GREŠKE IRELEVANTNOSTI

Ne dokazujemo niti pobijamo spornu tezu, nego neku koja joj je slična. Bilo da to radimo namerno ili
nenamerno, tada dolazi do grešaka:
- Mutatio elenchi (Zamena pobijanja; Red herring) i Ignoratio elenchi (Nepoznavanje pobijanja)
Opis: Odvraćamo pažnju od bitnog pitanja ili tezu zamenjujemo drugom koju lakše možemo tvrditi ili pobijati.
Primeri: Zašto ne mogu da idem na žurku, prošle godine sam imala sve petice?
Ako dokazujemo premalo ili previše pravimo grešku:
- Qui nimium probat nihil probat (Ko previše dokazuje ništa ne dokazuje)
Opis: Teza se proširuje na slučajeve koje ne predviđa da bi se lakše pobila.
Primeri: Zašto ne mogu da ostanem posle ponoći? Vi mi uskraćujete slobodu, a niko nema prava to da radi
drugom čoveku! / Dali ste mi neopravdani zbog kašnjenja? Ali vi mi uskraćujete pravo na san! / Kako to
mislite nepristojna? Zar nemam slobodu govora i izražavanja?
- Karikiranje (Straw man)
Opis: Slično prethodnom primeru, teza koja se pobija biva izobličena, često karikirana, bilo tako što se dovodi
do ekstrema, ili se obim tvrdnje sužava na nešto specifično, i onda se pobija ta izmenjena teza.
Primeri: Nisam dobila pet, profesorka očekuje da slikamo kao Leonardo.
Ako dokazujemo nešto sasvim drugo u pitanju je prelaz u drugi rod (grčki: Metabasis eis allo genos) i on ima
ove varijante:
- Argumentum ad hominem (Argument usmeren na čoveka)
Opis: Napada se osoba a ne argumentacija.
Primeri: Šta ti znaš o tome? / Ko si ti da to kažeš?
- Argumentum ad populum (Argument za masu, svetinu)
Opis: Deluje se na predrasude, osećanja ili sujetu slušalaca.
Primeri: Moraš da kupiš taj džemper, u njemu izgledaš deset godina mlađe. / Odgovoran roditelj ne kupuje
polovne udžbenike. / Trebalo bi da kupite ovaj automobil. U njemu ćete biti veoma privlačni.
Moć komplimenta je tolika da on deluje čak i ako je očigledno da nije iskren.
- Argumentum ad misericordiam (Pozivanje na milosrđe; Patetisanje)
Opis: Sagovorniku se sugeriše da se složi sa nama iz sažaljenja.
Primeri: Zar neću dobiti dvojku, celu noć sam učila?
- Argumentum ad verecundiam (Pozivanje na autoritet)
Opis: Za razliku od običnog citiranja, ovde se radi o pozivanju na autoritet onda kada a) on nije kompetentan
na tom području b) postoji neslaganje eksperata na tom području.
Primeri: I Ajnštajn je bio religiozan. / Leo Mesi jede ovaj čips.
Varijanta ove greške je i pozivanje na nepoznate autoritete: „Smatra se da...” „Dobro je poznato...” „Naučno je
dokazano...”
- Argumentum ad ignorantiam (Argument iz neznanja)
Opis: Nedostatak dokaza za neku tezu uzima se kao dokaz za suprotnu.
Primeri: Ne možeš dokazati da duhovi ne postoje, dakle duhovi postoje.
- Argumentum ex consensu gentium ili Argumentum ad numerum (Pozivanje na većinu)
Opis: Mišljenje većine se uzima za argument.
Primeri: Milioni ljudi koriste taj proizvod. / Većina ljudi smatra da je on naš najznačajniji pisac.
- Argumentum ad baculum (Argument batine; Pozivanje na silu; Appeal to force)
Opis: Sagovorniku se nalaže slaganje sa argumentom kako bi izbegao neprijatne posledice.
Primeri: Dok si pod mojim krovom, biće kako ja kažem! / Ako ne kažeš da sam u pravu, naljutiću se!
- Tu quoque (I ti isto tako)
Opis: Pokušaj da se opravda rđav postupak pozivanjem na isto tako rđav postupak nekog drugog.
Primeri: Kažeš da nije zdravo pušiti, a ti pušiš.
- Argumentum ad consequentiam (Pozivanje na posledice)
Opis: Navode se poželjne posledice (Wishful thinking) ili nepoželjne (kao u Appeal to force) da bi se opravdala
ili opovrgla tvrdnja.
Primeri: Moramo verovati u Boga, da bi naš život imao smisla. / Duboko u srcu verujem da će naš tim
pobediti na prvenstvu. / Pobedićemo! Zaista se nadam da hoćemo. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo kad
bismo izgubili.
- Argumentum ad antiquitatem (Pozivanje na tradiciju)
Opis: Nešto je dobro jer dugo postoji.
Primeri: Škole postoje preko dve hiljade godina. Dakle, škole su dobre.
- Argumentum ad novitatem (Pozivanje na modernost)
Opis: Sve što je novo sigurno je bolje od starog.
Primeri: Svaki novi iPhone je bolji od starog.
- Argumentum ad nauseam (Argument ponavljanja)
Opis: Ako stalno ponavajamo istu stvar, verovatnije je da će ona biti prihvaćena.
Primer: Ovaj film je najbolji na festivalu. Nema boljeg filma. Sigurno će pobediti, jer je to najbolji film.

