POJAM I DIMENZIJE

NACIONALNE KULTURE
Prof dr Nebojša Janićijević
jnebojsa@eunet.rs
 POJAM NACIONALNE KULTURE

 Pod nacionalnom kulturom podrazumevamo skup

pretpostavki, verovanja i vrednosti koje dele pripadnici
jedne nacionalne zajednice i koji bitno određuju njihovo
razumevanje sveta kao i ponašanje u njemu

 Nacionalna kultura predstavlja «mentalno programiranje:

obrazac mišljenja, osećanja i delovanja koje svaka osoba
stekne u detinjstvu i zatim primenjuje kroz čitav život»
Hofstede, 2001.
 IZVORI INTERESOVANJA ZA NACIONALNU
KULTURU U MENADŽMENTU

 Globalizacija sveta i privrede, otvaranje granica, protok

ljudi, proizvoda, kapitala i ideja
 Povećanje raznovrsnosti u okruženju globalnih
komapnija
 Povećanje raznovrsnosti radne snage unutar globalnih
kompanija
 Strategije globalnih kompanija prema raznovrsnosti
 etnocentrična
 policentrična
 geocentrična
 regiocentrična
 Nerazvijene i zemlje u tranziciji
 DIMENZIJE NACIONALNE KULTURE
 Kluckhohn i Strodtbeck:
 »Postoji ograničen broj zajedničkih ljudskih problema za koje
svi ljudi u svakom vremenu moraju pronaći određena rešenja.«
 »Postoji ograničen broj mogućih alternativa za rešavanje ovih
problema«.
 »Sve alternative su prisutne u svim društvima sve vreme ali se
nekima od njih daje prednost u odnosu na druge.«
 »Svako društvo ima dominantan profil ili vrednosne orijentacije ali,
dodatno, ima i brojne varijacije ili alternativne profile.«
 »U dominantnom profilu ali i varijacijama postoji hijerarhija izbora
alternativa.«
 »U društvima koja prolaze kroz proces promena hijerarhija izbora
alternativa neće biti jasno definisana«
 Dimenzije nacionalnih kultura su zapravo pitanja koja
se postavljaju pred ljudsku zajednicu a odgovori koje
svaka zajednica daje na ta pitanja određuju karakter ili
sadržaj njene nacionalne kulture
 KLUCKHOHN I STRODTBECK- OVE
DIMENZIJE NACIONALNE KULTURE
 Shvatanje ljudske prirode (da li je čovek po prirodi
dobar, loš ili ambivalentan).
 Odnos čoveka prema prirodi (nadređenost čoveka nad
prirodom, podređenost čoveka prirodi ili harmonija
čoveka sa prirodom).
 Priroda ljudske aktivnosti (»činiti«, »kontrolisati« ili
»biti«).
 Odnos prema drugim ljudima (individualizam,
kolektivizam).
 Vremenska orijentacija (prošlost, sadašnjost ili
budućnost).
 Shvatanje prostora (privatni, javni i kombinovani).
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -
HOFSTEDE

 Distanca moći

 Izbegavanje neizvesnosti

 Individualizam-kolektivizam

 "Muške" - "ženske" vrednosti

 Dugoročna – kratkoročna perspektiva

 DISTANCA MOĆI

 Daje odgovor na fundamentalan problem raspodele moći

u društvu
 Stepen u kojem društvo prihvata činjenicu da je moć u
institucijama i organizacijama raspoređena nejednako
 Odgovor društva na fundamentalni problem koji svaka
socijalna zajednica mora da reši, a koji se odnosi na
princip raspodele moći i uticaja u njoj
 Visoka distanca moći: nejednaka distribucija moći u
društvu, kao i u organizacijama, je normalno, prirodno,
efikasno i jedino održivo stanje koje niti bi trebalo, niti se
može menjati
 Niska distanca moći: moć tre­ba da bu­de što je moguće
više ujednačena među članovima društva, jednaka
distribucija moći u društvu je dobra i poželjna
 Niska distanca moći
Nejednakosti u društvu treba da budu
minimizirane
Svi ljudi treba da budu međuzavisni
Podređeni nadređene smatraju „ljudima
kao što sam i ja“
Nadređeni su dostupni.
Upotreba moći treba da bude legitimna i
podleže proceni kojom se proverava da li
je izvršena u cilju dobra ili zla
Svi treba da imaju jednaka prava
Oni koji imaju moć treba da izgledaju što
manje moćni
Način da se menja društvo je
redistribucija moći
Ljudi na različitim nivoima moći se ne
osećaju ugroženim i više veruju jedni
drugima
Visoka distanca moći
Nejednakost treba da postoji, da bi svako
znao svoje mesto u svetu
Samo mali broj ljudi treba da budu nezavisni,
svi ostali treba da budu zavisni od njih
Podređeni nadređene smatraju drugačijom
vrstom ljudi
Nadređeni su nedostupni i nedodirljivi
Moć je bazična činjenica u društvu, njena
legitimnost ne podleže proceni kojom se
proverava da li je upotrebljena u cilju dobra ili
zla
Oni koji imaju moć treba da imaju privilegije
Oni koji imaju moć treba da izgledaju što
moćniji
Način da se menja društvo je detronizacija
(zbacivanje) onih koji imaju moć
Ljudi se tretiraju kao potencijalna opasnost
po vlastitu moć i ne može im se verovati
 INDEKSI DISTANCE MOĆI NEKIH
NACIONALNIH KULTURA
Rang Država Indeks distance moći (IDM)
1 Malezija 104
2 Gvatemala 95
3 Panama 95
4 Filipini 94
5 Meksiko 81
...

