N ‘ \EBOIT? REC KANDA, za uP : xan 2 pore VOELIL Zp RUKOVEDOEA om -- ‘ fe ~Cilj Skolskog kruga je da pilotu obezbedi/preglednost iz svakog ugla skolskog kruga, da bude bezbedan za pilota koji ga obleée irukovodioca letenja koji je na zem|ji i rukovodi letenjennri da bude lep za oko nekog posmatrata. - Jedan od osnovnih saveta mladim pilotima je ,,.VISINA JE GORIVO, A BRZINA’ JE ZIVOT*. Svako ko ozbiljno shvati ovaj savet neée imati problema u daljoj jedriliarskoj kau - Skolski krug u iecapreel se moze podeliti u dve etape: * Prva etapa od poletanja do centra zone, moze se nazvati i penjuéi deo 8kOlskog kruga. Jedrilica je u aerozaprezi sa avionom u rezimu penjanja. © Druga etapa posle otkadinjanja u centru zone, u ovoj etapi dolazi do snizavanja na bezbednu visinu i izlaska iz zone rada, pa sve do sletanja. Ovaj deo skolskog. kruga sastoji se od planiranja — sletanja. S WAPARATI SIKU Bol se0€ HAVE SA OROCRLSI PEPAAO Kirag. SHisre pore TA nit, PACK RE TE, ZONA) METAN IE 7 res ee “64” PRIPREMA PRED LET pvh PUTA JEDNE 1STO 5.1.1 STAVLJANJE PADOBRANA has Uzimam padobran i stavljam ga ispred sebe eh ko da bude okrenut od mene. Padobran stavljam na stede¢i nagin, Padobran stavIjam pred sebe okrenut od mene, tako da sistem yew ep SVOU) veze je okrenut od mene. izvréem Sake u visini zglobova prema napolje i hvatam rukama tako da desna nika hvata desninaramenicu a levom hvatam levu naramenicu. Zamahujem padobran na svoj jedni zglobnih strana, Tako da padobran zabacujem na leda. Izvrtanjem ruku ispred sebe sam stvo ustove da kada padobran dode u poziciju da je na ledima. Naramenice padobrana padaju na ramena, leva naramenica pada na levo rame a desna naramenica pada na desno rame, Tako da se idobran praktiéno naSao na svom mestu tj. ledima. Zakopéavam desnu preponskw Pac pr i. pe prep Ves see 7 ~~ zakopéavam levu preponsku vezu i na kraju zakopéavam grudnu vezu. DoteZem i prilagodavam padobran po sebi. 5.1.2 ULAZAK U KABINU I SMESTAJ PILOTA U KABINU Odbravljujem i otvaram poklopac kabine. Zatim okreéem leda levom rubu kabine i nasedam na levi rub kabine. Ulazim u jedrilicu tako sto se desnom rukom oslanjam na desni rub kabine a levom rukom se oslanjam na levi rub kabine, Desnu nogu stavljam na mesto za desnu nogu a levu nogu postavijam na mesto za Levu nogu. Tako oslonjen na obe ruke se spustam u sediste jedrilice. ‘Odmah nakon sto sam se smestio u sudiste jedrilice prihvatam ruticu za podesavanjti no2nih komandi i podeSavam daljinu no2nih komandi. PodeSavanje noznih komandi-vrsim sve dok ne prilagodim no?ne komande da mi ne budu, ni preblizu a ni predaleko. Tako da sa obe noge mogu da uradim pun otklon komande a da mi ne predstavlja napor. Sa svoje leve i desne strane w visini struka i ramena mi se nalaz€ sistemitrbusnil od jedrilice. Sistem se sastoji iz para trbuSnih i para ramenih veza (Oba ova para veza se spajaju u jednoj tacki u visini trbuha. Sve tako sakupliene utvrdujem ih sa uutvrdivaéem koji se nalazi obigno na jednoj od trbusnih veza sistema veze jedrilice. Zatim podeSavam zategnutost trbusnih i ramenih veza tako da budu dovoljno zategnute, a da pri tome zategnutost sistema veza jedrilice mi ne prestavlja opterecenje a da pri tome mogu da mi sve komande budu na dohvat ruke. 4 ZAREE iramenih veza "gn Co RECEMCE SU ISTE Posletinja konfrola komandi i pregled instrument table nepostedno pred poletanje, I. Poslednja kontrola komandi(palica, no?ne komande) i pregled instrument table