GREŠKE NEOSNOVANOG RAZLOGA

Razlozi koji se navode u prilog tezi su neistiniti ili bar sporni. Ovde spadaju:
- Error fundamentalis (Osnovna greška ili Osnovna zabluda)
Opis: Uvodimo neistinitu tvrdnju kao ključni argument.
Primer: Žene nisu dobri vozači i zato je sigurno ona kriva za sudar.
- Idem per idem (Isto istim); Petitio Principii (Anticipacija principa; engl. Begging the question) i Circulus
in demonstrando (Krug u dokazu)
Opis: Ne dajemo nikakav argument nego svoju tezu ponavljamo drugim rečima; kao argument za tezu navodimo
drugu tezu, koja je takođe sporna i čije dokazivanje pretpostavlja dokazanost teze koju tek treba dokazati i među
argumente stavljamo samu spornu tezu.
Primeri: Staklo je prozirno jer se vidi kroz njega. / Da su ovi postupci legalni, ne bi ih zabranjivao zakon. / Žene
pišu najbolje romane, zato što muškarci ne pišu romane tako dobro. / Postoji mnogo maloletnih delinkvenata
zato što mnoge maloletne osobe krše zakon.

Još neke greške koje se mogu podvesti pod greške neosnovanog razloga:
- Postojeći ali beznačajan uzrok
Opis: Za neki događaj se navodi uzrok koji je prisutan, ali je beznačajan u odnosu na druge uzroke.
Primeri: Pušenje je uzrok zagađenja vazduha u Pančevu.
- Kompleksni uzrok
Opis: Posledica ima više uzroka, a navode se samo neki.
Primer: Prehladu izaziva virus prehlade. (Ovo je greška, jer sam virus nije dovoljan, potrebno je i da se telo iz
nekog razloga ne brani – umor, pad imuniteta...)
- Non causa pro causa (Ne-uzrok za uzrok ili Pogrešan smer)
Opis: Relacija između uzroka i posledice je obrnuta.
Primer: Emisije o nasilju u porodici dovode do porasta broja slučajeva nasilja.
- Post hoc, ergo propter hoc (Posle toga, dakle zbog toga; Slučajna korelacija)
Opis: Vremenski sled se zamenjuje uzročnim sledom.
Primeri: Petao se oglasio i Sunce je izašlo. / Kad je on izašao iz sobe, primetili smo da nedostaje 1000 dinara.
Zaključili smo da ih je on uzeo.
- Cum hoc, ergo propter hoc (S tim, dakle zbog toga; Slučajna korelacija)
Opis: Istovremenost se zamenjuje uzročnim sledom.
Primer: Kad god razgovaramo o tome, meni zazvoni telefon. / Kad god ja ne uradim domaći, profesorka
pregleda.
- Plurium interrogationum (Complex question; Many questions fallacy; Fallacy of presupposition; Loaded
question; Trick question; False question)
Opis: Kompleksno pitanje nastaje kada dve nepovezane stvari spajamo kako bismo ih tretirali kao jedno.
Postavljamo pitanje na koje ne može da se odgovori, jer ono sadrži drugo pitanje na koje je odgovor možda
odričan, pa naše pitanje i nema smisla. Naše pitanje implicira neku tvrdnju koja tek treba da bude dokazana.
Primer: Da li još uvek tučeš svoju ženu? / Hoćeš li prestati da izmišljaš?
Ova pitanja se veoma često javljaju, a o njihovoj efikasnosti svedoči i eksperiment u kome je na pitanje da li su
u sobi videli peć (koje nije bilo) 59% ispitanika odgovorilo sa „da”.

