Seminarski rad

Predmet: Elektronsko poslovanje

Tema: Elektronsko bankarstvo

Profesor: dr. Miodrag Manić Student: Darjana Milenović 297m

Niš, Februar 2020.
2 Sadržaj
2 Sadržaj.........................................................................................................................2
3 Uvod.............................................................................................................................4
3.1 Oblici pojavljivanja elektronskog bankarstva........................................................4
3.2 Poslovi banaka na Internetu.................................................................................4
3.3 Sredstva plaćanja..................................................................................................5
4 Osnovni pojmovi u elektronskom poslovanju..............................................................5
5 Vrste elektronskog poslovanja.....................................................................................6
5.1 Elektronska trgovina..............................................................................................6
5.1.1 B2B.................................................................................................................6
5.1.2 B2C.................................................................................................................6
5.1.3 C2C.................................................................................................................7
5.2 Elektronsko bankarstvo.........................................................................................7
5.3 Elektronska uprava...............................................................................................7
6 Tehnologije i infrastruktura elektronskog poslovanja..................................................8
7 Internet i globalizacija poslovnih procesa....................................................................9
8 Elektronski novac.........................................................................................................9
8.1 Tipovi elektronskog novca..................................................................................11
9 Sistemi plaćanja na Internetu....................................................................................12
9.1 Platne kartice......................................................................................................12
9.2 Barter...................................................................................................................13
9.3 Keš......................................................................................................................13
9.4 Čekovi.................................................................................................................13
9.5 Kreditni transfer (žiro), Automatska klirinška kuća (ACH)..................................14
9.6 Primeri plaćanja..................................................................................................14
9.6.1 PayPal..........................................................................................................14
9.6.2 CyberCash....................................................................................................14
9.7 Transakcije sa digitalnim novcem.......................................................................14
9.8 Modeli plaćanja u poslovnim transakcijama.......................................................15
10 Elektronsko bankarstvo..........................................................................................16
10.1 Virtuelne banke................................................................................................16
11 Mobilno bankarstvo................................................................................................17
12 Zakonske regulative vezane za elektronsko bankarstvo.......................................18

2
13 Primer za korisćenje elektronskog bankarstva......................................................19
13.1 Prijavljivanje na eBanking................................................................................20
13.2 Kreiranje korisničkog naloga:..........................................................................20
13.3 Prijavljivanje na sistem....................................................................................21
13.4 Početna strana.................................................................................................21
13.5 Promena naziva računa...................................................................................22
13.6 Računi..............................................................................................................23
13.7 Plaćanja...........................................................................................................23
13.8 Podmeni „Plaćanja“.........................................................................................24
13.9 Sastavni delovi naloga.....................................................................................24
13.10 Snimljeni korisnici plaćanja- Šabloni...............................................................25
13.11 Podmeni „Interni prenos“.................................................................................26
13.12 Podmeni „KešKlik“...........................................................................................28
13.13 Iniciranje KešKlik transakcije...........................................................................29
13.14 Kartice..............................................................................................................30
13.15 Uplata na platnu karticu...................................................................................31
13.16 Krediti...............................................................................................................31
13.17 Osnovni podaci i pregled uplata......................................................................32
13.18 Anuitetni plan...................................................................................................33
13.19 Menjačnica.......................................................................................................34
13.20 Moje Finansije..................................................................................................34
13.21 Kreiranje novog pravila....................................................................................35
13.22 Promena kategorije postojećoj transakciji.......................................................36
13.23 Kreiranje budžeta.............................................................................................37
13.24 Pregled iskorišćenosti budžeta:.......................................................................37
13.25 Podsetnik budžetiranja....................................................................................38
13.26 Servisne informacije........................................................................................39
13.27 Izlazak iz aplikacije..........................................................................................40
14 Zaključak................................................................................................................41
15 Literatura................................................................................................................42

3
3 Uvod
Savremeno doba je karakterisano velikim tehnološkim i elektronskim dostignućima.
Došlo je velikih promena u bankarstvu i samom novcu.Novac je roba koja se koristi kao
merilo vrednosti, pa se on koristi u različite svrhe kao što je plaćanje drugih roba ili
usluga.
Danas se sve veći broj novčanih transakcija obavljaju u digitalnom obliku, a vrlo mali
procenat novca se pojavljuje u fizičkom obliku.
Elektronsko bankarstvo definiše skup raznovrsnih načina izvođenja finansijske
transakcije upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije.
Elektronsko bankarstvo je brz, efikasan i pouzdan sistem koji omogućava da se putem
Interneta pristupi banci nezavisno od vremena rada banke 24 časa dnevno, sedam dana
u nedelji. Na ovaj način mogu se obavljati finansijske transakcije, imati uvid u stanje i
dnevne promene na računu, preuzimati izvod od prethodnog dana, imati uvid u arhivske
izvode, vršiti import i export izvoda u XML, XLS i TXT formatu. Da bi klijent obavljao
platni promet elektronskim putem treba da poseduje računar odgovarajućih tehničkih
karakteristika i ima mogućnost izlaza na Internet.

3.1 Oblici pojavljivanja elektronskog bankarstva

Banke su krenule najpre samo sa informacijama, zatim na dvosmernu komunikaciju, a u
trećem koraku i na transakcije.
 Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke preko
Interneta samo predstavljaju svojim – postojećim ili novim, potencijalnim
korisnicima. Uglavnom ima reklamni karakter.
 Dvosmerna komunikacija korisnika i banke – putem e-maila ili interaktivnim
pristupom nekom servisu. Ovo su takođe podaci marketinškog karaktera, ali
postoji mogućnost, uz korisnikovu identifikaciju i autentifikaciju, da mu banka stavi
na raspolaganje i dodatne informacije, servise.
 Bankarske transakcije na Internetu su najviši nivo komunikacije banke i
komitenta.

3.2 Poslovi banaka na Internetu

1. Pristup i pregled stanja na računima korisnika
2. Evidencija svih transakcija
3. Plaćanja
4. Transfer novca sa računa na račun
5. Izmena informacija
6. Naručivanje čekova
7. Kontakti.

4
 8. Plaćanje predefinisanih računa (PTT, EDB, Info stan..)

3.3 Sredstva plaćanja

1) Elektronski ili digitalni novac — elektronski monetarni sistem (Electronic Monetary
System — EMS). Elektronski novac može se efikasno koristiti za elektronsku
trgovinu samo ako postoji infrastruktura visokog tehničkog nivoa. Velika brzina
prenosa podataka je osnovni preduslov za istovremeni prenos informacija o
proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti jednostavan i ekonomičan.
Domaćinstva moraju biti opremljena personalnim računarima sa odgovarajućim
softverom koji banka instalira radi sigurnosti transakcija.
2) Elektronski čekovi - Elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom
papirnom dokumentu, kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa
potpisnikovog računa u određenom roku. Neke prednosti elektronskih čekova su:
a) ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom računu drugim
pojedincima, prilikom učestvovanja na online aukcijama
b) ne zahtevaju da kupci neprestano šalju vrlo povereljive finansijske informacije
putem Web-a
c) jeftiniji su za prodavce od kreditnih kartica
d) transakcije digitalnim čekovima su mnogo brže od transakcija baziranih na
tradicionalnom, papirnom čeku.
e) Kreditne kartice - Kreditne kartice ubrzavaju kompletan proces kupovine kontrole
naših sredstava na računu i omogućuju smanjenje papirologije koja je ranije bila
slučaj pri kupovini. U zavisnosti kakav je tip kartice odredjuje i neke pogodnosti ili
pravila korišćenja pa stoga kartice delimo. Postoje razne vrste kartica, kao što su:
Platna kartica, Debitna kartica (Debit Card), Kreditna kartica (Credit Card),
Kobrending kartica (Cobranding Card), Kartica lojalnosti (Loyality Card),Online
kartica (Net Card).

4 Osnovni pojmovi u elektronskom poslovanju

Elektronsko poslovanje se sastoji iz više oblasti.
Oblasti elektronskog poslovanja su:
 e-filozofija;
 e-trgovina;
 e-plaćanja;
 e-komunikacije;
 e-marketing;
 e-proizvodnja;
 e-tehnologija;
 e-distribucija;
 e-zaštita.

