UNIVERZITET EDUCONS

ANA KARENjINA
- Seminarski rad -

Mentor: Student:
Prof. dr Dragana Litričin Dunić Asotić Zerina
Muratović Dževdet
Bećković Nejra
 Sadržaj

1. Uvod............................................................................................................................................3

2. Lav Nikolajevič Tolstoj...............................................................................................................5

3. Kocept romana Ana Karenjina....................................................................................................9

4. Analiza dela Ana Krenjina.........................................................................................................11

5. Likovi dela Ana Karenjina.........................................................................................................13

6. Zaključak...................................................................................................................................16

7. Literatura....................................................................................................................................17

2
 1. Uvod

Kako je Lav Tolstoj rekao svojoj surpuzi Sonji, 2 marta 1877 godine „Da bi knjiga bila
dobra treba voleti njenu osnovnu ideju. Tako je Tolstoj i u Ani Karenjini predstavio ideju
porodice, odnosno različitih porodica i duštvenih struktura, ali i prostih sudbina ljudi koji se
mogu desiti svakoj osobi. Upravo u ovome leži moć ovog romana, Ana Karenjina je roman koji
govori o različitim društvenim slojevima ali i samoj razlici između ljudi kako i na koji način oni
doživljavaju te socijalne razlike ali i sam kocept ljubavi, požude i porodice.

Ova „ideja“ odigrava se kroz zaplet romana Ana Karenjina, objavljen između 1874. i
1876. godine, i često proglašen najboljim romanom ikada napisanim. Počinje jednim od
najpoznatijih prvih redaka u beletristici: Srećne porodice su sve slične; svaka nesrećna porodica
je nesrećna na svoj način.Prva od dve glavne radnje u romanu odnosi se na neodoljivu Anu, koja
„nije poznavala porodični život“, koju je odgajila tetka i udala za znatno starijeg Alekseja
Karenjina (Aleksije Aleksandrovič Karenjin).

Druga prikazuje zemljoposednika Konstantina Ljevina (Konstantin (Kostja) Dmitrevič

Ljevin) koji voli, gubi, ali se na kraju ženi Kiti (Jekatarina Aleksandrovna Ščerbacki), i to iz
porodice roditelja koji su posvećeni svojoj deci i jedni drugima.Ta dva lanca povezuje simpatični
ženskaroš Stiva Oblonski (Stepan Arkadijevič Oblonski) koji je Anin brat, Ljevinova najbolja
prijateljica i Kitiin zet. Anna putuje iz Sankt Peterburga, kada se i odvija radnja romana. Na
stanici se yatekne brzi vojni oficir Vronski, koji je došao po majku. Očaravajući narativ prati sva
tri para i na kraju rezultira jednim srećnim brakom (Ljevin i Kiti), onim koji se konstanto
pokušava desiti (Stiva i Doli) i neslavnom vezom koja se završava samoubistvom titularnog lika
(Ana i Vronski).

Iako je porodica i duštveni odnos jedan od glavnih i primarnih motiva u delu, ipak kroz
delo možemo uvidteti i Tolstojeve ideje o drugim značajnim društvenim pitanjima koja pogađaju
čovečanstvo, kako nekada nekad tako i saada, poput nacionalizama (tema o kojoj je Tolstoj u
prvi plan govorio u pravo u svom čuvenom delu Rat i mir), duhovnost i spiritualnost, pacifizam,
poljoprivreda i modernizacija drutšva itd. U Ani Karenjinoj, Tolstojeva briga za duhovnost u
središtu je Ljevinove borbe sa crkvenim zahtevima za ispovest pre braka. Ljevin se, kao i sam
Tolstoj, protivi Ruskoj pravoslavnoj crkvi i u principu (njeno licemerje, bogatstvo, autoritarnost,

3
nacionalizam) i u praksi.Autorovo protivljenje industrijalizaciji takođe je prepoznatljivo u
naraciji. Činjenica da Ana sreće svog ljubavnika Vronskog na peronu voza i na kraju umire pod
točkom voza, odražava ovo protivljenje.Tolstoj se svakodnevno borio sa ovim temama i
istraživao ih je i u svojim dugim i u kraćim spisima, oličavajući njihove efekte u likovima za
koje smatramo da ih blisko poznajemo - sigurno dovoljno da ih volimo ili gnušamo.

To što reagujemo sa takvim osećajem potpune tuge i depresije tokom romana je upravo
zahvaljujući Tolstojevom dubokom razumevanju ljudske prirode i njegovoj sposobnosti da nas
uvuče u bilo koju od beskonačnosti emocija. Upravo iz tih razloga ovaj roman je jedan od
najznačajnijih njegovih dela, koji se i do današnjih dana nalazi u žiži javnosti i o njemu
razgovara u brojnim društvenim krugovima.