neposredno pred poletanje. Palicom tj. komandom dubine i nagiba pravim Jjedan kru’ni pokret punog kruga. Tako da palica oda maksimalne otklone svim praveima, Nozne komande, guram jednu a zatim i drugu nogu, Tako da bi dobio maksimalni otklon noznih komandi —_ 2. Odbravijivanje i izvlaéenje vazdusnih koénica, zatim ponovno uvlagenje i zabravijivanje, > 3. Trimer na prednji polozaj ,natrimovana na nos*, 4. Visinomer na nul, 5. Provera potom sa leve na desnu stranu svakog instrumenta i sve ispred sebe u kabini i 6. Provera radio veze 123.50 MHz. 5.1.3 ZNACINA STARTU I TOKOM SLEPA Komunikaciju izmedu pilota jedrilice i pilota aviona i zemaljske stanice rukovodioca letenja ili starta obezbeduje radio stanica na istoj frekfenciji. Signali na startu se znaju davati i Koristeéi signalne zastavice. Pored toga, uobigajeni su i vizuelni signali koji nedvosmisleno prenose najjednostavnije poruke. Na primer, krilo koje le2i na zemlji je nedvosmisleni znak da Jedrilica nije spremna za poletanje, dok podignuto krilo u horizontalnom poloZaju znai da je sve spremno. aa ‘Tokom Slepa pilot avion|takode moze uputiti opti¢ke signale: na primer pomeranjem vertikalnog stabilizatora levo-desno ako sa jedrilicom nesto nije u redu (obfno nisu uvugene vazdusne koénice ili nisu spustena zakrilea ili je ostao repni tofak na repu ili sligno.), Mahanje krilom pre dogovorenog vremena je takode jedan od signala koji moze pilot avion da uputi pilotu jedrilice, ovaj signal ima znacenje da uze treba odmah otkaditi jer pilot aviona ima problem sa avionom i ne moze obezbediti bezbedan dalji let aero-zaprege. ovpe TACHA viatsTO 2AkETA 12 S 2nnee6.0 LEVI SKOLSKI KRUG 3. 150m 450ft Izlazak iz zone rada 00m9 POVLACY SAIL AEM a RAREZ 2AREE 6.1 POLETANJE U senozdeneza Prvi segment (ili krak) skolskog kruga je penjuéi i zove se ake poletanje ili krak uz vetar. Drugi krak takode je pehjuéi i zove se krak kroz vetar. Tregi krak jé takode penjuéi, horizontalni krak i zove se niz. vetar\i traje do otkaginjanja. Od prvog dela, preko drugog i treéeg dela i sve do jedriligarske zone, Jedrilica se nalazi u aerozaprezi. U treéém kraku, dolaskom na taéku naspram. slova ,.T“ — centar ,jedriligarske zone" t) .zone rada"/ Mestu za izvodjenje veZbi, jedriliga se otkaginje od aviona i potinje izvodenje planiranih vezbi u zoni za ve2banje. ‘Aerozaprega prvi zaokret skolskog kruga izvodi na visini od oko 100m, drugi na visini od oko 150 = 180m dok u centar ,zone rada" aerozaprega ima visinu od oko 300 — 350m pre otkadinjanja jedrilice od Sleperskog aviona. zaRtZ Pruzam svoju desnu ruku i hvatam kvaku od rave na levom rubu poklopea kabine. Posto jepoklopac kabine otvoren i on se nalazi iznad mened Spustam poklopac kabine tako da je zatvorim i odmah je zabravijujem kabinu. 759°, aagee Proveravam da Ii je kabina zatvorena i zabravljena tako sto je pokuSavam gurati prema gore. U slugaju da kabina krene prema gore. Zfaéi da je nisam dobro zatvorio i zabravio. U tom slueaju ponavljam postupak zatvaranja i zabravljivanja kabine. Pilot aviona dolazi isrpred mene i postavlja se u pravac piste tu pravac poletanja, Prilazi mi pomoénik sa moje desne strane, da zakaGi wre za . Izdaje mi komandu ,OTKACIVAC. Tratenf€ ties onkarhaticvom rukon kiaie fate boi Povladim rudicu otkagivaca prema sedi. "472M LEvO0" Rewer REE EU Na pomoénikovu komandu ,.PUSTI!