5
5 Vrste elektronskog poslovanja
Elektronsko poslovanje predstavlja obavljanje poslovnih procesa uz primenu određene
tehnologije.
Elektronska tehnologija omogućava bolje poslovanje kompanija.
Elektronsko poslovanje se deli na tri osnovne kategorije:
1. e-trovina;
2. e-bankarstvo;
3. e-uprava.

5.1 Elektronska trgovina

Elektronska trgovina predstvlja kupovinu i prodaju dobara ili usluga putem interneta.
Proces elektronske trgovine uključuje kako maloprodajne tako i veleprodajne
transakcije.
Elektronsko tržište ima neutralnu posredničku ulogu i obavlja usluge obema stranama.
Elektronsko tržište koristi Internet tehnologije i standarde.

5.1.1 B2B

Interorganizacioni informacioni sistem u kojem kompanija upravlja transakcijama unutar

njenog sopstvenog vrednosnog lanca ili sa drugim kompanijama i organizacijama. B2B
(engl.Business-to-business) se ponekad naziva B2E (engl. business-to-employee) kada
je fokusiran na upravljanje aktivnostima unutar organizacije.
Učesnici u ovom tipu e-trgovine su organizacije i poslovni sistemi. Početak B2B
poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI (engl. electronic data interchange) sistema.
Eliminišu se brojni nedostaci komunikacije klasičnim sredstvima (gubljenje dokumenata,
oštećenje u prenosu, greške u prekucavanju teksta itd.).
Predstavlja najvažniji oblik e-trgovine, transakcijama na ovom tržištu ostvaruje se
između 80-85% ukupnih prihoda od e-trgovine na Internetu.

5.1.2 B2C

Prodavci su organizacije, a kupci su pojedinci (engl. Business-to-consumer). Uglavnom

se odnosi na maloprodajne transakcije između kompanija i individualnih potrošača.
Jedan od uspešnih primera je Amazon.com, osnovan 1994. godine, koji predstavlja
tipičan primer kompanije koja se bavi ovim poslovanjem. Njegov neverovatan uspon - 20
miliona korisnika u više od 160 zemalja je kupilo 2000. godine robu u vrednosti od 2,8
milijardi $.
Ovaj poslovni model oslanja se na sposobnost Interneta da prenosi ogromnu
količinu informacija brzo i efikasno. Predstavlja najjasniji aspekt e-trgovine iz korisničke
perspektive.

6
5.1.3 C2C

Potrošači direktno prodaju robu ili nude usluge drugim potrošačima (engl. Consumer-to-
consumer). Najpoznatiji primer je veb-sajt eBay.com. Neki aukcijski sajtovi nude
mogućnost C-C elektronske trgovine tj. omogućavaju korisnicima da ponude robu na on-
line aukcijama. Ovaj oblik transakcija podrazumeva učešće i treće strane u trgovini.
Treća strana može biti neki aukcijski sajt: eBay, Gnutella, Monsters, Owners.com itd.
Poseban oblik C-C transakcija predstavljaju transakcije u engl. peer-to-
peer komunikaciji bez posrednika. (torent programi)

5.2 Elektronsko bankarstvo

Elektronsko bankarstvo predstavlja skup različitih načina izvođenja finansijskih

transakcija pomoću računarskih mreža i elektronske opreme.
Elektronsko bankarstvo omogućava pristup banci putem interneta bez obzira na radno
vreme banke, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji.
Moguće je obavljati finasijske transakcije, praćenje promena na računu, preuzimanje
izvoda, vršiti import i export izvoda u više formata.(XML,XLS, TXT).

5.3 Elektronska uprava

Najveći problemi sa kojima se sreću građani pri obavljanju svakodnevnih poslova, kao
što su gužve na šalterima, komplikovane procedure, dolaženje više puta radi obavljanja
istog posla, posećivanje više institucija radi završenja istog posla, obimni obrasci i
formulari, radno vreme šaltera, nepotrebno usložnjavanje jednostavnih poslova, visoki
administrativni troškovi, itd. mogu se uspešno prevazići uvođenjem novih elektronskih
servisa za građane, što je Sektor za analitiku, informacione i telekomunikacione
tehnologije blagovremeno prepoznao i pokrenuo.
Implementacija mehanizama tzv. elektronske uprave omogućava efikasno rešavanje
ovakvih problema građana, čime se omogućava brži i efikasniji servis, smanjenje
troškova, jednostavnije obavljanje poslova, smanjenje „papirologije“, lakša
komunikacija... Takođe, potpunom primenom mehanizama elektronske uprave na
sistemski način sprečavaju se koruptivne radnje i drugi vidovi kriminala.
U skladu sa nadležnostima Ministarstva unutrašnjih poslova, trendovima i savremenim
oblicima poslovanja, kao i razvoju elektronskih komunikacija, realizovani su napredni
elektronski servisi, odnosno elektronske usluge visokog noivoa sofisticiranosti, koji su
dostupni na nacionalnom Portalu eUprava.
SATIT, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, saglasno strateškim dokumentima koji
se odnose na razvoj informacionog društva i elektronske uprave u Republici Srbiji
aktivno učestvuje u razvoju elektronskog poslovanja kako za korisnike unutar
Ministarstva, tako i za druge organe državne uprave, nosioce javnih ovlašćenja i
građane.

7
6 Tehnologije i infrastruktura elektronskog
poslovanja
Definisanje adekvatne infrastrukture e-poslovanja je ključno za sve kompanije koje
usvajaju e-poslovanje. Infrastrukturu sačinjava kombinacija hardvera (serveri i korisnički
PC računari), mreža koja povezuje pomenute hardverske komponenete i softverske
aplikacije za pružanje usluga zaposlenima zaposlenima u e-poslovanju, poslovanju,
unutar preduzeća preduzeća i prema dobavljačima dobavljačima i kupcima.
Infrastruktura se odnosi i na arhitekturu mreže, hardvera i softvera i njihovu lokaciju.
Treba imati na umu da se danas najveći deo menadžmenta infrastrukture nalazi izvan
preduzeća - specijalizovane firme koje nude usluge svojih servera i održavanje mreže.
Za svaku kompaniju je ključno definisanje adekvatne infrastrukture koja omogućava
upotrebu e-poslovanja.
Postoje tri tehnologije bazirane na internetu i to:
1. intranet
2. ekstranet
3. internet.
Intranet – privatna mreža unutar preduzeća koja koristi Internet standarde kako bi
Intranet i ekstranet Intranet – privatna mreža unutar preduzeća koja koristi Internet
standarde kako bi se omogućilo zaposlenima da razmenjuju informacije putem e-mail-a i
web-a (informacije su ograničene unutar jednog preduzeća).
Ekstranet – nastaje kao proširenje intraneta izvan preduzeća koje se ostvaruje vezama
sa kupcima, dobavljačima i partnerima.

Slika 1. (intranet i extranet)

8
7 Internet i globalizacija poslovnih procesa
Moglo bi se reći da bi internet mogao da bude jedno od glavnih oružja protiv ideje
globalizacije. Toliko raširen medij, neograničen bilo kakvom cenzurom, dostupan svima,
primamljiv je i prigodan za svakoga ko nema uporište u nekom centralizovanom
establišmentu. Ukoliko neki centar moći pokrene neku kampanju protiv odredjene
zemlje, pravilnim korištenjem mogućnosti interneta moguć je informacioni odgovor te
države i to sasvim besplatan i efikasan. Mi takvu mogućnost 1999. nismo uspeli na
najbolji mogući način da iskoristimo, ali to ne govori o tome da tako nešto nije moguće.
Primer dobrog korištenja interneta je Istočni Timor. Globalna mreža dakle, može da se
okrene protiv svog tvorca. Ona je korisna ukoliko se koristi na pravi način i pažljivo. To
znači da je treba koristiti jedino i isključivo u cilju prikupljanja i slanja informacija i
(vezano za virtuelnu komunikaciju) samo za okupljanje ljudi oko odredjene ideje. Dakle,
ne ljudi kao ličnosti, ne koristiti ga kao mesto na koje se zaista ulaže deo sebe, nego
isključivo za okupljanje oko odredjene ideje, u smislu obavljanja odredjenog posla,
bavljenja profesijom i slično. Nažalost, tako moćno oružje uglavnom služi u cilju
globalizacije. Internet koriste ljudi, a svi mi smo previše radoznali da bismo uspeli da
sebe ograničimo u istraživanju interneta. Pri tom, svako to radi na svoj način a svi načini
su pogrešni, neko troši vreme na besmisleno četovanje i virtuelna 'upoznavanja', neko je
u stalnim potragama za informacijama koje mu nikad zapravo neće biti potrebne.Bitno je
samo da se ne naruši ničija privatnost, prilikom korišćenja interneta.
Internet pruža jedinstvenu šansu za sve da postanu lideri na tržištu. Internet je naime
tako dinamičan medij, da je sa dobrom idejom moguće osvojiti tržište, kako globalno
tako i lokalno, neverovatnom brzinom. Startne pozicije su iste i za male i za velike, i na
Internetu finansijska moć nije presudna. Poslovanje na Internetu je u biti otelotvorenje
čuvene izreke Alberta Ajnštajna: „mašta je važnija od znanja“

