Помени, Господе, у царству твоме усопшу мајку св.

Фанурија и његовим молитвама

помози свима нама који његово име помињемо и његовим молитвама милост од Тебе
просимо.

Амин.

Помени Господе у Царству Своме усопшу мајку св.Фанурија и његовим молитвама

помози да пронађем ...

Moлитва Светом великомученику ФАНУРИЈУ

Подигнувши свој ум ка теби, свети великомучениче Фанурије, ми грешни са смирењем

ти се молимо: погледај нас са висине небеске славе твоје, својом светошћу коју си
задобио животом и мучењем за Христа, где вечно благујеш, смилуј се на наше
страдање, патње, недаћу, горчину и неприлике. Моли се са слободом коју си стекао код
свог Небеског Цара и нашег Бога да нам опрости сагрешења наша знана и незнана, која
учинисмо као непотребне слуге и да се не гневи јако на нас због мало љубави према
Њему и нашим ближњима; већ да увек буде пун милости за нас, и да удаљи од нас сву
патњу, бол и невоље, горчину и неприлике, да подари чист разум, да бисмо могли да
раскинемо са својим греховним животом и твојом помоћју започели са благословеним,
плодоносним животом и да гледајући и надајући се у небеса и ми послужимо Њему,
нашем Творцу и Господу.

Свети мучениче Фанурије, буди нам наставник и путовођа стазама животним како
бисмо гледајући твоју веру и љубав према Христу, били удостојени твојих дарова и
благослова Божијих да се, пролазећи кроз овај привремени, земни живот радујемо
заједно са тобом и са онима који су од века Богу угодили, наследимо Царство вечно и
станемо са десне стране са свима Светима, окружени небеским ангелима узносимо
славу, част и поклоњење Једноме Богу у Светој Тројици: Оцу и Сину и Светоме Духу,
у векове векова, амин!

AКАТИСТ светом великомученику ФАНУРИЈУ

празнује се 27. августа (09. септембра)

Кондак 1.

Великом заштитнику православне вере, великомученику Фанурију узносимо похвале,

јер својим мудрим поукама нам је дао просветљење, зато му захвално певамо:

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Икос 1.

Верни народ познајући мноштво твојих чудеса, којима си зауставио безумно јеретичко
мудровање о нашој вери, са умиљењем ти кличе:

Радуј се, велики мучениче Милостивог Христа!

Радуј се, прибежиште оних који трче ка теби!

Радуј се, објавитељу силе Божије!

Радуј се, јер веру исправљаш!

Радуј се, јер тужнима си помоћ!

Радуј се, јер помрачујеш разум неверника!

Радуј се, јер верне просветљујеш!

Радуј се, јер си растерао противнике!

Радуј се, јер си се показао као победитељ!

Радуј се, јер осветљаваш грешнике, оне који су у тами греха!

Радуј се, јер благо примаш грешнике!

Радуј се, учитељу хришћанског закона!

Радуј се, јер непросвећене просветљујеш!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 2.

И ако смо недостојни да хвалимо мноштво твојих чудеса, из чистог срца и смерне душе
молимо те прими исповест од нас који са тобом певамо: Алилуја!

Икос 2.

Нико од нас грешних се не може похвалити да је његова молитва вредна пред тобом,
јер знаш наше слабости, зато те молимо да за наше немоћи примиш од нас песму:

Радуј се јер си из утробе изабран од Бога!

Радуј се, јер си без философског знања победио философе!

Радуј се, највредније благо наше вере!

Радуј се, наставниче закона и мудрих законодаваца!

Радуј се, похвало родитеља и учитеља!

Радуј се, украсе Цркве Христове!

Радуј се, јер изобличаваш јеретике!

Радуј се, јер си још као дете био мудар!

Радуј се, велики и мудри учитељу!

Радуј се, јер си се борио за веру!

Радуј се, јер си и данас помоћ вернима!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 3.

Под теретом многих искушења и грехова, другу наду сем тебе немамо утехо
ожалошћених; зато те молимо да будеш посредник за душе наше, да би са тобом
заједно певали Богу: Алилуја!

Икос 3.

