DR.

RUDOLF STEINER

UNUTRASNJI
ASPEKT v

DRUSTVENOG
PITANJA

ZIRICH 1919.GOD
H3NI31S ~lOOnHHO
 .f!q Oo

,1

RUD O L F Š TAJ NER

.;
I
!

U N UTR A Š N JI A SPE K T DRU 3 T VEN O G

;
!
PIT ANJ A

'"..r

Umnoženo kao rUkopis za interne potrebe.

~ije dozvoljeno oi10 KSKVO prestampavanje ili umnozavanje.Nije
za prodaJu ili arugi način stavljanja u promet.

~ri pr~davanja nudolfa ItaJnera odrzana u ~irihu ~. i 11 febrU8

ilj. mart8 t lljllj.

Preveo sa engleskog: DUŠA~ Di",;č

Umnoz io:Grkv8njskov ~azartbiro za 10toKopirsnje i umno~svanje

vara Dusana ,. 2)000 Zrenj8nin

i~:'
~.
-~~
.,

,~. '1
.. J
~:;;.'
~ ..•,". 1
UNUTRAŠNJI ASPEKT DRUŠTVENOG PITANJA

Sadržaj:

1 O ispravnom vrednovanju ljudskog elementa , i kako se dublje razumevanje nje­

gOVO~ odnosa prema prirodi i kosmosu može rasolamsati u duši; kako tragati za istin­
skom snagam duha •.

4. februara lQlQ.

II Deljenje društvenog organizma na članove u skladu sa različitim načinima na

koje su ljudska bica povezana sa duhovnim svetom. Misterija Golgote kac dogadjaj
za svekoliko čove~anstvo. Duhovni putevi dc Hrista: put misli i put volje.

11. februara 1919.

III Istinita i iluzorna stvarnost u društvenom životu. Razliku izmedju žive isti­
ne i žive laži je neoohodno dubIje urezati u duše ljudi današnjice. Unutrašnja po­
vezanost izmedju duhovno-kulturnog života i života pre rodjenja. Prvi treba da bude
odraz, natčulnog postojanja. Politička država je baš suorotno: ona treba da se bavi .
samo stvarima koje pripadaju životu izmedju rodjenja i smrti. U ekonomskorr, životu
postoji nesvesno odvijanje impulsa koji nastavljaju da deluju jače od semena smrti,
simoatija koj ima je namenjeno da se razvijaju posle smrti. Duhovno-kulturni život
s druge strane, treba da bude posrednik ulečenju ostat aka antipatija koje donosimo
iz SVOg života pre rodjenja u sadašnjost. Jedino u raznovrsnosti odnosa izmedju
ova tri člana društvenog organiz~a obitava istinita stvarnost.

9. marta l,n 9.
 1

Baš sada kada održavam javna predavanja o društvenom pitanju ovde u

Cirihu, verovatno je orikladno da se unašoj studijskoj ~rupi bavimo unutrašnjim
aspektom društvenog problema, koji je izuzetno značajan usadašnje vreme.
Mi znamo da u svakom IjudsKom bieu koje sretnemo u spoljašnje~ svetu,
koje stoji ispred naših telesnih moei opažanja, moramo ispod površine oreooznati
stvarno~ unutrašnje~ čoveka. Prvi out postajemo sve sni ovo~ unutrašnjeg čoveka
kada zaoazimo da je on u osnovi povezan sa svim što je značajno u ljudskom životu
i znanjem koje se prepliee ikomeša svetom.
Pomislite samo, dra~i moji prijatelji, koliko je različita, naročito
u po~ledu ljudskog bica, naša antropozofska koncepcija sveta od uobičajene koncep­
cije! Set ite se mog pokušaja da dam glavne crte antropozofskog pogleda; prisetite
se sve~a što ste pročitali umojoj "TAJNOJ NAUCI", i predočicete sebi sledeee:
evolucija Zemlje nije povezana samo sa čovekom, vee se smatra da je proizašla iz
ranijih inkarnacija, da tako kažemo, naše planete Zemlje. Naša sadašnja evolucija
Zemlje je proizašla iz evolucije Starog Meseca, ova iz Starog Sunca, Starog Sunca
iz Starog Saturna. Zatim uzmite u obzir sve što je trebalo da bude devedeno u vezu
da Dva planetarna evolucija napreduje do stadijuma Zemlje, pa cete reci: kraz čitav
kosmički proces čovek nikada nije odsutan. On je upleten u sve to. Sva kosmička
zbivanja i sile su usredsredjene na čoveka-tako to moramo shvatiti •
. U razgovoru izmedju Kapezijusa i Inicirano~ ujednoj od mojih Misterij­
skih drama, naročito sam pokušao da pokažem kakav uti sak to mora ostaviti na bilo
koga, ako sebi predoči da su sve generacije bo~ova, sve sile univerzuma, pazvane na
zadatak da stave čoveka u središte svoje delatnosti.
Isticao sam, naročito uvezi sa ovom potpuno razložnom koncepcijom,
kako je bitno da se posebno naglasi potreba za ljudskom skromnoš6u-kako je bitno
uvek i iznova govoriti: "Da, kada bi smo mogli svesno da doživljavamo čitavo svoje
bice u njegovom odnosu prema kosmosu. i dovesti svoje bice do istinskog izražaja.
ono bi bilo otkriveno kao mikrokosmos. No, u stvari, koliko možemo znati, doživeti
ili dovesti do izražaja od svega onog što mi jesmo kao ljudi u najvišem smislu?"
Svaki put kad sebi jasno predočimo šta smo, kolebamo se uvek izmedju gordosti i
skromnosti. Svakako da ne smemo popustiti ~ordosti,niti se smemo predati skromno­
sti. Bila bi to predaja kada ne bi smo, nakon što smo uzeli u obzir svoje mesto u
svetu sa kosmičkog stanovišta, uspeli da pretoostavimo svoj ljudski zadatak u
najvišem mogucem smislu. Nikada ne možemo razmišljati dovoljno visoko o onome što
bi TREBALO DA budemo. Nikada ne možemo uzeti dovoljno ozbiljno duboki smisao kosmič­
ke odgovornosti koji mora vladati čovekom, ako ima u vidu odnos celog univerzuma
prema svojoj, ljudskoj egzistenciji.
U svetlu duhovne nauke ovo svakako ne treba da ostane samo ideja, samo
činjenica znanja: treba da postane doživljaj-doživljaj svetog strahopoštovanja
pred onim što bi čovek TREBALO DA bude, pa ipak, samo u najredjim slučajevima,MOŽE
biti. Isto tako svaki put kad sretnemo drugu osobu, treba da budemo primorani
ovim doživljajem da osetimo: "Stoje6i ovde, ti dovodi~ orilično toga do izražaja u
ovoj sadašnjoj inkarnaciji. Ali tvoje putovanje od života do života, od inkarnacije
do inkarnacije, nizanje tvojih života nosi otisak večnosti". 1 u mnogim drugim prav­
eima moramo takodje proširiti i produbiti ovaj doživljaj. Iz ovog doživljaja srno
dovedeni , posredstvom duhovne nauke, do prave ocene ljudske vrednosti, do cenjenja
ljudskOg dostojanstva u svetskom kontekstu. Ovaj doživljaj može prožeti celu dušu;
on može, ukoliko nadahnjuje celokupni unutrašnji Život, da nas dovede do pravog
raspoloženja za regulisanje naših odnosa sa dru~im ljudskim bicima.
Sve ovo što sam uoravo objasnio možemo oosmatrati kao glavni dar moderne
duhovne nauke: učimo da ispravno cenimo ~ve što je ljudsko u svetu. To je jedna stvar.
Drugo nešto ce se pojaviti u nama iz duboka proosecane i ne samo teorij­
ske duhov~e nauke. A to je ovo. Ako uzme~o u obzir svetska zbivanja, sav iskonski
 2
život u zemlji, vodi i vazduhu - ako uzmemo u obzir sve što na nas sija sa zvezda,
i sve što vetrovi donose, sve što nam p:ovori 1z pojedinih pr1rodnih .carstava - ako
duboko razmislimo o svernu ovome u svetlu duhovne nauke, otkricemo da je u celosti
povezano sa čovekom! Sve ce 1mati vrednost za nas, jer smo u stanju da ga dovedemo
u vezu 5a ljudskim. Natčulno opažanje čini da osetirno, usamoj istini, da je čo vek
povezan sa svim u univerzumu! Kristijan Mor~enštern (CHRISTIAN MORGENSTERN), pesnik,
kristalisao je'u divnirn st1hovirna (koje sam često puta kazivao našim prijateljima u
vezi sa izvesnim poglavijem u jevandjelju Svetog Jovana) doživljaj koji nas obuzima
kada dopustimo da poredak prirodnlh carstava deluje na naše duše. Tada možemo reci:
"Bilika net remice gleda na beživotno carstvo minerala ••• Sigurno mora da oseea da
stoji više u poretku prirode od čisto bežlvotnih minerala." Ali ce onda biljka, ne­
tremice gledajucl na mineral koji priprema tlo za nju, biti isto tako primorana da
kaže: ilJa svakako stojim više od tebe u poretku bica, ali tebi , jer iz tebe iz ras­
tam, dugujem svoje postojanje. U zahvalnost1 se klanjam pred tlom koje podamnom leži."
I tako opet moramo shvatit1 doživljaj životinja u odnosu na biljke, i opet u ljuds­
kom carstvu, gde je čovek, u toku evolucije, izdignut na viši nivo. On mora netre­
mice ~ledati dole sa strahoDoštovanjem i dubokim poštovanjem za ono što u izvesnom
smislu stoji ispod njega, ne samo formulišuci sve ovo intelektualno, vec tako da
puls koji tka život u svirn stvarima postane za nje~a stvarni kosmički doživljaj duše l
Ovako treba da nas vodi 1st inska duhovna nauka. Na taj način nas osposobljava da
uspostavimo živi odnos izmedju čovečanstva i svih druP:ih vidova postojanja.
Asada, treea stvar. Duhovna nauka ne govori beskrajno, na panteistički
način. o "duhu" koj1 je osnova svega. Ne, duhovna nauka ne govori samo o duhovnoj
stvarnosti; njen cilj je da dopusti da duhovna stvarnost direktno utiče u sve što
ona kaže. Ona nastoji da govori na takav način da svako za koga je duhovna nauka
živi doživljaj znaJ da, svaki put kada se njegovo razmišljanje dotakne dUha, sam duh
živi itka njegovu misao. Svako ko je nadahnut potsticajem duhovne nauke - ako to
mogu tako da postavim - nece samo razmišljati O duhU; dopustice da sam duh govori
kroz nje~ove misli. Neposredno prisustvo duha, aktivna snaga duha - jesu ono za čirr:
nas duhovna nauka navodi da tragamo.
A sad uzmimo osecanja koja duhovna nauka oživljava u dubini ljudske duše
i uporedimo ih sa društvenim zahtevom o kome sam ~ovorio juče - društvenim zahtevam
koj1 u,izvesnom smislu, živi u svesti proletarijata naš eg vremena. Razmislite: sve
što danas živi u svesti radnika, kao osnova njegovo~ znanja, jeste ideologija, ništa
do paučina apstraktnih misli. Da, za ovo se kaže da je suštinska odlika duhovno~
doživljaja, da je on čisto ideologija: ekonomska zbivanja su jedina stvarnost. Iz
ovih zbivanja, kako ana idu svojim tOKovima, proističu konflikti ljudskog života;
sve što čovek misli, uči i urnetnički stvara izdiže se iznad njih poput dima, izmag­
lice. Sve što on smatra za običaj, moralna načela, zakon i tako dalje - sve je čis­
to ideološka igra senkama. A sad uporedite ovu igru senkama sa duhovnim životom koj1
prodire u dušu impulsom duhovne nauke. Cilj naše antropozofske duhovne nauke je da
uvede
'.-
-
duh kao živu stvarnost -~u~t
--------------.-----'--.... --posfea:š'tvom čovekove duše. OVaJzivi ~
-- ._-------._-................. ---- --~/
orognan iz ovog savremenog pogleda, koj! je stvoren sa srednjom klasom, a koji su
~ -------~--- --- ----------------~._.~ --.,- ~ ----------~-- ..... ..,
'-.-------------­
----"~..-------------~--
radnici , na svoju nesrecu~- preuzeli. Pr~n •••• a ono sto bi trebalo da zivi u

--'-."

SveStIlJud~-umenT"~-Tosadaoostoji sa-mo kaD IaeOIogija-=--~ --- ~--- ----,

-------_._-~---......-.-
..........- --------._----------........--~-_.,._--,-- ---~--._- ----_.--~- -- ...- ---.,

Razmislite. opet: koliko se može razumeti o čovečanstvu, u ovo~ zemalj­

skom životu, posredstvom obi čnih čula! Zato da bi smo postigli obuhvatno vidjenje
čovečanstva moramo uvesti, ne samo evoluciju Zemlje, vec i evolueiju Mese9a, Sunea
i Saturna! Koliko li modernom pogledu nedostaje ono fino ose~anje za ljudsko dosto­
janstvo koje nam omogucava da, kada jednom steknemo put em duhovne nau!{e, uspostavi­
mo pravi odnos kada kao ljudska bi6a sre6emo druga ljudska bica! Možete li pretpos­
taviti na trenutak da ce u haosu društvenog života današnjice biti-iznaajen onaj -,
tsPra van oan~- iz meaju-~a-[.~yeka:-:_~jLkJ31t~_iy~k~_-st~a~ole_~~-"jedruš­
~le~a3 ~o uops~~~ak~v ~~~a~~ o~nos proi~:ic!, sv~~ok ~'=- n~ osI ­
onj na vrednovani~ čovečanstva u kosmičkom smislu, a~oje izvire iz duhovnog znanja
~_.----.....- ---
----~- -- -~-~ .......... --- ---- ---- -- -- ---- --- - ,.. ---- ... ~- ~ - ...... - -- ­
--------------,
idoživljaja duha?
Treca stvar. ~ikakav odnos sa oblašcu zakona i ljudskih prava se ne mo­
'

že pronaci posredstvom apstraktnih konceocija koje vole ekonomisti i politički teore­

lKt;IST:Ll.n.~· :'~Jt;f?";":~TERP: "DR~."JJt.' "ZlCTI"
 3

tičari. Jedini način je da se tra~a za direktnom llčnom vezom sa činjenicama i doga­

djajima okolnog sveta. Ova treea stvar potseea na ono što sam vec nagovestio: DOS ­
~~ll~ene u~u~vni ~i vot, mor~i!l~_<!~Ž!:'!~3!iš-'?.c:'!::!_~~~~~ .t+
***
,. --_.-
svetova. --- ----
bicima koja stoje iznad i ispod nas u l1i}erarnljSkom nizu bozanskih i prirodnih
--
--- ---. ----~------- - --~--- ---- -~ ~- --- --- "-- ------. ............... -----~-- ---------
­ -----.-._~----­
A sad razrnotrite ovaj kontrast. S jedne strane, uzmite ono što ispunjava
svest oroleterijata- razmislite koliko je to daleko od bilo kakvog dožIvljaja žive
stvarnosti duha u čoveku, kako se sve duhovno svelo na ideologiju! Pomislite koliko
je daleko od istinitog, duhom prožetog vrednovanja čoveka, taj način razmišljanja
ko~i danjašnji proleter primenjuje na čoveka i oličava ga u svom opštem po~ledu na
svet. Pomislite, konačno, koliko su daleko gotovo univerzalni standardi rasudjivanja
danas - zaključi vanje o svemu u ekonomskim terminima - od uvažavanja vanljudskih fe­
nomena do koga dolazlmo kada naučimo da doživljavamo sve što se može izvesti iz du­
hovne nauke u pogledu odnosa ljudi prema ovim drugim oblastima egzistencije.
Razrnotrite dalji kontrast. Razmislite do čega je čovečanstvo došlo, kac

rezultat žestoke invazije ljudskih duša od strane materijalizrna prošlog veka. S dru­

ge strane, razmislite o nadama koje se mogu rasplamsati saznanjem da je istinska

duhovna nauka sada u stanju da pronadje put do ljudskih srca. Stavi te ove dve činje­

nice jednu uz drugu 1 upitajte se neee li pravo poimanje društvenog problema zavisi­

ti od dosezanja ljudskih duš~Osvega onog što duhovna nauka ima da pruži.

