1

Књижевност у основној школи

* Дела су подељена по књижевним родовима.
* Поред сваког дела, у загради, налази се назив књижевне врсте којој то дело припада .
* Уз епска дела налазе се уоквирена имена њихових главних јунака.
* Уз одређена дела налази се назив историјског догађаја о коме говоре.

5. разред
ЛИРИКА 

Народна песма: Вила зида град (митолошка песма)

Народна песма: Војевао бели Виде, коледо (обредна песма)
Бранко Радичевић: Певам дању певам ноћу (љубавна песма)
Милица Стојадиновић Српскиња: Певам песму (родољубива песма)
Војислав Илић: Зимско јутро (описна песма)
Душан Васиљев: Домовина (родољубива песма)
Алекса Шантић: Моја отаџбина (родољубива песма)
Војислав Илић: Зимско јутро (описна песма)
Милован Данојлић: Шљива (описна песма)
Десанка Максимовић: Сребрне плесачице (описна песама)
Пеђа Трајковић: Кад књиге буду у моди (хумористичка песма)
Мирослав Антић: Шашава песма (љубавна песма)
 
ЕПИКА
 
Народна песма: Свети Саво (епска песма)
Народна песма: Женидба Душанова (епска песма); Милош Војиновић
Народне питалице, загонетке и пословице
Народна приповетка: Еро с онога свијета (шаљива прича)
Народна приповетка: Дјевојка цара надмудрила (новела)
Вук Ст. Караџић: Житије Ајдук – Вељка Петровића (биографија)
Милован Глишић: Прва бразда (приповетка) Миона
Стеван Сремац: Чича Јордан (приповетка)
Бранислав Нушић: Хајдуци (роман) Чеда Брба, Цврца, Миле Врабац
Бранко Ћопић: Поход на Мјесец (приповетка); дечак Бајо, Петрак, деда Раде
Иво Андрић: Мостови (есеј)
Гроздана Олујић: Небеска река (бајка)
Данило Киш: Дечак и пас (приповетка) пас Динго и дечак Андреас Сам
Данијел Дефо: Робинзон Крусо (роман)
Марк Твен: Доживљаји Тома Сојера (роман)
Жил Верн: 20 000 миља под морем (роман)
Горан Петровић: Месец над тепсијом (приповетка)
Антон Павлович Чехов: Шала (новела)
 2

Игор Коларов: Аги и Ема (роман)

 
ДРАМА
 
Бранислав Нушић: Кирија
Душан Радовић: Капетан Џон Пиплфокс (радио-драма)
Љубиша Ђокић: Биберче 
 

6. разред

ЛИРИКА

Народна песма: Највећа је жалост за братом (породична песма)

Ђура Јакшић: Вече (мисаона песма)
Војислав Илић: Свети Сава (мисаона песма)
Алекса Шантић: О, класје моје (социјална песма)
Милан Ракић: Наслеђе (родољубива песма)
Јован Дучић: Село (описна песма)
Вељко Петровић: Ратар (социјална песма)
Десанка Максимовић: Грачаница (родољубива песма)
Мирослав Антић: Плава звезда (мисаона песма)
Добрица Ерић: Чудесни свитац (мисаона песма)
Стеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, трави (мисаона песма)
Милован Данојлић: Овај дечак зове се Пепо Крста (елегија)
Сергеј Јесењин: Песма о керуши (елегија)

 
ЕПИКА
 
Народна песма: Смрт Мајке Југовића (епска песма) > Косовски бој
Народна песма: Марко Краљевић укида свадбарину (епска песма)
Народна приповетка: Мала вила (приповетка)
Бранислав Нушић: Аутобиографија
Петар Кочић: Јаблан (приповетка); дечак Лујо, бикови Јаблан и Рудоња
Светозар Ћоровић: Богојављенска ноћ (приповетка)
Исидора Секулић: Буре (приповетка)
Иво Андрић: Аска и вук (приповетка)
Бранко Ћопић: Чудесна справа (приповетка) деда Раде, дечак Бајо
Стеван Раичковић: Бајка о дечаку и Месецу (приповетка)
Гроздана Олујић: Седефна ружа (бајка)
Светлана Велмар Јанковић: Сирото ждребе (приповетка)
Антон Павлович Чехов: Вањка (приповетка)
 3

Итало Калвино: Шума на ауто-путу (приповетка)

Бранко Ћопић: Орлови рано лете (роман) > Други светски рат; Јованче, Стриц,
Мачак, Луња, Лијан и др.
Анђела Нанети: Мој дека је био трешња (роман) – Тонино, деда Отавијано,
бака Теодолинда
Весна Алексић: Каљави коњ (збиркја прича)
Ференц Молнар: Дечаци Павлове улице (роман) – Немечек, Бока, Гереб, Фери
Ач,Чонакош, браћа Пастор
Хенрик Сјенкијевич: Кроз пустињу и прашуму (роман)
Џек Лондон: Зов дивљине / Бели очњак (романи)

