Naslovna > Grad > U Srbiji je moguce sve, pa cak i da se proda privatniku mesto na kome je nastajala

Srbija

-
& wm
-

asss
:

m :
«tr
-

&
&
-
m G--

_ v ? 2S
-

/
/

/
/
*
i. :

U Srbiji je moguce sve, pa cak i da se proda privatniku mesto

na kome je nastajala Srbija
Istrazivanje

01 /09/2021 3 Komentara

oooo
Kada su sredinom godine, tacnije 9. juna, prodati „Zastava kamioni po pocetnoj ceni od 227 miliona dinara, nije
bilo mnogo onih koji su bili iznenadeni, zacudeni, a usudicemo se da kazemo ni uvredeni.Slucaj „Zastava kamiona
mori Kragujevac vec dugi niz godina, decenija da budemo precizniji i za to vreme cini se kao da je problem tinjao, a
tenzija splasnjavala. Gradni su se, bas kao i radnici, hteli to da priznaju ili ne, pomirili sa cinjenicom da „Kamiona u
onom obliku u kome su nekada postojali vise nece biti. Potezala se prica o tome da se spase sta se spasti moze, ali se
negde, opet se cini i ta ideja dobrano sakrila, da ne kazemo zagubila.

Cemu onda proteziranje u ime necega sto vise nikada nece biti pitate se? Mozda istorije radi koja je neraskidivo
povezana sa prostorom u kome su Kamioni nastajali i iz koga se kalila srpska drzava.

„Kaljenje drzave
Iako vecina nastanak „Zastave vezuje za 1953. godinu, kad su osnovani „Zastava automobili , cinjenice kazu da
su se pre automobila u Kragujevcu sklapali kamioni.

Naredbom Ministarstva vojske i momarice, radi montaze 320 teretnih automobila makre sevrolet za potrebe vojske
Kraljevine Jugoslavije, u Vojno-tehnickom zavodu u Kragujevcu osnovani su „Zastava kamioni d.o.o. .

Teretna vozila americkog sevrolet kupljena su u rastavljenom stanju, a potom montirana u Kragujevcu. Neki izvori
tvrde da je u planu bilo i partnerstvo Jugoslavije sa Amerikancima koji su u „Kamione ulozili i kapital. Medutim
rat je ubrzo prekinuo svaku saradnju, a san o americkom cetvorotockasu sklapanom u jednoj zemlji seljaka na brdovitom
Balkanu, rasprhnuo se poput granata koje su zamalo citave narode oterale u zaborav.

Nastanak Kamiona tako je udario svoj pecat u prethodno, gotovo citav vek dugu istoriju idustrijalizacije jedne
drzave. Vratimo se zato malo unazad.

Vojno-tehnicki zavod, idustrijska celina u starom delu Kragujevcu, koja se nalazi uz desnu obalu Lepenice,
nadovezuje se na ambijentalnu celinu Milosevog venca. Prema Kragujevackom leksikonu iz 2013. godine, na kome je
radilo vise od 70 autora, stoji:

Izmedu Gospodarevog i Metinog brda 1833. je radila drzavna vojna

radionica, na cijem je mestu 1836. podignut Arsenal.

Rjiiiiry
FiflJI
jjitii
* KIMRI ujettaic
-
itnGpiirm., FtOf nu TfIK .lrlPlilfl
ill Itwrilu! iTrtl Ihfcr L ' cl. niqiiqg*
-
*

, i

SB i
ft :C
-

Vojno-tehnicki zavod u Kragujevcu

Odlukom Vlade Knezevine Srbije 1850. godine i zvanicno je nastao Vojno-tehnicki zavod u Kragujevcu.Istoricari ce
se nadalje sloziti da je od vremena Kneza Milosa Obrenovica, pa do danasnjih dana, prostor Vojno-tehnickog zavoda
najvazniji prostor za nastanak srpske drzave. I industrije uopste u nasoj zemlji. Prema recima urednika i novinara novina
Kragujevackih , Miroslava Jovanovica, Kragujevcani su pre Drugog svetskog rata Vojno-tehnicki zavod zvali
Zabranjenim odnosno Zatvorenim gradom.

