IKAB.

BAUCAL

ZBIRKA ZADATAKA
IZHEMIJE
ZA REDOVNU I DODATNU NASTAVU
U VIII RAZREDU OSNOVNE ŠKOLE
III izdanje
200 ｵｲ｡･ｮｩｨ＠ zadataka sa potpunim objašnjenjem
postupka rada kod svakog zadatka

NIP Ｂｄｅｊ＠ NOVINE - ｉｚｄａｖｋ＠ DELATNOST" d .o.o.

2002.
 TEMA 1.

-ALKALNI I ZEMNOALKALNI METALI

-· JEDINJENJA METALA I A l II A GRUPE
Izraziti metali su ｰｯ･ｴｮｩ＠ ｬ｡ｮｯｶｩ＠ perioda u pcriodnom sistemu elemenata (I A
i II A grupe). Bitne. karakteristike strukture atoma alkalnih i zemnoalkalnih metala
su: imaju ｮ｡ｪｶ･ｩ＠ ｰｯｬｵｲｾｮｩｫ＠ atoma, najslabiju ｰｲｩｶｬ｡ｮｵ＠ silu jezgra atoma, najmanju
clcktronegativnost (EN), najmanji broj valentnih elektrona (prva grupa jedan (c"),
druga dva elektrona {2e-)). U hcmijskim reakcijama otpuštaju elektrone i pri tom
ｰｯｶ･｡ｪｵ＠ oksidac:iono stanje - oksidacioni broj. Otpuštanjem elektrona oksiduju
se a izazivaju redukciju partnera sa kojim reaguju, zato se ponašaju kao r cd u k c i
o n a s r e d s t v a.
ｐｲ･､ｾｯｭ＠ ･ｾｫｴｲｯｮ｡＠
1
neutralni atomi preJaz.e u pozitivne jone katjona (Na+ •
1
K+ ,Mg+ ,Ca+ ...). ·
Reaktivnost elemenata (I A i lJ A grupe) kao svih metala iste grupe pravilno r
a s t e porastom ｰｯｴｵｲ｣ｾｩｫ｡＠ atoma u grupi odnosno atomskog broja (Z).

GGG
Na K Rb
z 11 19 37
EN 1,0 0,9 0,8

Najveta reaktivnos1 je kod rubidijuma

1. ｐｲｯｮ｡ｩ＠ u periodnom sistemu elemenata (PSE), elemenat ｬｲ･＠ perioda druge

glavne grupe.
2. Koji je atomski broj (Z) magnezijuma (Mg)?
3. Koliko protona {p+),a koliko neutrona Ｈｮｾ＠ ｩｺｧｲ｡ｵｪ･＠ jezgro atoma magnezij uma?
4. Koji je mascni broj (A) elementa magnezijum<.?
S. Koju relativnu atomsku masu (Ar) ima clcmcnat magnezijuma?
6. Koji broj elektrona (c") ｩｺｧｲ｡ｵｪ･＠ atomski ｯｭｴ｡＠ (oblak) magnezij uma?
7. Koliko glavnih encrgctskoh nivoa sadrži elektronski ｯｭｴ｡ ＠ atoma magncziju-
ma?
8. Koji energetski sloj magnczijuma je nosilac v a 1 c n I n i h elektrona?
9. Zašto je atom u cetini elcktroncutalna ･ｳｴｩ｣｡＿＠

5
10. Šta se ､ｯｧ｡＠ ka 1a neutralni atom preda (otpušta) elck1rone?
11. Koji elementi u hemijskim reakcijama ｯｴｰｵｾ｡ｪ＠ elektrone?
12. Kako se ncmetali ponašaju u hcmijskim reakcijama?
13. Koje su ･ｳｴｩ｣＠ ｵｧｲ｡･ｮ＠ u molckulima odnosno formulskim jcdinkama, knd
kojih je zastupljena jonska hemijska veza?
14. Koje su ･ｳｴｩ｣＠ ｵｧｲ｡･ｮｾ＠ u jc<.linjcnjima sa kovalcntnom hcmijskom vezom?
15. Navesti nekoliko bitnih razlika izmedu jonskih i kovalcntnih jc<linjcnja.
16. Predstaviti hemijskom ｪ｣､ｮ｡ｩｯｭ＠ reakcije:
a) metal litijum (Li) i sulfatna kiselina (H2S04)
b) litijum-hidroksid (LiOH) sa sulfitnom kiselinom (H1S03)
c) litijum-oksid (Li20) sa sulfidnom kiselinom (H1S)
d) koja je od navc.dcnih reakcija ok<1idno-rcdukcjonc prirode?
17. Odredili tip hemijske veze u navedenim molekulima:
a) K10 - kaliJum·oksid
b) AgiS - srebro (I) sulfid
c) Ctz - molekul hlora
18. Da li se alkalni i zemnoalkalni mela li nalaze u elementarnom sranju u prirodi?
19. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu: a) natrijuma (Na) b) Kalcijuma (C3) koja ｣＠
sagoreti u prisi-
st\.'U 30 dm3 vazduha. Zapreminski procenat kiseonika u ｶ｡ｺｵｨ＠
je 21 %.
20. Oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala itraslvaraju« se u vodi. Vodeni rastvor
reaguje bazno. Rastvorljivost oksida r a s t e porastom atomskog broja (Z)
elemenata u grupi.
Koliko mJ vode ｵ･ｳｴＭ｜ＱＺｊｪ＠ u rastvaranju:
a) 0,2 · Ｑｾ＠ molekula natrijum·olcsida (Na20)
b) 0,2 · to23 molekula kalcijum-oksida (CaO)
21. ｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ｉ masu baza koja se dobija rastvaranjem:
a) 0,2 · 1ct3 molekula Na20
b) 0,2 · 1<>23 molekula CaO
22. Rastvorljivost j ｪ｡ＢｩｮＴ＠ bar.a u istoj grupi raste porastom elektronegalivnosti
(EN) odriosno porastom atomskog broja (Z) metala.
Koja baza ･ｮｲｧｩｾＧＮｪ＠ vrši ncutrali1..aciju neke kiseline: a) LiOH - litijum-hi-
droksid
b) C.SOH - cezijum-hidroksid
23. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ ｫｯｬｩｮｵ＠ kalijum-hidrolcsida' (KOH) koja u reakciji sa fosfatnom ki·
selinom (H3P04) proizvodi:
a) 3,01 · 1023 molekula kalijum-dihidrogenfosfata (KHiP04)
b) 3,01 · 102.3 molekula lcalijum-hidrogenfosfata ＨｋｩｈｐＰＴｾ＠
c) 3,01 · 1023 molekula kalijum-fosfata (KJP04)
24. Alkalni i zemnoalkalni metali ;eaguju sa vodom. Brzina reakcije se ｰｯｶ･｡＠
porastom Z elemenata u grupi. U tom procesu metali istiskuju je.dan atom
vodonika iz vode; vežu se sa ostatkom vode - hidroksilnom grupom (OH-1),
Proizvodi ove reakcije su: elementaran vodonik - Hi(g) i ｯ､ｧｶ｡ｲｪｵ＠ baza,
koja zaostaje u rastvoru.
ｉｚｒａｕｎｔＺ＠ zapreminu vodene pare - HzO(g) koja se stvara sagorevanjem
oslobodenog vodonika iz 36 cn1' vode ( +4 "C) u reakciji sa litijumom (Li).

6
 1
25. Koji.uzorak sadrži više vezanih (potencijalnih) hloridnih jona (CI " ) :
a) 30 g natrijum-hlorid (NaCI)
b) 30 g ｫ｡ｬ｣ｩｪｵｭＭｨｯｲ ＠ (CaCh) ·
26. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu 3,25 · 1023 hloridnih jooa (Cr 1) .
27. Koliko ･＠ se molekula aluminijum-hlorida (AICIJ) formirati sa 3,025 · 10
23
1
hloridnih jona (C1- )?
28. žarenjem ｫｲ･ｮｪ｡＠ (C3C03) dobija se negašeni krd (CaO) i ugljcnik (IV)
oksid (C02).
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ Ｚ＠ masu negaš'enog ｫｲ･｡＠ koja se dobija farcnjcm 5 kg krctnjaka , knji
sadrži ＶＰＥ Ｎ ｾｩｳｴｯｧ＠ kalcijum-karbonata (CaC03).
29) Ncgašcni ｫｲ･＠ (010) gasi se vodom pri ･ｭｵ＠ se dobija gašeni ｫｲ｣ｾ＠ ili kalcijurn-
hidroksid - Ca(OH)2.
Koliko kg vode je potrebno za gašenje 1,68 kg živog ｫｲ･｡＠ (CaO) da bi broj mol
eao : H20 bio 1 : 4?
30. Negašeni ili živi ｫｲ･＠ je oksid kalciju ma (CaO), a gakni krcl: je baza kakijuma
-Ca(OH)2. Stajanjem na vazduhu obe supstance reaguju sa vazdušnim ugljc-
nik (IV) oksidom (COi)
ｬｺｲｮｵｯｴｩＺ＠ zapreminu ugljcnika (IV) oksida koja se važe sa:
a) 28 g negašenog ｫｲ･Ｎ｡＠ (CaO)
b) 28 g gašcnug ｫｲ･｡＠ - Ca(OH)2
31. ｕｶｯ･ｮｪｭ＠ ugljenit: (IV) oksida (C02) u bistru ｫｲ･ｮｵ＠ vodu - Ca(OH)i dolazi
do stvaranja i rastvaranja kalcijum-karbonata (CaC03).
a) ｩｺｲ｡ｵｮｴ＠ ｫｯｬｩｮｵ ﾷ ｫ｡ｬ｣ｩｪｵｭＭｲ｢ｯｮ＠ koja se nataloži ｵｶｯ･ｮｪｭ＠ 44,8 dm 3
ugljcnik (IV) olrsida u rastvor ｫｲ･ｮ｣＠ vode, koji sadrži 111 g Ca(OH)z
b) koja ｫｯｬｩｮ｡＠ kalcijum-karbonata je rastvorena pod ulicajcm ugljcnik (IV)
oksida?
32. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu kalcijumovih jona Ca 2 • k'oje sadrži 200 g 15% rastvor J.::1lci-
jum-hlorida, (CaCh) ako u tom rastvoru stepen ､ｩｾｯ｣ｪ｡･＠ iznosi ＷＰ Ｙ ｾ＠ ..
33. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ molsku masu magnezijum-fosfata - Mg.1(P04)2.
34. ｐｲｯｮ｡ｩ＠ masu elementarnog natrijuma (Na) kojoj odgovaraju 0.3 m0Ja.
35. Odrediti broj atoma elemenata vezanih u ･ｴｩｲ＠ molekula (4 KHzt'O<) kali1um-
dihidrogcnfosfa1a .
36. Odrediti broj vezanih atoma elemenata u 4 mol kalijum-<lihidrogcnfosfatu (4
KHzP04).
37. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ rnaseni ude.o (W) kalijum-sulfata (K2S04) u rastvoru koji sadrži 13
g }(zS04 i 77 g H20. .
38. Odrediti maseni udeo litijum-bromida (LiBr) u rastvoru koji je napravljen ra-
stvaranjem 3,01 · 102-1 molekula LiBr sa 10 mol H20.
39. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ procentnu koncentraciju rastvora natrijum-hidroksida (NaOH) u ko-
me je rastvorcno 22 g narrijum -oksida (Na20) sa 170 g HzO.
40. Rastvoreno je 0,8 g kristalnog kakijum-hlorida (CaCii · 6H 20) sa 20 g H:zO.
ｬｺｲ｡ｾｵｮｴｩ＠ procentnu koncentraciju rastvora.
41 . Isparavanjem H20 iz 70 g 5% rastvora NaCI ｯｳｬ｢｡＠ se vodena para, a u posudi
ostaje suva kuhinjska so (NaCI).

7
 a) odrediti masu dobijcnc kuhinjske soli
b) ｩｺｲ｡ｵｮｾｴ＠ zapreminu ｯｳｬ｢･ｮ＠ vodene pare Ｈｲ｡ｵｮｬｯ＠ na normalne usto·
vc).
42. Za ｯ､ｲ･ｮ＠ ogled potreban je rastvor koji sadrži 3,01 · ia23 hloridnih jona
(Cl- 1) . Na raspolaganju je ras1vor kalijum-hlorida (KCI) kod koga je stepen
disocijacije a = I, odnosno 100%, i rastvor kalcijum-hlorida (C.'.!Cl2) koji ima
a = 0,75 odnosno 75%.
Koja supstanca sa manjom masom daje navedeni broj hloridnih jona, akq je u
rastvorima odnos broja mol l : 1.
43. Zagrevanjem 60 g 4% rastvora litijum-hidroksida (UOH) oduzeto je 10 cm 3 vode
Odrediti procentnu koncentraciju ostatka rastvora.
44. Baze koje se rastvaraju u vodi nazivaju se a I k a 1 i j e. ｎ｡ｪ･＠ alkalije grade
alkalni i zemnoalkalni metali (I A i II A grupa). Koja se jedinjenja nazivaju
anhidridi baza i 1.ašto?
45 . Sagorevanjem metala dobijaju ｾ･＠ oksidi metala.
a) ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu kalcijuma (Ca) koja potpunim sagorevanjem gradi 18 g kal-
cijum oksida (CaO).
b) ｐｲｯｮ｡ｩ＠ zapreminu vazduha koja je potrebna za sagorevanje 18 g kalcijuma
(V%0 2 ) = 21%
46. a) Odrediti ｫｯｗｾｩｮｵ＠ kalcijum-hidroksida Ca(OH)2 koja se gradi »rastvaranjem„
18 g kalcijum-oksida (CaO).
b) Koliko se mi vode veže pri rastvaranju 18 g CaO?
47. Oksidi mcta1a ｲｾｧｵｪ＠ sa kiselinama ｧｲ｡､･ｩ＠ so i vodu. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ ﾷ＠ broj molekula
hloridne kiseline (HCI) koja rcaguje sa 18 g CaO.
48. ｉｺｲ｡ｾｵｮｴｩ＠ ｫｯｬｩｴＧｾｮｵ＠ kalcijum-hlorida (CaClz) koja nastaje reakcijom 18 g CaO
sa hloridnom kiselinom (HO). .
49. Koji se broj molova molekula HP stvara reakcijom 18 g CaO sa HCL?
50. ｍ･ｵｳｯ｢ｮｭ＠ reakcijom oksida meta1a i nemetala dobija se ｏ＼ｬｧｯｶ｡ｲｪｵ＠ so.
Reakcijom sumpor l VI) oksida (S03) sa 18 g CaO gradi se 0.32 mol kalcijum-
sulfat.a (CaSo..). Koliko se dm 3 S03 ｶ･ｾｊｯ＠ (pod n.u.)?
5 l. Baze reaguju sa oksidima nemetala gradeti ｯ､ｧｶ｡ｲｪｵ＠ so i vodu.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ i.aprcminu sumpor'(IV) oksida (S02) koja ･＠ izreagovati sa 22g13%
rastvora bariJum-hidroskida Ba(OH)2?
52. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu barijum-sulfita (BaS03) koja se ｧｲ｡ｩ＠ reakcijom 22 g 13%
rastvora barijum-hidroksida sa sumpor (IV) oksidom (So2)?
53. Koliko grama 5% ｲ｡Ｎｾｴｶｯ＠ može da se napravi rastvaranjem 10 g NaCI?
ｾＴＮ＠ ｐｲｯｮ｡ｩ＠ masu titijum-nitrata (LiN03) koja se stvara nautralizacijom U,2 mol
litijum-bidroksida (LiOH) ni1ratnom kiselinom (HN03).
55) Metali su reaktivniji (pozitivniji) od vooonika. Radi toga metali istiskuju vooo-
nik iz jedinjenja. z.amena jednog atoma drugim atomom naziva se supstitucija.
Metali supstiluišu vooonik u kiselinama ｶ･ｾｵ＠ se 1..a radikal kiseline (R-) grade
so i pri tom ｯｳｬ｢ｾ｡ｪｵ＠ elementaran vodonik (H2).
a) Reakcijom kalijuma (K) sa hloridnoin kiselinom (HCI) oslobodilo se 7 dm 3
vodonika. IzraCunati broj atoma kalijuma koji je izreagovao u tom procesu.
b) Koja se ｫｯｬｩｮ｡＠ kalijum-hlorida (KCI) gradi u navedenom proresu?

8
56. Elektrolizom 22 g rastopa natrijum-hlorida (NaCl) na pozitivnoj elektrodi anodi
(A+) OKSIDACIJOM izdvaja se elementaran hlor (Cl2) a na negativnoj elek-
trodi katodi (K-) REDUKCIJOM dobija se elementaran natrijum (Na).
a) ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu hlora koja se izdvaja elektrolizom rastopa 22 g NaCI.
b) Odrediti masu hlorovodonika (HCI) koji se <lobija sintezom dobijcnog hlora
sa vodonikom.
57. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ ｫｯｬｩｮｵ＠ kalcijum-karbonata (CaC03) koji se taloži ｵｶｯ･ｮｪｭ＠ 15
dm 3 ugljenik (IV) oksida (C02) u 100 g 7% rastvora bistre ｫｲ｣ｮ＠ voc.lc -
Ca(OH)2.
58. Poznato je da se kalcijum-karbonat (CaC03) ne rastvara u vodi. Ako se u vodi
nalazi rastvorcn ugljenik (IV) oksid (C02), tada dolazi do rastvaranja eaco 3
pri ･ｭｵ＠ se gradi rastvorljiv u vodi kalcijum-hidrogenkarbonat Ca(HC03):;:.
a) Ako se dejstvujc sa 0,58 mol C02 sa vodom na CaC03 koliko ･＠ se nagraditi
molekula Ca(HC03)2?
b) Odrediti masu kalcijum-karbonata (CaC03) koju rastvara voda sa 0,58 mol
ugljenik (IV) oksida (C02).

9
I. Elemcnat ｴｲ･＠ periode, Ir A grupe je metal magnczijuma (Mg).

2. Atomski (redni) broj (Z) magnezij um je Z(Mg) = 24

3. U jezgru atoma magnezijuma nalazi se: N(P+) = 12 i N(n°) = 12

4. Maseni broj (A) predstavlja zbir protona i neutrona (mora biti ceo broj)
A(Mg) = N(P+) + N(n°) = 12 p+ + 12 n° =
24
A(Mg) = 24

5. Relativna atomska masa (Ar) je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog
atoma ｶ･｡＠ od 1/12 mase izotopa C - 12
Ar(Mg) = 24

6. Z(Mg) = 12
Atomski broj (Z) ｯｺｮ｡ｶ＠ broj protona (P+) u jezgru atoma. Pošto je broj
protona i broj elekstrona (c-) u atom1.l jednak; N(P+) = N(e-) to ｺｮ｡ｩ＠ da je
elektronski ｯｭｴ｡＠ (oblak) atoma magnczijuma ｩｺｧｲ｡･ｮ＠ od 12 c-.

7. Elektronski ｯｭｴ｡＠ atoma magnezijuma ｩｺｧｲ｡･ｮ＠ je iz tri glavna energetska

· nivoa: K, Li M. Karakteristika atoma elemenata ｴｲ･＠ periode je da imaju tri
osnovna (glavna) energetska nivoa u elektronskom ｯｭｴ｡ｵ＠ .
.,
8. Kod svakog atoma, valentni elektroni nalaze se na perifernom energetskom
nivou (najviši energetski nivo). Valentni elektroni ｵ･ｳｴｶｪ＠ u hemijskim reak-
cijama jer su najslabijom silom vezani i.a jezgro atoma. Ovi elektroni ｵｴｩ＠ na
osobine elemenata. Magnezijurn i drugi zemnoalkalni metali imaju dva valentna
elektrona (2 e). Nosilac valentnih elektrona kod atoma magnczijuma je ｴｲ･ｩ＠
energetski nivo (M).
9. ｋｯｬｩｮ｡＠ naclektrisanja protona (p +)i elektrona (c-) jednaka je, ali suprotnog
znaka. Pošto atom sadrži isti broj protona i elektrona, to je i ｫｯｬｩｮ｡＠ pozitivnog
i negativnog naboja ista što uslovljava elektroneutralnost atoma.

10. Kada se poremeti jednakost protona i elektrona u atomu tada atomi prelaze u
naclektrisane ･ｳｴｩ｣＠ - jone.
Ako atom otpušta elektrone u toj ･ｳｴｩ｣＠ os ta ･＠ ｶ･ｩ＠ broj protona N(p +) > N(cl
pritom neutralan atom prelazi u pozitivan jon (katjon) ukoliko atom prima
jedan ili više elektrona (e-) prelazi u negativno nacfcktrisanc jonc (anjonc) . U
anjonitna je N(p +) < N(e)

10
l L Mcwli i vot.lunil< su pozitivni elementi, jer u hcmijskim reakcijama otpištaju
elektrone. ｏｴｰｵｾ｡ｮｪ｣ｭ＠ elektrona neutralni atomi prelaze u pozitivne jonc
katjonc Ｈｌｩｾ＠ ｂ｡
Ｒ
ｾ＠ Ai +)
1

l2 Ncmcuili su 7...ｗｾｮｩ＠ ｬ｡ｮＧｯｶｩ＠ pcnod:.i (Vll, Vf i ｰｯ｣ｴｮｩ＠ ｬ｡ｮｯｶｩ＠ V i IV grupcj .

Imaju supmtnc osobine metala. Opšta karakteristikLI ｾｴｲｵｫ｣＠ atoma nemetala
je: da imaju mali ｰｯｬｵｲ｣ｮｩｫ＠ atoma, jaku ｰｲｩｶｬ｡ｮｵ＠ silu jezgra atoma, vdiku
elektroncgativnost, ｶ･ｩ＠ hroj valentnih elektrona što sve uslovljava da ncmetali
u hcmijskim reakcijama primaju elektrone; redukuju se, a pona.šaju se kao
oksidaciona srcr.btva .
ｐｲｩｭ｡ｾｪ｣＠ elektrona atom i nemetala prelaze u negativne jone - anjonc . (CI ·
2
0 ·, N ·'· )

13. ｳｴｩ｣･＠ koje ｩｺｧｲ｡Ｇｵｪ＠ jonske molekule odnosno formulske jedinke su joni, koji
su vezani ･ｬｫｴｲｯｳ｡ｩｾｮｭ＠ ｰｲｩｶｬ｡ｮｭ＠ silama suprotnog naclcktrisanja.

14. U molckulima, sa kovalentnom hemijskom vezom ｾ｣ｳｴｩ･＠ Sl. ;itomi koji su

ｭ･ｵｳｯ｢ｮ＠ vezani ｺ｡ｪ･､ｮｩｫｭ＠ elektronskim parovima .

15. U vodenor.i rastvoru i rastopu jonska jedinjenja se disosuju na pokretljive (slo-

bodne) jonc, kovalentna uglavnom ne. Vodeni rastvor i rastop jonskih jcdin jenja
provodi ･ｬｫｴｲｩｮｵ＠ struju (elektroliti). Jonska jedinjcnja se na znatno višoj tem-
peraturi tope (Lt.), ｫｬｪｵ｡＠ (t.k.) u odnosu na kovalentna jcdinjenja.

O +I +6-2 +1+6-- 2 O
16. ;i) 2Li + H2S04 - - - - Li2S04 +Hi

+1-2-i· J +lH-2 +1+4·2 +l-2

b) 2LiOH + HzS03 ---Li2S03 + 2H20
+-1 ··2 +I -2 + 1-2
c} l.i20 + H2S Li2S

d) reakcija elementarnog litijuma-(Li) sa sulfatnom kiselinom (H2SQ4) je oksi -

doredukcione prirode, 1.ato što litijum i vodonik menjaju oksidaciono '>tanje
(broj)

o -e- +l
Li Li
o -2e- +1
21.i 2Li

Litij um otpušta elektron, ｰｯｶ･｡＠ okcidaciono stanie od nulta (O) na + 1.

Litij um se oksidovao.

11
 ｾ ｉ＠ Ｋｾ＠ \)
JI - - - • H
... ! _.. ｾ ﾷ Ｎ＠ o
2H - -·· ··-·-+ 2H

Votlonik j(' primio elektron, smanjio oksidaciono stanje (broj) otl + l na

nulta (O) . Vodonik se rcdukovao.
Broj ｯｴｰｵｾ｣ｮｩｨ＠ i primlj('nih elektrona je 2e- (u ｳｶｾＱｫｯｪ＠ reakciji mora hiti
jednak).
Reakcije pod b) i c) nisu oksidorcdukcione 1..ato što ni jedan clcmcnat ne
m('nja nksidaciono stanje.

17. Ako je razlika elck1roncgativnos1i (EN) elemenata u molekulu iznad 1,9 ､ｯｩ＠
･＠ do primo-predaje clckstrona i do ｧｲ｡･ｮｪ＠ jona. U tom jedinjenju formira se
jonska hcmijska veza. Ukoliko je razlika clcktroncg:11ivnosti (EN) ispod 1,9 u
tim nwlckulima zasniva se kovalentna veza.

a) KzO
EN(O) 3,5 =
EN(K) 0,9 =
2,6
Razlika EN je iznad 1,9 što ｺｮ｡ｩ＠ da je u K10 zas1upljcna jonska hemijska
\ 'Cl..3

b)
EN(S) =
EN(AG) =

Razlika EN je ispod 1,9 što ｺｮ｡ｾｩ＠ da se u Ag2S formira kovalentna polarna

veza.

0 02
EN(CI) = 3,0
lzmedu atoma hlora nema razlike EN; razlika je nula (O) u tom ｳｬｵ｡ｪ＠ ja-
vlja se kovalentna nepolarna veza.

18. Alkalni i zemnoalkalni metali su vrlo reaktivni; najreaktivniji metali i zbog toga
se ne javljaju u prirodi u elementarnom stanju ｶ･＠ ｩｳｫｬｪｵｶｯ＠ u obliku jedinjcnja.

