*Ovde unesite naziv Vase kole , na primer Elektrotehnika kola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema: Internet galaksija

Profesor-mentor: *ime mentora

Student: *Vae ime, razred

Februar, 2009.

SADRAJ
1 2 UVOD.....................................................................................................................................Error: Reference source not found Internet galaksija.........................................................................................................................................................................3 2.1 Lekcije iz povijesti Interneta.................................................................................................................................................3 2.1.1 Povijest Interneta, 1962 1995.:Pregled...............................................................................................................................3 2.1.2 Neverovatna formula: visoka znanost, vojna istraivanja i slobodarska kultura....................................................................4 2.1.3 Internet i grassroots...............................................................................................................................................................4 2.1.4 Arhitektura otvorenosti.........................................................................................................................................................4 2.1.5 Samostalni razvoj Interneta: oblikovanje mree kroz njezino koritenje...............................................................................5 2.1.6 Upravljanje Internetom .........................................................................................................................................................5 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 4 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 5 5.1 5.2 5.3 6 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 6.6 7 7.1 7.2 7.3 7.4 7.5 8 8.1 8.2 8.3 9 9.1 9.2 9.3 9.4 9.5 10 10.1 10.2 10.3 10.4 11 12 Kultura Interneta.....................................................................................................................................................................5 Tehno elite.............................................................................................................................................................................6 Hakeri...................................................................................................................................................................................6 Virtualni komunitarijanci......................................................................................................................................................6 Poduzetnici............................................................................................................................................................................6 Kultura Interneta...................................................................................................................................................................7 Elektronsko poslovanje i nova ekonomija...................................................................................................................................7 E poslovanje kao organizacijski model: mreno preduzee................................................................................................7 E kapital i trino odreivanje vrijednosti u doba Interneta................................................................................................8 Rad u e - ekonomiji...............................................................................................................................................................8 Produktivnost, inovacija i nova ekonomija ...........................................................................................................................8 Inovacija u e konomiji........................................................................................................................................................8 Nova ekonomija i njezina kriza.............................................................................................................................................8 Virtualne zajednice ili umreeno drutvo?..................................................................................................................................8 Drutvene stvarnost virtualnosti Interneta.............................................................................................................................9 Zajednice, mree i preobrazba drutvenosti...........................................................................................................................9 Internet kao materijaln podrka umreenom individualizmu.................................................................................................9 Politika Interneta I.: Raunalne mree, civilno drutvo i drava.................................................................................................9 Umreeni drutveni pokreti.................................................................................................................................................10 Graanske mree.................................................................................................................................................................10 Lekcije iz povijesti u nastajanju: uspostavljanje digitalne kulture u Amsterdamu...............................................................10 Internet, demokracija i informacijska politika ....................................................................................................................11 Sigurnost i strategija u doba Interneta: Kiber ratovanje, noopolitika, rojenje...................................................................11 Politika Interneta.................................................................................................................................................................12 Politika Interneta II.: Privatnost i sloboda u kiberprostoru........................................................................................................12 Tehnologija kontrole...........................................................................................................................................................12 Kraj privatnosti...................................................................................................................................................................12 Suverenost, sloboda i vlasnitvo nakon prestanka privatnosti..............................................................................................12 Barikade za slobodu Interneta.............................................................................................................................................13 Internet i sloboda: Koja je budunost vlada?.......................................................................................................................13 Multimedija i Internet: Hipertekst s onu stranu konvergencije...............................................................................................13 Neuhvatljiva magina kutija...............................................................................................................................................13 Koritenje Interneta u multimedijalnom sustavu................................................................................................................13 Prema personalizovanom hipertekstu? Stvarna virtualnost i protokoli smisla.....................................................................13 Geografija Interneta: Umreena mesta......................................................................................................................................14 Geografija Interneta............................................................................................................................................................14 Doba Interneta: Urbanizirani svet rastuih velegradova.....................................................................................................14 Tele rad, tele ivot i novi obrasci velegradske mobilnosti............................................................................................15 Stambeni prostor u prostoru tokova E topia Williama Mitchella .................................................................................15 Dualni gradovi i glokalni vorovi: fragmentirajue mree.................................................................................................15 Digitalna podjela u globalnoj perspektivi...............................................................................................................................15 Dimenzije digitalne podele...............................................................................................................................................15 Nova tehnoloka podela...................................................................................................................................................16 Razlika u znanju...............................................................................................................................................................16 Globalna digitalna podela.................................................................................................................................................16

ZAKLJUAK...........................................................................................................................................................................17 LITERATURA.........................................................................................................................................................................18

1 UVOD
Manuel Castells roen je u panjolskoj 1942. godine. Od 1979. godine, nakon to je dvanaest godina predavao na Univerzitetu Sorbonne, radi kao profesor sociologije te gradskog i regionalnog planiranja na University of California. Bio je gostujui profesor na petnaestak sveuilita irom sveta te pozvani predava na stotinak akademskih i profesionalnih institucija u trideset i pet zemalja. Objavio je dvadesetak knjiga meu kojima i trilogiju Informacijsko doba: Privreda, drutvo i kultura, Internet galaksija i dr. Bio je lan vrhunskog ekspertnog tima Evropske komisije o informacijskom drutvu ( 1995/1997) te savetnikog tima generalnog sekretara Ujedinjenih naroda o informacijskim i komunikacijskim tehnologijama (2000/2001). Predmet ovog rada bie njegova knjiga Internet galaksija, odnosno u nastavku rada bie analizirane ideje koje je autor izneo u poglavljima svoje knjige.