• Naravno u to vreme ovde je bila samo vojna industrija i ovde nije imao pristup niko, samo ljudi koji su tu radili.
Ovde je 1853. napravljena prva Topolivnica, pa se dalje razvijala ta industrija. Osim vojnih objekata, ovde su
bile i skole, vojno-zanatlijske skole, bili su internati za dake, ovde je bilo obdaniste jos u 19. veku. Bila je
ambulanta, bio je vatrogasni dom, bila je senara, konjusnica. .. Dakle to je bio grad u gradu .. . Ili sto bismo
danasnjim recnikom rekli, ovde je postojala kompletna infrastruktura.

U prisustvu Kneza Aleksandra Karadordevica 1853. izliven je prvi top u Srbiji. Ovaj dogadaj ce u istorijske
udzbenike uci kao pocetak razvoja industrijske proizvodnje u Srbiji. Potvrda tome bilo je i svetlo prve elektricne sijalice
koja je u Srbiji zasijala bas u Caurnici VTZ-a u Kragujevcu, 1884. godine. Svega dve godine nakon predstavljanja
sijalice na izlozbi u Parizu, kada se u Evropi o elektricnom osvetljenju jos uvek pricalo kao o cudu .
 r *

ft dp

\ J.

1 J

Elektricna centrala Vojno-tehnickog zavoda

Na prostoru Vojno-tehnickog zavoda izvrsena je i danasnjim jezikom prevedeno, parcelizacija - napravljene su ulice,
trotoari, zelene povrsine. Slobodno se moze reci da je Vojno-tehnicki zavod bio mesto na kome se kalila srpska
drzava.

Kamioni
Ne cudi onda sto je pala odluka da se bas na prostoru VTZ-a formira fabrika, koja ce za potrebe Kraljevske vojske sklapati
sevroletove kamione.

„Kamioni su i nakon Drugog svetskog rata nastavili sa radom, kada je sa trake u Kragujevcu 1953., izaslo 162
dzipa marke willis overlend . Nedugo zatim, kada je „Zastava pocela da se razvija , u sklopu razvoja automobilske
industrije pojavila su se i privredna vozila. Partnerstvom sa Fijatom, ta privredna vozila su se izdvojila 1969. godine iz
„Zastave i ubrzo pocela samostalno da posluju, prica istoricar Borisa Radovanovic.

Dzip marke „willis overlend kakav se 53 sklapao u Kragujevcu

• Industijsko naslede koje je ovde pohranjeno i koje ovde postoji je od izuzetnog znacaja, ne samo nasu zemlju,
nego od izuzetnog znacaja za Balkan i izuzetnog znacaja za Evropu. Ako uporedujemo sa drugim zemljama,
ovde je nastala i prva industrija na Balkanu i javio se taj takozvani radnicki pokret. I najveci broj radnika je
uposljavala u jednom gradu. Nije Beograd imao toliko radnika kao Kragujevac u vreme kada je nastajala ta
industrijska svojina, prica Radovanovic.

Prema njegovim recima, prvo vozilo koje su strucnjaci sa ovih prostora konstmisali bio je kamion.

• Oni su snimili jedan kamion, 126 se zvao. Oni su taj 126 iskopirali, nazvali 128 kamion, ali su dodali jos pola
tone. Prvi kamion je bio nosivosti 1,5 tone, a nas kamion 2t. Dakle (to je bio) prvi kamion koji su nasi ljudi
uradili, zakljucuje Radovanovic.

O tome sta su sve Kamioni za svojih, gotovo 80 godina postojanja uradili i iznedrili, svaki radnih ,,Zastave mogao bi da
ispreda na desetine prica. Jer „Zastava je, zajedno sa „Kamionima , u svoje najsrecnije vreme hranila gotovo 3/4
stanovnistva Kragujevca.

Ali ako se okanemo sentimenta koji sa ljudima nestaju, ostaje istorija koja ce zapisati da su na pocetku 21. veka,
potomci srpskih velikana procerdali ono sto su velikani s mukom napravili. Patetisemo?