12 Jugoslavija 76
...

49 Irska 28
50 Novi Zeland 22
51 Danska 18
52 Izrael 13
53 Austrija 11
 IZBEGAVANJE NEIZVESNOSTI
 Daje odgovor na fundamentalan problem odnosa prema
nepoznatom
 Pokazuje stepen ugroženosti koji osećaju članovi društva
u neizvesnim, nejasnim ili promenljivim okolnostima
 Način na koji je društvo rešilo fundamentalni problem
odnosa prema promenama, nepoznatom i neizvesnosti
 Visoko izbegavanje neizvesnosti
 Promene, neizvesnost, novo, nepoznato, rizik, nejasnoće,
različitosti se izbegavaju kad god je to moguće; ceni se
stabilnost, uređenost, poredak, poznatost, ponavljanje,
jednostavnost
 Dva načina izbegavanja neizvesnosti: formalizacija i lojalnost
kolektivu i njegovom lideru
 Nisko izbegavanje neizvesnosti: ide u susret
promenama, neizvesnosti i nepoznatom i oni se koriste
kao šansa
 Nisko izbegavanje neizvesnosti
Neizvesnost u svakodnevnom životu
se prihvata
Manje pokazivanje emocija se
preferira
Konflikt i konkurencija se mogu
zadržati u okvirima fer igre i biti
konstruktivni
Veće je prihvatanje neslaganja
Veća tolerancija devijantnog
ponašanja
Nizak stepen nacionalizma
Pozitivni stavovi prema mladim
ljudima
Relativizam, empirizam
Treba da postoji što manje propisa i
regula
Visoko izbegavanje neizvesnosti
Neizvesnost u svakodnevnom životu se
tretira kao opasnost koja mora biti
odstranjena
Preferira se veće pokazivanje emocija
Konflikt i konkurencija mogu da
oslobode agresiju i treba da budu
eliminisani
Izuzetna potreba za slaganjem i
konsenzusom
Devijantne osobe ili ideje se smatraju
opasnim
Vrlo izražen nacionalizam
Mladi su sumnjivi
Potraga za apsolutnom, krajnjom
istinom
Treba da postoji što više propisa i
regula
 INDEKSI IZBEGAVANJA NEIZVESNOSTI
NEKIH NACIONALNIH KULTURA
Rang Država Indeks izbegavanja neizvesnosti
(IIN)
1 Grčka 112
2 Portugal 104
3 Gvatemala 101
4 Urugvaj 100
5 Belgija 94
...

8 Jugoslavija 88
...

49 Hong Kong 29
50 Švedska 29
51 Danska 23
52 Jamajka 13
53 Singapur 8
 INDIVIDUALIZAM KOLEKTIVIZAM

 Daje odgovor na fundamentalan problem odnosa

pojedinca i kolektiva
 Individualizam podrazumeva da je svaki pojedinac
odgovoran za sebe i svoju najbližu porodicu
 U individualizmu pojedinac veruje da je samo on
odgovoran za sopstvenu sudbinu i da kolektiv nema
obavezu prema njemu
 Kolektivizam podrazumeva da je za sudbinu svakog
pojedinca odgovoran kolektiv kojem pripada, bilo da je
taj kolektiv porodica, preduzeće ili društvo u celini.
 U kolektivizmu pojedinci veruju da imaju pravo da
očekuju da se kolektiv brine za njih
 Individualizam Kolektivizam
Pretpostavlja se da je svako odgovoran Pretpostavlja se da je za sudbinu
samo za sebe i za svoju užu porodicu pojedinca odgovoran kolektivitet čiji
je on član: porodica, organizacija,
društvo

