Uloga umetnosti u razvoju/obrazovanju dece

Ideja o značaju estetskog vaspitanja je bila prisutna još od početka čovečanstva. Ljudima je umetnost
oduvek bila bitna jer se ona od davnina nalazila u raznim obredima, ritualima... Kroz istoriju je veliki
broj psihologa, filozofa i pedagoga iznosio svoje mišljenje i ubeđenje u značaj razvijanja svesti o
umetnosti i individualizaciji dece kroz bavljenje umetnošću.

U današnje vreme se u školskim programima predmeti koji se bave umetnošću i koji rade na
razvijanju estetske percepcije kod dece često gledaju kao odvojeni od ostalih predmeta, što ne bi
trebalo da se dešava. Predmeti vezani za umetnost imaju ogroman benefit u razvoju kognitivnih
sposobnosti i utiču na emocionalni razvoj deteta.

Estetsko vaspitanje se definiše kao organizovani proces razvijanja sposobnosti opažanja,

doživljavanja i stvaranja lepog.

Platon je prvi koji pominje značaj estetskog vaspitanja u formiranju mladih ljudi. Platon je u svojim
idejama bio veoma striktan i precizan. On kaže da se harmoničan razvoj ličnosti može postići
gimnastikom i muzikom. Platon govori o određenoj cenzuri koja bi u umetnosti, a samim tim i u
obrazovanju, morala da postoji i koja bi čuvala ljude od negativnih uticaja umetnosti i davala im
samo svoje najbolje. Po njemu odgovarajuća umetnost stvara bolje ljude.

Aristotel se nakon nadovezao na Platona i o umetnosti i važnosti umetnosti u formiranju ljudi

govorio na sličan način. Aristotel je jako cenio tragediju zbog svoje plemenitosti.

U srednjem veku je cela priča o umetnosti bila potisnuta i ograničena od strane crkve i ona svoju
ponovnu važnost dobija u periodu renesanse.

Neki od značajnih predstavnika klasicizma koji su se takođe bavili ovim pitanjem su bili Šiler i
Herbart. Koncept estetkog vaspitanja se menja nakon Darvinove teorije i pominje u se reformisanom
pedagoškom pokretu kao „Novo vaspitanje“. U njemu je veći akcenat stavljen na važnost crtanja,
muzike, dramskog izražavanja u razvoju dece.

Džon Djui je kao pripadnik „Škole rada“ je smatrao da je umetnost živo jedinstvo misli i oruđa za
izražavanje.

Značaj estetskog obrazovanja je i u Marksističkoj pedagogiji bila veoma važna i neophodna

komponenta u oblikovanju i sticanju određenih saznanja.

Neki estetski pedagozi veruju da mala deca nisu u stanju da estetski rasuđuju i donose racionalne i
zrele sudove i da je estetsko vaspitanje za njih iz tog razloga nepotrebno. Međutim, mnogi psiholozi
se ne slažu sa tim tvrdnjama i misle suprotno. Deca su fascinirana lepotom sveta oko sebe i male
stvari u njima bude radoznalost i ona uživaju u stvaranju nečega koristeći razne tehnike pri tome.

Sve teorije kreativnosti i estetskog gledanja stvari nastale u nekoliko decenija unazad se mogu
razvrstati u dve vrste. Jedna je teorija Viktora Lovenfelda. On smatra da je svako dete potencijalni
umetnik ako mu se omogući izražavanje bez nametanja mišljenja starijih. U praksi bi u ovom slučaju
umetnički rad sa malom decom u školama bio spontan a estetsko vaspitanje odloženo za kasnije.
Druga je teorija koju je razvio Eliot Ajnzer. Po njemu bi decu trebalo uvoditi u istoriju
umetnosti,umetničke kritike i radu umetnika.
Mala deca osećaju emocionalno zadovoljstvo kada su uključena u umetnički rad. On proizilazi iz
osećanja vladanja nad materijalom koji se koristi i pozitivnom interakcijom sa drugima prilikom tog
procesa. Umetnički rad male dece takođe doprinosi učenju prihvatanja pohvale i kritike. Bavljenje
umetnošću u malim grupama kod dece razvija i važne socijalne veštine.Bavljenje umetnošću kod
dece pospešuje i kognitivni razvoj. Po Kleinu deca pre crtanja donose četiri odluke: šta će crtati,
tehniku koju će koristiti, kako će elemente kompoziciono rasporediti i perspektivu koju će koristiti.
Važan element u dečijem crtanju je i korišćenje simbola koji predstavljaju određene stvari. Kod dece
se prilikom bavljenja umetnošću razvijaju i motorne sposobnosti.

Smatra se da se estetskim obrazovanjem primarno treba razviti: 1.sposobnost dece da primaju

estetske kvalitete ; 2.sposobnost da dožive estetske kvalitete; 3.kreativne sposobnosti; 4.estetsko
rasuđivanje i procenjivanje umetničkih vrednosti.

Na jednom istraživanju rađenom na oko 25000 dece gde su profesori sa američkih fakulteta
učestvovali u eksperimentu sa namerom da saznaju da li se može pospešiti opšti učinak učenika ako
budu izloženi raznim umetničkim radionicama je kao rezultat imalo odgovor da umetnički rad može
višetruko poboljšati celokupni učinak na akademskom nivou, posebno ako dete dolazi iz
deprimiranih okolnosti bilo koje vrste. Ovaj eksperiment se posebno pokazao učinkovitim u školama
koja su se bavila „problematičnom decom“ i brzo napravio skokove postignuća u raznim oblastima.

Istraživači su pokušali da dođu do odgovora na pitanje na koji način umetnost menja iskustvo učenja
i došli do zaključaka da dobro osmišljeno učenje u polju umetnosti obezbeđuje autentično iskustvo
koje angažuje više veština, talenata i sposobnosti za razliku od ostalih časova gde se radi na razvoju
samo jedne, odeđene veštine ili talenta.

Na osnovu raznih istraživanja o uticaju estetskog i umetničkog obrazovanja na razvoj ličnosti i

postignuče u školama došlo se do nekih jako bitnih zaključaka:

Umetnost doseže do onih učenika do kojih nije lako dopreti. Ovakvi učenici postaju veoma uspešni u
okruženju gde je umetnost važan sadržaj učenja i ona ih povezuje sa drugim predmetima i pomaže u
savladavanju raznih zadataka;

Umetnost povezuje učenika sa samim sobom i sa drugim učenicima;

Umetnost transformiše ambijent za učenje;

Umetnost je izazov za nastavnike i tera ih da stalno uče;

Umetnost obezbeđuje nove izazove učenicima koji se već smatraju uspešnima.

Dobijena su saznanja da umetnost pomaže deci sa različitim stilovima učenja u postizanju dobrih
rezultata u školi i da ona pomaže deci sa naučnim problemima jer ih uči da razmišljaju izvan okvira i
na kreativan način i tako im otvara neke nove poglede. Umetnost uči decu da budu aktivni članovi a
ne nemi posmatrači sveta oko sebe.

Kroz mnogobrojna istraživanja dođeno je do saznanja da umetnost utiče i na interesovanje za

učenje, motivaciju i disciplinu.