2 Internet galaksija 2.1 Lekcije iz povijesti Interneta

Internet je nastao kao posledica ovekove sposobnosti da prevazie institucionalne ciljeve i birokratske prepreke kao i sposobnosti podrivanja vrednosti koje se javljaju u novom svetu.

2.1.1 Povijest Interneta, 1962 1995.: Pregled

Istorijski razvoje Interneta je tekao na sledei nain: - 1969. godine, razvijena je raunarska mrea ARPANET od strane Agencije za napredne istraivake projekte - ARPA (1) . Prvobitni razlog nastanka ove mree bio je raspodela korienja raunara izmeu raunarskih centara i istraivakih skupina koje su radile za agenciju - uspostavlja se veza izmeu ARPANET a i ostalih raunarskih mrea i tako nastaju dve mree PRNET i SATNET - 1973. godine, Gerard Lelann i Robert Metcalfe razvijaju protokol prenosa (TCP)
( 2)

- 1974. godine razvijen je operativnih sistem UNIX koji je omoguio umreavanje raunara. Poboljana verzija ovog programa distribuirana je 1980. godine na konferenciji korisnika UNIX a
(1) Advanced Research Project Agency (2) Transmission Communication Protocol

- 1978. godine, Cerf, Postel i Crocker su podelili TCP na dva dela i dodali mu protokol unutar mree (IP)
( 3)

i tako su stvorili protokol TCP/IP koji Internet koristi i danas.

- ARPANET koji u meuvremenu ostario stavljen je izvan upotrebe 1990. godine - 1990. godine Tim Berners Lee razvio je World Wide Web koji je omoguio ulazak Interneta na velika vrata - 1991. godine Linus Torvalds razvio je operativni sistem LINUX - 1994. godine nastaje prvi komercijalni pretraiva Nestcape Communicator - 1995. godine firma Microsoft razvija operativni sistem Windows 95 - te iste godine, 1995., Internete ulazi u zvaninu upotrebu za veinu ljudi.

2.1.2 Nevjerovatna formula: visoka znanost, vojna istraivanja i slobodarska kultura

Internet je nastao moe se rei sluajno, kao posledica drugih istraivakih i slinih projekata koji su se razvijali u centrima sveuilita i institutima za intelektualne usluge. Upravo u tome lei i njegova neverovatna formula odnosno to to nije razvijan ciljno ve to je proiziao kao rezultat brojnih vojnih istraivanja, istraivanje razvojnih centara, univerziteta i vladinih institucija. Primera radi, prvobitna mrea ARPANET od koje je sve poelo, bila je namenjena u vojne svrhe ali je to dovelo do toga da se razviju izvesni protokoli koji su postavili temelje za irenje Interneta.

2.1.3 Internet i grassroots

Grassroots aktivisti u kontekstu Interneta jesu upravo svi oni koji su imali ulogu i doprinos razvoju Interneta. Meu njima se ubrajaju: sveuilita, studenti na postdiplomskim studijama, telekomunikacijske i raunarske kompanije i dr.

2.1.4. Arhitektura otvorenosti

Najizraenija karakteristika Interneta jeste njegova otvorenost i to istovremeno i u tehnikom smislu i u smislu socijalno institucionalne organizacije. Otvorenost Interneta se ogleda u mogunosti spajanja na hiljade lokalnih mrea, postojanju standarda koji su kompatibilni za razliite mrene sastave kao i adresa za svaku dravu.
(3) Inter network Protocol

2.1.5 Samostalni razvoj Interneta: oblikovanje mree kroz njezino koritenje

4

Internet je doiveo razvoj velikom brzinom, istovremeno zahvaljujui i velikom broju mrea i velikom rasponu postojeih aplikacija. Da bi Internet postigao svoje oblikovanje kroz upotrebu neohodna su tri uslova: konstrukcija mree mora biti otvorena, decentralizirana, razdeljena i usmerena; svi komunikacijski protokoli i njihove implementacije moraju biti otvoreni, distribuirani i podloni modifikacijama; institucije na mreei moraju biti u skladu sa naelima otvorenosti i saradnje svojstvenih Internetu.