Dominira „ja“ logika Dominira „mi“ logika

Naglasak na individualnoj inicijativi, Naglasak je na pripadnosti
ideal je liderstvo organizaciji, ideal je članstvo
Privatan život pojedinca je van uticaja Privatan život pojedinca je pod
organizacije uticajem organizacije kojoj pripada
Verovanje u individualne odluke Verovanje u grupne odluke
Emocionalna nezavisnost pojedinca od Emocionalna zavisnost pojedinca od
organizacije organizacije
Pripadnost organizaciji je pitanje računa Pripadnost organizaciji je stvar
(kalkulacije) emocija i morala
Identitet pojedinca je baziran na Identitet pojedinca je baziran na
njegovim ličnim osobinama njegovoj pripadnosti kolektivitetu
 INDEKSI INDIVIDUALIZMA NEKIH
NACIONALNIH KULTURA
Rang Država Indeks individualizma (IIND)
1 USA 91
2 Australija 90
3 Velika Britanija 89
4 Kanada 80
5 Holandija 80
...

33 Jugoslavija 27
...

49 Kolumbija 13
50 Venecuela 12
51 Panama 11
52 Ekvador 8
53 Gvatemala 6
 MUŠKE VREDNOSTI – ŽENSKE
VREDNOSTI
 Daje odgovor na fundamentalan problem odnosa polova
 „Ženske“ (feminine) nacionalne kulture su one u kojima
dominiraju „ženske“ vrednosti kao što su: međuljudski
odnosi, kvalitet života, balans i harmonija
 To su „biti“ (being) kulture u kojima se vrednost ljudi
dokazuje samim postojanjem i ulogom u socijalnoj mreži
 U kulturama u kojima preovlađuju tzv. „muške“ vrednosti
ceni se činjenje, postignuće, rezultati, odlučnost i
agresivnost
 To su „činiti“ (doing) kulture u kojima se nečija vrednost
dokazuje rezultatom i činjenjem
 Ženska kultura Muška kultura

Kvalitet života je važan Samo se rezultat računa

Ljudi i okruženje su važni Novac i materijalne stvari su važni

Ideal je međuzavisnost ljudi Ideal je nezavisnost ljudi

Saoseća se i simpatiše sa Poštuju se samo uspešni

nesrećnima

Vrednost čoveka se ocenjuje na Vrednost čoveka se ocenjuje prema

osnovu socijalnih veza i statusa u materijalnim dobrima koje je stekao
društvu

Uloge polova su fluidne Uloge polova su jasno razgraničene

Malo i sporo je lepo Brzo i veliko je lepo

Muškarac ne mora biti samo Muškarac treba da bude agresivan, žena

agresivan, može imati i zaštitnu treba da ima zaštitnu ulogu
ulogu
 INDEKSI „MUŠKIH VREDNOSTI“
NEKIH NACIONALNIH KULTURA
Rang Država Indeks „muških vrednosti“ (IMAS)
1 Japan 95
2 Austrija 79
3 Venecuela 73
4 Italija 70
5 Švajcarska 70
...

48 Jugoslavija 21
...

49 Kostarika 21
50 Danska 16
51 Holandija 14
52 Norveška 8
53 Švedska 5
 MAPA NACIONALNIH KULTURA

Niska Distanca moci Visoka

*pak *col *ven
*per
*por*sin
Kolektivizam *yug
*gre *mex
*tur *bra
*jap *ind

*isr *spa
*aut *fin
*nor*ger *fra
Individualizam *den *swi *ita
*bel
*nzl*usa
*gbr*can
*aul
 MAPA NACIONALNIH KULTURA

Niska Distanca moci Visoka

*sin
Nisko *den *swe
*hok
*ire *gbr
*usa *ind
Izbegavanje *nzl *can *phi
*aul
nezivesnosti *fin*swi
*aut *ger *ita *bra *ven
*arg *per*col
*isr *spa *tur
Visoko *yug
*bel
*gre
 MAPA NACIONALNIH KULTURA

“Zenske" vrednosti "Muške" vrednosti

Nisko
*den
*swe *gbr
*ind *ire
*nzl *usa *phi
Izbegavanje *nor
*fin *swi
neizvesnosti *ger
*bra *aut
*chl *isr *ita
*yug *fra
*spa *col *mex
*tur *arg
Visoko *por *bel *jap
*gre
 DIMENZIJE JUGOSLOVENSKE
NACIONALNE KULTURE
DIMENZIJA NACIONALNE KULTURE INDEX RANG
1-52