8 Elektronski novac
Elektronski novac se definiše kao specifična monetarna informacija koja se putem
elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi između transaktora koji obavljaju
plaćanja. Elektronski novac omogućava kupovinu roba ili usluga pomoću računara u
okviru komercijalnih računarskih mreza (npr.Interneta) ili poslovnih bankarskih mreža
(npr.SWIFT-a).
Praktično, elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i
čekove. S druge strane, poslovnim subjektima omogućava da mimo uobičajenih kanala
direktno posluju putem računarskih mreža.
Elektronski novac predstavlja sistem koji omogućava nekoj osobi da plati usluge ili robu
prenoseći brojeve sa jednog računa na drugi. Brojevi elektronskog novca su unikatni,
kao i serijski brojevi na pravim papirnim novčanicama. Svaki elektronski novac emituje
neka banka i on predstavlja određenu sumu stvarnog novca. Jedna od ključnih osobina
je, kao i kod pravog novca, anonimna upotreba, tj. kada kupac pošalje neki iznos

9
digitalnog novca trgovcu, ne postoji način da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna
od ključnih razlika između sistema baziranog na elektonskom novcu i sistema baziranog
na kreditnim karticama. Još jedna ključna razlika je što primalac elektronskog novca
može ponovo da ga koristi.
Elektronski novac se može koristiti za on-lajn kupovinu. Potrošači koji su zainteresovani
za kupovinu elektronskim novcem imaju poseban softver na svom računaru koji im
omogućava da podižu novac sa svog računa u banci u svoj ―novčanik na računaru.
Prilikom kupovine, oni razmenjuju ovako podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu
za proizvode i usluge za proizvode koje žele da kupe. Banka koja prima depozite u
elektronskom novcu, zatim otkupljuje novac koji je trgovac dobio.
Elektronski novac može se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji
infrastruktura visokog tehničkog nivoa. Velika brzina prenosa podataka je osnovni
preduslov za istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima.
Pristup mora biti jednostavan i ekonomičan. Domaćinstva moraju biti opremljena
personalnim računarima sa odgovarajućim softverom. Kada su ispunjeni ovi tehnički
uslovi, na red dolazi rešavanje problema bezbednosti Velika prednost elektronskog
novca nad običnim je u tome da je on informacija u računaru koja može da se
programira. Ova razlika omugućava da elektronski novac postane pametni novac u
obliku tzv. '' pametnih kartica''.
Dominantan oblik elektronskog novca je elektronski transfer sredstava na tački prodaje
(EFT/POS) pomoću instaliranih terminala u trgovačkoj i uslužnoj mreži.
Drugi oblik korišćenja elektronskog novca moguć je preko bankomata (Automated Teller
Machines — ATMs), koji omogućavaju podizanje gotovine, polaganje depozita,prenos
na druge račune i plaćanje sa različitih računa.
Takođe, sve je veće korišćenje personalnih računara u kućama korisnika što je dovelo
do pojave Homebanking sistema (softver za lične finansije) koji omogućavaju
raspolaganje finansijskim sredstvima iz kuće, bez odlaska u banku.
Novim instrumentima omogućava se prvo udaljen ulaz na račune, njihovo korišćenje u
svim varijantama i podizanje gotovine, da bi poslije unapređenja samih instrumenata
došlo do stvaranja potpuno novih instrumenata i aranžmana plaćanja, elektronskog
novca koji se javlja u formi neke vrste elektronskog novčanika ili mrežnog elektronskog
novca koji se distribuira preko zatvorene ili otvorene mreže.
Aranžmani za funkcionisanje prve kategorije elektronskog novca se pojavljuju u dve
varijante: u prvoj, plaćanja predstavljaju praktično samo privremenu novčanu transakciju
koja se finalno zatvara prenosom sredstava između transakcionih depozita kod
bankarskih institucija, dok u drugoj, elektronski novac cirkuliše između korisnika na
gotovo isti način kao i gotov novac, što znači da se plaćanje elektronskim novcem može
smatrati finalnim već u ovom trenutku.
Plaćanja mrežnim elektronskim novcem se vrše između računa putem softvera koji
poseduju razni korisnici ovog sistema plaćanja. Sam elektronski novac u formi
―elektronskog novčanika― bazira se na prethodno izvršenim uplatama monetarnih
vrednosti koje su registrovane na mikročipovima elektronskih kartica, a mogu biti
upotrebljene za plaćanje roba i usluga. Postojeći tipovi ovog novca još uvek nisu

10
zakonska sredstva plaćanja u onom smislu u kome je to gotov novac iza koga stoje
centralna banka i država i koji primaju svi, već samo onaj krug učesnika koji je uključen
u određeni aranžman plaćanja usled čega mogu nastajati značajni pravni i monetarni
problemi.
Poslovna filozofija lokacijskog približavanja usluga korisnicima nametnula je i ubrzani
razvoj elektronskog bankarstva i njegovu standardizaciju. Banke su primorane da
učestvuju u razvoju novog elektronskog bankarstva da ne bi izgubile svoju poziciju na
tržištu.
Digitalne novčanice sastoje se od izvesnog broja bitova. Prema tome, postoji mogućnost
kopiranja ovih novčanica i njihovog puštanja u opticaj. Ovaj fenomen poznat je pod
nazivom ‗problem dvostrukog trošenja‘. Prema tome, platni sistem mora da poseduje
mehanizme za prepoznavanje i prevenciju ponovljenih plaćanja istim digitalnim
novčanicama.
Sistemi zasnovani na digitalnim novčanicama imaju problem u vezi s nominalnom
vrednošću. Da bi se platio izvestan iznos moraju postojati digitalne novčanice sa
odgovarajućom vrednošću, ili sistem mora biti sposoban da ‗vrati kusur‘ u obliku novih
novčanica. Alternativno rešenje je da sve novčanice imaju istu, najmanju moguću
nominalnu vrednost (npr. jedan cent, pa čak i manje). U tom slučaju bilo bi potrebno da
se u opticaju nalazi ogroman broj digitalnih novčanica, čiju autentičnost treba
neprestano proveravati. Veoma je bitno omogućiti konvertibilnost elektronskog novca u
‗pravi‘ novac uvek kada potrošač to želi. Poverenje u neku elektronsku valutu znači da
treba da postoji stabilan ‗devizni kurs‘ između elektronske i realne valute. Ako su ovi
kursevi nestabilni, ukazaće se mogućnost profitiranja po osnovu arbitražnih transakcija
što bi smanjilo poverenje u elektronski novac zbog fluktuacije njegove vrednosti.
Elektronski novac se skladišti na računarskim fiksnim diskovima ili na nekom drugom
medijumu. U slučaju kvara na konkretnom medijumu moraju postojati mehanizmi za
povratak na originalno stanje pre kvara. Značaj elektronskog novca povećava se sa
povećanjem značaja Internet trgovine. Predstavljanje realnog novca u elektronskom
obliku nužno zahteva preslikavanje karakteristika realnog novca, kao što su anonimnost,
autentičnost i mogućnost sitnih plaćanja. U zavisnosti od načina implementacije
digitalnog novca, postoje različite kriptografske metode i organizacioni preduslovi za
izbegavanje upotrebe falsifikovanog novca.“

