ЈУРОДИВИ

ЧОВЕК БОЖИЈИ
Живот и подвизи
Светог Гаврила
Грузијског
 одвиг јуродивости Хрнста ради најтежи је подвпг у Право-
П славној Цркнп. У пулоти својпх умних н духовних снага,
човек узлма на ссбе обличје сумагпедшсг, да би се сммравао пред
Господом н људима, држећн се речи Светог аиостода Павла: „Ми
смо дудн Христа ради* - луди јер не верујемо у смрт, него у Живот,
луди јер не всру|емо у гроб, иего у Васкрсење.
Свети Гаврило Грузијски, наш савременик.био јетакав јуродиви,
који је, кад то нико није смео, устао на кдоле комунизма н који је,
кад су свн бежали од Крста Господњег, свој крст носпо с радошћу
1! надом. Прозорљивац, чудотворац, утешитсљ на сметлишту
овога света заблистао је као драгоцени бисер Небескс Грузгце, која
већ хиљаду и по годнна пуни рај мученнцпма и подвижницима.
Књига се чига у једном даху - даху Духа Светога, Који нодиже
људе иа праха н пепела у рајске милине и озарења,

[ осрззсветзин
 РеценЈеншл
Протојереј ставрофор Вајо Јовић
Јереј Владимнр Марковић

Уредник издања
Јован Србуљ

ПОСТАНИТЕ ЗАДУЖБИНАР
ПРАВОСЛАВНИХ КЊИТА

У Библиотекама Образ светачки и Очев дом већ годинама се

објављују најважнија издања из обдасти православне духовности.
Од 1995. годинс до данас у њима је изашло преко стотину наслова
који су православној Србији понудили бисере Светог Предања.
С обзиром ка то да живимо у времену кризе, обраћамо се онима
који су спремни да помогну наставак ових Библиотека, постајући на
тај начин задужбинари многих душа гладних и жедних речи Божије.
Чекамо Вас, уналред захвални, и спремни на сваку врсту договора
осарадљи.
 ЈУРОДИВИ
ЧОВЕК БО>|<ИЈИ
>КИВОТиподви^и
светог ГАВрИЛА
ГРУ ?ИЈ СКОГ

ПрЕВОД СА ГрЧКСГ
Лддд Акад

ПрЕВОД СА руСКОГ
МдрИНА Тодик

Књигу ПРИРЕДИО
)ован Сркуљ

БЕОГРАД
2015
 Нпглоо <1риИл(или,‘
Ма\\ом Т7ЛНОР1Л
о АИОХ глвпнл
О Л1Л ХР1ГГОТ ХАЛОХ КЛ1 ОМОЛОГПТIX (1929-1995)
МПЛФГЛХ11 \Л\Л МЕРКШЛЛГЛЕ
ГЛПХПКН ЕШМЕЛНЛ ФАКН РОПОКЛ
А0НКЛ ’013

Поводом 20-огодишнзице
БЛА>|<ЕНОГ УПОКОЈЕН.А ЈурОДИВОГ
СТАрЦА ГЈ>УЗИЈСКОГ ГАВрИАА
 5

СМЕТЛИШТЕ И СВЕТЛОСГ СВЕТА

(О ПОДВИГу ЈУРОДСГВА ХрИСТА рАДи)

Н сторија Правосдавне Цркве пре свега и изнад свега јесте

КI историја светости и светитељства, подвига и подвижништва,
непрекинуто вековно сведочанство о обнављању старогачовека
сипом бпагодати Божије и његовом обдачењу у новога „према

СмЕТЛИШ Њ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

лику Онога који га је саздао” (Кол.3,10). Међу Светима које изабра
Господ да кроз распињање плоти са њеним страстима и жеља-
ма (Гал. 5,24) кроз одрицање од света и дела таме, кроз духовно
узрастање и саможртвену службу ближњима у свељубави и
свепраштању постану „причасници Божанске природе” (2. Петр.
1,4), проповедајући и јављајући Собом Христа Спаса, дивни су
и величанствени у својој боголикости и богодоличности они
најмалобројнији подвижници у повести Цркве Христове који
смело погубише мудрост мудрих и разум разумних одбаци-
ше (1. Кор. 1, 19), ради испуњења „умом Христовим” (1. Кор. 2,16)

4«
~ јуродиви Христа ради. На овима се „заједничарима звања
небескога” (Јевр. з, 1), чији подвих својом тежином и величином

О
ПОДВИГу ЈУРОДСТВА Х рИ С Т А ?А Д И
жртвовања превазилази све овоземаљске вредности и мерила,
у потпуности пројавила реч Божанственог Апостола: „Сије сеу
распадљивости, устаје у нераспадљивости; сије се у бешчашћу,
устајеу слави; сије сеу немоћи,устајеу сили” (1.Кор. 15,42-43). Да-
нас Света Црква прославља ове угоднике Божије који за живо-
та бејаху „сметлиште свијета” (1.Кор. 4,13) као духовне великане
пред Царем Господом и светила Васељене, топле заступнике и
молитвенике за душе наше.
Подвиг јуродства Христа ради ваистину је један од најте-
жих и најсмелијих подвига на Богочовечанском путу; на тај
подвиг Господ призива само најсмелије и најснажније телом
и духом изабранике Своје, који ће се, запаљени огњем ревно-
сти и занавек рањени силном и чистом љубављу и чежњом ка
Царству Небескоме, добровољно одрећи свих добара и лепо-
та земног живота, сродника својих, постојбине, света у коме
живе, и, при пуној свести и одговорности пред Богом за свој
избор, привидно лишити онога што је човеку најдрагоценије
 6

и најпотребније - разума, здравога смисла, општеприхваћених

моралних норми и правила понашања. Тако су ови изабраници
Божији под маском безумника и окорелих грешника који стида и
срама немају, који законе људске презиру и ближњима су повод
СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИ)|

за саблазан, излажући се порузи околинс и живећи као „стран-

ци пролазници на земљи” (Јевр. 11,13), сав живот свој предавали
Христу Господу, разапињући се у свету (Гал. 6,14) и спасавајући
га својом саможртвеном љубављу, самоунижењем, добротом,
милошћу, кротошћу, незлобивошћу, непрестаном молитвом
и свештеним „живљењем на небесима” (Фил. 4,20). Јуродство је
најскривенија светост: „скривени човјек срца” (1.Петр.З,4) у овом
}|^ИВ0Т И ПОДВИЈИ

виду подвижништва не само што није видљив душевно - те-

лесним очима, него се приказује сасвим супротним у својим
спољашњим пројављивањима: гротескно рутање свету сакрива
од очију људских љубав према свету, телесна нагота духовну
красоту, безумље - ум Христов, скитање - трагање за Небеском
Отаџбином, за „градом који ће доћи” (Јевр. 13,14).
Живећи у телу, јуродиви себе сматрају бесплотнима:храна,
+

одећа, станиште за њих не представљају ни вредност, ни неоп-

Б о $ И )И

ходну потребу. По више дана, па и недеља, јуродиви пребивају

без јела: огладневши, они ће узети комад сува хлеба само од
благочестивих хришћана, раздајући све што им претекне си-
ЧОВЕК

ротима и убогима и тако духом дела телесна умртвљујући ради

живота вечнога (Римљ. 8,13). Слично Божанственом Апостолу,и
ови подвижници могу за себе рећи: „Не живим више ја, него
)у р о д и в и

живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вје-

ром Сина Божијега” (Гал. 2,20), и: „Ако се наш спољашњи човјек
и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан” (2. Кор.4,
16). Тако, блажени Прокопије Устјушки „узимаше сасвим мало
хране коју му даваху људи богобојажљиви, и то не сваки дан;
од богатих и оних што неправду чињаху никада ништа нехте
примити, и често без хране многе дане провођаше”. Св. Симеон
јуродиви „Свету Четрдесетницу у потпуном уздржању штова-
ше”. Блажени Михаило Клопски „окусио би хлеба једном у сед-
мици, а исто тако и воде пијаше”. „Безмерно беше уздржавање
Висарона: некада читаву седмицу ништа у уста не стављаше, а
 7

некада по четрдесет дана без хране и пића провођаше”. Као оде-

ћа јуродивима сдужаху прљаве и ружне рите које људи бацаху
на сметлиште, а неретко се блажени одрицаху и тога беднога
покрова наготе своје. Чак и у Светој Русији, по љутом мразу и
студени, јуродиви ходе наги, прекривајући само средњи део те-
ла каквом прњом, изнуравајући тело св ој е веригама, гвозденим
кацигама или оковима. Због таквог изгледа они трпљаху пре-
зир и подсмевање околине, осуђивање и саблажњавање света;

СмЕТЛИШТЕ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

али им снагу даваше духовни покров, одећа непропадљива, за
коју Апостол каза: „Обуците се, дакле, као изабраници Божији,
свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост,
дутотрпељивост” (Кол. з, 12). Као што Господ на земљи немаше
где главе склонити (Мт. 8,20), тако и изабрани Његови живљаху
без станишта, изгоњени из домова људских, под ведрим небом
- на трговима и улицама, на гробљима, храмовним портама, на
ђубриштима и мочварним местима, као што је писано: „Иза-
ђимо к Њему изван станишта, поругу Његову носећи. Јер овдје

+
немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи” (Јевр.
13,13-14). На јуродивима се испуњава истина о пророштву без

О
части и прогону праведних у свету који Христа не познаје и не

П О ДВИ Гу ЈурОДСТВА Х рИ С Т А РА Д И
прима: „Они којих свет не бијаше достојан, потуцаху се по пу-
стињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским” (Јевр.
п, 38). Блажени Андреј, иако живи усред Константинополиса,
нема где главе заклонити: сиромаси га изгоне из својих колиба,
богати га ни у двориште не пуштају, па угодник Божији леже
међу псе, који га или уједају, или се од њега удаљавају. У житију
Прокопија Устјушког (8. јули) налазимо овакво сведочанство
о страдању и вери Светога: „Једне године зима беше љућа него
икад, студен и мраз неподношљиви, и ветар силан, и снег оби-
лан засу домове многе; људи и животиње смрзаваху се на пу-
тевима, у градовима и селима, и птице мртве на земљу падаху,
и убоги велику беду трпљаху, јаучући и тресући се, и многи од
њих помреше. У то доба и Свети Прокопије, наг телом, од љуте
студени пострада: једном, напустивши ноћу припрату црквену,
дође пред бедне уџере у којима сиротиња становаше, не би ли
се макар мало огрејао; али не пустише Божијег човека да уђе,
 8

него са мочугама изађоше и стадоше га ударати и прогонити,

вичући: Иди од нас, бедаче, остави нас! Тада блажени пронађе
неку напуштену страћару и, ушавши, виде у једном углу псе
§ како леже, и хтеде се уз њих мапо угрејати; али и пси побегоше
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИр

од њега. И пошто се не само људи већ и пси на њега гнушаху,

Свети смирено прозбори: Нека буде име Господње благословено
од сада па до довека, и, вративши се пред храм онај, седе крај
зида, згрбивши се и дрхћући, и тако очекујући да испусти дух,
мољаше се Господу да прими душу његову. Али зби се велико
чудо, и спасен би слуга Божији за сведочанство свету: дотаче
га се Анђео Господњи, и овај, већ одрвенео од студени, осети
како му се пријатна топлина разлива по читавом телу, и живот
се врати у уде његове...”. Блажени Исидор Ростовски живљаше
у мочвари, где сагради колибицу од прућа, на којој крова не
беше, јер се у њој овај подвижник не хте скривати ни од дажда,
ни од припеке већ само од очију људских, да не виде мољења и
метанија његова која обноћ усрдно твораше. Блажени Јован Ус-
тјушки пребиваше на сметлишту, сред гнуса и смрада, уносећи
+

Господу своме миомир молитвословља и кад духовни.

Подвижници који јуродством задобијаху Царство Небе-
ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б О $ И ЈИ

ско градили су се неразумнима и бесомучнима, премда су им

менталне способности биле исте као и у других људи. Духовни
живот јуродивих, њихови судови о свету,њихово промишљање
о ближњима дају основ за закључак да се њихов скривени човек
управљао према облагодаћеном разуму, да су им поступци били
промишљени и да су у свему деловали по својој слободној вољи,
свесно и у чистој савести. У спољашњем животу они се одри-
чу ума, искључујући се из друштва и скривајући своје мисли и
осећања, побуде и стремљења, излажући се порузи и презиру
околине „Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Бо-
жија Јача од људи” (1. Кор. 1,25). У судбини јуродивихиспуњава се
истина Светога Писма да „што је лудо пред свијетом оно изабра
Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра
Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред свијетом и по-
нижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што
јесте” (1. Кор. 1,27-28). И говор јуродивих беше другачији него у
 9

друтихљуди: као што је идеални покров човека Божијег нагота,

тако је и идеални говор његов - ћутање. „Јуродственоје житељ-
ство избрал јеси,... храненије положи устам својим” - поје се у
служби Светим Христа ради јуродивим Андреју Цариградском,
Исидору Ростовском, Максиму и Василију Московском. Поред
молчалништва, запажамо код ових подвижника и глосолали-
ју, издавање неартикулисаних гласова или примитивизовање
исказа до нивоа детета које је тек почело говорити. Иза, рекло

СмЕТЛИШТЕ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

би се, апсурдних порука јуродивих крије се дубоки смисао -
опомена ближњима, управљање на пут покајања и исправног
живота или пророштва о догађајима који ће се збити на славу
Божију и као потврда светости изабраника Божијих. Јуродиви
одбацују моралне норме и друштвене законе, стојећи у слобо-
ди којом нас Христос ослободи (Гал. 5,1); и, као што негда Господ
улажаше под кров грешника и цариника, и не одбациваше од
себе блуднице,разбојнике и прокажене, тако и ове слуге Божије
пребивају међу одбаченима и презренима,по речи Апостолској:

^
„Изложени с једне стране поругама и невољама, а са друге, по-
ставши састрадалници онима који то исто доживљавају” (Јевр.

О
10, 33), „беспрекорни и честити, дјеца Божија непорочна усред

ПОДВИГу ЈУРОДСТВА Х рИ С Т А ?А Д И
рода неваљалога и покваренога, у којему сијају као свјетила у
васиони” (Фил. 2,15). У сваком грешнику, ма колико га се људи
гнушали, јуродиви виде само брата-патника коме треба руку
пружити и извести га на пут покајања, правде и спасења. Тако
се за блаженог Висариона Чудотворца приповеда како је, про-
лазећи кроз једно египатско село, видео блудницу и обећао јој
да ће доћи навече, а када га ова дочека он узе псалтир и стаде
јој читати Реч Божију, молећи се после сваког Псалма Господу
Искупитељу рода људског и Победитељу пакла да се смилује на
чедо Своје и управи живот њен по заповестима Својим. Тада
блудница паде пред ноге Светога и, поражена нечистотом сво-
је душе и дубином милосрђа Божијег, реши да занавек остави
своја зла дела и остатак живота проведе у уздржању и подвигу;
убрзо она прими ангелски образ и до краја живота угађаше Богу
дан и ноћ. Блажени Пафнутије „свима беше све, да како год неке
спасе” (1. Кор. 9,22), пијаше вино с разбојницима и грешницима.
 10

спасавајући душе њихове проповеђу Еванђеља. Блажени Сера-

пион Синдонит неколико пута је себе продавао у ропство да би
помогао једној сиротој удовици која са децом својом умираше од
глади, да би обратио јеретике на пут истине, да би спасао ропства
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд Г?УЈИ||

сина јединца неке убоге паћенице. Тако јуродиви, духом живећи

и по духу ходећи (Гал. 5,25), избављаху безнадежне и потиште-
не и враћаху веру одбаченима и презренима. Пред силницима
овога света јуродиви смело исповедају Правду и Истину Хри-
стову, сведочећи о њиховим злим делима и говорећи оно што се
други не усуђиваху, по заповести Апостола: „Немојте узимати
учешћа у бесплодним делима, него их још разоткривајте” (Ефес.
5,11). Свети блажени Николај Псковски подрутује се великом
цару Ивану IV Васиљевичу Грозном приликом његовог доласка
у Псков: „Иванушка, Иванушка, послужи се хлебом и сољу,а не
крвљу људском!”Исти светитељ за Велики Пост позива Грозног
у Печерски манастир и дочекује га у убогој келији са великим
комадом сирова меса на чистом столњаку. „Та ја сам хришћанин
и никако нећу јести меса у ове дане!” - негодује цар, на шта ју-
+

родиви вели: „Ти чиниш нешто много горе, царе: ти се храниш

ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б О $И ЈИ

телом и крвљу људском, заборављајући не само пост но и Самог

Бога”. Блажени Михаило Клопски разобличаваше кнеза Дими-
трија Шемјаку, Јован Московски постидео је Бориса Годунова.
Ни црквени великодостојници нису били поштеђени праведне
осуде за своја недела: новгородском архиепископу Евтимију ко-
јим је овладала страст среброљубља блажени Михаил скресаће
у очи: „Допуштају ли црквена правила пастиру да пљачка своје
стадо? И за кога сабираше богатство?”, након чега се, под тере-
том савести и у страху од гнева Божијег, овај разбољева и умире.
Ругајући се спољашњем благочестију, лицемерном пошћењуи
формалном држању црквених заповести без истинског обно-
вљења ума и очишћења срца, јуродиви су спремни да погазе и
црквени поредак ради буђења савести млаких хришћана: Све-
ти Симеон Емески једе кобасице на Велики Петак, подсећајући
успаване савести на њихово свакодневно разапињање Христа
Господа нечасним делима и злим помислима; за време Свете
литургије он скаче по храму и гађа, са амвона, присутне жене
 11

орасима, испред храма обара столове са тек испеченим хлебо-

вима, због чега ће бити премлаћен од трговаца - све опомињући
на чување светиње храма и позивајући на истинску побожност,
на клањање Богу у духу и истини (Јн. 4,23).
Подвиг јуродства неодвојив је од непрестане молитве и
Богомислија, бдења и духовне борбе, који се скривају од очију
људских под маском безумља, цинизма и аморалности, како би
се поругом и гоњењима подвижник заштитио од гордости и

СМЕТЛИШТБ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

славољубља. Дивна је и сваке хвале достојна молитвеност ових
угодника Божијих: тако, блажени Висарион четрдесет дана и
ноћи, непомично стојећи сред трња, пребива у богомисленој
молитви; блажени Василије Московски хођаше „главе вазда
Богу уздигнуте и очију управљених ка висинама”, пошто се овај
дивни подвижник сваком молитвом и прозбом мољаше у Духу
у свако доба (Ефес. 6,18); Света блажена Ксенија Петроградска
ноћи проводи у молитвословљу, градећи у потаји камени храм
на Смољенском гробљу и подижући невидљиви храм Бога Жи-
вога у својој души. По примеру Спаситељевом, који се мољаше

+
за оне који Га распињаху и благосиљаше оне који се бацаху на Њ,

О
јуродиви узносе топле молитве Господу за опроштај свима који

П О Д В И Гу ЈУРОДСТВА Х р И С Т А ?А Д И
их прогоне, мрзе и вређају: блажени Прокопије вапиј е: „Госпо-
де, немој им урачунати грех њихов”; Св. Андреј усрдно моли за
саблажњене „да им се избрише грех овај”; „Владико, не узми
им за грех то што ме бију” - проси у Господа Симеон Емески.
Ум јуродивих, „безумијем мнимим безумије мира обличив-
ших” (из Тропара Св. Блаженој матери Ксенији Петроградској),у
потпуности ј е управљен ка Богу и слободан за истинско човеко
- и Богопознање, по речи Светог Писма: „И не саображавајте
се овоме вијеку, него се преображавајте обновљењем ума свога
да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља
Божија” (Римљ. 12,2). Вољу Божију они испуњавају свим срцем, и
умом, и вољом и душом својом, вазда испитујући своју савест
и сагласност свога живота са Словом Божијим. Св. Блажени
Василије Московски, по речима црквене песме, „всја Христова
ученија дјели исполнил”; преподобни Михаил Христа ради ју-
родиви Клопски „Христови бо возжелев божественија заповједи
 12

и дјелом совершил”; Сепарион Синдонитувек са собом носаше

Еванђеље да би „себе испитао у непрестаном послушању слову
Божијем и да би имао уза се учење које је вршио на делу”.
о Господ је угоднике Своје што убогост заволеше да би се
трпезом непролазном наслађивали и што разум одбацише да
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г л вр и м ГруЈИј-

би Дух Свети и Премудрост Божију стекли често и за живота

прослављао даровима прозорљивости и исцељивања болних,
као што су се пред њиховим светим моштима дешавала чуда
у славу Божију. Својим предсказањима јуродиви су спасавали
животе ближњих и одвраћали од њих гнев Сведржитељев: тако
је Св. Симеон предсказао страшни земљотрес који ће се збити
за владавине Јустинијанове, Св. Прокопије Устјушки упозо-
равао суграђане на приближавање каменог облака који носи
смрт и разарање и, обративши их на пут покајања и искрене
молитве, успевао да одврати гнев Божији; мољењима Св. Миха-
ила Клопског у Новгороду се после трогодишње суше чудесно
јавља чисти студенац, са кога вода тече у изобиљу; Василије
Блажени пророкује пожар у Москви, Ксенија Петроградска бла-
+

годарећи дару прозорљивости спашава од пожара, упозорава

на опасност, припрема на покајање пред смрт. Многи јуродиви
ЈурОДИВИ ЧОВЕК Бо$И )И

исцељују, заветујући оне на којима се јавила милост Божија да

не обзнањују њихове дарове пред светом до момента одласка
у небеска обиталишта. По упокојењу ове дивне слуге Божије,
овенчане непролазном славом и украшене неизрецивом кра-
сотом, штедро дарују исцељења и притичу у помоћ онима који
им са вером и надом приступају. Становници Петрограда са
колена на колено преносе предање о чудесима на гробу Све-
те блажене Ксеније и о њеном јављању уснулима са порукама
наде и спасења.
Певамо и славимо блажени спомен ваш, благосиљајући труд
и муке које поднесте за спасење рода Хришћанскога, о велики
међу Светима подвижници, огњени ревнитељи вере Православ-
не, блажени Серапионе, Висарионе, Симеоне, Томо, Андрија,
Прокопије Устјушки, Михаиле Клопски, Николаје Новогордски
и Јакове Боровички, Максиме Московски и Исидоре Ростов-
ски, Лаврентије Калушки и Кипријане Суздаљски, Прокопије
 13

Вјатски и Јоване Власати,Максиме Тотемски,Георгије Шенкур-

ски, Симеоне Јурјевацки, Андреја Тотемски, Јоване и Василије,
Тимотеју, блажене матере наше Исидора Египатска и Ксенија
Петроградска и сви Христа ради јуродиви што узесте на себе
немоћи света и разапесте плот своју и разум ради обећања бу-
дућих добара. Стога прибегавамо вама, странцима на земљи
и грађанима Небеским, презренима у свету и саслужитељи-
ма ангелских чинова у Вечности, проповедницима покајања и
светилима Цркве Христове, да благодушно призревши на нас

СМЕТАИШТЕ И СВЕТАОСТ СВЕТА

грешне и смирене, озарите дух наш Истином, просветите разум
наш незалазном Светлошћу Божије науке, испуните срца наша
милошћу и добротом, да бисмо се вашим заступништвом и
мољењима удостојили и ми грешни стати са десне стране Богу,
примити спасење припремљено вернима од постања света и
наследити Царство Христово, те да славимо и величамо Бога,
дивнога у Светима Својим, Оца и Сина и Светога Духа, сада и
свагда и у векове векова. Амин.
* * *

+
Еванђеље Спаситељево најсмелији је,најрадикалнијиу исто-

0
рији рода људскога позив свакоме бићу, свакој души вечној и бо-

П О ДВ И Гу ЈУРОДСТВА Х р И С Т А Р А Д И
гочовечној у свим нараштајима и по свој васељени ка достизању
пуноће и савршенства кроз сједињење са Богочовеком Исусом
Христом, ка стварању Царства Божијег у души освећеној Духом
Светим и облагодаћеној хришћанским врлинама, ка светости и
непорочности,испуњењу „сваком пуноћом Божијом” (Еф.з, 19) и
познању „неистраживог богатства Христова” (Еф. з, 8), ка добро-
вољном и слободном служењу Богу и Једних другима у љубави
(Гал. 5,13). Свето Писмо, међутим, не даје непосредне препоруке,
нити подробно описује којим средствима хришћанин може и
треба да узраста „у мјеру раста пуноће Христове” (Еф. 4,13); оно
једино прописује највиши идеал и императив нашег бивствова-
ња: „Будите савршени, као што је савршен Отац ваш небески”
(Мт.5,48), односно „по Светоме који вас Је позвао, будите и сами
свети у свему живљењу”, зато што Је написано: „Будите свети.Јер
сам Ја свет”(1.Петр. 1,15-16), као што нуди и наЈсавршениЈи пример
светости у личности подвигоположника Христа.
 14

Као што су бескрајно разноврсни дарови Духа Светога (1.

Кор. 12,8-10), тако су различити и путеви којима постајемо „су-
грађани Светих и домаћи Божији” (Еф. 2,19); на неке од њих не-
посредно се указује у Светоме Писму - милосрђе, смерност,
кротост, незлобивост, целомудреност, уздржање, молитвеност,
>^И ВО Т И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г д в р и л д Г р у Ј И р

девственост, послушност, сиромаштвољубље, други, пак, по-

средно проистичу из општег духа његовог и на њему се темеље
(нпр. затворништво, столпништво, молчалништво, а свакако и
јуродство Христа ради).
Примере подвижништва пружа нам још старозаветна исто-
рија (пустиножитељство Илијино, Јелисејево и друтих пророка,
завет назирејски, девственост кћери Јефтајеве); овде налазимо
и таква сведочанства благочестивог житија која би се могла по-
сматрати као праузори потоњег подвига јуродства Христа ради.
Поступци појединих старозаветних изабраника Божијих чине
се неразумним, чудним или чак аморалним; под маском безу-
мља и бестидности који навлаче на себе осуду и презир околи-
не скрива се светост и саможртвена љубав према свету, што ће
бити карактеристично за касније хришћанске подвижнике који
+

јуродством задобијаху Царство Небеско. Тако Исаија, предска-

Ч О В Е К Б О ^ .И )И

зујући сужањство Мисираца и Етиопљана, три године хођаше го

и бос (Ис. 20,2-3); Јеремија начини себи свезе и јарам и метну их
око врата да би их потом послао господарима суседних земаља
преко њихових посланика што дођоше у Јерусалим к Седекији
за сведочанство воље Божије (Јер. 27 и 28); Језекиљ, представљајући
Јурод и ви

опсаду Јерусалима и пророкујући против оних што преступи-

ше закон Божији, 390 дана лежаше на левој и 40 дана на десној
страни својој, једући пресна хлеба и воду пијући с мером и тако
ношаше безакоње Израиљево (Јез. 4,1-12); пророк Осија живљаше
са блудницом јер Израиљ одступи од Господа (Ос. 1,1-3). Послед-
њи од старозаветних пророка, Свети Јован претеча и Крститељ
Господњи, својом појавом, пустиножитељством, проповеђу по-
кајања и разобличавањем силника овога света такође показује
црте које ће касније развити јуродиви у своме служењу свету.
Господ Исус Христос најсавршенији је и најузвишенији при-
мер истинског духовног живота и подвижништва. Парадоксално,
 15

али и у речима и поступцима Логоса Божијег Који понизи Себе

узевши обличје слуге и Који нас ради би исмејан, бијен, уврштен
међу безаконике и разапет на Крст, налазимо мноштво додирних
момената са подвигом јуродства. Проповед Христова Јудејцима
беше саблазан, а Јелинима лудост (1. Кор. 1,23): Свеблаги учитељ
навлачи на Себе гнев и осуду старешина јудејских, књижевника
и фарисеја због Својих речи и тумачења Закона, као што ће и
проповед Апостола Његових касније бити презрена и исмеја-
на од многих учених незнабожаца. Пребивајући међу земнима,

СмЕТАИШТЋ И СВЕТАОСТ СВЕТА

Пречисти Господ није се гнушао одбачених и презрених људи,
грешника, прељубочинаца и цариника: немајући у свету достојно
место где би главу склонио (Мт. 8,20), Искупитељ рода људско-
га улази у дом Симона губавог да би са грешницима јео и пио,
прима цариника који се покајао, штити блудницу и грешницу
и разбојника на Крсту чини заједничарем Свога Божанства.
Непознатости и тајности учења Исусова и света воља Његова
сакривене су од мудрих и разумних и откривене безазленима
(Мт. 11,25); „лудошћу проповиједи” (1. Кор. 1,21) Господ спасава оне

+
који нису од света (Јн. 15,19,19); Он јавља Благу Вест сиромасима,

О
исцељује скрушене у срцу, проповеда заробљенима да ће бити

П О Д В И Гу ЈурО Д С ТВ А Х р И С Т А РА Д И
пуштени и сиромасима да ће прогледати и ослобађа потлаче-
не (Лк. 4,18). Саможртвена љубав Господња лудост је утледнима
и разумнима, саблазан законицима и старешинама јудејским,
безумље у постојбини Његовој; али је „лудост Божија мудрија
од људи, и слабост је Божија јача од људи” (1. Кор. 1,25), па ће се
и својеврсно „јуродство” Христово показати као свепобедна
и спасоносна Сила и Премудрост која превазилази сваки ум.
И Божанствени Апостоли представљајуу извесном смислу
зачетнике и утемељитеље подвига јуродствау Христу. Нарочито
се у Првој посланици Коринћанима Светога Апостола Павла
могу наћи мисли које ће утемељити и прописати најбитније
одлике овога Хришћанског подвига. „Ријеч о крсту” - сведо-
чи Благовесник Христов, - „лудост је онима који гину, а сила
Божија нама који се спасавамо. (...) Пошто, дакле, у премудро-
сти Божијој, свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу
да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују” (1. Кор. 18-21).
 16

„Што је дудо пред свијетом оно изабра Бога да посрами јаке;

и што је неплеменито пред светом и понижено изабра Бог, и
оно што је ништавно, да уништи оно што јесте” (27,28). Свети
Апостол саветује Коринћане: „Нико нека се не вара: ако неко
међу вама мисли да је мудар у овоме вијеку, нека буде луд да
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИр

би био мудар. Јер је мудрост овога свијета лудост пред Богом”

(1. Кор. з, 18-19). Иако себе, као и друге Апостоле, назива „лудима
Христа ради” (1. Кор. 4,10), Свети Павле сведочи: „Ми имамо ум
Христов” (1.Кор. 2,16), и: „Ако сам невјешт у ријечи, али нисам у
знању” (2.Кор. 1,6); стога он позива верне да усавршавају ум свој и
узрастајуу врлини: „Све испитујте, добра се држите” (1.Сол. 5,21),
заповеда да се „обнављају духом ума својега” (Еф. 4,23), моли се
Господу „да се испуне познањем воље његове у свакој мудрости
и разуму духовноме, да се владају достојно Господа угађајући
му у свему, и да буду плодни у сваком добром дјелу, и да расту
у познању Бога” (Кол. 1,9-10). „Браћо”, - поручује Апостол, - „не
будите дјеца умом, него злоћом дјетињите, а умом будите саврше-
ни” (1.Кор. 14,20), као што и Петар позива: „Узрастајте у благодати
и у познању Господа нашега и Спаса Исуса Христа” (2. Петр. з, 18).
+

Одбацујући, дакле, таштину и ограниченост природног људ-

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО $И )И

ског разума, световне мудрости и празних умовања, Апостоли

Христови као врховно мерило и највишу вредност постављају
„разум духовни”, „ум Христов”, мудрост инспирисану и испуњену
Духом Истине и заједништвом са Богом јер се само тако може
доћи у познање „тајне од вј ечности сакривене у Богу” и разумети
„шта је ширина и дужина, и дубина и висина,... и познати љубав
Христову која превазилази разум” (Еф. з, 9,18-19). Такво мерило
и вредност, међутим, свету је страно, и зато они који га се држе
трпе поругу и прогањања, страдања и срамоћења имена ради
Христова, о чему опет сведочи живот Светих Апостола, а то ће
искуство касније потврдити и сви подвижници који узеше на
себе јарам јуродственог живота. „Мислим да Бог нас апостоле
показа посљедњим, као на смрт осуђене; јер постасмо призор
и анђелима и људима. Ми луди Христа ради, а ви мудри у Хри-
сту; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми презрени. До овога часа
подносимо и глад и жеђ и голотињу и ударце, и потуцамо се (...).
 17

Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; кад хуле на нас
молимо; постасмо као сметлиште свијета, свима смеће до данас”
(1.Кор. 4,9-13). Ово Павлово сведочанство, као и опис разноврсних
невоља које је претрпео Христа ради и Еванђеља ради (в. 2. Кор.
1,23-27), могло би се посматрати као својеврсно упозорење, али
и утеха подвижницима који крену уским и скорбним путем
одрицања од света и дела таме; потврду тога горког искуства
наћи ћемо у житијима свих потоњих јуродивих, на којима се,
без изузетка, испунила истина о пророштву без части и прогону

СМЕТЛИШТЕ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

праведних у свету који Христа не познаје и не прима.
Монаштво је такође у великој мери инспирисало и припре-
мило подвиг јуродственог служења свету. Преподобни Јован
Касијан, одређујући начела манастирског живљења, даје извесне
препоруке које се могу схватити као позив на јуродствовање
у Христу као најтежи подвиг самоодрицања и највећи степен
савршенства: „Међу братијом буди као глув, нем, слеп и луд”,
пише Касијан у 41. глави свога Правила. „По слову Псалмопојца:

+
А ја као глух не чујем и као нијем који не отвара уста својијех
(Пс. 38,13), буди и ти као глув, нем, слеп, да осим онога кога по

0
П О Д ВИ Гу ЈУРОДСТВА Х р И С Т А рА Д И
достојанству изабереш као пример за подржавање, никога не
погледаш; и ма шта да уочиш код других људи што теби неће
бити на корист, држи се као да то ниси видео, као што ни слепац
то не би приметио... Ако те ко оклевета или на некакав друти
начин увреди, буди непомичан и не правдај се никако, као нем
будући, и држи у срцу своме овај стих: Рекох: чуваћу се на пу-
товима својим да не згријешим језиком својим; зауздаћу уста
своја, док је безбожник преда мном. Бијах нијем и гласа не пустих
(Пс. 39,1-2). И четврто чега се ваља држати више од свега и што
ће ти послужити као украс и круна претходних трију врлина,
то је да се учиниш, по речи Апостола (1. Кор. 3,18), лудим у овоме
вијеку да би био мудар: немој расуђивати ни о чему што ти се
заповеди, но у простоти срца и са вером вазда послушан буди,
држећи за свето, спасоносно и мудро само оно што ти пропису-
је закон Божији или искуство твога духовног оца”. Преподобни
Јефрем Сирин у Поуци монасима такође указује на неопходност
стицања извесних врлина које заправо представљају основу
 18
©
и срж подвига јуродства у Христу. Савршени хришћанин, по
учењу Сиринову, труди се да задобије савршене пдодове Духа
- „истинску и постојану љубав и мир душевни, дуготрпељивост
о и бдагост, кротост, веру и смиреноумље”; „и као што други, што
у свету живе робујући теду, са ведиким задовољством и радо-
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г д в р и л д Г р у ЈИ р

шћу прихватају за себе почасти, славу, богатство, раскош, вдаст

и друге насладе, тако они који су се удостојили стицања горе
наведених хришћанских врлина, са задовољством и духовном
насладом,радошћу и весељем,у блаженој нади на васкрсење гаје
у себи спремност, или, боље рећи, сматрају за себе пожељним
да наготују и гладују и трпе свакаква страдања Господа ради, да
буду подвргнути мржњи, бешчашћу, злоби, бичевању, да постану
сметлиште света, да буду разапињани и да узму на себе свакакво
јуродство”. Свети Јован Златоуст у Беседи на Прву посланицу
Коринћанима Св. апостола Павла велича и слави безумље иза-
браних: „За нашу проповед о Христу Распетоме сматрају нас
безумнима; али нека их: ми на то пажње не обраћамо, јер веру-
јемо да је наше безумље мудрост истинита за све који са вером
+

прихватају реч нашу. Вама је то познато из искуства. Примили

сте реч нашу, приступили Господу и постали мудри у Христу,
Ју р О Д И В И ЧО ВЕК Б с ф Л Ј И

мудри мудрошћу истинитом коју у свету нико не познаје изу-

зев верних. Погледајте како вам се све око вас појаснило: вама
је знано да постоји Бог, откривено вам је шта је овај свет, како
је настао и какав му је крај, шта је човек и какво је назначење
његово, откуда зло и како га победити. Ко у свету може знати све
то тако као што ви знате? Ако сам ја, кога сматрају безумним и
проповедником безумља, победио мудре овога света, онда му-
дрост која је однела победу никако није безумље, већ мудрост
најсавршенија и толико надмоћна у односу на мудрост света да
се зато онима који је немају чини безумљем”, учи најречитији у
роду људскоме проповедник Истине Христове.
Монаштво је и на делу припремило пут јуродству: овај под-
виг узимали су на себе изабраници Божији који су се већ утвр-
дили у духовном животу и испитали ум свој у духовној мудро-
сти. Први јуродиви у историји Цркве Христове били су монаси,
највећи ревнитељи благочестивог живота и носиоци Божанске
 19

благодати, који су се после дуготрајног подвизавања одлучивали

да изађу у свет и послуже му лудошћу своје проповеди и живље-
ња, примајући погрде и злостављања ради потпуног излечења од
гордости и самоугађања. Преподобна Исидора,прва слушкиња
Христова која је узела на себе подвиг јуродства, а о којој је све-
дочанство оставио Св. Јефрем Сирин (373. год.), подвизавала се
у женском манастиру Мен који је основала сестра Преподоб-
ног Пахомија са још око 400 монахиња; ова света девственица,
руковођена великим смирењем и самоунижењем, јуродствује

СМЕТЛИШТЕ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

најпре у самој обитељи, излажући се презиру осталих инокиња,
да би се пред смрт удаљила, не желећи прослављења и почасти
од људи, па нико од саподвижница њених не знађаше ни где је
испустила душу, ни где беше гроб њезин. О блаженом Симеону
Христа ради јуродивом остало је забележено да је са тридесет
година примио монашки постригЈош тридесет годинаугађао је
Господу у ангелском образу,подвизавајући сеуједној пустињиу
близини Мртвог мора под руководством опитних стараца, да би
са шездесет година отишао из пустиње да се „наруга свету”. Пре-

+
подобни Висарион био је духовно чедо образованог и искусног

О
Исидора Пилусиота; по смрти својих родитеља он раздаде све

П О Д В И Г у ЈурО Д С Т В А Х р И С Т А Р А Д И
своје имање сиротињи и манастирима, прими монашки постриг,
удаљи се у пустињу, а затим, силно зажелевши да достигне врху-
нац духовног живота, преузе на себе подвизавање у јуродству.
Свети Тома био је монах у једном од сиријских манастира, да
би после извесног времена, желећи да од других сакрије врлине
којих се удостојио, почео да се гради јуродивим, остајући међу
братијом. Преподобни Серапион Синдонит од младости своје
„монах би”; обучивши се врлинском манастирском животу и
научивши наизуст читаво Свето Писмо, он почиње странство-
вати по свету, одричући се ума свога, иметка (имађаше он само
ланени синдон и Еванђеље које вазда са собом носаше) и саме
слободе (више пута Преподобни се продавао у ропство да би
спасао своје ближње). Од јуродивих канонизованих у Грчкој
Цркви једино Свети Андреј није претходно прошао пут мо-
нашког подвизавања: овај дивни угодник Божији, Скит родом,
биојеробједнога константинопољског велможе, који мује,због
 20

његове надарености и доброг понашања, омогућио да се обучи

писмености и савлада грчки језик. Богољубивог јуношу ова су
знања привела Цркви и науци Христовој: он почиње изучавати
дела Светих Отаца, читати житија угодника Божијих, да би при-
мио на себе јуродство по заповести Св. Анастасије и Св. Јована
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИ)!

Златоуста, чијег се виђења удостојио у молитви.

Појава јуродства, исто као и појава монаштва, била је усло-
вљена кризом хришћанских вредности након признања хри-
шћанства за државну религију. По речима Св. Златоуста, тадашње
друштво наследило је од паганства бројне недостатке и бесми-
слице, не показавши довољно чврстине и одважности да их се
ослободи. Страсти и пороци паганске епохе почињу да продиру
међу хришћане. Декаденција хришћанског идеала узрокована је и
праксом да се вера прима због законске обавезе, а не по слободној
вољи и расположењу духа: пошто је сваки поданик државе био
дужан да буде и члан Цркве, многи су нову веру прихватили из
користољубља или зато што су тако морали да поступе. Многи
чланови Цркве су се по имену могли сматрати хришћанима,
+

док је испуњење заповести Еванђелских и истинско живљење

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<И)И

у Духу било далеко од њих. Зато истински ревнитељи вере, не

гајећи лажну наду да би се тако морално посрнуло друштво
могло преобразити, одлучују да се удаље у пустиње и занавек
одрекну света са његовим страстима и свагдањим безакоњима.
Када се умножио број пустиножитеља,у доба највећег процва-
та источног монаштва (IV в.), показују се и први знаци његове
деградације - частољубље и гордост слабијих подвижника, ста-
рање о овоземаљском благу и бригама овога света, оглушавање
о поредак иноческог живота установљен од Отаца. Зато је IV
век уједно и доба појаве јуродства у колевци монаштва, Егип-
ту, одакле ће се овај вид хришћанског подвижништва ширити
по целом Истоку. Древно јуродство прослављено је у личности
шесторо канонизованих Светих: Исидоре (IV век), која овај
подвиг носи живећи у једном женском манастиру; Серапиона
Синдонита, који јуродствује у Александрији и Риму, да би се
упокојио у Египатској пустињи почетком V века; Висариона
Чудотворца, Египћанина родом, који се упокојио крајем V века
 21

у дубокој старости, прославивши се сиромаштвољубљем, мо-

литвословљем са изобилним даром суза и великим смирењем;
Симеона Едеског (522-590), који полази на подвиг јуродства
осам година пре своје блажене кончине, након поклоњења Крсту
и Гробу Господњем, са тридесетогодишњим опитом монашког
подвизавања; Преподобног Томе, сабрата једнога Сиријског ма-
настира, за кога се претпоставља да је био савременик познатог
црквеног историчара Евагрија (рођен 535. год.) и Светог Андреја
(живео у друтој половини V века),чији саможртвени подвиг на

СмЕТАИШ ТЕ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

улицама Константинопоља траје читавих 66 година. Свој пуни
замах јуродство у Христу добиће знатно касније и на простори-
ма удаљеним од његове постојбине - у Светој Русији, која ће од
XIV до XVIII века подарити Цркви Христовој 37 канонизованих
и небројено мноштво свету непознатих подвижника који су се
јуродствовањем удостојили виђења славе Престола Божијег и
венаца непропадљивих.
* * *
„Житија и прослављења Светих”, - како се вели у једној

+
древној хагиографији, - „личе на светлост звезда. Јер као што
су звезде постављене на небу да обасјавају поднебесје, те их

О
П О Д В И Г у Јур О Д С Т В А Х р И С Т А Р А Д И
виде и Индијанци, не скривају се ни од Скита, озаравају зе-
мљу, осветљују мора, и морепловци се управљају према њима,
а због безбројности њихове не знамо им имена, али се диви-
мо светлој лепоти њиховој, - тако и светлост Светих, иако су
им мошти затворене у гробовима, но силе њихове у поднебе-
сју нису ограничене границама земље, ми се дивимо њиховом
житију и чудимо слави којом их Бог прославља.” Миријадама
таквих чудесних светила прекривено је небо над Светом Ру-
сијом, у којој животом својим и подвизима засја неизбројиво
мноштво праведника, преподобних, молчалника, затворника,
пустиножитеља, благоверних владара, преславних мученика
и исповедника Свете вере Православне. Својом блиставом
светлошћу богочежњиве душе неодољивом силом привлачи
сазвежђе угодника Божијих који се удостојише прослављења
у подвигу јуродства Христа ради, а чија чудесна лепота светли
свему свету, сведочећи о сили Бога Живога.
 22

Подвижништво у Светој Русији настаје и развија се под

значајним утицајем духовног искуства и традиције Грчке цркве.
Познато је да су ревнитељи монашког живота у Русији у основу
своје дедатности поставили правила подвизавања посведоченау
светоотачким списима, патерицима и хагиографијама насталим
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈ!

у Грчкој и на Православном Истоку, да су се поједини међу њима

монашком подвигу учили у Грчкој (тако је преподобни Антоније,
оснивач Кијево-Печерског манастира и родоначалник рускога
подвижништва, примио монашки постриг и извесно се време
подвизавао на Светој Гори Атонској, као што су од најранијих
времена руски калуђери одлазили у најбоље и најпознатије грч-
ке обитељи, како би плодове њиховог подвижништва учини-
ли доступним своме народу од самог почетка његове крштене
историје). Стога су се на руском тлу, веома брзо након примања
хришћанства, појавили готово сви видови подвижништва који
су постојали на Православном Истоку, па и најстрожи облици
аскетизма - затворништво, столпништво и јуродство Христа
ради. Према сачуваним писменим сведочанствима, јуродиви
+

се у Русији јављају већ од XI века; први међу Светима од руске

крви и племена који се јуродством удостојише Царства Небе-
Ју р О Д И В И Ч О В Е К БО>|<И)И

скога био је негдашњи монах Кијево-Печарске лавре Исакије

(+1090),који је примио постриг од преподобног Антонија, затим
се седам година подвизавао у затворништву, да би после тешких
искушења и опасне болести узео на себе бреме јуродствовања,
најпре у самом манастиру, саблажњавајући игумана и братију и
од њих сваку поругу кротко подносећи, а затим странствујући
по свету у кострети, трпећи студен и ране телесне дан и ноћ.
Познато је и да је преподобни Авраамије Смољенски извесно
време у младости, пре него што ће ступити на пут монаштва,
провео ујуродствовању: „скинувши са себе светле хаљине и обу-
кавши се у сиротињско рухо, преподобни хођаше као један од
просјака, јуродивим се градећи” (овај светитељ живљаше у другој
половини XII века). Преподобни Кирил Белозерски (1337-1427),
потоњи игуман Белозерске обитељи и аутор мноштва духовних
списа (посланица, поука, правила монашког живота), такође је
неко време носио подвиг јуродства Христа ради.
 23

Ни уједној другој земљи овај вид подвижништваније дожи-

вео такав процват и није пропраћен таквом славом и поштова-
њем, као што је то био случај са Русијом. Ово је у великој мери
условљено историјским околностима, начином живота, типом
културе, али и менталитетом рускога народа, његовим особитим
призвањем и самобитношћу његовог духовног пута. У друштву
обремењеном неправдом и безакоњем, тлачењем сиромаха и
безграничном самовлашћу богате и повлашћене мањине, ју-
родиви преузимају подвиг изобличавања силника овога света,

СмЕТЛИШТЕ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

искорењавања зла, лажи и неправде, заштите потлачених, тако
да аскетској, духовној страни јуродства, оличеној у удаљавању
од света и стицању савршеног смирења кроз излагање порузи,у
проповедничком и пророчком служењу, руски јуродиви додају
и веома изражену димензију социјалног служења,указујући на
противречност између формално прихваћеног хришћанства и
друштвене аморалности, између идеала Правде и реалности
безакоња. Стога су ови подвижници посебно били поштовани
међу простим светом, знатно више него у вишим сталежима

+
руског друштва; народ је јуродиве сматрао за истинске извр-

О
шитеље Еванђелске речи, за своје заштитнике и доброчини-

П О Д В И Гу ЈурО Д С ТВ А Х р И С Т А РА Д И
теље, за најсветије међу угодницима Божијим, због чега их је и
називао „људима Божијим”. Великаши су, опет, бојећи се гнева
Божијег и проклетства утодника Његових, под утицајем јуроди-
вих исправљали своје нечасне поступке, одустајали од чињења
зла и давали милостињу потребитима, кајући се за безакоња
и неправде своје. О томе каквих су почасти јуродиви бивали
удостојени сведочи и овај детаљ из путописа архимандрита
Павла Сиријског, који је као пратилац Антиохијског патријарха
Макарија провео у Русији две године, од 1654. до 1656.; у недељу
сиропусну путници су обедали код патријарха Никона, а међу
званицама,уз самог Првојерарха Руске цркве, сеђаше неки јуро-
диви именом Кипријан, кога овај појаше из сребрних сасуда и
даваше му најбоља јела рукама својим. Енглески конзул Флечер
такође са дивљењем сведочи о смелости Василија московског
пред царем Иваном IV Васиљевичем Грозним, док Херберштајн
наводи да су силници чија би безакоња јуродиви обзнанили
 24

пред светом сматради њихов укор као праведну и заслужену

казну Божију, исто као што су и трговци од којих би јуродиви
нешто узели благодарили Господа и молили се за опроштај и
остављење грехова својих.
У Русији је, судећи по писаним споменицима, било не мало
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈ!