19. ｭＨｾ｡Ｉ＠ = ?
V(vazduh) = 30 ctrn 3
M(!"a) = 23 g/mol
4Na + 02 - - - + 2Na20 +Q
4mol l mol

12
 4 · (23 g) (22,4 dm3) ·
= 9Z g
3 3
100 dm vazduha sadrli: 21 dm 02
30 dm va1:duha ｩｭ｡･ＺＮ＠
3 3
x dm 02
x = 6,3 dm 3 Oz
V(02) = 6,3 dm 3 kiseonika nalazi se u 30 dm 3 vazduha
92 g Na (4 mol) veže 22,4 dm 3 Oi (l mol)
x g Na ｶ･ｺ｡＠ 6,3 dm 3 02 )iz 30 clm 3 vazduha)
x = 25,87 g Na
m(Na) = 25,81 g natrijuma sagoreva u prisustvu 30 dm3 vazduha
b) m(Ca) =?
V(vazduh) = 30 dm3
=
M(Ca1 40 gtmol
3
30 dm vazduha sadrži 6,3 dm Oz

2Ca + 02 ...._.Ｍｾ＠ 2Ca0 + Q

2 mol 1 mol
3
2 · (40 g) (22,4 dm )
= 80g
80 g ca (2 mol) reaguje sa 22,4 dm 3 02 (1 mol)
3
x g Ca ｲ･｡ｧｯｶ＠ sa 6,3 dm 02

)( == 22,5 g Ca
m(Ca) = 22,S g kalcij uma sagorcva u prisuslvu 30 dm3 vazduha
Tnal.".e, alkalni i vetina zemnoalkalnih metala ｾｵｶ｡＠ se pod petroleumom
zbog agresivne reakcije sa vazdušnim sastojcima (02, C02, HiO ... )

20. a) Y(H20) =?
N(Na20) ::: 0,2 · 1023 molekula

Na20 + H20 --. 2NaOH

1 mol l mol
(6,02 . 1023 ) (18 g)
18 g HzO = 18cm'

6,02 · 1023 molekula Na20

23
0,2 · 10 molekula Na20

x= 0,6 ml HzO 1
V(H20) == 0,6 cm;vode hemijski raslvara 0,2 · 102- molekula natrijum-ok-
sida

13
 h) Y(H.:0) = '!
N(CaO) = 0,2 · 1023 molekula
C',;.iO +
I mol l mol
23
(6,02 · I 0 ) (18 g)
Dalji tok zadatka je isti kao pod a) ｺｮ｡ｩＬ＠ 7.a rastvaranje istng broja mokku-
la (0.2 · 1023 ) Na20 i CaO ｵｴｲｯｩ｣＠ se isti broj mi vode (0,6 mi)

21. a) N(Na20) = 0,2 · !Oz 3 molckub

m(NaOH)::: '!
M(NaOH) = 40 gjmol

N:i20 + H:.O - - --4- 2Na0H

1 mol 2 mol
(6,02 . 10 23 ) 2 . ( 40 g) = 80 g
6,02 · 1023 molekula Na20 gradi 80 g NaOH
0,2 · 10 molekula Na20 ｮ｡ｧｲ､ｩ｣＠
23
x g NaOH
ｭｾ｡ｏｈＩ＠ = 2,66 g natrijurn-hidroksida proizvodi se rastvaranjem (0,2 ·
10 3 ) molekula natrijum ·oksitla

b) N(CaO) = 0,2 · 10 23 molekula

mOl(OH)2 =?
MCa(OH)2 = 74 g./mol

CaO + l hO--+ Ca(OH)2

1 mol 1 mol
(6,02 . 1023 ) (74 g)
23
6,02 · 10 molekula CaO proizvodi 74 g Ca(OH)2
0,2 · 10 23
molckuh ｰｲｯｩｺｶ＼ｬ･＠ x g Ca(OH)2

X= 2,46 g Ca(OH}2
23
mCa(OH)2 = 2,46 g <lobija se ra5tvaranjem 0.2 · 10 mol<.:kula CaO

22. Cczijurn-hidroksid (CsOH) je agre!'t!v;: , ,11rov11ija baza pa ･＠ i neutraliz.:iciju

･ｮｲｧｩｪ＠ vršiti.

23.
a) n(KOH) = ?
N(KH2P04) = 3.0l !021 mc'lckul:i
Ｍｾ ﾷ＠

n N =
= t\;- :: ('"LI p 3.0 1 ·J..O'"'
!\.s z 04) = - Ｍｾ = o.::-- mo.I
' A . , 1),02. ＩｊｲＧ ＺＧＮｾ ＧＢｉ＠
r:(l\:H2P04) = 0,5 mol
KOH + ｈＮｾｐｏ Ｎ ［＠ - - - · • KH;:PO: 4. 11:0

14
 1 mol I mol
O,S mol 0,5 mol (3,01 · 102'.l molekula)
n( KOI !) -= 0,5 mol ｫＺｩｬｪｵｭＭｨ､ｲｯｾ｡＠ ｵｾ｣ｳｴｶｪ＠ u ｧｲ｡･ｮｪｵ＠ ｾＮＰＱ＠ · 1< r: 1
rnolck ul<i kalJjum -dihidrogcn -fosfata

b) n(KOH) = '."
N(K2llP04) = 3.!ll · JOZJ molckul:1 (0,5 mol)
2KOH + lbP04 ·- - K2HP04 + 2H20
2 mol l mol
I mol 0,5 mol (3,0l · 1023 molekula)

n(KOH) = I mol kalijum -hidrobida rcagujc ｳｾ＠ fosfatnom kisdino111 pr 1

ｧｲ｡･ｮｪｵ＠ 3,01 · !On molekula kalijum-hidrogl.!nfosf:tta

c) n(KOH) =?
N(K3P04)= 3,01 · 1023 molekula (0,5 mol)

3KOH + H3P04 - - K3P04 + 3H20

3 mol I mol
1,5 mol 0,5 mol (3,01 · 1023 molekula)

=
n(KOH) 1,5 mol kalijum-hidroksida neutralizacijom fosfatne kiseline
proizvodi 3,01 · 1023 (0,5 mol) molekula normalnog kalijum-fosfata

24. V(H20) = 36 cm ·; (voda koja rcagujc)

V(H20) =
? (vodena para koja se s1vara)
36 mi HzO = 36 g HzO
M(H20) = 18 g/mol

n = M= n(H20) = ｾ＠ = 2 mol
n(H20) = 2 mol vode sadrži 36 ml .

2Li + 2j1 - O -H -
2 mol
- -- Hit + 2LiOH
1 mol

2 · (18 g) = 36 g (22,4 dm 1) .
3
V(H2) = 22,4 dm vodonika ｯｳｬ｢｡＠ 1itijum iz 36 mi vode

2Hz + 02 Ｍｾ＠ 2H20 (g) + O

2 mol 2 mol
3 3
2 · (22.4 dm } 2 · (22,4 ctm )
= ＴＮＦＭ､ｭｾ Ｍ = ｾＱ＠ : 44,&
JdmJ ｬｭ＠
Zapreminski odnos H : HiO je I : 1

15
 Prema tome, ｾ｡ｧｯ｣ｶｮｪｭ＠ 22,4 dm 3 vodonika ､ｯ｢ｩ｣＠ se 22,4 ､ｭ ｾ＠ Ｍ vodene pare
( mereno pri n.u.) V(H ｾｏＩ＠ = 22,4 dm·'vodene pare dobiju se sagorevanjem vodoni-
ka iz 36 mi vode (u reakciji sa metalnim litijumom)

ｾＵ＠ a) m(NaC!) = ."f1 g

N(Cl- 1) ? =
M(NaCl) =
58,5 g/mol

n = ｾ＠ M = n(NaCI) = ｾ＠ｾＭ = 0,512 mol

rnof'' 6 02 ] 02.l m&-- 3,08. 1023
N ' = n · NA = N(.N aC I) =O„'i 12 ｾﾷ＠ · • · ·r· = ｭｯｬ｣ｫｵ｡ｎ＠

JI nac!in:
21
58,5 g NaCI (l mol) sadr}.i 6,02 · 10 molekula
30 g NaCJ ｩｭ｡｣＠ : x molekula
x = 23
3,08 · 10 molekula nairijum-hlorida sadrži 30 g

1 molckul NaCI sadrži 1cr1 jon

3,0S · 1023 molekula ｩｭ｡･＠ xc1- 1 jona

x = 3,08 · 102.'l hloridnih jona (Cr 1) sadrži 30 g natrijum hlorida

b) m(CaCh) = 30 g
1
N(Cr ) =?
M(CaCli) 111 gtmol =
111 g c:ac12 (I mol) saclr7.i 12,04 · t-023 cr1 jona (2 · NA)
30 g Ca02 ｩｭ｡ｾＺ＠
•• ia- 1 jona
X = 3,25· · 1023 CI-I jona

N(CL- 1) = 3,25 · 1023 hloridoih jona vezano je u 30 g kalcijum-hlorida. Prema

tome, 30 g CaCJ2 sadr1i ｶｩｾ＠ hloridnih jona.

26. m(3,25 · 1023 c1-) ? =

M(Cr 1 ) = 35,5 g/mol jon

6,02 . 1023 c1- 1 jona 35,5 g

3,25 · 1021 CI-I jona xg

X= 19,16g
m(3,25 · l02 'l Cl- 1) "" 19,16 g

27. N(Cl- 1) = 3,25 · 10 23 jona

N(AICl:i) =?

16
 1 molekul AJCh sadrži 3Cl-1 jona
x molekula AJCh ｩｭ｡｣＠ 3,25 . 1023 c1- 1 jona
23
x == 1,08 · 10 molekula AJCb
N(AJCb) = 1,08 · 1023 molekula aluminijum-hlorida može da se oagradi vezi-
vanjem 3,25 · 1023 hloridnih jona

28. m(CaO) =?
ｭＨｫｲ｣ｮｪ｡Ｉ＠ = 5 kg (60% CaC03)
100 kg ｫｲ･ｮｪ｡＠ sadrži 60 kg CaC03 (60%)
5 kg ｫｲ･ｮｪ｡＠ ｩｭ｡｣＠ X kg CaC03

x = 3 kg CaC03
m(CaCo3) = 3 kg ｩｳｴｯｧ＠ kalcijum-karbonata dobija se 5 kg ｫｲ･ｮｪ｡ｊＮＺＬ＠ koji
sadrži 40% primesa.

M(CaC03) = 100 g/mol

M(CaO) = 56 g/mol

CaC03 - - - - - - CaO + C02

1 mol 1 mol
(100 g) (56 g)
100 kg 56 kg

100 kg CaC03 daje 56 kg CaO

3 kg CaC03 ｩｭ｡｣＠ x kg CaO
x = 1,68 kg CaO
m(CaO) = 1,68 kg negašeni ｫｲ･＠ koji se dobija žarenjem 5 kg ｫｲ･ｮｪ｡＠ koji
sadrži 60% ｩｳｴｯｧ＠ kalcijum-karbonata·

29. m(H20)=?
m(CaO) = 1,68 kg
M(H20) = 18 g/mol
M(CaO) = 56 g/mol

CaO + HzO _ __,. Ca(OH)2

1 mol 1 mol
(56 g) (18 g)
56 kg 18 kg
56 kg CaO veže 18 kg H20
1,68 kg CaO ｶ･ｺ｡＠ X kg H20

X = 0,54 kg H20

17
 l<g H2U · 4 = L, lb l<g H2U
U,.'.>4
m(H20) = 2,16 kg vode ｵｴｲｯｩ･＠ se za gašenje 1,68 kg negašenog ｫｲ･｡＠ da
bi odnos broja mol CaO : HzO bio 1 : 4

30. V(C02) = ?
m(CaO) = 28 g
mCa(OH) = 28 g
M(CaO) = 56 g/mol
MCa(OH)2 = 74 g/mol

CaO + C02 _ __..

1 mol 1 mol

(56 g) (22,4 dm 3)

56 g CaO veže 22,4 dm 3 C02

28 g CaO ｶ･ｺ｡｣＠ 3
X dm C02

x = 11,2 dm 3 C02
V(C02) = 11,2 dm3 ugljenik (IV) oksida reaguje sa 28 g živog ｫｲ･｡＠ (kalcijum-
oksid)

Ca(OH)2 + C02 __. CaC03 + HzO

1 mol 1 mol
(74 g) (22,4 dm 3)
74 g Ca(OH)2 veže 22,4 dm 3 C02
3
28 g Ca(OH)z ｶ｣ｺ｡･＠ x dm C02
x = 8,47 dm 3 COz.. ·
V(C02) = 8,47 ､ｾ Ｓ＠
ugljenik (IV) oksida veže se s·a 28 g gašenog ｫｲ･｡＠ (kalci-
jum-hidroksid)

= 44,8 dm 3
31. V(C02)
mCa(OH)2 = 111 g
n(CaC03) =?
M[Ca(OH)2] = 74 g/mol
Ca(OH)2 + C02 CaC03 + H20
1 mol 1 mol
(74 g) (22,4 dm 3)

74 g Ca(OH)2 veže 22,4 dm 3 C02

111 g Ca(OH)2 ｶ･ｺ｡＠ x dm 3 C02
x = 33,6 dm 3.co2
V(C02) = 33,6 dm 3 ugljcnik (IV) oksid koji se veže sa 111 g kalcijurn-hidrok-
sidom

18
 V(C02) = 44,8 dm 33 uvedeno u ｫｲ･ｮｵ＠ vodu
V(C02) = 33,6 dm 3 stupilo u reakciju sa 111 g Ca(OH)z
V(COz) = 11,2 dm rastvara se vodom

Ｑ
n = :: =
m
ﾷｾ＠
22,4d /mol
= 0,5 mol C02 nije izreagovalo

odnos broja mol COz CaC03 (u jedna(ini)

1 mol 1 mol
(22,4 dm 3)

22,4 dm 3 C02 1 mol/gradi I mol caC03

3 x mol CaC03
33,6 dm C02 nagradite
x ·= 1,5 mol caC03
ｮＨ｡ｃＰＳＩ＠ = 1,S mol kalcijum-karbonata nataloženo je reakcijom 33,6 dm 3
C02 sa 111 g ｡ＨｏｈＩＲ＠

ｋｯｬｩｮ｡＠
C02 koja ｮｩｪ･ ｾ ｩｺｲ･｡ｧｯｶｬ＠ sa Ca(OH)2 je 0,5 mol (11,2 dm 3)
Višak C02 sa H20 vrši rastvaranje taloga CaC03:
caC03 + C02 + HzO ｾ＠ ｡ＨｈｃＰＳＩＲ＠
1 mol 1 mol
O,S mol : 0,5 mol

ｮＨ｡ｃＰＳＩ＠ = 0,5 mol taloga kalcijum-karbonata se rastvara

n(ciiC03) = 1,5 mol (nataložene)
ｮＨ｡ｃＰＳＩ＠ = 0,5 mol (rastvorena)
ｮＨ｡ｃＰＳＩ＠ = 1 mol (ostalo u talogu)
32. m(ca + 2) = ?
m(15% rast. caCJz) = 200 g
｡ＨｃｊｺＩ＠ = 0,7 (70%)
M(ca +z) = 40 g/mol jon

100 g 15% rast. CaCl2 sadrži _15 g CaC)z

200 g 15% rast. cac1z ｩｭ｡･＠ x g CaCl2

x = 30 g cac12.
ｭＨ｡ｃｨＩ＠ = 30 g kalcijum-hlorida rastvorena je u 200 g 15% rastvora
30gcac12 m
n = M = ｮＨ｡ｃｨＩ＠ = llllVmol = 0,27 mol
23 162· 1023
N =n · NA = N(CaClz) = 0,271_!1;>('· 6,02 · 10 Ｏｾ＠ = eac'i 2molekula

od 100 cac12 disosuje (70%) 70 CaCJz

19
 ... ,
od 1,62 · 10"'· CaCl2 ､Ｑｳｯｶ｡･
.
Ｚ＠ x CaCtz
X = 1,13 · 10
23 CaC!z
N(CaCl2) = 1,13 · 1023 molekula kalcijum-hlorida koji u rastvoru disosuje:

1 molckul CaCl2 daje I ea+ 2 jon

23 +2.
1, 13 · 10 molekula CaCh ､｡･＠ " Ca iona
23
x = 1,13 · 10 kalcijumovih jona (Ca +z) nalazi se u 15 % rastvoru kalcijum-
hlorida

n = Ji_ = n(Ca +2) = 1•13 ·J-023'

= 0,19 mol jona Ca +2
NA 6,02 ynmol
m = n · M = m(Ca+ 2) = 0,19 !Jlffijona · 40 ｧＯｾ］＠ 7,6 ca+ 2 jona
2
m(Ca + ) = 7,6 g kalcijuma u obliku kalcijumovih jona (Ca +2) nalazi se u 200
g 15 % rastvoru u kome je a = 0,7 (70%)

II ｮ｡ｩＺ＠
1 mol CaCl2 daje 40 g Ca +2 jona
ｩｭ｡･＠ 2
O, 19 mol CaCh X g Ca+ jona
X= 7,6 g Ca+ 2
m(Ca+ 2) = 7,6 g kalcijuma u vidu ea+Z jona sadrži 200 g 15% rastvor u kome
je stepen disocijacije 70%

33. Mr-Mg3(P04)z = ?
Ar(Mg) = 24 · 3 = 72
Ar(P) = 31 · 2 = 62
Ar(O) = 16 · 8 ::;:: 128
Mr-Mg3(P04)2 = 262
M[Mg3(P04)2] = 262 g/mol

II ｮ｡ｩＺ＠
Mr[Mg3(P04)z) = 3Ar(Mg) + 2 Ar(P) + 8Ar(O) = 72 + 62 + 128 = 262
M[.Mp(P04)z] = 262 g/mol

34. m(Na)=?
n(NaCI) = 0,3 mol
Mr(NaCI) = Ar(Na) + Ar(CI) = 23 + 35,5 = 58,5
M(NaCI) = 58,5 g/mol

1 mol NaCI sadrži 23 g Na

0,3 mol NaCI ｩｭ｡･＠ x g Na

x = 6,9 g Na
m(Na) = 6,9 g natrijuma

20
35 . N(KH2P04) = 4 molekula
N(atoma) =?

4KH2P04
N(K) = 4 · 1 = 4 atoma kalijuma (4 K)
N(H) = 4 · 2 = 8 atoma vodonika (8 H)
N(P) = 4 · 1 = 4 atoma fosfora (4 P)
N(O) = 4 · 4 = 16 atoma kiseonika (16 O)

36. n(KH2P04) = 4 mol

4KH2P04

(K) 23 mnr'. 23 24
N = n · NA= N = 4ｾ ﾷ＠ 6,02 · 10 /''r'' = 24,08 · 10 (2,408 · 10 )
24
N(K) = 2,408 · 10 atoma ｫ｡ｬｾｵｭ＠
23
N(H) = 4 ｾ ﾷ＠ (2 · 6,02 · 1a2 Ｏｾ＠ = 4 · 12,04 · 10 = 48,16 · 1023 (4,816
. 1014)
N(H) = 4,816 · 1024 atoma vodonika
23 23 24
N(P) = 4 mol · 6,02 · 10 /ip.ffi = 24,08 · 10 (2,408 · 10 )
24
N(P) = 2,408 · 10 atoma fosfora
23 23
N(O) = 4 mol · (4 · 6,02 · 10 /1901) = 4 · 24,08 · 10 = 96,32 · 1023
24
N(O) = 9,632 · 10 atoma kisconika

37) m(K2S04) = 13 g
m(H20) = 77 g
W(K2S04) =?

m(rastvora) = m(rast. sup.) + ｭＨｲ｡ｳｴｶＩ＠

m(rastv.) = m(K2S04) + m(H20) = 13 g + 77 g = 90 g
m(rastv.) = 90 g
W(K2SO 4) = rn(K2S04) = ns_ =O 14
m(rastv.) Wg '
W(K2S04) = 0,14
Maseni udeo (W) kalijum-sulfata (K2S04) u rastvoru koji sadrži 13 g K2so 4 i
77 g H20 je 0,14. Procentna koncentracija ovog rastvora ｢ｩ･Ｚ＠
W(K2S04) · 100 = 0,14 · 100 = 14%
23
38. N(LiBr) = 3,01 · 10 molekula
n(H20) = 10 mol
W(LiBr) =?
% [LiBr] = ?

N = N ｎｾｩｂｲＩ］＠ 3 ,0l·
N.:\ 6,02·

M(Li Br) = 87 g/mol

21
 m = n · M = rn(LiBr) = 0,5 IJ)0'( · 87 g/iyef = 43,5 g
m(LiBr) = 43,5 g
m(H20) = 10 mol · 18 g/mol = 180 g
m(H20) = 180 g

m(rastv.) = m(LiBr) + m(H20) = 43,5 g + 180 g = 223,5 g

W(LiBr) = Ｒ ＴｦＳｾ＿ｧ＠ = 0,195
W(LiBr) = 0,195
% [LiBr] = 0,195 · 100 = 19,5% rastvor
39) m(Na20) = 22 g
m(I-120) = 170 g
% [NaOH] =?

m(rastv.) = m(Na20) + m(H20) =-= 22 g + 170 g = 192 g

m(rastv.) = 192 g

M(Na20) = 62 g/mol
22v
n(Na20) = 62g
= 0,35 mol Na20
Na20 + H20 ---+ 2NaOH
1 mol 2 mol
0,35 mol 0,35 · 2 = 0,7 mol NaOH
M(NaOH) = 40 g/mol
m(NaOH) = 40 g/mol · 0,7 moi' = 28 g
m(NaOH) = 28 g ｮ｡ｴｲｩｪｵｭＭｨ､ｯｾｳ＠ gradi se rastvaranjem 22 g natrijum-ok-
sida vodom

192 g rastv. sadrži 28 g NaOH

100 g rastv. ｩｭ｡･＠ xg NaOH
x = 14,58 NaOH u 100 g rastvora
Izraženo u procentima: 14,58% rastvor

40. m(CaC]z · 6H20) = 0,8 g

m(H20) = 20 g

m(rastv.) = m(CaCiz · 6H20) + m(H20) = 0,8 g + 20 g 20,8 g =

m(rastv.) = 20,8 g
Koncentracija rastvora kristalohidrata (soli sa vezanom kristalnom vodom:
CaClz · 61120) odnosi se na anhidrovanu so (bezvodni deo molekula) .
Sada ･ｭｯ＠ ｰｲｯｮ｡ｩ＠ masu anhidrovanog kalcijum-hlorida (CaCl2) koju sadrži
0,8 g kristalohidrat CaCl2 · 6H20

22
 M(CaCl2) M(H20) = 18 g/mol
Ar(Ca) = 40 · 1 = 40 m(H20) = 18 g!J!).9f'· 6 lJ}.IX':: 108 g

Ar(CI) ::: 35,5 · 2 = 71 m(H20) = 108 g

Mr(CaCh) = 111
M(CaCl2) = 111 g/mol
M(CaCl2 · 6H20} = m(CaCh) + m(H20) = 111g+108 g = 219 g
M(CaCJ2 · 6H20) = 219 g/mol

219 g CaCl2 · 6H20 (1 mol) sadrži 111 g CaClz

0,8 g CaClz · 6H20 ｩｭ｡･＠ X g CaCl2

x = 0,41 g CaCl2
m(CaCl2) = 0,41 g anhidrovani kalcijum-hlorid (CaCh) sadrži 018 kristalni
kalcijum-hlorid (CaCJz · 6H20)

m(rastv.) = 20,8 g
m(CaC'2) = 0,41 g
4
wceac12) = g0,Ag.g = 0.02
% [CaCl2) =0,02 · 100 = 2% rastvor
II ｮ｡ｾｩＺ＠
20,8 g rastv. sadrži 0,41 g CaCl2
100 g rastv. ｩｭ｡･＠ x g CaCl2
x = 2% rastvor kalcijum-hlorida gradi se rastvaranjem 0,8 g kristalnog kalciju i: • .
hlorida u 20 g vode.

41. m(5% rastv. NaCI) ::::: 70 g

m(NaCI) =?
a) V(H20(g)) ::::: ?

100 g 5% rastv. sadrži 5 g NaCI

70 g 5% rastv. ｩｭ｡･＠ ｾ＠ g NaCl

x = 3,5 g NaCI
m(NaCI) = 3,5 g natrijum-hlorida dobija se potpunim isparavanjem 70 g
5% rastv.

m(H20) = m(rastv.) - m(NaCI) = 70 g - 3,5 g = 66,5 g H20

b) m(H20) = 66,5 g
m ＶＬｾ＠
=
n = M n(H20) = ｾ＠ = 3,69 mol HzO

23
 V== n · Vm = V(H20) = 3,69 ｾﾷ＠ 22,4 ､ｭ Ｓ Ｏｾ］＠ 82,66 dm 3
V(H20) = 82166 dm vodene pare oslobodilo se isparavanjem 70 g 5% ra-
3
stvora kuhinjske soli (pod normalnim uslovima)
1
42. N(Cr ) = 3,01 · 1023 jona
m(KCI) =?
m(caCt2) =?
M(KCl) = 74,5 gi'mol
M(C3Cl2)= 111 gi'mol
KCI : 1 mol KCI daje 6,(12 · 1a23ci-1 jona
x mol KCI ｩｭ｡･＠ 3,01 · 1023cr jona
x = 0,5 mol KCI
n(KCl) mol kalijum-hlorida ｯｳｬ｢｡＠
= 0,5 u rastvoru 3,01 · 1023 hloridnih
jona, sa a = 1 odnosno 100%
m(KCI) = 0,5 IJ].01· 74,5 ｧｩＧｾ］＠ 37,25 g
m(KCI) = 37,25 g kalijum-hlorida
cac12: a = 0,75 odnosno i5%
1 mol caCJ2 sadrži 12,04 . 1a23 c1- 1 jona
0,75 mol (75%) sadrži x c1- 1 jona
x = 9,03 · io23 hloridnih jona (Cr1) ｯｳｬ｢｡＠ se ra.waranjem 1 mol CaCl2 (111 g)

111 g CaC'2 ｯｳｬ｢｡＠ (1 mol) 9,03 . 1023 c1-1 jona

X g caCJz ｯｳｬ｢､ｩ･＠ 3,01 . 1023 c1- 1 jona

X= 37g
23
m(CaC'2) = 37 g kalcijum hlorida daje u rastvoru disocijacijom 3,01 · 10
hloridnih jona (Cl-1). ﾷ ｚｮ｡ｩ＠ da je masa eac12 iz rastvora za 0,25 g manja

43. m(4% rast. LiOH) =60 g

V(H20) =
10 cm3
% (LiOHJ =?

100 g 4% rastv. sadrži 4g LiOH

60 g rastv. ｩｭ｡･＠ xg LiOH

X= 2,4 g LiOH

m(LiOH) = 2,4 g litijum-hidroksida sadrži 60 g 4% rastvor m(H20) =

m(rastv.) - m(LiOH) = H20 60 g - 2,4 g = 57,6 g HzO

24
 m(H20) = 57,6 g vode sa<lrži 60 g 4% rastvor
10cm3H20 = 10 g H20
m(H20) = 57,6 g - 10 g = 47,6 g H20
m(H20) = 47,6 g vode ostFijC u rastvoru

m(rastvor) = m(H20) + m(LiOH) = 47,6 g + 2,4 g = 50 g rastvora

m(rastvor) ::: SO g ostatak rastvora posle isparavanja 10 cm " vode

50 g rastv. sadrži 2,4 g LiOH

100 g rastv. ｩｭ｡･＠ X g LiOH
x = 4,8 g LiOH u 100 g rastvora
Izražena u procentima: 4,8% rastvor

44 . »Rastvaranjem« oksida metala vo<lom <lobija se ｯ､ｧｶ｡ｲｪｵ＠ baza

Na20 + HiO 2Na0H
oksid metala b a za natrijum-hidroksid

CaO + HiO Ca(OH)2

oksid metala baza kalcijum-hidroksid
Oksidi metala koji se rastvaraju u vodi, nazivaju se a n h i dri d i b a za, za-
to što vodeni rastvor ovih oksida reaguje b a z no.