8.1 Tipovi elektronskog novca

Osnovne vrste elektronskog novca su:
Identifikovan novac koji podrazumeva da je moguće voditi evidenciju o korisniku
elektronskog novca.
Anoniman novac podrazmeva vid novca, koji kada se nnjednom upotrebi za neku
transakciju, više nije moguće voditi evidenciju o njegovom kretanju na tržištu.
Postoji i podela elektronskog novca na:
 Online elektronski novac
 Offline elektronski novac

11
Elektronski novac danas sve više menja korišćenje gotovine i čekova.

9 Sistemi plaćanja na Internetu

U sistemima plaćanja potrebno je veće poverenje i prihvatanje pravila jer kupac ne
može uživo da vidi proizvod u trenutku kupovine.
U početnim fazama razvoja sistema plaćanja na Internetu nije bilo moguće realizovati
kompletne transakcije, već su primenjivani hibridni modeli plaćanja.
Primeri hibridnih mehanizama su plaćanj epouzećem, kombinacija telefona i Interneta,
plaćanje putem opštih uplatnica nakon naručivanja putem Interneta I slično.
Kao najčešće korišćeni sistemi plaćanja na Internetu mogu se izdvojiti:
 platne kartice;
 elektronski čekovi;
 elektronski keš;
 elektronski novčanici;
 P2P plaćanja;
 plaćanja vaučerima;
 mikroplaćanja;
 mobilna plaćanja;
 sistemi zasnovani na zlatu;
 kriptovalute.

9.1 Platne kartice

Upotreba platnih kartica za plaćanja na Internetu zasniva se na proširenju
funkcionalnosti platnih kartica koje se koriste za plaćanja na fizičkim mestima prodaje.
 Za plaćanja na Internetu mogu se koristiti svi tipovi platnih kartica.
 Bez obzira na tip kartice, proces realizacije plaćanja je sličan.

12
 Slika 2.(proces plaćanja platnom karticom)

9.2 Barter
Barter system sadrži u sebi elemente berzanskog poslovanja, elemente bankarskog
poslovanja i elemente platnog prometa.
Barter podrazumeva trampu, odnosno razmenu roba i usluga.
Berza je svakom svom korisniku i kupac i prodavac, ali posmatrano samo u
knjogovodstvenom smislu.

9.3 Keš
Plaćanje kešom(gotovinom) se smatraju sva plaćanja između pravnih i fizičkih lica koja
se vrše predajom gotovog novca jedne osobe drugoj ili uplata gotovog novca jedne
osobe na račun druge.
Plaćanje kešom se smatra I isplata gotovog novca s računa jedne osobe drugoj osobi u
ovlašćenoj organizaciji (banci).

9.4 Čekovi
Elektronski ček je digitalno potpisani elektronski dokument.
Nalaže se banci korisnika da izvrši određenu uplatu u određenom roku.
Koristi se digitalin potpis za obavljanje funkcije svojeručnog potpisa.
Korisniku se izdaju određeni brojevi elektronskih čekova.
Korisnik ih ispisuje na računaru pomoću specijalnog softvera i upućuje korisniku
plaćanja.

13
9.5 Kreditni transfer (žiro), Automatska klirinška kuća (ACH)
Kreditni transfer novca predstavlja platnu transakciju između pružaoca platnih usluga I
primaoca plaćanja.
Kreditni transferi mogu biti zadati putem papirnih i elektronskih naloga.
Elektronski kreditni transferi obuhvataju naloge za plaćanje elektronskim putem koji su
zadati na nekim od sledećih mesta:
 Na šalteru kreditne institucije;
 Korišćenjem elektronskog bankarstva;
 Pomoću plaćanja mobilnim telefonom;
 Preko bankomata;
 Upotrebom elektronskog računa.

9.6 Primeri plaćanja

Različite zemlje preferiraju različite oblike elektronskog sistema plaćanja. Međutim,
sistem plaćanja kreditnom karticom je postao univerzalan. U 2003. godini istraživanje je
pokazalo da od ukupnog broja svetskih transakcija E-trgovine, 94,1% je izvršeno
korisćenjem kreditnih kartica. (Pago, 2003). čak i danas, kreditne kartice su dominantni
oblik online plaćanja u celom svetu. Većina ovih transakcija su izvršene u SAD.
Siromašne zemlje se još uvek oslanjaju na tradicionalni sistem placanja i provere stanja.
Oni nisu mnogo upoznati sa elektronskim sistemom plaćanja zbog loše infrastrukture,
loših ekonomskih uslova, nedostatka obrazovanja, itd.

9.6.1 PayPal

PayPal se danas u svetu masovno upotrebljava. To je međunarodno E-trgovinsko

poslovanje, koje vrši konvertovanje novca s kreditne kartice ili bankovnog računa u E-
novac i na taj nacin nam omogućava plaćanje i transfer novca putem interneta. Putem
e-pošte, taj novac se šalje poduzećima ili fizičkim licima u više od 50 zemalja svijeta.
Korisnici mogu napraviti i virtualnu debitnu karticu, te plaćati direktno na račune u
bankama.

9.6.2 CyberCash

CyberCash protokol upotrebljava 768-bitni RSA kriptografski algoritam kojim se jamči

sigurnost transakcije. Da bi se koristio CyberCash protokolom, kupac mora koristiti
klijent program "The Wallet" koji je besplatan i može se jednostavno pribaviti i instalirati,
dok prodavač mora imati prodavački račun kod kompanije kreditnih kartica i svoj
"terminal ID" za primanje Internet transakcija kod njihovih postojećih banaka.

9.7 Transakcije sa digitalnim novcem

Ideja elektronskog novca jeste da umesto što smeštamo vrednost na papir, možemo da
je „upakujemo“ u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (što je još značajnije) mnogo
14
“inteligentniji“ od papirnog novca. Šta podrazumevamo pod pojmom „inteligentni
novac“? S obzirom na karakteristike elektronskog novca, on se može kontrolisati mnogo
preciznije od papirnog novca. Pretpostavimo da nekome želite poslati ček od 400 eura.
Ukoliko nekome jednostavno prosledite novac, onda je taj novac teško pratiti, gde je
potrošen, koliko ili ukoliko je osoba u inostranstvu, morali bi ste slati novac poštom u
kovertu. Kod elektronskog novca postoji mogućnost autorizacije i praćenja transakcija, a
novac možete i proslediti elektronskim putem. Najveće tehnološko dostignuće u razvoju
bankarstva je pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva. Ideje o
novcu evoluirale su sve do konačnog shvatanja da je novac samo informacija. Naravno,
novac je obaveza da se plati ili da se isporuči roba i usluge, ali ako podaci na konkretnoj
obligaciji potiču iz pouzdanih i opšte priznatih izvora, transakcije će se odvijati samo na
bazi informacije.
„Digitalni novac“ ili „elektronski novac“ se može definisati kao informacija o monetarnoj
vrednosti koju je moguće transferirati kroz računarske mreže. Digitalan novac je
dematerijalizovan novac i on predstavlja informaciju koja jedino postoji online.Za razliku
od tradicionalnog novca koji se definiše kao nešto generalno prihvaćeno, kao medijum
za razmenu, merilo vrednosti i sredstva za plaćanje, elektronski novac predstavlja
sistem koji omogućava nekoj osobi da plati robu ili usluge prenoseći brojeve sa jednog
računara na drugi.
Kao i serijski brojevi na pravim papirnim novčanicama, brojevi elektronskog novca su
unikatni.
Svaki elektronski novac emituje neka banka i on predstavlja određenu sumu stvarnog
novca. Jedna od ključnih osobina elektronskog novca je da je, poput pravog novca,
njegova upotreba potpuno anonimna. To jest, kada kupac pošalje neki iznos digitalnog
novca trgovcu, ne postoji način da se dobiju informacije o kupcu.
 Elektronski novac će učiniti transakcije efikasnijim na više načina.
Prvo, elektronski novac će učiniti transakcije jeftinijim.
 Drugo, zbog činjenice da  Internet ne poznaje političke granice, ne poznaje ih ni
elektronskinovac.
 Treće, plaćanja elektronskim novcem može da koristi svako ko ima pristup
Internetu i nekoj banci na Internetu.

