ve
de i moju Jicriost, u nadi da Ы lm ovo pomoglo da ostvare svoje n[ste, ve su о is i1i napadaщ. Kom· . . napadaJi komu-
ciljeve. Ali takode u vezi ovoga, argumenti Beograda u mom lic- vlast, da na! na,-od silom nateraju d urusti su 1eleli da zgraЬe
nom slucaju vrlo su slaЬi. i da unl§te svakog onoga ko to ne Ы ~usv_oJi komUnisticko ucenje,
1. Do 1929. (kad је ustav u Jugoslaviji Ыо ukinut) ја sam pri- otadzbini__i narodu,_zelja za bo\ji,n i prav~ _LJubav prema Кralju,
padao Narodnoj radikalnoj stranci. Od tog vremena do napustanja voj zemlJl odvela Је ёlanove "ZЬora• u otv JIПI poretkom u njiho-
rat protiv komunista. orenu Ьorbu i gra4anski
Jugoslavije 1944. nisam pripadao ni jednoj politickoj stranci, cak ni
Jugoslovenskom narodnom pokretu "Zbor". Sve do samog poёetka 7. Ро vrlo ~estom priznanju komunist . . . .
rata, ја sam Ьiо na raznim duznostima u inostranstvu. Do 1934. bio bili su im dorasli protivnici. Postojani i n~~=o .ёlanoVI .• ~Ьоrа·
sam konzul u Тrstu; 1934-1936. jugoslovenski konzul u Tirani; do c]anovi "Zbora" nisu bili krvozedni; cak . VI u .ЬоrЬ~ . Jedino
193~. Ьiо sam savetnik Jugoslovenske ambasade u Atini. Бuduci da oni nisu pravili zla, Oni su biii i ostalilllSU mrze\i ы nepn]atel1e;
sam Ьiо u diplomatskoj sluzЫ u inostranstvu, ili na vaznom polozaju rata - u kojem оЫсnо svi obziri prestaJ·uza sv_o vrem_e _gra4anskog
!efa Бalkanskog ooelenja naseg Мinistarstva spoljnih poslova, koju · · . dn "ih - tspг.ivn,. t casni pro-
tivnic1 u о osu na n] ove neprijate\je; cak su i n·;ь .
sam iшikciju vclio do pocetka rata u 1~41., ја nisam uzimao uёesca su god to mogli, Ј spasavali kad
u unutrasnjoj politici. 8. C!anovi ·;,Zbora" su protiv komunizma· to Ј·е .,_ . • k ·
2. Za svo vreme okupacije 1941, 1942, 1943. i 1944. do oktobra, · 1cu· · d .х • =Јеыса O]U
от пе ро savaJu а por1cu. Komunizam ima neprijate]je i protiv-
(izuzEcV kratkog vremena kao cinovnik Predsedni§tva vlade na pa- nike u CEc!om. ~vetu; а ta~ode i u nasoj zemlji gde on vlada. Niko
piru) Ьiо sam u Smederevu na mom imanju, bez javne funkcije i zbog ovoga niJe Ь10 optuzen sem sto optutЬe dolaze od komunista.
bez uWca u gradanskom ratu. Тitova vlada zna •лlо dobro da, ako samo ovo iznesu protiv c.lanova
З. Posle smrti mog brata Dim.itrija Ljotica, 23. aprila 1945. ја ,.Zbora", da isti. zbog ovoga nece Ыti smatrani kao . ratni zlocinci"
sam Ыо jednoglasno izabran od njegovih prijatelja i sledbenika, niti се Ыti predati, Radi ovog se tvrdi da su oni . kvislinzi, izdajnii
poslednjih dana istog meseca, da zauzmem njegovo mesto u svim kolaborateri i fa§isti" itd.; d~ Ы tako stvorili potrebnu bazu na osno-
funkcijama koje јс on do tada vr!io. vu k oje - а sh<>dno razlicitim sporazumima saveznika za vreme
4. ,Zbor" kao politicka. organizacija prekinuo је svaku polit!Nш rata - "zbora!i mogu Ыti izlozeni progonu, internacф ili cak predaji.
aktivncst ulaskom u rat u aprilu 1941. Od ovog datuma, ра na dalje, 9. Јо§ od 2. таја 194:i., kad su pripadnici "Zbora" dooli pod
organizacija ne operi§e niti postoji u Ьilo kojoj foпni; ali ljudi koji zastitu Ve\ike Бritanije, onl nisu pocinili jedan jedini akt koji Ы se
su pripadali organizaciji postoje. То је danas velika porodica sastav- mogao smatrati kao ogresenje о ovu zastitu i pokroviteljstvo. Buduci
ljena od ljudi, zena, dece, invalida i starih ljudi. Ljubav p rema mom i ostajuci antikomнnisti, oni nisu cak ucinili ni jedno delo neprija-
pokojnom bratu, osecanje duznosti i moja savest nalagali su mi da te1jstva prema sada.snjem reiimu u J ugoslaviji, samo zbog toga, da
prihvatim vodstvo ove zajednice. Бiо sam izabran krajem aprila, а Ы bili fer prema svojim domaё:inima i zastitnicima.
vec pocetkom таја mi smo postali emigranti. Neizvesna buducnost, 10. Ја licno n isam uzeo bilo kakvog ucesca u gra4anskom ratu
te!koce emigrantskog tivota i briga za sudbinu ovog naroda, poja- ~а vreme okupacije. Zbog ovoga mislim da ILije potrebno da ја ~а~
Wa је јо! vi!e potrebu mog ostajanja na ovoj dumosti. zavam bilo kakvo rnisljenje о kolaborac1J1 pnpadnika .ZЬora •

480 481
 d p01ititkih instruktora u fasistick·
srpskih dobrovoljaca. Ali ~ko post~ji_ Ы\о. ko, i _misli da su pokojru
Dirnit.rije J.jotic, pripadnic1 .Zbora 1\1 p~padroc1 S:pskog dobrovo.
odoьrovoljaёkog korpusa". un orutanirn jedinicarna S
• . rpskog
ljackog korpusa gresiH и_ ~osu prema__Ь,lo ko~e, 1а sam sprernan, povodom ove орtuzruce, istraziv ck
poznavajuti potpuno &Jeroce, _d a sa n1una delim odgovornost prect vi)o је sledecu primedbu: .,nema.rn~ °
8
odelenje Forenj ofisa d
Ыlо k~jim objektivnim i pravrom sudom тоје zemlJe, ako i kact se Sto se ticalo Titovog rezirna k " ta da dodam0•. "'> osta-
ponovo tamo uspostavi ustavni poredak, Ш pred sudovima Brita- S1 .. ' OJI se bio d Ь
rnasakrimЗ оvешЈе, tokom maja . . о ro ostrv;0 krvi·
nije, Amerike Ш pred medunarodnim sudom. prosta: domognuti se svih protivruka' Jun~ 1945. r•~ca ј J~ilu
11. Cudnovata shvatanja preov\aduju danas u svetu. Dok se t ualno osuditi na dugo urniranje u k' Pйskidati im glave i\i е •
stvarnim proшrokovafuna poslednjeg strasnog rata, nemackim i . ,!' La I
jrn.ati sasvim is pos а. А sto se ti а!O
oncentrac·1 even-
onom logoru i tak
japan.<kim dnavnicima i generalima sudl u medunarodnim sudovi- 1 946. i prvih
.
sest
..
meseci
d
1947. ni
· egocv li
Fore~1.
P0\icki••·-
ofisa, u loku °
1945'
ma, gde se pruzaju sve olaksice i garancije za odbranu, objektivnost 'l'ita, staJaO Је ~na_ prav_a,_ jer је interes rv u:"'res u odnosu na
i pravdu, nama se govori da treba da nam sude Titovi sudovi. А tamo panekad u spo\JnOJ polit1c1 pravo i m Ј;, 0 Ъ10 u P>tanju, J)Os1o
ne samo sto ne postoji pravda _i obje.~ti~ost, vec. se _o :rovna mrznja kojeg se moze. Kasnije tokurn 19 47 . For ~ n?rme su luksuz bez
javno manifestuJe prema svun n]ihovun prot1vn1cuna. Тато se raniJi stav i u pogledu jugoslovenskih ~r~IIJ liofis •~ revidirati svoj
unapred presude znaju; smrt ili duga rоЫја u koncentracionim Jogo- Щ.nо pravne norme. U Forenj ofisu sva: keg са Pnmenjivace priЬ-
sudstvo,. ро reёima Sv. Avgustina· hai'du".kasu Utvrdili da је Titovo
rima, §to је gore, i cega se vise plase. 0

12. Jugoslavija је u§la u rat na strani saveznika u · 1941. u jed- . · ,. \; pecina.,,!

nom teskom vremenu, kad је stvarno сео slobodni svet izrazavao
svoje najvece divljenje i obecavao veatu zaЬvalnost. Ovo је Ы!а
Jugoslavija kralja Petra 11. Slati danas Тitu Jugoslovene kralja
Petra, koje Тito smatra svojim neprijateljima, znaci slati ih pravo
u smrt. А nasa је tragedija prevelika i bez toga" 1'°')
Jasa Ljotic, 29. jula 1947.
5. SLUCAJ DRA DОКЕ SШEPCEVICA
Као i u mnogim drugim slucajevima, tako i u slucaju dr Slijep-
ёevica, Forenj ofi.s је dao naёelan pristanak da ga preda Jugosloven-
skoj vladi јо§ u oktobru 1945., naravno bez da је istog sas\usao i
utvrdio da li postoje dovoljni i opravdani razlozi za njegovu predaju.
Јedan sp~ak ud 187 imena pripadnika Srpskog dobrovo\jaёkog
korpш:a, sacmJen od Jugoslovenske vlade na brzinu sa mnogo gre-
saka I netaёnosti, predat је Forenj ofisu sa Notom Ьr. 2301, 7. jula
1945. sa zahtevom da sto pre budu izruёeni na sudenje. Na ovorn
spisku_nema imena dr Slijepёevica. Ali na jednom drugom spisku
od 47 ~mena, dostavljenog Dritanskoj vla:ii 15. avgusta 1945. stoji ime
dr ShJepёevica, pored kojeg stoji sledeca optuznica Тitovog reilina:
.Dr Doko Slijepёevic, pro!esor beogrг.dskog Univerziteta i istak-
1;1uti ё\а~ ,Zbora'. Njegovim pisanjem u fasistiёkoj stampi zauzimao
Је vod~e mesto kao i u \aznoj propagandi protiv Narodno-
~dilaёkog pokreta i protiv Ujedinjenih Nacija. On је Ьiо jedan
ovoJ promeru stava prethodice u prc\ec 194
roisija koja ~~ skrinirala svc Jjudstvo, sem ::Wo : MacLeanova k<>-
7
Eboli u ItaliJ1. I vec 13. maja 1947. ime dr Slige~ u_logoru
se u Forenj ofisu u jednorn pismu MacLean I Pk • ~- poJav\1u1e
k • . D su·Jepcevic
. .. Је. sada u Nemaёk
и k оте se aze. ,, r • •. lZ. Rima. '
ove OIIIISl]e
10
niran u Italiji i na.damo se da to ufinimo u Nema:o;~~ skri-
S~_li grada u odnosu na _ovaj slucaj nije prezivela i Ысе izneto
ono c_un se raspolaze. Optuzeru. dr Slijepcevic trebalo је jos rano u
prolece 19~7. da otputuJe u Sva1carsku sa jednom grupom bogoslova
na Тео!?~~ fakul~t u Bern kao nastavnik. Medutim, rad ЊcLeanc,.
ve korroS1Je, kao 1 transportovanje stanovnika iz logora EЬoli u kon-
centracioni logor Munster l.;ger, to su spreёili. Kasnije u toku jula,
britanske vlasti izdvojile su jednu grupu od 154. oficira i intelek-
tualaca i stavili ih na "crnu listu" i zabravili u • У" -odelenju radi
daljeg \spitivanja. Na ovoj \isti Ыо је I dr Doko Slijepcevic, sto је
jos dalje odlozilo njegov pui za Svajcarsku. U meduvremenu, inter-
venisace u njegov prilog Ыskup Berna, dr AdoU Kury, koji је pisao
predsedniku Saveta za spoljne odnose Anglikanske crkve, dr Bellu,
anglikanskom biskupu. Biskup dr G. Bell dostavio је pismo svog
svajcarskog kolege generalnorn sekretaru Saveta za spoljne poslove
Herbert М. Waddamsu, koji је odmah intervenisao u Forenj ofis na
liёnost А. W. Wilkinsona. U toj intervenciji se kate:
,,Dragi g. Wilkinson,
Primili smo jedno pismo - Щu kopiju prilatem u prevodu _- ·
od_Ьiskupa Adolfa Kiirya iz Svajcarske. U pismu se iznose zapanJu-

404) F. О. 371-67388, 405) F . О. 371-48891.

406) F . О. 371-67378.
482
 odgovaram na Vase pismo od 11
• 1: rd . stanju Srba u Nemackoj . Meni ovo zvuci kao nema- . "anu sa prilogom kopi je pisma ь· ·kavgusta 1947. upu/:eno g w ·i
Jdl1 koie је meni prosledeno na res~n upaTAdol/a Kiirya iz Sv~ -~:
5
JU ,а tvali enbilJa ьо· 1n1· drago ako me izvestite da li ima istine u svemц ske, ь · ku к -- Је. vrdnJe . Ьо · 1
gu\,:e; о 1
· sta se u stvari dogada •
••
d strane is ~а urya mogu se pod 1·1· 1 Jazan izrazeni
ovome 1
0
Va! iskreni Herbert Waddarns, 11 . 8. 1947. 0
sto se odnos1 na dra Slijepcev:ica· / ~ u dve kategorije. Prvo
~~orasnje dogadaje. u logoru Diephoh. Sto :· ono !to se odnasi щ;
Prilozeno pismo dr. Adol!a Kiirya Bernskog Ьiskupa glasi: nas је Jugoslavi;a zahtevaJa da ov , tice dra Slijepёev:ica
0d ь · ·to · k 1 Ь · og coveka predато na su~enje'
Postovani gospodine bisk-upe, . ьоg optui 1 s Ј е о а оп rас sa okup \о
Dozvolite da Vam pisem ро jednoj hitnoj stvar1. Po~ocu Depart- z ski profesor sa tim imenom Ьiо Ј· е а rom za vreme rata. Ј'~
mana ,.а rekonstrukciju i mec1ucrkvenu po~ot u Zenevi, broJ Jugo- srP . d • povezan sa s ~-
i ·ackim korpusom, Ј е nom organizacijo k . . rps,uщ dobrovo-
slovenskih studenata - predamjih stanovnika logo~a Ebol1 -:-- oce- J тос n eprijatelju. Mi preduzimamo k rnk ОЈ а Је daJa znaёajnu
kuje se da dode т,. Teoloski fakultet u Bemu. ~vo11ca su vec dos!a ро tan . d . . ога е da saslusarn dr "
cevica, da us ovuno а lt Је identican sa __о . SliJep-
а ostale ocekujemo da stignu. U mec1uvrernenu _Је lo_g~r Eb~li prese- ahteva Jugoslovenska vlada. Ako jeste . Ьorn ёiЈе izrucenje
d 050
ljen u britansku okupacionu zonu Nemacke. C1v!lni mtermrci su u ~spita11 od. strucnog pravnika, koji се ~;:0 ~ie~1~gov slucaj _biti
Diepholzu, а oficiri u tranz,tnom logo~ "M~ster lag_er:•_. U oficir-
facie krivica u nJegovom зluёaju. On nec . ро~Ј 1 pnma
skom logoru nalazi se i dr Doko SliJepcec1/:, predasnJ1 lektor na
stuna Ьiti predat jugoslovenskim vlastima,e.: ~ ~ okolno-
Teolo§kom fakultetu u Beogradu. 0n је tada trebalo da dode u Bern;
ШЈе ustanovljen
0 0
vrlo jak razlog koji ga tereti.
ја sarn za njega izdejstvovao - јо§_ u novembru 1946. - dozvolu za
А sto se tice logora u Diepholzu (ovde g w .. .
dolazak u Svajcarsku. . · • arner gresi Јег mesa
Мој izvestac је jedan od o~da§njih jugoslove_n skil: st_ u denata, Diepho1z -sa м uns t er 1agerom, mada је u prvom, Ь 'tanska . ..
" -" akte brutalnosti 1-Шk
koji је doblo uznemiruju/:e vesti 1Z logor~. Prerna n!ego~ informa- росuша . . . Р . om h apsenja,
• n nekih
prim. oisca) polic1Ja
deset
cijama, oficiri, intelektualci, а mec1u ovim poslednJlm 1 pravoslavni hiljada Jugoslovenskih izbeglica nedavno su skrinirani • . . .
sve~ci, svi su pohap§eni Vlada strah da 1:е pohap§ene osobe Ьiti 137 n jih, (sto znaci pribllino jedan od sto) dobili ;~~
S.: ';
predate Titu, sto се, sasvim ј" izvesno, ~vr~ti se njiho_v im ubistvom. (Displaced Per~on = :,Raselje~o lice", obja§njenje pisca) na dan
Мој izve§tac Ьiо је svedok masovnog ubistva: strelJanJa nekoliko в. avgus~. Ovih 137 lica stav\Jeno је na .crou listu", sto u stvari
hilja<UI 1judi koji su bili prcdati Тitul znaci <ta Је ustanovlJeno da su ov:i ljudl identiёni sa onima ёiju pre-
Zelim, moj dragi biskupe, da najozblljnije trazim od Vas da ovu daju zahteva Jugoslovenska vlada. Ova takozvana .crna Jista" ne
stvar izvidite i ustanovite .fakta, da li su na!e bojazni opravdane. podrazumeva krivicu u bilo kom smislu, pofu> su оsоЬе· па listi
Ako jesu, onda da intervenisete Va!im autoritetom kod Anglikanske saslusavane, da im se tako omoguci da daju svoju verziju O aktiv-
crkve, da se spasu ugrozene osobe. M~zda biste Vi mogli takode da nostima za vreme 1·ata. Njihovo saslusanje sa optuiЬom protiv njih,
progovorite koju 1epu rel: u prilog dr Slijepcevil:a, da izdejstvujete predaje se na kraju pravnorn savetniku, koji odluёuje da li postoji
njegovo osloЬodenje i dolazak u Bem. Bil:u Yam trajno zahvalan slucaj prima facie. Ako ne postoji prima facie u sluёaju dr Slijep-
ako mi izadete u susret ро navedenom, sa mo\Ьom da me sto pre cevica, naravno njemu се Ьiti omoguceno da otputuje u Svajcarsku
izvestite". '07) · · na Teoloski fakult et. Mi cemo uraditi sto najbolje mofemo da §to
Sa srdacnim pozdravom Va! Ado\f Kury pre donesemo odluku ро njegovom slucaju. Vi, naravno, molete pre-
Na Waddamsovo pismo, upuceno Мr. Wilkinsonu u Forenj ofisu, neti od ovog koliko god zelite biskupu Kuryu"! "')
odgovorice 22. avgusta u imc, Forenj ofisa F. А. Wamer, koji је Ьiо Va§ iskreni F. А. Wamer, 20. 8. 1947.
nadlezan za jugoslovenske proЫeme. Verovatno је da је citaoc do Jedva da se osusilo mо,,Шо па Wamerovom pismu, а jugoslo-
sada upoznat sa imenom F. А . Warnera i njegovim radom. Оп је venskэ ШП:Ьаsаdа u Londonu kao da је imala uvid u promenu stava
prosto uzivao da svakom od Тita optuzenom licu prikaci ро neku Forenj ofisa prema jugoslo,,;nskim izbeglicarna, Ьombardovai:e bri-
ruznu rel:, neki pridev koji Ьi otezao okolnost optuzenog. On је prosto tansko Мinistarstvo spoljnih poslova Notom br. 1331 о~ ЗО . avgusta,
uzivao u nesrel:i drugih Jjudi, Тitovih politickih protivnika pogotovu. u kojoj se Britanska vlada podseca na ranije data obecanJa, 1 da Је
Njegov odgovor generalnom sekretaru Anglikanske crkve za spoljne vrerne doslo da se ta obec&nja ispune. Na podneto] listi na1azi se
poslove glasl: pri\ican Ъrој imena, za koja је Forenj ofis јо§ 1945. dao na~elan
407) F. О. 371-87389. 408) F. О. 371-67389.
485
484
 pristanak ~а ih preda Тitu. Lista ро~је sa general?m Miodrago,.,.. !(:ао sto ~е poznato, jugos!ovenskj
Damjanov,cem а zavr§ava se sa maJorom llijom Мicasevicem k , , :Janil Nedica, posle saslusr.nJ·a u В kornurustifk,· r , .
mandantom 1. puka Srpsk<.'g dobrovoljackog korpusa. Jugoslov~n ~
,,џ . · · r.a sudskom pro eogradu, arneri' kirn e,1rn ni ·
se n e bi p0Jav10- • cesu u N·· ' v1,Је vratio
..,__
ambasador u Londonu moli da se odluka §to pre donese. А §t
5
0 -.,а sвdЬша Је poznatз 1 nece ь· . llrnbergu ka -~,... da
tire pos)ednje §estorice na listi (svi vodeci clanovi Zbora, prim. Р~ se ~z.ize" sto је potrebno na,esti da 5 tti Predznet raspr: v~ed?k. Nje-
Тitov ambasador se ljuti i u cudu pita, zdto Velika Britanij;ca) :,roz prozor zgrade t1 kojoj ј~ Ы0 u ga kornUl\isti uьщ· JanJa ovdr,
isporucuje .robu" za koju је dala obecanja јо§ oktobra 1945. da ~е ,.••enski rezim . Је · seь·l ustedeo
. zatvoren "-"-
sve ono ,.._ ь: v vun Ubistvom ;
zatun baciii
1
isp?rufiti. Me4u ?vom §esto~c~m dr Slijepce~c је na drugom mest:e • N "" Ь ••"' 1s ,ugos.,_
na proce_su ~ urn ergu, da se tamo ро . avio е rnora10 P<>i•viti i tuti
I шnec1u uvertir?, cuc1~nJa 1 Ыа!~ pretn!' u noti, jugoslovenski brata Мilutшa uhapsile su francusk Ј . generaJ Nedic N·
. tim . d 1
е v asti radi . Jegovog
ambasador na kraJu ka!e . .,PoslednJa §estonca na spisku, takod s!cim kom~ а, _1 а _Ьi sebi u§tedeo kra _Predaj: jugosloven-
n а1aze u мunst er 1ageru,·i m1. veruJemo
. d а Је
. ро sredi. samo tehniёk
e se ie samoub1stvo. NaJmlad, brat Bo•·d JnJa P<>ntien;a ;..,_,,
procedw::a !?~е nego se navedena lica predaju. Ambasador se nad: ' 47 d Ь · ' 1 ar -Bosko ь· · ' - ••••0
1945 - 19 . ро ritanskom iurisdikcijoы I ' . ,о Ј_е u ltaliji od
da се pnnu~ odgovor na ovu notu u najkracem mogucem roku" ! '°') trazio dva puta, da bude predat, od в •tansk. DJega Је Тitov reiim
Racun Тitovog arnbasadora ispao је pogre§an. 1 pored ranije datih v!ade. Titovom r ezimu Ьilo је mno: ta1 е i Jednoni od Americke
obecanja, Forenj ofis је promenio mшljenje i politiku i odustao od ukalja fa~t rnrtvoj br~~i Nedic, i tako un~ti ~о~: dokusuri, _• _zatim
isporukз, za koje је Ыо dao pristanak jos 1945. u oktobru. Na ovome porodica ~~а u S1·b1J1 kao i van njenih ani n 1 vezu ~ОЈе Ј_~ ova
se zavr§ava zvani~a prepiska ро slu~ju dr Slijepcevica, koji се u ForenJ ofis, u une Bntanske vlade daogr· са gde su Srb1 zive!i
martu 1948. Ьiti pwten na slobodu i otputovati u Svajcarsku. u puta: 1945. 1. 1946. d а pred" Bozidara' Nedic Је nafelan
Ј _ Р"""'·--•-
щww_-u< dva
koja ga је tra!ila kao "ratnog zlocinca". u" : ,0510: enskoJ v~di,
me4uvremenu, 'l'ito се jednostrano otkazati Вledski sporazum sa
Britanijom, а time се prestati i nefasna trgovina ljudskim zivotima . tuz
upisao Ј~ ор _ enom _
to sto . • u,.tne Тitov
Је ?n brat Мilana Nedica, koga ·•
= _
izmedu Britanske vlade i Гita. gao, da Је pisao protiv saveznika pod o!..--upaci;om· da . odiJ.poma
tiv Nop-а а timе protiv Ujedinienih , , Jev opro-
pagandu pro Ь. krn. . . F . • ,. --
,_,acl)a. U samom
pocetk~ za iro tlJ;'- _or~nJ ofisa, oval.-ve орtшЬе bile su dovoljne
6. SLUCAJ REZERVNOG POTPUКOVNIКA da bez ikakvog saslusanJa izrekne smrtnu presudu svako
· tixki • - t··" m onom og
k '
BOZШARA - ВОSКА NEDICA је komW11:5 ~ rezim _ор ~?- 1zricanje ove P=de ogledalo se u
. . tome, sto Је F_'orenJ _ofis _lZJa_~ o spremnost da preda optuzene, sto је
Sasvim је malo dokumenata prezivelo ро ovom slucaju u britan- ravno smrtnoJ kazm, ],<oJu Ь1 izmio jugoslovenski rezim. Vec u toku
skoj drtavnoj arhivi Moram. priznati da me је zacudilo da se u pre- 1947. stanoviste Forenj ofisa evoluirace time sto се umesto prihva-
ziveloj grac1i nigde ne spominje ko је rezervni potpukovnik Bozidar tanja komunistickih optutbl kao merodavne, stvoriti jednu pravnu
Nedic, licnost koja је Ыlа mec1unarodno poznata, obzirom da је Ьiо institv.ciju u kojoj su sedeli pravnici da rasmotre ne grupne - kao
predsednik Udruzenja ratnih invalida Кraljevine Jugoslavije, i da sto је ranije Forenj •ofis radio - vec individualne орtшЬе i svaki
је aktivno radio u mec1unarodnom invalidskom udruzenju u Zenevi. slucaj posebno. Кro_z ovaj poslednji proces proci fe i slufaj Boiidara
Вiо је te§ki invalid iz Prvog svetskog rata. Nedica, sto се svedociti prezivela dokumentarna evidencija.
Kakva ironija sudЫne! Tri brata Nedica - od kojih dvojica Кrajem decembra 1946. t'orenj o!is traiio је od ambasadora u
armijski generali: Мilan i Milutin i najmlac1i Bosko, rezervni potpu- Va~ingtonu Ш) da izvidi preko Stejt departmana u zaplenjenoj ne-
kovnik, te§ki invalid - potifu iz jedne stare, mec1u najuglednijim mackoj arhivi, sta sve tamo postoji od otezavajucih okolnosti protiv
srpskim porodicama, bili su u prve cetiri decenije ovog veka poznati, Bozidara Nedica . Kopiju ovog pisma dostavio је politickom save ~
priznati i odlikovani od dve, mozda i tri saveznicke zemlje: Fran• vrhovnog komandanta u Kazerti, sa napomenom da preko svoJe
cuske, Britanije i Amerike. Sticaj tragicnih okolnosti :_ kad bezшnlj e obavestajne sluzbe ispita Nediceve ratne aktivnosti. U svom odgo-
kod nas zavlada - u poslednjem ratu i na kraju istog, doveo Је do voru od 4. februara 1947. politifki savetnik kale: • Vrhovni savez-
toga da sve tri saveznicke zemlje, preko svojih vlada, шmu ucesca, nicki stab raspolaze sledetom evidencijom о Nedicu:
nimalc, slavnog, posrednim putem u unistenju ove cuvene srpske 1. Desetog decembra 1~41. on је naP.tsao flanak u . Novorn
porodice na triumf Kominterne! Vremenu " pod naslovom: .,Wilson na scem ·
409) F. О. 371-67391. 410) F. О. 371-67371.
487
486

