05.04.2020.

ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD U

PREVENCIJI MENTALNIH
POREMECAJA

1. НА КОЈЕ НАЧИНЕ МОЖЕМО ВРШИТИ ПРЕВЕНЦИЈУ

ДУШЕВНИХ (МЕНТАЛНИХ) ПОРЕМЕЋАЈА ПО НИВОИМА
ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ?
Na nivou primarne zastite mogu se vrsiti razna podsticanja jacanja
pozitivnih stavova I redukcija dominirajuceg skepticizma u vezi sa
mogucnoscu njihove prevencije, fokusiranjem na zdravlje, a ne na
bolest. Takodje mogu se vrstiti razni antistres programi,razvijanje
vestina zivljenja,prevencija u skolama,programi za prevenciju
zloupotrebe supstanci, zatim edukacija pacijenta da prepozna rane
znakove bolesti, da na vreme potrazi strucnu pomoc I da razume svoje
stanje., savetodavne usluge pacijentima, psihoedukacija, pomoc u
resavanju kriznih situacija. . Ovo se moze vrsiti na 3 nacina. Prvi nacin
jeste univerzalno sto se odnosi na intervencije koje su usmerene na
opstu populaciju, ili neku populacionu grupu koja nije identifikovana na
osnovu povecanog rizika. Selektivna prevencija se odnosi na osobe ili
grupe pod rizikom od razvoja mentalnih poremecaja(zlostavljana deca,
starije osobe, izbeglice). Indikovana prevencija se odnosi na osobe pod
visokim rizikom koje su identifikovane kao one koje imaju minimalne
ali prepoznatljive znake I simptome mentalnih poremecaja I koje
pokazuju predispoziciju za mentalne poremecaje ali ne ispunjavaju
kriterijume za takve poremecaje. U ovome mogu da ucestvuju
psihijatri, razvojni I klinicki psiholozi, gerontolozi, lekari opste prakse I
medicinske sestre primenjujuci multidisciplinarni pristup.
Na sekundarnom nivou mogle bi se vrsiti razne kontrole kako bi se na
vreme otkrili mentalni poremecaji koji rano ustanovljeni, mogu dati
bolje ishode u lecenju, zatim ukljucivanje pacijenta, udruzenje
korisnika I porodicnih grupa u proces planiranja, organizacije I nadzora
 nad ustanovama mentalnog zdravlja. Neophodno je osnivanje
udeuzenja korisnika I njihovih porodica.
Na tercijalnom nivou treba ukljuciti:
 Smanjenje nivoa ometenosti uzrokovane hronicnim mentalnim
poremecajima kroz programe rehabilitacije u okviru zastite
mentalnog zdravlja u lokalnoj zajednici. U rehabilitaciji ucestvuju
I clanovi porodice.
 Prevenciju dugotrajnih posledica stresom, onih koji su bili
izlozeni ratnim I drugim intenzivnim stresorima.
 Programe psihosocijalne podrske, kako bi se sprecile stetne
posledice stresnih situacija I njihovi trajni oziljci, kao sto je
transgeneracijsko prenosenje traume, nasilja, agresije.

2. НАВЕДИТЕ 3 СТВАРИ КОЈЕ МОГУ ИМАТИ ПОЗИТИВАН

УТИЦАЈ НА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ УЗ КРАТКО ОБЈАШЊЕЊЕ
ЗАШТО ЈЕ ТО КОРИСНО

a) Sto je vise moguce, promeniti okruzenje na bolje. Na primer, izbegavati stresne

situacije, dokazano je da je stres jedan od predispozicionih faktora za nastanak
dusevnih, odnosno mentalnih poremecaja, pa bi njegova redukcija znacajno
poboljsala mentalno zdravlje pojedinca.
b) Promene stetnih navika, prestanak konzumiranja alkohola, psihoaktivnih
supstanci, koje takodje mogu uticati na nastanak mentalnih poremecaja.
c) Na vreme se obratiti strucnom osoblju. Ukoliko neki pacijent primeti pojavu
ranih sinptoma I znakova nekih od mentalnih poremecaja, potrebno je u sto
kracem roku obratiti se strucnom licu kako bi se obezbedio sto bolji uspeh u
lecenju datog poremecaja, I na efikasniji nacin vrsilo isto., takodje kako bi se
identifikovala bolest ili njeno odsustvo, I tada pruzila odredjena pomoc ili savet
pojedincu koji je sumnjao na prisustvo odredjene bolesti.