UVOD U TURKOLOGIJU

Turska je zemlja koja se prostire na dva kontinenta i to na evropski i azijski, azijski deo Turske
se zove Mala Azija, a evropski Rumelija. Najvećim delom se nalazi na prostoru Azije. Turska
izlazi na Crno, Mramorno, Egejsko i Sredozemno ( Turci ga zovu i belo) more.
Turski je jezik iz grupe turkijskih jezika. Najbliži jezici turskom, koji su takođe u grupi turkijskih
jezik su azerski odnosno azerbejdžanski ( najbliži), kazaški ( Kazahstan), kirgijski ( Kirgistan),
turkmenski ( Turkmenistan), uzbečki ( Uzbekistan). Turski jezik se uglavnom govori u Turskoj i
Turskoj Republici Severni Kipar. Govornika turskog jezika ima oko 200 miliona. U Turskoj živi
oko 80 miliona stanovnika. Jezik je prisutan i kao jezik manjina u drugim zemljama; u oblastima
u Rusiji: Tatarstan, Čuvešaj, Tuva, Jakutija. 85% Turske govori turskim jezikom. Najveću
manjinu na prostoru Turske čine Kurdi (najveća etnička grupacija) kojih, po nekim izvorima,
ima oko 20 miliona. Turska je veoma mlada zemlja, što kod nas nije slučaj, dok kod nas ima sve
više starijeg stanovništva, a sve manje mlađeg, u Turskoj je kontra, tamo je svi više mladog
stanovništva, prosek u Turskoj iznosi oko 27 godina.
Seldžuci su došli iz Azije u 11. veku. Tada je još postojala Vizantija i oni su vremenom upadali
sve češće na prostor Vizantije. Bitnija bitka je bitka kod Marasketa. Posle te bitke Seldžuci se
nastanjuju u Anadoliji. Dvesta godina će biti tu dok ih Mongoli ne budu pregazili. Tek krajem
13. veka se turske nezavisne države ujedinjuju u Osmansko carstvo.
Republika Truska nastaje posle I svetskog rata kao sekularna nacionalna ( kao zemlja Turaka bez
drugih naroda koji su bili u sastavu ranijeg carstva) država i to nakon raspada carstva, koje se
prostiralo od Maroka do Bagdada. U I svetskom ratu Turska je stala na stranu sila osovine,
poznata bitka na prostoru Turske je bitka kod Galipolja u kojoj zapravo niko nije pobedio.
Međutim, sile osovine su izgubile u I svetskom ratu pa je samim tim i Turska. Mirovnim
ugovorom u Savru je sastavljen plan o podeli Turske među pobednicama ( Italija, Francuska,
Velika Britanija, Grčka). Tada se ističe Kemal Paša Ataturk, koji je bio poznat i cenjen
vojskovođa za vreme rata. Turska vojska se tad povlači u unutrašnjost zemlje ( pošto je to bio
deo koji je trebalo da ostane Turcima, dok je ostatak bio podeljen među zemljama pobednicama)
i 19. maja 1919. turska vojska ulazi u Samsun i oslobađa ga i taj datum je uzet za državni praznik
u Turskoj. „ Oslobodilački rat“, kako ga Turci nazivaju, je trajao od 1919. do 1923.
Reforme
Za reforme Turske je zaslužan Kemal Paša Ataturk. Ata- otac na turskom, turk- Turaka, otac
Turaka odnosno turskog naroda. Kemal je bio učen čovek, koji je bio na Serboni i po ugledu na
evropske sisteme i standarde hteo da uredi Tursku.
Reforme su počele već od 1922. time što je sultanat ukinuti, a sultan proteran.
29.10.1923. - Ankara postaje glavni grad Republike Turske (Dan nezavisnosti)
1925. - ukidaju se derviški redovi, zabranjuje se nošenje fesa, žene ne moraju više da se
pokrivaju, usvaja se evropski tj. gregorijanski kalendar
1926. - usvajaju se trgovački i civilni zakoni u skladu sa evropskim standardima i time se
smenjuje šerijatski zakon, uzet je model švajcarskih zakona za te svrhe; ukida se poligamija
1928. - usvojen je alfabet po ugledu na francuski, ovim činovima Ataturk seče sve veze sa
arapskom i persijskom kulturom
1934. - žene u Turskoj dobijaju pravo glasa, što npr. nije bio slučaj u Velikoj Britaniji
Znamenitosti u Turskoj
Istanbul je proglašen za evropski glavni grad kulture od strane UNESCO-a. Aja Sofija ( Sveta
Mudrost) je nastala u IV veku, rušena je dva puta, bila je crkva, džamija, a danas je muzej. Car
Justinijan ju je sagradio. 1453. Mehmed II Osvajač zauzima Istanbul i tada pretvara Aja Sofiju u
džamiju.
Hipodrom, koji se nalazi blizu Aja Sofije, je danas velika atrakcija, a ranije je bio centar
društvenog života. Najveća šteta Istanbulu je pričinjena za vreme III krstaškog rata, kada je sve
što se moglo odneti bilo odneto, zlato, srebro, umetnička dela itd.
Zmijski stub i zidani obelisk ( je donet u 10. veku i bio je pokriven bronzom i zlatom, ali su sve
odneli krstaši). Zmijski stub je star oko 2.500 godina i njega su podigli Grci u znak pobede nad
Persijom, inače je na njegovom vrhu bila zlatna kugla, koju su isto krstaši odneli.
Podzemna cisterna, koja je ogromna i u njoj se skupljala kišnica, ona je oko 1500. godina stara,
takvih podzemnih cisterni ima svuda po Istanbulu, tj. ispod njega.
Topkapi dvorac ili Topkapi palata je velelepno zdanje koje se nalazi blizu Aja Sofije i bilo je
sedište sultana sve do 19. veka. Sultan Mehmed II ga je sagradio početkom 15. veka i
predstavljalo je bukvalno grad unutar grada pošto su tu bile i bolnice, škole itd. Sultan je znao
arapski, persijski, turski i srpski i tim jezicima se govorilo na dvoru. Atrakcije u Topkapiju jesu
harem, sultanova dvorana ( tu su bile audiencije), zlatni put na kojem su se skupljale žene iz
harema a sultan bacao zlatnike tj. nekakav džeparac dole u hodnik.
Dolmabahče dvorac je sagrađen u 19. veku i on je bio novo sedište sultana sve dok Ataturk nije
došao, jer je i on tu prebivao dok i tu nije umro.
Kula Galata ( Galata je i deo grada) izgrađena je u doba Vizantije u 6. veku i služila je kao
svetionik.
Džamija Sulejmanija, nju je izgradio Nimar Sinan (koji je i izgradio most u Višegradu i džamiju
Selimiju koju je izgradio sultanu Selimu u Edirne) po naredbi sultana Sulejmana Veličanstvenog.
Sulejman je hteo da izgradi džamiju koja će nadmašiti džamiju u Jerusalimu i hteo je da bude
bolji tj. da nadmaši Solomona. Sulejman inače znači na hebrejskom Solomon.
Arheološka nalazišta:
Efes se smatrao u doba Rimljana glavnim gradom Male Azije, svrstavali su ga u jedno od 7
antičkih čuda, u njemu se nalazi čuveni Artimedin hram kao i poznati amfiteatar tj. pozorište.
Kuća Bogorodice, na turskom Merijem Ana Evi, mesto gde je i Bogorodica dočekala svoju smrt.
Pergamon( Bergama), istorijsko nalazište, smatra se gradom u kojem je prvi pergament
napravljen, s toga i naziv Pergamon, u njemu se takođe i nalazi čuvena bolnica Asklepion.
Pergamon je blizu grada Izmira.
Čatalhojuk je najveće i najočuvanije neolitsko naselje na svetu smatra se da je nastalo 7.500 pre
n. e.
Gobekli Tepe je neolitsko naselje staro oko 11.000 godina, nađeni su dokazi da se radilo o
naprednoj kulturi , imali su pismo, opservatorije, ali oko samog naselja nema nikakvih dokaza o
izvorima hrane, ni stočarstvo niti poljoprivreda, to mesto je puno misterija i naučnici se i dalje
spore oko njega
Aspendos- naselje nastalo 1000 godina pre nove ere, interesantno za njega je to da su ga osnovali
Argonauti
Gordion- tu je Aleksandar Veliki presekao gordijev čvor i poznati kralj Mida je tu sahranjen (
Mida je danas poznat kao čuveni kralj koji je svojim dodirom sve pretvarao u zlato)
Muzeji:
Muzej anadolskih civilizavija u Ankari
Ratni muzej u Istanbulu
Muzej zdravlja
Arheološki muzej u Istanbulu
Turski pripada altajskoj grupi jezika.
Orijentalistika je skup naroda koji proučavaju kulturu istočnih naroda: šta je jezik i
književnost, arheologiju, istoriju, umetnost, religije i običaje naroda istoka (narodi Azije i
severne i istočne Afrike). Orijentalistka obuhvata analogiju, jamatologiju, turkologiju,
semitologiju (arabistika, hebraistika, etiopologija), hetitologija, azijanologija, egipologija i
berberologija. Prvi jezik koji se smatrao orijentalnim bio je jevrejski. Kada su Arapi (Mavri)
osvojili Španiju (početkom 8.veka) arapski jezik se smatra orijentalnim. Za balkanske zemlje je
bio turski, za Ruse uzbečki, tatarski.
Altaistika je nauka koja izučava uporednu gramatiku altajskih jezika. Altaistiku je utemeljio
Kastren (Finac), koji je živeo polovinom 19. Veka, a poznati svetski altaista bio je finski
diplomata Ramštej (živeo krajem 19. Veka umro sredinom 20.veka)
Turkologija (Türkoloji; Türklük Bilimi) je nauka koja se bavi proučavanjem jezika, dijalekata,
književnosti, istorije, kulture, etnografije turskih naroda (nauke o životu, verovanjima, običajima
jednog naroda)
Podela altajskih jezika:
1)Tursko-tatarski jezici (turkijski, turkički)- govori se od Kineskog zida do Jadranskog mora.
2)Mongolski
3)Mandžursko-tunguski
Turkologija je pre svega turska nacionalna disciplina ali i internacionalna. Koreni turkologije u
svom osnovnom znacenju „grana nauke“ koja govori o Turcima sežu do 14.veka, medjutim
turkološka istraživanja u zapadnoj Evropi otpočela su još u 4. veku kada su Kuni (varvarski
narod, tursko-tatarskog porekla) kročili u Evropu. Tada su latinksi i vizantijski pisci počeli da
istražuju Kune kako bi proučili njihov jezik i kulturu. Neki od pisaca koji su nam ostavili
dragocene podatke o Kunima su PRISKOS (5.vek), PROTEKTOR (6.vek).
Evropljani su od 4. do 11. veka upoznavali turske narode zahvaljujući trgovcima, istoričarima,
istraživačima. Dolaskom Tursaka Osmanlija u Evropu otpočela su opsežnija istraživanja o
Turcima Osmanlijama. Prve podatke o jeziku, životu, običajima Turaka Osmanlija, dobijamo od
vojnih zarobljenika trgovaca i misionara koji su širili hrišćansku veru.
Nemac Johan Šiltberger je u borbi kod Nikopolja (1396) ranjen i zarobljen. Kao zarobljenik sa
Bajazitovom vojskom obišao je Anadoliju i Egipat, učestvovao je u bici kod Angore (Ankara)
1402. I posle Bajazitovog poraza on odlazi u Samarkand sa Tumurovom vojskom. Šilterberg je
posle Tumurove smrti prešao u Saraj (gl.grad Zlatne Horde), zatim je otišao u Azah Tan, dolazi
na Krim među hrišćanske Tatare, odatle se vraća u Nemačku i piše putopis o svom zatočeništvu.
Divan turskih jezika (tursko-arapski rečnik) smatra se prvim turkološkim delom Divanü Lugat’ıt
Türk. Sastavio ga je u 11. Veku Mahmut Kašgarli (Mahmut Kaşgarli) koji se spominje kao
najstariji turski filolog. Rečnik je sastavio na arapskom jeziku, ali je u njega uneo radi ilustracije
obilje turskih pesničkih citata i poslovica. Ove pesme su većinom napisane na istočnim
dijalektima u Divanu (zborniku), gde se govori o turskom gostoprimstvu, o njihovoj ljubavi
prema konjima, o njihovom poštovanju starijih i o drugim kvalitetima.
Iako je delo (Divan) napisano za vreme Seldžučke vladavine u njemu se nalaze i primeri
predislamske turske poezije. Rečnik se nalazi u nacionalnoj biblioteci u Ankari.
Moreplovac Marko Polo je 1275.godine bio gost kod Velikog Kana. Putopisi moreplovaca su
izazvali veliku pažnju među Evropljanima.
Početkom 14.veka u Evropi je napisano jedno značajno delo o turskom jeziku, a to je kodeks
kumanikus u naučnim krugovima zove se i Petrarkin kodeks, zato što ga je italijanski pesnik
uzeo od Antonusa Finala i poklonio Venecijanskoj Republici. Delo je pisano od 1303. do 1362.
Kodeks kumanikus obrazuje jezik i književnost kipčačkih Turaka. Delo su sastavili venecijanski
i nemački misionari. Štampano je 1828. godine. Delo je značajno po tome što sadrži veliki broj
poslovica Kumana. Nalazi se mali rečnik, mala gramatika, deo prevoda.
Original kodeksa kumaniste nalazi se u biblioteci Sv. Marka u Veneciji. Njega je preveo turkolog
Bang.