Имајући од младости своје дар Духа Светога, показао си се заштитник и чудотворац;

зато ти певамо овако:

Радуј се, великомучениче Христов!

Радуј се, похвало верног народа!

Радуј се, утехо болесних!

Радуј се, јер се Богу за све молиш!

Радуј се, јер од опасности избављаш оне који ти прибегавају!

Радуј се, избавитељу од душевних и телесних патњи!

Радуј се, јер помажеш онима који те поштују!

Радуј се, исцелитељу старих рана!

Радуј се, брзи помоћниче оних који те призивају!

Радуј се, бесплотни лекару!

Радуј се, надо безнадежних!

Радуј се, покрове и заштито свих!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 4.

Многомилостиви мучениче, прими недостојну молитву и посредуј код Творца да

подари исцељење и здравље слугама Својим, онима који те зову у помоћ и који са
тобом Богу певају: Алилуја!
Икос 4.

Пред твојом светом иконом, ми грешници стојимо пред тобом; и исповедајући чудеса
твоја, молимо ти се да саслушаш молитве наше и пружиш нам своју десницу да би смо
ти певали:

Радуј се, јер саслужујеш са ангелима!

Радуј се, јер си с људима био!

Радуј се, јер велика чудеса чиниш!

Радуј се, похвало земље Египатске!

Радуј се, јер си познат целом свету!

Радуј се, јер свима добро чиниш!

Радуј се, помоћи ожалошћених!

Радуј се, непомични стубе хришћанства!

Радуј се, људи и ангела похвало!

Радуј се, сенко серафима!

Радуј се, слуго хришћански кога величамо!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 5.

Као што у Египту слушаш и исцељујеш немоћи верног народа који очекује твоју
помоћ, смилуј се и на нас и избави нас несрећа које су нас задесиле да би са тобом
певали Богу: Алилуја!

Икос 5.

Увек показујеш велику милост према људском роду и спасаваш од животних бура, зато
ти вапијемо:

Радуј се, управитељу лађа које су се нађу у бури!

Радуј се, прибежиште безнадежних пливача!

Радуј се, јер молитвама растерујеш морске валове!

Радуј се, јер твојим посредовањем одлазе тамни облаци!

Радуј се, помоћи оних који се плаше грмљавине!

Радуј се, јер нам помажеш у невољама својим посредовањем код Спаситеља!

Радуј се, надо и прибежиште наше!

Радуј се, јер у свим опасностима теби прибегавамо!

Радуј се, јер својим молитвама помажеш свима који ти се обраћају!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 6.

Ти који си прославио Бога, Фанурије, послушај у овај час наше молитве и твојим
светим молитвама помилуј нас и избави од невоља као што си избавио оне у морској
бури који су те призивали, да би као и они могли да певамо: Алилуја!

Икос 6.

Мучниче Христов, који својим даром служио несебично, пожури да нама грешнима
будеш посредник према Творцу како би се удостојили да се причестимо добрима која
су обећана вернима и да ти певамо:

Радуј се, великомучениче Христов!

Радуј се, верни служитељу дара који си имао!

Радуј се, исцелитељу болести!

Радуј се, миро којим болови нестају!

Радуј се, росо која патње расхлађујеш!

Радуј се, који ојачаваш слабе својим молитвама!

Радуј се, помоћи оних у опасностима!

Радуј се, јер молиш Бога за оне на постељи!

Радуј се, јер помажеш и нама грешнима!

Радуј се, јер болове умирујеш!

Радуј се, јер милујеш оне који трпе велике болове!

Радуј се, потпоро немоћних!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 7.
О, многомилостиви и благи Господе ! Не превиди сузе слугу својих, већ милошћу
Својом пошаљи помоћ Своју; избави нас од невоља које су нас задесиле због мноштва
грехова наших; и као што си Петрову ташту подигао са постеље, тако подигни и нас и
избави од опасности у којој се налазимо, молитвама светог мученика Фанурија, да би
са њим заједно Теби певали: Алилуја!

Икос 7.

Све небеске силе хвале твоју веру у Бога и заједно са тобом служе беспочетном
Творцу, а ми техвалимо овако:

Радуј се, јер је вера твоја чудесима засијала!