~ _ _ _ _ ova dv~-pogleda,
Ako 1spravno doživljavate ._________ L- beznadežni
_ i pun nade, --­ onda ~-'-- ~­ ~ -

ce, dragi - moji prijatelji,

.~ _ - ..-------
-~--
antropozofska
---v-:---
delatnost
~.-
za vas postati
~
ono što ona zaista
--~~-----.~--_.-------~~-­
treba aa-bude (janas za sve-IJU[e: zivotna potreba - potreba koja treba da prozima
sve- drUl;l:epreokupacije.- -.. -~----------- ~-~-- .. ~----------- --- --.-.--- - . -- -.--,---- -- -.. -.- -­
------- ---------------- ---~­

Vi možete reči sebi:"Ništa mi ne izgleda jasnije u čitavom kontekstu čo­

vekovog doskorašnjeg razvoja od to~a da je društveni problem dostigao vrhunac; ali

mi, takodje, ništa ne iz~leda jasnije od toga da ljudi tragično stoje pred gubitkom

suočeni sa ovim društvenim problemom. Jer, u ovoj eDohi, kada se društveni problem

probija na scenu tako snažno, ljudi prolaze kroz jedno od svojih najtežih -------- ---iskušenja­
~~~--------------~'-~.-
~ ~_._- -----~
iskušen a da moraju pronaei put do d~svojom ličnom unutrasnjom
v v __.. .__
-----
snagom.
-----~.---.----..-.-
Danas ne
.. -- -----~----"'f ._.-0--. o -- - --- ~ ­

"!Q..z_~~.-traziti nikakva otKrovenj~y!: d~k_i.b. ~ Qo.!r~~l.!Il(LSlobodn.oi jer, od sredine

petnaestog veka živrrno-u doba auše svesti-doba u kome je svemu sudjeno da bude izne­
seno u svetlu svesti. Ne budimo navedeni na zaludno jadikovanje:"Strašna katastrofa
je zadesila čovečanstvo - zašto su bo~ovi ~urnuli čovečanstvo u tako strašnu nesrecu!
Zašto bogovi n1su oslobodili čoveka od nje, jer je, svakako, žalosno da je ljude tre­
balo dovesti do ovakvo~ stanja?". Ne zaboravimo da živimo u doba kada je pogodno za
čovekovu slobodnu dunovnu aktivnost da dodje do izražaja - kada bogovi, u skladu sa
~~jom
-
prvobitnom namerom, ne smeju da se otkriju, sve dok:Lj~dsko~e, slobodnom
.""._~.~ --~--~-------­

odlukom, ne otvori najdublje svetilište svoje duše da ih primi.

,.----- "-- - ---_ .. ~- ----.-.---------------- -- -_ _--
.-.... .. .. ..... --~-.---. --­
S obzirom na najbitnije aspekte ljudske evolucije, a posebno s obzirom
na hrišcanstvo, stojimo na prekretnici. Svakako da je mnogo ljUdi, koji su aktivni
u društvenim poslovima, na~ovestilo spremnost da prihvati hrišcanstvo - no samo ono­
liko hrišcanstva koliko nam služi da nas potseti na naše vlastite društvene ideale.
_Medjutim, o ovom, najbitnijem od svih potstieaja, koji s~m daje zemaljskoj e.QZisten­
eiji njen istinski smisao i svrhu, ne može se rasoravljati na taj način. Moramo biti
nači sto sa ovim: sve što se dosad uopšte znalo o hrišcanstvu, samo je početak. To
doseže nešto više od priznavanja činjenice da je Hrist jednom bio prisutan u čo veku
Isusu iprošao kroz misteriju Golgote. Sve što je hrišcanstvo bilo u stanju da nauči
ljude u gotovo 2.000 godina, jeste prosta činjenica da je Hrist sišao na Zemlju i
us postavi o vezu sa-njom. Ljudska moc razumevanja nije bila zrela za nešto više. Tek
sada, u petoj post-atlantsKoj epohi, epohi duše svesti, ljudska vrsta sazreva da ra­
zume, ne samo činjenicu da je Hrist prošao kroz misteriju Golgote, vec istvarno
značenje tog dogadjaja. Čovečanstvo ce biti u stanju da razume sadržaj misterije
Golgote jedino na duhovnim osnovama koje se mogu iz~raditi u petoj post-atlantskoj
epohi.
U ovoj studijskoj ~rupi sam često puta napominjao da je izuzetno banalno
reCi: "Živimo u prelazno vreme." Sva vremena su orelazna vremena. Nije svrha nazvati
r PA . Je~ A ~ ~l.l51l ;J»)H'i"'j,
'1 ~.~. D"~i\ ~ I1..A+<'Yl:i(.<'\ b..uA

:,', p.~ . ~14\ ~ ~s)~~,p"'1\ lI"in

'l. . ? 1\ . Do i>A " i\\<N'.At..1"c> "l\<l'''VC

1 ,P. A,)OEl'1 ~ ~il~,vP 'n.?t..vo

ovaj ili onaj period prelaznim vremenom; svrha je uvideti šta je uključeno u pojedi­
načnu oromenu ili prelaz. To je bitna stvar: opažati ŠTA se menja!
Isto tako sam ovde ukazivao sa mnogih tačaka gledišta, na naročite pro­
mene kojima su ljudska svest i razvoj ljudske duše, u najširem smislu, iZložene u
naše vreme. Danas bih želeo da još jednom skrenem pažnju na naročiti aspekt čoveko­
ve zemaljske evolucije.

*'l*tr ~~~~~rl~
UP:-avo sada sam kazao~ ~oy~~~~~~?m_t~7~~()_~e_ sa~~~a_~~b~v_imomisli
,__v:~,:_d~_pu~!l~() d?se~1:Y~_sty'!r~os~ <!.u~_ot~r~ va_ u,,-na~em __m~s)jenJ~.
Sli č_no--.?~9rne!.~()~em~-.f'l_e prl-s eti 1:J._r~č2- }~us_a _H r:J. s-!a =-." J~ _sa~ ~v~k_ s v~m~, _ sye do kra­
~ ja s,,~~~~v.Lnacj.J:L(t(L~ ~hvatt d~h~n~ ~au.!<a_n:~)e_d~ s_e _vt:ruj~ ~a _je sv_a !?i t

**'
~~'~.~_J.:dn()~zauve~ sad-!žc~na u ~van.(jj.~lJima, vec (ja ~ ~e p-!:,~z_na_ da_ j~ Hr:ist
uist~~~isutan u sv-!m vrem_enima,. sve _d~ kraja. sveta. 1 to prisLJtan, ne kao mrtva
, s_-!1&. ~ja poz1varia veru, vec kac živ~sll_a ~ ~__~~~više i više razotkr!V~._A
~ šta je u-našOJ~r~tkrivanje?Sadržaj moder~e antrO~OrSKe-aUQ9VQ~nauke.
t Duhovnanauka se- ne~bavrsamo-prrčanjemoHrfs-tu~-
~ v---- --~ ----~- -v· --- ---'-"-~"'--------- ---.---------.~-----~---~--.. . . . . .
vec lobZnanjivanjemonog
---.------ --- - - ------ -------. .---------
što Hrist
---- ------ ----- ­
--- ~ --
~ zeli da kaze ljudima u
-.--....-------
nase vreme
------------ ....
posredstvom ljudskih
-----~-. ......... -------
--'--, ..
misli.
_.~-------------------- --~ ~ .---",..-~_.

I tako možemo reci: u ona davna vremena, kada je život ljudi još uvek bio
u znatnoj meri instinkti van , kada je u njihovim dušama nešto od stare, atavističke
vidovitosti, preživljavalo, tada je duhovno nalazilo izraza u ljudskoj duši. Bilo je
još uvek aktivno u ljudskim mislima i ljudskoj volji. Uistinu, bogovi su obitavali u
ljudima. Danas, medjutim, oni obitavaju u ljudskim bicima na drukčiji način. Ovo se
može postaviti na sledeci način. U davna vremena, bogovi su imali odred jen zadatak
s obzirom na evoluciju Zemlje: oni su postavili pred sebe njegovo izvršenje kac kraj­
nji cilj.Ostvarili su svoju nameru nadahnjujuci ljude svojim vlasti tim mocima i udah­
njujuci imaginacije u ljudske duše. No, ma koliko čudno može izgledati - ovi prvobit­
ni ciljevi za razvoj Zemlje su sada ispunjeni. Oni su u osnovi, bili ispunjeni krajem
četvrte post-atlantske epohe. Od tada, duhovna bica viših hijerarhija (koja, unašem
smisl~ možemo nazvati bo~ovima) stoje u dru~ačijem odnosu prema ljudskim dušama.

Nekada su bo~ovi, dolazili

~ _ __ __. u potra~u
_ - - 'za_ . . -.. . _ svojih
_o ljudima radi ostvarivanja _
~_", .-----------o~_. ~

namera sa Zemljom, uz pomoc ljudi. Danas su ljudi ti koji moraju tragati za bogovi­
;a;svojom vlasti ~trašnjom aktivnoseu mora}u-5et:rzd:it"TdObogova.1.JuC1sko--5ice
tn~av'Odn~osz:ovimada bi ostvadlo svojeci.ijeve-;-svo}eSVeS­
nozamišiJe-n-~Ci:Geveuzpomočb6žansl<lnsfIa: To je-pravastvar-u epohidu~svesti.*
Uran-ija--vremen~cnJevi lJudi-šu-bili nesvesni-;-insEliktIvn1, samozatosto -Je -­
svesna namera bogova delala u njima. Ljudski ciljevi mora ju stalno postajati sve
svesniji i svesniji; tada ce oni biti Q"roTerr silama sposobnfm da ih Uzdignu do sfe­
0_- -'__.. _
-r~~.I:>~da 6e--Ijudskiclij~;i_~o~_ ~a ~ud_u~~ah~~t-i--.?ožan~im energijama.
_ ~ -._
Dragi moji prijatelji, posvetite temeljnu misao ovim rečima. Mnogo u

njima leži. One ukazuju na potrebu koja, od naš eg vremena nadalje, treba da povuče

nap red iskonsku borbu iz dubina ljudske prirode. Ovo možemo kultivisati u raznim

carstvima duše. ~~~~,-a_~~~ ~du~~i_~af}J~~ dry_št~~g ž~votaJ ~o­

v29J.t~ duhovne nauke r~di pro<!~~-..av_~nJa )judsl<_!~_o~nosa. Zbog toga su se bogov~ ~
________.--__. - -...... - __ o' __.- __ ~ __ __ _ _ . ._ . _ _........ ~ ~ .
~ ~ ~.­

ra'2!Ja~~a_d~e~no_~~!i}.i eyo~uc~jom čove~anstvaj~ nast~ja~i~ kr~_~o~~ka._~s­

tvare svoje ciljeve - baš zbo~ to~ razloga su ljudi tada bili povezaniji jedan sa
d~u~im ,-n~oStOs-utoaanas-:-to -.re-moralo-Eh itak~:--D-anassu1.3i.ldšKablca~--I:I-iZ­
----~' ---~,.~
-------- .~ ~ .'.-....... __o __ '"'"-' ...,

vesnom smislu, razjedlnjena, i moraju tra~ati za sasvim razlicitim medjusobnim odno­

som. Medjutim, prvo moraju naučiti ovo. Sa čisto spoljašnje strane gledišta, možete
posvuda videti da jedno biče zna veoma malo o dru~om. Duhovna nauka tek počinje da
pokazuje kako ljudska priroda i ljudska vrednost stoje u svojoj kosmičkoj sredini.
U svakodnevnom životu jedan čovek malo zna o drugom; on ne prodire udubine duše
SVOg bližnjeg. To je oošte oravilo. trodubljivanjem društveno~~~ora pro­
~ci nOXQ~a_1?~~~tl· u s.ki raz~j. .

.. _" _ 0-- -" )- :- '___ - - - -

~ Ume sto da vidimo samo čoveka od mes~s~vatajuči ga na način prirod~ih
-~ ~-"'-~_.-_

nau~~Uh~m~~~} d()_~ad~ju~~i~p~.!~)~E9~ d~u~tv.e:nCl~ orga­

-- -- __ .-­
nizma, u Kome se moze prepoznati delovanje bogova u dru~im ljudima.
~----------_._-_.-------_.--------
.. -------- -_._._---------
Medjutim, ovo neCemO dosti6i sve dok ne učinimo nešto povodom to~a.
_-- --
 5

Jedna stvar koju možemo učiniti jeste da se borimo za produbljivanje svog vlast1to~
duševnog života. Postoje mno~i putevi do to~a. Ja cu spomenuti samo jedan,put medi­
tiranja. Sa raznih tačaka ~ledišta i sa raznim ciljevima, možemo baciti pogled una­
zad na naše vlastite živote. Možemo se zapitati:"Kako se ovaj moj život odvijao od
detinjstva?" Medjutim, ovo takodje možemo učiniti i na poseban način. Umesto da pred
naš pogled iznesemo ono u čemu smo mi sami uživali ili doživeli, možemo-skrenut1--
švoJ"Ul'5aZnjU ~oje· SU se- poja~l<aor;oaner,)i,br~i ses­
*
tre;--or-rJateYji-:učTtel]1-rtakodaTje,-te-mo~mo-precTTiašudUšu-pozvat:runUt-rasfiJu
priročfu-svake-od-OVih osoba;:-umesro-rlaševlasfIte.Fosre~fZVesrio;gvre~nena-;- otkri~emo
koiTkostvarno malo-du2:ujemo- sebisamima~ a -koITko--m~~om- Št~-~~-llpn2li od
d~h. ukoiikopošEe;-;-{igr-aifimo ovakvu-~vrstu-samofsPiTI~an}a-ujedl1u'unutrašnju
~liku, doci cerna do sasvim novo~ odnosa prema sooljašnjem svetu. Iz oV2kvOQ retro­
spektivnog pregleda zadržavamo lzvesna osecanja i utiske.~~~vi
~~nQ. u_n~~ =3leme_~a_iz~~t~n~~~o_~ z~n~ ~čoveku.~vako ko s~poduhva­
su kac plodn~e *
ta opet·i ~znova OVOg unutrasnje~ razmisIjanja, tako da prepozna doprinos koji su
druge osobe ~možda vec davno- umrle ilidaleke;-aa-fen~ti tom ži vo-fl!, -kada
;~~g
t; -
čo veka i usPos aVl 1 en odnos sa njim, SIIi<aOiStinskorr:t>rčU--ar~gOg
-------- ­
~------_.~-----------....- --~-

~ ce se ukazati pred njim.

Ovo je nešto što mora proizici kao unutrašnji, iskreno željen, društveni
zahtev, o~avezan za sadašnje vreme i neophodan za buduci raz.voj čovečanstva. Isto
tako ce i duhovna nauka otkriti svoju oraktičnu moe da rasplamsa i obogati ljudski
ži vot.
ava tema ima idalji aspekt. U ranija vremena je sva samospoznaja, sva
introsoekcija bila mno~o jednostavniji p05ao, jer sada dublji unutrašnji društveni
imouls proizilazi - i to ne samo zbog oovišene svesti nekih ljudi u po~ledu svojine
ili siromaštva. avaj imuols se, na primer, Dokazuje na 51edeci način. Danas veoma
malo posvecujemo pažnju činjenici da kroz čitav život teče neprekidni proces sazreva­
nja. Iznutra pošteni ljudi, poput Getea, oseeaju ovo. Čak i usvojim najpoznijim
godinama, Gete je još uvek žudeo za učenjem. Njegov unutrašnji rast se nastavljao;
on je osecao da nije okončao sa zadatkom da postane čovek. A gledajuci unazad na svo­
ju mladost i najbolje godine, video je u svemu što ga je tada zadesilo pripremu za
doživljaje što mu je donela starost.
Danas ljudi jako retko razmišljaju na ovakav način - a poncjmanje kada
uzimaju u obzir čo veka kao društveno bice. Svako, čim napuni dvadesetu, hoce da pri­
padne nekoj organizaciji i da - DO omiljenoj frazi - primenjuje svoj demokratski sud!
-------..--.. . . --.. .

Nikada nikom ni ne padne na um da u životu postoje stvari na koje vreči. čekat~ pošto
zrelost dolazi sa go lna~~judi
~----,----
-------------->--~_.--

----. danas nemaju Dojma o tome!

__ .. ~------------------_...--- "­
--~

To je jedna stvar koju moramo naučiti, dragi moji prijatelji, da sve ži­

votne etape - a ne samo prve dve ili tri decenije života - donose darove čaveku.

A ima i jaš nešto što moramo naučiti. Mi nismo povezani jedina sa sami­

ma sobom, vec i sa ljudima u drugim životnim etapama, anaročito sa decoI, kako se

radjaju i odrastaju. Posledica ljudske evolucije je, da mnogo od ono~a što se nekad

odvijalo u duši samo od sebe, sada mora da se postigne, izvanrednim naDorom - bor­
bom za natčulno znanje, ili u najman ju ruku, za stvarno zna~je o životu. Isto je
sa detetom kao i sa ljudima uopšte - veci deo u nje~ovom vlastitom bicu ostaje sak­
riven od njega.A ovo ne vaŽi samo za doživljaje koji ce doci ukasnijer:. životu.
Veliki deo od ono~a što se ranije otkrivalo kro?, atavističku vidovitost, sada osta­
je sakriven od osobe koja posvecuje pažnju samo sebi, koja traga Za znanjem samo unu­
tar sebe. Ostaje sakriveno od kolevke pa do ~roba. Ovo je, takodje, posledica stanja
svesti koja priDada našem dobu. Možema se mi boriti za jasno sagledavcnje, pa iDak
mno~o to~a ostaje sakriveno - i to baš u oblasti gje je neophodno da vidimo jasno.
Ovo je naročita odlika našeg vremena: mi ulazimo u svet kac deca, noseci neki kvali­
tet koji je značajan za svet, za društveni život čovečanstva, za razumevanje istorije.
Medjutim, do saznanja o tome ne možemo doci ni u detinjstvu, ni uzrelom dobu, ni u
starosti, ako ostanemo zatvoreni u sebe. Do saznanja, o tome se, medjutim, može doci
na drugi način. Do njega možemo doci ako pogledamo na dete sa fino uskladjenim duhov­
nim opažanjem, i shvatimo da je u detetu otkriveno nešto što dete ne zna, niti ce
 6

ikada znati, ali što može razumeti duša osobe koja u starosti posmatra dete. To je
nešto što se 'otkriva KROZ dete - ne samorTiCfetetu i ne muškarcuili ženi kojImaaete
postaje - več 1m1JGOJ ošobi koja sa starijeg uzrasta pasmatra sa stvarnOii1TJuoavlju
s~~~--naJ~avremenIKe. ---------- -----------~-----

Skrecem posebnu pažnju na ovo, dra~i moji prijatelji, tako da iz ove od­
like našeg doba možete da vidite kako se DRUŠTVENI impuls, u najširem smislu, utkiva
ikomeša našim vremenam. Nema 11 nečeg duboko društvenog u ovoj nužnosti: nužnosti
~oJa_.':!<3.}~.~e da ži vQ!:..J~Q~~fieprOdOnOSan-samokad o~~s1i t~3u za na.iYJiim clI]em
u zajednistvu sa mladima - zajedništvu ne samo ovo~ ili o~čoveka 5a drugim, vec
1s-t'arThsa jaRo mladima?---------- ------------ ---------. --' .... _.o_
.... o • • " ••••••• ~ •••• •• _.~., - - - - - - ' - - -

Na ovo društveno zajedništvo poziva najdublji duh i razum našeg vremena.

r na avaj način duhovna nauka, ~ovoreci ljudima koji su vec u izvesnoj meri, priprem­
ljeni poznavanjem njenih drugih l2:rana, može dovesti do dubljeg; shvatanja društveno~
problema. ~ao osobe koje se ističu znanjem duhovne nauke imate pred sobom veliki
društveni zadatak ako uzmete sna~u osecanja koja društvena pitanja pokrecu u vama ,
te l2:a načinite sredstvom delanja za današnje čovečanstvo. Unesite svoj entuzijazam
u današnje društvene i socijalističke rasprave, rasolamsajte i produbite u sebi
društveno osecanje i razumevanje koje treba da prevlada izmedju čoveka i čo veka ­
onda cete istinski ispunjavati antrooozofski zadatak u društvenoj oblasti.
Dalje cerna govoriti o ovom iduce nedelje, kada opet budemo imali grupno

predavanje izmedju dva javna predavanja. ~2., T, ~qq1

'?~,::r, -1'1'11.

 7
II
Pre nedelju dana sam rekao da smo mi ovde, kao antropozof!, u stanju da
u mno~o dubljem smislu pojmimo sve što je potrebno za dolaženje do suda o gorueim
pitanjima današnjice. Mi možemo učiniti mno~o više na ovaj način nego što je to mo~u­
ce uširim krugovima. U izvesnom smislu možemo sebe gledati kao neku vrstu snažno~
ali tajno~ uticaja - ako smem da upotrebim biblijski izraz - tako da svako svojom
vlastitom situacijom može poku~ati da doprinese nešto iz velike topline impusla za
potrebe vremena.
Ako se prisetirno onoga što je rečeno kao ~lavna ideja javnih predavanja,
shvaticemo da je neposredna suština boriti se za izvesnu dlferencijaciju - izvesno
"raščlanjivanje" društveno~ or~anizma. Ja uvek kažem "borite se za"- nije tu u pita­
nju nastojanje da se lvrše revolucionarne promene preko noci. Moramo se boriti za
diferencijaciju veein ono~a što je pod savremenim uticajima postalo centralizovano.
Ono na čemu moramo ra iti - umesto takozvane jedinstvene države - je da se izvesna
društvena ~blast, obuhvatajuei sve što se tiče DUHOV NOG ŽIVOTA, odvija slobodno i
nezavisno, napore do sa dru~im oblastima. Ova oblast ce uključivati vaspitanje dece,
obrazovanje, umetnost, književnost i isto tako ( kao što sam vec spomenuo, i spome­
nueu to na sutrašnjem javnom predavanju ) sve što je uvezi sa primenom gradjanskog
ikrivičnog prava.

Kao drugi "član" društvenog or~anizma treba da prepoznamo, mada u Ol2:ra­

ničenom smislu, ono što je poznata kao "država". Baš na pleca ove "države" ljudi
danas hoce da natrpaju što je mOguee više - državne škole, državnu brigu o detetu i
tako dalje. To je bila velika tendencija poslednjih četirsto godina. I danas, pod
uticajem društvenih ideja i socijalističke misli, ljudi hace da spoje ekonomski ži ­
vat ujednu cel inu sa političkim životom. Ove dve oblasti se moraju ponovo razdvoji­
ti. POLITIČKA država mora stojati na svojoj vlastitoj i nezavisnoj osnovi, kao druga
sfera društva; ista relativna nezavisnost mora razlikovati oblast domace ekonomije
u kojoj cirkuliše roba, to jest, ekonomski život.
A sada eemo, dra~i moji prijatelji, po~ledati na ovo pitanje sa tačke
~ledišta do koje ne može lako daei niko izvan naše~ pokreta. Dovešcemo predmet do
izvesne kulminacije, tako da iz ove kulminacije može proisteci dublje razumevanje
ljudske situacije danas.
Da prvo po~ledamo ono što se, u zemaljskom smislu, zove duhovnim životom.
Duhovni život u ovom, zemaljskom smislu, obuhvata sve što nas, na ovaj ili onaj način
izdiže iznad našeg samotničkog egoizma i zbližava nas u zajednicu sa drugim ljudskim
bieima. Uzmimo kac jaš za mnoge ljude najbitniju manifestaciju zemaljskog duhovno~
života onaj njegov aspekt koji treba da nas dovede u vezu sa nadzemaljskim duhovnim
životom - tu mislim na versku praksu kako se ona odvija u raznim kongregacijama.
U ljusskoj duši postoje Dotrebe koje nagone ljude da tr2že jedni druge;
ljudi su ujedinjeni doživljavanjem sličnih potreba. Odgajanje deteta znači da jedna
duša brine o drugoj. SvakO ko čita knji~u je izvučen iz egoističkog kruga svog indi­
vidualnog života, jer nije jedini koji upija piš~eve misli; čak i kad je samo na po­
la puta kroz knjigu, on vec deli ove misli sa velikim društvom drugih čitalaca. 1 ta­
ko, kroz ovu srodnost duševnog doživljaja, obrazuje se ljudska zajednica. Ovo je jed­
na 'od značajnih odlika duhovnog života: on ima svoje izvore uslobodi, u individual­
noj inicijativi pojedinačnog ljudskog bica, pa ipak zbližava ljude, i obrazuje zajed­