*.Pustam rudicu otkativaéa. Veoma je vakne-da-se rudica otkadivata pusti iz ruke, a ne da se ruka ispruza i prati uvlagenje rudice otkadivaéa, Pomognik proverava da li je kuka na jedrilici dobro zakavila uze tj. alkicu od wZeta. Proveravanje kuke se radi tako Sto se pomoénik udalji od jedrilice na udaljenost od 3-5 metara i . snaznim povlaenjem sajle prema sebi. Nakon izvrSene probe kuke, pomoénik odlazi u moju desnu stranu prema kraju krila, Pogledom pratim ispred desnog krila kako se pomoénik udaljava od jedrilice i Gekam da dode do kraja krila i da se okrene prema meni i podigne svoju desnu ruku. Podizanjem desne ruke mi daje znak da je on na bezbednom odstojanju od jedrilice, Poletanje moze da potne sa njegove strane. Pogied usmeravam ponovno na komandnu tablu i radim poslednju proveru instrument table i cele kabine. Posto sam ustanovio da je sve u redu sa moje desne strane i u kabini, Pogled usmeravam na svoju lévu stranu i na kraju krila uocavam startera finiSera. V2AREZ Starter finiSer budno prati odvijanje radnji oko pripreme za poletanje i brine se da krilo ostane Je2eéi na zemlji sve dok pripreme traju. Posebno proverava da li je skinut mobilni to¢ak sa trupa, da li je ue zakaceno za avion. Pilot jedtilice podize svoju levu ruku i dajemtznak starteru finiseru da je spreman za poletanje. Starter finiSer podize krilo sa zemlje i postavija ga u visinu tako da oba krila budu jednako podignuta i pokuSava da ispravi pravac jedrilice. Nakon toga sto je sveto uradio podize svoju leva ruku kao znak da je i on spreman za poletanje. Starter finiser tréi uz jedrilicu pridZavajuéi krilo desnom rukom ovlas, toliko dugo dokle moze da prati jedrilicu, ne sme da zadrZava ili da gura krilo napred. Ako se spotakne ili padne, mora odmah da pusti krilo iz ruke. 14 9 2ARET6.1.1 SMERNICE PILOTU JEDRILICE TOKOM SLEPA Zadatak pilota jedrilice je: dda pazljivo motri svaki pokret aviona Slepera i da ga tagno prati, jedrilicu treba natrimovati na nos. Time se postize da jedrilica leti mirnije i da se pilot manje zamara. setljivost komandi tokom slepa su razliéite, Najosetljivija je komanda dubine, zatim komanda nagiba potom komanda pravca (koja u odnosu na slobodan let gubi od efikasnosti). Poyeéana osetljivost komandi dubine i nagiba je zbog poveéane brzine leta koja je veéa od brzine najbolje finese, dok komanda pravea gubi efikasnost zbog sile u uZetu vezane u nosu jedrilice (Kuki u zaprezi komandu di komandovati energinije. u_zaprezi koordinirano komandovanje (zajedni¢kom) delovanju komande nagiba i pravea i ke uupotrebu tih d andi odvojeno Koristiti. > Nigk Dede FORME CASTE ine i nagiba treba komandovati finije dok komandu pravea treba Pilot jedrilice daje glasom putem radio stanice signal Sleperu da zateze uze. JULIET KILO zatezi INDIA SIERA P COMM! STP Fe JUNET KU = Mode se zatezanje komandovati i zastavicama. * Komandovanje zastavicama Pomognik starter signalista. nalazi se naspram aviona u visini krila okrenut prema avionu, na dovoljnoj udaljenosti od krila avina da pilot aviona moze da jasno vidi zastavice. U desnoj ruci drai belu zastavieu usmerenu ka zemlji u levoj ruci crvenu koja je usmerena u smeru poletanja u horizontalnom polozaju. Komanduje zatezanje tako sto mase belom zastavicom u oborenom polozaju. Kako se konopac postepeno zatezZe tako on prati avion i prati zatezanje kanapa. Kako se kanap postepeno zeteZe tako on postepeno podize cervenu zastavicu u vertikalni polozaj. Kada je kanap zategnut: bela zastavica je u stanju mirovanja i oborena naslonjena je na zemlju a crvena je u