Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom beogradskog kanalizacionog sistema

Knjiga 1: Generalni projekat, Sveska 1.3: Predlog standarda usluga i projektnih kriterijuma

14. ZAHTEVI ZA RAD I ODRŽAVANJE SEPTIýKIH JAMA

14.1 Opšte napomene

Postojeüe zakonodavstvo dozvoljava korišüenje septiþkih jama u stambenim naseljima koja

nisu pokrivena kanalizacionom mrežom, ili se nalaze u ruralnom podruþju.

Septiþke jame predstavljaju najprimitivniji vid ureÿaja koji se primenjuje za tretman

sanitarnih otpadnih voda iz individualnih domaüinstava. To su ureÿaji kod kojih se
preþišüavanje odvija dejstvom mikroorganizama u anaerobnim uslovima. Upravo iz ovih
razloga su i efekti preþišüavanja ograniþeni u poreÿenju sa ureÿajima koji funkcionišu u
aerobnim uslovima, tj. uduvavanjem vazduha. Iskustva u tretmanu sanitarnih otpadnih voda
uobiþajenog kvaliteta pokazuju da su efekti preþišüavanja suspendovanih materija do § 80%,
a organskih materija (izražen kroz BPK5) § 50-60%. Osim ograniþenih efekata preþišüavanja
druga nepovoljna strana ovih ureÿaja je emisija gasova sa neprijatnim mirisom koji se
spontano oslobaÿaju iz vode ili nastaju kao posledica anaerobne razgradnje organskih materija
(vodoniksulfid, amonijak, metan, ugljendisulfid i dr). Zbog ovoga se na vrhu septiþkih jama
izvodi odušak u obliku perforiranog poklopca ili ventilacione cevi.

Septiþke jame se izgraÿuju kao ukopani jednokomorni, dvokomorni i reÿe kao trokomorni
ureÿaji, u izvedbi od cigle, betona, plastike, armiranog poliestera, polietilena, þelika.
Najþešüe se septiþke jame izvode kao dvokomorni ureÿaji, kod kojih prva komora služi kao
taložna, a druga komora za prihvatanje i razgradnju teþne frakcije iz taložne komore. Na
izlazu iz komore postavlja se preliv preko koga se vrši evakuacija preþišüene teþne frakcije.
Pražnjenje þvrstog sadržaja sa dna septiþke jame vrši se povremeno pomoüu kamiona cisterne.
Pražnjenje sadržaja iz septiþkih jama po pravilu nikada ne bi trebalo da bude potpuno (obiþno
se ostavlja oko 1/4 do 1/3 celokupnog sadžaja), da bi preostala biološka kultura bila još
aktivna, a time i proces razgradnje otpadnih materija bio brži i potpuniji.
Uobiþajeni kriterijumi za projektovanje septiþkih jama su: hidrauliþko optereüenje oko 180-
200 lit./ES.dan i vreme zadržavanja oko 5-7 dana.

Tipiþan izgled dvokomorne septiþke jame prikazan je na slici br.14.1

107
Institut za vodoprivredu "Jaroslav ýerni"- Beograd, februar 2011.
DHI Denmark
Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom beogradskog kanalizacionog sistema
Knjiga 1: Generalni projekat, Sveska 1.3: Predlog standarda usluga i projektnih kriterijuma

Slika.14.1 Dvokomorna septiþka jama

Puno puta, a što predstavlja i kompletnije i ispravnije tehniþko rešenje, septiþke jame se
izvode u kombinaciji sa sistemom zemljišne apsorpcije (tzv. upojna polja ili drenažni
zemljišni filter). Tipiþan izgled ovakvog sistema prikazan je na slici 14.2.