2.1.6 Upravljanje Internetom

Upravljanje Internetom vri se putem zajednikog razvoja protokola, sporazuma o standardima i dodele Internet adresa i imena. U cilju upravljanja Interneto je razvijena Internet korporacija za dodelu imena i brojeva ( ICANN) ( 4 ) . ICANN ima etiri komponente: najire lanstvo i tri organizacije za podrku koje se bave temama koordinacije Interneta. Pored ove organizacije, postoji i organizacija koja nadzire razvoj i protokole WWW a.

3 Kultura Interneta
Kada je re o kulturi, Internet nije izuzetak. Specifinost kulture Interneta jeste u tome to su stvaraoci kulture Interneta njegovi korisnici i to su kulturni slojevi Internete ureeni hijerarhijski. Manuel, razlikuje stvaraoce/korisnike od potroaa/korisnika Interneta. Pod stvarateljima/korisnicima mislim na one ija praksa koritenja Interneta ima izravan povratani utjecaj na tehnoloki sustav dok su potroai/korisnici oni primatelji aplikacija i sustava koji nisu u izravnoj interakciji s razvojem Interneta iako njihov nain koritenja takoer ima ukupni utjecaj na razvoj sustava. ( 5 ) Kultura Interneta obuhvata etiri sloja: tehno meritokratsku kulturu, hakersku kulturu, preduzetniku kulturu i komunitarijansku kulturu.
(4) Internet Corporation of Assigned Names and Numbers (5) Castells, Internet galaksija, br. str. 47

3.1 Tehno elite

Tehno elita ili tehno meritokratska kultura ima sledea svojstva: tehnoloko otkrie, relevantnost i relativno rangiranje otkria, relevantnost otkria odreuje se uzajamnom revizijom meusobno jednakih lanova zajednice, koordinaciju zadataka i projekata obavljaju autoritativni pojedinci,

tehnolog se mora pridravati formalnih i neformalnih pravila zajednice, otvorenost u razmeni softvera.

3.2 Hakeri
Hakeri su kompjutorai iji je cilj razbijati ifre, ilegalno ulaziti u sustave i unositi pometnju u promet informacija izmeu raunala. ( 6 ) Hakerska kultura odnosi se na skup vrednosti i verovanja nastalih iz mrea raunarskih programera u on line interakciji vezanoj za saradnju na samodefinisanim projektima kreativnog programiranja. Karakteristike hakerske kulture su: sloboda, identifikovana i unutranja radost stvaranja i neformalan zajedniki oseaj utemeljen na aktivnom sudelovanju u zajednici. Postoje i hakerske subkulture a to su crackeri mladi ljudi eljni dokazivanja, ali obino ogranienog tehnikog znanja.

3.3 Virtualni komunitarijanci

Virtualni komunitarijanci jesu svi oni koji su ukljueni mree Usenet newgroups, u Fidonet, sastave raunarskih oglasnih ploa, prostorije za chat, dimenzije za vie korisnika, konferencije i konferencijske sastave. Komunikatarijanska kultura je oblikovala drutvene oblike, procese i naine korienja Interneta. Ovaj tip kulture je nastao pri pojavi on line zajednica i ima sledea svojstva: nehijerarhijsku, slobodnu komunikaciju i mogunost pronalaenja vlastitog odredita na mrei, a u suprotnom odnosno u sluaju ne pronalaenja odredita, kreiranje i objavljivanje vlastitih informacija.

3.4 Poduzetnici
Preduzetnici koriste Internet pre svege u komercijalne svrhe i u tom kontekstu su u odreenoj meri doveli do promene Interneta. Internet poduzetnik je bie sa dve glave. ( 7 )
(6) Castells, Internet galaksija, br. str. 52 (7) Castells, Internet galaksija, br. str. 70

Preduzetnika kultura je pre svega, kultura novca, ona prelazi etnike granice, internet preduzetnici su istovremeno i proroci i pohlepnici ali je ipak nesumnjiv njihov doprinos razvoju ove i drugih kulturnih dimenzija Interneta.

3.5. Kultura Interneta

Hijerarhijski posmatrano, kultura Interneta je organizovana na sledei nain: na vrhu lestvice se nalazi tehno meritokratska kultura, zatim hakerska kultura, kultura virtuelnih komunitarijanaca i na poslednjem mestu se nalazi preduzetnika kultura.