U Moskvi je pronadjen mali recnik koji je po postanku stariji od CODEXA HUMANIKUSA.

(sadrzi reci kumanskog , pisane cirilicom ),njega je obradio Obolenskij 1850.godine.
Prvu gramatiku koja je obradila turski jezik sistematski napisao je italijan Pjestro Feraguto pod
nazivom ‘Gramatika Turaka’ – 1611 .god.
Prva turkoloska katedra u Evropi otvorena je u Parizu. – 1709.
1723. u Napulju otvoren je orijentalni institut.
Kada je 1807. u Kazanju otvoren univerzitet , poceli su da se izucavaju I turski jezici.
Posle zapadno-evropskih zemalja najobimnija I najznacajnija istrazivanja na polju turkologije
obavljena su u Rusiji.
Posle ruskog jezika u Rusiji je bilo najvise govornika tursko-katarskih jezika.Ruski turkolog
Kanonov objavio je cuvenu knjigu ‘Istoriju izuvavanja turskih jezika u Rusiji’.On je u ovoj
knjizi obradio dooktobarski period.
Nakon ove opsirne studije koja je izazvala veliko interesovanje naucnih krugova u drugim
zemljama Engleskoj,Francuskoj,Finskoj , Poljskoj pojavljuju se manje studije iz ove oblasti.
Nakon osnivanja RepublikE Turske ,1923. godine a narocito posle raspada SS 1991.god.
turski turkolozi preuzeli su primat u istrazivanju turskih jezika.
Veliki ruski turkolog Vilhelm Radlov navodi da u svetu nema jezika koji se prostiru na tako
velikom prostoru kao turski jezici.
U Berlinu je 1887. otvoren seminar za orijentalne jezike , U Londonu je otvorena skola za
orijentalne studije – 1906.A prvi progres orijetalistike organizovan je 1873.godine u Parizu.
Mehmed Fuat Köprülü osnovao je 1924. Institut za turkoloska istrazivanja u Istanbulu!
1925.pocinje ucenje turskog u Beogradu,a katedra za orijentalistiku.
1926.(17.jula) u Srbiji se razvija turski radi proucavanja srpsko-turskih jezickih kulturoloskih
odnosa.
U 19.veku turski jezik se ucio u srpskim skolama u Carigradu , Solunu,Skoplju I Prizrenskoj
Bogosloviji. Najpoznatiji ucenik srpske gimn. bio je Glisa Elezovic, koji je za sobom ostavio
bogato orijentalisticko delo.
Prvi beogradski turkolog ,studirao je u Becu slavistiku I orij.jezike - Fehim Bajraktarevic .
Od 1926. do kraja II svetskog rata on je bio jedini professor.
Prvi asistent ,bibliotekar I professor Marija Djukanovic –‘Kroz Tursku narodnu poeziju’
Ljubinka Rajkovic – osmanski jezik.
Dusanka Bojanic Lukac nastavnik na orijent.
Milan Adamovic – predavao turski jezik ,radovi na turskom jeziku.
Slavoljub Djindjic I Mirjana Teodosijevic- profesorka :D