Tit Lista pocinje sa generalom Miodragom
da 1h ргеда. u. е sa maз· orom Пijom Micasevicem, ko-
Pristanak
. ·•
DamJanoVJ,em а zavr•ava s
kog dobrovoljackog korpusa. Ј ugoslovenski
mandantom 1. puka 5 rps 11. da se odluka sto pre donese. А sto se
ambasador ';1 Londonu . molisti (svi vodec1• Nanovi Zb ora, pr1m.
· p1sca)
·
tire posledщe se st oпc~ .n~ i u cudu pita, zasto Velika Britani,ja ne
Тitov ~basador. :, ~:u је dala obecanja jos oktoqra 1945. da се
s1storicom dr Slijepcevic је na drugom mestu.
~poruc~Je "robu
isp?rubli. Med:u;vomcudenja i Ыazlh pretnji u noti, jugoslovenski
I izmedu uve~ ~• kaze: ,Poslednja sestorica na spisku, takode se
ambasador na ak . 1 ~ verujemo da је ро sredi samo tehniёka
nalaz:i u Munster gog::~avedena lica predaju. Ambasador se nada
proc w:a
daceprl.Пll
~e.,;eovor na ovu notu u najkracem mogucem roku"! "')
g • ' I d "d
~ ~=:
Racun Тitovog ambasadoi:a ispao је pog,:es':-11. _P~re . raruJe atih
becan • F renj ofis ·је promenio mislJenJe 1 politiku 1 odustao od
za\:oje је Ьiо dao pristanak јо~. 1945. ~-oktob~. Na -~v?me
srzavrsava zvanicna prepiska ро slu~u dr SliJe~cevtca,_kOJl се u
martu 1948. Ьiti pusten na slobodu 1 otp~tovat1 u . SvaJcarsku. U
med:uvremenu, · 'l'ito се jednostrano otkazati _Ble~ki spor~um_ s:.
Britanijom, а time се prestati i necasna trgovtna IJudskim z1votima
izmedu Britanske 'l:'lade i Гita .
6. SLUCAJ REZERVNOG POТPUКOVNIКA
BOZШARA - ВОSКА NEDICA .
·Sasvim је malo dokumenata prezivelo ро ovom slucaju u britan•
skoj drfavnoj arhivi. Moram p~iznati da me је zacudilo da se u pre-
ziveloj gradi nigde ne spominje ko је rezervni ·potpukovnik Bozidar
Nedic, licnost koja је Ыlа medunarodno poznata, obzirom da је Ьiо
predsednik Udrшenja ratnih invalida Кraljevine Jugoslavije, i da
је aktivno radio u medunarodnom invalidskom udruzenju u Zenevi.
Bio је teski invalid iz Prvog svetskog rata:.
Кakva ironija sudЫne! Tri brata Nedica - od kojih dvojica
armijski generali: Мilan i Мilutin i najmladi Bosko, rezervni potpu-
kovnilt, teski invalid - poticu iz jedne stare, me<tu najuglednijim
srpskim porodicama, bili su u prve cetiri. decenije ovog veka poznati,
priznati i odlikovani od dve, mozda i tri saveznick'e zemlje: Fran-
cuske, Britanije i Лrnerik~. Sticaj tragicnih okolnosti :_ kad bezurn!je
kod nas zav~a - u ~oslednjem ratu i na kraju istog, doveo је do
t~ga da sve tri savezmcke zemlje,- preko svojih vlada, uzmu ucesca,
mmal~ slavno?, posrednim putem u unistenju ove cuvene srpske
porodice na tnumf Kominterne! /
409) F, 0 . 371-67391,
436
}(ао sto је poznato, jugoslovenski k . . .
ilana Ned_il:a: posle saslus..nja u Beog~~UZUsticki_ refun nije vratio
r.1
se ne stidbina је poznata 1 nece Ьiti р u:
bi p0Jav10 r.a sudskorn procesu u N"u, :nenckim vlastima da
ergu kao svedok. Nje-
~o:v sto је pot rebno n a·v~sti da su ga ~~m et raspra_vljanja ovd,,,
iZ z prozor zgrade tl kojoj ј~ Ыо zatvort ~ uЬЩ zatirn bacili
Ја'О . ь· ·t d n. vvш, ubistvom . 1
enski rezim Je"se 1 us е ео sve ono, sto Ьi se moraI . _J~gos <>-
v rocesu u Nurnbergu, da se tamo pojгvio en ° po~aVJ? 1 cuti
~а ~а Milutina uhapsile su francuske vlasti rg di eral Nedic. NJegovog
,:~,,, komunistiпш, i da Ы seЬi ustedeo kr а. _predaJ.: Jugosloven-
s=·· . N ·m1 di Ь aJnJa ponuenJa izvrsio
. sainoubIStvo. аЈ а rat Bozidar. Bosko ь·10 . ...
Је 7 d Ь ·t k · · ' Је u ltaliJ1 od
1945 - 194 . ро r1 ans ·om Junsdik_cijom. 1 njega је Тitov rezim
trazio dva puta, da_ bude predat, od Bntanske i jednom od Americke
vlade. Titovom r~zun~. bilo. :е. mnogo stalo da dokusuri, а zatirn
џkalja cast mrtvoJ ~r~~1 Ne~c, 1 tak? unisti koren i vezu koje је ova
porodica una~a u ~1 Ь1Ј1 kao 1 van nJenih granica gde su SrЫ ziveli.
Forenj оfщ u ime Bntanske vlade, dao је nacelan pristanak dva
puta: 1945. i 1946. da preda Bozidara Nedica Jugoslovenskoj vladi,
koja ga је trazila kao ;,ratnog zlocrnca". U . zlocine" Тitov reiim
upisao је optuzenom to sto Је on brat Мilana Nedica, koga је poma-
gao, da је pi~ao protiv sav~znika pod ol..,ipacijom; da је vodio pro-
pagandt.1: pro~1v NOI'-a а time protiv Ujedinjenih ~acija. U samom
pocetku za bJ.I"okr:шJu ForenJ ofisa, oval..-ve optuzbe bile su dovoljne,
da bez ikakvog saslusanja izrekne smrtnu presudu svakom onom kog
је komunisticki reilin optuzio. Izricanje ove presude ogledalo se u
tome, sto је Forenj ofis izjavio spremnost da preda optuzene, sto је
ravno smrtnoj kazni, koju Ьi izvrsio jugoslovenski rezim. Vec u toku
19,1•1. stanoviste Forenj ofisa evoluirace time sto се umesto prihva-
tanja komunistickih optuzbl kao merodavne, stvoriti jednu pravnu
institu.ciju u kojoj su sedeli pravnici da rasmotre ne grupne - kao
sto је ranije Forenj ofis radio - vec individualne optuzbe i :'aki
slucaj posebno. Kr~z ovaj posled.nji proces proci се i sluc_aJ Bo:!idara
Nedica, sto се svedociti prezivela dokumentarna eV1denc1Ja.
Krajem decembra 1946. r'orenj ofis trazio је od ambasado_ra u
Va1.ingtonu "") da izvidi preko Stejt departman~_u zaplenJenOJ ne-
mackoj arhivi, sta sve tamo postoji od otezav_aJucih _okolnosti protiv
Bozidai·a Nedica. Kopiju ovog pisma dostaVJo Је politickom savetniku
vrhovnog komandanta u Kazert1,. sa napom enom da preko svoJ d е
obave!itajne sluzbe ispita Nediceve ratne aktivnosti. U svo~ 0 g<>-
voru od 4. februara 1947. politicki savetnik kaz~=. .,Vrhovm savez-
nicki stab raspolaze sledecom evidencijom ~ Nedi~u :ak u Novom
1. Desetog decembra 1941. on је naP.15ao an "
Vremenu" pod naslovom : ,,V,ilson na sceni ·
410) F. О. 371-67371.
487
 1 aprila 1947. Stejt departman d
Л. p~v.
broj 1428 od 9. oktobra 194/ k~o:ori~e na jugoslovensku
. nim нemackim dokumentlma 1945., stoJi da su 11°:~dara Nedica. U odgovoru se kaze- ZJ m Је_ zahtevana predaja
2. Prema zaple_nJc edeiie dve nemacke uputnlce, naplatlve na st
u feb1·uaru te g~dine za;odnicju. Nekoliko ovih uputnica izdato је ~oZI obral:a se komplimentima njego; / upmk ~vnog sekre-
nema&om okupi~~no~44 . do . 5. oktobra lste godine. Uputnice su tar; r:itivne Republike Jug◊slavije i ima ё~e~elenciз1 ambasadoru
izmedu 1. avgus .... fe ~~ su Notu od У. oktobra 1946. kojom ha Vam skrene paznj\1
ра va .,. k .. . d . se za teva da se р eda
unov~ne u Becu.• · f' F' А W ' ''dl\I' Nedi", 0Ј1 Је navo .no jugoslovenski . d . . r neki
р " emu gornjih informacija u ForenJ_о 1~u, . •. . • ari_i_e r с е
iste od:~viti svom istrazivackom odelenJU 1 p1t~t1 za nJ1hovo ~~~goru Eboli u Italiji, na sudenje jugcslovcr::~~ sada stnesten
u Britanske v 1as t·1 - k ао 51.о
. .
Је poznato ambasad
astima.
. .
u ime istraliva&og odelenзa, Е1izаь· е th Ј ас ksо~ zap~~
misljenje. ' · 1 · 1
а Је s e- avnu jurisdikciju nad logorom ЕЬо!i, i odluka 0°~~Ju pun~
decu opasku. ро dostavljenom predme_tu: _,.Pod broJ 1. n1Je nam od ~~-'з·ucivo је britanska odgovornost. Medutim, ро. .• .voJ predaз1
velike роmоЬ. Ali ono pod broj 2. visc Је opt~uJu~e. ~omoglo bi 1siv . Am .• kih D ~ • nus1JenJu Vlad~
Sjedinjenih . er1c_ . rzava, optuzbe navedene protiv Nedica u
ako bismo doznali u koju su svrhu uputn1ce blle izdate, koje
amb
asadorovoз noi1, шsu dovoljno odredene niti pak d .
na~avcdene u nemackim dokumentima. Pisanje p.r otiv saveznickih . d ·, ь · t h . ovo1Jno
ozьiljne pnro е, а~ 1 о za _tevalo nJ egovu predaju kao izdajnika.
~anaka u stampi kontrolisanoj od neprijatelja, ne treba da oprav-
pod oviin okolnos~irna, Amenc_ka vlada ne moze se saglasiti sa pre-
dava predavanje coveka. Slu/:aj puk~~nika Nedi~a treba po~1;1atrati dajom ove osobe Jugoslo•,;enskim vlastima"! •1')
i kroz njegove odnose sa bratom, generalom Milanom Nedicem. U
tom svojstvu on је imao mozda vi.se uticaja nego drugi ljudi koji Department of State, Washington, 1. 4. 1947.
su pisali u .Novom Vremenu" . Mozda Ьi glediste Stejt departmaщ;, vec de~etog aprila, odgovor jugoslovenskom amЬasadoru od
koje su stekli na osnovu dokumenata, moglo olaksati donosenje Stejt dcpartm~a stici се u Forenj ofis, koji се potpuno prihvatiti
odluke". Шј americko glediste. А 11. aprila 1947. Forenj ofis upuёuje sledec~
Research Department, 20. 2. 1947. pismo politickom save~1 . Vrhovne komande _u Кazerti: . Posle
Diplomata John R. ·eolviile napisao је sl~dec~ pismo britanskom rasmatranja_ cele eV1dene1Je 1 konsulto,·anJa SteJt departmana, mi
ambasadoru u Vasingtonu: , nameravamo da izvestimo Jugoslovensku vladu da se ne mozemo
.Nasim pismom od 31. decembra 1946. trazili smo rnisljenje sloziti da predarno pukovnika Nedica. A1i pre nego mi ovo ucinimo
americkog Stejt departmana da 1i Ьi trebalo navodnog kvislinga pu- Ьili bismo Varn zah\·alni ako upitate MacLeanovu komisiju da li se
kovnika Bozidara Nedica predati JU:goslovenskoj vladi. Mi smo sada oni slazu sa ovim gledistem i da nas obavestite"! "')
dobili dokaze da је 'pukovnik Nedic pisao neprijateljske clanke protiv Nedic је spasen vise ameriёkim odluёnim stavom nego mlakim
saveznicke stvari (ne kaze sta је pisao i da 1i to pisanje cini Nedica
britanskirn krivudanjem.
krivim. prim: pasca) i da је raspol,agao· novcanim uputnicama (ne
kaze sumu niti svrhu, , prim. pisca) na nemackom jeziku, koje su
bile naplative na nemackom podrucju. Molimo da pitate Stejt
departman, da 1i oni raspolazu bilo kakvim drugim podacima о 7. SLUtAJ POTPUКOVNIКA RUDOLFA PERНINEKA
pukovniku Nedicu, i da li ' oni smatraju da ga treba predati jugoslo- 1 l\'IAJOR.A MARCELA l\lAREIJCЛ
venskim vlastima. Mi smatraino da ga ne treba predati obzirom na
izvestaj britanske ambasade iz Beograd.a (kog nema u arhivi, prim. .. . litnih Ј. ugoslovenskih oficira: prvog Slovenca
R а d 1. se о d voJ1c1 е . . .. .. •kolu vo·ne
pisca). · · , а drugog Hrvata sa Primorja. Perhinek Ј~ zavrsю Visu 5k _Jnih
U juznom departmanu Forenj dfisa, 26. 2. 1947. akademije а Marelic generalstab 1 time Је • · · postao do ·tor voJ
. zik
Britanska ambasada iz Vasingtona odgovorice na gornje pismo nauka. Ob~ica su bili poligloti,_ poznavali su gla;~~:~гt:;~;:
13. marta 1947. u kome se izmedu ostalog kaze ovo: posedovali su opgtu kultшu 1 5 tгutnu sprem · ~1 nije se pre-
19
,.Odnosi Бе па Vase pismo od 27. februara 1947. Molimo da pri- koji је urnro u Americi 1982., posle aprilskog _ra1~-, tad.a pukovnika
mite k znanju ovo: lzgleda da Stejt departman ne poseduje Ьi!о d ао okupatoru, i ubrzo se pn'druzю · · oraaruzactJ,
"d . ti do marta 1944.
kakve druge dokaze, i па osnovu onoga cim se raspolaze, oni se Mihailovica, gde је vrsio razne delikatne uznos
slazu sa Vasim gledistem da Nedica ne treba predati".
~ F. О. 371-67374; State Department: НО ОО!lБ EW/lO - 9-IБ.
411) F. О. 371-67371. 413) F. О. 371-67374.
486 489
 stranu, jer ka? svedok, Perhinek је zn
na einena rata, 1 svakako r.e bi Ьi!о . ао mnoge tugaiji
kad su ga Nemcl zarobili I odveli u zaroЫjenJstvo u Nemacku, gde iZ vrdana, On је Ьiо uhapseн u oktobpozeljn~ da one iza~uve stvari
је ostao do kraja rata. . • 1ost · k " k ru 1940 • ,._ . na svet,.
Мајо,· маrсе\ Marelic 1-oden је u Zadru, kao ltallJanskl drzav\ju- d istragom, 1 asniJe, ао mnogi dru . . , =то је u zat
nin ~to је Zadar prtpadao Jtalljt) lnaf~ Hrv~t, pobegao је lz Zadra P~dostatka m~terijala nije moguce icigi~~ten је _na sloЬodu. ~:~
u Beograd gde је zavrsio sltolovanje, zat1m N1iu, Vlsu vojnu akade- n Autim, arh1vska grada ро Marelicev Ј PD_ nJegovom sluca·
:r,1eu . . •. om slucaJu Р " Ju.
miju i Generalstab I postao redovnl profesor na VoJno! akadem.iji, (: '"' delom 1 mnogo Је opыrna. Naravn . rez1ve\a је naJ·-
,;e .,.. 1 d •љ о 1 ovde m
gde је predavao strategiju i t~ktlku, Naplsao је nekoliko . stru~nih ·u· а za pos е 11) pet godina primet·1 noge stvan nedo-
staJ , . • . ' 0 sam da
vojnih knjiga koje su upot1-eЬIJavane kao udibenJcl na VoJnoj aka- ·edinost1 koJe sam PI'Vl put video u -u\
1 U 1979 Tak
su nes1a)e nekc
demiji. Posle sloma Jugoslavije, Marelic ostaje u Beogradu, koji ga Р ОЈ-а yise meuu ,. · •
pap1nma naredenja feldrn•""·'- · о na primer
је ranije toplo primio, da sa ovim gradom deli sudbinu pod nepri- ne... h k d
t nskog vr ovnog . oman a11ta u Nemaёkoj u 1946 - - Montgom " bri-
.. _enJa,
jateljskom okupacijom. OdЬio је sve laskave ponude Paveliceve a ttinjenim orgamma da Marelica Puste na
1
~ 01
Ј Је narediu
vlade da stupi u vojsku Nezavisne Hrvatske Driave. Takode se odu- Р; Forenj ofis kaze. Slavni britanski vojsk s ~ u,_ Ьеz oЬzir.,
pirao nema&om pritisku da primi Pavelicevu ponudu, kao i usta§kim ~ьоg tak~og post~p~a, а~ on је uvideo nepra~~u :;ое;: uk.oren
pretnjama i ucenl (zbog odЬijanja ponude) . Ustase ~11 stavili cenu na :мarelicu 1 odmah Је 1sprav10 kad mu је O tome bilo referisaoo_prema
njegovu glavu. Nemci се ga odvesti u zaroЫjenlstvo pocetkom 1942.,
jer је vec Ьiо u ·vezi sa organizacijom generala Mihai\ovica. U
ropstvu се ostatl do kraja rata, do sloma Nemacke, i otvaranja bod- Pojedinosti iz britanskih dok11Jllonata
ljikavih !ica sa logora, od strane saveznlckih armija. U najkracem -
mada oskudno - c,vo Ы Ьili najuii Ьiografski podaci о ova dva elitna о Mare!icev~~ _h~psenju_ Ьiсе izlozene cinjenice iz britanskin
oficira nase vojske. dokumenata kao 1 iz tzJave koJu је dao autoru. Britanska dokum ta
Мајоr Marelic zivi u Americi, .i poznat је nasoj -tamo§njoj puЬlici poticu od 13: fe~ruara 1?4_6. iz ~taba ЗО. korpusa Rajnske ап:'је,
ро svojim izvanrednim n:1pisima u .Srpskoj zori" ро pitanjima gde је · Marelic Ью na s_luzb1 kao oficir za_vezu, tumaё i g\avni orga-
geopolitike i strategije. Sluёaj је hteo da imam cast i budem u po- nizator celokupne strazarske sluibe od Jugoslovenskih zaroЬljenika
znan.stvu i prepisci sa ova оЬа izvanredna oficira, iako ја .ne posedu- kod britanske Armije u Nemaёkoj. Vec tada је Marelic uzivao visoki
jem nikakvu vojnu spremu. Pokojnog Perhineka licno'sampoznavao; ugled ne samo u stabu ЗО. korpusa, vec i van ovoga u drugim bri-
sreli smo se jula 1979. u Londonu, i od tada do njegove smrti bili tanskim jedinicama korpusa. Britanski kapetan Р. .Ј. Prior iz sekcije
smo u stalnoj prepisci. Preko njega pokusao sam da nesto doznam za bezbednost i obavestajnu sluibu, napisao је poduzi izvestaj "')
о g. Marelicu, ali bolest i brza smrt Perhineka to su sprecili. Kasnije Komandi korpusa iz koga se navode najvazn.iji momenti:
majori g. Lazar Јanic i major g. Zisic stavili su me u vezu sa svojim "Oko osam casova jutros, 13. februara 1946. tri oficira, koji su
kolegom Marelicem. se predstavili kao clanovi jugoslovenske misije, uёinili su mi posetu.
-Jos u julu 1979. istrazujuci u arhivi slucajno sam naisao na Ј edan od njih, potporuёnik Milojevic, predstavio se kao oficir za
predmete obadva ova oficira. Ali zbog nedostatka _vremena, tada vezu sa · 30, korpusom, dok su druga dvojica bili oficiri za vezu u
nisam mogao njihovu stvar prouciti i morao sam to kasnije uraditi. stabu britanske Rajnske annije, od kojih jedan ро ёinu major". . .
1 Perhinek i Мarelic bili su u zaroЬ!jenickim logorima, u delu Ne- U daljem izlaganju kapetan Р . Ј. P~or_navodi_kako su Тitovi
matke koji се posle rata postati Britanska okupaciona zona. Vec oficiri traШi britansku pomoc .radi bapsenJa nekoliko kolahoratera
krajem 1945. Jugoslovenska vlada trazi\a је od Britanske, vlade pre- cijih se imena oni nisu mogli setiti. Da bih pomogao, rekao _sam da
daju Гerhineka i Marelica na "sudenje", kao ratne zlocil).ce i izdaj- znam da se radi о majoru :Мarelicu i jos jednom oficiru, ali su
0111
nike. U to vreme Forenj ofis је davao generalni pristanak da preda izbegavali razgovor ро o~·ome. Ја sam im rekao da nisam spreman
svakog onog, koga Titova vlada trafi; jer је Tito saveznik, sto se da im pomognem u hapsenju ovih osoba, bez izrЉt~g naredenJa
podudaralo sa navodnim britanskim politickim interesima, i svom k · ЗО k rpusu kojem cu ovog m<>-
savezniku treba izaci u susret. Ljudi koji su bili protivni Titu iz omandanta sluzbe bezbednost1 _u . : . 0 --;°·е odmah su mi rekli
poliШkih i moralnih razloga, u to vreme-, bili su podloini unistenju.
rnenta telefonirati. Jugoslovenski o!icm 1Z ~ Ј ' ·; ve!iki broj bri•
1
da to ne cinim, j er oni znadu da u Korpusu ро~ _оЈ . koji simpatisu
О slucaju potpukovnika Perhineka u arhivi nema podataka, sem