4 Elektoronsko poslovanje i nova ekonomija

Inetrnet je uslovio svojom pojavom promenu u odvijanju poslovanja. Tako je nastao novi oblik poslovanja, e-poslovanje ili elektronsko poslovanje. Pod e-poslovanjem podrazujevaju se sve poslovne radnje kod kojih je iyvedba kjlunih operacija upravljanja, finansiranja, inovacija, proizvodnje, distribucije, prodaje, odnosa sa zaposlenima, te odnosa s kupcima odvija najveim delom putem ili na Internetu ili drugim raunarskim mreama bez obzira na vrstu veze izmeu virtualnih i fizikih dimenzija tvrtke.
(8)

4.1 E - poslovanje kao organizacijski model: mreno poduzee

Primena Interneta u poslovanju, dovela je do nastavka novih preduzea - mrenih preduzea. Mreno preduzee nastalo kombinacijom raznih mrenih strategija. Pod mrenim preduzeem podrazumeva se organizacijski oblik izgraen oko poslovnih projekata prizilih iz saradnje razliitih komponenti, razliitih tvrtki koje se meusobno umreavaju tokom saradnje na odreenom poslovnom projektu a za inplementaciju svakog novog projekta iznova oblikuju mree. ( 9 ) Mogunosti primene interneta u poslovanju shvatile su brojne kompanije i odmah iskoristile te potencijale. Meu prvima je to uradila konmpanija Cisko a zatim i druge Nokia, HP, IBM. Sutina e - poslovanja jeste interaktivna veza proizvoaa, potroaa i dobavljaa usluga koja se zasniva na internetu. Doprinos Interneta poslovanju preduzea se sastoji u omoguavanju razmijernosti, interaktivnosti, upravljanju fleksibilnou, zatiti znaka i prilagoavanju kupcima u umreenom poslovnom svetu.
(8) Castells, Internet galaksija, br. str. 79 (9) Castells, Internet galaksija, br. str. 80

4.2 E kapital i trino odreivanje vrijednosti u doba interneta

Internet je nesumnjivo uticao na promenu ostojeih trita kapitala i celokupne ekonomije. Taj uticaj interneta se ogleda u rastuoj globalizaciji i meuzavisnosti finansijskih trita. Trita menjaju svoje oblike, postaju elektronska, poveava se broj ulagaa sa razliitim strategijama, poveava se nepostaojanost trita i broj finansijskih manipulacija. promena finansijskih trita posledino je dovela do nove ekonomije. 7

4.3 Rad u e ekonomiji

Radna snaga je vie nego ikad vanija u uslovima e ekonomije odnosno poslovanju kompanija putem Interneta. Tradicionalna radna snaga se menja, onamora biti visoko obrazovana, sposobna da pruzme inicijativu, mora da se reprogramira, permanentno se obrazuje, bude talentovana. Takav proces reprogramiranja tradicionalne radne snage postie se samo fleksibilnou. Fleksibilnosta rada jeste obeleje e poslovanja.

4.4 Produktivnost, inovacija i nova ekonomija

Novu ekonomiju pokree informacijska tehnologija, pomou radne snage koja sposobna za samoprogramiranje i koja je organizovana oko raunarskih mrea. To su faktori porasta produktivnosti u novim uislovima poslovanja.

4.5 Inovacija u e - konomiji

Osnovna funkcija e konomije je inovacija. inovacija i konkurentnost ine osnovu e konomije a to je ujedno i osnova funkcionisanja e - preduzea.

4.6 Nova ekonomija i njezina kriza

Nova ekonomija zasnovana je na inovacijama, radnoj snazi sposobnoj za reprogramiranje. Zaostajanje u razvoju bilo koja od pomenutih faktora, uslovljava krizu nove ekomije.

5 Virtualne zajednice ili umreeno drutvo?

Sa pojavom Interneta kao komunikacijskog medija, javila su se izvesna razmiljanja da on dovodi do drutvene izolacije, slabe komunikacije i naruavanje porodinog ivota. Neki autori su osporavali ove tvrdnje a neki ih potvrivali. Ovu debatu pratila su i izvesna ogranienja. Prvo ogranienje se odnosilo na to da su ove tvrdnje nastale iz iskustva ogranienog broja korisnika Interneta. Drugo ogranienje se odnosilo na injenicu da date tvrdnje nisu potkrepljene empirijskim istraivanjima a tree ogranienje inila su odreena pitanja koja su navodila na sve te pogrene tvrdnje. Kasnije su sva ogranienja, bila povuena.

5.1 Drutvena stvarnost virtualnosti Interneta

Prihvatanje Interneta u drutvenoj praksi dovelo je do izvesnih u njoj. Internet je na poetku obeavao neogranienu drutvenost, meutim do toga nije dolo. Po izvesnim autorima, Internet je 8

kada je re o drutvenosti doveo do negativnih posledica: postojeim drutvenim odnosima je dodao samo on line interakciju, uslovio je nastanak frustracije i promenu navika kod korisnika, opadanje drutvenosti, poveanje drutvene izolacije. S druge strane javljaju se i miljenja da nema dokaza negativnih posledica Interneta na drutvenu praksu, s tim da postoji mogunost da korienje Interneta pod odreenim okolnostima, moe biti zamena za druge drutvene aktivnosti.