Радуј се, јер твоје молитве су услишене!

Радуј се, мудри заступниче пред Богом!

Радуј се, тамјане принесени Богу!

Радуј се, јер си многе душе избавио својим молитвама!

Радуј се, јер безаконике и моћнике посрамљујеш!

Радуј се, велика помоћи православних хришћана!

Радуј се, снаго хришћанских земаља!

Радуј се, јер рушиш тврђаве паганске!

Радуј се, јер тобом су побеђени безаконици!

Радуј се, темљу и похвало наше вере!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 8.

Сви православни хришћани који се у тебе уздају неће се посрамити, мучениче

Фанурије, јер си велики помоћник хришћана. Зато не превиди наше молитве и помози,
избављајући нас од свих опасности и дарујући нам оно што нам је потребито, да би
заједно са тобом Богу клицали: Алилуја!

Икос 8.

Имајући снагу Божијег дара, претворио си сушу у кишу, твојим светим молитвама си и
заустављао обилне кише и од глади избављао народ, због чега ти кличемо:

Радуј се, избавитељу од глади, суше и поплава!

Радуј се, јер си као други пророк Илија претворио сушу у благодатне кише!
Радуј се, јер си својим молитвама заустављао обилне кише!

Радуј се, велика узданице земљорадника!

Радуј се, велика похвало оних који сеју са вером!

Радуј се, богата жетво, вредних жетелаца!

Радуј се, благо сиромашних!

Радуј се, помоћи наша у дане суше!

Радуј се, јер нам помажеш и бдиш над нама!

Радуј се, јер нам помажеш да нађемо оно изгубљено!

Радуј се, вредни молитвениче за благочестиве бракове!

Радуј се, похвало монаха и хришћана у свету!

Радуј се, градино која добар род рађа!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 9.

О чудотворче, свети Фанурије, као што си за живота свога на земљи избављао верни
народ од опасности и глади твојим светим молитвама, тако и сада пројави милост своју
народу ове земље, дарујући нам земаљске плодове и времена мирна, као и заштиту
одојчади и сиромаха, са којима ћемо певати Богу: Алилуја!

Икос 9.

Када су ти се сиромашни обраћали у невољама, ниси их неутешне отпуштао, већ си им

помогао дајући им благослов и оно што су потребовали, избављајући их од невоља.
Зато ти кличу:

Радуј се, ти који надоместујеш оно што недостаје сиромашнима!

Радуј се, који снадбеваш оне у немаштини!

Радуј се, јер претвараш немаштину у изобиље!

Радуј се, јер укроћујеш звери!

Радуј се, јер растерујеш тугу!

Радуј се, избавитељу оних који су у невољама!

Радуј се, утехо усамљених и тужних!

Радуј се, јер кажњаваш похлепне трговце!

Радуј се, јер молитвама увек твориш чудеса!

Радуј се, весниче дарова Спаситеља Христа!

Радуј се, јер си имање своје раздао сиромасима!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 10.

Даруј нам своју помоћ, као оним сиромасима да би се избавили од навале отровних
змија, а још више од страшног змаја и лукавога који се непрестано бори са нама како
би нашу душу погубио; ми се твојим молитвама надамо да добијемо корист и у овом и
у будућем животу, како би са тобом Богу певали: Алилуја!

Икос 10.

Не остављај нас, свети Фанурије, и све оне који призивају име твоје, јер признајемо
наша тешка сагрешења; молимо ти се и са вером просимо помоћ, певајући ти овако:

Радуј се, помиловање оних који чисто исповедају своје грехове!

Радуј се, јер изобличаваш оне који грехове откривају!

Радуј се, јер не трпиш безакоње!

Радуј се, јер онима који су се покајали си многокористан!

Радуј се, велика помоћи оних који живе у смирењу!

Радуј се, јер повраћаш власнику украдене ствари!

Радуј се, откривење многих скривених тајни!

Радуј се, јер својим чудесима многе приводиш Христу!

Радуј се, предивни мучениче, јер нас не остављаш!

Радуј се, посредниче код Бога за наша сагрешења!

Радуј се, јер свима дајеш утеху својим великим чудима!