-
1
tanskih oficira koji su prij atelji maJora Mare са
Titove optuinice i 111tinskog pristanka Forenj ofisa da ga vrati Jugo-
slaviji. Moguce је da ova grada nije preiivela, ili је moida sklonjena 414) F, О. 371-59422.
49\
490
 ,rreь ~
" dodati da su predstavnici sad , .
sa njego,•im poloiajem, \ najverovatnije lzvestlce ga, da pobegne u
r· · • asnJeg ·
dbili da budu о 1c1ri za vezu u monarh' . _Jugoslovenskog "
ameritJ....-u zonu". о • zivoti bili ugrozeni. Movremeno ,st1ck1m logoruna 1· er 'ьeztm,a
ьoVI •i · , on1 ne k .. •
Posle ovoga nastala Је zu~na raspra,•a lzmedu kapetana Pr!ora
iatо
sto пu, ...zapos
"
.Javamo monarhiste k
ао pom ,
1 nJ1-
ПЈu svoja ase· .
саtЈЈэ
; jugoslovenske misije. Kapetan Prl~r је podvukao: ,.Ја necu uce- tanskoJ arm1J1 . ocno ОSОЬ!је u bri-
st,·o,•ati u ha~enju ljudi na zahtev Jedne strane mlslje, bez defini- tJ meduvremeпu, ocekujuci odgo
tivnog naredenja komande ЗО. korpusa"I Zatlm nastavlja: .,Jugoslo- . Ь ·tan k . vor od м · .
,. renJ· of1Sa, n s а voJna policiJ.а u N =tarstva rata ш·
,,enski oficiri su zahtevali da ја napisem sto sam lm rekao, da Ьi oni ,о • •i · .
Ј ' са rJgoroznom u;p1 1vanJu. U toku takvo . . .
emackoJ pod
. vrgla је Маrе-
mogli to pokazati u stabu Rajnske armJje":, Kapetan Prior је ovo 1 koJiko izjava pod zakletvom: da g IS]:>kitivanJa Marelic је dao
odЬio. Na kraju iz,,esta:ja ka:!e se ovo: .,DocmJe u toku dana slucajno ne rovoljack om Је . din'1com krajem 194l 111. Је otnand
b da " ovao !Ukakv0111
sam doznao da su oni (jugoslovenska misija) uhapsili majora Mare- dо . N . k . ., IUJe preda 20
·ь partizana en1cima, оЈ е su ovi str l'ali· . о_ zaroЫje-
lica i strpali ga u tamnicu u N'ienburgu u 12 sati" . еЈ i da IUJ · "··"
Optшnica Jugoslovenske vlade teretila је Marelica da је Ьiо clan "Zbora".: ро_lit·xk
111
1~ _og _pokreta. Tom Prilik~m ma · е ........,_Ьiо
.aan ,ZЬora': da је pripadao Srpskom debrovoljackom korpusu okazao sV0]lffi 1sp1 tivacima naredenJ· е n xk Jor Мare!ic је
р k .. . di . ema, og komaшJanta
krajem 1941., da је шео ucesca u ЬоrЬi protiv komunista i da је вeogradu, O]l Је nare о nJegovo hapsenje i de . . - _u
narocito Ьiо pohv:iljen u napisu u ,Novom Vremenu' od 5. decembra )<U. о,,ај dokumenat preveden је na engleski r~~ N_ emac-
1941., da је predao 20 partizana zaroЫjenika Nemclma, koji su Ьili . iaVU pod zakletYom da ј~ Ьiо u zaroЬli••'c"·
lZ Је da~
' Ь 194 · ,_,.,om 1ogoru Вorken
streljani; i na kraju da је u zaroЫjenickim logorima u Nemackoj briigge u decem ru 4. 1 da su komunisti tada ,'riili . . •
propovedao fwzam а protiv Narodno-oslobodilacke borbe"; da је njega i rekao је ovo: "U zaroЬljenickom logoru ВorkenЬ ~ntisak na
.Ыо nemacki downik". Na insistiranje britanskih vojnih vla.sti da vembru ili decemk1ru 1944. prisao mi је kapetan К ~gge u n<>-
nik · t 1 d . OSOVlc, tada za-
Мisija dokumentuje optuzbe protiv Marelica svedocima, cinjenica- robl j e · ~ lS om ogoz:u, sa а Ј; clan jugoslovenske vojne misije za
ma kao i iselkom iz .Novog Vremena" od 5. decembra 1941., na utvrdivanJe ratnih zlocma pn stabu britanske armije u Nemack ·
njihovu zalost i sramotu, ta misija nije mogla nista, ama bas nista 0n mi је rekao da pomazem pogresnu politiёku partiju, na sto S:
konkretnog pribaviti i pokazati britanskim .vlastima. Lakrdija kојощ odgovorio da ја niisam politicar vec vojnik. 0n је nastojao da me
su oni smatrali da ubede Forenj ofis Ыlа је ova: .Marelic је clan nagovori da priznam marsala Tita i k~mWJisticki pokret, jer ako
,Zbor:,.' koji је osnovao .Srpski dobrovoljacki korpus koji је Ьiо u tako uradim d0Ыс11 vrlo visoki polozaj u Jugoslavij~ posto me sn,a-
sluzЬi okupatora" itd. Za ovakve insinuacije britansko Мinistarstvo traju kao coveka velikih sposobnosti. Odgovorio sam da ne ielim
rata sr, potёinjenim organima nije davalo ni preЫjenu paru; ра cak da postanem voj1uk jedne politicke partije, jer је moja duznost da
i Forenj ofis koji јс nacelno Ыо saglasan za predaju Marelica, zeleo sluzim mog Kralja i otadzbinu!" ' 1')
је da vidi nesto konkretnijc, inace optuzba kako је stajala bez evi-
dencije smatrana је nedokazanom. N а predstavku Мinistarst\·a rata Forenj ofi.su sta uraditi sa Ыare­
Britanska vrhovna komanda u Nemackoj bolje је znala od Forenj licem, diplomata John R . Colville zapisao је ovo:
ofisa, da su optuzbe protiv Marelica isfaЬrikovane, jer jugoslovenska ., . .. U jedn11 ruku postoji optuzba Jugoslovenske vlade .. . na dru-
vojna misija nije pruzila nikakvog konkretnog dokaza u ovu svrhu. goj st1·зni Marelic је Ыо z3.r0Ьljen od Nemaca u aprilu 1941, Ьiо
Radi o,•oga, kao i dokazacim licnim integritetom, karakterom, opstom pusten na slobodu u maju; i ponovo uhapsen aprila 1942. posle сеgз
i vojnom erudicijom optutenog, britanska Vrhovna komanda uputice је Ыо zaroЫjenik u Nemackoj do kraja rata. Da је Ы~ kolaЬorater
24. februara 1946. аре! podsekretaru Мinistarstva rata u +'ondonu "') sigurno ne Ы Ыо hapsen i interniran. Ali ako se do~e nap150m u
u kojem se izmedu ostalog kaze i ovo: . .. ,,Marelic је ubedeni monar- .,Novom Vremenu" da је Ыо ёlan Srpskog dobrovo!Jackog korp~
hista i licni prijatelj kralja Petra od Jugoslavije. On је vrlo dob1·0 onda Ы ga trebalo predati. Ali posto је uradio mnogo do~rih stvand
poznat i popularan medu jugoslovenskim monarhistima u britanskoj . . tram d bismo morali dobro а
za nasu voJsku od kraJa rata, sma . а. redam coveka
zoni, i uziva veli.ki ugled u ЗU . korpusu. Ocigledno је, da је on covek procesljamo sve optuzbe, tako da smo sigu.rn_i da ne Р Тitu~! "')
koga Jugoslovenska vlada trazi da se Шi slobode iz politickih razlo- ciji је jedini ,zlociп' taj , sto је monarhista i sto ocporural
ill зо 8 1946.
ga". А na samom kraju kaze se ovo: ,,Zahtevamo da se ovaj slucaj John R. o v е, • •
hitno dostavi ForenJ ofisu, do izda instrukclje sto pre, sta da se radi.
415) F. О. 311-59'22. 416) F. О. 371-59422.
417) F. О , 371-59417.
493
492
 ј\( pocne be~ati, on ima j~dnostavno d
, . Marelic os\ao јс u zatvo1·u 5~ dana, od 13. feb1·uara do 6 _ n u. :t,1edutim, do ovoga niJe dos\o . а okrene g\avu na d
1',a.ior • ь· \ ·ar Ыlа gora а suzanj ponizen, zatvorenik Marc- ~r~~alost, dokumen t~ koja govore O ov:~napred navedenog raz~g1,
aprila l~tб. Da ~ s :entacki za\vor, pod britanskom kontrolom , spc- ~! •ke jula 1979., nisam mogao pron " е - ро kojima .,_ р ga.
ре ео ас1 u arhi . = u raVJo
lic btc зе strpaodn .ednog nemackog policijskog narednlka. Nj cgova
1
pok је stvar ovako stajala kod javnih fak V1 u februaru 1984!
cijalno cu~-an Ј
bila · е kra\kog · · •kog 1ogora, ponovo u
~ka, posle zarobljeni~ r,1 reliCU, dotle su u F orenj ofisu ostali . tora_prema zatocenik,J
sloЬod~ "' З ali sada u zice pobe<lene Nemackel Al\ernativa ovome ~tu naime, da sc optuzenik Mare\ic •~pn raiu1em nace\nom gle-
. . ..,се,sta ·е Nemacke i zaglav1ti
nema~e . . u Ь о dl Jt" k ave •,1се
· u roцА enoj di, ' · ·
daidc се svoJevremeno I najverovatnije ь·1t·1
'-"Ђ u zatvoru
ро svaku cenu
з::~ ~a~u je~redna OZNA brzo isplela, da Ы tako izgra<1iva\a 0
·j_rnU u Beogradu. Ро njihovorn gledi<tu Predat komunisticko~
:rol~~~~edrust,тo u z:mlji, u kojoj ranije nije Ыlо ove kategorij e, r~z vnije је Ыlо domognuti se na neki ·na~ с~оЈ ovaj stvan naj-
ili u sasvim malom broзu. ~-adecembra 1941., g_d e ј~ Marelic Ьiо inkruninir:og Vre':'=" od
U toku tamnovanja od gotovo_dv~ m~sec~, britanska obavestajna lo venske vlade, г. inknminacija, ako se doka· kpo 0Ptuib1 Jugo-
s ze, ао sigum ь ··
d F orenJ- о f'1Sa I. stvan се Ьiti izvedene
slu!Ьa detaljno је ispitala Marel1ca 1 prikupila sv~ n_ioguce. podatke · rљvacena о _ . о 1се
0
njemu; naroato dok је Ыо u ~em~ckt-m z~ЬlJenist_vu, Jer ga ј е 7
pve је bilo uzalud, Jer posle traganja od godinu dana, шtinu. Ali
Jugoslovenska vlada teretila da зе Ь~о nemac~ d_ousnik. _za vreme s \ada u Beogradu nije bila u stanju da nabavi . ugoslovenska
roЬovanja kod Nemaca, mзjor Marelic p~menю Је _ ~eko_~ o log?ra vVrem~na", а nikako nije Шо da se isti falsifiku •pnmFerak .Novog
. .. Је. oren3 ofis Ь10
kazni. u ovim logorima on se upoznao 1 brzo spnзatelз10 sa ofici- је prinuden, d а pre k о ~og 1straz1vackog odelenja, traga svuda
~ zarobljenicima mnogih sav~~ nacija Evrope. N~~ci ~u ga citaonicama Balkana, svth zemal1a, Skandinavije i Sredn - isto:;:'
smatrali kao coveka koji im prkos1, 1 zato su ga premestili u Jedan ali avaj, nig~e . t~g ~ustog .. ~ovog Vremena• od 5. dece~~~ 1941_:
logor surovog refuna u SТRYJ u Galiciji. Pre ovoga, dok је Ьiо u koje је ..~о c1tat1ma pohvale_о Marelicu" ! Ipak, pri svemu tome,
logoru Schokk.enu blizu Poznana u Poljskoj, on је stvorio p~ijatelj- Forenj ofts Је odlucю da Marelic mora ostati s one strane brave dok
stvo sa norveskim divizijskim generalom Halvor Hanssenom, iz Osla, njegov slucaj ,ne dode na red i da se presuda izrece. '
koji је Ыо nal:elnik norveskog gener~taba, ka~ i sa dva ~orveska
generalstabna pukovnika, Takode зе uspostavю uske pnзatelJ ske
Skepticizam vojnih vlasti
odnose sa cetiri holandska generala, narocito sa bracom Тut V an
Voorst (dva brata, оЬојiса kraljevski generali) kao i sa ostalim mno- U toku rigorozпe istrage od britanske obavestajne slilzbe, pocela
gim oficirima savгznickih nacija, cija је imena on prilikom saslusa- su da pristizu svedocenja iz inostranstva ranijih zaroЬ!jenika, savez-
nja dao britanskoj obavestajnoj sluzЬi. U toku svojih izlaganja nickih 'nacija, MareШ:evih drugova. °''а svedocenja kao i detaljne
major Мarelic је opisao svojim britanskim ispitivacima i rad jugo- izjave od · strane optuzenog, i naposletku, nalazi britanske vojne i
slovensldh komunista u zaroЫjenickim logorima, zbog cega је dola- politicke policije prevagnuce kod britanske Vrhovne komande u
zi.o u sukob sa njima, svojom . opozicijom prema njihovom radu i Nemackoj , da uvidi da vojska ucestvuje u jednom necasnom i prlja-
gledistima. vom politickom poslu, jer sluii kao instrwnena.t nepravde 1 bezak<>:
U meduvremenu u komnndi 30. korpusa u Nienbergu, sastavljen nja prema jednom ~avezniёkom oficiru - vitezu i dzentlemenu, ko11
је dosije о majoru Мarelicu na osnovu kojeg su britanske vojne Ы ёinio cast bilo kojoj evropskoj vojsci da sedi u nJenom general-
vlзsti stekle utisak da su jugoslovenske zvanicne optuzbe potpuno stabu.
Wne, isfabrikovane tako ~ kod britanskih vlasti stvore utisak,
da је covek koga optuzuju, jednostavno nitkov i nistavnog karak- Svedocenja iz inostranstva:
tera. Ovi utisci dostavljeni su nadleznim putem Ministarstvu rata
dO ёanstva а bilo ih је vise.
u Londonu; а svom zatvoreniku Marelicu isti britanski vojni faktori U arhivi su prezivela samo d, .va sve ' d - tvrde
. • · tirala da sve ос 1 ро
stavili su sve ola~ice da lako pobegne. 1 prosto ih је cudilo zasto Britanska politicka policija narocito Је 111S15_ ck· d usnik Ovo
on ne bezi? Ali ovde se radilo о profesionalnom vojniku - riteru, !li odЫjt1 da је МаrеШ: u zaroЫjenistvu t~/e:~i,i~sk~g ge~eralз
koji te nije osecao krivim i nije hteo da bezi, verujuci da su cast i
riterstvo atributi tradiclje u britanskoj armiji. N emackom policij-
Је donekle izazvalo sumnJU kod . ~ol:m ао Xii
ipak on nije mogao
Н. G. Winkelmana na kog se Marelic pozv М licem druiio gotovo
skom naredniku, koji је stajao pred zatvorskom celijom majora nistn re~i,' sem ono sto је znao, 1er se s:i
:: kaze u svom pi.sme-
Ма1·е!iса, nare<1eno је od britanskih vojnih faktora, da ako zatvore- svakog dana u logoru Stryju. lzmedu 081 0g
495
494

Major Marelic ostao јс u zatvo1·u 5~ dnnn, od 13. febr unrn do fl.
aprila 19(6. Da Ьi st\·ar Ьi\а gora а su!anj poni!en, zatvorenik Mnre-
lic Ьiо је strpan II nemacki zatvor, pod britanskom kontrolom, spc-
cijalno cuvan od jednog nema~kog policijskog nш·ednl.ka . Njegova
sloboda bila је kratkog veka, posle zaroЫjeni~kog 1.ogora, , ponovo 11
nemacke tice ali sada u !ice pobedene Nema~kel Alternat1va ovome
је bila napu~ tanje Nema~ke 1 zaglaviti u bodljikave !ice u rodenoj
0
zemlji koje је vredna OZNA brzo isplela, da Ы tako izgradivala
prole~rsko druЉ•o u zemlji . u kojoj ranije nije Ыlо ove kategorije,
Ш u sasvim malom broju.
U toku tamnovanja od gotovo dva meseca, britanska obavestajna
slu!ba deta!jno је ispitala Marelica i prikupila sve moguce podatke
о njemu; narocito dok је Ыо u nema~kC'm zaroЫjenis~vu, jer ga је
Jugoslovenska vlada teretila da је Ыо nema~ki dousruk. Za vreme
roЬovanja kod Nemaca, major Marelic promenio је nekoliko logora
ро kazni. U ovim logorima on se upoznao i brzo sprijateljio sa ofici-
rima zaroЬ!jenicima mnogih savezni~kih nacija Evrope. Nemc, su ga
smatrali kao roveka koji iш prkosi, i zato su ga premestili u jedan
!ogor surovog rezima u SТRYJ u Galiciji. Pre ovoga, dok је Ыо u
logoru Schokkenu blizu Poznana u Poljskoj, on је stvorio prij atelj-
stvo sэ. norveskim divizijskim generalom Halvor Hanssenom, iz Osla,
koji је Ыо nablnik norveskog generalstaba, kao i sa dva norveska
generalstabna pukovnika. Takode је uspostavio uske prijatel,jske
odnose sa cetiri holandska generala, narocito sa bracom Тut Van
Voorst (dva brata, obojica kraljevski generali) kao i sa ostalim mno-
gim oficirima savcZllickih nacija, Ща је imena on prilikom saslusa-
nja dao britanskoj obavestajnoj slu!Ы. U toku svojih izlaganja
major Мarelic је opisao svojim britanskim ispitivacima i rad jugo-
slovenskih komunista u zaroЫjenickim logorima, zbog cega је dola-
zia u sukob sa njima, svojom. opozicijom prema njihovom radu i
gledistima.
U m""uvremenu u koпшndi 30. korpusa u Nienbergu, sastavljen
је dosije о majoru Мarelicu na osnovu kojeg su britanske vojne
v!asti stekle utisak da su jugoslovenske zvanicne орtшЬе potpuno
lazne, isfabrikovane tako da kod britanskih vlasti stvore utisak,
da је l:ovek koga optшuju, jednostavno nitkov i nistavnog karak-
tera. Ovi utisci dostavljeni su nadle!nim putem !vlinistarstvu rata
u Londonu; а svom zatvoreniku Marelicu isti britanski vojni faktori
stavili su sve olaksice da lako pobegne. I prosto ih је cudilo zasto
on ne bezi? Ali ovde se rщtilo о profesionalnom vojniku- riteru,
koji se nije osecao krivim i nije hteo da bezi, verujuci da su cast i
rit.erstvo atriЬuti tradiclje u britanskoJ armiji. Nemackom policij-
skom naredniku, koji је stajao pred zatvorskom celijom majora
Мa.i·elica, naredeno је od britanskih vojnih faktora, da ako zatvore-
494
обnе bezati, on ima jednostavno da k
рЈ~ Р Medutim, do ovoga ni je doslo 17. 0
rene glavu na drugu
str~;:i~st, dokument~ koja govore O ovo~~ed : :~edenog razloga.
Na •]<е jula 1979., шsam mogao pronaci u hpo . Juna sam pravio
Р Је;; ar ivt u f ь
е I) k је stvar ovako stajala kod javnih f kto е ruaru 1984!
ficU dotle su u Forenj ofisu ostaJi р; r r~ prema zatoceniku
rv:~re
d,jJt:lc r
nairne, da sc optuzenik Marelic drzi u a:Jem nacelnom gJe-
се svojevremeno I najverovatnije ыti~re~: svaku _cenu,
о ~iпIU u Beogradu. Ро nj ihovom gledistu, u celo . o/?JUIUSt~ckom
rez.~iJ'e је Ыlо domognuti se na neki nacin NoJ 0 st
VJ van DaJ-
g1aн• d . М . . . " vog remena" od
б. decembra 1941., g_ е Је . arelic Ь10 Inkriminiran ро optuihi Ju <>-
sJo·fenske v!ade, э. l!:kr~шac1Ja, ak_o se dokaze, kao sigurno ьfсе
.1vatena od Foreщ
pr11 . of1sa I stvar1. се Ьiti izvedene na,..,.щu.
«~,- Ali
sve је bilo uzalud, Jer . ?os1~ traganJa od godinu dana, Jugoslovenska
v]ada u Beog~adu ШЈ_е ~~!а u stanju da nabavi primerak .Novog
Vremena", а nikako ruJe 1s!o da -~е isti falsifikuje. Forenj ofis Ьiо
·е prinuden, da preko s_vog istraz1vackog odelenja, traga svuda ро
htaonicama Balkana, svih ze:1'a!Ja, Skandinavije i Srednjeg istoka,
ali avaj, nigde tog J?UStog ":iovog Vremena" od 5. decembra 1941.,
koje је "v~lo cita~Ш1a pohvale_о Marelicu'.' ! Ipak, pri svemu tome,
Forenj ofis Је odluc10 da Marelic mora ostati s one strane brave, dok
njegov slucaj ne dode na red i da se presuda iz~e.
Skepticizam vojnih vlasti
u toku rigorozпe istrage od britanske obavestajne slшЬе, росе!а
su da pristizu svedocenja iz inostranstva ranijih zaroЬ!jenika, savez-
niёkili nacija, Marelicevih drugova. О\·а svedocenja kao i detaljne
izjave od strane optuzenog, i naposletku, nalazi britanske vojne i
politicke policije prevagnuce kod britanske Vrhovne komande u
Nemackoj, da uvidi da vojska ucestvuje u jednom necasnoi:1 i prlja-
vom politickom poslu, jer sluzi kao instrwnenat nepravde 1 bezak~
nja prema jednom ~avezniёkom oficiru - vitezu i dz~tlemenu, koJ1
Ьi ёinio cast bilo kojoj evropskoj vojsci da sedi u nJenom general-
stabu.
Svedocenja iz inostranstva:
U arhivi su prezivela samo dva svedocanstva, а bilo ih је=·
J:
Britanska politicka policija narocito је msis.tirala da s~edoc_1
0
е
~ odЫju da је Marelic u zaroЫjenistvu Ью nemack\ ~~us e~er~~
Је donek!e izazvalo sumnju kod hol:mdskog _divшJ g_-; mogao
Н. G. Winkelmana na kog se Marelic pozvao. Al\?ak :i::io gotovo
nista reci,' sem ono sto је znao, jer se sa Mare kce_m u svom pisme-
svakog dana u Jogoru Stryju. Izmedu ostalog on aze
495