4
 2. Lav Nikolajevič Tolstoj

Ruski autor Lav Tolstoj(ruski - Лев Николаевич Толстой) napisao je hvaljene romane
„Rat i mir“, „Ana Karenjina“ i „Smrt Ivana Iliča“ i svrstava se u red svetskih pisaca.1860-ih
ruski autor Lav Tolstoj napisao je svoj prvi veliki roman „Rat i mir“. 1873. Tolstoj je započeo
rad na drugom svom najpoznatijem romanu, Anna Karenjina. Nastavio je da piše beletristiku
tokom 1880-ih i 1890-ih. Jedno od njegovih najuspešnijih kasnijih dela bilo je Smrt Ivana Iliča.1

Slika 1. Lav Tolstoj

Pisac Tolstoj rođen je 9. septembra 1828. godine na imanju svoje porodice, Jasnaja
Poljana. Bio je najmlađi od četiri dečaka. Kada je Tolstojeva majka umrla 1830. godine, brigu o
deci preuzeo je rođak njegovog oca. Kada je njihov otac, grof Nikolaj Tolstoj, umro samo sedam
godina kasnije, njihova tetka je postavljena za njihovog zakonskog staratelja. Kada je tetka
preminula, Tolstoj i njegova braća i sestre su se preselili kod druge tetke u Kazanj u Rusiji. Iako
je Tolstoj u ranoj mladosti doživeo puno gubitaka, kasnije će u svom pisanju idealizovati svoja
sećanja iz detinjstva.

Tolstoj je osnovno obrazovanje stekao kod kuće, od strane nastavnika francuskog i

nemačkog jezika. 1843. godine upisao je program orijentalnih jezika na KazanskomUniverzitetu.

1
Biografija Lav Nikolajevič Tolstoj, dostupno na: https://www.biografija.org/knjizevnost/lav-nikolajevic-tolstoj/
(posećeno 15. 04. 2021).

5
Tamo Tolstoj nije uspeo da se istakne kao student. Niske ocene naterale su ga da pređe na lakši
pravni program. Sklon prevelikim zabavama, Tolstoj je na kraju napustio Univerzitet 1847.
godine, bez diplome. Vratio se na imanje svojih roditelja, gde je pokušao da postane
poljoprivrednik. Pokušavao je da vodi kmetove ili farmere u njihovom radu, ali je prečesto bio
odsutan u društvenim posetama Tuli i Moskvi. Dok je Tolstoj radiona svojoj farmi, njegov stariji
brat došao je u posetu dok je bio na vojnom odsustvu. Stariji brat je ubedio Tolstoja da se
pridruži vojsci, južno u planini Kavkaz. Nakon ovoga, Tolstoj je prešao u Sevastopolj u Ukrajini
u novembru 1854, gde se borio u Krimskom ratu do avgusta 1855.

Tokom tihih perioda dok je Tolstoj biou vojsci, radio je na autobiografskoj priči pod
nazivom Detinjstvo. U njemu je pisao o svojim najlepšim uspomenama iz detinjstva. 1852.
godine Tolstoj je skicu predao „Savremenom“, najpopularnijem časopisu tog vremena. Priča je s
nestrpljenjem prihvaćena i postala je prvo Tolstojevo prvo objavljeno delo.Po završetku dela
Detinjstvo i Mladost Tolstoj je počeo da piše o svom svakodnevnom životu u predstraži vojske
na Kavkazu. Međutim, delo pod naslovom Kozaci dovršio je tek 1862. godine, nakon što je već
napustio vojsku.2

Kad se Krimski rat završio i Tolstoj napustio vojsku, vratio se u Rusiju. Vraćajući se
kući, rastući autor našao se veoma tražen na peterburškoj književnoj sceni. Tvrdoglav i
arogantan, Tolstoj je odbio da se udruži sa bilo kojom određenom intelektualnom školom
mišljenja. Proglasivši se anarhistom, otputovao je u Pariz 1857. Kada je tamo prokockao sav
novac i bio primoran da se vrati kući u Rusiju.3 Takođe je uspeo da objavi Mladost, treći deo
svoje autobiografske trilogije, 1857. godine.Vraćajući se u Rusiju 1862. godine, Tolstoj je
objavio prvi deo od 12 izdanja, oženivši se te iste godine ćerkom lekara po imenu Sofijа
Andreevnа Bers,

„Rat i mir“ - Boraveći u Jasnejoj Poljani sa suprugom i decom, Tolstoj je veći deo 1860-
ih proveo trudeći se oko svog prvog velikog romana, Rat i mir. Deo romana prvi put je objavljen
u Ruskom glasniku 1865. godine, pod naslovom „Godina 1805.“ Do 1868. godine objavio je još
tri poglavlja, a godinu dana kasnije roman je bio završen. I kritičari i javnost brujali su o
istorijskim izveštajima o romanu o Napoleonovim ratovima, u kombinaciji sa njegovim
2
Biografija Lav Nikolajevič Tolstoj, dostupno na: https://www.biografija.org/knjizevnost/lav-nikolajevic-tolstoj/
(posećeno 15. 04. 2021).
3
Usanović, N., Bracić, M., (2010): Filozofski fakultet Lav Nikolajevič Tolstoj - plemić pokajnik (1828-1910), Filozofski
fakultet, Odsek za slavistiku, Novi Sad, str. 41.