Turci
1.Drzavljani repub.Turske
2.Turci Osmanlije (14-19.vek.) koji su vladali ovde.
3.Muslimani u Turskoj ( u narodnoj poeziji …)

Takodje I :
1.Turci u uzem smislu
a)Stanovnici rep.Turske 76-78 miliona stanovnika
b) Turske manjine- koje zive na teritorijama koje su bile sastavni deo Osmanskog carstva (
Kosovo 11 hiljada) ,
(Makedonija 101 hiljada ,imaju velika prava,skole.,pozorista,radio stanice itd.)
( U Bugarskoj 760 hiljada ) , ( U Grckoj oko 115 hiljada)
(U Rumuniji – Dobrudzi oko 23 hiljade )
Takodje I u Siriji,Iranu ,Iraku , Afganistanu…
c) Turci koji su 60tih godina proslog veka otisli u Zapadnu Evropu kao gastarbajteri.
(Nemacka oko 2 miliona ) I
U Evropi oko 7 miliona ,a u zemljama EU 6 miliona.

2.Turci u sirem smislu

Predstavljaju mali deo familije turskih naroda koji danas zive u Severnoj Aziji I govore ili su
govorili neki od tursko-tatarskih jezika ( stari turski narodi : SKITI, HUNI, AVARI, UGARI
,PEČENEZI, HAZARI, KUMANI,) , kao I narodi koji su osnovali suverene drzave nakon
f.raspada SS 1991. ( AZERBEJDZANCI ,KAZASI , KIRGIZI ,TURKMENI , UZBECI )
Turci koji zive u nacionalnim i vise nacionalnim autonomnim pokrajinama I regionima u sastavu
Ruske federacije. ( ALTAJCI , BALKARI , BASKIRI , ČUVASI, JAKUTI ,TATARI ….)
U Moldaviji ( Gagauzi) spadaju u Altajsku grupu jezika ,pravoslavne su vere.
Stari turski narodi koji u zajednici nezavisnih drzava nemaju svoje tvorevine vec imaju
manjinski status su NOGAJCI . ( Kavkaz,) UJGURI.
U Kini živi 8,5 mil.Ujgura.
Oko 220 miliona ljudi govori trusko-tatarskim jezikom I na 5.mestu su po broju govornika u
svetu.
Turski narodi bili su rasuti po veoma udaljenim prostranstvima Azije. Dugo se nije uviđalo da se
radi o jednoj istoj etničkoj i jezičkoj porodici. Poreklo Turaka je prilično nejasno, oni su
prvobitno živeli kao nomadi u istočnoj Aziji i Mongoliji između sliva reke Orhon i donjeg sliva
reke Jenisej, severno od Kine, i to u oblasti koja se sa severne strane na sibirsko-mongolskoj
granici graniči planinama Altaj i Sajan, prema Kazahstanu i Kirgiziji planina Tijanšan ( oblast
Džungarija), kineskim Turkmenistanom, Altun Tagom na severozapadnoj granici Tibeta i
Kinganom u severoistočnoj Kini. Rano pripitomljavanje konja omogućilo je ovim drevnim
Turcima da još u predislamsko doba stvore prostrano carstvo. Najstarije podatke o Turcima
nalazimo kod njihovih suseda Kineza. Kineski izvori daju podatke o pojedinim turskim
plemenima još u 2. veku pre n. e. Iz ovih izvora crpimo podatke o religiji starih Turaka, o
mitologiji, kalendaru, državnoj organizaciji ( na čelu države je bio kadan ( Turci kažu kan)). Tek
od 6 . veka n. e. imamo pouzdanije podatke o Turcima iz kineskih izvora i tzv. Orhonskih
natpisa ( 8. vek) na turskom. To su najstariji turski pisani spomenici i smatraju se najstarijim
turskim književnim delima. Jovan Kovačević, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, je
u svom delu „ Avarski kaganat“ naveo da je najstariji pomen turskih naroda zabeležen kod oca
istorije Herodota, u njegovom opisu Skita i Skitija iz 4. veka n. e. TÜRK znači snaga, javlja se u
kineskim hronikama 552. godine kao Tu’ küe. Prema kineskim izvorima Turci su prvo bili mali
nomadski klan Ašin ( značenje: potomci vučice). Oni su naseljavali prostor planine Altaj. Kod
grčkih pisaca u 6. veku se javljaju pod imenom Turskos, Arapi su ih zvali Turk i pravili
slomljeni plural Etrak ( naziv za sve turske narode). Najstariji turski natpisi su na nadgrobnim
spomenicima tzv. Orhonskim natpisim, dobili su ime po reci Orhon u Mongoliji u čijem slivu su
pronađeni 1889. godine. U tim natpisima Turci se zovu Türk, Orhonski natpisi nam daju
precizna obaveštenja o istoriji i civilizaciji najstarije turske države. Zaslugom danskog lingviste
Vilhelma Tomsena i ruskog turkologa Radlova ovi natpisi su dešifrovani krajem 19. veka, pisani
su orhonskim pismom, koje se zbog prividne sličnosti sa germanskim runama naziva još i turske
rune. Ovo pismo je bilo potpuno prilagođeno turskom fonetskom sistemu. Jezik Orhonskih
natpisa je jedan stari dijalekat, natpisi su pretežno istorijske sadržine i najviše se odnose na
period turske nomadske države pod vlašću Kineza od 630. do 680. godine. Pisani su sažetim
jezikom, mada im je stil živ i nije sveden na iznošenje golih činjenica, zato se smatraju prvim
turskim književnim spomenicima. Vlasnici tih spomenika su Kökturci. Između 552. i 745.
postojala su 3 turska carstva, na istoku GÖKTÜRK hanat (vladarKağan), na zapadu HAZARSKI
hanat (prostirao se do današnje ukrajinske stepe), uzrok njihovih propadanja bile su pre svega
prirodne katastrofe. Između 6. i 8. veka potomci legendarnog turskog kralja Oguza osnovali su
jaku nomadsku državu, prostirala se od Mongolije i severnih granica Kine do Crnog mora, na
čelu države je bio kagan. Godine 582. država se podelila na istočnu i zapadnu kojima su vladala
dva brata. Vladar istočnog carstva stolovao je u Mongoliji, u gornjem toku reke Orhon, a drugi u
istočnom Turkestanu. Obe države su izgubile samostalnost 630. godine kada su pale pod kinesku
dominaciju. Turci istočnog carstva su povratili samostalnost 711. godine i onda su zavladali
zapadnim carstvom. 716. godine na vlast dolazi Bilge Kagan i država doživljava procvat. Posle
njegove smrti 745. godine ogusku državu ruši jedan drugi narod, Ujguri. Njihovu prestonicu
KARA- BALGASUN osvajaju 840. godine Kirgizi. Proterani iz Mongolije Ujguri sredinom 9.
veka naseljavaju kineski Turkestan oko grada Turfana. Bašbalik je bio glavni grad, a jedan manji
deo Ujgura se naselio u Kini i tu stvorio jednu manju državu. Kroz istočni Turkestan je išao put
svile koji je vezivao Persiju sa Kinom. Gradovi duž ovog puta bili su nastanjeni življem koje je
govorilo sogdijskim jezikom, imali su razvijenu kulturu i sprovodili su budizam. Ostaci ove
ujgursko-turske civilizacije su otkriveni zahvaljujući arheološkim ekspedicijama tzv. turfanskim
koje su preduzimali ruski, švedski, nemački, francuski i japanski naučnici. Ujgurska država koja
je živela od 840. do 1240. godine raspala se posle mongolske invazije. Posle njenog raspada
turksa plemena koja su bila u njenom sastavu rasula su se delom prema Kini delom prema jugu i
zapadu, osnivajući male države. Od ovih država se razvija kasnije mongolska država. Oguzi koji
su u 8. i 9. veku imali državu u zapadnom Turkestanu do Kaspijskog mora prvi dolaze u dodir sa
islamom i postaju glavna snaga islamskog sveta, a među Oguzima su bila seldžučka plemena.
Seldžuci su u 10. veku bili ogranak tursko-oguskih plemena, ime su dobili po Seldžuku,
rodonačekniku dinastije Seldžukida. Seldžuk je bio subaša što znači nadzornik imanja jednog
nomadskog plemena, nakon sukoba sa svojim saplemenicima pobegao je iz Turkestana u oblast
Dženda prihvatio islam, učestvovao u unutrašnjim borbama u Persiji, a zatim se vratio svom
plemenu i nametnuo se za vladara. Seldžukov unuk Togrulkan iskoristivši slabost Persije osvaja
Horosan ( 11. vek) i proglašava se u Nišapuru sultanom, tada počinje period velikih seldžukida,
njegov naslednik Alparslan 1071. godine je ubio u bici kod Manziketa vizantijskog cara
Diogena. Sledžučka država postaje najjača sila na istoku. Malik-Šah osvaja Siriju i Jerusalim.
Imperija se raspala 1104. godine i podelila na nekoliko manjih. Seldžuci su se najduže zadržali u
Maloj Aziji ( Anadoliji). Rumski ili ikonijski sultanat postojao je do 1307., na ruševinama
rumskog sultanata nikla je nova turkska sila, plemenski emir i seldžučki vladar Osman proglasio
se nezavisnim 1299. Godine. Njegovi potomci Osmanlije stvoriće moćno Osmanlijsko carstvo.