Prodaja kulturnog dobra

Vratimo se na Vojno-tehicki zavod. Marta 2014. Vlada Republike Srbije, na osnovu zakona o kulturnim dobrima
donela je odluku o utvrdivanju Kompleksa Vojno-tehnickog zavoda u Kragujevcu za prostornu kulturno-istorjsku
celinu.
 "

Rl .
v. 11is Eilm I
yi
-
--

m m & 3p
m '
s
ii

9
. U0 ¥+

1
AV
i :A !
vy
.
*

-
m:
s -
m >. . J
i Vv \ B
Panorama , Knezev arsenal i grad u pozadini, Vojno-tehnicki zavod / foto: P. Mihailovic 2013.

U Sluzbenom glasniku Republike Srbije ( broj 36 ), od 28. marta 2014. stoji:

1. Kompleks Vojno-tehnickog zavoda u Kragujevcu utvrduje se za

prostornu kulturno-istorijsku celinu.

2. Kompleks Vojno-tehnickog zavoda u Kragujevcu (u daljem tekstu:

prostorna kulturno-istorijska celina) nalazi se na teritoriji grada
Kragujevca. Prostorna kulturno-istorijska celina Vojno-tehnickog zavoda u
Kragujevcu sastavljena je iz dve zone: Zona 1 - Vojno-tehnicki zavod i
Zona 2 - Pirotehnika
Dve godine kasnije, 12. februara 2016. Narodna skupstina Srbije, Vojno-tehnickom zavodu dala je status spomenika
kulture od izuzetnog znacaja i kao takav VTZ je upisan u registar kultumih dobara Republickog zavoda za zastutu
spomenika kulture.

Odluka o kategorizaciji, Sluzbeni glsnik Republike Srbije ( broj 12 ), od 12. februara 2016. - Kompleks Vojno-
tehnickog zavoda u Kragujevcu

Utvrduje se Prostorno kulturno-istorijska celina Kompleksa Vojno-

tehnickog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od
izuzetnog znacaja za Republiku Srbiju.
Pocetkom juna, tacnije 9. juna 2021. prodata je nepokretna imovina „Zastava kamiona , koja je ukljculivala 13 hala i
objekata druge namene koji pripadaju kompleksu Vojno-tehnickog zavoda. Ako je VTZ kulturno dobro, moze li se
prodati?
Zakon kaze da ne inoze.

V
'
In? >

m
.
5SM
lltl:r: w
-
rT
*

tmwMkwW
MHBHH
„Zastava kamioni / foto : Zeljko Miljkovic

Kada je stecajni upravnik fabrike „Zastava kamioni raspisao oglas za prodaju nepokretnosti, uglavnom
proizvodnih hala i zgrada drugih namena, ukupne povrsine 22 hiljade kvadratnih metara ( prema upisu iz katastra u koje su
novinari novina „Kragujevackih imali uvid ), ocigledno je zanemario par Zakona.

Najpre Zakon o javnoj svojini, koji clanom 16. kaze:

Prirodna bogatstva, dobra u opstoj upotrebi, mreze u javnoj svojini, vodno

zemljiste i vodni objekti u javnoj svojini, zasticena prirodna dobra u javnoj
svojini i kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog
izvrsenja ...

Dobra iz stava 1. ovog clana ne mogu se otuditi iz javne svojine.

A potom i Zakon o kulturno dobru ( VIII glava, clan 119. ), koji kaze da je imovina koja je pod zastitom drzave,
morala najpre da bude ponu]ena drzavi.

Pravo prece kupovine kulturnog dobra ima nadlezna ustanova zastite.

Ostvarivanje prava prece kupovine nepokretnog kulturnog dobra obavlja

se na nacin i po postupku utvrdenim zakonom kojim se ureduje promet
nepokretnosti.
Novinari novina Kragujevackih ranije su pisali da su im Republickog Zavoda za zastitu spomenika rekli da oni
nikakvu informaciju o prodaji imovine „Zastava kamiona nisu dobili, niti pojma imaju sta se desava sa
objektima koji formalno uzivaju najvisi stepen drzavne zastite.