9.8 Modeli plaćanja u poslovnim transakcijama

Dva osnovna modela plaćanja su:
 Cash-like i
 Check-like.
Cash-like je sistem koji podrazumeva pretplatu.U ovakvim sistemima određena suma
novca se uzima od kupca pre nego što je trgovina obavljena. U ovu grupu spadaju:
Smart card, elektronski keš i bankarski čekovi.
Check like je sistem kod koga se plaćanje obavlja u trenutku kupovine ( pay-now) ili po
obavljenoj kupovini ( pay-later). Primer za pay-now grupu su bankomati ( ATM-
Automated Teller Machine), a za pay-later je primer plaćanja kreditnim karticama.
15
10 Elektronsko bankarstvo
Elektronsko bankarstvo je pravi dokaz da se moderne tehnologije neprestano razvijaju.
Napredak tehnologije omogućio je razvoj sistema elektronskog bankarstva, pre svega,
jer je uslovio promene u načinu na koji banke obavljaju obračun i plaćanja među sobom,
ali i način na koji svoje usluge nude krajnjim korisnicima. Tu se kao kao glavni „krivac”
za pojavu elektronskog bankarstva najpre izdvaja internet, jer je upravo on svojom
pojavom u potpunosti transformisao koncept e-bankinga, posebno kada je reč o
bankarstvu na malo.
Koncept elektronskog bankarstva korisnicima bankarskih usluga, ali i samim bankama,
omogućava da ispunjavaju svoje uobičajene aktivnosti elektronskim putem. Osnovni
preduslov za normalno funkcionisanje elektronskog bankarstva je dobar informacioni
sistem banke, dobra infrastruktura mreže i svakako zaštita informacija i transakcija.
Upravo zato najtačnija definicija elektronskog bankarstva objašnjava ovaj pojam kao
proces koji omogućava klijentima banaka da svoje usluge izvršavaju elektronskim
putem. Uslugama elektronskog bankarstva korisnici mogu pristupati preko različitih
komunikacionih kanala kao što su internet, mobilni uređaji, interaktivna televizija ili
specijalizovane računarske mreže poput mreža bankomata i POS terminala.
Finansijsko tržište nastavlja da se menja velikom brzinom, a elektronski mediji
omogućavaju prilagođavanje prodaje bankarskih usluga i jeftinije poslovanje sa
postojećim klijentima. Revolucija u oblasti bankarstva dovela je do velikog napretka u
savremenoj ekonomiji i otklanjanja mnogih nepotrebnih transakcionih troškova.

10.1 Virtuelne banke

Virtuelne banke predstavljaju banke zasnovane na internetu koje nude usluge plaćanja
računa, informisanje o računu, deponovanje i podizanje novca, kao i druge bankarske
usluge, koristeći isključivo elektronske uređaje. Prva virtuelna banka na internetu,
Security First Network Bank, počela je da radi 1995. godine. Nakon tri godine, virtuelne
banke pojavile su se u Velikoj Britaniji. Danas postoji mnogo banaka koje posluju putem
interneta. Virtuelne banke nemaju izgrađenu mrežu odeljenja, odnosno nemaju fizičku
lokaciju, imaju mnogo veću kamatu za štednju jer su operativni troškovi višestruko manji
od poslovnih troškova koje imaju klasične banke – troškovi zakupa poslovnog prostora,
troškovi plata zaposlenih, komunalni troškovi, ne moraju da iznajmljuju ili grade prostor i
zapošljavaju veoma mali broj ljudi.
SWIFT je skraćenica od Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication,
odnosno Svetsko udruženje za međubankarske finansijske telekomunikacije. Osnovan
je 1970. godina. Koristi ga više od 11.000 finansijskih institucija u preko 200 zemalja
širom sveta. Omogućava razmenu standardizovanih poruka između finansijskih
institucija, a te poruke se odnose na hartije od vrednosti, trgovinu, plaćanja itd. SWIFT-
ove usluge omogućavaju povećanu sigurnost, smanjenje rizika, eliminisanje dodatnih
troškova i povećanje efikasnosti. U SWIFT-u razlikujemo tri vrste korisnika:

16
  članovi, tj. akcionari – institucije koje imaju vlasništvo nad akcijama SWIFT-a,
banke, ovlašćeni brokeri-dileri, trgovci hartijama od vrednosti i investicione
institucije;
 potčlanovi – status potčlanova imaju institucije koje su sa više od 50% u
direktnom vlasništvu člana ili 100% u indirektnom vlasništvu člana (akcionara);
 učesnici – učesnici i korisnici usluga SWIFT-a mogu biti brokeri i dileri hartija od
vrednosti, banke, berze, učesnici sistema plaćanja, regulatorna tela finansijskih
tržišta, izdavaoci putničkih čekova i drugi.

11 Mobilno bankarstvo
Mobilno bankarstvo pruža niz različitih usluga putem mobilnih uređaja krajnjim
korisnicima kao što su kupovina, plaćanje parkinga, pretraživanje weba, bankarske
transakcije itd. Takođe, i preduzeća putem mobilnih uređaja mogu pristupati bazama
podataka, koristiti različite usluge prodaje, kupovine, finansijskih transakcija i sl. U
početku su sve usluge mobilnog bankarstva išle putem SMS poruka, dok se sad to
odvija u većini slučajeva preko aplikacija ili pretraživača. Mobilno bankarstvo ima brojne
prednosti.
Neke od njih su:
 mobilnost – obavljenje transakcije posredstvom mobilnih uređaja sa bilo koje
lokacije u svetu;
 dostupnost – usluge mobilnog bankarstva su dostupne 24 časa dnevno sedam
dana u nedelji;
 ušteda – osnovna karakteristika elektronskog bankarstva uopšte jesu znatno niži
troškovi realizacije transakcija;
 sigurnost – usluge u domenu mobilnog bankarstva ne zaostaju u pogledu
primene najboljih dostupnih mehanizama zaštite;
 kontrola – klijenti u svakom trenutku imaju apsolutnu kontrolu nad transakcijama
 jednostavnost – korisnički interfejs je kreiran tako da klijentima omogući
jednostavno snalaženje sa različitim opcijama mobilnog bankarstva;
 podrška – korisnicima se nude različite varijante korisničke podrške.
Rizik predstavlja mogući gubitak u odnosu na planirani dobitak u poslovanju i, kao takav,
u bankarskom poslovanju je deo svakog posla. Razvoj tehnologija, e-trgovine i usluga u
e-bankarstvu otvorilo je razne mogućnosti za banke, ali i određene rizike, koje možemo
podeliti u pet kategorija:
 operativni rizik – nastaje od direktnih i indirektnih gubitaka, odnosno zbog
zloupotrebe od strane klijenta, loše dizajniranog elektronskog bankarstva ili samih
zaposlenih;
 reputacioni rizik – rizik negativnog javnog mnjenja, koji može rezultirati
narušavanjem imidža, gubitkom sredstava ili odlaskom klijenta;

17
  pravni rizik – nastaje usled neusaglašenosti sa zakonima, pravilima,
regulativama, propisanom praksom, ili kada kada zakonska prava i obaveze
učesnika u transakcijama nisu pravno regulisane;
 rizici internacionalnog poslovanja – u internacionalnom poslovanju povećan je
i kreditni rizik usled otežane ocene kreditne sposobnosti tražioca kredita;
 rizici sajber napada – informatički napad predstavlja napad na računarski
sistem, pronalaženjem i zloupotrebom ranjivosti tog sistema.
 Elektronsko bankarstvo i elektronsko poslovanje uopšte zavise od zaštite
podataka na internetu. Internet danas pruža veliki broj mogućnosti u oblasti
elektronskog poslovanja, ali isto tako postoje veliki problemi u zaštiti podataka.
Stoga se koriste saveremeni mehanizmi zaštite – kriptografija. Kripotografija
predstavlja nauku koja ima cilj da osigura tajnost podataka i kao tehnike koristi
enkripciju/dekripciju podataka, odnosno normalne informacije pretvara u
nepoznat format (šifrovanje), koji nazivamo kriptogram. Dešifrovanjem vraćamo
informaciju u originalni format.
 Kriptovanje javnim ključem (asimetrična kriptografija) jeste oblik kriptovanja
podataka, pri čemu koristimo javni i tajni ključ. Tajni ključ se čuva u tajnosti, dok
javni možemo javno distribuirati.

