Час 4 – Путеви у графу; Метрика у графовима; Повезаност

Преглед теорије
Дефиниција 1. Низ чворова
vp → vp+1 → · · · → vq
са особином да грана e = {vi , vi+1 }, i = p, p + 1, . . . , q − 1, припада скупу E, назива се пут у
графу G = (V, E) који повезује чворове vp i vq . Ако је vp = vq , пут се назива затвореним или
кружним.

Растојање између чворова x и y графа G, у ознаци d(x, y), је дужина најкраћег пута који
их спаја. При томе се под дужином пута подразумева број грана које садржи. Ако такав пут
не постоји, тада је d(x, y) = +∞.

Дефиниција 2. Под дијаметром графа G, у ознаци d(G), подразумева се међусобно растојање

два његова најудаљенија чвора,
d(G) = max d(x, y).
x,y∈V

За граф G, V = {v1 , v2 , . . . , vn }, матрица растојања је квадратна матрица D = (dij ), реда

n × n, дефинисана са dij = d(vi , v j ), за свако i = 1, 2, . . . , n и j = 1, 2, . . . , n.

Дефиниција 3. Ексцентрицитет чвора x, x ∈ V , повезаног графа G, је максимално његово

растојање у односу на преостале чворове,

e(x) = max d(x, y).

y∈V

Дефиниција 4. Радијус повезаног графа G, у ознаци r(G), дефинисан је са

r(G) = min e(x).

x∈V

Центар графа чини скуп чворова чији су ексцентрицитети једнаки радијусу графа.
Периферију графа чини скуп чворова чији су ексцентрицитети једнаки дијаметру графа.

Дефиниција 5. Граф G је повезан ако и само ако за свака два чвора постоји пут који их по­
везује.

1
Задаци са часа

Задатак 1. Нека у графу G важи да степен сваког чвора није мањи од r, r ≥ 2. Доказати да
граф G садржи прост циклус дужине бар r + 1.
Решење. Нека је P = (u1 , u2 , . . . , uk ) елементаран пут највеће дужине у графу G. Сви сусе­
ди чвора uk морају да припадају скупу {u1 , u2 , . . . , uk−1 }, иначе, кад би постојао неки његов
сусед v < {u1 , u2 , . . . , uk−1 }, онда би елементаран пут (u1 , u2 , . . . , uk , v) био дужи од P, што је
немогуће. Даље, нека j ∈ N, j ≤ k − 1 представља најмањи природан број такав да је u j ∼ uk .
Због r ≥ 2, јасно је да важи j < k − 1, те u j , uk−1 , што значи да
C = (uk , u j , u j+1 , . . . , uk−1 , uk )
обавезно чини прост циклус дужине k − j + 1. Узевши у обзир да чвор uk има бар r суседа
међу чворовима из скупа {u1 , u2 , . . . , uk−1 }, мора бити j ≤ k − r. Одавде директно следи
k − j + 1 ≥ r + 1, што значи да прост циклус C има дужину бар r + 1. Дакле, граф G сигурно
садржи прост циклус дужине бар r + 1. □

Задатак 2. Нека G чини граф чији скуп чворова представља скуп свих уређених тројки облика
(a1 , a2 , a3 ), a1 , a2 , a3 ∈ {0, 1}, при чему су два чвора суседна ако и само ако се одговарајуће
уређене тројке разликују у тачно једној координати. Наћи матрицу растојања, радијус, дија­
метар, центар и периферију овог графа.
Решење. Означимо чворове овог графа скраћено са
u0 = (0, 0, 0), u1 = (0, 0, 1), u2 = (0, 1, 0), u3 = (0, 1, 1),
u4 = (1, 0, 0), u5 = (1, 0, 1), u6 = (1, 1, 0), u7 = (1, 1, 1).
Граф G можемо приказати у виду визуелне репрезентације која је дата на следећој слици.

u4 u5

u0 u1

u2 u3

u6 u7

На основу задате визуелне репрезентације, није тешко установити да матрица растојања

графа G која одговара редоследу чворова u0 , u1 , . . . , u7 износи
 
0 1 1 2 1 2 2 3
1 0 2 1 2 1 3 2
 
 
1 2 0 1 2 3 1 2
 
2 1 1 0 3 2 2 1
D =    .