Sto se prava prece kupovine tice, Republicki zavod opet nije bio obavesten, odnosno njemu nije ni ponudeno da
ostvari ovo pravo, vec je pre objave oglasa o prodaji imovine „Zastava kamioni - bukvalno preskocen.”
Zakon jasno kaze, da tek ukoliko nadlezni Zavod, u ovom slucaju republicki Zavod za zastitu spomenika kulture,
nije zainteresovana za otkup kulturnog dobra - njen korisnik moze da ga ponudi na prodaju nekom drugom.

Prema pisanju novina Kragujevackih , u usmenom razgovoru sa clanom pravne sluzbe Zavoda receno im je da je u
slucaju „Zastava kamiona Zakon ocigledno prekrsen , ali nisu mogli da preciziraju da li ce povodom toga sprovesti
neke sankcije koje su im na raspolaganju.

Koliko je poznato, sankcije ni gotovo 3 meseca nakon prodaje zakonom zasticenog kultumo-istorijskog dobra, nisu
sprovedene. Odnosno nije ih bilo.

Ko je kupio kulturno dobro

Istine radi, stecajni upravnik naglasio je u oglasu, koji se i sada moze videti na sajtu Agencije za licenciranje
stecajnih upravnika, da je deo imovine koja se prodaje, predstvalja zasticeno kuturno dobro.

Na predmetnim nepokretnostima na kp.br. 7405/140 i kp.br. 7405/9 KO

Kragujevac 1 postoje zabelezbe da predmetne nepokretnosti
predstavljaju kulturno dobro od izuzetnog znacaja za Republiku Srbiju.
I pored ove zabeleske, nepokretna imovima „Zastava kamiona podeljena u cetiri celine, prodata je za ukupno 227
miliona dinara, a kupci celina su, preneli su tada mediji, flrme iz Beograda.

Imovinske celine prodate su po pocetnim cenama, a najvredniju medu njima, iliti sedam zgrada metalopreradivacke
industrije ukupne povrsine od preko 26.000 kvadrata, kupio je CPS, koji trguje papirom, a koji je imovinu „Zastava
kamiona” platio 207,6 miliona dinara.

Potom firma „SMA Servis koja se bavi montazom industrijskih masina i opreme, a koja je za dva objekta dala
ukupno 11,2 miliona dinara. Za tri zgrade nekadasnjih Zastava kamiona, „Solaris Alfa SNM , dala je 8,2 miliona
dinara. Za ovu kompaniju je interesantna cinjenica da kada je potrazite na Guglu, pre ulaska na sajt stoji da joj je sediste
Beograd-Vracar, ali po ulasku na stranicu mozete se uveriti da joj sediste iz Kragujevca.

Ipak detaljnijom pretragom mozete naci stranice na kojima se ova kompanija pominje kao kompanija kojoj je sediste
Beograd-Vracar, ali pretragom APR-a nismo uspeli da pronademo ovu kompaniju sa pomenutim sedistem, vec samo
sa sedistem u Kragujevcu. Ta kompanije, prema evidenciji iz APR, bavi se prometom nekretnina.

Ono sto bi trebalo napomenuti jeste da je ovo ujedno bila i prva prodaja imovine „Zastava kamiona od stecaja
uvedenog 2019. godine.

Prodate zgrade „Zastava kamiona” / foto: Zeljko Miljkovic

Sta ce pomenute firme uciniti sa kupljenom imovinom, nije poznato, ali ako pogledamo njihovu delatnost mozemo
donekle pretpostaviti. Tako bi npr. kompanija „SMA Servis koja se bavi montazom industriskih masina i opreme
mogla da koristi prostorije koje je kupila, u industrijske svrhe ili kao skladiste.

Ali i tu nailazimo na prepreku u Zakonu, jer se Odlukom o utvrdivanju Vojno-tehnickog zavoda za prostorno
kulturnu-istorijsku celinu ( clanom 4. pod tackom A, stavom 7. i 8. ), takva delatnost zabranjena.
 7) Ne dozvoljava se koriscenje prostora za sadrzaje koji svojim osnovnim
Hi pratecim funkcijama mogu ugroziti Hi degradirati celinu kao sto su
skladista, deponije, pijace, benzinske pumpe, proizvodnja ili posiovanje
koje ugrozava kulturno dobro, privremerii objekti i slicno;

8) Zabrana gradnje ili postavljanja objekata trajnog ili privremenog

karaktera, koji svojom arhitekturom, gabaritom ili visinom mogu ugroziti
spomenik kulture;
Isto se moze odnositi i na firmu CPS koja se bavi trgovinom papira, a koja bi na osnovu prijavljene delatnosti,
kupljenih 7 zgrada mogla korisiti kao skladiste.