12 Zakonske regulative vezane za elektronsko

bankarstvo
Nedostatak zakonske regulative
 Razlikuje se od zemlje do zemlje  SAD i Evropa imaju različite stavove po pitanju
zakonske regulative na Internetu . EU ima mnogo liberalnije stavove po pitanju
privatnosti poslovanja .
Usaglašavanje stavova po tom pitanju – od interesa za celokupnu svetsku privredu
Dva moguća rešenja:
Prvo rešenje
Zalaže se EU – potpuno anonimni sistem poslovanja na Internetu . Sistem treba da štiti
privatnost poslovanja pojedinaca i preduzeća.
• Osnovno pravilo bankarskog poslovanja
Ovakav sistem omogućuje izbegavanje plaćanja poreza, carinskih obaveza, pranje
novca,..... Mogao bi da uzdrma čitav bankarski sistem najrazvijenijih zemalja sveta.
Drugo rešenje
Zasniva se na kompletnoj kontroli i evidenciji svih izvršenih transakcija od strane
državnih organa.Potpuni uvid u svačiji bankovni račun i sve obavljene transakcije .
Narušila bi se sloboda i privatnost pojedinaca – kao osnovno pravilo bankarskog
poslovanja.Kombinovanjem dobrih strana oba rešenja – dobilo bi se optimalno rešenje.

18
Svaka banka ima sopstvene procedure zaštite podataka. Ne postoji stoprocentna
sigurnost transakcija.Danas, mogućnost zloupotrebe – minimalna .
Proizvođači bankarskih elektronskih uređaja – u prvom redu rešavaju problem
neovlašćenog pristupa informacijama.
Tehnički postupci i
Organizacioni postupci .

13 Primer za korisćenje elektronskog bankarstva

Prednosti novog servisa elektronskog bankarstva AIK banke:
 Mogućnost pristupa sa različitih internet pretraživača i operativnih sistema. Više
nije bitno sa kog tipa računara (ili uređaja sa nekim od danas zastupljenih
operativnih sistema) se pristupa aplikaciji. Kada je reč o internet pretraživacima,
podržane su poslednje sve aktuelne verzije sledećih pretraživača: Internet
Explorer, Firefox, Chrome, Safari, Opera, Opera Mini. Za nesmetan rad aplikacije
potrebno je da isključite pop-up blocker.
 Atraktivni vizuelni dizajn integrisan sa video i grafičkim prikazima. Sve aktivnosti
će sada biti znatno lakše, brže i preglednije, uz sve informacije koje korisnicima
mogu biti potrebne.
 Plaćanje u samo dva klika. Unosom računa korisnika ili predefinisanog naloga i
unosom iznosa kompletirate svako plaćanje.
Usluge servisa elektronskog bankarstva AIK banke:
1. Informativne:
a. Stanje i promet na dinarskim i deviznim računima sa grafičkim prikazom
prometa;
b. Dodatne informacije po tekućim računima: nerealizovanim čekovima,
dozvoljenoj pozajmici, rezervisanim sredstvima:
c. Informacije o kreditima;
d. Informacije o depozitima;
e. Informacije u vezi sa transakcijama sa platnim karticama, kao i
raspoloživim sredstvima za korišćenje debitnih kartica;
f. Informacije u vezi transakcija kreditnih kartica i odobrenom limitu kreditnih
kartica;
g. Informacije o kursnoj listi;
2. Finansijske transakcije:
a. Prenosi sredstava između dinarskih računa u Banci;
b. Prenosi sredstava između deviznih računa bez konverzije valuta;
c. Kupovina i prodaja efektive/deviza;
d. Elektronsko plaćanje: slobodno plaćanje korišćenjem SMS koda;
e. Plaćanje rate kredita;
f. Izmirenje obaveza po kreditnoj kartici;

19
13.1 Prijavljivanje na eBanking
Na stranici za logovanje možete dobiti servisne informacije i savete za bezbedno
korišćenje aplikacije (https://ebanking.aikbanka.rs/Retail/login.aspx). Prijavljivanje na
sistem se vrši unošenjem korisnickog imena i lozinke.
Pre prvog logovanja potrebno je da kreirate Vaš korisnički nalog klikom na dugme
POSTANITE KORISNIK. Unesite korisničko ime i lozinku po svojoj želi (ali prateći
uputstva za kreiranje lozinke). U odgovarajuća polja unesite broj svog računa i LIB koji
ste dobili putem SMS poruke. Kada kreirate korisničko ime i lozinku, aplikaciji pristupate
klikom na dugme ULOGUJTE SE.

13.2 Kreiranje korisničkog naloga:

Slika 3.(Kreiranje korisničkog naloga)

20
13.3 Prijavljivanje na sistem

Slika 4.(Prijava na sistem)

13.4 Početna strana

Nakon logovanja na eBanking, prikazaće se početna strana na kojoj možete videti
stanja na svim svojim računima i karticama. Klikom na dugme “Detalji”, možete direktno
otići na stranicu sa svim dostupnim informacijama o računu ili kartici. U gornjem delu se
nalazi meni sa svim dostupnim opcijama: Računi, Plaćanja, Kartice, Krediti, Menjačnica i
Moje finansije.
Početnu stranicu aplikacije možete otvoriti u svakom trenutku, klikom na logo banke u
gornjem levom uglu.

21
 Slika 5.(Početna stranica)

13.5 Promena naziva računa

Klikom na dugme u obliku olovke moguće je izvšiti promenu naziva računa i/ili kartice iz
numeričke (brojčane) vrednosti u željeni naziv.

Slika 6.(Promena naziva računa)

22
13.6 Računi
U meniju „Računi“, u gornjem delu se nalaze svi računi koje imate u Banci. Kroz račune
se krećete jednostavnim klikom na strelicu levo ili desno, a ispod kartice je uvek prikaz
onog računa koji se nalazi u sredini i vizuelno je odvojen. Na ovoj stranici možete videti
trenutno stanje računa i raspoloživa sredstva, koja prikazuju stanje računa umanjeno za
rezervisana sredstva. Takođe ovde se nalazi pregled svih informacija odabranog
računa, kao što su datum poslednje uplate ili isplate, valuta u kojoj se vodi račun, visina
dozvoljene pozajmice ako je u pitanju tekući račun i slično, te promet po računu.
Za pregled transakcija u rasponu određenog datuma ili iznosa, možete koristiti filtere za
pretragu, tako što ćete uneti početni i krajnji datum perioda za koji želite da vidite sve
transakcije. Osim toga, možete filtrirati i sve transakcije po tipu transakcije. Filtere
možete koristiti pojedinačno ili kombinovano. Svaki promet koji se prikazuje na ekranu
možete odštampati odabirom opcije „štampa“, dok svoje mesečne izvode po odabranom
računu možete odštampati u sekciji „Izvodi“.

Slika 7.(Pregled transakcija)

13.7 Plaćanja
Meni „Plaćanja“ nudi mogućnost bezgotovinskog prenosa sredstava na račune drugih
lica (fizičkih ili pravnih) u formi naloga za prenos, zatim interne prenose u okviru Vaših
računa kao i KešKlik transfer novca: prenos novčanih sredstava fizičkom licu koje ne
mora imati otvoren račun u banci. Osim toga na ovoj stranici možete videti i sva plaćanja
koja ste obavili u poslednjih 30 dana, odnosno upotrebom različitih filtera za pretragu
možete videti plaćanja obavljena u određenom vremenskom periodu ili u određenom
rasponu iznosa.