6
promišljenim razvojem realnih, a izmišljenih likova. Roman je takođe jedinstveno sadržao tri
dugačka eseja koji satiriraju zakone istorije. Među idejama koje Tolstoj uzdiže u ratu i miru je i
uverenje da kvalitet i smisao nečijeg života uglavnom potiču iz njegovih svakodnevnih
aktivnosti.

„Ana Karenjina“ - Nakon uspeha Rata i mira, 1873. godine, Tolstoj je započeo rad na
drugom svom najpoznatijem romanu, Ana Karenjina. Poput Rata i mira, Ana Karenjina je
predstavljala i neke biografske događaje iz Tolstojevog života, što je bilo posebno očigledno u
romantičnoj ljubavi likova Kiti i Ljevina, za čiju vezu se podseća na Tolstojevo udvaranje svojoj
surpuzi Sofiji. Prva rečenica Ane Karenjine nalazi se među najpoznatijim redovima knjige: „Sve
srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način“. Ana
Karenjina je objavljivana u delovima i to od 1873. do 1877. godine,. Autorski honorari koje je
Tolstoj zaradio romanom doprineli su njegovom brzorastućem bogatstvu.

Uprkos uspehu Ane Karenjine, nakon završetka romana, Tolstoj je pretrpeo duhovnu
krizu i postao depresivan. Boreći se da otkrije smisao života, Tolstoj je prvo otišao u Rusku
pravoslavnu crkvu, ali tamo nije pronašao odgovore. Poverovao je da su hrišćanske crkve
korumpirane i umesto organizovane religije razvio je svoja uverenja. Odlučio je da izrazi ta
uverenja osnivanjem nove publikacije pod nazivom Posrednik 1883. godine.4

„Smrt Ivana Iliča“ - Pored svojih religioznih traktata, Tolstoj je nastavio da piše
beletristiku tokom 1880-ih i 1890-ih. Među žanrovima njegovih kasnijih dela bile su moralne
priče i realistična fantastika. Jedno od njegovih najuspešnijih kasnijih dela bila je novela Smrt
Ivana Iliča, napisana 1886. U ovoj knjizi glavni lik se bori da se suoči sa njegovom predstojećom
smrću. Glavni lik, Ivan, dolazi do saznanja da je svoj život protraćio na trivijalne stvari, ali
shvatanje dolazi prekasno.

Davne1898. godine Tolstoj je napisao Otac Sergej, beletrističko delo u kojem izgleda da
kritikuje verovanja koja je razvio nakon svog duhovnog obraćenja. Sledeće godine napisao je
svoj treći dugotrajni roman Vaskrsenje. Iako je delo dobilo neke pohvale, teško da se poklapalo
sa uspehom i priznanjem njegovih prethodnih romana. Druga Tolstojeva kasna dela uključuju
eseje o umetnosti, satiričnu predstavu pod nazivom Živi leš koju je napisao 1890. godine i novelu

4
Biografija Lav Nikolajevič Tolstoj, dostupno na: https://www.biografija.org/knjizevnost/lav-nikolajevic-tolstoj/
(posećeno 15. 04. 2021).

7
pod nazivom Hadži-Murad (napisanu 1904. godine) koja je otkrivena i objavljena nakon njegove
smrti.5

Tokom poslednjih 30 godina svog života, Tolstoj se nametnuo kao moralni i verski vođa.
Njegove ideje o nenasilnom otporu zlu uticale su na ljude poput društvenog lidera Gadafija.
Takođe tokom svojih kasnijih godina, Tolstoj je pobrao nagrade međunarodnog priznanja. Ipak,
još uvek se trudio da pomiri svoja duhovna uverenja sa napetostima koje su stvorili u njegovom
kućnom životu. U želji da izbegnu rastuće nezadovoljstvo svoje supruge, u oktobru 1910.
Tolstoj, njegova ćerka Aleksandra i njegov lekar krenuli su na hodočašće. Vrednovajući svoju
privatnost, putovali su anonimno, nadajući se da će izbeći štampu, ali bez uspeha.Na nesreću,
hodočašće se pokazalo previše napornim za ostarelog romanopisca. Tolstoj je tamo umro ubrzo,
20. novembra 1910. Sahranjen je na porodičnom imanju u provinciji Tula, gde je Tolstoj izgubio
toliko voljenih, ali je uspeo da izgradi tako lepe i trajne uspomene svog života i detinjstva.