Period razvoja turskog jezika i turskog pisma

Osnovna karakteristika tursko-tatarskih jezika je pre svega aglutinativnost (nastavci se dodaju jedan na
drugi) zatim nepostojanje roda, odnosnih zamenica, predloga, to da uz brojeve uvek stoji jednina, glavni
delovi rečenice ( glagoli) uvek idu na kraj rečenice. Turski jezik se pojavljuje na istorijskom planu kao
državni jezik države koju su osnovali Gokturci početkom 6. veka. Međutim, prvi pisani primer ovog tzv.
gokturskog jezika datiraju od sredine 8. veka. To su natpisi na spomenicima pronađeni u oblasti Talasa,
Jeniseja i Orhona. Ovaj praturski jezik Turci zovu Gokturkkler, a pismo kojim su ispisani ovi spomenici
zovu goktursko pismo ili orhonsko pismo ili turske rune. Turci su zvanično koristili 4 pisma: goktursko,
ujgursko, arapsko i latinično. Zbog sličnosti sa skandinavskim ( germanskim) runama orhonsko pismo se
još zove i turske rune. Slova se sastoje iz pravih crta i ne vezuju se, pišu se sa desna na levo ili odozgo na
dole. Reči se razdvajaju sa dve tačke. Orhonski alfabet ima 38 slova među kojima četiri vokala i tri
poluvokala. Od 8. veka Turci su počeli ujgursko pismo da koriste, a ovo pismo vodi poreklo iz
aramejskog ( semitski alfabet). Ovaj alfabet nije bio pogodan za turski jezik, ali se ipak proširio i postao
glavni nacionalni alfabet u centralnoj Aziji. U 13. veku prihvataju ga Mongoli i on se proširio od
Mongolije do južne Rusijei Persije. Tu se zadržao do 18. veka. Tada ga je zamenio tibetski alfabet. U 9. i
10. veku Turci dolaze u dodir sa Arapima, primaju islam i arapsko pismo. Arapsko konsonantsko pismo (
28 konsonanata) nije odgovaralo bogaton vokalnom sistemu turskog jezika, arapsko pismo se zadržalo u
upotrebi do 1928.godine kada Turci prihvataju latinično pismo. Turska ortografija zasniva se na
fonetskom principu tj. znak označava određenu fonemu, a ne njene fonetske varijante. Turski alfabet se
sastoji iz 29 znakova a glasove, 8 vokala, 21 konsonant.

Istorijski periodi razvoja turskog jezika

1) altajski period

2) najstariji turski tj. proturski period

3) praturski tj. osnovni turski period

4) staroturski period

5) srednji turski period ( od 1. do 15. veka, najbitniji deo je od 10. do 15. veka)

6) novoturski period ( od 15. do 20. veka)

7) moderni turski ( od 20. veka pa do danas)

Prva tri perioda ( altajski, proturski, praturski) su teorijska, jer nemamo dovoljno podataka. Istorija
stvarnog turskog pisanog pisma počinje od staroturskog perioda gokturski, ujgurski, karahanidski period.

1. Altajski period obuhvata teorijski period kada su se spojili turski, mongolski, tunguski. Teško je
pretpostaviti kada je do toga došlo, ali prema profesoru Osmanu Nedimu Tuni to je bilo pre oko
8.500 godina. Taj period se zove i anaturkće.(Ana Türkçe)

2. Prototurski period obuhvata teorijski period kada se turski odvojio iz ovog altajskog perioda i bio
u kontaktu sa sumerskim i drugim jezicima. To je period od pre oko 6.000 godina kada nisu
postojali jakutski i čuvaški dijalekti

3. Osnova turskog( praturski) je period kada su se pojavila turska plemena na istorijskoj sceni, ali bez
pisanih spomenika. To su Huni, Avari, Bugari i Hazari i drugi. Iz ovog perioda ostala su imena
nekih vladara, toponimi, kao i malobrojne turske pozajmljenice u jezicima suseda. U ovom
periodu turski se podelio na dve grane: istočnu i zapadnu.
Stari zapadni turski obuhvata jezike kojima su govorili turska plemena koja su prešla preko Urala do
srednje Evrope. Pre nego što su Seldžuci nastanili Anadoliju, među tim plemenima bilo je Huna, Avara,
Bugara, Hazara, a kasnije i Pečeneza i Uza. Smatra se da turski dijalekt čuvaški pripada starom zapadnom
turskom kojim su nekada govorili bugarski Turci, u istorijskim izvorima od 9. do 10. veka, na prostoru od
reke Volge do srednje Evrope pominje se kao Turska, što pokazuje prisutnost turskog jezika na tim
prostorima.

Stari istočni turski obuhvata sve savremene turske jezike, dijalekte i govore, izuzev čuvaškog. Zbog
stalnih seoba u 11. i 12. veku ovaj jezik se deli na zapadni i istočni turski. Danas kad se kaže zapadni
turski podrazumeva se zapadni ogranak starog istočnog turskog kojim se govorilo zapadno od Hazarskog
mora ( Kaspijskog mora), a istočni turski ogranak kojim se govorilo istočno od Hazarskog mora.

4. Staroturski period je stvarni period u razvoju turskog jezika, obuhvata gokturski, ujgurski i
karahanidski period, trajao je od 6. do početka 13. veka, tj. do mongolske invazije 1212. godine.

Gokturci ( Kokturci od 6. do 8. veka) su tursko pleme koje se pobunilo na čelu sa dva brata ( Buminom i
Isteminom) protiv Avara i 552. godine osnovali državu u čijem nazivu se prvi put spominje reč turk. Reči
koje u savremenom turskom jeziku počinju sa g u starom turskom je umesto tog g bilo k, potom umesto d
u starom turskom imamo t.

Ujgurska država zauzima mesto Gokturske 745. godine. Posle pohoda na Tibet dovode sveštenike i
prihvataju manihejizam. Ova vera je uništila njihov ratoborni duh i 840. godine prestali su da ratuju tj.
tada su ih njihovi podanici Kirgizi osvojili. Staroturski tekstovi od 8. do 13. veka su napisani na papiru i
isklesani u kamenu, primivši manihejizam i budizam prevode svete maniheje i budističke knjige na
staroturski.

Karahanidski period je period u kom se javlja prvo islamizovano tursko pleme, Karahanidi, ova prva
muslimanska država trajala je od 932. godine do 1212. godine. Pored ujgurskog Karahanidi su počeli da
koriste i arapsko pismo, tako se početkom 11. veka javlja nov pisani jezi tzv. karahanidski turski, u tom
periodu se javljaju tri vrlo važna dela: Riznica znanja ( tur. KUTAGU BILIG), Zbornik turskih jezika (
tur. DIVAN’Ü LÜGATI’IT TÜRK) i ATABETÜL HAKAYIK.