јуродивих; сматра се да су у Москви они чинили чак и посебан

сталеж (Г. П. Федотов), и да су се званичног прослављења (кано-
низације) удостојили само малобројни. Руска црква канонизо-
вала је укупно 37 јуродивих, и то 4 из XIV века, 11 из XV, 14 из
XVI, 7 из XVII и једнога из XVII столећа. Међу девет новопросла-
вљених Светих Руске Православне Цркве, чија је канонизација
извршена поводом хиљадугодишњице крштења Русије (1988.
године), налази се и једна светитељка која се јуродственим жи-
тијем удостојила виђења Лица Божијег - Света блажена мати
КсенијаПетроградска (рођена између 1719. и 1730.,упокојила сеу
Господу највероватније 1803. године). Највећи процват овог вида
подвижништва запажа се током XV и XVI века; познато је да је
у другој половини XVI века у земљи Руској постојало мноштво
храмова у којима су се чували мошти блажених, и да је у то доба
+

сваки већи град имао и свога заштитника из реда јуродивих:

Ј у р О Д И В И ЧОВЕК БО>|<И)И

Новгород је прослављао Николу Кочанова и блаженог Теодора,

Михаила Клопског и Јакова Боровичког, Устјут - Прокопија и Јо-
вана, Ростов - Исидора, Москва - Максима и Василија Блаженог,
Калуга - Блаженог Лаврентија, Псков - Николу Салоса. За владе
Ивана Грозног Црква је канонизовала највећи број подвижни-
ка овога реда. Крајем XVI и током читавог XVII века, међутим,
у доба свеопште кризе духовности у руском друштву, опада и
поштовање јуродивих у народу (посебно у већим градовима), а
смањује се и број оних који бивају удостојени црквене канони-
зације. Овај вид подвижништва нешто се дуже задржава једино
на северу Русије - у Вологди, Тотми, Каргопољу, Архангелску,
Вјатки, док у Москви и државне и црквене власти започињу
прогон јуродивих. Лишено духовне подршке интелигенције и
физички прогоњено од стране полиције, јуродство трпи процес
дегенерације (јављају се лажни јуродиви, против којих Црква
издаје више указа, објављујући да њихова дела немају на себи
 25

благослов и да као таква не представљају ништа друго до од-

метништво из друштва и саблазан вернима), да би се у XVIII
веку оно готово у потпуности изгубило. Па ипак, и у каснијим
столећима јављали су се у Русији истински подвижници који
се јуродством удостојише Царства Небеског: Света блажена
Ксенија у XVIII веку, блажене успомене Пелагија Ивановна,
подвижница Серафимо-Дивјејевског манастира (упокојила се
1884. године), чијој је бризи и светим молитвама тек основану
монашку обитељ поверио Свети Серафим Саровски. По све-

СМЕТЛИШТЕ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

дочењу Татјане Горичеве, и у наше доба по Руској земљи ходи
мноштво јуродивих и „страника”, које је народ крио од власти
и чије је проповеди и пророштва слушао са страхом Божијим,
исправљајући путеве своје и припремајући се за искушења ко-
ја долазе. Године 1981. Горичевој је један монах овако објаснио
„обиље” блажених у руским црквама и манастирима: „Изгледа
да је минуло доба иродовске освете /имао је у виду отворена
гоњења Цркве у периоду Хрушчовљеве владавине/, па се родило
мноштво младенацаХристових,мноштво блажених,јуродивих,

+
кротких, босих и голих, оних што по најљућој зими седе пред

О
нашим храмовима” и, додали бисмо, молитвама својим и под-

П О ДВИ Гу ЈурО ДСТВА Х р И С Т А рА Д И

вигом сведоче Христа Васкрслога у распетој Русији.
Христа ради јуродиви у Светој Русији потицали су из ра-
зних социјалних средина, различити су им били животни путе-
ви,облици подвизавања и начини благодатног Служења свету.
Преподобни Исаакије Затворник био је трговац, један од
најбогатијих и највиђенијих људи из града Торопца. Узажелевши
да Господу своме служи у ангелском образу, он разда све своје
имање убогима и ништима, а затим прими постриг од преподоб-
ног Антонија. Црноризац Исаакије 7 година проведе у затворни-
штву, дан и ноћ молећи се Богу у тесној келији и хранећи се само
просфором, па и њом сваког другог дана. Након тешке болести
и снажног демонског искушења, он решава да јуродствује у свом
манастиру. Наденувши на себе кострет и некакве бедне траље,
негдашњи монах стаде се градити безумним, ружити игумана
и братију, због чега прими мноштво удараца и погрда. Али овај
последњи слуга у манастиру, кога се многи гнушаху, вазда беше
 26

први у храму на јутрењу и дитургији, за време којих непомич-

но стајаше на студеном камену у подераној одећи, због чега му
се ноге смрзаваху, ади срце његово испуњаваше огњена љубав
о према Христу Спасу.
Бдажени Прокопије Устјушки такође је био трговац, „са
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈ'

западних страна датинскога језика и из земље Немачке”, како

казује о њему житије и Продог. Упознавши се са учењем Пра-
восдавне Цркве, он се одрече папизма, пређе у Православље и
заувек остави трговину, раздаде имање своје, отиде у Хутинску
обитељ, а убрзо и у Велики Устјуг, где узе на себе претешки и
скорбни подвиг јуродства. Блажени Прокопије провођаше ноћи
испред Саборне цркве, где се усрдно Господу мољаше, а дању
хођаше по градским улицама у одећи подераној и прљавој, изла-
жући се порузи и батинама неразумних људи, док од оних који
се неправедно обогатише не хте ништа узети. Постеља му беше
гомила смећа, камење или гола земља. За велике подвиге Господ
удостоји Прокопија још за живота даром прозорљивости и чу-
дотворења. Његовим молитвама и проповеђу, која је Устјужане
+

привела покајању и исправљењу живота, град је спасен од гнева

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<И)И

Божијег и пропасти од града огњенога. На гробу овога угодни-

ка Божијег десило се мноштво чудесних исцељења одузетих,
слепих,хромих, раслабљених свих узраста и из разних сталежа.
Устјуг је даровао Руској Цркви још једног прослављеног
угодника Божијег - блаженог Јована. Он потицаше из имућне
сељачке породице и још од најранијег детињства испољаваше
велико уздржање: средом и петком он уопште не узимаше храну
и воде, а осталим данима задовољаваше се само хлебом. Када су
му се родитељи преселили у град Орлец, на 30 врста од Устјуга,
деси се да отац Јованов умре, а мати прими монашки постриг.
Неко време младић остаде уз њу, а затим реши да се врати у
Устјуг, где ће се прославити јуродственим животом. Ноћи он
провођаше у једној оронудој колибици, а дању скиташе полу-
обнажен по граду, трпећи злостављања и потсмех, и намерно
се, свету на саблазан, ваљаше по ђубришту, смирењем чинећи
душу своју бељом до снега. Молитвене подвиге и трудове своЈе
блажени Јован држаше у највећој тајности. Ипак, свештеник
 27

Саборне цркве отац Григорије би достојан да му Господ открије

дела љубљеног слуге Свога, да би се открила светлост његова
пред људима и да би био прослављен Господ Коме се Блажени
смирењем и кротошћу уподобљаваше: овај јереј,прикривши се
у убогој колиби где Јован ноћи провођаше, виде Светога како се
мољаше за све који неправду чине, а затим како леже на усијано
утљевље, али му ватра не науди.
Преподобни Михаило Клопски, Новгородски чудотворац,
јуродствовао је у Клопском манастиру: за време Свете литур-

СмЕТЛИШТЕ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

гије он заједно са братијом читаше Апостол, појаше и мољаше
се са великом ревношћу,за трпезом такође са страхом Божијим
и потпуно разумно читаше житија Светих а у остало време уз-
државаше се од ма каквог општења са људима, ограђујући се
тобожњом скудоумношћу. У келији својој он немађаше ничега,
чак ни асуре на којој би спавао; једанпут недељно он узимаше
хлеба, воду пијаше с мером, и тако,у непрестаном молитвосло-
вљу,уздржању и нестицању проживе читав свој век,никоме не
откривши своје порекло. Тек пред смрт Светога сазнало се да

+
потиче из једне богате кнежевске породице. Блажени Михаило
више пута отворено се успротивио кнезу Димитрију Шемјаки,

О
П О Д ВИ Гу ЈурО ДСТВА Х рИ С Т А РА Д И
казујући му безакоња његова, а предсказао му је и смрт од руке
бојара који се налажаху у његовој служби, што се и обистинило.
Разобличио је и неправедно богаћење архиепископа Евтимија,
који се мало затим од страха разболе и умре. Заштитио је ма-
настир од похаре и разбојнике привео к покајању, предсказао
рођење цара Ивана Васиљевича Грозног, његову моћ и његово
будуће заузимање Новгорода. После одласка из земног живота
јављао се људима у опасности, избављајући их од погибије, а на
гробу Блаженог дешавала су се бројна исцељења.
Свети блажени Василије Московски чудотворац, чији се
величанствени храм уздиже на Красном тргу у првопресто-
ном граду Русије, рођен је од благочестивих родитеља Јакова
и Ане, којима Господ, као негда Захарији и Јелисавети, подари
пород већ у касним годинама, по усрдним мољењима њиховим.
Са шеснаест година он се удаљи у Москву, да сред престонич-
не вреве приправи пут души својој ка горњем обиталишту,
 28

Јерусалиму Небескоме, решивши се на подвиг јуродства Хри-

ста ради. Блажени хођаше по граду потпуно наг, зими се на
мразу смрзавајући, а лети се од жеге не кријући: „А ако је и
љута зима,рај је сладак”, - говораше Свети Василије. Тело своје
он непрекидно изнураваше постом и бденијем, а ум храњаше
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈ!

богомислијем и молитвом; очи му вазда гледаху ка Небу, хо-

ђаше он главе уздигнуте. Па ипак, овај дивни угодник Божи-
ји не гнушаше се пијанаца, блудница, просјака, богаља, свих
које је свет одавно био одбацио, а којима он носаше топлину,
благост и мир. Многим својим, наоко чудним и неразумним,
поступцима Блажени учаше суграђане своје врлинском живо-
ту и упућиваше их на пут Правде и Истине. Житељи Москве
могли су га видети како баца камење у зидове неких кућа, док
другде зидове целиваше. Показало се да, уколико у кући пи-
јанче или певају бестидне песме, Свети целива такав дом како
га ангели хранитељи не би напустили, да они који тамо живе
не буду лишени помоћи Божије ради покајања и исправљења
путева својих, док каменице он бацаше онамо где се укућани
+

Богу мољаху и по заповестима Његовим живљаху, еда би се од

њих бесови одвратили. Свети Василије посрамио је цара Ива-
Јур О Д И В И ЧОВЕК БО>|<И)И

на Васиљевича Грозног, предочавајући му у причама и својим

наоко неразумним поступцима тежину неправде и безакоња
које овај чињаше. Тридесет осам година након његове блаже-
не кончине пројавила су се прва чудеса овога Светога, који је
вековима даривао исцељења и спасавао све што му са вером и
надом притицаху. Стога га Црква Православна велича и слави,
појући: „Као истински и непобедиви страдалник, јавио си се
у чистоти душевној и телесној, Христа ради изнуривши тело
своје уздржањем. Стога си и задобио од Њега дар исцељивања;
и сада, блажени Василије, моли се за нас који твоје успење про-
слављамо” (Тропар Св. Василију Блаженом, 2. августа).
Иако је подвиг јуродствовања узимало на себе и мноштво
жена, Руска Црква канонизовала је само једну светитељку која
се овим подвигом удостојила непролазне славе Царства Небе-
скога - Свету блажену Ксенију Петроградску. Ова невеста Хри-
стова потицала је из богате породице и била удата за пуковника
 29

Андреја Фјодоровича Петрова. Након мужевљеве смрти под

загонетним околностима, двадесетшестогодишња Ксенија по-
лази на пут јуродства, обукавши се у покојникову одећу коју
носаше све док на њој потпуно није иструлела. Захтевала је од
људи да је и ословљавају његовим именом, тврдећи да је она,
Ксенија, одавно умрла. Ноћи је проводила на Смољенском гро-
бљу, непрестано пребивајући у молитви, док је дању скитала
градом, раздајући све што би јој благочестиви људи уделили
сиротима и невољнима. Много пута за живота је, благодарећи

СМЕТЛИШТЕ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

дару прозорљивости кога се удостојила, спасавала суграђане од
опасности и невоље, а после упокојења јављала се онима који су
је са усрдном молитвом призивали и даривала исцељење на чу-
дотворном гробу своме, на коме је у њену част подигнута капела.
Јуродство Христа ради један је од најизразитијих облика
руског подвижништва и уједно једна од најсамобитнијих црта
руске културе. Николај Берђајев у њему сагледава типично ру-
ски хришћански подвиг, Достојевски у свом знаменитом есеју
о Пушкину вечно скиталаштво, небожитељство и потребу за

+
„срећом свега света” посматра као маркантну одлику руског

О
националног карактера, оличену и у најбољим тековинама књи-

П О Д В И Гу ЈурО Д С Т В А Х р И С Т А р А Д И
жевности. Јуродиви су представљали инспирацију руским пи-
сцима (Пушкину у „Борису Годунову”, Достојевском у „Злим
дусима”, где се појављује лик Марије Тимофејевне Лебјаткине,
и „Браћи Карамазовима” са ликом Лизавете Смердјашче, Тол-
стоју у „Детињству”, С. В. Максимову у његовим путописима, и
сликарима: сетимо се знаменитог платна В. Сурикова „Бољар-
киња Морозова”, где се као једна од централних фигура истиче
измождени „Божији човек”са табанима отеченим и испуцалим
на снегу, у поцепаној лакој кошуљи и тешким веригама на телу).
Српска црква, иначе, у својој вековној историји није ка-
нонизовала ниједног јуродивог, нити је овај подвиг у свом из-
ворном облику, онаквом какав налазимо код Грка и Руса, био
познат нашем народу. Било је, међутим, и данас има међу нама
Хришћана који су савршеним привољењем Царству Небескоме,
удаљавањем од сваке сујете житејске, потпуним посвећивањем
Господу и кршењем обичаја и норми наилазили на презир и
 30

потсмех околине („блентави”, „бене”, „богомољци”, „чудаци”).

Имена таквих угодника Божијих записана су једино у Књи-
зи Живота, међу људима она су непозната или презрена. Неке
трагове о постојању овога феномена у Срба ипак пружа наша
књижевност: тако је Исидора Секулић у „Кроници паланачког
гробља”дочарала ликове јуродиве Кате, која „пере апсане, спава
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИр

у кули ватрогасаца, једе што полицији не треба, а уопште се кан-

да не одева”, и после чије смрти на гробљу „целу ноћ се видело
ко кандило илити свећа... а њој је само Бог могао запалити ту
самртничку воштаницу”, и још једног безименог Божјег човека
што је „по шуми ходио, с травом разговарао, ко неки светац...”;
код Петра Кочића сведочанства о овом типу подвижништва
налазимо у приповеци „Кроз мећаву” (ликови „лудог Крстана”,
„злогласне Каласуре” и Реље Кнежевића). Зато, славећи и вели-
чајући небеске заступнике наше, Свете што под кровом Свеви-
шњега обитаваху, љуту глад, и студен, и жегу, и поругу људску
подносећи, удостојивши се јуродственим житијем вечних не-
беских обиталишта, опоменимо се, браћо и сестре, и ми оних
најмањих, најсиротијих међу нама, оних које људи презреше и
+

одбацише и оних што се не хтедоше уподобити свету са њего-

)у р О Д И В И Ч О В Е к Б О $ И )И

вим похотама и таштином, онихкојима је Црква Божија једини

стан и душа бесмртна једини иметак: поклонимо се страдањи-
ма и трудовима њиховим, загрлимо их у храму, подајмо им оно
најпотребније у простоти срца, јер ћемо тако небеса купити, по
речи Псалмопојца; „Благо ономе који разумије ништему! Господ
ће га избавити у зли дан” (Пс.41,1). Помолимо се зато Господу да
укрепи и оснажи све сироте, бездомне, остављене, презрене, све
који су у беди и жалости.у самоћи и стиду међу људима, а да нама
срце омекша и разум просвети како бисмо несебично љубили
ближње своје у све дане, молитвама Светих угодника Његових
што јуродственим житијем просијаше, и свих Светих. Амин.

Др Ксенија Кончаревић
Малха^ Џино^ија
СВЕТИ ГАВРИЛО
ХРИСГА РАДИ
ЈУРОДИВИ
И ИСПОВЕДНИК
(1929 1995)
 33

Јер је лудост Божија мудрија од љу-

ди, и слабостје Божијајача одљуди.
(1 Кор. 1,25)

увод
ва књига описује једног светог старца, јуродивог Христа
ради, који је живео у 20. веку у грузијском народу и који је
прошао кроз различита искушења у време комунистичке вла-
сти. Отац Гаврило Ургебадзе (1929-1995) је био истински Божији
човек који је уложио сву своју снагу, телесну и духовну у своју
љубав према Богу и човеку славећи православље.
Отац Гаврило је понео тежак крст јуродивости, најсавр-
шенијег облика светости, да би пробудио грузијски народ и
вратио га православној вери, која је тада, под безбожничким
комунистичким режимом, била забрањена. Бос и као просјак,
претварајући се да је луд и пијан, одлазио је на места где је било
много људи и проповедао Христа. „Другачије ме не би пустили”,
коментарисао је он сам много касније.
У таквом крајње за хришћане неповољном периоду, о. Га-
врило није оклевао, нити се уплашио: напротив, стремио је да
се жртвује за Христа. Чак је 1. маја 1965. запалио Лењинов 12
метара велики портрет, који је висио на згради највишег совје-
та у Тбилисију.
Последње године живота проживео ј е у Самтавријском ма-
настиру у Мцхети, где се данас налази његов гроб, у близини
Тбилисија, а благодарећи уљу које верујући узимају из његовог
неутасивог кандила, збивају се небројена чуда.
Двадесетог децембра 2012. године, сагласно одлуци Сабора
Апостолске Аутокефалне Православне Цркве Грузије, архиман-
дрит Гаврило је убројан међу светитеље. Преподобни Гаврило
Исповедник и Христа ради јуродиви, празноваће се 2. новембра,
на дан његовог упокојења.
 34

ПрЕДГОВОр

тела бих у неколико речи да изнесем како сам одлучила и

>|<ИВОТ И П О ДВИ ЈИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈСКОГ

прихватила се превођења овог дела са грузијског на грчки

језик. Оца Гаврила сам упознала две године пре његовог упо-
којења. Много сам га заволела и он је постао мој духовни ру-
ководитељ. Упутио ме у веру и показао ми један свет који ми
је до тада био непознат. Научио ме истинској љубави, смирењу
и истини. Иако сам завршила универзитет, нисам научила оно
најважније: како да спасем своју душу. Зато сам је поверила ру-
кама светога старца.
Прошло је готово 15 година од упокојења о. Гаврила када
је први пут у Грузији објављена књигаЖнвот ваш, живот мој
која садржи живот и учење светога старца. Тако је у пролеће
2010, њен писац, мој непроцењиви пријатељ, послао један при-
мерак и мени у Грчку, где живим последњих година. Била сам
нестрпљива да је прочитам. Отац Гаврило тада још није био
проглашен за светитеља. Једнога дана, дакле, на Благовести, нас
+

неколико верујућих се фотографисало, а ја сам одушевљена у

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<ИЈИ

рукама држала ову књигу. Када је фотографија била развијена,

десило се нешто изненађујуће и необјашњиво: изгледало је као
да књигу држи рука неког друтог, а не моја, а прсти на тој руци
су запањујуће личили да прсте о. Гаврила. Тада нисам могла то
да објасним. У међувремену сам се прихватила промовисања
ове књиге међу Грузијцима у Грчкој.
Ускоро затим, када је једна моја познаница купила књигу,
разговарала је о животу о. Гаврила са о. Јованом Керамитзисом,
парохом храма Светог Георгија, који се налази у парку Музеја
Акропоља. Отац Јован,веома добар,простодушан и смирен све-
штеник, обдарен благодатним даровима, држао је слово сваког
четвртка. Када је о. Јован чуо причу о оцу Гаврилу веома се по-
тресао и изразио је жељу да се књига преведе на грчки, потпуно
уверен у светост о. Гаврила. До тада ја сам била превела књигу
Светитељи са Митилине са грчког на грузијски. Али било ми
је незамисливо да преведем књигу у супротном смеру, то јест
са грузијског на грчки. Упркос свему томе, помоћу Божијом,
 35

светитељевим молитвама и благодарећи бодрењу и храбрењу

о. Јована, као и безрезервне помоћи господина Стефана Мити-
линејоса, та благоверна жудња постала је стварност. Сећам се
како ме о. Јован, када сам посустала од великог напора и нека-
квог разочарања због тежине која се крила у целом том смелом
подухвату, храбрио говорећи: „Знај да старац стоји уз тебе”. То
ме охрабрило па сам наставилато „рукодеље”превођења коме је
требало око две године да буде завршено. И истина је да сам то-
ком те две године осећала неку невидљиву силу како неисцрпно
помаже и мени и мојим сапутницима у том напору. Слава Богу.
А сада бих хтела да се захвалим господину Стефану Мити-
линејосу на неуморним саветима у том мом првом преводилач-
ком подухвату. Посебно бих хтела да се захвалим госпођи Фани
Ропоки која је приредила ову књигу са особитом брижљивошћу,
задовољством и трудом, истински је преображавајући. Она је
такође та која је грађу поделила на одељке и пододељке, дајући
јој тако нови облик који грчком читаоцу у многоме олакшава
праћење садржаја, јер такве поделе нема у грузијском издању.
Овај посао свакако не бих завршила без ово двоје људи. То је и
њихово дело. Захвалност дугујем такође и госп. Константину Хи-
сантакопулосу, који је одговоран за естетски део грчког издања.
На крају, захвалност дугујем оцу Николају Макарашвилију, јер
без њега пре свега не би била у Грузији објављена књига о нашем
старцу, а сигурна сам да и грчко издање не би било остварено
без његових молитви.
Ова књига према оригиналном делу Ваш живот, мој жи-
вот Малхаза Џинорије, обогаћена новом грађом, објављује се
са благословом високопреосвећеног митрополита Тианетског
и Пшав-Хевсуретског г. Тадеја.
Нана (Нанули) Мерквиладзе
 37

СВЕТИ ГАВРИЛО
ЈУРОДИВ ХРИСГА РАДИ
и исповедник Хрисгов

Први ДЕО
>Кивот
/^ тац Гаврило (у свету Годердзи Ур-
Дешињсшво ^/гебадзе) родио се 26. августа
1929. године у Тбилисију, у области
Навтлуги. Родитељи су му били Ва-
силиј и Варвара Ургебадзе. Мајка Варвара била је усвојеница
Артема и Варваре Гаспариани. На жалост, само је један Арте-
мов сродник знао њене праве родитеље, али то никада никоме
није открио. Василиј и Варвара су поред Годердзија имали још
двоје деце, Михаила и Ему.
Василиј је тада био председник сеоског колхоза и био је
обавезан да учествује у одлукама својих надређених (као што
је била крута примена аграрних реформи, гулаг и итд.). На ње-
гову иницијативу су чак срушили и један храм. Тридесет првог
марта 1931. године одвукли су га у неку кафану где су га убили.
Мали Годердзи имао је само 2 године и отада су га у част њего-
вог оца звали Васико1. „Оно што је родитељ срушио дете треба
опет да изгради”, говорио је касније јеромонах Гаврило. Зато
је целог свог живота покушавао поново да изгради и обнови
храмове и манастире.
Васико је својим дечијим рукама сакупљао каменчиће и
градио црквице у које је стављао иконе и луткице које су пред-
стављале анђеле. Уместо свећа палио је шибице. Живео је Свето
Писмо иако му је оно тада још било непознато.Хвплим те, Оче,
Господе неба и земње, што си ово сакрио од мудрих и разумних,
а открио си безазленима (Мт. 11,25).

1 Име од миља за Василија на грузијском.

 38
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГлврИЛА ГруЈИЈ!

Варвара УГребадзе, мајка о. Гаврипа Василије УГребадзе, ошац о. Гаврила

+
ЈурО ДИ ВИ ЧОВЕК Б с ф Л Ј И

Мали Васико је мислио да је сваки чин насиља исто што

и одрицање од Господа и насиљу се стога опирао свом својом
снагом изазивајући смеху својој околини. Толико се жалостио
када су убијали мишеве да је почео сам да прави мишоловке
да би ухваћене мишеве касније могао да заштити и ослободи.
Његови укућани су га задиркивали говорећи: „Сваком мишу
којег пустиш треба да вежеш црвени конац да га препознаш
када се поново улови!”
Често је сањао демонске силе и њихове претње. Једном се у
сну тако сукобио са њима да је ђаво заурлао на њега: „Зашто ме
гледаш?” и ударио га жестоко по глави. Ујутро га је мати затекла
без свести и само је благодаћу Божијом дошао к себи. Кад год
би се сетио овог догађаја, о. Гаврило би рекао: „Човечију лепоту
сам почео да поштујем откако сам својим очима видео демона.”
Већини до тада непозната православна вера привлачила је
малог Васика толиком силом да нико није могао од ње да га од-
врати. Стога га је мати одвела да се крсти у храму Свете Варваре
 39

и отада је Васико примио толику благодат да је љубав према

Христу потпуно заробила његово срце и тада је одлунио да Му
преда сав свој живот. У школи се од других вршњака издвајао
добрим срцем и просветљеним умом, а највеће чуђење изази-

Свнти Гдвридо ХрИСТА рАДИ

вала су његова интересовања: хтео је да сазна све што човека
везује за његовог Творца.
Његова породица оставши без оца живела је изузетно сиро-
машно. Мајка је продавала „Лагидзе”2, једну врсту освежавајућег
напитка, испред опере у Тифлиди не би ли зарадила нешто новца
који није био довољан да саставе крај с крајем. Млада удовица је
имала много понуда да се поново уда, али љубав и поштовање
према успомени на њеног супруга дуго јој то нису допуштали.
Међутим, није више могла сама да носи терет издржавања по-
родице, па се 1935. године преудала за много старијег човека,
Михаила Цигитјана, који је пригрлио и старао се за њену поро-
дицу као да је његова. 1936. године родила се Дзулиета.
На овом месту треба нешто рећи и о Васиковом старијем
брату Михаилу кога је одликовао жустар али саосећајан ка-
рактер. Од младости никада није јео сам ако је знао да негде
у близини има неко гладно дете. Када се запослио у државној
служби, једнога дана је закаснио на посао и био одмах ухапшен

1УРОДИВИ
као забушант и подривач изградње социјализма и комунизма.
Отада му је живот пошао наопако. Био је послат у затвор, али
је и тамо стекао поштовање и љубав осталих затвореника због
храбрости, љубазног опхођења и здравог разума. Политички
и исповндник

затвореници и обични криминалци назвали су га „двоглави”

јер се, како су говорили, ничега није плашио. Упркос томе што
се Васико и Михаило због таквих околности нису често виђали,
међу њима никада није престала да постоји духовна блискост
и љубав која је карактеристична за браћу.
Док је још био дете, отац Гаврило је имао једно занимљиво
виђење. Он сам о томе прича: „Када сам био мали, спавао сам
на веранди и једног јутра, чим сам отворио очи, угледао сам

2 Грузијски освежавајући иапитак од воћа и трава назван по свом изу-

митељу Митрофану Лагидзеу. Прим. прев.
 40

савршено чисто небо и на њемуведики крст. Много сам се зачу-

дио. Међутим, касније сам схватио да је то био мој крст који треба
да понесем до Годготе у име љубави према Богу и ближњему.”
>|<И ВО Т И П О Д ВИ ЈИ СВЕТОГ Г д в р и л д ГруЈИЈСКОГ

Важно је такође рећи и како је млади Васико сазнао за Хри-

ста. О томе светитељ прича: „Две сусетке су се међусобно сва-
ђале и у једном тренутку једна рече: «3ашто ме распињеш као
Христа?» Тај израз је изазвао моје занимање. Пришао сам јој и
упитао зашто су распели Христа. «Не знам зашто. То сам тек
онако рекла. Али има овде близу једна црква. Ако одеш тамо ви-
дећеш распетог Христа и тамо ће ти објаснити», одговорила ми
је. Одмах сам отрчао у цркву
Свете Варваре и угледао Рас-
петога. Шокиран суровошћу
коју сам видео, загрлио сам
Га и упитао плачући: «3ашто
су Те распели?» У близини
се затекао чувар цркве који
је био дубоко дирнут када је
+

видео дете у таквом стању.

Б о > |< И )И

Да би ме утешио рече ми да
о томе пише у једној књизи:
Историја о Христу.”
Јуродиви Ч О В Е К

После тог догађаја Ва-

сико је почео да сакупља
новац. Чим је скупио седам
рубаља пошао је да купи
ту књигу. О. Гаврило о то-
ме прича: „Пошао сам тамо
Браш о. Гаврила, Михаило
близу у Навтлуги да купим
ту књигу. Распитивао сам се
код путујућих продаваца о Историји о Христу, али нико није
знао за ту књигу. Ражалошћен сам кренуо назад, када ме неки
старац одевен у бело и дуге браде упита шта сам тамо тражио.
Одговорио сам му да сам тражио књигу о Христовом животу.
«Ја је имам», рече ми и дајући ми књигу затражи седам рубаља.
Обрадовао сам се јер сам тачно толико имао код себе. Платио сам
 41

му, узео књигу и радостан отишао. Али чим сам се мало удаљио,
погледао сам књигу и видео да на корицама пише Јеванђење. По-
мислио сам да сам хтео Историју о Христу и да је то друга књига.
Вратио сам се назад, али тог старца није нигде било. Питао сам
људе наоколо, али нико није видео старца кога сам им описао.”
Отада је Васико почео да чита Јеванђеље. Чистим срцем
и неоскврнутим умом упијао је реч Божију и задобио такву
благодат да је изазивао чуђење своје околине. Монахиња, мати
Пелагија прича:
„Једнога дана идући кући мој стриц је требало да прође
поред цркве Светог Георгија. Прилазећи храму угледао Је мла-
дог Васика како га чисти од шута. Мој стриц га упита како тако
мали и нејаки човек мисли да може да подигне толике комаде
срушеног зида.
- Ја сам спортиста па то не могу. - Напоменуо је мој стриц.
- Хајде, покушај! - Одговори му Васико.
И мој стриц је заиста покушао, али није могао ни да помери
велики комад зида. Онда му Васико рече:
- Хајде да ти покажем шта може да учини Христос.
Пошто осени велики комад крсним знаком, зграби га и по-
несе као да је перце и баци га. Мој стриц узвикну запањен:
- Слава Господу што ми је показао ово чудо! Изгледа да
Христос и у овој земљи има Своје изабране!
Отада је мој стриц почео да живи хришћанским животом.”
Млади Васико је направио своје прве кораке у духовном
животу захваљујући једном свештенику из манастира Светог
Давида у Гаредзелију. Од њега се научио молитви, посту, при-
чешћивању, послушности и самоприношењу. Дзулиета, сестра
о. Гаврила, прича:
„МоЈ брат је много волео цркву Светог Давида. Често је
чистио њене подруме и оставе. А када се припремао за свето
Причешће био је тамо од шест ујутро, пошто би цео тај пут
донде прешао пешке. «Сутра се причешћујем», говорио је. То је
био велики празник за њега.”
Његови родитељи нису могли да објасне ту његову преко-
мерну ревност и такву приврженост Христу. Мислили су да ће
 42

га непрестане молитве одвести са „правог”пута. Стога је Васико

покушао кришом да чита Јеванђеље, али чим је то његова мати
приметила бесно му га је отела и бацила у канализацију. Васи-
ко је одмах потрчао и извадио свету књигу одатле. Пошто ју је
)|<И В О Т И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИЈСКОГ

очистио, ставио ју је у недра и тужно размишљао: „Неће због

мене газити по Речи Господњој”. И отишао је од куће. Касније је
светитељ о том догађају причао о. Николају Макарашвилију: „Та-
кво понашање моје мајке изишло је на добро за мене, за спасење
моје душе. Када сам отишао од куће, добио сам од Господа толико
снаге да се не бих уплашио ни да су митраљезом пуцали у мене.”
Тако је Васико са непуних дванаест година морао да ноћи
где је нашао мирно место. Често је гладан спавао на надгробним
плочама на гробљу или у некој полусрушеној цркви. И опет о том
периоду свог живота сам прича овако: „Променио сам једног за
другим петорицу патријарха. Двадесет пет година сам спавао
по гробљима. Петнаест година сам просјачио. Зими, кад би ми
се један део тела смрзавао од хладноће, променио бих место,
јер је камен био топлији. Али док сам био на гробљу Господ ме
+

ослободио сваког страха.”

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО $И )И

Жудећи да живи у манастиру, Васико оде у град Мцхета,

у женски манастир Самтавро, где су га монахиње с љубављу
примиле, угрејале и нахраниле, али нису имале смелости да га
задрже. „Ти си леп дечак и ми не можемо да те угостимо”, рекле
су му у шали. Чим је изишао на манастирску капију, леже поред
саме капије, стави торбу под главу и ту преспава ноћ. Ујутро
се пробудио од хладноће. Када је подигао торбу да из ње узме
парче хлеба, угледа склупчану огромну змију. Васико се није
помео нити уплашио. Оставши хладнокрван и миран, осени
змију крсним знаком и она мирно отпуза.
Светитељ даље прича: „После тога сам отишао у манастир
Светицховели3. Била је јесен и било је много хладно. У мраку

3 Катедралну цркву Дванаест Апостола Светицховели (што значи „жи-

ви стуб”) у граду Мцхета саградио је по благослову Васељенског патријарха
Мелхиседека I и цара Георгија I између 1010-1029 архитекта Арсакиндзе на
месту где се пре тога налазила прва хришћанска црква у Грузији из 4. века.
По предању у том храму се налази похрањен Христов нешивени хитон.
 43

нису могли да ме виде, а нису могли ни да ме чују када сам их

звао. Легао сам на земљу пред капијом, али од хладноће није ме
хватао сан. Изненада сам угледао како ми прилазе пси. Они су ме
угрејали и тако сам заспао.Ујутро ме пробуди глас једног монаха:
„Ах, дјево, Богородице! Дођи овамо да ти покажем! Како ћемо се
спасити? Спавамо у паперју, а мало дете спава на камењу!” Када
је дошао и игуман и угледао ме на леденом камену, уплаши се:
„Чедо моје, зар си овде спавао? Да се ниси разболео? Зашто нас
ниси позвао? Ах, тешко мени! Како ћу се спасити? Ти си, јадно
дете, спавао напољу на хладноћи, а ја хукћем у топлој постељи!”
Тако ме поведе у своју келију, угреја ме, даде ми да једем
и похвали ме за моју љубав према Христу. Три дана се бринуо
о мени и пазио ме, али није имао право да ме дуже задржи у
манастиру. Даде ми благослов и посла ме у други манастир, у
Шио-Мгвимски4. Комунисти беху донели одлуку по којој је
манастирима било забрањено да примају малолетну децу. Из
Светхосвелија сам пешке кренуо у Шио-Мгвими. На путу ме,
међутим, ухватила ноћ па сам се, чувши завијање вукова, попео
на неко дрво и тамо остао до јутра. Било ми је дванаест годи-
на. А тамо (у манастиру Сио-Мгвими) добио сам благослов да
останем опет само три дана. После тога сам кренуо у Зедазе-
ни где су ми монаси направили неку врсту лежаја или висеће
лежаљке од грања, окачили је о дрво поред манастира и тамо
сам био ноћу сам. Такав је био мој живот. Потом сам кренуо у
манастир Бетаниа. Путем ме опет ухвати ноћ. Био сам уморан.
Одједном сам зачуо вучије урлике и помислио да би ме појели
ако бих ту остао. Мало сам се одморио и онда видео како према
мени долазе пси који су се зауставили мало даље од мене и тако
сам некако прегурао ноћ. Ујутро сам опет наставио пут. У мана-
стиру су ме оци радосно примили. Провео сам тамо неколико
дана и онда су ме опет послали назад.”
Отада је Васико лутао од манастира до манастира. Та зима
му је била веома тешка. Промрзло и гладно дете било је препу-
штено Божијој вољи. Није ни помишљао да се врати кући. Толико

4 Манастир Светог Шиа Спилеота.

 44

је био ведики притисак његове породице и противљење његовој

вери. Једнога дана, док је био склупчан уз хладни зид неке цркве,
угледа га нека жена која се сажали на њега: „Имам сина твог
>|<И ВО Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ ГлврИЛА ГруЈИЈСКОГ

узраста. Лепо ћете се дружити”, рече му и поведе га са собом.

Отац Гаврило прича: „Марго је имала добро срце. Често
ми је говорила: «Како твоја мајка може мирно да спава а да те
не види код куће?» Међутим, бавила се прорицањем и од тога
живела. Много света је долазило к њој да чује њене савете и про-
рицања. Када би јој долазиле муштерије, она би изашла напоље,
погледала у небо и онда би почињала да прориче будућност.
Понекад би, пошто би бацила поглед на небо, рекла: «Данас не
говорим ништа» и отерала би их. И ја бих погледао у небо, али
не бих видео ништа. Убрзо сам објаснио Марго значај икона и
направио сам јој простор да се моли.
Једном се разболела и није знала шта да ради са људима који
су је чекали. Ја сам је умирио рекавши јој да ћу их ја примити и
да нема разлога да се брине. Пошто сам их све окупио, сео сам
поред икона и почео да им говорим о православљу, о благодати
+

Божијој, о љубави. То је трајало неколико дана.

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Б о>|<.ИЈИ

Од Бога бејах примио такав благослов и благодатни дар да

бих, чим бих сусрео неког човека, одмах све о њему знао. Неке
сам могао да ословим по имену и пре но што би ми се предста-
вили. Могао сам да их упозорим на искушења која их очекују и
да их поучим како да се сачувају од зла. Објашњавао сам им шта
значи Црква и да човек треба да живи поред Христа. Давали су
ми много новца, али ја нисам ни рубљу задржао за себе, све сам
давао Марго. Њој се допало моје понашање и тако сам код ње
остао целу ту зиму. Касније су људи са задовољством долазили
у њену кућу да слушају како проповедам Јеванђеље.”
Марго се покајала због свог пређашњег живота [изнад свега
због бављења прорицањем] и постала је Христов човек. Васико је
вратио на Божији пут многе медијуме и гатаре који су напусти-
ли своју „сарадњу” са лукавим. Пробудио им је савест,увео их у
Цркву Христову,у природно окружење за душу. Када је отишао
од Марго, Васико је учинио што год је било у његовој моћи да
живи као монах, али у оно време у атеистичком режиму то је
 45

било немогуће. Тако је био приморан да се врати кући, својој

породици. О томе његов брат о њему прича:
„Васико је веома строго постио и у једној соби препуној ико-
на непрестано се молио и појао. Нико му то више није бранио.
Непрестано самоприношење вери, молитва и пост учинили су
да сазри и постане изузетно озбиљан за свој узраст. Издвајао се
од својих вршњака. Нико Васика није видео да се игра са друтом
децом и онај ко га се сећао говорио је да су његове игре биле
другачије од игре друге деце, као и његова љубав према Господу
и ревновање за Њега. Многи су то дете видели како хита ули-
цама Навтутија са штапом у руци на коме су ујутро биле разне
врсте птица, а увече би их заменили слепи мишеви. Створења
Божија не само да се нису плашила овог необичног дечака, не-
го као да нису хтела да се удаље од њега и нису се одвајала од
његовог штапа који је свуда носио са собом.”
Дан за даном сила молитве благоверног Васика је расла.
Његове сестре су често виделе како му лице сија док се моли, а
не ретко су могле да виде како лебди не стојећи на тлу. „Ја сам
слуга Божији”, говорио је често млади Васико. Много је чезнуо
да се повуче у неки манастир да се моли, кад год би нашао имало
времена од разних послова одлазио би.
О томе он сам прича: „Када сам сазнао за манастир Гвтаеба,
већ сам био поодрастао, па сам одлучио да идем тамо пешке.
Кренуо сам на пут без хране, а пут је био дут. Већ трећи дан ни-
шта нисам јео. Грожђе у виноградима тек што је било обрано.
Помислио сам да бих можда могао наћи по које зрно, али и то би
се сматрало крађом и са том другом мишљу која ме одвраћала
наставио сам пут гладан. Мало је недостајало да се онесвестим
од глади. Чезнуо сам за парчетом хлеба и мало сира.
Нешто касније угледах у винограду двојицу мушкараца ко-
ји су ми личили на монахе како ми руком дају знак. «Дођи за
нашу трпезу. Путујеш пешке и сигурно си гладан», позваше ме.
Пришао сам им и угледао баш оно што сам желео: мало хлеба
и сира. То су ми понудили и упитали ме куда идем. Одговорио
сам им. Дали су ми и мало вина и рекли да наставим пут. По-
здравио сам их и када сам изашао на пут помислио сам: шта они
 46

раде у винограду тако одевени као монаси? Окренуо сам се да

погледам, али више није било никога.
Када сам стигао у манастир испричао сам монаху Аитали
)ј<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИјСКОГ

шта ми се догодило и он ми рсче: «Чедо моје, теби су се јавили

свети Антоније Марткофели и Јован Зедазнели.» Ах, а где сам
ја све спавао! По чијим све гробовима! Али се не сећам да ми
се игде десило ишта рђаво.”

ад се завршио Други светски

Младосш рат сиромаштво је харало зе-
мљом. Васико је напустио школу
прихватио се посла уједној клани-
ци. „Одатле сам узимао лој од кога је моја мајка правила сапун
који смо затим продавали. Од тога смо живели”, причао је ка-
сније о. Гаврило описујући тај период његовог живота.
Очух му је тада био већ веома стар и болестан. Васика су
још слали и да продаје хлеб. Једна од његових сестара прича:
„Када би видео сиромашног човека давао би му хлеб не узима-
+

јући новац. Свет се питао: «Ко је тај ко у овакво време дели хлеб
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<И)И

бадава?» Једном му је један трговац предлагао да узме сав хлеб

и да поделе добит. Васико је одбио. Тај човек је дошао и нашој
кући, али није успео ни на који начин да убеди осетљивог мла-
дића са истанчаном савешћу. «Пре ћу раздати сав хлеб бадава
него што ћу њему дати», говорио нам је.”
Његов очух је убрзо умро од запаљења плућа и породица је
остала без хлеба. Пролазили су дани а да у кући није било ничега
за јело. Сестре су му омршавеле. Често су падале у несвест од
глади. Једном је Васико благодаћу Божијом нашао мало хлеба
и поделио га породици, а отишао је и у школу да однесе мало и
најмлађој сестри.
Међутим, љубав према ближњему није се ограничавала само
на породицу. Васику је сваки сиромах био његов мили и драги.
Једном када је аутобусом ишао кући видео је једног остарелог
сиромаха, омршавелог од глади. Одмах је изашао из аутобуса,
повео га кући и дао му све што је тек купио у продавници. Потом
га је често лосећивао и помагао му колико год је могао. Време
 47

је проводио овако: помагао потребитима и одлазио да се моли

у удаљене цркве и манастире.
Године 1949. дошло је време да иде да одслужи војску. По-
звали су га у Батуми. Тамо су обично кували храну на свињској
масти. Да не би прекршио пост средом и петком, Васико се из-
говарао боловима у стомаку и није ништа јео. Међутим, велике
постове није могао да држи.
Близу касарне у Батумију била је и црква Светог Николаја.
У то време када је владало безверје и када је комунистички ре-
жим био строг, војник не само што није могао да иде у цркву, него
би га и казнили ако би то учинио. Васико сеједном помолио свом
силом свога срца: „Камо среће да ми свакога дана дају могућност
да уђем у цркву” Следећег дана га позове његов командир и одре-
ди га за курира ј ер је само у њега имао поверења. Тако је свакога
дана на путу у пошту Васико прво одлазио у цркву Светог Ни-
колаја да се помоли. Тамо је упознао свештеника који је служио
у цркви и он је видео његову ревност и кришом га причешћивао
у олтару пазећи добро да
их нико не види - иначе
су могли да позову на од-
говорност и свештеника
и војника.
Васико се у то време
трудио тајно да чита цр-
квене књиге обогаћујући
тако своје богословско
знање. Једном је од све-
штеника позајмио једну
књигу написану старо-
грузијским „хуцури”пи-
смом. Прочитао ју је за
један дан и вратио. Све-
штеник се зачудио како
ју је прочитао тако брзо,
јер му Васико није ре-
као да познаје то писмо.
О. Гаврило у војсци
 48

„Али”, рекао му је Васико, „сада сам га научио.” Како прича и сам

светитељ, када су га у војсци питали каква је то књига, он им
је одговорио да је написана на јерменском. Да су открили шта
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГдврИЛА ГруЈИЈСКОГ

чита, били би кажњени и он и његова чета, као и свештеник.

Војску је служио три године. Када је одслужио војни рок
одлучио је да у дворишту своје куће сагради малу цркву оствару-
јући сан који га је пратио још од детињства. Као што је говорио:
„Оно што је отац срушио треба опет да сагради син”. У почетку
је направио храм са дванаест купола, али су га државне власти
срушиле. Васико је три пута од темеља саградио цркву и вла-
сти су је три пута срушиле. Али он није одустајао и на крају је
успео да сагради преди-
ван храм. Његова мајка
се гледајући га колико се
бори и жртвује често жа-
лила: „Дете моје, за себе
ти је жао да потрошиш
двадесет копејки за ки-
+

село млеко, а за ову цр-

Ј у р О Д И В И ЧОВЕК Б с ф Д Ј И

кву коју су ти срушили

дао си и душу!”
Док је градио цркву,
његови суседи су виде-
ли многа чуда и често су
били запањени и чудили
се непознатој сили која
је обавијала младог Ва-
сика. Једном, док су ра-
дови били у току, посе-
ти Васика један верујући
младић из храма Сиони.
Храм којије подтао о. Гаврило
А Васик, да не би оста- у дворишту своје куће
вио посао, даде момку
новац да купи мало киселог млека да обојица презалогаје. Дао
му је и кључ да га закључа када оде, али га је замолио да покуца
на врата пре но што поново уђе.
 49

Његов посетилац се брзо вратио и заборавивши да покуца

на врата, уђе весело у храм. Стаде међутим као укопан и запа-
њен пред призором који је угледао: Васико је радио на скели,
а кофе пуне песка и креча саме од себе су се премештале кроз
ваздух! Чим га угледа, Васик га изгрди што је ушао у цркву без
куцања, како је од њега тражио и строго му забрани да било ко-
ме исприча о ономе што је видео. Много касније, након много
година, када је тај исти посетилац срео светога старца у његовој
келији у манастиру Самтавро, сетио се те згоде и о. Гаврило је
тада признао: „Нисам имао никога да ми помаже и Господ ми
је помагао тако што су се кофе саме премештале”.
Отац Гаврило прича још једну шаљиву згоду из времена
грађења цркве: „Једнога дана нисам имао хлеба. Чим сам се по-
молио и спремио да једем супу без хлеба, отворе се врата и уђе
једна верујућа жена. Погледа на сто и рече: «Била сам код куће
и срце ме нагнало да узмем хлеб и одем код Васика. Тако сам
устала, испекла рибе и кромпира, узела хлеба и, као што видим,
стигла сам баш на време.»”
Сви они, међутим, који су били уз Совјетску власт служили
су се свим могућим средствима да спрече Васика да заврши своје
дело. Некад је полиција, а некад су чланови комунистичке пар-
тије застрашивали његову породицу и претили јој наређујући
да поруше цркву. А Васик је мирно одговарао: „Боље ме обесите!
Мени ништа неће сметати. Шта сте од мене друго видели осим
доброте и љубави? Преда мном стоји Христос. Откуд знате ко
сам ја? Мислите ли да ме не боли срце што ме не разумете?”
Једног дана је секретарица Обласног комитета дошла у кућу
у вери непоколебљивог и храброг младића када он није био та-
мо. Застрашујући његову мајку и сестре и претећи им, најавила
им је да ће следећег дана сама доћи и лично све порушити. Чак
се и попела на терасу и извадила неколико црепова. Престра-
шена породица одмах обавести Васика. Он их умири: „Бићу ја
код куће, па нека дође ко хоће да сруши цркву”
Сутрадан секретарица заиста поново дође у њихову кућу,
али овога пута њен став се потпуно променио. Приђе Васику
као да се снебива и даде му нешто новца да упали свећу у њено
 >)<ИВОТ И П О ДВИ ЗИ СВЕТОГ Гаврила ГруЈИЈСКОГ
50

Унушрашњи изЈлед храма јама у којој је спавао о. Гаврило

+

који је подишо о. Гаврипо

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Бо>|<И)И

име, а што се тиче црепова које је уништила обећа да ће сутра-

дан донети нове. „Само ме оставите на миру! Не желим ништа
од вас.” Одговори јој.
Касније му се полиција извинила и нису му више сметали.
Више нико није могао да спречи Васика да сагради своју цркву.
Сопственим рукама ју је окречио и украсио. Стално је тражио
и сакупљао бачене иконе које је са много богобојажљивости и
љубави поправљао и потом ихурамљивао рамовима које је сам
правио. Упркос томе што је имао велике економске тешкоће,
поручио је да му живопишу Христову икону. Васикова сестра
тврди да је соба замирисала миомиром када су донели икону
увијену у плаво.
Храм је саграђен од дрвета и блата са четири куполе. Зидо-
ви су споља пуни крстова икона и натписа, а на његовом улазу
доминира натпис који је светитељ сам урадио: „Господе Исусе
Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога”. Чим се уђе у уну-
трашњост храма поглед одмах пада на једну особито велику
 51

икону Богородице са круном за коју нико не зна где и како ју

је о. Гаврило нашао. Цео храм се састоји од пет просторија чији
су зидови прекривени иконама.
Христова икона стоји наспрам Часне трпезе. Испод ње се
налазе мале фигуре које приказују Рождество Исусово у Ви-
тлејему. Ту су и спремнице моштију, један трнов венац и старо
копље. Купола је живописана сјајним звездама подсећајући на
звездано небо. Нема простора који не покривају иконе свети-
теља, па чак ни врата на собама нису изузетак. Једну од тих
соба старац је користио као радионицу где је направио и једно
удубљење за спавање.

време док је зидао цркву, о. Га-

врило је радио као чувар у Си-
онској саборној Цркви. Дали су му
дозволу да чисти Олтар. У то време
католикос-патријарх целе Грузије био је Мелхиседек III. За ње-
га је о. Гаврило говорио да је био величанствени првак Цркве,
дубоке вере, који је међутим захтевао да се храм тако блиста да
је кад је улазио у Олтар чистоћу пода проверавао прстом и ако
није био чист онда тешко оном ко је за то одговоран. Упркос
његовој строгости, Бог га беше обдарио благодатним даром про-
зорљивости чиме је избегавао да током трајања своје службе
рукоположи било ког човека кога би послао КГБ.
У Сионској саборној Цркви Васико је,осим дужности чува-
ра, обављао и друге послове. Чистио је и иконе али и башту око
храма, где ја нашао и канту препуну разних предмета црне маги-
је. За тај проналазак примио је велике похвале и од патријарха.
Светитељ је и тамо налазио прилику да шири реч Божију. Ишао
је улицама бос као просјак и проповедао реч Божију. „Изненада
бих се изменио и проповедао Јеванђеље, говорио бих о Христу
и будућем животу. И то није било од мене, већ је то било дело
Самога Бога. «Пробудите се! Познајте Христа, верујте у Њега»,
извикивао сам у свакој згодној прилици”, говорио је о. Гаврило.
Једнога дана док је проповедао приђе му неки господин оде-
вен у традиционалну ношњу и импозантне појаве. Са искреним
 52

занимањем и веома изненађен упитао је младића одакле зна

толике мудре речи. „Од Господа”, одговорио је Васико. Дивећи
се и чудећи непознати му даде своју адресу. „Моја кућа вам је
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Гд врил д ГруЈИЈСКОГ

увек отворена”, рече му и оде. Васико је касније сазнао да је он

писац Константин Гамсахурдија5.
У то време старац је
често посећивао опер-
ске представе. Штави-
ше, особито је волео
дело Захарије Палиа-
швилија „Даиси” и то
због сцене у којој патри-
јарх благосиља народ.
Упркос томе што је та
сцена била део позори-
шне представе и изво-
дио ју је глумац, Васико
је из поштовања увек
+

устајао и остајао да сто-

Б с ф /Ц И

ји док је сцена трајала.

Једнога дана је глумац
који је играо патријар-
ЧОВЕК

ха побркао речи, на шта

Васико устаде и викну
му: „Погрешио си, «па-
Јуроди ви

тријарху»! Погрешио!”
И тако је представа накратко била прекинута што је Васику
пружило прилику да проповеда реч Божију.
У Сионском храму није остала незапажена честитост и
полетност вредног младића. Зато су Васику поверили и друте
послове. Једнога дана је храм посетио епископ из Кутајсија и
Моцаметског манастира. Савесни и врлином обдарени младић
одмах је придобио епископову пажњу и он га је повео са собом
у манастир, где је Васико у прво време служио као црквењак.

5 Веома значајан грузијски писац и отац премијера Звиада Гамсахурдије.

 53

Моцаметски манастир је био одскочна даска светитељевог

свештеног живота. Отац Гаврило је био први Грузијац који је на-
кон установљења комунизма у Грузији изразио жељу да постане
монах. Имао ја тада 26 година. 23. фебруара 1955. године про-
слављала се годишњица оснивања Совјетске Армије. Тог истог
дана у катедралном храму Апостола Петра и Павла у Кутаисију
млади Васико је примио монашки постриг, а 27. фебруара је са
благословом патријарха Мелхиседека III рукоположен у јеро-
монаха. Пошто је у том храму служио око годину дана, вратио
се, сада већ као јеромонах Гаврило, у Тбилиси.
Где год да се налазио, о. Гаврило је био служитељ Вишњега
преиспуњен благодатним даровима који је својим примером и
милозвучном речју стекао многобројну духовну децу. Прошао
је, међутим, кроз многа искушења у породичном и пријатељском
окружењу због своје пламене вере у Христа. Његова породица
је и даље инсистирала на томе да би било боље да се ожени и
покуша да уреди свој живот онако како је она сматрала исправ-
ним. О. Гаврило је штавише смејући се причао како су му једном
довели да упозна једну прелепу младу жену дуге коврџаве косе.
„Био сам већ мушкарац и готово сам се шокирао! Осетио сам се
беспомоћним”, говорио је. Тако је тада био принуђен да напусти
кућу и да побегне у психијатријску болницу молећи управника
да му накратко пружи кров над главом. „Овамо људе доводе на
силу, а ти ме молиш да те примим?” Чудио се управник, који му
је пружио уточиште на неколико дана.
Његова породица је открила да се тамо сакрио, али никако
није могла да сломи његов монахољубиви став. После много
муке и убеђивања оставили су га напокон да живи онако како
жели. Брат и сестре су говорили да отац Гаврило није живео као
што живе обични људи у свету, па је зато и његово понашање
веома често било несхватљиво. Старац то описује овако: „Када
ми је било тешко да победим своје жеље, ставио сам руку изнад
упаљене свеће и опекао је. После сам је умотао тканином да не-
ко не примети, а рана се уцрвљала. Међутим, децо моја, грех је
осећати се недостојним и осуђивати сопствено тело због тога.
Није те Бог осудио! Зашто ти да будеш самом себи судија?”
54

До тог времена је о. Гаврило већ постао духовник многих

благоверних л>уди. Осим тога у то време, када није било много
свештеника, често су га позивали да служи парастосе, да врши
крштења и освештава куће. У слободно време тражио је по де-
понијама и градским сметлиштима, али и по рушевинама сру-
шених цркава заборављене или одбачене црквене сасуде, друге
предмете и иконе. Све то је сакупљао,чистио и све поправљао на
најбољи могући начин. Често би, како је сам говорио, чуо иконе
како га зову: „Овде сам, Гаврило, овде сам!” и тврдио да њима
дугује чињеницу што је остао прав иусправан до краја живота.
На празник сваког светитеља о. Гаврило је одлазио у храм
који је носио његово име и служио Литургију, или на светитељев
гроб уколико је постојао, где је остајао целу ноћ у бдењу. Тако је
и на празник свете Шушанике пошао да се поклони њеном гробу
који се налази у порти храма Метехи. Већ је почело да се смрка-
ва. Полицајац који се тамо налазио, видевши човека одевеног
у црно са торбом у руци, постаде сумњичав и поче да га прати.
Отац Гаврило прича: „Ишли смо около наоколо цркве и ја
и полицајац. Мислио сам да ће сваког тренутка да ме зграби и
нисам знао шта да радим. Застао сам за тренутак и затражио
помоћ од свете Шушанике. Изненада се отворише врата цркве
и ја сам хитро ушао унутра, а врата се истог часа затворише.
У храму се налазила радионица веома познатог вајара Елгудже
Амашукелија који се престрави када сам се тако изненада поја-
вио пред њим. Објаснио сам му разлог свог доласка, а онда сам
из торбе извадио нешто хране па сам сео да то заједно поједемо.
Разговарали смо целе ноћи. Ујутро сам отишао на светитељкин
гроб, поклонио се, помолио се и вратио се кући. Тако ми је све-
титељка на чудесан начин помогла”.
Међутим, у то време је прогон свештених лица био веома
суров, а о. Гаврила су гонили још и више због његовог смелог и
неустрашивог карактера. Државни чиновници су улагали све
напоре да га оклеветају и упрљају његово име са крајњим циљем
да га одврате од монашког живота. Служили су се тако тешким
оптужбама да је светитељ поклекао, више није могао да се опи-
ре. Касније је са много жаљења и са сузама у очима говорио:
 55

„Био сам натеран, децо моја, на признања против своје воље, јер
су времена била таква и другачије се није могло.”
Утицај државне власти на Цркву, предрасуде и завист по-
стигли су тај циљ. Под теретом невероватних клевета и иску-
шења о. Гаврило је отишао у приморски град Батуми и тамо је
загрливши икону светог Николаја покушао да се удави. Неки
старији пролазник који је томе био сведок, потрчао је у оближњу
касарну и одатле позвао војнике да похитају у помоћ. Пошто су
нашли и спасли јеромонаха, командир касарне је хтео да захвали
старијем човеку, али он већ беше нестао. Вративши се те вечери
кући, командир је погледавши икону светог Николаја препознао
човека који их је позвао.
Када је отац Гаврило касније причао о том догађају рекао
је да се он у ствари већ био удавио и да је његова душа гледала
тело са висине. У том часу једино је мислио на то колико ће се
његова мати ражалостити када сазна за његову смрт. Полици-
ја и државно тужилаштво овај догађај су окарактерисали као
покушај самоубиства и позвали су митрополита Батумијског
Јефрема, потоњег патријарха, да га обавесте о том догађају. „Твој
монах је покушао да се убије”, рекоше му иронично. На митро-
политову интервенцију, међутим, истрага о узроку тог дела није
настављена. На крају је митроп. Јефрем шалећи се рекао свети-
тељу: „Зар ти није била довољно велика река Кура6? Јеси ли баш
морао да дођеш у Батуми?”
Касније, када су многи дознали за овај догађај из свети-
тељевог живота, тражили су од њега да им образложи тај свој
поступак. А старац им је са очигледним болом у очима одго-
ворио: „То је била воља Божија. Требало је да проповедам о бе-
смртности душе.”