ДРАМА
Коста Трифковић: Избирачица (комедија) Малчика, отац Соколовић
Бранислав Нушић: Аналфабета (комедија)
 Миодраг Станисављевић: И ми трку за коња имамо (драма за децу)

Хенрик Сјенкијевич: Кроз пустињу и прашуму (роман)

Џек Лондон: Зов дивљине / Бели очњак (романи)

7. разред

ЛИРИКА
 
Јован Дучић: Подне (мисаона песма)
Милан Ракић: Божур (родољубива песма)
Владислав Петковић Дис: Међу својима (елегија) >Први светски рат
Милутин Бојић: Плава гробница (родољубива песма) > Први светски рат
Десанка Максимовић: Крвава бајка (елегија) > Други светски рат
Мирослав Антић: Плави чуперак (љубавна песма)
Васко Попа: Манасија (мисаона песма)
Стеван Раичковић: После кише (мисаона/описна)
Јован Јовановић Змај: Јутутунска јухахаха (сатирична песма)
Рабиндранат Тагоре: Папирни бродови (песма у прози)
Вислава Шимборска: Облаци (мисаона песма)
Матија Бећковић: Прича о Светом Сави (мисаона песма)
ЕПИКА
 
Кратке фолклорне форме (пословице, питалице, загонетке)
Народна песма: Диоба Јакшића (епска песма) Анђелија, Дмитар и Богдан
Народна песма: Смрт војводе Пријезде (епска песма) Пријезда, Јелица
 4

Народна песма: Мали Радојица (епска песма) > ХАЈДУЦИ Бећирагиница

Народна песма: Старина Новак и кнез Богосав (епска песма) > ХАЈДУЦИ
Народна песма: Иво Сенковић и ага од Рибника (епска песма) > УСКОЦИ
Народна песма: Ропство Јанковић Стојана (епска песма) > УСКОЦИ
Народна приповетка: Међедовић (бајка)
Свети Сава: Житије Светог Симеона (биографија)
Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (приповетка) Кањош, Фурлан
Јанко Веселиновић: Хајдук Станко (роман)
Радоје Домановић: Вођа(приповетка);
Петар Кочић: Кроз мећаву (приповетка)
Иво Андрић: Јелена, жена које нема (приповетка)
Алфонс Доде: Последњи час (приповетка)
Антон Павлович Чехов: Чиновникова смрт (новела/ приповетка); Червјаков
Антоан де Сент Егзипери: Мали Принц (роман)
Душан Радовић: Афоризми
Михајло Пупин: Са пашњака до научењака (аутобиографија)
Јелена Димитријевић: Седам мора и три океана (путопис)
Данило Киш: Еолска харфа (приповетка)
Ана Франк: Дневник > Други светски рат
Ефраим Кишон: Код куће је најгоре (збирка хумористичких прича)
Јасминка Петровић: Ово је најстрашнији дан у мом животу (роман)

ДРАМА
 
Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква (комедија) Фема, Евица, Митар
Бранислав Нушић: Власт (комедија)
Душан Ковачевић: Свемирски змај (комедија)
Вида Огњеновић: Кањош Мацедоновић

8. разред
 
ЛИРИКА

Народна песма: Српска дјевојка (љубавна песма)

Народна песма: Љубавни растанак (љубавна песма)
Ђура Јакшић: Отаџбина (родољубива песма)
Јован Јовановић Змај: Ђулићи (љубавне песме), 
Светли гробови (мисаона песма)
Десанка Максимовић: Пролетња песма/ Oпомена (љубавна песма)
Васко Попа: Очију твојих да није (љубавна песма)
Момчило Настасијевић: Труба (мисаона песма)
 5

Иван В. Лалић: Ветар (мисаона)

Марина Цветајева: Месечев сјај

ЕПСКО-ЛИРСКЕ ВРСТЕ

Бранко Радичевић: Ђачки растанак (елегија)

Народна епско-лирска песма:Женидба Милића Барјактара (балада)

ЕПИКА

Вук Стефановић Караџић: О народним певачима

Вук Стефановић Караџић: Житије Ајдук Вељка Петровића (биографија)

Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (аутобиографија)

