Kolko ZAOKRETA WIA AERO PBL LEZ) NAPOMENA: Nikada ne birati opeiju 2! 1b. ,,Puno noge™. Ovo je malo te7i oblik greske u odnosu na prethodni primer. U ovom slugaju avion takode ima tendenciju da ti uvude nos u njegov rep. Samo Sto je problem jer jedrilica je zauzela manji ugao kretanja u zaokretu u odnosu na avion. Popravka greske: smanjiti otklon leve pedale. 2a, Mali nagib™. ‘Ovo je najbolji oblik greske. Avion ima stainu tendenciju da nos jedrilice uvuée u rep aviond. Popravka greske: nagib ostaviti taj koji je zauzet ali povecati otklon no’ne pedale i namestiti nos Jedrilice u rep aviona. 2b. ,,Veliki nagib™. Da sam prilikom guranja palice. Preterao sa otklonom palice u levu stranu i jedrilica ima tendenciju da postigne veéi nagib od aviona. S time tu nastaje problem jer ée jedrilica da skracuje putanju zaokreta i da bude br2a od aviona. Ovo jeste najtezi oblik greske. Popravka greske: ova greska se mora u Sto kraéem vremenskom roku reSiti smanjivanjem nagiba i u Sto kraéem vremenskom periodu no2nim komandama uspostavi pravac ka repu aviona, 11. ,Uzvonjavanje™ Uzvonjavanje" je najtezi oblik greske u aerozaprezi ¢ija neprijatnost raste sa brojem zvonjenja tj, amplituda kretanja. Ova greska se zasniva na zakasneloj reakeiji komandovanja tj. zakasneloj ispravei greske. Osnova greske jeste Sto se saveka rep aviona da dode u cilj nosa jedrilice. Pa se tek tada reaguje. Zato je i navedeno da je zakasnela reakcija popravke. Popravka greske: kada se iskomanduje popravka nagiba i pravca. Saéeka‘se di krene u komandovanu stranu i onog momenta se komanduje kontra od prethodne komande. Time se dobije da se jedrilica zaustavije u repu aviona i sa manjim ili istim nagibom krila 12, ,,Praékanje™ »Praékanje’” je laksi oblik greske u aerozaprezi ali je neprijatnost dosta velika. Osnova greske jeste da sam u nekom trenutku praéenja aviona gurnuo ili gurao palicu. vise od sebe i uze se olabavili, Ovim guranjem palice od sebe sam postigao da sam poéeo da imam veéu brzinu kretanja od aviona i samim time je doslo do toga da se uze olabavilo. Popravka greske: kao prvo vrati krila aviona u horizont. Zatim komandovati suprotnu nogu i u Sto kragem vremenskom periodu vrati se principu: ,Moj nos w njegov rep’. U toku ove popravke nastale greske moze se ovekivati jo8 jedno do dva prackanja dok se jedrilica ne vrati u redovnu poziju u aerozaprezi. Kada avion ispravi nagib i ustali kretanje pravo napred. ZavrSen je prvi zaokret. U pravolinijskom kretanju pratim avion u smislu: »Moj nos u njegov rep”, - Bez nagiba tj. ,Krila aviona u horizont’ - Brzinu kretanja acrozaprege diktira avion remorker ali okvima brzina je 100-120km/h. 10.0 CETVRTI ZAOKRET U AEROZAPREZI Avion na visini od 250-300 metara podinje da radi ;etvrto skretanje u levu stranu. U ovoj poziciji kada pratim avion u aerozaprezi, PSS 4 slovo ,,T”” mi se nalazi sa leve strane u paralelno sa mojim kretanjem tj. na 9 sati POMAVLIANTE a1ad are re SPOREQN/ EFEKTT yeDRiticr Be roawel? povecnnT WAC PTA JM FE <: MCSA / a. pth. TEMDEM TL SHRETANSA apes ZAORAETO ZASTO SE To _Pe — — . ee CEWRTOAY Avion lagano je na levu stranu i potinje da skreée u svoju levu stranu, Moj zadatak u trecém zaokretu u aerozaprezi jeste da: = Noznim komandama ostvarim pra¢enje aviona u smislu odrZavanja pravea i dréeéi se prineipa Moj nos u njegov rep”, - Danagnem jedrilicu u levu stranu tako Sto éu pomeriti palicu u levu