6 Велика река у Грузији која натапа југоисточни део земље делећи и

Тбилиси на два дела.
 56

тац Гаврило је често молио Бога

Поред свог да га заштити од искушења, баш
)|< И В О Т И П О ДВ И ЈИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈСКОГ

свето! старца онако како се каже у Господњој мо-

литви: не уведи нас у искушење, али
уједно је тражио од Господа да га укрепи у искушењима да би
усавршио своју веру. На тај начин светитељи осећају да их Бог
не напушта. Он сам је говорио: „Ако не паднеш, како ћеш уста-
ти? И ако се не унизиш, како ћеш се узвисити?”
Пошто се вратио из
Батумија, о. Гаврило је
опет отишао у Сионски
храм. Жудео је за мона-
шким животом. Из тог
разлога су га, а на њего-
ву молбу, послали у ма-
настир Бетанију где су
боравила двојица јеро-
+

монаха, о. Јован Маису-

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<И)И

радзе и игуман Јован-Ге-

оргије Мхеидзе.
Светитељ прича: „О.
Јован-Георгије постао је
мој старац, а имао је бла-
годатни дар умне моли-
тве. Тамо смо узгајали
све што нам је било по- О. Јован-ГеорГије Мхеидзе,
требно. Долазили су ве- духовник о. Гаврила (лево)
и о. Јован Маисурадзе (десно)
рујући људи и помагали
нам. О. Јован-Георгије био је свети човек. Њему се јавила сама
пресвета Богородица да га исцели од болова у плућима. Имао је
још и благодатни дар пророштва којим је помагао многим људи-
ма да нађу свој пут. А мени је рекао: «Када ја умрем ти ћеш про-
ћи кроз велика искушења. Неће те оставити овде. Отераће те.»”
Отац Гаврило је са великом љубављу служио обојицу ота-
ца. „Трудио сам се да им се у свему нађем. Били су заиста свети
и нисам желео да их свакодневне бриге одвајају од молитве”,
 57

говорио је касније. Како је у оно време било забрањено да се у

црквама служи, преподобни оци обављали су венчања и крште-
ња на пустим стазама у шуми која је била свуда око манастира.
Благодаћу Божијом унапред су знали ко ће и зашто онамо доћи
и тако су се чували оних који су имали рђаве намере.
Љубав коју су један према другоме гајила ова двојица је-
ромонаха није могла ни смрт да прекине. Када се о. Јован Маи-
сурадзе упокојио, игуман је отишао на његов гроб и узвикнуо:
„Христос васкрсе!” Из његовог гроба се тада зачуло: „Ваистину
васкрсе!” Пет година касније упокојио се игуман. Отац Гаврило
га је причестио и био уз њега до његовог последњег даха. Старац
о томе прича: „Молио сам се када сам у себи зачуо глас: «Брзо,
похитај у Бетанију». Та се реченица поновила три пута. Престао
сам да се молим, обукао се,узео штап и кренуо. Путем сам купио
мало хлеба и не сусревши успут ни један аутомобил наставио
сам пут пешке. Док сам ишао шумом нека сила ме гурала на-
пред: «Не заустављај се, брзо иди!» Почело је да се смркава када
сам стигао до манастира. Игуман ме дочека говорећи: «Ја сам
се, чедо моје, молио да брзо дођеш да ми очиташ молитву за оне
који се с душом растављају».
Упркос томе што је о. Јован дуго времена био болестан, није
изгледао као човек на самрти. Дочекао ме на ногама. Поглед му
је био бистрији него када сам га видео последњи пут. Чим сам
ставио хлеб на сто, он га благослови и рече:
«Много си се уморио од пута. Поједи мало да се окрепиш.»
Тада преломи хлеб, узе и сам мало, па настави: «Ово је моја по-
следња вечера. Бог ће помоћи и твој живот продужити.»
«Ако ви одете, неће више бити монаштва», одговорио сам му.
«Монаштво није од мене ни почело, па се са мном ни не
завршава», одговори ми с љубављу о. Јован, па продужи: «Дође
време да одем свом духовном брату, а хоћу да ме погребу поред
њега. Заједно смо претрпели много мука и прогона. Данас се
отвара пут да поново будемо заједно.»
Већ је било пало вече. Игуман затражи да упалим неколико
свећа и пошто узе Мали требник, отвори га на страни где су моли-
тве за оне који се с душом растављају. Замоли ме да му их очитам.
 58

«Оче, пусти да ја умрем за тебе.»

«Ти не разумеш шта говориш и шта тражиш од мене», рече ми.
Пао сам на његова колена и сузе су ми потоцима текле из
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г лвр и лд ГруЈИЈСКОГ

очију. Тада устаде и у празничном расположењу стаде сам да

чита молитве, као епископ када служи Литургију. Нисам могао
да га слушам, па сам ја наставио да их читам. Када сам завршио,
он ми с љубављу рече:
«3ато сам те позвао, чедо моје. Хоћу да будеш поред мене
када издахнем». Заћута на кратко па додаде: «Седи поред мене,
узми бројаницу и изговарај молитву.»
Обојица смо се без речи молили, кад ме он упита:
«Видиш ли колико је монаха дошло у келију?»
Схватио сам да види монахе који су у манастиру служили
током протеклих векова и који су тамо погребени. Па продужи:
«Испричаћу ти једно своје виђење, али нека остане тајна.
Не желим да то ико други сазна.»
Открио ми је своје виђење и моје срце се испуни страхом
и трепетом. Поновио ми је више пута да то виђење сачувам у
+

себи добро скривено. Поштовао сам његову жељу. Свеће се беху

угасиле. Отишао сам да упалим друге. Када сам се вратио, при-
Б с ф Л ЈИ

метио сам да му је испала бројаница из руку. Подигао сам је и

ставио му је поново у руку. Он ме замоли да се молим наглас да
ЧОВЕК

ме и он чује. Изговарао сам молитву када о. Јован задрхта целим

телом, а лице му се преиспуни радошћу. «О, мој брат, о. Јован ми
је дошао! И са њим...» Није доспео да заврши реченицу. Глава
Ју р о ди ви

му је клонула. Пришао сам и сагао се. Беше мртав.

Молио сам се целе ноћи. Ујутро су дошли и остали, сви
они који су сазнали за смрт нашег драгог духовника. Опело је
служио патријарх Јефрем који је јецајући молио: «Оче Јоване,
када будеш пред Сведржитељем, помени нас и моли се за нас».
Заједно са осталим поклоницима остао сам у Бетанији и сва-
кога дана се молио Богу за душу свог духовника. Тачније, молио
сам се за обојицу великих и светих јеромонаха чији су гробови
један поред другог. О. Јован ми беше за благослов дао своју броја-
ницу. Када отворе његов гроб, мој свети старац биће неизмењен,
исти онакав каквог сам га сахранио, са Јеванђељем на срцу ’
 59

Након упокојења оца Јована 1960. године поново су почела

искушења и тешке борбе за о. Гаврила. Режим је манастиру за-
бранио рад да би га претворио у музеј. Тако је светитељ морао
да напусти то њему тако драго место, оставивши тамо пола свог
живота, како је касније сам говорио.
Када је после неког времена о. Гаврило посетио манастир,
чувар музеја му је с болом рекао да су се испразниле све мана-
стирске кошнице по околној Бетанијској шуми и како су све
пчела изненада нестале. На крају се упитао: „Али да то можда
не значи да је благодат Божија сасвим напустила манастир?”
Али о. Гаврило му одговори: „Немој да сумњаш да се велики
о. Јован оданде где се сада налази стара за манастир и веруј да
никада неће допустити да га благодат Господња напусти, све до
Другог доласка. А ми смо дужни да се молимо Господу за покој
њихове душе”.
После тога је отишао на место које му је чувар показао и
шуму осенио крстом у име Свете Тројице. За неколико минута
се пред очима запањеног чувара пчеле уз своје препознатљиво
зујање почеше у ројевима враћати у кошнице.
Светитељ ј е често посећивао Бетанијски манастир. Његова
закључана капија није била препрека за њега. Баш као и свети
Андреј Христа ради Јуродиви о. Гаврило је силом своје молитве
откључавао врата. Отац Јосиф Киквадзе се сећа: „Једном када
сам пошао са о. Гаврилом у манастир, колико год покушавали
нисмо никако могли да отворимо капију. Тада отац Гаврило
осени крстом кључ и капија се одмах отвори. После тихо про-
мрмља: «Колику силу има крст!» и паде на колена и поче пра-
вити велике метаније.”
Још једна слична згода се тамо десила. Стари чувар Бетаније
је причао: „Кључеви од манастира и цркве су код мене јер сам
одговоран за њих. Врата сам увек држао закључана. Када сам
једном пришао храму видео сам да су врата отворена и када сам
ушао унутра изненађен угледах оца Гаврила. Упитао сам га како
је ушао када су врата била закључана. «Ја имам кључеве за све
цркве», одговорио ми је смешећи се.”
 60

Служећи Бо1у ржава која је нападала Цркву и

по опустошеним борила се против ње, покушава-
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИ ЈС КО Г

манастирима ла је да затвори све манастире и хра-

мове у којима су људи тражили за-
једницу с Богом. Тако је о. Гаврило био принуђен неко време да
служи Литургију у разним црквама. Заједно са једном верују-
ћом женом, Нином, обилазио је све опустошене и напуштене
храмове. Нина је са својом вером, одушевљењем и ревновањем
неуморно пратила о. Гаврила. Потоња монахиња Маријам се се-
ћа како јој је, када ју је први пут срео, старац рекао да је спре-
ман и живот да жртвује за Христа Кога је желео да служи ко-
лико год му то његове моћи допуштају.
Отац Гаврило је носио са собом свештене сасуде и мало
просфоре и са још неколицином верујућих пешачио по целој
Грузији. Није било ни једне цркве ни целе ни срушене у којој
није био. Када би служио Литургију у храмовима опљачканим од
стране безбожног режима, говорио би: „Овде, по овим темељима
+

круже анђели чувари и плачу јер нико више не долазо овамо да

се моли. Али својим посредовањем ми молимо Бога да испуни
Ју р О Д И В И ЧОВЕК Б с ф Л Ј И

Грузију не само храмовима и манастирима него и истинским

свештеницима и монасима.”
По жестокој зими, по киши и леду, светитељ није престајао
да служи. Често би од жестоке хладноће верни, који су помагали
при богослужењу, нису могли ни прсте да померају да окрећу
стране на књигама, па су покушавали то да чине језиком. Ма-
ти Маријам се још сећа: „Када би свети старац подигао своје
благословене руке у молитви, не бисмо више осећали жестоки
бол у смрзнутим прстима и заборављали бисмо све своје муке.”
Често би верујући који су пратили старца боравили месеци-
ма у напуштеним манастирима. Али никада се нису старали да
се снабдеју храном за то време. Живели су као оци отшелници
који су у древна времена у њима боравили и уздавали су се само
у свог Небеског Оца.
После једног таквог вишемесечног одсуствовања старац се
тешко разболео. Мати Маријам се опет сећа: „Док сам се молила
као да се у мени јавио глас који ми је налагао: «Отиди брзо код
 61

о. Гаврила.» Помисли-
ла сам да је то можда
глас лукавога, па сам
се прекрстила. Али ни-
сам могла да наставим
молитву. Три пута ми је
испала књига из руку,
па сам напокон закљу-
чила да ме то зове анђео
Господњи.” Када је Ма-
ријам стигла до куће о.
Гаврила, он је изгледао
као да је на самрти. Се-
ла је поред њега и топло
се помолила. Старац је
убрзо изгледао мало
боље и дисање му се
уједначило.
Благодаћу Божијом
о. Гаврило се удостојио
да види многа виђења и да види будућност своје отаџбине. Много
година раније открио је да ће о. Илија, данашњи католикос-па-
тријарх целе Грузије Илија II, бити на челу Грузијске Православне
Цркве као и да ће проћи кроз многе муке, али да ће његова дела
украсити трон патријарха Грузије. О митрополиту Јову, док је
овај још био искушеник и напасао манастирске овце, говорио је
одлучно: „Постаће пастир умних оваца и његова духовна деца
ће постати јеромонаси истински верујући у Бога. Они ће Цркви
служити истинском ревношћу.”
Времена су била тешка. Државна власт је настојала на сва-
ки начин да врбује свештена лица да би их користила у своје
интересе. Цркве су се испуниле издајницима. Веома љут због
такве ситуације отац Гаврило је рекао једном клирику: „Пред
Богословским Факултетом да ископашјамудаје напуниш во-
дом и ко не може да је прегази да га не рукоположиш. Шта ће
ти такви? Ти ни не знаш! Црква се испунила чекистима КГБ-а.
 62

Човека треба да бираш по вери, а не по знању. И свети Андреј

Христа ради јуродиви је говорио: «Не завиди човеку ни ако је
леп, ни ако је образован, али ако је смирен, ако има страх Божији
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Г д ври лд ГруЈИЈСКОГ

и дух прав и искрен, онда га изабери, рукоположи и благослови.

И Бог ће увек бити твој водитељ».”
Једнога дана отац Гаврило се појавио у порти Сионског хра-
маупрљан од мазута и прашине и пред људима почео необично
да игра. Око њега је гомила деце и беспосличара пљескала, сме-
јала се и викала. Чувши галаму, свештеник је изишао из храма
и када је видео тај призор почео да виче на светитеља: „Ех, ти,
безумниче! Знаш ли ти уопште шта чиниш?” Отац Гаврило од-
мах промени изглед. На лицу му се сада огледала богобојазност
и нека неовоземаљска светлост целог га је обавијала. Одговори
му: „Нисам ја безуман неко они који за монахе примају голо-
браде и неискусне дечаке. Они не знају шта чине”, и одмах оде.
За све верујуће о. Гаврило био је символ, неустрашив и хра-
бар. Понеки су имали прилике да га виде како се бори са соп-
ственим телом. И када се претварао да је луд вукао је за собом
+

ланце. Мати Маријам га је видела како ужареним угљевљем

сажиже сопствено тело. Престрављена, похитала је да га зау-
Ј у р О Д И В И Ч О В Е К Б О )|< И )И

стави, али светитељ јој са болом у очима рече: „Знаш колико је

пријатно ужарено угљевље у поређењу са паклом? Мој духовни
бол је ништаван пред болом пакленим. Водим своју унутрашњу
борбу и тако се борим.”
Неко време отац Гаврило је служио у манастиру Свете Текле
и Свете Шушанике. Келијау којој је спавао врвила је од шкорпија
коју су гмизали по његовој малој постељи, али га нису дирали.
„Господ ме штити”, говорио је.

Узатворима и тац Гаврило се на сваки начин

душевним болни- трудио да људе у Грузији одвра-
цама (1965-1966) ти од незнања и безверја. После Ста-
љинове смрти 1953. године ново
руководство Совјетског Савеза водило је жестоку антистаљи-
нистичку кампању. Насилних демонстрација било је на све
стране. Демонстрације и протести избили су и у Грузији, али
 63

њихов локалистички карактер нова власт је сурово угушила, а

њена највећа жртва била је грузијска омладина. Деветог марта
1956. године проливено је много невине крви, а Грузијци нису
доспели ваљано ни да ожале свој е погинуле јер су власти спре-
чавале клирике да служе. Само оца Гаврила органи државног
терора нису могли да зауставе. Он је на све стране јурио да
очита молитве над неправедно побијеним Грузијцима.
Светитељ се није плашио совјетске власти а ни гомиле која
је била изгубила сваки разум. Тако је поводом 1. маја 1965, на
параду, славећи празник комунистичког режима, много људи
изашло на главне улице и централне тргове. У беспрекорном
строју кренули су према тргу седишта владе да укажу почаст
безбожним и суровим руководиоцима чији су портрети висили
свуда. Тога дана, баш поред седишта владе, у Касветском храму
налазио се о. Гаврило са још неколицином верних. Били су пре-
тужни када су зачули празничне узвике гомиле.
„Христа су распели, а ови празнују и клањају се антихри-
сту. Ти пази на своје дете, а мени препусти све остало”, рекао је
светитељ једној жени која је била много забринута због разво-
ја ситуације. Након тога рече самом себи: „Свргии се\ (Јн. 19,30).
Боже мој, идем да исповедам свето Име Твоје. Знам да можда
нећу избећи смрт, Уосталом, Христе мој, целог живота сањам
да умрем мученичком смрћу за Тебе.”
Отац Гаврило је у руци држао малу боцу керозина. Хитрим
кораком као муња је прошао кроз гомилу која је клицала пред
својим идолом, приђе Лењиновој фотографији на паноу од два-
наест метара која је висила на зиду зграде, поли је керозином,
запали ј е и повика громким гласом: „Зашто овоме слава? Славу
дугујемо Христу и Богу нашему! Зашто се клањате антихристу?”
Велики пано је одмах плануо. Пред очима запрепашћених
протестаната портрет њиховог драгог вође зачас постаде само
шака пепела. Остало је само поцрнело уже од рама. Светитељ је
већ врло добро знао шта га чека након овога. Остао је, међутим,
где је и био, непомично посматрајући пепео кога је разносио
ветар. Уплашивши се, државне власти одмах позваше 80. Ар-
тиљеријски пук и неколико оклопних возила одмах приђе оцу
 64

Гаврилу и он мирно уђе у једно од њих. Нико се није усудио да

га такне, а он се молио: Господје мени помоћник, и нећу се боја-
ти, шта ће ми учинити човек. Господје мени помоћник, ија ћу
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Га ВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

погледати смело непријатеље моје (Пс. 117,6-7).

Отац Гаврило о томе прича: „Окружише ме војници као
Христа. Имао сам на себи своју монашку одећу и велики крст
на грудима. Одвели су ме на трећи спрат неке зграде. Тамо је
седео неки униформисани човек коме ме показаше и рекоше:
«То је поп који је спалио Лењинов портрет».
Сви официри су ме загледали радознало и са некаквим ин-
тересовањем. Почеше да ми постављају разна питања. Био сам
потпуно у њиховој милости. Поред мене су стајали неки који
су у џеповима имали сакривено оружје да пуцају у мене ако
пружим неки... отпор. Знао сам добро шта им је посао. Били
су комунисти. Вукови у јагњећој кожи! Стајали су као обични
грађани и после би рекли: «Војници су пуцали у њега». После су
ме ставили да седнем. Покушали су на силу да скину крст који
сам носио, али нису успели.
+

«Шта си учинио?» Питали су ме. «Пред владином зградом

ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б О $ И )И

си нашао да запалиш ватру?»

«Па шта сам учинио?» Одговорио сам. «Проклети да сте!
Хајде, убијте ме што сам спалио тог пса.»
«Годердзи, зашто нас вређаш?», рекоше цинично.
«А ви? Зашто сте Стаљина извадили из гроба и спалили га
[1956. год. Комун. партија Совјетског Савеза је почела да се дистанцира од
Стаљинове политике]? Па ви сте партија!»
«Јеси ли прочитао Маркса и Енгелса?»
«А! Маркс и Енгелс...»
«3бог овог што си учинио цео Кремљ нам непрестано теле-
фонира! Позивају нас у ЦК7 и прете да ће нас све отерати одавде.
А ти? Скоро сигурно ти следи смртна казна?»
Тада сам се насмејао. Прекрстио се и рекао: «Велики си Го-
споде и чудесна су дела Твоја, и нема речи која би могла опевати
чуда твоја».”

7 Централни Комитет комунистичког режима у Грузији.

 65

И тако, не могавши да сломе дух оца Гаврила, полицијски

органи безбожничког режима су почели да сурово муче њего-
во тело. И било би немогуће да издржи сва мучења којима су га
подвргли да га није штитила благодат Господња. Толико су га
тукли по целом телу и лицу, да је много пута остајао без свести,
једва су га освешћивали. Тело му је било жива рана. Сломили су
му доњу вилицу и 17 костију, али нису успели да сломе његову
неустрашиву душу.
Одмах потом су га одвели у затвор КГБ-а и бацили његово
крвљу обливено тело у ћелију где су били затвореници на ивици
смрти, јер тајне службе комунистичке партије нису оклевале да
муче своје противнике, да их убијају Људи би понекад просто
нестајали. Ћелијау коју су бацили оца Гаврила била јеу подруму,
без прозора, загушљива, пуна гуштера, пацова и нечистоће. Хра-
нили су га буђавим хлебом и водом. Служили су се свим могућим
методама да сломе његов став, да изгуби смелост и да се одрекне
своје вере. Вреба Грешник праведнога и тражи да Га убије; али Га
Господ неће оставитиуруке њеГове, нити ће Га осудити кадаму
буде судио (Пс. 36,32-33), објашњавао је отац Гаврило верујућима
описујући им своје муке из тог периода. А ево шта прича:
„Убацили су и једног свог човека да ми прича како он код
куће има иконе и како хоће да ми их покаже. Мене је, међутим,
мој анђео упозорио да је тај човек добио наређење да ми донесе
фотографије нагих жена. Тада сам му одговорио да ми немамо
такве иконе и да су те иконе сатанини инструменти какве само
они имају у својој кући. Изненадио се што сам знао шта је хтео
да ми донесе. Али једнога дана ми их је ипак напокон донео и
ја сам му их вратио а да их нисам ни погледао.”
Државни [репресивни] органи [врх комунистичке партије, тајна
служба, милиција...] су настојали на сваки начин да ослабе и пот-
копају веру смелог монаха. Сваке вечери су га водили на испи-
тивање где су му постављали замку од узастопних питања са
циљем да га збуне при одговарању. Он прича:
„Покушавали су да ме збуне и говорили су: «Ако си луд,
зашто ниси спалио Христову икону?» Тада бих у сећање призи-
вао Светицховели,Самтавријски манастир и све лепоте Грузије.
 66

За то је требало да се жртвујем. Као што су светог Аба из Тбили-

сија мучили Турци, тако су мене мучили комунисти. Последњи
мученик Гаврило. Долазим! Чега имам да се плашим? «Боже мој»,
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Га ВРИЛА ГруЈИ/СКОГ

молио сам се, «Ти Који си свуда присутан, немој да ме напустиш.

Зарад оних икона које сам обновио и цркава које сам подигао,
дај ми сада снаге. Ја сам сам. Немам никога поред себе.» При-
зивао бих у сећање светог Георгија Атонског, светог Гаврила8,
светог Симеона Столпника и светог Евктиме. Моје муке биће
жртвовање у славу Божију, за бесмртност душе, за љубав према
ближњему и Богу, мислио сам.”
Непрекидна молитва оца Гаврила и његово препуштање
вољи Божијој дали су му много снаге и благодати. А шта све
није претрпео од својих мучитеља? Осим телесне снаге коју су
му сламали, покушали су и част да му скрше, али нису могли да
га потчине. Није престајао да проповеда. И ево шта даље прича:
„Захтевали су да скинем свој крст и да им га дам. Ја не дирам
свој крст. «Ако хоћете, хајде, ви га скините», одговорио сам им.
И заиста су много пута покушали, али нису успели. Они су ми
+

постављали питања, а ја сам им држао проповед. «Он је луд»,

ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б О $И )И

говорили су, али су ипак са занимањем слушали све што сам им

говорио. Био је тамо неки државни тужилац, звао се Цинцадзе.
Изгледао је као добар човек. Опет ме упитао:
«3ашто си спалио Лењинову слику?»
«А зашто сте ви написали ’слава Лењину’? Слава припада
само Господу нашему Исусу Христу, а ви је приписујете једном
човеку који је још и антихрист.»
Испод стола за који су ме ставили да седим били су микро-
фони. Једном сам их упитао:
«Шта је све ово? Мислите ли да не знам да снимате све што
говоримо?»
«Ко је рекао да је овај луд? Видиш ли ти сада Христа?» Исме-
вали су ме.
8 Свети Гаврило је био светогорски подвижник коме се јавила Пресвета
Богородица и рекла му да извади њену икону из мора, показујући тако своју
наклоност према манастиру Ивирон. Реч је о њеној чудотворној икони, о
икони Богородице Вратарке (Портаитисе).
 67

«Да», одговорио сам.

«Па покажи Га онда и нама», рекоше.
«Баците своје партијске књижице, па ћу вам Га показати»,
обећах им.
«Овај монах ће све да нас излуди!» Коментарисали су ис-
питивачи смејући се.”
Бог је осенио оца Гаврила таквом благодаћу, да су га сви
изненађено слушали. У једном тренутку устаде један службе-
ник и признаде: „И ја верујем у Исуса Христа!” Али тада сместа
притрчаше његови другови и изведоше га из просторије.
Познато је да нико није могао да издржи мучна испитивања
државне службе безбедности. За тог несаломивог монаха затра-
жили су психијатријско мишљење. Хтели су да имају званични
документ да би могли о. Гаврила да окарактеришу као лудог због
његове непоколебиве вере. Чиновници су се нашли у великој
моралној дилеми. Истинитост светитељевих речи и величанстве-
ност његове вере нису им допуштали да олако изврше све што
им је наредила централна власт, која је тражила и његову смрт.
Када су га подвргли психијатријским испитивањима, питали
су га иронично: „Сада када си у нашим рукама, како ће ти по-
моћи твој Христос?” А светитељ им мирно одговори: „За седам
месеци ћу изаћи одавде. Доћи ће време када ћете кип овога пса
својим рукама срушити. А тамо ће бити трг Ружа.9”
Занимљиво је што је Господ, док су се ругали о. Гаврилу и
исмевали га, у душе његових испитивача усадио такав страх
и бојазан да су се питали какав је човек овај монах. А он им је
одговорио: „Какви сте ви то хришћани када не верујете у вас-
крслога Христа? Да није васкрсао, шта бих ја имао од мртвога
Исуса? Зар су били луди апостоли који су сведочили о Њему?
Коме треба овај ваш Лењин који лежи мртав као пас? И ја се по
промислу Божијем налазим овде да би се душе спасле и зато
треба да проповедам.” Иследници су почели полако кришом
да траже и извињење и да бивају узнемирени питајући један

9 И заиста, неких тридесет година касније, Лењинов трг је преименован

у трг Ружа.
 68

друтог да није можда отац Гаврило љут на њих. Напослетку су

га осудили на основу члана 72 „о антисовјетској пропаганди”.
У међувремену су га пребацили из самице у ћелију са оста-
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г лвр и лд ГруЈИЈСКОГ

лим притвореницима. Они се у почетку нису добро опходили

према њему. Један од њих је чак кренуо физички да насрне на
њега, али је тада о. Гаврило устао и почео да се моли. Притворе-
ници се тада, видевши га како преклања колена и моли се руку
уздигнутих ка небу, зачудише али и уплашише. Сви су од њега
затражили да им опрости. Опхођење пуно врлина и милозвучне
речи оца Гаврила дирнули су отврдла срца осталих затвореника.
О томе он прича:
„Ујутро сам устајао рано, чистио, износио напоље чабар. По-
сле бих мокром крпом брисао. Нисам ништа избегавао. Крими-
налци су ме у чуду гледали. Од рогозине из метле сам направио
и крст и молио се и уједно проповедао осталим затвореницима.
Веома брзо смо почели сви заједно да се молимо, а и послове
смо поделили. Чим бих се ја ухватио метле, они би ми је, јадни,
отели из руку говорећи: «Све послове ћемо ми обављати. А ти
+

нам само причај».

Б о^ ији

Један који ме је знао рекао је да сам ја „Дикефалов” брат,

кога су много волели и кратко пре но што су мене ухапсили, он
је умро у затвору од болести. Када је овај то рекао сви затворе-
човек

ници су поскакали од радости. Благодаћу Божијом толико су

ме заволели да су говорили да неће да изађу из затвора да се не
би растали од мене.”
Ју р о ди ви

ОцаГаврила суубрзо пребацили иззатворау психијатријску

болницу, где су услови били много гори него у затвору. Управник
болнице и психијатри су се трудили на сваки начин да послушају
и примене усмена наређења која су добили од вишег партијског
руководства. Ни тамо није изостало мучење,а не мали број људи
је и умро у психијатријским болницама не могући да издрже сва
понижења, неправду и насилничко понашање лекара. О свом
животуу психијатријској болници светитељ прича:
„Болесници су ми отимали хлеб, па сам гладовао. Хтели су
да ме обриЈу, али нису могли ни да дирну моју браду. Господ је
учинио да им се укочи рука, па су се испунили страхом. Тукли
 69

су се међусобно, али мене се нису усудили ни да такну: Господ

ме штитио. Свима су давали јаке инјекције за умирење, али сам
ја схватио да некима нису биле потребне. Многи би се излечи-
ли само једном молитвом. Давали су и лекове које смо морали
обавезно да попијемо у присуству лекара. А мени су лекови
нестајали чим бих који ставио на длан. Лекари су ме у чуду гле-
дали. Ако би нам дали нешто да на силу поједемо, ја бих одмах
потом одлазио у тоалет и повратио шта сам морао да прогутам,
да ми не би нашкодило. Лекари су признавали да су ме се по-
мало плашили и помало ме волели, а болесници су сваког јутра
гледајући ме изговарали Оче наш.”
Светитељ је све што је проживео у психијатријској болници
описивао са њему карактеристичним хумором и живошћу, те-
атрално, па су се верујући слушајући га смејали. Повремено би,
међутим, прекинуо своје приповедање и са болом и жаљењем
рекао: „Али знате ли колико је ружно и сурово све што сам пре-
живео? То не можете ни да појмите.” А одмах затим би настављао
са себи својственим хумором: „Магарац је мрзео нану, али су
му њоме натрљали нос. То ја о томе што ми је изазвало велико
гађење то што су ме из затвора пребацили у лудницу и тамо сам
добио званични жиг да сам луд. Као да ми се трипут проклети
насмејао: «Видиш? Сада сам ја постигао да те назову лудим».”
Благодаћу Божијом о. Гаврило је изишао из болнице. Ето
шта пише у његовом психијатријском извештају:
ОДЛОМАК ИЗ ЛЕКАРСКОГ ИЗВЕШТАЈА
ССР Грузије
Неуролошко-психијатријска болница у Тбилисију
(ул. Електроник, пролаз 1)
Бр. 666/19.1.1966.
Пацијент УрЈебадзе Гордедзи син Василија, рођен 1929, са
образовањем од шест разреда основне школе, Грађанин Тбилиси-
ја,ул. Тетрицкаро 11, примљен је на лечење у Неуролошко-пси-
хијатријску болницу 18. 08. 1965. Пребаченје из притвора на
присилно лечење. ДијаГноза: Психопатолошка особа која има
схизофрене тенденције са психотичним нападима. 19.11.1965.
 70

добиоје отпуснулисту из болнице. Према исказу самоГ пацијен-

та уузрасту од 12 Година јавио му се ђаво са роговима на глави.
Пацијент тврди даје за све зло које се догађа у свету крив ђаво.
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИЈСКОГ

Од своједванаесте Године почеоједа одлазиу цркву и да се моли.

Стекао је велики број икона и научио црквено писмо.
Године 1949. позванје на одслужење војноГрока. У војсције
своје слободно време проводио у цркви. Сваке среде и петка је
одбијао даједе, а војници и официри су се смејали када су 1а чули
како бунца: „У среду је Јуда продао Христа за тридесет сребр-
њака, аупетак сујеврејски архијерејираспели Христа”. Увекје
имао халуцинације.
Као штоје познато из протокола, 1.маја 1965,у време пара-
де, спалиоје велики Лењинов портрет који се налазио на зГради
МинистарскоГ савета. Приликом испитивања изјавио је даје
том делу приступио зато штољуди не треба да обичноГ човека
претварајуу боГа излажући њеЈов портрет. Тамоје требало да
виси икона ХристовоГ Распећа. Тада су се заиста забринули за
њеГово здравље и послали на психијатријско посматрање.
На основу посматрања је утврђено да пацијент показује
+

поремећај оријентације што се тичеместа, околине и времена.

ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б О $ И )И

Говори тихо сам са собом: Постоји Бог, анђели итд. УразГовору

се увек обраћа БоГу, будући да Бог одлучује о свему итд. У бол-
ничком крилу у ком се налази одваја се од осталих душевних
пацијената и ако му се неко обрати одмах почиње да Говори о
БоГу, иконама, анђелима итд. Не критикује [не жали се на] ситуа-
цијуу којој се налази. Преписан мује лек аминазинафразија који
има симптоматски карактер. Прошао је здравствену комисију.
Деловодник Болнице бр. 42/1965.

ада је добио отпусну листу из

У Сионској Спборној психијатријске болнице, о. Га-
цркви (1966-1971) врилојеотишаоправоуСионскуса-
борну цркву. Сви су се изненадили
када су га видели живог. Запрепашћено су га посматрали и сла-
вили Бога. Отишао је и у храм Свете Варваре коју је од детињ-
ства волео. Жудео је за миром. Чистио је цркву и старао се о
 71

иконама покушавајући да ублажи свој бол од искушења и зло-

паћења. Онако исцрпљен сео је на камен у неком ћошку да се
одмори и затворио очи... Ево шта прича светитељ:
„Изненада зачух глас: «Спаваш ли, Гаврило? Јеси ли се умо-
рио? Ја плачем због тебе.» Сместа отворих очи. Никога нисам
видео. Убрзо ме поново ухвати сан и ја опет зачух онај исти
глас: «Спаваш ли, Гаврило? Јеси ли се уморио? Ја плачем због
тебе.» Уплаших се. Преко пута мене био је Распети! Схватих да
одатле долази састрадални глас. Приђох Му. Моји дланови се
овлажише од Његових суза.”
После краћег временског периода, о. Гаврило је опет почео
да служи у Сионском храму. Благодаћу Божијом творио је многа
чуда и његова благодарствена реч дубоко је дирала срце свих
који би га слушали. Једном га један човек из суседства замоли
да некога сахране. Међутим, падала је таква киша, да је било не-
могуће служити опело и сахранити било кога. Све је било под
водом. Тада о. Гаврило изиђе напоље, преклони колена [клекну]
и поче да се моли. Време се полако разлепша и облаци се пову-
коше. Хоризонт се украси блиставим зракама дуге и убрзо за-
тим нестаде сва вода до последње барице. Присутни су стајали
запањени дивећи се Богу и славећи Га.
Нико не зна како је светитељ знао сваки пут када је неко од
његових ближњих био онемоћао или прогоњен. Бивао је увек и у
сваком тренутку уз њега трудећи се да олакша његов терет. Мо-
нахиња Маријам се сећа онога дана када беху пошли код једног
старијег човека који је био прикован за кревет и потпуно сам.
Живео је у бедној ситуацији у прљавштини и тешком задаху,
Јер није имао никога ни чашу воде да му донесе. О. Гаврило и
мати Маријам, која је тада још била мирјанка, окупали су старог
човека, очистили му кућу и избацили смеће. Тежак задах био је
замењен миомирисом који је увек пратио о. Гаврила. Посрамље-
ни суседи су похитали да и они помогну. Неколико дана пре но
што је стари човекумро, о. Гаврило се постарао да га причести.
Отац Гаврило је благодаћу Светога Духа тајанствено дозна-
вао све о људима који су му прилазили. И премда је био човек
великог знања и изванредног ума, када је проповедао Христа
 72

често би делимично на-

пуштао своју мудрост и
разборитост и ... правио
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гаврила ГруЈИЈСКОГ

се луд подсећајући на ове

новозаветне речи: Ако
неко међу вама мисли да
је мудар у овоме веку, не-
ка буде дуд да би био му-
дар. Јер је мудрост овоГа
света лудост пред Богом
(1 Кор. 3,18-19).
Ставио би на леђа
ћуп без дна, па би бос и
одевен у рите ишао ули-
цама молећи се. А како је
говорио да иде улицама
по благослову Светога
Духа, непрестано би от- Сионски храм
+

кривао страшне тајне бо-

жанске благодати на само њему својствен начин који би погађао
ЧО ВЕК Б О $ И )И

право у срце све оне који би га гледали и слушали. „Човек без

љубави је као овај овде ћуп. И запамтите, децо моја, да све до-
бре мисли потичу од Господа. Ти као човек ништа добро сам не
можеш да учиниш”, уверавао је све који су га слушали. А онима
који су се према њему опходили са завишћу или подсмехом,
Јуродиви

или пак на дрзак и ружан начин, би говорио: „Љубав ће спа-

сити Грузију. Греси су греси. Шта они могу имати заједничко са
љубављу? Верујте ми, истину говорим, рђави људи не постоје.
Ја до сада никада нисам срео рђавог човека.”
Отац Гаврило никада није престајао да ради. Неко време је
радио као земљорадник у колхозу, где је и боравио. Тамо му је
недостајао његов мир, јер тамо није било лако бити сам. Веома
брзо је, међутим, нашао неку пећину коју беху напустили па-
стири, очистио ју је и у њој се настанио. Врло је вероватно да је
известан период свога живота, није нам познато колики, про-
вео управо у тој пећини. Међутим, начин на који је говорио о
 73

отшелницима и спилеотима откривао је дубоко познавање тог

начина живота, док му је лице блистало, а на њему се оцртавала
дубока и непатворена нежност.
Верујући су често тражили да се служи молебан за Грузију
да се умножи и напредује. Једном је током молебана у Сионском
храму светитељ имао застрашујуће виђење. Он сам о томе прича:
„Двојица војника у старим војничким униформама пока-
зивала су на мене: «Ево! То је он!» Нашли су се затим поред
мене и повели ме. Тешко сам разазнавао где сам. Могао сам да
видим некакву белу кућу без крста. Ставили су ме унутра. Би-
ло је потпуно мрачно. Затворили су врата и оставили ме тамо.
Када су ми очи привикле на мрак,угледао сам дечицу бачену на
камени под. Нису била већа од нокта на малом прсту и лежала
су у крви. Из отвора на таваници падало је још мртве деце. Било
их је толико да нисам имао где да станем. Свуда око мене била
је крв. Стајао сам на врховима прстију. Одједном се отворише
врата и ја зачух глас: «Долази! Долази!». Зачудих се. «Ко долази?
Изгледа да ће доћи газда. Замолићу да ме пусте одавде» мислио
сам. Опет дођоше они војници. Стадоше на улаз и излаз не да-
јући ми да одем. Залепих се за зид. Тада угледах Пресвету Бого-
родицу како долази у пратњи анђела и светих. Била је одевена
у бело. Одмах сам је препознао. Она ме строго погледа, показа
ми ону убијену децу и рече: «3ар ме за то молиш? Зар тако да
се умножи Грузија? Ја да благосиљам, а ови да убијају?« Окрену
се и оде. Онда ме она двојица војника одведоше у моју келију”
Сутрадан је о. Гаврило открио ово виђење свима који су
присуствовали молебану и замолио је све жене да се моле опо-
мињући их: „Мајке, не вршите побачаје! Помозите да се спасе
Грузија! Толико сам се упашио када сам угледао гневну Богоро-
дицу да нисам знао куда да се денем. Не желим никоме да тако
види Царицу Неба и Земље”.
Својим животом и својом благодарственом речју о. Гаврило
је будио савести и многе вратио на пут истине. Државне власти,
међутим, осведочивши се о моћи коју има његово деловање, по-
кушавале су на сваки могући начин да га ометају. Морао је да
трпи подсмехе, клевете и стално присуство режимске полиције.
 74

У међувремену је за новог католикоса-патријарха целе Гру-

зије, након упокојења Мелхиседека 1960. године, изабран Јефрем
II који је много волео оца Гаврила и било је очигледно његово
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

настојање да га унапреди у јерархији. Па ипак је било доста и

оних који су се трудили да га клевећу пред патријархом опту-
жујући га да у келији живи са женама. Његова светост је тада
пошао лично пешке кући оца Гаврила где је упознао његову
мајку и сестру. На крају му рече пун бриге и љубави: „Гаврило,
не смета што нас осуђују. Таква нам је судбина.” И оде.
Видећи да ничим не могу омести деловање богонадахну-
тог монаха, државне власти су се још више разбеснеле. Једнога
дана тако позваше патријарха Јефрема и неколико владика и
оптужише их да је отац Гаврило по њиховој заповести спалио
Лењинов портрет. Из непознатог разлога и под теретом ко зна
каквих претњи није познато, тек патријарх је од о. Гаврила за-
тражио да цркву коју је сазидао поруши под изговором да нису
добра времена и да ће је он, када се ситуација промени, помо-
ћу Божијом опет подићи. Отац Гаврило је тада срушио само
+

предњи зид цркве и потом га опет сазидао нешто даље према

Ју р О Д И В И ЧО В ЕК БО>|<И)И

унутрашњости смањивши тако простор цркве. А патријарху је

поручио: „Послушао сам! Али времена су се променила и зато
поново градим”. Онда је патријарх писмом заповедио да сместа
престане поновну изградњу. Али светитељ је наставио и на други
патријархов захтев одговорио: „Срушите прво своју собу која је
препуна икона и дајте ми пример, а онда ћу ја срушити свој храм.”
Нешто касније, када је патријарх служио Литургију у Си-
онском храму, није допустио оцу Гаврилу да се причести. „Ваша
светости, зашто ме не причестите? Какав злочин сам починио?
Реците ми!” А патријарх му одговори: „Дођи да разговарамо
после Литургије”.
Тада му саопшти да га лишава права не само да се причешћу-
је, него и да служи у било ком храму. Тако се светитељ вратио
у црквицу коју је својим светим рукама подигао. Казну је без
роптања истрпео, а колико га је то болело, то Бог само зна. Тада
је отац Гаврило поново почео да се претвара да је луд. Постаде
просјак, а новац који би сакупио давао би сиротињи.
 75

У Самтавријском ошто је тако прошло неколико

манастиру година, једне недеље је светитељ
(1971-1995) седео на степеништу Сионског хра-
ма и просјачио. Чим се завршила
света Литургија и патријарх изашао из храма, угледао је о. Га-
врила и почео да се распитује код људи око себе видно узнеми-
рен: „Зар он заиста нема други излаз?” „Па кад га не пуштате да
уђе у цркву! Какав излаз може да има?” одговорише му.
Чинило се да се патријарх Јефрем II тада дубоко потресао,
али казну није укинуо. Оцу Гаврилу је период када му је било
забрањено да се причешћује [на краћи рок] и служи Литургију [на
дужи рок] изгледао дуг као читав век. Године 1972. пре празника
Светицховлоба10 о. Гаврило је пошао пешке из Тбилисија у Мцхе-
ту. О томе прича: „Све сам ставио у руке Божије. Оне ноћи коју
сам провео у Светицховелију, уочи празника, имао сам виђење:
изненада сам се узнео и као да сам полетео и слетео право на
Часну Трпезу. И патријарх је био тамо и око њега свештеници.
Требало је да почне Литургија и они су се припремали. У том
часу се појавише Пресвета Богородица и Господ Исус Христос,
прекинуше патријарха рекавши му: «Само од овог ћемо при-
мити свете Дарове» и показаше на мене.
Схватио сам тада да су ме Спаситељ и Пресвета Богородица
тешили и помислио сам тада да ће ме за празник Светицховлоба
свакако причестити. Ујутро, пре него што је почела света Литур-
гија, обавестише ме да ме тражи Патријарх. Отишао сам. Патри-
јарх ме је замишљено гледао. Као да је и он имао неко виђење,
али ми ништа није рекао. Упитао ме само да ли сам спреман за
свето Причешће. Потом је позвао једног свештеника и наложио
му да ме обуку да бих ушао у Олтар и служио Литургију”.
Верујући који су се тада налазили у храму плакали су од ра-
дости. Кад год је о свему томе причао, светитељ је разјашњавао:
„Не причам вам све то зато што сам ја неко. Него хоћу да имате

10 Светицховлоба је велики празник у Грузији у част Светицховлоба

(груз. - Риза Господња [хитон]) и Светицховелија - Животворног Стуба
(слави се 1/14. октобра) [код нас се тада слави Покров Пресвете Богородице].
 76
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ ГдврилА ГруЈИЈСКОГ

Самшавријска црква
+

на уму да никада не губите уздање у Бога што год да вам се до-

годиу животу’И настављао би: „Након Литургије патријархме
ЈурО ДИ ВИ ЧОВЕК Б с ф Д Ј И

упита да ли бих хтео да ме одреди за пароха у Самтавријском

женском манастиру, где се тада налазио и Богословски факул-
тет. Али још додаде да одем да питам митрополита Илију11, јер
је манастир био у његовој јурисдикцији. Када сам то рекао ми-
трополиту, он се обрадова и одмах се сложи. Милошћу Божијом
и са благословом двојице патријарха, био сам одређен за пароха
овог манастира.”
Те исте године упокојио се патријарх Јефрем II и Свети Са-
бор је изабрао и на његово место поставио Давида V. Тако су
скинули фотографију бившег патријарха са старог Богословског
факултета и заменили је фотографијом новог. Отац Гаврило ју
је тада узео и однео у своју келију. „Он је био католикос-патри-
јарх и приличи му поштовање”, коментарисао је. Отада је забра-
на богослужења оцу Гаврилу укинута и он је почео да служи

11 Данашњи католикос-патријарх целе Грузије Илија II.

 77

Литургију у Самтавријском манастиру и исповеда све који су

тамо боравили или живели у околини. Године 1977. и патријарх
Давид оде Господу и на његово место дође Илија II.
А отац Гаврило, пошто је одређен за пароха у Самтавриј-
ском манастиру, остао је тамо до краја живота. У почетку у
једној малој дрвеној колиби, а потом у Мириановој12 кули, коју
је манастир до тада користио као оставу. У том периоду старац
се повремено повлачио у црквицу коју је био сазидао да би се
неометано молио. Године 1990. је чак желећи да живи као за-
творник отишао у Шио-Мгвимски манастир. Тамо је, међутим,
од Бога примио на знање да треба да се врати у Самтавријски
манастир да служи народу.

оследње четири године свог жи-

У Мириановој вота о. Гаврило је стално бора-
кули вио у својој малој келији у Мириа-
новој кули јер је био болестан. Тамо
га је посећивало много људи који су желели изблиза да виде и
чују светога старца.
Степениште у кули је узано и високо и завршава се малим
балконом. Рукохвати су украшени крстовима, а зидови кру-
жни и изграђени од речног шљунка и обрађеног камења. Улаз
у старчеву келију био је на јужној страни и водио прво у мали
ходник. Сви који би улазили у његову келију осетили би такво
страхопоштовање и скрушење да би осетили потребу да клекну
и да се моле.
Мала келија о. Гаврила била је препуна икона у рамовима
које је сам израдио. Простор је био мали и подељен параваном.
Прво што човек угледа чим уђе је Распеће високо два метра, а
тачно насупрот њему стоји Христова икона. Испод иконе налази
се плава гвоздена кутија коју је светитељ у шали назвао „фри-
жидер”, а у коју је стављао слаткише и друту храну да почасти
своје посетиоце. Иза паравана се налази мала дрвена постеља,

12 Кула носи име у част грузијског цара Мириана III, који је хришћанство
установио као званичну религију још 330. г. по Христу.
 78

као ковчег, прекривена

вуненом тканином. Та-
мо се старац одмарао
>|<ИВОТ И ПО ДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКО!

увек, чак и када је био

болестан, - никад није
тражио већуудобност.
Поред узглавља чувао
је лобању једног свети-
теља. На средини кели-
је на ниском сточићу
старац је изложио
часне мошти и иконе.
Посетилац усред све-
га тога стоји са скру-
шењем и благоверјем,
непомичан од страха
да случајно нешто не
помери.
+

Иза степеништа
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<ИЈИ

које се завршава бал-

коном свуда су окаче-
ни одломци из беседа,реченице и изреке светих Отаца украшени
латицама ружа, перлама и другим украсима. На источној страни
келије гори неугасиви Благодатни огањ са Пресветог Гроба. Сат
на зиду подсећа све поклонике да је овај живот привремен и
пролазан. То је, дакле, била мала келиј а светог Гаврила и његово
земаљско боравиште.
Све до његовогупокојења многи верујући су долазили тра-
жећи помоћ и благослов светога старца. А о. Гаврило, премда
осредњег стаса, био је горостас духа. Имао је очи боје меда и
оштар поглед који би продирао дубоко у душу свих оних који
су га сретали. Његови дуги прсти, широка плећа, лице префи-
њених црта које је блистало из дуге беле браде, чинили су његов
библијски лик који је у све око себе уливао поштовање, смирење
и љубав. Цео живот и појава о. Гаврила сведочили су присуство
Светога Духа.
 79

Други ДЕО
цртицв ИЗ ЊЕГОВОГ >|<ИВОТА
СВЕДОЧЕЊА
^ тац Гаврило био је истовремено
Јуродив и „безуман” и мудар: некад је го-
Хрисша ради ворио као „луд”, а некад као добар
беседник. Био је човек наизглед груб,
али се према људима опходио префињено и љубазно, као ари-
стократа. Али он је углавном био тај који је као сасуд изабрани
заиста приводио људе Богу. Као што каже Јеванђеље: Но свако-
ме се даје пројава Духа на корист. Јерједноме се даје кроз Духа
реч мудрости; а другоме реч знања по истомДуху;А другоме ве-
ра истим Духом; а друГоме дарови исцељивања истим Духом;
А друЈоме чињење чудеса, а друГоме пророштво, а друГоме раз-
ликовање духова, а друГоме различни језици, а друГоме тумаче-
њејезика. А све ово чиниједан и истиДух, делећи свакоме пона-
особ како хоће (1 Кор. 12,7-11).
Отац Гаврило је, међутим, сабрао уједно све те благодатне
дарове Светога Духа. Претварао се да је јуродив зато да би сакрио
преобиље божанске благодати и да би се смиравао. Али његови
наизглед бесмислени поступци имали су још један циљ: дау љу-
дима пробуде успаване савести да би се суочили са сопственим
скривеним страстима. Често би говорећи строго или подижући
глас на некога истог часа омекшао, постајао нежан и објашњавао:
„Сваки савет долази од Бога. Немојте мислити да је то од мене”.
А када би схватио да његови саговорници не могу више да
поднесу његову строгост, заплакао би и рекао: „Ја бих хтео да
брзо одрастете, децо моја! Што се више на вас љутим, то вас
више волим.”

Данас се човек горди постигнућима свог ума. А што се ви-

ше обогаћује његово знање то се више сужава његов духовни
вид. Јер је лудост Божија мудрија од људи (1 Кор. 1,25), поучава
Апостол Павле. А на другом месту каже: Нико нека се не вара:
 80

ако неко међу вама мисли даје мудар у овоме веку, нека буде луд
да би био мудар. Јер је мудрост овога света лудост пред Богом
(1 Кор. з, 18-19). И отац Гаврило је често говорио:
- Треба прво да постанеш луд да би потом постао мудар.
)|<И ВО Т И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г л в р И Л А Г р у Ј И [

Понашање јуродивихХриста ради светих отаца готово нико

није схватао. Постајали су, напротив, објекти поруте и подсмеха,
па следствено томе и узрок да сагреше они који их понижавају.
Али о. Гаврило је говорио да Бог за те грехове неће сматрати
одговорним светитеље.
У житију светог Андреја Јуродивог, на пример, можемо про-
читати да су се демони хвалисали због увреда и понижења која
би примио светитељ: „Радујемо се што смо за себе придобили
душе оних који га ударају и муче вршећи нашу вољу”. Чувши те
речи свети Андреј им одговори: „Немојте се варати, јер ја молим
Господа да им не урачунава у грехе оно што чине против мене”.
Када се у оно за Грузију мрачно доба о. Гаврило претварао
да је луд, он је у ствари тако био учитељ истине. Са „златном”
круном на глави и у искрпљеној одећи ишао је највећим цен-
+

тралним булеваром Руставели и проповедао:

Ј у р О Д И В И ЧОВЕК Б о>|<И )И

- Прогони се хришћанска вера. Исмевају се светиње. У хра-

му Метехи се одржавају концерти. Пазите да не изазовете про-
клетство Божије.
Увек је, пре но што изађе из своје келије и почне по улица-
ма своје чудне проповеди, тражио да му донесу вино или неко
друго пиће. Својим чудним понашањем светитељ је сакривао
велику благодат коју му је подарио Бог. Понекад је говорио:
- Једино Бог зна ко је Гаврило. Сто година да ме гледате, опет
нећете разумети ко сам ја. Гаврилу не треба молитва. Гаврило
каже и то бива.
Његове пророчке речи су у почетку изгледале толико не-
разумљиве и необјашњиве да бисмо њихово значење схватили
тек кад би се обистиниле. Једном ми је у шали рекао:
- Попећу се на Арарат и оданде ћу узети залет да директно
ударим Вазгена13.