Pored 4 glavna pisma koristili su i sogdijsko pismo, ono se javlja u nekoliko dokumenata između 8. i 11.
veka, pojavljuje se u Iranu, u poređenju sa turskim runama bilo je lepše i lakše se pisalo, imalo je 22
slova. Sirijsko pismo koristili su nestorijanski hrišćani od 8. do 11. veka, ovo pismo je najmanje
korišćeno pismo, imalo je 22 slova. Manijsko pismo se razvilo iz sirijskog, koristili su ga turski i iranski
manihejci, od 8. do 11. veka, koristili su ga i Ujguri, takođe je imalo 22 slova, jako je kitnjasto i da bi se
označili određeni turski glasovi, dodali su 14 znakova. Brahmi pismo se koristilo za vreme Ujgura,
indijskog je porekla, koristili su ga Ujguri budisti. To je jedino pismo koje je imalo posebne znakove za
turske vokale o, ö, u, ü, i, e. Tibetsko pismo su koristili vrlo retko budisti, u staroturskim tekstovima je od
7. do 10. veka, pisalo se s leva na desno i imalo je različite grafeme za ı i i.

Najbitnije su poslednja tri perioda:

 5. Srednjeturski period obuhvata sve prošle periode kada počinju da se pišu prvi islamski turski
tekstovi i stvaraju novi književni turski dijalekti. Od 12. do 13. veka počinje da se razvija u 2
pravca i to na jugozapadni i severoistočni turski. To je prelazni period u razvoju turskog jezika.
Najznačajniji predstavnika je harezmijski ( od 12. do 14. veka). On se prostirao između Hazarskog
mora i Aralskog jezera južno od reke Amudanja. U ovom periodu u turski jezik ulaze elementi
mongolskog arapskog i persijskog.

6. Novoturski period ( 15. do 20. veka)

To je period u kome se formiraju današnji pisani turski jezici i dijalekti:
*severni i istočni turski jezici: kipčački ( severni); čagatajski, koji je imao razvijenu
književnost ( istočni)
*jugozapadni i zapadni turski jezici - ova grupa je poznata i kao ogusko-turkmenska grupa, to
je ogranak turskih jezika koji se pruža južno od Hazarskog mora prema zapadu . To su turski
jezici koji se govore od 12. i 13. veka u Anadoliji, Azerbejdžanu, Iraku, Siriji, na Balkanu i u
severnoj Africi. Najrasprostranjeniji i najpoznatiji jezik jugozapadnog oguskog ogranka koji
se govori u Anadoliji i u Rumeliji je turski jezik turske države tj. turski Turske. Ovaj termin u
širem smislu obuhvata pisani turski jezik koji se koristio od 13. veka u Anadoliji i Rumeliji.
Ovaj pisani jezik deli se na dva perioda:
1) stari anadolski turski, naziv perioda: seldžučki i beulučki period ( 13. do 15. veka). Ovo je
jezik kojem su govorili turski preci Seldžuci ( Oguzi) koji su osvojili i nastanili Anadoliju.
2) osmanski jezik, naziv perioda: osmansko tursko doba. On traje od 15. do 20. veka, govorio
se u Anadoliji, Rumeliji, Iraku, Sirij, Krimu, ostrvima i severnoj Africi ( u Osmanskom
carstvu). U pogledu prisustva stranih elemenata jeziku, osmanski delimo na tri perioda:
staroosmanski kraj 15. početak 16. veka, klasični osmanski od 16. do sredine 19. veka,
novoosmanski od sredine 19. veka do početka 20. veka).

7. Moderni turski jezik ( od 20. veka pa do danas). Republika Turska je osnovana 29.10.1923., prvi
predsednik je bio M. K. Ataturk ( predsednik je bio u tri mandata tj. 15 godina) od 1923. do 1938.,
on je izvršio razne reforme. Reforma pisma izvršena je 1928. kada su Turci zamenili arapsko
latiničnim pismom. Godine 1932. osnovano je „ Tursko lingvističko društvo“ koje ima zadatak da
jezik očisti od pozajmljenica, pre svega arapskih i persijskih ( jezički purizam), ovo društvo izdaje
časopis Turk Dili. Postoje više različitih procena govornika pojedinih jezika u svetu. Postoje
govornici, kojima je neki jezik maternji, prvi, drugi ili strani jezik. Broj govornika turskog kao
maternjeg u svetu je 220.000.000( 5. mesto u svetu): 1. kineski( 1.300.000.000 otprilike) 2.
engleski ( 427.000.000) 3. španski ( 266.000.000) 4. indijski odnosno hindi ( 260.000.000) 5.
turski ( 220.000.000) 6. arapski ( 181.000.000) 7. portugalski 8. bengalski 9. ruski 10. japanski 11.
nemački 12. francuski

Turski je u geografskom smislu jedan od najrasprostranjenijih jezika sveta, govori se na geografskom

prostoru od Mongolije i Kine na istoku, do bivše Jugoslavije na zapadu , na severu od Sibira do Kazana,
na jugu do Iraka, Libana i Kipra, ukupno oko 11.000.000 km2. Pisma: goktursko, ujgursko, arapsko,
latinično. Ćirilično pismo su koristili turski narodi koji su živeli na teritoriji bivšeg Sovjetskog Savjeta, a
nakon raspada te države Azerbejdžanci prvi prihvataju latinično pismo. Pripremljen je projekat
zajedničkog turskog alfabeta Ortak Turk Alfabesi. Turski se govori u Turskoj i još 34 zemlje sveta.
Klasifikacije turskih jezika

Altajska grupa jezika obuhvata oko 40 jezika. Mnogi naučnici smatraju da ti jezici imaju
zajedničko poreklo dok drugi smatraju da se jezičke sličnosti mogu objasniti uzajamnim
uticajima koji se javljaju kod jezika u kontaktu. Neki naučnici u altajsku grupu svrstavaju
japanski i korejski.

Klasifikacija turskih jezika koje bi u obzir uzimala etnogenezu jezika danas još nije moguće
napraviti. Još nije precizirano šta je jezik (dil), dijalekat (tehçe), a šta samo govor (ağız).

Pisani turski jezici koji su nastali u Sovjetskom Savezu 1917-1921. dugo su se smatrali
dijaletima. Kasnije, raspadom Sovjetskog Saveza 1991. Nastaju mnogi nacionalni jezici
(uzbečki, azerbejdžanski, kazaški, turkmenski...)

Postoji više klasifikacija turskih jezika:

1) Sa istorijskog aspekta najtačnija je klasifikacija ruskog turkologa Nikolaja

Aleksandrovića Baskakova. Po njemu se turski jezici dele na zapadnu hunsku granu i
istočnu hunsku granu. Posle Baskakova mnogi naučnici su pokušali ili uradili
klasifikaciju turskih jezika (Radlov, Rešit Rahmeti Arat, Samojlović, Ramšted, Ahmet
Bidžan Erdžilasun, Talat Tekin)
2) Sa geografskog stanovništva klasifikacija koja se danas upotrebljava bazira se na
istraživanjima Samojlovića koje u turskom jeziku tražio fonetski odgovarajuće glasove.

I Klasifikacija N. A. Baskakova

1. Zapadna hunska grana

2. Istočna hunska grana

ZAPADNA HUNSKA GRANA

1) Bugarska grupa
Stari jezici: bugarski
hazarski
Savremeni jezici: čuvaški
2) Oguska grupa
1. Ogusko-turkmenska podgupa
Stari jezici: oguski (10-11. veka)
 Savremeni jezici: turkmenski
truhmenski
2. Ogusko-bugarska podgrupa
Stari jezici: pečeneški,
Uški (Uzi)
Savremeni: gagauski
3.Ogusko-seldžučka podgrupa
Stari jezici: Seldžučki
Staroosmanski
Savremeni: azerbejdžanski
Turski (Turski Turske)

3. Kipčačka grupa
4. Karlučka grupa

II Klasifikacija turskih jezika/dijalekata prema turskom turkologu

Rešitu Rahmeti Aratu:

1. Jugozapadna (oguska) grupa

a. Turski Turske
b. Gagauski
c. Azerbejdžanski
d. Turkmenski
e. Rumelijski dijalekti

2. Severozapadna (kumansko-kipčačka) grupa

a. Kazaški
b. Kirgijski
c. Tatarski
d. Baškurdski
e. Karakalpački
f. Karačajski
g. Nogajski
h. Balkarski
i. Karaimski

3. Jugoistočna grupa
a. Uzbečki
b. Novoujgurski
4. Severoistočna grupa
 a. Altajski
b. Hakaški
c. Tuvinski
d. Sajanski govori
-svi su živi dijalekti.