Slika 2. Tolstoj sa svojom porodicom

5
Usanović, N., Bracić, M., (2010): Filozofski fakultet Lav Nikolajevič Tolstoj - plemić pokajnik (1828-1910), Filozofski
fakultet, Odsek za slavistiku, Novi Sad, str. 44.

8
 3. Kocept romana Ana Karenjina

„Ana Karenjina“ je roman sa savremenom tematikom u kojoj je glavna tema Annina

preljuba zbog koje je odbačena iz društva i doživljava tragičan kraj. Paralelno sa njenom pričom,
nadovezujemo se na destruktivnu ljubav između Ane (Ana Arkadjevna Oblonska, udata
Karenjina) i Vronskog (grof Aleksije Kirilovič Vronski) i ljubavnu priču između Ljevina i Kitti
zasnovanu na nesebičnoj ljubavi.Tolstoj je zaplet plasirao u 70-te godine 19. veka u Rusiji i
uprkos likovima koji žive na istom mestu njihove priče ne zavise jedna od druge, oni su samo
komentar jedni drugima.Glavni deo romana zasnovan je na pitanjima o prihvaćenom i
neprihvaćenom muškom i ženskom ponašanju u društvu za koje se ovaj roman često upoređuje
sa Floberovom „Madame Bovari“. Oba romana imaju dodirnih tačaka i, osim glavne teme, jedan
od njih je i nesrećni ženski lik koji bude kažnjen nakon pronalaska sreće.Tolstoj, poput Flobera,
koristi naratora u trećem licu koje sve zna, komentariše događaje i deluje kao posrednik između
likova i čitalaca.Roman se sastoji od nekoliko ključnih događaja, tako da je svaka porodica
okosnica čitave radnje. Tolstoj uvodi nekoliko novih tema koje se mogu podeliti na parove poput
sreće-tuge, sreće-siromaštva.Ana Karenjina smatra se jednim od najboljih primera realističke
fikcije od svog izdavanja iz 1878. godine. Autor Vilijam Fokner proglasio ga je „najboljim
romanom ikad napisanim“, a već je desetak puta korišćen za mnoge adaptacije – film, televiziju,
radio, balet, operu i pozorište.6

Pomenuti parovi koncentrišu se najviše na dva lika koja postaju nosioci dva suprotna
društvena koncepta. S jedne strane Ana je simbol bogatog društva i bogatstva, dok je Ljevin
skroman i traži miran porodični život.Ovaj roman karakterišu paralelne radnje, ali takođe ima i
prstenastu strukturu u vezivanju poglavlja. prstenovi se oslanjaju na razlike i beskrajne
konfrontacije poput Ljevinove ljubavi prema Kiti koja je zaljubljena u Vronskog koji voli
Anu.Roman se završava na isti način na koji je započeo - pitanjem o preljubi. Iako ima zaplet,
pitanje ostaje otvoreno.

Kako se roman bliži kraju, razlike između Ljevina i Ane postaju sve manje, a ljubav
između Kiti i Ljevina, iako opisana kao nesebična i čista za razliku od ljubavi Ane i Vronskog,
nailazi na poteškoće. kraj romana nudi istinsko pitanje o postojanju srećne porodice.Anna

6
Pomoć kod pisanja lektira, dostupno na: https://www.lektire.rs/ana-karenjina-lav-nikolajevic-tolstoj/ (Posećeno
18. 04. 2021).

9
Karenina je takođe krizni roman jer govori o licemerju i osuđujućem društvu koje sankcioniše
bilo koji oblik preljube sve dok brak postoji, čak i ako je samo na papiru i supružnici su se
odavno udaljili jedni za druge.

U delu Ana Karenjina Tolstoj postavlja svoju priču o preljubi i samootkrivanju na

pozadini ogromnih istorijskih promena koje su se protekle Rusijom tokom kasnog devetnaestog
veka, čineći istorijske aspekte romana jednako važnim kao i lične i psihološke aspekte. U Rusiji
Ane Karenjine besni borba između starih patrijarhalnih vrednosti koje održavaju
zemljoposedničku aristokratiju i nove, liberalne - u romanu često nazivane „libre penseur“, ili
slobodoumnosti, vrednosti zapadnjaka. Staromodni konzervativci veruju u tradicije poput
kmetstva i autoritarne vlasti, dok zapadnjački liberali veruju u tehnologiju, racionalizam i
demokratiju. Ovaj sukob vidimo u Ljevinovoj poteškoći sa njegovim seljacima, koji, odbijajući
da prihvate zapadne poljoprivredne inovacije koje pokušava da uvede, veruju da su stari ruski
načini poljoprivrede najbolji. Zbunjenost ovih promenljivih vremena takođe vidimo u pitanju
zemstva ili seoskog veća, u kojem Ljevin pokušava da učestvuje kao zagovornik demokratije, ali
koje na kraju napušta na osnovu toga što su beskorisna.