stranu. Pomerajuéi palicu uw levu stranu tako da ostvarim nagib koji je ostavrio i avion, Moguée greske: Ja, Malo noge™. U ovom sluéaju avion kao vutna sila Ge uvek imati tendenciju da ti nos jedrilice uvude u rep aviona. Popravka greske: 13. poveéati otklon leve pedale, 14. ostaviti i ni8ta ne raditi, sadekati da se stvar reSi sama, NAPOMENA: Nikada ne birati opeiju 2! Ib. Puno noge’. Ovo je malo tezi oblik greske u odnosu na prethodni primer. U ovom sluéaju avion takode ima tendenciju da ti uvude nos u njegov rep. Samo sto je problem jer jedrilica je zauzela manji ugao kretanja u zaokretu u odnosu na avion. Popravka greske: smanjiti otklon leve pedale. 2a, Mali nagib™. ‘Ovo je najbolji oblik greSke. Avion ima stalnu tendeneiju da nos jedrilice uvuée u rep aviona Popravka greske: nagib ostaviti taj koji je zauzet ali povecati otklon noZne pedale i namestiti nos jedrilice u rep aviona. 2b. Veliki nagib”. Da sam prilikom guranja palice. Preterao sa otklonom palice u levu stranu i jedrilica ima tendenciju da postigne veéi nagib od aviona. Samim time tu nastaje problem jer ée jedriliea da skraéuje putanju zaokreta i da bude brZa od aviona. Ovo jeste najtezi oblik greske. Popravka greéke: ova greska se mora u Sto kraéem vremenskom roku resiti smanjivanjem nagiba iu sto kraéem vremenskom periodu noZnim komandama uspostavi pravac ka repu aviona. 13, ,,Uzvonjavanje™ »Uzvonjavanje™ je najteZi oblik greske u aerozaprezi {j, amplituda kretanja Ova greska se zasniva na zakasneloj reakeiji komandovanja tj. zakasneloj ispravei greske. Osnova greske jeste Sto se saéeka rep aviona da dode u cilj nosa jedrilice. Pa se tek tada reaguje. Zato je i navedeno da je zakasnela reakcija popravke. Popravka greske: kada se iskomanduje popravka nagiba i pravea. Saéeka se darilica krene u komandovanu stranu i onog momenta se komanduje kontra od prethodne komande. Time se dobije da se jedrilica zaustavije u repu aviona i sa manjim ili istim nagibom krila 16. ,,Prakanje p »Praékanje’” je laksi oblik greske u aerozaprezi ali je neprijatnost dosta velika. Osnova greske jeste da sam u nekom trenutku praéenja aviona gumnuo ili gurao palicu_ vise od sebe i uve se olabavili. Ovim guranjem palice od sebe sam postigao da sam potco da imam veéu brzinu kretanja od aviona i samim time je doslo do toga da se uze olabavilo, Popravka greske: kao prvo vrati krila aviona u horizont. Zatim komandovati suprotnu nogu i u Sto kraéem vremenskom periodu vrati se principu: ,Moj nos u njegov rep”. U toku ove popravke ija neprijatnost raste sa brojem zyonjenja powaverange 22 EM ge) RRO EE (PRRIRA [elragieDAIA YL SPR OT OE ainastale greske moze se o€ekivati jo8 jedno do dva prackanja dok se jedrilica ne vrati u redovnu poziju u aerozaprezi. Kada avion ispravi nagib i ustali kretanje pravo napred. ZavrSen je prvi zaokret. U pravolinijskom kretanju pratim avion u smislu: - 4Moj nos u njegov rep", - Bez nagiba tj. ,Krila aviona u horizont” - Brainu kretanja aerozaprege diktira avion remorker ali okvimna brzina je 100-120km/h., Kada avion pogne da mase krilima levo i desno. Vreme je da otkatim jedrilicu od ueta koje vuée avion. Povlacim otkagivaé za otkatinjanje uzeta i pratim pogledom dali se ue olabavilo. Kada se vizuelno uverim da se uze otkatilo od jedrilice. Skreéem u svoju levu stranu i otpoginjem rad u Zoni rada 11.0 RAD U ZONI RADA 11.1 OTKACINJANJE OD AVIONA Letim u aerozaprezi