nice od onog što im je zajedničko.
Ovde je, za svako~ ko traži dublje razumevanje, činjenica ko ju stalno
mora imati na umu - činjenica koja dovodi svaku vrstu ljudgkog zajedništva u vezu sa
središnjim do~adjajem zemaljske evolucije - misterijom Golgate. Jer, od misterije
Gol~ote naovamo, sve što je uvezi sa ljudskim zajedništvom, u izvesnom smislu pripa­
da Hristovam inipulsu. To ijeste suština - Hristov impuls na pripada ljudima, vec
ljudskom zajedništvu. Uistinu, u skladu sa namerom samog Hrista, velika je greška
pretpostaviti da usamljeni pojedinac može uSDostaviti direktan odnos sa Hristom.
Suština je u tome da je živeo i umro, i ustao iz mrtvih, radi čovečanstva
kao celine. Od misterije Gol~ote, dakle, Hristov do~adjaj je od neposrednog značaja
 8

(vraticemo se na to) svaki put kada se odvija ljudsko zajedništvo. A u skladu s tim
za svako~ ko stvarno razume svet, zemaljski duhovni žitov, koji izvire iz najindivi­
dualnijeg izvora, iz ličnih okolnosti i darova, vodi do Hristovog dogadjaja.
Razmotrimo sada prvo ovaj zema1jski duhovni život - re1igiju, obrazovanje
umetnost i tako dalje, svaku ponaosob. Kroz nje~a ostvarujemo izvesnu povezanost sa
dru~im ljudskim bicima. Ovde moramo razlikovati veze koje uspostavljamo putem naše
lične karme i sudbine, od onih koje, u ovom užem smislu, ne z8vise od naše karme.
Neke od veza koje uspostavimo u toku života, su direktna posledica veza uspostavlje­
nih unašim ranijim životima; neke od njih če doneti plodove u buducim životima.
Ljudska bica uspostav1jaju veze jedna s dru~ima na mnogostruke načine. Veze uspos­
tavljene direktno putem naše karme moraju se razlikovati od onih vez.a koje proisti­
ču kada srecemo ljude uključivanjem u društvo, ili, pak, u versku zajednicu ili ver­
ski skup, a takodje i od onih koje dolaze čitanjem iste knjige ili zajedničkim uii­
vanjem u umetničkom delu, i tako dalje. Ljudi koje na ovakve načine srecemo na Zemlji
nisu uvek·karmički povezani sa nama u nekom ranijem životu. Svakako da postoje zajed­
nice koje ukazuju na zajedničku sudbinu u rani jim životima; ali sa svim onim grupa­
cijama o kojima sam upravo govorio to uglavnom nije tako. Ovo nas dovodi do jedne
dalje stvari.
Pri kraju našeg vremena u natčulnom svetu, izmedju smrti i novog rodjenja,
kada dodjemo do perioda neposredno pre naše sledece inkarnacije,stvpamo u vezejonoliko
koliko smo sazreli za njih - sa andjelima, arhandjelima i arhajima i sa višim hijerar­
hijama takodje. Ali se, isto tako, približavamo i dru~im ljudskim dušama, koje ce se
inkarnirati kasnije od naših - dušama koje, moraju čekati duže, može se reci, na svo­
ju inkarnaciju. Utoku ovog perioda moramo proci kroz čitav niz natčulnih doživljaja
u skladu sa našim individualnim stadijumom razvoja, pre nego što bud emo ubačeni po­
novo u zemaljski život. A snage koje na ovaj način dobijamo stavljaju nas na zemlji u
situaciju koja ce nas osposobiti da pronadjemo svoj put u one doživljaje zemaljsko~
duhovno~ života o kojima sam upravo govorio.
Suštinska stvar ko ju treba razumeti je da naš duhovni život na zemlji­
sve što doživljavamo kroz reli~iju, ili vaspitanje i obrazovanje, kroz umetničke utis­
ke i tako dalje - nije determinisan samo zemaljskim okolnostima. Naš zemaljski duhov­
ni život uzima svoje odlike iz doživljaja koje smo imali u natčulnim carstvima pre
rodjenja. Baš kao što slika u oRledalu pokazuje ono što se ogleda, isto tako i zemalj­
ski duhovni život ukazuje na ono što je ljudsko bice doživelo pre nego što je ušlo u
svoje fizičko telo.
Ništa na zemlji ne stoji nasoram natčulno~ sveta u tako intimnom, stvar­
nom i živom odnosu kao ovaj zemaljski duhovni život - koji zaista pokazuje otstupa­
nja, mnoga otstupanja ••• ali baš ova otstupanja imaju punoznačni odnos prema svemu
što doživljaVarno - svakako, na sasvim drugačiji način - u natčulnom. Dva veza $a
ore-zemaljskim životom stavlja duhovni život na zemlji uposve naročitu situaciju.Ni­
šta dru~o u zemaljskorn životu nije toliko čvrsto povezano sa našim životom pre
rodjenja !
Ovo je činjenica na koje je istraživač duha obavezan da obrati naročitu

pažnju. On razlikuje duhovni život od čovekovih ostalih zernaljskih aktivnosti, jer

natčulno opažanje mu pokazuje da duhovni život na zemlji ima svoje korene i potsticaj

u životu pre rodjenji.I tako se, za istraživača duha ovaj zemaljski život razlikuje

od ostalih ljudskih doživljaja.

Drukčije je sa onim što se može, u uskom smislu, nazvati političkim životom, životo~
~radjanskih prava, koji unose red u ljudske ooslove. Vidite, ma koliko teško se nas­
tojalo da se otkrije, naje~aktnijim metodama duhovne nauke, dublja veza sa poli tič­
kim životom, ne može se naci veza izmedju ovo~, političkog, života i natčulnog.
Politički život je u potpunosti ovozemaljski! Mi moramo jasno razumeti šta to znači.
Na primer, šta da uz memo kac prevashodno z emal jski tip z alwnskog odnosa?
Odnos prema svojini, prema vlasništvu. Ako ja posedujem parče zemlje, onda je jedino

*
političkim sredstvima meni dato isključivo pravo poseda na tu zemlju. To je ono što
~UHt}/lJ. 1 ;il\fo"\( \GMtftotSl.a 1'\.A'Vl)) ~ (Osv'tui~P, m,~·H.KA~2Si.c.",~ .i.\V'OTI1 - SUJ~\)I\ -L\čf.ll 1j.(\L~.:i.)'.lI,Ulm, El;(,I}IT~

~
M.~'A\f/JO '~\Ib-" .,~ C-IS1"'O ~I;>o '1t-M~\.:" Su.f\.. J\'J'A-L - ')tA)iJA(.J"l.>'\

('OLrn t.1.<..\ :t1\Jt;,. 't

~f.{\flI...tJHJt l~\~HS~) '1)\f\:)i ~ o) i-(ch S't. M.A. u..UJIA,i.N.O Si' - btwrP>'jIS"I!h ~~GI5\fb ILN.O~i 'tA il(l..li.,(,t..

~ fob$TIc..M ~ q,\~ ~ VO\;u{ ~I"l/L\l. .

 9

mi omo~ucava da isključim sve ostale od korišcenja zemlje, gradjenja na njoj itd.

Tako je to sa svim čime se bavi državno pravo. Ukupan zbir državnog prava, zajedno
sa sredstvima preduzetim da zaštite društvo od mešanja spolja - sve to sačinjava
politički život u užem smislu.

Ovo je pravi zemaljski život - život povezan samo sa potsticajima koji

teku izmedju života i smrti. Makoliko država zamišljala sebe da je bogom data •••
istina koju sva religiozna VJERUJU, u avom dubljem smislu, mogu da posvedoče je sle­
deca. Prvu istinu je preneo Isus Hrist. kada je rekao starom frazeologijom: "Dajte
Cezaru Cezarovo, a Bogu Božije". Suočen sa pretenzijama Rimskog carstva, on je iz­
nad svega želeo da odvoji sve ono što se tiče političko~ života od svega onog što
nosi otisak natčulno~. Med~tim, kada čisto zemaljska država nastoji da od sebe na ­
čini nosi~n~~~~~ada na i r držav~~~~e
od~ovornost za religiozni zivot, ili za obrazovanje (ova poslednja odgovornost je,
~~cu, prim jena z o ovu u nase vreme) - on a imamo sitUaciju oRaraK1eri­
s~~ u<fiibiJi~m ucen~Avona~yaki~t ~a ~ e š a
duhovno-natculno sa zemaljsko-politickim tu vlada Princ-uzurpat~~
-----------.-------------~--------------~------_._--~---.........------­
Šta je srni sao Princa-uzurpatora ovo~ sveta? Vi verovatno znate da su
ljudi mnogo razmišljali o ovome, bez da su igde stigli. Jedino se put em duhovne nauke
može doci do smisla. Princ-uzurpator ovog sveta vlada uvek kada vl.ast !<oja treba da
se bavi samo sredji vanjem zemaljskih Doslova , neopravdano' prisvaja sebi i duhOVr1l- i
takodje nastoji, kac što cemo kasnije videti, da asimilira ekonomski život. Pravi
Princ ovog sveta je onaj za koga politička oblast uključuje samo one stvari koje u
potpunosti pripadaju životu izmedju rodjenja i smrti.
1 tako smo došli do razumevanja drugog "člana" društvenog organizma u
smislu duhovne nauke. Ta je oblast orijentisana na one potsticaje koji se odvijaju
svojim tokom izmedju rod jenja i smrti.
A sada možemo doei i do trece. ekonomske oblasti. Pomislite samo, dragi
moji prijatelji, kako nas ekonomski odnos uvlači u naročit odnos sa svetom. Stvarno
cete razumeti šta ovaj odnos jeste ako primorate sebe da zamislite da li bi bilo mo­
p;uee da bud emo sasvim upi jeni u ekonomski život? Kad bi se to desilo, kakvi bi smo
bili? Bili bi smo životinje koje misle. ništa drugo. Mi nismo životinje koje misle
iz razlo~a što pored ekonomsko~ života imamo i život prava - politički život, i saz­
nanje o duhu, zemaljski duhovni život. Posredstvom ekonomskog života smo tako, ~anje­
više, ~urnuti usred ljudskih odnosa. A zato što su ovi interesi raplamsani - baš na
ovom polju ljudskih odnosa, u stanju smo da razvijemo interese koji su, u pravom
smislu reči. bratski. Ni u jednoj dru~oi oblasti pored ovog, ekonomskog životaj se
bratski odnosi ne razvijaju medju ljudskim bicima tako lako i očigledno.
U duhovnom životu ••• šta je vladajuei Dotsticaj u zemaljskom duhovnom
životu? U osnovi, to je lični interes - interes koji proizilazi iz prirode duše, sva­
kako, ali time ne imanje egoističan. Od relegije, ljudi zahtevaju da ih načini sve­
tima. Od obrazovanja, da razvije njihove talente. Od bilo koje vrste umetničkog izra­
žavanja, da unese uživanje u njihove živote ida, možda, stimuliše njihove unutraš­
nje ener~ije. Kao opšte pravilo, egoizam je taj, bilo da je grublje ili prefinjenije
vrste, koji navodi osobu - sasvim razumljivo- da traži u duhovnom životu ono što za­
dovoljava NJEGA LIČNO.
U političkom životu prava, s druge strane, imamo posla, sa nečim što
nas sve čini
jednakima pred zakonom. Radi se o odnosu čoveka prema čoveku. Moramo
zaDa~titi kakvo naše pravo treba da bude. Nikakvo oitanje prava ne postaji medju
iivotinjama. U tom smo pogledu takodje izdignuti iznad životinja, čak i unašim ze­
maljskim poslovima. Medjutim, ako smo povezani sa verskom zajednicom, ili sa grupom
učitelja, onda - baš isto onoliko koliko i u ~radjanskim odnosima - sukobljavamo se
sa ličnim zahtevima, ličnim željama. U ekonomskoj sferi, prevazilaženjem sebe, nešto
vredno, nešto što ne proističe iz ličnih želja, dolazi do izražaja - bratstvo, odgo­
vornost za druge, način života tako da drugi čo vek stiče iskustvo kroz nas.
 lo

Vidite, apsloutno je istinito reci: Hrist je umro i ponove ustao radi

 11

čltavo~ čovečanstva; misterija Gol~ote je do~adjaj koji se tiče čitavog čovečanstva.

Usadašnje vreme je naročito neophodno biti svestan to~a - u ono vreme kada je naci­
ja ustala protiv nacije u divljačku borbu ikada, čak, i sada, posle dogadjaja koji
su doveli do krize, ne nalazimo promišljenost, niti SVest o ljudskoj zajednlcl, vec,
na raznim stranama, delirijum Dobede! Nemojmo ~rešiti: sve što smo proživeli u pos­
lednje četi ri godine, sve što doživljavarno sada i što cemo još doživeti- svakome ko
~leda ispod površine sve ovo pokazuje da je čovečanstvo došlo do neke vrste krize
u pO'l;ledu znanja Hrlsta. A razlog za ovo je da je pravi duh zajedništva, J>-Eavi odno~
i~medju čoyeka L-ČQveka, izgubljen. A jako je potrebno da se ljudi zapitaju:"Kako mo­
žemo ponovo pronaci put do Hristov~ lmpulsa ?"
Jedna prosta činjenica ce pokazati da se put ne pronalazi uvek. Pre ne~o
što je Hrlstov put ušao u zemljinu evoluciju kroz misteriju Golgote, narod u kom je
Isus Hrlst rodjen, gledao je na sebe kac na izabran narod i verovao je da ce sreca
doci svetu samo ako svi dru~i narodi odumru, a njihov rod se rasprotstre preko čita­
vo~ lica žemaljskog. U izvesnom smislu je to bila dobro zasnovana vera, jer je Jeho­
va, Bo~ ovog naroda, izabrao nje~a kac svoj narod, i Jehova je smatran za jedno~ 1
jedino~ Boga. U vreme pre misterije Golgote ovo je bilo opravdano poimanje za Stari
jevrejski narod, jer je iz ovo~ Staro~ jevrejskog naroda Isus Hrist trebao da pro­
izadje. Ali . odigravanjem misterije Gol~ote ovaj način razmišljanja je trebalo da
se okonča. Posle toga je bio zastereo: umesto priznavanja Jehove, trebalo je da dode
priznavanje Hrista - pri~navanje koje čoveka primorava da uvek govori o LJUDSKOM RODU,
ba~ kac ito je za one koji su gore tražili Jehovu, bio u pitanju saco jedan narod.
To što ovo nije razumeo, tra~ična je sudbina jevrejskog naroda. Danas, medjutim,
nailazimo na sve vrste povratka. Šta je, ako ne povratak, kada s~a n&cija- mada
nR>:Ze pretpostavitI da radi nešto sa:svim različito~ može koristiti ~a imena­
. . .~ ._-- - () -- -----------=-----_.. --­
spremna je da obozava neku vrstu Jehove, svog posebnog nacionalnog cilja •
......_._--,~ -------------~----­

~ -- Svakako, stare reli~iozne formule se više ne upotrebljavaju, ali je pos-~

(ledica. današnjeg mentaliteta da svaka nacija hoce da ustanovi svog vlastitog nac10- )
nalno~ boga i da tako sebe o~raniči unutar striktno nacionalne egzistencije. A ne­
izbežna posledica toga je da nacija besni protiv nacije! Doživljav&mo povratak na
staru jehovljansku reli~iju - s tom razlikorn da se jehovljanska religija raspada na
mnoštvo jehovljanskih reli~ija.Danas smo stvarno suočeni sa atavističkim povratkom '
na Stari Zavet. Ljudski rod se usredsredio na deljenje na razdvojene delove svud po
Zemlji - sasvim u suprctnosti sa duhom Isusa Hrista koji je živeo i stajao za čitav
ljudski rod. Ljudski rod pokušava da se organizuje pod znakom nacionalnih božanstava,
po u~ledu na Jehovu. Pre misterije Golgote to je bilo sasvim na mestu; sada je to
) Pzovrattak na staro. Ovo se mora jasno razumeti: 'p",!~!:.acionalizma~~rat~~arom ~
)\:~. ~
Ovaj povratak na staro priprema teška isku~enja za čovečanstvo i protiv
nje~a ce sam; jedan lek biti dovoljan: ponovosep-ribliž-itiHrist~pUterr; dUh-a:~
-------------------- --------- ------- - --- ~--- ---
Oni koji se bave duhovnom naukom su, dakle, u suštini obavezni da posta­
ve oitanje: II Kako cemo iz dubine naših vlastitih srca i duša, ponova pronaci Isusa
Hrista?"
Ovo je veoma ~biljno pitanje (i ranije sam ,U ~voj grupi, često puta
govorio o njemu sa drugih tačaka ~ledišta), što možete videti iz činjenice da su mno­
~i zvanični predstavnici hrišcanstva iz~ubili Hrista! Ima mnogo dobro poznatih pas­
tora, paroha itd, koji ~ovore o Hristu. Najdublji srnisao njihovih propovedi je da lju­
di mo~u doci do Hrista izvesnim orodubljivanjem unutrašnje~ života, izvesnim unutraš­
njim doživljavanjem. Medjutim, ako se približi onom što cvi ljudi smat~Qju Hristom,
otkrice se da se ne 'može napraviti nikakva bitna razlika izmedju ovo: H~ista i bo~a
uopšte-Boga-Oca, u smislu jevandjelja.
Složicete se da je Harnak, naorimer, proslavI jeni teolog. Ovde u Švaj­
carskoj se mnogi nadmecu sa njim. Harnak je objavi o knjižicu:"Priroda Hri~canstva~;
u njoj ~ovori dosta toga o Hristu. Ali šta kaže što se odnosi na Hrista ••• zašto
treba da se primeni na Hrista? Može se primenit1 baš isto tako i na bo~a Jehovu.
 12

Zbo.Q; OVOIl; razloga, cela knjiga "Priroda Hrišcanstva" je lznutra neistinita.Postala

bi istinita samo kada bi bila hebraizovana - kada bi bila prevedena tako d2 svull;de
ll;de stoji re~ "Hrist", Jehova bude naoisano umesto nje.
Ovo je istina o kojoj ljudi danas jedva da imaju nagoveštaj. Sa bezbroj
propovedaonica širom sveta se ll;ovori o Hristu, 1 ljudi veruju, jednostavno zato što
~uju re~ "Hrist", da propovednik stvarno p;ovori o Hristu. Oni nikad ne dolaze na po­
misao : "Iz bacimo reč "Hrist" 1z ono~a što pastor .Q;ovori i zamenimo ga sa "Jehova" ­
to i ništa drugo ce biti pravilno!" Vidite, definitivna neistina leži u korenu naj­
dubljih patnji našeg vremena.
Nemojte misliti da ll;ovoreci ovo hocu da optužim ili kritikujem bilo kog
pojedinca. Nije to tako. Moja želja je da prosto iznesern činjenice. One osobe koje
često outa upada ju u najdublju unutrašnju neistinu - može se čak reci i u unutrašnju
laž - imaju sasvim dobre namere, na svoj vlastiti način. Teško je danes za ljudski
rod da dodje do istine,jer ono što sam nazvao unutrašnjom neistinorn ima izuzetno ja­
KU zaledjinu u tradiciji. A ova unutrašnja neistina, koja je prevladala u neizmerno
širokim krugovima, uzdiže drulw, tako da se u najrazl1čitijim životnirfi oblastima oos­
tavlja oitanje: "Da li je išta još uvek istinito? Gde je bilo kakvc. 2.stin& ostala?"
Zbog OVOg razlo~a, oni koji se bore na outu duhovne nauke su posebno oot­
staknuti da iskreno pitaju: "Kako da pronadje~ pravi put do Hrist2 - dc to~ jedinstve­
nog tložanskog: Pica koje se može spunim oravom nazvati Hristom?1f
Zaista, ako ovde, na Zemlji, na§ duhovni iivot sledi uotič~je~e linije
raz voja oj ro:ijenja do smrti, onda nemarno p:woda da dodjemo do Hri::t:=.. ~',s=emo bi ti
du~ovni koliko god nam drago: nemarno Dovoda da dodjemo do Hrista1
PJ~o, pak, bez da činimo neku stvar - na što cu ukazati ze. l:cji trenutaK ­
mi jednostavno orolazimo od rodjenja do smrti, kao što mnogi ljudi d2~as ~~ne, osta­
jemo daleko oc Erista. Kak?, onda, dolazimo do Hrista?
I~D~ls,da se krene Dute~ do Hrista čak lako je to če::to ~~t3 irrouls koji
se diže iz nesvesnog ili iz ODskurnog carstva osecanja - mora 0021 2.~ n&~ sa~i~. 3ilo
koja osobo., koj=: je normalo zdrava, može dosi do bOlZa, koga smo idell'c::"?~i\:ovali kao
Jehovin criD8ip. Ne otkriti Jehovu - boga nije ništa drugo ne~o ne~E ~~S~E belesti
u čovečanstvu. Poricati boga, eiti ateista, znači da ste na ne~i n2či~ bJ~esni. Sva­
ko ko se r·a::vi,iE.o normal o i zdravo ne može Doricati Do"a, jer je ::"CVE.~":~~ ~:r::eš"c vero­
vati da z~rav lj~dski or~anlzam može imati neKO drugo poreklo se~ ~Q~E~=:C=.
EX DED NAS:::r'::,lR je nešto što se Dotvrdjuje zdravo razvijeno!Y: čove":.; U :'O."L' nje1!o'Jo2:
Života. Jer, lli:oliko ne criznaje - JA SA~ RODJEK IZ BOŽANSKQC ond~ mo~~ j~ ima neku
ma~u, koja SS pOKazuje činjenicorr. aa postaje ateista. ~ejjutim, doei c: UOD5te~e kon­
cepcije boža.rls\(o;:, koju su moderni pastori , iz unutrašnje laž: naz \'::::i-i ,-,:"isto!'" - to
nij€ do~i dc ~r~sta.
D2 ~rista dolazi~o sa~o ako - a ovje Rovori~ s
ne necas­ Dosebni~ ~~~r:,o~
redn'J sadašr:,j:>E: -Drevaz idje~o uo~,i:-;jene D~ecjusl~.... e z(~rav ja, Gere: r:.č. :;riro·je. D~,
jer znamo ca ss ,\;is:e;ij2. ':;o~~ote odh:rala ne. Ze:-:.:ji zato to ~2·ve22.:·;.s:v: ne ti :·i1o
Li stanju da OQ;"Žl vreda:. ljJdsKi status bez !r.is:erlje Golflot2 - ,,:> ~E..c:. Dez ot.{ri V2­
n~2 D~ta OC ~ristovog i'11Dulsa. Te ta~o rro;a~o otKrivati ne samo C2.~C :ju:s~i oriro:J
iZ~~dju rodje~~& i sffi~:i: mora~0 je ~O~OVC otkriti u~oliK~ S~O S~C2:t~~ ~~ tuje~c
~ri~~a~i u D~avo~ s~islu, sDoso~ni da se Dri~:iži~o ~rist~. A OVC DO~~C·.~~8 otK~iv~ ­
~jt? n~~e 1,jt..:c,3L~e Drirode se :f:8ra o:i;:-;'3.ti !'le. sle:ee:i n2.:in. l-~o:c.:r.!c E-f. ~'>:~:"'"'~L.::' 73 un'J­
tra~~je Do~:e::jF - mora~o ja~ati svoje un~t~3~~je Do~te~je - ds 20~~O:-~-::·':: ~iste~i­
je GO~20tS n20\'2~O. ~is~o se ~ajj2:1 oslobo:je~: oc ored:3sude u odnos~ ~2 na~ misao­
~~ ~ ~V:~
",l·_e KaD Se."
- :~:~~~:~
"'_:Jv,
rOj,i~ni ?~a iz ve~~~rr, ~re~~a3~G~~a~:.~~r~~~~j;~~~:'f
DODUt . ",soa, 111 n::: [;.1..1.0 KO,J. ,.. l.l~_l ,,_~.l..J, ",_ ,,'- ,.... ~':"._ !"ij. .IC

~-;-;-::~--~~;--~---;:;-~ --:~----~--.---;--:.-------" --;::---~----::-"-----""--,'-:--i-----::~---=---=---'~-=-~-L--:~'- V.; ~ ,..