Ipak, ono sto je posebno privuklo paznju, jeste da ni gotovo tri meseca nakon prodaje nepokrente imovine „Zastava
kamiona , na sajtu Agencije za licenciranje stecajnih upravnika, koja izmedu ostalog oglasava i prodaju imovine
preduzeca u stecaju, nema podataka o prodaji Zastava kamiona. Tacnije, ne postoji zabeleska da je bilo sta licitirano
najavnom nadmetanju 9. juna 2021. godine.

W m ftenuMta ta
I i1
111 Cmmfmm
AreHL nja 3a /i MLieH 141/1 pa H>e CTenajm f A
V 7<paaMM ia
*
.
HOCTJT.

>
JaBHi/i MH|opMaTPiBHM nopTan 3a npoMOBHcatt>e rpaHcna
()
J -
LOri. iJ CTr -l £jjrJ >IZ sl / h Ah

floHeTHa Arempija CreMajHM ynpaBHmc Hafl3op Pa3eoj npo|

< )ecMje CreMaj /JoKyMeHTa /IMHKOBM

ft CTeMaj > npoAaje KOHT3KT Mans cajTa IllTaMna

npeTpara | npoflaje
npeTpara | CreHajHH flyxHHC
Mecro:
CBe secTM
Becrvi (267) Hasne:
3BeLiiTajn ca Aorafjaja M
JaBHO HaAMeratee
Tun:
ooyica
(64) /laTyM: 0# Zto:
*
JlMCTA dMTMIIMMX Bpoj cy CKor peuiehba :
l rTe> s«))HMx ynpaoHMKa |
\ '

I CraTyc npo aje: Cen CTatycw

mm
nperpara
Spoj pe3y/rrara npeTpare; 4.266

. -
QaryM orsapa ta : 11.06.2021, Hwe icownaHuje BALKAN BRICK
jaBHO HaflMerabbe
-
Cn . c jaBHO HiaAMeTa e
r r- : - : aj - Or/IALLIEHA
* .-
*

{; ,
A
.

npouetteHa BoeAHOC : 89.798 504.00 RSD - .

JXaiyw 073apa*ba: 11.06.2021. Wwe tcownaMuje: XK KOMrPAn
npo aja jaBHuw HaAMexaHjGM o6jeKTa 6poj 2 v\ o6jGKTa 6 poj 10 Ha /lOKauuju CeBGpHU 6y/ieBap 2a y
'SweHe Beorpa / jy
Ha 6ail On / : npoAaja JABHNM He4ueTa*?eM o6jeKra 6 poj 2 v> o6jeiaa 6 poj 10 Ha Aoxaunjn CeBepHM 6y /ie 5ap 2a y Beorpa y.
.

CTar / C - GOflaje: Or/IALUEHA

.c
J >t
COVID19
MMTVDVCOtiar*
nooue teHa BOe/lHOCr 3.475.786.00 RSD
Vu pr .iva C -r -
COVID 19
-
Aaryvi OTeapa ta: 11 06.2021 kfwe tcownawtije: P.A HO COM 50F
npoflaja npeocra /ie MMOBUHe CTGMajHor AyxHtdKa
bn . - c npoAaja c eMajHor AyxHUKa xao npaBHor /inua MCTOAOM jasno HaflueTame
*

AOKA3 o yimuM CTC -;.: npoflaje Or/IALUEHA

HIM I
IMQ
*AJOWP I

iDIKMIIAbMK
ricx) uen>eHa soeA tocr: 2.459.020.00 RSD -
073apa *ta : 04.06.2021 , HMe KOMnaHMje: IBS BAUTECHNIK
TpeMyTMO He \ia aKXUBHUX npBa npoAaja
anKeTa . Q oc: npoAa . a MMOB / ne creMajHorflyxHMKa - B03nna
"
A /larrron
ApxuBa aHxceTa
Craryc npoflaje 3ABPLUEHA