paralelno sa pistom i u visini slova,,T” ulazim u zonu rada. Avion potinje da Make krilima” tj. Da se naginje éas na jednu stranu, és na drugu stranu, Ovim znakom ,Mahanje krilima’® pilot aviona daje znak da otkagim jedrilicu od uzeta. Posto levom rukom ,,ovla#”” pridrzavam rugicu ruotkagivaéa sve vreme leta u acrozaprezi. Na znak pilota aviona ,Mahanjem krilima” prihvatam rudicu otkaéivata i povlacim je prema sebi 3 puta, Pogledom pratim avion i pojaéanom paznjom obraéam paznju na uze. Nakon mog povlagenja rudice otkativaca uze treba da se otkaéi od jedrilice. Otkadinjanje uZeta od jedrilice se manifestuje zvuéno(zvukom ,,TOK”’) i vizuelno tako sto vidim da se uze olabavilo. ‘Onog momenta kada sam se uverio da se jedrilica otkacila od uzeta. Energiéno komandujem, jedrilicu u levi zaokret. Energi¢no komandivanje je ovde preko potrebno izvesti jer postoji moguénost da kraj uZeta sa metalnom alkom udari o jedrilicu. Pravim zaokret od 180° i postavijam se ju vetar’’ ili u ,Korito vetra’”. Postaviti se ,u vetar’? znaéi da mi vetar mora duvati u éelo/lice pri mom kretanju napred, Zona rada se uvek i na svakom aerodromu nalazi taéno u visini slova,.T” koje je pod uglom od 90° u poljuta dalje od PSS, nekih 500-1000m od slova,,T”. | Zona rada je mesto gde se mogu raditi: akrobacije, zaokreti od 90°, 180°, 270° i 360°, blagi zaokreti, o8tri zaokreti, klizanje itd, Sve pomenuto je u zavisnosti od zadatka i visine sa kojom raspolazemo na mestu ulaska u zonu rada, Sve Sto se podinje raditi u zoni rada, radi se uvek ,u vetar’. Postavi se u korito vetra i pogni sa radom. Zona rada je poslednje mesto gde je dozvoljeno da se rade proizvoljni zaokreti u Skolskom krugu pre sletanja. Svako kruzenje ili odstupanje od ovog saveta. Moze dg’ stvori probleme nesagledivih srazmera i za samoga pilota, za instruktora, za rukoy6dioca letanja i za drugog pilota koji ide isto na sletanje, ali odmah i za nesavesnog pilota, Zonu rada napustam sa minimalnom visinom od 200 metara i Planiram prema odabranim orijentirima koje sam prethodno -F {meren u praveu III. zaokretu. {dabrao jo8 u pripremnim radnjama 37 zuhey eve AD S/ CORE WAVED DA SE rob APR, 7, ,, % WMAOBALITE © POTASLAT! 1Mza Il. zaokret. PSS i slovo, ‘odnosu na moje kretanje mi prelaze u zadnje uglove moje leve strane mog vidnog polja u 12.0 PLAN ORGANIZACIJE I IZGLED SKOLSKOG , KRUGA Planiram dalje prema zoni rada, Obraéam paznju na visinu na visinomeru i uporedujem sa onim Sta vidim svojim ogima jer od visine zavisi. Koliko ée mi Skolski krug biti Sitok i prostran ili u protivnom uzak i tesan? Odréavam brzinu 90km/h, kuglicu u stedini i bez nagiba. Osmatram PSS i slovo,,T” na njoi, Cenim visinu vodeéi raéuna da ne odem suvise dalako niti da sam suvise blizu pisti. Pista mi se nalazi sa moje leve strane i ja se kreéem paralelno u odnosu na nju. Skolski krug kao sto sam ina samom poéetku rekao je: Skolski krug je zamiSljena putanja pravougaonog oblika kojom bi jedrilica trebala da se kreée. Pri tom pravougaonom kretanju pilot treba da ima jasnu sliku svoje pozicije u odnosu na pistu fj slova,,T", Ceo Skolski krug se prakti¢no izvodi oko piste {. slova,,T”. Pilot pri letenju po Skotskom krugu mora da vodi raéuna o raspoloZivoj visini. Visina je uslovno nazovimo rezervoar sa gorivom koji imamo na raspolaganju za taj let. Odnosno, od ostvarene visine,direktno zavisi na rad u ..Zoni rada’’, veliina i Sirina