5.2 Zajednice, mree i preobrazba drutvenosti

Najvea preobrazdba drutvenosti u sloenim drutvima nastala je u trenutku zamene prostornih zajednica mreama kao glavnim oblicima drutvenosti. Osnovna karakteristika takve nove drutvenosti jeste umreena individualnost.

5.3 Internet kao materijalna podrka umreenom individualizmu

Prednosti Interneta kao materijalne podrke umreenom individualizmu jesu: odravanje slabih veza i odravanje snanih veza na daljinu. Nedostaci koji proizilaze iz materijalne podrke Interneta umreenom individualizmu su: stvaranje novih slabih veza i esto menjanje on line partnera. Umreeni individualizam zahvaljujui Internetu tei da postane dominantan obrazac drutvenosti. Meutim, s obzirom da se te tendencije svode na pojedinca, nije poznato kako e to uticati na drutvo. Jedina poznata okolnost u tome jeste da pojedinci putem tehnolokih mogunosti stvaraju novi obrazac drutvene interakcije kao to je umreeno druvo.

6 Politika Interneta I.: Raunalne mree, civilno drutvo i drava

Internet se sve vie koristi u drutvenim pokretima i politikim procesima, i kao takav postaje sredstvo za delovanje, informisanje, novaenje, organizovanje, dominaciju i kontradominaciju.

6.1 Umreeni drutveni pokreti

Drutveni pokreti koji su se deavali tokom dvadeset i prvog veka, dobili su naziv umreeni iz razloga to su se odvijali i organizovali preko Interneta. Razlozi za to su: internetom predstavnici drutvenih pokreta mogu stupiti u kontakt sa svima onima koji bi mogli prihvatiti njihove vrednosti te tako uticati na svest drutva kao celine; drutveni pokreti u umreenom drutvu moraju da ispune praznine koje su nastale krizom hijerarhijskih organizacija. Kod ovakvih pokreta Internet je kljuni medij izraavanja i organizovanja; postojanje globalizacije drutvenih pokreta kao fenomena. Uloga Interneta jeste i pruanje materijalne osnovice za ukljuivanje drutvenih pokreta u stvaranje novog drutva.

Prem Cohen i Rau svi drutveni pokreti koji su se odvijali i odvijaju se, mogu se podeliti u sledee grupe: ljudska prava, enska prava, ekologija, radniki, religijski i mirovni pokreti. Odvijanje nabrojanih drutvenih pokreta nuno menja sam Internet pravei od njega osnovu drutvene preobrazbe.

6.2 Graanske mree

Sredinom osamdesetih godina prolog veka, veliki broj lokalnih zajednice se prikljuio na Internet. Prikluivanje lokalnih zajednica na Internet dovelo je do konvergiranja komponenti raunarskih mree zasnovanih na zajednici i to: pre svega masovnih pokreta koji su postojali i pre pojave Interneta tipa hakeri, preduzetnici i dr., zatim nehijerahijske razmene informacija i elektronske komunikacije uesnika mree i on line pristupa ljudi i organizacija koje nisu poznavale Internet.

6.3 Lekcije iz povijesti u nastajanju: uspostavljanje digitalne kulture u Amsterdamu

Projekat Digitalni grad je pokrenut u januru 1994. godine kao eksperiment sa ciljem uspostavljanja dijalog izmeu gradskog vea i graana Amsterdama. Ovaj eksperiment imao je velikog uspeha, pa je zbog toga proiren na umreenu zajednicu. Iako namenjen samo gradu Amsterdamu, Digitalnom gradu se moglo pristupiti iz celog sveta. Digitalni grad je imao gradsku oglasnu plou na kojoj su graani mogli pogledati sve relevantne gradske dokumente i odluke gradskog vea. DDS je virtuelno bio organizovan u domovima, barovima i dr. DDS je postigao ogroman uspeh u pogledu javnog odziva. Nastanak Digitalnog grada bio je znaajan prvenstveno iz analitikih razloga. DDS se 1996. godine restruktuirao kao fondacija i dobio upravu. Kao celokupan projekat i eksperiment, DDS je bio jako dobro osmiljen ali njegova primena u neke ozbiljnije i ire globalne razmere, nije bila u potpunosti mogua zbog snane konkurencije. DDS je tehnoloki i dizajnerski bio slabiji od komercijalnih web stranica.

6.4 Internet, demokracija i informacijska politika

Internet je instrument demokratije. Jaanje demokratije putem Interneta produbljuje krize politike legitimnosti. Meutim, problem ne lei u Internetu ve u politikim miljenjima. Uloga Interneta u kontekstu informacijske politike, odnosi se na dostupnost informacija o delovanju vlada i politiara kao i upotrebu Interneta od strane politiara. Upotreba Interneta od strane vlada i politiara zasniva se na plasiranju odreenih informacija kao i za plasiranje informacija i vrenje odreenih aktivnosti u toku izbornih kampanja. Ipak korienje Interneta od strane politiara je u prilinoj meri ogranieno jer u doba Interneta nema politikih 10

tajni. Za razliku od politiara novinari, politiki aktivisti i dr., veoma aktivno koriste Internet zbog prirode svog posla.