45. m(Ca) =?
m(CaO) = 18 g
a) M(Ca) =40 g/mol
M(CaO) ;;;;; 56 g/mol

2Ca + 02 - - - - 2Ca0 + Q
2 mol 2mol/:2
1 mol 1 mol
Ｐｾ＠ ｾＶ＠

40 g Ca gradi 56 g CaO
x g Ca ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ 18 g CaO
X = 12,85 g Ca .
m(Ca) = 12,85 g kalcijuma sagorevanjcm gradi 18 g kalcijum-oksida

b) Y(vazduh) = ?
m(CaO) = 18 g
M(Oi) = 32 g/mol

2Ca + 02 ---+2Ca0 + Q
l mol 2 mol
(32 g) 2 . . (56 g) = 112 g

25
 32 g O veže se u 112 g CaO (2 mol)
x g O ｶ･ｺ｡＠ se 18 g ｣ｾｯ＠
x=5,14g0
m(O) = 5,14 g kiseonika ｵｧｲ｡･ｮｯ＠ je u 18 g kalcijum-oksida

V = ｮＨｏｾＩ＠ u
== ｾ＠ 5•l 4g =O ' 16 mol

dm.:.'(02) == 0,16 mol · 22,4 dm 3/mol = 3,58 dm 3 02

3
100 dm va1,duha sadrži 21 tlm 3 02
x dm vazduha ｩｭ｡･＠
3
3,58 dm 3 02
X= 17,04 dm 3
3
Y(vazduh) = 17,04 dm vazduha sadrži 3,58 dm 3 kiseonika koji se
ｵｧｲ｡ｪ･＠ u 18 g kalcijum-oksida.

46. n[Ca(OH)2] = ?
m(CaO) = 18 g
M(CaO) = 56 g/mol
MCa(OH)2 ::: 74 g/mol

a)
CaO + HzO Ｍｾ＠ Ca(OH)2
1 mol I mol
(56 g)

56 g CaO (1 mol) gradi 1 mol Ca(OH)2

18 g CaO ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ x mol Ca(OH)2
x = 0,32 mol Ca(OH)2

n[Ca(OH)2] = 0,32 mol kalcijuma-hidroksida stvara se »rastvaranjem« 18

g kalcijum-oskida.
b) m(CaO) "" 18 g
V(H20):::?
CaO + HzO - Ca(OH)2
I mol 1 mol
(56 g) (18 g)

56 g CaO (1 mol) veže 18 g HzO (1 mol)

18 g eao ｶ･ｺ｡＠ xgH20

x = 5,78 g lhO
5,78 g H20 = 5,78 mi HiO
V(H20) = 5,78 cm-' vode

26
47. N(HCI) = ?
rn(CaO) = 18 g

CaO + 2HCI Ｍｾ＠ CaCl2 + H20

1 mol 2 mol
(56 g) (6,02 . 1023 ) . 2 = 12,04 . 1023

56 g CaO reaguje sa 12,04 · 1023 molekula HCl

18 g CaO ｲ･｡｟Ａｯｶ＠ x molekula HCI

x = 3,87 · 1023 molekula HCI

N(HCl) = 3,87 · 10 23 molekula hloridne kiseline reagujc sa 18 g kalcijum -ok-
sida.

48. n(CaCh) = ?
m(CaO) = 18 g

CaO + 2HCI - -- - CaCl2 + H20

1 mol 1 mol
(56 g)

56 g CaO (1 mol) gradi 1 mol CaCl2

18 g CaO ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ x mol CaCl2
x = 0,32 mol CaCh
n(CaCh) = 0,32 mol kalcijum-hlorida stvara se reakcijom 18 g kalcijum oksida
sa hloridnom kiselinom.

49. n(H20) = ?
N(H20) =?
m(CaO) = 18 g

CaO + 2HCI Ｍｾ＠ CaCh + H20

1 mol 1 mol
(56 g)

56 g CaO
18 g eao

x = 0,32 mol 1120

n(H20) = 0,32 mol vode gradi se reakcijom 18 g kalcijum-oksida sa hlorid-
nom kiselinom.
N = n · NA = N(H20) = 0,32 mol · 6,02 · 1023/mol = 1,93 · 1023
N(H20) = 1,93 · 1023 molekula vode stvara se u navedenom procesu.

50. V(S03) = ?
n(CaS04) = 0,32 mol

27
 S0;1 + CaO - - - -..... CaS04
1 mol 1 mol
0,32 mol 0,32 mol
3 1
V = n · Ym = V(S03) = 0,32 mol S03 · 22,4 dm /mol = 7,17 um·
Y(S03) = 7,17 dm 3 sumpor (VI) oksida ｵ･ｳｴｶｪ＠ u ｲ｡･ｮｪｵ＠ｧ 0.32 mol kali j um ·
sulfata.

51. Y(S02) =?
m(13% rast.) Ba(OH)2 ;:;: 22 g
M[Ba(OH)2] = 171 gi'mol
· 100 g (13% rast.) sadrži 13 g Ba(OH)2
22 g (13% rast.) ｩｭ｡･＠ x g Ba(OH)2
x = 2,86 g Ba(OH)2

S02 + Ba(OH)2 - - BaS03 + Hi()

1 mol 1 mol
(22,4 dm3) (171 g)
3
22,4 dm (1 mol) S02 ·reaguje sa 171 g Ba(OH)z
x dm 3 S02 ｲ･｡ｧｯｶ＠ sa 2,86 g Ba(OH)2
x = 0,37 dm 3 S02
Y(S02) = 0,37 dm 3 sumpor (IV) oksida ｮ･ｵｴｲ｡ｬｩｳ｣＠ 22 g 13% ｲ｡ｾ＠ l\'O T bari-
jum-hidroksida.

52. m(BaS03) =?
m(l3% ｲ｡ｾｬＮ＠ Ba(OH)2) ;:;: 22 g

Rešenje u z.adatku.51. je da 22 g 13% rastvora Ba(OH) 2 sadrži rastvoreno

2,86 g Ba(OH)2
S02 + Ba(OH)2 - BaS03 + HiO
1 mol 1 mol
(171 g) (217 g)

171 g Ba(OH)2 (1 mol) gradi 217 g BaS03 (1 mol)

2,86 g Ba(OH)2 ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ x g BaS03
x = 3,63 g BaS03
m(BaS03) = 3,63 barijum-sulfita stvara se reakcijom 22 g 13% rastvora
｢｡ｲｩｪｵｭＭｨｯｫｳ､＠ sa sumpor (IV) oksidom.

53. 111( _.; r; ra:-.t. N<1CI) = '!

111(NaC'I) = 10 g

100 g (5 % rase.) s<1dr2i 'i g N,1d

x g ('ic; ra st.) 111 .'!, -x=21Hl).! ｲ ＼ ＱｾｴＬ ﾷ ｭＢ＠
54. m(LiN03) = ?
n(LiOH) = 0,2 mol
M(LiN03) = 69 g/mol

ｌｩｾ＠ NOJ - - - LiN03 + HiO

1 mol 1 mol
0,2 mol 0,2 mol

m = n · M = m(UN03) = 0,2 mol · 69 g/mol = 13,8 g

m(LiN03) = 13,8 g litijum-nitrata gradi se neutralizacijom 0,2 mol litijum-hi-
droksida nitratnom kiselinom.
3
55. V(H2) = 7 dm
N(K) = ?

a)2K + 2HCI _ ___. 2KCI + H1 t

2mol 1 mol
2 . (6,02 . 1023 ) = 12,04 . 1023 (22,4 dm 3 )

12,04 · 1023 atoma K (2 mol) ｯｳｬ｢｡＠

3
22,4 dm Hi (1 mol)
3
x atoma K ｯｳｬ｢､ｩ･＠ 7 dm Hi

x = 3,76 · 1023 atoma K

N(K) = 3,76 · 1023 atoma kalijuma supstituišc iz hloridne kiseline 7 dm 3 vo-
donika.
3
b) V(H2) = 7 dm
n(KCl) =?

2K + 2HCI - - - 2KC1 + Hz t
(2 mol) 1 mol
3
(22,4 dm )

2 mol KCI 22,4 dm 3 Hz

3
x mol KCI 7 dm H2
=
x 0,62 mol KCI
n(KCl) =
0,62 mol kalijum-hlorida. ·

56. m(NaCI) = 22 g
m(CI) = ?

29
 M(NaCI) = 58,5 g/rnol
M(Cl2) = 71 g/mol

a) 2NaCI - - - - - - + 2Na + Cl2

2 mol 1 mol
2 . (58,5 g) = 117 g (71 g)

117 g NaCI ｯｳｬ｢｡＠ 71 g CI

22 g NaCI ｯｳｬ｢､ｩ･＠ xg CI

x = 13,35 g hlora ｯｳｬ｢｡＠ se elektrolizom 22 g natrijum-hlorida.

b) Hz + ｃｉＺ［Ｍ ﾷ ｾ＠ 2HCI
1 mol 2 mol
(71 g) (36,5 g) . 2 = 73 g
71 g CI gradi 73 g HCI
13,35 g CI ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ xgHCI

x = 13,72 g HCI (g)

m(HCI) = 13,72 g hlorovodonika gradi se sintezom hlora (iz 22 g NaCI) sa
vodo nikom.

57. n(CaC03) = ?
V(C02) = 15 dm 3
m[(7% rast. Ca(OH)2)] = 100 g
m[Ca(OH)2] u 100 g 7% rast. = 7 g
M[Ca(OH)2] = 74 g/mol
., 7
n = Mm = n[Ca(OH)2] = ｾ Ｗｾｭｯｬ＠＠Ｗ = 0,09 mol Ca(OH2)
3
n(coz) = l 5dm = o,67 mol
3
22,4d111,l,110/
C02 + Ca(OH)2 - CaC03 + H10
1 mol 1 mol 1 mol
0,09 mol 0,09 mol 0,09 mol
Dakle, ｵｶｯ･ｮｪｭ＠ 15 dm 3 ugljenik (l'/.1 ·1c;kida u 100 g 7% rastvor ｫｲ｣ｮ･＠ vo-
de ｩｳｴ｡ｬｯ･＠ se 0,09 mol kalcijum-karlnn:1ta (CaC03)
C02: .
3
n(C02) = 0,67 mol C02 uvedeno u rastvor (15 dm )
n(C02) = 0,09 mol C02 izreagovalo sa 0,09 mol Ca(OH)2
n(C02) = 0,58 mol C02 ostalo u višku.

58. n(C02) = 0,58 mol

N[Ca(HC03)] = ?

30
a) CaC03 + C02 + H20+=Ca(HC03)2
1 mol 1 mol 1 mol
0,58 mol 0,58 mol
_,..y: 23 _,J"'.'. 23
N = n · NA = N[Ca(HC03)2] = 0,58 '.!>""' · 6,02 · 10 /,,,_,, = 3,49 · 10
molekula
N[Ca(HC03)2] = 3,49 · 1023 molekula kalcijum-hidrogenkarbonata proiz-
vodi se rastvaranjem kalcijum-karbonata (CaC03) sa vodom u kojoj je
rastvoreno 0,58 mol ugljenik (IV) oksida. ·

b) m(CaC03) = ?
n(C02) =:: 0,58 mol
M(CaC03) = 100 g/mol

Odnos broja mol CaC03 COi je 1 : 1 (u ｪ･､ｮ｡ｩＩ＠

ｺｮ｡ｩ［＠ rastvoreno je 0,58 mol CaC03

m = n · M = m(CaC03) = 0,58 mol · 100 g/mol = 58 g CnC03

m(CaC0.3) = 58 g kalcijum-karbonata rastvara voda u kojoj se nalazi 0,58
mol rastvorenog ugljenik (IV) oksida

31
 TEMA2.
METALURGIJA
Metalurgija je nauka koja ｰｲｯｵ｡ｶＺ＠ sastav i osobine ruda, klasifikaciju ruda,
dobijanje metala iz ｲ｡ｺｬｩｴｨ＠ ruda, osobine metala i njihovih legura, upotrebu metala
i legura.

Metali se dele u tri grupe:

1. ｧｶｯ･＠ i legura ･ｬｩｫ＠ koje ｰｲｯｵ｡ｶ＠ Crna metalurgija
2. obojeni metali (Au, Cu i sl.) kojima se bavi obojena metalurgija
3. laki metali (Na, K. Mg„ A1 i sl.).
Osnovni postupak ua dobijanje metala iz oksidnih (Fe203), sulfidnih (FeS2) i
karbonatnih (FeCOJ) ruda je pirometalurški (žarenje - prženje rude na visokoj
temperaturi).
Iz oksidnih ruda metal se debija žarenJem rude u prisustvu nekog redukcionog
sredstva (C, CO, Hi.Ali sl).
Iz sulfidnih i karbonatnih ruda prženjem se prvo rude pretvaraju u okside, da
bi se dalje redukcionim tretmanom oksid preradio do elementarnog me.tala.
Laki metali se dobivaju elektrolizom RASTOPA soli.

1. Koji od navedenih uzoraka sadrži vetu masu ｧｶｯ｡＠ (Fe):

a) 0,5 mol hematit.a (Fe203)
23
b) 9,03 · 10 molekula siderita (FeC03)

2. Odrediti masu cinka (Zn) koja se dobija preradom 0,5 kg rude sfalerita (ZnS)
koja sadrži 40% jalovine.

3. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ procenat jalovine u sulfidnoi rudi gvožda - pirit (FeS2), ako se iz 1 t

pirita dobija 0,3 t elementarnog gvo?.(!. ｲ ｾ･ＩＮ＠

4. ｐｲｯｮ｡ｩ＠ masu gvožda koja se dobij;1 preradom 20 mol gvožda (III) oksida
(Fe203).

5. Koji broj molekula ugljenik (II) oksida (CO) se troši za redukciju 130 g ｧｶｯ･＠
(III) oksida (Fe203).

6. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩＺ＠ masu, ｫｯｬｩｮｵ＠ supstance i broj atoma ｧｶｯ｡＠ (Fe) koje se dobija
redukcijom 130 g ｧｶｯ･＠ (III) oksida (Fe203).

32
7. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ zapreminu ｯｳｬ｢･ｮｧ＠ ugljcnik (IV) oksida (C02) koji ｮ｡ｳＱｪｾ＠ u
rcdukcionom procesu 130 g ｧｶｯ･＠ (IH) oksida (Fc203) ugljcnik (!1) oksid om
(CO).

8. Koliko se grama gvožde (11) sulfida (FcS) može dobiti reakcijom dobijrnog
gvožda iz 130 g ｧｶｯ･＠(III) oksida (Fc203).

9. VodonH·. (H) je jako redukciono sredstvo. ｎ｡ｪｩｳｴ＠ metal se dobija kuda se vrši
redukcija oksida metala vodonikom.
Odrediti masu vodonika koja <X se utrošiti za redukciju 1,3 kg cink-oksid;i
(ZnO).

10. Kao rcdukciono sredstvo ｮ｡ｪ･＠ se koristi ugljcnik (li) oksid (CO), koji na.
staje sagorcvanjem koksa (C) u ｰ･ｩ＠ za redukciju.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ zapreminu ugljcnik (II) oksida koji se veže u procesu redukcije 1,3
kg cink-oksida (ZnO).

11. ｄ･ｬｩｭｮ｡＠ redukcija oksida metala, u ｰ･ｩｭ｡＠ vrši se elementarnim ugljcnikom

(C).
Koja masa ugljcnika je potrebna za redukciju 1,3 kg cink-oksida (ZnO).

12. Izvršena je redukcija 1,3 kg cink-oksida (ZnO). ｐｲｯｮ｡ｩ＠ masu clcmcnt:irnog

cinka (Zn) koja se dobija u navedenom procesu.

13. Za ｯ､ｲ･ｮｩ＠ ogled potrebno je pripremiti 150 g elementarnog olova (Pb). Na

raspolaganju je 3,01 · 1023 molekula olovo (II)hlorida (PbCl:i) ili ｏＮｾ＠ mol olovo
(IV) oksid (Pb02). Koji uzorak sadr:l.i traženu masu olova?

14. Da li ugljenik (IV) oksid (C02) ima redukcionu ｭｯＧ＿＠

15. Jedna od hemijskih osobina metala je da reaguje sa razblaženim kiselinama pri

･ｭｵ＠ se debija elementaran vodonik i ｯ､ｧｶ｡ｲｪｵ＠ so (reakcija supstitucije).
U reakciji magnezijuma (Mg) i hloridne kiseline (HCI) ｯｳｬ｢｡･ｮ＠ je 18 dm 3
vodonika (H2 f) ｲ｡ｵｮｴｩ＠ na normalne uslovc. Koja je ｫｯｬｩｮＺＮｴ＠ hloridne kiseline
izreagovala'?

16. Reakcijom magnezijuma (Mg) sa hloridnom kiselinom (HCl) oslobad:i se 18

dm 3 vodonika (H2 t ). ·ｉｺｾ｡ｵｮｴｩ＠ masu nagradenog magnezijum-hlorida
(MgCl2)?

17. Odrediti: masu i broj atoma magnezijuma koji istiskuje 18 dm 3 vodonika iz

hloridne kiseline.

18. Koja kolii'.ina vode može da se nagradi sagorevanjem 18 dm 3 vodonika'!

33
 19. a) ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ ｫｯｬｩｮｵ＠ natrijuma (Na) koja rcaguje sa 0,8 molova vode
b) odrediti zapreminu vodonika koja se dobija u navedenom procesu.

20. Reakcijom sumpora (S) sa 8,96 dm 3 vodonika (H) dobija se vodonik-sulfid

(H2S). Koliko je molekula osmoatomskog sumpora (Sa) izreagovalo? ·

21. Ruda aluminijuma (AI) je boksit (AJ203 · xH20). Flotacijioni postupci boksita
su vrlo složeni, da bi se na kraju dobio prah - glinica (A1203). Pošto se glinica
ne rastvara u vodi elektroliza se vrši na RASTOPU glinice (A1203). Na nega-
tivnoj elektrodi (KATODI) redukcijom se izdvaja elementaran aluminijum.
Ako se na katodi proizvodi 4 kg aluminijuma, koliko se u rastopu razlak
aluminijum-oksida (A1203).

22. Jedna od važnih ruda cinka je sulfidna ruda SFALERIT. Sulfidne rude (u hc-
mijskoj preradi) žare se u prisustvu vazduha. Ovim procesom se odvaja sumpor
(S) od metala.
žarenjem uzorka sfalerita (ZnS) utrošeno je 350 dm 3 vazduha (V% 0 2 = 21 l);,)
Koja je masa sfalerita razložena'?

23. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ ｫｯｬｩｮｵ＠ elementarnog cinka (Zn) koji se dobija preradom 212 g cink
(II) sulfida (ZnS).

24. Ako je u nekoj leguri cink (Zn) i.astupljen sa 30% koja masa te legure može da
se napravi legiranjem 2,18 mol cinka?

25. Rude bakra (Cu) su siromašne rude, zato što sadrže mali procenat bakra, mak-
simalno 5%. Aotacionim postupcima rude se ｯ｢ｧ｡ｵｪ＠ metalom, tako da se
dobija koncentrat;ude koji sadrži od 15-20% bakra (Cu).
Koliko se tona koncentrata kuprita (Cu20) mora preraditi da bi se dobilo 2 tone
･ｬｫｴｲｯｩｧ＠ bakra. Procenat bakra u koncentratu kuprita je 18%.

26. Relativna atomska masa (Ar) metala zlata (Au) je; Ar (Au) == 197. Odrediti
molsku masu (M) zlata.

27. Zlatna narukvica sadrži 0,15 mol ｩｳｴｯｧ＠ zlata. Odrediti masu zlata u narukvici.

28. ｐｲｯｮ｡ｩ＠ broj atoma zlata u 0,15 mol.

29. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu bakra u 5 mol bakar (II) oksida.

30. ｐｲｯｮ｡ｩ＠ masu jednog atoma bakra (Cu).

31. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ proccntni sastav bakar (I) oksida (Cu20).

32. Razlaganjem 14,4 g bakar (I) oksida izdvojeno je 12,8 g elementarnog bakra.

34
 a) ｩｺｲ｡ｵｮｴ＠ masu dobijenog kiseonika

b) odrediti najmanji odnos masa Cu : O bakar (I) oksidu

c) primeniti zakon o održanju mase

33. Odrediti procenat vode u kristalohidratu metala hroma - CrCh · 6H20

34. Redukcija oksidnih ruda ｮ｡ｪ･＠ se vrši ugljenik (II) oksidom (CO).
Odrediti masu navedenih uzoraka redukcionog sredstva ugljenik (II) oksida
(CO):
3 23
a) 0,25 mol CO b) 15 dm CO c) 0,75 · 10 molekula CO

35. Redukcijom oksidne rude ugljenik (II) oksidom (CO) debija se elementarni
metal i ugljenik (IV) oksid (C02)
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ zapreminu navedenih uzoraka C02 koji se debija u redukcionim
procesima:
23
a) 1,5 mol C02 b) 15 g C02 c) 2 · 10 molekula C02

35
l. n(fc203) = 0,5 mol
N(FcC03) = 9,03 · 1023 molekula
m(Fc) = ?
M(Fe203) = 160 g/mol
M(FcC03) = 116 g/mol

a) 1 mol Fc20J sadrži 112 g Fe (2 mol Fe)

0,5 mol Fc203 ｩｭ｡･＠ x g Fe
x = 56 g Fc
m(Fc) = 56 g gvožda ､ｯ｢ｩ･＠ se iz 0,5 mol hematita (Fe203)

b) 6,02 · 1023 molekula FcC03 sadrži 56 g Fe (1 mol Fe)

23
9,03 · 10 molekula FcC03 ｭ｡｣＠ｩ x g Fe
x = 84 g Fc
m(Fe) = 84 g ｧｶｯ｡＠ dobite se iz 9,03 · 1023 molekula siderita (FeC0 3)
3
ｚｮ｡ｩＬ＠ ｶ･｡＠
masa gvožda ､ｯ｢ｩ･＠ se iz uzorka pod b); odnosno iz 9,03 · 10 23
molekula siderita.

2. m(Zn) =?
m(ZnS) = 0,5 kg (40% jalovine)
M(Zn) = 65 g/mel
Mr(ZnS) = Ar(Zn) + Ar(S) = 65 + 32 = 97
M(ZnS) = 97 g/mol
0,5 kg ZnS = 500 g ZnS

100 g rude sadrži 60 g ZnS (60%)

500 g ruue ｩｭ｡･＠ x g ZnS

x = 300 g ZnS
m(ZnS) = 300 g ｩｳｴｯｧ＠ cink-sulfida sadrži 500 g (0,5 kg) sfalcrita, koji sadrži
40% jalovine

97 g ZnS (1 mol) sadrži 65 g Zn

300 g ZnS ｩｭ｡･＠ x g Zn
X = 201 g Zn
m(Zn) = 201 g elementarnog cinka ､ｯ｢ｩ･＠ se preradom 0,5 kg sulfidne rude
sfalcrita (ZnS)

36
3. m(FeS2) = I t
m(Fe) = 0,3 t
% jalovine = ?
Mr(FcS2) = Ar(Fe) + 2Ar(S) = 56 + 64 = 120
M(FcS2) = 120 g/mol

120 t FcS2 daje 56 t Fc

x t FcS2 ｩｭ｡･＠ 0,3 t Fe

x = 0,64 t FeS2
m(FeS2) = 0,64 t. Iz ove mase dobija se 0,3 t elementarnog gvožda.

m(rude) - ｭＨｩｳｴｯｧ＠ FeS2) = mUalovine) = I t - 0,64 t = 0,36 t

m(jalovine) = 0,36 t
1 trude 0,36 t ja lovine
100 t rude x t jalovine
x = 36 t jalovine u 100 trude. Izraženo u procentima 36% jalovine.

4. m(Fe) =?
n(Fe203) = 20 mol
M(Fe) = 56 g/mol
Mr(Fe203) = 2 Ar(Fe) + 3 Ar(O) = 122 + 43 = 160
M(Fc203) 160 g/mol =
m = n · M = m(Fe203) = 201.!l'*'Fe203 · 160 g/!Jl.'*'= 3200 g (3,2 kg)

160 kg Fe203 sadrži 112 kg Fe

3,2 kg Fe203 ｩｭ｡･＠ x kg Fc

x:;::: 2,24 kg Fc
m(Fc) = 2,24 kg elementarnog gvožda dobija se preradom 20 mol ｧｶｯ･＠ fIII)
oksida.

5. N(CO) =?
m(Fe203) 130 g =
M(Fe203) = 160 g/mol

+ 3 CO - - - + 2 Fc + 3 C02
3mol
(6,02 . 1023 ) . 3 = 18,06 . 1023
23
160 g Fe203 redukuje se sa 18,06 · 10 mokkula CO
130 g Fe203 ｲ･､ｵｫｯｶ｡｣＠ se sa x molekula CO

14,67 · 1023 CQ (1,467 · 10

24
X= )

37
 N(CO) = 1,47 · 10 24 molekula ugljenik (II) oksid ｩｺｶｲ･＠ redukciju 130 g
ｧｶｯ･＠ (III) oksida.

6. m(Fe) =?
n(Fe) == ?
N(Fe) =?
m(Fc203) = 130 g

Fe203 + 3 CO - - 2 Fe + 3 C02
1 mol 2mol
(160 g) (56 g) . 2 = 112 g
112 g Fe

130 g Fe203 ｩｭ｡･＠ x g Fe

x = 91 g Fe
m(Fc) = 91 g elementarnog gvožda dobija se redukcijom 130 g ｧｶｯ･＠ (III)
oksida.

m = n(Fe) =
n = T7 Ｅｾｆ･＠ = 1,625 mol-atoma
1v1 mol
n(Fc) = 1,625 mol gvožda ·
N = n · NA = N(Fe) = 1,625 ｾｆ･＠ · 6,02 · 1023 n;0f' = 9,78 · 1023
N(Fe) = 9,78 · 10 23 atoma ｧｶｯ｡＠

7. V(C02) =?
m(Fe203) = 130 g
M(Fe203) = 160 g/mol
3 GO - - - 2 Fe + 3 C02
3 mol
(22,4 dm 3) · 3 = 67,2 dm 3
3
160 g Fe203 67,2 dm C02
3
130 g Fe203 xdm C02
3
x = 54,6 dm C02
V(C02) = 54,6 dm 3 ugljenik (IV) oksid

PROVERA: n = ｾ＠ 160i"mol = 0,8125 mol

V= n · Vm = ｖｾｃＰＲＩ＠ = 0,8125 xµcl · 3(22,4) dm 3/1Jl.0f = 54,6 dm 3
VC02 = 54,6 dm

8.
m(FeS) =?
m(Fe203) = 130 g

38
 Mr(FeS) = Ar(Fe) + Ar(S) = 56 + 32 = 88
M(FeS) = 88 g/mol

Rešenje zadatka 6. je: da se iz 130 g Fe203 dobija 91 g elementarnog

ｧｶｯ｡＠ (Fe).
m(Fe) = 91 g

88 g FeS (1 mol) sadrži 56 g Fc

x g Fes ｳ｡､ｲＱＮ･＠ 91 g Fc

X= 143 g FeS
m(FeS) = 143 g ｧｶｯ･＠ (II) sulfida dobija se reakcijom 91 g elementarnog
gvožda, koje ｰｯｴｩ･＠ iz 130 g ｧｶｯ･＠ (III) oksida.