notn ~, ,edo~ nju . . . ., U odnosu na njegov (Marclifev) slav prcma
Nemcin1a, ntsam nikad primelio da је Ыо prljalcljskl raspolozen
prema neprijatelju, niti sam pak ikad Ша nepovoljno fuo о njemtt .
Nemc1 su ga tretirali, koliko је menl poznato, lsto tako nepovolJno
kao i s,,e nas ostale" 1"')
. Drugi svedok jeste norve~ki divizijski general Halvor Hansson
iz Osla, koji nije nt najmanje brinuo о tome sta britanska politifka
!"'licija o~kuje u svedocc,nju, v~ је otvoreno i hrabro svedofio
tstinu, Izme<tu ostalog on u odgovoru kale: •... Za vreme od 26. ju-
na 1942. do 19. maja 1943. razgovarao sam sa Marelil:em gotovo sva-
kog dana, koji је ро тот miAljenju imao najbolje rasudivanje о
ratnim operacijama od svih 400 Jugoslovenskih oficira u . logoru
Schokkenu. Na ostala vaAa pitanja odgovaram : On ј,- Ьiо vrlo dobro
vaspil.&n i inteligentan oficir i dobar drug. on·је uvek odavao utisak
jednog dzentlemen:i. Njegov stav prema Nemcima definitivno је Ыо
agresivan. Ја sam i sada, kao i onda, ubeden da se on iskreno radovao
britanskoj poЬedi na ЕЈ Alameinu i ruskoj u Staljingradu. I na
kraju, moj definitivni utisak jeste da је major Marelil: Ьiо isto tako
striktno tretiran o<i Nemaca kao i ostali srpski oficiri u logoru". "')
Svedcкenje jednog komuшti~kog oficira
U ovu svrhu britanska obavestajna slulba pritegnula је Jednog
Titovog porui:nika Pavlovica (ime se ne navodi) da dadne izjavu u
kojoj је rekao:
а. .Paznavao sam Marelil:a pre rata u Jugoslaviji kad је on Ыо
nastavnik u Vojnoj akademiji а ја pitomac;
Ь . Ро mome znanju Marelif se tada nije bavio politikom;
с. Video sam majora Marelil:a kao mog zaroЫjenifkog druga u
ka.znjenil'.kom logoru SТRYJ u Galiciji п maju 1943". "')
Napred navedena svedocenja (pored ostalih u 1946.), а takode
posmatranje Mare!icevog 1-ada. i ponasщ,ja od oficira ЗО. korpusa,
imal:e dvostruku posledicu za njegovu budul:nost: prvo, usledice nje-
govo pшtanje na sloЬodu; i drugo, na duzoj stazi, bojeci se nepred-
videnc akcije Forenj ofisa, britanski vojni faktori prvo 1:е nagovoriti
Мarelica da napusti Nemacku, i drugo, njihovom pomoci on 1:е otii:i
u druge zemlje i tako se izmaknuti ispod jurisdikcije Forenj ofisa
i njihovog saveznika Тita. · bazan i to је ucinio, te iz njegovog pisma iznosim samo one delove
Puitanje na slobodu
Каd је do tada dostupna istraga prikupljena u Marelicevom
dosi.]eu sa povoljnim misljenjem oficira u Korpusu, predmet је do-
UB) F. О. З71-59Ш; t F. О. 371-67370.
41.9) F. О. 371-117370.
420) F. О. 371-'67370.
496
\Jen korna~~antu ЗО .. ko'!'usa, koji posto је procita0 . . . .
8taV kU svoJ•h potctnJ enin ofici ra, dostavio · е mis!JenJa ,
prepoJ"II m komandantu, feldma rsalu Montgom _ Ј ~lu stvar svom
yrhOvnj ;zrazio rnisljenj e da Ы Marelica treb•n Ju. omandant Kor-
O
usa е • а 1O Pustiti na sl Ьоd
Р o§to је predmef: st1gao u glavn•J komandu Р.а. о "u.
1' tl u glavnom stabu dobro su proucili 1 Jnske aпruJe,
re{ere~om komandantu . Kad ј е slavni britans~ u m;.ar • referisali
vrbO'I saznao kakvu nepravdu cini i p-,kriva n . VOJS ovoda, Mont-
go~r:•1spunili zahtevi ·F orenj ofisa, koji је rnno~egova VOJska, da Ы
se •·1 Montgom<>ry odma n је i kategoricki odlu~osrro radio, fel.d -
111ar"" thi fr ,. ( 1 Ь . svoJom rukom
jsao "Set s man ее '. os_ о odite ovog coveka), Montg
zap "') А na adresu ForenJ oftsa feldmarsa] Ј. е dod . dn omery,
s r. . · • 1..
· с koju ;zostav1JaJD IZ poJm Jtvog razloga. Na zalost dokumu tesku
ао Је
~
etka pisCU. .
..
re -е niJ' е vec Ьiо u arhivi u februaru 1984 Zasto ostala _ena ро
~~
1
n мarelic је osloboden 6. ;o.prila 1946_- а kancelarija politickog sa-
vetnika vrhovnog komandanta ~ah Је cenzurisala pustanje Мare­
]ica na siobodu sa formulom : .Pusten uslovno pod parolom" !
Kad је ova vesl s_ttgla _do Forenj ofisa, naravno nadlezni dipl<>-
ati Ьili su mnogo lJut1. r'o nJihovom mis!Jenju i ёuveni britanski
:jskovoda Montgomery ~а da _se potpuno pokorava politickoj
vlasti, i u ovom smeru izrecene su 1 malo teze reci. A1i ipak, niko se
nije nasao niti osmelio da proslavljenog ratnika stavi na optuzeni&u
k]upu za nepokornost. Naravno, Forenj ofis је naredio ponovo hap-
senje Marelica dok је vojska sledila odluku vrhovnog komandanta.
Medutim, iz kancelarije politickog savetnika u Vrhovnoj komandi
stiglo је naredenje da se Marelii: odmah otpusti sa svih dumosti kod
britanske vojske. A1i 30. korpus ga је i dalje zadriao na duznosti
usvojivsi formulu da је . pod parolom". I ovde se mora konstatovati
da su nestali neki papiri za poslednjih pet godina. Srei:om ја sam
i ovo priЫlezio kad sam prvi put naisao na ovaj predmet.
Pismo mnjora МаrеШа autoru od 3. avcusta 1983.
ZelP.o sam da cujem i liёnu verziju . sage" ovog elitnog oficira
i zamolio sam . ga da ono cega se sei:a lifno opise, naravno, irnajuci u
vidu vremertski razmak od 37 godina. Gospodin Marelii: Ыо је lju-
koji se odnose na njegovo zlostavljanje i od interesa su _za istoriju .
. . . .,Prica о тот radu 1 hapsenju posle rata, veoma Је duga&a,
а ia zbog mojih bolesnih oёiju jedva i ovo pisem. Od strane britan-
skill vojnih vlasti odret1en sam (naravno nezvanicno) za oficira za
-щ;- Ро ovoJ stvari video sam materijaJ jula 1979. u grupi: F. О. 371- 5942:!
i F, О, 371-67370. Tada sam napravio zabel~ke, а u februaru 1984. vr.lio sam
detaljno prou~avanje, ali ovi papi.ri nisu bili dostupni.
497
 u odiiosu nl\ njcgov (Morctl~cv) s\t1v р,· ,
М111 ~\'L-d0<~nju ·~ik~d prlinctlo d11 јс Ыо pr1Jntc1Jskl l'IINpui~;:"
Nen,c11\\•, n ~Чu n!U sam pnk lknd Шn ncpovo1Jno fuo о nJt, ., "
prem~ ncprlJ• с tir~ll ko\iko Је mcnl poznnto, ls\o tako n cpovu~"·
Nещс, ~u ga 1l\'! 1
kao I s,·e nas osta\c" 1"')
Ј11,>
Drugi svcdok jeste _norve!kl dlvlzlJskl gcneral Halvo1· 1It1nssu,,
i& Osl,t, kojl nlje n1 nll,jn,anje brlnuo о tome Ata brltanskn po\iticku
policlja cкckuje u svedofcnju, v~ Је. o~voreno 1 hrabro svcdocio
istinu. lzmc4u ostalog on u odgovoru kale . .,. , , Za vremc od 2G. ju.
na 1942_do l9. maja 1943. razgovarao sam sa M~r•ll~em gotovo sva.
kog d•na. koji ј~ ро mom. miЩenju lmao naJbolje . rasudivanje 0
ratnim operac\jama od svih 400 jugoslovensklh oћct_ra u logoru
&hokkenu. Na ostala va~ pitanja odgovaram: On ]t' bto vrlo dobro
,·aspi\ШI I inteligen\an oficir i dobar drug. On је uvek .o~avao utisak
jednog dtentlemenn. Njegov stav prema Nemc1ma def11utivno је bi
agresi,'811. Ја sam I sada, kao i on~a, u~eden d~ se on is~reno radova:
britanskoj poЬed.i na El Alameinu 1 ruskoJ u Sta!Jmgradu. r na
kro.ju, moj definitivnl utisak jeste da је major Marelic Ыо isto tako
striktno tretiran oci Nemaca kao i ostali srpskl oficlri u logoru". '")
Svedoёen,ie jednog komunistilkog oficira
U ovu svrbu britanska oЬave!tajna sll.dba pritegnula је jednog
Тitovog poruauka Pavlovil:a (ime se ne navodi) da dadne izjavu u
kojoj је rekao:
а. .Poznavao sam Marelica pre rata u Jugoslaviji kad је on Ьiо
nastavnik u Vojnoj akademijl а ја pitomac;
Ь. Ро mome manju Marelic se tada nije bavio politikom;
с:. Video sam majora Marelil:a kao mog zaroЬljeniёkog druga u
ka!njenil'kom logoru SТRYJ u Galiciji 11 maju 1943". ''°)
Napred navede.na svedol:enja (pored ostalih u 1946.), а takode
posmatranje Mare!iёevog 1-ad~. i ponasanja od oficira ЗО. korpusa
imace d v ~ posledicu ~• njegovu buducnost: prvo, uslediёe nj~
g?vo Р~Је na sl~Ьodu; 1 drugo, na duzoj stazi, Ьојесi se nepred-
viden~ akClJe Fo~J ofisa, britanskJ vojni faktori prvo се nagovorit'i
Мarelil:a da ~Р~ Nemaёku, i drugo, njihovom pomoёi on ёе otici
~ Ш.Uge zem!Je 1 tako se izmaknuti ispod jurisdikcije Forenj ofisa
1 nJihovog saveznika' Тita. · bazan i to је ucin,o, te iz njegovog pisma iznosim samo one delove
Pustanje na slobodu
~ је do _ta_da d?•:"P?-• istraga prikupljena u MareШ:evom
~ sa povolJrum mШJenJem oficlra u Korpusu, predmet је do-
418) F. О. 371-59t22; 1 F. О, 371-67370
4UI) F. О. 371-67370, . 1 F. О, 371-67370. Tada sarn napravio zabele~ke, а u feb.r uaru 198-li. vriio sam
4211) F. О. 371-'67370.
496
stav\Jen komnndantu 30. korpusa k .. .
preporuku svojih po\Hnje nih or;' . OJt ро!\!о Је рrоЩао mШjenja i
vrhovnom komandantu, reldmarSa~ir~ doSt avio. ~е celu stvar svom
pusa јс lzrazio misljenjc da Ьi м u .~ntgomenJu. Komandant Kor-
1
'
Po§to је predmet stigao u •;е а trebalo pustiti na slobodu.
re!erenU u glavn" m stabu dobro ~;vn;J komandu P..ajnske armije,
vrhovnom komandantu. Kad 1-е sla Р bou.ё,I, celu stvar i referisali
vn, ntanski ·k
gornery, saznao kakvu nepravdu ё' . . k . . VOJs ovoda, Mont-
se tako ispunlli zahtevi Forenj oti~:• ~ Р;' _лvа ПJegova vojska, da Ы
01
rnarbl Montgomt>ry odman је i kai. ' ikie_mnogo sporo radio, feld-
zaplsao .Set this rnan frec'· (osloЬol-~n odlutio i svojom rukom
s. r. "') А na adresu Foren'j o!isa 10(~::~ c.oveka), Montgomery,
rеё koju izostavljam iz pojmljivog raz\ N Ј~ dodao Jednu tesku
ovome nije vec Ыо u arhivi u febru~g~ а ~ t dokum_e nat ро
netka piscu.
984 · , ostala Је zage>-
Marelic је osloboden 6. "Prila \946. а kan .. ..
vetnika vrhovnog komandanta odmah . е се сеlал1а J'?Htickog sa-
lica na slobodu sa formulom · Pu"-·n Juslo nzunspoda\a PustanJe Маге-
• • • " :»i.t:: vno parolom"'
~ad .Ј" ova vesL s_tig_la _do Forenj ofisa, naravno nadleini di l<>-
m~t• bili su mnogo lJuti. ~о njihovom mislje.nju i l:uveni bri~ki
voJs~o~oda Montgomer_y IП!а da se potpuno pokorava politicko •
v~asti, 1 u о~о~ smeru ureёene su i ma\o teze reci. Ali ipak, niko S:,
ruJe nasao ruti osmelio da proslavljenog ratnika stavi na optuzenii:k:u
klupu za nepokornost. Naravno, Forenj ofis је naredio ponovo hap-
senJe ~аr~Ш:а dok Је__vojska _sledila odluku vrbovnog komandantз.
Medu~, lZ kancelanJe politil:kog savetnika u Vrhovnoj komandi
stiglo Је naredenJe da se Mareliё odmah otpusti sa svih dumosti kod
bntanske vojske. Ali 30. korpus ga је i dalje zadriao na d • ti
usvojiv!i formulu da је .pod parolom". I ovde se mora konsta"::.ti
da su nes~ _n eki paplri za poslednjih pet godina. Sreёom ја sam
1 ovo pnЫlez10 kad sam prvi put naisao na ovaj predmet.
Pismo majora Marebla autoru od 3. avi:usta 1983.
Zeleo sam da cujem i lil:nu verziju .sage• ovog elitnog oficira
i zamolio sam ga da ono cega se sеёа lil:no opise, naravno, imajuci u
vidu vremenskl razmak od 31 godina. Gospodin Mareliё Ыо је lju-
koji se odnose na njegovo zlo.stavljanje i od interesa su za istoriju.
. .. ,.Prica о mum radu 1 hapsenju posle rata, veoma је duga&a,
а ја zbog mojih Ьolesnih ocij\l jedva i ovo pisem. Od strane britan-
skilt vojnih vlasti odreden sam (naravno nezvanil:no) za o!iclra za
421) Ро ovoj stvart video sam materijal jula 1979. u grupi: F. О. 3'71~59422
detaljno prou(':avanje, all ovi papiri nisu Ъili dostupn\.
497
 britвnske J{tljnske a~11,ije i _svih na~i11 logo 1'11 u lч•i i щ uNnlo da Ы noA\ voJ_nicl i mla<!i oficlri
,..,,u 1.r.mrdu • nl u NeniackoJ. О,,о Је kasnlJe potvrrtc no oct ,. 80m
s)roj ok-upac!~0 J zocnerala Dimltrija :Z.i,•kovifa na~eg ko1n 011 ct,,,;'· l platu, da ве ne ы, bnv\!1 crnom berzom В 1~a.ll nekl po\ozaj : hranu
,poradnlm marscm prvo!ormirane < t . ritanc\ su bill oduAevljeni
kojnoв arnuJsk1a\,-u platu todЬio sam) •а celo vn-,nc radn. 81 ;,; 111 -
N~ Р~~о: ,0 ,,;m8 оЬаv\јао na o~le &adovo\Jstvo brita,.,j.ь" . , , ,.Jedne nobl pozvat sam u sta: е · · ·
sam sa moJ~ ~nog dana Ьiо sam pozvan da prisustvuJ.-,n ј 111 d koJl me је !Jubazno primio I sao "tl jednog britanskog pukovnika
А ј е d а v аз uhapsim a\l
Р• I о sledece·· ,Созpod'1ne majore•
,,ojnih ,,Ja~U~ri u nek"OID oficirskom britanskom domu, cimo" ," 0Ј tmam nareuen
.wgarsk-oJ ~ - ~en Кn.Jem januara (1946) mislim, doouo . · ""' NJ, V. Кralj potpi~e \о naredenj~ Mi \~0 • necu uraditi fak I da sa~
Ьiо ' - . • LIJ\en""' .
,._,.__ ,и oficir \ ро,,ео me u \ај. d om (oko sat \ ро vЈо • Ро. tramo da је besprekoran; nego idite Ј timo V a! t lvot I rad \ sma-
mene J~&n ................ 0 ~nJo Vose najnu!nJje stvarl, predajte dui mah u_ Vasu sekclju, prikupite
od s,,dШa moje !>ei<C1Je). •· ' 1 •
џtе se za ро1а sa.... . zvrsio sam nap d
nost naJstariJ' em оfi<trU,
. 1 vта-
U (i.,,nu sam Јеро dorekan. nuden raznim alkoholnim РЊmа, а\; 30 rnlпuta. Isll pukovnJk rekao rru· ~• drefeno I vratio se za nepunih
u stab ро!јs k е оk1opne divizije, i da <u od
. ..em pio sam samo sodu. Oko dva sata pos\e ponoc; k Је а <е me ј dn k 1
. е а о а prebaciti
kako Ј• n~ ~ J·o,i -"""i i Legao sam umoran da spavam Oko :•· zahvalio sam se pukovniku i odmah k at1• b,U prebaf en u Вe!giJu.
nuli smo " mo , _....,
taso,,. .. d . .
ujutro i.stog dana, l'pk~lil1 su n~~u &gra u nekoliko britanskil,
,-о ·ша. Jedan od njih шао Је u -~OJU sobu, probud.io me i uctivo
sest
oklop11e divizije. Primio me је lifno
ranije obavesten) i najljubaznije me
::;uo u n~ . ka _stabu Poljske
"';';dant di~lZIJe (verovatn"
~olio da se оЬu~ i podem s DJ~• U i:irvom mom~ntu mislio sain formu 1 da obufem uniformu poljskog•:::: ~ skinem •~oju uni-
da se radi O nekom hitnom n~eDJ~: ali kad sam v1deo nekolicinu se desilo pofetkom 1947. ) а, to sarn I ufutio. Ovo
,-ojnika sa njim, postalo пu Је s1ШЩЈ1vо. Odveden .sam ~ §tab bri-
Odmah sam seo u jedna ambu\antska k 1 k .
tanske vojne po\icije, gde ~ ostao dv-: sata. ~tim ~ pride ko- u Brisel, U Belgiji sam ostac, nekoliko ned о\ _а, ОЈа su me dovwa
mandant policije ovim reama_: ,Gos~me m8:Jor~, V1 ste uhap.. d ь· 1 ek • е Ја, • odatle sam оШао
u Parlz' а 1 pos е n o\iko meseci preko Le Н .
јео\'! Zapitao sam ga :r;asto, ~- °1:1 ЩЈе mao _ш ШЈе mogao da rni "-•k Лm riku d avrea оtшо u
:ьzе. 0n је nastavio: ,Va!a teli.Ja Је spremna 1 sled.ite ovog cuvara' 1,3...,.= u е • g е заш proveo trideset punih godina"! .. . ('9
koji ј~ Ыо neki stariji nem~~ . narednik u nem~ckoj vojnoj uni~
formi _ kakva ironija! Се11Ја Је na mene ostavila veoma mucan Кrajnja odluka Foreцj ofisa
utisak. samica od d,.,. i ро sa tri metra, sa malim gvozdenim kreve- Zahvaljujuci britanskim vojnim faktorima major Marelil: od
tom; maJi prozortit blizu tavana ~ te§kim gvozdenim sipkarna, p~c~~ka 1947. nalazi~ se van domahja Forenj ofisa i jugoslovenske
verovъ.tno predistinirana za teike krivce.
!IUS>Je u N~afkoJ. U m':"uvremenu, jugoslovenska ambasada u
Posle dva - tri dana u celiju su шlа tri "titovca" (Ьivsi ratni Lond~nu trazi.~e d~ema oЉim мtama od 9. januara i 8. marta 1947.
zaroЬljenici). Jedan od njih bacio је sYoj revolver na moj krevet predaJu Marelil:a I podsetice bntansko Ministarstvo spoljnih pos1
(verovatno prazanJ ne bih li ga ја dograЬio, §to Ьi ostalima Ьiо povod na obecanje dato .28. jima 1946., da ako se шtanovi tacan iden:~~
da me па licu mesta uЬiju. Cuvar zatvora Ьiо је prisutan ра to nisu ?Ptu!f:'nog, _d ~ се istog sa zad~voljstvom predati. A1i Forenj ofis niti
mogli uaniti Веz ikakvog povoda pokusali su da me saslшaj u u Је mo!(ao ш_t1. smeo z~emar:ti stav ~tarstva rata i izve~taje bri-
kancelariji zatvora, i pokшali da iznude moj potpis, а oni Ьi saslu- tanskin voJnih vlasll u NemackoJ, koJe su se шprotivile predaji
§anje podesili ро svom nahodenju (njihova stara praksa). Naravno, Marelil:a i smatrali jugoslovenske optuzbe ordinarnim k\evetama.
sve sam najenergiёnije odЬio. Каd su videli da iшta ne mogu postici, U tom smislu, u ime predsednika Britanske v\ade, diplomata Forenj
oШli su i vUe od njih nisam Ьiо uzneпririvan. Sve se ovo desavalo оЉа, М. S. Willi:.ms dostavil:e 3. aprila 1947. sledecu notu "')
u Bremer Vorde, 1 posle S2 dana pusten sam iz celije bez ikakvog dru Francu Kosu u jugoslovEnskoj ambasadi u Londonu u kojoj se
koment.ara i Ыо sam odveden kolima (komandantskog ranga) u moju kaze:
sekciju, gde sam produiio da radim i da vrsim svoju duznost. .,U Noti njegove Ekselencije g. Ljuba Leontica od 8. marta, po-
Sekcija је p r i ~ 30. korpusu koji se premestio u Lineburg tvrduje se, da је major Marelil: koji se nalazi u zatvoru (sic!) britan-
а zatim u Нanover, а isto tako i sekcija za vezu. U Hanoveru росео skih vojnih vlasti, ista оsоЬг cija је predaja zahtevana Notom br. 69
sam sa formiranjem korpusa za stra!arsku sluzbu u Britanskoj zoni. od 9. januara. Ја ialim §to sam prinuden reci da uprkos moje izjave
Ndi vojnici i mladi oficiri Ьili su obufeni u uniforme britanske 422) Plвmo Marcela Marelica od З. avgusta 1983. u posedu autora.
vojske, o!arЬane u cmo, i otuda dolazi naziv ,cmafki korpus'. То 423) F. О. 371-87372.
498 499
 28 ј na Ј9tб. da ~ llritanska vladn prcdntt •
u m~joJ Noti od · ~ Noti njego,•c Eksc1enclje br. 69., nko , 111 ,, " J11 r•
Marc1ita, na,•,Mnof nog Лli od tada, kod mene је stlgla d,;lj•,''"La-
no,i !dentit<>t _opt~ са,- ~,-.,шi~klh oticira kojt su Ьili r"t"i ; . 1-
" nar,юto •>Q .~ Ј d
°''
""'"о
nj"me u Nema~koJ, 1 \о me е ove1o do '-•kl j ' k -
•
dcnC1Ja.
ljenici _skupa saM ~ije u&io nikakvo delo koje Ы oprovdaio '~". •
da maJ~. М~ t,iranje. Imam tast da Varn lzrazim mojc Vls~i-
go,-o ~
pos'to,-anзe1 da :tanem Vu pokoml s1uga (u lme predscdnika · ь ." r, -
tanske ,·Jad• g . .Attl-) Vd М S · .
· , Wtlltams"
dana, 3 aprila 1947. diploma1.a Ј. R. ColvШe izveщ . · . Kra_ljevi govori,
_I s~ wtnika Vrhovne komande u Nema~koj gde kaze 0 Ј• p1sma 1 memorandumi
polit:i=u& sa . __, sk . amb d ' O vo.
Prilalem kopiju nde Note _JugUO:oven ОЈ asa ~• u kojoj na
• ·u odbljamo predaju Marelifa. B1~emo Vam zahval~1 ako izvestite
~ .,__,.~ da Ј·е njegov predmet ~da zavr!en, 1 da је on Sigumo )• da_r:ostoji mofda veci broj Kraljevih govora I pisama
ma,ora '""'"" Bil ь· -~•- . s1<>- u britanskoJ" arh1v1 _nego ~to се ovde Ыti izneto. Ја sam tragao za
Ьodan с1а ide svojim po.slom._ •. о ~ ~:~•О DJ~mu napomenщ; da
se ucW,ji od jugoslovenske ~ • ; ali. 'i I b1Ste DJemu mo~]j skreoщ; ovim mateщalom, 1 u mош ograni~enom vremenu uspeo sam da
palnju da Ьi za nas bila olaldica, ka~ 1 и sv_e ~.':1••
с1а se щuЬi sa scene, i !to pre utolik~ ЬоlЈе. _ )
ako Ь1 on mogao
pronaC,em sl_e decu grai,u:

_ John R. Colville, Fore1gn oUice, 3. 4. 1947. 1. Кraljevo pismo иrbla od %9. deeembn 1ш_
U vezi prisiljavanja kr:,Jja Petra da imenuje Namesnihvo ро
sporazwnu Subasic - Тito, da Ьi preno~jem k:ra!jevskih preroga-
tiva na Narnesni!tvo Jugos1avija mogla tunkcionisati kao pravna
dгlava sa me4unarodnim statusom, Кralj је po.sle razmis!janja i
saveto,•anja sa brojnim britanskim prijateljima, napisao stedea
memorandwn britanskom predsedniku vlade:
Тhе Right Hon. Winston Churchill,
Prime Мinister,
London, S. W. 1.,
.,Dragi moj predsedni~e vlade,
DuЬoko sam u~en da ste Vi iskreni i veliki prijatelj moje
zemlje i mene licno. Ја verujem da mi necete zameriti ako Vam
podnesem napisano, deo mojih rasmatranja u odnosu na шjenicnu
i usta\·nu stranu proЫema, sa kojim sc sada suocavam_ Za vreme
naseg poslednjeg sastanka 21. d~embгa 1944. u prisustvu g. д._
Edena 1 ambasadora Stevensona, Vi ste izrazili mШjenje da Ьi bilo
po!eljno da ја, sa moje strane, prihvati'11 i odobrim sporazwn Тito -
Subasic u pogledu Namcsni~tva, sastava buduёe vlade i izЬora
Ustavotvorne skupstine. Rastali smo se na tome, da ја razmislim _о
ovoj stvari i da V arn odgovorim. Ја sam vrlo savesno razmotrio
proЫeme i odlu~io da Vam odgovorim ро nalogu moje savesti, sve-
stan mojih odgovurnosti. Pre svega smatram da treba da navedem
424) l'. О. Ј7141372. sledece:
1. Sporazum zaklju~en izmedu Тita i Subasica 1. novembra 19~~;
500
501
 11nomotljc Nnmcsn \~t,·n7: (Ь) do li te N .
Је~e,•skc prcro~11t i,·c koji su <ndгlo , Ј •mesn,Atvo imati $\'О
~ЩufuJutl olpu~1,1n jc i\\ modi rlci ran~~ ~i.: :,~loven.skom Usta"';',
t\\'O 1,.~ \.m ntl о,·с prerogatl\·c, ko Ј• tnj ko t · · (с) ako Namesn1-
~•nn1csn\!\,•a? Odgo,·or dr Subo!\t a nn sv • odr~IU do':'cn vlasti
'' N , . '" , , . • ova p1tanja Jcs\e· ро
prn,·llu, amcsn1S,, o imn ,s l~ pra,·a koja norrмlno к,а1 · . ~
l•ko budua raz,·oJ st,·nr\ u Ju~oslnv\J\ b ud • Ј uliva.
·• t b 't • • Untcvao prorccne ,
ustn,·u. istc с , i usta,·no iL,·~cne na o......:no\·u s.ndalnjeg us~va ·1
Ја. na«<l_to mo~a~ noglnsiti da dr Suba.~it u odgo,·oru na ·ovo
piln~e kale. •S.:d~~n11 us tn,· :ч>dril odrt'dbu za mogutnost U31.ano\'-
UeJ\JI\ Namesnlst~ а sn njegov1m prn,·imn i dulno.<tirna'. Лkо m,
,nn1i:.ir:1mo P_lt.'l.nJ~ 1 odgo,·orc nn nHh. odmah se uatava neodrcdeni
od.ь'\),,or na p1\anJ\•· \ ~-, Ne postм·lj • sc p itanj e. ! ta ы ро pn,i!u
Ьils vlмt N&n;e=•t~·• •. 't:: Ь, se dogodllo ,ako dalji ruvoJ st\,r.ri
b\\de zahtc,•ao , .. Pit:inJ~ Је sз.svim jo..sno do u to&u I pnvova-
lj»no do sads. Odred~ Uug~slo,·enskog) Usta,·a lr.oje se odnose na
ovu st,rar potpuno su Ja.sne I nedYosmis!e.ne.
Clan br. :! nэ. poslз,·Ijeno piшnje ka.ie: .Da 1i te Na.m~tvo
konsu!to-.-зti Кrэ.lјз Ш ono ima <Ult ЫаасЬt da ndi u Кnljevo
ime?" Odgo-.-or Је о,-~ : ,Nэ.rnesnclt,·o ima pn,·o da konsuJtuje Kra-
ljn", ali nlje оЬэ.Уеznо d a lэ.ko radi.
Clan 5. Zbirke pilэ.njз: posta,·lja ova pitэ.nja: а. Da 1i је nacrt
pr<'<iloiene izjэ.-.-e sprcmlj~n~ Ь. Da li te Jцgosl->venske polilit ke
strзnke moci slobodno da !unkcioni~u? с. Da li te raniji politiШ
~ 0 -.; srpskih, hf\-зt..<kih i sloпnatkih polili&ih po.ruja, kQji su sada
u E:ng!eskoj i Americi, moti sloЬodno dз uzmu u~ ::ta u polili~kom
ii,,otu Jugoslэ.vije, ako to budu ieleli?
Jz dэ.tog SuЬэ.si&,,,og odgo,..,ra oc'e,,idno је da odi,"0,-or nije da t
na pitanje Ь. Od,go,'Or nn pitэ.nje рос:\ с , neodn-<!en је i go,-ori da:
,jэ...sno proiillazi iz usta,,н-,g amandm:шэ. u pogledu Usta,·ot\-om o
skupi\tine da ~ predэ.!nji politiШ ,'Odi Ьiti u stэ.nju da u=u u~::ta
u polШ&om tJ.,,otu'. .
Odgo,,or na М:ш 10 S..'\S\in1 је јз.s:ш. 0,.-de se ,m~ .ix=~ti оа
odredЬe Мэ.nа 41 i 4~ jugos!oYenskog Ustэ.,-... р.,.,о Ја D.LSS1D шalo­
letan niti sam ,sta!no on,,.posuЫjea da ,·liim moi• шtavn~ duhtt>-
sti\ Кralje,"'5.k.o nan\~snii h·u - u slu~aju u.it-fO,·og posta~~aцj~ -
jcdiuo molc Ьiti odredeno 1 \IO"ta,·!j,ao od m,n,. (Р1х\\-lа~ЦЈе p1sca)
Clan 12 p itanja i odgovor i su ј:шu. Ја pociY!acim sledeeu n.'<-'e-
nicu u od,,<"OYoru · Tesko Ьi bi!.> nati Ьolj i izЬot' (Name~t,~)- о,..,,
t\тdnja, ,,,.ruje~,' nije tэ.~nз. \clto. po.stuji _miЩщје !judi u ~ој~Ј
zemlji koji Ы mogli, ako Ьi se od nJlh zзhte, alo, pop~rou 0~~ ':"'ko
i odgo,-orno m eslo. Q<.'t, ,·idno је premз Ms.nu 13, dз Кrа!је,:-,~з , _l•d~
nеёе moci vrsiti Ы\о k,ikз,· uticз.j . <лigu,·or nз tl";' Н _nlJe u,e:"
,,,.,.;u" Тu se k:ие: Aku Krsljћ' u, ta,·ni polo;:a,J NJ• dovo!jn~
'"" "'· ' ' , d , · kolnosU tako dikllnlJU.
upotreЫjen, to јс radi toga sto sз "-stlJ• 0
5 UЗ
 da! •em momentu, idem dalje u druge vainc stva ..
. Bet f~ u :i d~unienti, <Кigledno је !ta se od mene zaћt,,v :i'
koJe 58 е uhteva da prenesem vr!enJe mojih ustavnili Р ' ·
О'!- тепе se sam
rogati\--a..1 O
tomc prethodno konsultovan . Razlog za ,~"-
~ j i ) navod1ti strah od moga uce!ca u slobod п Vo
se navodi_ aarod ,,о\је u odnosu na oblik vladavine u Jugoslavu:~1
iпaiвxanJU n ne ' . . . . . , . . tJ1 .
,,de ~ano izJ&Vlti da n1kad n1sam ~10, n1t1 cu ik• d
. _Ја m~г:п' 0 110 iПalavanja vo\je mog naroda. Nikad nisa
b~ti proti, s l ~ ~ a buduce Jugoslavije u skladu sa vo!jo~
Ь10 protiJv O tram medutim, da niko ko је nepristrasan ne mo·n
naroda. а sma .,_,_ •t . . . ze
. . ,'Oriti, ako ја z;ahte,•am da ,миш sve ~ о Је u moJoJ moci da
: : : stvamo slohodno i,zrahvanje naro~e volJe. 1 ako ја Ро-
• _ _.,_ _. ovom teskom fasu, da branlПI prava mog narod
s\oJallO ..--vшi. 0 . а,
Ьо i moja astavaa Кra)jevska p~_va, s1gur~n. sa"': ~а се moja
zcmlja isto Ьо I moji veliki sav~c1, razumeti 1 del1t1 moja ose-
Ьuja. (Podvlarenje piscn). Kako Је radeno ро ovo~e, u napred na.-
vedenim dokumentima? U koju ruku su prava moJeg naroda i rnoja
1L.<tavna kraljevska prava oЬezbedena? Nikako!
0d mene se zahteva da promenim ustav u odnosu na Nameз­
ni.stvo i da postavim one оsоЬе kao ~aljevske namesnike koj e sц
izaЬг.Ji Тito i dr Suhasi~ Prema nJihovom Sporazumu, ovo Na-
mesnistvo ima pravo a1i ne i obave%11 da me ko':'sultuje (podvlacenje
pisca). Oni smatraju da ovakva nagodЬa dovo!JnO obezbeduje moja
шtavna prava! Nikako se ne slazem sa OVIПI.
Каkо ја mogu imati poverenje u ovako predlozeno N amesnistvo
i kako ја mogu Ьiti siguг..n u njihovo postovanje prema Кruni i
njenim prerogativima, kad ја ne poznajem predlozene clanove Na-
mesniliva; i kad ја nemam nacina da bilo !ta kazem u pogledu nji-
hovog izЬora; !ta vise oni се Ьiti od mene postavljeni ро diktatu
amesto astavnom praksom!?
Prema Sporazumu, Namesni!tvo kad је jednom postavljeno,
шоzе ,ako daJji razvoj stvari u Jugoslaviji bude Lahtevao promene
u шtavu', promeniti celokupni ustav! ZaAto onda imati ustav, i
kakva је njegova vrednost, i kako su ustavna prava zagarantovana?
Sve је ovo u oprecnosti sa onim Мо је receno u ZЫrci pitanja ,da
се se ustavno raditi'!
Ја sam mladi Кralj, ali za vreme moje vladavine vodio sam poli-
tiku kao Кralj тоје zemlje, i unazad posmatrano ,:nogu r el:i da se
time ponosim. Ovo mi daje dovoljno prava i snage da govorim mom
narodu i da bez okievanja sеЬе podvrgnem njegovom sudu.
Preuzeo sam тоје duznosti 27. marta 1941. u momentu u kojem,
g ~ 1':edsednice vlade, prema Va!oj izjavi u Donjem domu,
Jugosla':'1ja Је na!la svoju dшu. Ovi dogadaji javno su hvaljeni i
slavlJ~rn od pokreta. narodnog oslobodenja. Dogadaji su apsolutno
504
ovezanl sa mojom osobom. Slogani tih ..
PJ<ralJ Petar је sa nama ; Kralj Petar је r z~_•menitih dana bili su:
је za savez sa demokratijama', itd . Р tv TroJ nog pakta; Кrа!ј
O
Jstina је da su naredni dogadaji brzo sl . . .
rnoje 1,emlje, а!! ?.11i nisu nikad slomili i;t ~rnЉ orgaruzovani _o tpo:
v\astitl . Napust1vы zeml ju sa mojom vlad r ~ og naroda rut1 moJ
tavio da saradujern sa moj im veli k'IПl om, Ја_ sam besprekidм
nas • - savezrnc1ma Vi g odin
predsednice vlade, znate boljc od bi!o kog drug
. •t di •t ь · . .
d. . ' osp
oga, а Ја rnsam ru-
_е
kad n••. а dura. о , оkl I se protiv,Io intere.< ~a u·Ј еdi nJe
ац ц
. nih
naroda·
i da ~k~ n1sam о evao da sledim savet koj i su mi davali velikl
savezmc1. А sta se sada od mene trazi?
Od_ m~~e se traii d,~ precutno abcliciram! Ја nikad to ne mogu
ucim_ti, mt1 otvoreno niti prel:utno. Ја nemam pravo da nesto tako
uradl.ПI: sve dotle _d o~ sam ustavni Kralj . Prema ustavu ја sam
vrho~1 cuv~ sta1:nih шte1·esa mog naroda. Narod polaze pravo da
me p1ta, ~ ~ilo koJe vrerne, kako sam branio njegove interese? Radi
toga, moJa Је duznost da nastojim da interesi svih mojih naroda i
svih dru!tvenih klasa budu podjednako za!ticeni.
Jos jednom da naglasim, jos jednom da izjavim, da se ја nikad
necu protiviti slobodno izrazenoj volji mog naroda. ZЬog ovog razlo-
ga, i do tog momenta, ја moram imati pune garancije da се narodna
volja Ыti u punoj formi s!obodno izraiena. Bez daljeg, ја ne mogu
da prenesem Kraljevske ustavne pre.rogative sve dotle, dok ne bu-
dem imao garancij1.1 da се prerogativi Ьiti upotreЫjeni kako Ustav
predvida, sloЬodno, od bilo kakvog pritiska!
Savest mi govori da insistiram na ovome, i Ьil:e mi mnogo iao
ako moje osel:anje ne bude deljeno od mojih velikih saveznika.
Receno mi је da su sve politicke stranke vec izjavi!e njihov stav ро
ovoj stvari, i da su prihvatile Tito - Suba.sil:ev Sporazum. Meni ova
tvrdnja nije bila pokazana, niti sam ја о ovome cuo sa bilo koje
druge strane. Naprotiv, znam da ih nije niko konsultovao, i da ne
postoji zelja od strane voda politickih partija da se saglase sa formi-
ranjem vlade kakva је predloi ena. Jasno је receno u komunikeu od
7. decembra 1944. da: ,postignuta је saglasnost da se formira Jugo-
slovenska vlada od predstavnika svih naroda i federativnih jedinicэ.
Jugos]avije, od osoba koje pripadaju raznim politickim orijenta-
cijama'. .. -
Posto Ьi celo!шpna vlast blla koncentrisana u_rukama t_akv_e
vlade - jasno је da postoji tendencija za usp_ostavlJanJe totalitari-
stickog rezima! А ko god не pripada refunu ima da _bude u:nisten.
Usudujem se da kazem da ovo nije u _d uhu s_a Va!om щavom datoin
u Parlamentu 8. <iecembra 1944., koJa glasi:
,Kazem da је poslednja stvar koja predstavlja deпiokraЩu ро~
kшај da se uvede totalitarjstifki rez1m 1 cilJ da se ub1Je svaki onaJ
5U5
 ' 'ld cigodan kao dco ~lslkc onlll 1.а kuj c sc n,i vu 11 krotko vremc, нodr11 i ,,bezbcau· ,
1
kojl јс pollti~s~ rшu _• tratШ kolaЬoraclju •а Nc111cl m o 7,11 v'ro,,: " ,,,.ILO. Subu~II:) be znadc~no Јс Ј d Је Princ\ p monarhije 5 .
Jmo da spuAla.mo dcmol,rat\Ju tako nlsko, d 11 ј,, 1Ј ''
1
•u - •. ~"'1; 1'
inntl os m
1 Tllo d ikt
ve
с nostran 1
atu r,, log dob
• porazum
' ne mcw.e niAla drugo da
okupaciJc, dcmo d~P• vlasll а zatim da puca u onc kojl нс 110 , ; "] Mollm, po§Lo ovo pr~Jlate, P'>~alji~ ~•:ren\ranost komuniste.
1 • sc
samo st&o .,, ј u stv&ri anll • l•U d cmo1<ra,'lJI•, •,о n lj с alvur no k "'.-11 dO blsmo tlmc u§tedel i vremc" 1"') lampar\Ju da ае puЫikuje
sa Vima. • 0 с kr t'j po~lva na noslJJ 1 "Јој
.., dcmokraЦja osniva. Demo а ' а nc . 11 lc1·0,·l,.11111 w·•nзton S , ChurchЩ
_, --•-u, na pravdl, na sloЬodl, na poAlovanj11 provo <l ru 11 · \ , \ , 1g4.;_
'"" na ......... · . , J:t ,
k 8о I njiho,oih a.mЫcija • · • З. Druкo Kro\jevo pi,mo Corfi\
Potpuno " dalml sa ovom (V&Aom) lzJavom, 1 o~ekuJcm da •• u od 4. Jan11ara 114•
Dragi gospodin e CertU •·
primcni II mom sluaj11.
Da zaltljubln: Udodatku mom pism11 'od 2g 12 1
Kiko mi ne mole poreci moje ustavno. pravo da lzvrAavam lifno deo mojih mШjenja, u odnusu n~ ti . , 944., u kom sam lzneo jedan
тоје Кralje"'Ske pr,rogati,,., Ako m<du~1m, opAte stanje nalazc da mo sa kojlm se sada suoCavam "J~n•cu I llslavnu ltranu рrоЫе-
' t ј k . ' mo1trn Vas da . ,
ostancm и malo u inostranstw, tralun V&Au pomoc, gospodinn moJih rasma ran а ОЈа se odnose na ov . P_run,te ostali deo
Pn,dsedni~ vlad.,, da bismo mi skupno mogU, u uzajamnorn pri . - dodirnuo u mom ranijem pism11 . 0
P•lanJe, а kc,Je nisam
te!jstvu I pover,nju, nati r,Aenje koje Ы ~ilo u skladu sa Ustavt~ Pre svega drugog postav\jaju se · . .
тоје um!je; 1 koje Ьi . garanlovalo ~titu prava ~og naroda, а vlasti do formiranja Ustavotvorne sku ~~\""Ј\ ~ nJ_a ~k~n odavne
takode I ustavnih dulnosti za vreme moJe odsutnostl 1z zemlje" 1"') skup§tine, Rasmatrajul:i ova pitanja Р ne,·t ·•o p1lanJe uЬora te
I
Osцjem Cospodine, Va! lskreni, d
vanje na ono §to ј<, sadrzan~ u §est ~graru 10 sam svoje prouta-
Petar 1!. mom prvom pismu Vama 29. 12. 1944~ umenata, koje sam naveo u
Pom&.to је da је u ?voj nera~oj borbl ~,du Davida i Golijata, U amandrnanu _о lzboru Uslavotvorne skup§tine i organizovan·
poЬedio ovaj poslednJL Certil Је .zaЬorav10 sa punun cinizmom, zakonodavne vlast1, predvtdeno је u tlan 2 da d Ju
ono fto је \zgovorio u Parlarnentu 8. decembra 1944. Nekoliko nede- Ustavotvorna sk11pstina zavr§i svoj rad, uzak odao • vremenalast d_~ k
~•а.А· 'tk (: on vnu v vrsice
lja kasnije on је "";1<80: ••\ko kral_j"Pe~ ne pris~ne (na uvo~enje Ani.u 1s\1 о ve е narodnog os!ob~enJ• Jugoslavije" (АVNOJ od
totalitaristi&og re!ima u JugoslavtJI) nu cemo raditi bez njega, kao sa~a), Pr~m~ tome AVNOJ Ьi imao hngranicau ukoaodavau vlast,
da је dao pristanak". koJa n e Ь1 bila ogramtena kraljevskim sankcijama, niti pak sank ·-
Кralj Petar imao је krug britanskih prijate!ja, koji su ga save- ja_ma eventualnog Кraljevskog namesrus(va ili pred]ozima i odob~
tovali, ne samo с1а precutno ne aЬdicira, vec da se bori sa Cercilorn nJem vlade.
do kr.ljL U arhivi, naWost, nema dokumenta .ZЬirke pitanja" koji Bilo kakav zakonski nacrt odobren od strane АVNOJ А, auto-
је izradio sir Orme Sargent, na zahtev predsednlka vlade, i nijc ~atski Ьi postao vazel:i 1.emaljski zakon. Da li igde, s!Љ,n neogra-
mo~e rel:i bllo sta о njegovoj saddinl, osim to, da је Cerfil trazio rufen_ domen ~•konodavne vlasti postc;ji i u jednoj demokratskoj
najbrti na~ с1а zakrpi bilo kako jugoslovensku provaliju, i ozvaniёi zemlJ1? Kako Је onda pod ovim uslovima moguce odrtati princip
komunisti&i rezim. Naposlctku, sila, ne pravo, odnela је pobedu. ustavne monarhije, do odluke Uslavotvorne skup!tine? Da 1i ја mo-
ali nije donela utchu samom Cerfilu. gu kao ustavni monarh prihvatiti ovaj tlan sporazuma u odnosu na
АVNOJ, po!to isti nije pravova!jano predstavni~ko telo naroda Ju-
Z. Cerblov osvrt аа Кraljevo pismo od 29. decembra 1944. goslavije? Da Ьi sc dao odgovor na ovo pitanje, potrebno је шeti 11
J>ruco Кraljevo piamo Cerlllu obzir kako је i kad је А\"NOJ postao. Kad se uzmu u obzir op!te
okolnosti u Jugoslaviji, a<.'<svidno је, da velika vecina naroda nije
Cim је Cerbl primio memorandwn kralja Petra od 29. 12. 1944., Ы!а u stanju da u~estvuje II izЬoru ovoi; tela, jer se zemlja na!azila
napisao је svom ministru spoljnih poslova sledece redove: pod upravom okupatorskih armija i njihovih pomaga~a u to vreme.
. • Ovo odvafno (Кraljevo) pismo zahteva V~e pazljivo rasmatra- lmajuci ovo u vidu, ovlaAcenje АVNOJ-a sa pravom zakonodavne
nJe. Treba ga stampati i cirkulisati Ratnom kabinetu. Ја јо§ (uvek) vlasti, znatilo Ьi prethodno Шiti narod prava da izзbere svoje pred-
~&ПI da savetujem Кralja, da prihvoti moj predlog, jer bar za stavnikel
'25) F. О. 111-4З811О. 426) F, О, 371-48860.

506 507
 . . ogno Ыtl konsuHatlvno Lc1o. Pri l,vщщ,J t 111 parlamentu 1918. ЬШ "" predstavljeni . k . . ..
A\'NOJ Ы J,dmo m..,. u bllo kakvoj !orml, ili 11а m" ,. "
k
1\Ј· спо1,:, za on
oc111vne m....1 • 0 111
Ј'е nasilja nad narodom, mnogo vix~ 11 ,,.,
a~ronkc, а ne kao u AVNOJ-u pojedinct iz ;:~:ео .'".;: •
smatrao sam za svoju dutnost gospod· р' Је пе _grupe.
зvе po~t,t ke
е W0 Ы •to,·aren АVNOJ Ь ~"
ni,-ou,zn•. sloЬodi, Prema sporaz11~u, • 1 lmuo ' ""~u skrenern ра n
1 Ju na 1 ' ane redsednite da Vam
. ovo vr о vazno pitanje predlozene zl~u treЬ..
korak ka IIJel:OVO! Ьоr Usta,цit,,orne skupstlne. Knkva Јс 011da vrcd. akonodavne vlasL1. S vaka sansa pravilnog ро k ро -
da izda zakon za iz . rinclpa u prvom clanu amandmnna, kad . z arod:i I rnene Ыnо lezi u tome da mj nism sIup" а mogknapacenog
nost S\'UI nabroj~AЈ~юЈ j,dino I iskljuNvo sa's lavljen od lju~~ n(rakclJe. Stav IJ am svu moJu
. nadu о 0ruue
' i veru u Vas u
1. Ь ru ama JednQ-
op.~te poznalo da ЈС rincipe Pokre\a narodnog oslobodenja". N 1 siobodom" 1"') u Ju av za pravdoп;
.. pom·'-• osnovne р 'tanj . • •nJ '1 а
koJ• • -~ wcuano u Zblrcl р1 а, р1" em u , anu br.
01,u је opasnost tod . Ьоrа Ustavotvorne skup!tine"? 3· Va! vrio iskreni prijatelj.
b'ti me 1Z Petar 11.
.Кakav се
I
tovani g. Predsednice, da sam jasno ukazao na
Ја se01~dat?- ~ 1 tvamih opasnosti. Narodna volja mora bic СеrШ је zahtcvao od ldna da odgovori na njegovo pismo od ; ,
vatnoot :Ш. Р~~• izr~ena. Ne srne Ьiti falsifikovanja. Da bi ~ januara 1944., koJe. se odnosilo na Kra!jev memorandwn od _ de-
29
slo~
0 1
~uЬeden sam da је k t~me jedinl put, slediti clan llб 5 cembra 1944.' Idn Је svakako odgo_vorio, ali na Wost tog odgovora
doslo O\'OID cilj'\;
ta koji је predv1deo ovakve rnere u vanred- nerna medu dok~me:1tima. Da li Је unisten ili stavljen na stranu,
jugoslo~~og s va stvar је nagadanJa. N.a pos!ednje Kraljevo pismo od 4. januara 1945.
Cerfil је takode tr~i10 ldnovo misljenje i savet kako Ьi on mogao
nom ~ I L 0 rasmatranje. U dokwnentu se kaze: ,АVNOJ jestc
Jos Jedn tel roizaslo u Ьorbl za slobodu, koJe се vr!iti zako- obavestiti predse<l:Jk~ Ruzvelta i Staljina zЬog Кra!Jevog odЬijanja
t!stavotvome skup!tine. Те!о se .••~toji od
hoora da abdicira prenosenJem svoJih prerogativa na Namesni!tvo.
zakonooa~i:.i d:
nodavnu NarodnC)-()S!oЬodilackog pokreta, ko11 su postav!Jeщ slicno Medutim, ldnov odgovor i savet, iz nekog razloga nisu dostupni
delega~ . deleg.1ta 18 prvi Jugoslovenski parlamenat 1918., koji је ni u ovorn slucaju; niti pak ima traga od Cerblovog pisma Ruzve!t>.1
posta~IJ~JU d '·'-ra Ustavotvome skup!tine 1920. Jedina navodna ро ovoj stvari, niti_ njego.vog odgovora britanskom predsedniku vla-
ftшkciomsao о u.uu d d 1 de. Takode nerna ш Staljinovog odgovora Certi!u; jedino mi је pos.lo
razliJa. jeste, !to је u Parlamentu 1918. pore е egata narodnih
za rukom da pronadem Cercilovo pismo Sta\jinu od 11. januara 1945.
raznih jugoslovenskih krajeva, takode bilo Nanova Parla-
od.::: КrаЈ ·evine SrЬije.
Ovo novo zakonodavno telo - na vodi se
: dokumen~ _ Ысе sastavljeno jedino od delegata od postojecih
u kojem on trazi Staljinovo misljenje kako da rese jugoslovensku
jednacjnu, po!to kra!j Petar nece da abdicira. U pismu se kaze ovo:
narodnih odЬora. Funkcionisanje ovog tela росесе odmah posle for- "Od Predsednika britanske v\ade, rnar!alu Staljinu, na blnost i
miranja nove vlade.' . . . . . . strogo poverl.iivo.
u ovoj izjavi postoji nekoliko krivo prikazanih CJDJentca. Prva Gospodin ldn i ја pokusali smo nekoliko puta sto smo Ьоlје mogli
izopatenost jeste !to се AVNOJ vr!iti_ zakonodavn~ vlast dok se ne sa kraljem Petrom. On је odvalan mlad covek i oseca da ako Ьi
for:nira Ustavotvoma skupi;1ina, kad Је ocevidno 1z amandmana - potpisao sporazurn Tito - Subasic da Ы . to prakticri~. znablo aЬdika­
koji se odnosi na izЬor ove skup!t_ine - ~а се ~V_N ОЈ vr§iti vlast ciju. On rnisli da ako se ne veze sa svtm orum sto се se dogoditi u
sve dotle dok U1tavotvoma skupltina 1vn1 sa D]enun radom. sledecih nekoliko godina u Jugoslaviji, da се zora svanuti za njega.
Druga izopacenost jeste da се АVNOJ poceti da !unkcionise kao On ima veliko divljenje za Vas, vi!e nego li za Idna ili mene.
zakonodavno telo posle obrazovanja nove vlade, dok · izgleda, ро Ја sada predlafem da napravirno vazecim Тito - SuЬaAicev spo-
11.ampi koja izlazi u Beogradu (.Politika" i druge novin_e koje pose- razurn, 1 jednostavno da z.~oЬicSemo kralja Petra П. Njegov mem<>-
dujem), da ovo te1o vec mi zakonodavnu vlast. Na pi:rner, ~ес su randurn rneni је predat bez njegovog predsednika vlade, а on sebe
izaШ zakoni о amnestiji, odшimanju privatne svojine 1 drugi. Cak predstavlja ustavnim vladartm. U stvari, njegovo pismo ne _mo_ze se
i zakon о novom dnavnom grbu i zastavi је izdao i vec је u primeni. smatrati drzavnim aktom. Ovo znafi da smo mi u prilog 1de1e da
priznarno vladu m:ir§ala Tit&, koja је postavljena pod Namesnistvom
Najva1nija (mcdutimJ izopacenost u dokurnentu jeste ta, §to se
kao Kraljevska jugosloveг.ska vlada, s tim sto се.то poslati ~ g
А VNOJ sastoji od delegata slifnih onirna koji su bili izabrani za prv•
arnbasadora u Beograd i pa·imiti nj ihovo_g ovde. Nadam se da cete
Jugoslovenski parlarnenat 1918. U tom parlamentu bili su iskljutivo
Vi srnatrati da је ovo dobзr izlaz iz teskoce dok se ne IZl'azI sloЬodna
pravno izaЬrani predstavnici svih krajeva iz zernalja, koje su se ро
prvi put ujedinile, sa rnalirn brojem postavljenih va1nih licnosti. U 427) F. О. 371-48860.