~~~~ ~ rlo".>..! D.·O~~~ ,~~t--=:_0,-L~~~~-_e_s~~~~~~~~~_z~,~~:~":o,(~=-:-,, .,'-J'= ~.=_'{.~_o_

"l'
.~: c::+ eri
-:~--:_. ,"e Go-__ g'te
__ -:::~~=--- ...,1 naovamo
j._~ l' ma
.i
,
l'Z vesnu
.
.. ' - J rT:"Y""
•. 1Ci.U.. L.-o, ke' ....,.
,·u lIJ
""or~d na'''o~'na~~
u n t" ",\v'r.'
U ................. "-' .. ; .....' •. ,,. ~ .........
\ ..:-c:.. et ~~ to~
' •••

aK:.i
... -
VnOŠC14 U tO~0l8Vo;zIVOta
~~,---~
'oVde~Ze~.l
~~
rJa-Sa'Tlroa}en~s~~----:::-~ed~a.;;Uja­ ,

~~ i.()~l_~bO~j,~~,~-E~:-~':':"S~~i~~~~~~~~~~?~~~~~~l u tok~

.Zlvota.
. .'~
 n
"* ** *'k A kako to mo'!u oost1ci? Jedan i jedini način je ovaj: umesto da se inte­
resuje"!1 sa'Tf6~;voj vI~~cin ra7.'l1@jgnj~ i o~ ~to JA sma_~ pravilnim.~o­
ram ra7V1jati0-e71Tcno interesovan.ie za svaka 'l1i~ljenje sa koiim se sretnem. ma~.91i­
--------. -..- -------------------------x;- ....--v-----~------ ----------~~.<
1<0 Q'a S'TJatrao neDravilni'n • :::i!:o se vi~e covel< nonos~m vlastitirr do&':matSk im miš­
~'TJa
~-~--~

'- --- -
i interesuje se- ~~ ~ NnH to- se-vi-~e-tldaljava. U ovom trenutku;~et._Sk~
evolucije. od Hrista. _--_._-.-
~ ~
:to više
-. "-
-,--~,_.~'-._ .. ------,---~-'
ra7.vija društveno interesovanje za mi~ljenja drugih
-'- -- ---_._­
lju_Qi.... makarih smatrao Dog:re~nirn- tirn ,_y'iše~tlla..-.l'.r_:L~_u svoje SODst ven..9. mi šU~nje
orl mi ~lien ja ,QTurr-ih.,: čin(v1šPdaisouni u svo,io,1 najdub~ši iz reku Hris:tQ\,u.
.. - --. ---~------~._- --~,-- ._ ..

koja'-se danas mora proturna~it-i-u-sm-isIu ri'ovo-li-HrTštovo&,; jez.ika. - -.. - - ...._,

_ _ _ _ _ _ _ ._~

Hrls~e_:~'QI!.Q C;to__člr~J..!:f~_a..ir.nanjem _~~rnoj~.!,.:.':'~1 i_~e. i

meni ". Brist nikada ne nrestaje da se ponovo otkriva ljudima - sve do k~aja 7.e~alj-f
,_ - _ .__,", ,0_" - - , - _ .. , " - ----- - - - - - ~__ ,-.---­

*
ško'rr vr~a. 1 OVaKO On rlanas ~ovo~~()~da sluša~: "U svem~; f'to
frlaJmanji vaš brat mislT:rr;orat:'ePreM7.nati ~to ja -;islim li tJ 'e'1':U~1-a7 1'T,:k
u va;:;e osecanje sva~ ·ka: Dokaž'ete inte-;esovanje 7. a ono što se de~2"~~~1.De- t
~q-(fruQ'og. ~uen~~~v~.~ d2.,~!,ijet~'-2..._~aJ,!gn.4~~
o~ vaše brase. u njemu traži te rrene." ,
--.,:-_.--_ . ..-, - ---
Tako Hrist '!ovori na~err misaono~ životu - Hrist koj1 ieli da SE otkri1p
na nov na~in - a vrerre 7a to se Dribli~ava - lju~i~a rlvadesetol! veka. N~ takav način
lju~i treba·da Q'ovore o Bogu. a ne u Harnakovo~ stilu. koji po Harnaku može isto
..k tako bit. i BOf1'.Jehova. inije. ustvari. nic;ta druge. ve:" na takav način da se SD07,na:
I'~ris~ je bJ' za sve lju:e. ~
,.P: ':"em
l..l ~~ d10 n~_,c
. .. o ·~o~_ "p,~-..~ .. no.. "!10 eP.:OL_~l"
a!<v os_a" 'c::::t'~k'1 O ..C"""'~~';::'on' ~i
, _.Jl~ ... 1 na,,_m ,1 c:: .... "i~~..-y- !'r;~-;';
\~a~~_v_, ".~.__ .~_ma. \" /,
ro:"..-L,

*'3a"'-'o ak0 D-:JVeŽem:J svoie vlastitp "11iS11 sa 'TJisli'lla d~'Jgi., lju:ii. ako r::·-·J'.;~·-~mo svei", .
(interes:va'1je.d2 obui-)vat1'11o. 5a unutrašn.io"1 to lera'1ci,io'T'. sve lj'.Jdsv~. i jE. sebi I(a- ~
1 ._,;,'. "("l'nien;"o"-
(71"'1'10' . . ., ...: •. . . ~ . . ;o~oha
m"rT ro"'·o . . . ,·-c . . ,,'a sa""·
~.. :) e,::> [)re~r~su::la""~·
u a
VI:':. c:;arnc
.ud. ....... __ . """"
'~. ~.J.
..... "<,,,. "'·0"1'",r.J'",,.,.1
..... ~I "-" .... , J._-... • : , ... 1; • ~J,- 1 .. '- I

U e,vpo>-'·uh'r;:.t"'c o"e:"an,'e za""''''n;;;''''3 S'" ""l'"l;rna "'Vi" Il"LJ"'l'

• "_ ~~ 1 \ ~ : 1 .' ...... ' _ 1"...- ot"r}':"" \). "c-; in-"'u"", 1<'' ' 1
~..J ~ ~~. 1.. _ ~ Lo " ... ~ :~l "-. ..l.. _] ~..... u -..l . ~ j '-~ ...... , _ ... '_ .J. _. " , •• ~.~ ,. \ ' '-'

je \l:'stin'..l l..J~'·:;'sto\' irnDul~. t,\/O !1'" p'lerja>'r na samOfr seb~ vae i2'vo"'- S'.'~C:2. ~tc' rrislirr.
ve:" D~AnO~'1a~ sE~e ba;; u aubina"118 svo.ie du~o kao ~lana liujsve , 7Eiej~~~E-or~2.
. 1r2Qi~
'i1':'-,ii ~~i j2.:elj:. je:a~. D'Jt ~o ~rist2 stoj: ot\'o~en. Ovo je :-;·;;t ~,,"'c~-~~:. ~::- c:~_a2 mOY'a O~:::­
r2.kte~isati V,,:: oJ! D;I J..lP!C'H 1(1:10 7 V,IČ:L.F:~;J~. Preja"a sa"!1()ob'..liSa\'a'-,i", t",.:~' c=. OS~V8- ~
r;":10 ist1nsk' c2""'Ž1nJ'e l' n~o(''''nl';vanJ'p mi""; aruP-i., ida ; S,"""" i:::·c.r. Te>ac;u-:i° l' .1I

• ~. ..... 1 • ..... 1'. 1.., _ _ J. ,- _ ...... , ~ , ...... • ......... -- • - -- • _ <- ...... '" _ v ....... l..... . " ... • ..... '- _ CA

r:3~'a ~3."Di112 - OVO mo~a!'TO wet: kao je~,a~ oj o7~:1 . ";!1i"'" 7ivot~i~ icj27.. 2L-:e-. (T~!,". ~V~ '1 Oli)
O~;~; '?--~ +-~V C:l'(Ji~ ~~""i" l';u,.4i'T~ Or:O r.e lu"-"'~ ~~ ~,-, :J;--~~.,.",
*J~~a2
....
~~c~:t ;;J/c'~I~L~l~~'l~.~"v,
nt:- n .... ....;;t:- rr.c-t()
.... " ,1 -. - , . - '-cL_ .".
....",t",.
,v~. -, co
rt",",.J..,
. ,U~