13 Патријарх Јерменије.
 81

Три дана касније сазнали смо да је јерменски патријарх умро!

У Светицховелију је проповедао о Христу и описивао сце-
не из Јеванђеља са толиком јасноћом и озбиљношћу као да им
је био сведок.
- Христос је седео код Закхеја „инахит”...
А чим је видео да нико није разумео, узвикну:
- Сад ћу да вам покажем! - И чучну. А онда настави: - Камо
среће да сам живео у оно време када је Христос ходио светом.
Али гледао бих Га са удаљености од четрдесет метара. Како би
мени било могуће да Му будем ближе!

Једном је о. Гаврило сломљеним гласом рекао:

- Ја сам као они цигани у Бесарабији. Хоћете ли да вам причам
о њиховом животу? Боравио сам међу њима. Много воле вотку.
Али када би му понудили вино, не би га одмах попио. Ставио
би га у келију и рекао да ће му бити потребно за касније. А онда,
сасвим изненада, почео би да га пије као да је вода. Другим при-
ликама опет, иако није ништа попио, променио би се и изгледао
као пијан. Често је говорио:
- Нико више од мене не мрзи да пије вино. Тешко оном ко
каже да Гаврило воли вино. Није истина све оно што причају
о мени. Ево, баш сада ми Бог рече: „Гаврило, једи и пиј” Сада
идите и донесите ми три литра вина!
Тако је једнога дана један јеромонах протестовао:
- Оче Гаврило, знам да си старији, али ни код једног светог
оца нисам прочитао да нам је допуштено да пијемо.
- То су сакрили од тебе, чедо моје, сакрили су. Али један из
забавишта не може да држи лекције дипломцу!

Веома често су виђали оца Гаврила са боцом у руци и сви

су мислили да пије вино, али у боци је био неки сок. Једном узе
чашу и рече себи својствену здравицу: „Слава Богу и помилуј
нас” и даде је једној госпођи која је седела поред њега. А она чим
окуси пиће узвикну:
 82

- Али то је сок од вишње!

- Оде и ова, напила се! - Одговори светитељ, а рекао је то
тако уверљиво да су му поверовали.
Када би пио ум му се не би помутио нити би причао бе-
)|< И В О Т И П О ДВ И ЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИЈСКОГ

смислице, његове речи упућивале на нешто друго, на духовни

проблем. И говорио је: „Примљено14!” На питање шта то значи
одговарао би тихо:
- То је моја тајна.

Када је пио није јео ништа осим мало меда. Умочио би у

теглу мали прст, тек само мало да осети укус меда. Понекад би
изненада изгледао стар и исцрпљен. Тада би затражио да га од-
веду у келију где би легао. Покрио би се преко главе мантијом
и строго рекао:
- Сада не треба да ме видите.
Ипак се дешавало да га неки верници у таквој ситуацији
виде: обавијала га је нека неовоземаљска светлост.
+
ЈурОДИВИ ЧОВЕК Бо>|<И)И

- Вино је професор, велики лекар. Отвара ти срце као добар

хирург без бола и онда тамо унутра улази љубав. - Говорио је
о. Гаврило.
Пио је зато што је хтео да га други виде слабог:
- Јер се сила моја у немоћи показује (2 Кор. 12,9). - И са себи
својственим хумором је додавао: - Апостол Павле каже да не
пијемо само воду. Каже да за стомак пијемо и мало вина. Могу
ли ја да га не послушам? У стара времена су свети оци чинили
безумна дела мучећи сами себе и понижавајући се, па су пили
вино. Ко је то могао да схвати осим Господа? О томе ни у књи-
гама не пишу. - А потом би са болом наставио: - Ви не можете
да ме разумете. Ако си свет, треба да будеш грешан. Али ако си
мудар, треба да будеш луд.

14 Кад год би о. Ганридо „чуо” мисди верујуГшх имао је обичај да каже

на грузијском „мигебудиа”, што би значино нешто као „иорука примљена”
 83

Једном старац упита своју духовну децу:

- Шта мислите, да ли су се на свадби у Кани, где је Христос
претворио воду у вино, сви гости пијући то вино напили? Како
би Христос могао некога да напије?

Претварајући се да је луд, отац Гаврило је рекао жени која

га је замолила да се моли за њену душу:
- Памти: За тебе сам се помолио толико да је Господ похи-
тао к теби. Сада знаш. Дајем ти свој благослов да Му се умилиш.
Труди се да Му угодиш, да Му угодиш!
А једној девојци је рекао:
- Не плачи. Господ је толико близу поред тебе да ни ваздуха
нема између Њега и тебе.

Најчешће би се несхватљиво и необично понашање о. Га-

врила расветлило касније кроз догађаје који би уследили. Ок-
тобра 1992. старца је посетио један млади пар и неки њихов
пријатељ. Чим су ушли у његову келију отац Гаврило изненада
рече тихим гласом:
- Сада је овде! - И Христова икона поче да се љуља. - Клек-
ните! - Рече им дајући жени знак да остане да стоји.
Потом се опет обрати мушкарцима:
- Приклоните главе! Ко сте ви? Ја сам учинио да цео Јеру-
салим клечи!
Жена се насмеја. Старац јој даде знак да ћути.
- А ти се моли. - Рече јој.
После пола сата им дозволи да устану. Након тога их по
свом обичају понуди слаткишима, а онда поче опет са својим
лудостима [јуродствовањем]:
- Ванга мисли да нико није већи од ње. Али да ли она зна да
у Грузији има неко већи од ње за кога ће знати цео свет?
Све то време док им је говорио глава му је била погнута.
Када ју је подигао, упитао је више као за себе:
 84

- Да није можда сада овде и седи међу вама?

Погледа тада у жену која није могла да издржи његов про-
дорни поглед, па саже главу. Када су одлазили старац рече њи-
ховом пријатељу:
јо

- А ти ћеш ускоро веома далеко да одеш. Ја ћу се много

« ( и1ЛЈј ууиЈзуј јој.393 и^иаУои и тоаи^ +

молити за тебе.
И заиста, тај човек се тешко разболео и веома брзо умро.

Неки владика је дошао у посету Самтавријском манастиру.

Када је његов аутомобил ушао у манастирско двориште, о. Га-
врило рече верујућима који су се затекли код њега:
- Ви се не померајте. Не силазите. Ја сада идем да се одмо-
рим мало у својој келији.
Уђе у своју келију залупивши за собом врата. А верујући се
мало узнемирише што нису имали благослов да дочекају влади-
ку. Владика, пошто се поклонио у храму, изиђе напоље, отвори
врата од куле, а старац истрча напоље. Жустрих покрета и са
рукама на струку стаде на врх степеништа и главе нагнуте на
једну страну искоса је гледао владику који се пео уза степени-
ији^од хааои иаиУоЈА(

це. Потом га погледа право у очи. Отац Гаврило је био строг и

страшан! Владика изненада саже главу и сав ван себе окрену се,
истрча напоље и одвезе се аутомобилом.
Верујући у потпуном чуду због призора коме су присуство-
вали упиташе старца:
- Оче, зашто вас се уплашио?
Старац високо подиже руке и рече:
- Не мене, него Бога!
- Стварно, оче, како си га уплашио?
- Нисам ја, него Бог!

Једнога дана у манастир дође епископ Данило Датуашвили

да служи /Iитургију. Отац Гаврило уђе у храм и ноче да га вређа!
Лотом почевређати и монахиње. Епискон.међутим.упркоссве-
му томе настави да служи божанствену Дитургију. О. Гавридо
 85

није престајао. Вређао га је и упућивао примедбе. У једном часу

завлада потпуна тишина. Тада се неко насмеја. Као да је ударио
гром, о. Гаврило поново експлодира и рече епископу:
- Зар не видиш у каквом сам стању? Зашто ме не разумете?
И опет га увреди. Одједном, као да је примио неко наређе-
ње, престаде и изиђе напоље. Заврши се служба и сви изађоше
напоље. Изиђе и епископ мирно из храма и попе се уза степе-
нице које су водиле у келију старца Гаврила који га је чекао са
рукама на струку и погледом прикованим за њега. Ситуација је
била напета. Сви су очекивали да се цео манастир почне трести.
Епископ, међутим, приђе старцу и преклони колена пред њим.
- Сен Генацвале15, - узвикну о. Гаврило и загрли га!
Епископово смирење га је испунило радошћу.

Када је изигравао јуродивог, светитеља је највише болело

када би му бол наносила деца. Једном је принуђен природном
потребом ушао у неку дрвену кабину. Деца су се тихо прикрала,
бацила на њу керозин и запалила кабину. Старац је једва умакао
ватри и милошћу Божијом није задобио тешке опекотине. Али
чак је и тај догађај био само кап у океану исмевања и увреда
којима је непрестано био изложен. Не само деца, него сви су га
сматрали лудим, пијаним и неуравнотеженим.

Један верујући прича:

„Једнога дана док сам са о. Гаврилом излазио из храма, он
се прекрсти. Чим смо се неколико метара одмакли, он се изне-
нада окрену према храму и поче да... пљује! Касније, пролазећи
поред неке кафанице, опет се прекрсти. То је, разуме се, често
чинио, али ја нисам могао овога пута то да објасним, па тако
нисам могао да задржим своју радозналост:
- Старче, зашто испред храма пљујете, а када пролазите
поред кафанице осењујете се крстом и молите?
15 Уобичајени грузијски узвик који се упућује некој веома драгој личности
за коју си спреман и живот да даш.
 86

- Кад ме већ од срца питаш, рећи ћу ти. Али то се тиче само

мене. Око храма стоје у три реда поређани демони јер не желе да
човек уђе унутра. Зато када излазим из храма и мало се удаљим,
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИ ЈС КО Г

видим их и пљујем на њих. Али када пролазим поред кафане

видим свете Анђеле како плачу зато што се људи унутра опијају,
па се онда заједно са њима молим да се људи оставе опијања и
да одлазе у храм. Храм симболише небо. Зар да прођем поред
њега и да не уђем? Ако прођеш поред цркве и само се прекр-
стиш, то значи да поздрављаш Бога и идеш даље. Томе се тада
демони радују. Зато треба да прођеш кроз њихов кордон и да
бар приђеш вратима храма и да се онда осениш крстом [прекр-
стиш]. Ако немаш времена, само се прекрсти и затражи од Бога
извињење што ниси ушао унутра.”

Једном је о. Гаврило изгледао веома забринут. После неког

времена поче да глуми лудога говорећи:
- Одлазе из Грузије да траже друте пророке. Какав то про-
+

блем има Грузија? Можда се овде налази неко мало већи од

ЧО ВЕК БО>|<И)И

светог Серафима Саровског! Ншде није пророк без части до у

постојбини својој и међу родбином и у дому своме (Мк. 6,4).

дући у келију оца Гаврила треба-

ло је прво да прођеш кроз једно
Јуроди ви

узано и мрачно предворје. Идући да-

ље осећао би да се налазиш у рају.
Али пре но што уђеш у његову келију требало је да изговориш
молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас гре-
шне”. И ако би о. Гаврило одговорио „Амин”, тек онда би могао
да уђеш унутра.
- Света Нина да нас благослови, Богородица да нас осве-
шта! - Рекао би потом с љубављу.

Када би неко по први пут долазио у посету старцу, он би

га овако дочекао:
 87

- Види који ближњи нам је дошао! Дођи, човече наш! - Па

би му одмах показао где да седне.

Једном када смо нас неколико његове духовне деце ушли у

келију, поздравили смо га:
- Здраво да сте оче Гаврило. Како сте?
- Здраво реците Горбачову. Христос је донео мир у свет.
Како сам? Кад бих рекао добро, лагао бих. Када бих рекао да
нисам добро, то би било незахвално према Господу, била би
жалба. Али запамтите да треба да пожелимо „мир вам”, то је
прави јеванђелски поздрав.

Онај ко никад није био код о. Гаврила тешко може да замисли

његов чудотворни благослов. Да би дао свој благослов, старац
се на особит начин припремао. Прво би опрао руке, затим би
се попрскао освештаном водом, уредио своју браду и скуфију,
а онда би озарена лица позивао сваког посебно. Све је видео
и приметио. Нико и ништа не би промакло његовој пажњи.
У келији је увек имао хлеба и соли за посетиоце и то није било
случајно: према грузијском изразу „пур-марили”16 хлеб симво-
лише љубав, а со живот вечни.

Поред оца Гаврила нико се није осећао сувишним или безна-

чајним. Сви су осећали да имају место у његовом срцу. Марина
Канкава прича:
„Старцу сам увек одлазила са једном пријатељицом. Пла-
шила сам се да ме не би препознао када бих отишла сама. Али,
једнога дана сам напокон отишла сама. Пред вратима келије
сам рекла молитву, али нисам добила одговор. Онда сам села у
манастирско двориште. Чекала сам га дуго времена. Погледала
сам онда на сат и помислила да ако ми не да неки знак за десет

16 Пури = хлеб, марили = со.

 88

минута нећу више моћи да се приближим његовој келији. Тачно

десет минута касније, зачула сам буку на вратима. Устала сам
- скочила, тачније речено - и с поштовањем сам му пришла и
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

поздравила га:
- Мир вам, оче Гаврило.
Погледа ме и зачуђено ме упита:
- А ко сте ви?
Од нелагодности нисам знала куда да трчим да се сакријем.
Али нисам била у стању ни корак да направим. Стајала сам тако
неко време уплашена. Изненада се окрену према мени и рече ми:
- Како си, Марина?
Запрепастила сам
се. Он се на крају краје-
ва сећао чак и мог име-
на. Позвао ме у келију и
причао ми. Онда ми је
дао једну књигу и замо-
лио да му читам житија
+

светих отаца, а он је сео

ЧО ВЕК Б о>|<И )И

и почео да ради свој оми-

љени посао: да поправља
иконе. Имаоје самоједну
лампу мутне светлости.
Било ми је тешко да ви-
дим да читам. Одједном
Јуродиви

се осветли цела келија.

Инстинктивно погледах
у лампу. Она је још увек
била мутна. Погледах у о.
Келија о. Гаврила Гаврила. Он је сав био у
светлости.
Када је приметио да сам схватила шта се дешава, само клим-
ну главом.
- Ја светлим више него фар! - Рече смешећи се и настави
свој посао.”
 89

Бејах млад, и остарих и не видех праведнот остављеноГ,

нити семе његово да тражи хлеба (Пс. Зб,25),често је говорио ста-
рац и није допуштао да ико оде из његове келије гладан. Свима
је делио храну коју је већином спремао сам. Чак је монасима и
монахињама саветовао да једу супе а не суву храну. Со је шаком
стављао у малу шерпу, али јело никада није било сланије него
што је требало и увек га је било за све.
- Скуваћу ти пасуљ за цареве! - Шалио се често.
Када ј е био болестан и слаб, налагао би монахињама како да
кувају јела која су, треба нагласити, увек била изузетно укусна.

Ако би неко ушао у старчеву келију и осетио да му је мало

хладно, старац би одмах тражио од мати Параскеве да упали
камин. А говорио је да монаси и монахиње треба да га пале само
два пута дневно, једном ујутро и једном увече. Он сам, међутим,
никада га није палио за себе.

Благодат Божија је била толико разливена свуда по његовој

келији да се чак ни обична вода из чесме није кварила. Мати
Параскева је била напунила неколико боца водом како јој је
наложио старац и чувала их у његовој келији. Након старчевог
упокојења и пошто беше прошло много времена,мати Параске-
ва је са чуђењем видела да вода није променила боју. Из радо-
зналости је пробала воду: ни укус јој се уопште није променио.

Сви ми који смо посећивали о. Гаврила у његовој келији увек

смо осећали како се крепимо. Једнога дана нам рече:
- По мојој келији ходи Христос.
Другом приликом једна монахиња радосно рече:
- Оче, ја сам видела како са вама разговара једна икона.
Отац Гаврило се обрадовао што ју Је Господ удостојио да
види нешто такво, па Јој одговори:
 90

- Да сам ти ја то рекао, не би ми веровала.

- Шта вам је рекла икона? - Упита га монахиња.
- Тај разговор је био поверљив. - Рече јој старац.
^ИВОТИПОДВИЈИСВЕТОг ГаВРИЛа ГруЈИЈСКОГ

Нана Мерквиладзе се сећа:

„Једном приликом када сам била у посети старцу, мати Па-
раскева ја правила свеће од чистог пчелињег воска. Старац за-
тражи да је позовем да дође у келију и да ту настави свој посао.
И тако она узе посуду са истопљеним воском и покуша да уђе,
али посуда је била исувише широка да прође кроз врата. Она
покуша мало да је искрене, али је онда постојала опасност да
проспе врели восак. Посуда просто није могла да прође.
- Оче Гаврило, ово не пролази кроз врата, - протестовала
је мати Параскева.
Тада је старац закрсти говорећи:
- У име Господа Исуса Христа уђи унутра.
И као да се прошири отвор на вратима и мати Параскева
+

уђе у келију носећи посуду! Као успомену на тај догађај, у ма-

настиру још чувају ту посуду.
Б о >|<ији

Мати Параскева прича:

човек

„Једном када сам старцу прала ноге, чула сам га да каже:

- Господ је сакрио једну тајну од твојих очију.
Ју р о д и ви

У том тренутку ништа нисам разумела. Збунила сам се. За-

молила сам га да ми објасни шта је мислио.
- Ако буде потребно, Господ ће учинити да то сама разу-
меш. - Одговори ми он.
Касније сам схватила. Старац је имао изузетно нежна сто-
пала, веома бела и нежно румена, као што имају мала деца или
насликани анђели. Чак је и његово тело било натопљено благо-
даћу Светога Духа.
Сећам се колико је често питао посетиоце:
- Зашто долазите овамо?
- Ужелели смо вас се, - одговарали би они од срца.
 91

- Па шта сам то ја да ме се ужелите? Нато Васнадзе17? Каква

посла има мирјанин са монахом? Ако имате духовне проблеме,
онда дођите. Људи мисле да воле мене. А не схватају да у ствари
воле Светога Духа и да зато долазе к мени.”

Једнога дана у Самтавријски манастир дође игуманија Ру-

ског манастира у Јерусалиму са још две монахиње. Пошто су се
поклонили часним моштима, затражише да виде оца Гаврила.
Он их прими једну по једну. По изласку из његове келије све су
са сузама у очима изјавиле:
- Тако великог оца нисмо још никада виделе! Обишле смо
цео свет, али такав благослов нисмо нигде осетиле. Овде се на-
лази благослов Јерусалима! Овде је други Јерусалим!

Игуманија манастира Светог Јована Претече у Јерусалиму

посетила је Самтавријски манастир да би изблиза упознала о.
Гаврила. Остала је прилично дуго у његовој келији. Плакала је
од радости и није могла да сакрије своје одушевљење.
- Ви имате истинског старца! Ви сте у рају! - Узвикнула је
радосно пошто је изашла.

Ученик америчког јеромонаха Серафима Роуза дошао је из

Калифорније само и једино да упозна старца. Дуго је разговарао
са њим у његовој келији. Одлазећи био је задивљен мудрошћу о.
Гаврила, његовим умом и дубином познавања теолошких питања.

За оца Гаврила време није постојало. Причао нам је зани-

мљивости из свог живота. И сећајући се друтачијих времена, с
болом је уздисао.
- Ах, каква времена су тада била!

17 Позната грузијска глумица.

 92

Нама је изгледала необична та носталгија. Али једном нам

је објаснио:
- Тада сам упознавао Христа! Камо среће да и ви разумете
шта то значи.
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГлвриЛА ГруЈИЈСКОГ

Једном је у Сам-
тавријски манастир
дошао и један подви-
жник да види стар-
ца, старац Василије
Светци из Кијево-Пе-
черске лавре, који се
одликовао великом
добротом и смирено-
умљем. Човекјеморао
да се радује гледајући
заједно ту двојицу ве-
+

ликих подвижника и
светих људи. Зато сам их овековечила својим фотографским
Ју р О Д И В И Ч О В Е К БО>|<И)И

апаратом. Када је о.Василије видео фотографију, рекао је смеше-

ћи се: - Надмашио си ме, Гаврило! На овој фотографији изгледа
као да сам ја светитељ а ти грешник!

Једна верујућа је упорно молила старца да је прими. Онда

је он упита:
- Шта очекујете од мене?
- Хоћу да дишем ваш ваздух!
Старац се насмеја и рече: - Још и ваздух хоћете да ми узмете?

Једнога дана када су се окупиле монахиње у његовог кели-

ји и старац их је замолио да поју „Достојно јест”. Оне почеше
да поју, али веома тихо. Изненада старчев глас надјача њихово
појање. Старац је хтео да се „Достојно јест” поје енергично као
 93

„На многаја љета”. Сви су га слушали као без даха. Као да је све
око њих одједном оживело.

Отац Гаврило је био веома строг према самом себи. Никада

није спавао на меком душеку. Сматрао је да удобности омек-
шавају, слабе душу. Имао је и један стари јорган који никада
није користио. Када се тешко разболео,са сузама је гледао меке
душеке говорећи:
- Никада у животу нисам спавао на душеку. Не знам шта
значи одмор. Када неко каже „на одмору сам”, ја не могу да га
разумем. Ја се никада у животу нисам одмарао.

Једнога дана се старац оклизнуо у манастирском дворишту

и ударио чело. Монахиње су га једва пренеле у његову келију и
због његовог стања биле су принуђене да га положе на под. Једна
монахиња је том приликом ударила лактом у клавир који је у то
време био у старчевој келији да би монахиње училе црквено по-
јање. Како јеударила клавир,тако је произвела неколико тонова.
О. Гаврило тада подиже главу. А монахиња видећи то удари још
неколико тонова по клавиру. А о. Гаврило седе. Онда монахиња
седе за клавир и поче да свира. О. Гаврило устаде, усправи се и
затражи од ње да му свира један Шалахо18.
Монахиње се сећају да је о. Гаврило играо и изванредно пе-
вао своју омиљену песму: „Ко је видео древни манастир Крста”.
И тако ј е оздравио! На тај начин је старац кријући неподношљив
бол увесељавао монахиње које није хтео да види забринуте. То-
лико је племениту душу имао.

Отац Гаврило је био живи пример кроткости, али када би

схватио да неко мења или погрешно тумачи смисао православне
вере, његово лице би се натуштило и тада би загрмела његова
реч. Тим поводом га његово духовно чедо упита:

18 Грузијски плес.
 94

- Када вас видимо љутог,

да ли се истински љутите?
- Мог срца се никада не
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г лвр и лд ГруЈИЈСКОГ

дотакне љутња. То ј е само спо-

ља.
Једном приликом, међу-
тим, изгледало је да се истин-
ски наљутио. Тада је био устао
и бесно је викао:
- Није у реду да изврћете
моје речи. Ја говорим силом
Светога Духа.
Истог часа облаци пре-
крише небо, сунце се сакри и
све је указивало на то да ће
пасти киша. Кривци схвати-
ше да су погрешили, раскаја-
ше се због своје грешке и извинише се. Тада се старац насмеши
+

и одмах се појави сунце на небу.

ЈурО Д И В И ЧОВЕК БО>|<ИЈИ

- Немојте извртати моје речи. Видите да то и на време утиче!

Духовник мора бар једном дневно тобоже да се наљути.

Када су једном позвали старца у неку викендицу да се од-

мори, он је то одбио.
- Тај предлог је предлог лукавога. Као када је Јона боравио
у стомаку кита три дана и свети Шио Гвими 15 година у пећи-
ни, тако и ја треба да изиђем из ове келије. Шио Гвими је сада
велики манастир. А за ово место само Господ зна шта ће бити
у будућности.

Једном је старац купио пољско цвеће од једног детета и

поклонио неколико цветова верујућима који су ишли у Све-
тицховели на поклоњење. Ти цветови нису увели дуго времена.
Толика је била сила његове љубави и благодати.
 95

одине 1989, 8. априла увече, јед-

на група младих посетила је о.
Гаврила у његовој келији. Био је ве-
ома узнемирен.
- Овог пута су ме победили. Сада су се овде у мојој келији
сабрали демони. Причали су о својим пословима, па отишли.
Врата су ми била затворена па нисам могао да изиђем напоље.
Када су отишли, онда сам тек видео да је кључ био на вратима!
Молите се! Неко зло нас чека...
И заиста, убрзо се догодила велика трагедија. У зору је о.
Гаврило почео да звони звонима на цркви и виче:
- Крв! Крв! Пролива се крв у Грузији!
Свануо је 9. април, онај трагични дан када се Грузија обојила
сопственом крвљу.

Тинатин Мзедлишвили прича о том дану:

„Више нисам имала правих воштаних свећа које сам обично
носила у манастир. Била ми је остала још само једна. У просто-
рији у којој се монахиње моле служио се Акатист, а пред Бого-
родичином иконом упалили су парафинску свећу. Заболело ме
срце. Помислила сам да изађем и донесем ону свећу, али сам
оклевала јер се зачула бука од врата, па се нисам померала са
свог места. Изненада уђе о. Гаврило који је изгледао жалостан.
Имао је у рукама часне мошти које је положио пред иконом.
Погледом ме пронашао међу толиким монахињама, па ми рече:
- Иди, донеси ону свећу и упали је!
Сместа учиних шта ми је рекао. Потом је затражио да из тр-
пезарије донесем црно вино и жито. Када смо све то поставили
на сто, он поче горко да плаче и моли Богородицу:
- Спаси, Богородице, Грузију од крви!
Молитва је дуго трајала. Покаткад би узвикнуо:
- Крв у Руставелију”! Крв, грузијска крв... Богородица је
рекла да се нећемо тога спасити.

19 Централни булевар у Тбилисију.

 96

И настави да се моли плачући. Тада се уплаших и помислих:

„Када у Тбилисију очекујемо такву катастрофу, боље да идем
да будем са својима”. Тако сам брзо отишла. У зору је о. Гаврило
ГрУЈИЈСКОГ

ударао у црквена звона и викао: „Крв! Крв!”И заиста у булевару

Руставели Грузијац је пуцао на Грузијца...”
^ИВОТКПОДВИЈИСВЕТО г Га ВРИЛа

Јануар 1990. Отац Гаврило Је стајао на веранди Самтавриј-

ског манастира. Посматрао је небо. Око месеца су били круго-
ви разних боја што нико до тада није видео. О. Гаврило је дуто
времена без речи посматрао тај необичан призор. Потом рече:
- То је знак да Грузију чека рат и да ћемо оплакивати много
жртава.
У Марту 1991. у Сионском храму је поново почео да виче:
- Крв! Крв! Пролиће се много крвиу Грузији! Тешко Грузији!
Његова жалост била је толика
да видећи његове сузе нико није
могао да се не уплаши. Два млади-
+

ћа су га умирила. Међутим, убрзо

)УЈ>ОДИВИ ЧОВЕК БО$И]И

их остави и оде до амвона и поче

да беседи са много бола и жалости:
- Многи ће бити убијени. Го-
спод плаче због бола грузијског на-
рода. Човек нема где да се ослони.
Али не бојте се. Да ли бисмо имали
свету Кетевану20 да смо се бојали?
Тада је почео грађански рат у
Грузији, а потом је уследио рат са
Апхазијом којајехтеладасеотцепи
као самостална држава. Свеша Кешевана

20 Света Кетевана бејаше царица Кахетинска. Пострада као хришћанка

од шаха Абаса I 1624. године. По наредби шаха стављен јој на главу усијан
котао. Њен син Тејмураз, цар Грузијски, положио њене мошти под престо
храма Аливердског у Грузији. (са интернет станице: ћМр://м™г\у.рпја1е1јБог1ј1.
сот/_5Уе1а-тисеп1са-ке1еуапа/25785.ћ1т1)
 97

Отац Гаврило се молио да страх не захвати срца свих оних

који су поштовали отаџбину и који су славили Бога својим жи-
вотом. Када је митрополит Данило одлучио да пређе у апхаску
епархију, за коју је био одређен, о. Гаврило је покушао да га од-
врати од тога.
- Немој да идеш. Убиће те тамо. - Молио га је.
- Не могу. Дужност ми је да идем. - Инсистирао је митроп.
Данило.
И заиста, како је тај одвратни рат почео, затворили су се
путеви којима се могло отићи назад, а многи клирици били су
у опасности да буду убијени. Неки од њих постали су мученици
за Господа и отаџбину. Отац Гаврило се затворио у своју келију
и ни са ким није разговарао. Само је са страхом гледао Богоро-
дичину икону и Распеће.
Неколико сати касније, његово лице изненада сину и он
изиђе из своје келије. Стаде на веранду и уздахну дубоко као да
се ослободио огромног терета, па потресено узвикну:
- Пут! Види се пут! Митрополит ће се извући!

Послушник о. Гаврила, о. Николај Макарашвили, се сећа:

„Када је почео рат у Апхазији, а ја сам се налазио у његовој
келији, о. Гаврило је изненада почео да виче:
- Шта ће ти тенкови? Шта ће онај тамо? - И још много тога.
Као да сам ја био генерал коме је подносио рапорт и обја-
шњавао стратешке положаје.”

- Ако не изваде нерукотворену икону „Анстисхати” из му-

зеја, ако се не појави Богородичина икона „Асткури” и ако не
дође икона Богородице Ивиронске, како ће да засја Грузија? -
Говорио је старац.
Отац Гаврило је особито волео икону Богородице Ивирон-
ске. Поклонили су нам (грузијском народу) 1912. копију те иконе
са Свете Горе. О. Гаврило је преклоњених колена сатима био пред
 98

њом и подигнутих руку умилно појао „Достојно јест” молећи

се за будућност Грузије.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Г д в р и м ГруЈИ ЈС КО Г

Игуманија Самтавријског манастира, мати Кетевана Копа-

лиани, сећа се како ју је о. Гаврило благословио док је још била
мирјанка.
„Срела сам тог упечатљивог монаха у Сионском храму. Тек
што је био одслужио свету Литургију, људи су од њега узима-
ли благослов. Он је благосиљао у име Господа, у име Пресвете
Богородице или у име свете Нине. А ја, пошто сам му стидљиво
пришла, из великог поштовања направих пред њим метанију.
Он ми тада рече: - Бог да те благослови, чедо моје. И да знаш:
ти си мати Грузије.
Зачудих се и уједно постидех. Те његове речи учинише ми
се претеране и некако олако изречене. Када сам постала иску-
шеница, након подневне трпезе, о. Гаврило затвори врата и не
пусти сестре да изиђу. Даде ми да понесем лаворчић у коме пе-
+

ремо руке. Одмах послушах. Монахињама је наложио да оперу

руке. Потом ми, пошто ме је погледао некако испитивачки, рече:
Ју р О Д И В И ЧОВЕК Б с ф Л Ј И

- Сада попиј ту воду!

- Сву? - Зачудих се.
- До дна. - Одговори.
Нисам имала времена да се премишљам, па сам одмах учи-
нила то што ми је рекао. Тада ме старац загрли и с љубављу ми
даде свој благослов. После неког времена од патријарха примих
монашки постриг. Неколико година касније патријарх је треба-
ло да одлучи ко ће бити постављен за игуманију Самтавријског
манастира. Плашила сам се да не навали на мене тај тешки крст
и свој немир сам поверила старцу. Али он ме умири:
- Не плаши се, сестро. Теби се ближи срећа и радост! Немој је
терати од себе. Ако ти патријарх да благослов, то ће бити Божија
воља. Игуманство те води у смирење и то је један пут спасења.
30. јуна 1991, на празник Дванасторице Апостола, у Све-
тицховелију патријарх ме одредио за игуманију и даривао ме
пастирским штапом, и напрсним крстом. Тако се обистинило
 99

старчево пророштво. Самтавријски манастир носи име свете

Нине, сматра се „мајком” грузијских манастира па је следствено
томе његова игуманија Мати Грузије.”

Једна монахиња се сећа како је о. Гаврило благословио њен

будући постриг.
„Отац Гаврило је изгледао веома пијан и више пута је падао
по манастирском дворишту. Мати Параскева и још једна девој-
ка су га једва некако одвеле уза степенице до његове келије. Та
верујућа девојка је хтела да изиђе напоље, када је он изненада
зграби за сукњу и сав у сузама јој рече: - Тебе чека велико ис-
кушење, чедо моје. Донесите ми моју мандију. Обуци је. Садаје
скини. Окачи је. Ставите ме да легнем и идите.
Та верујућа девојка сам била ја. Веома брзо након тог дога-
ђаја постадох монахиња.”

Један верујући се сећа:

„Једном када сам отишао код старца он ми саопшти:
- Данас нећу да ти дам благослов да се вратиш кући. Иди
код игумана и узми од њега благослов да останеш у манастиру.
- Али, старче, моји родитељи не знају. Забринуће се! Али
сутра ћу моћи да останем. Рекох му.
- Ако сада одеш, чека те велико зло.
Ја сам наставио да га молим:
- Дајте ми благослов и својим молитвама можете да ме спа-
сите зла.
Очи ми се напунише сузама.
- Молићемо се сви заједно да издржиш искушење. - Рече
ми напослетку.
Схватио сам да се ради о нечем веома озбиљном, али нисам
могао да претпоставим о чему тачно. Стога сам се ипак сло-
жио да останем у манастиру. Те ноћи се ништа није догодило.
Одспавао сам, а ујутро чим сам га видео дао ми је дрвени крст,
мало тамјана и једну икону. Истовремено ме је гледао право у
 100

очи. Као да састрадава са мном. На крају сам узео бдагосдов и

отишао веома узнемирен и забринут. После два дана отац ми је
сасвим изненада умро. Тада су ми били потребни крст, тамјан
>)<ИВОТ И П О ДВИ ЈИ СВЕТОГ Г д вр и лд ГруЈИЈСКОГ

и икона коју ми је дао.”

Отац Гаврило је гајио много љубави и поштовања према

свима онима који су свој живот предали Христу. Један човек
који је данас свештеник испричао нам је ово:
„Отац Гаврило је често био строг према људима, али према
мени је показивао много разумевања и стрпљења.
- Одакле толико смирење, брате? - Рече ми једном уз један
театрални гест.
Па и Онај Који је знао све тајне у души сваког човека, често
је одговарао питањем.
Отац Гаврило је имао благодатне дарове прозорљивости и
пророштва:
- Ти си дошао на овај свет да постанеш свештеник. Рече ми.
+

То његово пророштво обистинило се веома брзо. У седмицу

Б сф Ч ЈИ

после Васкрса, убрзо по мом рукоположењу, мој духовник ме уведе

у Олтар и одену ме у одежде. За мене је то била велика награда од
Господа и онда сам након Литургије из благодарности пажљиво
ЧОВЕК

сапуницом очистио Олтар, Часну Трпезу и све свештене предме-

те и сасуде. Тога дана је о. Гаврило неколико пута ушао у Олтар,
Јуроди ви

пажљиво ме посматрао како радим, али на моје изненађење ни-

сам приметио на његовом лицу ништа што би одавало његово
незадовољство мојим понашањем. Обично ни један догађај није
пролазио без његовог коментара. Некада би некога похвалио за
посао који је обавио и његове речи су биле да се памте.
Прође неколико месеци и мало пре Преображења, он ме
позва и рече ми готово нежно:
- Ти си у Светлу седмицу без благослова направио генерал-
но чишћење, а није требало. Ми то радимо пре Преображења.
И нико нам није потребан. Већ нас је довољно за тај посао.
Тако ме на свој обазрив и нежан начин научио како треба да се
понашам и да увек треба даузмем благослов шта год радио.Онда
 101

сам и ја помагао при чишћењу манастира. Радили смо три дана

а да главу нисмо могли да дигнемо. Почели смо од порте храма и
врата, а завршили са разним свештеним предметима. Све је бли-
стало. Човек се морао дивити гледајући начин на који је старац
чистио и утеривао сјај у кандила, чираке и остале црквене сасуде.”

Када је једно његово духовно чедо од њега тражило дозволу

да мало изиђе из манастира, старац му није дозволио.
- Зашто, оче?
- Ако изиђеш, посвађаћеш се.
- Ма шта кажете, оче Гаврило? Са ким да се посвађам? -
И насмеја се.
Младић је напослетку изишао. Већ на капији је наишао на
непознате младиће који су седели на хауби аутомобила, пили
и говорили разне прљаве речи. Овај није могао да се уздржи,
па им рече:
- Момци, овде је манастир и овакво понашање није долично.
То је изазвало разговор, разговор је довео до расправе, а рас-
права до свађе која је стигла и до шака. Када се младић вратио
у келију, старац се насмеја. А он, прилично посрамљен, упита:
- Да, али како сте знали, оче Гаврило, да ће ме ударити?
- Нисам ја, чедо моје. Господ ми је показао опасност која те
чекала, а ја сам те само упозорио.
- Па како да се суочим са неким ко је одмах спреман на
кавгу? Шта треба да урадим?
- Никада немој да удариш некога ко је слабији од тебе. Он
нема снаге и још ће се више понизити. Немој никада да нападнеш
јачега од себе: пребиће те. Бори се и туци сам са собом. Тако ћеш
обојицу победити и слабијег и јачег. Бићеш победник у очима
Божијим и недужан пред Њим.

Још једна верујућа жена се присећа:

„Моји родитељи су обоје били болесни. Одлучила сам да
доведем свештеника да причести мог оца.јер сам за мајку била
 102

сигурна да ће оздравити. Отац Гаврило ми, међутим, преко једне

пријатељице поручи да обоје одмах треба да се причесте!
Била сам мало изненађена, али су се ипак обоје причестили.
>|<И ВО Т И П О ДВ И ЗИ СВЕТОГ Гд ври л д ГруЈИЈСКОГ

Неколико дана касније мој отац умре. Веома брзо након смрти
мога оца, Господ узе к себи и душу моје мајке.”

Беше прошло много времена откако сам се оженио, а жена и

ја нисмо могли да добијемо дете. Узнемирен, упитах тада старца
шта да радим, а он ми одговори:
- Господ разборито управља. Господ одржава цео свет. Не
губите наду.
Питао сам га више пута, али сам увек добијао исти одговор.
МеђутимЈеданпут ми одговори друтачије:
- Аврам роди Исака!
Касније смо сазнали да је моја жена трудна! После неког
времена он ми рече:
- Имаћеш дечака за цркву. Знаш како лепог? Имаћеш троје
+

деце: дечака, девојчицу и дечака.

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<И)И

И заиста, помоћу Божијом и молитвама о. Гаврила добио

сам троје деце. Николаја, Нину и Георгија. Пророштво се тачно
обистинило.

Једна верујућа прича: „Када сам први пут отишла да се ис-

поведим, свештеник ме упита:
- Јеси ли ти блудница?
Остадох без речи, запањена. Он ме и по други пут упита исто.
- Нисам, - одговорих.
- А зашто се онда још ниси удала? Шта? Немаш никога да
те тражи за жену?
- Имала сам, али изгледа да нисам баш имала среће са њим.
- Одговорих.
- То је од лукавога. - Рече он.
Напослетку узех благослов да се причестим, али грло ми се
беше стегло. И тако изиђох из цркве. То исто десило се и мојој
 103

сестри. Отишле смо код оца Гаврила који је тада учествовао у

радовима око обнављања храма Свете Нине. Рекле смо му да
више никада нећемо ићи код оног свештеника, него ћемо се само
код њега исповедати. Старац се тада насмеја, устаде, погледа у
небо и рече нам: - То је бар лако. Али хоћу да научите да живите.
Отишле смо. Путем смо се сестра и ја питале: Каквом то
животу треба да се научимо? Да перемо знамо. Знамо и да ве-
земо. Знамо готово све што жена треба да зна.
Пролазило је време, а старчеве речи су нам веома често од-
звањале, па смо се њима крепиле. Мислиле смо да ствари треба
баш тако да стоје и да нас Бог искушава. Али та мисао нас је
много мучила. Једнога дана сестра ми рече:
- Сањала сам да ми је нека жена рекла да је дошао о. Гаври-
ло. Обуци се да идемо. - Од тога часа све тешкоће престадоше!
У том часу као да сам видела како неко сиђе с небеса и стаде
на висини од око два метра од тла. Био је то о. Гаврило који нам
се смешио. Убрзо након тога моја сестра се удала. Тако сам ја
остала сама са својом баком (родитељи нам беху пре тога умрли).
Једнога дана, без икакве претходне најаве, у нашу кућу до-
ђоше о. Гаврило, један монах и један верујући момак. Бака и ја
се обрадовасмо. Старац ми тада изненада рече:
- Брзо! Похитај, загреј купатило јер треба да се окупамо и
скувај нешто. Много сам гладан!
Одмах сам почела да спремам. Ставила сам све што сам
могла на трпезу, а припремила сам и купатило. Он ми је непре-
стано говорио:
- Брзо, умирем од глади! Брзо!
А када сам све спремила није ништа ни окусио. А што се
тиче купатила, сувишно је и да говорим. Али пре но што је оти-
шао, рече ми:
- Бићеш добра домаћица. За тебе је благослов један хирург.
Ове последње речи нисам разумела, али нисам им ни при-
давала значаја.
Пролазили смо кроз период Велике Четрдесетницеија сам
се суочавала са неким великим искушењем. Била сам готово
очајна. Отишла сам код о. Гаврила, који ме дочека радосно и са
 104

осмехом, а игуманија ме послужи храном и даде ми новца. На-

послетку старац ми рече:
>|<И ВО Т И П О Д В И ЗИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈСКОГ

- Јаднице! Баш си у дубоку воду упала, а не знаш ни да пли-

ваш. Али зашто имаш о. Гаврила? - И насмеја се.
Подиже руке на свој леп уобичајени начин, прекрсти се и
силазећи низ степенице ми довикну:
- Твоје спасење је хирург!
Опет ништа не разумедох. Помислих да можда треба да
одем на неку операцију па ми то стално говори. Али пре но што
је завршила Четрдесетница,упознала сам свог будућег супруга,
који је био хирург!
За дан венчања био је одређен 23. новембар, али ми о. Га-
врило посаветова да је боље да се удам у октобру, док је време
још лепо. Имали смо неке проблеме, па нам је више одговарао
новембар. Али изненада се све промени и венчање је обављено
29. октобра у Светицховелију. После венчања, отишли смо код
о. Гаврила. Био је болестан и везан за постељу. Он позове мати
Параскеву и рече јој познату грузијску пословицу:
+

- Нисам ли ти рекао да свећа и тамјан неће изгубити свој пут?

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<И)И

Ја се расплаках. Он ме помилова по коси и благослови. Потом

остаде насамо са мојим мужем. То је био наш последњи сусрет.”

Један младић клекну пред старцем да би узео његов благо-

слов. Отац Гаврило га је неко време посматрао. А онда га загрли
и поче да плаче:
- Чедо моје, тебе чека велико искушење. Хоћеш ли га из-
држати? - Грлио га је као да је хтео да га заштити од неког зла.
Неколико месеци касније, тај момак се нашао у великој опа-
сности, али га је молитвама о. Гаврила Господ заштитио.
Једном другом младићу који је дошао к њему, старац одмах
рече:
- Велико зло те чека. Дођи да те благосиљам. Причести се и
божанска благодат ће те спасити!
И заиста, три дана касније пуцали су у њега гађајући га у
главу, али га метак само окрзну и тако се спасе од сигурне смрти.
 105

Прича једна његова духовна кћи:

„Једнога дана ме старац изненади својим речима:
- Бог ми рече да те много љуби. «Какав бих Бог био кад је
не бих љубио?» Добро памти: када умрем тамо да ме сахрани-
те. - И показа место где се данас налази његов гроб.
На том месту је тада било ђубриште, па сам помислила да
нисам добро разумела, али о. Гаврило понови;
- Не! Тамо, тамо! Запамти добро шта ћу ти рећи: Сада се
у манастиру Бодбе налази света Нина, нетрулежна и оданде се
излива миро. Али ја ћу да будем овде.
Саже главу и настави:
- Када умрем, пола Грузије ће се сабрати овде.”

Старац нам је говорио као да већ постоји његов гроб, па

нам је остављао завештање:
- Прво треба да се отвори гроб мог духовника. Али наћи ће
га онаквог каквог сам га сахранио, са Јеванђељем на срцу. После
нека отворе мој гроб. Ја ћу чекати нетрулежан. - И показивао
би фотографију светог Нектарија који је у лицу много личио
на о. Гаврила.
Та фотографија је била окачена за његову постељу и многи
су гледајући је мислили да је то сам о. Гаврило у ковчегу.
 106

ко би неко нешто сакрио на ис-

БлаГодашни дар /Мз повести, о. Гаврило би својим
прозорљивосши благодатним даром прозорљивости
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГдврИЛА ГруЗИЈСКОГ

помогао да буде изречено. Понекад

је то могло да се догоди пред свима, али би то разумели само
они на које се односило.
Једнога дана рекох својој жени:
- Хтео бих да знам да ли ми је Бог дао неки таленат, јер ја
за то не знам.
Тог дана сам посетио о. Гаврила и он ми рече одговор, а да
му ја ништа нисам рекао:
- Знаш ли који је твој таленат? Вера. Треба свој таленат да
умножиш и да га раздајеш другима. Ти ћеш ме учинити позна-
тим у свету.
Тада помислих: „Како ћу то учинити када сам тако лош у
правилном писању?”
- Опростите, оче Гаврило...
- Шта би теби имало да се прашта? Ти си упола као апо-
+

стол Петар.
Ј у р О Д И В И Ч О В Е К БО >|<И )И

Од срца се насмејах! Бог зна какав сам грешник и ништа-

вило! Питао сам се зашто ли ми је то рекао. Знао сам да никада
није говорио сувишне речи. Уплаших се да сам га можда баш
затекао када му је лош дан. После сам помислио да је Петар
вера. А пола Петра је значило да ми је вера половична. Требало
би, дакле, да је умножим! Када сам то схватио, он се обрадова
и рече:
- Немој да престајеш! Што год добро да ти падне на памет,
ти предај друтима. Учини да о томе што више људи зна. Рецимо
да је неки муслиман нашао Јеванђеље. Отворио га и одгурнуо.
Он га је у ствари закопао. Није му тај таленат био дат. Ти си узео
Јеванђеље, прочитао га и почео да га спроводиш у живот. Теби
је, дакле тај таленат био дат. Али тешко теби ако ти је дато пет
талената, а ти си се зауставио на три. Зато треба да умножиш
свој таленат. Што год добро чујеш, треба да спроведеш у дело.
Како може да буде спокојна душа неког човека ако зна да је по-
требан своме ближњем?
 107

Овде треба да напоменем да сам увек био уверен да је посао

глумца грешан, па сам стога осуђивао све глумце. О. Гаврило ми
једном, међутим, а да му о томе никада ништа нисам рекао, каза:
- Бити глумац је таленат од Господа. А ти немој да се бавиш
туђим талентима. Знаш ли колико изванредних глумаца има?
Али кад би ти од Господа био дат такав неки таленат, требало
би њиме људе да приводиш Богу, а не да га користиш за забаву.
Тада га упита моја жена која је музичар:
- А да ли је грех бити музичар?
- Није. Виолинисту, наравно, виолина неће одвести у рај,
али су нас свети научили да Господ допушта ону музику која
разгаљује душу и не изазива страсти.
И гледајући нас необичним погледом додаде:
- Већег глумца од мене нема на свету!

Једнога дана је громки старчев глас одзвањао целим Сам-

тавријским манастиром: - Волим вас све!
Сви смо се изненадили, јер је старац био веома слаб и нико
није очекивао толико снаге у његовом гласу. Али то је био глас
срца, израз његове бескрајне љубави коју осећају сви који су га
сусретали и познавали! Његова духовна деца су се трудила да
колико год могу узврате захвалношћу и љубављу које су осе-
ћали према њему.
Једна девојка му је, чим је научила та плете чарапе, донела
један пар. Следећи пут када је дошла да га посети.хтела је да зна
да ли их је обуо. Само се у себи питала. Када је ушла у његову
келију, старац је чистио Распеће. Изненада задиже своју дугу
расу и маказама поче да сече нити које су се из ње извукле, а
његово лице истовремено сину осмехом пуним доброте. Тада
девојка препуна радости угледа чарапе које је носио.

Једна верујућа жена се сећа:

„Док сам била у порти мислила сам: «Ах, кад бих само мо-
гла да оперем старчеву одећу, да му нашијем закрпу, или да му
 108

испеглам.» У том часу изиђе старац са сапуном у руци. Упитах

га куда иде.
- Морам да оперем одећу. - рече ми.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

- Молим вас, дајте мени, ја ћу вам опрати одећу.

Пристаде. Прала сам сат времена. Успут сам размишљала:
«Које ли среће, Боже мој, што сам се удостојила да перем одећу
оца Гаврила!» Он, међутим, поче да виче на монахиње:
- Шта она тамо ради? Зашто толико времена пере моју оде-
ћу?
И сестре дотрчаше и рекоше:
- Брзо завршавај, брзо! Грди нас.
Пошто сам завршила, хтела сам да очистим конопац и да
лепо прострем веш. Међутим, прво сам отишла да узмем његов
благослов.
- Стави то где стигнеш, ту, тамо, по гелендеру, не треба око
тога толико гужве. - Рече ми.
Помислих тада да бар обришем гелендер.
- Ено тамо нека стара крпа! - Па ми показа неку стару крпу
+

за под сву натопљену керозином.

Јуродиви човек Б о ^ ији

Такав је он отац био. Није мислио на себе ни на своју споља-

шњост. Њемује најважнија била љубав према човеку и доброта.”

Све који су се налазили у околини о. Гаврила изненађивало

је савршенство његових врлина. Нису могли да схвате како је
он то личио на прве хришћане и прве исповеднике вере. Отар
Никоколаишвили се сећа:
„Једнога дана сам био у старчевој келији док се он мало од-
марао. Онда сам почео, у искушењу будући, овако да размишљам:
«Христос се родио једном у изузетној беди. Али следећи пут ће
доћи у слави. Али ко је отац Гаврило? Он је толико велик да се
телесно налази овде и истовремено је свуда и све зна. Да није
он неки демон у монашком руху који се крије у средишту храма
и чека прилику да уништи свет?» У том часу старац изговори
један од својихуобичајених израза:
- Примљено.
 109

Зачудих се и помислих: «3ар и док спава чује моје мисли?»

Неки глас ми рече да одмах одем и да му више не прилазим, али
ја нисам имао снаге да устанем. Тада о. Гаврило одмах устаде,
погледа ме и рече:
- Имамо „професора”21, је’л да?
Попио је пола чаше, погледао ме и почео да плаче. Сузе су
му потоком лиле. Почео сам да се стидим својих мисли. Схватио
сам да је он све «чуо»! Потом ми показа мрвице на столу и рече:
- Без Господње дозволе ни ове мрвице демон не може да
помери.”

Кетевана Бекаури се сећа:

„У прошлости сам сарађивала са Археолошким Институтом.
Прође време и ја пожелех да се вратим послу који сам волела.
Када сам стигла у Самтавријски манастир, о. Гаврило изиђе из
келије и рече ми:
- Баш сада ми је Свети Дух открио да треба ископавамо
на оном месту. И ако ми не поверују, видеће шта ће их снаћи!
Чудно ме погледа и упита:
- Да немаш, можда, неког познатог у Археолошком Инсти-
туту?
Сутрадан сам у Самтавријски манастир дошла са архео-
лозима. Почели су са ископавањем заједно с монасима који су
преносили тешко камење. Старац нас јеуверавао да се тамо на-
лази нешто веома значајно. Напослеткуједан археолог ми рече:
- Како нам каже твој духовник, требало би све ово да иско-
памо, а онда и храм да преместимо! Ко може да премести храм?
А о. Гаврило му довикну:
- То ће бити ваша кривица. Ако је тако затрпајте ове рупе.
Слушајући га мислила сам у себи: «Из свог археолошког
искуства знам слојеве свих цивилизација. Баш ме занима да
ли то старац зна.» Чим сам завршила своју мисао, он ми одмах
приђе и описа ми их тачно један по један. А када је заповедио
да се све опет затрпа, рече ми:
21 Тако је отац Гаврило називао вино.
 110

- Мени је жао монаха које сам навео да узалуд тегле камење.

Али ти опет ништа ниси схватила.”
>)<ИВОТ И П О ДВИ ЈИ СВЕТОГ Г д вр и л д ГруЈИЈСКОГ

Једна духовна кћи очева сећа се:

„Путујући једном аутобусом у Самтавријски манастир да
видим о. Гаврила, седела сам поред прозора. Гледајући кроз про-
зор утледала сам два врапца. Један је био онако мало дебео, а
друти мршав. Помислила сам тада да сам ја тај дебели, а онај
мршави о. Николај (Макарашвили). Оба врапца изненада одле-
теше, али се убрзо вратише. Нека госпођа их је хранила. Почела
сам да размишљам како ћемо тако и о. Николај и ја отићи од о.
Гаврила, али ћемо му се касније опет вратити. «Ако су моја раз-
мишљања тачна, нека ми то сам старац каже», одлучих. Као што
је и природно, брзо сам заборавила на те своје мисли.
Када сам ушла у старчеву келију поздравих га и упитах како
је. Дубоко замишљен он ми одговори:
- Ох, сестро, како да будем? Само гледам птице... како од-
+

лазе и враћају се. Ја их овде само храним, а оне одлазе и опет се

Јур О Д И В И ЧОВЕК БО>|<И)И

враћају у келију. Замисли само!