23
 Slika 8.(Plaćanje, meni)

13.8 Podmeni „Plaćanja“

U pod-meniju „Plaćanja“ možete odabrati račun sa koga želite da izvršite plaćanje
odabirom strelica na levo ili desno. U polju ispod računa će se otvoriti nalog za plaćanje.
Nalog za plaćanje možete popuniti unosom svih neophodnih podataka ili odabirom već
snimljenog šablona i unosom iznosa plaćanja.

Slika 9.(Podmeni plaćanja)

13.9 Sastavni delovi naloga

Naziv platioca – automatski se popunjavaju podacima o korisniku koji se ulogovao.
Svrha plaćanja - namena i osnov zbog kojih se nalog ispostavlja (opisno).
Šifra plaćanja - šifra iz propisanog šifarnika koji služi za praćenje novčanih tokova. 289
se odnosi na sva plaćanja osim različitih poreza, doprinosa, kada se koristi isključivo
šifra 253, a postoji i mogućnost izbora dodatnih šifara plaćanja.
Model – kontrolni broj polja Poziv na broj. Ima vrednost 97 u slučaju plaćanja poreza,
doprinosa, a može se koristiti i za druga plaćanja ukoliko institucija (korisnik plaćanja)
tako zahteva (Elektrodistibucija, kablovski ili mobilni operateri,...).

24
Poziv na broj - sadrži numerički podatak koji bliže određuje plaćanje (šifru pod kojom se
određeni korisnik vodi u instituciji kojoj plaća, broj kredita, broj računa kreditne kartice i
sl.). U situaciji kada se ne unese poziv na broj, a kada institucija zahteva unos istog
(Infostan, Elektrodistribucija, IKOM…), uplata često ostane nerasknjižena.
Naziv primaoca – podaci o korisniku plaćanja.
Račun platioca – dinarski račun sa koga se vrši plaćanje (korisnik može izabrati jedan
od svojih dinarskih računa).
Račun primaoca – broj računa pravnog ili fizičkog lica kome se plaća.
Iznos – iznos plaćanja.
Klikom na taster Plaćanje, a potom i potvrdom izvršenja naloga generiše se SMS kod
koji se dostavlja korisniku na prijavljeni broj mobilnog trelefona u roku od nekoliko
sekundi. Istovremeno, na aplikaciji elektronskog bankarstva pojavljuje se prozor sa
poljem za unos SMS koda i periodom važenja koda. Po dobijanju poruke, unosom
ispravnog SMS koda u odgovarajuće polje i potvrdom, završava se formiranja naloga.
Napomene:
1. SMS kod važi 3 minuta od trenutka generisanja
2. Novi SMS kod je moguće kreirati nakon isteka važenja starog koda (nakon 3
minuta)

13.10 Snimljeni korisnici plaćanja- Šabloni

Šabloni Vam pružaju mogućnost čuvanja naloga u aplikaciji, koje po potrebi pozivate i
izvršavate uz pomoć SMS koda za verifikaciju naloga. Svakom korisniku možete dodeliti
naziv koji želite (polje Moj naziv), a jednim klikom na željenog korisnika uplatnica ce biti
automatski popunjena sa podacima koje ste definisali za korisnika plaćanja. Ostaje
samo da popunite iznos i kliknete na Plaćanje.

Slika 10.(Šabloni)

25
 Slika 11.(Uređivanje šablona)

13.11 Podmeni „Interni prenos“

Ova opcija omogućava interni prenos između dva računa istog korisnika u istoj valuti.
Račun sa kojeg se vrši prenos se bira jednostavnim klikom na strelicu levo ili desno u
spisku računa, a račun u polju Na račun se bira iz spiska.
Klikom na Izvrši korisniku se pojavljuje poruka sa pitanjem da li želi da izvrši transakciju.
Odabirom odgovarajuceg odgovora korisnik konačno potvrđuje izvršenje prenosa ili
odustaje od njega.

26
Slika 12.( Izvršavanje internog prenosa)

27
13.12 Podmeni „KešKlik“
KešKlik je prenos novčanih sredstava između dva fizička lica korišćenjem SMS koda.
Ova usluga se još naziva i "brzi keš" i nova je za srpsko tržište.
Iniciranjem opcije „KešKlik“ iz eBanking aplikacije od strane klijenta AIK Banke, primalac
sredstava dobija SMS poruku sa PIN kodom i iznosom koji treba da preuzme. Unosom
PIN koda i iznosa koje je dobio putem SMS poruke i unosom broja naloga koji je dobio
od pošiljaoca, na bilo kom bankomatu AIK Banke u narednih 72h, primalac može podići
novac bez upotrebe kartice.
Napomene:
Šta je bitno da znamo:
 Klijent sa računom u AIK Banci, putem eBanking aplikacije može poslati novac
bilo kojoj osobi.
Kako KešKlik fukcioniše:
 Bez odlaska u ekspozituru
 Druga osoba ne mora imati račun, svejedno će primi novac za nekoliko sekundi
 Sve što je potrebno je broj mobilnog telefona osobe kojoj se šalje novac
 Osoba koja prima novac već za nekoliko sekundi može da podigne novac na bilo
kom bankomatu AIK Banke
Kome može klijent da pošalje novac:
 Novac možete “poslati” i sebi, ako ste npr.zaboravili novčanik
 Novac možete poslati svojoj deci na školovanju u drugom gradu

28
13.13 Iniciranje KešKlik transakcije
Račun sa kojeg šaljete sredstva birate na uobičajeni način klikom na strelicu levo ili
desno. Prilikom unosa iznosa vodite računa, iznos mora biti deljiv sa najmanjom
apoenskom strukturom u bankomatu AIK Banke, odnosno deljiv sa 500. Broj telefona
primaoca obavezno unesite u formatu 3816XXXXXXXX. Klikom na dugme KešKlik
iniciraćete slanje novca na uneti broj telefona. Primaoc će dobiti SMS poruku sa PIN
kodom i iznosom koji može podići na bilo kom bankomatu AIK Banke, a Vi kao pošiljalac
ćete dobiti SMS poruku sa brojem naloga koji je potrebno da dostavite primaocu kako bi
uspešno podigao novac sa bankomata AIK Banke.
Na raspolaganju Vam je i mogućnost snimanja primaoca u imenik kako biste kasnije
prilikom popunjavanja KešKlik transkacije imali mogućnost odabira primaoca i bržeg i
jednostavnijeg iniciranja KešKlik transkacije.

Slika 13.(Keš klik transakcija)

29
13.14 Kartice
U meniju “Kartice” imate uvid u sve platne kartice izdate od strane Banke, debitne i
kreditne. Odabirom kartice u samom vrhu ekrana, prikazaće se detalji odabrane kartice
kao što su broj kartice, datum važenja kartice, trenutno raspoloživo stanje, valuta u kojoj
se vodi kartica. U nastavku možete pogledati sve transakcije obavljene odabranom
karticom za poslednjih 30 dana, odnosno upotrebom filtera možete odabrati drugi period
ili iznose za pretragu. U pregledu transakcija se pored iznosa transakcije nalazi i ime
trgovca kod koga je transakcija izvršena.

14.(Kartice)

30
13.15 Uplata na platnu karticu
Da biste izmirili obaveze po kreditnoj kartici, dovoljno je da u Spisku katica odaberete
karticu, a na prikazu Uplata na platnu karticu popunite iznos, izaberete račun sa koga
vršite uplatu i kliknete na dugme Plati.

Slika 15.(Uplata na karticu)

13.16 Krediti
Meni “Krediti” Vam pruža uvid u sve aktivne kredite koje koristite u Banci i ovde možete
videti osnovne informacije o kreditu kao što su odobreni iznos, datum početka korišćenja
kredita, period otplate i broj rata za otplatu, kao i visina preostale glavnice za otplatu.
Ukoliko imate više od jednog kredita, detalji se dobijaju klikom na karticu koja prikazuje
željeni kredit za pregled.