D'-'u~=' :::ut ,ie DL;'T" i(?OZ VOL·TU. Ovde SU ] .. iu--:::. ta>:o:" j-=. r-.~':\~-"~ ~~. _O~- _ laž:1o~
~~:~. ~oii \r0~~ ne do q~ista. V~~ oj K,iega. 1 ~ cvo~ d~u~oj o~:a~t~ ~:-~~2~C conovc
~:·o;Jc.~i ~ut :c ~r'-= 3t2. vl·;.·-ii ,iO? UV':~ o'~rŽ3\:·a.i:J ;:c'-<:i ide3~iz2~. c:~ .~., (-:-::-~ \'e·~j ~e':-­
liucsvo;r roj2 :i&n2S SUVODara:: i ~ l:iu:!i S11 D0!10S\')} na ono štc '3S ~esto čin,4e"ič v i.
D.lL3 na? iv=. ::'V'2.i-:tičriorr tei-'Jr:ik.or:-. rra~a ne'na cri"",,:'1u 7a ideale i<:·ji su i~ "j~:-:r,: iz fOri­
ta~e "'u~a. M~~~~ ~o~ uvov irraic ove ideale. Ni~a~a niie živo: ita Y : ' : - . ~~~i hio t~­
live 0~voje~ 0~ ž~\'ota ~~a~i~ kc!iko ~P te ria~a~. \e1ostat2~ ~~~~e':2:~:~ ~:2-i~ l~~~­
~~~~ ~i~~Ta je ?2iste vp~jVc o~p~ežj~ na~e~ vre~e~a.

L'U~.f f2 Tr p:c\.1o""'io Cl rjt.;~O~O'T' nor!o~u vC:'i Do.c,to.li i7,Y'f'E:~i~.; ::--:-·,::~~t=.;i"i2~2 ~

~;p~r:,;f' kla~~. St.~r·i i 'T!la'~~ tako'ije - L~nli1<c 'T\3.10 ra"'u'H~j'.; jej~;j ~,l·'~,",,'r.: ·~=n2~1 Ovc.:
,ie ;;~~:o r1Ei .~tc ....jj, t:~r'alo nS,407 t"il r:i.ie da ;3Č~~:1~.'o. ~J;,e:;JC: rio~"t;Šat~. -.;-:. ··<:-~t: ("'~"1e'T-:
ra7~~e~·3nje ~3 ~Jadi~a ~; osno\;u nj hovorr i8e31i7~a ... ria. to ~~ ~~·~o j~~~c. a:~ so
~2~'3S ~::'~e DOl·-,,1Šc. ..~~ G2 SP i7~'3C: i~ealiz2""': i7 rr:l:;~i~· lju::~. :~2.~~i "ic: ~-:- ?"~- C\"C :J~'::;:
~~~avanje~ mJ&~~~ i~a~i~at~vn0g O~~370Va~',4a ~c,i~ ~e ~~u~a ~~~~5~~ ~ - ~·'c~~3~~. ~\ri~
o~jrr ~to odvo~i o~ ~u\ro~a~ri~ sDol,i3~n~ih O~2~a~.ja. ~'.·eiej~o - !'~~P ~~~~ ~2~C ~2~O
i7 ...,a,....iti s;..,· ~nl5.,...:,ala:.ki. DY'ir·o':ni. pri,-·itivr:.i idea::i 7 a rr ir ~~2~:i- 1 ju...)" , P2.~ št; jF:
C'·.·2.~ "tla,jalc~',<i. :i~€ali7-a":1':"' O:; ip djv!Ja ~tva""'. veliva stvar. - 2~=-- ~.E-: ~< t~~s~==o Cc
huje svejcvclj2~ liu~~~iT bl:"i~a.jer ~P avai rrla~alaiS~i idea:i72~. uEt~aY~. o~ra~i­
;;e:-: Drinci::Jo:r DFC' !lJt,Sr::IV~): .•
onl rr asoe'.<to'T. ':Jo 7a!1si...: Of'" koji je '''':.0\'.0':'='';-: ;:·c Jer'ovi­
EV
ni.,.- aSDekto~. ~ b2~ to je ono ~to ne s~e ostati ~ovolj~o. sajE Ya~E S~ ~~s~e"'~ja
GolQ:ote odjg-rE.l2 n::: Zerr:lji. Nešto više SI'? 73i-;te\'3 - ijealiza'T ~no:·E. i;;:.'·iyEo'.::;' i7 U!1lJ­
traš'1jei7 ra?\'ojE-. 17 snvQOPQPOvn'J,Jn. POrf~-j urojjc:nof' idealizr.ic. rrol2.:'i:':. r:J~~'o;ro
~~n \IA,T ~O wtl~1ii\ - \.l,~ tll~L')v'\lt)t- i~l1.ffil r~;\ I1it}W)tl"')i\
. . L/I-\,~ \ 1 IJ%ilt.t4.Kf1 lH - (?'t~)fl\l )-v1"lr ft0JfI..~~~,
... . ~IJi,T \'lO \.LIU~ -fLl'lWlA V'tl~ ~ Uc;,fC'~ ~t I.~JU t{Ubll(,(I'\('~htvt~4.( \ll~u~/"\-I \~~ ~ t~iAU'M'!'I .
{\ ~ Wk~"l"\ \~ u~:;,u>u. ~ 'M, s~~J"'-'I""""'tt).~,_Mkv(
... 1: t ~ \.~t.AU~ .l.U"l1ll.l1/'l~ ~ $vnt ~-M.{L,Tl, 1'0 ,t lfl~AU ~,q .... (v.1j
') ..
' ,M1tti\:b l'\, ~1I1:-A,.tIA. l:rl.lt(l)
t3~
':.:1 ~ *w .~ ~\;ifl1. 11z.tl~0n. LlWf2.j..\.\ t1 I f'~, \ N')«....l(r"1 OS) 'L ':1'1, /-J.') t H
&~ c:.0'\f)~\.,(. Ml')~1
\ CI~.II,~*'Il: - tlf\iC.Ult-'9 IicIlAI'1~lT1~i)'\L'I'f~ ,?!:IG~"\"j;,a..~ ,9(L~M.1t h~k\.t.
\PilG o \ftlQ.f,.(0 $'11 ~,2 ~M fi S~I-'\.U
~~
.... , ~UKC"!/'(ofl ~... , ....~ sA-" obt:()"'toiUtAl -M- ~ S7'O t--ustr l1 \ D-o r;.)tJ'IM .
 14

ohE"7.bediti da se u ljudskorr. društvu nostigne ne~to dru'1'O - tačnije POSTIG1{TJTI IDEALI­

7n.~: ne samo ideclizarn koji iz.vire iz 1nstinkata i entU7ijazma mlad:\-:. vec i onaj
koji je odne2ova~. Dostignut nečijom vlastito~ inicijativom. i koji ne~E opadati sa
oroticanjem mladosti. Ovo je ne~to što otvara out do Hrista. 7ato štc. je te - jaš

jednom - nešto postignuto tokom života i2medju rodjenja i smrti.

Ose22te li golemu ra71iku izmedju instinktivnog idealizrr~ i ~:ečenog

ideali7ma' 02P8a:e li golemu razliku izmedju mladalačkog entuzijazme ~ e~tuzijazma
koji izvire :z shvatanja života duha 1 može uvek i i7nova biti Donove ~2SDlamsan.
oo~to smo ga načinili delom svoje duše. n~avisni~ od toka naš eg telesno~ Dostojanja­
onda fete oosti6i avaj drugi idealizam. koji nije samo idealizam usadje~ c nas orl
strane Driro~e. Ovo je put do Hrista KROZ VOLJU. za r~liku od outa K?OZ RAZ~1~LJ~NJE.
Ne pitajte danas za aostraktne puteve do Hrista, pitajte zs one konkret­
ne. Nastojte da r~umete out KQ07 Q~~~I~LJA~JE. ~oji se sastoji u to~~ 66 Dostajpt~
17, nutra toler>antni D~'@_-'!:iit~ma čovečans_tva uooc;_te ~ to;e~- jet e' d;u;::­ rii \.::
tV~I]Q..)..Dtereso"anje 'Za misli drugilJ ljudi. TraIlajte. takodje. 'Za D:.Jt ~~J= VOLJU ­
tamo
~--
ne6ete
,~
sphi samim&.
iJ,.-::--~
--
na6i ništa arstra~tno-,-- .---- vec n~u nuznost da NEGUJETS
--_._--­ GV~i ioeali7a~.
--,-~_.­
/l a\<o NPGUJETE ova i ideaJi?alf1. ili ako (;(a uvedete u ct~·2.Z0vanje mIa':!i"
=------ ~._-- ' ---------------~-_.-_.--- . "_. _ ._ .-
liurll - ~to ~e n ~očito nužno - 01")1a cete lmati n~;::to ~to nadahn;u;~ ~ iuje da ne ra1e
.------_.. . ­
;~mo ono što ih sDoliašnii svet ori'l1orava da rade. ,Jer. iz cvor:! i:l;aI'-':';-ffi3 ::;ro;~ti~~
-- '., ~ - - - -~- o_o. ,, .__ . " __ ', . ._', ­

re~enost da SE u~ini VISE ne~o ~to ~ulni svet su~e~jše.- da se dela iz dU~2. ~ada
~ al.(tj vl>,oo:L i2 viru i7 OVOi;! postir:!!Iutol! idf'al i7';3 rrid-;lamo u SK:'2'iL' c:ii Hristovirr:
'1arr'pral"18. koj: se 'ii,ie sr-ustja i7 viših svetova na Ze'f1ju samo raci: L0~'ja::.-is~:ih ciJ.ip­
va. ve~ je si.~ :;.") ~a Ze'1"Li~.--1z...-Yi ~i rc car_~t_gv:.ag~~ri_J'.JEj,vo,.rrL2"l j;:";,L_G~j-,-_)-a_Ye:'l10
ka nie';U-S~-8l;CDE.-g:uien-o idealiza~: u nama san-irr:a. tako da Hrist. k::::~:: '::'-·:"j~tavl ia
--:=--;;";" ~.a~
na.· ~-i-:--k' r""'-;;--~.; ~
1S,,_ v 0.,,-,-. u ;.'_~ m l·
a lsl<o~ ca. stva rr:o 7.. ~__
d ~ l·--·--·---~-·'---··k--·--'-S-:::-~~~--~·,
at~ rOZ' nas. --, ~.~ -;-.;~_.;---- ~--~ "
~,. u __ "._~.,u~_m
y\ .
Cl"'V
I

i-rj~ 2li 7 "];11 m:3e ostvariti s~rt; a Pa v 1 ovebr&e~"Je'a_:l1-el!o__Fr :. s t'ury.,?";;~-­

-------~-_._~~-~------.- .. _--_.. _.. _---._----~-.:.~_._._._----, .... _------- .', - .--­
s,,,,':o vo odbija da ra7vi,ia ova.~ dru!li idea1i"',2'1' ponovnin- r·:..::-.~:::'.i~rr svoje
,,;oralne Drir;;.s. rr:ože sa'TlO da kaže: ""Je ja. ne!"o Jehova u ~ner,i". "~e:;.~,:t::T . .;;:va"·o 1<;0
ne!1:u,ie ova:~ jri)b:::: irJeali7a'Tl koji . u suštini. 'čora hiti ne2:C:-'.'or. . rr:::~c ~= :'=7e: "\e
,ia. ne~o ~;"i E:-t ".) IT:::ni".

O~C su dva Duta 1<04i'1'2 mo~e'11o Drona~i 4rista. ~O:'iKO ::~ 2_2' _~C. ~eCe"0
vi~e !lovo~jt: ta:::::: da na~ !lovor ~uje unutra~nia la*. Ta~a 6e'110 !lOVO-~~~ 2 ~-i8tU ~a0
o ~oianskoj sili dElatnoj na~i~ Donovni~ roj~e~je~ 10K je Je~G\'E b~~~~~:~ ~~12 delat­
na na~im roije~je~.
L.}ur:2 ,jan2~ moraju nau':: ti rja uva~ava.iu OVIJ ra-::- 2.ik'J. J~'" ~~ :'0 eno ~:.o
, na~ tal<o1je ~a~~ JO Dravo~ dru~tveno~
ose6ania. do nr3VO~ i~terescva~i~ "' na~e bliž­
"'1.-
.!\',n i&>'.-. t:."av'"'
"~ ~' . '_ . . . _ ra7vi
,\..: :',-. . ". ., .,_",r': ._ . . ia Dostl'gnu+i
, ..............idOali7a"
~.
;rra0e 1 iu",avi 7~ '" rori..... ""07"­
,,'c'
~~4..~~~::...:..::::...
,; o. '-'

te vi oro:;:;','",d:;::
------
i<oli~~go
~~--~
S3 proDovejaonicEl.
.' ~P.I'fILf.T1:.I '
govorec i l iudirn2 ,-'"" '::~ t~p!':)al i
- - - . - - ' - - - - ,~, ~ . - - . - - - ' '--- ,
.'"=- 'Jc,l" 1'0"-' "'-':-<C' to l-e kao· ,ela nY·o"o\·oriat~"f'lur""'l
• _ _ _ ~ '" _ __ -' 0_ ,_ • J: !~" nal·""C:,.,' ~o c'n" ~:" ..=y:~ n"'~'"
., i.J \:":: '.. ... _ _ . U.,. . ..... \ .. "- . ~ __.... 1>. __ ."-. '" •C _J ~