Помислих како и ја много волим птице, али он понови:
- Ја само птице гледам... како одлазе и поново долазе...
Тада се сетих својих размишљања на путу!
Следећег пута смо о. Николај и ја дошли заједно код оца
Гаврила. А он гледајући ме право у очи рече оцу Николају:
- Николаје, дођи овамо!
И отац Николај дође, па преклонивши колена саже главу и
узе благослов. У том часу разумедох шта је монашки живот. Та
обична сцена све је рекла: смирење, љубав, послушност.”

Отац Венијамин Белканија дође једнога дана да види старца.

Пошто су обоЈица неко време ћутали, старац одједном испити-
вачки погледа монаха и рече му живахним тоном:
- Што седиш тако као светитељ? Ја већ четрдесет година
никако да постанем свет, нити имам ишта са светитељима.
 111

- Ја нисам свет. Грешан сам. - Одврати монах.

- Онда си ми брат. - Осмехну се о. Гаврило.
А онда затражи његову руку:
- Да ти кажем твоју будућност.
- Не, нећу, оче Гаврило.
- Ма не, хајде, дај ми руку да ти све кажем!
- Не, нећу. - Успротиви се о. Венијамин и повуче руку.
Отац Гаврило се осмехну.
Када је изашао из келије о. Венијамин рече мати Параскеви:
- Видиш ли шта ми је урадио? Мислио сам: „Шта може да
ми пророкује?” Сумњао сам, па ми је зато све то урадио. Зашто
би иначе тражио моју руку као какав „добри маг”? Тако ми је
дао до знања да све види и чује!

Нана Мерквиладзе се сећа:

„Пала ми је на памет идеја да би двоје младих које сам по-
знавала били добри једно за друго и да би требало да се венчају.
Путујући у Мцхету целим путем сам непрестано о томе раз-
говарала са својом пријатељицом Тамаром. У једном тренутку
ми Тамара рече да престанем о томе да разговарам, јер ће ме о.
Гаврило чути и изгрдити. Ја јој одговорих:
- Јеси ли луда? Како може да нас чује?
Када смо ушле у порту Сантавријског манастира, о. Гаврило
је седео на степеницама, а око њега су била његова духовна деца.
Чим нас је утледао узвикну:
- Ево, стиже и проводаџика!”

Кетевана Бекаури прича:

„Седели смо на врху степеништа када ми о. Гаврило рече:
- Причекај ме. Идем у трпезарију и одмах се враћам. Не
померај се одавде.
Остала сам на свом месту, гледала у брда и мислила: «3ар
свети у последње дане неће творити чуда? Може ли о. Гаврило
заиста да премешта брда? Како би било лепо кад би то за мене
 112

учинио!» Дошла сам к себи из својих мисли када ме о. Гаврило

вративши се жалосно погледа и рече:
- Хоћеш ли да сада закрстим она брда и да их преместим?
>|<ИВОТ И П О ДВИ ЈИ СВЕТОГ Г д вр и лд ГруЈИЈСКОГ

То могу да учиним за тебе. Хоћеш ли?

Ухвати ме страх:
- Не, не, нећу!
- Али шта ће ти тако нешто?
Срце ми је задрхтало при помисли да би се све могло сру-
шити од земљотреса. Али старац ме умири:
- Не бој се. Ништа се неће срушити. Ако хоћеш учинићу то
овде пред тобом.
Престрављена нисам могла да се померим, али убрзо у мени
превлада сумња, па сагох главу. Чим сам је подигла видела сам
да о. Гаврило плаче:
- Зашто ми не верујеш, Кетевана? То за мене није ништа
ако замолим Бога. За Бога нема препрека. Али знај: премештање
брда није чудо. Чудо је што крава једе зелену траву, а из ње из-
лази бело млеко! И не чудиш се што на целој планети све стоји
+

усправно? Зар то нису чуда?”

ЧО В ЕК Б О $ И )И

Неки човек који је често посећивао оца Гаврила испричао

нам је ово:
„Седео сам ћутећи у старчевој келији и одједном сам по-
Јуроди ви

мислио: «Отац Гаврило је учинио многа чуда. Хтео бих да знам

да ли може блуднице да врати на прави пут.» А старац ми из-
ненада рече:
- Данас ће ме посетити неко. Немој ме оставити самог.
Нешто касније дође једна млада жена да га замоли да помог-
не њеној пријатељици која се уплела у демонске мреже блудни-
чења. Старац је умири:
- Не плаши се! Био сам у њеној кући и јео хлеб, је ли могуће
да бих је напустио?
Старац није ништа више питао о тој жени. А када је посети-
тељка питала да није можда требало да доведе своју пријатељицу
у манастир, он јој одговори да то није потребно.
 113

Молитвама о. Гаврила та жена се покајала и сама у сузама

дотрчала старцу да му захвали и да га замоли да увек буде у
његовим молитвама. Он јој одврати:
- Господ свима помаже и Он је Онај Који чини чуда.”

Отац Андреј Тариадиси се сећа:

„Када сам стигао у Самтавријски манастир, о. Гаврило је
седео на степеницама. Затражих од њега благослов.
- А хоћеш ли ти мене некад благословити? - Упита ме по-
вукавши руку коју сам целивао.
Тог послеподнева када сам отишао у патријаршију, патријарх
ме позва и саопшти ми да треба да се припремим за рукополо-
жење у свештеника.”

Старац је до најмањих појединости знао слабости свакога

од нас понаособ и крепио нас на тако изванредан начин да то
често нисмо одмах ни знали.
Једна његова духовна кћи прича:
„Увек сам се много плашила да се случајно не затекнем уз
некога ко издише [ко је на самрти]. До тада ми се то није догодило
и молила сам се да ми се то не догоди никада! Једнога дана дошла
сам код о. Гаврила. Био је сам и чим ме угледа рече:
- Како је добро што си дошла! Не осећам се добро, одлазим.
Ти треба да ми заклопиш очи. Немам никога ближег од тебе за то.
Толико сам се престравила да је мало недостајало да ми срце
стане. «Боље да ја прва умрем», помислих. Онда ми даде једну
црну свилену тканину са извезеним крстом.
- Тиме треба да ми покријеш лице.
Онда узе један дрвени крст, прекрсти руке на грудима и
затвори очи. Падох на колена плачући и молећи Господа да то
не гледам, па нека затражи од мене што год друго хоће. Плакала
сам и посматрала оца Гаврила: када ће га напустити душа? То-
лико сам поверовала да заиста умире, да сам се уплашила када
је отворио очи и устао! Положио је руку ма моју главу и рекао:
- Бог је услишио твоју молитву и послао ме назад.”
 114

Манана Еристави имала је неке страхове. Тако јој једног

дана о. Гаврило рече са осмехом:
>|<И В О Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Г л в р и л д ГруЈИЈСКОГ

- Да се можда не плашиш смрти? И да ми главу одсеку,

шта би било? Тиква би пала. Шта би друго? - А потом додаде
озбиљним гласом: - Ти си војник Христов. Треба да се жртву-
јеш за Христа!

Неки верујући су с поносом тврдили да се, откако верују у

Христа и одлазе у цркву, више не плаше смрти. Тако једнога дана
старац рече некој жени смешећи се и показујући прстом небо:
- Ти си већ једном ногом тамо.
Она се успаничи, јер се тог јутра, како нам је рекла, није
осећала добро.
- Да не видите можда нешто, оче?
Онда се старац насмеја и умири је:
- Видиш како си се одмах уплашила?
+ЧОВЕК БО>|<И)И
Јуроди ви
 115

Једнога дана је о. Гаврило чистио полијелеј у храму стојећи

на огромним лествама. Нека посетитељка се узнемири да би
могао да падне.
- Не бој се, нећу да паднем. - Одговори одмах старац.
И одмах престаде са послом, сиђе са лестава, седе поред ње
и проведе читав сат у разговору са њом. Причао јој је о живо-
ту пророка Јоне, особито о оном периоду када су га послали у
Ниневију и када се успротивио Богу. О. Гаврило је са толико
бола и тако живописно приповедао о Јони да су слушаоци са
чежњом желели опет то да чују. Чим би о томе помислили ста-
рац би одмах почео опет из почетка да приповеда. А онда је
предложио девојци.
- Када завршим са чишћењем, ићи ћемо у моју келију да
попијемо кафу коју сам за тебе самлео.
Она се зачуди и помисли: «Шта он то прича? Монаси не пију
кафу. И откуд зна да ја волим кафу више од свега?».
- Ма шта кажеш? Куд год идем, ја носим са собом млин за
кафу. Понео сам га са собом и у манастир Савнабада. Ако не
попијем 3-4 кафе дневно, не могу. - Рече уз смех старац.

Једна девојка идући према манастиру срете путем једног

путуЈућег продавца књига. Међу најразличитијим књигама не
баш пристоЈне садржине било Је и Јеванђеље по МатеЈу. Девој-
ка тада затражи од продавца да Јеванђеље издвоЈи и склони од
осталих књига. Када Је стигла код о. Гаврила, он ЈоЈ одмах рече:
- ТаЈ твоЈ поступак Бог ти никада неће заборавити. Све се
бележи.

Када би о. Гаврило причао о своЈоЈ маЈци, подсећао би на

мало дете. Заборављао би сваки бол коЈи је поднео и на лицу би
му се оцртавала бескраЈна нежност.
Једнога дана дође муж старчеве сестре сав задихан и рече му:
 116

- Гаврило, дошао сам што пре сам могао аутомобилом. Мо-

рамо одмах да кренемо. Мајка ти је веома рђаво. Добила је мо-
ждани удар! Лекари сумњају да ће преживети. Послали су ме
)|<И В О Т И ПО ДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

да ти кажем, а можда је још затекнеш живу.

Пошто га је саслушао, отац Гаврило скрену свој поглед на
Спаситеља и рече зету:
- Ти иди. Мени Бог не даје благослов да сада оставим ма-
настир. Реци им да ништа не брину. Она ће сасвим оздравити.
Можда ћу моћи за две недеље да дођем да је видим.
Његов зет оде бесан. Међутим, после два дана здравље мајке
о. Гаврила заиста је кренуло набоље.

Једна верујућа се сећа:

„Када сам почела редовно да одлазим у манастир, моја по-
родица је ту чињеницу примила као природну. Али када сам
почела да одлазим још чешће, они су се узнемирили и мој отац,
човек који никада раније није подигао глас, успротивио се то-
+

лико да је мало недостајало да и руку дигне на мене. Гледала

БО>|<И)И

сам га запрепашћено. Оца никада нисам видела у таквом стању.

Помислила сам да је полудео и отишла.
Сутрадан сам кришом отишла код о. Гаврила. Као и увек
ЈурОДИВИ ЧОВЕК

дочекао ме с много љубави. Ништа му нисам рекла. Мирно сам

слушала шта ми је говорио. Одједном, он ме упита:
- Како се слажеш са својим оцем?
У том тренутку сам заборавила на сукоб са оцем и одго-
ворила сам да имам изузетног оца, усрдног и доброг. Он ме
поново упита:
- Да те можда не грди што долазиш код мене?
Насмејала сам се и рекла да ме грдио само једном и да је
била моја кривица, јер сам га изнервирала. А старац ми рече:
- Моли се за своје родитеље. Они су веома добри људи. Не
дозволи да твојим срцем завлада љутња.
Од тога дана кад год бисмо сели за трпезу, мој тата би рекао
као здравицу:
- Слава Богу горе, а овде доле монаху моје кћери!”
 117

Отац Гаврило је много ценио врлину састрадавања. Он је

могао бол другог човека да учини потпуно својим. Али ако би
видео да и неко други има такво настројење, много би се радо-
вао. Тамара Боцорадзе се сећа:
„Једном ми отац Гаврило рече:
- Ја ћу се мало одмарати. А ти остани и гледај иконе.
Убрзо зачух његов уздах. Болела га је нога. Много ми га је
било жао, па помислих: «Господе, једино Ти знаш његов терет.
Да ли је баш морао да сломи ногу? Усрдно Те молим, помилуј га!
И ако хоћеш, узећу ја тај бол.» У том тренутку зачух о. Гаврила:
- Много ти хвала за твоје састрадавање!
«3ар си ти мене чуо, оче Гаврило?» Зачудих се. Он опет за-
твори очи. Ја сам наставила да гледам Спаситељеву икону и да
Га молим: «Усрдно Те молим, Господе, ако не будем могла да из-
држим сав тај бол, дај ми макар пола.» И опет зачух старчев глас:
- Два пута ти хвала за твоје састрадавање.
«Опет си ме чуо? Али ти си спавао!» Помислих.
- Ја никада не спавам. - Одговори ми старац!”

Једна жена посетила је о. Гаврила и том приликом му је рекла:

- Послао ме к вама један епископ, јер можете да видите ду-
ше, па да вас замолим да ми откријете где се сада налази душа
мог покојног сина.
Отац Гаврило накратко саже главу, а онда јој одмах рече:
- Сада је у рају.

Старац се јављао онима који су били веома далеко и по-

магао им, а другима се јављао у сну и тако их спасавао. Једна
млада жена која је била бескућница била је у неком напуште-
ном простору, поред улаза у гробље. Једнога дана пљачкаши су
јој развалили врата. Престрављена, почела је да виче зовући у
помоћ о. Гаврила. И заиста пред њом се појави старац држећи
 118

у рукама једну дебелу греду. Пљачкаши се уплашише и трком

побегоше, а старац одмах нестаде!
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИјСКОГ

Једна верујућа жена чекала је старца на врху степеништа, а он

се још налазио у трпезарији. Жена је видела како две монахиње
с муком извлаче старца из трпезарије „пијаног”. У порти се био
направио танак лед. Када су се приближили том месту, корача-
јући и овако с муком, посетитељка је помислила: „Сигурно ће
пасти”. Али чим је о. Гаврило ступио ногом на то место, пустио
је монахиње и потпуно трезан рече посетитељки:
- Не бој се, нећу пасти.
И крепким кораком је прешао преко леда, ушао у келију и
залупио врата.

Искушеница Ирина прича:

„Отишла сам први пут код оца Гаврила док још нисам знала
+

шта је монаштво. Удесила сам се као за излазак. Кад ме угледа,

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО $И )И

он рече смејући се:

- Ко је она? Нека модерна невеста?
И заиста сам се тада припремала за удају. Ставио ме да сед-
нем и дуго ми говорио. На крају ми рече:
- Твој пут је манастир. Не заборави то. Ти свакако треба
да славиш Бога. Ако останеш да живиш у свету, појешће те као
ајкуле.
Са мном је био и отац Авиво, мој духовник, коме рече:
- Знаш ли да ти је Бог поверио њену душу? Ако оде из мана-
стира, Господ ће тражити од тебе да одговараш за њене грехове.
- Буди му увек послушна.
Забринула сам се. Никада нисам ни помислила да бихмогла
да постанем монахиња, па сам се понадала да је свети старац
можда ипак погрешио: «Откуд он зна шта ја треба да будем?
Можда не види све и мисли да сам ја из Мцхете? Нека ми каже
одакле сам пореклом и онда...» Нисам стигла да завршим мисао,
кад о. Гаврило рашири руке и узвикну:
 119

- Кутаисијка12! Треба да идемо у Кутаиси да се проведемо.

Ако останеш у свету, с тобом ће хтети да живи онај кога ти не-
ћеш хтети. Убићеш га и отићи ћеш у затвор.
А ја се ничега у животу нисам толико плашила колико за-
твора! Опет сам се забринула и остала без речи. После неког
времена он ме упита:
- Да се ниси уплашила?
- Сигурно да јесам. Уплашила сам се од свега што сте ми
рекли, старче.
- Зато те Господ и довео овамо. Запамти: немој никада да из-
даш Господа. Тамо где је Господ тамо је и премудрост, а тамо су и
велика искушења. Ако истрпиш до краја, отвориће ти се врата раја.
И заиста, мој живот се одвијао тако да се никада нисам уда-
љила из монашке средине.”

Отац Зураб Сховребадзе се сећа:

„Отишао сам у келију оца Гаврила да узмем његов благо-
слов, а он ми рече:
- Бог ми је рекао да се љути на тебе због два твоја греха и
оба ми је открио.
А ја му никада ништа о томе нисам рекао, будући да сам
био тек упознао старца. Један од тих грехова била је моја страст:
пиће. Али онога дана, након моје посете старцу, вративши се у
Тбилиси, осетио сам такву одбојност према пићу да бар три
седмице нисам могао да попијем ни кап. Изгледа да се отац Га-
врило много молио за мене.”

Један јеромонах се хвалисао да се о. Гаврило код њега испове-

да. И тако једном док је исповедао своју духовну децу, угледао је
у реду и о. Гаврила. А када је дошао ред на њега, јеромонах рече:
- Слушам вас, оче Гаврило.
А о. Гаврило, викну гласно да би га сви чули:

22 Кутаиси је један од већих градова у Грузији.

 120

- Ко је од тебе тражио да ме исповедиш?

Тада прође поред њега и клекну пред Христовом иконом и
.исповеди се” пред њом.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГлврИАА ГруЈИЈСКОГ

Упркос томе што је проводио све своје време у манастиру,

налазио је понекад прилику да изађе на улице и да скупља све
бачене иконе које би нашао. Штавише, говорио је да их није на-
лазио сам, него да су га иконе звале: „Овде сам, Гаврило, дођи,
дођи!” И он би их узимао, чистио и стављао у своју келију. Волео
их је и миловао. И ни једну није поклонио без разлога.
Сви који су знали за љубав о. Гаврила према иконама из-
ненадили су се када му је нека непозната жена затражила једну
икону да би је поклонила некој њој блиској особи која је имала
рођендан. Откуд јој та смелост? Отац Гаврило је, међутим, одмах
скинуо Богородичину икону и дао јој. Поклонио јој је и један
крст. Тада посетитељка паде на колена и рече:
- Ви заиста људима читате мисли! Помислила сам „Кад
+

би бар и мени нешто поклонио. Макар тај крст”, а ви сте одмах

разумели моју жељу и изишли јој у сусрет.
Б сф Л ЈИ

Да би неко од о. Гаврила добио такав благослов, то јест да из

његових руку прими свете иконе, тај човек би требало да има
ЧОВЕК

јаку веру и чист ум. Старац је гледао пут којим ходи верујући.
Иначе му не би дао такве дарове.
Ју р о д и ви

Кетевана Бекаури се сећа:

„Тога дана ми је био рођендан и била сам код оца Гаврила.
Помислих: «3ар ми неће за рођендан поклонити икону?» Та
мисао ми је толико прионула за ум да сам поверовала да ће то
учинити као да је обавезан. И баш кад сам одлучила да одем из
његове келије, он рече мати Параскеви:
- Дај ми Богородичину икону.
Тада старац, пошто погледа у икону, начини покрет као да
ће ми је дати и ја пружих руку да је узмем. Али он изненада по-
вуче икону и врати је на њено место.”
 121

Маја Софромадзе се сећа дана када је од старца добила по-

клон, а то је било када га је први пут срела:
„Мој брат упознао је старца пре мене и био је много пута
у његовој келији. Отац Гаврило му је био рекао да ће му, када
следећи пут дође, поклонити икону «Слава Грузије». Тога пута
је отишао код старца са једним својим пријатељем, а требало је
и ја да пођем тога дана нешто касније да га упознам.
На манастирској капији срела сам свога брата мало забри-
нутог. Рече ми са благом жалбом у гласу да је старац заборавио
да му да икону коју му је обећао. Умирила сам га и он оде кући,
а ја сам се припремала да упознам један нови, за мене до тада
непознат, свет. Пред старчевом келијом неко изговори молитву
и ми смо једно по једно ушли унутра. Ја сам ушла последња. Са
изузетним занимањем сам посматрала мноштво прелепих ико-
на које су биле окачене по зидовима. Никада у животу се нисам
нашла у сличној средини. Поред стола, на ниској столичици се-
део је о. Гаврило, спреман да нас благослови. Сви преклонисмо
колена и сви сагосмо главе. Изненада старац врховима прстију
подиже моју главу. Погледа ме у очи и упита:
- Имаш ли ти иконе код куће?
Изгубила сам се! Нисам могла ни реч да изустим. Потом он
жустрим покретима са једне гомиле одвоји један велики пакет,
одвије га и рече:
- Сада ћу да ти поклоним једну икону са којом ће сви гру-
зијски свети заједно ући у твоју кућу.
Била сам затечена тим неочекиваним поклоном! Тада са-
купих смелости да кажем:
- Ах, знате ли колико вас волим, оче?
Он се осмехну, па ми одговори:
- Волети мене је лако. Тешко је волети све као мене.
Сви су се дивили способности о. Гаврила да уђе у срце сва-
ког понаособ и да разуме његов карактер. За њега ништа није
било скривено или несхватљиво.”
 122

Све несрећне мајке које су тутовале за својим изгубљеним

дететом тражиле су реч утехе са усана оца Гаврила. Једна мајка
ивотиподвијисветогГавримГрујијског

нам је причала како њен син, када им је умрла једна блиска ро-
ђака, није могао да издржи жалост па је почео да узима лекове
за смирење. Она сама му је чак и куповала лекове. Син је једнога
дана отишао у Москву да ради. После неког времена нашли су
га мртвог у стану. Мајка је себе оптуживала да је својим рука-
ма убила сопствено дете. Сви су јој говорили да оде у Мцхету.
У Самтавријском манастиру је плачући седела поред храма.
Није ни приметила када јој је пришао непознат човек који је тако
горко плакао да то нико не може ни да замисли. Помислила је на
његов бол. Шта ће јој још и туђе муке? Она сама нам је испричала:
„Будући да сам ја била неутешна, како сам могла некога да
утешим? Био ми је довољан и сопствени бол. Тада сам се окрену-
ла према том човеку и са изненађењем угледала монаха! То је био
^

о. Гаврило који ме гледао право у очи и тада ми болна срца рече:

+

- Зар Богородица није била мати? Њеног сина јединца су

Б о$ ији

распели! Колико је трпело срце те мајке? Знаш ли? Али она се

није убила. Прихватила је вољу Божију!”
Али те једноставне речи смиривале су и блажиле бол очајне
човек

мајке! Утешне речи о. Гаврила, као и сила његове молитве засе-

јале су наду у њено срце пуно бола.
Јуродиви

Тамара Боцорадзе прича:

„Звијад Гамсахурдија био је први демократски изабрани
председник Републике Грузије након пада Совјетског савеза.
Развио је велику хуманитарну активност и био је први Грузи-
јац који је постао члан организације Амнести интернешнал
(Ашпез^у 1п1егпаћопа1) 1974. Био је научник,преводилац,писац,
политичар дисидент, професор грузијске филологије и један од
лидера покрета ослобођења Грузије.
Влада Едуарда Шеварнадзеа (који је био први секретар Гру-
зијске комунистичке партије) ухапсила је Гамсахурдију и осудила
 123

га на три године принудног рада и још три године прогонства

у Дагестан са образложењем да је спроводио „антисовјетске
активности”. Због ове казне је Звијад Гамсахурдија 1978. био
предложен за Нобелову награду за мир.
Деветог априла 1993. чули смо да јеубијен по неразјашњеним
околностима. То је био огроман ударац за грузијски народ који
је остао без свог вољеног лидера. Те године се из Русије вратио
Едвард Шеварнадзе. Народ се поделио. Многи смо тада отишли
оцу Гаврилу да чујемо његово мишљење. Све нас који смо воле-
ли и подржавали Звијада Гамсахурдију старац је умирио када
смо хтели да сазнамо шта се заиста догодило са нашим драгим
премијером, да ли ј е још жив или су га убили. Део народа ј е већ
оплакивао његов губитак. И о. Гаврило је волео Звијада Гамса-
хурдију и говорио: „Тешко ономе ко ће рећи рђаву реч за Звијада”.
Једнога дана када сам била у келији о. Гаврила, он извади из
албума фотографију Мераба Коставаса, Звијадовог пријатеља
и саборца, очита молитву и врати је назад. Потом узе Звијадо-
ву фотографију, очита другу молитву, па и њу врати на место.
Сутрадан учини исто. За то време је гледао у мене. Трећег дана
када сам опет отишла код старца, он опет извади фотографију
Мераба Коставаса. „Чини се да хоће нешто да ми каже, треба да
пазим шта чита”, помислих. Вероватно је схватио моју мисао, па
је наставио да чита молитве за упокојење. Затим узе фотографију
Звијада Гамсахурдије и поче да чита молитве за здравље! „Значи
жив је!” помислих. И старац ме погледа и очима се сложи са мном.
Тај догађај сам испричала свим својим познаницима, али
они су ме молили да опет упитам старца и да се уверим. Тако
сам опет отишла код старца и упитала га:
- Старче, прошли пут када сам била овде схватила сам да
је Звијад Гамсахурдија жив, али ми нико није поверовао, па су
ме замолили да вас поново питам.
Отац Гаврило устаде, узе клупицу, стави је поред пећи и
рече ми да седнем. Онда и он седе преко пута мене.
- Погледај ме. Видиш ли да сам уплашен? Имам ли игде
икакву огреботину?
- Немате.
 124

- Тако исто неповређен и читав је и Звијад.

Следећег пута када сам дошла он одмах најави, а да га ни-
шта нисам ни питала:
>|<И В О Т И П О Д В И ЗИ СВЕТОГ ГдвриЛ А ГруЈИЈСКОГ

- Жив је! Звијад је жив!

Тада се осмелих да га упитам:
- Оче Гаврило, да ли је Звијад Гамсахурдија правио грешке?
- Не постоји човек без грешака. Да владаш таквом држа-
вом, да направиш први корак да би срушио читаву ту нездраву
грађевину, да се сретнеш лицем у лице са самим злом, а да не
направиш грешку, то не може бити. Правио је грешке.
- А шта му је била највећа грешка?
- Што је журио.
И заиста, Народ није био спреман за промене које је поку-
шао да изврши премијер Звијад Гамсахурдија. Народ тек што
је почео да се враћа вери. Како су могли да га разумеју? Кога би
изабрао народ? Вараву или Назарећанина? Безуман народ је
изабрао Вараву. Тако је било и сада. Непријатељске силе нису
пустиле Звијада Гамсахурдију да управља нашом земљом.”
+ЧОВЕК БО>|<И)И

Један свештеник нам рече да су светитељеве речи дејствова-

ле као мелем на његову душу штитећи је од мамца гордости. О.
Гаврило би одмах проценио човеково духовно стање и једном
када је свештеником овладала гордост, он му рече:
- Иди. Иди! Без тебе ће се срушити купола Светицховелија!
Јуроди ви

А када је очајавао, загрлио га је и рекао му:

- Ах, терет целога света је на твојим плећима!

Једно духовно чедо о. Гаврила сећа се како се једнога дана,

док је путовао да види светитеља са једним својим приЈатељем,
целим путем разметао самим собом говорећи како ни у чему
није површан, како воли дубину и темељитост у свему и како
нема мира док не заврши посао. Чим су ушли у порту Самта-
вријског манастира сусрели су о. Гаврила коЈи смешећи се рече
његовом приЈатељу: - ОваЈ је дубок као морско дно!
 125

Био је празник Светицховлоба и у Самтавријском манастиру

су се смењивали многобројни поклоници. Отац Гаврило је иза-
шао у порту. Једна девојчица је седела мало по страни у трави и
са великим занимањем слушала о. Гаврила. Неки човек који се
ту затекао помисли да ли је о. Гаврило уопште видео девојчицу.
А о. Гаврило је изненада погледа и рече:
- Пази да се тамо не прехладиш, дете моје, дођи ближе овамо.

- Где је сада Нострадамус који је пророковао будућност

целог света? - Упитах га једног дана.
- Нострадамус је са Јудом. Седе заједно у „затворској ћелији”.

, | едном змија уједе монахињу у

Исцелишељски Самтавријском манастиру. Она
блсподашни дар одмах отрча о. Гаврилу који је тада
био тешко болестан. Он се тада при-
диже са кревета, закрсти место уједа, попрска га освештаном
водом и умири је:
- Не бој се. Иди само да те лекар прегледа.
Монахиња се умири. Отац Гаврило замоли мати Параскеву
да је отпрати на клинику. Лекари се узнемирише јер нису имали
противотров и рекоше јој да седне да виде хоће ли јој отећи нога.
Прође сат времена, али на нози није било никаквих промена.
Отац Гаврило је спасао монахињу сигурне смрти. Често је, када
би се неко нечега плашио, старац говорио:
- А зашто онда имаш оца Гаврила?

Неки мирјанин се сећа:

„Требало је да одем на операцију тако високог ризика да
ми је лекар дао да потпишем да ја преузимам одговорност за
било какав несрећан исход. Био сам подвргнут и хемотерапи-
ји. И крвна група ми је ретка. Укратко, смрт ми је била готово
 126

сигурна. Све своје наде полагао сам у Господа. Отац Гаврило је

знао у ком је стању моје здравље, па је послао једну искушени-
цу да ми каже:
>|<И В О Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Гаврила ГруЈИЈСКОГ

- Ради тебе у манастиру имамо тродневни пост и молимо

се и дању и ноћу.
И заиста, деси се чудо! Лекари су били изненађени што сам
преживео. После операције отац Гаврило ми рече:
- Лепо! А сада започињеш нови живот!”

Молитвама светога старца многи који су били тешко боле-

сни и везани за постељу, како мирјани тако и клирици, брзо би
се опорављали. Митрополит Тадеј Јорамашвили се сећа:
„Дошао је и причестио ме пре операције. Благодарећи њего-
вим молитвама био сам оптимиста и како сам лежао видео сам
на небу облаке разних боја. Нисам се ничега плашио! Толику је
силу имао његов благослов.”
+

Када су о. Гаврила позвали

ЈурО ДИ ВИ ЧОВЕК Б сф Д ЈИ

из болнице на психијатријско
посматрање, лекар га упита:
- Опет видиш Христа?
- Над 45 људи сам очитао
молитву па су се излечили. Је-
сам ли ја луд? - Одврати им о.
Гаврило.
И лекар је напослетку на-
писао у свом закључку да је
пацијент луд, уз образложење
да дотични лечи људе призива-
њем Христа. Када је о. Гаврило
касније о томе причао, мати Па-
раскева га упита да ли је заиста
исцелио толико људи. Старац
јој одговори:
 127

- Не. Толико сам само њима рекао. Било их је много више.

Ко зна коликим људима је о. Гаврило помогао и ослободио
их духа Лукавога.

ок нисам срео старца трудио сам

Д се много година да редовно од-
лазим у цркву. У почетку, готово го-
дину дана, пратио сам га издалека.
Хтео сам да знам одакле црпи толику снагу и врлину! Никада
нисам отишао да за мене твори чуда, нити да чујем пророкова-
ње, нити пак да ми чита мисли. Јер из Светог Писма сам знао да
свако то може да чини уз помоћ Лукавога. Ја сам само тражио
себи духовника. А нисам хтео да изаберем некога наслепо.
Отац Гаврило као да је знао све моје проблеме и немире, па
је намерно избегавао да разговара са мном. Када сам исцрпео
готово све напоре да га схватим, клекнуо сам пред иконостасом
и исповедио Богородици своју слабост и топло је замолио да
ми помогне да разумем одакле је о. Гаврило имао толико снаге.
„Данас када идем у Мцхету, или ћу заувек да останем са оцем
Гаврилом, или ћу отићи из његове близине”, рекао сам јој. Тога
дана сам на капији манастира срео једног свештеника кога сам
познавао и он ми између осталог рече:
- Каква посла имаш овде са овом пијаницом? Само џабе
губиш време!
„Зар је баш то сада морао да ми каже?” Помислих. Убрзо
у Самтавријском манастиру је почела служба и ја сам био у
Олтару одевен у кошуљу коју носе чтеци. Отац Гаврило викну
строго на мене:
- Одмах иди одавде! Да те очи моје не виде!
Наљутих се. Срце ми се попе у грло. Прекоревао сам самога
себе што сам још хтео да приђем о. Гаврилу. Веома љут и онако
натмурен какав сам био, одлучих да дефинитивно више никада
нећу доћи код о. Гаврила. Без речи прођох поред њега и кренух
према излазу.
- Малхаз, дођи овамо, - позва ме са много љубави и топли-
не у гласу.
 128

Као да је одједном био други човек. Приђох му. Он ми по-

каза на столицу. Замоли ме да седнем са њим, пошто у журби
подиже неког другог са једног места. Тако седох поред њега, а
он положи руке на моја колена и са сузама у очима ме погледа
^ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОГГдврИмГруЈИЈСКОГ

право у лице, па ми рече:

- Ја знам твоју слабост. Знам да те мучи што не можеш да
ме схватиш. Имај вере у мене.
А онда је почео да ми прича о мом животу. О мојим гре-
сима које сам исповедио. Са великом тачношћу ми је описао
и моје старије грехове, а подсетио ме и на један грех који сам
починио док сам још ишао у школу, питајући ме зашто тај грех
нисам испричао на исповести. Истина, био сам заборавио на
њега! Отац Гаврило је био велики свети човек, духовни џин
и познавалац срца! Поред њега сам нашао љубав и смирење.
Говорио ми је:
- Христа и Бога познали су по смирењу.
Читао сам да су свети оци „рендгенски снимали” душе, да
су знали грехове које су починиле и да су плакали због њих. То
исто, али и много више, видео сам сопственим очима и дожи-
+

вљавао поред о. Гаврила.

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<И)И

Једном сам се посвађао са женом и одмах сам отишао код о.

Гаврила. Он ми изненада рече да ћу постати архимандрит. Та-
да се дубоко забринух. Помислих да ће се можда нешто рђаво
десити мојој жени или да ћемо се и она и ја замонашити. Али
своју забринутост нисам показао. Насмејао сам се глумећи да
сам се обрадовао - јер је велика част бити архимандрит. Тог
тренутка ми старац рече:
- Аааа! Уплашио си се!
Видео је моје срце. Када сам отишао кући, све сам испри-
чао својој жени. И она се уплашила. Умирио сам је рекавши јој
да немам намеру да постанем архимандрит. После тога смо се
помирили и више се нисмо свађали. На тај начин нас је о. Га-
врило помирио.
 129

Отац Гаврило нас је све прихватао, није никога отерао због

његових грехова.
- А ја бих, кад не бих био грешан, био светитељ, - говорио је

Једном, када је Етер Мревлишвили требало да одржи јед-

ногодишњи помен своме оцу, о. Гаврило је одредио о. Николаја
да служи помен тачно испод куполе храма. Потом је старац из
своје келије донео омиљено покојниково јело, мало насеченог
парадајза и топлу супу и поставио све на трпезу. Жена се зачу-
дила како је старац знао које јело је њен отац волео. И изненада
током служења помена догоди се нешто чудновато: отац Гаврило
је узрастао све до куполе. То је видео о. Николај и моја пријате-
љица Елза. Сви смо тада схватили сву своју немоћ и безначајност.
На крају је старац тихо изишао из храма.
Касније, када смо отишли у његову келију да га видимо, он
нам рече: - Као што могу свети, тако и демони могу да се пове-
павају и да се смањују.
А онда нам је говорио о Господу:
- Често без разлога призивамо име Господње. Али да би
говорио о Господу, неопходна је велика пажња и страх. Када
изговараш Његово име, треба да устанеш и да се прекрстиш Да
би с љубављу и страхом изрекао име Господње, треба да се мо-
лиш и да с поштовањем говориш о Њему. Ко зна значење имена
Господњег? Гмерти23 значи Један и Безмеран, Кога не можеш да
достигнеш, да појмиш. Господ је свуда присутан! Хоћете ли да
вам покажем Бога? Покажите ви мени прво ваздух, па ћу ја вама
показати Бога. Бог је бескрајан, безграничан. Али зар нема све
неки крај? Бог зна колико и где је то. Нама је то скривено. Бог
има „седам очију”: свако од њих је хиљаду пута веће од сунца.
Господа називају разним именима. „Отац” је једно од њих. Када се
обраћаш Богу,треба да имаш много љубави и страха, Ако немаш,
немој да изговараш! Бог је безмерна љубав, много више од љубави.

23 Бог на грузијском.
 130

Приликом једне друге моје посете о. Гаврило је био вео-

ма болестан и био је у постељи, па је замолио мати Параскеву
да ми испржи кромпире. Она
ми спреми порцију. Појео сам.
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г л в р И А А Г р у з и р

Неколико сати касније старац

рече да опет испржимо кром-
пире.
- Немамо више кромпи-
ра. - Рече мати Параскева.
- Како немаш? Долази
гост а ти немаш? - И каза јој
да изађе.
Онда ми рече:
- Господ је нахранио 5 000
људи! Зар ће му сада то бити
тешко? Хајде да Га замолимо
да нас помилује.
+

У том тренутку сам се уз-

немириоЈер поред његајесам,
Б сф Л ЈИ

додуше, много пута видео чудесне ствари, али нисам никада

видео „опипљиве”, па замислите сада шта је могло да ме снађе
ако се у оном тренутку преда мном створе кромпири! Нисам
ЧОВЕК

ништа рекао, али о. Гаврило ме разумеде и рече ми:

- У реду. Гледај сада ко долази.
Јуроди ви

Ја сам седео пред вратима, а старац је био у келији на својој

постељи. Баш у том тренутку ушле су у манастирску порту две
монахиње. Отац Гаврило није могао да их види.
- Какво изненађење! Заиста су дошле две монахиње.
- У реду. Добро је то. Нисам испао лажов. Али сада седи и
једи.
Ја сам опет почео да једем кромпире. Били су топли и бес-
крајно укусни. Неко време смо још разговарали. Напослетку
сам узео благослов и отишао. Путем сам се сетио да кромпира
више није било! Ко је друге испржио?
 131

ЈТодину дана пре но што су одре-

Сећања маши дили мати Параскеву да се стара
Параскеве 0 њему, о. Гаврило је говорио:
- Ја сам Робинзон Крусо, па зар
за мене нема нека Пјатница24?

Мати Параскева се сећа времена када је упознала старца:

„Први пут када сам видела оца Гаврила седео је пред својом
келијом окружен мноштвом људи. Попела сам се уза степенице
и на секунд застала не знајући како да се понашам. По крсту
који је носио схватила сам да је свештенослужитељ. Пришла
сам му и затражила благослов. Дао ми је благослов посматра-
јући ме испитивачки. Хтела сам и ја да будем близу њега као и
остали око њега, али се нисам усудила. Међу људима који су
га окружили била је и једна моја пријатељица. Много сам се
обрадовала јер ми се захваљујући њој пружила прилика да му
приђем ближе.
Старац се убрзо разболео и није излазио напоље. Одлази-
ла бих с времена на време да га обиђем и да му дам мало воде.
Једнога дана уснила сам сан у коме сам чула као да ми је Господ
заповедио: «Да видимо како ћеш се старати о мом светитељу».
Али Ја нисам придавала значај том сну. У манастиру сам, ме-
ђутим, осећала како напредује моја молитва и као да ме неки
унутрашњи глас позива да тражим неког скривеног светитеља.
Друти пут сам сањала да су ми дали да пазим на старца и да
ме он учи шта је за Господа врлински живот. Један од следећих
дана отишла сам да напасам манастирске овце. Тога дана је у
манастир дошао о. Данило Датуашвили. Сви су се окупили, па
су позвали и мене јер је о. Гаврило био болестан и требало је да
донесу одлуку која монахиња ће се старати о њему. Игуманија
Кетевана је предложила мене.

24 На руском Пјатница значи Петак (ПарааксшЈ - Параскева на грч-

ком, на србском уобичајено св. Петка. У српском преводу Робинзон Крусо
је имао Петка).
 132

Тако су благодаћу и милошћу Божијом мени поверили ста-

рање о старцу. Тада сам одмах отишла к њему. Испричала сам
му свој сан и узела благослов од њега.
- Хвала Пречистој Дјеви Марији! Замолио сам је. Јеси ли
^И В О Т И П О Д В И З И С В Е Т О ГГА В Р И Л А ГР У З И ЈС К О Г

им испричала свој сан? - Упита ме.

А када сам одговорила одречно, он се забрину.
- Требало је да кажеш. - Прокоментарисао је.
Када му је било тешко да устаје, често је тражио од мене да
му донесем воде. Волео је да бокали увек буду пуни воде. Здра-
вље му се брзо поправило, али ја сам наставила да га служим.
Једнога дана сам видела како тегли воду сам и то усред зиме,
па сам му упутила примедбу што то није рекао мени. А он ми
смејући се рече:
- Ма зар све да навалим на тебе? Хоћу и ја да се спасем!
У његову малу келију људи су стално долазили и поставља-
ли му разна питања. Једном када су сви отишли, он ме утпгга:
- Зашто ме ти ништа не питаш?
- А шта да вас питам?
- Е, баш такве воли Бог. Овамо долазе толики душевно бо-
+

лесни људи да је твој посао само да се молиш”

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БсфДЈИ

„Једном су нам у келију донели сутлијаш који ми се много

допао, али сам се сетила из житија свете Шушанике да није у
реду да мушкарац једе са неком женом. У то време је о. Гаврило
чистио рамове на иконама. „Прочитао” је моју мисао и рекао ми:
- Једи ако хоћеш.
Узе тањир средње величине, обриса га убрусом и даде ми
сутлијаша. Чим сам га окусила, осетила сам укус терпентина,
али се нисам усудила ни реч да кажем и све сам појела. Потом
је и он узео један тањир, обрисао га истим убрусом, ставио на
њега мало сутлијаша и пробао.
- Ох! Убрус је био од терпентина. Како си то могла да по-
једеш?
После тога дуго нисам ни пришла сутлијашу.”
 133

„Док сам још била искушешгца, једном ме утпгга:

- Имаш ли жељу за знањем?
- Имам, - одговорих.
- Онда добро памти да ти желиш да учиш, - рече ми и за-
тражи да то поновим. А на крају додаде:
- Ћутање је злато, а стрпљење брилијант.”

„Када је старац био тешко болестан, рече ми:

- Иде.м сада у манастир Шавнабада.
Мислила сам да се шали па сам се и ја нашалила:
- Идите, оче Гаврило, само ви идите.
Накратко га ухвати сан, а онда га простодушно упитах:
- Јесте ли били, оче,у Шавнабади?
- Био сам. Сви су тамо добро. Били су за трпезо.м, баш кад
сам био тамо.
- А ви им се нисте показали?
- Нисам, јер би се питали како сам дошао мислећи да су ме
овде шутнули као пса.
- А шта је радио игуман Шио?
- Бројао људе за трпезом.
Након неколико дана, када је отац Шио дошао да се види
са оцем Гаврилом, упитах га кад је одлазио:
- Има ли вас много у манастиру Савнабада?
- Не знам. Толико долазе и одлазе да не могу да знам колики
им је број. Зато их свакога дана бројим за трпезом.
Остадох без речи. Другом приликом када ми је старац рекао
да ће ићи у манастир Марткопи, почела сам са занимањем да га
посматрам. Након пола сата га упитах:
- Јесте ли били у Марткопију?
- Да.био сам. Сви монаси су добро осим једног.
И заиста, после неког времена један монах је напустио тај
манастир.”
 134

„Освануо је празник Светога Духа. Сањала сам како са неба

слеће бели голуб велики као орао. Осетила сам да има велику
силу Слетео је у келију. Ја сам заспала на столици. Видела сам
и в о ти п о д в и ји с в е то г Гаврила Грујијског

да Га о. Гаврило чека седећи на постељи. Голуб му је слетео на

раме о остао с њим. Тог тренутка сам се пробудила. Испричала
сам свој сан о. Гаврилу. Нисам га разумела. Сутрадан освану
духовски понедељак. Старац ј е устао нерасположен и затражио
је од мене нешто мало за јело. Однела сам му. Ставио је у уста
неколико кашика и одједном му је позлило. Није могао да једе.
Променио је боју и почео тешко да дише. Уплаших се. „Сигур-
но умире” помислих и истрчах у манастир да позовем сестре.
- Дођите брзо. Отац Гаврило умире!
Све су журиле да иду на свету Литургију тако да је само
једна могла да пође са мном. У келију нас о. Гаврило погледа, а
онда рече:
- Ти остани, а она нека изађе.
^

А сестра оде, пошто је мало остала са мном. Старац је и да-

+

ље био у веома рђавом стању. Пазила сам на њега и осећала да

Јуродиви ч о в е к Б о >Кији

се нешто необично дешава у келији. Мало по мало му се стање

поправљало и после подне је могао и да устане. Сутрадан је опет
одржао слово о љубави према Богу и ближњему”

тац Гаврило ме у случају неоп-

Сећања Нане ходне потребе слао о. Николају.
Мерквиладзе д мене је изнутра изједало чуђење
како је могуће да један тако леп и
млад човек буде монах. Зар није жудео за женама? Та мисао ме
мучила прилично дуто. Када сам отишла код о. Гаврила, он за-
тражи да му читам из Јеванђеља ово место: Јер има ушкопље-
ника који су се тако родили из утробе материне; а има ушко-
пљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су
сами себе ушкопили Царства ради небескот (Мт. 19,12).
Посрамила сам се и поцрвенела. Старац касније поче да ми
објашњава:
 135

- Постоје три врсте мушкараца: једни су ушкопљени, реци-

мо, као Турци, затим они који су тако рођени, као ја, и најзад они
који су се сами ушкопили ради љубави Божије, као о. Николај.”

„Другом приликом када сам отишла код старца, срела сам у

порти неке своје познанике који су ми рекли да старац никога
не прима. Села сам онда пред његову келију. Видела сам мана-
стирског пса, Лесија, како силази низ степениште. Помислила
сам: „Ако се пас сада окрене и дође до мене, отац Гаврило ће ме
примити”. Међутим, одмах сам дошла к себи и постидела се због
својих мисли. Нисам стигла да кажем „опрости ми Боже мој”,
кад пас дође и стави своју главу на моја колена.”

„Друтом опет приликом о. Гаврило ме послао у продавни-

цу да купим вина. Продавац ми је дао мало да пробам. Било је
кисело. Купила сам га али сам се забринула јер није било добро.
Отац Гаврило касније затражи од мати Параскеве да постави
трпезу и да напуни чаше вином. Онда старац узе чашу и изрече
своју омиљену молитву: - Слава Христу и помилуј нас.
Са незадовољством примакохчашууснама,али на моје из-
ненађење вино ј е било чудесно добро. Сетих се тада своје при-
јатељице Тамаре која ми је једном скренула пажњу: «Нана, јеси
ли приметила да неукусно јело у старчевој келији мења укус?»”

„Једнога дана када сам отишла у Самтавријски манастир,

видела сам старца како лежи у порти у мртвачком ковчегу. Сто-
мак му је био интубиран и из цевчице је текла течност. Села
сам поред њега.
- Сипај ми мало вина. - Замоли ме. Ја сам одбила рекавши:
- То није добро, оче Гаврило, нашкодиће вам.
Веома љутито ме погледа, а онда ми рече с тугом у гласу:
- Чедо моје, све ваше грехове сам преузео на себе и не могу
више.”
 136

„Много сам била забринута због болести о. Гаврила. То-

лико сам хтела да могу на неки начин да му помогнем. Једнога
СВЕТОГ ГлврИЛА ГруЈИЈСКОГ

дана он ми предложи да останем у његовој келији, јер, како ми

је рекао, нема никога да му да инјекцију. Са задовољством сам
пристала. Следећег дана пресрећна рекох о. Николају да сам
целу ноћ провела у старчевој келији да му дам инјекцију. Отац
Николај се зачуди:
- Ма шта кажеш? У манастиру готово сви знају да дају ин-
јекције.”
ф И В О Т И П О Д В И ЈИ

„Са благословом о. Гаврила мој син, Каха, је отпутовао у

Холандију. Једном ме старац питао зашто сам свог сина послала
у иностранство. А ја сам му у том тренутку - тако ми је дошло
- одговорила да је хтео да заради за ауто. Отац Гаврило се та-
да окрете према монахињама, које су се тада затекле у његовој
келији, и рече им:
+

- Ово је мајка која је због гвожђурије послала сина у ино-

ЈурО ДИ ВИ ЧОВЕК Б сф Л ЈИ

странство.
А потом страшним гласом повика: «Вода! Вода!».
Стаде ми срце од страха. Убрзо се умири и рече ми:
- Не бој се. Ни длака с главе неће пасти Кахи.
У том периоду Холандију и Немачку погодиле су велике
поплаве.”

„Када се мој син са својим пријатељем враћао из Холандије,

била му је истекла виза. Из тог разлога су ихухапсили на немач-
кој граници. Узели су им све што су имали. А мој син - уопште
се не сећа како и зашто - држао је у руци Јеванђеље које сам му
поштом била послала. Његов пријатељ је чак у једном писму
написао својој мајци: «Баш бих хтео да знам коју је то књигу
госпођа Нана послала Кахи, а није је ни отворио». Напослетку
Је прочитао Јеванђеље у затворској ћелији. Када су их пустили
и када се мој син вратио у Грузију, повела сам га са собом код о.
 137

Гаврила и пожалила му се због ствари које су им узели на гра-

ници. Отац Гаврило ме посаветова да се помолим светом Јовану
Ратнику. И заиста се деси нешто чудновато. Када су им вратили
пртљаг, само наше ствари су биле недирнуте. Отац Гаврило ме
тада строго упозори да сина више не шаљем у иностранство:
- Не знаш какве све грехове могу да почине тамо. - Упо-
зорио ме.”

„У Грузији се тешко живело и готово гладовало након рас-

пада Совјетског Савеза. Били смо принуђени да одлазимо у
Турску и од јутра до вечери да распродајемо ствари које су
нам се нашле у кући. Од то мало новца смо куповали храну да
преживимо.
Једном сам, пре поласка у Турску, отишла код о. Гаврила и
узела његов благослов. Пријатељица која је пошла са мном била
је понела и неки војни двоглед (што је било забрањено) да прода.
На пијаци јој приђе неки човек и поче да се цењка. Пошто девој-
ка није пристајала на цену коју јој је нудио,Турчин јој, претећи
јој да ће позвати полицију, зграби двоглед и оде.
После подне смо кренуле кући једног Турчина Грузијца који
нас је био примио. Путем смо прошли поред касарне једне војне
јединице. Моја пријатељица међу војницима препознаде човека
који јој је отео двоглед. Друга девојка која је била са нама рече
му неколико љутитих речи на грузијском које овај није разумео,
али је по њеном погледу схватио да мује рекла нешто ружно. Не
прође ни минут, а из дворишта истрчаше наоружани војници,
пограбише нас претећи нам на турском, убацише нас у ауто-
мобил и одвезоше у полицију. Тамо смо прилично дуго чекали
да нас прими управник. На наше велико изненађење управник
поче да разговара са нама на грузијском (родио се и одрастао у
Грузији). Када нас је саслушао, позвао је неког телефоном и по
тону његовог гласа и гестикулацији схватили смо да је неког
прекоревао. Напослетку нас ослободи и рече да ће нам сутрадан
вратити двоглед, како је и било. Заблагодарих Богу и о. Гаврилу
што смо се извукле, јер нас је његов благослов заштитио.”
 138

„Једном ми је једна пријатељица поклонила један велики

дрвени крст. Много ми се допадао, па сам га носила. Људи око
^И ВО ТИ П О Д ВИ ЈИ СВЕТО ГГА ВрИ Л А ГруЈИ ЈСКО Г

мене су ми говорили да не треба да носим тако велики крст. То

исто ми је рекао и један свештеник који је још додао: «Ама јеси
ли ти епископ, па да носиш такав крст?» Паде ми на памет да
упитам о. Гаврила. Пре но што сам ушла у његову келију, ски-
нула сам крст са врата и држала га у руци. После сам га онако
бојажљиво питала за крст.
- Покажи ми га, чедо моје.
Он узе крст, погледа га добро, погледа и мене, и одговори ми:
- А зашто да не? Много леп крст. Иди код оца Николаја да
га благослови.
Отишла сам сва радосна. У манастирској порти сам срела
своју духовну браћу и сестре и одмах, пре но су ишта рекли, саоп-
штила сам им да ми је о. Гаврило дао благослов да носим тај крст.
- Ако ти је рекао отац Гаврило.... - Одговорише и помири-
ше се са тим.
+

Као што ми је препоручио о. Гаврило, отишла сам из Самта-

ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б с ф Д Ј И

вријског манастира право у Светицховели да о. Николај благоси-

ља крст. Тек сам га онда поново ставила око врата и пошла назад
у Тбилиси. Путем ме увати киша и на моје велико изненађење
приметила сам да је са крста силазила боја која ми је прљала
блузу. Била сам принуђена да га скинем. Али после тога, сваки
пут када бих га носила почела би да пада киша! Тако сам схва-
тила да не треба да носим тај крст, па сам га сместила међу своје
иконе. Задивила сам се мудрости и расуђивању светога старца.”

+
„У једном периоду сам много желела да однесем нешто о.
Гаврилу, али осим сока од парадајза, који сам скувала за зиму,
ништа друго нисам имала. Приликом једне од мојих посета, о.
Гаврило рече мати Параскеви да ми сипа супе. Извинио ми се,
међутим, што Је супа без парадајза, јер нема више сока!
- Донећу вам ја, - узвикнух сва срећна.”
 139

УуГтела сам да имам духовника.