III Klasifikacija turskog turkologa Ahmeta Bidžana Erdžilasuna

(Ahmet Bican Ercilasun)

1. Zapadnoturski (jugozapadni turski)

a. Turski Turske
b. Gagauski (Moldavija, Ukrajina, Rumunija, Bugarska)
c. Azerbejdžanski (Azerbejdžan, Iran, Gruzija)
d. Turkmenski (Turkmenistan, Iran, Avganistan, Pakistan, Severni Kavkaz –
Stavropoljski Turkmeni)

/Azerbejdžanski, gagauski i turkmenski su najsličniji savremenom turskom jeziku – turskom

Turske/

2. Istočnoturski (severoistočni turski)

/živi jezici/
Uzbečki
Kazaški
Ujgurski
Kirgijski
Karakalpački
Kazanjski
Baškurdski
Krimski turski
Karačajsko-malkarski
Nogajski
Kumučki
Altajski
Tuvinski
Hakaški

VEROVANJA STARIH TURAKA

- Sve dok nisu osvojili velike seldzučke države Kinu, Indiju, Iran, Mesopotamiju i Malu Aziju,
turci su bili stočarski narod. Ispoljavali su zajedničke osobine sa svima koji su vodili isti život
kao i oni : irancima, skitima, gotima. Tako im je i religija bila pastirska. Međutim, oni nisu bili
samo nomadski pastiri. Među njima se javljaju karavanski trgovci i zemljoradnici, naročito po
rečnim dolinama. Bili su vezani i za šumsku civilizaciju koju će početi da napuštaju od 3.v.p.n.e
da bi se rasuli po stepskim područijima, gde neki žive i danas.
- Turci Mongoli su u svetskoj istoriji odigrali značajnu ulogu. Malo je naroda u čitavom starom
svetu s kojima se nisu sukobili, i malo zemalja koje tokom svojih neprekidnih pljačkaških
pohoda nisu pokorili. Smatra se da najstarija altajska reč predstavlja prvi religijski termin
TENGRI (nebo-bog) na čiju transkripciju nailazimo u kineskim letopisima koji govore o
Hunima.
- Među turcima do primanja islama u 10.v bili su rasprostranjena sledeća verovanja: totemizam,
budizam, šamanizam, nestorijansko hrišćanstvo, manihejstvo i mazdeizam. Po mišljenju
profesorke Gaben, budizam je na Turke imao samo površan uticaj. Svetski naučnici smatraju da
se budizam širio među turke u periodu od 570. - 590.g. Vladar države Göktürk, Bilge Kağan, bio
je privržen budizmu jer je sanjao o podizanju utvrđenog grada, ali ga je od toga odvratio
Tonykuk, jer Buda i Lao Ce (pristalice bude) uče ljude blagosti, a to nisu osobine koje
odgovaraju ratnicima.
* Budizam je utemeljio Sidarta, sin vladara male države u današnjem Nepalu. On je poticao iz
plemena Sakija. Smatra se da je živeo od 560. – 480. p.n.e. On je u 29oj godini života napustio
vladarski život da bi rešio problem patnje. Kada je imao 35g, pomoću meditacije našao je
rešenje, postao je prosvetljen i od tada je poznat kao Buda (= prosvetljeni). Sledećih 45g svog
života Buda je proveo lutajući dolinom Ganga propovedajući svoju poslanicu, kako asketima
tako i svetovnim licima. Umro je u 80toj godini.

* Toteizam:
Totem je neki objekat, često životinja. Za taj objekat se smatrao da stoji u mističnom ili
simboličnom odnosu sa jednom grupom ljudi. Kompleks odgovarajućeg verovanja i običaja
naziva se toteizam. Toteizam je jako rasprostranjen u društvima u kojima postojiobožavanje
predaka. Ubijanje jedne totemske životinje predstavljalo je čin ulaženja u zajednicu sa bgom.
Gokturci su verovali u besmrtnost duše, a s druge strane verovali su i u prirodne vile. Oni su
smatrali da su sunce, mesec, planina po jedna duša. Tako se to povezuje sa animizmom.
Animizam je verovanje po kojem je celokupna stvarnost nastanjena dušama, i u vezi s tim jako je
bila raširena magija i vradžbine.
*Šamanizam nije religija već skup tehnika ijedna ideologija vezana za religiju. To su ideje,
običaji i verovanja povezani s pojedincima koji pokazuju magijske ili duhovne moći. To je
specifična magijsko-religijska praksa u kojima se zločudne sile pobeđuju uz pomoć duhova
pomoćnika. Mada se šamanizam sreće i u drugim krajevima sveta najrasprostranjeniji je u
centralnoj i severnoj Aziji. Reč „šaman“ tunguskog je porekla, pominje se još 1130. Godine kod
žučena (šanman-na žućenskom jeziku i znači svetac). U Evropi je postala poznata tek krajem 18.
veka, a turski zajednički termin je KAM=mudrac, vrač.

Nestorijansko hrišćanstvo
Putevima koje su utvrdili budistički kaluđeri prodiralo je nestorijansko hrišćanstvo i manihejstvo.
U prestonicu dinastije Tang godine 635. stigao je hrišćanski kaluđer Alopen i dekretom iz 638.
bio je ovlašćen da osnuje manastir.
*Maniheizam
Manihejci su prispeli u Kinu već u 6.veku i svoj prvi hram vatre podigli su 621.god. Do
preobražaja Ujgura u manihejstvo došlo je prilikom njihovog pohoda na Kinu 762.godine.
*Mazdeizam je vatropoklonstvo čije je učenje sadržano u svetoj knjizi Avesta. Mazdeizam je bio
raširen u velikom delu Irana. Avesta predstavlja skup doktrina tj. doktrine koje je postavio
Zaratustra koji je iz temelja transformisao originalna verovanja. Mazdeizam predstavlja iransku
varijantu stare religije koja je bila zajednička svim indo-irancima, a u 8.veku mazdeizam je
proglašen nacionalnom religijom Ujgurske države. U svojoj inicijalnoj formi mazdeizam je kult
jednog boga Ahuramazde koga su poštovali i smatrali Persijskim kraljem. Ime mu znači
gospodar mudrosti, inače stvoritelj sveta, gospodar neba, onaj koji je organizovao univerzum. I
dalje je raširen u Iranu.
Na drugom kraju Azije, oko Kaspijskog mora (gde su vladali Turci) Hazari su se u isto vreme
upoznali sa drugim religijama. Prema hebrejskim izvorima od početka 7.veka hazarski kagan i
njegova suita prihvatili su judejstvo. Dugo se govorilo o Hazarima Jevrejima. Danas se zna da je
to stanovništvo bilo podeljeno između judeizma, islama, hrišćanstva i poganstva i da su sve te
vere koegzistirale u najvećoj toleranciji.
U isto vreme turska plemena iz Istočne Evrope nazivana Bugarima pretapala su se u Slovene i
primala hrišćanstvo. Kralj Boris preobratio se 864. godine. Bugari sa srednje Volge i Kame
osnivali su Veliku Bugarsku i tražili su od Abasidskog Kalifefe Al Muktadira da im pošalje
učene ljude da bi im propovedali islam.