vertikalnom polozaju iznad glave pomognika starta. Znak za SLOBODNO POLETANIE je kada pomoénik starter signalista energiéno promeni crvenu i belu zastavicu. Tako da one zamenjuju mesta, Crvena zastavica iz. polozaja uspravno podignute se energiéno kreée prama dole a bela zastaviea energigno iz polozaja od dole pomera prema gore. Kada su zastavite zamenule svoje polozaje, Starter signalista belu zastavu iz. polozaja iznad gore pomera energiéno pod uglom od 90° u pravcu poletanja scrozapreg i time dae signa ploy da je komandu, SLOBODNO POLETANIE. 7 katie A 570 ppt SERA Nakon Sto se uve zateglo, Pilot a radio signal feo REZ, 15ZATEZANJE UZETA SE RADI ILI SAMO SA ZASTAVICAMA ILI SAMO SA RADIO VEZOM. NIKAKO KOMBINOVANO! JULIET KILO slobodno poletanje INDIA SIERA 6.2 POLETANJE Poletanje se sastoji iz tri faze: zalet, polet i uzlet 6.2.1 PRVA FAZA-ZALET Prva faza potinje od nulte brzine jedrilice tj. od momenta kada se totak glavnog stajnog trapa jedrilice pokrene i traje sve do momenta do kada se togak glavnog stajnog trapa jedrilice ne odvoji od zemlje a to je brzina negde oko 65knv/h. Gledam pravo napred ispred sebe, u rep i krila od aviona i uotavam horizont. Palicu sam postavio u blagi prednji poloZaj. Ovaj i ovakav polozaj palice obezbeduje jedrilici da tokom prikupljanja brzine podigne rep. Podizanjem repa jedrilica zauzima ugao isti kao i kada leti a samim time otpori svedeni na minimum. Avion podinje da se kreée, gledam u rep i krila od aviona i u odnosu na nji odréavam krila jedrilice u horizontu tj. bez nagiba. Za odr2avanje krila w horizontu koristim komandu nagiba tj palicu levo i desno. BeRez ions Zbog male brzine kretanja spn samom povetku/Otktoni palicom i noznim Komandama levo i desno moraju da mi{budu energicniji i izdasniji. Kako brzina kretanja aerozaprege raste tako su i moji otklonj sve manji ali ne i manje energitni. Kada jedrilica prikupi dovoljnu brzinu! Ona ée sama da podigne rep i to je meni znak da jedrilica je prikupila dovoljno brzine da mogu polako da povlacim palicu prema sebi i da odvojim totak ¢glavnog stajnog trapa od zemlje, Rep aviona mi sluzi da odrZavam pravac jedrilice po principu ,Moj nos u njegov rep”. Krila aviona mi sluze da bi lakSe odr2avao nagib jedrilice. Moj osnovni zadatak u ovoj fazi jeste da odrzavam pravac jedrilice i bez nagiba. ~ Odréavanje zadatog pravea jedrilice, radim tako sto guram levu ili desmu pedalu noznih komandi tj. komandi pravea prema potrebi, ’ = Odraavanje jedrilice bez nagiba, ostvarujem tako Sto pomeram palicu levo ili desno ne dozvoljavajuci da krilo padne na zemlju. Mera bezbednosti:_, vi ucagy 8KRETAWIA U ovoj fazi,wake skretanje sa pravea 30 stepeni i vie mora se izvrSiti otkaginjanje. SLEDRUIE U KRULA Buen . CLEMTE U REP AVIONA -. ~~ 16z, Zz _ BTR SK ACI KOMARDIOA DA pb) SE CPVEWE FOCPK OP FRCIE € 1 ZADRBALA V/SIN® ed 20-30 OF 7 6.2.2. DRUGA FAZA-POLET & Druga faza potinje od momenta kada se toak glavnog stajnog trapa jedrilice odvoji od zemilje(brzina oko 6Skm/h) i traje sve do momenta kada avion potinje strmije da penje(brzina od 100-120km/h). Gledam pravo ispred sebe, ,,u rep aviona™ i ,krila aviona u horizont™ Moj osnovni zadatak u ovo} fazi jeste da odr2avam pravac jedrilice ,Moj nos u njegov rep” i bez nagiba, = Odravanje zadatog pravea jedrilice, radim tako Sto guram levu ili desnu pedalu noznih komandi tj. komandi pravea prema ,,u rep aviona’ poirebi da bi ostvario princip ,Moj nos u njegov rep™ - Odrzavanje