6.5. Sigurnost i strategija u doba Interneta: Kiber ratovanje, noopolitika, rojenje

Informacijska politika vodi do informacijskog ratovanja jer je Internet ranjiv sastav. Ranjivost Interneta poizilazi iz dva razloga: sigurnosnost svake drave jeste elektronska mrea i putevi za prodor u sigurnosne sastave su neogranieni. Stoga javna diplomatija postaje kljuna strategija nacionalne sigurnosti za ije ostvarenje je potrebna nova tehnoloka struktura Interntet i globalni umreeni mediji. Meutim, tu se odvija dvostruka igra. S jedne strane imamo otvaranje globalnog informacijskog i komunikacijskog prostora a s druge strane, neophodna je organizacijska strategija za utvrivanje vlastitih interesa i vrednosti unutar igre. No, raunarske mree su promenile ratovanje kako u tehnolokom tako i u stratekom smislu. Taj pristup se naziva rojenje. Cilj rojenja jesu male i autonomne jedinice koje imaju veliku mo ratovanja i unitenje neprijatelja nanoenjem mu velikih teta. Rojenje je novi vrhunac u borbi protiv meunarodnog terorizma i nepredvidivih neprijatelja a za ouvanje sigurnosti.

6.6 Politika Interneta

Politika dimenzija ivota ljudi se menja razvojem Interneta jer Internet omoguuje izraavanje graanskih prava i komunikaciju ljudskih vrednosti, umanjuje manipulacije, doprinosi demokratiji i sl.

7 Politika interneta
Internet je mediji slobode i na poeku je ukazivao na novo doba slobode. Daljim razvojem intrerneta, kontrola postaje oteana. Razlog za to lei u komercijalizaciiji interneta. komercijalizacija interneta uinila ga je podrujem ne slobode i onemoguila ostvarivanje njegovog proroanstva.

7.1 Tehnologije kontrole

Postoje tehnologije kontrole ui to: identifikacije, nadzora i istrage. Tehnologije identifikaciju ukljuuju korienje lozinki, cookie dataoteka i procedura za proveru autentinosti.
(10 )

Tehnologije nadzora se oslanjaju na tehnologije identifikacije kako bi mogle locirati pojedinanog

11

korisnika. Tehnologije istrage se vezuju za izgradnju baza podataka koje su nastale kroz obradu rezultata nadzora i pohranjivanje rutinski zabeleenih informacija.

7.2 Kraj privatnosti

Kraj privatnosti otvruju brojni sluajevi otputanja radnika zbog neprikladnih naina korienja mree, firme objavljuju podatke o svojim klijentima, elektronska pota nema dovoljnu pravnu zatitu.

7.3 Suverenost, sloboda i vlasnitvo nakon prestanka privatnosti

Posledice naruavanja privatnsoti se javljaju i u drugim dimenzijama interneta.Te posledice su: uplitanje, kraa brojeva kreditnih kartica, preuzimanje web stranica i dr. Sve su ovo oblici gubitka jednog suverenosti. Udruivanje drava radi globalne regulacije i nadzora, temelji se na zajednikom prikupljanju informacija i to dodtano naruava privatnost u ime sigurnosti.
(10) Castells, Internet galaksija, br. str. 190

7.4 Barikade za slobodu Interneta

Barikade za slobodu Interneta nisu nita drugo do borba kodova protiv kodova. U tu svrhu mnoge kompanije su razvile e-mail poruke koje se briu same i koje koriste tehnologiju ifriranja, razvijaju se nove tehnologije za zatitu privatnosti. Kojim e smerom ii drutvo u cilju zatite privatnosti zavisi od drutva i njegovih institucija.

7.5 Internet i sloboda: Koja je budunost vlada?

U uslovima interneta, nepoverenje ljudi prema vladama i obrnuto se posebno naglaava kao podela.

8 Multimedija i Internet: Hipertekst s onu stranu konvergencije 8.1 Neuhvatljiva magina kutija
Tokom 90 tih godina dvadesetog veka, javlja se elja za ostvarenjem konvergencije raunara, Interneta i medija odnosno realizacijom multimedije, koja bi obezbedila globalnu interaktivnu komunikaciju u video, audio i tekstualnom formatu. Eksperimenti sa konvergencijom medija ostali su bez uspeha sve do ranih 90 tih godina. Razlog neuspeha, tih pokuaja bio je nedostatak protoka podataka. Drugi razlozi neuspeha bili su nedostatak potranje, nespremnost potroaa da dodatno 12

plate proirenje video ponude u tom anru i dr. Meutim, kao logino pitanje namee se da li je moda vremenski momenat za tako neto bio pogrean?