Distanca moći 76 (11-104) 12

Izbegavanje neizvesnosti 88 (8-112) 8

Individualizam 27 (6-91) 33-35

Muške vrednosti 21 (5-95) 48-49

 YU Anglosaks Germansk Skandinav Latinoevro Latinoamer
onske e kulture ske pske ičke kulture
kulture GER, AUT kulture kulture MEX, VEN
GBR,USA SWE, NOR FRA, ITA

Distanca moći 76 37.5 22.5 31 59 81

PDI

Izbegavanje 88 40.5 67.5 39.5 80.5 79

neizvesnosti UAI

Individualizam 27 90 61 70 73.5 21
IND

Muške vrednosti 21 64 72.5 6.5 56.5 71

MAS
 MAPA NACIONALNIH KULTURA

Mala distanca moći Velika distanca moći

Nisko izbegavanje * SIN Nisko izbegavanje
10
neizvesnosti neizvesnosti
20 * DEN
* SWE * HOK * MAL
30
* IRE * GBR
* IDO * PHI
40 * NOR * USA
* NZL * CAN
* AUL
50
* SWI * IRA * ECU* ARA
60 * FIN * PAK * BRA
* GER * COL * VEN * RUS
70 * SPA * CRO* MEX
* ISR CHL * * TUR * PAN
80 * HUN * FRA
* JPN
* BEL* SLO * SER

90
Mala distanca moći * POR Velika distanca moći
Visoko izbegavanje * GRE Visoko izbegavanje
100 neizvesnosti neizvesnosti
10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
 MAPA NACIONALNIH KULTURA

Kolektivizam Kolektivizam
10 Ženske vrednosti * IDO
Muške vrednosti
* PER * ECU
20 * VEN
* WAR
* SER
* SLO * CHI
30 * POR * EAF
* CRO * GRE * MEX
40 * ARA
* IRA * BRA
* RUS * ARG * JPN
50
* AUT
60 * FIN * GER
* NOR * SWI
* FRA
70 * SWE * DEN * BEL

80 * NZL

90 Individualizam * AUL * GBR Individualizam

Ženske vrednosti * USA
Muške vrednosti
100

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
 INDEKSI NACIONALNIH KULTURA SRBIJE,
SLOVENIJE I HRVATSKE
IZBEGAVANJE
DISTANCA INDIVIDUALIZAM MUŠKE
NEIZVESNOSTI
MOĆI VREDNOSTI
GRE 112
92 GBR 89
86 88
80 ITA 70
73
71
FRA 68 43
68 40
33
POR 27 25
DEN 19
DEN DEN
18 23
SLO CRO SER SLO CRO SER SLO CRO SER 14 SLO CRO SER
 KULTURNI KLASTERI - HOFSTEDE
1. Koreja (Južna), Peru, Salvador, Čile, Portugal i Urugvaj
2. (Bivša) Jugoslavija, Turska, zemlje arapskog govornog područja i
Grčka, zatim Argentina, Španija i Brazil
3. Ekvador, Venecuela, Kolumbija i Meksiko.
4. Pakistan i Iran, Indonezija, Tajland i Tajvan, Istočna i Zapadna
Afrika
5. Gvatemala, Panama i Kostarika.
6. Malezija, Filipini, Indija, Hong Kong, Singapur i Jamajka (sve bivše
britanske ili američke kolonije).
7. Danska, Švedska, Holandija, Norveška i Finska.
8. Australija, SAD, Kanada, Velika Britanija, Irska i Novi Zeland.
9. Nemačka, Švajcarska, Južna Afrika, Italija
10. Austrija i Izrael
11. Belgija i Francuska
12. Japan.
 KULTURNI KLASTERI – GLOBE
1. Anglo klaster (Engleska, Australija, Južna afrika – poduzorak belog
stanovništva, Kanada, Novi Zeland, Irska i SAD).

2. Latinska Evropa (Izrael, Italija, Portugal, Španija, Francuska,

Švajcarska – francusko govorno područje).

3. Nordijska Evropa (Finska, Švedska, Danska).

4. Germanska Evropa (Austrija, Švajcarska, Holandija, Nemačka –

bivša Istočna, nemačka – bivša Zapadna).

5. Istočna Evropa (Mađarska, Rusija, Kazahstan, Albanija, Poljska,

Grčka, Slovenija, Gruzija).
 KULTURNI KLASTERI – GLOBE

6. Latinska Amerika (Kostarika, Venecuela, Ekvador, Meksiko,

Salvador, Kolumbija, Gvatemala, Bolivija, Brazil, Argentina).