U romanu se postavljaju pitanja ženskih prava - očigledno vruća tema tih dana i ona koja
pokazuje uticaj zapadnog društvenog napretka na Rusiju. To što Doli i Ana trpe u braku,
međutim, ne sluti na dobro za budućnost feminizma u svetu romana. Udvaranje je jednako
neizvesno u svetu Ane Karenjine. Ruska tradicija ugovorenih brakova izlazi iz mode, ali
princeza je zgrožena izgledom da dozvoli Kiti da sama izabere svog bračnog druga. Narator ide
toliko daleko da kaže otvoreno da niko ne zna koliko su mladi ljudi koji se venčavaju u Rusiji
1870-ih. Sve zajedno, sva ova zbrka stvorena izumiranjem tradicija stvara atmosferu i
nestabilnosti i novog potencijala, kao da ljudi moraju ponovo da odluče kako će živeti. Samo u
takvoj promenljivoj atmosferi moguća su Ljevinova filozofska pitanja.

10
 4. Analiza dela Ana Krenjina

U delu se prepliću tri braka: Stepan Arkadijevič Oblonski Stiva sa svojom ženom Darjom
Aleksandrovnom Doli; Konstantin Dimitrijevič Ljevin sa Katarinom Aleksandrovnom Ščrebacki
Kiti, mlađom Dolinom sestrom, i Ana, Stepanova sestra, i njen nesrećni brak sa Aleksejem
Aleksandrovičem Karenjinom.7 Iz Sankt Peterbuga Ana putuje za Moskvu kod svog brata Stiva
kako bi uspela da spasi njegov brak. Roman započinje Aninim dolaskom u dom njenog brata
Stive Oblonskog. Doli je supruga Stivekoja je Kitina sestra. Doli je saznala za izdaju svog
supruga i porodica je rastrgana. Stiva jedva čeka Anin dolazak jer mu je ona upravo bila spas.
Ana je uspela da ubedi Doli da oprosti svom mužu.U međuvremenu u Moskvu stiže i Ljevin,
Stvin prijatelj iz detinjstva, da isprosi Kiti (Dolinu mlađu sestru), ali od svog druga Stiva doznaje
da ima opasnog suparnika mladog i lepog grofa Alekseja Krilova Vronskog.8

U romanu upravo uviđamo to da je Ana visoko cenjena žena u društvu. Šarmantna je,
društvena i svi je vole i poštuju. Ana voli svoje nećake i sina i bila je vrlo efikasna u rešavanju
sukoba. Ana je predstavljala jednu svestranu ženu tog vremena, koja je okrenetu ka budćnosti.
Ljevin je bio siromašan zemljoposednik koji je uživao raditi na njemu. Bio je neizmerno
zaljubljen u Kiti, ćerku bogatog plemića koja se nadala udajomsa grofom Vronskim. Kiti ima
samo 18 godina i došla je da poseti sestru u nadi upravo da će se udati za nekog njenog staleža.
Ljevin je bio razočaran i otišao je u Moskvu da se posveti svom poslu i imanju.Vronski je
upoznao Kiti, ali na njeno razočaranje nije bio zainteresovan za brak. Ali se Vronjski odmah
zaljubio u Anu i takva situacija upravo baca Kiti u očaj. Ipak Ljevin u njenom domu joj nudi
brak što ona odbija u nadi da i dalje će je Vronski zaprositi i da je bolja prilika za nju.

Čekajući Anu na železničkoj stanici Stiva susreće Vronskog, koji je tu da dočeka majku.
Ispostavi se da su Ana i grofica Vronski putovale zajedno u istom kupeu.9Na železničkoj stanici
jedan radnik upravo gine pod voz što Ana vidi koa jedan veoma loš znak. Ani je ovaj dolazak
prvi put da se odvaja od svog sina Sergeja Serjože, što joj jako teško pada.

U Nemačkoj se Kiti oporavila, zaboravila Vronskog i pronašla nove prijatelje. Ljevin ju

je ponovo potražio i zaprosio. Prihvatila je i venčali su se. Uprkos Ljevinovoj ljubomori i
7
Roman Ana Karenjina, dostupno na: https://www.tabanovic.com/ana%20karenjina.htm (posećeno 20. 04. 2021).
8
Ibid.
9
Ibid.