Радуј се, јер тобом и монаси стичу милост!

Радуј се, јер и сав клир црквени тобом бива помилован!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 11.

Многоцени скривени бисер Божији, светли сада на Родосу као скупоцено благо и
обогаћује, весели, просветлује и радује све који му долазе са љубављу и вером, зато са
тобом певамо Богу нашем: Алилуја!

Икос 11.

Данас је светли празник пун весеља, јер је обасјан светим мучеником Фануријем,
многострадалним и победоносним; јер га је Господ удостојио победоносног венца и
седења са ангелима. Зато хвалимо Господа који пројављује Своју Свету вољу у Светим
Својим, а светом Фанурију певамо:

Радуј се, јер си стао победоносно пред идоле!

Радуј се, јер си изобличио њихове лажи!

Радуј се, јер су те горели упаљеним угљем!

Радуј се, јер си угасио веровање у идоле!

Радуј се, јер демони су те гледали и плакали!

Радуј се, јер су око тебе били ангели!

Радуј се, јер се ад потресао!

Радуј се, храбри војниче Цркве!

Радуј се, јер си чисти печат вере!

Радуј се, јер нам светли пример дајеш!

Радуј се, непобедиви војниче Христов!

Радуј се, наш свехвални мучениче!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 12.

Нас, који целивамо твоју икону са вером и хвалимо твој свети живот, Фанурије
свехвални, својим молитвама удостоји наследства небеског вечног царства и
удеоничарима вишње славе, да би са тобом Богу у Тројици слављеном певали:
Алилуја!

Икос 12.
Дивна и надумна чудеса твори Господ у светима својим, а међу њима нам показује још
једно ново сунце које светли чудесима, дивног Фанурија, похвалу Родоса и целе Цркве.
Њему и ми разгорени љубављу и ревношћу из душе певамо:

Радуј се, јер си био бачен у ужарену пећ!

Радуј се, јер си се и тамо радовао!

Радуј се, јер си се молио за оне који су те мучили!

Радуј се, јер не престајеш да се молиш Христу за нас!

Радуј се, скупоцени приносе верних!

Радуј се, јер си унизио оне који су се гордили!

Радуј се, јер си смерне узвисио!

Радуј се, молитвениче наш пред Христом!

Радуј се, угаситељу ужарених похота наших!

Радуј се, снаго побожних!

Радуј се, утешитељу верних!

Радуј се, који се молиш за опроштај грешника!

Радуј се, који и мени грешноме помажеш!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 13.

О, предивни Фанурије, са врелим сузама, прибегавамо твојој заштити и молимо те:

избави нас својим благопријатним молитвама Богу од невоља и недаћа; удаљи од нас
бол и патњу и удостој нас да у будућем животу будемо наследници Царства Небеског и
да са тобом нашем Творцу кличемо: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Икос 1.

Верни народ познајући мноштво твојих чудеса, којима си зауставио безумно јеретичко
мудровање о нашој вери, са умиљењем ти кличе:

Радуј се, велики мучениче Милостивог Христа!

Радуј се, прибежиште оних који трче ка теби!

Радуј се, објавитељу силе Божије!

Радуј се, јер веру исправљаш!

Радуј се, јер тужнима си помоћ!

Радуј се, јер помрачујеш разум неверника!

Радуј се, јер верне просветљујеш!

Радуј се, јер си растерао противнике!

Радуј се, јер си се показао као победитељ!

Радуј се, јер осветљаваш грешнике, оне који су у тами греха!

Радуј се, јер благо примаш грешнике!

Радуј се, учитељу хришћанског закона!

Радуј се, јер непросвећене просветљујеш!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 1.

Великом заштитнику православне вере, великомученику Фанурију узносимо похвале,

јер својим мудрим поукама нам је дао просветљење, зато му захвално певамо:

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Сусрет са Светим Фануријем

Од раније сам виђао иконе овога светитеља и приметио сам да је доста поштован у
грчком народу. Мој први озбиљнији сусрет са њим се десио у виду благослова за
молитве њему, који сам добио од старца Гаврила на Светој Гори прошле, 2009. године.