7. Subsaharska Afrika (Namibija, Zambija, Zimbabve, Južna Afrika –

poduzorak crnog stanovništva, Nigerija).

8. Arapski klaster (Katar, Maroko, Turska, Egipat, Kuvajt).

9. Južna Azija (Indija, Indonezija, Filipini, Malezija, Tajland, Iran).

10. Konfučijska Azija (Tajvan, Singapur, Hong Kong, Južna Koreja,

Kina, Japan)
 DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA PO
TROMPENAARU

 Univerzalizam – partikularizam: da li postoje

univerzalna pravila i principi koji se odnose na sve ili
različite ljude i situacije tretiramo različito
 Specifičnost – integralizam: suočeni sa kompleksnim
problemima da li analiziramo deo po deo ili pokušavamo
da uočimo celinu i razumemo model
 Individualizam – komunitarizam: da li je bolje
razvijati pojedinca i njegove individualne sposobnosti ili
razvijati kolektiv kojem pojedinci pripadaju
 DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA PO
TROMPENAARU
 Interni – eksterni lokus kontrole ili motor
aktivnosti: da li ljudsku aktivnost pokreću unutrašnji
motivi, ciljevi, odluke ili spoljni faktori i sile
 Sekvencijalnost-sinhronicitet. Da li se vreme
organizuje sekvencijalno, radeći jedan po jedan posao, ili
uporedo (sinhronizovano), obavljajući više aktivnosti
istovremeno?
 Ostvaren – dodeljen status: da li status čoveka u
društvu treba da bude rezultat isključivo njegovih
rezultata ili barem deo statusa treba da zavisi od
prethodno definisanih karakteristika (starost, poreklo,
obrazovanje, pol)
 Jednakost – hijerarhija: da li je bolje da postoji
jednakost ili hijerarhija onih koji donose odluke
 DIMENZIJE NACIONLANIH KULTURA -
SCHWARTZ
 Prvo osnovno pitanje sa kojim se suočava svako društvo
je uređivanje prirode odnosa između pojedinca i grupe.
Odgovori: konzervativizam (društveni poredak,
poštovanje tradicije, sigurnost porodice) ili intelektualna
autonomija (radoznalost, otvorenost, raznovrsnost) .
 Drugo osnovno pitanje sa kojima se suočavaju sva
društva je obezbeđivanje odgovornog ponašanja koje će
očuvati društveni red. Odgovori: hijerarhija (društvena
moć, autoritet, poniznost) ili egalitarizam (jednakost,
socijalna pravda, sloboda, odgovornost, poštenje) .
 Treće osnovno pitanje koje se nameće svim društvima
jeste odnos ljudi prema njihovom prirodnom i
društvenom okruženju: Odgovori: ovladavanje ili
usklađivanje
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -
HALL
 Osnovni kriterijum diferenciranja tipova kultura je značaj
konteksta u komunikaciji
 Kulture visokog konteksta su kulture u kojima se
značenja poruka koje je komuniciraju nalaze, koliko u
samoj poruci, toliko, ako ne i više, i u kontekstu
komunikacije
 Kulture niskog konteksta su kulture u kojima i pošiljalac i
primalac poruke podrazumevaju da su sva značenja
koja treba da se prenesu sadržana u samoj poruci, a da
se u kontekstu nalazi malo ili nimalo značenja
 Razlike između kultura niskog i visokog konteksta mogu i
te kako da utiču na efikasnost komunikacije i pregovora
u multikulturalnom kontekstu
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA - HALL

 Kulture visokog konteksta

 Međusobni odnosi ljudi relativno dugo traju i pojedinci osećaju
snažnu zainteresovanost za druge osobe.
 Postoji izražena komunikacija uz pomoć »zajedničkog koda«
(konteksta).
 Ljudi na pozicijama moći su lično odgovorni za delovanje
podređenih, što dodatno vrednuje međusobno lojalnost između
nadređenih i podređenih.
 Sporazumi su često pre usmeni nego pisani, ugovori su vrlo
kratki
 »Insajderi« i »autsajderi« su jasno odvojeni; u autsajdere
spadaju, na prvom mestu, ljudi koji nisu pripadnici porodice,
klana, organizacije i, na kraju, stranci (tj. pripadnici drugih
kultura).
 Kulturni obrasci su duboko »ukorenjeni« i sporo se menjaju.
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA - HALL