Mo \A/clotfor
ripoue '-beHa soeA ioc : 605.895. 27 RSD - -
Ono sto takode skrece dodatnu paznju jeste cena po kojoj je ovo, opet ponavljamo kultumo dobro, prodato. Kako su
novinari novina „Kragujevackih preracunali, ispada da je jedan kvadrat ovog zemljista prodavan po ceni od 90
evra . Za te novce, tesko da bi trenutno mogli da kupite i supu u Kragujevcu, a i sire.

Svojatanje kulturnog dobra iliti ko je sve spasavao VTZ

Grad Kraguejvac je 2006. godine kupio deo Vojno-tehnickog zavoda, poznatiji kao Knezev Arsenal, za tada 180
miliona dinara. Od tada pa do danas, bilo je mnogih prica o sanaciji, bar ovog dela Vojno-tehnickog zavoda, ali cini se
nikada se nije ozbiljno prionulo na posao.

Pre vise od jedne decenije potpisan je i protokol sa nemackom organizacijom GIZ o sredivanju Vojnotehnickog
zavoda, a pre nekoliko godina formirana je i drzavna komisija za uredenje ovog kompleksa, pod pokroviteljstvom
tadasnjeg predsednika Srbije, Kragujevcanina, Tomislava Nikolica.

Celnici grada unazad godinama pominjali su kako bi na prostoru Arsenala trebalo da bude Univerzitet, pa samo zgrada
FILUM-a, pa kultumi sadrzaj, a u meduvremenu je poceo na ovom prostoru da se odrzava i muzicki festival. Ali od
sredivanja i dalje nista.

Knezev Arsenal / foto: Zeljko Miljkovic

Poslednje u nizu obecanja za sredivanje doslo je od ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjane
Mafic, koja je prilikom obilaska Vojno-tehnickog zavoda 20. juna 2021., naglasila da je prostor Knezevog
arsenala skriveno blago koje Kragujevac mora da iskorisi , ali i da ce drzava pruziti podrsku da se on renovira i
dobije adekvatnu upotrebnu vrednost.

Dva meseca pre toga, pomocnik gradonacelnika, Boris Kovacevic, rekao je da su formirani radni timovi zaduzeni
za obnovu Knezevog arsenala, koji ce raditi idejno resenje za ovaj projekat.

• Rec je o prostoru od 37 hektara gde se nalaze fabricki objekti koje treba zastititi i kompletan prostor urediti da bude
jedno od najlepsih mesta u gradu, kaze Kovacevic.

Vecernje novosti - 13.04.2021.

Uz dodatak da je okvimi plan da to bude mesto za razne kultume sadrzaje, sa ugostiteljskim i drugim objektima i da u
..
izradi plana rekonstrukcije Knezevog arsenala ucestvuju arhitekte, urbanisti, profesori univerziteta.
Vreme brise sve(st)
I tako godinama, sada vec decenijama unazad slusamo, i svesno gledamo kako se istorija grada brise. Vreme
neumitno tece i kulturna dobra se zaboravljaju i prodaju. Jer budimo iskreni, Vojno-tehnicki zavod, bas kao i
„Zastava kamione , niko vise i ne pominje. Ko se sve od nas moze pohvaliti da zna istoriju prostora na kome je
nastajala industrija drzave u kojoj zivi? Na kome se kalila Srbija.

Mozda se i setimo da se pobunimo kada se neko od privatnika koji su kupili zakonom zasticenu imovinu, drzne da
istu srusi, prekroji, proda nekome ko ce uciniti nesto slicno ili gore? Kazete da to nije moguce?

Nije bilo moguce ni prodati kulturno-istorijsko dobro, procitali ste prethodno sta je sve od zakona prekrseno, i? Da
li ste se mozda zbog toga potresli, razbesneli, uznemirli? Da li ste mozda resili da se pobunite? Ili cete samo preci na
sledeci tekst?

naslovna fotografija: skinuto sa sajta Nepokrenta kulturna dobra - snimio P. Mihailovic

2013.