Пешачећи по касном јулском сунцу, по земљаној, у медитеранско шибље и ловор,

зараслој светогорској стази, од манастира Ивирон ка манастиру Кутлумуш, негде изнад
келије чувеног старца Пајсија, дошли смо по благослов код једног од најчувенијих
стараца Свете Горе, старца Гаврила. Благослов Божији се овога пута пројавио јер је
међу гостима код старца био један младић, Грк, који је студирао у Србији и знао наш
језик. После вечерње службе која се састојала у немом окретању бројаница у запарној
капели старчеве келије, пред иконом Мајке Божије која је замироточила, старац је два
моја пријатеља и мене примио на благослов и разговор.

Док је због старости и болести лежао на кревету и окретао бројаницу, радосно је се

осмехивао и са љубављу одговарао на наша питања. Питања пријатеља и моја питања
су се сводила махом на егзистенцијалне ствари које свакога у нашим годинама муче:
посао, женидба, спасавање у свету,... Поменуо нам је Св.Фанурија, ранохришћанског
мученика чија се благодатна помоћ пуно пута пројављивала у прошлом времену и
данас. Каже старац да се њему обично Грци моле када нешто изгубе или када им је
нешто потребно попут посла, брачног друга и слично.

После пар дана у Дафнију сам купио његову прелепу иконицу, у коју сада гледате.
Успео сам да пронађем акатист њему, можете преузети са линка који се налази испод
овога текста.

Захваљујем се Богу и Св.Фанурију на његовим молитвама, јер сам добио посао

вероучитеља и први састанак вероучитеља у нашем намесништву на који сам ја дошао
био баш на дан прослављања Св.Фанурија 27.августа...

И даље се уздам у молитве овога дивног светитеља и препоручујем све вас његовим
молитвама !

Од срца се захваљујем мојој сестри у Христу Бојани Терзић из Атине која је пронашла
доле написано житије и чудо Св.Фанурија и превела га ради користи свију нас –
Св.Фанурије нека јој узврати најбоље што може !

Свети Фанурије

Св.Фанурије је без сумње врло значајна млада фигура, која се на својствен начин
издваја од осталих Светитеља Хришћанства, јер се не прославља само једном годишње,
већ се захваљујући народном веровању често прави позната фануропита (пита
Св.Фанурију)
Св.Фанурије који је живео у римско време, храбро се сукобио са идолопоклоничким
светом, јер му хришћански дух Богочовека није дозвољавао да се одрекне његових
несумљиво врлинских начела.

Дванаест страдања које је претрпео Светац, за нас представљају веома јак подстрек да
издржимо и сачувамо моралне вредности Хришћанства, како би смо изашли као
победници непрекидне борбе против безверја и неправде нашега времена. Светац нас
је поучио својим животом, иако се ми сада не боримо са римском војном влашћу и
грозним Агаренима, треба да се суочимо са спретно постављеним замкама
материјализма и атеизма, који покушавају масовно да привуку хришћанске редове.

Св.Фанурије нас је поучио да се венац врлинског живота не може лако задобити, већ
само непрестаним испитима, храброшћу, стрпљењем и издржљивошћу. Као истински
борци вере подражавајмо узоран и беспрекоран свечев живот како бисмо се и само
удостојили да осветламо хришћанско име које носимо, као што је и он сам то учинио.

О свечевом животу
О пореклу и животу Св.Фанурија не постоје конкретни подаци, будући да су они
изгубљени у временима прогона.

Једини подаци које имамо у вези са Св.Фануријем су они везани за проналажење

његове иконе, око 1500.године, према житијима, а према другим изворима 1355-
1369.године. Неки тврде да је икона Св.Фанурија нађена на Родосу, а неки да се то
догодило на Кипру.

Проналажење иконе

Вратићемо се у прошлост, када су Агарејци заузели Родос и одлучили да обнове

градске зидине, које су варварски уништили сравнивши их у рату вођеном неколико
година пре тога.

Почели су дакле да шаљу раднике изван јужног дела тврђаве и да скупљају камење од
полу-разрушених стамбених кућа, како би поново саградили нове и јаке зидине свога
града. Изненада су међу рушевинама пронашли прелепу, али доста оштећену цркву са
једне стране, унутар које су пронашли мноштво икона, на којима се од старости нису
разазнавале фигуре Светаца, као ни слова, која су имали на себи.