8.2 Koritenje Interneta u multimedijalnom sustavu

Upotreba Interneta u multimedijalnom sastavu je iroka isporuka muzike putem Interneta je tehnoloki isplativa i uobiajena aktivnost, streaming je isto tako popularna tehnologija, na podruju pornografskog videa, Internet nudi alterantivu, postoji mogunosti druenja tokom igranja video igrica, novine i asopisi se sve vie itaju on line, umetnost dobija nove oblike.

8.3 Prema personalizovanom hipertekstu? Stvarna virtualnost i protokoli smisla

Kulturna preobrazba u informacijskom dobu zasniva se na hipertekstu i multimediji. Kulturna preobrazba se identifikuje procesima integracije, interakcije, hipermedije, uranjanja i pripovijedanja. U tom smislu ivimo u kulturi stvarne virtualnosti. Ona je virtualna jer je primarno konstruisana kroz virtuelni i elektronski proces komunikacije a stvarna jer nije izmiljena. Hipertekst se nalazi u nama i njega smo proizveli mi putem Interneta za prikupljanje kulturnih izraaja u svetu multimedija i van njega. Poto nai umovi nisu izolovani ve su povezani drutvenim okruenjem, u kulturi stvarne virtualnosti potrebni su protokoli smisla jer bez njih ne bi postojala komunikacija.

9 Geografija Interneta: Umreena mesta

Pojava Interneta kreira novu mapu sveta novu geografiju ali ne ukida staru. Internet poseduje sopstvenu geografiju koja se sastoji iz mrea i vorova.

9.1 Geografija Interneta

Geografska dimenzija Interneta se moe posmatrati kao tehnika geografija, ekonomska geografija i prostorna distribucija korisnika. Tehnika distribucija Interneta se odnosi na telekomunikacionu infrastrukturu veza izmeu raunara kojima se organizuje promet na Internetu i i vri distribucija Internet linija sa velikim kapacitetom protoka podataka. Kada je u pitanju prostorna distribucija korisnika, ona je prilino nejednaka. Po podacima istraivanja koja su vrena, druga dimenzija geografije Interneta pokazuje veliku stopu rairenosti i veliko broj korisnika Interneta u svetu, s tendencijom promene nejednake prostorne distribucije tokom vremena. Ekonomska geografija se odnosi na uticaj Interneta odnosno na to kako on utie na postojeu geografiju sveta u pogledu proizvodnje opreme za pristup Internetu i tehnoloki dizajn. 13

9.2 Doba Interneta: Urbanizirani svet rastuih velegradova

Mogunosti Interneta su ogromne. Smatra se da e zahvaljujui Internetu, Zemlja u 21 veku biti u potpunosti urbanizirana odnosno da e stanovnitvo biti veinom koncentrisano u velegradskim podrujima. Postavlja se naravno pitanje zato je to tako? Razlozi lee u prostornoj koncentraciji poslova, aktivnostima koje donose prihod, mogunostima koje ljudi imaju u gradovima. S druge strane, injenica je da su u gradovima locirane aktivnosti koje daju vie vrednosti i da su se sva velika sredita tehnoloke inovacije pojavila ba u velegradskim podrujima.

9.3 Tele rad, tele ivot i novi obrasci velegradske mobilnosti

Internet je otvorio nove mogunosti u obavljanju poslova kao to su rad od kue, rad na daljinu. Ovi oblici rada zasnovani na Internetu doveli su do niza prostornih posledica. To su: razvoj pozivnih centara, centara za obradu podataka koji okupljaju radnike, razvoj telekomunikacijskih hotela, mobilno umreavanje, nastanak tele bankrastva, tele kupovine i dr.

9.4 Stambeni prostor u prostoru tokova E topia Williama Mitchella

William Mitchell se bavio izvesnim ispitivanjem materijala osetljivog na elektrine nadraaje. O svom istraivanju, Mitchel kae: To ne znai da e veina postati radnici na daljinu, iz svojih domova radei puno radno vreme, te da e tradicionalna radna snaga mjesta naroito uredi u sreditu grada jednostavno nestati...No sigurno je da emo biti svejdoci sve fleksibilnijeg radnog vremena i prostornih obrazaca, te da e mnogi ljudi podijeliti svoje radno vreme u razliitim omjerima...
(11 )

9.5 Dualni gradovi i glokalni vorovi: fragmentirajue mree

Logiku umreavanja ugraenu u infrastrukturu koja se temelji na Internetu, karakterie to da mesta i ljude je jednako lako ukljuiti i iskljuiti. U tom kontekstu javljaju se izvesne globalne tendencije odnosno tendencije opremanja podruja najnovijom telekomunikacijskom opremom i formiranjem na taj nain tzv. glokalnih vorova. Fragmentirajue mree u dodatnoj meri naglaavaju neminovne tendencije, ukazujui na pojavu urbanog dualizma.