9. m(H) =?
m(ZnO) = 1,3 kg
M(ZnO) = 81 g/mol
M(H2) = 2 g/mol

1,3 kg ZnO = 1300 g ZnO

ZnO + H2 - - - Zn + H20
1 mol 1 mol
(81 g) (2 g)

81 g ZnO redukuje 2g H
1300 g ZnO ｲ･､ｵｫｯｶ｡＠ X gH

X= 32 g H
m(H) = 32,1 g vodonika ｩｺｶｲ･＠ redukciju 1,3 kg (1300 g) cink-oksida

PRO VERA:
m
n = M = n(ZnO) = ｾ＠ 8 1,K'mol = 16,05 mol
m = n · M = m(H2) = 16,05 ｾﾷ＠ 2 g/1}}0f = 32, 1 g
m(H2) = 32,1 g vodonika

10. V(CO) =?
m(ZnO) = 1,3 kg (1300 g)
M(ZnO) = 81 g/mol

ZnO + CO - - - - Zn + C02
1 mol 1 mol
3
(81 g) (22,4 dm )

81 g ZnO rcdukuje 22,4 dm 3 CO

1300 g ZnO ｲ｣､ｵｫｯｶ｡･＠ xdm 3 co

39
 X == 359,5 dm 3 CO
\!(CO) = 359,5 dm 3 ugljcnik (JI) oksida izvrši<..'e redukciju 1,3 kg cink-oksida.

11. m(C) = ?
m(ZnO) = 1,3 kg
ZnO + c Zn + co
1 mol 1 mol
(81 g) (12 g)

81 g ZnO redukujc 12 g c
1300 g ZnO ｲ･､ｵｫｯｶ｡｣＠ X'g C
X= 192,5 g C
m(C) = 192,5 g ugljcnika ｵｴｲｯｩ｣＠ se za redukciju 1,3 kg (1300 g).

12. m(ZnO) = 1,3 kg

m(Zn) = ?
M(ZnO) = 81 g/mol
M(Zn) = 65 g/mol

ZnO + CO _ ___.. Zn + C02

1 mol 1 mol
ｾﾷｲｯ＠ 0sro
81 g ZnO daje 65 g Zn
1300 g ZnO ｩｭ｡･＠ xg Zn
x = 1043 g (1,043 kg) Zn
m(Zn) = 1043 g (1,043 kg) elementarnog cinka dobija se potpunom redukci-
jom 1,3 kg (1300 g}<:ink-oksida.

13. m(Pb) = 150 g

N(PbCh) 3,01 · 1023 molekula
=
n(Pb02) 0,8 mol =
M(Pb) 207 g/mol =
M(PbCh) = 278 g/mol
M(Pb02) 239 g/mol =
N 3,01#'
PbCl2: n = -N = n(PbC!i) = ｾ＠ = 0,5 mol
A 6,02 ·r /mol

1 mol PbCh sadrži 207 g Pb (1 mol)

0,5 mol PbC)z ｩｭ｡･＠ x g Pb

X= 103,5 g Pb
23
m(Pb) 103,5 g elementarnog olova ､ｯ｢ｩ｣＠
= se preradom 3,01 · 10 moleku-
la olovo (II) hlorida.

40
 Pb02 : I mol Pb02 sadrži 207 g Pb (1 mol)
0,8 mol Pb02 ｩｭ｡･＠ x g Pb
X= 165,6 g Pb
m(Pb) = 165,6 g elementarnog olova ､ｯ｢ｩ｣＠ se preradom 0,8 mol olovo (IV)
oksida. Prema tome, drugi uzorak (0,8 mol Pb02) sadrži traženu masu olova
(150 g).

14. Ne.
Ugljcnik (C) je element ･ｴｶｲ＠ grupe. Elementi IV glavne grupe mogu, u
jedinjcnjima, imati maksimalan oksidacioni broj +4 ili -4. Pošto je ugljenik u
+4 -2
ugljcnik (IV) oksidu (C02) postigao maksimalan oksidacioni broj ( +4) zbog
toga ugljenik nema rcdukcionu ｭｯＮ＠
15. V(H) = 18 dm 3
n(HCl) =?
Mg + 2 HCI - - - - - MgCl2 + H2 t
2 mol 1 mol
3
(22,4 dm )

2 mol HCI sadrži 22,4 dm 3 Hz

3
x mol HCl ｩｭ｡｣＠ 18 dm H2

X = 1,61 mol HCl

n(HCl) = 1,61 mol hloridne kiseline stupa u reakciju sa magnezij umom prili-
kom dobijanja 18 dm 3 vodonika.

16. m(MgCl2) = ?
3
V(H2) ·= 18 dm
Mr(MgCl2) = Ar(Mg) + 2 Ar(Cl) = 24 + 71 = 95
M(MgCl2) = 95 g/mol

Mg + 2 HCJ - - - - - - + MgCJz + H2 t
1 mol 1 mol
3
(95 g) (22,4 dm )

95 g MgCl2 (1 mol) 22,4 dm 3 H2

x g MgCtz ､ｯ｢ｩ･＠ se 18 dm 3 H2
X = 76,3 g MgCJz
m(MgCl2) = 76,3 g magnezijum-hlorida gradi se u navedenom procesu.

PRO VERA:

n= VV = n(H2) = -V-
Vm
= 18dp?'
:;:;: = 0,803 mol
m m 22,4:t"' /mol
m = n · M = m(MgCh) = 0,803 mol · 95 g/mol = 76,3 g MgCl2
m(MgCh) = 76,3 g

41
17. m(Mg) =?
N(Mg) =?
V(H) = 18 dm 3
M (Mg) = 24 g/mol

Mg + 2 HCI ---MgCl2 + H2 t
l mol 1 mol
(24 g) (22,4 dm 3)

24 g Mg istiskuje 22,4 dm 3 H
x g Mg ｩｳｴｮｵ･＠ : 18 dm 3 H
m(Mg) = 19,28 g magnezijuma ｯｳｬ｢｡＠ 18 dm 3 vodonika iz hloridne kiseline.

N = n · NA
n =Mm = n(Mg) = ｩｾＲＸｧ＠ ' mol = 0,8033 mol
23
N(Mg) = 0,8033 J!)0f" · 6,02 · ＱＰ
ＲＳ
Ｏｾ］＠ 4,83 · 10 atoma Mg
m = n · M = M(Mg) = 0,8033 mol · 24 g/mol = 19,28 g Mg

18. n(H20) = ?
V(H) = 18 dm 3
2 H2 + 02 _ ___. 2 H20 + Q
2 mol 2 mol /:2
1 mol l mol
3
(22,4 dm )
3
22,4 dm H2 (1 mol) gradi 1 mol H20
18 ､ｾ Ｓ＠
H2 ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ x mol H20
x = 0,8 mol H20
n(H20) = 0,8 mol vode gradi se sagorevanjem 18 dm 3 vodonika, ｲ｡ｵｮｬｯ＠ na
normalne uslove.

19. n(Na) =?
n(H20) = 0,8 mol
------..,.
a) 2 ｾ＠ｎ - O - H--+ H2 t + 2 NaOH
2 mol 2 mol/:2 1 mol
1 mol 1 mol
0,8 mol 0,8 mol

n(Na) = 0,8 mol natrijuma stupa u reakciju sa 0,S mol vod e koja je na-
ｧｲ｡･ｮ＠ sagorevanjem 18 dm 3 vodonika.

b) Odnos broja mol H20: Hz je 2: 1 (u ｪ･､ｮ｡ｩＩ＠ ｺ ｮ ｡ ｩＺ＠ O,S mol H20 : 0,4
mol H2

42
 3 3
V= n · Ym = Y\H2) = 0,4 I!).01H2 · 22,4 dm /J!l0f' = 8,96 dm
V(! Iz) = 8,96 dm· vodonika ｯｳｬ｢｡＠ se reakcijom natrijuma sa vodom ko-
ja je ｮ｡ｧｲ･＠ sagorevanjem 18 drn 3 vodonika.

3
20. Y(H) = 8,96 dm
N(Ss) = ?

V 8,%dn?"
n = y;, = n(H;:) = _>.::__;_7-V-- = 0,4 mol H2
m 22,4'.)llf/0101

8 H2 + S s -- --+
8 mol 1 mol

8 mol H2 veže 1 mol Ss (iz ｪ･､ｮ｡ｩＩ＠

0,4 mol H2 ｶ･ｺ｡＠ x mol Ss

x = 0.05 mol S8
· D
N = n · NA = N(Ss) = 0,05 n;ef'Ss · 6,02 · 10 Ｏｾ＠
ns
= 0,301 · 10 S mole-
kula nsmoatomnog sumpora veže se sa 8,96 dn? vodonika.

21. m(AI) = 4 kg
m(Al203) =?
M(AI) = 27 g/mol
M(Al203) = 102 g/mol

2 Al203 4 A1 + 3 02
2 mol 4 mol
2 . (102 g) 4 . (27 g)
= 204 g = 108 g

204 kg AJi03 daje 108 kg AI

x kg Al203 ｩｭ｡･＠ 4 kg AI

X= 7,55 kg Al203
m(Al203) = 7,55 kg glinice elektrolizom daje 4 kg elementarnog aluminiju-
ma.

22. Y(vazduha) = 350dm 3

m(ZnS) = ?
M(ZnS) = 97 g/mol

Zaprem inski procenat kiseonika u vazduhu je 21 %.

43
 100 dm 3 vazduha sadrži
350 dm vazduha ｩｭ｡･＠
3

X= 73,5 dm 3 02 3
V(02) = 73,5 dm 3 kisconika nalazi se u 350 dm vazdušne smcše.

2ZnS + 3 02 2 ZnO + 2S0i

2mol 3 mol
2 . (97 g) 3 · (22,4 dm 3 )
= 194 g = 67,2 dm3
194 g ZnS (2 mol) veže 67,2 dm 3 02 (3 mol)
3
x g ZnS ｶ･ｺ｡＠ 73,5 dm 02
x = 212 g ZnS
m(ZnS) = 212 g ｩｳｴｯｧ＠
3
cink (II) sulfida razložena je u prisustvu 350 dm vaz-
duha.

23. m(ZnS) = 212 g

n(Zn) =?
M(ZnS) = 97 g/mol
M(Zn) = 65 g/mol

Zn:S
65 : 32 najmanji odnos masa

97 g ZnS (1 mol) sadrži 1 mol Zn (65 g)

212 g ZnS ｳ｡､ｲ･＠ x mol Zn
x = 2,18 mol Zn
n(Zn) = 2,18 mol elementarnog cinka dobija se preradom 212 g cink (II) sul-
fida.
I

24. n(Zn) = 2,18 mol

m(lcgure sa 30% Zn) =? I
M(Zn) = 65 g/mol I
m = n · M = m(Zn) = 2,18 ｾ ﾷ＠ 65 g!!Jl0f' = 141,7 g I
m(Zn) = 141,7 g
100 g legure sadrži 30 g Zn
x g legure ｩｭ｡･＠ 141,7 g Zn

x = 472 g legure
m(legure sa 30% Zn) = 472 g

44
25.
m(Cu) = 2 t
m(Cu20 - konc. sa 18% Cu) =?
100 I Cu20 (18% Cu) ima 18 t Cu
x t Cu20 ｩｭ｡･＠ 2 t Cu
X= 11,ll t
rn(Cu20) = 11,11 t koncetrata kuprita, koji sadrži 18% bakra, preradom daje
2 t ･ｬｫｴｲｯｩｧ＠ bakra.

26. Ar(Au) = 197

M(Au) = 197 g/mol

27. n(Au) = 0,15 mol

m(Au) = ?
M(Au) = 197 g/mol

1 mol Au sadrži 197 g Au

0,15 mol Au ｩｭ｡｣＠ xgAu

X= 29,55 g Au
m(Au) = 29,55 g zlata sadrži ogrlica.

II ｮ｡ｩＺ＠

M = m = .L
n mol
m = M · n = [g!l!J.0f1 · [ IJl011 = [g]
n = ｾ＠ !Vl = i7mcl
_K_ =[mol]
m = M · n = m(Au) = 197 g/1!)0f· 0,15 ｾ＠ = 29,55 g
m(Au) = 29,55 g

28.
N(Au) =?
n(Au) = 0,15 mol

N = NA · n = [neimenovan broj]
_ N _ neimenovanbroj
n - NA - 6,02 · 1023/mol

N(Au) = 6,02 · 1023/J'!)':H · 0,15 ｾ＠ = 0,9 · 1023 atoma zlata

N(Au) = 0.9 · 1023 atoma zlata sadrži ogrlica

45
 li ｮ｡ｩ Ｚ＠
23
1 mol Au sadrži 6,02 · 10 a tom a Au
O,15 mol Au ima ･＠ x atoma Au
x = 0,9 · 10 23 atoma Au
N(Au) = 0,9 · 1023 atoma zlata

29. n(CuO) = 5 mol

m(Cu) =?
Ar(Cu) = 64
Ar(O) = 16
Mr(CuO) = 80
M(CuO) = 80 g/mol

1 mol CuO sadrži 64 g Cu

5 mol CuO ｩｭ｡｣＠ x g Cu
x = 320 g Cu
rn(Cu) = 320 g bakra

30. m(Cu) = ?
Ar(Cu) = 64

Relativna atomska masa (Ar) je broj koji pokazuje koliko je puta ｰｲｯｳ｣ｮ｡＠ masa
nekog atoma ｶ･｡＠ od 1/12 mase izotopa C - 12.
1/12 mase izotopa C - 12 naziva se uni fi ci ran a atomska jeJinica (u) koja
ima približno jednaku masu jednog p r o to n a (p + ).

Iu = 1,66 . 10-27 ｾ ｾｧ＠ I

Masa jednog protona i neutrona pritližno je jednaka. Zbir protona i !lcutrona u
svakom atomu predstavlja maseni broj (A). Prema tome apsolutna m3Sa atoma
dobija se mnorenjem unificirana atomske jedinice (u) sa masenim brojc'.n (A).

Z(Cu) = 29
N(p+)=29
Ar(Cu) = 64
o
N(n) = Ar - Z
N(n°) = 64 - 29 = 35
N(n°) = 35
A(Cu) = 29 p+ + 35 n° = 64
m(Cu) = 64 · 1,66 · .10-27 kg = 106 · 10·27 kg (1,06 · 10- 25 kg)
m(Cu) = 1,06 · lo- 2' kg

46
31. Cu20
%(Cu) =?
%(0) =?
Mr(Cu20) = 2 Ar(Cu) + Ar(O) = 2 · 64 + 16 = 128 + 16 = 144
M(Cu20) = 144 g/mol

% Cu: 144 g Cu20 sadrži 128 g Cu

100 g Cu20 ｩｭ｡｣＠ x gCu
x = 88,88 g bakra sadrži 100 g bakar (I) oksid u procentima: 88,88% Cu u
Cu20

% O: 14-l g Cu20 sadrži 16 go

100 g Cu20 ｩｭ｡･＠ xgO

x = 11,11 g kiseonika vezano je u 100 g bakar (I) oksid; odnosno izraženo u

procentima 11,11% O u Cu20.

32. rn(Cu20) = 14,4 g

m(Cu) = 12,8 g
m(O) =?

a) rn(O) = m(Cu20) - m(Cu) = 14,4 g - 12,8 g = 1,6 g

m(O) = 1,6 g kiseonika vezano je u 14,4 g bakar (I) oksid.

b) Cu o
12,8 1,6 ;. 10
128 16 ;. 16
8 najmanji odnos masa bakra i
kisconika u bakar (I) oksidu

c) m(rcaktanata) = m(proizvoda)
m(Cu20) = m(Cu) + m(O) = 14,4 g = (12,8 g + 1,6 g) = 14,4 g
m(rcaktanata) = 14,4 g - m(proizvoda) 14,4 g
I
=
14,4 g - 14,4 g
Ukupna masa supstanci, koje stupaju u hemijsku reakciju (reaktami) je d -
na ka je ukupnoj masi supstanci koje se stvaraju u tom procesu (proizvo-
di reakcije). ·
Ovu zakonitost eksperimentalno su dokazali ｮ｡ｵｩ｣＠ LA VOAZJE i LO-
MONOSOV i poznata je kao znkon o održanju mase - LA VOAZJE - LO-
MONOSOV ZAKON.

33. CrCIJ · 6 H20

%(H20) =?

47
 Relativna moleku(<;ka masa kristalohidrata može se ｩｺｲ｡ｵｮｴ＠ tako što se sa-
bere masa bezvodnog (anhidrovanog) dela molekula sa masom kris1alnc vode.

Mr(CrCJ3 · 6 HzO) = m(CrCl3) + m(6HzO)

Ar(Cr) = 52 · i = 52 Ar(H) = 1 · 2 = 2
Ar(CI) = 35,5 · 3 = 106,5 Ar(O) = 16 · 1 = 16
Mr(CrCIJ) = 158,5 Mr(H20) = 18
18 . 6 = 108
Mr(CrC]J · 6 HzO) = 158,.5 + 108 = 266,5
M(CrCIJ · 6 H20) = 266,5 g/mol
%H20:

266,5 CrC]J · 6 H20 (1 mol) sadr7.i 108 g H20

100 g CrCb · 6 HzO ｩｭ｡｣＠ x _g HzO
x = 40,52 g H20 sadrži 100 g CrCh · 6 HzO izražena u procentima 40,52 %

34.

a) n(CO) = 0,25 mol

m(CO) =?
Mr(CO) = Ar(C) + Ar(O) = 12 + 16 = 28
M(CO) = 28 g/mol

m = n · M = m(CO) = 0,25 ｾﾷ＠ 28 g/1)}01= 7 g

m(CO) = 7 g ugljenik (II) oksida sadrži 0,25 mol

b) V(CO) = 15 dm 3
m(CO) =
? ｾ＠

V 15dp/'
n = Vm = n(CO) = ｾ＠ = 0,67 mol
m 22,4 /mol

m = n · M = m(CO) = 0,67 !JlO[ · 28 g/l)Wf = 18,76 g

m(CO) = 18,76 g je masa 15 ctm 3 \:(!ljcnik (II) oksida

c) N(CO) = 0,75 · 1023 molekula Cu

m(CO) =?

N O75 ·_l{t"'··
ｾﾷ＠ . I
n =N
A
= n(CO) = 6,02·
' ji?;/mol ::-: 0,12 mol

m = n · M = m(CO) = 0,12 ｾﾷ＠ 28 ｧＯｾ］＠ 3,36 g

m(CO) = 3,36 g je ｮｾ｡ｳ＠ 0,75 · 1023 molekula ugljenik (II) oksida.

48
35.

a) n(C02) = 1,5 mol

Y(C02) =?

V= n · Vm = V(C02) = 1,5 ｾ ﾷ＠ 22,4 ､ｭ Ｑ

Ｏ ｲｾ］＠ 33,6 um
3

V(C02) = 33,6 dm 3 je zapremina 1,5 mol C02

b) m(C02) = 15 g
Y(C02) = '!
M(C02) = 44 g/mol

n = ｾ＠ = n(C02) = Ｔ ｊＡＬ＠ = 0,34 mol C02

V = n · Vm = ｖｾｃＰＲＩ＠ = 0,34 !Jlffi · 22,4 dm 3;!}).0f=
7,6 dm
3
Y(C02) = 7,6 um· je zapremina 15 g ugljcnik (IV) oksid;i, ｲＺｩｵｮｴ ｯ＠ n:i
normalne uslove.
23
c) N(C02) = 2 · 10 molekula C02
V(CO;;) =?

N 2 -10 23
ｾ＠
n = -NA = n(C02) =
6 ,0„
'- ·
]()':Y,
ｾｭｯｬ＠
= 0„,3 mol
3 3
V =n · Vm = V(C02) = 0,33 mol · 22,4 dm /mol = 7,39 um

V(C02) = 7,39 dm 3 zapremina 2 · 1023 molekuia ugljenik (IV) oJ.;sitLt.

49
 TEl\-1A 3.

ORGANSKA (UGLJENIKOV A) JEDINJENJA

Hemijski ｩｳｴ･＠ supstance su podeljene na:
1) hemijske elemente (metali, nemetali, metaloidi i plemeniti gasovi)
2) hcmijska jedinjenja (organska i neorganska).
Ova podela hemijskih jedinjenja izvršena je negde ｰｯ･ｴｫｭ＠ prošlog vcka i to
n:i osnovu porekla hemijskih jedinjenja. Jedinjenja koj'l se nalaze u organima biljaka
i životinja (živa priroda) dobila su naziv organska, a jedinjcnja iz mineralnog sveta
(neživa priroda) su neorganska.
Oštra granica ｩｺｭ･ｵ＠ organskih i neorganskih jedinjcnja NE može se postaviti,
jer osnovne hemijske zakonitosti važe podjednako za sva hemijska jedinjenja. Ali,
postoje vidljive razlike ｩｺｭ･ｵ＠ organskih i neorganskih jedinjenja:
1) neorganska jedinjenja su uglavnom jonske prirode, a organska kovalentne
2) neorganska jedinjenja u vodenom rastvoru i rastopu provode ･ｬｫｴｲｩｮｵ＠
struju (ELEKTROLITI) dok organska uglavnom NE
3) ｆｩｺｫ･＠ konstante kod neorganskih su vrlo visoke u odnosu na organska
je<linjenja
4) Reakcije neorganskih jedinjenja su vrlo brze, jer se dešavaju ｩｺｭ･ｵ＠ jona,
dok reakcije ｩｺｭ･ｵ＠ organskih jedinjenja su spore, jer su molekulske prirode.
"'
Broj organskih jedinjenja je ogroman (preko 7 miliona) . Osnovni elemenat u
svakom organskom jedinjenju je ugljenik (C). Pratilac ugljenika je vodonik (H)
kisconik (O) i ｪｯｾ＠ relativno mali broj hemijskih elemenata grade veliki broj organskih
jedinjenja. Osnovno objašnjenje zašto ugljenik gradi tako veliki broj organskih je-
dinjenja je ｭｯｧｵｮｳｴ＠ ｭ･ｵｳｯ｢ｮｧ＠ (izuzetno ｲ｡ｺｬｩｴｯｧＩ＠ vezivanja atoma ugljcnika.
Na temelju ｲ｡ｺｬｩｴ･＠ veze ｩｺｭ･ｵ＠ C-atoma i na osnovu funkcionalnih grupa
podcla orgnskih jedinjenja je razgranala.

50
 3. 1. UGUOVODONICI

Najprostranija grupa organskih jcdinjcnja su ugljovodonici, koji sadrže samo

d"a hcmisjka elementa ugljcnik (C) i vndonik (H).
kqna od važnih podela ugljovodonika je: 1) ｡｣ｩｫｬｮ＠ 2) ｣ｩｫｬｮ＠
ａ｣ｩｫｬｮ＠ se dele na:
l. ｺ｡ｳｩ･ｮ＠ kod kojih je ｩｺｭ･ｵ＠ C-atoma prosta Qcdnoguba) vc;>..a
2. ｮ･ｺ｡ｳｩｵｧｬｪｯｶ､ｴｫＬ＠ kod kojih ｩｺｭ･ｵ＠ C-atoma može biti dvoguba ili
1roguba veza Ｈｮ･ｷｳｩ｣＠ veze).
Sve grupe ugljovodonika imaju svoj homologi niz, u kome niži ｬ｡ｮ＠ razlikuje se
od višeg za CH2 grupu. Niii ugljovodonici su gasovi, srednji ｴ･ｮｯｳｩ＠ a viši ｬ｡ｮｯｶｩ＠
su c<vrste supstance.
!. Opšta formula alkana je Cnll2n + 2
Napisati molekulsku, strukturnu i racionalnu formulu alkana kod kojih je:

a) n =3 b) n = 13.
n - ｯｺｮ｡ｶ＠ broj C-atoma u molekulu alkana

2. U reakciji ｩｺｭ･ｵ＠ anhidrovanog natrijum-ctanata (CH3-COONa) i natrijum-

hidroksida (NaOH) ｯｳｬ｢｡＠ se (pod n.u.) 60 dm 3 metana (CH4)
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ｫｯｬ natrijum-ctanata koja je izreagovala u navedenom procesu.

3. ｐｲｯｮ｡ｩ＠ masu natrijum-hidroksida (NaOH) koja ｵ･ｳｴｶｪ＠ u stvaranju 60 dm 3

mctanu.

4. ｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ｉ masu 1 dm 3 metana (CH4).

Da li je metan tci'.i o<l vazduha?

5. Odrediti masu 53 dm 3 mctana (CH4).

6. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ procenat ugljenika (C) u navedenim alkanima:

a) metan (CH4) h) propan (C3Hs)

7. Proizvodi potpunog sagorcvanja ugljovodonika su ugljenilc gv) oksid (C02) i

voda (H20). Koja ｫｯｬｩｾｮ｡＠meta na sagoreva u prisustvu 13 dm ｩｳ｣ｯｧ＠ kiseonika?
8. Vazduh je gasna smeša, koja sadrži 21 % zapreminski proccnat i 23% masenih
procenata kisconika.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ zaprcmin u vazduha koja je potrebna za potpuno sagorevanje 0,29 mol
metana (CH4).

51
9. Koja masa karbonatne kiseline (H2C03) se proizvodi rastvaranjem ugljcnik
(IV) oksida (C02) koji se ｯｳｬ｢｡＠sagorcvanjem 50 g propana (C3Hs).

10. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu vode (H20) koja se dobija sagorevanjem 50 g propana (C3Hs).

11. Da li se zapremina gasne smeše menja posle završetka hemijske reakcije u kojoj
sagorcva 2 mol butana (C4H10).

12. Odrediti procenat ugljenika (C) u navedenim uglovodonicima:

a) CH4 - metan b) CsH1z - pentan
Izmedu C-atoma, kod ｺ｡ｳｩ･ｮｨ＠ ugljovodonika, je prosta ili jcdnoguba veza
Ｈｺ｡ｳｩ･ｮ＠ ve7..a). Pošto su sve »Slobodne« veze ugljcnika ｺ｡ｳｩ･ｮ＠ vodonikovim
atomima, karakteristifoa reakcija se dcšava 1..amcnom atoma vodonika (H) u
molekulu ugljovodonika, drugim atomima ili atomskim grupama. Zamena ato-
ma vodonika, u ｺＮ｡ｳｩ･ｮｭ＠ ugljovodonicima, naziva se supstitucija. Supstitucija
je ｫ｡ｲｴ･ｩｳｮ＠ reakcija ｺ｡ｳｩ･ｮｨ＠ ugljcwodonika.

13. U molekulu (C2H6) izvršena je supstitucija vodonika (H) hlorom (CI). Tom
reakcijom dobija se 9,03 · 3
to-2
molekula monohlor-etana ili etil-hlorida (C2Hs-Cl).
Koliko je dm 3 etana izreagovalo?

14. Supstitucijom hlora (CI) na 33,6 dm 3 etana (C2H6) dobija se monohlor-etan

(C2Hs-CI) i hlorovodonik (HCI). ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu nastalog hlorovodonika.

15. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩＺ＠ ｫｯｬｩｮｵＬ＠ broj molekula, zapreminu i masu broma koji ｵ･ｳｴｶｪ＠ u
gradanju dva mol dibrorn-metana (2CH2Br2).

16. Supstitucijom dva atoma vodonika u mctanu (CH4) bromom dobija se dibrom-
metan (CH2Br2f i bromovodonik (HBr). ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ zapreminu dobijenog bro-
movodonika (HBr).

17. Ako je supstitucijom proizveden 1 mol dibrom-mctana (CH2Br2) koja je masa

rnetana (CH4) izreagovala.

18. Opšta formula ｮ･ｺ｡ｳｩｨ＠ ｡｣ｩｫｬｮｨ＠ ugljovodonka, sa dvogubom vezom, (alke-

ni) je CnH2n, a ｮ･ｺ｡ｳｩｨ＠ sa trogubom vezom (alkini) je CnH2n-2. Napisati:
molekulsku, strukturnu i racionalnu formulu:

a) alken b) alken
kod kojih je: n = 3 n = 13.

