Ђурђевача

Ђурђевача или Ђурђевка, Прусница, Ранка, Јурјевка (Calocybe gambosa) је једна од

најукуснијих гљива уопште. Јавља се и на Јадрану, од Истре до Црне Горе. Врло честа у
Хрватском загорју и Пригорју, у Горском котару и Босни, најчешћа у Панонској низији.[1]

КЛОБУК
Клобук је полулоптаст, јастучаст, никад удубљен, старији и валовит и неправилно искривљен, крај
подврнут, величине до 4-15cm. Кожица танка и при гуљењу пуца. сува и није глатка, њежно мека
на додир. Тјеме понекад потковичасто утиснуто. Бјеличаст, сивкаст, сивоокер, најчешће крем или
као врло свијетла бијела кава; понекад с розе дијеловима-у свим нијансама толико свијетао да
дјелује као бијел. Често капљасте површине. Често наиђемо на два(па и више) срасла клобука, јер
гљиве расту збијено.

Листићи су прирасли са јарком или зупцем, карактеристично уски, само неколико

милиметара широки, густи, са цијелом оштрицом, истобојни с клобуком, но још свјетлији
од њега.[1]

Отрусина
Отрусина је бијеле боје.

Стручак
Стручак је од 4-8/1-3 cm, ваљкаст или у доњој половини задебљан, го, понекад влакнасто
изкрзан и уздужно избраздан. Готово бијел, тврд и пун.[1]

Месо
Месо је дебело, компактно, бијело, немраморирано. Укус и мирис су интензивни,
продорни на брашно или тијесто. Тај мирис се осјети понекад и од мицелија, кад гљиве
још нису избиле на површину.[1]

Микроскопија
Споре hyaline, neamyloidne гранулиране ситније 4,5-6,5/3-4 mi. Bazidiji siderophilni тј. са
зрнцима која потамне у додиру с металима( реакција на карминоцтену киселину). Химениј
без cystida.[1]
Станиште и распрострањеност
По пољима с дубоком травом, радо у воћњацима, по пропланцима, на рубовима шума и
под грмљем, у парковима; расте у врзиним колима или полукруговима, истодобно и у
збијеним грмовима. Около врзиних кола расте бујнија и зеленија трава, те је њихова
станишта лако открити и кад гљиве још нису промолиле своје главе. Широм наше земље,
и у равницама( чак и мочварним) и на планинским ливадама. Јавља се и на Јадрану, од
Истре до Црне Горе. Врло честа у Хрватском Загорју и Пригорју, у Горском котару и
Босни, најчешћа у Панонској низији.[1]

Доба
III-VI, према топлоти и надморској висини станишта.

Јестивост
Једна од најукуснијих гљива уопште. Најбоља на жару, затим пржена у маслацу,
пирјана( мало тврђа, но и тако врло укусна).[1]

Сличне врсте
По стасу и бојама клобука најсличнија јој је отровна оловаста рудолиска, Entoloma
lividum, но ова има у почетку жуте, затим убрзо розе листиће и отисак спора. Веома
отровна црвенкаста цјепача, Inocybe patouillardi Брес разликује се у првом реду по
тањем месу, које поцрвени, те по смеђем отиску спора. Ниједна од ових гљива не расте у
круговима, а ријетко када се јављају у години као ђурђевача. У трави и у круговима расту
ливадне бјелице и још неке друге бијеле жестоко отровне гљиве. Оне имају битно тање
месо и виткији стручак