10 Digitalna podjela u globalnoj perspektivi

Internet je uslovio digitalnu podelu odnosno podelu na one koji ga koriste i na one koji ga ne mogu koristiti. 14

10.1 Dimenzije digitalne podele

Digitalna podela se odnosi na nejednakost u pristupu Interneta. Istraivanja u SAD u, vrena na tu temu su pokazala da faktori koji utiu na ovaj nejednak pristup su: obrazovanje, nezaposlenost. brani status, etnika pripadnost, pripadnost odreenom geografskom podruju, invalidnost i dr. Zakljuak je da je Internet uslovio otru digitalnu podelu ali da se javlja tendencija smanjivanja stepena digitalne podele.
(11) Mitchell, Internet galaksija, br. str. 259

10.2 Nova tehnoloka podela

Nove tehnologije koje se koriste poput ISDN a, WAP- a i dr., smatra se da e dovesti do nove tehnoloke podele odnosno do jo veeg stepena nejednakosti pristupa Internetu ali zasnovana na tehnologiji.

10.3 Razlika u znanju

Internet je postao vano nastavno sredstvo u kolskom sistemu. Ova upotreba Interneta je povezana sa digitalno podelom na sledei nain: kole su teritorijalno, institucionalno i rasno diferencirane, pa logino tome postoji i razlika u tehnolokoj opremljenosti; pristup Internetu zahteva kvalitetne uitelje ali oni nisu jednako rasporeeni po kolama; razliiti su pedagoki pristupi kola i u nedostatku obuke nastavnika i pedagoke reforme u kolama, obaveza poduavanja dece u tehnolokom svetu se prebacuje sa uitelja na roditelje. Time se razlike u primeni Interneta oigledno odraavaju na uspeh obrazovanja.

10.4 Globalna digitalna podela

Globalna digitalna podela proizilazi iz nejednake brzine irenja Interneta u razlitim delovima sveta. Nejednako korienje Interneta u svetu posledica je razlika u telekomunikacionoj infrastrukturi, dobavljaima Internet usluga i strategijama koje se koriste u prevazilaenju tih razlika. Isto tako uslovi u kojima se Internet iri u veini zemalja stvaraju globalnu digitalnu podelu. Globalni proces nejednakog razvoja Interneta je najdramatiniji izraz digitalne podele. Prevazilaenje globalne podele je mogue i ono zavisi od ljudskog delovanja, sposobnosti drava i njenih inovnika, rukovodstva u ekonomiji, kvaliteta radne snage, promena drutvenog uenja, drutvenog koncenzusa koji trebaju da deluju globalno.

15

11 ZAKLJUAK
Tvorci mree ARPANET, nisu ni mogli da predvide kakav e razvoj doiveti njihov projekat. Od jedne mree namenjene raspodeli korienja raunara izmeu raunarskih centara i istraivakih skupina, nastao je Internet globalna raunarska mrea. Meutim, da bi Internet zvanino uao u upotrebu od strane ljudi i postao ono to danas jeste, bili su potrebni brojni napori istraivaa, studenata, kompanija za razvoj softvera i dr. Upravo u tome lei, njegova neverovatna formula, to to nije razvijen planski ve spontano kao posledica drugih projekata. Od momenta svog nastanka, Internet se iri, menja i razvija neverovatnom brzinom i ulazi u sve pore, sfere, oblasti ljudskog delovanja i ivljenja. On postaje sastavni deo obavljanja svakodnevnih aktivnosti, kupovine, drutvenih pokreta, i sl. Zahvaljujui svojoj otvorenosti koja se zasniva na mogunosti spajanja na hiljade mrea, postojanju standarda koji su kompatibilni za razliite mrene sisteme, mogue je spajati drave, kontinente, mogue je realizovati zajednike projekte i druge zajednike aktivnosti. Internet je uslovio i pojavu novih oblika poslovanja, pa tako moemo govoriti o e konomiji, e poslovanju, mrenim preduzeima, e kapitalu, tele radu i dr. Meutim, to je samo jedna strana medalje razvoja i primene Interneta pozitivna. Postoje naravno i one negativne. Po mnogim autorima i autoru ove knjige, ta negativna strana primene Interneta odnosi se na: izolaciju ljudi, pojavu sve veih zloupotreba, nastanak otre digitalne podele, gubitak suverenosti i privatnosti, krau brojeva kreditnih kartica, manipulacije i dr. Smatra se da je prevazilaenje globalne podele kao i svih negativnih posledica pojave Interneta mogue i da ono zavisi od ljudskog delovanja, korisnika Interneta, sposobnosti drava, rukovodstva u ekonomiji, kvaliteta radne snage, promena drutvenog uenja, drutvenog koncenzusa i dr., koji trebaju da deluju globalno u reavanju postojeih problema.

16

12 LITERATURA
1. Castells M., (2003), Internet galaksija, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb

17