11
nesigurnosti, brak je bio srećan i trajan. Kiti se pokazala izuzetno saosećajnom i ispunjenom
snagom dok se brinula o Ljevinovom bolesnom bratu Nikolaju.Kiti je imala sina što ju je učinilo
još sretnijom. Ljevin je prikazan kao lik koji još uvek traži sebe čak i posle braka. Pronašao je
veru u Boga, ali duboko u sebi je znao da samo ona može da reši njegove probleme, ali na kraju
je pronašao smisao života.10

Odnos između Ane i Vronskog je potpuno drugačiji. Ana je udata za zvaničnika vladine
administracije Aleksejem Aleksandrovičem Karenjinom. njihova veza je bila hladna i bez
ljubavi. Anu je odbio karakter njenog supruga, njegova racionalnost i ironija.Posle ljubavne
izjave grofa Vronskog, Ana pokušava da pobegne od njega odlaskom u Moskvu, ali Vronski je
krenuo za njom i viđali su se svakodnevno. Anin suprug je saznao za njih zbog glasina koje su se
širile. Molio je Anu da održi njihovu vezu na niskom nivou kako bi izbegao skandal, ali ona ga
uopšte nije slušala.Ana je zatrudnela sa Vronskim i saopštila mu vest malo pre njegovog učešća
u konjskoj trci. srećna vest ga je zamalo ubila i Anin šokirani izraz lica odao joj je osećanja
prema njemu.11

Na putu kući Anna priznaje vezu svom suprugu, ali on odbija da se razvede od nje.
Zabranjuje Vronskom da viđa Anu u njihovom domu. Meseci patnje prolaze dok Vronski
pokušava da ubedi Anu da napusti muža. Rodila je devojčicu i u delirijumu nakon porođaja Ana
moli za oproštaj muža. Prihvata nju i njeno novorođenče, a vest je toliko šokirala Vronskog da
pokušava da se ubije.Ana odlučuje da pobegne sa Vronskim. Uzima devojčicu, ali muž joj ne
dozvoljava da uzme njihovog sina kojeg je duboko volela. preselili su se u Italiju i Ana je srećno
zaljubljena. Nakon nekog vremena njene patnje zbog sina postaju veće i to je tera da se vrati u
Rusiju. Vronski ju je pratio i čim je stigla do svoje stare kuće otišla je u dečiju sobu gde je
obaveštena da je njenom sinu rečeno da je mrtva.

Ana saznaje da nije više omiljena u ruskom društvu zbog svoje trenutne situacije. Iako je
Vronski zbog nje bio uticajan čovek, otišli su na njegovo imanje u selu gde i dalje vode
ekstravagantan, luksuzan način života.Njihov zajednički život se testira kada Vronski pomisli da
se devojčica preziva Karenjin, pa traži od Ane da se razvede od muža. Takođe sve više razmišlja
o karijeri i životu koji je žrtvovao za Anu. Anna postaje posesivnija, ljubomorna i žudi za svojim
starim životom, sinom i socijalnim statusom. Postaje histerična i počinje uzimati morfijum kasno
10
Tolstoj, L, N., (1975): Ana Karenjina, Prosveta – rad, Beograd.
11
Roman Ana Karenjina, dostupno na: https://www.tabanovic.com/ana%20karenjina.htm (posećeno 20. 04. 2021).

12
uveče. Zbog teške depresije bacila se pod voz. Vronski ne može da preboli njenu smrt i živi
prazan život. Na kraju se prijavio za dobrovoljni rad u srpsko-turskom ratu.

U romanu imamo dve vrste ljubavi. srećna ljubav između Kiti i Ljevina temelji se na
ljubavi i poverenju i burna i duboka ljubav između Ane i Vronskog zasnovana na sebičnosti i
posesivnosti. Takođe je Ana bila doživotno obeležena zbog svoje preljube i iako preljuba tada
nije smatrana nečim ozbiljnim, morala je biti diskretna. Anna nije bila licemerna i nije mogla da
se ponaša kao da je nešto što nije pa Ana nije skrivala vezu sa Vronskim. pritisak društva tera je
na samoubistvo.12