jedrilice bez nagiba”, ostvarujem tako Sto pomeram palicu levo ili desno ne dozvoljavajuéi da krilo promeni svoj polozaj a polozaj koji moram da ostvarim je da mi krila stoje vodoravno. ~ _,Krila aviona u horizont™ znati da linija: moje oko, krila aviona i horizont moraju da budu uu jednoj ravni. Ovaj princip ostvarujem tako Sto povlagim palicw na sebe ili je guram od sebe. Ovo je osnovni princip pracenja aviona u aerozaprezi. U ovoj fazi jedrilicu trebam da odrZavam na visini od nekih 20-30cm iznad zemlje sa vee pomenutim komandama, 6.2.3. TRECA FAZA-UZLET ‘Treéa faza potinje od momenta kada avion poéine strmije da penje i traje dok avion ne postigne dogovorenu visinu(300 ili 600 metara) brzina penjanja je od 100-120km/h Sto je brzina kretanja aerozaprege veéa i reakcija pilota jedrilice mora biti br2a i energignija, Gledam pravo ispred sebe, ,,u rep aviona’’ i ,krila aviona u horizont™ Moj osnovni zadatak u ovoj fazi jeste da odréavam pravac jedrilice .Moj nos u njegov rep", bez nagiba i ,krila aviona u horizont™ = OdrZavanje zadatog pravca jedrilice, radim tako Sto guram levu ili desnu pedalu noznih komandi tj, komandi pravea prema .,u rep aviona’” potrebi da bi ostvario princip ,Moj nos unjegov rep™ ~ OdrZavanje jedrilice ,,bez nagiba”, ostvarujem tako Sto pomeram palicu levo ili desno ne dozvoljavajuci da krilo promeni svoj polo2aj a poloZaj koji moram da ostvarim je da mi krila sioje vodoravno, ~ ,Krila aviona u horizont™ znavi da linija: moje oko, krila aviona i horizont moraju da budu u jednoj ravni, Ovo je osnovni princip praéenja aviona u aerozaprezi. IZ gg Phe lee U ovoj fazi jedriliee: trebapt da pratim dinamiku penanja aviona tj. toliko da povlaéim palicu ka sebi da bi ostvario princip ,,Krila aviona u horizont’ ili u suprotnom gurati palicu od sebe. Neko osnovno nagelo u pragenju aviona u aerozaprezi jeste da, Ako si i nadvisio malo avion. Nemoj gurati palicu od sebe da bi ostvario princip ,,Krila aviona u Korizont™, Veé malo. 24222 saéekaj i zadr2i postignutu visinu jer avion ima tendenciju stalnog penjanja, Tako da ée vrlo br20 doéi u svoju poziciju, a to je ,,Krila aviona u horizont’™™. et 4 ZAREZ { URE? PORE 711 DESHO 7.0 PRVI ZAOKRET U AEROZAPREZI Avion na visini od 100 metara poéinje da radi prvo skretanje u Jevu stranu. U ovoj poziciji kada pratim avion u aerozaprezi, PSS tj. slovo ,,T” mi se nalazi iza leda. Avion lagano se naginje na levu stranu i potinje da skrege u svoju levu stranu, Moj zadatak u prvom zaokretu u aerozaprezi jesteda: = Noznim komandama ostvarim praéenje aviona u smislu odréavanja pravea i dr2eéi se prigcipa Moj nos u njegoy rep”, - Danagnem jedrilicu u levu strany tako Sto éu pomeriti palicu u levu stranu, Pomerajuéi palicu u levu stranu tako da‘ostvarim nagib koji je ostavrio i avion. Mogtige greske: ~ OSTVARUIEM 1a. ,Malo noge™. U ovom sluéaju avion kao vugna sila Ge uvek imati tendenciju da ti nos jedrilice uvude u rep avion, — S74 SE DESIVA $A FEDRLILOM LV avert StUCBIY ? Popravka greske: Z ) 1. poveéati otklon leve pedale, ( PRITSWUT? VASE LEVY PE DIY 2. ostaviti i nista ne raditi, sagekati da se stvar reSi sama, NAPOMENA: Nikada ne birati opciju 2! 1b, ,Puno noge™. Ovo je malo te2i oblik greske u odnosu na prethodni primer. U ovom sluéaju avion takod tendenciju da ti uvuée nos u njegov rep. Samo sto je problem jer jedrilica je zauzela manji ugao kretanja u zaokretu u odnosu naavion. —~ KLI2/ of SPILTMY S7RASU 2.21 Popravka greske: smanjiti otklon leve pedale. 