Potpuna izmena koju je u toku poslednjih dvadeset i pet

godina pretrpelo filozofsko misljenje u Nemackoj i uzvisenije

stanoviste, koje je samosvest duha dostigla o sebi u toku
toga vremenskog perioda, izvrsili su do sada jos mali uticaj
na oblik logike.
Ono sto se pre toga vremenskog razdoblja nazivalo metafizikom
potpuno je takoreci iskorenjeno i iscezlo je iz reda
nauka. Gde se jos mogu cuti ili gde se jos smeju cuti glasovi
bivse ontologije, racionalne psihologije, kosmologije ili cak
bivse prirodne teologije? Istrazivanja, na primer, o nematerijalnosti
duse, o mehanickim i finalnim uzrocima, gde bd ona
jos mogla pobuditi neko interesovanje? Cak se i nekadasnji
dokazi o postojanju boga navode samo istorijski ili u cilju
duhovnog okrepljenja i uzdizanja dusevnosti. Cinjenica je
da je iscezlo interesovanje delom za sadrzinu, delom za formu
ranije metafizike, a delom u isto vreme i za sadrzinu i za
formu. Kao sto je cudnovato kada za jedan narod postanu
neupotrebljivi, na primer, nauka o njegovom drzavnom pravu,
njegova ubedenja, njegove moraine navike i vrline, bar je
isto toliko cudnovato kada neki narod izgubi svoju metafiziku,
kada u njemu stvarno vise ne postojd onaj duh koji se
bavi svojom cistom sustinom.
Egzotericno ucenje Kantove filozofije, — da razum ne
sme da prelece granice iskustva, jer se inace moc saznanja
pretvara u teorijski um, koji sam za sebe ne proizvodi nista
drugo do prazne mastarije, — opravdalo je sa naucnog stanovista
to da se treba odreci spekulativnog misljenja. Tome
populamom ucenju izasla je u susret ona dreka modeme pedagogije,
ona nevolja svih vremena koja usmerava pogled na
neposrednu potrebu,, da kao sto je za saznanje iskustvo ono
sto je prvo, tako je teorijsko saznanje cak stetno za spretnost
u javnom i privatnom zivotu, a vezbanje i prakticna
29
obrazovanost ono sto je bitno i sto nam jedino koristi. —
PoSto su tako nauka i obican ljudski razum saradiivali na
tome da izazovu propast metafizike, to je izgledalo da nastaje
cudnovati prizor, da se moze videti neki obrazovan narod
bez metafizike, — kao jedan inace raznovrsno ukraSeni hram
bez onoga sto je najsvetlije. — Teologija, koja je u randja
vremena predstavljala zaStitnicu spekulativnih misterija i,
makar i zavisne, metafizike, napustila je ovu nauku radi osecanja,
radi onog sto je prakticno-populamo i uceno-istorijsko.
A toj promeni odgovara to sto su, s druge strane, iScezli oni
usamljenici koje je njihov narod zrtvovao i prognao iz dru-
Stva, u cilju postojanja kontemplacije onoga sto je vecno i
zivota koji stoji u sluzbi jedino toj kontemplaciji, — ne radi
neke koristi, vec radi blagoslova; isdezavanje koje se u jednom
drugom smislu moze posmatrati kao pojava koja je u
sustini dstovetna sa onim sto je malocas spomenuto. — Tako
da je posle uklanjanja ovih tmina, bezbojnog zanimanja
samim sobom onog duha koji je utonuo u sebe, izgledalo
da se zivot pretvorio u veseli svet cvetova medu kojima, kao
sto je poznato, ne postoje crni.
Logika, medutim, nije prosla sasvim tako lose kao metafizika.
Da se ljudi pomocu logike uce misliti, u cemu se
inace gledala njena korisnost, pa dakle i njena svrha, a
sto je u neku ruku isto kao kada bi neko tvrdio da se ljudi
tek studiranjem anatomije i fiziologije uce da vare svoju
hranu i da se krecu, — ta se predrasuda odavno izgubila, i
duh prakticnosti nije namenio logioi neku bolju sudbinu od
one koju je dozivela njena sestra. Bez obzira na to, verovatno
zbog neke formalne korisnosti, logici je i dalje bio
priznat izvestan polozaj medu naukama, stavise, ona je bila
zadrzana kao predmet javne nastave. Pa ipak se taj njen
bolji ^ udes odnosi samo na njenu spoljasnju sudbinu; jer
ona je po svome obliku i po svojoj sadraini ostala onakva
kakva je nasledivana putem dugogodisnjeg predanja, mada
je u toku toga predanja postajala sve vodnjikavija i sve mrsavija,
u njoj se jos nije mogao osetiti onaj novi duh koji je
osvanuo isto toliko nauci koliiko i stvarnosti. Ali, ako se supstancijalna
forma duha preinacila, onda je jednom za svagda
uzaludno ieleti da se odrze forme ranije obrazovanosti; one
su ?,n° uve o ^^c-e koje potiskuju novi pupoljci koji su vec
pomkh na korenu li§ca. J
U naucnom zivotu takode pocdnje postepeno da se gubi
tgnonsanje te op§te promene.