1 2 2 3 0 1 1 2
2 1 3 2 1 0 2 1
 
2 3 1 2 1 2 0 1
 
3 2 2 1 2 1 1 0

2
Одавде следи да је дијаметар графа G једнак d(G) = 3. Ексцентрицитети свих чворова су
редом једнаки e(u0 ) = e(u1 ) = e(u2 ) = e(u3 ) = e(u4 ) = e(u5 ) = e(u6 ) = e(u7 ) = 3, одакле
директно следи да је радијус графа такође једнак r(G) = 3. Најзад, центар и периферија
графа су међусобно једнаки и садрже све чворове датог графа. □

Задатак 3. Нека је дат граф G који садржи укупно n ∈ N чворова. Уколико граф G поседује
(n − 1)(n − 2)
више од грана, доказати да он мора бити повезан. За фиксиран природан број
2
(n − 1)(n − 2)
n ∈ N, да ли постоји граф са n ∈ N чворова и тачно грана, а да притом није
2
повезан?

Решење. Претпоставимо супротно, тј. да граф G није повезан. Одавде следи да G поседује
бар две компоненте повезаности. Нека је G1 једна од њих и нека она садржи a ∈ N, a < n
a(a − 1)
чворова. Јасно је да компонента G1 може садржати највише грана. Осим тога, граф G
2
ван компоненте G1 има тачно n−a чворова, што значи да његов број грана ван ове компоненте
(n − a)(n − a − 1)
сигурно не превазилати . Дакле, укупан број грана графа G је обавезно
2
мањи или једнак

a(a − 1) (n − a)(n − a − 1) a2 − a n2 − an − n − an + a2 + a
+ = +
2 2 2 2
2a − 2an + n − n
2 2
=
2
n2 n
= a2 − an + −
2 2
n n2 n2 n
= a2 − 2 · a · + + −
2 4 4 2
( )2
n n2 n
= a− + − .
2 4 2
( )
Узевши у обзир да је 1 ≤ a ≤ n − 1, јасно је да мора бити − n2 − 1 ≤ a − n2 ≤ n2 − 1, што
( )2 ( )2
значи да је a − n2 ≤ n2 − 1 . Из овог разлога, добијамо да број грана графа G не може бити
преко
( )2
n n2 n n2 n2 n n2 3n (n − 1)(n − 2)
−1 + − = −n+1+ − = − +1= ,
2 4 2 4 4 2 2 2 2
чиме долазимо до контрадикције. Дакле, претпоставка да граф G није повезан је била погре­
шна, чиме закључујемо да овај граф јесте повезан, као што се у задатку тражи.
За произвољан природан број n ∈ N, постоји граф који садржи тачно n ∈ N чворова и
(n − 1)(n − 2)
грана. Пример оваквог графа јесте граф који се добија тако што се на компле­
2
тан граф Kn−1 дода изолован чвор. □

3
Задаци за самосталан рад

Задатак 4. За произвољан повезан граф G, нека r(G) означава његов радијус, а d(G) његов
дијаметар. Доказати да мора бити

r(G) ≤ d(G) ≤ 2 r(G).

(n − 1)(n − 2)
Задатак 5. Дат је неповезан граф који садржи n ∈ N, n ≥ 2 чворова и тачно
2
грана. Доказати да овај граф поседује тачно две компоненте повезаности, при чему је једна
од њих комплетан граф, а друга изолован чвор.

Задатак 6. Дат је граф G чији је скуп чворова {0, 1, 2, . . . , 665} и код ког су произвољна два
чвора u, v ∈ {0, 1, 2, . . . , 665} суседна ако и само ако важи

u − v ≡666 {±3, ±5, ±13, ±69}.

Доказати да је граф G повезан и затим одредити његов центар и периферију.

4
Бонус задаци

Нема бонус задатака за ову недељу. ©