Народна песма: Почетак буне против дахија (епска песма) > 1. срп. устанак

Народна песма: Бој на Чокешини

Народна песма: Бој на Мишару (епска песма) > 1. срп. устанак Кулинова када

Народна приповетка: Усуд (приповетка)
Теодосије: Житије Светог Саве (биографија)
Прота Матеја Ненадовић: Мемоари > 1. срп. устанак Алекса Ненадовић
Петар Петровић Његош: Горски вијенац (драмски спев) владика Данило,
Селим везир
Љубомир Ненадовић: Писма из Италије (путопис) помиње се Његош
Симо Матавуљ: Пилипенда (приповетка) Пилип, Јела, Јован Кљако
Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити (приповетка) Благоје казанџија
Петар Кочић: Кроз мећаву (приповетка) Реља Кнежевић и дечак Вујо
Милош Црњански: Сеобе (роман) Вук и Аранђел Исакович, Дафина
Иво Андрић: Мост на Жепи (приповетка) везир
Иво Андрић: Деца, Кула, Књига, Прозор (приповетке)
Добрица Ћосић: Деобе (роман) > Други светски рат
Исидора Секулић: Царско достојанство језика; Ми и стварност (есеји)
Бранимир Ћосић: Покошено поље (роман)
Дино Буцати: Колумбар (приповетка)
Давид Албахари: Мамац (роман)
Клод Кампањ: Збогом мојих петнаест година (роман)
Јасминка Петровић: Лети када сам научила да летим (роман)
Џ.Д. Селинџрт: Ловац у житу (роман)
 6

НАУЧНОПОПУЛАРНИ И ИНФОРМАТИВНИ ТЕКСТОВИ

Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове (писма)

Хилда Дајч: Писма (писма)

ДРАМА

Бранислав Нушић: Сумњиво лице (комедија) Јеротије Пантић, Марица, Ђока

Данило Киш: Ноћ и магла > Други светски рат

Петар Кочић: Јазавац пред судом (кoмедија)

КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ

● Типови књижевног стваралаштва:

1. Народна (усмена) књижевност (не зна се ко је аутор књижевног дела;

дело се преноси усменим путем док га неко не запише; дела су слична, тј.
имају сличне елементе, нпр. свака бајка почиње и завршава се на исти
начин и др. примери);

2. Ауторска књижевност (познат је аутор дела).

 7

● Књижевни родови су: епика, лирика и драма;

1. Епика (говоре о неким догађајима и јунацима који учествују у тим

догађајима);

2. Лирика (све лирске песме; доминирају осећања);

3. Драма (дело писано за извођење у позоришту; постоји подела на лица;

дидаскалије – упутства за глумце и редитеља).

● Књижевне врсте:

1. У оквиру епике (епска песма, приповетка, роман, бајка, шаљива прича,

новела и др.)

- Епска песма (у стиху, најчешће десетерцу)

- Приповетка (заснована на неколико догађаја; мањи број јунака)

- Роман (више узрочно-последично повезаних догађаја у дужем

временском периоду; подела на поглавља)

- Бајка (елементи бајке: устаљени почетак и завршетак, елементи

фантастике, борба добра и зла, јунаково савладавање препрека, стални
бројеви – 3, 7, 9 и др.)

2. У оквиру лирике (мисаона песма, описна песма, љубавна песма,

родољубива песма и др.)

3. У оквиру драме (комедија, трагедија и др.)

4. Епско-лирске књижевне врсте – садрже елементе лирике и епике (балада,

поема и др.):

- Балада (карактеристична за народну књ., трагичан завршетак);

- Поема (карактеристична за ауторску књижевност).

● Књижевнонаучне врсте (дела која садрже научни/ документарни садржај, јер

су заснована на реалним догађајима из пишчевог живота; обликована су на
књижевни/ уметнички начин): биографија (писац пише о животу неке особе),
аутобиографија (писац говори о значајним догађајима из свог живота),
дневник (редовно записивање о догађајима из пишчевог живота по датумима),
мемоари (писац је сведок значајних историјских догађаја и личности којих се у
мемоарима присећа), путопис (записи са путовања).
 8

● Облици казивања у књижевним делима:

1. Приповедање (нарација) – причање о догађајима (причање приче) у 3. или

1. лицу (пр.: Био једном један цар, па имао три сина и једну кћер. Једнога
дана долете змај и однесе цареву кћер. Онда први брат крене да тражи
сестру.)

Типови приповедања: хронолошко (по реду, кроз временски след);

ретроспективно (хронолошки ток се прекида и враћамо се у јунакову
прошлост)

2. Описивање (дескрипција) – представљање изгледа неког пејзажа,

грађевине, човека и сл. (пр.: Бјеше кракат, дуга врата и обле главе.
Беневреци на њему бјехусама закрпа, а њекада црвена капа, од плијесни
црна, натакла му се до клепастих ушију. „Пилипенда“, С. Матавуљ).