5. Likovi dela Ana Karenjina

Likovi u delu Ana Karenjina su sledeći: Ana Arkadjevna Karenjina, Aleksije Kirilovič
Vronski, Konstantin (Kostja) Dmitrevič Ljevin, Aleksije Aleksandrovič Karenjin, Stepan (Stiva)
Arkadijevič Oblonski, Darja (Doli) Aleksandrovna Oblonska, Jekatarina (Kiti) Aleksandrovna
Ščerbacki, Sergej Ivanovič Koznišev, Nikolaj (Nikola) Dmitrijevič Ljevin, Sergej Ivanovič
Koznišov, Lidija Ivanovna, Jelisaveta (Betsi) Fjodorovna Tverska, Varenjjka, Sergej (Serjoža)
Aleksandrovič Karenjin, Ana (Ani) Karenjina, Varenjjka.13 Ono što je važno nagovestiti je da
svaki Rus ima tri imena: ime, patronim i prezime. Koren srednjeg imena je onaj od oca, plus
sufiks koji znači „sin od“ ili „kćerka od“ Tako je Anino srednje ime „Arkadjevna“, dok je ime
njenog brata „Arkadijevič“. Rusi se međusobno nazivaju hrišćanskim imenom i prezimenom,
retko prezimenom. Međutim, zbog jasnoće, koriste se prezimena likova kad god je to moguće.14

Ana Arkadjevna Karenjina je glavni lik romana. Ona je lepa, pametna, inteligentna
žena koja pušta da joj srce pobedi um. Zbog „slabosti “koju je pokazala, Tolstoj sebi nameće
pitanje:„ Da li je Ana zaista odgovorna za svoje postupke? Možete li nekoga kriviti za njegova
osećanja? “Onog trenutka kada je shvatila da je zaljubljena u Vronskog, Anna je bila dobro
svesna svog izopštenja iz društva i potpunog prosuđivanja svojih postupaka koji ni na koji način

12
Tolstoj, L, N., (1975): Ana Karenjina, Prosveta – rad, Beograd.
13
Pomoć kod pisanja lektira, dostupno na: https://www.lektire.rs/ana-karenjina-lav-nikolajevic-tolstoj/ (Posećeno
18. 04. 2021).
14
Ibid.

13
neće uzeti u obzir da li je bila srećna u braku ili ne. Bila je spremna platiti cenu svojih osećanja
jer za nju ništa nije moglo da se meri sa istinskom ljubavlju.

Iako je to ljubav odbačena iz društva, ona nije želela da bude tajni ljubavnik, da skriva
ljubav ili da se pretvara da je odana svom mužu. to je dokaz da je imala viši moralni nivo od
druge žene, uprkos njenim postupcima, jer je za svoje postupke preuzimala odgovornost bez
lažiranja ispravnosti kako bi spasila svoj socijalni status.

Tolstoj ju je stvorio kao snažnog lika o kojem će biti teško suditi zbog njenih principa
zbog kojih se izdvaja iz gomile licemerja. Da je Ana na početku bila negativno opisana, bilo bi
lakše ne osećati se tužno zbog njenog kraja, ali nije.Opisana je na način na koji može pridobiti
bilo kog čitaoca, te je samanjena odluka da Alekseja ostavi zbog Vronskog izgledala prirodno i
ljudski. Zbog toga Ana dolazi kao heroina, a ne kao moralni zločinac.

Vremenom se situacija počinje menjati i istinska osećanja zamenjuju ljubomora i sumnje

koje vode u agoniju. Ana je postala nervozna i sebična i počinje da razmišlja kako ne zaslužuje
svoj život zbog svega što je učinila. Na kraju njeno samoubistvo nije rezultat društva koje je
osuđuje već sopstvene svesti.

Ljevin je zemljoposednik, opisan kao čovek snažnog karaktera poput Ane koji u početku
veruje da je smisao čovekovog postojanja njegova sopstvena sreća i drži se te misli dok ne
upozna Kiti. Nakon određenog vremena počinje da shvata da sreća nije uvek dovoljna da život
učini potpunim.Njegova čista duša i pomalo konzervativno mišljenje doneće Kiti sigurnost, ali
joj neće doneti strast i romantična osećanja koja je imala sa Vronskim.

Ljevin je lik koji zna da ne može biti srećan dok je toliko ljudi oko njega nesrećnih, dok
plemići žive poput parazita, a seljaci gladuju. Ustao je na fizičkom i shvatio da sreća ne može
biti pronađena ako nastavimo da pazimo na sebe, a ne živimo i za druge.

Vronski je mlad, zgodan zvaničnik koji bezbrižno živi bez zaljubljivanja, ali sve se
promenilo kada je upoznao Anu. Vremenom se od neodgovornog muškarca promenio u
zaljubljenog čoveka sposobnog da učini sve za svoju voljenu osobu, pa čak i da preuzme
odgovornost za dete. Ništa ne traje večno pa njih dvoje nalete na probleme i iako voli Anu, brine
se zbog karijere koju je zanemario.