19. 1'Jajniži alken je sa 2 C-atoma cten (C2H4).

Najniži alkin je takodc sa 2 C-atoma etin (CzH2).
Da li su ovi gasovi teži ili lakši od vazduha? Ｈｭ｡ｳｾ＠ 1 dm'vazduha = 1,29g)

52
20. Etin (C2H2) može se dobiti dcjstvom vode' (H20) na kakijum-karbid (01C 2) u
prisustvu katalizatora etanola (C2HsOH) koji ima ulogu da uspori reakciju.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ zapreminu ctina (pod n.u.) koji se clobija dcjstvom 77 cm 3 vodc na
kalcijum-karbid (CaC2).

21. ｔ･ｨｮｩｫ＠ kalcijurn-karbid (CaC2) sadrži 20% prirncsa. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ ma!> u tch .
ｮｩｫｯｧ＠ kalcijurn-karbitla koji se troši u proizvodnji 77 drn 3 etina (C2H2).

22. Reakcijom kakijum-kuhvla (CaC2) i vode dobija se ctin (C2H2) i baza kak1 -
jum-hidroksid - Ca(OH)2.

a) ｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ｉ masu kalcijum-hidroksida - Ca(OH)2 koja se dobija reakcijom

220 g kalcijum-kart•ida.

b) Koliko 10% ras1vo1a može da se nagradi rastvaranjem dobijcnog kah.:ijum-

hidroksicla - Ca(01!)2 iz navedene reakcije?

23. Jzmcdu C-atoma u molekulu ｮ･ｺ｡ｳｩｨ＠ ugljovodonika nalazi se, na jednom

mcstu, dvo guba ( alkeni) i troguba (alkini) veza. To je ｮ･ｺ｡ｳｩ＠ vcw. Dvoguha
i troguba veza može cla se raskine pri ｾｭｵ＠ se stvaraju slobodni elektroni. Na
te slobodne elektrone adiraj u se atomi ili atomske grupe. Ova reakcija, vezivanje
atoma ili atomskih gri1pa u molckul ｮ｣ｺ｡ｳｩｯｧ＠ jcdinjcnja naziva se ADICIJA.
To je ｫ｡ｲｴ･ｩｳｮ＠ reakcija alkcna i alkina.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ ｫｯｬｩｮｵ＠ 3
vodonika koja se može adirati na 15 drn etina (CzHz) do
potpune adicijc.

24. Odrediti masu gasovi tog vodonik-hlorida (HCl) koji se adira na 15 ctm 3 etina
(C2H2) do potpune adicijc.

25. Proizvodi sagorevanja svih ugljovodonika su ugljenik (IV) oksid (C02) i voua
(H20). Na vazduhu, alkini gore ｡､ｶｩｭ＠ plamenom, zbog velikog proccnt::t
ugljeni ka (C) kllji je kod etina 92%.
Odrediti: broj mol-molekula i molekula kisconika (02),
broj mol-atoma i atoma kiseonika (O), koji se vcic pri potpunom sagori;vanju
15 dm 3 etina. . .

26. ｐｲｯｮ｡ｩ＠ masu va:zduha u kojoj ･＠ potpuno sagorcti 15 dm 3 etina (C2H2)

ｷｏ ｾ＠ = 0,23 = 23%
27. lzrai:unati procenat ugljenika (C) u ｳｬ｣､･ｩｭ＠ ugljovodonicirna:
a) C2H6 - etan b) C2H4 - etcn c) C2H2 - ctin

28. Ako je potpuna adicija izvršena na 1 mol nekog ｮ｣ｷｳｩｯｧ＠ ugljovodonik:J sa

dvLJ mol-atoma vodonika (2H) kojoj grupi ｮ･ｺ｡ｳｩｨ＠ ugljovodonika prip:.ida.

53
29. a) Ourcd i ti zapreminu kisco nika koja se troši pri potpunom sagorcvanju:
3
- 1 dm C2H6 (etan)
- 1 dm 3 C2H2 (ctin)
3
- 1 dm C2H4 (cten)

h) Izra<".unati masu kisconika, koja se troši pri sagorevanju navedenih uzoraka.

:m Adicijom hlorovodonik:.t (HCI) na etin (C2H2) dobija se gasoviti vinil-hlorid

(C2l--IJCI) koji ima ｭｯ＠ polimcrizovanja.
3
Koliko dm hlorovoJonika (HCl) može da se adira na 52 g ctina, do ｧｲＺｩ｣ｮｪ｡＠
C2HJCI

31. Odrediti m;.isu polimera vini1 -hlorida (C2H3Cl) koji sadrži 80 monomcrnin je-
dinica

32. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ broj monomernih jedinica vinil-hlorida (C2H3CI) u polimeru koji ima
masu 2,187 kg.

33. Koji od navedenih uzoraka pri potpunom sagorcvanju ｯｳｬ｢｡＠ masu ugljcnik
(IV) ｯｾｩ､｡＠ koja ･＠ ncutralisati 7,22 · 10 mo1ckula natrijum-hidroksida (NaOH)
23

a) 0,4 mol mctana (CH.t)

b) 0,25 mol ctena (C2H4)

c) 0,2 mol propina (C3H4)

34. Odrediti br1_1j molekula metana (CH4) u navedenim uzorcima:

3
a) 13 dm CH4

b) 22 g CH4

c) 0,8 mol CH.i

54
1. Opšta formula alkana je
Cnllzn+2

u opštoj formuli ugljovodonika n - ｯｺｮ｡ｶ＠ broj atoma ugljenika u molekulu.

Iz opštc formule alka na zakl: ｵｪ｣ｭｯ＠ da je broj atoma vodonika dva puta ｶ･ｩ＠
plus dva (2 · n + 2) u odnosu na broj atoma ugljenika u molekulu alkana.

a) n =3
C3
H = (2 · 3) + 2 = 6 + 2 = 8
C3Hs - molekulska formula alkana
(propan)
ｉｺｭ･ｵ＠ ugljenikovih atorr.a u alkanima je prosta (jcdnoguba) veza.

H H H I „I I

H-C-C-C-H
8 8 H
strukturna formula
alkana (p r o pa n)

CH3 - CH2 - CH3

racionalna formula
alkana (p r o pa n)

b)
c = 13
C13
H = (2 · 13) + 2 = 26 + 2 = 28
C13ll28 - molekulska formula alkana

HHHHHHHHHHHH
I
I ! I
HI I l l I I I I I

H-c-c-c-c-c-c-c- c-c-c- c-c-c-1-1

8 8 H H 8 r; 8 8 H. A A A ｾｉ＠

strukturna formula alkana sa 13 C::-atoma.

CH3(CH2)1 1 - CH3 - racionalna formula alkana sa 13 C-atoma.

55
 V (CH-1) = 60 um 3
n(CH 3-COON::i) = ?
Cfi3- C00Na + NaOH --->CH-1 + Na2CO:i
1 mol 1 mol
3
(21,4 dm )

3
I mol ClbCOONa 22,-1 um CH-1
3
x mol CH :•- COONa 60 <lm CH.i
x = 2.68 mol CH3 - COONa
ｮＨｃｈ Ｎ ｾ Ｍ ｃｏｎ｡Ｉ＠ = 2,68 mol
ｮ｡ｬｾｩｪｵｭＭ｣ｴＺ
r;inp 60 dnr mctana.
Ｑ ｮ｡ｬ＠ (acctata) rcogujc sa ｮｾＱｴｲｩｪｵｭＭｨｯｫｳ､ ｯ ｭ Ｌ＠ u proe<.:su stva -

3. Y(CH-i) = 60 c.Im 3
m(l\'JOH) = '1
m(NaOH) = 40 g/mol

CH::i- COONJ + NaOH ---+ CH-i + ｎ｡ｾｃＰＳ＠

l mol I mol
po g) (22,4 <lm 3)
40 g NJOH (l mol) gradi 22,4 din 3 CH.i
3
x g NaOH ｮＺｩｧｲ＼ｬ｣＠ 60 dm CH.i
X= L07,14 g Na011
mtN:iOH) = 107,14 g natrijum -hiurul.:si<l:i ｩｺｲ･｡ｧｭ ﾷ Ｚｩ｣＠ :;a nalrijum -ctan:itom
pri ｧｲＺｩ･ｮｪｵ＠
3
60 dm mctana.

li ｮ｡ｩ＠

_ V _ ＶＰｾｃｈＮｩ＠
n- V - y
_ „ _mo I CI I-t
- .,678"
m 22,49Jn lin0l
Odnos molova: NJOH CH.i (u ｣､ｮ｡ｩＩ＠ｪ
l mol 1 mol
2,6785 mol 2,6785 mol
m = n ·Ivi
m(NJOH) = 2,6785 ｾ＠ · 40 g/!)Wf = 107,14 g
m(NaOH) = 107,14 g

ci . V(CH-1) = 1 c.lm:i
m(CH.i) =?
f\ol(CH-i) 16 g.i'mol =
3
22,4 dm CH-i (I mol) im:i m:isu 16 g
1 c.!m CH.i ｩｭ｡ ｣＠ ｭ｡ｾｵ＠ xg
3

56
 X = 0,7] g
m(l dm 3 CH4) = 0,7143 g
Pošto je masa 1 dm vazduha = 1,25 g to ｺｮ｡ｩ＠ da je metan lakši .od ｶ｡ Ｍ ｾ､ｵｨ｡Ｎ＠
3

5. V(CH4) = 53 dm 3
rn(CH4) = ?
M(CH4) = 16 g/mol

22,4 dm 3 CH4 (1 mol) 16 g CH4 (1 mol)

53 dm CH4 ｩｭ｡･＠
3
masu X g CH4

X= 37,85 g
3
m(53 dm CH4) = 37,85 g CH4

II ｮ｡ｩＺ＠
m(l dm CH4) = 0,7!43 ｾ＠
3

m(53 dm 3 CH4) = 53 dm CJ-I4 · 0,7143 g = 37,85 g CH4

1II ｮ｡ｩＺ＠
V 53d_2'CH4
n= - = n(CH4) = !}ft \ = 2,366 mol ｃｈｾ＠
Vm 22,4,SiR?/mol

m = n · M = rn(CH4) = 2,366 mol · 16 g/rnol = 37,85 g

6. a) %(C u CH4) =?
Ar(C) = 12 . 1 = 12
Ar(H) = 1 · 4 = _1_
Mr(CH4) = 16
M(CH4) = 16 g/mol

16 g CH4 (I mol) sadrži 12 g c

100 g CH4 ｳ｡､ｲ･＠ Xg C

X = 75 g c u 100 g CH4
Izraženo u procentima je 75% C u CH4.

b) %(C u C3Hs) = ?
Ar(C) = 12 .-3 = 36
Ar(H) = 1 · 8 = ｾ＠
Mr(C3Hs) = 44
M(C3Hs) = 44 g/mol

57
 44 g C3Hs (1 mol) sadrž.i 36 g c
100 g C3Hs ｩｭ｡･＠ xgC

x = 82 g C u I00 g C3Hs
U procentima ｢ｩ･＠ 82% C u C3Ha.

7. n(CH4) == ?
V(02) == 13 dm 3

CH4 + 202 C02 + 2H20

I mol 2 mol
2 · (22,4 um 3) == 44,8 clm 3

1 mol CH-t vežt: 44,8 dm 3 02 (mo l)

3
.x mol CH-t ｶ･ｺ｡＠ 13 dm 02
X= 0,29 mol CH4
3
n(CH-t) == 0,29 mol met:ina u procesu potpunog sagorevanj:i veže 13 dm ki -
seonika.

S. V(vazduh) = ?
n(CH-t) = 0,29 mol

Rešenje zadatka 7. je da u masi l3 dm 3 ｩｳｴｯｧ＠ kisconika potpuno sagorcv:1 0,:!9

mol meta na (CH4). Zapreminski proccnat kiseonikJ u vazduhu je 21 %.

100 dm 3 vazduha sadrži 3

21 dm 02
x dm vazduha ｩｭ｡･＠
3 3
13 drn 02

X== 62 dm 3
V(vazd.) = 62 dm 3 vazduha potrehno je za potpun'o sagorcvanjc 0,29 mol m..:-
Lana.

9. m(C02) = ?
m(H2C03) =?
m(C3Hs) = 50 g
M(H2C03) = 62 g/mol
M(C3Hs) = 44 g/mol
M(C02) = 44 g/mol

C3Hs + 502 3C02 + 4H20

I mol 3 mol
(4.+ g) 3. (4.+g) == 1?>2g

44 g C3Hs (I mol) proizvodi: 132 g C02 (3 mol)

50 g C3Hs ｰｲｯ｢ﾷ｣＠ X g C02

58
 x = 150gC02
m(C02) = 150 g ugljenik ([V) oksida dobija se sagorcvanjem 50 g propan 3 .

C02 + HzO Ｍ Ｍ ｾ＠ ll2C03

1 mol 1 mol
(44g) (62g)

-14 g C02 graui 62g H2C03

I 511 g C02 ｮ｡ｧｲ［ｩ､｣＠ Xg H2C03

x = 2II g H2C03
m(H 2C03) = 211 g karbonata kiseline dohija se rastvaranjem ugljcnik (IV)
ｯｫｾｩｵ｡Ｌ＠ koji je proizvod sagorcvanja 50 g propana.

10. m(H20) = ?
m(C:il-ls) = 50 g
M(H20) = 18 g/mol
M(C:iHs) = 44 g/mol

C3Hs + 502 Ｍ Ｍ Ｍｾ＠ 3C02 + -IH20

I mol 4 mol
(.+-I g) 4 . (18 g) = 72 g

4-1 g C3Hs gradi

50 g C3Hs ｮ｡ｧｲ［ｩｊ｣＠

X= 82 g H20
m(l-l20) = 8.! g rndcne pare - H20 prni1.vodi se sagorcv:injcm 50 g prop:ina .

I I. ｙＨｧ［Ｑｾｮ｣＠ ｳｭ｣ｾＩ＠ = ·.>

2C11-!10 + 1302 SC02 + lOH20

2 mol 13 mol 8 mol 10 mol
3 3
2 · (22,-1 dm ) + 13 · (22,4 dm ): 8 · (22,-1 dm 3) + 10 · (22,-1 urn 3)/:22,4
/ 2 dm + 13 ､ｾ＠
3
:
3
8 dm + 10 drn
3
L i
REAKT A.!'\'TI PROIZVODI REAKCIJE

V(Tc3kt;inta) = 2 dm 3 + 13 drn 3 = 15 dm 3 Y(pruil\O<la) =S drn3 + 10 ctm3 = 18

dm 3
Dakle, zapremina gasne ｳｭ｣ｾ＠ posle za\·ršetka sagorcvanja d\'J mol butana
ＨＲｃｾｈＱＰＩ＠ ｰｯｙ･｡ｶ＠ ｳｾＮ＠
Rc;ikt;inti i produkti stoje u
ounosu 15: 18

59
12. %(C) =?

a) CH4 - metan
Ar(C) = 12 · I = 12
Ar(H) = 1 · 4 = i
Mr(CH4) = 16
M(CH4) = 16 g/mol
16 g CH-t 12 g c
100 g CH4 gC
x =- 75 g C u 100 g CH.i
= 75%

b) C5H12 - pctan
Ar(C) = 12 · 5 = 60
Ar(H) = 1 · 12 =_g_
Mr(CsH12) = 72
M(CsH12) = 72 gi'mol
72 g CsH12 60gC
100 g CsH12 gC
x = 83,33 g C u 100 g CsH10
:: 8,33 %
izražcno u procentima: 83,33% C u Csllio

13. N(C2Hs-Cl) = 9,03 · 10 23 molekula

Y(C:frl6) = ?

C2H6 + Cb Ｍｾ CzHs-CI + HCI

I mol 1 mol
3
(22,4 dm ) (6,02 . 102.1)

22,4 dm 3 C2H6 gradi 6,02 · 1023 molekula C2Hs-CI

3 ..,1
x dm C2H6 ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ 9,03 · ＱＰｾﾷ＠ molekula C2Hs-CI

x = 33,6 dm 3 C2H6
Y(Y2H6) = 33,6 dm 3 etana sa hlorom stvara 9,03 · 1023 molekula ctil-hlorit.b .

14. Y(C2ll6) 33,6 ctm 3

=
m(HCI) =?
M(HCI) =
36,5 gtmol

C2H6 + Cl2 C2Hs-CI + HCI

1 mol 1 mol
3
(22,4 llm ) (36,5 g)

60
 3
22,4 dm C2H6 proizvodi 36,5 g HCI

33,6 dm 3 C2H6 ｰｲｯｩｺｶ･＠ xg HCI

x = 54,75 g HCI
m(HCI) = 54,75 g hlorovodonika dobija se supstitucijom atoma vodonika u
etanu hlorom.

Odnos mol; C2H6 HCl

1 mol 1 mol (u ｪ･､ｮ｡ｩＩ＠

1,5 mol 1,5 mol

m =n · M
m(HCl) = 1,5 mol HCI · 36,5 g/mol = 54,75 g IICl

15. n(Br2) = ?
N(Br2) =?
V(Br2) =?
m(Br2) ? =
n(CH2Br2) = 2 mol

CH4 + Brz CH3Br + HBr

CH3Br + Brz CHzBrz + HBr
CH4 + 2Br2 CHzBr2 + 2HBr
2 mol 1 mol
4 mol 2 mol

n(Brz) = 4 mol broma potrebno je za dobijanje (supstitucijom) 2 mol dibrom-

metana (CH2Brz).

· NA = ｎＨｂｲｺｾ＠ · ＱｩｦＳｾ＠
24
N =n = 4 I!J.0(Brz · 6,02 = 24,IB · Iif'.3(2,408 · 10 )
N(Brz) =
2,408 · 10 molekula broma ·
3 3
V =n · Vm = V(Br2) = 4 tµefBrz · 22,4 dm /l!}.01 = 89,6 dm
V(Br2) = 89,6 dm 3 broma, ｲ｡ｵｮｬｯ＠ na normalne uslove

M(Br2) =
160 g/mol
m =n · M =
m(Br2) = 4 !Jlffl Brz · 160 ｧＯｾ＠ = 640 g broma
m(Br2) = 640 g broma vrši supstituciju dva atoma vodonika u metanu.

61
l t:' V(HBr) = ?
n(CHiBr2) = 1 mol
(reakcija je postupna)
CH4 + 2Br2 --- - --- - -> CH2Bri + 2HBr
I mol 2 mol
3 3
2 · (22,4 dm ) =
44,8 dm
V(HBr) = 44,8 dm-' bromovodonika ｯｳｬ｢｡＠ se (pod n.u.) u reakciji stvaranja
jednog mol ｩ｢ｲｯｭＭｮ･ｴ｡ Ｎ＠

17. n(CH2Br2) = 1 mol

m(CH.i) =?
M(CH4) = 16 g/rnol

CH4 + 2Br2 - - - - CH2Br2 + 2HBr

l moi 1 mol
(16 g)

m(CH4) = 16 g metana (1 mol) potrebno je da izreaguje u proizvodnji l mol

dibrom-metana (pod n.u.).

18. a) Iz opšte formule alkena (CnH2n) može se izvesti ｺ｡ｫｬｪｵ＠ da je broj vodoni -
kovih atoma u molekulu alkcna dva puta ｶ･ｩ＠ u odnosu na broj atoma uglje-
ni ka (2 · n).
n= 3
C3
H = (2 · n) 2 · 3 = 6 =
CJH6 - molekulska formula alkcna, sa tri C-atoma (propen).

H H H
I I I
C
I
= C-C-H
I
H H
CH2 = CH- CH3 racionalna formula propena
n = 13
C13
H = (2 · n) = 2 · 13 = 26
C13ll26 - molekulska formula alkena sa 13 C-atoma

H H H H H HHHHHHHH
I i I I I I I I I I I I I
H-C -C-C - C-C = c- c-c-c -c-c-c-c - H·.
I I I i I I I I I I I
H H H I! HHHHHHH
strukturna formula alkcna sa 13 C-atoma.

62
 CH3- (CH2)3-CH = CH- (CH2)6-CH3
racionalna formula alkena sa 13 C-atoma.

b) Iz opšte forinule alkina (CnH2n-2) može se izvesti ｺ｡ｫｬｪｵ＠ da je broj vodo-

nikovih atoma u alkinu (2 · n - 2).
n=3

C3
H = (2 · n) - 2 = (2 · 3) - 2 = 6 - 2 = 4
C3H4 - molekulska formula alkina 5-a 3 C-awma
(propin)

H
I
H -C- C := C-H strukturna formula propina (alkin)
I
H

CH3 - C=CH racionalna ff'fmu1a propina

n = 13
C13
H = (2 · n) - 2 = (2 · 13) - 2 = 26 - 2 = 24
C13H24 .
molekulska formula alkina sa 13 C-atoma.

H HHHHHHHHHH
I I I I I I I I I I I
H-C - C
I
c-c-c
I I
- c-c-
I l
c-c-c-c-c-c
I I I I f I
-H
H H H H H H H H H H H
Strukturna formula alkina sa 13 C-atoma.

CH3- C=C-(CH2)9-CH3
Raciona lna formula alkina sa 13 C-atoma.

3
19. m(l drn C2H4) = ?
3
m(l dm C2H2) = ?
M(C2H4) = 28 g/mol
M(CzH2) = 26 g/mol

3
22,4 dm C2H4 ima masu 28 g
l ､ｭｾ＠ C2H4 ｩｭ｡･＠ masu xg
X= 1,25 g
3
m(l dm C2H4) = 1,25 g

63
 Masa 1 dm 3 vazduha je ista, 1,29 g.
Alkeni, sa ｶ･ｩｭ＠ brojem C-atoma, od etcna (C2H4) (viši alkcni) svi ･＠ bili ·
teži od vazduha.

22,4 dm 3 C2H2 ima masu 26 g

1 dm 3 C2H2 ｩｭ｡｣＠ masu xg

X = 1, 16 g
3
m(l dm C2H2) = I 16 g
Pošto je masa l dm 1 vazduha I ,29 g. ｺｮ｡ｩ＠ da su oba gasa lakša od vazduha.

20. V(C2H2) = ?
V(H20) == 77 cm 3
77 mi HzO = 77 gH20
M(H20) == 18 g/mol

O -H
--*H-c=c-H + ca(OH)2
O -H

CaC2 + 2H20 - - C2H2 + Ca(OH)2

2 mol 1 mol
3
2 · (18 g) (22.4 dm )
= 36g
36 g H20 (2 mol) proizvodi : 22,4 dm 3 C2H2 (1 mol)
77 g H20 ＮＬｰｲｯｩｺｶ｣･＠ : 3
x dm C2H2
X= 47,9 dm 3
V(C2H2) = 47,9 dm 3 etina debija se reakcijom 77cm3vodc sa kalcijum-karbi-
dom.

21. m(teh. cac2 sa 20% primesa) =?

V(C2H2) = 77 dm 3
M(CaC2) = 64 g/mol

cac2 + 2H20 - - - C2H2 + Ca(OH)2

1 mol 1 mol
(64 g) (22,4 dm 3)

64 g CaC2 ｯｳｬ｢｡＠ 3
22,4 dm C2H2
x g CaC2 ｯｳｬ｢､ｩ･＠ 3
77 dm C2H2
ｘｾ＠ 220 g CaC2

64
 m(CaC2) = 220 g ｩｳｴｯｧ＠ kalcij um-karbida ｩｺｲ･｡ｧｯｶ＠ u procesu proizvodnje
. 77 dm 3 gasovi tog etina (pod n.u.). Pošto kalcijum-karbid (CaC2) sadrži 20%
primcsa sada ･ｭｯ＠ ｩｺｲ｡ｵｮｴ＠ masu ｴ･ｨｮｩｫｯｧ＠ CaC2 koja sadrži 220 g ｩｳｴ｣Ｚｧ＠
CaC2:

100 g tch. CaC2 sadrži 80 g ｩｳｴｯｧ＠ CaC2

x g teh. CaC2 ｩｭ｡｣＠ 220 g ｩｳｴｯｧ＠ CaC2

x = 275 g CaC2
m(tch. CaC2) = 275 g

22. m[Ca(OH)2] = ?
m [10% rast. Ca(OH)2] =?
m(CaC2) = 220 g
MCa(OH)2 = 74 g/mol
M[(CaC2)] = 64 g/mol

CaC2 + 2 H20 C2H2 + Ca(OH)2

1 mol 1 mol
(64 g) (74 g)

a) 64 g CaC2 gradi 74 g Ca(OH)z

220 g CaC2 ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ X g Ca(OH)2
X = 254,4 g Ca(OH)2
mCa(OH)2 == 254,4 g kalcijum-hidroksida stvara se u reakciji 220 g kalci-
jum-karbida sa vodom.

b) 100 g 10% rast. sadrži 10 g Ca(OH)z

x g 10% rast. ｳ｡､ｲ･＠ 254,4 g Ca(OH)2

X= 2544 g
m(l0% rast.) Ca(OH)2 = 2544 g {2,544 kg)

3
23. V(C2H2) = 15 dm
n(H2) = ?

C2H2 + Hz - - - + C2H4 + Hz - C2H 6

H H H H
I I I I
H-C=C-H H- C-C--H
I I
alkin alken H H
alkan

65
 C2H 2 + 2 H2 -----+ C2H6
1 mol 2 mol
(22,4 dm 3)
3
22,4 dm C2H 2 adira 2 mol H2
15 dm C2H2 ｡､ｩｲ･＠
3
x mol H2
x = 1,34 mol H2
3
n(H2) = 1,34 mol vodonika ｩｺｶｲ｣＠ potpunu adiciju 15 dm etina (acetilen).

24. m(HCI) = ?
3
V(C2H2) = 15 dm
M(HCI) = 36,5 g/mol

C2H2 + , 2 HCI C2R1Cl2

l mol 2 mol
3
(22,4 dm ) 2 · (36,5 g) = 73 g

3
22,4 dm C2H2 adira 73 g HCl (2 mol)
15 dm C2H2 ｡､ｩｲ｣＠
3
x g HCJ
x = 48,88 g HCI
3
m(HCI) =
48,88 g hlorovodonika može se adirati na 15 dm etina (acetilen).

3
25. V(C2H2) = 15 dm
n(02) =?
N(02) =?

n(O) = ?
N(O) =?

2 C2H2 + 5 02 - - - 4 C02 + 2 H20

2 mol S mol
3
2 · (22,4 dm )
3
= 44,8 dm

3
44,8 dm C2H2 veže 5 mol 02

15 dm C2H2 ｶ･ｺ｡＠
3
x mol 02

x = 1,67 mol 02
n(02) = 1,67 mol kiseonika ｩｺｶｲ｣＠ potpuno sagorevanje 15 dm 3 etina.

02 Ｍ ｾＲＰ＠
1 moi 2 mol-atoma

1,67 1,67 · 2 = 3,34 mol-atoma

66
 n(O) = 3,34 mol-atoma kisconika
"'1
N(02) = 1,67 qiel02 · 6,02 · 10"- Ｏｾ］＠ 10 · 1023 molekula 02
23
N(O) = 3,34 n_igl"O · 6,02 · 10 ｾ］＠ 20 · 1023 atoma O.