 Kulture niskog konteksta

 Odnosi među pojedincima su relativno kratkotrajni i ne vrednuje
se preterano izražena povezanost sa drugima.
 Komunikacione poruke moraju biti jasne i u procesu
komunikacije se može manje oslanjati na kontekst i, na primer,
neverbalnu komunikaciju. (Uputstva za upotrebu proizvoda)
 Autoritet je raspodeljen kroz ceo birokratski mehanizam i odnosi
lične odgovornosti se retko uspostavljaju.
 Sporazumi su češće pisani nego usmeni. Ugovori su vrlo dugi,
smatraju se konačnim i pravno obavezujućim.
 »Insajderi« i »autsajderi« se manje jasno razlikuju, što
podrazumeva da se stranci relativno lakše prilagođavaju u takvoj
kulturi.
 Kulturni obrasci se brže menjaju
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -
HALL
 Klasifikacija kultura prema odnosu prema prostoru
 Kulture teritorijalnog karaktera
 Prostor se tretira kao centar moći.
 Ljudi žele da jasno omeđe svoj fizički, ali i duhovni i emocionalni
prostor, i ne osećaju se lagodno ako treba da ga dele sa drugima
 Kultura implicira i nešto veću distancu među ljudima, kako fizičku,
tako i psihičku
 Komunalne kulture
 Prostor se tretira kao centar zajednice
 Ljudima je potreban mnogo manji prostor, fizički i psihički, kako bi
se osećali lagodno.
 Oni su spremni da dele svoj prostor sa drugima
 Veze između ljudi su u ovim kulturama mnogo prisnije.
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -
HALL
 Klasifikacija kultura prema odnosu prema vremenu
 Monohromatske kulture
 Vreme je konceputalizovano kao apsolutni pojam.
 Vreme je precizno i jasno, prošlost je potpuno razdvojena od
sadašnjosti, a ova od budućnosti.
 Vreme protiče linearno, a događaji su striktno vezani za određeno
vreme, te zato određeni događaj, koji se desio u jednom
vremenskom periodu, nema nikakve veze sa događajima u drugim
vremenskim periodima
 Polihromatske kulture
 vreme je konceptualizovano kao relativni pojam,
 Vreme protiče spiralno, ciklično ili kružno.
 Vreme se odvija u ciklusima i stalno se ponavlja. Događaji se
ponavljaju kada se vremenski ciklus završi i novi počne ispočetka.
 Stoga događaji u jednom vremenskom periodu i te kako imaju veze
sa događajima u drugim vremenskim periodima. Sve što se događa
se već nekada dogodilo, samo u drugom obliku
 DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -
GLOBE PROJECT
 Distanca moći je stepen do koga društvo prihvata
autoritet, nejednakost moći i statusne privilegije. U
društvima sa visokom distancom moći postoji jasna
podela na klase, a moć se vidi kao osnovno sredstvo za
obezbeđenje poretka u društvu. U društvima sa niskom
distancom moći postoji velika srednja klasa, a mobilnost
ljudi ka višim socijalnim slojevima je visoka.
 Izbegavanje neizvesnosti. Stepen u kojem društvo,
organizacija ili grupa nastoje da izbegnu nepredvidljivost
budućih događanja oslanjanjem na društvene norme,
rituale i procedure. Kulture sa visokim izbegavanjem
neizvesnosti se karakterišu visokom formalizacijom
društvenih interakcija, oslanjanjem na ugovore, poredak
i formalizovane podatke.
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -
GLOBE PROJECT
 Humana orijentacija je stepen u kome društvo ohrabruje
i nagrađuje pojedince za njihovo poštenje, prijateljsku
raspoloženost, velikodušnost, brižnost, uviđavnost i
pažljvost prema drugima. U takvim kulturama ljudi su
motivisani potrebom pripadnosti i visoko uvažavaju
potrebe drugih.
 Institucionalni kolektivizam je stepen u kome društvo
ohrabruje i podržava kolektivnu raspodelu resursa i
kolektivnu akciju. U kulturama sa visokim
institucionalnim kolektivizmom pojedinci se smatraju
međusobno veoma povezanim, a grupna lojalnost se
poštuje, pa čak i po cenu individualnih performansi
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -
GLOBE PROJECT
 Unutar grupni kolektivizam je stepen do koga pripadnici
kulture u svojim organizacijama ili porodicama izražavaju
lojalnost, ponos i zajedništvo. U kulturama sa visokim
unutar grupnim kolektivizmom socijalne obaveze su
važan regulator ponašanja ljudi. U takvim kulturama se
pravi jasna razlika između unutar grupnih, bliskih osoba
(on group) i osoba van grupe (out group).
 Odlučnost je stepen u kome su pojedinci odlučni,
kompetitivni, agresivni i skloni konfliktima u odnosima sa
drugima. U kulturama sa visokom odlučnošću ceni se
kompetitivnost, uspeh i progres. Komunikacija je
direktna i otvorena. Ljudi teže da ovladaju svojim
prirodnim i društvenim okruženjem.
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -
GLOBE PROJECT
 Rodna ravnopravnost podrazumeva stepen u kome
društvo teži smanjenju rodne neravnopravnosti. U
kulturama sa visokom rodnom ravnopravnošću na
poslovima je manje segregacije po polu, a više je žena
na visokim pozicijama
 Orijentacija ka budućnosti je stepen u kome društvo
ohrabruje i nagrađuje ponašanja orijentisana na
budućnost kao što su: planiranje, ulaganja u budućnost i
odlaganje zadovoljstva. U kulturama sa visokom
orijentacijom ka budućnosti ljudi su skloniji da štede, kao
i da rade za rezultate koji će se ostvariti tek u dugom
roku.
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -
GLOBE PROJECT
 Orijentacija na performanse predstavlja stepen do koga
društvena zajednica ohrabruje i nagrađuje visoke
performanse, inovacije, visoke standarde i odlučnost. U
kulturama sa visokom orijentacijom na performanse
cene se odlučnost i rezultati.
AGRARNA (PREINDUSTRIJSKA) KULTURA U
SRBIJI
 Pretpostavka o ograničenom dobru: svako dobro je
ograničeno, ne može se stvarati već samo redistribuirati
 Proizilazi iz ograničenosti zemlje kao osnovnog resursa
 Neophodnost redistribucije dobara i centralnog autoriteta
koji vrši tu redistribuciju
 Vrednosti agrarne kulture
 Egalitarizam
 Kolektivizam
 Autoritarizam
 Statičnost
 Fizički rad
 KULTURNA KONVERGENCIJA ILI
DIVERGENCIJA
 Funkcionisanje i institucije tržišne privrede, i sa njome
kompatibilnih praksi menadžmenta, izgrađeni su na
sasvim određenim pretpostavkama i vrednostima koje
čine “menadžersku ideologiju”
 Pretpostavke i vrednosti na kojima je izgrađena tržišna
privreda i menadžment došle su iz nacionalnih kultura
zemalja u kojima je izgrađena tržišna privreda i
menadžment (Zapad, protestantska osnova)
 Da li prihvatanjem tržišne privrede i menadzmenta,
nacije sa različitom kulturom moraju da prihvataju i
pretpostavke i vrednosti na kojima su oni izgrađeni?
 KULTURNA KONVERGENCIJA ILI
DIVERGENCIJA