Pesak

Perforirana cev

Kanali

Perforirana cev

Slika.14.2 Septiþka jama sa upojnim poljem

108
Institut za vodoprivredu "Jaroslav ýerni"- Beograd, februar 2011.
DHI Denmark
Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom beogradskog kanalizacionog sistema
Knjiga 1: Generalni projekat, Sveska 1.3: Predlog standarda usluga i projektnih kriterijuma

Septiþka jama, u kombinaciji sa sistemom zemljišne apsorpcije, predstavlja opciju koju treba
razmotriti gde god centralizovani sistem za preþišüavanje otpadnih voda nije dostupan. Pošto
podzemna apsorpcija i preþišüavanje otpadnih voda zavisi od stepena propustljivosti
zemljišta, ove sisteme treba razmatrati samo u sluþajevima gde postoje pogodne karakteristike
i geologija zemljišta za ispuštanje preþišüenih otpadnih voda u prirodnu okolinu.

Za efikasno preþišüavanje otpadnih voda potencijalno zemljište trebalo bi da bude relativno

propustljivo i da ostane nezasiüeno do dubine 1 - 2 m ispod sistema. Osim toga, sistem
apsorpcije zemljišta trebalo bi da bude postavljen iznad gornje granice podzemne vode i
stenovitog tla. Nadalje, sistem se ne može jednostavno locirati na strmom ili blatnjavom
podruþju. Za podruþja sa visokom gornjom granicom podzemnih voda ili stenama koje se
nalaze plitko, bila bi bolja primena drugih sistema koji koriste napredniju tehnologiju za
preþišüavanje otpadnih voda. U sluþajevima gde je zemljište nepropustljivo, sistemi punjenja i
pešþano - linijski sistemi kanala u kojima je materijal za punjenje donet kako bi zamenio
nepodesno zemljište, mogli bi da budu prihvatljivo rešenje.

Da bi se spreþilo zagaÿenje izvorišta pijaüe vode i ostali problemi, septiþke jame i sistem
drenažne apsorpcije tla moraju da budu smešteni na propisanim distancama od bunara
pozemnih voda i izvora.

Uobiþajena udaljenost (po horizontali) izmeÿu septiþkih jama i drugih objekata data je u tabeli
14.1.

Tabela 14.1: Uobiþajena udaljenost (po horizontali) izmeÿu septiþkih jama i drugih
objekata
Objekat Tipiþna horizontalna udaljenost
Bunari za vodosnabdevanje 15 – 30 m
Površinske vode, izvori 15 – 30 m
Eskarpe, veštaþke pukotine 3–6m
Granice poseda 1.5 – 3 m
Temelji graÿevina 3–6m

Sistemi konvencionalnih septiþkih jama su projektovani da funkcionišu neograniþeno, ukoliko

se pravilno održavaju. Ipak, iz razloga što se veüina sistema u domaüinstvima ne održava
pravilno, vek trajanja septiþkih sistema je uglavnom 20-ak godina ili manje. U savremenoj
praksi, uglavnom se traži da dodatna površina pogodnog zemljišta bude rezervisana na terenu
u funkciji „popravnog podruþja“' za sluþaj da primarni sistem ne bude funkcionisao pravilno,
ili ukoliko dodje do dodatne izgradnje kuüa na tom podruþju. Pošto podruþje zemljišne
apsorpcije mora ostati nezasiüeno, ne bi bilo izvodljivo da se septiþke jame i prateüi sistem za
apsorpciju grade u regionima koji su izloženi þestim obilnim kišama i plavljenju, ili u
topografskim depresijama gde se akumuliraju površinske vode.

109
Institut za vodoprivredu "Jaroslav ýerni"- Beograd, februar 2011.
DHI Denmark
Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom beogradskog kanalizacionog sistema
Knjiga 1: Generalni projekat, Sveska 1.3: Predlog standarda usluga i projektnih kriterijuma

Prednosti i nedostaci septiþkih jama i prateüeg sistema za apsorpciju

Prednosti:
• Jednostavnost, pouzdanost i mali troškovi održavanja,
• Nutrienti se vraüaju u zemlju,
• Pravilno projektovan sistem i sistem koji se dobro održava može da traje i više od 20
godina.