Само једна изванредна икона се издвајала од осталих, коју време није дотакло и имала
је представу младића одевеног у војну униформу. Митрополит Родоса Нил се одмах
нашао на лицу места и прочитао јасно исписано име Свеца, који се звао Фанурије.
Потрешен Свечевим пројављивањем, Његово Преосвештенство је приметио да је
Светац обучен као римски официр, док у левој руци држи крст, а у десној запаљену
свећу. Иконописац је око иконе осликао 12 представа страдања, којима је Светац био
изложен, а који јасно говоре о његовом животу.

Следе представе осликане на икони:

А` Светац стоји усправно пред римским испитивачем и исповеда хришћанску веру.

Б` Војници ударају Фанурија камењем у главу и уста, како би попустио и одрекао се
Господа.

В` Војници су подивљали од Фануријеве упорности, оборили су га на земљу и бесно га

туку моткама, не би ли сломили његов морал.

Г` Фанурија зверски муче у затвору. Потпуно је наг док му војници кидају кожу
оштрим металним алатом. Светац без поговора трпи страшне муке.

Д` Фанурије је поново у затвору и моли се Богу да му да снаге како би издржао до

краја мучење.

Е` Светац је поново пред римским испитивачем и одговара за свој став. На његовом

смиреном лицу се види да нити мучења која је поднео ни будуће претње тиранина нису
поколебали његову веру, и он непомичан чека још гора мучења.

Ж` Фануријеви џелати манично и сурово горе свећама његово наго тело. У овој сцени
се види непревазиђена жртва за Распетога. Светац изнова побеђује својом непокорном
вољом и надом у Господа.

З` Овде дивљи мучитељи користе механичке справе како би досегли врхунац мучења.
Везали су Свеца на скалу која се окреће, и која му меље кости. Он трпи без поговора,
док се на његовом лепом лицу осликава неописиви мир, јер трпи Господа ради.

И` Фанурије бива бачен у рупу, како би га прождрле дивље звери, док његови џелати
одозго посматрају његов крај. Звери су се буквално припитомиле од Божије благодати,
и окружују га мирно као јагњићи и уживају у његовој близини.

Ј` Његови џелати нису задовољни резултатом и ваде га из рупе, бацајући на њега

велику стену, сигурни да ће га сада довршити. Ни овога пута не успевају у својој
намери.

К` У овој сцени је представљен Светац пред жртвеником, на коме га џелати терају да

жртвује, стављајући му на дланове врели угаљ. Фанурије и из овога испита излази као
победник, а то се види по ђаволу у облику змаја који лети плачући због свог неуспеха.

Л` Последња сцена је и крај његовог мучења. Приказује Фанурија баченог у пећ како
стоји на клупици окружен пламеном и димом. Светац је у непрестаној молитви Богу,
без икакве жалбе и непобедиво се уздиже на небо, пун задовољства због мука које је
претрпео Господа ради.
Изградња храма

Тадашњи митрополит острва, Нил, је пажљиво проучио пронађену икону и показало се

да је Фанурије био један од најзначајнијих великомученика наше вере. Одмах је послао
делегацију владару острва, молећи да му да дозволу за обнову цркве. Када је владар
одбио да му да дозволу митрополит је лично отишао у Цариград и успео да обезбеди
од Султана дозволу коју је тражио. Убрзо потом се вратио на Родос и подигао храм
тачно на месту на коме је раније био изван градских зидина. Храм је сачуван до
данашњих дана и од тада представља место поклоништва свих хришћана.

Подаци о налажењу иконе

Посматрајући икону Св.Фанурија пронађену на Родосу, можемо извући многе вредне

податке, као на пример :

1. По имену Свеца на икони може се закључити да је грчког порекла

2. Такође закључујемо да су му родитељи били врло благочестиви, будући да су му

дали овакво хришћанско име.

3. Младић је био врло образован будући да је био официр.

4. Мучеништво Св.Фанурија се вероватно одиграло у II и III веку, када су прогони

Хришћана били у пуном јеку

5. Фанурије је очигледно био великомученик на основу великих мучења која је

претрпео.