naSeg pravougaonika t). Skolskog kruga a da se pri tome ne naruse osnovna pravila letenja(bezbednost i standard). Ij kolskog kruga je da pilot stekne oseéaj u prostoru tj. da oseti visinu i daljimu, Kako bi ispostovao i zadovoljio standard izvodenja pravougaonog leta a da pri tome vodi racuna da sigurno sleti na aerodrom na mesto odakle je poleteo. Skolski krug treba pilotu obezbedi preglednost iz svake pozicije u Skolskom krugu ,,Vizuru”’. ,Vizura” koja ga éini mienim i sigumnim u poslu koji obavlja. »Vizura’” je ugao izmedu zemljine povrsine tj. slova,,T"” i linije koju gini slovo,.T” i oko pilota, Loge vizure" je kada pilot ima ose¢aj da je visok ili kada je nizak. Ova dva navedena slugaja ,.Loe vizure" fine pilota napetim. Napetost stvara konfuziju kod pilota i izaziva greske pri izvodenju ostatka leta. Izvodenje pravilnog Skolskog kruga stvara ose¢aj zadovolistva i preciznosti: kod pilota koji izvodi let, instruktora i rukovodioca ali i posmatraéa koji posmatra let. Takav let stavija lep utisak reda i discipline u letenju. Jedan od osnovnih saveta mladim pilotima je ,Visina je gorivo, a brzina je Zivot”. ‘Svako ko ozbiljno shvati ovaj savet neée imati problema, u daljoj jedriligarskoj kar 24SKOLSKI KRUG PREDSTAVLJEN U KONCETRICNIM KRUGOVIMA - AEROZAPREGA 4.ZAOKRET \— . ZAOKRET 10.1 Pariranje vetra u Skolskom krugu FET Pariranje vetra u toku leta je veoma bitna, pa tako i u Skolskom krugu. Poznavanje pariranja vetra je veoma bitna jer u toku godine jako malo dana ima a da ne duva vetar. Posto vetar ima lo8 uticaj na kretanje jedrilice tokom leta. Moram da preduzmem mere pariranja yetra tj. aktivnosti koje ée da preduprede uticaj vetra na moje kretanje tj. skretanje koje nastaje sa zamisijene linije puta. Odabir orijentira u letu je u direktnoj vezi sa uotavanjem zanosa vetra tj. skretanja sa zat linije puta. Pariranje vetra u letu se radi iskljucivo sa trupom jedrilice. Nagin na koji se to izvodi je sledeéi: Koordiniranim pokretom palice i pedale u levu ili desnu stranu. Postavljam jedrilicu u korito vetra tj. trup jedrilice. Sta to u stvari znazi? To znavi konkretno, da je uzduzna osa jedrilice paraleina sa vektorom pravca vetra. jene 25PARIRANJE VETRA TROUGAO VETRA VEKTOR VETRA LINWJA PUTA USLED UTICAJA VETRA \VEKTOR KOREKCWJE VETRA LINIJA PUTA SA IZVRSENOM KOREKCIJOM VETRA, ZADATALINIJA PUTA POLAZNA TACKA LINE PUTA KRAJNJA TACKA LINE PUTA KRAJNJA TACKA LINIJE PUTA USLED UTICAJA VETRA KRAJNJA TACKAKOREKTIVNE LINE PUTA KOREKTIVNI UGAO LINWE PUTA 2613.0 OSMATRANJE VAZDUSNOG PROSTORA Dolazim na poziciju u skolkom krugu gde ponovno treba da uradim osmatranje vazdusnog prostora. Osmatranje vazdusnog prostora ovde radim iz razloga Sto postoji verovatnoéa da neki drugi pilot moze da se ukljuéuje u 3kolski krug, a da dolazi sa neSto manjom visinom u odnosu na moju visinu, Posto se letenje jedrilicom izvodi u vizuelnim uslovima. Postoji jedan dobar slogan za vizutlno letenje: Vidi sve i budi viden”. Ovaj slogan je usmeren u cilju bezbednosti svih uéesnika u letenju. Osmatranje vazdusnog prostora radim na taj nagin Sto pogled sa horizonta spustam na levu stranu instrument table, Zatim, pogled usmeravam sa leve strane instrument table na desnu stranu instrument table i kontroligem instrumente(brzinomer i visinomer). Sa desne strane instrument table pogled pomeram u svoju desnu stranu niz rub kabine osmatrajuéi vazdusni prostor sa desne