31
13.17 Osnovni podaci i pregled uplata

Slika 16.( Pregled uplata)

32
13.18 Anuitetni plan

Slika 17.(Anuitetni plan)

33
13.19 Menjačnica
Usluga “Menjačnica” Vam omogućava kupovinu i prodaju deviza, informativni kalkulator
za kupoprodaju deviza kao i uvid u važeću kursnu listu Banke. U gornjem delu ekrana,
strelicama na levo ili desno odaberite račune sa kojeg ćete izvršiti zamenu.
Ukoliko kupujete devize, odaberite dinarski račun, u polju “Iznos” unesite visinu deviznih
sredstava koje želite da kupite, odaberite valutu i kliknite na dugme Izvrši.

Slika 18.( Menjačnica)

Ukolio vršite prodaju deviza, u polje Sa računa onosite Vaš devini račun, a u polje Na
račun Vaš dinarski račun. Popunjavate željeni Iznos za prodaju i nakon toga kliknete na
dugme Izvrši.
Nakon klika na dugme Izvrši prilikom kupovine/prodaje deviza korisniku se pojavljuje
poruka sa osnovnim informacijama (iznosu koji kupuje/prodaje, valuti i kursu koji ce biti
primenjen) i pitanjem da li želi da izvrši transakciju. Odabirom odgovarajućeg odgovora
korisnik konačno potvrđuje izvršenje kupovine/prodaje navedenog iznosa u navedenoj
valuti ili odustaje od njega.
Kupovina/Prodaja stranog efektivnog novca se obračunava po prodajnom/kupovnom
kursu za efektivu, iz važeće kursne liste Banke za taj dan.
Na raspolaganju Vam je i pregled izbršenih menjačkih transakcija sa mogućnošću
filtriranja prema datumu, vrsti transakcije (kupovina/prodaja) ili valuti korišćenoj u
konverziji.

13.20 Moje Finansije

Meni “Moje finansije” Vam pruža uvid u to kako trošite novac na svojim računima.
Odabirom željenog računa i upotrebom filtera za određeni vremenski period i vrstu
transakcije (uplate i isplate), dobijate spisak svih transakcija i grafički prikaz kretanja
novca (uplate i isplate). Celokupna potrošnja i prihodi su podeljeni u nekoliko osnovnih

34
kategorija s tim da uvek možete sami napraviti novo pravilo ili postojeću transakciju
svrstati u drugu kategoriju.

13.21 Kreiranje novog pravila

Kliknite na dugme “Kreiraj pravilo” a zatim unesite naziv za svoje pravilo budžetiranja,
odaberite račun na koje se ono odnosi. Nakon toga u polje “Opis” unesite deo opisa
transakcije po kome će sistem prepoznati da treba da je rasporedi u određenu kategoriju
a na padajućem meniju odaberite kojoj kategoriji budžeta novo pravilo pripada. Klikom
na snimi pravilo, svaka naredna transakcija koja u sebi bude imala navedeni opis,
svrstaće se u odabranu kategoriju.

Slika 19.(Kreiranje novog pravila)

35
13.22 Promena kategorije postojećoj transakciji
Svaku transakciju uvek možete svrstati u drugu kategoriju od one koja joj je dodeljena i
to tako što ćete u prometu po računu, kliknuti na polje kategoriju pored transakcije koju
želite da preraspodelite. Otvoriće se spisak kategorija odakle birate željenu kategoriju i
na taj način ste uradili promenu kategorije za odabranu transakciju.

Slika 20.(Promena kategorije)

36
13.23 Kreiranje budžeta
U ovom delu aplikacije je omogućeno kreiranje budžeta za kategorije koje su definisane
u mojim finansijama. U delu koji prikazuje trenutni status budžeta može da se vidi
ispunjenost budžeta u datom trenutku.

Slika 21.(Kreiranje budžeta)

13.24 Pregled iskorišćenosti budžeta:

Slika 22.(Pregled budžeta)

37
13.25 Podsetnik budžetiranja
Klikom na datum u kalendaru otvara se novi prozor koji omogućava da se unese
podsetnik za neke buduće isplate/uplate. Podsetnik omogućava da se planirana
transakcija unese sa svim bitnim detaljima.

Slika 23.(Podsetnik budžetiranja)

38
 Slika 24.(Unošenje podataka u podsetnik)

13.26 Servisne informacije

U gornjem desnom uglu se nalaze opcije za pregled Vaših ličnih podataka, promenu
lozinke i izlazak iz aplikacije. Klikom na logo Banke u gornjem levom uglu, u svakom
trenutku otvarate početnu stranicu aplikacije sa informacijama o svim Vašim računima i
karticama.

Slika 25.( Servisne

informacije)
Odabirom opcije za promenu lozinke otvara se maska u koju je potrebno da unesete
svoju staru lozinku i dva puta novu lozinku. Klikom na potvrdi, uspešno ćete promeniti
lozinku.

39
 Slika 26.(Promena lozinke)

13.27 Izlazak iz aplikacije

Iz aplikacije izlazite klikom na dugme u gornjem desnom aplikacije.

40
14 Zaključak
Razvojem najpopularnije globalne komunikacijske mreže došlo je do značajnog
napretka u svim oblastima života i rada savremenog čoveka. Korišćenje kapaciteta
interneta poprimilo je poslednjih godina ekspanzivne razmere. Ovo se naročito odnosi
na sferu poslovanja, koja je zabeležila višestruk rast i napredak, upravo zahvaljujući
mogućnostima koje internet pruža. Jasno je da su prednosti korišćenja elektronske
komunikacije višestruko doprinele i razvoju elektronskog novca, elektronskog
bankarstva i celokupnom sistemu elektronskog plaćanja. Između ostalog, zabeleženo je
da je razvoj interneta stvorio uslove za nov pristup poslovanju, i to na sledeće načine:
 virtuelne organizacije su promenile tradicionalni radni ambijent,
 elektronska trgovina postaje efikasan metod regulisanja ponude i potražnje,
 elektronsko bankarstvo omogućava brže i jednostavnije finansijske transakcije,
 elektronsko poslovanje u javnoj upravi omogućava efikasniju realizaciju
poslovanja države sa preduzećima i građanima,
 bez obzira na recesiju u računarskoj industriji, narednih godina se predviđa rast
e-biznisa.
Analizirajući sve prednosti elektronskog bankarstva kao vida bankarskog poslovanja,
koje se izvršava uz korišćenje računarskih mreža i telekomunikacionih medija
(elektronske podrške, može se zaključiti da je ovaj vid komunikacije u bankarskom
sektoru neprocenjivo vredan primene i daljeg razvoja. Između ostalog, ovo svakako
potvrđuje činjenica da cena jedne finansijske transakcije u klasičnom okruženju šalter –
službenik – korisnik usluge iznosi 1$, dok cena iste takve transakcije elektronskim
putem iznosi oko 0.05$. Međutim, u ovom domenu vrlo važan aspekt predstavlja pitanje
sigurnosti. U tom kontekstu, treba voditi računa o sledećem: Privatne poruke treba da
budu enkriptovane tako da neautorizovani subjekti ne mogu da ih pročitaju. Mora
postojati sistem validacije i potvrde identiteta strana u transakciji. Svaka transakcija
mora biti zabeležena tako da obe strane imaju potvrdu da se transakcija obavila.
Novi platni sistemi zasnovani na digitalnom novcu biće uspešni samo ako ih prihvati
veliki broj ljudi, a to uveliko zavisi od odnosa troškova i koristi, koje će novi platni sistemi
pružati učesnicima. Zaključak priče o ovim online sistemima u Srbiji bio bi da upravo
nedostatak adekvatnog rešenja usporava razvoj elektronske trgovine i elektronskog
poslovanja u Srbiji. U tom smislu dolazak PayPal poslovanja, koji ima globalni domet i
pruža mogućnost plaćanja na velikom broju veb lokacija u svetskim razmerama, se sa
pravom može smatrati prekretnicom u daljem razvoju e-poslovanja u Srbiji.

41
15 Literatura
1. http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-uticaj-interneta-na-globalizaciju-
poslovnih-procesa
2. https://www.vps.ns.ac.rs/wp-content/uploads/2018/05/10-Predavanje.pdf
3. http://poincare.matf.bg.ac.rs/~vladaf/Courses/Matf%20MNSR/Prezentacije
%20Individualne/Ilic_Placanje_putem_Interneta.pdf
4. https://ebanking.aikbanka.rs/Retail/Home/uputstvo.pdf

42