Nedostaci:
• Terenska ograniþenja za primenu septiþkih sistema (obuhvataju: prirodni tip zemljišta i
propustljivost, stenovito tlo i ograniþenja koja uzrokuju podzemne vode i topografija
terena),
• Regulativa koja se odnosi na vodosnabdevanje, graniþne trase i drenažne trase,
• Ograniþenja koja se odnose na sastav otpadnih voda (npr. prisustvo sintetiþkih
organskih materija koje nisu biološki razgradljive)
• Ukoliko izgraÿeni sistemi ne funkcionišu pravilno, moguüe je zagaÿenje zemljišta i
podzemne vode u okruženju azotom, fosforom, organskim materijama, patogenim
bakterijama i virusima

14.2 Projektni kriterijumi za izradu i održavanje septiþkih jama

Septiþki sistem se najþešüe sastoji od tri komponente: septiþke jame, odlivnog podruþja i
zemljišta ispod odlivnog podruþja. Septiþka jama mora biti vodonepropusni rezervoar
napravljen od þvrstog, dugotrajnog materijala otpornog na koroziju ili truljenje (beton,
pojaþana plastika, stakleno vlakno (fiberglas) ili polietilen). Septiþka jama je spojena na
sistem cevi koji sprovodi otpadne vode u podzemno tlo zbog absorpcije i daljeg
preþišüavanja.

Konstrukcija rezervoara

Za sve instalacije preporuþuje se rezervoar sastavljen iz dve komore, a za manje kapacitete

može se izgraditi rezervoar sa jednim delom. Ova dva dela se mogu povezati pomoüu cevi,
ukoliko je prostor ograniþen. Odgovarajuüe dimenzije rezervoara date su u nastavku.

Rezervoar mora da bude vodonepropustan i da bude izgraÿen od betona ili od gusto zbijenih
cigli debljine najmanje 225mm sa unutrašnjim cementiranim pregradama sa armiranom
betonskom ploþom kao osnovom þija debljina ne bi smela da bude manja od 150 mm. Osim
toga, prihvatljivi su i rezervoari napravljeni od prefabrikovanih elemenata od betona ili
plastike.

Sloj betona oko þeliþne armature treba da bude najmanje 40mm debljine.

Rezervoar mora biti pokriven, a pri ovom bi se trebalo omoguüiti lak pristup ili preko otvora u
pokrovnoj ploþi ili da se pokrov napravi od armirano betonskih ploþa koje se mogu skidati.

Cevni materijal i metalni poklopci treba da budu od livenog gvožÿa.

110
Institut za vodoprivredu "Jaroslav ýerni"- Beograd, februar 2011.
DHI Denmark
 Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom beogradskog kanalizacionog sistema
Knjiga 1: Generalni projekat, Sveska 1.3: Predlog standarda usluga i projektnih kriterijuma

Dimenzije septiþke jame

Septiþka jama se dimenzioniše po sledeüoj formuli:

C = (180 x P) + 2000 litara

gde je:

C = Ukupni kapacitet svih delova jame

P = Broj stanovnika na koji se jama dimenzioniše

Ovako proraþunat kapacitet ukljuþuje 90 litara po glavi stanovnika za skladištenje mulja, što
je dovoljno za 6 do 12 meseci najmanje. Mnoge septiþke jame zahtevaju pražnjenje mulja
reÿe od navedenog, ili ne zahtevaju pražnjene.

Potrebni kapaciteti septiþkih jama za razliþite brojeve stanovnika prikazani su u tabeli 14.2.

Tabela 14.2: Kapaciteti septiþkih jama

Broj stanovnika (P) Kapacitet septiþke jame (C), u litrima
Minimum (4) 2,720
6 3,080
8 3,440
10 3,800
12 4,160
14 4,520
16 4,880
18 5,240
20 5,600
25 6,500
30 7,400
50 11,000
100 20,000

Preþišüeni effluent iz septiþke jame odvodi se u upojna (drenažna) polja. Jedna od opcija za
projektovanje upojnih polja su absorbciona korita i rovovi. Veliþina absorbcionih korita i
rovova bi trebalo da bude usklaÿena sa moguünošüu upijanja tla (perkolacije) koja se odreÿuje
na osnovu jednostavnog testa prikazanog u nastavku.