26. m(vazduha) = ?
V(C2H2) = 15 ctm 3
M(02) = 32 g/mol

Za potpuno sagorevanje 15 dm 3 etina potrebno je 1,67 mol-molekula kiseonik

m(02) =
1,67 ｊｗｬＰＲ＠ · 32 ｧＯｾ＠ = 53,44 g kisconika.
m(02) = 53,44 g kiseonika
maseni procenat kiseonika u vazduhu je 23%

100 g vazduha sadrži 23 g 02 (23%)

x g vazduha ｩｭ｡･＠ 53,44 g 02

X= 232,34 g
m(vazduha) = 232,34 g vazduha potrebno je za potpuno sagorevanje 15 dm 3
etina.

27. % (C) =?

a) C2H6 - etan
Ar(C) = 12 . 2 = 24
Ar(H) = 1 · 6 = 6
Mr(C2H6) = 30
M(C2H6) = 30 g/mol
30 g C2H6 24 g c
100 g C2H6 _x g C
X = 80 g c u 100 g C2H6
odnosno
80% C u C2H6

b) C2H4 - etan
Ar(C) = 12 . 2 = 24
Ar(H) = 1 · 4 =_i
Mr(CzH4) = 28
M(C2H4) = 28 g/mol

28 g C2H4 24 g c
100 g C2H4 xg C
X = 86 g c u 100 g C2H4
izražena u procentima
86% C u C2H

67
 c) C2H2 - etin
Ar(C) = 12 · 2 = 24
Ar(H) = 1 · 2 = 2
Mr(C2H2) = 26
Mr(CiH2) = 26 g/mol

26 g CiH2 24 g c
100 g CiH2 xg C
X = 92,3 g c u 100 g C2H2
oclnosno
92% C u C2Jh

Najmanji procenat ugljenika (C) sadrže alkani, kod kojih je ｮ｡ｪｶ･ｩ＠ broj
atoma vodonika (2n + 2).
ｎ｡ｪｶ･ｩ＠ procenat ugljenika je u alkinima, kod kojih je najmanji broj atoma
vodonika (2n - 2).
Alkani, na vazduhu, sagorevaju slabo svetlim plamenom, dok alkini gore
ｾ｡ｶｩｭ＠ plamenom zbog velikog procenta ugljenika.

28. n(H)= 2 mol-atoma

2H ＭｾｈＲ＠
2 mol-atoma 1 mol-molekul

Pošto je u zadatku potpuna adicija postignuta sa 2 mol-atoma vodonika

(2H) odnosno sa jednim mol-molekulom vodonika (H2) taj ugljovodonik
je iz grupe alkena.

CnH2n + Hz(lH) - CnH2n H

alken alkan

29. V(02) =?
-- V(C2H6) = 1 dm 3
V(C2H4) = 1 dm 3
V(C2H2) = 1 dm 3

a) 2 C2l-l6 + 7 02 4 C02 + 6 H20

2 mol 7 mol
3
2 · (22,4 dm 3) 7 · (22,4 dm ) /:22,4
3
2 dm 3 7 dm /:2
ldm3 3, 5 dm3
V(02) = 3,5 dm 3 kiseonika veže se pri potpunom sagorevanju l dm3 etana.

- - - 2 C02 + 2 HzO
3 dm 3

68
 V(02) = 3 dm3 kiseonika veže se za potpuno sagorevanje l dm 3 etana.
2 C2H2 + 5 02 ｾ＠ 4 C02 + 2 HzO
2 dm 3 5 dm 3 /:2
3 3
1 dm 2,5 dm

V(02) = 2,5 dm 3 kiseonika ｵｩｲｯｾ＠ 3

se za potpuno sagorcvanje 1 dm etina.
3
b) V(02) = 3,5 dm
3
V(02) = 3 dm
3
V(02) = 2,5 dm
m(02) = ?
M(02) = 32 g/mol

32 g 02 je masa 3
22,4 <lm 02
3
x g 02 je masa 1 dm 02

X= 1,43 g
3
m(ldm 02) = l,43 g
3 3
m(3,5 dm 02) = 3,5 dm 02 · 1,43 g = 5 g 02
3 3
m(3 dm 02) = 3 dm 02 · 1,43 g = 4,29 g 02
3 3
m(2,5 dm 02) = 2,5 dm 02 · 1,43 g = 3,57 g 02

30. m(C2H2) = 52 g
V(HCl) =?
M(C2H2) = 26 g/mol

m 52,.ge2H2
n =M = n (C2H2) = 2{)Wmol = 2 mol C2II2
H CL
I I
H - C :=C- H + HCl--+H - C==C- H
1 mol 1 mol
2 mol 2 mol
3 3
V= n · Vm = V(HCl) = 2 J9.0fHCI • 22,4 dm /f9.0{= 44,8 dm HCI
3
V(HCl) = 44,8 dm hlorovodonika .

31. m(polimera) = ?
N(C2H3CJ) = 80 monomernih jedinica
M(C2H3Cl) = 62,5 g/mol

m = n · M = m(polimcra) = 80 ｾﾷ＠ 62,5 g/f!).Q1'= 5000 g (5 kg)

m(polimera = S kg

69
32. m(polimera) = 2187 g (2,187 kg)
N(monomera CzH3Cl) =?
M(C2H3CI) = 62,5 g/mol

n = ｾ＠ 1v1 = n(C2H3CI) = Ｖ ｻｾＷＮｔＧ＠ , mol

= 35 mol

N = n : NA = N(C2H3Cl) =
23
35 mol C2H3Cl · 6,02 · ＱＰ
ＲＳ
Ｏｾ］＠ 210,7 · 10 ｬＩｊｴＧＨＲＬ＠
25
· 10 )
25
N(C2H3CI) = 2,11 · 10 monomera polimerizovano je u 2,187 kg polimera.

23
33. N(NaOH) = 7,22 · 10 molekula
n(CH4) = mol o,4
ｮＨｃＲｈＮｾＩ＠ 0,25 mol=
n(C3H4) = 0,2 mol

a) CH4 + 2 02 - - - - C02 + 2 HzO +Q

I mol 1 mol
0,4 mol 0,4 mol
n(C02) = 0,4 mol C02
b) C2H4 + 3 02 - 2 C02 + 2 HzO +Q
1 mol 2 mol
0,25 0,5 mol
n(C02) = 0,5 mol C02
c) 2 C3H4 + 8 02 _ _....... 6 C02 + 4 H20 +Q
2 JJKfl 6 jll0t'/:2
1 mol 3 mol
0,2 mol 0,6 mol (0,2 · 3 = 0,6)
n(C3H4) = 0,6 mol C02
C02 + 2 NaOH _ _...., Na2C03 + HzO
1 mol 2 mol

N 7,22·ff°
n = -N = nNaOH = ｾ＠ = 1,2 mol NaOH
A 6,02 ·JM /mol

n(NaOH) = 1,2 mol natrijum-hidroksid

C02 NaOH
1 mol 2 mol (u ｪ｣､ｮ｡ｩＩ＠
0,6 mol 1,2 mol

70
 n(C02) = 0,6 mol ugljenik (IV) oksida potrebno je za neutralizaciju 7,22 · 1023
molekula natrijum-hidroksida.

Prema tome, ncutralii.aciju 7,'ll · 1a23 molekula NaOH (1,2 mol) može izvršiti
ｫｯｬｩｮ｡＠ C02 koja se proizvodi sagorevanjem 0,2 mol propina (0,6 mol COi).

34. a) N(CH4) = ?
3
V(CH4) = 13 ctm

n = .:: = n(CH4) =
m
｟2_,4
Ｏ Ｓ ｾ＠ fnh>I
= 0,58 mol
.

23
N = n · NA= N(CH4) = 0,58 ny;rl"· 6,02 · 10 /f1}01= 3,49 · 1023
23
N(CH4) = 3,49 · 10 molekula metana u 13 dm 3

b) N(CH4) =?
m(CH4) = 22 g
Mr(CH4) = Ar(C) + 4 Ar(H)= 12 + 4 = 16
M(CH4) = 16 g/mol

n = ｾ＠ = n(CH4) = tw4!, = 1,37 mol

1
23
N = n · NA= N(CH4)) = 1,37 I!).0t · 6,02 · 10 /n)G1= 8,25 · 1023
23
N(CH4) = 8,25 · 10 molekula metana

c) N(CH4) =?
n(CH4) = 0,8 mol
23 23
N = n · NA= N(CH4) = 0,8 !Jlci" · 6,02 · 10 /rpe{= 4,8 · 10
23
N(CH4) =
4,8 · 10 molekula metana

71
 3. 2. ALKOHOLI

Alkoholi su hidroksilni derivati ugljovodonika, koji sadrže funkcionalnu hi-

droksilnu grupu (OH-). Prema broju hidroksilnih grupa dele se na: monohidro-
ksilne (sa jednom hidroksilnom grupom) dvohidroksilne (sa dve hidroksilne gru-
pe) i polihidroksilne (sa tri i više hidroksilnih grupa).
Prema položaju C-atoma koji je nosilac hidroksilne grupe monohidroksilni
alkoholi mogu biti: primarni, sekundarni i tercijalni.
Hidroksilna grupa direktno je vezana za C-atom.
Alkoholi sadri.\: hidroksilnu grupu kao baze, ali ne reaguju bazno ｶ･＠
ne utralno.

l. ｎ｡ｰｩｾｴ＠ molekulsku, strukturnu i racionalnu formulu alkohola sa 3 C-atoma.

i. Prnn:1l'i razliku u molskoj masi niJ.cg alkohola (CH3-0H) u odnosu na suscdni

｜Ｇｩｾ＠ (C2Hs-OH) .

.'. ｬｺｲ｡ｾｵｮｩ＠ prm:i.:nat ugljcnika u meianolu (CH30H).

·I. Ako je u organi1.:1m uncto 100 g ＵＰＧＺｾ＠ etanola (C::HsOH) ｩｺｲ｡ｵｮｴ＠ ｫｯｬｩｮｵ＠ i
broj mold\ula ctano\:i.

:\. Prilikom zagrcvanj:r rastvora etanola (C:!H5-0H) došlo je do isparavanja 30

dm 11.:tanola.
Knja se nws:i <.'tanol:i izd\·ojila iz rastvora, ｲ｡ｵｮｬｯ＠ na normalne uslovc.

(i. ;\fr1artol ＨｃｈｾＭｏＩ＠ je nlo otrov:.in alkohol. Etanol (C2Hs-OH) u malim ko -

ｬｩｮＺＱｭ＠ nema otro,·no tkjst,·o u organizmu . Etanol se nalazi rastvorcn u sva-
>.:(\m alkoholnum ｰｩｵＮ＠ Jedan oc.J ｲＮ Ｚ Ｑｩｮ｡＠ c.lt>bijanja etanola je alkoholno vrenje
):!lllk1lZ1.: (CoH120 0 ) . O\'aj proce!' ｾ｣＠ ｱｾｪ＠ pod ulkajcm enzima iz k'vasca.
lnacunati ｭ｡ ｾ ｵ＠ etanola (C2Hs-OH) koja se stvara alkohplnim vrenjem 2 mol
glukot.l' (C.,H1:0o). ·

7. R( :1kcijom CO.; sa Ca(OH)2 dobija se talog CaC03, pronal'i masu taloga kaki ·
jum -k:irtionata (CJC03) knji se formira rcakdjom ｵｾｬｪ｣ｮｩｫ＠ (IV) oksida (C0 2)
ＧＱｾ ＡＰＧ＾｜ｫｮＬｧ＠ alkoh olnim ne njem 2 mol glukoze (C.,H 120r,).

'i. ｬＱｲＺｵｮ｡ｴｩ＠ m:isu .30"( r:istvora etanola (C2H5-0H) koj:i se može napraviti ra-
ｾｴＬ｡ｲｮｪ｣ｭ＠ etanola koji naswjc vrenjem 2 mol glukoze.

72
9. Adicijom vode (H20) na ｮ･ｺ｡ｳｩ＠ ugljovodonike (alkene) nastaju odgovara-
ｪｵｩ＠ alkoholi.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ ｫｯｬｩｮｵ＠ etanola (C2Hs-OH) koja se dobija adicijom 40cm3 vode na
etcn (C2H4).

10. Alkoholi reaguju sa metalima. Agresivniji metali istiskuju vodonik iz hidrok.iil-

ne grupe u alkoholima pri ･ｭｵ＠ se ｯｳｬ｢｡＠ elementaran vodonik i gradi ｳｾ＠
ｯ､ｧｶ｡ｲｪｵｩ＠ alkoholat.
ｐｲｯｮ｡ｩ＠ zapreminu vodonika (H2) koji se ｯｳｬ｢｡＠ (pod n.u.) dcjstvom 8 2
natrijuma (Na) na metanol (CH3-0H).

11. Koliko se molekula ｮ･ｺ｡ｳｩｯｧ＠ propina (C3H.i) može potpuno zasititi vodoni-
kom koji se ｯｳｬ｢｡＠ reakcijom 8 g nl.ltrijuma (Na), sa metanolom (CH3-0H) .

12. Reakcijom kalijuma (K) sa etanolom (C2HsOH) ｯｳｬ｢･ｮ｡＠ je 600 cm 3 vodo -

nika. Koliko je grama kalijuma izreagovalo?

13. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ zapreminu kiseonika koja se veže prilikom sagorcvanja 0,25 mol
mctanola (CH3-0H).

14. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu vazduha koja je potrebna za potpuno sagorcvanje 0,25 mol
alkohola mctanola (CH3-0H). Maseni sadržaj kisconika u vazduhu je ＲＳｯＯｾ＠

73
1. C3H70H
Molekulska formula monohidroksilnog alkohola propanola.

H H H
I I I
,.'3 2 1
H- v - C -C -OH
I I
H H H

Strukturna formula 1, propanol

1 2 3
CH3-CHOH-CH3

Racionalna formula 2, propanol

C3H6(0H)2
Dvohidroksilni alkohol sa 3 C-atoma
H H H
I I I

H- c3 - C2 - c1 -H
I I I
H OH OH

Strukturna formula dvohidroksilnog alkohola

3 2 1
CH3-CHOH-CH2-0H

Racionalna formula dvohidroksilnog alkohola

C3H5(0H)3
Molekulska formula trohidroksilnog alkohola

H H H
I I I
H - C-C-C-H
I I I
OHOHOH

Strukturna formula trohidroksilnog alkohola

CH20H-CHOH-CH20H
Racionalna formula trohidroksilnog alkohola

74
2. CH3-0H - metanol, najniži alkohol sa jednim C-atomom.
Ar(C) = 12 · 1 = 12
Ar(H) = 1 · 4 = _±.
Ar(O) = 16 · 1 = 16
M(CH3-0H) = 32 g/mol

C2Hs-OH - etanol
Ar(C) = 12 · 2 = 24
Ar(H) = 1 · 6 = 16
Mr(CzHs-OH) = 46
M(C2Hs-OH) = 46 g/mol

46 g - 32 g = 14 g
M(CzHs-OH) ｶ･｡＠ je za 14 g/mol. Ova razlika je ｫ｡ｲｴ･ｩｳｮ＠ za sva jedin-
jenja u istom homologom nizu, zato što se viši ｬ｡ｮ＠ niza razlikuje od nižeg za
CH2 grupu (12 + 2 = 12).
CH3 - CH2 - OH etanol
CH3 - CH2 - CH2 - OH propanol
CH3 - CH2 - CH2 - CH2 - OH butanol
Alkoholi u nazivu završavaju se na »0L«.

3. %(C u CH3-0H) = ?
Ar(C) = 12 . 1 = 12
Ar(H) = 1 · 4 = 4
Ar(O) = 16 · 1 = 16
Mr(CH3-0H) = 32
M(CH3-0H) = 32 g/mol

32 g CH3-0H sadrži 12 g c
100 g CH3-0H ｩｭ｡･＠ xgC
X = 37,5 g c u 100 g CH3-0H
Izražena u procentima: 37,5% ugljenika.
Alkoholi sadrže manji procenat ugljenika u odnosu na ugljovodonike sa i$tim
brojem C-atoma.
Primer:
CH4- metan (75% C)
CH3-0H - metanol (37,5% C)

4. m(50% rastvor) = 100 g

n(CzHs-OH) = ?
N(CzHs-OH) = ?
M(CzHs-OH) = 46 g/mol

100 g 50% rastvora sadrži 50 g etanola (C2Hs-OH)

75
 m _298:_
n =M = n(C2Hs-OH) = 46.Ymol = 1,086 mol

f
n(C2Hs- OH) = 1,086 mol etanola rastvorena je u 100 50% alkohoia
N = n · NA = N(C2Hs-OH) = 1,086 ｾﾷ＠ 6,02 · 102 /11}0f = 6,54 · 1023
molekula
23
N(C2Hs- OH) = 6,54 · 10 molekula etanola uncto je u organizam sa 100 g
50% alkohola.

5. V(C2Hs- OH) = 30 dm 3
m(C2Hs-OH) =?
M(C2Hs-OH) = 46 g.i'mol

n = :: = n(C2Hs-OH) =
m
30
22,4
!1( /mol
= 1,34 mol

m =
n · M =
m(C2Hs-OH) = 1,34 ｾﾷ＠ 46 ｧｩＧｾ］＠ 61,64 g C2Hs-OH
m(C2Hs-OH) = 61,64 g gasovi tog etanola zagrevanjem je izdvojeno iz rastvora.

6. m(C2Hs-OH) = ?
n(O;H1206) = 2 mol
M(C2Hs- OH) = 46 g.i'mol
enzimi
O;H1206 - - -- - - 2 C2Hs- OH + 2 C02 enzimi
1 mol 2 mol
2 mol 4 mol

m = M · n = m(C2Hs-OH) = 46 g.i'i:µel· 4 !Jle1 = 184 g C2Hs-OH

m(C2Hs-OH) = 184 ｾ･ｴ｡ｮｯｬ＠ stvara se alkoholnim vrenjem 2 mol glukoze.
c

7. m(CaC03) = ?
n(O;H1206) = 2 mol
M(CaC03) =
100 g.i'mol
enzim
2 O;H1 206 • 4 C2Hs- OH + 4 C02
n(C02) = 4 mol ugljcnik (IV) oksid

Ca(OH)2 + C02 - - - CaC03 + H20

1 mol 1 mol
4 mol 4 mol

n(CaC03) = 4 mol kalcijum-karbonata

m = n · M = m(CaC03) == 4 rp6( · 100 yl):l.01" 400 g =
=
m(CaC03) 400 g kalcij um-karbonata, u obliku belog taloga, dobija se ｵｶｯ･ｮﾭ
jem dobiJenog ugljenik (IV) oksida koji nastaje vrenjem 2 mol glukoze.

76
8. m(30% rast. Cz.Hs-OH) =?
n(C6H1206) = 2 mol

Rešenje zadatka 6. je: da se alkoholnim vrenjem 2 mol glukoze (C6H1206)

dobija 4 mol etanola (C2Hs-OH) odnosno 184 g etanola.

m(CzHs-OH) = 184 g etanola

100 g (30% rast.) sadrži 30 g C2Hs- OH
x g (30% rast.) ｮ｡ｰｲｶｩ･＠ se 184 g C2Hs-OH
x = 613 g rastvora
m(30% rast.) = 613g

9. n(CzHs-OH) = ?
V(H20) = 40 mi
M(H20) = 18 g/mol
40 ml H20 = 40 g H20

n = ｾ＠ = n(H20) = 1i;!01 = 2,2 mol

n(H20) = 2,2 mol vode sadrži 40 ml vode

H H H H
C:C + H - 0 - H - -... H-C-C-OH
H H H H
1 mol 1 mol
2,2 mol 2,2 mol

n(CzHs-OH) = 2,2 mol etanola proizvodi se adicijom vode na ｮ･ｺ｡ｳｩ＠

etan.

10. V(Hz) = ?
m(Na) = 8 g
M(Na) = 23 g/mol

2 CH3-0H + 2 Na -----+ 2 CH3-0-Na + H2

2 mol 1 mol
3
2 · (23g) = 46 g (22,4 dm )

46 g Na (2 mol) ｯｳｬ｢｡＠ 22,4 dm 3 Hz

8 g Na ｯｳｬ｢､ｩ･＠ x dm 3 Hz

77
 x = 3,89 dm 3 Hz 3
V(H2) = 3,89 dm vodonika istiskuje 8 g natrij uma iz metanola.

1 I. V(Hi) = 3,89 dm 3
N(C3H4) =?
H H H H H H H
H-C .:= C-C-H + H2 ________. H-C =C-C-H + H2 H- C- C- C- H
H H HHH
propin propen propan

C3H4 + 2H2 -C3Hs

lmol 2mol
(6,02 . 1023) 2 · (22,4 dm )
3
= 44,8 dm 3
6,02 · 1023 molekula C3I-l4 adira 44,8 dm 3 Hz (2 mol)

｡､ｩｲ･＠
3
x molekula C3H4 3,89 dm H2

x = 0,52 · 1023 molekula

N(C3H4) = 0,52 · 10 23 molekula propina potpuno ｺ｡ｳｩｵｪ･＠
3
3,89 dm vodoni-
ka.

12. V(H2) :::: 600 cm3 (0,6 dm 3)

m(K) =?
M(K) = 39 g/mol

2 C2Hs-OH + 2 K„ Ｍｾ＠ 2 C2Hs-O-K + H2

2 mol 1 mol
2 . (39 g) = 78 g (22,4 dm 3)

78 g K (2 mol) ｯｳｬ｢｡＠ 22,4 dm 3 Hz (1 mol)

3
x g K ｯｳｬ｢､ｩ･＠ 0,6 dm

X= 20,8 g K
me!() = 20,8 g elementarnog kalij uma u reakciji sa etanolom ｯｳｬ｢｡＠ 600
3
cm vodonika (0,6 dm\

13. V(02) =?
n(CH3-0H) = 0,25 mol
2 CH3-0H + 3 02 2 COz + 4 HzO
2 mol 3 mol
3 · (22,4 dm )
3
= 67,2 dm 3

78
 2 mol CH3-0H veže 67,2 dm 3 02
3
0,25 mol CH3- 0H ｶ｣ｺ｡･＠ X dm 02

X= 8,4 dm 3 02
V(02) = 8,4 dm 3 ｩｳｴｯｧ＠ kisconika rcaguje prilikom sagorcvanja 0,25 mol me-
tanola .

14. m(vazduha) = ?
n(CH3- 0H) = 0,25 mol

2 CH3-0H + 3 02 2 C02 + 4 HzO

2 mol 3 mol
3 . (32 g) = 96 g

2 mol CH3-0H veže

0,25 mol CH3- 0H ｶ｣ｺ｡＠

X = 12 g 02
m(02) = 12 g kisconika
100 g vazduha sadrži 23 g 02
x g vazduha ｩｭ｡･＠ 12 g 02
x = 52 g vazduha
m(vazduha) = 52 g je masa vazduha u kojoj sagorcva 0,25 mol metanola.

79
 3.3. ALDEHIDI I KETONI
Oksid<icioni proizvodi primarnih alkohola su jcdinjenj.a aldehidi. Karakteristi -
ka aldehida je funkcionalna aldehidna grupa (- CHO).

I. Naj nii.i alc.lchic.1 -mctanal ili formaldchid (HCHO) dohija se oksic.Jacijom naj-
nižeg primarnog alkohola mcrnnola (CH3-0H). Formaldchid se ｮ｡ｪ･＠ nalazi
u ohliku 37%. rastvura.
ｬ Ｑ ｲ｡ｵｮＱ ｩ ｯ＠ masu 37 % rastvora mct:rn<1la (HCHO) koji se dobija rnstvarnnjcm
.\ fll · 1023 molekula mctanala.

„.
") 23
Odrcc.Jiti masu mctanola (CH3- 0.H) koja oksidacijom stvara 3,01 · 10 mole - ·
kula aldehida mctanala (HCHO).

3. Izvršena je potpuna oksidacija 80 g 60% rastvora etanola (C2H5-0H) u aldchid

etana! (CH3-CHO).
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ broj mol-atoma kisconika koji se veže u navedenom procesu.

4. ＱＷＮｲ｡ｵｮ＼ｩｴ Ｚ＠ ｫｯｬｩｮｵＬ＠ broj mlckula i masu ctanala (CH3- CHO) koja se nagradila
oksidacijom 80 g 60% rastvora etanola (C2Hs- OH).

5. Al<.lehidi se mogu dobiti adicijom vode na alki ne. Adicijom vode na etin (C2H2)
dohija se aldchid sa 2 C.atoma ctanal. .
3
Odrediti masu ctanala (CH3- CHO) koja se proizvodi adicijom vode na 60 dm
etina (C2H2).

6. 3
Adicijom vode na 60 drn ctina (C2Hz) dobija se alclchid elana! (CH3-CHO).
Odre<.liti broj molekula vode koji se vežu u tom procesu .

7. 37% rastvor aldehida rneianala (HCHO) dolazi u trgovinu pod nazivom furma-
lin.
ｉｺｲ｡ｵｮｬｩ＠ zapreminu mctanala (HCHO) koja je potrebna za ｧｲ｡･ｮｪ＠ 130 g
37% rastvora formalina .

8. Koliko je cm3vode potrebno 1.a ｧｲ｡･ｮｪ＠ 130 g 37% rastvora formalina?

9. Oksidacioni proizvodi sekundarnih alkohola su k c ton i. Karakteristika ketona

je dvovalcntna karbonilna grupa () C = O). Najniži kcton je sa tri ugljenikova
atoma (3 C-a1om:1) -· propunon (CH .• - CO-Cf-h) . Propanon se koristi kao ra -

80
ｳｴｶ｡ｲ＠ mnogih organskih supstanci. Poznata je primena propanona (a c e t o
n) za skidanje laka sa noktiju.
ｩ･ｮｪｭ＠ laka za nokte utrošeno je 10 g ｩｳｴｯｧ＠ acetona. Koja je ｫｯｬｩｮ｡＠ sekun-
darnog alkohola propanola (CH3-CHOH-CH3) oksidovana u proizvodnji 10 g
acetona (CH3-CO-CH3)?

81
1. m(37% rastv. HCHO) = ?
N(HCHO) = 3,01 · 1023 molekula
M(HCHO) = 30 g/mol

N 3,01._w3
n =N = n(HCHO) = ｾ＠ = 0,5 mol
A 6,02 '/"' !mol

n(HCHO) = 0,5 mol metanala

m = n · M = m(HCHO) = 0,5 l})01'· 30 ｧＯｾ＠ = 15 g
m(HCHO) = 15 g

100 g (37% rastv. HCHO) sadrži 37 g HCHO

x g (37% rastv. HCHO) ｩｭ｡｣＠ 15 gHCHO

x = 40,5 g rastvora
m(31? rastv.) = 40,5 g 37% rastvor metanala ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ se rastvaranjem 3,01
· 10 molekula
37% rastvor mctanola (formaldehida) u trgovini je poznat pod nazivom f o r
m a l i n, koji služi za dezinfekciju i konzervaciju bioloških preparata

2. m(CH3-0H) = ? .
N(HCHO) = 3,Ql · 1023 molekula
M(CH3-0H) = 32 g/mol

CH3-0H + [OJ - - - HCHO + H20

1 mol 1 mol
(32 g) (6,02 . 1023 )

32 g CH3-0H gradi 6,02 · 1023 HCHO

x g CH3-0H ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ 3,01 · 1023 HCHO
x = 16 g CH3-0H
m(CH3-0H) = 16 g primarni alkohol metanol oksidacijom stvara 3,01 · 1023
molekula aldehilla metanala.