2a. Mali nagib” NAIGEZAZLEN/I/ ‘Ovo je najbolji oblik greske. Avion ima stalnu tendenciju da nos jedrilice uvuée u rep aviona. Popravka greske: nagib ostaviti taj koji je zauzet ali poveéati otklon noZne pedale i namestiti nos, Jedrilice u rep aviona, ez 2b. ,,Veliki nagib”. for Da sam prilikom guranja palice. Preterao sa otklonom palice u levu stranu i jedrilica ima tendenciju da postigne veéi nagib od aviona. Samim time tu nastaje problem jer ¢e jedrilica da skraéuje putanju zaokreta i da bude bréa od aviona. Ovo jeste najte?i oblik greske. Popravka greske: ova greSka se mora u Sto kraéem vremenskom roku resiti smanjivanjem nagiba iu Sto kragem vremenskom periodu noznim komandama uspostavi pravac ka rept aviona, 3. ,Uzonjavanje™ ~Uzvonjavanje’ je najtezi oblik greske u aerozaprezi éija neprijatnost raste sa brojem zvonjenja tj, amplituda kretanj Ova greska se zasniva na zakasneloj reakciji komandovanja tj. zakasneloj ispravei greske. Osnova greske jeste sto se saéeka rep aviona da dode u cilj nosa jedrilice. Pa se tek tada reaguje. Zato je i navedeno da je zakasnela reakcija popravke. ZMee 17 Popravka greske: kada se iskomanduje popravka nagiba i praveaYSaceka se darilica, krene u komandovanu stranu i onog momenta se komanduje kontra od prethodne komande. Time se dobije da se jedrilica zaustavije u repu aviona i sa manjim ili istim nagibom krila. 4. ,Praékanje™ »Praékanje’” je lal blik greske u aerozaprezi ali je neprijatnost dosta velika 18i Z surROTMY NOE OD CLOG * Osnova greske jeste da sam u nekom trenutku praéenja aviona gurnuo ili gurdo palicu vise od sebe i uZe se olabavili. Ovim guranjem palice od sebe sam postigao da sam podko da imam veéu brzinu kretanja od aviona i samim time je doSlo do toga da se uze olabavilo, Popravka greske: kao prvo vrati krila aviona u horizont. Zatim komandovati suprptnu nogu i u Sto kraem vremenskom periodu vrati se principu: »Moj nos u njegov rep". U toku ove popravke nastale greske moze se ofekivati jo8 jedno do dva praékanja dok se jedrilica ne vrati u redovnu poziju u aerozaprezi. Kada avion ispravi nagib i ustali kretanje pravo napred. ZavrSen je prvi zaokret. U pravolinijskom kretanju pratim avion u smislu: ~ yMoj nos u njegov rep”, - Bez nagiba {j. ,,.Krila aviona u horizont + Brzinu kretanja aerozaprege diktira avion remorker ali okvima brzina je 100-120km/b. 8.0 DRUGI ZAOKRET U AEROZAPREZI Avion na visini od 150 metara podinje da radi drugo skretanje u levu stranu, U ovoj poziciji kada pratim avion u aerozaprezi, PSS tj, slovo ,,T"" mi se nalazi sa leve strane u zadnjim, uglovima tj. na 7-8 sati. Avion lagano se naginje na levu stranu i poginje da skrege u svoju levu stranu. Moj zadatak u drugom zaokretu u acrozaprezi jeste da: - NoZnim komandama ostvarim pra¢enje aviona u smislu odrZavanja pravea i drZe¢i se principa »Moj nos u njegov rep™, - Danagnem jedrilicu u levu stranu tako sto éu pomeriti palicu u levu stranu, Pomerajuéi palicu u levu stranu tako da ostvarim nagib koji je ostavrio i avion. Moguée gresk 1a. Malo noge’ U ovom slugaju avion kao vuéna sila ée uvek imati tendenciju da ti nos jedrilice uvuge u rep aviona. Popravka greske: 5. poveéati otklon leve pedale, 6. ostaviti da se stvar reSi sama. NAPOMENA: Nikada ne birati opeiju 2! Ib. Puno noge™. Ovo je malo te2i oblik greske u odnosu na prethodni primer. U ovom sluéaju avion takode ima tendenciju da ti uvuée nos u njegov rep. Samo sto je problem jer jedrilica je zauzela manji ugao kretanja u zaokretu u odnosu na avion. Popravka greske: smanjiti otklon leve pedale. 