508 509

1 pra,·a narodn• ,-о\ја. Mcdutlm, prc nogo polpuno odlut lmo ро
o,-om pn-dmrtu., mi moramo stvar dostavltl Лmorltkoj vlad\ koja Ьi
bUa mnogo u~тodena, ako 1h ne Ыsmo о ovome obavesШI . Naravno.
mi nismo u Ы\о kom pogltdu obavezn.l da prlhva\lmo njlhovc prcd-
1 ~ Tclegrafik-m Vama, pre nego Ыlо lta rкem Tltu, lzuiev da
mu kalem da ~kuje ,-..sti, po!to •• ја konsultujc,m аа SovJetsko,n
,·ladom• ! "')
Wl.nslon S . Cburclilll, 11. \. 1945.
t. Cufilovo piADo ••·om mlnlstru 1ро\ј..Њ pмlova
.Gospodine Sekretare za. spoljne poslov<e, . .
1. Лkо ltl!lile da znatl!, ја ne zameram rкenio1 : ,On Је {kraJj
Petar) odvalan mladi Ь)vek, i ја mislim da је Ыо savetovan od nekih
, ~ nezvanimih Eng\cu' 1 ne treba (ova refenica) da bude izba-
~ u moj" depcle amm&om Pred.sedn!ku, i ne vidim razlog zasto
Ы to tr-eЬalo uraditi.
2.. Ја sam izЬacio sugesliju Forenj ofisa ,da preduzimanjem ove
akcij.,. kralj p"ta, ј" mobla spalio sv" svoje \а(!е', ја sam \о ufinio
jer ј<е sasvim netacno. ,Spalio svoje lade' (,Вumt his Ьoats') nem~
nikakve veze sa onim 1to је on (Кralj) uradio. Osvajacr kad se iskr-
c:aju na n<eprijateljsko tlo, poznato је, palili su svoje brodove da Ы
tako spreali svoju vojsku da poЬegne, vec da ostane u okupiranoj
zemlji i da se Ьori. Ја ne mogu da vidim n!kakve slifnosti izmedu
Q\•oga i cnog 1to је kralj Petar uradio, predla!uci neke izmene 11
Тito-Su~ sporazumu. Sta \'Ве, Vas novi argwnent, da se шsta
nepovratno nije dogodilo, i da је pored svega moguce napraviti neki
kompromis. Daleko od toga da је Кralj !е\ео da ,spali svoje \а(!е'
i da tako ostane l"1SUkan na tu/!oj obali, kralj Petar se nada da 1:е se
jednog dana doa!;,ati Ьmоа koji се ga odvesti do njegove rodene
oЬalel Pitam se, da li bi izraz ,upropa..otio је svoje Aanse' (,cooked
his goose') mobl.a Ьо\је odgovarao kontekstu; ali op§te uzevsi, јо§
smali'am da је Ьо\је da se refenica sasvirn izostavi. Izvinite na mom
Ьockanju i pedanteriji". "')
Winston S. Churchill, 14. 1. 1945.
5. Saoplta,je Kraljtve kanel!larije ZZ. januara 1945.
РоЊ> је роkшао da objasni predsedniku Britanske vlade svoje
glecШte о nesreci svoje zem.lje i njegovoj lifnoj, kralj Petar
·је na-
pravio drugi odlucni korak - iako kasno da utife - ako ne na tok
stvari а ono bar istorije radi, da profisti svoju .Augentsku stalu"
Ш vlaciu, koju mu је silom nametnuo Cerfil uz precutno odobrava-
C28) ,._ о. 311-4SUO.
42111 r. о. 311-48880.
510
рје preds~dnika Ruzvelta, valjda da Ьi .
1llfkom d1k~tur~~ unapre~ila •tvar sv зе ,1ugos\Qvenskom komuщ­
ьrlLal13kl pnJate lJt savetovalj su mu f\зке demokrat ije! Kraljevi
raircsl I ban~ S ubasica sa polozaja P::'"
.Ь:i-pora C..rыu, d.a odmab
paravana koJ~ m u Је posluzic, da 1egalizu·e /ц vlade, il1 C..rblovog
ьavl nJihovoJ upra vi medunaro<1n· 1 1 . 0 ':'un1Sutku v\ast; pri-
. , ug ed • Pnznanje.
U tu svrhu UJU\ ro 22. januara 1945 К .
је sledece saops1.en je na engleskom jeziku~a!Jeva kan~ja izdaJa
.кancelarija kraljevog dvora izdaje sl~deci k . .
u vremenu 17.medu Kraljevog §te . om_unike.
jugos\ovenski Kral j nije ostavio ni ;:: knJa \\. Januara i danas,
uьrzao re~nje jugoslovenskih proЫema n Каam;n 1.'•pre:vrnut, d.a Ы
za §tampu od 11. januara, Кralj је · riЬ~a ~ Је r=no u izjavi
pokr~ta narodnog oslobodenja svoje ze~j ~ ~ovne predloge
reno pitanje kako sprovesti u zivot ove pre~oge :к,~- ostali: otvo-
n,.an da odobri svaki rnelod koji ы potpun · • Ј Је O spre-
• • od; . о garantovao sloЬodno
1zrazav:mJe n:i,r ne _vol!e u pogledu buduce organшcije zem.1·e i
forme vladavme. Ali posto nikakvi pred\ozi rusu dolazili od ~
Pokreta nш:odnog osloЬodenJa, Кralj је шео inicijativu u svoje ruke,
na dan_15. Januaia s1.avlJa!uL~ u tu svrbu predlog dr Subasil:u i mar-
§alu T1tu, da po!rto.se _slaze sa natttom sporazuma, on ы Ыо spre-
roan da pr~ese vrsen1e kra\Jevskih us\avnih pterogativa i zakono-
davne vlasti na kralJevsku vladu, pod Тitovim vot!stvom· a\i samo
ako је vlada postavljena шtavnim putem. Uz ovo, on ј,' dao vladi
19. januara trazeno objasnjenje u vezi njegovog predloga. Medutim,
20. januara, predsednik jugoslovenske kra\jevske viade predao је
Кralj>. odgovor marsa.J.a Тita u kojemu је izjavio d.a !e\i d.a nastavi
da radi s Кraljem u demokratskom i ustavnom duhu., a\i jedino kroz
Кraljevsku vladu.
Sa ovim је nastala potpuno nova situacija. Кrа!ј ceni nastojanja
marsala Тita i to је prihvatio; a1i on 1a\i !rto nije u stanju da nastavi
da\je pregovore kroz шlugu dr Ivana Sub>Ail:a. Кrа\ј је izguЬio
pover,;nje u Subasil:a, Ьеz kcjeg је saradnja ро bilo kojoj ozbiljnoj
stvari van disku<:ije. Suo~en sa ovom situacijom i obzirom da se
namece potreba da se nade re~enje Мо је pre moguce, Кrа\ј је
zatrazio Suba§icev-.i ostavku i saop§tlo mu da је njegova vlada u
demisiji" ! •30)
6. Кraljevo pismo dr SuЬaiit11
Istog dana 22. januara posle navedenog saopstenja, Кrа\ј је na-
pisao na engieskom jezik~ dr \vanu ~ubaыcu i ubjasnio _zasto ga
razre§ava du!nosti predsednika v\ade. U tom se p15mu kaze:
tЗО) F. О. 371-48861.
511
 D agl moJ predscdnl~ ,,Jade,
• _r . Vase pismo od 20. januara; 1 doo зоm moj ko 11ac 11 ;
Pr1m10 sam t.iv sporazuma. Mcdutlm, ја ne mogu d rukci]e
odgo,-or. Ја nisamJ1:nom !\о sam lzjavio 11. januara; 1 prl moj,•n,
,~ do ostan~ Р k Ј !adi od 15. \ 19. Januara.
odgo,-oni Kra\jevs о v
• К \ј branio sam demokrat.ska p~ava I slobode mog noro<Ja,
Као ra • -•-'i od ovoga !to rndun. То је mesto nn kojen,
1 ја sc ne mogu uш=
stojim.
rilo sporszuma, ali prltisa
k k ·1 te iz 1·
ОЈ s ne 1 u Vasem
. Ја sam _u -~'- g irile na jedan u!timatum nego na sporazum.
ptsmu mem, , ..., m
Ја sam dao dokaze svoje r.ahvalnosti Pokretu nar_o dnog oslobo-
d · а moje zem\je, i svesrd-'IO sam _ga pomogao u borb1 prot,v nep,i -
. enJ\j ali ka Кr..Јј ја sam polot,o zakletvu na Ustav da cu cuvati
~:-in~ mog ~aroda. Rukov?'2en jedino ovom ~uin_oscu prema
narod i mojoj savest.i, u ovun te! kiz?- vremernma Ја ne smem
::'a,';.,,;ti~ v P'?Pust ~oji Ы mogao unati neie!Jene posledice
posle osloЬollenja moJe zem\je.
Vi ste potpuno svesni, gospocline. predsednif~, da ste radili bez
mog znanja i Ьеz mog konsultovanJa. К_ао moJ _pr~ednik vlade
tpuno ste me ignorisali i time ste stavili mene lifno I moJu vladu
:;"krajnje td:aJt ; ne<Xe]dvan polozaj. Ја sam protiv odlaska moje
vlade iz ove zemlje, dok moJe glediste ne bude prihvaceno. Ја ne
mogu da prihvatim с1а budem u poslednjem momentu pitan sa . da"
ili .ne•, niti
dozvoljavam da budem pitan с1а bezuslovno odgovorim
sa .da" ili .,ne"I
Моја је du!n06t da Vam skrenem painju na Vase ponasanje
prema meni l dok је madaJ Тito pre Ыlо kakve odluke, konsultovao
АVNOJ i Кomitet nacionalnog oslobodenja, dotle Vi stavljate mene
lifno I moj11 vladu pred svrsen & . То је razlog za sve sadasnje kom-
plikacije. Sta vi!e, Vi su trebali odloiiti traienje pristanka od nasih
velikih saveznika sve dotlP. dok .ne doЫjete moj pristanak i moje
vlade.
DuЬoko se protivim Vasem ponasanju u ovoj stvari, obzirom da
&jenica stoji da ја nisam nikad si!ao s puta korektnog stava prema
Vama"! ' 11)
Petar П.
G. dr. lvan SuЬаШ,
Predsednik kraljevske
jugoslovenske vlade,
London.
4'1) F. О. 371-18881.
512
7. J cdan ncodriani К ra1·Jtv 10-vor
Potetkom marta 1945., vz Cerffiov Ы .
mlrall s u u Beogradu kra ljevsko Nam •g~slov, T,to i Subasic !or-
,· Ј esrustvo i ujedinjen "
vlzomu v 1аd u, otv е priЬav i lo tadasnjoj J u 1 ~- - u pre>-
priznati medunarvdni polczaj . Kralj Peta~~~:t
1
P;•vni
~tus i
jedno I drugo, tto је razgoropadilo Cerbla. Vrlo i·ut iri da pnzna '
sednik vlade pozvao Је ldaa 4. marta 194 • . ,Ј ' tanski pred-
p t d Ь . о. ' re~ao mu da prenese
kralju ~- ru " а ritans_ka vlada ne/:e vise trpeti ni jednu КraJ·evu
obstrukc1JU, а ako se to 1pDk ponovi Britansk /: 1 d zah Ј_
on napusti Veli.ku Britanijv"! "') ' • • v• а tevat1 da
Iz ovih da~~ poti/:e . K1_aljev pokusaj da uti/:e na stvari svoje
nesrecne ze111!Je, naprav,o Је neuspeli poku!aj da govori preko lon-
donsko.i; rad1Ja narodu u Jugoslavijj. KraJj је spremio napisani govor
i podneo ga ForenJ o!isu za dozvolu da govori preko radija. Prvo
sied1 КralJev tekst а posle toga prigovori Forenj ofisa i zabrana da
govor dri1.
Tekst Кralj evog nesudenog govora glasi:
,,Dragi moj narode,
Nije ovo prvi 1)1.it da se Vama obracam putem radija iz Londona.
Ја sam to finio kad god mi је moja savest nalaga!a <'.а govorim i kad
је to bilo mogu/:e. Medutim, nikad ranije nisam smatrao da је moja
duznost, da Vam govorim, tako kao sada. Pre kratkog vremena Кra­
Jjevska vlada vratila se u nasu prestonicu u Вeograd Posle dugih
pregovora vlada se ukljucrla u Kom.itet nacionaloog osloЬodenja,
u jednu vladu za celu zem\ju. Ni jedan od ovih koraka nije moja
vlada uhnila bez mog pristanka. l sa мjvecom Woscu pristao sam
da se ne vratim sa vladom u nasu otadiЫnu, vec da privremeno
ostanem u inostranstvu dok me Vi ne pozovete.
Postojalo је nekoliko razloga koji su m.i nalagali i Ыli pofeljni
da ја prihvatim formiranje jedinstvene vlade, posle povratka i,:ioje
Kraljevske vlade u Jugoslaviju bez mene. Ја shvatam sve ove raz!oge
i njihovu vrednost; ali odluёujuci razlug za mene Ыо је taj, da је
odlaganje mog neposrednog dolaska sl11Zio apsolutnoj naciona!noj
potreЫ. Od prvog dana mog stupanja na presto, narodno Ыagostanje
bilo Је moj v rhovi,i zakon, koji је upravljao svim mojim aktivnosti-
ma. Da li se Vi se/:ate onib teskih dana iz dnige polovine maru
1941? Mi nismo n:ogli prihYatit.i da budemo odveden.t u sramni kom-
promis i da se pokorimo brutalnoj sili. Da bismo sa/:uvali nacionalnu
/:ast i da bismo obezbedili buducnost nacije, ја sam omogucio veliki
istorijski dogadaj c,d 27. marta 1941. kada је, ро rec.ima g. _Cer/:ila,
,Jugoslavija na!la svoju dusн· , i za ovo ја sam рrешео kraJnJu odge>-
~ Britlah Forelgn Policy 1n Sa-ond World War, VoLwne Пl Str. зв:-зоЭ.
51З
,..,m,.,I. Jroino sada је n,ogu&, c,cniti vrronost linjcnlcc, da se Ju ~u-
•la,-jja tog dana prik\juola demok1·atsklm. nac~ama. .
R&t ,е ЫШ S\'Om kraju. O!Џ'Omnl zadac1 sloJ• prcd n.,ma, Z11 a1 0 11
dro na..~ tem\je ј~ је u rukama naclstltkog okupatora. Тај dc,,
mora biti osloЬoden; а uz to sva mogu~a _pomol: 1nora Ыti pru;cna
nasim ,~likim sa,•C%niclma; s,·e dok kraJJ1.!• '?°beda ne bude lzvojc-
,-ana nad na!im neprijate\jem. Rat.ni z\ot1nc1 moraJ!' Ыtl kainjeni ,
Narodi Jugosla,'ije propaШi su n_~drovctanske ":'~е u jednoj n c-
ra,-noj ЬоrЫ sa nadmocnim neprlJalelJ•~- _Invalod, 'i ~~tna soro_cad
imace nasu punu pomoc. Оршtоое~~ kraJev1 moraJ_u b1t1 obnovlJe ni
1 nuodna pri,тecla mora Ыti r&ZVIJ•~• da omoguc1 pnstoJa~ zivo\
S'lima onima koji rade. Podjednako Је od primarne valnosti da ,е
uёimo na isk-ust\-u Jugoslavije od pre rata; da uv~emo politicke
sloЬoae ; da st\'Orimo atmosfeN m~шobnog poverenJa m~u nasim
narodima- Jedino ako budemo politiШ konsolidovani, ekonomski
; drustveno napredni, moci сето da ispunimo Il:a! zadatak u harmo-
niji sa nшm save:nicimз u posJeratnoj Evrop1.
Ја sam potpuno svestan оЫmа i te!ine zadataka koji leze pr~d
nama.. Da ih i.zvmmo potreЬno је imati: prvo, saradnju svih kon-
struk1ivniЬ snaga nacije; drugo, podre<!ivanje individualnih interesa
opswn dobN; i 11-есе, puna pomol: na!im velikim saveznicima. Sada,
isto t..ko \сао i u martu 1941 •. ја imam pred ocima jedino opsti inte-
res celog naroda. 1sti motiv се nastaviti da me vodi u mojim budu-
cim ak1ivnosfuna. N--..kakve tdkol:e nece Ыti u stanjц da me skrenu
sa orog pravca. Ја sam ponosan sto sam sin takvog naroda, i ја veru-
jem u ,•eliku buducnost Jugoslavije"! "')
Petar II.
Nameravani Кraljev govur potrebno је shvatiti u kontekstu mo-
menta i vremena u kome је pisan. Po!to је u januaru 1945. odЬio
da igra na Ceztilovoj liniji, vec u martu - pod stalnim pritiskoш
predsedn.ika Bri\anske vlade i pretnjom da се ga negde deportirati,
ili ,iajuriti iz zemlje - Кr&Јј fe ponovo sici na Cercilovu tragicnu
politi&u liniju u pogledu Jugoslavije. OLuda njegov pokusaj da bar
nesto dobrog uradi za svoju zemJju, !t,, mu је Forenj ofis spreёio.
Napisani Кraljev govor prvo је otisao na radni sto nacelnika
juznog departmana Forenj o!isa, Douglaз Howarda, koji је na Kra-
Jjev govor stavio cledece primedЬe:
1. .КrаЈј Petar nedavno је rekao ministru spoljnih poslova da Ы
releo da govori preko ractija svom narodu, povodom imenovanja
Nam~a _l formiranja nove vlade. Kralj Petar nije na zadovo-
lJavaJut1 nacin odgovorio na primedbu ministra spoljnih poslova, da
on prvo treЬa da dоЫјг pristanak svog predsednika vlade (tada
Josipa Broza-Тita, prim. pisca).
433) У. О. 311-t8Ш ,
5Н
2. Kraljev_napisani gavor nije dobar а Ј · _ , _
ren 1 mf)guce Је da ne Ьi prouzrokovaa u' , ПЈеgа~ Је sadriaJ ume-
3, Ја jos smatram da ј е potrebno vred u za Tita;
. savetovati kral · р tr d
u naJmanJu ruku, izvesti marsala Т-tа k , Ја е а а оп,
vlade, da 1eli da govori i da mu ukafe ~. li~~ ПJepv~g predsednik~
Ovo је pravi put za njega kao ustavn Ј е па koJuna Ь1 govono.
ьеz Titovog prista.nka Ш znanja izves~go ':' 0 "darhba. Ako_ь, fovario
" k d ·t ' Ј е а I KralJ naisao па
rdav pr1Jem о s ampc u Beogradu sto ь· .05 .• . _
vom licnom polozaju i ugiedu monarhije, К:Ј ta"i:"' skodilo nJeg<>-
da оп ne moze govoriti iz ove zemJje bez pris{ank о Bmora da shvati,
а ovu dozvolu је tesko dati obzirom' na nase оdл а ntanske vlade;
dom u Jugoslaviji, ako svi propisani uslovi nisu . ose ~ ~ovom vla-
х tan "ta bU . ISJ)unJem.
sа_ na,eg s OV\S о Ь, nepofeljno dati pristanak sve dotle
dok T1to ne bude konsultov,щ, posto _ Ы on znao, da smo mi ti koji ь,
dal1 ?Jaks1cu za (КralJev) go_vo r. 1 nJegove sunшje u nase odnose sa
KralJe>n mogle Ь1 ponovo oz1veti.
4. Ја pretp?"tavljam da је moguce da КrаЈј dostavi svoje
namere n~es~c1ma, ~ko on una Jedan nepremostivi razlog u di-
rektn~m ~pstenJu sa T1tom. Ali ја smatram da Ы Ыlо mnogo pri-
kladniJe 1 lakse kad Ь1 Кralj licno poslao poruku na Titov-~
liCnost 1' . 4" )
Douglas Howard, 15. 3. 1945.
Kad је ovaj predmet do.stavljen ministru spoljnih poslova, on је
svojom rukom zapisao ovo:
"Slalem se sa svim u,im. Ја sam spreman da Кralju napisem
pismo. Ali Ыlо Ы ljubazrnje ako Ы g. Howard mogao naci vтemena
da sve ovo rece Кralju ili samo onoliko od o,·oga, sto Ы smatrao za
potrebno. Ako on ne misli da ovo treba da stavimo na hartiju za
arhivu, ја cu uraditi onako kako је pozeljnije".
Anthony Еdщ 16. 3. 1945.
Douglas Howard је procitao ldnovu belesku i diskutovao stvar
sa sir Orme Sargentom, i 15. marta dodao је na dokumentu sledecu
opasku:
.,Diskutovao sam primedbu g. Edena sa sir Orme Sargentom.
koji se slozio sa mnom, da с,- kralj Petar pre prihvatiti nasu sugestiju
da konsultuje Jugoslovensku vladu, ako је ova napisano od strane
ministi:a spoljnih poslovз , pre nego ја odem i vidim Кralja. Кralj
Petar је krajnje tvrdoglav, i nikad ga nije lako nagov~nti na ЫЈо
sta na jednom intervjuu. Jm~ vise izgleda da Ь.1 se on slozio sa pisme-
ni,.;, predlogom. 1 rad, toga prilaiem nacrt odgavora kralju Petru· ~ .,..)
Douglas Howard, 16. Э . 194,.
434) F. о. 371-48865.
435) F, О. 371-48865.
515
 rihva\io је u potpunosti snvc t NYo~., na mlAJJenje. lz o':"og odgovora britanзki zvanitni istoriw, Wood-
!ji\ih Po"\ova Р l{ra\Ju је odgovorlo 19. 111ur\t1 , 1,._
м1n1s1ar ,ро мpart.rnana 1 word, lzneo је za !avnost samo deo poslednjeg paragraia koji u ori-
'k jul.nog glno.lu glasi ovako. ,, . . . _Ја пе t vrd1m da Је rezultat (Ьritanske pomo-
nareln• ~ m:
deciD1 p1sD1?~ans1,,u kra!Ju ?•:u
. od Jugoslavlje,
rasmotrlm tekst govora koJi Vt1ic
.NJ. Ve1' trnao vremcna фm• Jugoslavlje povod~m postavlja.
fl oslubodenJa_Jugoslav1_1e) Ь10 zadovoljavaju/:i, kak'J bismo mi zeJeli
ill da su veliki n.a pon ko;c . smo mi ut inili zЬog jugoslovenskog
naroda ЬШ priznat, od. sadasnJe Jugos!ovenske vlade, kao sto smo
5ad sam . da uputl о~ vladc, Ја nemam nisla da dodon-,
1
n:
Velitanst,-o .:~~ i ronniranJ8 0- : govoru. Medutim, ја osccum da
imali pravo da oceku;e_m<>. J edino sto mi ostaje jeste da izrazim
moJe !aljenje Vas~m Vel,tans tvu da stvari nisu bile u domenu mo·e
r,ja ]'iam•~ raze u nam•~·ava i~ete mar~la Tita, Vaseg predsoct. mol:i da promerum tok dogada;a" ! Ј
оа st,•~• 1Z u&>ili da 1nform .1 1 moida da mu dostavite glavnc
bisl<! V1 dob~~j telji da_g_ovor~~ se da ako blste Vi govorili Ье, ~asmatrajuci Cer~ilov_ odgovor, nadleini faktori u Forenj ofisu
oika ,,tade, ?._ 8 tete govorit,. BokJ vlade Vi biste sebe otvorili " nа!Љ .•~ da _Је ton p1san1a br,_tar.iskog premijera Ьiо gotovo apo\o-
ta, е .,... ш·
· tank•
-anJ•
•k rл koJI"• . Ј os}ovens е
-
ug
,__ ,~,m politi•=••
' .
.. .,.;- 1<rugov11Т1a, . d"
а ovo Је ino rnoze
· · Ј b"h
getski, l radi tog~ savetovano Је • pred!oieno da se Cercilov posled-
nji par~graf u P•~mu ~amen,. sa OVlm sto sledi: .Мi smo sve ucini.\i
pris_- u ·ugoslo=- . i ugledU n1onarh1Je. а • stoga rnolio
knllk~vJ.m liФOП1 poloiaJU . vasu vladu pre nego odluёite da sto је ':'ilo u __nasoJ m_ol:i da ut~femo na evo\uciju stvari u Jugoslaviji,
IO;:od1ti. . ,.м\VО konsultU]C . na naЬn koJ1 smo.rru smatrali da Је pravilan. Ali ја ne mogu da kri-
Vde Veli....-
:vorite"!"'I Лnthony Eden, 19. marta 1945. jem od Vaseg _VeНc~tva da su dosadasnji dogadaji razocarali moja
najbolJ2. ~eki~an~a;_1 da ~0stoJi mnogo koje cega sto se dogada u
Jugoslavi]~ §to _Ја z"!= al,_~am u stanju da spre&n"! '311)
Cercil Је prihvatio verz11u Forenj ofisa i odgovor Кralju је poslat
. . velikU stvar ~ nije poslusao savete nЩ в. maja 1945.
Кralj ~tar је uьnio_ da trazi Тitov~ odobrenJe_za svoj natr1e-
ldna niti nJegovih save~
8
dlagao KralJU Jeste velika hipoknz1Ja. Ova razvodnjena verzija Forenj ofisa nije zadovoljila Кralja, niti
ravani govor, jer ~~ lto Jehpreogao obra/:ati neustavnom diktatoru Ы ga pak zadovoljila originalna Cercilova verzija, da је bila poslata.
Каkо se ustaVПl monar d Ь•0 zaveo totalitans
m · ti'ki
с • · Ј·edne
rezun Osel:ajul:i mogul:nost iznosenja pred medunarodni forwn gazenja
Тitu, koji је vel do ta а , \judskih sloboda i vladavinu terora u J ugoslaviji, narocito na pred-
partije! . stojel:oj Potsdamskoj kon!erenciji, kralj Petar 1:е ponovo pisati
Certilu б. ju]a 1945. skrecul:i mu paznju da је zavedena diktatura u
.. --•· ku!aj Pismo Cerlilu 6. jula 1945.
8. PosledDJ• ....-~Jev ро . Jugoslaviji protivna Sporazwnu Subasil: - Тito, а takode i Jaltskom
• trebno је osvrnuti se na pokusaj kralja ugovoru iza kojeg su stajale tri velike sile: Britanija, Amerika i
~
Ј~ pre _ovog 1ё:'~ 9. aprila 1945., kad mu је pisao о uvode-
Petra da _utice na •. а terorom u Jugoslaviju. N а zalost, ovog
Sovjetski Savez, kao garanti. Imajul:i sve ovo pred ocima, Кralj је
uputio pismo predsedniku Britanske vlзde koje glasi:
nju totalitamog hi~~tisapak Cerffiovog odgovora Kralju. Medutim, London, 6. jula 1945.
pi=a nema u ar vi, ro i1 · · t с 1969
. . ismo i Ceralov odgovor na isto, Ь о Је pr1s upa no . .Postovani gospodine СеrЩ
1
КralJ•ьv~tanskp zvaniёnom istoriaru sir L\ewellyn Woodwardu,
godine n от . d
ajim cu se tekstom "') posJuziti da osvetlim ovaJ ogau~J-
.. . U .
p~s~u
Zaista zalim sto sam primoran da Vam se obratim u
ste suvise optereceni radom.
=•kad

