Ind, Lj, Jevtié je izvrSio izvesnu izmenu obrasca ‘Schoenefeldta. On je dao izrazu pod (64) sledeéu formu: Gao = Ge F (it 'sek) (08) do — oticanje visegodignje kige nad slivnim pod- rugjem u Titysek po 4 hektara i jednako je: qo = =q'n gde je q — oticanje vode od jake kite w litJsek ha i jednako je izrazu ,.t" u obrascu Schoene- feldt-a fj K - 7) | mea o gde je Ty-— vreme trajanja KiSe u minutia, a ,K” ¥,,k" konstante za svaku kigomernu stanicu \Vrednost ,.n”” se kreée maksimalno do 0,63 a po- vezano je sa verovatnocom pojave kise (5, 10, 20, 50 i 100-godisnje kiSe) F — je povrsina sliva u hektarima (Jevtié Lj.: 92) IIL, Obrasci za odredivanje maksimalnih voda putem Kompleksnijeg povezivanja parametara bujiénog sliva Dr in. D. Stebrenovié postavio je 1959. god. sle- deéu grupu obrazaca za proracunavanje proticaja ve- likih voda iz prirodnih. slivova: a) za vodu S-godignje uéestanosti pojave [enw ee TR] to sey (08) b) za vodu 10-godiSnje utestanosti pojave: Taney =O ee ae Ra | (w misek) %) 0) z2 vodu 25-godisnje uéestanosti pojave Vaan 2 ORE FORT TOR] (mise) ) 4) 2a vodu 50-godisnje westanosti pofave: [Reco = 03857 Fem Tee Km | (ase) co) €) za vodu 100-godisnje udestanosti pojave [Rann SOT FR TERRE] (mise) a) U ovim obrascima su: F — poveSina stiva u km; 1 — prosetni pad sliva u %, dok je K-— dinilae pa- davina i iznosi of K = 000111 Hog gde je »Hgoa — srednjegodi- Snja sma padavina izraZena u\milimetrima. Ovi ‘obrasci su dobijent na osnova podataka Hidromete- oroloske sluzbe u Zagrebu, za period od 50 godina, ali nisu nepostedno povezani sa odgovarajudim os- matranjima proticaja_velikih voda t bujiénim po- drugjima (Srebrenovié D.: 93) Obrazac Giandotti—Vissentini-a iz 1956. god. 20 Italiju glasi neS+p-Vn axtia) = " (3) Qaerid = o eb eL (ate) 9) gde su: § — povrfina sliva w kin*; L — dugina glav- nog korita yodotoka sliva u km; p — je ,srednja isina” bujiéne kige, izrazena u metrima, Gje je tra- janje due ili jednako vremenu koncentracije izraze- ‘nom u minutima, a za koje ée voda od bujiéne kise od najudaljenije tatke bujiénog sliva do u3éa, odnosno profila gde se sracunava proticaj vode. To ‘yreme Koncentracije treba sratunati iz inraza. Woes +15: (minutia 08 Vn gde stu: § — poveSina sliva u km?; L — duiina sliva uu km; dok je h — srednja visinska razlika sliva i ragena u metrima, koja u svemu odgovara vredno- sti za ,D” u izrazu pod (23) rn — je Koeficijenat razvijenosti sliva i njegove vrednosti idu 2a vete slivove do 160, a za manje slivove do 166.0. U praksi za ,.h” treba uzimati pro- scent visin bujiéne kiSe wu" metrima, Za 100-g0- dignju vodu to je uglavnom prosetna visina bujigne kige odnosno aritmetigka sredina svih padavina iz- nad 30 mm u viSegodinjem periodu, izrazena u me- tcima koje aisu od snega (Aurelio A: 137) U praksi je odavno postavijen zahtev, da se za proratune velikih voda stvore obrasci, Koj struénja- ka prakti¢ara neée staviti pred dilemu pri odtudiva- nj o izboru pojedinih koeficijenata {Poste visegodisnjih nauénih istraZivania 1 mere nja_proticaja vode i nanosa u 20 oglednih slivova bujidnog podrugja Juzne Morave, autor je 1956. g0- dine postavio sledesi obrazac za odredivanje proti- caja vode 1 bujicnim slivovima: Vee dF | sen (75) ade je: A — koeficjenat oblika sliva 1 fznosi: A 0495 {ade su: O — dudina Hinje vododetnice (obim sliva) u km; L — dudina bujignog stiva po rmatici glavnog vodotoka w km (videt! i2raz 12), Si — postavija Kocficijenat vodopropustjivosti podruija i njegove vrednosti idu od 0,4 za jako vo-