-Ислам-

Мухамед: Необразован и нешколован али је његова мисија у оно време наишла на велики
одазив међу градским становништвом. Мухамед је према приликама објављивао суре
(одломци курацана), наредбе, препоруке и савете. На тај начин настала је традиција
(хатиси). Након смрти сахрањен је у џамији у Медини.
Иман –исламско веровање. Муслиманима се налаже веровање у једног бога Алаха, у
његове анђеле (Мелек), божије посланике од Адама (Адем) преко Ное (Нух), Абрахама
(Ибрахим), Мојсија (Муса) и Исуса (Иса) до Мухамеда, веровање у судњи дан (Кад) и
судбинско преодређење (Кадер). Мухамед се сматра последњим божијим пророком (Расул
Алах), он је печат пророка.
Куран (Ал куран) је света књига муслимана, ослон целокупног духовног и материјалног
живота, темељ ума. Сама реч значи: Оно што је за читање. Уз назив Ал Куран мора се
ставити придев ал-керим или Куран Керим (часни куран). Поп Љубибратовић је дао тај
превод.
Куран представља божију реч, а објавио је Мухамед подсредством анђела Гаврила током
20 година. Први записи потичу из времена самог мухамеда. Он је имао своје секретаре
који су његова објављења записивали на папирусу, палмином лишћу, белом и глатком
камену, кожи. Могуће је да су се сва његова објављења сакупила после његове смрти, по
наређењу првог правоверног ортодоксног Халифе Абу Бекира.
У курану има 6211 стихова који су распоређени у 114 сура (одломака од којих сваки има
своје име). Према месту објављивања суре се називају Меканске или мединске. Стихови
се зову Ајети. Свака сура осим девете помиње бисмилом, тј формулом којом се слави Бог
„у име Бога племенитог и милостивог“. Суре су распоређене према дужини с изузетком
прве суре која се зове ал-фатиха која има само седам стихова и њом почиње куран.
У почетку своје мисије Мухамед је желео само да објављује свом народу тако да се ти
ајети –стихови баве учењем о једном богу и судњем дану. Преласком у Медину он постаје
владар,тако да су објављена из тог периода одраз свакодневних правно економских
односа, суре постају све дуже и мање поетичне.
Џамија је назив за велике и свечане муслиманске храмове, већином су четвороугаоног
облика, имају кров са једном или више купола, може да има један минарет или више.
Унутар џамије налазе се михраб, минбер, секија, рахла, ћилими..
Минарет представља завршетак џамије са којег се позивају верници на молитву. Горњи
део минарета обично има један или више мањих балкона- шерефе. Први минарети на
џамијама појавили су се крајем седмог века.
Михраб је назив за нишу унутар џамије. Зид у коме се налази михраб окренут је ка Меки,
може бити полуокругао, а ређе правоугаони. Михраб је обично најукрашенији део џамије.
Минбар је уздигнута проповедаоница са степеништем који се налази крај михраба и
служи за читање курана и држање проповеди (хутба). Начињен је од камена опеке или
дрвета и богато је украшен натписима и орнаментиком.
Максура је ложа за великодостојнике, секија је тераса у џамији, рахла је држач за куран,
кибла је смер према Меки.
Абдест је ритуално умивање пре молитве (обухвата прање лица, руку до лаката, ногу до
чланака, спирање уста и носа, прелажење мокром руком преко врата, ушију, темену
главе).
Езан је позив на молитву, то је позив на пет обавезних молитви у току дана и на свечану
молитву петком. Позив упућује Мујезин са џамијског минарета на арапском језику.
Сабах намаз је јутарња молитва, подне намаз је подневна молитва, инкинди намаз је
између поднева и заласка сунца, акшан намаз прва вечерња молитва и езан јација је два
сата по заласку сунца.
Хадис је предање о мухамдовом деловању и учењу.
Халифа је наследник, заменик, титула муслиманских, арапских владара, најчешће
сунитске заједнице.
Постоје четири правоверне халифе: Абу Бакир, Омер, Осман, Алија.
1632 године умро је Мухамед без мушких наследника, једна од његових ћерки Фарима
удала се за Мухамедовог рођака Алију, који је био син Абу Талиба. Фатима је имала два
сина Хасана и Хусеина. После мухамедове смрти дошло је до кризе. Мухамед за живота
није одредио свог халифу. Сада се постављало питање да ли за халифу треба поставити
Алију или једноставно најдостојнијег и најмудријег међу муслиманима, другим речима
поставило се питање да ли халифа треба да буде наследан или изабран. Мишљења су била
подељена. Један део је сматрао да не треба ићи до наследника већ једноставно треба
бирати. Присталице овог гледишта зову се сунејти, за разлику од оних који су
подржавали Хасана и Хусеина- наследнике и они се зову шити.
Исламазација турских племена почела је још у осмом веку, мада до масовног преласка
долази тек касније у деветом идесетом веку. Примивши ислам, Турци су постали важан
војнички и политички фактор велике исламске Абасидске државе. Слабљење Абасидског
халифата долази до образовања турских и муслиманских држава у централној Азији. У
каснијим вековима више турских династија (муслиманских) господариће Персиојом,
Авганистаном, Месопотамијом, Сиријом, Египтом и Индијом. Исламизација турских
племена довела је ист времено и до стварања мистичких братства (дервишки редови).
Ахмед Јесеви је био оснивач Јесевијског мистичког реда који је био раширен по целој
централној Азији у 12ом веку.
Ислам значи подчињавање, покорност, што ће рећи потчињавање верника вољи алаховој.
Муслим је онај који је покоран божијој вољи, следбеник ислама је муслиман. Муслиман је
једнобожац за разлику од многобожаца, Ислам је монтоистичка вера настала у Арабији у
7мом веку, учењем Мухамеда и његових следбеника. Ислам као вера је ближи јудејсву
старог завета него хришћанству новог завета. Са становништва религије ислам се сматра
заоукрежењем , са историјског становишта може се схватити као нов почетак основа нове
религије, нове империје и нове цивилизације. За разлику од Исуса и његових осталих
претходника, Мухамед је успео да створи световну власт и још у току свог живота. У
почетку попут раних апостола био је скроман и прогнан, али уместо мучеништва он је
остварио врховну власт.

Племе Куријешита бави се трговином, постају власници индивидуалне земље и врше

надзор над храмом Ћабе, где се чува црни метеорит, стари фетиш коме ходочасте сваке
године арапска племена, што чини основу меканске трговине.
Мухамед је историјска личност (570-632.). Он је свету објавио нову једнобожачку веру-
Ислам. Према веровању муслимана мухамед је последњи пророк. Наука га сматра аутором
Муслиманске Свете Књиге Курана. Рођен је у Меки и потиче из познатог племена
Куријеш. Отац му је умро пре његовог рођења, те га је одхранио деда. Како би очврснуо и
што боље научио језик деда га је предао на одгој племену Бену Сад. После мајчине смрти
прелази код стрица Абу Талиба који се бавио трговином. Тако је и Мухамед постао
уважен и способан трговац. Привукао је пажњу богате меканске удовице Хатиџе, која га је
примила код себе у службу. Ускоро се жени њоме и постаје део најелитнијег мекаснког
друштва. Са Хатиџом није имао живе деце, после смрти три сина повлачи се у пећину
Хира, препушта се размишљању и тражењу бога. Године 610. обавештава најближе да је
примио Вајх- сазнање, надахнуће од бога и почиње опрезно да га шири. НА тај начин
навукао је велики број непријатеља на себе. Четврте године посланства он објављује
познату крилатицу: „Нема Бога сем Алаха“. Ова крилатица се зове шехада, а касније се
додаје „Мухамед је његов пророк“. 616. Мухамед и његове присталице прогнане су из
Меке, то прогнанство је трајало три године. Мухамед се тада упознао са неким људима из
Медине и тако су Медињани после Хатиџине смрти позвали мухамеда да дође у њихов
град и да слободно проповеда нову веру. Међутим то су сазнали Меканци и решили да га
убију. Сазнавши то мухамед бежи из Меке заједно са угледним трговцем Абу Бекром који
ће доцније бити први арапски халифа- поглавар. Овај бег Мухамед из Меке у Медину у
јесен 622. године назива се хиџра (пресељење), та година се сматра као година нове
муслиманске ере. По хиџри то је данас је 1431. година.
У Медини је Мухамед убрзо постао врховни судија и вођа. Он затим почиње припреме за
рат са Меком и после вишегодишњих борби полази му за руком да је освоји 630. године.
Доласком у Меку одстрањује све невернике од Ћабе, избацује све паганске светиње и
идоле, и почиње да обавља верске обреде на основу канона нове вере. Признаје Ћабу за
врховно седиште, прописује својим следбеницима Хаџ. Мека прима нову веру и постаје
центар ширења ислама. Сахрањен је у џамији у Медини.