3. Дијалог – разговор између две особе;

4. Монолог – говор једне особе наглас (пр.: Питао је Пилипенда Бога: „Бого
мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке
кад гладује!?“

5. Унутрашњи монолог – говор јунака „у себи“ који је у тексту дат као управни
говор (пр.: Вук је једнако понављао у себи: „Крв и месо овог шиљежета
никад ми не гину. Могу да га рашерупам у сваком тренутку, кад ми се
прохте“... „Аска и вук“, И. Андрић)

● Врсте строфе: дистих (два стиха), терцет/ терцина (три стиха), катрен (четири
стиха);

● Врсте стихова: осмерац (осам слогова), десетерац (десет слогова),

дванаестерац (дванаест стихова) и др.

o Пр. БоIжеI миIли, чуIдаI веIлиIкоIга. = 10 слогова > десетерац

● Врсте риме: парна (римују се први и други – и трећи и четврти стих), укрштена
(римују се први и трећи – и други и четврти стих), обгрљена (римују се први и
четврти – и други и трећи стих);

● Разликовање појмова: ПРЕПРИЧАВАЊЕ (испричати шта се све догађа у делу

од почетка до краја; набројати ситуације и догађаје) и АНАЛИЗА (тумачити
 9

књижевно дело: уочавати теме и мотиве, особине јунака, идеје и поруке и

слично);

● СТИЛСКЕ ФИГУРЕ:

1. Епитет (најчешће су то описни придеви)

Пр. Младо, крупно сунце пржи пуно плама.

2. Поређење

Пр. Имала је плетенице исте боје као слама.

3. Контраст (представља супротност)

Пр. Она црна, а зуби јој бијели...

4. Ономатопеја (звукови из природе)

Пр. Загракташе два врана гаврана.

5. Персонификација (давање људских особина предметима, биљкама,

животињама)

Пр. Ливада крај реке сања. (ливада сања)

6. Хипербола (преувеличавање)

Пр. У Милице дуге трепавице / прекриле јој румен' јагодице/ јагодице и

бијело лице. (Претеривање приликом говора о дужини Миличиних
трепавица.)

7. Градација (постепено појачавање слика или осећања и поступака)

Пр. За Ђурђем је косу одрезала,/ за ђевером лице нагрдила,/ а за братом

очи извадила.

8. Метафора (пренесено значење речи – каже се једно, а мисли се на друго)

☺
Пр. Злато бакино, дођи да ручаш. (злато = унук/ унука)
Пр. Растављени плави зумбул и зелена када из народне песме заправо су
метафоре за младића и девојку.

Остали појмови у вези са проучавањем књижевног дела:

1. Фабула (низ догађаја у књижевном делу који су повезани узрочно-

последично, тј. наредни догађај је последица оног претходног
 10

Пр.> Црвенкапа иде сама кроз шуму > Вук јој се приближи и сазнаје да је
бака сама и болесна. > Вук поједе баку. Итд.

2. Идеје – мисли које дело изазива у читаоцу; поруке.

3. Мотив – тематска јединица у књижевном делу; нпр. мотив храбрости у

песми „Мали Радојица“, мотив природе у песми „Подне“ Јована Дучића.

4. Карактеризација јунака: психолошка (јунака покрећу осећања, нпр.

дечака Лују из приповетке „Јаблан“ П. Кочића покреће љубав према бику
Јаблану), социјална (јунака покрећу елементи друштвеног окружења,
нпр. у карактеризацији Пилипенде битни су услови у којима живи –
сиромаштво.), етичка (јунак је вођен одређеним моралним вредностима
(нпр. Марко Краљевић је на страни правде и зато помаже онима који су
недужни и трпе због Турака.)

5. Лирски субјект – јунак лирске песме, лице које каже: „Ја“ у лирској
песми. Није исто што и песник. Нпр. у песми Стевана Раичковића „Небо“
лирски субјект је онај који каже „У тој дубини/ плавој/ и без руба/ тражио
сам, одавно/ голуба.“ Лирски субјект у овој песми није Стеван
Раичковић.

6. Приповедач – лице које нам у приповеци, роману и др. прича причу у 3.

лицу или у 1. Лицу. То меже да буде и неки од јунака из књижевног дела.
Приповедач у делу и писац дела нису иста особа. Дакле, у приповеци
„Пилипенда“ приповедач је неименован и приповеда у 3. лицу, док је
писац/аутор дела Симо Матавуљ.

7. Етапе епске/драмске радње:

⮚ увод/експозиција (почетак, где се упознајемо са јунацима);

Црвенкапа креће код баке да јој однесе храну.

⮚ заплет (почетно стање се мења, живот јунака се компликује, дешава

се нешто ново);

Сусрет са вуком који сазнаје где бака живи.

⮚ кулминација/климакс (врхунац; најдраматичнији и најважнији део

књижевног дела)

Вук поједе баку и Црвенкапу.

⮚ Обрт / преокрет / перипетија (догађа се нешто што догађаје

усмерава ка расплету или одлаже расплет/ крај)

Наилази ловац који опази уснулог вука и посумња да је он појео баку.

 11

⮚ расплет (завршетак, разрешење догађаја).

Ловац убија вука и спасава баку и Црвенкапу.