se Кralj ia1i _ britanskom predsedniku vlade - . ~а spol) n u poli:Lku
vlade Тito-Subasiё, а јо§ ·;ise na unutrasnJu politiku koJa Је urustila
sva Jjudska prava i demokratske slobode. Cercil se . ~asao u _nedo-
umici sta da odgovori kralju Petru, Ща је konstatac1Ja tacna 1 Cer-
cilu dobro poznata. Ра ipak, on је morao da prizna Kra\jevu konsta-
taciju, i u tom smislu napisao је odgovor i podneo ga ForenJ of,su
Ш) F. О. 371-1886.1.
437) Brit!sh Fore!gn Ро!Јсу 1n the Second World War, Vo!ume III. Slr. 382,
Ьу Slr IJeweUyn Woodvard, London 1971.
Mlc'dutim, ја sam siguran da l:ete Vi uvideti da me pritisak do-
gadaja i priЬШavanje konferencije u Potsdamu primoravaju da ovo
~inim. Моје Ьojazni koje sarn Vam izneo proslog decembra, bile su
vise opravdane nego sto su Vasi ministri tada bili spremni da prizna-
ju. I zbog ovoga, da Ьi se izЬegle ozbiljne medunarodne posledice,
tri velike sile moraju se zainteresovati stanjem u Jugoslaviji. Sile
koje su van moje kontrole, porekle su mi pravo da uzmem uёesca
438) Britlsh Forelgn Pollcy 1n the Second World War, Volume Ш. Str. 382,
Ьу Slr IJewellyn Woodvard, London 1971.

516 517
 nuducl da sam avedok, "" divljenjem Va.4,, .
Ј-·-•' cije kao \cgШmnl Kra\j ја пс n1ogt1 pasiv" r lh nekotlko nede!Ja, lzbori ma Jednog sl~Ьodn: 1Зkustva za . p,>sled-
u ,t,·_.rim• ~•; it~ Isc dogada u mojoj rcm1jl. · j
n\Је zabrinut da se m om n~rodu da prilika d ~ nЬodaroda, toliko sam
s.d~U. ~ ko~je osnova postoje«g porctka u Jugoslov\J\ , Ј<•,,,, V "! "') а10 no lzrazi svoju
por . ·,dino sa moJim prlstankom. U moje1n Uknzu koJ1rn volJU
pra,-c,-..1jan Ј ·,-rc:neno ,-rknje moje k~a\Jevske vlast_l na Namc, . " Vаз iзkreni Pttar п
sam Р~ _pnsam S\-Cju lelju, da naroou u Jugoslav\JI budc omo. р• S• Poslao sarn k op1Ju ovog pisma Pн•wи:::
·•dn'k Т
1 u ruma.nu. ·

I sloЬodno urui s\'oju su\'erenu \'Olju' I U mom

nist\-o, ,:ruio Petar 11. R.
gu~ da ро:"; (\e(eltlhl-a 1944., \ u mojirn izjavama od 11. ; 22
~ u Vama .. ~о sam da smatram mojom sveLom dutno~cu d~
anua., l 9•~•
Juhkvam. re · · -•1 d Ье Ь d '
1 da uмim S\'1! 1.to је u mOJOJ m"" , а о z е 1m stvar nu Bilo Ьi u:iteresan_tno ustan?viti ita је Cerffi odgovorio knlj,~
i sloЬodno izrala\'anje narodne volje. Petru. Me<!ut1m, uvaJ odgovor Је zatvoren do 1995. godine. 1 ostace
i.stom namerom prEd юmа - po§to su me prirnora\e t ri istraziva~u to~. leta_GospodnJeg da ovo ustanovL Ја aarn slшao od
1
sasil _ ...... sam da potpiJem Sporazum о stvaranJu Names- pojedinaca _k oJima . Је K~alJ. u poverenju govorio, da је Cerffi u dva
.-elikе е р, .. _ 0 ' ih . d to· . . . d
ni!tva, koje је od njih odobreno, ро nJ o_voJ_ а Ј '7J&v1 а се priz. ,naha izraz10 КralJu W1е1:ч_е za obrt stvari u JugoslavijL Prva pri-
ti osloЬodenim zemlj:ima ,uspostavlJanJe vlasti putem slobod- lika se ukazala za ovo prilikom Ыagodarenja za pobedu u Drugom
~ u"ьora, iz kojih ~ proizaci izabrana vlada, koja се Ьiti odgovorna svetskom ratu.. U kated1ali_ Sv. Pavla, Cerffi је pri!ao Кn.lju i
narodnoj volji'! rekao mu: .Zalirn, duboko ialim, Va!e Velifanstvo, za sve iio ..,
Ali po§to је u Jugos!aviji v~ Ьila шpos_!";vljen~; ta_ ista vlast odigralo" ! Ovo Је zaЬeleiio Шја Jukit '-' svojoj 1mjizi ""') prt nek.1>-
је prekrbla svoja oЬecania i odbacila sveane lZJave time sto s u : liko godina. Tom prilikom Cerfil је takode rek.ao Кralju: .Ја Vas
1. \'italne promene tojc se odnose na шta':'na prava gradana, nisam izdao, ја zarn Ьiо prevaren"! Bilo k.ak.o da ј~. ang)<>-
sprovedene Ьеz n.arodnog odobrenja ~ cak _z.nanJa._ Јed~? ma\i kru;:: jugoslovenski odnosi . od 1941-1945, jesu ndto fune se V.ШU
ljudi primenjuje ove promene ~ praksi, Ьеz Javne diskus1Je u pogledu Britanija ne moie ponositi jer ostav\ja veliku mr\ju na rad Britanske
njihovc potrrl>e Ш praktjaiosti. vlade u to doba.
1. Oni koji vrse vlast u zemlji ufvdcuju sv~ju kontrolu kroz
Predsednihvo AVNOJ--,., otvoreno kdeci odluke donesene na Jalti
da .,АVNOJ treЬa da bude profuen ukJju~enjem poslanika posled-
njeg jugoslovenskog parlamenta, koji se nisu kompromitovali kola-
Ьoracijom sa neprijateljem, tako da Ьi se formiralo jedno telo i Ы\о
poznato kao provizorni pai·lamenat.'
3. Sшvanje Konstituante se diskutuje ali bez politi~ke slobode,
tak\ro telo ne moze postojati. Ne postoji politifka sloboda u danasnjoj
JugoslavijL Nema sloЬode govora niti slobode udruzivanja, osim za
pristalice re1ima. Nema .pr.,vde za one koji se f.ale da је rezirn poga-
zio svoja оЬесаnја ,osnovnih demokratskih sloboda', i porekao Је
garanciju и njihovu primenu. I u takvoj atmosferi politickog
ropstv. nema шlova и sloЬodne izЬore. I tamo (u Jugoslavjji) ne
postoji nonnaJni poliШki zivot ili polititki razvoj.
Ја miatram zi svoju duinost da jasno kalem svoj stav, tako da
se а!< ni sa podrazumevanjP.m ne Ьi moglo reci, da ја dajem odobre-
nje j~dnom stanju koje је meni odvratno, а koje otvoreno najvise
ugnjEctava moju zemlju. ZD prihvatanje Sporazum:i na mene је vr•
ш pritisak, i data su mi obecanja i jemstva koja sam naveo. Izvrsa-
vanje Ш neizvr!avanje ovih garancija mora~ da odluti moje dalje t39) Premler З/5\з/ 10. 395 N• w York & Loodon
НО) Шјо Jukl~: • Tl>e FaU о! Yugoslavla"' slr. .
veze sa sada.tnjim rezirnom u Jugoslavlji. li7t,

518
 Registar Ucnih imena')
А Вa juk , Marko, 384
Mimovic, Мllan, 236, 414, 478 Bok!c, Vuk.sao, 146
Adrlan, kapetan, 70 Baltour, Мlcbaet, 117
Addls, Ј , М. , 221, 2:!:!, 224, 365-368, Вal!our, NeU. 21, 40
400, 402, 405-400, 413 Вс1гrе, Н.. 384-365
Aldington, Lord, (vidi: Low, ТоЬу, Borker, Elizahelh, 51, 54-66, '68, 120-
Brngadir) 121, 286-289, 342
Alexander, А. V., 318 Веаm!зh, 394
A}exander, teld-madal, 12, 328, 345, Вeaumont. 119
352-356, 359-361, 362, 364, 368, 391, "Вее", major, 50
455 ВеЫеr, Dr. Ale!, 450
лmery 1 Julian, 53-54, 152 вecarevif, Вotidar, 415
Amery, Leo, 1..()rd, 315-316, 455 Bell, Dr. Graham, 483
Anders, general, 228, 441 Bentwick, 137
Anderson. Dr. PauJ., 457, 460 Веле§, Dr. Eduard. 169
Archer, amerifki admiral, 272 Вethell, Lord Nu:bolas, 363, 384
Armslron&', Charls, Brigadir, 79, 65, Bevin, Ernest, 22'1, 31S, 319, 360, 369,
67, 93, 140- 141, 143, 146-147, 150, 152 381, 394-395, 474-477
-153, 157-15~. 165-166, 17Z, 174, 176- Biber, Dr. Dusan, 9
179, 161-183, 208-211, 238, 2'10 B iCaniё, RudoЦ 308
Alllee, Clement, 319, 334, 382, 394, Biddle, 71
453, 455, 500 Biroli, Piпzio, 233-234
Aucklnlek, Claude, !eldmaпal, 80 Blum, Leon, 262
Avgustin, Svetl, 70, 398, 483 Blundell, Nichol.as. 225
11 Ауе" 1 kapetan, 50-51 Bodi, Мilan. 400
Вogomilov, 58, 111-112
Bolton, Sir Frederick, 389-390
в
Boothby, Е. В., 392. 438, WJ
Вс1.Ы~, Ivan, 307
Вcughey , Peter, 110
Bacevlc, М ., 79, 145
Bader, general, 78 Boxsball, Е., 171
Bailey, W . S., 53, 63-6S, 70, 76-81, 65, Bra~evi.C, Stevan, 370
88, 93, 104-106, 109, 140, 152-153, 165, Broacl, Phillp, 217, 263, 323, 3-12-343,
172-173, 176- 179, 165-186, 188, 199- 405, 409
200, 212, 215, 217 , 287-288, 313, 43S Brook. Oli ver, 389
B rown. kapetan, 376, 387
1) U Registru sva tmena su pisana
Broz, Zarko, 256
kao u originalu. U tekstu tri imena :
CerfU, Rшvelt, i Idn pisa na su srp- Budak, Мile, 29 1
Bш-gess, Gay, бl , 39-6:
sko-hrvatsk!m pravopisom, dok se u
Reglstru navode ро engleskom pravo- B uxton, Dr. Harold, 376., 378, 381, 393,
plsu. 4S1-459, 473, 475, 477-478

521

Ca~opn, Sir Atr:x1ndcr,~ :-.~~
IU, 170-Ю,2S8~U-28, S5, S7 54
c,mptм,11, Slr Rolan-. ' De &lls, Count Chorle11, 340
с.,,.. Donald, 4't
с..ре. Dodd. w.471
CatJ>orlм. Duchea о! AlћoU. s-,
- Dlnl~, TanaaUe, 414
щ S!II, m-svт, 1'/8
et,~ed.. Van UarUn. 20
°'amЬerlain. Ne,1Ue, 382
ChUl'thUI, N&J:7, 2Q
ChwdlШ. Rando1pll, SS. '1'1
Churc:hil\, W!NtoD S. t, IJ-11, 20, 1:
-.2S, SI, ss, S ~ ~ 51..SS, 58,
ц '/0, fS-71, 71, U, 85-К. 88.Ц
ц м-~сц 1 ~ 11 о, 111-122, 12s-1rr,
148-ISO, 152-153, 16'1, ID-l70, l 7S-
177 182-185, 188, 187-202. 204, 206,
21i 218, 220, 2211, 228, 211-.251, 253-
251, 251, 260-.262, 264, 27W71, 273-
275, 280, 285, 300, Ш-308, 308, 328,
:!37, 3SO, 382, 110. Щ Ш-tМ, 158,
Щ 169, 17Н'/2, t'l'I, 501, 506-507,
509-511, 513-511, 516-517, 518
Cw>o, Con~ =- 28--10, 48
CJort-lten, Sir ArchiЬald, 71,82
Citrine, Lord. sм
CUssold, St,ph..,_ 211, 211, 217, 118
C<>lvillo, Slr 7ohD R. Щ 238, 261-
282, 321, 368, 3S8, 3'18-38%, 135-438,
Щ - , 481, 483, 165, 188, 493,
500
Coopor, Duff, 2111-262
Cnpps, Slr Staftord, 21
Crossland, An~. 388
C>vssmaD, Richard, 21
Cvetl<ovif, Dralila, 28--30, S!I, 198, 304,
fOl
с Falmouth, Lady, 391
Cosif, Тr!fun, 221
с 119, 138, 141-114, 172, 185, 223, 285-
Cok, \Ј8
D Freeman, John, 396-397
DamuJdnos, arblepJskop, 177
DamJanovif, 1Wodra11, 322, 383, to'I,
-,148,450-457,Ш
DaV\dson, Вull, t3-5S, 57, 82, IOII
Davu, Elma-, 203, 217
Deak!D, Slr WWJam. 18-17, 51, 53, 58,
71, 77, 78, 82, 98, 106, IOII 118 щ
163, 181, 183, Ш, 283-Щ 111 ' ' Gavriiovft, Dr. Milan, 265, 296, 305,
522
t>can, Pl:\Lrick1 222-223, 22В
l)('an, Јоћn, omct1'ffk.l IC'"Cr1,1, 27:z
Dew, А, R., 218
~ Gautle, 281
D<i SaHs, Count John, 3<10, 348
Dln1ltrov (Dr. О. М, Dlmltrov u Lor\-
nodu 1,11 vreme џita), 105-106
DobrosavljevJ~, StoJ'fmtr, 414
Doklt, Duro, 414
Donovan, W!Шam (.WUd ВШ " ), 82
Du~i~. Jovan, 301, 305
1)
DUas. Milovan, 53, 267, 466
Donovit, Jovan, 54
Dor<levif, М!oclrag, 415
DuJif, Vojvoda Mom~ilo, 34, 133, 145
148, 317, 107, 411, 431, 434
f)ukanovil:, Blaio, 145, 278
Duldf, Svet!slav, 408, 451-156
Durlt, major, 78-79, 115, 175, 177
DurHit, vo,voda Pavle, 104, 107, 311
f)urovl(:, Dr. Duro, 411
Е Haldane-Porter, David, 443-445
Eccless, E\Jzabeth М!ss, 335
F.den, Slr Anlћony, 17, 19-20, 24, 38-
39, 80, 95, 99-102, 111, 121-122, 142,
118, 153, 167, 170, 198-199, 201-202
208-210, 251, 253, 270, 344 350, 501:
509, 513, 515-518
F.dwards, Lovett, 41
Eisenhower, Dwlght, 185, 353
F 274, 291-292, 342
Fenske. major, 337
Fisher, Dr. Geoffrey, KenterЬerijski
arbleplskop, 452, 458-459, 461
FitzМaurice, Slr Gerald, 463, 465, 471
Flannery, Мiss, 49
Fotit, Konstantlh, 268, 301, 304-300
Furlan, 199
G 209, 211, 22.s, 2"s. 21'8-250, ш, 159,
Galbra!th, porum!k, 376
Gartbaldf, Gfuseppe, 81
Ga.!par, Dr. g-da, 365
348
Govrllovl(:, МШvоЈс, 31 :Ј, 317-Зtg
Ouvrllovl~, Dr, St.oJa n, 28, 31
(v:;~c, Dr. S tev"n, 414, 417•422, 427,
Qeorge Vt, BrHunskl Кralj, az
G llllott, EUzubeth, 4~4 l va nlC, М. S tt!van 421
Gl11nvНle, 254-255 Ivan!C, Zorana, 421
Qluml:~, Vlnko, 324 ~van1Aev1c, P<>tpukovnUt. 357
Oodolphln, Slr D'Arc y, 264 vanoviC, Vane, 318
Godlrey1 Н., 317
cotuЬovlt, Vellmlr, 371
Col1oni, Victor, 43
J &ckson, Еll.иЬеtћ, 443
ОбЬЬсlа, Dr. Јозеt, 21, 45, 429, 443
GOrlng, Hermann, 331 J umes, rnaJor, З67
Ј anii:, Lazar, 4.90
Graham, RoЬert, 20-21
Grenelenз, Kennetb, 178, 438-438 Janlc, Strabl.n]a, 415
GregortC, DanU01 415 J a nkovi~, V\adirnir, t.lS
J anJfkovlC, 307
Greenwood, 218
Grew1 С. Joseph, 351 Javornik, Mlrko, 411-4U
Jetremovtc, Spasoje, 479
Grisogono, 348
Grol, Dr. Мllan, 192, 196, 299, 339 JevdeviC, Dobroзav, Vojvod.a 1"6 :10'7
411, ~ 1. 434 ' ' •
GrujiC, Radoslav, 415
GrujiC, kapetan. 451 Је;;~~• З~З~ll.~ul:>-BoAko, 1g7, 265, 26'7,
Gudine1 major, 308
J ohnson.J ones, WiШam. 118-119 365
и J vn iC, Ve.liЬor, 408, 414., ,ua '
Hobsbu~g, Dr. Von Otto, 22, 152
JoniC, Вorivoje, 414
JovanoviC, Dorde, 400
Halford, А. S., 454, 456 JovanoviC, genera1, 400
J ovanoviC, Dragoljub, 339
НаШах, Lord Edward, 98, 150, 268, J ovanoviC. Dragi, 408
351, 405
JovanovtC, SloЬodan, 58-59, 63, 66-67,
Halvor, Hansson (norveAki general) 72, 82, 110, 28...288, 296, 298, 302
494, 496
JovoviC, Jakov, 40, 313
Hв nnaford, G ., 435-437
Jukic, Пiја, 197, 299,519
Hard!ng, Ј., !eldmar§aJ, 355, 384
Нал,!s, Alan, 397
Hurrison, Н. D., 61-66 к
Hayter, Sjr Wllllam, 224-225, 228, 379 КаlаЬiё, Nikola, 229
Hitler, Adol!, 11, 20, 22, 232, 235, 242, Karac!ordevtC, Aleksandar L Кrа1ј
Jugoslavije, 304-
Hol:evar, 357
Кaradordevic:, Olga, Кnjeg!nja, ~О
Hollis, brigadir, 150
KaradordeviC, P avle, Кnez Namcsn.ik.,
Норе, Р. С., 328
19-21, 23, 28, 3-1, 31, 411-1,1, 122, 219,
Howar d, Dougfas, 29, 64-69, 82, 93, 95, 304, 488-469
KaraC,:ordeviC, Peta.r Ц Кrа1ј Jugo-
288, 294-295. 300-301, 102, 404-105.
slav!je, 13-14, 31-33, 40, 78, ~. 87,
. 409-410, 514-515
89-92, 9'1-95, 98-101, 103, 110, 120-
Howarth, Patrick. 45, 52 ш , 124, 13...135, НО, Н2-1"1, Н7,
HristiC, major, 400
151, 155, 158-160, 162-11!3, 1115-189,
Hudson, Duane, 53-56, 79-81, 106, 216, 172-176, 178, 183-1~. 188, 191, 202,
230
Hull, Cordell, 268
2'75- 276, 2'78-2ЗО, 283, 289-200, 296,
Hux!ey, Aldous, 369 299-301, 305, 307, 326-327, 377, <ОО,
Hynd, Јohn, 392-393 421, t2.1, 452-..53, '455-458, t82, 4.93,
501, 503-507, 509-519
К еЫе, С. М. (Bol.a), t6, 51-52, 19, 82,
Iskarfotski, Juda, 469 153
523
 L,essinskl, John, Coпgressшnn, 2113 Mayhew, Chrlslopher, Lord , 385-386,
3S:1-356, 362,
KclghU~·. Slr Charles, Lo<kћcad, porut11lk, 373, 387 394-ЗОG, 455-4 56 Ncuћa c her, Dr. Hermann , 2.32, 235-
384-385. SS7, ~ l Lto)'<I, Guy, 366-369, 381 , 303, 3!12 r.t1talcvlc, IUJ u, 486 2.18, 329, 33 1-332, 335-3.36
Kerкkl. S\meon. 418 Uihr, von Alcxandcr, (cldmur~н t , 2: 1:1 MJhullovlt, Marko, 347 Neuhausen , Fra nz (Cau.l eiter SrЫje
Кing admiral SAD-8, 12 406 ' Mlhnllovlt, DrugolJub-D ralia, 11, 13, ~; ;reme poslednj eg ra ta), 329, зз 1
Кir~ AJexande,, SSl, SS6 Lonfarif. Andra, 212 44-43, 48-105, 107-111, 118-12[ , 124- 3
Кirkl)atnck, 68 ELAS~ (polj)lsnik Lorkovlf, 62 125, 127, 133-138, 140- 184, 186-189, Ncwsome, Sir Frank, 463-465
Кitsos. kapel";emclma 1944), ЗЗ7 Low, ТоЬу, brlgadlr, sadn!njl Lo,·a 197-229, 239, 24 3, 245-248, 249, 253, N!chols, Ј., 31, 37
IO=:,.r:. ~ames. 63-$2, 56, ',5,
V8, A\dington, 355-357, 390-391
Lukarevlt, VoJislav, 180
257-258, 287, 269-270, 283, 286-289,
298, зоз, 305-307, 311, 313, 326-327
N~chols, Phillp, 93
N1colзon, Nigel, 389
143, 145, Н7, ~ 26S Nlkolic, Todor, 313
329, 331-332, 334, 338, 341 , 343, 347:
Юujif. Ste,'an, t1 5 h 2ro NinfiC, Momtilo, 301
Кnatcllbull-Hщ:essen. Sir Hug е, LJ
350, 353, 364, 370, 377, 384, 407-408,
N осе, Daoiel, 346
410-411, 430-438, 451, 455, 471 , 400
Noel-Baker, Lord РhШр, 17, 366-369,
Кn~f. bra~ SЗ. '13
Ljotit, Dimilr!je, 238, 283, 347, 362,
403-405, 408, 419, 421-422, 430, 434,
Мilanovlc, VJadimir, 59-80, 110, 317
МiJelit, Todor, 370
381-383, 392
Кneurif. RadoJe, за Noel-Buxton, Lady Lucy, 475-478
Кnci.,\'if. Zlvщ а, 110, 268, 282, 284, 439, 464, 466, 468-469, 477-478, 480, Мiletil:, Jovica, 388
482 Norman, Slr Charles, 434, 436--437
286, 2S8 Milic, OmllJen, 415
Ljotif, Jakov-Ja!a, 477-479, 482 Nova k, major, 145-146
Milojevic, potporufnik , 491
~::;:ш.:'f, Dr. ЮЬаПо, 189, 198, Ljotit, VJadimir, 362, 388 Miljkovic, Dragoslav, 400-401
NovakoviC, LjuЬo, 195
201 Мirkovll:, Borivoje, 189-191, 285
коrоАес.. Јщ m MocШnkar, Franc, 372 NJ
м
Kos, Fran<:, 499 Molje\Slc!, Dr. Stevan, 155-156, 175, Njego§, Pelar Petrovit Ц 399
Koso,,;t, kapetan, t93 Mackay, saJ!y, 21 185-188, 210, 287
Кostif, ВоD:о, 280, '30 Mafek, Dr. VJadko, 86, 93, 117-118, Molotov, Vjal!:es]av, 183, 185, 21а, 334
Kostif, La=, t14 120-126, 132-133, 139, 149, 19'6, 228, о
Montgomery, Bernard, feldmar~al,
Kostif, Josip, t14 258-259, 288, 298, 302-304, 306-3\О 491 , 497 Olёan, Мihailo, 414
Kosutif, Alojz, l2S 326, 328, 339, 410, 471 ' Moore, kapetan, 78 Ora§ki, R , 22S
К=еr, Franc, 362-363, 38S MacLean, Donald, 238 Morgan, William. nafelnik Staba sa- Ostoj iC, major, 79
Кrek, Dr. J.liha, 61, U7-l.20, 122, 197, MacLean. Sir Fitzroy, 53, 77, 86-87, Oxillia, Anlonio, general, 78
veznifke Vrhovne komande u Ita-
285, 288, 299, 339, 347, 359-Щ Ю- 89-90, 93-94, 100-101, 128, 137-144, liji, 323, 360-362, . 384
369, 376, 380-381, 395, 412 148-153, 181, 1681 187, 182-183, 211, Mountbatten, Lord, admiral, 137 р
Кrizrnan, Dr. Bogdan, 1 218, 242, 246, 249, 283-264, 306, 308, Moyne, Lord, 38
Кrnjevif,Dr. JuraJ, 14, 33, Ц 74, 119, 328, 343, 417-418, 422, 435-440, 442- Muggeridge, М.lcolm, 69 Расе, Conte, 343-344
264, 2II0-2S5, 2S7--30l, 303 ' 448, 473, 489 Murray, Ј ., 88 Pagel, R Т., 395-399
Кuhar, Ъ!Dnsignor Alojz, 191-192, 197, М:асмшаn, Harold, Lord Stockton, Palmerston, Henry Temple, 210
412
Murray, , Slr Horatius, 363-364, 383-
PэnteliC, Dusan, 4.14:
149, 219, 264, 343, 348, 354-357, 359, 385
Kuhar, Lorenz, 342 361, 387, 391, 454-457 Рара Pije XI, 412
Кukavflf, Jovan, 400-401
Musakadic, Dr. Fehim, 148
Parac, Matija, ~
Мalley, Sir Owen .. , , 261 Mussolini, Benito, 22, 232, 235, 291
Kiir7, Ado!L biskup Веша. 483-485 Paranos, Шја, 4.15
Kvalernik, SJavko, 2Sl, 308-ЗЦЈ McDermott, Geolliey, 212-213, 369 Mu§icki, Kosta, 407, 41'6
Parezanin, Dara, 7
McDowell,ЂoЬertH., 219-220, 237-238, Myszener, Auguszt. 406
Pareianin, Ratko, 7, 416
249, 330 Parrotl, Sir Cecil, 19-20, 40
L McGreery, general, komandant VIII N Patterson (amerifki ambasador u Be-
Laf!an, Dr. ВDЬert, 3011-307, 365 armlje, 355,385
1