~.~ ~J~,~~, ? ~crr~· i~ eo~,~,--n~-- -~ --dO-h;:-;-;?":~W-~-"':7.~ ~-;----;.--~~~~ ~··~---~i-ic" ­

~~~~~G~}e~~~~~.:~~
_" .. "rODOV
-~ed~;]~~:~~I~~~0~~~~~§ ,,,,-.ze.~ ~ l,.",~no 3 _~a" llLJ'~ ~cl<.~ .,~.;..o:::.::-~, _,L'.".,Q_ ••••••
na
+~a",r:-,;,v7":1i;: ~"i";iv" c;a"'o ~"';::i ·B01 ie ~e iz""o~i~e ";a 'iU"C r,-~' --: -'·'ro""'''
;o:;ie'1ie ~';e~§~; -~'~:ii ~~ p~~e; ~\~~---;}~~~~~~~
"-,,~;~~~:~,~~"
~l';a""" ·o,--1n"'.- :"';-..r..'; ~.".,,; '" t::.'t V,... ;::;t~··r ""-i""...,+-- i ... '-~ +-~r1""::' ·+c
':~ 3 • .1-,c,J- - _"."'dl_L"", '<O.IJ. ..:.:
0 .. c::t ..... · ':'Y'
,,0 l C ~ ~ - = - : . . ~ = '::,:"-',~_.:..:...: ,:_~, ev_ __
ra~Dla~sa 1 tO:iinL du~e u liu~2vi ~OV~~~ 72 ~oveka. Je~. ono~ivc 1~~~~~'c a~rpgu.iete
:'.J,......rioall'
. 7. .......
;:l '" "~ c:'" ~~." ~:. '" ~
'....> ....
i .,-",
_ _
"1 _i \<,..
o-o....... ..l. \...
_" '"....., '~
- ",+
'-' e u ~o'1C r' 'j C: ""Jno"", 7~-1'~'''''-~~-~D'
1,... _ .... vI".. i...t _~?c:--:-
........
,..... .. '. ' r
".'.
:::-~,
_ •. _
Il,' _
:'~\a'" A ::r(\_
'~ .1 _ .-

i:-:::'L~,~,~~~ c~evc:. . . - - - - - - - - - - - -- - -----'--.. ~.-~-.~

P a L'( slejit~ eva.4 ~v("'~,truvj r;~:. nut \(RG7 ?~?~:!~LJ~\~~:~' T:':J: KF'~f \l8LJ1!.
~a koji sa'" V~~ ~~a730 u o~vrt'j na o~navlja~ie ~rj~0anstva. oostoja~e ~~~.~~ stvar kaju
~et~ svaka<o 0c~~ve~i i ot~riti. 17 ra7~i~lja~ja Yo~e je i7nut~a :o~e-~~~t.G i i~terp­
s'J,ie se 72. rr,:,,:: druP'ih i i2 sore-nnosti kO,ia je Donavo ro:Jjen3. D05':.:,:::::'-,j::, ioeali7r',a.
'le~to se ot-le:'::' "'2. c:....
fJ to se ""ože ooisati samO kac \l7 više!lo osec2.n •ie o: '::,:""jcsti 7 a ~va­
'<u delatr.o::':. koj=: se obavf}a:----­
-'-'-----,-~
5va~c sa sklono~~u za isoitivanje ovo~ o1vijanja svoje ~~;e Gs~ti6e u se~i.
 1')

ukoliko sledi ova dva Duta - to osecan.ie je različno od bilo čer.z:a na ~ta se nailaz1
~ol(o'l1 ohično!! života koji n~sledi ava dva puta=-av~njenS'o~~j_~r'lJ~ od·
govornosti nrema svemu što čo vek misli i čini. Ovo ~višeno ose~anje o~govornosti ­
6e orimorati ~oveka da ka7.e: "Mor.z:u TI ooravdat~~inim ili mis~im. ne ;a'11o u
~~u na ne8o~redne okolnosti mog zivota i sredine. ~i u svet
, - - - - - -..- - 'v ---­
lu moje-OO~o\fc)rn~~ti
-----------7--··--------­
ore'l1a natculnom duhovnom svetu?_Mo~u li to oDravdati u svetlu svo~ zna:lja da ce sve
~to učinirn ovde na Zem} ji biti 7.ao'tsano u akaša hronici od večnog znanja-:-
gde ce
nj~v-utTcaj uvel< delovati?" O. to uvev Dada na pamet čoveku. ova natčulna-Od;,ovi>rno­
sL~.Y!.To~stavlJ~d~bok utisak__ n~ _č()_v~ka-,p--"J?ut _s~~čarloi-_~or~nja _~da
čovek _trah civcst!,ul<i put do HrTsta Ka-oda neko Pice _stoji iza .nje!?:a i gledajuci
O

~o .nk~;yoi-;a~~~~~r1<lvlJa:-"T(-niSiOd~ovoran sa'l1O svetu ve6 isto- ta:{oi-hožan­

sko - dUhov!'1-O;:;;~za sve svoje ;;;rslir-za~sve-S-V01A--:"feTi:itnOSfiT--- ---- ---_.------­
--_._------- .----,-----_ .. ,----_.-._-~-~----_._---------- ­

W-~:jutim. ovo Bi~e koje ~l~da oreKo na~er.z: ra~ena. koje lEC~~2 _ pročišca­
va naš ose~aj odgovornosti i Dostavlja nas na novi out - ono je to koj~ ~&~ ulstinu
nrvo uDravlja ke Hristu ko ji je pro~ao kr~ misteriju Golgote. O ovox h~~s~ovom Dutu
i kako se može Dronači, i kako se otkriva 1{ro7 Ri~", koje sam upra'/o O:-J~S20. sam hteo
da va~ r.z:ovorim da~as. Jer. avaj Hristov out je najintimnije pov~a~ S~ n~j~~hljim
dru;'tvenirn imC';.;:::-jrra i 7.a1aci'11a našel2: vremena. 1t.::t,,{qq,{,
 lIt
III
Uistinu j~a "uno ?'načenja u tome ka1(o se i'7,vesni ljudi danas osecaju
Drimoranim da govore o sadašnjo.1 situaciji čovečanstva - ljudi koji fe barem trude
da. W oomoe svojih osecanja i ooažanja. steknu uvid u srce društvenih poslova.
S tim u vezi bilo hteo da va!TI oročitam nekoliko rečenic3. iz obracanja Kurta Aj7nera
(l(URT ElSNER) s\.a.:nu studenata u Ra7 elu. neclulZ:o pre nje,:z:ove smrti. Verovatno neki od
vas vec z naju ove recenice. no one su sada od iz uz etno.. z nacaja za svai<og ko nasto­
ji da s~vati simotomati~ni smisao i?'vesnih stvari danas.
" Ne čujem l i i ne vicii'Tl li jasno ti (kaže on. ukazujuci na svoja ranija
7aoa~anja). "da se u našem životu baš ova 7,udn,iabori da nadje izraz, - oa ipak.
,.druženo sa njom je i uberljenje da je naš život. onako kako smo pri!TIorani da ~a da­
nas vodimo. o~igledno izum zlog duha! Zamislite velikog mislioca k~ji ne zna ni§ta
o na~em vremenu j koji je ~iveo. mo7rla. Dre dve hiljade godina. koj1 je.mo?oa. sanjaJ
kake 6e svet i7Rledati Dosle dve hiljade ..odina - ni sa najbujnijo~ ma~to~ nR hi
bio u stanjJ d& Dojmi takav svet kac ~to je ovaj u kome smo osudje~i da ~ivimo. Uis­
tinu postojeci uslovi su jedna velika fata'Tlor~ana u svetu. dok su b~t' ~E~~h želja i
~udn1e ~a§e~ duha naj1ublja i kona~na istina - a sve izvan njih je u~Esno. Mi s~o
jedno:>tavnc razmenili san 7a javu. Nac: zadatak je se otarasio ove D"'2~t,::.."'': ilu7ije> c
stvarn~sti na~eQ sada~nje~ dru~tvenog postojanja. Jedan letimi~2n rOQled na rat:
možete li z,arr:isl:'ti neki ljudski ra710~ koji bi mOQ'ao J.zu'Tleti ne~to ;-;~.l'_k nE:. njega?
Ako ovaj ret n~jE bio ono ~to ljudi 70VU STVAR~OST. onda S'TlO ve~ov2tno s~~jali. a
sa:::ia srno Si? 0:-(:0:"i1i".
Rc',~;r.:2,Jjte saTO o tomp - u svojirr nastojanji'lla da ra'Z.um~ ~,~-:č';':je vre'ne,
ovaj ~ovek js naveden na kori~6enje konceota sna i na to da sebi OGst~ ~ D~tanje ­
nije li stv2rno~t. koja nas okru~uje danas. 'Tlnogo bolje nazvati ru~~i~ s~orr nego
istinskom stva~noš~u?
1 ta\.:c ima'Tlo iZU7,etan slučaj - i ra7rnotritE' koliko je er. ti;:;~ča;, - te",elj­
no savremenog ~oveka. ~oveka koji SP osetio glasnikom nove epo~e. ke :" s:T.atra soolja
opa~ajnu stvarnost kac ni~ta drugo rlo obrnanu - ili. kao ~to to čin :~jijska fi1a­
70 r jja - kac. u~t~ari. sa~: a ovaj ~ovek se os~6a Drimoran Dojed~na~~i cog2~jajirna
sada~njice da Dostavi Ditanje (nije važno u ko~ smislu. ali da ~a i~ak oC5tavi '. ni­
je li ava stva~nost zaista san!
ceo sl1"1sao ll,j7nerovoQ' R:ovora Doka7 u.ie da je uDotrehlj2'\'ao vi;:e od
D2,
Du~e fra~e kada je rekao da ava sarla~nja stvarno5t re ~ože biti ni~ta (rufTo do ne~eQ'
~to je čovečanstvu dasudio zli du~.

e sada se Drisetimo nekih od mno~tva stvari koje su Dro~le kro? na~e du;e
u toku na~il-- cmtroD07oTskih nastajanja. a 17nad sve!la činjenice dc "::5. dC!l9.vno'TI nas­
tojil1"o da ne g2edamo na snolja ooažajnu stvarnost kac na celokucnu s7V2~nost. 1 da
na sun rot oDa~ajnoj Dostavljamo nat~ulnu . koja S2'Tl2 snrečava da se o~~~~j~~ uvr~t~ kaD
istins~a. cele~~~na stvarnost. Ovaj nOQ'lpj, ~edjuti~, nije ni~ta vi~~ c~ tanane is~re
u to<ovirna m0~er~e misli. jer su ovp na~iroko D~ožetp ~aterijalis~·5':- ~dEjarna - 02
irak. vidirrc cc. je čave\; nanut K,n'ta lI,,;Z nera. koji je svakake neta<n.::, Ci(;č' i skrerr
(u sva K O!"': S~1}Čcjl,: . u sver', fiz ičkorr ži votu) navejer. činjenlca112 scr&~~~;,·:·('e Ga narra­
vi 0"0 i?'n"r,::::-:,~i.-l,iu~e DOl"ecjenje: on uDorp"'.iu,ie snol,ia;nju stvar::o:::, ~,E:'~" 1) n,ie r ,(1IT
tekufe~) isr.a=.j~·\ic_:}ju. S3 snorr' .suočpn sa stVd.rno~cu sada~n,i3ce na\le~'e_- . ;. ~!"'E. nri7.:1E:­
~"iE' koje me?;,: izrazi samo ako Dozove kao sve,'ioka ooc;tu i",t:nu
Ci: :J'::-':c,:":-~,,·,,:". 1107or'­
ni k~ra~ter Et~i:~nD5ti koja SP soolja ooa;a.
r ss~a radije udji'Tlo duhlje u ve~inu
stvari ko e je na~? n~'~j~~je dru~­
tveni m Dro~le11:m ~zne10 ore~ na~e du~e neko iko nej2:j2. Os~otrimo ka­
LJ cos1ednji~
ko je tok dc~a~jsja u oro§lo'Tl veku sve vi~e i vic;e dovodio ~jujs ~C ~C~:G~~j2 stvar­
nosti duhovno~ i natčulnog sveta. tako da je ovo coricanje. magio ~~ s~'~6i. usta­
ljeno u najvi§iI krugovima. Svakako. u neki", rlelovirra sveta. mo±et.e ~:i~C:0:iti.~no­
"0 se ilOVO'~~ C' C:.J~c>vno'T! svetu: crkve su jaš uvek bro,ine. macia nE: ~ u",;': ;::'..i:1':. a reči
::::;
~~,1'a'
,le sv,,..'---, c'"
,,_~c.~, .. caJu
r,y,'; V,, J,., rl 1 ! ' nJI
o d UIlU O',eKU,lU """,a. ,v3vIse
Sv~ ,v _ d anc.s,,,c:.v
r ',,~,~ _ "1'~'" "~,e_e
i Jv,~­ ",;:' _

mag-li ste 1:":::0'/0 sve vrelle slušati 7vona. koja ooet treha da ~uju 271"a:: nečr.:-Q' u svetu
 17

priznatog kac duhovni život. Medjutim. s tim uvezi takodje doživljavamo nešto dru~o.
Ako se danas i pokuša da se čuje šta Hrist kaže za naše sadašnje doba. oDda ba~ od
oristalica starih verskih zajednica dolaze najčešce napadi. Stvarni duhov~i život.
onaj ~to se oslanja ne samo ne veru ili ~taru tradiciju. vec na neposredna duhovna
otkriča sadašnjice - to je nešto što jako • jako malo ljudj danas hoce.
S druge strane. nije 11 moderno čovečanstvo orimorano. možda ne od strane
ZLOG svets\{og duha. več od strane DORROG svetskog dul1a - da ponovo ra? :iiišlja o dUhov­
noj strani e~istencije - kac što svedoči činjenica da su ljudi okruženi čulno ooa­
žajnom stvarno~ču takve vrste da čovek savremenlh po~leda mora da kaže: "To je kao
san ••• čak ni veliki mislilac od pre dve hiljade godina nije mo~ao zam~sliti oblik
kojj ce soo:!. jašnj.; st varnost imati danas?"
U svakom slučaju. ovde je savre~eni čo vek naveden ovakvi~ ~riznanjem da
formira pojmove koji nisu uobičajeni danas. Ja znam da su pojmov~ ~tv~~~osti na koje
sa'!' ';anas uka:;~ao kac na bitne za mnoQ:e naše prijatelje antroDo2'ofe te?'>~_. ni. dragi
moji orijatelj~. ne možete se danas usoe~no boriti sa životom. sve d~k ne~ete volju
da wmete u obzir' i ove tE'~ke oojrnove. Kako ljudi obično formira.jL< s'.'oje misli u iz­
vesnoj oblast~ danas? Oni drže kristal u svoji~ rukama: to je 2tva~a[ C~E~~€t. Oni
U7fTlU ružu. otdnutu od sta\11jike. i na isti takav način. l<ažu: Te je S':-,'3~'an orp.dmet!
Oni nazivaju oba ova pre1meta stvarnim oredmetima U istom s~islu.
N~u~nici koji se bave orirodnim naukama. u svojim kabineti~2 . u svakoj
laboratoriji i klinici. govore o stvarnosti na ta~av na~in da je OjOb~2V~j~ samo stva­
rirna koje Doseduju istu stvarnost kac kristal i ot~inuta ruža. ~ejjuti~. r2~a li oči~­
le.jrJp i značc:jč12 razlike u činje!1ici da du!!i ni7 llodina kristal za.:::;'-'~;::_,:;,. ::'C.rr ocl seh
p •

svoj Dostoje~i 0',111<7 Ruža. ot~inuta orl svoje stahljike. Ilubi svoj ot<I_~~': ~2 fl'nOi!O
krace vreme: ona vene. Ona nema isti steoen stvarnosti kao krista:. ! S~~~ stahljika
~aže. a~o je istrgnemo iz zemlje. nema više isti ste0en stvarn~sti kcj~ j~ ~mala dok
je bila uSaCjet~2 u zemlju. Ovo nas navodi da na nredrnete gleo.a'Do !lc_ 'ic-ej_lj oosve
ra~li~it od rovršnog Dosrnatranja sada~njice. Ne možemo ~ovoriti o rut~ i:~ o stahlji­
ci ruže kao stv2i'nirr nredmetima: r1a bi smo govorili o stvarnosti u r;c.:ir,:'.:~clr_:i je"", smis­
lu. moramo ~eti u obzir celu zemlju - na tek on~a govoriti o stablj~c~ ;uže i njeni~
ružama ~ao o vrsti vlakna koje izrasta b ove stvarnosti.
1 tak:o. vidite.- stvarnost !<oja se može opažati ~ulima u':l,JJč,-, e ore1mete
koji orestajJ C2 bivaju stvarni u pravom smislu reči. ako se odvo:c od ~VO e osnove.
'T'u. utaj 'Jelikoj iluziji mora'T]O tra!!ati. medju orividirna spoljaš:-;je st'!2lT.ost:i. ~a
oni~ ~to je ist~nska stvarnost. Gre~ke one vrste koju sam naveo s~ u~bi~2jene u gle­
danju na ori~odu danas. Medjutim. svako ~o 1~ ~ini j navikne se na nj~~ ~a2 nosledicu
vic;evel(ovne navike. na61 ce da je izvanredno teško ra7 mišljati o dru·~:t;\iO!1::-1' pitan,iirra
na način koj:i oogovara stvarnosti. Jer. ovo je velika r~lika izmedj~ ~j~dsko~ života
i o . . i rode: S'/:::iPU iSto u Dri rodi ne1'a više Dunu stvarnost. kao što je (t.~:-j'J:a ru7a. do­
nušteno je d~ uvene. Nešto mo~e sada imati bgled stv3rnosti kOj2 j ~:jF st~arnost:
i7Rled je la;. I mo~emo sasvim rlo~ro oteloviti kac stvarn02t u ty~~tv~~~r životu ne~to
;:;to. ustva,i. ~ nije stvarnost. ,Sa:no tacia ni,ie nu7.no da ono SrneS~,2 C;','::':,~; rostace i:zvor
hola i patr!j~ cE. čovečanstvo. Zaista !1išta ne 'rože dovesti do 07jr'E.'.·~.,;c JE. čovečan­
stva, ako S~ ~~j~ Drvo rloiivelo i o to~e ra7rnislilo. Da teK onda us~~:~c ~ 2~u;tveni
ori':ani7.arn.'i-js r:-Ter, samo "rotiv dru;:;tvenog Doretka. ve/.. i qreh D(O'c_":·,_Le. a\.ro ­
na Dri'!1"Or - s':c"od'1evni rad ::l01a7 i od nretoostavl<e "Ja je ljudsi{? :'3'-~ s:,~.C'·::- (ovo sam
često D'Jta o,l~€:""worio\ roba. M07,Qa se čini ,ja to zaista iz"leC::2 ::::'<.; 2..~_::' avaj
17";LFTJ r87 1:L:"c Dolo'T' i natnjo'11 ljudsko'" rJruštva i nriDre'11a 00,,0"'_._(;'.' ~.:;.. ,::·trese ;
1

revol ucije t:. "":01~omsko'T, ži votu.

U"'ctko. ono ,što ,ie nužr.o rja postane ~l iska '11is20 ljlJ-'51~. '::._,::::r:jice je
ovo: ne mOre 3\'8 što se otkri va U sDol,iašnjem i7'171edu stvarnost: - :/:.'. <:c, unutar
i7.vpsnil, g:ra:';ic:;:,. - nužno da hude htinska stva:onost: ono može bit~ ~':"-:'" :~C~. A ovo
ra?lika izm'2jj'~ ~::\'ih istina i 7.ivi"J laži je nešto što trebe dc. t:'':~'2 -',~'~G:'o ure7ano
U u'rove ljuc': clc.našnjice. Jer. što je više ljudi u koje je to dubo~:,:> L: =:: ::.:,C. u isto
toliko ljud~ 2", St osec'anje orohuditi : mi '1'oramo trap.:ati za O!lirr s"":c,,::_"- ::oje nisu
la7i. vec ži'-C: ~.s~:ne ••• i ti'!'i Dre če društveni org:aniz.arr: O'ldravit: .:·"c, s:::. mora
mora dodati ovome?
18
,
Nešto više je nužno za razlikovanje stvarne ili samo prividne stvarnosti
neko.'!: spoljašnjeg predmeta. Zamislite neko bice koje dolazi sa planete sa različitom
orll;anizaeijom od naše, tako da se ovo blce nije nikad susrelo sa razlikom izmedju ru­
že, koja raste na svojoj stabljiei, ikristala - ono bi moglo poverovati. ako se kri­
stal i ruža stave pred nje.'!:a, da je njihova stvarnost iste vrste. 1 moglo bi, nema
sumnje, biti iznenadjeno otkricem da ruža ubrzo uvene, dok kristal ostaje nepromenjen.
Ovde, na Zemlji, znamo da smo suočeni sa stvarnostima, jer smo pratili razvoj stvari
kroz dUll;e periode.
Medjutim, nije uvek mOll;uce razlikovati istinsku stvarnost na način na koji
se to može sa ružom. U životu se susrecemo sa oredmet1ma koji od nas zahtevaju da stvo­
rima osnovu za naš sud ukoliko hocemo da sooznamo istinsku stva"'nost u njima. Kakva
je to vrsta osnove - naročito u po~ledu društveno~ života?
U dV2 prethodna predavanja sam Il;ovorio o ovoj osnovi; d2~as cu dodati
nec;to više. Vi znate, i7. mojih pisanja i opisa duhovno.'!: sveta koje salU d2:':> - sveta u
komp čovek živi izmedju smrti i ponovno~ rodjenja. Svesni ste da se U obrečanju ovom
životu u nat~ulnom, duhovnom svetu.čovek mora hiti nači sto sa odnosims koji prevla­
davaju izmedju duše i duše. Jer.tamo je ljudsko .bice oslobodjeno sva'! t~,:,-2.: ono ne
podleže fizičl:i~c z,akonima sveta u kome živimo izmedju rodjenja i sm~°'ci. :- tako. radi.
se o sili ili silama koje se il2:raju od duše do duše: U mojoj "TEOZOFIJI" n:ožete
proči tati kako. s tim u Ve?, i. čovek mora Il;ovoriti o si lama simnatije ~. a'1ti patije .
koje se i~raju izmedju duše i du~e u svetu duc;a. Na sasvim isti, unut~a~~ji na~in. ove
sile se igraju 06 duše do du~e.Antipatija postavlja dušu nasuprot du~i: s~mpatija
čini da du~e budu olemenitije jedna pre~a drugoj. Harmonije i disharmo~~~js Droisti~u
17 najdublji~ do~ivljaja duša. A ovo unutrašnje iskustvo najdubljeg ria~ivljaja drugol2:
od strane jej~e duše je ono što determini§e istinski odnos nat~ulnc~ ~~0~~ ~ulima 008­
žajnom svetu. To je samo odraz - neka vrsta čežnjivog ostatka ovo~ nc~č~~!jog d0življa­
ja. doživljaj~ koji uspostavlja istinsku Ve?U sa svetom čula. koji 22 ~O~2 doživeti
ovde u fli:ičkom svetu, u toku života.
OV2j odraz se. medjuti~. mora sagledati u svom 1stinsjc~ ~n&ČEnju. ~i mo­
žemo upitati: lTl(a!<o je, sa društvene tačke ~ledHta. naš život ovde. iO:-.;llc'.:lju rodjenja
i smrti. poveza~ sa našim natčulnim životom?" Odavde smo odjedno~J odi/cc'eni - kac što
smo često puta bili u izučavanju tročlanosti društvenog or~anizma - do s!'e~~jeg člana.
koji je često '-ut2 op1sivan: u stvari, do oolitičke države. Ljudi k'Jj':' s'..:. unašoj epo­
hi ra7.mišlj~:C::' o političkoj državi. uvek su nastojali da razurr;eju št:.: ej::' tačno jeste.