3. n(O) = ?
m(60% rastv. C2Hs-OH) = 80 g
M(C2Hs- OH) = 46 g/mol

82
 100 g (60% rastv.) sadrži 60 g C2Hs-OH

80 g (60% rastv.) ｩｭ｡･＠ x g CsHs-OH

x = 48 g C2Hs-OH
m(CiHs-OH) = 48 g etanola nalazi se u 80 g 60% rastvoru

CH3-CH2-0H + [OJ - - CH3-CHO + H20

1 mol 1 mol-atom
(46 g)

46 g CiHs-OH veže 1 mol-atom O

48 g C2Hs-OH ｶ｣ｺ｡･＠ x mol-atom O

x = 1,04 mol-atoma O
n(O) = 1,04 mnl-atoma kiseonika vrši oksidaciju 48 g primarnog alkohola
etanola u aldehid etana)

4. n(CH3-CHO) = ?
N(CH3-CHO) = ?
m(CH3-CHO) = ?
m(60% rastv. CzHs-OH) = 80 g
M(C2Hs-OH) = 46 g/mol
M(CH3-CHO) = 44 g/mol
m(C2Hs-OH) = 48 g (u 80 g 60% rastv.)

CH3-CH2-0H + [OJ - - - CH3-CHO + H20

1 mol 1 mol
(46 g)

46 g Cilis-OH gradi 1 mol CH3-CHO

48 g Cilis-OH ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ x mol CH3-CHO

x = 1,04 mol
n(CH3-CHO) = 1,04 mol aldehida etanala dobija se oksidacijom 80 g 60%
rastvora etanola .
N = n · NA= N(CH3-CHO) = l,04 ll).9f'· 6,02 · ＱＰ 6,26 · 1023
ＲＳ
Ｏｾ］＠
23
N(CH3-CHO) = 6,26 · 10 molekula etanala
m = n · M = m(CH3-CHO) = 1,04 ｾＭ 44 g/9l6f = 45,76 g CH3-CHO

5. m(CH3-CHO) = ?
3
V(CzH2) = 60 dm
M(CH3_:_CHO) = 44 g/mol

83
 C2H2 + HzO -----CH3-CHO
1 mol 1 mol
(22,4 dm 3 ) ( 44 g)

22,4 dm 3 C2H2 gradi 44 g CH3-CHO

60 dm 3 CzHz ｮ｡ｧｲ､ｩ｣＠ x g CH3-CHO

x = 117,85 g CH3- CHO

m(CH3-CHO) = 117,85 g etanala dobija se adicijom vode na 60 dm 3 (C2H2)

6. N(H20) =?

C2H2 + HzO - - - - CH3CHO

1 mol 1 mol

(6,02 · 10 23)
3
(22,4 dm )

3 23
22,4 dm C2H2 adira 6,02 · 10 molekula H10
3
60 dm C2H2 ｡､ｩｲ･＠ x molekula HzO
x = 16,12 · 1023 (1,612 · 1024 ) molekula HzO
N(I-120) = 1,612 · 1024 molekula vode ｡､ｩｲ･＠ se na 60 dm 3 etina do ｧｲ｡･ｮﾭ
ja etanala

7. m(37% rastv. HCHO) = 130 g

V(HCHO) =?
M(HCHO) = 30 g/mol

100 g (37% rast.) ｾ｡､ｲｩ＠ 37 g HCHO

130 g (37% rast.) ｩｭ｡･＠ x g HCHO
x = 48,l g HCHO
m(HCHO) = 48,l g mctanala rastvorena je u 130 g 37% rastvoru

m
n =M = n(HCHO) = ｾ＠ｾ＠ = 1,6 mol
3 3
V= n · Vm = V(HCHO) = 1,6 I1).0f · 22,4 dm /!Jl0Y= 35,84 dm
3
V(HCHO) = 35,84 dm metanala rastvaranjem gradi 130 g 37% rastvora

8. m(37% rastv. HCHO) = 130 g

V(H20) =?

84
 m(HCHO) = 48,1 g (rešenje zadatka hr. 7)
m(H20) == m{rasL) - m(HCHO) = BO g - 48,l g 81,9 g=
=
m(H20) 81,9 g =81,9 mi
V(H20) = 82 cm3vode utrošeno je 7.a ｧｲ｡･ｮｪ＠ 130 g 37% rastvora formalina

9. m{Cl-h-CO-CH3) :::: 10 g
n(CH3-CHOH-CH:i,) = ?
=
M(C1-I3-CO-CH3) 58 g/mol

CH3-CHOH-CH3 + [O)-+CH3-CO-CH3 + H20

t mol l mol
(58 g)

1 mo! CH3-CHOH-CH3 gradi 58 g CH3-CO-CH3

x mol CH3-CHOH--CH3 ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ 10 g CH3-CO-CH3

x = 0,17 mol
=
n(CI-13-CHOH-CH;) o,17 mol sekundarnog alkohola (2-propanol) oksida-
cijom gradi 10 g acetona

85
 3.4. KARBONSKE (ORGANSKE) KISELINE. ESTRI.
Karbonske kiseline mogu se definisati kao karboksilni derivati ugljovodonika.
J":laziv kiselina se izvodi tako što se na naziv alka na sa istim brojem C-atoma doda -
»Ska«. Primer: alkan sa 3 C-atoma je propan (C3Hs); karbonska kiselina sa 3 C-ato-
ma je proponska (CH3-CH2-COOH).
Funkcionalna grupa karbonskih kiselina je karboksilna grupa
-COOH ili Ｇ｣ｾｧｈ＠
Karboksilna grupa se sastoji iz karbonilne ｧｲｵｰ･ｾｃ＠ = O za koju je vezana
hidroksilna grupa - OH. Prema broju karboksilnih grupa dele se na:
1. monokarbonske (jcdnobazne) sa jednom karboksilnom grupom (CH3-COOH)
2 dikarbonc;ke (dvobazne) sa dve karboksilne grupe (HOOC-CHOH-CHOH-COOH)
3. polikarbonskc (polibaznc) sa tri i više karboksilnih grupa
Oksidacioni broj radikala (R) kod jednobaznih je (R- 1), kod dvobaznih (R-2),
kod trobaznih (R-\ ..
Kiseline mogu biti ｺ｡ｳｩ･ｮ＠ i ｮ･ｺ｡ｳｩ＠ (CH3-CH = CH-COOH)

1. Napisati strukturnu i racionalnu formulu:

a) butanske (buterna) kiselina
b) pentanske kiseline

2. Oksidacijom primarnih alkohola dobivaju se ｯ､ｧｶ｡ｲｪｵｩ＠ aldehidi, daljom ok-

sidacijom aldehida nastaju karboksilne kiseline, sa istim brojem C-atoma.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu metanske kiseline koja nastaje oksidacijom 2 mol metanola
(CH3-0H).
3
3. Oksidacijom metanola (CH3-0H) proizvedeno je 15 dm aldehida metanala
(HCHO). Koliko se daljom oksidacijom metanala dobija molekula metanske
kiseline (HCOOH)?

4. Koliko dm 3 kiseonika može oksidovati 15 dm 3 metanala (HCHO) u metansku

kiselinu (HCOOH)?

5. Stajanjem vino se ukiseli, zato što dolazi do oksidacije alkohola etanola (CH3-
CH2-0H) iz vina u aldehid etana! (CH3-CHO) a daljom oksidacijom aldehida
dobija se etanska kiselina (CH3-COOH). Koja je masa etanola (CH3-CH2-
0H) oksidovana kada se dobilo 80 g 4% rastvora etanske Ｈｳｩｲ･ｴｮＩ＠ kiseline?

86
6. Etanska kiselina (CH3-COOH) je jedna od slabih kiselina. Može se dobiti iz
soli dejstvom neke ｪ｡･＠ kiseline.
Koliko se grama etanske kiseline dobija reakcijom 0,5 mol sulfatne kiseline
(H2S04) na kalijum-etanoat(CH3-COOK)?

7. Suvom destilacijom drveta, pored ｵｭｲ｡Ｌ＠ dobija se vodnjika, koja sadrži oko
10% CH3-COOH.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ broj molekula natrijum-hidroksida (NaOH) koji ･＠ neutralisati 700
g vodnjike.

8. ｐｲｯｮ｡ｩ＠ masu natrijum- etanoata (CH3-COONa) koja se stvara neutralizacijom

700 g vodnjike.

9. Rastvaranjem 2 mol etanske kiseline (CH3-COOH) dobija se 6% rastvor

Ｈｳｩｲ･ＩＮ＠ Odrediti masu dobijenog rastvora.

10. Kolikocm3vode,a koliko grama 80% etanske kiseline (»esencija«) treba odme-
riti za ｧｲ｡･ｮｪ＠ 500 g 9% rastvora Ｈｳｩｲ･Ｉ＿＠
11. ｓｩｲ･＠ je kiseli ｺ｡ｩｮＮ＠ Jedan uzorak salate prelivcn je sa 0,5 · 1023 molekula
CH3-COOH, a drugi sa 150 g 3% rastvorom ｳｩｲ･ｴ｡Ｎ＠ Koji urorak sadrži ｶ･ｵ＠
masu etanske kiseline (CH3-COOH).

12. Karboksilne kiseline reaguju sa metalima (supstitucija). U tom procesu metali

supstituišu vodonik iz karboksilne grupe. Proizvodi ove reakcije su gasoviti
vodonik (H2) i ｯ､ｧｶ｡ｲｪｵ＠ so.
Odrediti zapreminu vodonika koja se ｯｳｬ｢｡＠ (pod n. u.) dejstvom 10 g ma-
gnezijuma (Mg) na metansku (mravlja) kiselinu (HCOOH).

13. ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ masu metanske kiseline (HCOOH) koja stupa u reakciju sa 10 g

elementarnog magnezijuma (Mg).

14. Jedna od ｫ｡ｲｴ･ｩｳｮｨ＠ reakcija karboksilnih kiselina je reakcija sa alkoholi-

ma. Ovim procesom se dobija estar i voda. Proces se naziva esterifikacija.
Blagim zagrevanjem 135 g 95% rastvora etanola (CiHs-OH) sa 162 g 80%
rastvora etanske kiseline (CH3-COOH), uz ｫ｡ｴｬｩｯ＠ dejstvo sulfatne kiseline
(H2S04) dolazi do procesa esterifikacije. Da li ･＠ celokupna masa etanske
kiseline i etanola izreagovati? Kakva je reakcija zaostale smese u balonu pos1e
završene reakcije?

15. Estar koji nastaje uzajamnom reakcijom etanske kiseline (CH3-COOH) i alko-
hola etanola (C2Hs-{)H) naziva se etil-etanoat (CH3-COO-C2Hs). Ovaj cstar
je vrlo ugodnog mirisa; nalazi se u ｶｯｵ＠ i ｰｯｶｲｵＬ＠ kao i u starom vinu, gde nastaje
ｬ｡ｮｩｭ＠ procesom ｰｯｬ｡ｺ･ｩ＠ od etanola iz vina.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ ｫｯｬｩｮｵ＠ etil-etanoata koja se stvara reakcijom 135 g 95% rastvor
etanola (C2Hs-OH) sa 162 g 80% rastvora ecanske kiseline (CH3-COOH).

87
16. Masti i ulja su me.šoviti estri (trigliceridi). Sadrže estre masnih kiselina i alko-
hola glicerola - C3H5(0H)3. Oleinska masna kiselina je ｮ･ｺ｡ｳｩ＠ (CH3-
(CH2)1-CH = CH-(CH2)7-COOH); u ｴ･ｮｯｭ＠ je agregatnom stanju.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ zapreminu vodonika (pod n. u.) koja je potrebna za ｺ｡ｳｩ･ｮｪ＠ (hidro-
genizaciju) 1,5 · 1023 molekula oleinske kiseline.

17. Za hidrogenizaciju jednog mol masti (triglicerid) utrošeno je 44,8 dm 3 vodonika

(H2). Koliko se ostatata oleinske kiseline (C17H33-COOH) nalazi u trigliceri-
du?

18. Masti i ulja, kao mcloviti estri mogu se hidrolizovati kako u baznoj tako u kiseloj
sredini. Proizvod hidrolize masti u baznoj reakciji je sapun i voda (saponifika-
cija), a proizvod hidrolize masti u kiseloj reakciji je alkohol glicerol -
C3H5(0H)3 i slobodne masne kiseline.
Hidrolizom jednog mol masti ｯｳｬ｢｡＠ se 3 mol masnih kiselina.

a) U kakvoj se reakciji izvršila hidroliza?

b) Koliko se mol glicerola - C3H5(0H)3 u navedenom procesu dobilo?

19. Soli masnih kiselina nazivaju se sapuni. U vodi se rastvaraju samo sapuni metala
natrijuma (Na) i kalijuma (K). Pošto su kalijumovi sapuni (soli) mekani koriste
se u industrijskom pranju. Natrijumovi sapuni (soli) su ｶｲｳｴｩＬ＠ mogu se obliko-
vati pa se koriste u ､ｯｭ｡ｩｮｳｴｶｵ＠ za održavanje opšte i ｬｩｮ･＠ higijene.
Koliko se molekula natrijumovog sapuna stearinske kiseline dobija reakcijom
20 g natrijum-hidroksida (NaOH) sa stearinskom kiselinom (CnH35-COOH)?

20. Mlcko ｰｲｯｳ･ｮ＠ sadrži 3,2% ｭｬ･ｮ＠ masti. Koliko se ｭｬ･ｮ＠ masti unese u
organizam sa 200 g mleka?
ｾ＠

88
1. a) butanska kiselina sadrži 4 C-atoma (kao alkan butan CtH10)
C3H7-COOH
H H H ,...O
I I I ｾ＠
H - c4 -C3-C2- 1c
I I I "-
H H H OH
strukturna formula butanske kiseline
4 3 2 1
CH3-CHi-CHi-COOH

b) pentanska kiselina sadrži S C-atoma

C4H9-COOH

H H H H O
I I I t ｾ＠
H- c5-ct-C3-C2- 1c......._
I I I I HO
H H H H
strukturna formula pentanske kiseline
5 4 3 2
CH3-CH2-CHz-CHi-COOH
racionalna formula pentanske kiseline

2. m(HCOOH) = ?
n(Cfu-OH) = 2 mol
M(HCOOH) 46 g/mol =
-Hp
CHrOH + [O] - - - - + HCHO + [OJ HCOOH
1 mol ALDEHID 1 mol
2 mol METANAL 2 mol
n(HCOOH) = 2 mol
= =
m n · M m(HCOOH) 2 q}0(· 46 ｧＯｾ］＠ =92 g
m(HCOOH) = 92 g metanske kiSeline proizvodi se ｰｯｬ｡ｺ･ｩ＠ od 2 mol meta-
nola

89
3. V(HCHO) = 15 dm3
N(HCOOH) =?
CH3--0H + [O]HCHO + [O] HCOOH
1 mol 1 mol
(22,4 dm 3) (6,02 · 10 23)

n = ｾ＠ m
= n(HCHO) = 15
: ( = 0,67 mol
22,4 /mol

odnos broja mol HCHO : HCOOH je 1: 1

N = n ·NA= N(HCOOH) = 0,67 ｾＭ 6,02 · ＱＰ
ＲＳ
Ｏｾ］＠ 4,03 · 10
23

N(HCOOH) = 4,03 · 10 molekula metanske kiseline dobija se oksidacijom

23
3
15 dm metanala

II ｮ｡ｩＺ＠

22,4 dm 3 HCHO
23
6,02 · 10 HCOOH

15 dm 3 HCHO x molekula
x = 4,03 · 1023 molekula
4. V(02) =?
V(HCHO) = 15 drn3
HCHO + [01 HCOOH
1 mol 0,5 mol 02
(22,4 dm3) (11,2 dm3)

22,4 dm 3 HCHO ｯｾｩ､ｵｪ･＠ 11,2 dm 3 02(0;5 mol 02)

15 dm HCHO ｯｫｳｩ､ｶ｡･＠
3 3
X dm 02

X= 7,5 dm 3 02
3
V(02) = 7,5 dm 3 kiseonika oksiduje 15 dm gasovitog rnetanala (HCHO) do
metanske kiseline (HCOOH)

5. rn(CH3-CH:z-OH) = ?
m(4% rastv. CH3- COOH) = 80 g
M(CH3CH2-0H) = 46 g/mol
M(CH3-COOH) = 60 g/mol

100 g (4% rastv.) sadrži 4 g CH3-COOH

80 g (4% rastv.) ｩｭ｡･＠ xgCH3-COOH

x = 3,2 g CH3COOH ｳｩｲ･ｴｮ＠ kiseline nalazi se rastvorena u 80 g 4% rastvoru

90
 CH3-CHc-OH + (O) - CH2-CHO + [O] - CH3-COOH
lmol lmcl
ｾ＠ ｾ＠

46 g Cills-OH gradi 60 g CH3-COOH

x g Cills-OH ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ 3,2 CH3-COOH

x = 2,45 g C2Hs-OH
m(C2H5-0H) = 2,45 g etanola, iz vina, oksidovano je do etanske kiseline
6. m(CH3-COOH) = ?
n(H2S04) = 0,5 mol

M(CH3- COOH) = 60 g/mol

---...
2CH3COOK + HzS04 -KzS04 + 2CH3-COOH
__,,,
1 mol 2mol
2 . (60 g) = 120 g
1 mol H2S04 istiskuje 120 g CI-h-COOH

0,5 mol H2S04 ｩｳｴｮｵ･＠ xg CH3-COOH

X = 60 g CH3-COOH
m(CH3-COOH) = 60 g etanske kiseline debija se iz kalijum-etanata
dejstvom 0,5 mol sulfatne kiseline

7. m(10% rastv.) = 700 g (vodnjika)

N(NaOH) =?
M(CH3-COOH) = 60 g/mol
iOO g (10% rastv.) vodnjike : 10 g CH3-COOH
700 g (10% rastv.) vodnjike : xgCH3-COOH

X = 70 g CH3-COOH
m(CH3-COOH) = 70 g etanske kiseline nalazi se u 700 g vodnjike

1 mol 1 mol
(60 g) (6,02 . 1023)

60 g CH3-COOH neutrali.še 6,02 · 1023 molekula NaOH

70 g CH3-COOH ｮ･ｵｴｲ｡ｬｩｳ＠ x molekula NaOH

91
 N(NaOH) = 7,02 · 10 23 molekula natrijum-hidroksida ｩｺｶｲ･＠ neutralizaciju
700 g vodnjike drveta, koja sadrži 10% etanske kiseline

8. m(CH3-COONa) = ?
m(10% vodnjike) = 700
M(CH3-COONa) = 82 g/mol
M(CH3-COOH) = 60 g/mol
m(CH3-COOH u 700 g 10%) = 10 g · 7 = 70 g
CH3-COqj+ ｎｾＭｈＲＰ＠ + CH3-COO-Na
1 mol 1 mol
(60 g) (82 g)

60 g CH3-COOH (1 mol) gradi 82 g CH3-COONa (1 mol)

70 g CH3-COOH (iz rast.) ｮ｡ｧｲ､ｩ･Ｚ＠ x g CH3-COONa

x = 95,66 g CH3-COONa
m(CH3-COONa) = 95,66 g natrijum-etanata proizvodi se neutralizacijom
700 g 10% rastvora vodnjike iz drveta

9. m(6% rastv. CH3-COOH) = ?

n(CH3-COOH) = 2 mol
M(CH3-COOH) = 60 g/mol
m = n · M = m(CH3-COOH) = 2 !Jl.01 · 60 g/IJ).QI"= 120 g
m(CH3-COOH) = 120 g

100 g 6% rastv. sadrži 6 g CH3-COOH

x g 6% rastv. ｩｭ｡･＠ 120 g CH3-COOH

X= 2.000 g
m(6% rastv.) = 2.000 g (2 kg) 6% rastvora etanske kiseline Ｈｳｩｲ･Ｉ＠ može se
dobiti rastvaranjem 2 mol ｳｩｲ･ｴｮ＠ kiseline (CH3-COOH)

10. V(H20) = ?
m(80% rastv. CH3-COOH) = ?
m(9% rastv. CH3-COOH) = 500 g

100 g 9% rastv. sadrži 9 g CH3-COOH

500 g 9% rastv. ｩｭ｡･＠ X g CH3-COOh

X = 45 g CH3-COOH
100 g 80% rastv. sadrži: 80 g CH3-COOH
x g 80% rast. ima ･Ｚ＠ 45 g CH3-COO H
X= 56,25 g

92
 m(80% rast.) = 56,25 g ｳｩｲ･ｴｮ＠ kiseline »esencija« potrebno je za ｧｲ｡･ｮｪ＠ 500
g 9% rastvora ｳｩｲ･ｴ｡＠

m (H20) = m (80 % rast.) - m (esen.) = 500 g - 56,25 g = 443,75 g

m(H20) = 443,75 g = 443,75 mi II20

23
11. N(CH3-COOH) = 0,5 · 10 molekula
m(3% rastv. CH3-COOH) = 150 g
M(CH3-COOH) = 60 g/mol

N 0,5·J023'
n = NA = n(CH3-COOH) = }?,: = 0,083 mol
A 6,02· /mol

m = n · M = m(CH3-COOH) = 0,083 ijl01· 60 ｧＯｾ］＠ 4,98 g

m(CH3-COOH) = 4,98 g etanske Ｈｳｩｲ･ｴｮＩ＠ kiseline sadrži prvi uzorak salate.

100 g (3% rastv.) sadrži 3 g CH3-COOH

150 g (3% rastv.) ｩｲｮ｡･＠ xg CH3-COOH

X = 4,5 g CH3-COOH
m(CH3-COOH) = 4,5 g etanske kiseline nalazi se u drugom uzorku salate.
23
Prema tome, uzorak salate koji sadrži 0,5 · 10 molekula etanske kiseline
sadrži ｶ･ｵ＠ masu kiseline 4,98 g

12. V(H2) =?
rn(Mg) = 10 g
M(Mg) = 24 g/mol

2HCOOH + Mg Ｍｾ＠ (HCOO)zMg + Hz f

1 mol 1 mol
3
(24 g) (22,4 dm )

24 g Mg ｯｳｬ｢｡＠ 22,4 dm 3 H2
3
10 g Mg ｯｳｬ｢､ｩ･＠ x·dm Hz

x= 9,33 dm 3 H
3
V(H2) = 9,33 dm vodonika istiskuje iz metanske kiseline 10 g magnezij uma

13. m(HCOOH) =?
m(Mg) = 10 g
M(HCOOH) = 46 g/mol
M(Mg) = 24 g/mol

93
 2HCOOH +Mg (HCOO):iMg + H2 t
2 mol 1 mol
2 . (46 g) (24 g)
= 92 g
92 g HCOOH reaguje 24 gMg

x g HCOOH ｲ･｡ｧｯｶ＠ lOg Mg

X= 38,33 g
rn(HCOOH) = 38,33 metanske kiseline
14. m(95% rastv. C2Hs-OH) = 135 g
m(80% rastv. CH3-COOH) = 162 g
M(C2Hs-OH) = 46 g/mol .
M(CH3-COOH) = 60 g/mol

100 g (95% rastv.) sadrži 95 g C2Hs-OH

135 g (95% rastv.) ｩｭ｡･＠ x g CzHs-OH

128,25 g CzH5-0H
X ,;,,

m(C2Hs-OH) = 128,25 g etanola sadrži 135 g 95% rastvor

100 g (80% rastv.) sadrži 80 g CH3-COOH
162 g (80% rastv.) ｩｭ｡･＠ x g CH3-COOH
X= 129,6 g CH3COOH
rn(CH3-COOH) = 129,6 g etanske kiseline sadrži 162 g 80% rastvor
m(C2Hs-OH) = 128,25 g

1 mol 1 mol
(60 g) (46 g)

60 g CH3·-COOH (I mol) reaguje 46 g CiHs-OH (1 mol)

129,6 g CH3-COOH ｲ･｡ｧｯｶ＠ sa x g C2Hs-OH
x = 99,36 g CiHs- OH
·m(C2Hs-OH) = 99,36 g etanola stupa u reakciju sa 162 g 80% rastvorom
etanske kiseline pri ･ｭｵ＠ se gradi estar etil-etanoat.

m(C;:Hs- OH) = 128,25 g pre zagrevanja

m(C2Hs-OH) = - 99,36 g stupilo u reakciju
m(C2Hs- OH) = 28,89 g nije izreagovalo

94
 Sva 111• etanske kiseline (129.6 g) 11 ltaJonu izreagovala je sa C!laPOlom. U
balonu je ostala ｶｯ｡Ｌ＠ 'Višak etanola (28,89 g) i sulfatna kiseUna (H2SQ4) to;a
u procesu ima ｫ｡ｴｬｩｵ＠ ulogu (ne troši se).
Prema tome. zaostala smeša u balonu posle :z.avrktka hemijske reakcije reaguje
kiselo.

15. n(Oh-COO-C2Hs) = ?
m(95% rastv. CzHs-OH) = 135 g
m(80% rastv. CH3-COOH) = 162 g
M(CH3-COOH) = 60 gtmol
m(CHrCOOH u 162 g 80% rastv.) = 129,6

l mol l mol
('81)

60 g CH1-COOH gradi 1 mol CH3-COO-CzHs

129,6 g Cfu-COOH ｮ｡ｧｲ､ｩ･＠ I mol CH:rCOO-CzHs
X = 2,16 mol CH1COO-C2Hs
n(CH:J--COO-C2H.s) =
J.16 lllOl etil-etanoata proizvodi se u procesu 129,6 g
etamke kiseline sa odgovarajutom masom alkohola etanola

16. V(H2) =?
N(C11H11-COOH) • l,S · 1a2l molekula
CH1-(CH2)1-CH = CH-(CH2)1-COOH + H2 ｾ＠ CH3-(CH2)16-COOH

l mol l mol
3
(6.02. 1021 (22,4 dm )

neusitena olcinska ｬ､ｾｩｮ｡＠ (tetna) 1.15itena steatinska kiselina Ｈｾｴ｡Ｉ＠

6,02 • t<P molekula 22.4 dm3 H2 (1 mol)

1.S · toD molekula 1dm3 H2

I = 5,58 dm3 H2 3
V(H2) = !,SI d• vodonika reaguje u procesu ｺ｡ｳｩ･ｮｪ＠ olcinske Ｈｴ･ｮＩ＠ u
stearinsku (M5tu) kiselinu.

95
17. · V(H2) = 44,8 dm 3 '·

C17H33-COOH + Hz -c17H35- COOH

23
(6,02 · 10 ) (22,4 dm\

22,4 dm 3 H2 hidrogenizuje 6,02 · 1023 molekula

3
44,8 dm H2 ｨｩ､ｲｯｧ･ｮｺｶ｡＠ x molekula
23
x = 12,04 · 10 molekula ·
N(CnH33-COOH) = li,04 · 1023 molekula olelnske ｫｩｳ･ｬｾＬ＠ od'n osho
oleinskih ostataka vezano je u jednom mol masti.

18. n(triglicerida) ;, 1 mol

n(masne kiseline) = 3 mol
n(C3Hs-(OH)3) =, ?

CH20COR HOOC-R . CH2-0H

I H+ .. I
CHOCOR + 3H20 HOOC-R + · CH-OH

I HOOC-R
I
CH2-0H'
CH20COR
mast masne molekul
(triglicerid) kiseline glicerola

1 mol 3 mol 1 mol

a) Reakcija se izvršila 11 kiseloj sredini (H+)

b) U jednom mol triglicerida yezan ｪｾ＠ ｯｳｴ｡ｾｫＬ＠ jednog m9I glicerola sa pstat-
kom 3 mol masnih kiselina.