2a, .Mali nagib™. Ovo je najbolji oblik greske. Avion ima stalnu tendenciju da nos jediilice uvute u rep aviona. Popravka greske: nagib ostaviti taj koji je zauzet ali poveéati otklon nozne pedale i namestiti nos jedrilice u rep aviona. 2b. Veliki nagib™. Da sam prilikom guranja palice. Preterao sa otklonom palice u levu stranu i jedrilica ima tendenciju da postigne veci nagib od aviona. Samim time tu nastaje problem jer e jedrilica da skraéuje putanju zaokreta i da bude br2a od aviona. Ovo jeste najtezi oblik greke. 2 er — ZAsre povavirad ERESKE U sUAKOrT ZAR ~ CRESUL sv ps7 Lv SVAKIA 2HOMRETC 19 - 70 SE suvisrePopravka greske: ova greska se mora u Sto kragem vremenskom roku resiti smanjivanjem nagiba jiu Sto kraéem vremenskom periodu noZnim komandama uspostavi pravac ka repu aviona. 7. 4Ulzvonjavanje™ Uzvonjavanje™ je najtezi oblik greske u aerozaprezi Sija neprijatnost raste sa brojem zvonjenja {j, amplituda kretanja. Ova greska se zasniva na zakasneloj reakeiji komandovanja tj. zakasneloj ispravei greske. Osnova greske jeste Sto se saéeka rep aviona da dode uw cil nosa jedrilice. Pa se tek tada reaguje. Zato je i navedeno da je zakasnela reakcija popravke. v Popravka greske: kada se iskomanduje popravka nagiba i pravea. Saéeka se darilica krene komandovanu stranu i onog momenta se komanduje kontra od prethodne komande. Time se dobije da se jedrilica zaustavlje u repu aviona i sa manjim ili istim nagibom krila 8. ,Prackanje” Praékanje’” je laksi oblik greske u aerozaprezi ali je neprijatnost dosta velika, Osnova greske jeste da sam u nekom trenutku praéenja aviona gumuo ili gurao palicu. vi8e od sebe i uze se olabavili. Ovim guranjem palice od sebe sam postigao da sam podeo da imam veéu brzinu kretanja od aviona i samim time je doslo do toga da se uze olabavilo, Popravka greske: kao prvo vrati krila aviona u horizont. Zatim komandovati suprotnu nogu i us kkragem vremenskom periodu vrati se principu: ,Moj nos u njegov rep". U toku ove popravke nastale greske moze se oGekivati jo’ jedno do dva prackanja dok se jedriliea ne vrati u redovnu poziju u aerozaprezi Kada avion ispravi nagib i ustali kretanje pravo napred. Zavrsen je prvi zaokret. J pravolinijskom kretanju pratim avion u smislu: ~ Moj nos u njegov rep", 2 ~ Bez nagiba t. ,,Krila aviona u horizont™ = Brzinu kretanja aerozaprege diktira avion remorker ali okvima brzina je 100-120kn/h 9.0 TRECI ZAOKRET U AEROZAPREZI Avion na visini od 200-250 metara podinje da radi treée skretanje u levu stranu. U ovoj poziciji kada pratim avion u aerozaprezi, PSS §j. slovo ,,7"" mi se nalazi sa leve strane u paralelno sa mojim kretanjem tj. na 9 sati Avion lagano se naginje na levu stranu i potinje da skrege u svoju levu stramu, Moj zadatak u treéem zaokretu u aerozaprezi jeste da = Nodnim komandama ostvarim pragenje aviona u smislu odrZavanja pravea i drée¢i se principa »Moj nos u njegov rep”, = Danagnem jedrilicu u levu stranu tako Sto éu pomeriti palicu u levu stranu. Pomerajuéi palicu u Levu stranu tako da ostvarim nagib koji je ostavrio i avion, Moguée greske: Ia. ,Malo noge™. U ovom sluéaju avion kao vuéna sila ée uvek imati tendenciju da ti nos jedrilice uvude u rep aviona, Popravka greske: 9. poveéati otklon leve pedale, 10. ostaviti i niSta ne raditi, saéekati da se stvar resi sama. / PO WACLIAWIE 20