strane jedrilice. Pogledom pratim sve sa svoje desne strane i pogled mi stize ispod desne strane krila. Zatim pogled usmeravam na gornju stranu desnog krila i podizem pogled preko kabine iznad sebe na svoju levu stranu, Osmatram, nebi li video neki vazduhoplov iznad sebe. Pogled spustam na gornji deo levog krila, pa zatim ispod levog krila Pogledom pratim niz levi rub kabine i osmatram vazdusni prostor sa svoje leve strane jedrilice ‘Vragam pogled na levu stranu instrument table. Ponovno kontroligem instrumente(brzinomer i visinomer) i utvrdujem kolika su odstupanja nastala u periodu dok sam vrsio osmatranje vazdusnog prostora, Nakon izvrsene kontrole instrumenata vraéam pogled na horizont. Planiram sa brzinom od 90knv/h, bez nagiba i kuglicom u sredini prema III. zaokretu. Osmatram PSS i slovo,.T”. PSS j slovo,,T” su mi sa moje leve strane u zadnjim uglovima mog vidnog polja u odnosu na moje kretanje. Kada slovo..T” i krilo {j. popredna osa tj. uzduzna osa zatvore ugao od 45° vreme je da radim IIL zaokret, a visina mi je 150 metara 14.0 II. ZAOKRET 14.1 Pripremne radnje za III. zaokret skolskog kruga Poginjem da radim pripremne radnje kako bih uradio Sto pravilnije II]. zaokret. Pogled sa slova,,T” usmeravam pod uglom od 90° u odnosu na svoje kretanje i odabrani orijentir. Orijentir odabiram na sledeéi nain, tako da pogled sa horizonta privlatim prema sebi. Prvi ‘markatni i najuoéljiviji objekat uzimam kao svoj orijentir. Vraéam pogled na horizont.pravo ispred sebe i potinjem da radim III, zaokret 14.2 HII. zaokret II], zaokret se sastoji od: uvodenja, vodenja i vadenja jedrilice iz zaokreta, 27? ATRAT POCLEPEAY &ROAGRLT CL PRO gp POOLRETA 7 OT WARD OVE 8 peraSs © ) 14.2.1 Uvodenje jgdrilice u zaokret Uvodenje jedrifice u III. zaokret radim k6ordiniranim pokretima palice u levu stranu i pritiskam levu pedaly/ Jedrilica poéinje da se‘naginje u levu stranu i podinje da skreée u levo. Kada postigne nagit/od 30° poginjem da Zatezem komandu nagiba tj palicu u dijagonalu. Sa ovim zatezanjem obezbedujem da jedrilica zadr2i postignuti nagib od 30°. Noznu komandu gstavljam u angazovanoj poziciji. Kako bi jedrilica nastavila da se kreée prema Komandovanom skretanju: . U protivnom da noznu komandu vratim ili popustim. Jedrilica ée uéi u ,,Klizanje”” §j. u polozaj neuravnotezenih sila u zaokretu. Samim time ée izloziti viSe levu stranu trupa nadolazecim strujnicama vazduha koje je opstrujavaju. Automatski time ée se povecati otpor povrsine Jedrilice i jedrilica ée viSe propadati Brzina mi je 90km/h i kuglica u sredini/konéié na sredini. Kuglica u sredini/kon@ié na sredini znagi da su sve sile u ravnotezi i da letim najpravilnije i da nemam izloZene nepotrebne otpore trupa i sl. tj. .Klizanje" Sa ovim radnjama koje sam izveo, uveo sam jedrilicu u levi zaokret. Ona je zauzela nagib od 30° i ja odrzavam brzinu i kuglicwkonti¢ u sredini. Ovim sam zavrSio uvodenje u levi zaokret. ce SUPABTHY STROMO Venti PAL eae 1 2ATEREY DITA: 14.2.2. Vodenje jedrilice po zaokretu ~ 90 SE MOHAMDVTE VOBEUE S ‘Vodenje jedrilice po zaokretu radim na taj nagin Sto odr2avam: = nagib od 30°, = brainu 90km/h i - kuglicu u sredini ‘ Kada uzduzna osa jedrilice zatvori ugao od 30° sa zamisljenom linijom puta prema orijentiru, zavrSava se vodenje jedrilice po zaokretu. 