19. N(C11H35-COONa) =?
m(NaOH) = 20 g ,
M(NaOH) = 40 g/mol

C17H3s-cotjBJ + ｎｾ＠ - - - HzO + C17H35-COONa

1 mol 1 mol ... ·

(40 g) ((i,02, ; .1023 ) ... . . .. , '• ..

96
 40 g NaOH gradi 6,Q2 · 1023 molekula Na-sapuna

20 g NaOH ｮ｡｟ｧｲ､ｩ･＠ x molekula Na-sapuna

x = 3,01 · 1023 molekula ·
N(C11H35-COONa) = 3,01 · 10 molekula natrijumovog sapuna ｮ｡ｧｲ､ｩ｣＠
23

se reakcijom 20 g natrijum-hidroksida sa masnom stearinskom kiselinom

(C11H35-COOH)

20. m(rnasti) =?
m(mlelca) = 200 g
100 g mleka sadrži 3,2 g masti

200 g mleka ｩｭ｡･＠ x g masti

x = 6,4 g ｲｮｬ･＠ masti unosi se u organizam; preko 200 g mleka

97
 3.5. UGLJENI HlDRATI.

To su jedinjenja koja su životno važna u biljnom i životinjskom svetu, jedinjenja

koja sadrže tri hemijska elementa:
ugljenik (C), vodonik (H) i kiseonik (O), jedinjenja koja se stvaraju fotosinte-
zom u biljnim organima.
Fotosintei.a je prirodni proces, koji uslovljava život na naroj planeti, jer se ovim
procesom proizvodi organska materija potazeti od ｾ･ｯｲｧ｡ｮｳｫ＠ (C02 i H20). Biljke
su jedini ｰｲｯｩｺｶ｡＠ organske materije.
'Postoji više podcla ugljenih hidrata. Dele se na:
L Monosaharidc - heksoze ＨｾｈＱＲＰＶＩ＠ - prosti ･ｲｩＬ＠ u ovu grupu ulazi
glukoza (groždani ･ｲＩ＠ i fruktoza Ｈｶｯｮｩ＠ ･ｲＩＮ＠
2. Oligosaharidi, koji sadrže od 2-8 monosaharidnih jedinica. U ovu grupu ulazi
ｯ｢ｩ｡ｮ＠ ･ｲ＠ - SAHAROZA(C1zH220ll) . ·
3. Polisaharidi - (C6H100s)x- skrob i celulo:za su makrornolekulske supstance
koje imaju veliki broj vez.anih ostataka monosaharida (glukoze).

Ugljeni hidra ti se mogu grupisati na grupu koja se može hidralizovati (oligosa-

harldi i pplisaharidi) i na grupu koja se ne hidrolizuje (monosaharidi).
Zajednie!ko kod svih ugljenih hidrata da im se naziv zavclava sa - OZA.

1. Koje funkcionalne grupe mogu da sadrže ugljeni hidrati?

2. Napisati molekulsku i racionalnu formulu:

a) aldoheksoze . b) ketoheksoze
.J
3. Koliko se hidroksilnih grupa (OH ) nalazi tt pet molova (5 ｾｈＱＲＰＶＩ＠ aldo-
heksoze i ketoheksoze?

98
4. Koliko je ｡ｬ･ｨｩ､ｮ＠ grupa vezano u 45 g glukoze Ｈｧｲｯ｡＠ ni ･ｲＩ＠ - C6H1206?

5. Da li sa ｯ｢ｩｮｭ＠ ･ｲｯｭ＠ (C12H22011) možemo izdvojiti elementarna srebro

(Ag) iz srebro-nitrata (AgN03)?

6. Da li rastvorom meda, svežim sokom ｧｲｯ｡＠ možemo izdvojiti elementarna

S!cbro (Ag) iz srebro-nitrata (AgN03)?

7. Kako može ｯ｢ｩ｡ｮ＠ ･ｲ＠ da posluži za redukciju bakar (II) sulfata (CuS04) u
bakar (I) oksid (Cu20)?

8. Kako se naziva i 1.ašto hidroliza ､ｩｳ｡ｨｲ＠ saharoza (C12H22011)?

9. Šta je med po sastavu?

10. Ako je za hidrolizu nekog uzorka ｳ｡ｨｲｯｺ･Ｍ｢ｩｮ＠ ･ｲ＠ (C12H22011) utrošeno

3,01 · 1023 molekula vode, lcoliko je molova saharoze ｨｩｲｯｬｺｶ｡ｮ＿＠

11. Odrediti masu glukoze (C6H1206) i fruktoze (Coli1206) dobijena hidrolizom

23
3,01 · 10 molekula saharoze (C1zH22011)?

12. Glukoza (C6H1206) i fruktoza (C'-<iH1206) imaju istu molekulsku fonnulu.

Zašto pokazuju ｲ｡ｺｬｩｴ･＠ osobine?

13. Monosaharidi - prosti ･ｲｩ＠ (C6H1206) se u telesnim ｾｬｩｪ｡ｭ＠ oksiduju, pri

･ｭｵ＠ se stvara ugljenik (IV) oksid (C02), voda (H20) i ｯｳｬ｢｡＠ se energija.
Koliko se atoma kiseonika utroši - oksiduju 36 g glukoze?

14. ｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ｉ zapreminu ugljenik (IV) oksida (C02) koja se (pod n. u.) ｯｳｬ｢｡＠
sagorevanjem 0,2 mol glukoze (C6H1206).

15. ｐｲｯｮ｡ｩ＠ razliku mase 1 mol C1zH22011 u odnosu na 2 mol CoH1206.

16. Da li se hidroliza polisaharida more nazvati inverzija?

17. Kako se dokazuje skrob?

18. Opšta formula skroba i celuloza je (C6H100s)n· Vrednost n kod celuloze može
biti preko 10 hiljada.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ molsku masu celuloze kod koje je n = 10000.

19. Dodavanjem 100 cm 3 H:P u 200 g 15% rastvora ･ｲ｡＠ koncentracija rastvora se
smanjuje.
ｉｺｲ｡ｵｮｴｩ＠ procentnu koncentraciju novonastalog rastvora.

99
20. Odrediti masu 10% rastvora glukoze (C6H1206) koja se može nagraditi rastva-
ranjem 7 g glukoze.

21. Pomešana su dva rastvora ･ｲ｡Ｚ＠

60 g 20% rastvor sa 170 g 8% rastvor.
Odrediti procentnu koncentraciju novonastalog rastvora.

100
 Ugljeni h1drat1 sadr'..c h1droksilne grupe ! 011 •
Pore<l hidruksiln1h grupa nd1 ugljeni h1drat1 sadrže aldchidnu grupu (aldmc1.

- ｣ｾｏ＠
' R
Ugljeni hiclrali koji pored hidroksilnih grupa sadrži kctonsku funkcionalnu
grupu (karhonilna); :c:-O nazivaju se kc.:tozc.

2. C-<>lh206 C6H1206
:;:::O
a) ｃｾｈ＠ b) CH20H
I I
CHOH c=o
I I
CHOH CHOH
I I
CHOH CHOH
I I
CHOH CHOH
I I
CH20H CH20H

aldoheks01.a ketahela.01.a
(glukoza) (fruktoza)

ｾ｜Ｎ＠ :"i(Olll = "?

ＰＨｾＱＲＶＩ＠ = 5 mol
N = n · NA= 5 11JPl"O.H12011 · 6,02 · 10 231.,,,,.
mnY
= 30,1 · 10 23 (3,01 · 10 24 )
Broj hidroksilnih grupa (OH l" je<lnom molekulu kako aldohek.s0t.e Lako
ketohcksoze je pet (5 OI-1)
1 molekul 4H1206 sadrži 5 OH grupa

3,01 · 1o'd molekula (5 mol) ｩｭ｡･＠ x 011 grupa

x = 15,05 · 102-4 (1,505 · 1025 ) Otr grupa

1 25
N(OFr ) = 1,505 · 10 hidroksilnih grupa OH vewno je u 5 molova
kako aldohcksoze tako kctahcksoze.

101
 4 m( C.;H1206) = 45 g

N(-C:::'.O ) = '!
H

M{C<>H120r,) = 180 g/mol

23 "3
n(C<Jl1206) = 0,25 11J'l'r· 6,02 · 10 /ll).Ql= 1,5 · 10„
23
N(C6H1206)= l,S · io molekula glukoze u 45 g

.,.,o
1 molekul C.0H1206 sadrži I- C ::= H grupu

,3 ｾｯ＠
1,5 · ＱＰ ｾＭ molekula Ct;H 1206 ima ･＠ X - C grupa
'H

x = 1,5 · 10 23 aldehidnih grupa ( - ｾｏ＠ )

H

vezano je u 45 g glukoze, odnosno u 0,25 mol.

5. NE. ｏ｢ｩ｡ｮ＠ ･ｲ＠ (C12H22011) disaharid - saharoza nema redukcionu

ｭｯ Ｎ＠

<i. DA. U medu, u ｧｾｯ､ｵＬ＠ u ｶｯｵ＠ nalaze se monosahandi (CbH1206) - glukoza i

+l
fruktoza, koji imaju redukcionu ｭｯＬ＠ koji vrše redukciju jona srebra (Ag) iz
+1+5-2 o
Ag NOJ u elementa mo srebro (Ag).

+c- o
----Ag

7 Jed na od osobina disaharida (C12H22011) je da se mogu hidrolizovati na mo -

nosaharidc (CoH1206)

. +1+
C1.:!H22011 H 0 CtiH1206 + (CQH1206)
2
clis:iharid monosaharidi

Pošto se hidrolizom disaharida dobivaju monosaharidi, koji imaju rcdukcionu

ｭｯＬ＠ u tom ｳｬｵ｡ｪ＠ disaharidi mogu dati redukcioni materijal (Ct;H1206).

102
8. Smeša glukoze (C6H1206) i fruktoze(Q,H1206) u odnosu 1:1 naziva se INVER-
TNI ･ｲＮ＠ Pošto se hidrolizom saharoze dobija smcsa glukoze i fruktoze 1:1
- INVERTNI ･ｲ＠ to se hidroliza naziva još ｈｎｖｾｒｚｉｊａＮ＠

9. Med je pri a-odan invcrtni ･ｲＬ＠ jer predstavlja prirodnu smešu gluko1.c i fruktoze
(C6Hii06).

10. N(HzO) = 3,01 · 10 23 molekula

n(C12H22011) = ?

n
N
= NA ＳＰＱﾷｾ＠ ' j?,
= nH20 = 6,02 = 0,5 mol
/\ . ＱＮｾＰ＠
n(H20) = o,s mol vode sadrži 3,01 · 1023 molekula

1 mol 1 mol
0,5 mol 0,5 mol
23
n(C12H22011) = 0,5 mol saharoze hidrolizovalo se sa 3,01 · 10 molekula vode,
u kiseloj (H+) sredini.

11. N(C12H22011) = 3,01 · 1023 molekula

m(glukoze) = ?
m(fruktoze) = ?
M(Q;H1206) = 180 g/mol

H+
C12H22011 + HzO - ---.Q,H1206 + C6H1206
1 mol 1 mol 1 mol
3,01 · 1023 = O,S mol O,S mol 0,5mol
m=n · M
m(gluk.)'= 0,5 l\).0f · 180 ｧＯｾ］＠ 90g glukoze (C;H1206)
m(frukt.) = 0,5 ｾﾷ＠ 180 ｧＯｾ］＠ 90 g fruktoze (Q.H1206)

103
12. Glukoza i fruktoza nemaju isti raspored ･ｳｴｩ｣｡＠ u molekulu - ｲ｡ｺｬｩｴ＠ im je
strukturna formula.

-:;::::O
c, CH20H
I H I
CHOH C=O
I I
CHOH CHOH
I I
CHOH CHOH
I I
CHOH CHOH
I I
CH20H· CH20H

glukoza fruktoza
je aldoza je kctoza

Organska jedinjcnja koja imaju istu molekulsku a ｲ｡ｺｬｩｴｵ＠ strukturnu formu-

lu pokazuju ｲ｡ｺｬｩｴ･＠ osobine. Ova se pojava naziva IZ OME RIJ A, a jec.Iin-
jenja su IZ OME R I. ｚｮ｡ｩＬ＠ glukoza i fruktoza su izomeri.

13. N(O) =?
m(C6H1206) = 36 g
M(C6H1206) = 180 g
n = ｾ＠ = n(C6H1..206) = ｾ＠ = 0,2 mol
n(C6H1206) = 0,2 mol glukoze u 36 g

C6H1206 + 6 02 - - - 6 C02.+ 6 H20

1 mol 6 mol

Oz 20
1 mol 2 mol
6 Oz _ _ _ _ _ ___..., 12 o
6 mol 12 mol

N = n ·NA= ｎＨｾ＠
23 23
= 12 l!JPI"· 6,02 · 10 /rlJ.'}1= 72,24 · 10
N(O) = 7,224 · 10 atoma kiseonika

1 mol C6H1206 veže 7,224 · 1024 atoma O (12 mol O)

0,2 rnol C6H1206 ｶ･ｺ｡＠ x atoma O

104
 x = 1,44 · 1024 atoma: kiseonika
N(O) = 1,44 · 1024 atoma kiseonika veže se prilikom sagorcvanja 36 g gluko-
re (0,2 mol)

14. V(C02) =?
n(C6H1206) = 0,2 mol
C6H1206 + 6 02 - - - - + 6 C02 + 6 H20
1 rimi 6 mol
3
6 · (22,4 dm ) = 134,4 dm3

1 mol C6H1206 134,4 dm 3 C02 (6 mol)

0,2 mol C6Hi 206 xdm 3 C02

x= 26,88 dm3 C02 3

V(C02) = 26,88 dm ugljenik (IV) oksida ｯｳｬ｢｡＠ se potpunim sagorevan-
jem 0,2 mol glukore (36 g)

15. n(C12H22011) = 1 mol

n(C6H1i06) = 2 mol
M(C1iH22011) = 342 g/mol
M(C6H1206) = 180 g/mol

m = n · N = n(C6H1206) = 2 ｾ＠ · 180 f/!Jl0f = 360 g

m = 2(C6H1206) - m(C1iH22011) = 360 g - 342 g = 18 g
Razlika mase jednog mol C12H22011 u odnosu na 2 mol C6H1206 je 18 g. To
je masa vode (H20) koja se veže prilikom hidrolire jednog mol C1zH22011
na 2 mol C6H1206

16. Ne. Zato što se hidroliwm polisaharida ne dobi ja invertni šerer. Skrob i celuloza
su polisaharidi glukore, tako da se hidrolizom skroba i celulore dobija samo
glukoza. (C6H100s)n + xH20 - - xC6H1206

17. Skrob je bela amorfna supstanca. Ne rastvara se u vodi. U toploj vodi gradi
skrobni lepak. Ako se na skrobni lepak deluje jodnom tinkturom (rastvor joda
u alkoholu) ｰｯｪ｡ｖｩ･＠ se intenzivno plava boja, koja zagrevanjem ｩｳ･ｺ｡ｶ＠ a
ｨｬ｡･ｮｪｭ＠ se plava boja ｶｲ｡Ｎ＠
18. M(C6H1oOs)loooo
C6Hto05
c = 12. 6 = 72
H=l·lOo:::lO
o= 16. 5::::: 80
m(C6H1oOs) ::::: 162

105
 Mr(C6H100s)10000 = 162 · 10000 = 1620000
M(C6H100s)10000 = 1620.000 g/mol = 1.620 kg
Iz rešenja molske mase može se ｺ｡ｫｬｪｵｩｴ＠ da su polisaharidi makromolekular-
ne supstance sa velikom molskom masom .

19. m(15% rastv. ･ｲ｡Ｉ＠ = 200 g

V(H20) = 100 mi
100 mi H20 = 100 g H20

m(rastv.) = m(rastv.) + m(H20) = 200 g + 100 g = 3-00 g

ｭＨ･ｲ｡＠ u 200 g 15% rastv.) = ?

100 g 15% rastv. sadrži 15 g ･ｲ｡＠

200 g rastv. ｩｭ｡･＠ x g ･ｲ｡＠

x = 30 g ･ｲ｡＠ sadrži 200 g 15% rastv.

m(rastv.) = 300 g
ｭＨ･ｲ｡Ｉ＠ = 30 g
ＥＨ･ｲ｡Ｉ＠ =?
300 g rastv. sadrži 30 g ･ｲ｡＠

100 g rastv. ｩｭ｡･＠ x g ･ｲ｡＠

x = 10 g ･ｲ｡＠ sadrži 100 g rastvora
Izražena u procentima 10% rastvor se debija kada u 200 g 15% rastvora doda-
mo 100 mi vode.

20. m(C6H1206) = 7 g
m(10% rastv.) = ?

100 g (10% rastv.) sadrži 10 g C6H1206

x g (10% rastv.) ｩｭ｡･＠ 7 g C6H1206

m(10% rast.) = 70 g

21. m(20% rastv.) = 60 g

m(8% rastv.) = 170 g

m(rastv.) = m(20% rastv.) + m(8% rastv.) = 60 g + 170 g = 230 g

m(rastv.) = 230 g
ｭＨ･ｲ｡Ｉ＠ =?

106
I rastvor 100 g (20 % r:.istv.) sadrži 20 g
60 g rastv. ｩｭ｡｣＠ xg
x = 12 g ･ｲ｡＠ sadrži 60 g 20% rastv.

II rastvor 100 g 8% r::istv. saurži 8g

170 g rastv. ｩｭ｡･＠ xg
x= 13,6 g ･ｲ｡＠ sadrži 170 g 8% rastv.
ｭＨ｣ｲ｡Ｉ＠ = 12 g + 13,6 g = 25,6 g
ｭＨ｣ｲ｡Ｉ＠ ::: 25,6 g

230 rastv. sadrži 25,6 g ･ｲ｡＠

100 g rastv. ｩｭ｡｣＠ x g ･ｲ｡＠

x = 11,13 g ･ｲ｡＠ sadrži 100 g rastvora

J

U procentima = 11,13% rastvor dobija se mešanjcm 60 g 20% sa 170 g 8% ra-

stvorom ･ｲ｡Ｎ＠

107
 3.6. AMINOKISELINE. PROTEINI.

Organska, azotna jedinjenja koja me životno važne procese u živom organiz-

mu, koja ulaze u ｧｲ｡ｵ＠ svih živih ･ｬｩｪ｡＠ bez kojih nema života na ovoj planeti su
proteini ili ｢･ｬ｡ｮｶｩＮ＠
Strukturalne jedinice proteina su aminokiseline. Ainokiseline sadrže dve fun -
kcionalne grupe, što im ｯｭｧｵ｡ｶ＠ regulatorsku ulogu u živim ･ｬｩｪ｡ｭＮ＠
ｎ･ｭ｡ｫｩ＠ ｮ｡ｵｩｫ＠ Emil Pišer za ｯｴｫｲｩ｡＠ na polju ugljenih hidrata (monos.ahari -
da) i proteina dobio je Nobelovu nagradu 1902. godine.
1. Pored ugljenika, kiseonika i vodonika aminokiseline sadrže jedan karakteri-·
ｳｴｩ｡ｮ＠ elemenat. Koji je to elemcnat?

2. Koje funxcionalne grupe sadrže aminokiseline?

3. Koje ｾｩｮ･＠ uslov!java karboksilna grupa (-COOH) u molekulu aminokiselina?

4. Zašto se aminokiseline ponašaju kao baze?

5. Aminokiseline ｩｺｧ｡ｵｪ＠ proteine i proteide. Kakva veza se ostvaruje ｩｺｭ･ｵ＠

ostataka aminokiselina u molekulima polipeptida odnosno proteina?

6. Prikazati peplidnu vezu na primcru vezivanja fenilalanina i glicina.

7. Koliko ･＠ se ostvariti peptidnih vez.a u tctrapcptidu Ｈ･ｴｩｲ＠ vezana ostatka ami-

nokiselina)?

8. Koliko se molekula vode ｯｳｬ｢｡＠ pri ｧｲ｡･ｮｪｵ＠ tetrapeptida?

9. Šta su polipeptidi?

10. Šta su to prosti a šta složeni proteini?

11. Šta se hidrolizom proteina dobija?

108
 1. Aminokiseline ulaze u grupu a z o l n i h organskih jedinjenja, jer sadrže
elemenat azot (N) koji je direktno vezan za ugljcnik (C- N).

2. Bitna karaktristika aminokiselina je da u molekulu sadrže dve funkcionalne

grupe: karboksilnu grupu - COOH i amino-grupu - NH2

3. Funkcionalna grupa karboksilnih (organskih) kiselina je karboksilna grupa (-

COOH) koja ｵｴｩ･＠ na kiselinsko ponašanje aminokiselina (davalac vodonika -
H+)

4. Aminokiseline rcaguju bazno zbog prisustva amino-grupc (-NH2) - primalac

vodonika - H. Dakle, aminokiseline su amfotcrna jcdinjenja.
+

5. ｋ｡ｲｫｴ･ｩｳｮ＠ veza ｩｺｭ･ｵ＠ ostataka aminokiselina u molckulima polipeptida,

proteina i protcida je pcptidna veza

O H
li I
-C N

pcptidna veza

ｾ＠ OH OH
li \ li I
C6Hs-CH2-CH-C + N-CH2- COOH - C<>Hs- CH2-CH-C-N-CH2--COOH + H20

I ＱｾＰ＠ ｾｉ＠ ｎｾＲ＠

NH2

Ovde su dve aminokiseline rcagovale formirale su jednu peptidnu vezu, nagra-

dile d i p e p t i d i molekul vode

7. Svaki tctrapeptid ostvaruje tri pcplidne veze.

109
8. Koliko se formira peptidni!l veza isto toliko se izdvaja molekula vode. Prema
t0me, u tetrapcptidu se stvaraju tri pe ptidnc veze i tri molekula vode se izdva -
jaju.

9. Polipeptidi su supstance sa velikim brnjl:m vezanih ostataka aminokiselina, sa

velikim brojem peptidnih veza i sa velikom molekulskom mas:>m; do 10.000.

10. Polipeptidi koji imaju molekulsku masu preko 10.000 naziv;ijt: ,,,c proteini (be-
ｬ｡ｮ･ｶｩＩ Ｎ＠ Proteini koji sadrte u molekulu samo ｯｳｷｩｾ［Ｂ＠ aminokiselina nazivaju
se »prosti« proteini. Proteini koji u molekulu pored aminokiselinskih ostataka
Ｈ｢･ｬ｡ｮ｣ｶｩｳｫ＠ komponenta) sadrže i ｮ･｢ｬ｡ｶｩｳｴｵ＠ komponentu proste-
ｴｩ ｮ｡＠ grupa H3P04) nazivaju se slo1.eni proteini ili proteidi.

11. Hidroliza proteina vrši se kako u kiseloj tako u baznoj sredini. Prosti proteini
hidrolizom daju a1ainokiseline, dok složeni (proteidi) daju aminokiseline (be-
ｊ｡ｮ･ｶｩｳｴ＠ komponenta) i ne ｢･ｬ｡ｮｶｩｳｴｵ＠ supstancu . Sva ova jedinjenja su
rnakromolckularne supstance.

110
 PERIODNI SISTEM ELEMENATA D. I. MENDELJEJEV A
1 ｾ＠
;. . !
I b I• rr b •
G
li!
R
. . I• I •
b
u r
IV
E
b V
E
b
L E
VI
M
b
E N
VII bi
" T /\
VIII
1
o
I
I I H
1,00797 .I sI c I Hc
4,0026'

n 1
J
LI
6,939 :I
4
Bc
9,0122
.• . 10,81 I I:
B . I: o I: 12.01 I I S
6
N
7

14,0067 15,9994
IJ
F
9

18,9984
I
10
Ne
20,16):

m 3
I
JI
Na
..
I
12
Mg ... ... A1 .• .. ..• s I:
IJ u
s;
/j
p
16 I 17
Cl I lu
Ja •

... .. „... „.. ｉｾＧ＠ .

22,9898 24,JI 2 26.9815 28.086 J0,9738 32,064 JS,4ll 39,948:

·r
I

u
„.
ｾ＠ Ｍｾ｟ｩ＠ ..
]/ ]j

I" , . .
10 I
22 1J I 16 I
K • Ca Se Tl V Cr Mn Fe •• Co u,,18
NI
4
" !
. .. .• „.. „.
40.08 44,956 47,90 S0,942 ll,996 SUJIO 55,8-47 : 58,9))2 S8 17l
IV
30 JI 31 JJ 34 , 3S J6
5 u
I

·:. Cu
19
Zn ·: Ga u Ge li As Se Br Jtr „•
: 63,54

..
65.37
.. • .„. ·:" „•: „„. •
69,72 I 72,59 74,9216 I 78,96 79,909

. .•
8J,BO ;

6 .
37
Rb ·:
1 )8
Sr li
.• .
39
y
I 40
Zr
I 41
Nb
I 42
Mo
1 4J
Te:
„„ 1 44
Ru „ RJa
·ws ::T6P• „„

. . „... .·: • „„... ·:„. • „„.' „„.

85,47 87,62 88,90S 91.22 92,906 I 95,94 (99)' 101,07 : 102.905 : J06,4
V
„„ „„ so

.„„ .
1 47 4/J 49 li
SI S1 S3 S4
Ag Cd In Sn Sb Te J Xc
„„.
7
" . 114,82
•
·r·
107,870 112.40 118,69 121.75 127,60 126,9044
ss „.
I I I I I Ili.JO:
: „„•
.„. . „. ｾ＠
..•• . ·T' .• „•
I I I

C1 „ S6
Ba
S7
La„ ｾ＠ „
"„ „ 71 73
Ta
74
w
u 7S
Re „u„ 76
o.
Hf ｾ］＠
11
:: Pt
. „„• •• „„. • „„.
8 u c u lr li
132,901 ll7,l4 IBO,MI'
VI - - -,----- „„
I I
138,91 :J 178,49 183,BS I
186.l
• 190.,2 : 192,l : 191,09

„. . „„
.•
„„ „" az

...„. .
79 80 81 IJJ 84 1$ III
9 Au Hg TI
·: •: ·: Pb BI Po li At RA „n
196,967 200,59 204,37 207,19 208,980 (llO) (llO)

..„„..
I I I I (222) :
J I
•;i
VD 10
IJ7 88
„ 19 !-: :j
Fr Ra I
At:",..•:::!
(223) I (226,0$) I (227) I

** LANTANIOI
,, 47 : 68 69 : 70 7J
Ce Ho :: Er Tm ［ｾ＠ Yb Lu
140,12 164,9)0 • 167,26 168,9}4 I 17),(14 174,97

*** AKTINIDI
„ „„. „„. „„„. „„. „„. „„.
I I I I I I I I I I

„„
I I
„ „„ JOJ „„• 101
„„„
. .• „. . . .• .• „. "„.• .
I I I
90 91 91 11 93 94 9S 96 91 98 99 J()() JOJ
Th Pa u „ n
Np Pu „ Am Cm Bit li Cf E8 Fm „ Md „ No Lr
" 238,03 • " I
232,038 I (Zli)
..
I (237) I (242) I (243) I (245) (249)
..
(249)
..
I (253)
„
I (2S4) • (256) (lS4) I (2'7)