Testiranje moguünosti upijanja tla (perkolacije)

Testiranje perkolacije tla vrši se na sledeüi naþin:

(a) Bušenje kvadratne rupe stranica od 300 mm do dubine od 250 mm ispod predloženog nivoa
rova za infiltraciju.
(b) Nasuti u rupu vodu do dubine najmanje 250 mm i pustiti da voda iscuri preko noüi.
(c) Sledeüeg dana ponovo napuniti rupu vodom do dubine od 250 mm i u sekundama zabeležiti
vreme koje je potrebno da se sva voda procedi
111
Institut za vodoprivredu "Jaroslav ýerni"- Beograd, februar 2011.
DHI Denmark
 Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom beogradskog kanalizacionog sistema
Knjiga 1: Generalni projekat, Sveska 1.3: Predlog standarda usluga i projektnih kriterijuma

(d) Podeliti ovo vreme sa dubinom u milimetrima kako bi se dobilo vreme koje je potrebno da se
kroz zemlju procedi 1 mm vodenog stuba.
(e) Ponoviti test tri puta i izraþunati prosþnu vrednost; ovo predstavlja vrijednost perkolacije tla
Vp.
(f) Ukoliko Vp prelazi 140 sekundi onda zemlja nije pogodna za ispuštanje putem perkolacije.
(g) Ukoliko je Vp izmeÿu 100 i 140 sekundi, trebalo bi koristiti podzemne odvode koji nisu
obraÿeni u okviru ovog projekata.
(h) Ukoliko je Vp ispod 100 sekundi, može se koristiti sistem absorpcionih korita i rovova.

Projektovanje absorpcionih korita i rovova

Vp mora biti manji od 100 sekundi.

Rov se sastoji od :
- Šireg iskopa ispunjenog slomljenim ciglama ili drugim veüim komadima inertnog
materijala koji popunjava velike pukotine, ili
- Nezalivena komora (suvozidana ciglama) iz koje se efluent može proceÿivati u okolinu.

Absorpciono korito se sastoji od otvorenih povezanih cevi postavljenih u rovovima sa

jednolikim nagibom ne veüim od 0.5%. Cevi bi trebalo da budu postavljene na sloju þistog
peska debljine 150 mm, na podlozi od ili od smrvljenog kamen.0a granulacije od 20 mm do
50 mm, a rovovi popunjeni do nivoa od 50 mm iznad cevi i poklopljeni starim džakovima za
žito, napravljenih od plastiþnih vlakana ili sliþnog materijala kako bi se spreþilo popunjavane
kamenja zemljom. Cevi bi trebalo da budu postavljene na najmanje 500 mm ispod površine
tla, i na najmanje 1000 mm iznad najvišeg nivoa podzemnih voda. Drenažni rovovi bi trebalo
da budu širine od 300 do 900 mm i najmanje 2000 mm udaljeni od susednog (paralelnog)
rova.

14.3 Preventivne mere, rukovanje i održavanje

U cilju obezbeÿivanja pouzdanosti sistema potrebno je preduzeti odreÿene korake:

• Tešku opremu treba držati dalje od podruþja izgradnje sistema zemljišne absorpcije.
Sleganje tla može izazvati prevremene pukotine u sistemu.
• Odvojiti atmosferske vode (iz oluka za prikupljanje kišnice sa krova i sa poploþanih
površina). Voda koja se sliva sa navedenih površina poveüava koliþinu vode koju
zemlja treba da apsorbuje, što može da dovede do prevremenog prestanka rada sistema.
• Osigurati da je dno rovova tako poravnato da se omoguüi ravnomerna raspodela otpadne
vode iz septiþke jame. U sluþaju da sleganje ili smrzavanje prouzrokuje pomeranje tla,
jedan deo sistema može da postati preoptereüen.
• Treba izbegavati izgradnju septiþkih jama ili sistema zemljišne apsoprpcije u vlažnom
zemljištu. Izgradnja na vlažnom zemljištu može izazvati pojavu bara, zamuüenost i
poveüano sleganje tla, što uveliko utiþe na smanjenje propustljivosti (permeabilnosti)
tla, a time i na trajanje celog sistema.