Štaviše. r~lič~ti klasni interesi modernih vremena su doveli do torr2 C2 Je sve izme­
šano u državi. t2ko da je bez neko&" daljeg znanja nemoguce reci da i._. ,je. Gl~ŽaVa stvar­
nost. ili živa laž.
Vsli~o je udaljavanje od pogleda ne~a~kol2: filozofa He~0la ~0 ~osve razli­
či tOg oogled2. t:oji je Prie Mauntner . aut or fi 107 ofsko~ rečnika , ne-:2'-~,O Dč'ok lamovao.
Hegel smatrE jr~av~ manje - vi~e ostvarenjem Bo~a na Zemlji. fric M~~~tc~'{aže: riržava
Je nu7.no zlo. Orl smatra državu za zlo. ali 7.a ono be7. koga ljudi n,::. ,,0":': - kac nešto
~to dru~tveni ž~.'.'ot z.ahteva. 1 tako su otkrica ava dva moderna duh~ l'::'~i':21no suo­
rotstavljena •.
Za~valjujuci činjeniei da se veliki deo ono~ što je ranij~ b~o instinkti­
van sa-4a weiš':" u svetlu svesti. 'ljudi najraz,ličitijih mišljsr.ja s·_· ':)(',l,:u~~li da ofo­
r~e oo~lede o tome kako dr~ava treha da se kontroliše i ka~va v~st~ ce~i~E bi ona
trehalo da bude. A ovi ooglerli su OODri'TJili najra~dičitije obliKe. S j2·:I;·,e strane.
i~a'T]o pobožne ovce koje odbijaju da shvate ono što država stvarno jeat~. ali h06e da
je ooišu takJ 02 nerr;a mnogo šta da se o njoj ka~e. vec poprilično da se oplaee •.•••
A ima i dr~gih, koji ho6e da radikalno promene državu. tako da ljuci ~')~J erpiti
i7 sa:ne dr~c.vc zadovol javaju6i ohlik egz istenci je. Otuda proističe r::' ',:,a::jco:
Kako možema steci uvid u ono što država stvarno jeste?
Ako čovek neoristrasno posmatra ono što je istkano iJ: mE-oj;; čov<2 1.::a i čoveka
 Iq

unutar konteksta države. 1 uporedi ~a sa onim što se može istkati izmedju duše 1
duše u životu posle smrtl( kao što sam to baš sada opisao ) onda, i samo onda. se
može steci uvid u stvarnost države - u njenu POTENCIJ~LNU stvarnost. Jer, baš kao .
što svaki odnos koji oroističe iz temeljnih sila simpatije i antipetije, koje žive
u najdubljim dubinama ljudske duše posle smrti. isto tako i sve što je izgradjeno
izmedju čo veka i čoveka k roz život političke države. jeste čista spoljašnjost • zas­
novana na zakonu, na potpuno spoljašnjim načinlma na koje ljudi stoje jedn! nasupro~
dru~ih.

A ako sledite ovu misao skroz. doci cete do uvidjanja da država predsta­
vlja suorotnost natčulnom životu. A tim je celo~itija. na svoj način. ava država.
čim potpunije ispunjava ovu suprotnu ulo~u: što manje orava polaže na obuhvatanje u
soostvenu struktu~u bilo če~a što prioada natčulnom životu. tim ce više otelovljava­
ti čisto spolješnje odnose izmedju čo veka i čoveka - one u kojima su S\'.L ljudi jedna­
ki u pogle~u zakona. Ova istlna sve dublje 1 dUblje prodire u čaveke: ~a se ispunja­l
vanje 'drževe sastoji baš unastojanju da se obuhvati ono što pripada našem ži votu
1zmedju rodjenja i smrti i samo ono što pripada našim najspoljašnjijim odnos1ma.
Medjutim. tada moramo pitati: "Ako država odražava natčuln::- život samo
time što stoji kao nje~ova suorotnost. kako natčulno pronalazi svoj put u sev na~
ostali čulni život~ Na oosledn~em predavanju sam govorio o ovome sa druge tačke ~le­
di~ta. Danas moram dodati da antipatije koje se otkrivaju u natčulno~ svetu izmedju
smrti i rodjenja ostavljaju izvesne ostatke. i mi ih donosimo sa sebom u fizičku
e'!;Zistenciju. Protiv njih u fizičkorn ?ivotu dela sve što 7.ivi u takozv2.:1om duhovno'11
životu. u jU 11::l\7DOj kulturi. To je ono što zbli7.ava ljude u verske zeje::;ni_ce i u dru­
~e duhovne zajednice. tako da rnogu stvanitl duplikat antipatija koje se ~adržavaju
iz života pre ~rodjenja.
Sva naša duhovna kultura treba da bude opravdana na svojcj vlastitoj os­
novi,jer one. odražava naš pre-zemaljsl<"i život. u izvesnom smislu pl"ipl"emS čove~ans­
tvo za život u čulnom svetu. a u isto vreme treba da bude neka vrsta le::a za anti­
oatije koje su preostale iz natčulnog sveta. To je ono zbog čega je u~~sa~aju6e kada
ljudi unose šiz~e u duhovni život. urnesto da rade za jedinstvo ~ u du~c~~orn životu
i~nad sveta. Preostale antipatije se komešaju udubinarna ljudske duše i sDre~avaju
Dostizanje OD072 §to treba da bude suštinski cilj: istinska duhovna t~~8G~~ja. istin­
ska duhovna .ss.:'·adnja. Baš ta'11O I2:de ovo treba da prevlada nalaz imo :> ·i~;-·_~~te sekti.
Ove šizme i se:<t;;.,,~enja su. u stvari. odrazi na zemlji antipatije '<oje c,'::-a:1:.čavaju
začinjanje SVE;g duhovnoR: života. i za koje rluhovni žitov treba st ·van-,c· (~ (Cosl uH kac
lek.
Ovaj duhovni život moramo prep07,nati kac nešto što ima ~~b:ju v~u sa
našim životo'11 D1'2 .rodjenja. zaista izvesnu srodnost sa nji!TJ. N~ t,'e·o,c. (\2\le. nikad
da ookušava:.lo:':E. or>šanizujemo dul-Jovno-1<ulturni život osi!TJ kao sloboQ2li ?:~-.'c;t. izvan
oolltičke ob~astl koja u ovom slu~aju nije odraz. vec dUDlik~t sli~e ~~t~J~~og života.
A do konceocije ono~ ito je stvarno u državi i u duhovno-kulturno~ ž~votu. do~i če~o
"'" • 1. na tVcu 1 nl. ZlVO.
sa ~O a1< O UZ~~lO U o.v~lr v. t b asY k ao 1. "cu 1nl. z~vot.
". O'O~ -~aJecno
.. V.
saCl­
njavaju istinsl~u stvarnost dok sam čulni život nije ništa više nego EL,.

E!:o:Jo~rski život ima sas vim drukčiji karakter. U ekono:ns~(;)!!: ::::-\;otu ~ovek­
pojedinac reji za drugoga. On radi za druge zato što on. baš kac i d~u~::', nalazi da
je preimucstvo za nje,q:a što tako čini. Ekonomski život iz vire iz nU~:',o2t: i sastoji
se od svih v~sta oaslova ko ji streme ka tome da 7adovolje obi~ne Dr~rc~ne Dotrebe
ljudskih bi-ce. na fizičkom elanu - uključujuci i finije. ali insti!1';t:".\'n~_je. duševne
ootrebe. A unut2~ ekonomskog života postoji nesvesno otkrivanje ne5eg2 č:".ji se uticaj
nastavlja na dr~goj strani smrti.
Ljud:". rade jedni 7a dru~e iz egoisti~kih nužnosti ekono~s~0~ ~ivota. i
iz dubina ovog ra::ia dolaze se'11ena izvesnih shoatija koje ce cvetaL. 1..: Dc-šim dušarr,a
tokom ŽivOt2 po~le smrti. 1 tako. baš kac što je naš duhovno-kulturni život neka vrs­
ta leka za ostatke anti patija koje donosimo u 7. emal jsku eJ:;Z. istenciju ::< života pre
rodjenj3.. su isto tako i dubine ekonomskog 7.ivota rasadnik .za simpc.tije leoje ce se
 20

razviti posle smrti.

Ovje je dalji aspekt načina na koji učimo iz natčulnog sveta da prepoz­
namo nužnost tročlano~ uredjenja društvenog or~anizma. Svakako, ni~o ne može doci do
ove ta čke gledišta sve dok se ne izbori da postane blizak sa duhovno-n&~čnom osnovom
znanja o svetu. Medjutim. za svako~ ko učini ovo oostajace sve očigle~n~je i očigled­
nije da zdrav društveni or~anizam mera biti rašclanjen na ove tri oblast~ • jer su
ove tri oblasti. na sasvim različite načine. uvezi sa natčulnim svotom koji je. kao
što sam rekao - ciopuna čulnom svetu i zajedno sa njim sačinjava ist::'ns!:u stvarnost.
A sada osmotrite - upreteklim vekovima niko nije više govo~~o o ovim
uzajamnim ve:ama spoljašnje fizičke egzistencije i kako se ona ispo2.ja\'c. t:. kulturnom
životu. politi5kom životu i ekonomskom životu. Ljudi su nastavili da ~asp~edaju sta­
re tradicije . no . bez razumevanja za njih • Oni su izgubili običaj 00~~ženja direk­
tnim putem. krCY.~. aktivni duševni život. u svet duha. i da su tama t!',::,);".l:~ z.a svetlom
koje je u st~njud2 osvetli fizičku stvarnost. tako da se onda. po orvi put. dodje do
ispravne sco::n2je te stvarnosti. Vodeci kruQ;ovi čovečanstva su ist::"cc:.=.i O':[~j neduhovni
život. A na cvaj način je proistekla duboka provalija izmedju dru~tve~::"~ klasa. koja
leži u korenu n3šEg života danas i ne sme se dremljivo 19norisati.
Verovatno se mogu panova prisetiti kako su. pre nego što su vremena jula
i avgusta lG14. do~la. ljudi koji su pripadali vode~im klasama. b::"v~~~ vode6im klasa­
ma - uobičav&li da veličaju steoen koji je na~a civilizacija. kako su je oni zvali.
konačno dosti~l~. Oni su ~ovorili o tome kako se misao može prenositi CODut strele
creko veliki~ ~astojanja tele~rafom i telefonom i o dru~im bajni~ dost::"cnu6!ma moder­
ne tennike •. 0~oje su kulturu i civilizaciju dovele do tako naDrej~oz ~te~eDa. Medju­
tim. ava l<ultura, ova civilizacija. vec je srI jala u ambis. iz· KOg" S~~ :J~"o::"stekle da­
našnje stra~nE: katastrofe. Pre jula i avgusta 1 qllJ •. državnici Evro;::,;". Lc.."oči to oni
Srednje EV~ODC - ovo se može utvrditi iz dokurrenata - i7javljival::" S· ~;<Y~ojeno puta:
" U sadašnj:~:!' uslovima. mir u Evropi je osi17.uran ?a duže v!'eme. "'1.. .:, je:':'cslcvce ono
~to je hilo re~eno od strane državnika Srednje Evrope. nar03ito. u ~~i~ov~~ partij ­
skirn p"ovorirrJ=- • "logao bih vam poka?,ati govore održane sve do maja 1 ql~., :~2<~c.. se gOVO­
rilo: II Po::rcjstvo;)1 na~e diplomatije. odnosiizmedju zernalja su dO"20e~-:::" 0.0 steoena
koji na"!] dQ,)L~3i:,::'jt; da verujemo udugotrajni mir. Tada. u maju lQlL' :-c. :::\'"'-t~o ko je
u to vreme c-~reo ove odnose morao je govoriti u dru~a~ije~ r2SnDIQ~2j~. J predava­
..
njIma k '
oJa sa~ t~Qa - Od rzao u R
v
.ecu * . oonav 1 Ja~
v . . .PRE
'.~ ra t a. s t a saT 8ES~: n0~2 RovOrI
v v. •

i toko!!' OOS="2::,,';::"!~ .godina: ži vime usred nečelZa što se moz.e naz vc.'~~ ~: . :~,,:c, KPKERO ­
GENIM DRUŠT\;Ei.::L"l 030LJENJE1'-'. KtlRCINO"1 DRUŠTVENOG ORGANIZ"1fl, • Ovaj ,'C'-, C_,-,:~, . ovaj čir
je u date \':-'er.:e pukao. i postao ono što 1 judi 7.0VU Svetski rat.
L' t8 vrerr.e je. naravno. tvrdnja - da živimo u karcior:o:":.:. G:':.;~tveno~ ciru ­
bila za ve~:;'r:L~ ljudi samo način l<evorenja. fraza. jer je Svets'.(i :'2:'::. j:):: 1.).":21< bio u
budu6nosti. Lju~i nisu imali pojma da i~raju na vulkanu! Za mno~e <: ~~~ ~sto i da­
nas. a ako S~ D",-ž~ja skrene na drugi vulkan - a on to svaka~o jestE: . ~J~: ieži u sve­
rr:u što sad::. c;:)~c::c:: do i?ražaja iz društvenop" pitanja. kako s:: ono ~~~. ;-'0•. ::,va10. Ba5
zato što 1j:...<, ·,:,c,~,.::"ko vole da spava;u Dred stvarncš~u ne us,',svc.J') C~ ::,:-::unaiu
\ ... U ovoi \.-.

stvarnosti :s:.. ..:..: ::':,le je Dretvaraju u stv2rnost.

":.<::.~::. zbog tOQ"a je teško predočiti ljudima. cana~nj::'cc. ;:- s'~G je teli­
l. " v . . . . . . t . t v I · ' " .
1<0 nuzno - c:e::'G':.Ll 1m Dl anJe roe anog uredJenJa zaravo2' a~ust:"c"o::J· C':::':,lzma 1 nU3­
V. • • v
nost ost V2r~ ~~=':,.~2 OVOg tročlanoQ: uredjenja! Šta je. onda. one: he l-c.: :_~ 'i';:,~e ava j
način razn:::',~: .::2._.::<: koji dola? i do iz ražaja u zahtevu za troč~a:'i.;.rr 0:'.> :,:,::"1] urec je­
njerr od d~:.l':':~_;' n:::č:_na raJmi~ljanja? Vidite, avi drugi načir:.~ i? vi-r.' ~_: ~~:',:J~cja da
se ostvar~ o,-;c:o ~tc bi bilo najbolje dru~tveno uredjenje za s"e~. i C:;l.' š'':'c SP ,,"!Dra
u3initi da s::: o;, r:jega dodje. t. sada osmotrite koliko je raz Lčit !!i...::::':_ :'3.:-.,:r;išljan.ia
ko ji je zasnCV2~ na tro~lanom uredjenju dru§tven02 organiZl2 1 TJ S~ ~: r~~: o tome
da li uoitat:: n:(oji je najbolji način uredjenja društveno2. o:·S::2.r;5.z:~,-.- ::>o:'azir.1o od
stvarnosti. C::"t2jU8i: "Kako moraju sama 1,1udsl<a bica biti UZ8_j2.rr.~O ':'::;"S~ ;;::.:2.. tako da
hudu slobodni članovi dru~tvenog organi7ma i da budu u stanju aa racs ~25~dno na on om
§tc je pravo ~ D~avedno?"

* Vidi: UNUT~AŠ;\:J,4 PRIRODd, ČOVSK~ 1 ŽIVOT IZ"1EDJU SMRTI 1 NOVOe P.ODJt~Ur

 21

Ovaj način mišljenja se ne poziva na teorije ili društvene dogrne, vec

na ljudska bica. on kaže: "Neka ljudi oronadju sebe usred tročlanog društvenoJ:1: ure­
djenja i oni ce
sami reci kako ono treba da je or~anizovano. Ovaj način mišljenja
se ooziva na stvarna ljudska bica a ne na aostraktne teorije ili društvene dogrne.
Svako ko živi sasvim sam nece nikada razviti ljduski govor - ljudski ~o­
vor oroističe jedina 11 ljudske zajednice. Na ist! način, svaka ko živ~ sa~ ne može
doei do društvenog načina mišljenjg ; nece imati dru~tvenih opažanja nit~ društvenih
instinkata. Sa~o je upraviIno formiranoj zajednici mo~uce nadgradit~ jru~tvenl život
imajuci u v~du sadašnja zblvanja.
Me~jutim, poprilično -toga stoji u suprotnosti sa ovirn. Usled porasta
materijalizma u prethodnim vremenima • ljudi su se udaljili od istir.ske st\'arnosti.
Oni su postali otudjeni od nje. i usamljeni usvojim unutrašnjim ži~=tima. A naj­
udal jeni ji oj s','ih su oni koji su istrgnuti 17 konteksta svojih ži vetE. i :Jovez ani
ni sa čim sem sa sumnornom mašinom - s jedne strane. fabrikom: a S2 c:~u~e je bezduš­
ni kaoitalizaffi. Ljudska duša je zaista postala pustinja. Ali se iz ~\'S p,.'~'c,inje i
dalje bori sve ~to može proisteci iz oojedinca. A to se sastoji od u~~tra~njih misli
unutr<>šnjF: vi7,ije natčulnol1; sveta. a isto tako i viz.ija koje bac2jc ;;;':',",'.:.lc na spo­
ljašnju prlroju.
UD~~VO sada kada smo sasvim sami. kada smo u potounosti srep~steni sebi, .
najspremnij::' ~T,O u duši za sve 7,nanje koje može steci ooje6inac. =. }:cj-.:. ES tiče nje­
govih odnosa S~ svetovima orirode i duha. Nasuprot ovome. imamo sve ~~0 t~s~a da oro­
istekne 12 dru~tvenog mišljenja. Samo ako razmislimo o tome može:n~ of0r:::,'-ci pravi­
lan stavo zn=.čajnom istorijsko!'!'J času U I(01Je saJa živimo. Piio je ::=::o',~~: ..:; ja Jej­
no~ utOKU svetske evolucije. ljudi iskuse usamljenost. da bi iz svoj" ~~~evne usam­
ljenosti razv::'::'i. duhovni život. A najusal1ljeniji od svih su b::'::'i vs=--_-:.:. :<sj"ioci vaji
su. oo svemu suje6i • živeli U aostraktnim visinama, i odan~e traga=--~ Z~ Dutem u nat­
2L:1rli svet.
Nar2,rtJO da 1 judi ne tre'ia ca t ra7e sa'11O put U na:.č'~="i ,,"Cc': i u svet
e>r::"rode; o:',::' :"8č=.jU ls:.o tako otkri ti ou~ koji ujedinjuje r:ji'-,o-,'c :o':":~:':'~=--:,~r,je sa
društveni::, =~"(;to!""," Društveni život se. 'nedjuti1J, ne moŽe razv~jE,:,i': '_~"",-:::'jenosti.
ve6 sa~o D~~e: D~a~o~ Življenja u zajednici sa dru~im ljudima; ~ ~~:, u2~llje~i 00­
jejinac ko:~ 5~ Dojavio u na~oj 'nede~noj eDo~i nije bio ~obrc D~isre=~je~ za dru§ve­
no miš~jeL,-is.. ~~~? keda je rla iSDrava~ način hteo ,:ja !la~:ra\"~ n'C.~t=, "~.-?: . ~ __ ~ :~"l:Jda i7
sve.": unut.rc..2:',,"'O.7 :::\'ota. D10dovi njefčcvoiZ života su se DOKazal:. -:=.~ 2.:·:~_-:':·:.:.š:.veno.
a ne Kao Qr'_:.s~,,:;.:o.:- m::..šljen,;e. Težnje današ!lji2e i snažna ž,,,,lja Č::;·:~2::,:,::::-':.'c su 005­
letica oU""!o·,":.::" S:-J2,QB koj'" su oiZraničene usarr:ljenošcu i dat im le lE.ž.o . :::"'-0 neo­
doljivi~ u~::'c~:s~ ahrimansko~ materijalizma.

'Zl:~Či:." OVf> činjenice ,ie .;asa" ako se čovev ueite Z2 n-:,~--:= :co:: :"TOP:l 1j"J­
di nala7e =c, 0~0~~2S:;:. Dretoostavi"!o oa neko Dita:Šta oojra:zuI::e·.. c..::: ":': :: jševičkirr".
Veeina ljL"c~ :." r~:i: ·'Lenjin. Trocki".!J sa: CL.: vaIT • D'i::2.:'i ( ::''':'~ !<G.li aa­ ,·s, . ,
na~ više n_~-~·~ ==- ... ~ te .i e r:i~.o :rJ.~i do nertačii filczo r ~iO~=:~~ ·,~~e-:~~.,~ ~:...-~_~_._::. E-ice
c:; ste čul:.. ~ :.:~~:..~ costa o fit:teovo!T ijealis:i:~oT. s1jhov::.c~ n2~:_~ __ :'=.:~-_~ .._~_~.ja~~io.
weoJ'utirr;r • ... _. ::,,~,
-.. ..... --.. ri'" i.... zrat"" •J mno"'o
......~, j _ o "0'1""
L .. '--o
ka\(v~ ip vrsta :;;o"e:"~ uC :',-;:: b .0,'0, ,~O>
..... \. ~ .. .... .... \- ~ _ u .' _
-.p...
_ • ..- ~ ~_ ~ •. ". ~

ne Zb;iž;~",
-- ~:
_ ........... y",-',:;.-;orr
.... ,__ ... IU ..
.1
ko
. . .'_
i ; il" i7"'az;r;
~.~. _. ~.&.U L: ~vo;oi
...... "7a"v!'\I"':>!,v:
•• \..' "-' ,.;:~._':"
.... \................. ~'ono""~
...
J
ii"
•-.
, _ .. _"- C'
.~ ;. .L

(·:;~Sc:'_!LOSS::::o:::: :.:~"T::LST!Lq). uro2ita,ite kako t;"ihte zarriš~,l:= ::",3';'= '<>::'i,ie ::',i'J:­

ski~ rraS2( ~ '_'-c~~~:~te to sa Disanji~a Le~jina i Trocko~ - j o~k~:~s:~ : ·: .. ~:~~u DO~U­
Gor-nost. J:1~~ >;;~: Dos':.ati kritičniji r:re'Tl2 čisto sDoljašr;jerr, L:·::"i:.::_ .. :":.:: sujo­
vima l' b· __
~,.. Cv . . . o:"'"
i -"-"'" . . _ "'or::.",;
.... ~l..l.
...... lJ rla U"l't-te'
~ Clv- .. ~.~::. 11' ""varne
....._vu .... v . ) .L'ezv
;.... no: "... ".:._"'", ' "-"'::-_'
"','"-~''' ,"-,'. "-.,",~.,
l~'_ _ L. . . .;::vc,
...

DOl<'Ušate .:c:. '.: ::",'::jete jOe: dublje i oa bu-::ete načisto Se !!JE:::--0'.'::'~ ~,::,::','E.:::2, cod

cete do slecs:~~.