 Hipoteza konvergencije - nacionalne kulture će

konvergirati jer će izgradnja savremene tržišne privrede
u nerazvijenim i tranzicionim zemljama dovesti do
promena njihove nacionalne kulture
 Tehnološka determinanta dominantna – primena menadžerske
tehnologije implicira prihvatanje pretpostavki na kojima je
izgrađena
 Uticaj informacione tehnologije, globalizacije, multinacionalnih
kompanija i politički uticaj SAD, EU, konsultanata, univerziteta
 Zaključak: treba izgradjivati model tržišne privrede sa svim
institucijama koje su poznate i istovremno menjati nacionalnu
kulturu prema modelu zapadnih zemalja
 KULTURNA KONVERGENCIJA ILI
DIVERGENCIJA

 Hipoteza divergencije - nacionalne kulture će divergirati

jer je relacija pretposatvki i vrednosti i tržišnih
mehanizama i menadžment praksi slaba
 Kulturna determinanta je dominantna
 Nacionalna kultura kao nepromenljiva
 Ne postoji jedinstveni kulturni obrazac tržišne ekonomije i
menadžmenta (SAD – Nemačka – Japan)
 Globalizacija i informaciona tehnologija čine ljude svesnim razlika
i sopstvenog identiteta
 Zaključak: treba ljubomorno čuvati sopstvene kulturne
specifičnosti a istovremeno raditi na modifikaciji tržišnog modela
privrede kao i menadžerske tehnologije kako bi se oni prilagodili
što je više moguće nacionalnoj kulturi (primer Japana)
 KULTURNA KONVERGENCIJA ILI
DIVERGENCIJA