Da bi se sistem oþuvao, neophodno je voditi raþuna i izbegavati ispuštanje materija koje

sadrže soli i masti u kanale ili u toalet, ukljuþujuüi toaletni papir, cigarete, otpatke od kuünih
ljubimaca, stvari za liþnu higijenu (ulošci i sl.), kao i masnoüe koje se stvaraju prilikom
kuvanja.

112
Institut za vodoprivredu "Jaroslav ýerni"- Beograd, februar 2011.
DHI Denmark
Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom beogradskog kanalizacionog sistema
Knjiga 1: Generalni projekat, Sveska 1.3: Predlog standarda usluga i projektnih kriterijuma

Rastvaraþi, otrovi i ostale hemikalije, koje se koriste u domaüinstvima, ne bi trebalo ispuštati

u septiþke jame. Ove supstance mogu da unište korisne bakterije u jami ili u odvodnom polju,
što uzrokuje poremeüaj procesa preþišüavanja.

Za poveüanje efikasnosti septiþkih jama, u poslednje vreme se sadržaju septiþkih jama dodaju
razni aditivi sa enzimima. Na tržištu je prisutno više vrsta aditiva. Još uvek nema dokaza da
je njihova upotreba doprinela poboljšanju efikasnosti rada, premda ima dokaza da je upotreba
nekih od njih uzrokovala brojne probleme u funkcionisanju, te bi ih trebalo izbegavati. Jedan
od kljuþnih faktora smanjene efikasnosti rada septih jama je hidrauliþko preoptereüenje i
niska ambijentna temperatura otpadne vode i vazduha. Na temperaturama ispod 100C znatno
se inhibiraju procesi mikrobiološke razgradnje, ali se takoÿe i smanjuje emisija neprijatnih
mirisa.

Naznake koje ukazuju na ošteüenje sistema su jaki neprijatni mirisi, formiranje jezera
otpadnih voda koje nisu dobro preþišüene i izlivi kanalizacionih voda u kuüama. Manje
vidljivi simptomi pojavljuju se kada sistem radi ispod optimalnog podruþja, ukljuþujuüi pad u
kvalitetu vode, što može dovesti do dugotrajnoe degradacije životne sredine.

U cilju pravilnog funkcionisanja sistema septiþkih jama i zemljišne apsorpcije potrebno je

strogo pridržavati se mera za njihovo održavanje. Te mere sastoje se u sledeüem:

• Praženjenje septiþkih jama trebalo bi da se vrši najmanje jednom u þetiri godine, ili po
potrebi, kada se pregledom ustanovi da je to neophodno.

• Pregled jama (vizuelni) treba da se vrši jednom u toku dve godine, u cilju provere
funkcionisanja pregrada (da ne doÿe do procurivanja jame), i radi proveravanja nivoa
mulja i kore u septiþkoj jami.

• Da bi septiþke jame pravilno funkcionisale, neophodno ih je prazniti kada debljina

sloja mulja preÿe 25 % kapaciteta teþnosti u jami, ili kada debljina kore dostigne 8 cm
iznad dna otvora u izlaznoj pregradi. Sistemi koji koriste napredniju tehnologiju za
preþišüavanje otpadnih voda na podruþju bez kanalizacione mreže zahtevaju þešüu
proveru.

• Evakuaciju sadržaja iz septiþkih jama treba da vrši struþno osposobljeno osoblje

komunalnog preduzeüa pod þijom je ingerencijom sistem upravljanja i održavanja
sektora kanalizacije. Ova služba treba da poseduje odgovarajuüu opremu za rad
(kamioni, cisterne, prskalice, sredstva za dezinfekciju i sl.), kao i liþnu higijensko-
tehniþku zaštitnu opremu za radnike. Radnici treba da budu upoznati sa svim merama
zaštite u sluþaju akcidenta.

• Sadržaji iz septiþkih jama se odvoze na lokacije istovarališta, odnosno, u konkretnom

sluþaju na buduüe gradske ureÿaje za tretman upotrebljenih voda.

113
Institut za vodoprivredu "Jaroslav ýerni"- Beograd, februar 2011.
DHI Denmark