Сећања Кешеване и /^ Упркос томе што сам прочита-
Бекаури ла Јеванђеље, нисам имала живу ве-
ру, нисам имала духовног оца и мно-
го сам била забринута. Отишла сам у Самтавријски манастир
са великим страхом због мог духовног стања. Почела сам доду-
ше да одлазим у Светицховели. Три месеца сам топло молила
Господа да ми открије неког духовника. Одлазила сам у цркву,
али се нисам причешћивала, нисам се исповедала.
И тако једнога дана за време божанствене Литургије.учини
ми се да ми говори једна стара икона. Открила ми је да ћу имати
за духовника једног старца, великог подвижника, другачијег од
свих и да ће ме он позвати. Али да бих га упознала, требало би
да се попнем уза степенице. Тада ми паде на ум јунак из приче
Илије Чавчавадзеа, «сироти Гаврило».
Прође време. Отишла сам на вечерње. Неко прође и рече да
долази монах Гаврило, који је пијан, луд и грди и вређа људе без
разлога. Када сам то чула, уплашила сам се и упитала ко је тај чо-
век. Тада су ми рекли да је он много строг и необичан. Све то ме
толико уплаши да ми изненада нестаде жеље да останем у Светиц-
ховелију, а ионако ми је требало сат и по времена хода до храма.
На дан 11. октобра 1991.манастир Савнабада је имао славу,
па сам са још неколико пријатеља кренула тамо у цркву на слу-
жбу. Радосно су ми рекли да се тамо налази и један Христа ради
јуродив старац, отац Гаврило. «Једном сам успела да га избегнем,
а сада је опет овде?» Помислих. Имала сам са собом фотограф-
ски апарат, па рекох да га бар фотографишем издалека. Попела
сам се на једну узвишицу и одатле сам га посматрала.
Отац Гаврило је сео међу верујуће и беседио им. Изненадио
ме његов изглед па сам у себи мислила: «То је дакле тај страшни
човек! Колико га само улепшава онај велики крст на грудима, а
изгледа као да је дошао из првог века!» Био је оличење велике
љубави, доброте, смиреноумља. Постадох тада свесна колико сам
недостојна и грешна. У једном тренутку сам помислила: «Ако
зна да га посматрам, ако је пророк, окренуће се према мени».
А он се одмах окрену и погледа у мене. Тада сам схватила да тај
 140

човек све зна и да је овамо дошао само због мене. Погледао ме

три пута. Његов први поглед сам одмах фотографисала. Потом
саже главу, поглади се по дугој бради и опет ме погледа. Уплаших
и в о ти п о д в и ји с в е то г Гаврила Грујијског

се и сакрих. Обузе ме туга што немам духовника, што се не ис-

поведам и не причешћујем. Сва тужна сам мислила. «Боже мој,
како да му приђем и пред њим преклоним колена? Он је тако
велики отац да га нисам достојна. Како су само срећни сви они
који се налазе око њега, смеше му се, а ја то не могу...»
Убрзо поставише празничну трпезу и позваше све поклони-
ке. Да ме о. Гаврило не би видео, села сам у један ћошак. Старац,
међутим,убрзо устаде и поче са сузама да беседи о Богородици.
Његове речи су ме много потресле. Нисам издржала. Напустила
сам трпезу и изашла напоље. У мени је расла чежња: «Када би
бар сада и он изишао напоље». После тачно два минута о. Га-
врило изиђе и као да ме није приметио, прође поред мене. Осим
мене никога више није било напољу. Обузе ме сета и ја осетих
^

потребу да се исповедим. Стала сам на врата храма. Тада изиђе

напоље и игуман Шио који видећи ме упита:
+

- Зашто стојите ту? Да нисте дошли ради исповести?

Јуродиви ч о в е к Б о >|<и ји

Рекох да нисам, јер нисам знала како се исповеда.

- Дођите, дођите, - рече ми и примора ме да пођем за њим.
Одведе ме у храм и убеди ме да се исповедим.
Месец дана касније опет сам отишла у Светицховели. Много
сам се ужелела тог храма и непрестано сам мислила на о. Гаврила,
али сам се стидела да га лично упознам. Када сам ушла у храм,
неки свештеник ме упита да ли сам упознала о. Гаврила. Рекох
му да га се плашим, а свештеник ме посаветова да одмах одем да
га упознам. Тако сам отишла у Самтавријски манастир и тамо на
степеништу застадох. Осетила сам да не могу да уђем, па поми-
слих: «Он зна да сам дошла. Ако је пророк, нека изиђе». За неко-
лико секунди о. Гаврило изиђе журно из келије и строго ми рече:
- Ко ти је рекао да сам пророк? Знаш ли ти колики сам ја
грешник? Ма ти се мене бојиш! Како то да си дошла к мени?
Потом поче необично да се понаша: трчао је, корачао, грдио,
као да се свађао и борио са неким, а притом је све време гледао
у мене као да је поразио све демоне заједно. Видео је, међутим,
 141

да ме све то није плашило. Тако

ми мало помало приђе и осени
ме крсним знаком. Била сам збу-
њена и уплашена. Само сам га
поздравила. Није ми одговорио.
Док ме осењивао крсним знаком
рекао ми је строго: - Штахоћете?
- Оче Гаврило, дошла сам
код вас. - Рекла сам осећајући
се нелагодно.
Окрену се и позва ме у своју
келију. Ја га ухватих за мандију
рекох му:
- Оче Гаврило, ја вас се пла-
шим.
- Плашиш ме се? У реду. Ти седи ту, а ја идем! - Рече ми са
таквим изразом лица да се ја још више уплаших.
Попе се уза степенице и уђе у своју келију залупивши врата
за собом. Остадох у подножју степеница. Знала сам да би треба-
ло да одем, али нисам могла. Окренух се и одлучих да се вратим
у Тбилиси, али у том тренутку као да ми неко рече: «Ако одеш,
настрадаћеш». Хтедох да се попнем уза степенице. Али опет
као да сам чула: «Ако се попнеш, опет ћеш настрадати». Тада
разумедох да ме напада Лукави. Требало је да победим саму се-
бе. Одлучно се попех уза степенице и куцнух на прозор. Неко
изненада помери црну завесу и отвори врата.
- Изволите, - позва ме.
Преда мном је био један потпуно другачији човек. Схва-
тила сам да се дешава нешто необично. Када улазиш у његову
келију мораш да сагнеш главу. Унутра је било толико икона да
те обузме стид, страх, љубав - све заједно. Осетила сам колико
сам напољу пала, па кајући се горко заплаках. «Боже мој, ка-
ко велики отац! Зашто не приказују филмове о њему? Зашто
књиге о њему не пишу?» Мислила сам. Отац Гаврило је при-
лично дуго разговарао са мном. У себи сам све време осећала
велику љубав.”
 142

„Док нисам упознала о. Гаврила, имала сам страст према

фотографијама. Куповала сам и разне часописе. У једном часо-
пису нашла сам фотографију на којој се један епископ одмарао
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Г лврилд ГруЈИЈСКОГ

после свете Литургије, а поред њега био је искушеник који мује

сагнувши се целивао руку. Та фотографија ми се много допада-
ла, али до тог тренутка нисам схватала њено духовно значење.
После много времена помислила сам да је на тој фотографији о.
Гаврило и његов послушник. Имала сам намеру да му је покажем,
али сам је стално заборављала. Једном када сам била у посети
код њега, старац ми рече: - Види који часопис су ми донели!
Са једне гомиле часописа одвоји један и отвори га баш на
страни на којој је била поменута фотографија.
- Сестро, ово сам ја, а ово је мој послушник Николај. Треба
да је исечем и окачим на зид.
Другом приликом потајно сам осуђивала некога зато што
је од страха побегао од о. Гаврила. «Ја те никада нећу оставити»,
мислила сам идући старцу. Отац Гаврило ме пратио док смо си-
+

лазили у храм и рече ми:

Бо$ ији

- А ти, Кетевана, бојиш ли ме се?

- Да. - Рекох.
- То није тачно. Сада ће овамо ући тројица људи, потом
ЧОВЕК

Још тројица, а на крају ће изићи сва шесторица заједно. - Рече

необичног израза лица.
Ју р о д и ви

И заиста, убрзо уђоше тројица људи.

- Видиш? Шта сам ти рекао?
После неколико минута дођоше још тројица.
- Види, сада их је шесторица. Изићи ће сви заједно.
После сат времена свих шест особа изиђоше напоље заједно.
Старац одмах рече:
- Ево, сада ће Један од њих да се врати и да ме убиЈе. Ти ћеш
бити сведок. Ево, чујем његов корак. НемоЈ да се уплашиш. Ме-
так теби неће нашкодити, не боЈ се. Умрећу само Ја.
Обузе ме страх. Отворише се врата храма и унутра уђе Јед-
на жена. Ја сам Је, међутим, видела као мушкарца са аутоматом,
 143

а не са ташном о рамену. Падох на колена молећи Бога: «Само

да ме убију сада!»
Устадох и потрчах према излазу. Отац Гаврило одмах повика:
- Кетевана, не остављај ме. Обећала си да ме нећеш оставити!
И док сам трчала према излазу, он опет викну за мном:
- А тебе ће ударити у главу свети Николај!
Улазећи у његову мрачну келију свом снагом ударих главом
у кандило које је горело пред иконом светог Николе. Одмах се
сетих његових речи. Тада сам тек постала свесна да су старчеве
речи скривале неки дубљи бол.”

„Неко време сам мислила да му поклоним шал мог покој-

ног деде, али сам се стидела јер није био нов. Када сам отишла
у његову келију, он започе са својим лудостима [јуродствовањем].
- Ето, ја сам у младости играо у опери улогу Отела. «Десде-
мона, где ти је мој шал?»
Нисам разумела. Упита ме поново:
- Шал. Где је шал?
Тек тада се сетих својих последњих мисли.
Друтом приликом сам, улазећи у његову келију, необично
помислила: «Како би било кад би ми поклонио неки француски
парфем, рецимо Жозе или Турбуле? Али откуд би ми то по-
клонио?» Старац је био опружен на постељи и очи су му биле
затворене. Села сам. После пет минута он окрену главу и љуба-
зним гласом ми рече:
- Знаш ли шта имам овде?
- Шта? - Упитах.
- Дођи овамо.
И показа прстом у неком правцу. Онда угледах бочицу Жо-
зеа! Замало да полудим од радости. «То је за мене!» Помислих.
- Не! То су ми поклонили и треба да буде пред Богороди-
чином иконом. - Предухитри ме старац.
Ја сам, међутим, много желела један такав парфем. Чак ми
се чинило да ће ми га ипак напослетку дати. После неког вре-
мена ми рече:
 144

- Узми парфем и стави га пред Спаситељеву икону.

Учинила сам како ми је рекао.
- А сада га стави пред икону светог Николаја.
и в о т и п о д в и з и с в е т о г Га в р и л а Грузијског

Изненада извади и други парфем и рече ми да га ставим

пред Богородичину икону.
Након три дана, када сам поново дошда у његову келију,
рече ми:
- Знаш шта? Немам ништа да попијем. Иди и замени пар-
феме за пиће. Ја ћу их закрстити, а ти иди и продај их, па купи
једну боцу Амарета.
Где све нисам била! Али нигде нисам могла да их продам.
Када сам се вратила о. Гаврилу и рекла му да нисам нашла ни-
кога да купи парфеме, он ми одговори:
- Е, онда их ти узми.
Другом, опет, приликом ме замоли:
- Да немаш, можда, да ми даш перле? Хоћу да украсим Бо-
городичину икону.
^

Што год сам перли имала, све сам му однела, али сам се
+

касније покајала што сам му дала своју белу огрлицу. Следећег

дана када сам опет отишла да га видим, имао је у рукама баш
ЧОВЕК БО>|<И)И

ту огрлицу и играо се њоме. Напокон ми рече:

- Мени се, сестро, ова највише допала!”

„Колико год пута да одем у старчеву келију, увек сам мо-

)у р о д и в и

гла да се уверим да кад год би покушао да упали кандило није

успевао. Угасила би се или шибица или кандило.
- Видиш како не можемо да упалимо? - Рече ми једном
строго.
Те су ми се речи вртеле по глави и бринуле ме.
Прошло је отад доста времена а ја му рекох:
- Старче, прошла је година дана откако вас познајем.
- Јел’ кандило упаљено? - Упита и показа ми два упаљена
кандила у његовој келији. И пошто смо дуго разговарали, рече
ми: - Ја сам те чекао. Зашто ти је требало толико времена? У Сав-
набади нисам хтео да се попнем, али сам због тебе отишао тамо
 145

и стално сам те посматрао, али ти то нисам рекао нити сам ти

пришао да те не саблазним. Могу још много тога да ти кажем,
али нећу да се не би погордила.
- Старче, има равно годину дана откако вас познајем.
- Ја тебе не познајем једну, него четрдесет година! Не веру-
јеш ми? Знаш ли ко сам ја? Ја сам онај Гаврило из приче ИлиЈе
Чавчавадзеа, али ти се мене не сећаш и не препознајеш ме.
Једном када нисам могла да идем на свету Литургију и када
сам због тога била тужна, старац ме утеши:
- Запамти добро што ћу ти рећи: то што седиш овде поред
мене вреди колико и четрдесет Литургија.”

„Много тога сам видела у келији о. Гаврила, али једно виђе-

ње до данас памтим. Било је то нешто друго. Истине ради, боље
да кажем да ни данас не могу да схватим шта је све то значило.
Налазила сам се у веома тешкој духовној ситуацији. Нешто ми је
недостајало. Нешто ми је било потребно. Једна реч би ме, можда,
ослободила свега. Очекивала сам од о. Гаврила да ми он нешто
каже. Па ипак старац ми свесно ништа није рекао. Два месеца је
од мене тражио да долазим у његову келију да чујем нешто што
сам толико желела. Уморила сам се! Обузела ме збуњеност и не-
извесност. Свако мало је од мене тражио да му донесем уља у ма-
слаца, не зато што му је то требало, него зато да бих имала повода
да одем код њега. Пошто је тако прошло два месеца, он ми рече:
- Остани са мном. Седи тамо. Не мичи се. Ја ћу да спавам.
За пола сата ћу да се пробудим и да ти кажем, али ти то нећеш
издржати. Боље да не знаш. То је горе. Али, пошто ти то толико
хоћеш, ја ћу ти рећи.
Легао је, покрио се мандијом, ставио на срце бројаницу и
крст и умирио се. У мраку је изгледао као мртав. У тишини уз
монотоно откуцавање сата размишљала сам како се сваки ми-
нут и сваки секунд броји. Сетила сам се речи о. Гаврила: «Бог
бележи сваки минут». После 30 минута, како се није пробудио
видела сам како дрхти. Мрмљао је:
- Ево, киша и ветар!
 146

И као да се мало померила некаква завеса, прешла сам у

друго духовно стање. Испунила сам се сетом и тугом. Видела
сам о. Гаврила како стоји на врху неког брда, а ја сам пред њим
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

клечала. Његов глас је постајао јачи:

- Узми вина и пиј.
Завеса се одједном још више помери и све промени. Ушло
је знање. Сетила сам се о. Гаврила, као да сам га познавала још
из детињства и целог свог живота чекајући ону «реч» која ће
све ставити на своје место! Знала сам да сам изгубила нешто
што сам тражила и душа ми је горела. Осећала сам да је та жа-
лост потицала још из детињства. И видела сам сву величину,
узвишеност и величанственост овог човека. Уплашила сам се.
А онда сам помислила: «Сада ће ми рећи». И зачух га где каже:
- Узми крст и огрни се. Одмах!
А тада као да се завеса помери до краја, хтедох да устанем
и викнем. Била сам сигурна да ће ми рећи ону реч, плашила сам
се, али га поново зачух да каже:
- Донеси чинију, донеси брашно, поправи сат. Покрени се.
+

Што стојиш? Покрени се! Одговори! Одговори!

Б сф Л ЈИ

Бринула сам јер сам све почела да заборављам, знање је чи-

лело и нестално откривење целога света се изгубило и поново
постаде скривено. У тренутку све постаде невидљиво, све се
ЧОВЕК

заврши и завеса се затвори.

- У реду, добро, седи, рече ми с љубављу.
Јуроди ви

Прошло је времена када сам опет отишла код о. Гаврила.

«Како он све са толиком тачношћу види?» Мислила сам.
А он ми одговори:
- Ето,Христос ми је рекао: «Данас ће ти доћи Кетевана», па
сам те од јутрос очекивао.”

Другом приликом када сам отишла у Самтавријски мана-

стир, ушла сам у храм, поклонила се иконама, упалила свеће,
изашла напоље и погледала према келији. Врата су била отво-
рена, али о. Гаврило није излазио. У тренутку угледах на ула-
зу у келију икону Распећа Христовог као да прекорева некога.
 147

Мислила сам да ме очи варају. Нисам се ни уплашила нити томе

придала значаја. Пет пута сам погледала, али сам и даље видела
како икона некога грди! Али опет сам мислила да ми се то само
учинило. Два сата касније одлучих да одем у Тбилиси. Ушла сам
у храм, прекрстила се и одлазећи утледала сам старца да излази
из келије. Викну ми са степеница:
- Шта је? Зашто не долазиш? Да ли ме се бојиш, или ме се
стидиш?
Толико сам се обрадовала да сам се сместа трчећи попела
уза степенице и преклонила колена да узмем његов благослов.
Он ми рече:
- Видиш колико велико чудо нам је Бог показао? Ја сам
спавао и Христос ме корио: «Изађи напоље!» Није ми дао Спа-
ситељ да спавам! Видиш ли колико те Бог воли? Кад би бар мене
тако волео!
Његове речи сам схватила као покушај да ми захвали. А ја
сам, међутим, заборавила да сам нешто раније видела тај чуд-
ни призор, икону Распећа како прекорева некога. Мислила сам
само на то да је о. Гаврило изашао напоље у тренутку када сам
се спремала да одем у Тбилиси. Али он ми понови:
- Јеси ли чула шта сам ти рекао? Христос ме корио због
тебе: «Иди напоље!» Ја нисам изашао, а он ме терао: «Излази!»
И ето, изишао сам. Схваташ?
- Да, оче, изашли сте у тренутку када сам ја одлучила да
кренем у Тбилиси.
Тада ми по трећи пут понови:
- То чудо има огроман значај и треба увек да га памтиш.
Јеси ли разумела шта сам рекао?
- Да, оче, изашли сте баш када сам одлазила. - И даље сам
одговарала, и даље не схватајући шта ми говори.
Тада ме с болом погледа и начини руком гест разочарења.
Тада нисам схватила зашто се о. Гаврило растужио. Неких шест
месеци касније, када сам дубље ушла у веру, многе ствари сам
јасније видела. Изненада сам се сетила тог догађаја са иконом.
- У овој келији су се многа чуда догодила: икона светог Ни-
колаја ме излечила. Овде је Богородица плакала. Овде је говорио
 148

Спаситељ и ја сам се исцелио, следећег дана сам могао да ходам.

- Исприча ми једнога дана о. Гаврило.
Много тога ми је испричао, али о икони Распећа није рекао
)|<И В О Т И П О Д ВИ ЈИ СВЕТОГ Г д вр и лд ГруЈИЈСКОГ

ни реч. Како нисам могла да прећутим, рекох му:

- Могу ли нешто да вам кажем? Једном ми се учинило да
икона Распећа кори некога. Али сам се у себи питала да ли се
то стварно догодило.
Он ме погледа право у очи и рече:
- Можда. Ето, тако је било. Корио је некога.
Испричаћу вам још нешто: Отприлике годину дана касније,
старац је поред ногу Распећа ставио фотографију лава. Упитала
сам га шта то треба да значи. Тада о. Гаврило устаде и прекр-
стивши се рече:
- Исправан човек пред Христом стоји неустрашиво као лав.
Не плаши се Бога, јер зна да је праведник. Бог воли човека јер
је Христов брат и види га Њему равним. Прво је слута Божији,
потом чедо Његово и најзад Његов брат.”
+
ЧОВЕК Б ф Јсији

„Једне недеље сам отишла код о. Гаврила. Био је мало боле-

стан. Монахиње су дошле да му кажу да су добиле тканине да
сашију себи расе. Тражиле су од њега савет. Старац се окрену у
мом правцу и рече ми.
- А ти, када ћеш ти да сашијеш своју расу, сестро? Остани
у манастиру.
)уродиви

Запањила сам се! Рекох му брзо да не могу да останем. Али

срце ми је заиграло и помислих тада да кад би Бог хтео да оста-
нем у манастиру, онда би ми показао неко чудо да ми укрепи
веру. Одмах се, међутим, забринух због те своје мисли, па за-
тражих да ми опрости, као што Господ рече: Не кушај Господа
Бо1а својеш (Лк.4,12).
Узела сам благослов од старца и отишла. Путем сам по-
сматрала манастир Часнога Крста и видела очигледно чудо.
Манастир је био обавијен разнобојним пламеновима а нежни
праменови дима сезали су до небеса. Сам храм је изгледао као
да дише. Испуних се миомиром и осетих велико спокојство.
 149

Боже мој! Да ли се заиста догодило такво чудо? Осетих као да

доживљавам блаженство божанствене Литургије! Са мном је
био још један сапутник, али он није видео ништа. Хтела сам да
му кажем, да му опишем тај невероватни призор који сам виде-
ла у оном часу, али нисам могла да говорим од блаженства које
сам осећала! Да можда нисам у прелести? Да ли ме то можда
лукави исмева?
Вратих се опет о. Гаврилу да ми све то објасни. Улазећи у
његову келију премда сам била спремна да му опишем све што
сам доживела, он ме заустави. Стави прст на моја уста и рече
смешећи се:
- Ћути! Лукавоме овде нема места. Али немој без разлога
да спомињеш име Господње. Сестро, ми треба да научимо да
ћутимо. Седи овде, не говори, чак и ако хоћеш нешто да кажеш,
узми хартију и оловку, напиши све и дај ми да прочитам. Али
ти не узимај узалуд име Господа Бо1а своГ (2 Мој. 20,7).
Седела сам сат-два. Толико пута сам хтела да говорим, да
кажем нешто. Али Старац би ме строго погледао, па бих оду-
стала. Потом ми написа на парчету хартије: не узимај узалуд
име Господа БоГа своГ.
Тако прође четири сата. У келији се само чуло куцање сата.
У та четири сата кроз мој ум је прошао читав мој живот! Поно-
во сам се сетила свих својих сагрешења, па чак и оних на која
сам потпуно заборавила. Осетила сам неописиву скрушеност
и покајање. Још од тога дана у мом срцу одзвањају оне силне
речи: не узимај узалуд име Господа БоГа своГ, па се трудим да
зауздам свој језик.”

итрополит Тадеј се сећа:

„Једном је светитељ у рукама др-
жао два неизолована кабла. Кроз њих
изненада прође струја, изби ватра и
истопи каблове. Он је наставио свој посао као да није ништа
приметио и само је од изненађења тихо рекао: «Уј!» Такве згоде
су биле честе. У временима страшним, суровим и без љубави,
отац Гаврило био је наше чудо Господње.”
 150

Фидмски режисер Гјули Чохонелидзе снимао је у порти

>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

Самтавријског манастира филм о животу светог Антима Иве-

риела. Када се сусрео са о. Гаврилом који је тада био везан за
постељу, растужи се и рече:
- Каква штета што такав монах умире...
Чим су извршили Јелеосвећење, старац стаде на ноге. Ре-
жисер се зачуди, али га ипак замоли:
- Да ли бисте ми дозволили да снимим неке сцене са вама,
да нам покажете цркву?
Старац се сложи. Пред екипом је први корачао старац пр-
скајући освештаном водом, а за њим су појући и носећи иконе
ишле игуманија и остале монахиње. Поводом тог догађаја о.
Гаврило је рекао да је молио Господа да све прође добро. То
је једини видео снимак из старчевог живота. Након тога га је
режисер замолио да присуствује снимању филма који треба
да прикаже излазак Богородичине иконе са Свете Горе. Отац
+

Гаврило одговори:
ЧОВЕК БО>|<.И)И

- Свакако! Али треба да ме прате седморица правих мона-

ха. - И наведе њихова имена.
А онда поче са својим ’лудостима’ [јуродствовањем]. Подиже
руке и са њему тако својственим осмехом упита режисера:
- Како ћу да ходам по води? Ако сам пре тога попио, нећу
ли се удавити25?
Јуродиви

Режисер му појасни:
- Не бојте се, оче Гаврило! Поставићемо доле даске које се
неће видети и по њима ћете ходати.
Отац Гаврило устаде. Корачао је стабилно, а онда се намр-
штио и рекао:
- Какав би Гаврило био Гаврило26, кад не би могао да хода
по води?

25 Према грузијском предању када икона Богородице Вратарке напусти

светогорски манастир Ивирон, Света Гора ће бити поплављена.
26 Мисли на Арханђела. Прим. прев.
 151

Тамара Боцорадзе се сећа:

„О оцу Гаврилу сам много слушала, и све мислила колико
бих хтела да га видим својим очима. Једном сам ушла у храм,
села на столицу и мислила: «3ашто забрањују да му се приђе?
Шта да радим? Коме да се поверим? Никога не познајем. Ако
је он тај кога тако дуго срце моја тражи, схватиће да сам овде и
доћи ће. Ја ћу га чекати.» Чим сам завршила мисао, у храм уђе
један монах сјајна лица. Дође и седе поред мене.
- То сам ја. Слушам, шта желиш? Брзо ми реци.
- Схватила сам. Када сте дошли право к мени, схватила сам!
Изгубила сам се када сам га угледала. Нисам могла да одво-
јим очи од њега. Само сам једно мислила: «То је он! Блистав чо-
век, топао, пун љубави, који све зна.» С муком сам изговорила
неколико речи:
- Ви све знате. Знате моје муке. Једно вас само молим: хтела
бих да Господ спречи да се прода моја кућа због мојих дугова.
- Господ нема новца. Како ће ти помоћи?
- Али Господ је свесилан и милостив, шта је за њега да и
мене грешну помилује? Од вас тражим помоћ. Помозите ми!
- Не бој се. Сутра дођи код мене. Чекам те.
Тако сам почела често да одлазим код о. Гаврила. Једном када
сам отишла са једном својом рођаком,хтели смо да сиђемоухрам
где је патријарх служио Литургију. Старац је девојку ставио са
своје десне стране, а мене са леве. Одједном приметих да се ста-
рац... смањио, скупио. Изгледао је некако јадно. Зачудих се. Шта
се десило да се толико промени? Видела сам да су људи у храму
стали испред њега и тада схватих разлог. Замолила сам их да се
мало помере. Учинили су то без речи, па сам се Ја вратила на
своје место. Старац ме задовољно посматрао. Али убрзо су опет
стали испред њега други људи. Ја опет одем и опет их замолим:
- Померите се мало, молим вас, да и старац може да види.
Људи се одмах померише. Тако је и старац могао да гледа
Литургију. Ја сам се вратила на своје место. Старац се обрадова,
погледа ме и рече:
 152

- Ти ни појма немаш какав поклон си ми подарила. Видећеш

како ће ти узвратити о. Гаврило!
Одједном приметих да се раздаљина од старца до патријар-
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г д вр и лд ГруЈИЈСКОГ

ха, који је стајао уздигнутих руку леђима према нама, осветлила

невероватном светлошћу! Посматрала сам час ту неземаљску
блиставу зраку, а час о. Гаврила. Убрзо све нестаде и он нас за-
моли да га отпратимо у његову келију. Отада је у мој живот ушла
та сјајна зрака коју је душа моја одувек чекала!
У јутро једног топлог пролећног дана, идући у Мцхету, за-
стала сам мало на мосту. Пролазила је туда једна жена која ми
приђе.
- Јесте ли верница? - Упита ме.
- Да, наравно.
- Знате, ако немате дубоку веру, боље да ме не слушате, не-
ћете ме разумети.
- Кажите ми шта желите.
Жена прихвати моје речи и поче да прича:
- Долазим из Апхазије. Тек што сам сишла са воза. Знате
+

ли шта се тамо дешава? Рат. У мојој кући у Апхазији јављао

ЧОВЕК БО>|<И)И

се анђео Господњи и говорио ми ово што је забележено у овој

свесци о томе шта треба да се деси. Синоћ ми је рекао: «Сада
напусти ово место и иди у Мцхету. Немој да касниш! Ово је моје
последње јављање. Путем ћеш наићи на мог човека и он ће те
одвести онамо где те ја шаљем.» Није ми рекао кога да тражим
нити како се зове. Знате ли можда да ли сам на правом путу?
Јуроди ви

Слушала сам испуњена чуђењем. Узнемирена, смогла сам

некако храбрости и снаге да јој кажем:
- Ви сте на добром путу. Ја сам тај човек о коме је говорио
анђео. Дођите ја ћу вас одвести. Тај кога тражите је монах и зо-
ве се Гаврило!
- Је ли то сигурно тај кога тражим?
- Јесте. Баш тај. Уопште не сумњам!
- Знате, овде не сме бити никакве грешке. Морам да будем
веома опрезна.
- Не брините. Кад уђете у његову келију, што год вам он
каже то чините. Слушајте га.
 153

Био је Васкрс. Чим смо стигли у старчеву келију, поздрави-

ли смо га са «Христос васкрсе», а ја сам му испричала све што
се догодило пре тога. Онда је примио непознату жену. Она је
била узнемирена јер јој старац ништа није рекао. Али нешто
ипак јесте:
- Данас је Васкрс. Празник. И треба да празнујемо. Христос
васкрсе!
Жена се опет узнемири.
- Али много је хитно, старче. Јесам ли на правом путу?
Готово љут, отац Гаврило јој рече:
- Теби се јави анђео Господњи, а не знаш како треба да се
понашаш на Васкрс? Иди сада и дођи опет сутра да разговарамо.
Жена се сасвим збунила. Устаде и изађе напоље. Сутрадан
је старац дуго разговарао са том женом. А она ме, чим је изашла
из његове келије,чврсто загрли. Остале смо дуго тако загрљене.
Њихов разговор је, међутим, остао тајна.”

Захарија Чутошвили се сећа:

„Чим сам ушао у веру, мрзитељ добра је хтео да ме удаљи
од Цркве. Једном сам, путујући аутобусом у Сионску саборну
цркву, сео поред неке младе жене која је читала Јеванђеље. Ми-
слио сам да је верујућа, па сам заподенуо са њом разговор - тада
нисам имао појма о јересима. Целим путем она је покушавала
да ме убеди да Христос није Бог и да не треба да идем у цркву.
Тај разговор ме много узнемирио. Као да ми се душа препо-
ловила надвоје и испунила тескобом. У таквом стању сам стигао
у храм. Преклоних колена и падох ничице. Нисам био у стању да
пратим Литургију. У ушима су ми непрестано одзвањале речи
оне жене: «Исус Христос није Бог».
Одједном, усред толиког света, један стари монах положи
руке на моју главу, подиже ме и рече ми:
- Јевреји нису веровали да је Исус Христос Бог, па их је
снашла несрећа. Христос јесте истинити Бог. Веруј ми. Јеси ли
разумео? - И оде. Убрзо сам сазнао да је тај монах чувени ста-
рац Гаврило.
 154

Отада сам се препородио! Летео сам од радости и вратио

се молитви. Као да сам васкрсао! После тог догађаја о. Гаврило
је постао мој духовник и мој учитељ.”
>|<ИВОТ И П О Д ВИ ЈИ СВЕТОГ Г л вр и л д ГруЈИЈСКОГ

Један верујући прича:

„Једном сам одушевљен самим собом и задивљен отишао у
Самтавријски манастир. Без много размишљања почео сам да
проповедам. Онда сам говорио о канонима Цркве. Рекао сам да
поједини параграфи нису тачни, а онда сам почео да говорим о
пијанству. Закључио сам да не треба да се опијамо. Отац Гаврило
ме без иједне пустио да говорим тако готово пола сата. Само ме
слушао и повремено климао главом. А када сам завршио своју
«беседу», он ме погледа и рече:
- Ти си сада зашао у много дубоке воде, а тамо има ајкула
које прождиру.
Баш у том часу старац као да је усмерио рефлекторе на мо-
ју душу, јер сам постао свестан свог духовног стања, па осетих
+

велики стид.”
ЧО В ЕК БО )|<И )И

Једног обичног дана док је старац седео испред своје келије,

изненада рече:
- Данас ће Грчка бити на коленима.
Убрзо после тога дођоше му у посету један грчки монах и
ју р о д и в и

неколико верујућих Грка. Он их је примио с великом љубављу

и дао им благослов. Јеромонах Андреј Тариадиси прича:
„Помоћу Божијом отишао сам на Свету Гору где сам се
упознао са животом тамошњих монаха и заволео га. Разговарао
сам са игуманом манастира Ксеропотам о једном светом стар-
ЧУ У Грузији. То ме подстакло да тог старца питам шта мисли о
монаштву. Тако сам одлучио да упознам тог светог човека за-
једно са игуманом и још тројицом својих познаника, од којих
је један био теолог који је имао свакодневну емисију на једној
од радио станица грчке Цркве. Када сам дошао у његову келију,
упитао сам га:
 155

- Оче Гаврило.хоћу да постанем монах. Шта ми саветујете?

А он одмах одговори:
- Ако хоћеш да постанеш монах, онда већ јеси монах.
Игуман је изгледао задовољан његовим одговором. Када
смо завршили разговор, о. Гаврило издвоји једну икону изме-
ђу дарова које смо му донели (неколико икона, нешто свећа и
разне сувенире) - и поклони је теологу. Теолог је покушао да
протестује:
- Али те иконе смо ми вама донели на дар, па зар их нам
враћате?
Отац Гаврило се осмехну и рече:
- Да. Ову икону ја поклањам теби.
Теолог је дуго стајао изненађен и збуњен са иконом светог
Силуана у рукама гледајући час о. Гаврила час икону која је но-
сила његово име!
- Старче, дођите са нама на Свету Гору. Место тако великог
монаха је тамо. - Рекосмо му, а он нам одговори:
- Ја сам овде на свом Атосу. Ја своју Грузију не мењам за
Свету Гору.”

Једна жена се сећа:

„Ја ћу вам испричати како сам упознала оца Гаврила. Пре
много година пролазила сам кроз велико искушење када су ме
оклеветали на послу. Мислила сам да ћу добити срчани удар.
Оклеветао ме човек од кога то никада не бих очекивала. Сада
мислим да је то учинио од просте зависти. Веома жалосна и
забринута кренула сам пут Сионске саборне цркве. У храму
сам стајала замишљена пред иконама Свете Тројице, Пресвете
Богородице и светог Николаја. Не сећам се уопште како сам их
молила. Једно ј е сигурно: била ми је неопходна помоћ. Изненада
зачух иза себе грају. Било се сабрало много људи да узму благо-
слов од једног старца. «Ко би то могао бити?» Мислила сам, али
нисам имала снаге да се окренем и погледам. Отац Гаврило је
отишао и опет се вратио трчећи у храм узбуђено вичући:
 156

- Коме Је потребна помоћ? Коме? Свети Давид Гареџијски

ме послао са Мтацминда27 код Свете Тројице.
Тада ми приђе и подиже ми главу да бих га погледала у
>|<ИВОТ И П О Д ВИ ЈИ СВЕТОГ Г д вр и лд ГруЈИЈСКОГ

лице. Осетила сам како ми његов поглед продире у душу. Све

је схватио. Изненада снажно пљесну рукама, клече испред ме-
не и рече:
- Како су те то тако страшно оклеветали и са толико злобе?
Бризнух у плач. Осетих како ме ослобађа, како ми из ко-
рена чупа бол. Око мене су се окупили људи и посматрали ме.
Отац Гаврило је предвидео да ће бити много кажњен тај који
ме оклеветао. И заиста је тако било. Пре но што је отишао, рече
ми да упалим свеће и да се помолим за онога ко ми је нанео бол
и за своју породицу”

Једнога дана, када су његова духовна деца одлучила да кре-

ну, након уобичајеног времена проведеног код њега, старац се
изненада обрати Отару Николаишвилију у кога је имао велико
+

поверење и затражи од њега да његовим аутомобилом иду у ма-

ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б с ф 4 ) И

настир Гвтаеба на Марктопском брду. Отар му прилично збуњен

објасни да његов аутомобил није у добром стању и предложи
му да иду неког другог дана. Старац се углавном жалостио када
га не би послушали или му се због нечега противили. Често је
говорио: „Језик трчи испред а ум заостаје”, а у његовој келији
није било допуштено да се и мрвица премести без његовог бла-
гослова. Ево шта приповеда његов верни ученик:
„Како ме погледао, схватио сам да нема смисла да му се даље
противим. Тако смо кренули на Марктопско брдо, а у мени су
се ројиле мисли: «Овога пута требало је да ме послушаш, оче
Гаврило. Кад скренемо са равног пута и кренемо узбрдо, ауто ће
стати. Мораћемо да преноћимо у шуми и испашће да сам био у
праву. Други пут ћеш бар узети у обзир моје речи». Док сам ја
тако размишљао приближавали смо се шуми и узбрдици. Старац
изненада рашири руке и необичним гласом ми рече:

27 Брежуљак у граду.
 157

- Чедо моје, не гледај назад.у нашем ауту седи свети Анто-

није Марткопски!
Већ се било смркло и мени се од страха диже коса на глави.
Силно сам хтео да погледам, али он ме још озбиљније упозори:
- Не гледај назад,чврсто држи волан и пази на пут пред собом.
У тренутку кадаје ауто замало стао, нешто изненада пуче у
папучици за гас и испаде. Гас се одједном појача и ауто поче да
јури. На том стеновитом и завојитом путу једва сам стизао да
окренем волан. Покушавао сам на већим узбрдицама да смањим
гас! Имао сам осећај као да хиљаду људи гура ауто. Тада опет по-
мислих да погледам назад, макар у ретровизору. Нисам, међутим,
ни завршио мисао, када ми о. Гаврило опет изричито забрани:
- Не гледај назад!
Приближили смо се улазу у манастир. Капија је била отво-
рена. Аутомобил жустро уђе у порту и мотор се одмах угаси.
Старац рече са олакшањем:
- Какво ли ме лудило натера да дођем овамо. Да бар имају
добро вино овде!
У манастиру нас дочекаше с љубављу и поштовањем. Тада је
игуман био Јосиф Кикадзе. Позваше нас за трпезу, када зачусмо
буку у манастирској порти. Неколико пијаних људи је претило
монасима и вређало их:
- Зашто нам забрањујете да теревенчимо овде? То је наше
поклоничко место. Данас ћемо вас тако измлатити да више не-
ћете моћи да останете овде.
Отац Јосиф и остали монаси покушаше да их умире. Си-
туација је, међутим бивала све напетија и чинило се да ће се
завршити физичким сукобом. Тада одлучих да се умешам. Отац
Гаврило ме одмах погледа погледом који је значио «3ар сам то-
лико мали у твојим очима?» И рече:
- Умириће се брзо и отићи.
А онда изиђе напоље, стаде испред монаха, рашири руке и
гласно викну:
- Ударите прво мене. Ако сте жедни крви, моја ће вам бити
довољно, а њих оставите на миру. Ако мене убијете Господ ће
вам опростити, али ако убијете њих, неће.
 158

А нападачи су се изненадили када су чули да старији монах

тако говори, па више нису знали шта да раде. Мало по мало су се
умирили и почели су да се извињавају. Неки преклонише колена
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г л в р и л д ГруЈИ ЈС КО Г

и узеше благослов од старца, а онда су сви мирно изишли из ма-

настира. Када смо се вратили за трпезу, старац са осмехом рече:
- Али какав сам глас имао! Какав изговор! Какав бих само
глумац био! Која улога би ми пристајала?
Срећни због срећног исхода немилог догађаја, монаси поче-
ше да му постављају питања, а старац им са њему тако својстве-
ним хумором рече: - Прво ми донесите «професора». Немојте
да шкртарите! Ови би вам га узели на силу. Сипајте ми мало,
немојте да се правите похлепни!
Тако нас је старац на свој начин учио да према сваком свом
брату треба да се опходимо у духу самопожртвовања.”

Медеа Меладзе се сећа:

„Године 1998.у Грузију је стигла копија Богородичине иконе
+

из манастира Ивирон. Цео народ ју је с љубављу дочекао. Верујући

Ј у р О Д И В И ЧОВЕК Б с ф Л Ј И

су већ у рано јутро били на улазу у свети град Мцхету да дочекају

икону. И ја сам се пробудила весела рано тога јутра, купила сам
успут пет црвених ружа и пошла право у Мцхету. Када сам сти-
гла, осетила сам као да сам ушла кроз врата среће. Монахиње из
Самтавријског манастира су појале и цео тај простор се испунио
мирисом тамјана. Брда су личила на невесте украшене бадемовим
воћкама у пуном цвату, а венчаница им је била бела измаглица
у ружичастим и плавичастим нијансама. Сунце је додало свој
блистави сјај целом том пејзажу и мене је обузело такво страхо-
поштовање да ми је било тешко да ходам даље. Непомична и сва
ван себе посматрала сам овај празник природе и људи.
Угледала сам и о. Гаврила који је стајао озбиљан и замишљен.
Све нас је пратио погледом. У тренутку је и у мене погледао и
осмехнуо ми се. Као да ме звао да му приђем, али ја као прико-
вана за тло нисам била у стању да му приђем. Мислим да је то
схватио, па је скренуо поглед на другу страну. А можда се само
молио за све нас.
 159

Једна искушеница је стално гледала у моје црвено цвеће.

Осетила сам да би и она хтела да поклони цвеће Богородици.
Дала сам јој неколико.Узела их је ћутке и само приклонила гла-
ву у знак захвалности. Погледала сам у о. Гаврила који је све то
посматрао. Опет му нисам пришла. Нешто ме заустављало. Баш
тада једна моја духовна сестра оде у воћњак и пошто откиде
неколико гранчица стаде их делити свима осим мени. Заболе
ме срце, очи ми се испунише сузама. Толико сам желела да и
ја добијем те дивне беле цветове. Осетих се искљученом из це-
лог тог славља и утонух у потпуну усамљеност. Спустих главу.
А онда погледах у о. Гаврила. У том часу му приђе она духовна
сестра и даде му последњу гранчицу. Тада јој он и не погледав-
ши у гранчицу рече:
- Одмах иди и дај јој! - И показа на мене.
Она хтеде нешто да каже, али је старац прекиде:
- Ни речи! Учини што ти кажем.
Без могућности да учини другачије, она се повинова жељи
о. Гаврила. А мене сву испуни љубав и захвалност због дара који
ми је старац поклонио.
Стиже и поворка са Богородичином иконом. Сви кренусмо
ка Светицховелију. Славословље, благослов, небеска радост,
љубав и јединство изливали су се из срдаца свих верујућих и
исггунили цео тај простор. Свуда је одзвањало звонима и поја-
њем. Скрушавање, покајање, сузе и радост обузели су наше душе.
Пошто се завршила служба, изненада поче да пада киша.
Требало је да одем, па сам пешке отишла на аутобуску станицу.
Аутобуса дуго није било. Почела сам да гледам у аутомобиле који
су пролазили, не бих ли угледала неког познатог да ме повезе и
спасе пљуска. Али нико није стао. После прилично дугог време-
на прође један ауто готово празан. У њему је била моја духовна
сестра са још једном девојком. Међутим, нису стале, можда ме
и нису виделе. Стајала сам сама и у дубини срца поче да расте
дубоки бол. Осетих ужасну усамљеност. Изненадаугледах преко
пута о. Гаврила како ме посматра. Приђе ми и рече:
- Знај да ниси сама. Богородица је са тобом, као и ја, отац
Гаврило!
 160

Кроз неколико минута стиже и аутобус. Остала сам запре-

пашћена! Захвалих се старцу и похитах у аутобус док је старац
гледао како се удаљавам. Села сам поред прозора и целим путем
>|<И ВО Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Гд в ри л д ГруЈИЈСКОГ

ми је пред очима било његово лице и нехотице сам у свом срцу

понављала исту реченицу:
- Ти си сушта љубав, оче Гаврило.”

Отац Георгије Горгодзе се сећа:

„Био сам студент Богословског факултета у Мцхети. У то
време мој отац је био црквењак у Сионској саборној цркви у
Тбилисију. Отац Гаврило га је често посећивао и разговарао са
њим. Много га је волео па је долазио и нашој кући. Једнога дана
је моја породица била сведок једног великог чуда. Седели смо за
трпезом са нашим драгим гостом и некако се занели у разговор.
Изненада зачусмо како почиње јак пљусак. Моја мајка одмах
устаде да покупи прострт веш. Да не би покисла, о. Гаврило је
замоли да не излази напоље, додавши:
+

- Сада ћу ја изаћи и зауставићу кишу.

ЧОВЕК БО>|<И)И

И заиста, чим је отворио врата, киша одмах престаде. Ста-

рац покупи веш и чим заврши и затвори врата, киша опет поче
да пада.”

Отац Гаврило је говорио као у шали:

- Иконе које су у мојој келији не удаљују се више од педесет
Ју р о д и ви

метара када их украду. Трчећи се враћају назад!

И заиста, његовом молитвом све иконе које су нестале са-
бирају се... пред његовом келијом. Један чести посетилац Сам-
тавријског манастира се сећа:
„Једнога дана игуман манастира Светицховели, о. Јосиф, за-
моли неколико нас младих да му помогнемо да засади неколико
стабала. Отишао сам у јутро у Светицховели који је од Самта-
вријског манастира удаљен неки 500 метара. У џепу на кошуљи
имао сам неколико иконица. Када сам почео да садим дрвеће,
дугме на мом џепу није било закопчано и иконице попадаше
на земљу. Све сам их покупио, али једну нисам могао да нађем.
 161

Тражио сам је више од једног сата. Сви су ми помагали, али

узалуд. Много сам се ражалостио јер ми је баш та икона била
много драга и увек сам је имао са собом. Један пријатељ ме поса-
ветова да одмах затражим помоћ од о. Гаврила. Ја сам се стидео
то да учиним и само сам се помолио Господу: «Молитвама оца
Гаврила, помози ми». Моја радост је била неизрецива када сам
иконицу нашао пред улазом у келију о. Гаврила!”

Мати Екатерина Ебраелидзе се сећа:

„Једном је отац Гаврило седео на столици поред параклиса.
У том тренутку је стигла једна веома лепа жена, нашминканих
очију и у панталонама. Чим је угледала старца, седе му у крило
и поче да га љуби: - Оче Гаврило, како си леп! Ох, како ми се
свиђаш! Доћи ћу опет да те видим. - Рече му.
Скамењене од запрепашћења само смо се питале: «Шта ли је
навело ту девојку на тако непристојно понашање?» Отац Гаврило
је упро поглед у небо и није рекао ни реч. Девојчино понашање
је нама монахињама изгледало смешно и неразумљиво. Мислиле
смо да ју је неко намерно послао баш са тим циљем. Старац је
остао прилично дуго тако без речи, слушајући њене глупости.
А онда је изненада продорно погледа и речејој:
- Да, Маквала, дођи опет, дођи опет.
Када је чула своје име, ваљда од одушевљења или, пре, да
сакрије запрепашћеност, жена удворстучи загрљаје и пољуп-
це. А онда, као да дође себи, ваљда више није могла да издржи
сопствену накарадност и бестидност, скочи са старчевог крила
гледајући око себе. Поче полако да се удаљава и брзо изађе из
храма. Мислиле смо да ће Маквала доћи и сутрадан и понови-
ти исти сценарио. И заиста је дошла. Али нешто необично се
десило: ова жена није имала никакве везе са оном коју смо дан
пре упознале: носила је дугу црну хаљину и имала је мараму на
глави. Очи јој нису биле нашминкане, већ црвене од плакања.
Попела се до старчеве келије:
- Оче Гаврило, знам да ми нећеш отворити врата, знам да те
више никад нећу видети. Опрости ми за јучерашње понашање.
 162

Знам шта си ми учинио: Васкрсао си ме од мртве каква сам би-

ла! Хвала ти за све!
Гледајући све што се одигравало пред нама биле смо потре-
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г л вр и л д ГруЈИЈСКОГ

сене и дуго смо потом плакале. Од једног дана до другог једно

људско биће се покајало и потпуно преобразило. Тада нисмо
могле да схватимо да је о. Гаврило тајанствено исцелио ту жену.
Требада напоменемјошједну важну појединост: другог дана,
пре него што је Маквала дошла по други пут, старац је изнена-
да устао и ушао у своју келију. Као да је видео њен долазак па
је избегао да је сретне. А дан пре тога, када је Маквала отишла,
старац је одмах устао и затворио се у келију. Никога није примао.
Преклоњених колена и у сузама молио се пред Богородичином
иконом за ту душу”

Једна верујућа се сећа:

„Увек сам се питала како монахиње устају у цик зоре и
целог дана су у послушањима и молитви. И ја сам желела да
будем монахиња, али то не бих издржала. Отац Гаврило ме звао
+

да будем тамо од 8 ујутро, али ја сам из лењости увек каснила

ЧОВЕК БО>|<И)И

и он ме грдио. Једном када сам опет закаснила, извинила сам

му се, а он је спустио главу и није ми уопште одговорио. Друти
пут опет исто. Када сам пришла његовој келији, затекла сам
врата затворена. Није ме примио. Требало је да га слушам, као
што ми је говорио:
- Ако неком егоисти кажеш «ти си егоиста*, он то неће
Јуроди ви

прихватити. Али смирен човек хоће.

Свака старчева реч је била савет, поука. И требало је да
чиниш тачно онако како ти каже. Благодаћу Божијом је знао и
видео све што смо радили. И није нам допуштао да чинимо гре-
шке. Одмах би уследила епитимија, како нам не би било суђено
на Божијем вечном суду.”

Понекад је о. Гаврило посећивао своју духовну децу у Тби-

лисију и коначио тамо. Једном таквом приликом, пре но што је
пошао назад у манастир, зачуо је са улице дечије гласове. Изишао
 163

је на улицу и почео да разговара са децом. Потом је затражио

столицу и сео дословно насред улице и почео да проповеда Је-
ванђеље. Аутомобили који су наилазили само су мењали пра-
вац. Суседи су остали без речи гледајући тај призор и уједно
слушајући Јеванђеље.Готово двасата је о. Гаврило разговарао са
децом и држао слово и деци и људима који се беху окупили, а да
то није прекинуо ни један аутомобил. Пошто је завршио слово,
старац је склонио столицу и на улици у Тбилисију наставио се
уобичајени саобраћај.

ПОСАЕДЊИ ДАНИ ЊЕГОВОГ

ОВОЗЕМАЉСКОГ >|<ИВОТА

ивот оца Гаврила био је пут ка Царству Небеском. Сврше-

так овог пролазног живота означио је почетак оног, вечног.
У његовој келији био је један мртвачки ковчег по његовој мери
и он је често одатле држао поучно слово својој духовној деци.
Својим примером ихјеучио да је од старања за тело много зна-
чајније старање за душу. Ка-
да је био болестан и када га
је обилазио лекар.говорио је:
- Хоћу да ви лекари прво
помогнете самима себи а тек
потом друтима!
Пре свог упокојења о. Га-
врило је био тешко болестан
од водене болести и био је
дванаест пута оперисан у
пределу стомака. Пред крај су
му ставили дрен у стомак ра-
ди дренирања течности. Уз то
се још створила и кила (хер-
нија) и болови у зубима и још
неке болести. Али све је пре-
трпео без роптања. Никада
Ошац Гаврипо у својој кепији
кадаје 5ио болестан
 164

га нисмо чули да се жали. Последња операција му је извршена

у његовој келији и сви смо били шокирани његовом издржљи-
вошћу. Тих дана примао је само оне који били у великој невољи.
)|<ИВО Т И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈСКОГ

На инсистирање његове духовне деце, старац је пристао да

се поред његове келије у Мириановој кули направи још једна
мања келија која је брзо била завршена. Тамо су сместили мр-
твачки ковчег на постељу. Пред крај о. Гаврило није могао да
хода. Неки младићи су му помогли да уђе у нову келију где је
имао више ваздуха и светлости. Затражио је да се отворе још
једна врата да би могао да гледа поклонике. То му је давало снаге
да издржи болове. Сузних очију је гледао све који су га посећи-
вали и благосиљао их. Ако би се већ смркавало и нико се не би
појавио, болна срца би говорио:
- Данас ми нико није дошао. Изгледа да им више нисам по-
требан и Бог се спрема да ме узме.
+

Тешко болестан старац јеустајао из љубави присиљавајући

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Бсф /Ц И

се да седи у својој келији.

- Још ме не узима Бог. - Говорио је.
 165

Веома пажљиво је посматрао људе. Некима је давао бла-

гослов, а другима је указивао на будуће догађаје, онима за које
је сматрао да им је то потребно и нужно. Али све је поучавао
љубави. Све је остало за њега било безначајно. Младима је по-
клањао особиту пажњу. Мерио је њихово трпљење и смирење.
Молио Господа за њих,узимао иху загрљај,давао им благослов,
а истовремено је трпео невероватне болове.
Једнога дана су му донели на дар једну велику Богороди-
чину икону коју су донели са Свете Горе. Много се обрадовао:
- Богородица никоме не долази тако, без разлога. - Па до-
даде на крају: - Ја одлазим!
- Како, оче Гаврило, нећемо ли вас видети да богослужите?
- Упитали су га узнемирено.
- Не. Одлазим да на трпезу Божију положим вашу љубав.
Одлазим узимајући са собом вашу љубав.
Потом нас је погледао широм отворених очију и опет почео
са лудостима.
- Не треба да останем. Верујте ми, ако не одем, антихрист не
може да дође. Ја треба да одем да би он дошао. Разумете ли? Тре-
ба да се испуни Свето Писмо. То пише у Јеванђељу28. Ја сам тај!

Отац Гаврило је целог свог живота био у стању будности

[непрекидног подвижничког бдења]. Скоро да није спавао. Послед-
њих дана измучен тешким боловима заспао би на неколико
минута и чудио се:
- Ма како сам заспао? Изгледа да ме Господ успавао да се
мало одморим од болова.
Молио се лежећи у постељи:
- Обзнани ми Господе кончину моју, и број дана мојих који
је, да знам шта ми недостаје (Пс. 38,5), Страхме је од свих мука

28 То јест да неко спречава да се антихрист појави. Види 2 Сол. 2,6-8.

