KUPAC ELEKTRIČNE ENERGIJE

Kupac električne energije može biti vlasnik, nosilac stvarnih prava na objektu koji je
priključen na električni energetski sistem, ili drugi potrošač koji je priključio svoje uređaje
na sistem za korišćenje električne energije i na taj način troši električnu energiju.
Iz obrazloženja: Odredbom člana 25. Uredbe o uslovima isporuke električne energije propisano
je da je kupac dužan da isporučiocu prijavi promenu prava korišćenja, odnosno promenu
vlasništva na objektu koji je već priključen na elektroenergetski sistem. Prethodni kupac koji ne
prijavi promenu vlasništva, odnosno prava korišćenja, dužan je da plati električnu energiju
potrošenu do dana podnete prijave novog vlasnika, odnosno nosioca prava korišćenja.
Prvostepeni sud je zaključio da termini koji se koriste, pravo korišćenja, odnosno pravo
vlasništva, mogu da ukazuju da se kupcima električne energije smatraju nosioci stvarnih prava
na objektu koji je priključen na elektroenergetski sistem, ali je sud zaključio da je to usko
tumačenje i razumevanje ove uredbe, jer se ona mora shvatiti u kontekstu Odluke o opštim
uslovima za isporuku električne energije i Zakona o energetici koji se kod uređivanja ugovora o
isporuci električne energije pozivaju na opšta načela Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor o
isporuci električne energije po tome ko su ugovorne strane i po tome da se taj ugovor zaključuje
saglasnom voljom ugovornih strana ne razlikuju se od drugih ugovora. Kupac električne energije
može biti bilo vlasnik ili nosilac stvarnih prava na objektu koji je priključen na električni energetski
sistem, bilo koji drugi potrošač koji je priključio svoje uređaje na sistem za korišćenje električne
energije i koji neposredno troši električnu energiju.

Prvostepeni sud pravilno zaključuje da je bitno ko je sa isporučiocem električne energije, ovde

tužiocem zaključio Ugovor o isporuci električne energije i koji je sa njim u obligacionom pravnom
odnosu povodom prodaje, odnosno kupovine električne energije u konkretnom slučaju, odnosno
ko je prijavljeni korisnik električne energije.

O spornoj činjenici da li je tuženi korisnik električne energije prvostepeni sud je zaključio

primenom pravila o teretu dokazivanja na osnovu čl. 220. i 223. Zakona o parničnom postupku, s
obzirom na to da tužilac nije dokazao da je sa tuženim zaključio ugovor o isporuci, nije dostavio
dokaz da je tuženi prijavljen kao korisnik ekektrične energije u spornom periodu, niti da je
pozivao tuženog da plati električnu energiju, nije dostavio dokaz da je tuženom dostavljao
račune za isporučenu električnu energiju i da je preduzeo mere propisane zakonom i drugim
podzakonskim aktima u vezi sa opomenom za plaćanje isporučene električne energije korisniku
električne energije. Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je odbio tužbeni zahtev jer nalazi da
nema osnova da se tuženi obaveže da je tužiocu platio električnu energiju.
(Presuda Višeg trgovinskog suda, Pž. 1340/08 od 28.1.2009)