Веровање муслимана. Постоји пет дужности, пет стубова вере:

1. Шехада –сведочењење (исповедање вере у коме муслиман сведочи да нема
бога до Алаха, и да је Мухамед Алахов посланик)
2. Молитва –постоје две врсте, то су: Дуа (лична молитва) и Салат (обредна молитва)
3. Ходочашће –хаџ или хаџилук, од муслимана се захтева да макар једном у животу прође
Мухамедов пут од Медине до Меке.
4. Пост – Оручо, у деветом месецу муслиманске године Рамазан.
5. Зекат –милостиња (око 2,5% од својих примања даје се за веру).

1. Prvu gramatiku koja je sistematski obradila turski jezik pod nslovom Grammatica Turca (1611)
napisao je: - Pietro Ferraguto

2. Turski jezik spada u koji ogranak turskih jezika? - jugozapadni

3. Turski jezik pripada: - uraloaltajskoj porodici jezika

4. Prema morfološkoj klasifikaciji jezika turski jezika je: - aglutinativni

5. Najpoznatiji učenik srpske gimnazije u Solunu i Carigradu bio je: - Gliša Elezović

6. Od kada se predaje turski jezik na Beogradskom univerzitetu? - 1925. godine

7. Kada je osnovana katedra za orijentalistiku na Beogradskom univerzitetu? - 17. jula 1926.

8. Ko je osnovao Katedru za orijentalistiku (orijentalnu filologiju) na Beogradskom univerzitetu: -

Fehim Bajraktarević

9. Najstarije podatke o Turcima daju nam: - Kinezi

10. POPUNITE PRAZNINE: Turci, potomci legendarnog kralja Oguza, osnovali su jaku nomadsku
državu između 8 i 6 veka. Vladar države zvao se Kagan.
Godine 582. država je podeljena na Istočnu i Zapadnu. Najstariji turski pisani spomenici su Orhonski
natpisi. Potiču iz 8. veka. Pronađeni su u Mongoliji 1868. godine. Najstarije turske pisane spomenike
dešifrovali su danski lingvista Tomsen i ruski turkolog Radlov krajem 19. veka.
Koreni naučne turkologije sežu do 14. veka.
Međutim, turkološka istraživanja otpočela su u zemljama zapadne Evrope još u drugoj polovini 4. veka, u
vreme kada su Huni /varvarski narod turskog porekla/ kročili u Evropu. Islamizacija turskih plemena
počela je u 8. veku, a do masovnog prelaska Turaka u islam dolazi u 9. i 10. veku. Prvim turkološkim
delom smatra se Divanu Lugat'it Turk. Sastavio ga je Mahmut Kasgarli u 11. veku. Republika Turska
osnovana je 29.oktobar 1923.god. Njen prvi predsednik bio je Mustafa Kemal Ataturk koji je ovu dužnost
obavljao 15 godina. Reforma pisma u Turskoj izvršena je 1928. godine.
Za očuvanje čistote turskog jezika zaduženo je Tursko Lingvisticko Durstvo koje je osnovano 12 jula
1932. godine. Najpoznatiji rečnik turcizama pod nazivom Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku sastavio je
Abdulah Skaljic. Rečnik sadrži 8742 reči. Republika Turska je po svom urđenju parlamentarna republika.
Zakonodavnu Republike Turske je Abdulah Gul.
11. Sta je turkologija I koji su poznati turkološki centri u svetu? Turk. je nauka koja se bavi
izucavanjem dijalekata,knjizevnosti,etnologije,istorije turskih naroda. 1.Prva katedra otvorena je u
Parizu(1709),zatim su otvorene katedre u Napulju(1723),Kazanu(1807),Berlinu(1887),Londonu)1906).
Turkologija postoji na univerzitetu u Beogradu,Pristini,Zagrebu,Skoplju,Parizu,Moskvi,u Americi na
nekim univerzitetima(Ilinois,Prinston)

12. Šta se podrazumeva pod pojmom Turci? Pod pojmom Turci pre svega mislimo na :Turke
Osmanlije koji su vladali Balkanom od 14-19 veka), muslimane, stanovnike Turske

13. Gde se sve govore turski jezici?

14. Kako se zove jezička porodica kojoj pripada turski jezik I koje sve jezike obuhvata?
Uraloaltajska grupa grupa,a toj grupi pored turskog pripadaju: mongolski,mandzursko-
tunguski,japanki,korejski

15. Prema ranijoj klasifikaciji, kojoj su jezičkoj grupi pripadali turski jezici i dijalekti?
Pripadali su turanskoj (uraloaltajskoj) porodici jezika.
16. Navedite nekoliko živih turskih jezika: Uzbecki, Kazaski, Ujgurski, Kirgiski, Karakalpacki,
Kazanski, Nogajski, Altajski, Tuvinski

17. Navedite pet glavnih karakteristika turskih jezika:

1. Aglutinacija(raci se grade dodavanjem nastavaka od kojih svaki ima odredj.znac) 2. Vokalna
harmonija 3. Nepostojanje gramatickog roda 4. Koren reci je nepromenljiv 5. Glavni elemenat recenice je
predikat (iza kolicinskih br stoji ime u jednini,nepostojanje odnosnih reci,umesto prepozicija postoje
postpozicije)

18. Navedite pet verovanja starih Turaka: Budizam,Totemizam,Samanizam,Manihejizam,Mazdeizam

19. Navedite pisma koja su Turci koristili od V veka do danas: Turske rune,
Ujgursko,Arapsko,Latinicu

20. Navedite pet stubova vere: SEHADA (Allah je jedini bog a Muhamed njgov prorok) MOLITVA
(DUA licna molitva,SALAT ritualna molitva) POST-ORUC (u devetom mesecu (ramzanu) muslimanske
godine) HODOCASCE ili HADZ (svak musliman za zivota mora da predje put iz MEKE u Medinu,ako
nije u mogucnost tu obavezu prenosi na svoju decu)

21. Ukratko objasni: KURAN - Kuran(Koran,Kur'an) je sveta knjiga muslimana.Sama rac znaci "ONO
STO JE ZA CITANJE". Kuran predstavlja bozju rec. Prva zapisivanja poticu iz vremena samog
Muhameda. On je imao svoje sekretare koji su njegova objavljivanja zapisivali. U Kuranu postoji 6211
stihova koji su podeljeni u 114 sura(odlomaka) od kojih svaki ima svoje ime. Stihovi u surama zovu se
ajeti. Svaka sura pocinje basmilom:"U IMA BOGA PLEMENITOG I MILOSTIVOG". Sure u
rasporedjene po duzini. Prva sura se zove AL-FATIHA ima samo 7 stihova i njom pocinje Kuran.
MIHRAB - to je naziv za nisu unutr dzamije. Zid u kome se nalazi mihrab okrenut je ka Meki. Moze biti
poluokrugao. Obicno je najukraseniji deo dzamije. DZAMIJA - je nzaiv za velike i svecane
muslumanske hramove.Vecinom su cetvorougaonog oblika imajiu krov sajednom ili vise kupola. moze da
ima 1 minare ili vise njih. Unutar dzamije postoji:mihram,mimber/minber,sekuja/seki,rahla,cilimi za
molitvu ABDEST - ritualno umivanje pre milotve. Obuhvata pranje lica,ruku do laktova,nogu do
clanaka,ispiranje usta i nosa,prelazenje mokrom rukom preko vrata,po usima i temenu glave. KIBLA -
smer prema Meki,tacnije prema Cabi

22. Navedite četiri leksikografa i rečnike turskog jezika u XIX veku. (napomena)

23. Koja je srpska književnica govorila turski jezik? - jelena j. dimitrijevic

24. Navedite četiri arheološka lokaliteta u Turskoj? - Efes,Troja ,Assos,Kapadokija,Konya

25. Navedite četiri turkologa koja su radila na katedri za orijentalistiku? Slavoljub Djindjic,
Dusanka Bojanic-Lukac, Marija Djukanovic, Ljubinka Rajkovic