14
 Unutrašnje muke počinju da utiču na njihovu vezu jer Ani nedostaje sin kojeg je imala sa
suprugom. Na kraju se Ana baca pod voz i Vronsi se vraća svom starom životu i pridružuje se
srpsko-turskom ratu.Iako ne postoji direktna veza između Anninog samoubistva, nemoguće je
reći da Vronski nije imao nikakve veze sa njenim tragičnim krajem, uprkos činjenici da je u više
navrata pokazivao ljubav prema njoj. Prolazi kroz različite životne faze pa se bori, lomi i oprašta.

Njegova krivica leži u obećanju koje je dao o ljubavnoj večnosti, ali nije mogao da ga
održi. Na kraju ga nije pobedio nedostatak ljubavi već želja da bude običan čovek samo na
sekundu.Kako se Vronski vratio u svoje staro ja, Ana je postala svesnija da je ona njegov teret i
postala osvetoljubiva.

Kiti je jedna od tri plemićeve ćerke iz Moskve. Zaljubljena je u Vronskog, ali njen otac se
ne slaže jer više voli Ljevina, dok je majka odobravala osećanja njene ćerke. Kada je Ljevin
konačno zaprosio Kiti je rekla ne, jer je još uvek čekala Vronski na predlog za brak.

Nakon što ju je Vronski odbio zbog ljubavi prema Ani, Kiti je očajnički želela da odbaci
ljubaznog čoveka poput Ljevina zbog nesigurnih osećanja koja je imala prema Vronskom.
Nakon što je neko vreme provela van Rusije, Kiti je postala jača osoba i nakon što se udala za
Ljevina, pokazala je stabilnost i saosećanje brinući se o Levinovom bratu Nikolaju.

Kiti je divna devojka čija se nevina lepota nije mogla uporediti sa Anom koja je očarala
Vronskog. Kiti je bila predodređena da bude verna supruga za razliku od Ane kojoj je trebalo da
postigne nešto više u životu. Vremenom je Kiti od nevine devojke postala ljupka žena.

15
 6. Zaključak

Ana Karenjina je u mnogo čemu prepoznatljiv povratak žanru „porodičnih romana“

popularnih u Rusiji nekoliko decenija ranije, koji su bili u modi iz 1870-ih. Ruski porodični
roman prikazivao je blagodati i udobnost porodičnog zajedništva i porodičnog blaženstva, često
na vrlo idealizovan način. U radikalno promenljivoj društvenoj klimi u Rusiji iz 60-ih godina
prošlog veka, mnogi društveni naprednjaci napali su instituciju porodice, nazivajući je zaostalim
i prevaziđenim ograničenjem individualne slobode. Tvrdili su da je porodica decu često
iskorišćavala kao jeftinu radnu snagu. Ana Karenjina se pridružuje ovoj porodičnoj raspravi.
Prva rečenica romana, koja se odnosi na sreću i nesreću porodica, naglašava središnju ulogu ove
ideje.

Iako roman uopšte zauzima porodičnu poziciju, ipak je iskren u vezi sa poteškoćama
porodičnog života. Ideja da porodica ograničava slobodu pojedinca očigledna je u ošamućenom
Stivinom shvatanju na prvim stranicama romana da ne može da radi šta hoće. Ovo ograničenje
slobode očigledno je i u Ljevinovom iznenađenju činjenicom da on ne može po volji da poseti
svog umirućeg brata, već mora prvo da se posavetuje sa suprugom i odgovori na njeno
insistiranje da ga ona prati. Ipak, uprkos ovim ograničenjima lične slobode i uprkos svađama
koje muče svaku porodicu predstavljenu u Ani Karenjinoj, roman prikazuje porodični život kao
izvor utehe, sreće i filozofske transcendencije. Ana uništava porodicu i umire u bedi, dok Ljevin
stvara porodicu i sretno zaključuje roman. Anin život na kraju gubi smisao, dok ga Ljevin
dostiže, kako najavljuje poslednji pasus romana. Na kraju, Tolstoj nam ostavlja zaključak da
vera, sreća i porodični život idu ruku pod ruku.

16
 7. Literatura

1. Biografija Lav Nikolajevič Tolstoj, dostupno na:

https://www.biografija.org/knjizevnost/lav-nikolajevic-tolstoj/ (posećeno 15. 04. 2021).ž
2. Tolstoj, L, N., (1975): Ana Karenjina, Prosveta – rad, Beograd.
3. Pomoć kod pisanja lektira, dostupno na: https://www.lektire.rs/ana-karenjina-lav-
nikolajevic-tolstoj/ (Posećeno 18. 04. 2021).
4. Roman Ana Karenjina, dostupno na: https://www.tabanovic.com/ana%20karenjina.htm
(posećeno 20. 04. 2021).
5. Usanović, N., Bracić, M., (2010): Filozofski fakultet Lav Nikolajevič Tolstoj - plemić
pokajnik (1828-1910), Filozofski fakultet, Odsek za slavistiku, Novi Sad.

17