GREŠKE LOGIČKOG SLEDA

- Slippery Slope (Klizava strmina)
Opis: Pogrešna upotreba operatora „ako–onda”. Da bismo dokazali pogrešnost određenog tvrđenja, iz njega
izvlačimo niz mogućih a za nas neprihvatljivih događaja.
Primeri: Ako dozvolimo kratke pantalone, deca će dolaziti u kupaćim kostimima.
- Čista konverzija A suda
Opis: Ako iz činjenice da su svi elementi S takođe i elementi P, zaključujemo i da su svi elementi P takođe i
elementi S.
Primeri: Svi gitaristi su muzičari, dakle svi muzičari su gitaristi.
- Fallacia disjunctionis (Nepotpuna disjunkcija; Logička bifurkacija ili Lažna dilema)
Opis: Prinuđeni smo da biramo između ograničenog, nekompletnog izbora opcija (najčešće dve). Do ove greške
dolazi kada se „ili” razume kao isključivo.
Primeri: Ili me voliš ili me mrziš. / Evropa ili Rusija. / Ili ste za nas ili ste protiv nas.
- Fallacia fictae universalitatis (Prebrza generalizacija)
Opis: Iz malog broja pojedinačnih slučajeva izvodi se opšti zaključak.
Primeri: Moje komšije Mađari su ljubitelji opere. Svi Mađari su ljubitelji opere. / Jedna Mira iz Novog Sada
voli sladoled od maline, znači da sve Novosađanke vole sladoled od maline.
- Dicto simpliciter (Pojednostavljivanje)
Opis: Generalnu ocenu o nekoj klasi primenjujemo na njene članove. To je osobina šabloskog mišljenja.
Primer: Japanci su vredni. On je Japanac, pa je sigurno i vredan.
- Negacija antecedensa
Opis: Svaki argument koji ima sledeći oblik: Ako A onda B. Tvrdim Ne-A. Dakle, ne-B.
Primeri: Rekla si da ćemo ići u šetnju ako bude lepo vreme. Pošto nismo išli u šetnju, znači da nije bilo lepo
vreme.
- Afirmacija konsekvensa
Opis: Svaki argument koji ima sledeći oblik: Ako A onda B. Tvrdim B. Dakle, sledi A.
Primeri: Ako ponovim celo gradivo, dobiću peticu. Dobila sam peticu. Znači da sam ponovila celo gradivo.
- Non distributus medius (Neraspodeljeni srednji pojam)
Opis: Srednji pojam u premisama kategoričkog silogizma se ne odnosi na sve članove određenog skupa.
Primer: Sva deca vole sladoled. Pošto i ja volim sladoled, znači da sam i ja dete.
- Kockarska greška
Opis: Smatra se da posle niza nepovoljnih događaja mora slediti jedan povoljan i obrnuto.
Primer: Sigurno će promašiti sledeći penal, već tri su pogodili.
- Quaternio terminorum (Učetvorostručenje termina)
Opis: Usled greške ekvivokacije, homonimnosti, M dobija dva različita značenja, pa imamo četiri termina i
zbog toga nemamo pravo da izvedemo bilo kakav zaključak.
Primer: Sima je prava kukavica. Pošto je kukavica ptica, znači da je Sima ptica.
- Illicitus Major (Nedozvoljeno prekoračenje većeg termina)
Opis: P se u zaključku odnosi se na sve članove neke klase, a u premisama samo na neke članove te klase.
Primer: Matematika vežba mišljenje. Pošto logika nije matematika, znači da logika ne vežba mišljenje.
- Illicitus Minor (Nedozvoljeno prekoračenje manjeg termina)
Opis: Subjekt zaključka se odnosi na sve članove neke klase, a u premisama samo na neke članove te klase.
Primer: Svi košarkaši su visoki. Svi košarkaši su sportisti. Svi sportisti su visoki.