6. На основу представе на икони може се закључити да је Св.Фанурије пострадао у

младој доби.

Чуда Св.Фанурија

Св.Фанурије је учинио многа чуда над верницима који призивају његово име. Следи
једно од њих:

У једном историјском периоду Крит је био под влашћу Латина (1204-1669), који су
имали свог архиепископа и стога су покушавали на сваки начин да привуку мештане
острва католичанству (папизам).

Латини су имали репресивне мере против Православља, не дозвољавајући

рукополагање свештеника на Криту, тако да су Крићани били приморани да одлазе на
острво Китеру, где су свештеници рукополагани од стране православног архијереја,
коме је тамо било седиште.

Кренула су тако једном три ђакона са Крита на Китеру и након рукополагања, кренули
су пуни среће назад на своје ропством измучено острво. На њихову несрећу агаренски
пирати су их ухватили на пучини, превезли их до Родоса, где су их продали трима
различитим газдама.

Свештеници су били у жалосном положају, но дође до догађаја који им је ублажио

муку. Сазнали су да на Родосу Св.Фанурије чини чуда и у њега су положили своје наде
и све време су се молили и призивао га је сваки од њих понаособ, како би их избавио
из суровог заробљеништва страшних Агарена.

Сваки од свештеника је тражио (притом нису били у договору), дозволу да оде у цркву
и поклони се икони Св.Фанурија. Сва тројица су добили дозволу са лакоћом,
поклонили се са поштовањем икони Светог Фанурија прекривши земљу својим сузама
на коленима молећи се свом снагом Св.Фанурију да посредује у њиховом спашавању
из руку Агарена.

Након повратка свештеници су осећали ублажење своје боли. Св.Фанурије се ноћу

јавио свим трима газдама и наредио им да ослободе своје робове, или ће бити сурово
кажњени. Агарени су сматрали да је појава Свеца чин магије, и оковали су своје робове
и почели да их муче на најгори начин.

Наредне ноћи Св.Фанурије је јаче наступио, ослободио је свештенике из окова и

обећао им да ће их следећег дана ослободити од Агарена. Поново је јавио Агаренима и
запретио им да уколико ујутро не ослободе свештенике, применити сурове мере.

Следећег јутра Агарени су осетили казну на себи: изгубили су вид и остали потпуно
паралисани. Тако су били приморани да се посаветују са својим рођацима у вези зла
које их је задесило. Одлучили да позову три свештеника, како би им евентуално
помогли. Једини одговор који су добили од свештеника био је да ће се молити Богу, а
да ће Он одлучити.

Треће ноћи јавио се поново Свети Фанурије Агаренима и објавио им уколико газде не
пошаљу писмени пристанак о ослобођењу свештеника у његов храм, неће им бити
враћено њихово здравље. Хтели не хтели Агарени су послали писмо које је затражио
Св.Фанурије, а у коме су изјавили да враћају трима свештеницима њихову слободу.
Писмо је послато у Свечев храм.

Пре него што се агаренска делегација вратила из храма, слепи и паралисани неверници
су се потпуно опоравили Свечевом вољом. Богати Агарени су покрили све трошкове
пута свештеницима, а који су пре повратка отишли у цркву да захвале Свецу за своје
ослобађање. Направили су верну копију иконе Св.Фанурија, коју су понели на Крит и
којој су одавали почасти сваке године уз молитве и литије.

Пита Св. Фанурија

Велико поштовање које хришћани гаје према Св.Фанурију, постало је повод за

настанак традиционалног обичаја прављења пите посвећене Свецу – фануропите.
Пита је обично мала и округла и прави се од чистог брашна, цимета и уља. Након што
се сви састојци измешају, смеша се излива у округлу модлу и пече се на средњој
температури.
Пита се прави како би Св.Фанурије обзнанио где се налази неки изгубљени предмет,
како би дао посао неком ко је незапослен, или разрешење неког случаја, враћање
здравља болесном и слично.
Наша Црква слави успомену на Св.Фанурија 27 (14). августа
Превела: Бојана Ж. Терзић (Атина)