(И сад знате шта 1а задржава да се не јави до у своје време. Јер тајна беза-
коња већ дејствује, само док се уклони онај који сад задржава. И тада ће се
јавити безаконик, којеја ће Господ Исусубити духомуста својих иуништити
појавом свот присуства...)
 166

мојих, знам да ме нећеш оиравдаши (Јов 9,28), Те исшражујеш моје

безакоње и за Грехмојразбираш (Јов 10,6).
ГруЈИЈСКОГ

Понеки од тих дана био је веома жалостан и уздисао је. Уз-

немирено га упитах:
Гдврим

- Боли ли вас, оче?

- Тело ме боли, али то није ништа, важнији је дух. - Из њего-
вих очију котрљале су се сузе: - О кад бих у Царству Небеском
>|<И В О Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ

био бар прости чистач.

Када сам опет дошла да га видим, седео је напољу на чистом
ваздуху уз ограду балкона и чим сам се попела рекао ми је:
- Господ ми је подарио утеху: „Припреми се, Гаврило, одве-
шћу те колима у Царство Небеско”.
То су били последњи дани о. Гаврила. Причестио се послед-
њи пут Телом и Крвљу Христовом.
+Б сф Ч ЈИ
ЧОВЕК
Ју р о д и ви

Вредно је истаћи да је о. Гаврило на свој рођендан, 26. ав-

густа 1995. године, што је било неколико месеци пре свогупо-
којења примио чин архимандрита. Тада је, иако се већ беше
смркло, патријарх Илија II посетио старца који је због свог те-
шког здравственог стања био везан за постељу. Његова светост
 167

му је, не допуштајући му да говори, рекао: „Ти си благословен”

и честитао му што је постао архимандрит. Отац Гаврило је
изгледао као мало дете и манастир се преиспуни љубављу и
благодаћу Божијом.

УПОКОЈЕЊЕ

ати Параскева прича:

М „Две седмице пре но што ће умрети, донели су му Христо-
ву икону са трновим венцем. На икони су Христове очи биле
затворене, али када сам је поново погледала, биле су отворене.
Рекох старцу:
- Када су вам донели Богородичину икону, мало вам се
некако побољшало здравље. Сада ћете се потпуно опоравити.
Одмахну главом говорећи: - Да икона нема трнов венац,
оздравио бих. Али ова икона је са трновим венцем, ја ћу се му-
чити и умрећу. Ти ћеш три дана раније знати за моје упокојење.
Ја му, међутим, нисам веровала. Како је могуће да ће он
умрети? Када је до сада већ толико пута био тешко болестан, па
се опорављао. Почела сам да читам молебни канон Пресветој
Богородици за здравље оца Гаврила. Те ноћи сам сањала Бого-
родицу. Видела сам њено лице и како гледа Спаситеља. Рекла
ми је: «3а три дана ћу доћи да потпуно исцелим оца Гаврила».
Упитах је тада: «Хоћеш ли му излечити сломљену ногу?» али ни-
сам добила одговор. Само ми је рекла да се не жалостим и још
неколико утешних речи. Тада сам се пробудила и помислила:
«Ако ће отац Гаврило да оздрави, зашто би требало и даље да
се жалостим?» Тај сан сам испричала о. Гаврилу
- Доћи ће Богородица и исцелиће ме потпуно. Треба да се
стрпимо мало. Она нас неће обманути.
Гледао ме сетно, а о мом сну више ништа није коментарисао.
Само ми је рекао:
- Вечерас немој да заспиш. Разговараћемо.
Много сам волела да га слушам кад говори и трудила сам
се свим силама да не заспим. Али нисам успела. Не знам колико
 168

времена сам спавала. Пробудила сам се и постидела гледајући

о. Гаврила. Био је будан, пожалио се:
- Али обећала си да нећеш заспати...
>|<И ВО Т И П О ДВ И ЗИ СВЕТОГ Гл ври л д ГруЈИЈСКОГ

Ко је могао да замисли да ће о. Гаврило умрети? У тим тре-

нуцима једино што ме бринуло је то што је подносио страшне
болове, а ја нисам могла да му помогнем. Са сваким минутом
очекивала сам да му буде боље.
Три дана пре тога, о. Јосиф Је изненада одлучио да се врати
из Тбилисија. Путем јесвратио у Самтавријски манастир сајош
неколико мирјана и питао за о. Гаврила. Посетио га је и честитао
му на томе што је постао архимандрит. Нешто касније старца су
опетухватили болови. Тражила сам лекара,али га нисам нашла.
Онда су одмах позвали лекара из Тбилисија, доктора Зураба Ва-
разашвилија, који му је дао инјекцију против болова и ставио
дрен у трбух. А старац је, упркос свим тим неподношљивим
боловима, бодрио све нас, а нас је обузела жалост.
- Имам две чесме сада. Па кад хоћу отворим или једну или
другу.
+

Сутрадан се повукла вода из трбуха. Доктор се зачудио:

ЧОВЕК Бо>|<ији

- Нико још није видео да течност тако нестане.

Па упита старца смешећи се:
- Ма где је нестала течност?
- Господ јујеузео.
Тога дана су се појавили нови, велики и неподношљиви бо-
лови. Појавила му се хернија (кила). Лекар затражи да га хитно
Јуродиви

превезу у болницу. Али старац није хтео да изађе из своје келије:

- То је од Господа. - Рече нам.
Било ј е око 4 сата ујутро, када ј е почео тешко да дише. А онда
је са необичним поштовањем викнуо:
- Мајко, мајко!
Ја сам мислила да дозива своју мајку, јер су Је дан рани-
Је довезли да га види, али он нас Је, пошто ниЈе хтео да се она
растужи када га види у таквом стању, замолио да Је одвеземо
назад, и ниЈе могао да се умири док то нисмо учинили. Поми-
слила сам: «Да Је бар нисмо вратили!». Одмах затим, међутим,
старац Је позвао мене:
 169

- Сестро! Сестро!
Одмах сам дотрчала. Низ лице су му текле сузе. Преклони-
ла сам колена и он ми даде благослов. Подиже руку с напором.
Благословио је целу Грузију описујући крсни знак на све четири
стране света. Кружио је свуда наоколо сузним погледом пуним
љубави и почео да се моли. Срце ми је налагало да устанем и
читам Псалме. Свануло је и ја замолих једну монахињу да уђе
унутра не би ли јој можда старац, који је ћутао, нешто рекао.
Она га погледа и рече да је у агонији. Ја сам,са друге стране.била
сигурна да ће оздравити, да ће, као и раније, да устане и да нам
каже: «Ето! Уплашио сам вас!»
Окупише се сви. Лекар, чланови старчеве породице, позна-
ници, свештеници, мирјани.
- Умире? - Упитах у неверици.
Замолих лекара да нам још једном помогне. Сви су се надали
да ће га Господ још оставити са нама. Старац је с љубављу гледао
икону светог Николаја не скидајући поглед са ње. А онда је врхом
прста помиловао Распеће. Упињао се са крајњим напором. Дла-
ном своје десне руке дотаче се Богородичине иконе и замоли је:
- Узми моју душу, Благословена, спреман сам!
Лекар ми показа знаком да му спустим капке да му се очи
не би сушиле, јер сам то више није могао да учини. Када није
опет отворио очи, позвах лекара у помоћ. Старац ме чуо, па их
крајњим напором отвори.
Пало је вече. Његова келија као да се испунила невидљивим
анђелима. Отац Гаврило је дисао тешко и с муком. Монахиње
су појале из Псалтира и неуморно читале молитве. У томе су
на смену учествовали и отац Сава и отац Григорије. Дошао је и
отац Данило. Упитао је старца који је лежао наузнак хоће ли да
му очита молитву за оне који се растају с душом.
Старац није одговорио, али је митрополит, као да га је неко
гурнуо, одмах почео да чита. Старчево дисање је полако бивало
све слабије и површније. И када је митрополит изговорио послед-
њу реч молитве, на старчевим уснама се оцрта једва приметан
осмех и тако предаде душу Господу. Био је четвртак, 2. новембар
1995,10,00 сати увече.
 170

Његова мати и сестра бризнуше у плач. Монахиње су безгла-

сно зајецале. Одмах су отишле из келије. Требало је да припреме
умрлога. Отац Данило је читао каноне. Очи оца Гаврила биле су
полуотворене. Три пута су му их заклапали. Његово тело,упр-
Г|>УЈИ)СКОГ

кос тешкој болести, није изгледало измучено, кожа му је била

мека и нежна. Када су га подигли, испод узглавља смо нашли
фотографију владике Зосиме Шиошвилија.
+ )|<И ВО Т И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГлвриЛА
Ју р О Д И В И Ч О В Е К Б О $ И )И

Свештеници су обукли његово тело у складу са правили-

ма: у расу, мантију и скуфију. Покрили су му лице, пошто су
га претходно увили, као и руке, повезом који су на два места
размакли према лекаровом упутству. Тело су положили у храм
испред Царских двери.
Ујутро је дошао католикос-патријарх Илија II да би начал-
ствовао служби за упокојене. Саслуживала су тројица епископа:
Данило Датуашвили, Јосиф Киквадзе и Николај Пачуашвили.
Мноштво људи је дошло да бдије и поје.
Током парастоса мене у тренутку ухвати сан. Тада као да
угледах оца Гаврила како ми прилази. Прође испред мене, а рукав
његове расе окрзну ми лице и он ми са осмехом рече: «3ашто
си тако смркнута?» Тргнух се и схватих да је он и даље са нама
и да нас укрепљује.
 171

Сутрадан сам му скинула повезе са руку и лица. Кожа му

је била беља од снега. У кандило које је увек упаљено на њего-
вом гробу ставила сам оно уље које је држао у својој келији и
којим би нас увек закрстио по челу говорећи сваки пут: «То ће
ти повећати ум». Била сам изненађена што ми његова смрт није
оставила осећање тежине, него осећање неке особите љубави и
благости, као радост коју сам осећала на Васкрс и Божић.
Светога старца погребли смо умотаног у његову расу, као
што налажу правила Цркве за монахе. На дан сахране били смо
око њега сви ми - све њему драге личности. Никоме срце није
дало да баци земљу на њега, па смо је бацали са стране. А потом
га је нагомилана земља сама покрила, прекривши и обгрливши
га целог.
Мирианова кула је остала затворена. По промислу Божијем
нико до данас није боравио у њој, а ни птице које су непрестано
тамо цвркутале нису се више вратиле.”

За духовну децу о. Гаврила овај растанак је био велики иза-

зов. Кетевана Бекаури прича:
„Одар оца Гаврила су положили у храму Преображења у
Самтавријском манастиру. Пришла сам му и дотакла руку. Била
је топла! Покушала сам да откријем покров, али ме мати Пара-
скева спречила. Изненада сам осетила нечији додир на рамену.
Окренула сам се и погледала горе. Видела сам да са Христове
иконе тече крв. Христос је био уморан, ознојен, измучен. А онда
као да сам чула како ми Господ говори:
- Ја сам Онај Који Јесте. Ја сам га узео к Себи због тебе. Он
је био оруђе у Мојим рукама. Шта? Не верујеш ми?
- Какав си ти Бог, када видим како Ти тече крв и тако си
ознојен, уморан и измучен?
- Уморио сам се, Ева, од тебе.
Гледала сам лице Господње и видела лице најизмученијег
човека. Отац Гаврило није био жив и Господ ми се јавио у таквом
унижењу, као какав преуморни путник. У средишту храма било
је мртво старчево тело, а ја сам стајала пред Христом и нисам се
 172

плашила ничега. Тада сам истински постала верујућа. Тек тада

сам у потпуности схватила да је отац Гаврило био толико бли-
зак Богу. И у мојим ушима су одзвањале речи оца Гаврила: «Ако
>^И ВО Т И ПОДВИ}И СВЕТОГ ГдврИЛА ГруЈИЈСКОГ

се не приносиш на жртву ближњему, ништа нећеш постићи».”

Након упокојења нашег светог старца, сви ми, његова ду-

ховна деца, молили смо се на његовом гробу тражећи духовну
помоћ. Након његовог парастоса после 40 дана, у манастир је
дошла његова мајка и примила постриг узевши име Ана.
Када је отац Гаврило отишао од нас, сви смо постали све-
сни недостатка његовог присуства пуног благодати и божанске
силе, његове ревности и бездане љубави са којом је притицао
у помоћ људском болу. Тек смо се тада сви уверили да је живот
оца Гаврила био пун невероватних и чудесних догађаја.

д његове светости католикоса-

патријарха целе Грузије Илије
+

II тражим опроштај и благослов. Мо-

Јуродиви човек Бо>|<ији

насима и свештеницима дајем бла-

гослов и опроштај.
Бог је љубав. Премда сам се много трудио, ја нисам успео,
сагласно заповестима Христовим, да љубим Бога и свог бли-
жњега. У овом земаљском животу
једино се у љубави налази Цар-
ство Небеско.
Сахраните ме без ковчега, са-
мо у мантији.
Будите племенити и смирени,
јеру понижењу нашем спомену нас
Господ (Пс. 135,23). Пониженима је
дао благодат! Према свим људима
односите се са смирењем, добро-
том и љубављу.
Примам љубав од свих право-
славних и од свих људи васељене.
 173

Сврха живота у овом видљивом свету јесте да људи нађу Цар-

ство Небеско, да се прибдиже Богу и да наследе живот вечни.
То свима молитвено желим и остављам вам свој благослов да
нико не би изгубио велику милост Божију како бисте се сви
удостојили Царства Небеског.
„Јер нема човека који би поживео а не би сагрешио”,29 али ја
сам велики грешник, недостојан и веома слаб. Молим и тражим
од свакога од вас да, кад год пролазите поред мог гроба, тражите
од Бога опроштај за великог грешника! Земни прах сам био и
земни прах сам остао.
Истина је у бесмртности душе!”

Чудесна знамења екари оца Гаврила су се изнена-

након његово! дили када су поново испитали
упокојења његову крв да би проверили да ли су
применили исправну терапију или
им је нешто промакло. Патолог Натија Арабидзе прича:
„Неколико дана пре но што је о. Гаврило умро, током ње-
гове болести, моје колеге и ја смо имали ту част да учествујемо
у његовом лечењу. Приликом једне од наших посета узели смо
му крв ради испитивања рада јетре. У његовој келији смо га са-
тима узалуд молили да нам да свој благослов да му узмемо крв.
Напослетку, када смо већ изгубили сваку наду и мислили да
то није Божија воља, он нам је неочекивано дао дозволу. Обра-
довани, одмах смо му узели 5 милиграма крви и запечатили у
једну епрувету. Када смо отишли из Самтавријског манастира,
свратили смо у Светицховели да моје колеге прегледају оце у
храму. Ми жене смо остале у аутомобилу.
Одједном, без икаквог разлога, епрувета с буком паде и у
руци ми остаде само поклопац. Узнемирила сам се јер је тако у
епрувети остало само око један милиграм крви. Никако нисмо
могли да схватимо како се то десило, јер није лако скинути по-
клопац са епрувете. Када је прошла прва забринутост, тешили

29 Молитвеник, Молитва за покојне, интернет страна: Н«р://ттто111-

уетк.Јп.г5/то111уе/то1Дуе_2а_ирокојепе/то111уа_7а_рокојпе.ћ1т1
 174

смо једни друге да вероватно није бида воља Божија да испи-

тамо старчеву крв и да нам је дао благослов само и једино да
нас не ражалости.
>|<ИВОТ И П О ДВИ ЈИ СВЕТОГ Г д вр и лд ГруЈИЈСКОГ

Сутрадан је о. Гаврило упорно тражио резултат. Ја се неколи-

ко дана нисам појављивала - нисам знала шта да му кажем. Моје
колеге нису могли нити да лажу, нити да му кажу истину. После
два дана сам отишла у Мцхету и онако уплашена пришла сам
његовој келији. На моје изненађење о. Гаврило није ништа питао,
али је, а да ј а чуј ем, тражио од гов ор од осталих.
Како нисам могла ни у ком случају да проспем
остатак крви, пажљиво сам је сачувала.
Нужно смо морали још једном да му сме-
тамо. Опет смо му узели крв у шприц без хе-
парина. Тога дана је нисмо прегледали. Али
су нас следећег обавестили да је отац Гаврило
умро. Сачувала сам шприц пуну старчеве крви.
Упокојење о. Гаврила нас је много ражало-
стило. Крв која је остала у шприцу подсећала
+

ме на њега. Ни три године касније крв се није

згрушала. Колега коме сам је показала рекао је
ЧОВЕК БО>|<И)И

да је крв била хемолитична закључујући то по

боји. Ја сам му, међутим, рекла да крв откако
сам је узела није променила боју! (Била сам
узела тамну венску крв.) Ставила сам шприц
у ташну и отишла на посао. И занимљиво, тога
Јуроди ви

дана ми је неко украо ташну или је на потпуно

мистериозан начин нестала, не знам. А онај Епрувета са
један милиграм крви који је остао још у оној неизмењеном
првој епрувети није се ни до данас угрушао. крвљу о. Гаврила
Све то нас је бацило у дубока размишљања. Крв заиста није ко-
агулирала. Нормална крв коагулира ако није хемолитична или
ако пацијент нема хемофилију или, најзад, ако у њу није додат
хепарин да не би коагулирала. Али толико времена не би могла
да издржи ни једна крв, чак ни у наведеним случајевима!
Према испитивању хемолитична анемија је искључена. Оп-
не на црвеним крвним зрнцима нису оштећене. Биле су само
 175

мало смежуране. Стручњаци нису могли да извуку никакав

закључак, јер нико од њих није прегледао ту крв толико време-
на. Запазили су да су крвне ћелије биле измењене, али њихова
опна је била неоштећена. Међутим, никако нису могли да об-
јасне зашто је била течна, јер није дошло до хемолизе, односно
распадања ћелија.”

Лекар Зураб Варазашвили прича:

„Од оца Гаврила смо узели крв Натиа и ја. Нисмо додали
никакво средство против коагулације. Епрувету у коју смо ста-
вили крв нисмо чували на ниској температури. Занимљива је
чињеница да се крв на собној температури није ни покварила
нити је коагулирала, нити је пак дошло до хемолизе. То потврђују
анализе крви извршене у различитим лабораторијама. Време ће
проћи и све ће се открити. Мислим да је испитивање ове појаве
веома занимљиво.
На гробу о. Гаврила увек гори кандило, што треба да покаже
да је он неутасиво светило православног хришћанства. Уље из
тог кандила је заиста лековито. Сами лекари га често користе
за лечење пацијената који болују од тешких болести и помаже
им. Људи су се излечили од таквих болести које медициначесто
не може да излечи.”

Неко коме је рука била одузета мазао се уљем из кандила и

истовремено пио лекове. Рука му се вратила у нормално стање.
Верујући су му рекли да му је помогло уље а не лекови и он се
није с тим слагао. Тада су га одмах обузели страшни болови.

Један верујући се сећа:

„Отишао сам на старчев гроб и мати Параскева је у кандило
додала мало уља. Пре но што га Је упалила, неколико минута је
причала са патријарховим сестрићем. Када је завршила разговор
затекла је кандило упаљено!”
 176

Током једног порођаја новорођенче је лекару исклизнуло

из руку. Новорођенче је остало живо, али је било озбиљно по-
вређено. У почетку, када су га довели из породилишта, плакало
је три месеца. Када је напунило четири месеца, извршили су
^ИВОТИПОДВИЈИСВЕТОГГАВрнллГруЈИЈСКОГ

му прву операцију на глави и уградили вештачке имплантате

од врата до кичменог стуба. Међутим, приликом операције је
дошло до грешке. Вештачке имплантате су уградили на левој,
уместо на десној страни. Било је, нажалост, неопходно поновити
вишеструке интервенције.
Од свог рођења па до данас Тато Мурхваладзе био је пет
пута оперисан. Његова породица је продала све што је имала,
али ни једна хируршка интервенција није успела да поправи
проблем. Тато није могао ни да говори, ни да хода, није могао
чак ни да стане на ноге. Циста која се појавила на његовом мо-
згу почела је опасно да расте. Притискала је мозак и изазивала
епилептичне нападе. Трпео је по 20-25 епилептичних напада
дневно. Његова мајка прича:
+

„У часопису «Квирис Палитра» био је објављен чланак о

ЧОВЕК Бо>|<ији

животу светог Гаврила и чудима која су почела да се дешавају

након његовогупокојења. Целе године сам размишљала о томе
да одем да му се поклоним, али као да ме нападао лукави, увек
ме нешто спречило. Напослетку сам одлучила и тако сам са још
двадесет суседа кренула у Мцхету. Мој муж и ја уопште нисмо
Јуродиви

сумњали да уље из светитељевог кандила има исцелитељска

својства. Знали смо куда идемо и имали смо вере.
Када смо стигли у Мцхету и приближили се гробу оца Га-
врила,запазила сам да је мој син почео да бива немиран. Нисам
могла да га задржим у колицима (за посебне потребе) и упорно
је тражио од мене да иде до гроба. Подигли смо га из колица и
положили уз гроб. Он је отпузао према гробу. Прво се ослонио
на руке, спустио главу и челом дотакао гроб. Тако је, у положају
као да се моли, остао дуго времена. И то је било то! По први пут
од свог рођења Тато се понашао као независна особа!
 177

Када смо се вратили из Мцхете, наш живот се вратио у свој

уобичајени ток. Гледала сам телевизију. Мој муж је припремао
вечеру. Тада зачух глас нашег детета. Говорио је нама! Док нисмо
схватили шта се дешава, Тато је сам дошао у нашу собу. Веома
срећан и весео почео је да прича и дошао је к нама. Мислила
сам да ћу, ако у том тренутку вриснем од радости или покажем
колико сам потресена, уплашити дете. Не знам како сам се уз-
држала. Отада се дечаково стање стално побољшава. Научио је
да мази и љуби. Ако се деси да заборавимо врата отворена може
и да нам оде и да сиђе два спрата до улице.
Као цела породица трудимо се да живимо црквено. Док
нисмо доживели ово чудо, размишљали смо о томе да сакупи-
мо новац и одемо у Немачку због операције. Сада се међутим,
ситуација из корена променила. Можда ћемо, уместо у Немачку,
да одемо у Јерусалим да заблагодаримо Господу. Доживели смо
потресно чудо.”

Један верујући прича:

„Језик ми је трнуо од злоћудног тумора и лекар ми је рекао
да је потребна хитна операција. Када сам језик намазао уљем са
гроба о. Гаврила, утрнулост је одмах прошла, али после три дана
осетио сам да ми језик поново трне. Разочарао сам се. «Изгледа
да ми не помаже», помислио сам. Те вечери нисам намазао уље и
отишао сам на спавање. У сну сам видео једног старца потпуно
беле браде у раси који је носио крст на грудима и личио на оца
Гаврила. Он ми рече:
- Кажеш да ти уље не помаже и нећеш више да га мажеш.
Али ти се не молиш. Па како онда мислиш да ти се помогне?
- Па шта се догодило? Ја верујем. - Одговорио сам му.
- Не молиш се! Каква је то онда вера? - Рече ми опет.
Сутрадан сам се помолио и намазао уље. Чак сам и попио
мало. Недељу дана касније, када сам отишао код лекара, он ми
рече изненађено:
- Ништа више нема. Не треба ти операција."
 178

Всрујућа жена прича:

„Рано ујутро пробудило ме неки узнемирујући ропац моје
мајке. На силу сам је натерала да попије мало уља из кандила
ГРУЈИЈСКОГ

са старчевог гроба. Помазала сам јој њиме и чело. Два сата сам
покушавала да се суочим са тим да јој прети смрт. Једна рука јој
се одузела. Упалила сам и свећу коју сам донела са светитељевог
)ј< И В О Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Г д в р и л д

гроба и молила Бога да нам помогне. Мазала сам је час уљем,

час освештаном водом. Позвала сам и Хитну помоћ. Лекар ми
је рекао да ми је мајка умрла и да нема смисла да је возимо у
болницу. Ја му нисам поверовала.
Два сата касније, моја мајка је устала и почела да говори!
Помоћу Господњом и посредовањем светог Гаврила моја мајка
је васкрсла!”

Монахиње Самтавријског манастира причају:

„Једном је једно духовно чедо оца Гаврила донело мати Пара-
+

скеви старчеву фотографију на којој у руци држи штап. Касније

ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б О ^И ЈИ

се затекао на вечери где су му понудили да пуши наргиле. Ни-

када раније није пушио наргиле и када је хтео да проба, поми-
сли: «Да ли ће то сазнати отац Гаврило?» Повукао је неколико
димова и сви су видели како му је све око десног ока поплавело
и почело да крвари!
Трећега дана када је отишао на старчев гроб, прво је посетио
мати Параскеву. А она, да би му учинила задовољство, извади
фотографију коју је са много љубави чувала. Чим је онај угледао
фотографију, следио се! На фотографији је десно око о. Гаври-
ла било потамнело и из њега је текла крв! «Шта си то радио?»
упита га мати Параскева. Онога ухвати страх, све јој са тугом
исприча и покаја се. После неког времена он се исповеди и чим
је то учинио исцелило му се око. А тада нестаде и модрице са
старчевог лица на фотографији!”
 179

„Неки људи су узели шаку земље са светитељевог гроба и

ставили је у земљану саксију. Док су размишљали шта да поса-
де, из саксије су изникли цветови невероватне лепоте који су
обавили саксију као венац. Због тог чудесног догађаја позвали
су биологе да испитају цветове. Једна жена биолог је написала:
«’Цветови’ о. Гаврила немају структуру биљака. Можемо
их назвати ’жива земља’ која има облик цвета. За разлику од
осталих живих организама, способност да ’оплоде земљу’ има-
ју само биљке и неке бактерије. Ови ’цветови’ не би требало да
буду носиоци бактерија, али исто тако ти ’цветови’ нису биљке.
Како и на који начин су се јавили ови ’цветови’, биолошки
није објашњиво. Могло би само да се претпоставља. Та појава
је занимљива и наводи на размишљања и расправе. Повезује
се са историјом Светог Писма о Адамовом саздавању... Ако су
земља или земни прах примили живот, зашто не би могли да се
преобликују у цветове?
Да ли тиме отац Гаврило жели нешто важно да нам каже?
Нона Чхаидзе, биолог и ботаничар»”

„Увече на Васкрс, неки младићи, који се беху сакупили око

гроба о. Гаврила, разговарали су о Светом Огњу који излази из
Пресветог Гроба у Јерусалиму и изразили су велику жељу да бар
једном буду сведоци ове појаве. Баш у том тренутку угледаше на
удаљености од 5-6 метара неку масу налик на муњу која се није
спуштала на земљу и ето, чим су до краја изрекли своје жеље,
упалили су свеће на Светом Огњу’’

„Једног муслимана, који се 15 година мучио болујући од

неизлечиве болести, помазали смо са мало уља из кандила све-
тог Гаврила и одмах се исцелио. Дошао је у храм и замолио нас
да га крстимо.”
 180

„Сваке године верујући погнуте главе или клечећи крај стар-

чевог гроба црпу утеху и причају нам своје најразличитије опите.
Тако нам је један од њих испричао:
^ИВО ТИПО ДВИЗИС ВЕТО гГАВрИмГруЈИЈС КО Г

«То је био сан. Али потпуно јасан, видео сам тако јасно као
што сада гледам тебе. Налазио сам се у пречудесном храму. Када
сам изишао напоље, преда мном је висила једна велика лопта,
као планета земља. На њеној јужној страни била је велика дуга
која је светлела, али сам је видео само ја. Одатле се чуо глас, не
људски, али громки:
- Знаш ли шта ће спасити човека? Љубав! Доброта! Чиње-
ње добрих дела.
Онда је одатле излетео голуб, сео ми на раме и умилно гукао.»
Други пак који се преклоњених колена моле на старчевом
гробу чују самог светитеља како говори: «Следим те од двана-
есте године, Господе», «Блажено оно време када сам први пут
сазнао за Тебе, Христе мој», «Колико желим да схватите Бога»
и још много тога.”
+ЧОВЕК БО$И)И

Нана Мерквиладзе прича:

„Отац Гаврило ми је, пре но што сам кренула у Грчку, дао
благослов говорећи:
- Не бој се, мој дух ће бити с тобом.
Старац је отишао из овог живота пре мог поласка за Грчку.
)у р о д и в и

На почетку мог боравка у Грчкој било ми је много тешко, па

сам почела са сузама да му говорим: «Где си, старче? Обећао си
ми да ћеш својим духом бити поред мене». Плакала сам целог
дана. У недељу сам отишла у храм Светог Пантелејмона где на
једном малом простору ради Руска Црква. Неки мој познаник
се пажљиво загледа у наушницу коју сам носила и рече ми:
- Нана, јеси ли ти живописала тај крст на наушници?
У почетку нисам схватила шта ми говори. Али када сам
касније скинула наушницу, заиста сам видела живописан крст
на тиркизном камену. Посрамила сам се, јер сам схватила да ме
ни Бог, ни о. Гаврило нису заборавили.
 181

Све ове године колико живим у Грчкој увек са собом носим

светитељево уље и захваљујући њему су се збила многа чуда.
Испричаћу вам једно од њих. Пре више година радила сам у
околини Свете Параскеве где сам се старала о једној старијој
жени, госпођи Е. К. која је боловала од леукемије. Болест јој се
погоршавала и лекар је рекао да бака неће живети више од две
седмице. Тада сам се сетила старчевог уља. Питала сам госпођу
Е. и са њеним пристанком сам је помазала њиме. После подне
је затражила да је подигнем из постеље - јер је до тада била ве-
зана за постељу - и да јој помогнем да седне у фотељу. Почела
је да једе и уз моју помоћ да хода. Налази крви су јој били бољи.
Једну седмицу касније, када сам пошла поново да јој ставим уље,
она ме одгурну говорећи:
- Немој да ме брљаш, појешће ме мрави. Шта може да ми
помогне твој светитељ?
Изненадила сам се. Нисам могла ништа да кажем. Само сам
у себи рекла «Опрости јој, Господе, не зна шта говори».
Увече сам у кухињи прала судове. Госпођа Е. је седела у својој
соби. Чим је ушла њена унука да је види, изненада зачух вику:
- Шта је то, бако? Шта је то?
Уплаших се и похитах у собу. Видела сам како је једна нога
госпође Е. била прекривена мравима и како њена унука поку-
шава рукама да их склони. Била сам у шоку. Све време сам у
себи говорила: «Опрости ми, Боже мој, опрости ми». Госпођа
Е. је схватила шта се догодило и сутрадан ми рече:
- Моли се и за мене, Нана, молим те.”

На овом месту треба изнети да су наведена сведочења само

мали пример мноштва небројених чуда која је учинио светитељ
од свог упокојења па до данас и сва се односе на период пре но
што је Православна Црква Грузије оца Гаврила прогласила за
светитеља. Надамо се да ћемо у следећем издању додати већи
број новијих сведочења.
 182

ТрЕКИ ДЕО

уЧЕЊЕ
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ ГдврИЛА ГруЈИЈСКОГ

оспод допушта падање у грех. Та-

Сиасење душе ко се открива милосрђе Божије.
Сви могу да се покају током време-
на које им предстоји до краја живо-
та. Време је велика милост Божија. Док је времена човек може
да се спасе, али може и да погине. Човек треба без престанка да
стреми да буде што ближи Богу. Тада ће га Господ помиловати
и подарити му све што му је потребно. Човек једанпут долази
на свет и једанпут му се пружа прилика да се спасе. Не постоји
никаква реинкарнација. Ваше је да тежите да постанете деца
Божија. Свако ко је крштен може себе назвати чедом Божијим.
Спровођењем Јеванђеља у живот и животом у подвигу који ће
га одвести у Царство Небеско, човек постаје чедо Божије. Каи-
нови потомци сматрају се Адамовом децом. Али Ситови потом-
ци су Божија деца. Значи Божија деца нису плотна деца, него
+

деца Завета. По томе се разликују Божија деца од деце Лукаво-

Б с ф Л ЈИ

га. Онај ко не чини добро није од Бога, као ни онај ко не љуби

брата својега. Ми, међутим, браћо моја, чекамо од Господа уси-
новљење и своје искупљење.
ЧОВЕК
Ју р о д и ви

Отац Гаврило никада никог није издвајао. Све их је волео

и био је спреман за свакога и живот да да. Није ни јео ни пио
воде све док је разговарао са неким ко је дошао да тражи по-
моћ од њега.
- Све док и једног јединог човека мрзиш далеко си од Цар-
ства Небеског. Волите све људе да бисте задобили Царство Не-
беско. Љубав је мати свих врлина. - Често нам је говорио.
Тешко је описати неисцрпну доброту и благодатност о. Га-
врила:
- Кад би се бар сви удостојили спасења и да им не буде су-
ђено као да завређују казну. - Молио је Створитеља са сузама.
 183

- Оче, хоће ли се сви спасити?

- Неће, чедо моје. Ни Бог те неће спасити ни ја, ако ти не
желиш да се спасеш. Ономе, ко се стара за своје спасење, може
се помоћи речима и делима других.
Када би га мати Параскева стављала у постељу, показао би
јој један ћошак и рекао:
- Ено, тамо стоји мој Харон30 и чека ме. Где је зло када човек
умире? Смрт је у рукама Божијим.

- Ко ће да се спасе? - упита неки ђакон.

- И сви ће вас мрзити због именамоГа; али који претрпи до
краја тај ће се спасти (Мт. 10,22). То је Бог! Моћан и велик, Коме
не знамо ни почетак ни крај. Његова мудрост је неистражива
и доброта Његова скривена. Историја се понавља. Каин увек
убија Авеља и пут овог последњег води у благословену вечност.

Један мирјанин му са удивљењем рече:

- Како сте ви срећни, оче Гаврило! У ваше време је било
другачије, много јасније. Али сада су се времена променила.
- Ма шта то говориш, брате? Сети се шта каже Јеванђеље:
Господ је примио и оне који су од јутра радили у Његовом ви-
нограду, али и оне који су дошли једанаестог часа, то јест у по-
следњем тренутку, па им је, штавише, дао и исту награду. И ти
можеш, ако хоћеш, све да постигнеш. Господ ће те наградити
према твојим делима.

Отац Гаврило је често цитирао ово: Будите, дакле, мудри

као змије и безазлени као Голубови (Мт. 10,16), и објашњавао:
- Ако се данас мудро не опходите и нисте чисти и безазле-
ни, нећете се спасити.

30 Персонификација смрти. Прим. прев.

 184

- У чему се састоји мудрост?

- У наше време, данас, састоји се у ћутању и трпљењу.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИјСКО Г

- Кад би се јавио Господ спреман да ти испуни једну жељу,

шта би ти од Њега тражила?
- Да сви буду достојни Царства Небеског. - Одговорих.
Светитељ се тада налазио пред Распетим. Саже главу пока-
зујући тим покретом да нема веће жеље од те.

- Зашто једемо и пијемо? - Упита ме.

- Да бисмо живели. - Одговорих.
- А каква је онда разлика између нас и краве? И она једе и
пије да би живела. Треба да једемо и пијемо за Царство Небеско.

- Када је брачни пар веран и жена умре на порођају, онда

она улази у Царство Небеско без Суда. И ако без разлога убију
+

веРУЈућег младића, Бог му неће судити јер би можда, да је живео

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$И)И

шездесет година постао светитељ! Очишћује се својом крвљу.

Оца Гаврила је посетила жена која је изгубила дете:

- Зашто неки одлазе из живота млади? - Упита га.
- У неком селу једна верујућа жена која је изгубила свог
сина јединца жалила се Богу: „Ја сам за Твоју љубав тако много
издржала: увреде, сиромаштво, тешкоће. Овде нико не верује
осим мене. А Ти си узео моје дете. Зашто?” И те ноћи та жена је
сањала овај сан: Анђели су је однели код Господа и пренели Му
њене жалбе. Тада је зачула глас Господњи:
„Питајте жену шта жели.”
„Врати ми моје дете”, одговорила је жена.
„Хоћеш ли да видиш своје дете?” Упита Господ.
„Па мајка сам, наравно да хоћу”, рече она плачући.
„Покажите јој њено дете!” Заповеди Господ.
 185

Довели су дете и она се обрадова.

„Шта сада тражиш од мене?” Упита Господ.
„Зашто си га узео?” Пожали се жена.
Тада Господ заповеди анђелима:
„Покажите јој шта би учинио њен син да га нисам Ја узео.”
И одједном, као на филму, жена је могла да види страшне
грехове које би починио њен син и потом је видела страшни
огањ Паклени!
„Вратите га опет у рај!” Поче мајка да плаче и моли Господа.
Господ заповеди и дечака опет вратише у рај. А онда јој
рече Господ:
„Зарад твоје доброте и љубави узео сам к Себи твога сина.
Немој да мислиш да не знам кога и када треба да узмем.”

Када је једна верујућа жена почела да му поставља питање

које није имало никакве везе са вером, отац Гаврило ју је пре-
кинуо рекавши:
- Овај разговор неће те одвести у Царство Небеско. За сваку
испразну реч полагаћемо рачун пред Господом.

- Треба да се плашимо греха, смрти, осуде, Ада и да мислимо

на васкрсење мртвих, живот вечни и покајање да бисмо задо-
били Царство Небеско. Јер ко!а љуби Господ оноГа и кара; и бије
свакоГа сина којеГа прима (Јев. 12,6).
- Срце је спремно, али тело је слабо. Не старајте се за тело,
него за душу да бисте се спасли. - Рече на крају.

Доћи ће време када ће хришћанину бити тешко да се спасе.

Шта ће тада рећи безверник?
А онда је причао о последњим данима, о тешкоћама са ко-
јима ћемо ми хришћани морати да се суочимо. Говорио је и
о духовним оцима који ће уместо да спасавају, слати душе у
пропаст.
 186

- Према ком критеријуму, онда, треба да изаберемо духов-

ног оца, старче?
- Према његовим делима.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГлврИЛА ГруЈИЈСКОГ

- Имао сам занимљиве доживљаје. Не знам како, да ли те-

лом или духом, али вазнео сам се до деветог неба. Био сам као
у паклу! Не верујете? Видео сам доле земљу. - Тамо доле људи
се муче. Па како ја онда могу да се радујем?

еки кажу: „Ја имам љубави” Али

Љубав да ли знаЈУ шта Је љУ$ав? Ко мо-
же да докучи љубав? Хајде, кажите
ми шта је љубав? Љубав дуГо трпи,
блаГотворнаје, љубав незавиди, љубав се не Горди, не надима се,
не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не
мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси,
све верује, свему се нада, све трпи (1 Кор. 13,4-7). То је истинита
Јуродиви ЧОВЕК Бо$ ији +

љубав, ту се налази човекова срећа. И наравно љубав је најва-

жнија.али је још значајније како се учимо тој љубави. Ако се не
смиримо, ништа од тога. Треба да се одрекнемо сами себе, сво-
је воље, да постанемо свесни да смо грешни. Човек мора да уло-
жи напор да би доспео до истинске вере, да би изградио, да би
успешно доспео до истинске љубави и живота. Супротан љу-
бави је егоизам. Егоиста не даје ништа. Брине само за себе али
и за то да стекне сва богатства на свету, па му опет није доста.
А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне
који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за
оне који вас вређају и 1оне, да будете синови Оца својега којије
на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје
дажд праведнима и неправеднима (Мт. 5,44-45).

- Неки монах је обећао Господу да неће пити вина, а не

испунити обећање је велики грех према Господу. Једном, док је
био у шуми, нападоше га разбојници и запретише му: „Ево ти,
 187

одмах попиј ово вино, или ћемо те убити”. А он помисли: „Ако

попијем, онда кршим своје обећање. Ако не попијем, они ће ме
убити и они ће починити убиство. Грех убиства је далеко већи,
него кршење обећања”. И узе чашу и испи вино. То.разуме се, није
учинио из страха - што је такође грех - него из љубави према
ближњему. Монахова љубав привукла је благодат Господњу која
одмах промени њихова срца. Страшни разбојници преклони-
ше пред њим колена и скрушено га замолише: „Опрости нам,
монаху, сагрешисмо”. И мене то исто сналази.

- Старче, треба ли све људе да волимо?

- А шта ти мислиш? Оно што пише у Јеванђељу! То треба.
Свог непријатеља треба да волиш, али како да волиш Христо-
вог непријатеља! Али не треба да га мрзиш, него да ти га буде
жао. То је љубав. Ако мрзиш макар једног јединог човека, да-
леко си од Царства Небеског. Свог ближњега треба да волиш,
или бар да се трудиш да га не мрзиш. И да не мислиш да си
бољи од њега.
- Да ли се ви бојите Бога?
- Било је време када сам Га се бојао. А зашто да Га се сада
бојим? Сада Га љубим!
- Шта је пред Богом веће: љубав или праведност?
- Бог је милостив и праведан, али љубав је изнад свега. Када
сигурно и увек са разборитошћу ходиш према истинском, пра-
ведном и исправном животу, Господ те неће напустити, неће те
оставити самог и послаће ти Свог анђела да ти помогне!

Старац је био строг, особито према онима који нису у себи

имали љубави. Једном је један искушеник замолио монахињу
која је служила за трпезом да му да јело за неког његовог по-
знаника. Али како монахиња није за то узела благослов, одбила
га је. Искушеник је пред њом направио метанију и најтоплије
је замолио да му да мало хране, али је монахиња остала неумо-
љива. Касније је питала о. Гаврила да ли је исправно поступила.
 188

- То што му ниси дала јело, био је правилан поступак, јер

то није било у оквиру твојих дужности. Могла си то да кажеш
игуманији и она би му дала. Али пошто си приморала мушкарца
да пред једном женом направи метанију, а ниси га зауставила,
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

иди сада ти и направи пред њим две метаније.

- Старче, како да волимо неког злог човека?

- Разумем ваше питање. Мрзите злобу и грех, али човека
треба да жалите и волите. Само Бог зна. Може тај кога ми да-
нас мрзимо, сутра молитвом, сузама, постом и покајањем да се
очисти и да га Господ узме међу анђеле. Било је много таквих
људи у историји.

О онима који су вређали,

оптуживали и мучили светите-
ља, упитали су га са искреним
+

чуђењем:
- Заиста, старче, зар их још
ЈурО ДИ В И ЧОВЕК БО>|<И)И

увек волиш?
- Сада их још више волим и
жалим. - Одврати он сетно.
Кадау човеку није видео љу-
бав, срце га је болело и жалио се:
- Пакао је тамо где нема љу-
бави. Господ ти показује несрећу
другога да би видео како ћеш да
реагујеш. Да ли ћеш се молити
за свог ближњега? Хоћеш ли му
помоћи? И на тај начин те позива
да се научиш љубави и да је негујеш.

Отац Гаврило би сишао у храм, преклонио колена на ам-

вону и поучавао нас да проводимо своје дане у љубави. Ако
 189

би некога изгрдио због случајно учињене грешке и ако би дан

прошао а тај не би дошао да затражи опроштај, старац би га
нашао и рекао му:
- Опрости ако сам те растужио.

Једном је старац, док је разговарао са нама у својој келији,

изненада почео да „осуђује” некога ко је био на високом положају:
- Таквог непријатеља као што је он, Грузија никада није
имала. Да ли је могуће да се није нашао нико да га убије и осло-
боди народ? Убицу би одмах стрељали. Али ја бих га ослободио
кривице!
Један верујући који је био тамо помисли: „Ја, оче Гаврило,
могу да га убијем”. А старац му одмах рече:
- Ако мрзиш макар једног човека, далеко си од Царства
Небеског!
На тај начин је светитељ учио људе љубави.

- Зашто је свети Шио-Мгвимели31 отишао у пећину? Од ве-

лике љубави према људима! Бог је смирење,љубав,послушност.
Сам триипостасни Бог је љубав. Као што Отац Љуби Сина и
Светога Духа, тако Син љуби Оца и Светога Духа, а Свети Дух
љуби Оца и Сина. Знајући колико велику радост та љубав до-
носи, Бог је саздао човека и целокупну творевину око њега. Да
би се радовали! И није хтео да Га љубе на силу, па је зато анђе-
лима и људима дао слободу. Анђеле, силније од људи, Господ је
непосредно питао да ли љубе свог Створитеља или не, па им је
дао прилику да бораве са Њим да би постали савршенији. Али
човек је био слабији. И Бог је у рају засадио, осим дрвета жи-
вота, и дрво познања добра и зла да би се научили љубави. Да
је Адам ојачао у љубави, онда би му Бог дао забрањени плод и
Адам не би пао у грех. Био би као свети анђели који знају шта
је зло а шта добро и који су толико ојачали у љубави и доброти

31 Мгвимели на грузијском значи Спилеот.

 190

да не могу да чине зло. Али и зли се толико учврстио у злу да

не може да чини добро.
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈСКОГ

- Адам се удаљио од Љубави. Није био послушан и пре-

кршио је пост. Адам је саздан по лику Божијем, са изгледима
да задобије и подобије Божије. Стога је требало да подражава
Бога и у доброти. И он би постао Бог, не по природи, разуме
се - јер Бог је један и нико Га није видео - него по благодати.
Свето Писмо каже: Бснови сте (Пс. 81,6).
Једном га упитах:
- Ко је већи? Анђели или светитељи?
- Међу њима је толика разлика колика је између сунца и
мрава!
- А постоје ли међу апостолима велики и мали?
- Сви су апостоли једнаки. Према небеској јерархији, на
врху је Света Тројица, затим Богородица, мати Божија, потом
архангел Михаило, а потом следе анђелске војске, па Јован Пре-
теча и на крају светитељи.
+Б сф Л ЈИ

Једном је о. Гаврило разговарао са мојом женом. Ја сам се-

део у углу и слушао. Говорио је тако топло и са толико љубави
ЧОВЕК

да сам помислио: „О кад бих, старче, имао бар половину твоје

љубави”. Он изненада прекиде разговор и рече ми:
)у р о д и в и

- Толику љубав, Малхазе, не би издржао!

Зачудих се. И опет помислих: „Кад бих бар имао четвртину,
или осмину твоје љубави!”
- Да. То би могло да буде. - Одговори одмах на моју мисао
и настави разговор.

- Толико смо слаби и лако нас побеђује свет и лукави због

тога што се трудимо само за себе, не старамо се један за другога
са божанском љубављу, него тражимо подршку: један у породи-
ци, други у пријатељству, трећи у познаницима или суседима.
Али сви ови односи јачају пријатељство, а не праву веру, а она
 191

је једина која може да сачува пријатељство. Али шта се нама

догађа? Понекад се радије дружимо са иноверницима, него са
децом Цркве. То је говорио и Златоуст.

Једном, док нам је старац беседио о љубави, устаде једна

всрујућа жена и рече:
- Време је за молитву, па морам да идем.
- Сада си нашла време за молитву? Седи да ме саслушаш.
Моли се после. Ти се молиш, па мислиш да колима путујеш пра-
во у рај. Прво да научимо шта је љубав, а молитва ће бити кад
јој буде време. Сада је време да се учимо љубави.

Светитељ је примао дарове само ако су били израђени са љу-

бављу и добротом. А о раду у коме није видео љубав је говорио:
- Нећу такав рад. Нема благодати.
Није примао чак ни хлеб који би му донели ако то није било
спонтано и с љубављу. Једно његово духовно чедо се сећа:
„Једном је једна моја пријатељица одлазећи код старца узе-
ла са собом три векне хлеба да му их да. Путем је помислила:
„Шта ће о. Гаврилу три векне? Две су му довољне”. И једну векну
задржа за себе. Када смо ушли у манастирску порту, старац ми
рече строго гледајући моју пријатељицу:
- Узми те векне и дај их птицама.
Почео сам да ломим топао хлеб у залогаје и питао се зашто
ми је наложио да толики хлеб дам птицама. Касније ми Је при-
јатељица објаснила разлог откривши ми шта је раније мислила.
На тај начин је старац дао лекцију мојој пријатељици.”

Отац Гаврило нам је открио своју жељу да негде златним

словима напише: „Бог је љубав” и да то окачи себи о врат. Али
Бог му рече:
- Гаврило, моЈе име треба да урежеш у своЈе срце, а не да га
окачиш на груди.
 192

Јеховини сведоци позивајући се на нека места из Светог

Писма32 одбијали су трансфузију крви сматрајући да са крвљу
>|<И В О Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Г д в р и л д ГруЈИЈСКОГ

примају и грехове. Отац Гаврило је на ту тему рекао:

- Да. Наша крв је крв грешника. Али ако човек умире, мо-
раш да му даш крв да га спасеш. Али са трансфузијом улази и
љубав онога ко је дао крв! А љубав покрива грехове.

Неколико дана пре но што ће отићи из живота, старац нам

је говорио:
- Ја сам црв, земља и прах земни. То је стварност. Ништа не
може да спречи истину. Бог је истина. Одлазим, а тек почињем
да зидам кућу. Знајте: ако неко одавде погуби своју душу, отићи
ћу по њега и у Ад.

гт ог од нас тражи да добра дела из-

Доброта виру из нашег срца. Што год до-
+

бро чинимо друтима, то Господу чи-

нимо33. Када учиниш добро, пењеш се за један степеник. Када
Ч О В Е К Б О > |< И )И

сагрешиш, силазиш. И то се дешава целог нашег живота.

- Када некоме причаш о неком свом болу или му се жалиш,

треба прво да кажеш: „Нека те Бог чува”. Свима се обраћај бла-
Ју р о д и ви

гим речима. Лепа реч има велику моћ. Твоје срце припада Ономе
Који га је саздао. - Увек нас је саветовао старац.

Једна верујућа жена се једном оклизнула и пала на платфор-

му воза док је путовала у Мцхету. Људи који су је видели одмах
су јој помогли и донели јој чашу воде, како нам је касније сама
испричала. Када је после стигла у келију о. Гаврила, он јој рече:

32 3 Мој. 17,14 и 7,26-27.

33 Упор. Мт. 25,40.
 193

- Када човеку мало недостаје да се онесвести, одмах му дају

чашу воде. И то има велику моћ. Чините добра дела и пред Бо-
гом ни једна чаша воде неће проћи незапажено! Господ каже:
Кад учинистеједноме од овемоје најмањебраће,мениучинисте
(Мт. 25,40).

- Човеков напор да чини добро ближњему пре свегаје кори-

стан њему самом, па онда и другоме. Јер твоју слабост покрива
твоја доброта. Често треба и мртве да помињемо да бисмо им
подарили покој вечни. Треба да дајемо милостињу у њихово
име и да помињемо њихова имена, јер Бог нас чује и дарива им
починак.

ВеРУЈући који се беху сабрали пред његовом келијом замоли-

ли су старца да их поучи нечем душекорисном. Тада им он рече:
- Сада долази Свети Дух. Видећемо ко ће Га дочекати.
Убрзо затим дође један просјак. Отац Гаврило устаде, донесе
му одећу и храну из своје келије, поразговара са њим благо и
пусти га да оде. Потом се окрете осталима и рече им:
- Јесте ли ви безумни? Он је био Господ!
 194

- Да би учинио добро дело потребна је мудрост. Добар ни-

је онај ко чини добро, него онај ко не може да чини зло. Ако
помажеш ономе ко има мањи приход од тебе, то је доброта и
и в о т и п о д в и ј и с в е т о г Гаврила Грујијског

милосрђе пред Богом. Али добро треба свима да желиш.

Једном је неколико верујућих затражило мало воде од ма-

ти Параскеве која је седела пред келијом о. Гаврила. А она им,
не хотећи да смета старцу, показа трпезарију. Чим је старац то
приметио, рекао јој је:
- Како си могла то да учиниш? Какав ти благослов треба да
учиниш добро? Брзо им дај воде да те не претекне неко други.

- Бпажени милостиви,јер ће бити помиловани (Мт. 5,7). Ми-

лосрђе ће ти отворити врата раја, смирење ће те увести унутра,
а љубав ће ти открити лице Божије. - Често је говорио.
^
Јуродиви ЧОВЕК БО$И)И +

ваки човек који долази на свет је

Ближњи едЛ ТВОЈ ближњи. Ни једна чаша воде
неће проћи незапажено ако је пру-
жиш свом ближњему. Једном је у пу-
стињи један пас умирао од жеђи. Прође путем један монах и да-
де му воде коју је имао и тако га спасе. Тада се отвори небо и зачу
се глас: „Ономе ко је спасао пса биће опроштено много грехова”.
Схватате ли, дакле, колико је значајније ако спасемо човека?

Отац Гаврило је много поштовао сваког човека, није оста-

вљао никога да га чека.
- Како могу док ме неко чека да будем безбрижан или да
мирно једем? - Говорио је.
Тако је све људе примао, давао им наде и учио их да се ста-
рају за вечна добра. Увек је занемаривао своје јело, само да не
би оставио неког разочараног.
 195

- Ако је човеку потребна твоја помоћ, помози му одмах. Увек

има времена да једеш. Ако то не учиниш изгубићеш Царство
Небеско. Јер Царство небеско с напором се осваја, и подвижници
1а задобијају (Мт. п, 12).

Једном када је о. Гаврило био болестан молили су га да не-

што поједе.
- Ма шта говориш, сестро? Тек што сам био у затвору и за-
твореници се убијају за један залогај хлеба. Како онда да једем?
- Одговорио је са болом у гласу.
Био је веома строг према самоме себи, али ако би неко те-
шко радио, рекао би му:
- Доста је, не замарај се превише, чувај се, чедо моје.