~~~:~~~~avimo da poku~avate da
sastavite naroči:;; c'Jn:~:~ c~':':c~tac]Ju

najradikal~::'j::'~ lj'Jdi dana~njice i da poku§avate da orodrete u ou~s 1~~c:c- i Lenji­

na . u njiho\'2 c.c.cine raz. rni§l janja i oblike misli. i onda Ji t.ate: "'::0.'::' cc.. IT!lSl imo.

o takvim :'ju:::'r.:~,'1:r 1 dobijate Qvaj odg:ovor: Čovek ih 'nože zamiEL:'~ Lj:~;).;;::ačijoj

dru~tvenoj s~e:::'n::' Dotom opet u na~em vlastitorn dru~tveno~ urejje~j~, ~ C1~~ na~e~

 z2

društvenom u~ejjenju koje se razvilo u svetlu - ili. lstinitije, u Im~~J':u, trnin! - ma­
terijalizma proteklih vekova. A sada razmislite, kada bi . Lenjin i Trocki živeli u
različitom društvenom uredjenju - šta bi oni mo~li postati, sa svojim duho.~im sna. ­
~ama koje se otkrivaju na sasvim dru~ačiji način.Duboki mistici l Je~, u ~eli~i~noj
atmosferi sc,Qr,ž:'na ovakvlh duša se mora raz viti u najdubIji mistic~<..m;- U atmosferi
modernog materijalizma to je postalo ono što znate da jeste.
Uzmite Fihteovu "Zatvorenu naclonainu ekonomiju": ovcie i"c,~.10 društveni
ideal čoveka koji je ist!nski nastojao da stuoa najvi~om putanjom zn&nja ~ koji je
uspostavio nač~n t'a2.mišljanja koj! konstantno teži ka natčulnom svet~. K~d& je konci­
Dirao želju da Za sebe takodje ost vari društveni ideal to je zaist2 b~c č~sti imouls
iz srca, ljuds~og srca. Medjutim. baš ona stvar koja nas osposoblj2va t~ ~znutra stre­
mimo ka najvi~irr idealima znanja je hendikeo kad ho6emo da je pr1me~:Eo ~2 truštveni
život: ona nas onesposobI java za razvijanje društvenog načina miš~jenja. P~ralelno
osa duhovnim plt:tem kojim je pošao Fihte. čovek mora,1c1 svojim put:em sr~:.:-. Društveno
mišljenje mora biti raz vijeno u zajednici 5a drud:n ljudskim bicimE.• :L O!'ld:: je zada­
tak druitveno; m~slioca iznad sve~a da brine o tome kako dru~tveno u~2dje!.je mora bi­
ti ustanovlje:1o ako ljudi 1maju da oravilno zajednički rade na zadatk,,: :2:'J21aženja
društvenog živeta na direktnom doživljavanju društvenog zajedništv&. Z~~C j& nikad
ne kažem ljud:'ma: "Ovako treba da or~anizujete orivatnu svojinu 1(20 s:"eo:~stvo oroiz­
vodnje. ili dr~avnu svojinu kac sredstvo proizvodnje." 'Obavezan sam da radije kažem:
N Pokušajte da rad1te na tročlanom uredjenju društvenog organizffi2; t~da ce ooerisa­
nje kaoitala biti re~<ulisano iz duhovne oblasti i stooice se zajeci:1c: S2 e;conomskim
životom na uredjen način. 1 tada ce daei do onog nodruštvljavanja koje ce se. u skla­
du sa iz vesni:n poicnanjem oravde. pobrinut i da sve što čovek kUD} z. aD"::':;'" vlasti te
Dotrebe kac potrošac. kontinuirano prel~,i u duhovnu oblast. Poneva Cc b~~: vraceno
duhovnoj ot~asti.
U Qc.nc.šnje vreme ova rasDodela se ori'!Jenjuje samo na cU;-'':-'.":':': .'::'lojinu.
gde nikoga ne pogadja. Čovek ne može sačuvati svoju du~ovnu svojinu za svoje Doto~­
ke duže od izvesnog nerioda - najviše trideset ~orlina Dosle svoje smrti. Tada ona
Dostaje javna svojina. Moramo u?eti sa~o ovo kao moguci mode: za Dovra~D~ tOK sve~a
što je oroi7vedeno oojedinačnim naooro~. i 7aista sveqa što je obuhv2ceno kanitalis­
tičkim sistemom - model za vra6anje svega ovo~ natra~ u društveni or7a~izarn. Pitanje
je onda jednostavno -kako sve to rasoo~eliti? ~a takve delove kcji ~e biti nrave1ni
za neDosred~e duhovne i oojedinačne sDosobnosti ljudskih biea na koje se odnose:
hiče to pitanje za du~ovnu oblast. Ljudi ce vršiti rasoodelu na taj način ukoliko
imaju prave dan položaj unutar društvenog uredjenja. To je ono što ovaj D2čin wišlje­
nja oretDostavlja.
U svakom hi veku možda. usudjuje m se da kažem. ove stvari b~le ra7.1iči­
to učinjene: u takvi~ stvarima ni jedna rasoodela ne važi za sva v~mena. Medjutim
naša eoo~a je navikla da o svemu sudi sa materijalističkog stanovišta. i tako se
ništa više ne vidi u Dravo~ svetlu. Često outa sam isticao kako je u moderna vremena
radna snaga postala roha. Uobičajeni u~ovori o nadn1cama su zasnovani na tome: oni
oolaze od pretpostavke da je radna sna~a roba. i odredjeni su količinom radne snage
koju radnik daje poslodavcu. Zdrav odnos ce nroisteci jedino pod sledecim uslovima:
ugovor ne sme ni na koji način biti sklonI jen u smislu količine rada: rad se mora
tretirati kao pitanje prava. koje odredjuje oolitička država; a ugovor se mora zasni­
vati na rasDodeli dobara koje su oroi7veli fizički radnici i duhov~i radnici. Takav
ugovor može biti zasnovan samo na PROIZVEDENI~ DOBRI~A. a ne na odnosu izmedju radni­
ka i ooslodavca. To je jedini način da se "stvar postavi' na zdrave osnove.
Ljudi pitaju: "Odakle dolaze društv"" zla koja su povezana sa kaoita ­
liz,mom?" Oni kažu da ova 'l.la dolaze iz kaoitalistickOl< ekonomsko~ sistema. Medjut1rt.
nikakva zla ne mogu nroisteci iz nekog ekonomsk0~ sistema; ona dolaze, pre svega.
zato što nemarno pravih radničkih zakona da zašt, imo rad; 1 dalje, zato što ne uspe­
varno da primetimo da način na koji.se radniku poriče nadoknada njegovog dužnog dela
doseže do žive laži. Medjutim.od ~ega zavisi ovo poricanje? Ne od organizacije eko­
nomsko~ života, več od činjenice da društveno uredjenje dODušta da individualne
 23

soosobnosti poslodavca budu neoravedno n~~radjene. na račun radnika. Rasooela do~ot­

ka bi trebalo da bude u okviru dobara. jer su ona ~ajednički oroiz.vo~ duhovnih j
f1z1č k ih radnika. Ali ako koristite va~e indiv1rlualne sDosobnosti da uzmete neko~
n~što što ne bi trebalo da mu ~mete. šta radite? Vi ~a varate. iSKo~:štavate ~a'
Čovek treba samo da oo~leda ovirn okolnostima oravo ulice i da snvati Gc zlo ne le­
ži u kanitalizmu. vec u Do~re;no) uDotrehi du~ovni~ sposobnosti.
Ovde imate ve7U sa du~ovnim svetom. Prvo izlečite dru~tvenu oblast. take
da duhovnim sDosobnostima ne bude više O~ogu~~no da iskorištavaju radn:ka; tek onda
cete izlečiti društveni Organi7a~ kao celinu. Sve ovo se okre6e na cJaž~nje nosvu­
da ono~ što je Dravo i nravedno.
De. bi se ovo ooazilo. čoveku je neoP'lodan princip Dra'.redno::ti. Dana::
s~o ~ošlido stajijuma kada princiDi nravednosti mogu Droisteci jedin~ iz duhovno~
sveta. Iooet i i2,nova se mora istaci da danas nije dovoljno izjEivljivati: "L,iuc!i
~oraj~ pov~a~iti veru u duh". O. ima puno ororoka sore~nih da ~ovorE o Dužnosii vere
u cu h I ~edjutirrj. ljudi nikud ne·stižu ako S3'1"'0 kažu: "Da se ozdrave !ls7:':~vi uslovi
naše.,. vremena. ljudi se moraju oi(renuti od materijalivr.a ka ciu~u ••• " "". Se":,,,, vera
u du~ ne donosi ~anas o7dravljenje' Bilo koji broj slavnih crorOKa rno~~ cb~6i Ze~ljJ
,wvore,:,i ODe'c i iznova: "Ljudi moraju da se okrem: unutra ..• " i="i.: 'l:";;~,st je nei<aj
hie samo stvar ~ovekovog li~nog ~ivota; a sada se on mora dovesti u d~u~tveni ~iv­
ot" ... sa ta~virr se fra~ama ni~ta ne postiže' Jer. ono §to je da~Es b~tnc nije sa­
~O v~rovatl u ciu~. ve6 i biti isnunjen du~om. taKo da. kroz ~as. du~ b~jE d0vede~
direktno do m2terijalne e&!zistencije. Danas ,ie beskorisno rec.:.: "Ve"";;,~te u cuh~' •...
ono ~to je ~c~rehno je Rovoriti o du~u i(o)i je uisti!1U u sta~ju :'a gcs-o:'ari sD011a­
§n~o" stva~~o~6u. i koj: može istins~i ohznaniti kako se može Do~ti6i r2~~:2rjivarje
društveno~ organizTJa. Jer. uzrok neduhovn02 kara~tera sa~ašnjice n~j0 tej ca ljuci
ne veruju u duh. vec što ne ~02U daei ~o takvo2 odnosa sa duhom koj~ D: C~~~ orr.OQU­
~io da se domo~ne materije u stvarno~ životu,

Koliko ljudi irr.a janas. kO,ii rrisle da :ie izvanrecno fino Y""~": "O. ~a
se~a ni~e2 du~ovno2 u materijalnoj e~istenciji - čoveK bi trebalo CE se ccvu~e iz
nje: naša duž~o~t je da se okrenerr.o od ~aterijalne e~istencije ke Doseb~: ustavno­
1 jeno'T durO\T:>rr fi votu". 'ru je 'lT;ateri jalna st varnost: otsecat:' va~= L:',;,:-OrJ~ ••• i
o~da sed~ete u sobu re7e~visa~u 7a ~editira~~e i. ho~la. ode:e u dU~G\~~~ svet. Dva
~releDo r~:i~its na~ina Življenja. dražesno odvojena. To ne voji ~i~u~~ (2n5S. ~:3
SP c2inas za"'"eV2 je da du'" oja'::a toliKO u 1.iudski1'" dušam3 da ne :1=:2,';~ ~; "2..-:: sarro L:
~ovorenju o tG~~ kako l~uji treba da h~j~ hla~oslov~~i da se iS~~D~. ~·s:· ~2 D~oj~e
or3VO U o~~ it: moramo činiti u materijalnoj e~istenciji - :a~~ C~ c~~:~:~imo dJ~
a~ utj~e na ~ t~ crodire u s~olja~~ju stvarncst.Lju~~~lrr bi6~~E j~ VE~-;~ :eJncsta~nc
je 2'ovo~e C' :uhL: DC no\lici. S tirr U Ve'7i. rr,nog: l,;u"':i. 7aDad~j;..; Li =-:;~:._:, ::-.~~c:.i\'rpČ:JC'5­
t::. t1eja;-; :~.>. l.: P~r2engrU~,erovorr (~"JZE~~G~Ut:.EP) k-orr:ad:J. ke-ji DO~':·:'E. =:::::-~ :i=. __~E~!""'uje e\'c:
!'"13r02i ~(j jE; ~i2::=-2.,~er;c aa on poriče B02:3 p:ovore·:i: "Kao ~~O Je ~s:~ '-jC :' _ _ ~,c ~o;:= 'i2
n~~~. t2~':' ~ .s~;:-. j ja 2teista n .'')v3 vrsta OS':J~f ~o . i~ D~oti·I.;~~-·~·~~: :~,...-_: ."~.~:_. Dc rrJ='v~y
~~~a~a ~~~~G ~~~U~ o~liK kac u t~7eng~u~ero\'o~ kcrra~~. ie as~e~c :': "-~~kc~ da~a~.
Jer. VeO'T2 "2 ;Jo'::'i2ajero f<ovor::ti u tO'T stile;: "Kac §to .ie is~:::-::: __ ~'=~ Bo;;-a nc
YJe:-·u. ~8...(c: S~~ ~ ..~2 atei5~atl •

.)\:e OY:-~ na~ ciaJe d5~je UD070rerle d2 ne raz".~~~,i2.!rc 52.·~,~, .... _ ~ ~u~.
ve-:-' ~.s. iZ~:2: ':':',~2~E.. pOKušarrc da se 53. duhor-' susr~tne.IT'c take dE. :-j~r:~ -:: :.-:" ~_'~-:=- C'2 L'r'C-­
s:Jol.i3šnjep' sve~a.. O);:-=a ce ljU2:i 72.~~.~~:~ --1-"~5",:2:i da
7r'e~c ~tv2~-'~~:-):",- !7,=.te~i..i21:Jo~.
~o~i~te re~ :~:.. ~U~.
duh ..•. u 5vakoj re~e~~ci. O~~a 6p ~ove~ do~~ ~7:· .. ~~~~ino~ na
Kc~;i ~le:iQ :--~:;, st.~\;c~:. da i'l vidi u svetJu C~~~. To je ono št:, ~~je ti:'l-:~. ~.~.".:':.::- : dc
lJ,;~: vide s:"·".v: ' '; svet.L.l du'-Ja. a ~e sa""o ria ::talne D~jčajc C ::'.1-,-...:.

J= je o~c ~tc je neoohojno da se shvati. tako ~a se cu~ovna a~~~cpo:o~~ ': ~2u~a ne

~~~a stalne S~ ~~-~~ onirr Drila~a o dU~lU ~oje S~ toliKO DODul~!~ne a~~~:. G~~~ i i7~0­
va. kar1a ne;(~ =r'c:::'cvednik ~VE'tO\tne vr~t€ u nea,=l~ino DODoj!1e Q:ovo~~ ~~:':_r r:-c~jirr ~:i­
~O"' o~ UO:-,jčE "';;Of'.. čave\{ ce čuti da neko ka;,e: "On ""ovar::' b2;;:; CU'-::: 2,-:.YO:-o7o~:iie'"
O~i~~c u takv ~ s!u~2jevima. on ~ini sasvi~ sucrotno' Ovo je D~t2~je ~o~e je Dotre~­
na D3žnja: tv j~ O~O štc ~e važno.
 24

Svako ko ovo pri~na nije daleko od ooažanja da je ovakva dob~onamerna

nanomena - mo~ao bih re6i. naoo~ena iz predose6anja tra~i~nc smrti - naro~ito kao
ona koju sa~ naveoiz Kurta A,1znera - posebno vredna. jer po&!adja ~c,\·el~c.. kac ispo­
vest nekog čo"ek"a koji ka7.e: "Da bucie'l1 pošten. ja ne verujem CfZ- biljno \.~ n2t~ulno ­
barem nemam želju da mu posvetim bilo kakvu aktivnu pažnju~. Oni kcji ~cvore o nat­
~ulnom. sV2.lcako uvek 1l0vore:"Stvarnost koju ovde opažamo našim ~ulirnc. je samo jedna
p010vina stvarnosti; ona je nalik na san' Medjutim. ja sam dužan d2 ~S8~tc.~ oblik
ko.1i ova čulima-opažajna stvarnost poprima u društvenom životu da~2š~jice - i onda
bi mi ona stV2.r~10 izllledala veoma nalik na san'" Posledica je da je 2ove~: nrimoran
da kažp:"Ova stvarnost je očigledno izu!T' neke vrste z.lo~ duha!"
S\'S.kal~o
pažnje vredna i snovest ' A ne bi li !T'N!:lo bi ti ci:'u?2.~2-je? Dva
tragična. uŽC.s~amaska pod kajam se stvarnost današnjice predstavlja čoveŠ2"stvU.
ne bi li ona rn~21a biti EDUKATIVNO delovanje nekog dobrog duha. koje n~s ~otsti6e
da tragamo ze. onirr: što izgleda kao ružni košmar. ~a istinsko~ stvarnošcu koja se
sastoji od čulimo oDažajnOg i od natčulnog? Ne smemo samo pesimis~ičk~ [lecati na
sada~njicu: is~o tako moiemo iz nje crDiti s~agu 7a dolaženje do neke vrste oprav­
danja savremene ef17 istenci je.
1002 više necemo sebi dozvoliti da se zaustavimo na čUlno-ccažajnom:
oseticemo se orinudjenirra da i~ njega oronadje'11o put do natčulno§: • S'ia:~o ko odbije
da traga za ovirr putem ce zaista biti nesDosoban da misli daleko a da ne Kaže:
"Dva stvarnost je izum nekog zlog duha". Medjutirr:. svaka ko razvije ~ešenost da se
uz.diQ:ne iz ove stvarnosti. do duhovne stvarnosti l'T)o::i ce da govori o eju':3.ti.vnom
delanju dobrog duha. Uprkos svemu što vidimo OKO sebe danas. treba da ost2nemo uve­
reni da ce čovečanstvo oronači put iz tragične su1hine sadašnjice. Ali..na~avno.
moramo čekati na j".'snu 7.aoovest koja 6e nas 007 vati da R4DIMD Z.4JE:D\:IČKI NJi OZDRAV­
LJE"JJU DRU3T\iL
To je ono što sa'TJ želeo da dodam onoTl'. što sarr necavno .gC"'81'ic • .1'd,1.tt:t'U,