14.2.3. Vadenje jedrilice iz zaokreta Vadenje jedrilice iz. zaokreta se radi koordiniranim pokretima palice u desno i pritiskom desne pedale. Kada se jedrilica poéne angaZovati u skladu sa komandama vraéam komande u neutralan polozaj koordiniranim pokretima. Jedrilica se postavlja tacno na pravac prema orijentiru koji sam prethodno odabrao u pripremnom delu za zaokret Brzina u vadenju iz zaokreta mi je 90km/h, konéi¢/kuglica u sredini. U slutaju da jedrilica se izvadi prerano ili prekasno u odnosu na odabrani orijentir, radim malu korekdeiju kursa prema oijentiru, Naravno, koodiniranim pokretima palice i pritiskom pedale w istu stranu kako bi smo jedrilicu doveli u pravac prema orijentiru. 15.0 KLIZANJE U nekom od prethodnih poglavija se tokom teksta pominje termin ,,Klizanje” ‘»Klizanje" se naziva svako kretanje jedrilice kroz vazduh, koje nepotrebno izlaze jedan bok Jjedrilice nadolazeéim strujnicama i tako stvara dodatni i ne potrebni otpor vazduhu. Ovim nepotrebnim otporom, poveéavamo propadanje jedrilice u letu a to direktno utice na moguénost 4j, skraéuje putanju leta u odnosu na planiranu putanju leta jedrilice. ,.Klizanje"" se moze javljati usvakom delu leta: pravolinijskom kretanju ili zaokretu. Posmatrajuci ,Klizanje" iz. ugla teorije 28letenja je izraz neuravnoteZenih sila tokom leta ato je rezultat nepravilnog upravljanja jedrili tokom leta «Klizanje" tokom leta nastaje nekoordiniranim pokretima palica-noga ili prevelikim angazovanjem u koordiniranom pokretu palice ili noge. Uraynotezen koordinirani pokret palica-noga, nikada neée dovesti do klizanja. Uravnotezen koordinirani pokret palica-noga je jedinstvena karakteristika svake jedrilice za sebe tj. osobenost Jedrilice. To je momenat koji pilot treba da pronade u prvim letovima na svakoj jedrilici t momenat upoznavanja sa njenim osobinama. ,,Klizanje" je momenat u obuci koju nastavnik ne moze da definise u broju milimetara ili centimetara potrebnih za otklon palice ili noZne pedale. Ovo je momenat stvaranja ose¢aja koju ueenik-pilot kroz obuku gradi i zbog éega je najéeséa krritika tokom obuke je ,Klizanje". Pilot sa iskustvom se samo prilagodava novom tipu jedrilice jer je veé izgradio koordinaciju pokreta. Instrument koji nam ukazuje na ovakvu pojavu se zove ,Kugliea”/,Konéié” ‘»Kugliea” se nalazi na komandnoj tabli, u sklopu instrumenta koji se naziva ,Kontrolnik leta”. +Kuglica” moze da bude postavljena i nezavisno od ,,Kontrolnika leta”. +»Kuglica” je praktigno jedna libela koja je od sredine prema krajevima zakrivljena prema gore. Pored kuglice moZemo na poklopei kabine da sretnemo i. ,.Kondié"'tj.,Vunicu". Konéie"tj. ,Vunica" je primitivan i veoma jednostavan instrument koji nam takode pokazuje klizanje pri kretanju jedrilice kroz. vazduh, Ovaj primitivan i jednostavan instrument je veoma precizan, brz i taéan. PRAVILAN POLOZAJ JEDRILICE U ODNOSU NA STRUJNICE VAZDUHA KOJE OPSTRUJAVAJU JEDRILICU KONCIC aye KUGLICA, 29NEPRAVILAN POLOZAJ JEDRILICE/U ODNOSU NA STRUJNICE VAZDUHA KOJE OPSTRUJAVAJU JEDRILICU, KLIZANJE U LEVU STRANU KONCIC C=! Ww VVyVy yyy KUGLICA NEPRAVILAN POLOZAJ JEDRILICE U ODNOSU NA STRUJNICE VAZDUHA KOJE OPSTRUJAVAJU JEDRILICU, KLIZANJE U DESNU STRANU Ss 22 KONCIC + Gere? vw t vyvyvyy — KUGLICA —> 'STRELICA KOJA POKAZUJE SMER KRETANJA JEDRILICE ¢——_ STRELICAKOJA POKAZUJE SMER KRETANJA VAZDUSNIH STRUJNICA 16.0 PROCENA ZA SLETANJE Nakon izlaska iz III. zaokreta, planiram prema orijentiru: bez nagiba, odréavajuéi brzinu 90km/h i kuglicu u sredini,