 Hipoteza krosvergencije
 kulturna i tehnološka determinanta su ravnopravne - na
ponašanje menadžera i zaposlenih utiču podjednako tehnološka i
kulturna detemrinanta
 nacionalne kulture će konvergirati i divergirati – dva simultana
procesa: modifikacija tržišne ekonomije i menadžerske
tehnologije, sa jedne strane i promena nacionalne kulture, sa
druge strane
 Zaključak: prilagođavati menadžment nacionalnoj kulturi i
nacionalnu kulturu menadžmentu
 KULTURNA KONVERGENCIJA ILI
DIVERGENCIJA – ISTRAŽIVANJE UTICAJA
PRIVATIZACIJE NA PROMENE VREDNOSTI
MENADŽERA
 Privatizacija treba da dovede do promene vrednosti i
stavova menadžera i zaposlenih

 Nacionalna kultura predstavlja determinantu radnih

vrednosti i stavova menadžera

 Privatizacija treba da dovede do promene vrednosti

nacionalne kulture u pravcu njene konvergencije sa
kulturama razvijenih zemalja
ISTRAŽIVANJE UTICAJA PRIVATIZACIJE NA
PROMENE VREDNOSTI MENADŽERA
 Menadžeri u svim preduzećima, bez obzira na svojinski
oblik, u visokom stepenu prihvataju vrednosti distance
moći, izbegavanja neizvesnosti, kolektivizma kao i
ženske vrednosti
 Statistički značajna razlika u prihvatanju postoji kod 8
od 20 stavova koji su korišćeni za ocenu snage
vrednosti
 Postoji statistički značajna razlika u prihvatanju
vrednosti distance moći između menadžera koji rade u
preduzećima u različitim oblicima svojine i to između
menadžera u privatnim, sa jedne strane i menadžera u
svim drugim oblicima preduzeća, sa druge strane
 Promena vrednosti menadžera efikasnija je kroz
izgradnju novog privatnog sektora nego kroz
privatizaciju postojećeg držvnog/društvenog sektora
ISTRAŽIVANJE UTICAJA PRIVATIZACIJE NA
PROMENE VREDNOSTI MENADŽERA
Privatno
5,00
preduzece
4,594,604,59 4,56
4,44 4,50
4,50
4,20 4,15 Potpuno
4,12 4,16 4,16
4,07
privatizovano
4,00 3,80
3,703,69 3,703,713,73 društveno
preduzeće
3,50 3,373,363,393,363,413,37 Delimično
privatizovano
društveno
3,00
preduzeće
Društveno
2,50 preduzeće

2,00 Državno
Distanca moći Izbegavanje Kolektivizam Ženske vrednosti preduzeće
neizvesnosti

Sva preduzeća
 SNAGA KULTURNIH VREDNOSTI
MENADŽERA I STUDENATA MENADŽMENTA

5,00
4,56
4,50
4,16 Menadžeri
preduzeća
4,00 3,73

3,37
3,50
3,10 3,07
3,00
2,67
2,60

2,50
Studenti master
studija
2,00
Distanca moći Izbegavanje Kolektivizam Ženske vrednosti
neizvesnosti
 KONVERGENCIJA I DIVERGENCIJA HRM
PRAKSE U SRBIJI

 Empirijsko istraživanje sličnosti i razlika praksi u

upravljanju ljudskim resursima između domaćih
kompanija i stranih kompanija koje rade u Srbiji
 Uzorak je uključio 24 domaće i 14 stranih kompanija,
upitnik je bio standardan CRANET upitnik sa 244 itema
 Nema mnogo razlike u praksama HRM između domaćih i
stranih kompanija Statistički značajne razlike nađene su
samo kod 33 (13.5%) od ukupno 244 variable. Dakle,
prakse HRM u domaćim kompanijama su slične
praksama stranih kompanija koje rade u Srbiji. Da li je to
dokaz konvergencije?
 KONVERGENCIJA I DIVERGENCIJA HRM
PRAKSE U SRBIJI
 Istraživanje je otkrilo 33 razlike u praksama HRM usled
dve rgupe faktora: kulturni faktori i institucionalni faktori
(najvažniji je nekompetentnost HR profesionalaca)
 Najvažnije razlike u praksama HRM koje su
prouzrokovane kulturnim faktorima (komunikacija i
informisanje zaposlenih, participacija zaposlenih,
upotreba sistema ocenjivanja performansi) duguju se
visokoj distanci moći i visokom kolektivizmu mada ima i
uticaja visokog izbegavanja neizvesnosti
 Može se predvideti dalje smanjivanje razlike između
domaćih i stranih preduzeća u praksi HRM