Professional Documents
Culture Documents
5. разред
ЛИРИКА
6. разред
ЛИРИКА
ЕПИКА
Народна песма: Смрт Мајке Југовића (епска песма) > Косовски бој
Народна песма: Марко Краљевић укида свадбарину (епска песма)
Народна приповетка: Мала вила (приповетка)
Бранислав Нушић: Аутобиографија
Петар Кочић: Јаблан (приповетка); дечак Лујо, бикови Јаблан и Рудоња
Светозар Ћоровић: Богојављенска ноћ (приповетка)
Исидора Секулић: Буре (приповетка)
Иво Андрић: Аска и вук (приповетка)
Бранко Ћопић: Чудесна справа (приповетка) деда Раде, дечак Бајо
Стеван Раичковић: Бајка о дечаку и Месецу (приповетка)
Гроздана Олујић: Седефна ружа (бајка)
Светлана Велмар Јанковић: Сирото ждребе (приповетка)
Антон Павлович Чехов: Вањка (приповетка)
3
ДРАМА
Коста Трифковић: Избирачица (комедија) Малчика, отац Соколовић
Бранислав Нушић: Аналфабета (комедија)
Миодраг Станисављевић: И ми трку за коња имамо (драма за децу)
7. разред
ЛИРИКА
Јован Дучић: Подне (мисаона песма)
Милан Ракић: Божур (родољубива песма)
Владислав Петковић Дис: Међу својима (елегија) >Први светски рат
Милутин Бојић: Плава гробница (родољубива песма) > Први светски рат
Десанка Максимовић: Крвава бајка (елегија) > Други светски рат
Мирослав Антић: Плави чуперак (љубавна песма)
Васко Попа: Манасија (мисаона песма)
Стеван Раичковић: После кише (мисаона/описна)
Јован Јовановић Змај: Јутутунска јухахаха (сатирична песма)
Рабиндранат Тагоре: Папирни бродови (песма у прози)
Вислава Шимборска: Облаци (мисаона песма)
Матија Бећковић: Прича о Светом Сави (мисаона песма)
ЕПИКА
Кратке фолклорне форме (пословице, питалице, загонетке)
Народна песма: Диоба Јакшића (епска песма) Анђелија, Дмитар и Богдан
Народна песма: Смрт војводе Пријезде (епска песма) Пријезда, Јелица
4
ДРАМА
Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква (комедија) Фема, Евица, Митар
Бранислав Нушић: Власт (комедија)
Душан Ковачевић: Свемирски змај (комедија)
Вида Огњеновић: Кањош Мацедоновић
8. разред
ЛИРИКА
ЕПСКО-ЛИРСКЕ ВРСТЕ
ЕПИКА
Народна песма: Почетак буне против дахија (епска песма) > 1. срп. устанак
Народна песма: Бој на Мишару (епска песма) > 1. срп. устанак Кулинова када
Народна приповетка: Усуд (приповетка)
Теодосије: Житије Светог Саве (биографија)
Прота Матеја Ненадовић: Мемоари > 1. срп. устанак Алекса Ненадовић
Петар Петровић Његош: Горски вијенац (драмски спев) владика Данило,
Селим везир
Љубомир Ненадовић: Писма из Италије (путопис) помиње се Његош
Симо Матавуљ: Пилипенда (приповетка) Пилип, Јела, Јован Кљако
Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити (приповетка) Благоје казанџија
Петар Кочић: Кроз мећаву (приповетка) Реља Кнежевић и дечак Вујо
Милош Црњански: Сеобе (роман) Вук и Аранђел Исакович, Дафина
Иво Андрић: Мост на Жепи (приповетка) везир
Иво Андрић: Деца, Кула, Књига, Прозор (приповетке)
Добрица Ћосић: Деобе (роман) > Други светски рат
Исидора Секулић: Царско достојанство језика; Ми и стварност (есеји)
Бранимир Ћосић: Покошено поље (роман)
Дино Буцати: Колумбар (приповетка)
Давид Албахари: Мамац (роман)
Клод Кампањ: Збогом мојих петнаест година (роман)
Јасминка Петровић: Лети када сам научила да летим (роман)
Џ.Д. Селинџрт: Ловац у житу (роман)
6
ДРАМА
КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ
● Књижевне врсте:
4. Монолог – говор једне особе наглас (пр.: Питао је Пилипенда Бога: „Бого
мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке
кад гладује!?“
5. Унутрашњи монолог – говор јунака „у себи“ који је у тексту дат као управни
говор (пр.: Вук је једнако понављао у себи: „Крв и месо овог шиљежета
никад ми не гину. Могу да га рашерупам у сваком тренутку, кад ми се
прохте“... „Аска и вук“, И. Андрић)
● Врсте строфе: дистих (два стиха), терцет/ терцина (три стиха), катрен (четири
стиха);
● Врсте риме: парна (римују се први и други – и трећи и четврти стих), укрштена
(римују се први и трећи – и други и четврти стих), обгрљена (римују се први и
четврти – и други и трећи стих);
● СТИЛСКЕ ФИГУРЕ:
2. Поређење
6. Хипербола (преувеличавање)
☺
Пр. Злато бакино, дођи да ручаш. (злато = унук/ унука)
Пр. Растављени плави зумбул и зелена када из народне песме заправо су
метафоре за младића и девојку.
Пр.> Црвенкапа иде сама кроз шуму > Вук јој се приближи и сазнаје да је
бака сама и болесна. > Вук поједе баку. Итд.
5. Лирски субјект – јунак лирске песме, лице које каже: „Ја“ у лирској
песми. Није исто што и песник. Нпр. у песми Стевана Раичковића „Небо“
лирски субјект је онај који каже „У тој дубини/ плавој/ и без руба/ тражио
сам, одавно/ голуба.“ Лирски субјект у овој песми није Стеван
Раичковић.