Lalatovif, major, 175 Najdanovic, Dr. Dimitr.iJe, 457-472 ogradu posle rata), 229, ЗS2
McNeil, Hecwr, 378, 380, 393-394, 396, Na lhanael, 489 Pat:rijarh srpski, Gavrilo, 457, 468-469
иШ. Мihai!D, 364 447
Lalich, N. А., 407-408 Natlafen, 61, 4.12 Pavelic, Dr. Ante, 86, 88, 124-125, 133,
Ма!еt, Branlmir, 415
Last, Е. с. 185 Nedeljkov!c, Dr. Dusan, 424 168, 282, 284, 291, 298, зоо, 30.\--305,
Мalcolrn, Angus, 438-437 N edelj kovic, Mllorad, 417 326, 403-409, 490
Laurevif, Мiljko, 376 Мandic, NеЬоЈ!а, 97
Law, Richard (Dlck), 360, 365-369, 360 Nedit, Bo~ldar-Booko, 486-489 Pavle Sveti, 519
Мarelic, Мarcel, 489-500 PavloV'iC, porutnik, 496
Laxa, Dr. 328 Nedit, Mllan, 88, 90, 94, 97, 108, 133,
Мarjanovlc!, Cedomir, 421 144, 150, 155-158, 1'62, 188, 209, 217, Peake, Sir Charles, 330, 432. 440, 4-17,
Lohed!ev, 112
Мasalovit, Мllo!, 431 231, 236, 248, 258, 280-284, 307, 347, 450
l.eda-er, Lajos, 57
111arshall, George, 12, 149 408-410, 414, 421, 428, 431-36, 439, Perhinek, Rudolf, 78, .:&89--&91
Lee, Vi~ marial britan.kog vazdu-
hoplovnva, 258 Martln, Davld, 78, 334 455, 477-479, 486-488 Perit, Dord:e, 415
Leont!t, Dr. LjuЬo, 499 Мat!t, Nlkola, 324 Nedlc, Мilutln, 415, 486-487 Pet·oviC, Dr. Vuka~in, З~Ј
Me.!trovic, Dr. Ivan, 117, 123, 125 Nelson, Dr, Claude, 457 Pe~iC, Vera, 78
524
525
 Ro~e, м. 1 Зоб Strcel, pukovn\k, 442
Petro,iC--.,Loгd'\ gcneгal. 400 Roseman, gencral, 344 Tr, ma§ev lC, Dr. J ozo, 221
Petro\1t. Miros&'', tli stevcnвon, Ralph, Sklrne, 85-88, g2_
Roosevclt, F1·anklin, Dclн no, 11, \? , 05, 97, 120, 123, 143-144, 147, 166, T oot, Va n Vl')O rзt (dva brata , holand-
Pctro,it. Pre,risla,,, 407 70, 99-100, 149, 220, 247, 249, з оо , s ki gene гall) , 494
pjckћtom. 392~ 170, 201-203, 221, 220-228, 232, 252,
305, 509-510 348, 350, 352, 410, 501 T opalov iC, Ra dos lav, 416
Pl•menatz. John. 58 Rootham, Sir JasJ)<!r, 55, 212-213, 2 18_ TopaloviC, Dг. Zivko, 209, 211, 347
Popo,i~ Мilan. 400 stevenзon, R. С., 339, 341
435 ' To~ koviC, Dr. Jovan, 146
Роро,;~ Anica, 3'13 Roiman, Ыskup IJjubljanskl, 400-4 10 SloJadlnovlc, Dr. MUan, 34-41 , 219, TraJkov, 105
Popo,i~ Jo,,an, 415 RuJ)<!rt, Povle, 421 426 Tritu noviC , Мl.lo!, 18
Porter-Haldooe, 189 Rupnik, Lav, 406-407, 409-410 StoJadlnovic, D., 408 TrifunoviC, Мlroslav, 17S, 187
Prezel.i An~. 407 stokes, Richard, 394, 440, 454, -t76 Truman, Harry, Predsednik SAD, 350,
PriЬi~ri~ Stojan, 206, Щ 257 stowell, · genera1, 218 441, 519
Prior, Ј. Р. 491--192 s subbotic, М . , 25-26 T1.:.sa, J ohn, 338, 391
Proklt. Dr. Lazar, 415 Sarapa, Duro, 415
Pros1nD. protojercJ stevan, 4'13--17'1
Prw].o,,;~ Dr. Z!vojin, 388
Sa.rgen~ Slr Опnе, 26, 32, 38, 59, riз ,
85, 88, 91, 93, 85, 110, 120, 138-139,
s u
~ Dr. Вo!idar, 85, 95-98, 101-102, Stampar, Dr. Andrlja, 340 Urban, Dr. Geoгge, 466
142-143, 148-151, 170, 173, 185-186
104 1111, 122, 145, 170, 183-185, 188• Straus, Marjan 1 371
189, 208, 210-211, 223-224, 253-254:
ш: 197-198, 200, 269, 2'11!, Я8 2-511, 260-262, 315, 317, 319, 350, 4~3- Suba§ic, Dr. Ivan, 123, 198, 201, 204, V
435, 437-438, 457-459, 461-462, 4'64, 206, 209, 218, 243, 245, 247-250, 2S3,
260, 280, 299-300, 302-303, 305, 309, \·an den Brande~ Count Jacques, 261
Q 471--173, 502, 506, 515 -262
Savillif, Slavko, 373 339, 501-505, .507, 509-513, 516-517
Quis1ing, VidkuD, 40, 465 VarjaSiC, D., 400
Savory, Douglas, 378-380, 383 SumenkoviC, Dr. llija, 201 Varlimont, Walter, 232
Scoble, Ronald, 328, 336 SuteJ, Dr. Juraj, 192, 197, 264, 299, 339 V.is iC, Dragisa, 210, 286-288
в scott, Francis, 376, 378-380, 393 Va siljeviё, lng. Мil osav, 414, 4.17-419,
Ral!i~ Dr. Jalda, 140 Sekulic, Dr. Milol, 154 т 422, 424-428
Ral!i~ PuniЬ, 124 Selbome, Lord, 45, 102, 119,' 183 Veleblt, Dr. Vladimir, 203, 244
St=ton-Watson, Hugh, 56 Talbot, Prlce, 180-181, 218
Radeta, Slam, 450 Tamp1in, Guy, 46, 48, 50
Vilder, veceslav, 197, 284, 313
Radojevi~ Branislav, 215 Seton-Watson, R W., 123-125, 282 Villan, Dr. Јо!е, 343-344
Sikorsky, Wladyslaw, i71 Taylor, R · S., 238-239
Radovanovi~ Stevan, 415 Villiers, Sir Cbarles, 386-388
Tedder, Sir Arthur, 138 Voigt, F. А., 337
Ralrovi~ Predng, 221 Slmi~ Stanoje, 82, 479
теmро, Svetozar VukmanoviC, 140
Ranko,~ Aleksandar, 227 SimoviC, A1ekandar, 47
Tesla, Nikola, 340
R.шsome, Cederio, 29 Simovi~ Du!an, 13, 26-28, 33-34, 37,
Ratkoщ Мilivoje, 376 189-199, 201, 231, 282, 285, 334 Тi to, Ј osip Broz, 9, 14, 5356, 58, 63-65, z
Вossand:r~ Rudolf, 113 69-70, 76-77, 84-87, 9193, 97, 99-104, Zervas, Napoleon, 432
SimoviC, Pero, 408
Reed, John, 185-186, 310, 342 123, 126-128, 130-135, 141, 149-150, Zilliacus '\Villiam, 226-227
Shakespeare, 467
152, 159-162, 164, 167-169, 173, 180- ZisiC (konjiCki major), 490
Вend~ Sir George, 33, 5~, 63, 65- Slavin, sovjetski general, 272
66, 132-84. 109, 111, 117, 228, 285-288, Slavkovic, Мllivoje, 371 182, 184-185, 189, 191-194, 196, 198-
2113-295, 297-298, 300-301, 303, 367, 200, 202-215, 218-219, 221-222, 224, 2
Slijepfevic, Dr. fJoko, 44, 416, 482-484
226, 228-229, 231, 235-236, 238, 241-
379, 437...i36, 447 Snoj, Franc, 197 Zebot, Dr. Ciri!, 411-412
258, 260-267, 269, 271-272, 274-276,
l!einer (GauJeiter Тrsta), 343-:Ж Solzenjicin, A!eksandar, 151 ZivadinoviC, Ratko, 418
279-280, 308, 310, 312, 321-32~ 324-
Вeith, Lord, 32 Sosnokowski, general, 85 2 ivkoviC, Dimitrije, 4:98
325, 327-329, 331, 339-344, 346-347,
Ribar, Ivan, 131, 257 Spalajkovic, Dr. Мiroslav, 415 ZivkoviC, Petar, 401
350-351, 353-354, 359, 361-362, 364- ZujoviC, Dr. М1aden, 161, 328-328
R!ЬЬentrop, Von Joachim, 28, 232, Staljin, Josll, 11-12, 22, 45, 56, 99-100,
370, 376-377, 381-382, 384-391, 393-
234 117-118, 149, 205, 218, 220, 226, 247,
394, 396-399, 402-404, 410-411, 422,
Шрkа, HuЬert, 125 250, 254, 270-274, 328, 363, 509
429-430, 435, 447-449, 455, 458, 460, \V
Rittig, Monsignor. 125 Stani.§if, Бајо, 145, 278 · 473, 475, 478-480. 482-484, 486-487, Waddams, F. С., 333
RoЬerts, F, 402 Ш Stefanovic, IgnJat, 400
RoЬertson, Cl>arles, 215-218
490-491, 493, 501-502, 504-507, 509- Waddams, Н. {Savetruk Angli.kans ke
Stefanovlf, Milutin, 401-403 517 . crkve za spoljne poslove), 459, 483-
RoЬertson, S!r Bl'lan, 355-356, 361- Stefшlovlc, gospo~ica (cerka genera-
362 Тitov, sin, 329 4В4
la Мilut!na Stefanovica), 402 \V a rЬey ,
394-395
RoЬottl, general, 233 TodoroviC, Boro, 219, 269,
Stepbenson, Sir W!Шam, 82 \Vнrd , Ј .
G., 222
Robin, Rose-Prlce, 389 Starker, Rudolt, 232, 237 Todorovlc, Bo!ko, 146, 277
Rodzianko, 83 Todorovic, Branlslav, 360, 365-366, 368, \Va rner, F. А., 318, 329-330, -~97~398,
StenЬock, Н. , 269-270, 401-402 418 , 433, 438, 445-448, 462--f65. 470-
Romme~ Erwш, 292 Slepinac, Dr. AloJz, nadЫskup za- 372, 381, 366, 3116-397
Ronfevif, Radojica, 275 471, 484-485, 488
grebafk!, 264 Tolstoy, Count Nlkolal, 352, 354, 381
527
526

\\'a,,ell, Sir Лrth!Ьald, 28
\\'heeler, Dr. Mark, 82
\\'llklnson, А. W" 4!310-48~2-433 439.
\\' iШams. А. М.. ~ ., •
WiШamson, Л. W. Н" 44$, 449-450
44(), 461, 463, 499-500
Wilson, л~ 333
\V\lson, Slr Henry Mol\land, 12, 13\
143, 219, 248, 264, 273, 307 '
\Vlnkelman, Н. G , (holondsk! gcnc.
rol), 495
' Wood,vard, Slr Uewellyn, 517
WrlgЫ, Mlchael, 310
Wa\son, А , W., 450-451, 461, 472
SADRZAJ
Zahvalnost
Predgovor

Odnosi ~lada: Ang!o-jugoslovenski odnosi uoci i tokom rata .

Sta~. Bпt~ke vlade !'re pristupanja Jugoslavije Ттојnоm Paktu 17
ItaliJanski dokument1 о Trojnom Paktu . . 23
Docek Jugoslovenske vlade u Londonu 1941. 28
Slucaj dr Мilana Stojadinovica 31
Rad tajnih britanskih sluzЬi · · · · 34
43

II
Britanski stav prema Drazi Mihailovicu od 1942. do kraja 1943.
· kratki uvod u polozaj Jugoslovenske izbeglicke vlade . . 57
ProЬ!emi sa Sovjetskom vladom . . . . . . . . . .
58
ProЬ!emi sa ВВС . . . . . . . . . . . . . . . 61
Pocetak podrivanja Мihailovicevog polozaja polovinom 1942. 66
. Intervencija kod Sovjetskog Saveza
Teskoce zbog slova nZ" . . . . . . . ,., . . . . .
Teskoca oko reci nPartizan" . . . . . . . . . .
66
67
69
Demontaza generala Мihailovica u prvoj polovini 1943. 70
Demontaza Draze Мihailovica u drugoj polovini 1943. 74
Stav Sovjetske v!ade . . . . . . . . . . . . . 83
Cercilov susret sa Кraljem Petrom i predsednikom vlade
· dr Puricem u Kairu pred kraj 1943. . . . . . • . 95
Memorandum sir George-a Rendela о buducnosti Jugoslavije
i jugoistocne Evrope . . . . . . . . . . . . 109
Predlog za kindapovanje dr Maceka . . . . . . . 117
Izvestaj brigadira MacLeana Cercilu 6. novembra 1943. 126
Odjeci na MacLeanov izvestaj 137
Izvestaj brigadira Charles Armstronga 152

1П

Britanski stav prema generalu Mihailovicu 1944. Idnov Memo-

randum ratnom Kabinetu . . . . • • • • · · · · 167
Kako Jikvidirati Mihailovica politicki i vojniёki. Plan "Ра!асе
Revolution
11
• • •• • • • • • • •
171
• • • • •

528 529
 proЫJanje zavere cutanja . ,
Cerblov prilisak na Кrа\ја da odЬaci Mlhailovica I Purica . . 1в3 svedocan~tva ocevldaca о komuni;щ,~ · · · . · 359
Poku~i generala Bore Mirkovica i Monsignora Kuhara da rcse svedocenJe dramat1s personae· masakrima 369
krizu . . • . • • • · • · · · · · · · · · 190 Svedocenje na ВВС2 . . · 381
Akti,mosti Idna i Ce~ila u aprilu 1944. , , • , , , , . 197 Dezinformacije u britanskoro' р. i' · · 388
Pol..-u~ suzbljanja propagande: govor kongresmana Lessinskog 203 Hapsenje zaroЫjenika - povratni~r amentu 392
Po,,o\jan referat bri.gadira Armstronga Idnu krajem juna 1944 . 2oiJ 399
Kal<o se domognuti prezivelih praо 11vn1
. · .k· а ·
Radikalna promena britanskog stava pret,na Mihailovicu u 1945, 220 403
Korespodencija Musolini - Нitler 1943. povodom generala
Mihailovica . . . , · · • • · • • , , , . 232 IX
S~dblna· istaknutih pojedinaca u rukama Fo . .
IV P1smena odbrana progonjenih. Izjav dr S renJ ofisa . : 417
i ing М. Vasiljevica . , е tevana Ivamca
Odnosi: Cerol - Тito. 418
Susret u Kazerti u avgustu 1944. . • • • . , , , 241
Cerolovo hla4enje prema Тitu , , • . . . . . . . 247 х
Cerolovo priznanje "najvece greske u ratu" sto је pomagao
Govori,_ pisma i Memorandumi Kralja Petra II.
Тita · · · · · · · · · : · · · · · , , 260 501
Registar licnih imena , , . . . , . . .
V
Savemi&o Ьombardovanje Jugoslavije posle Teheranske kon-
ferencije . . . . . . . . . . . , . , . . . . 263
Izvestaji i odjeci о ЬomЬardovanju Beograda . . . . . . 265
Anglo-ameri&<rsovjetska politika bombardovanja Jugoslavije
i srednje Evrope . · · 270
Glas iz okupirane SrЬije 275

VI
Rad i odnosi izЬeglickih vlada u Londonu 281
Srpsk<rhrvatski odnosi u vladama · 290
Pril:a о .Menici" 27. marta 1941. 310

vп

Za~uti odnosi izmedu Britanske vlade i Тita 321

ForenJ ~ i .Тito. Medusobna optuzivanja о kolab~r~ciji s~
Nem.cuna . . . . . . . . · 329
Nezadov~Ij_stvo radnika u Jugoslaviji : : : : . 337
Pregovon шnedu partizana i Nemaca u julu 1944. 341

VIII
ISPRAVКA
Epilog::"asilna predaja u Austriji u maju 1945 345
Stav Bntanske vlade · 348 (Na strani 357, u tekstu, na kraju prvog pasusa, oma.skom је ispu.sten
Cercilovo misljenje . . . . . 350 redni broj fusnote posle reN: (SACMED)! ТrеЬа da stoji (SAC-
Stav saveznickih vojnih sefova 352 МED)! 17')

530 531
 Cmilo,• pritisak na Kra\ja da odbacl MJhailovlca I Purlca . . 1u:i ProЫJanje zavere cutanja .
Pok-uWi gencrala Боге Mirkovica I Monslgnora Kuhara dn rcsc svedocan~tva ocevidaca O kom~ni ~ti t ki,;, 359
krizu • . , • • · · · • · · · · · · · · • . 190 svedocenJe drama\1s personae · masakrima 369
Akti,•nosti ldna i Ce~ila u aprilu 1944. • • • • , . . . 197 svedocenje na ввс2 . . ·
381
Pol..-uW suzbijanja propagande: govor kongresmana Lesslnskog 2ОЗ Dezlnformacije u britanskom: р. i' · · · 388
Po,,o\jan referat brigadira Armstronga ldnu krajem juna 1944. 2ou Hapsenje zaroЫjenika - povratnir amentu 392
Radikalna promena britanskog stava prema Mlhailovlcu u 1945. 22о Kalco se domognuti prezive\ih ра 1. ' k 399
ro 1vn1 а
Korespodencija Musolini - Нitler 1943. povodom genera\a 403
Mihailovica . • - - - • • • • • • • . . 232
lX
IV SudЬina · istaknutih pojedinaca u rukama . .
Pismena odbrana progonjenih. Izj dr Foren1 ofisa . 417
Odnosi: Се~ - Тito. i_ing М. Vasiljevica . . ave Stevana Ivanica
Susret u Kazerti u avgustu 1944. • - • • • • . - . . 241 418
Cerei.Iow bla(!enje prema Тitu • · • • • • . . . 247
Cerei.Iovo priznanje ,najvece greske u ratu" sto је pomagao х
Тita . . . . · · · • · : · · · · · . 260 Govori, pisma i Memorandumi Kra!ja Petra II.
501
V Registar blnih imena . . . . . . . . _ .
Savezni&o Ьombardovanje Jugoslavije posle Teheranske kon-
ferencije . • . . . . . . . . . . . . . . . . 263
lzvehaji i odjeci о Ьombardovanju Beograda . . . . . . 265
Ang~o--am~&o-sovjetska politika Ьombardovanja _Jugoslavije
1 srednJe Evrope . . . . . . . . . . . . . . 270
Glas iz okupirane SrЬije ·
275

VI
Rad i odnosi izЬegtickih vlada u Londonu 281
Srpsko-hrvatski odnosi u vladama
290
Prica о .Menici" 27. marta 1941.
310

VII
Zategnuti odnosi izmedu Britanske vlade i Tita 321
Forenj О~ i Tito. Medusobna optuz.ivanja о kolai,;,r~cij i s~
0

Nemcuna • ·
329
Nezadov~lj~tvo radnika · u · J~g~la~jt : : : : :
337
Pregovon IZinedu partizana i Nemaca u julu 1944.
341

VIII
Epilog: Nasilna predaja u Austriji u maju 1945 ISPRAVКA
Stav Britanske vlade . . . · 345
Cerffiovo mis!jenje • • . : : · · · · · 348 (Na strani 357, u tekstu, na kraju prvog pasusa, oma.skom је ispusten
Stav saveznickih vojnih sefova 350 redni broj fusnote posle reci : (SACMED)! ТrеЬа da stoji (SAC-
352 МED)! 273)

530
531

.L
 :5
~
Q)
с:
с:

"'
СЈ
(/)
Е
u"'
-
.с:

-~
с)
Q)
с:
с:

"'
СЈ
(/)

- ~- . - " .
~-.

·-=~ ·~~'~
..... -· .- .
.
.,.. ~~ -

'
~~
~
'"=:
ii. - '
• . _· .Ј..