Сам живот о. Гаврила био је пример саможртвовања. И увек

нам је говорио „твој животјемој живот”. Једногадана,премдаје
био болестан, устао је и тражио да га спусте у храм. Помогли су
му да сиђе. Почињало је вечерње. Отац Гаврило је заузео место
поред свештеника у служби и заједно са њим ушао у Олтар. Баш
тада је улазио и један млади неискусни монах кога беше обузе-
ло очајање и он дословно паде на старца. Старац му је нежно
говорио и дао му наду и утеху.
- Монаха једино монах може да разуме. - Рече му и подсети
га на Христово трпљење и на трновити пут врлине.
Али када се окончала служба, мало га изгрди:
- Да не мислиш, можда, да си добар? Треба да будеш као
коров. Други да те газе а ти да не регујеш.
Онда му опет стаде говорити благо и настави да му износи
примере из Старечника:
„Био једном један монах који је поред себе имао искушени-
ка. Каже му једном искушеник:
- Пао сам оче.
- А ти устани, - одговори му монах.
И опет му искушеник после неког времена каже:
 196

- Опет сам пао...

- А ти онда опет устани, - одговори му овај.
После неког времена искушеник му опет каже:
- Опет сам пао, оче. Докле ће то тако?
^.ивот и подвизи светог ГлврилА ГруЈИЈСКОГ

- Све док у теби заувек не превагне добро.”

Када је монах отишао, о. Гаврило се изненада нагло окре-
нуо, спотакао се на степеницама и сломио ногу! Однели су га
у његову келију у страшним боловима. О том догађају он сам
коментарише:
- Срце ми је рекло да не сиђем. Али сам ипак сишао на ве-
черње. И видиш шта ми се десило!
Месецима је остао у постељи.
- Та нога ће ме докрајчити, - пророковао је тада.
И заиста, отада се једна болест надовезивала на другу. Са-
гласио се да пије лек. Ставио га је поред иконе Спаситељеве и
Богородичине и попио би га тек пошто би се прво помолио:
- Лекови су ми добро чинили, али знате ли када је лекар
пао у грешку? Када је рекао: „За једну седмицу ћу учинити да
станеш на ноге”. Кад би ме он излечио и кад бих стао на ноге,
+

где би онда био Бог?

Јуродиви чо век Б сф ц и

Светитељ је патио од многих болести, јер је његова келија

стално пропуштала влагу и хладноћу, али љубав према људима
му је давала храбрости и трпљења, па је говорио:
- Када људи долазе к мени и сећају ме се, ја онда видим по-
стојање Божије, јер Христос се налази у свим људима.
Отац Гаврило је хтео свима да помогне. Увек га је мучило
осећање да на свету има људи који живе у великом сиромаштву.
Говорио је:
- Шта ће мене спасити? Ја бар имам кров над главом. Неки
ни то немају. Они ће се спасити!

- Реците ми шта значи принети самога себе за бдижњега?

- Упита старац некога.
 197

- Примити, на пример, метке уместо њега.

- Ја ћу ти то једноставније рећи: Твој ближњи је у тешком
стању. Болестан је и потребни су му лекови. Треба далеко ићи.
Да ли би му их донео?
- Да, оче Гаврило.
- Чак и ако треба да прођеш кроз непроходну шуму.
- Да, оче Гаврило.
- Ако је хладно, снег и лед, да ли би издржао?
- Да, оче Гаврило.
- А ако те у шуми нападну вукови, не би се уплашио?
- Не, не бих се уплашио.
После кратког ћутања, старац заврши:
- То је жртвовање за ближњега!

- Старче, ако неко од мене тражи да му дам крст, а ја не

знам да ли је тај хришћанин или не и како ће да га користи, да
ли треба да му дам крст?
А старац одговори веома озбиљно:
- Зашто о томе размишљаш? Јеванђеље лепо каже: свакоме
који иштеу тебе, подај (Лк. 6, зо). Не каже ли ако имаш један дај
му и тај? Ако даш сав новац који имаш, а путем ти се деси не-
што, бићеш позван да се оправдаш пред Богом. Али тако нешто
се односи само на монахе, а не на мирјане.

- Ако се двојица наоружаних људи посвађају, да ли треба

да се умешамо? - Упита нас једном старац.
- Па наравно, оче Гаврило, да треба да их раздвојимо. - Од-
говорили смо са великом сигурношћу.
- Колике ли лудости! А ако вас убију? За вас је у реду, али
да ли сте помислили на вашег ближњега коме бисте постали
узрок да почини убиство? Ако срце тако каже и ако сте јачи,
онда можете да се умешате. Али ако нистејачи, онда изговорите
„Оче наш” и како Бог хоће тако ће бити!
 198

- Треба ли да мислим на ближњега чак и док ме убијају

због моје вере?
- У том случају треба да браниш своју веру, јер ако то не
чиниш, изгубљен си.
>|<ИВОТ И П О ДВИ ЗИ СВЕТОГ ГлврИЛА ГруЈИЈСКОГ

- Претпоставимо да један разбојник уграби икону из цр-

кве, а ја не могу да му се супротставим, јер изгледа много јачи
од мене и може да ме убије. Шта да радим?
- Они који краду падају у грех крађе. Ако украду свети-
ње, њихов грех је још већи, па опет их терети грех крађе, а не
убиства. У таквом случају ти се помоли, реци „Оче наш”. И ако
покушаш да их зауставиш и они те убију, починиће убиство!
Црквена имовина припада патријарху. Ако ти, са благословом
патријарха или игумана чуваш светиње, онда свакако треба да
интервенишеш. Ако чувајући и бранећи светиње будеш убијен,
улазиш у Царство Небеско као мученик, јер си бранио своју ве-
ру. А ако то не учиниш, полагаћеш рачун за то.

ранити птице је велика благодат.

Творевина Можда после научиш и њихов
+

језик. - Говорио нам је о. Гаврило.

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Бо>|<И)И

У време кад је зидао цркву виђали су га како храни птице

које су се јатиле у његовом дворишту. Једном им је дао мрвице
кекса са кремом и шалио се:
- До сада сам их само хранио. Данас сам им спремио цар-
ску трпезу!
- Ма како, оче Гаврило, зар могу птице да ј еду слатко и крем?
- Питали су га зачуђени пролазници.
- Неке од њих, да, - одврати он и поче да набраја врсте птица
које постоје: - Ово је зеба, ово пастирица, а ово је врабац. Зими
ме походе и вране и свраке,па ми причају о хиљаду и две ствари
и шта се догађа међу њима. Не верујете ми?
Када би дошла зима, старао се да храни и разне животи-
ње и птице. Једном приликом, када је неко излазећи из храма
отерао пса бацивши камен на њега, о. Гаврило се ражалостио и
тужно му рекао:
- Боље би било да нисте били на Литургији.
 199

У његову келију често је долазио један мали пас луталица.

Светитељ га је миловао са толико љубави, да је том својом љу-
бављу утицао и на друге. Стављао му је храну и говорио:
- Види,гладно јеЈадно.
А пас би гледао и почињао да се игра. Потом би се умирио
и сатима гледао у старца. Али једнога дана му један верујући
некако узнемирено рече:
- Када једе, а ви га милујете, може да вас уједе, старче. Зар
се не плашите?
А о. Гаврило се насмеја:
- Животиња наслути „зло” у човеку и оно је изазове. Зато
напада.
Неко време касније неко је убио пса и старац је веома ожа-
лошћен рекао:
- Не знају шта раде. Пас ме разумео. Људи не.

Светитељева љубав према целокупној творевини била је

таква да је строго кажњавао онога ко би газио травубез разлога:
- Јеси ли ти дао живот тој трави? Можеш ли да је створиш?
Ако није неопходно, зашто квариш оно што нам је Господ по-
дарио?
А кад би му говорили о лову, строго би упозоравао:
- Господ нам је дао домаће животиње да не бисмо ловили
дивље. Ако немаш домаћу животињу, онда ти је дозвољено да ло-
виш и то само ако си гладан можеш да закољеш једну животињу.

Док је једна монахиња разговарала са о. Гаврилом миш јој

се попео на ногу и почео да трчи по њој. Успаничена, погледала
је старца и миш се одмах следио и пао на под.
- Сутра ћу да поставим отров да поцркају сви мишеви. -
Рече љутито монахиња.
- Немој их убијати, сажали се над њима. Трче и по мом ду-
шеку, али не сметају ми. Не смета. Нека их. - Замоли је старац.
 200

Следећег дана се ни један миш није појавио.

- Оче, где је онај миш? - Упита она иста монахиња.
- Замолио сам светог Николаја, па су сви отишли. - Одго-
>К и ВОТИПОДВИЗИСВЕТОгГАВрИмГруЈИЈСКОГ

вори старац смешећи се.

МОАИТВА
лужбе Божије и божанствена Литургија били су по схватању
о. Гаврила једини начин да се оствари веза са Богом. Зато је
позивао све верујуће да редовно одлазе у цркву.

- Исповедајте пакједни друГима саГрешења, и молите се Бо-

1у једни за друге, да оздравите. МноГоје моћна усрдна молитва
праведника (Јк 5,16). Често нам је говорио.
+

- Старче, зашто се, како каже Писмо Јаков борио са Богом?

ЧОВЕК Бо>|<И)И

Па Бог је могао истог часа да га згроми. Зашто је Бог допустио

ту борбу?
- Бог је хтео да благослови Јакова. Да се нису борили не
би га благословио. Јер да се нејак бори са силним сви ће рећи:
„Како мора да |е страшан овај нејаки који је заметнуо борбу са
Ју р о д и ви

силним!” Али Јаков је дотичући се Бога сломио ногу34 И мени

се то догодило. Сломио сам ногу јер се нисам посебно молио за
оне који су претрпели преломе. После тог догађаја молио сам
се са болом за свакога ко је сломио ногу. Бог ме навео да их још
више волим. Тако сам почео да се молим посебно за њих.

На славословљу пре божанствене Литургије, о. Гаврило је

правио метанијеупркоссвојој сломљеној нози, дотичући челом
тло. Говорио је:

34 И овде борба символише молитву.

 201

- Клекните! Брзо клекните! Он је овде! Страшно је видети

Га! Ко је достојан да гледа Створитеља неба и земље?

- Не чини ништа зато што ти желиш. Сваки твој поступак

нека буде топла молитва и приношење Богу. Док не постанеш
пријатељ Христов, биће потребно да се непрестано бориш про-
тив лукавога. Зато се моли. Увек се моли колико год можеш.
Молитва може и брда да помери са места.

- Старче, када се молим, ја често молим Бога за нешто,али

Он ме не услиши. Шта да радим?
- А јеси ли достојан да Бог испуни твоју жељу? Осим тога,
Бог услишава ваше молитве онда када ви разумете шта њима
тражите.

- Да ли је потребно да помињемо мртве?

- Наше молитве су веома потребне упокојенима. Ако је то
добро за праведног човека, помисли онда колико је добро за оне
који се муче. Молитва је потребна и за живе и за мртве, као што
вели псалам: И молитва моја у недра моја вратиће се (Пс. 34,13).

Многима који су од њега тражили да се помоли за неки

њихов проблем, старац је говорио:
- Бог ми је рекао: „Гаврило, он лично није то од мене тражио.
Па зашто ме ти онда молиш?”
И тада би често посетиоца навео да се помоли:
- Замоли ти Господа! Преклони колена и тако клечећи из-
говори 50. Псалм.

Једнога дана о. Гаврило ми је наложио да напишем поједине

молитве за које је рекао да их је донео са Богородичиног гроба.
 202

Учинио сам то, ади сам се зачудио, јер ми никада није причао
да је био у Јерусалиму, а ни те молитве нисам раније чуо. Јесу
ли биле канонске? Видећи да се питам, рече ми:
- Иди и питај епископа.
>}<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Гд ври л д ГруЈИЈСКОГ

И заиста сам отишао и питао тројицу епископа. Сва тро-

јица су ми рекли да могу да их читам. А када сам се вратио код
старца, он ми рече:
- Сада, чак и да има грешака у тексту, не смета, јер си узео
благослов. Али кад би било нешто противно учењу Цркве, онда
не би требало никога да послушаш. Благослов долази са неба.
И ако нешто не разумеш, како могу да ти буду довољне речи
једног свештеника? Иди и рашчисти то и са другима и шта год
да ти каже већина, тако поступи. Али да знаш да та молитва
има велику моћ.

Једном је старац ушао у Сионску саборну цркву. Када га

угледаше, сви преклонише колена и замолише да их благослови.
+

И он тада преклони колена говорећи:

ЧОВЕК БО>|<И)И

- Како ја, грешник, да вас благословим? Господ да вас бла-

гослови.
Никада није показивао да његова молитва има моћ. Једне је
слао код лекара, а друге код свештеника и на крају би им увек
пожелео:
- Срећно!
Јуроди ви

Мати Параскева се сећа:

„Могла сам да уђем у његову келију без његовог претход-
ног благослова. Једнога дана улазећи тако видела сам о. Гаврила
како се моли уздигнутих руку лебдећи читав длан изнад пода.
Питала сам се у себи да ли он сам то примећује. Нешто касније
сам га чула како ми сав у сузама говори:
- Ја ништа нисам учинио, Бог ме удостојио.
Осећао се недостојним такве благодати и горко је плакао”.
 203

Једном су замолили старца да се за нешто помоли.

- То није воља Божија. - Одговорио је строго.
- Само се ви помолите, - инсистирали су.
- Мојсије је ослободио свој народ из египатског ропства.
Али шта је он сам могао да учини да то није била воља Божија?

Један њему близак човек заборавио је на о. Гаврила у својој

молитви. Једнога дана када је овај био у његовој келији, пошто
му је дао благослов, када је одлазио рече му:
- Не заборављај ме у својим молитвама, чедо моје!
- Како, оче, и то знате? - Упита овај чудећи се.
- Знам и то, као и онога са којим си се посвађао, - па рече
његово име. - Када се молите ја сам поред вас, - рекао је гледа-
јући нас све с љубављу.

Зураб Варазашвили га упита: - Оче Гаврило,имаљуди немо-

ралних, пуних злобе, који су вредни презира, па теузнемире. Како
да се молимо за њихово добро? Молитве нам не излазе из срца.
- Почни са онима које волиш највише, рецимо, са твојом
децом. Када се помолиш за њих, настави са осталим члановима
своје породице. После њих се помоли за оне који су ти блиски,
па за суседе. Након тога за град у коме живиш. Па онда не само
за Тбилиси, него за целу Грузију. А онда не само за Грузију. Њу
окружују непријатељи. Моли Бога за мир у њиховим срцима
да не би више били непријатељски настројени. А онда, када си
се помолио за целу своју земљу, преостали су ти још само тво-
ји лични непријатељи. Немој да их искључујеш. Моли Бога да
њихова срца испуни добротом и њихов ум мудрошћу. Видите?
Тако можете да се молите за своје непријатеље.

Било је време када је старац сваког јутра неколико седми-

ца помињао једну девојку која се сасвим удаљила од нас, јер је
 204

постала блудница. Слушали су га и чудили се: „Зашто нам сваког

јутра говори исто? Који је разлог томе?”
Напослетку га упиташе:
- Старче, зашто је толико често помињете?
И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

- Да бисте се за њу молили. Усрдно вас молим да се много

молите за ту душу. - Рече нам.
ф ивот
+
)у?О Д И ВИ ЧОВЕК Б сф Д ЈИ

Једног послеподнева је једна верујућа жена, како је била ве-

ома уморна, мислила: „Не могу да споменем све своје сроднике
и познанике. Нека се свако брине за своју главу. Мени је доста
и ова моја”. Следећег дана оде код старца и преклони колена да
прими благослов, а старац јој, пошто јој даде благослов, рече:
- Треба да се молиш не само за своје блиске сроднике и по-
знанике, него и за све оне који су по затворима, јавним кућама,
за немоћне и за путнике.

- Мајчина молитва за њено дете је моћнија и од раширених

орлових крила.

- Појасеви на којима пише молитва су само за монахе. Није

у реду да их носи мирјанин, јер ће пасти у гордост.
 205

Отац Гаврило се увек старао за духовно напредовање мо-

нахиња. Из тог разлога је манастиру поклонио списак правила
њима за поуку и васпитавање:
1. Стомак треба да вам је мали.
2. Обављајте вечерњу и свеноћну молитву.
3. Воду пијте с мером.
4. Једите мало хлеба.
5. Трпите срамоту осуђивања.
6. Издржите поруту и увреду.
7. Ограничавајте своје жеље.
8. Вређања подносите без роптања.
9. Показујте издржљивот у несрећи и искушењима.
10. Трпите клевете.
11. Не откривајте сагрешења других.
12. Не љутите се када вас вређају.
13. Праштајте не чекајући праштање за узврат.
14. Ако вас неко осуђује, смиравајте се и не одговарајте.

Отац Николај Макарашвили је говорио да га је однос са

о. Гаврилом, послушност и пут врлине научио да се човек, док
напредује у духовном животу, успиње овом лествицом:
1. Грешник.
2. Човек који твори десет заповести.
3. Верујући, Аврамово искушење.
4. Јеромонах, ученик, онај ко тражи знање.
5. Послушност која је према Богу, а не према човеку.
6. Прозирање духа друтог човека (прозорљивост).
7. Светитељ.

Понекад, када би молили старца да их благослови, он би

им рекао:
- Бог нека те помилује када ти постанеш милосрдан према
намученом човеку као што си ти.
 206

И полагао би руку на главу верујућег говорећи топло:

- Да Бог благослови све твоје и да спасе све које ти хоћеш
да спасе. Да Бог помилује све које ти желиш да помилује.
јохз(и
Ш ј ууиЈзуј јо јзи и^иаУоп и 1оеи'>|< +

- Реците ми: Када молитва може да се сматра грехом?

- Можда када се неко не моли правилно?
- Не, када се моли правилно.
- Можда када се не моли срцем?
- Не, када се моли срцем.
- Можда када му ум није самосабран док се моли?
- Хоћеш још и светитељ да постанеш? Много је тешко да
те, док се молиш, не бомбардују помисли.
- Можете ли онда да нам кажете када се то дешава, оче Га-
врило?
- Одмах. - Рече старац.
У том часу дође једна верујућа жена да узме од њега благо-
слов. Отац Гаврило је замоли да уради нешто и она му одговори
да не може одмах. А о. Гаврило нам рече:
и(и$О9 мааок иаиУоЈА(

- Она ће сада отићи да се моли, да се моли пет сати. Али

да ли ће је услишити Бог због тога што ми није помогла? Ако
не творите заповести Божије, боље да Га не умарате толиким
молитвама. Не слуша вас и ваше молитве се рачунају као греси.

Дешавало се да ти старац допусти да га нешто питаш тек

пошто би изговорио „Оче наш”.
- Моћнија молитва од „Оче наш” не постоји. - Говорио је.

Једно од његове духовне деце се сећа:

„Једног касног послеподнева сам се молио заједно са стар-
цем. Он је молио Бога за људе и почео да помиње имена. Ја сам
у међувремену заспао. Када сам се ујутро пробудио, старац је
још увек помињао имена”.
 207

- Старче, шта треба да чинимо кадахоћемо неког светитеља

нешто да молимо?
- Прво се осените крсним знаком [прекрстите] у име Све-
те Тројице, Потом изговорите молитву Богородици „Радуј се,
Благодатна Маријо” и онда три пута призовите светитеља. На
пример: „Свети великомучениче Георгије, моли Бога за нас!” а
онда затражите оно што желите, али то мора да буде корисно
за душу. То треба да тражите.

- Господ вели: Јер 1де су два или три сабранау имемоје, онде
сам и ја међу њима (Мт. 18,20). Сада,пошто нас овде има више, Го-
спод ће више бити са нама! Господ је овде! Брзо да упалимо свеће.
И пошто смо упалили свеће, помолили смо се и појали.

, тарче, како да знамо шта је воља

Промисао Божији Божија? - Упитах једном о. Га-
врила.
- Зашто тражиш да знаш вољу Божију? Од тебе се само тра-
жи да твориш десет заповести, да постиш, да се исповедаш и да се
причешћујеш. Али од монаха и свештеника све се захтева. Треба
да питаш своје срце. И када те срце увери, то је воља Божија. Ка-
да су светитељи молили Господа, Господ им је показивао Своју
вољу. Нико, међутим не може да проникне у промисао Божији.
Постоји воља Божија као Божје благовољење и воља Божја као
Његово допуштење. У другом случају, будући да нам је Бог дао
савршену слободу, онда сви ми, и демони и људи, чинимо што
год хоћемо. Али када Бог одлучи да се умеша, онда ни лукави
духови ни ми људи не можемо ништа да учинимо. На пример,
била је воља Божија да изгоре Содом и Гомор. Није могло да буде
никако другачије. Господ је хтео да учини крај оном окорелом
злу. Када се нешто догоди, неки кажу: „То је била воља Божија!”
Одакле то знају? Јесу ли они светитељи? Може човек поново
да приведе у православну веру двадесет људи. Али ни тада не
 208

треба да каже да је то била воља БожијаЈер ти је Бог можда дао

снагу и благодат које су ти биле потребне да поново приведеш,
не двадесет, него четрдесет људи у веру. Ако се спремаш нешто
СВЕТОГ ГлвриЛА Г р у Ј И јС К О Г

да учиниш треба да кажеш: „Нека буде воља Твоја”. Промисао

Божији свиме управља. Бог некада допушта, а некад благосиља
Својом вољом. Када о неком питању не знаш шта да радиш, шта
да одлучиш, онда треба да се отвориш божанском промислу и да
престанеш о томе да бринеш. „Нека буде воља Божија!”У стара
времена тако су чинили када нешто нису могли да одлуче.

I/8 ада сам добио своје прво дете,

$ И В О Т И П О ДВИ ЗИ

Свеша Тајна 0 л упитао сам о. Гаврила када би

кршшења било најбоље да крстим дете и он ми
одговори:
- Дух и тело стварају се заједно при зачећу. Када се зачне
дете, у почетку живи душом, али му потом Господ у мајчиној
утроби четвртог месеца по зачећу даје благодат Светога Духа да
настави живот. У том временском тренутку дете ће се у утроби
+

покренути и ударити те. Објавиће ти своје присуство: „Ево ме!

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БсфДЈИ

Ту сам!” Дете би требало крстити одмах кад прође осам дана

по рођењу [грузијски православни обичај]. Ако му се живот нађе
у опасности, онда може да се крсти и пре но што прође осам
дана. Ако прође четрдесет дана и детету се нешто деси, онда су
родитељи одговорни пред Богом. Ако оно умре некрштено у
току тих четрдесет дана, важиће стари закони. Али ако прође
четрдесет дана, а дете не буде крштено па умре привремено од-
лази у ад, али тамо се не мучи. Седи у блату али се не кажњава,
јер су деца анђеоски духови. На последњем Суду ти духови
излазе из ада. Биће свега ослобођени. Неће, међутим, видети
величанственост Божију, јер нису примили Светога Духа! Док
не крстиш дете, стави крст поред његове колевке. Некрштено
дете може да напада лукави или да му смета нека болест, а оно
не може да ти каже. Зато свештеник са крстом на коме је Рас-
пети треба да му очита посебне молитве за новорођенчад. Ако
се дете разболи и ти не стигнеш да га крстиш, онда још и деда
може да крсти своје унуче. У том случају ни анђео не може да
 209

спречи крштење. Кум је одговоран за своје кумче да духовно

не умре. Али ако кум каже нешто и кумче га не послуша, онда
кум није одговоран.

- Зашто треба, када неко умре, да се крсте некрштени чла-

нови његове породице у року од четрдесет дана?35
- После четрдесет дана, на малом суду, биће питан ако неко
од његове породице остане некрштен. Светим Крштењем умрли
прима благодат.

- Дете се крштава вером кумовом. Ако кум не верује, онда

вером родитеља. А ако су и родитељи неверујући, онда вером
свештениковом. Крштењем бива опроштен праотачки грех.
Међутим, ако се неко крсти у поодмаклом животном добу, а
да се претходно није покајао за своје грехе, и не жели да живи
побожно, онда ће крштењем бити више кажњен него што ће се
духовно окористити.

Када смо крстили своје прво дете и однели га о. Гаврилу,

он нам рече:
- Сада, док вам је дете мало, ваша кућа је освештана и Господ
је чува. Дете до своје треће године носи Бога у себи.
- Али, оче, веома често се разбољева. Чинимо све и молимо
се много. Да се оно не разбољева због наших грехова?
- Не. Господ га од сада учи да се навикне на искушења, што
ће му касније користити. Само се молите. Мајчина молитва има
велику моћ. Узводи се до престола Господњег.

- Старче, кад већ не постоји ни једна светитељка са име-

ном моје жене, него она, напротив, носи име једног паганског

35 Овде треба истаћи да је у Грузији, након доласка на власт комунистич-

ког режима 1921. године, преовладавао атеизам и да се тако већина Грузијаца
није крштавала.
 210

божанства на страном језику, не би ли, можда, она требало да

промени име?
Старац ми одговори:
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГдврИЛА ГруЗИЈСКОГ

- Шта би онда рекла света првомученица Текла, или прво-

мученик Раџен36? Ни они нису имали светитеље са њиховим
именом. Твојој жени нису дали име у част тога божанства. Али,
тешко ономе ко промени име које му је дао Свети Дух.

Отац Гаврило нас је саветовао да се не молимо заједно са не-

крштеном особом,или неким ко се не причешћује, јер је то исто
као да се молимо са неким безверником. Једном сам га питао:
- Ако је неко крштен, али се не причешћује, иако жели да се
моли и причести заједно са осталим верујућима, шта онда бива?
- Онда тамо мора да буде присутан свештеник. Он вас сједи-
њује. Без свештеника на може. Исто тако мора да буде присутан
свештеник ако човек није крштен али има жељу да се крсти.

акву моћ има, старче, јелеосве-

+

Света Тајна ћење?

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$ИЈИ

јелеосвећења _ Јелеосвећење има такву моћ да

човек тада постаје мало дете. Ако је
човек здрав и нема посебне потребе за тим, онда јелеосвећење
не треба вршити више од два пута годишње. То је велика Света
Тајна.

ила једном два пријатеља. Један

се покајао за своје грехе, а дру-
ги није. Упркос томе овај последњи
пође да се исповеди (а први се није
исповедио). Од та два поступка који је бољи? - Упита нас старац.
- Бољи је поступак онога који се исповедио. Јер он је изло-
жио своје грехе пред Господом и није их задржао себи на штету.
- Одговорили смо.

36 Свети Раџен је живео у првој половини V века у Персији.

 211

Старац се сагласио:
- Истина је да је исповест велика Света Тај на Господња коју
човеков ум не може да схвати.

Отац Гаврило је у својој келији имао једну фотографију

која показује како свештеник треба да исповеда верујуће. Об-
јашњавао нам је:
- Онај ко се исповеда треба да клечи и свештеник треба да
му покрије главу својим епитрахиљем и да на њу положи руку.
На налоњу треба да буде Јеванђеље и крст и да буде упаљена
једна воштана свећа. Онај ко се исповеда треба да има у једној
руци Јеванђеље, а у другој крст [грузијски православни обичај]. Чак
и када свештеник седи, верујући који се исповеда мора да клечи.
Чак и патријарх клечи. Када се исповедаш, не треба да даш новац
свештенику, јер је то онда откупљивање Свете Тајне.

- Онога, ко први пут долази да се исповеди и затражи да се

причести, свештеник нема право да одбије. Али од тада и убу-
дуће треба да му одреди епитимију! Може да га не причести
једино свети човек обдарен прозорљивошћу, који зна колико
ће још живети човек који се покајао, да не би умро не приче-
стивши се светим Тајнама. Осим тога, једино свети човек зна
да ли човек на тај начин [ако га не причести] неће бити наведен
да се удаљи од Цркве.

- Исповест и свето Причешће су највећи Божији дарови

свету. Ако човек верује у Бога и зна да је грешан, треба најмање
три пута годишње да се исповеди и једном да се причести [треба
имати у виду да отац ово говори у време комунистичке диктатуре када су
побожни били прогоњени а мали број становништа био делимично веру-
јући]. - Говорио је отац Гаврило.
 212

Многи су приметили да је о. Гаврило упозоравао на грехо-

ве који су били исповеђени [а за које се човек није искрено покајао].
Једна верујућа се сећа:
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилл ГруЈИЈСКОГ

„Једном сам посетила старца одмах пошто сам се исповедила

своме духовнику. А он ми рече:
- Господ ти још није опростио тај и тај твој грех, а остале
јесте.
- И шта треба да радим, старче? Усрдно вас молим, молите
Бога да ми опрости!
- Још не. - Одврати ми он.
Крв ми се попела у главу, нисам могла да се умирим, па сам
почела да плачем. И он ми се насмеши, погледа ме као какво
дете и рече ми радосно:
- Господ је примио принос твојих суза.
После сам га упитала:
- Да ли ви, оче Гаврило, чујете све што ми исповедимо све-
штеницима?
+

Он саже главу и одговори ми плачући:

- Знаш ли колико је то тешко, сестро моја? Ја све чујем...”
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БсфЛЈИ

Другом приликом је о. Гаврило седео посред степеништа са

десном руком на свом уху, као да је покушавао да чује нешто
удаљено. Изгледало је као да га љути оно што чује и окренувши
се жени која је седела поред њега, рече:
- Немој да ми сметаш. Гледај само шта ћу да јој урадим. Још
је хтела и да се причести! Види само шта говори на исповести
и још се оправдава.
Хитрим покретом нагло устаде, сиђе низа степенице, уђе у
храм и после неколико минута га угледаше како гура монахињу
из храма и грди је:
- Хтела си још и да се причестиш?
Запрепашћена монахиња дође к себи и покаја се за своје
лицемерје.
 213

Света Тајна огослужбене молитве пре Пре-

божаствене ображења Божијег треба да чи-
Евхаристије тамо клечећи. Па зар онда када мо-
лимо за Тело и Крв Господњу не
треба да преклањамо колена?

Једна верујућа жена није се причешћивала зато што се осећа-

ла недостојном. Отац Гаврило је ослободи те прелести.рекавши
јој: - Па зар се за тебе није распео Христос?

- Ако нема неке невоље, у сваком посту је довољно да се

бар једном причестите Телом и Крвљу Христовом. Шта мисли-
те? Мислите ли да је свето Причешће да се наситите? Али ако
имаш духовну потребу да се укрепиш, можеш и треба да се
причешћујеш чешће. Када се припремаш за свето Причешће,
треба да будеш чист не само духовно, него и телесно.

Подвижнички живот оца Гаврила био је невидљив.Само је

неколицина њих схватала шта је говорио и шта је радио. Једном,
за време Великог Поста изашао је усред манастирске порте и
из свег гласа викао:
- Ко не једе меса и не пије вина неће се спасити!
Наравно, о. Гаврило је мислио на Пречисте Тајне.

елики Петак. Отац Гаврило оста-

ви на под пред иконом Скидање
са крста лонац са врелим чорбастим
пасуљем и заплака. Потом, гледају-
ћи значајним погледом верујуће око себе, рече:
- Данас је манастир у жалости. Данас правимо „келехи”37.
Види какав сам пасуљ спремио!

37 Даћа.
 214

Једна жена се зачуди:

- Али Бог је на небесима, а „келехи” спремамо за умрле.
- То је Христов „келехи”. - Објаснио је.
И гласно заплака као да се распињање одвијало пред ње-
>|<ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОГГАВРИМГРУЗИЈСКО^

говим очима.
- Заједно са Богородицом ноћ проводе под Крстом Господ-
њим. Ево сада се Она онесвешћује, а ми одавде треба да јој по-
могнемо. Сада је цео свет поред Богородице. Ко би се усудио
да је напусти? Треба да је тешимо и појемо „Достојно јест”. Бо-
городице, помози и помилуј нас! Не напуштајмо Богородицу!
Ко сада може да спава? Она је мати која доживљава да њен Син
Себе на жртву приноси. Кад бисте бар то и ви схватили. Кад
бисмо бар мало разумели Бога...
Три дана касније, на Васкрс, рече нам сав раздраган:
- Христос васкрсе! Овоје дан који створи Господ, обрадујмо
сеузвеселимо сеу њему (Пс. 117,24).
Говорио је то са толико осећања, са толико љубави, како је
само он могао!
- Исус Христос, Спаситељ света, је васкрсао! Он је сада
+

овде! Увек је овде!

Јуродиви ЧОВЕК Бо?|<ији

А три дана пре тога приредио је „келехи”. А потом је током

40 дана свим посетиоцима делио црвена јаја, која су символ
Васкрсења Христовог.
еки хиндуиста је дискутовао о
Света Тројица православном учењу о Светој
Тројици поредећи га са хиндуистич-
ким схватањем о три личности не-
ких божанстава које јесу у сагласју али нису једносуштне.
- Грешите, брате. - Одговорио је старац. - Наше учење не
долази од човека, него нам га је Бог открио. Како онда може да
буде погрешно? Међутим, пошто ти то не можеш да разумеш,
даћу ти један опипљив пример.
Тада је о. Гаврило учинио чудо налик на оно које је учинио
свети Спиридон. Узео је векну хлеба и положио је на сто. Осе-
нио ју је крсним знаком у име Свете Тројице и хлеб се одмах
разложио у своје састојке: воду, брашно и огањ. Па рече:
 215

- То је Света Тројица. Један Бог у три личности: Отац, Син

и Свети Дух.
Потом је старац све поново закрстио и вода, брашно и огањ
постадоше опет хлеб.
- Као што је овај хлеб једна суштина, али три природе, та-
ко су и личности Свете Тројице три различите ипостаси, али
једносуштне.

ада силази Свети Дух, прво се

СвеТи Дух пРеД тобом кружно крећу сјајне
тачке као свици. Онда тај круг расте,
постаје светлост, а затим силази Све-
ти Дух. Тада ти постајеш господар све васељене и све видиш. То
је, међутим, резултат великог труда и напора. Тада и цела леги-
ја да се нађе против тебе, можеш у тили час да је победиш. Све-
титељи се не налазе на земљи. Светост је само на небесима. Ако
неко овде има свети живот, треба да кажемо да живи попут све-
титеља, а не да је светитељ, јер нико овде на земљи није осигу-
ран против греха. Ако овде на земљи живиш таквим животом
којим можеш да привучеш љубав како Божију, тако и човечију,
онда од тога нема ништа веће. Неки кажу да им се јавио свети-
тељ и одмах нестао. Треба у ствари да кажемо да је постао не-
видљив. Шта би то иначе значило? Да је светитељ пре постојао,
а сада не постоји? Свете људе увек прати велика благодат и оба-
вија их тиха светлост којој не може да се приближи зло. Зауста-
вља се. И све око њих је потчињено благодати Божијој. И зло
има свој невидљиви круг који не може да одоли сталном при-
тиску добра, и њему, добру, све се потчињава.

едном када сам видео старца ка-

Бо1ородица ко се моли пред иконом Богоро-
дице Ивиронске, упитах га:
- Старче.зашто Богородица ни-
је проповедала у Грузији? Та овде јој се задесило наследство!
- Она је Царица Неба и Земље. Господ није хтео да она иде
од врата до врата.
 216

Један свештеник је очајавао над Грузијом због њеног вели-

>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИЈСКОГ

ког искушења и пада. Погружен у своју велику жалост и бригу

оде у Самтавријски манастир. Отац Гаврило га строго погледа
и најодлучнијим гласом му рече:
- Како си уопште могао да помислиш? Да ли је икако могуће
да би Царица Неба и Земље икада напустила своје наследство?
Када је то чуо, свештеник преклони колена и затражи опро-
штај.
- Брате, не од мене. Иди затражи опроштај од Богороди-
це! - И загрли га.

Отац Гаврило је говорио да Пресвета Богородица може да

се јави са Младенцем Исусом на рукама или сама.
- Али јављање о коме ћу сада да вам испричам још се није
догодило. И ако се догоди, то ће бити један једини пут на Зе-
+

мљи: Пресвета Богородица држи на рукама Младенца Исуса

ЧОВЕК Бо>|<И )И

Који истовремено стоји поред ње одрастао као Спаситељ. Ако

је одрастао, како је онда и Младенац? И ако је Младенац, како
је истовремено и одрастао? Хајде, погодите сада шта сам вам
испричао! - Заврши старац и топло се насмеја.
Јуродиви

- Богородица никоме неће опростити губитак Абхазије. Када

је у Тбилисију почео рат, отишао сам у храм Кашвети и молио
Господа: „Да се не би више крви пролило, узми мене, Боже мој”,
али Он ми одговори: „Ти ћути, Гаврило”.

- Када је Богородица била на Земљи, поред људи, они нису

схватали колико велика је била, да је била ЦарицаНебаи Земље!
А ви који седите поред мене, још не знате ко сам ја...
 217

олика је увреда и хула када Јо-

Јосиф и Јаков сифа називају Маријиним му-
жем. Треба да кажемо да је био за-
ручник. И када кажу „брат Господњи
по крви”, онда ја не верујем у Христа. Треба да кажемо „Јосифов
син” или просто „брат Господњи”.

ако је то чудно, старче, колико

БлаГодашни се људи мењају када дођу к ва-
дарови ма! Која то сила дејствује? Како се
то дешава?
- Господ ми је, чедо моје, подарио такву способност да из-
вадим свако зло које улази у човеков ум. А да у њега стављам
оно што је потребно за Царство Небеско. Како могу некоме да
откријем шта ће га снаћи, или шта знам о њему? Ја знам од Бога
шта чека сваког човека. Али да то кажем? Треба ли? Можда то не
би поднео, па зар да га уништим? Једино могу да му кажем: „Чедо
моје, чека те искушење”. Да га упозорим, да га укрепим. А дао ми
је Бог и ту способност да могу да сачувам човека од неког таквог
искушења. Један верујући може да има од Бога благодатни дар
пророштва, али треба да зна како да се њиме користи. Многи
монаси који воде рат са злим помислима одагнавају их са много
труда, напора и борбе. Али апостол Павле је доспео до најве-
ћег духовног узраста и његов свети ум је одмах изгонио лукаве
помисли. Није их примао. Свети Јован Богослов је напорним
подвизавањем доспео до истог узраста. Али зла помисао никада
није прошла кроз ум Пресвете Богородице.

едном је митрополит Данило пре-

Смирење тресао питања начина и услова
живота у Самтавријском манасти-
ру. Једна монахиња је тада нашла
прилику да му се пожали на игуманију. Чим ју је чуо, о. Гаври-
ло јој приђе и рече:
- Зашто тако говориш о игуманији? Како се усуђујеш? Од-
мах да си ућутала!
 218

А онда се окрену митрополиту и рече му веома гласно:

- Води рачуна о њој! Она је за жаљење!
Сви су га без речи слушали. А он се одједном окрену и сиђе
низ степенице. Митрополит је био запрепашћен. Касније је рекао:
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Гдврилл ГруЈИЈСКОГ

- Ама шта је ово? Једно сам хтео да урадим, друго сам од-
лучио.
Отац Гаврило му
је променио мишље-
ње, као да је преко ње-
га примио заповест од
Бога!
И заиста, смирење
је основ свих врлина.
Благодарећи смирењу
побеђујемо многе жеље
које непрестано опсе-
дају човека и одводе га
у грех.
+
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<ИЈИ

Отац Гаврило се свуда и увек смиравао. Својим саможртво-

вањем давао је лекције из смирења. Који себе понизује узвисиће
се (Лк. 14,11). Говорио је:
- Добро је да присиљаваш самог себе да, на пример, опереш
ноге свом ближњем. Али истинско смирење је када волиш чо-
века толико да ти се сама од себе рађа жеља да му опереш ноге.
Смирење и љубав иду увек заједно!

- Смирене никакво искушење неће потрести. Бог им је дао

благодат. Према свим људима се односите са смиреноумљем,
љубављу и добротом, врлинама без којих нико неће ући у Цар-
ство Небеско.

Једном старац упита једно своје духовно чедо:

- Како си, брате?
 219

- Како да будем, оче, када је и ђубре боље од мене. - Одго-

вори му он.
- Бог баш такве љуби! - Одговори старац.

Једном нам је показао Христову икону, па нас упита:

- Ко је изображен овде? Знате ли ко је Он?
Сви смо га збуњено гледали.
- Како да не знамо! Сви знају да је то Христос.
- А ко је Христос? Он је Бог. Кад бисте бар познали Христа.
Кад бисте Га бар разумели! - Рече нам сузних очију. - Спаситељ
није дошао са звоњавом звона. Памтите то добро. Бог не воли
раскош. Христос је био једноставан човек. Носио је једну ко-
шуљу коју му је изаткала Богородица. И кад год би се та једина
кошуља поцепала, она би му је закрпила! Када је Спаситељ био
мали, играо се учећи се код Свог оца дрводељском занату. По-
магао му. И ја сам хтео да подражавам Христа, па сам изучио
дрводељски занат. Целога живота једино што желим је да се
сјединим са Христом.

Упита отац Гаврило једног верујућег:

- Кад би на улици срео Христа, шта би радио?
- А шта бисте ви радили, оче?
- Ја бих поред Христа почео да лајем и да скачем као пас.
Кад већ јесам Његов пас и лајем. Али пас је бољи од мене. Он
није грешник, а ја сам велики грешник! - Па заплака.

о срдачног покајања долази ка-

Покајање да се, након разрешне молитве
после исповести, гнушаш греха и не
чиниш га више. Када се својим ср-
цем покајеш могу и да ти не потеку сузе. То је чак и пожељни-
је, него да плачеш на исповести а после да поновиш исти грех.
То онда није срдачно покајање. Наравно, ако твоје искрено по-
кајање прате и сузе, утолико боље. Сузе обично очишћују од
 220

греха. Али то се односи на вољна сагрешења. Невољна нико не

може да избегне и треба да их издожимо на својој исповести.
Топло срдачно покајање очишћује душу од греха, подиже па-
>|<И ВО Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈСКОГ

лог човека и дарива његовој души олакшање. Прича се да се

једна блудница покајала и одлучила да промени живот и по-
стане монахиња. Међутим, на самим манастирским вратима
она изненада умре. Када је њена душа стала пред Господа, за-
једно са анђелима и демонима који су одмеравали њене грехо-
ве и врлине, нису нашли никаква добра дела. Тада Господ рече:
„Ја сам је узео из овога живота. Да је нисам узео, постала би мо-
нахиња. Многобројни су њени греси, али ја сам узео у обзир
њену одлуку да принесе себе на жртву”. Према томе, искрено
покајање очишћује душе од грехова и помаже им да задобију
Царство Небеско.

Једном је о. Гаврило путовао са једном монахињом и изве-

сним мирјанином. И онако, без неког повода, старац поче да
+

набраја своје грехове. Није прекидао свој монолог током целог

ЈурО ДИ ВИ ЧОВЕК БО>|<И)И

путовања. Монахиња тада помисли: „Ја сам га сматрала светим

човеком и шта је он на крају крајева?” Мирјанин се, међутим,
потресао, јер је слушао сопствене грехове! И тако му се пробу-
дила савест и он се покаја.

- Неколико минута пре но што заспиш, добро размисли о

свом понашању, о томе шта си радио целог дана, шта ти се ни-
је свидело, које си грехе починио, шта није требало да кажеш.
Положи рачун самом себи. Увек треба да си на опрезу са самим
собом. - Говорио нам је старац.

- Све док сам у животу, ја сам и грешник, - говорио је ста-

рац и хтео је да сви видимо „брвно у свом оку”38. Веома често је

*• Види:Мт.7,4-5.
 221

понављао речи песника Давида Гурамишвилија: „Боље је кајати

се на почетку него на крају”.

Многи се сећају оног периода када је о. Гаврило напуштао

своју келију и ишао улицама Тбилисија да буде водич душама
које су изгубиле свој пут. Једном, скочи као муња, проби се кроз
мноштво и нађе се поред једне жене која је полугола на улици
њихала куковима веома задовољна што привлачи мушке погле-
де. Шутну је снажно отпозади. Девојка се запрепашћено окрете
и још више се збуни када пред собом угледа монаха како клечи
пред њеним ногама и плаче.
- Образе Богородичин, на шта то личиш? - Рече јој горко.
Сузе одмах потекоше низ девојчине образе. Старчеве тужне
речи су је освестиле и довеле до покајања.

Отац Гаврило је могао одмах да схвати да ли је неко желео

зло другоме и откривао то. А свима онима у чијим срцима се
укоренило зло, а хришћани су били само по имену, показивао
би Јуду и горко плакао.
- Мислиш ли да не знам зашто си дошао овамо? Тешко
онима који се плаше смрти. О кад би ме бар убили. Једном ће
то учинити. Човек треба да се плаши пакла, а не смрти. Јуда је
живео поред Христа, али се упропастио. Да Христос није можда
вас ради био распет? Ко те изда у малим стварима, неће оклевати
да то учини у великим! Штета је да човек оде у пакао. Покајте
се. Покајање брише све грехове.

Једном сам му рекао да не успевам да плачем због својих

грехова. А он ми одговори:
- Неки плачу од жалости јер им не долази покајаше.
Дуго сам размишљао о тим речима и отада никада нисам
заборавио да размишљам о покајању за сваки свој грешни по-
ступак.
 222

Један свештеник прича:

„Пожалио сам се старцу Гаврилу да не могу да задобијем
ГруЈИЈСКОГ

покајање и он ми одговори:
- Немам покајања јер не желим.
Након неког времена у мени се пробудило осећање покајања
које је полако јачало и откривало ми сву дубину моје духовне
Гдврим

болести. То осећање је постајало све интензивније до те мере

да нисам могао да једем. Моје стање је било налик на стање чо-
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ

века који изненада губи неког свог и који од бескрајног бола не

може ни да једе.”
тарац је међу особито значајне
Послушносш врлине, осим страха Божијег,
убрајао и послушност као једну од
најважнијих. Увек је говорио да по-
слушношћу можеш доспети до мудрости Божије, али да је и за
послушност потребна велика мудрост. Једном је питао једног
свог веома доброг послушника:
+

- Је ли истина да треба у свему да ме слушаш?

Ч О В Е К Бо ији

- Да, оче Гаврило.

- Велико безумље! Ако ја паднем у провалију, да ли ћеш
$

поћи за мном?

- Благослов Божији има сваки човек. Један свети монах

Јурод и ви

је свом искушенику рекао: „Иди у башту и посади овај купус

наопако.” Искушеник помисли: „Од старости више не зна шта
говори”. И посади купус онако како је он мислио да је правил-
но. Купус, међутим, није напредовао. Зато му монах рече: „То је
резултат непослушности”. Искушеник затражи опроштај, па оде
и поново посади купус, али наопако и купус се разлиста. „Сада
је то резултат послушности”, рече монах.

Када су старцу донели на дар нешто јабука, он рече мати

Параскеви:
 223

- Направићемо пекмез, али их скувај са коштицама.

Али она не послуша. Мислила је да ће пекмез тако ускисну-
ти. Скувала их је, дакле, онако како је мислила да треба, то јест
без коштица. Међутим, пекмез се убрзо сав покварио.

Када је неко старцу донео тридесет јаја, он је тражио да

овај узме назад петнаест, али верујући није хтео. Онда их је о.
Гаврило бацио!
- Нисам могао да једем плод непослушности. - Прокомен-
тарисао је тужно.

Једном је старца посетио неки манастирски искушеник да

га пита за савет око разних проблема. Отац Гаврило му понуди
мало јела, али овај је одбио. Нешто касније му опет предложи
да нешто поједе, али искушеник ни овога пута не пристаде,
тврдећи да је већ јео. Тада га старац строго изгрди и избаци из
келије. После смо питали старца:
- Шта је скривио па сте се наљутили на њега?
- Како да га посаветујем? Он је непослушан. Молио сам га
да једе, и он ме одбио. Како онда да разуме све остало што бих
му рекао?

Давид Конџарија се сећа:

„Једном је старац у Самтавријском манастиру натерао не-
ке представнике владе да преклоне колена. Ја сам се зачудио и
помислио: «Ма како да они клекну?» Тада ме старац погледа
и позва. Када сам дошао к њему, он и мени рече да клекнем. Ја
сам то, међутим, одбио не знајући тада још шта је послушност.
- Нећу да клекнем, - одговорих му.
- Клекни, - рече ми.
Тада су ми колена одједном попустила и пао сам на земљу
таквом силином да сам разбио чело. Све док није затражио да
устанем, нисам то могао сам да учиним.”
 224

Нана Мерквиладзе прича:

„Мој брат је имао дуг, па је одлучио да прода свој ауто-
>|<ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОГГАВРИЛАГРУ5ИЈСКОГ

мобил, али није могао да нађе купца. Оптерећена проблемима

своје породице отишла сам код о. Гаврила. Нисам стигла старцу
још ништа да кажем, када ме он сам упита да ли знам некога ко
продаје аутомобил, јер је манастиру један потребан. Ја сам се
обрадовала и одмах му испричала за мог брата који је хтео да
прода свој ауто, али нико неће да му да онолико новца колико
он тражи.
- Нека довезе ауто сутра у манастир и даће му колико тра-
жи. Тако ће примити благослов и он и његова породица. - Рече
ми старац.
Радосна сам се вратила кући, али, на моје велико изненађе-
н>е, мој брат је одбио да преда аутомобил манастиру правдајући
се да му је баш тих дана потребан. Неколико дана касније мој
брат је био ухапшен. Отрчала сам код о. Гаврила забринута и
+

потиштена, али пре но што сам ишта рекла, он ме упита:

- Чедо моје, знаш ли шта се догодило у манастиру?
ЈУРОДИВИ ЧОВЕК БО$ИЈИ

- Шта, оче Гаврило?

- Познајеш ли нашег лекара? Хтео сам да му се захвалим
због његовог труда око мене, па сам му рекао да изабере једно
од 2 јарета која су даровали манастиру и да га одведе кући. Он
се сложио, изабрао једно, везао га, али се касније предомислио
и одлучио да га узме други пут. Али знаш шта се десило? Јаре
које је изабрао је цркло. А знаш ли зашто? Зато што лекар није
послушао савет монаха.
Тек тада сам схватила да је он говорио о мом брату.”

еки човек огорчен због пробле-

Трпљење ма и тешкоћа са којима се борио
у животу рече о. Гаврилу:
- Не могу више да издржим. Шта да радим?
- Треба у свему да имаш трпљења.
- Како ви.оче Гаврило, издржавате толику неправду?
 225

- Ја сам увек трпељив, - рече, па додаде смејући се: - И сада

сам трпељив. За све кажем толико пута „Благодарим Ти, Господе”,
колико има шљунка у мору и звезда на небу.

едног поднева док сам јео, рече

Пост ми стаРаЦ-
- Како да једем пре но што се
ваљано појаве звезде на небу? У ма-
настиру треба да једеш једном: предвече. И то се сматра не-
прекидним постом, шта год да поједеш. Тако је боље, тако су
установили свети оци. Претерани пост је од ђавола!

- Ко је победио језик и стомак налази се на правом путу.

Пост јеједно,а глад друго. НеГо иштите Царство Божије, и све
ово ће вам се додати (Лк. 12,31). Када једеш, треба да мислиш на
гладне, болесне и сироте. Овде је рај. Али од монаха се тражи
да се моли и док једе.

Једна монахиња нам је испричала:

„У Самтавријском манастиру разговарале смо ми монахи-
ње и искушенице међу собом о томе колико се подвизавамо и
колико се умарамо. И рекле смо између осталог: «Ма да ли је
требало да постимо и понедељком?»
Када смо завршиле разговор, приђе нам о. Гаврило и рече:
- Добро, пост средом и петком разумем. Али ова) пост по-
недељком ко је установио? Хајде сад брзо идите да једете, нека
вам је разрешен пост. - Заповеди нам.
Био је понедељак и ми смо јеле прекршивши пост. Дође
среда. Опет смо ми монахиње биле заједно. Опет нам приђе
отац Гаврило:
- Децо моја, петак је дан распећа. Разумљиво. И средом је
разумљиво. Али с мојим благословом једите данас! - Опет нам
заповеди.
 226

У петак смо се сакриле. Његова молитва пробудила је на-

шу савест и након те згоде држале смо пост понедељком без
роптања.”
^ИВОТИПОДВИЈИСВЕТОГГдврИмГруЗИЈСКОГ

Када је о. Николај Макарашвили упитао о. Гаврила шта је

пост, старац му рече:
- Одмах ћу ти објаснити. - И поче да га подсећа на његове
грехове из детињства и да га уз то вређа.
Касније нам је о. Николај причао како од срамоте није знао
шта да каже и да је плачући пао на колена. Тада се о. Гаврило
промени. Осмехну му се и рече:
- Дођи сада да једемо и да се веселимо, Никола.
Отац Николај му, међутим, одговори да се осећа веома лоше
и да не може да једе. Тада разумеде одговор на своје питање. То
је пост: када осећаш толико кајање за своје грехове да забора-
вљаш на глад.
+ЧОВЕК БО$И)И

Једна верујућа самољубиво и самоутоднички рече старцу:

- Оче Гаврило, овај пост сам држала боље у поређењу са
осталим постовима.
- Како си то издржала, чедо моје? Ја сам четрдесет годи-
на монах и нисам постио како ваља. Можеш ли, можда, да ме
научиш? Пост је био оно што је чинио свети Шио-Мгвимели.
Ју р о д и в и

Шездесет дана је непрестано плакао и не би ништа јео да га Бо-

городица није зауставила: „Доста, стани!” Монаху је довољна
једна просфора. - Објаснио је на крају старац.

Последње седмице васкршњег поста дође Један мирјанин

и поносно рече:
- Старче, овај пост сам држао без уља!
А старац му, као да га није чуо, рече:
- Чедо моје, данас су ми донели на дар неко уље, али ја нисам
могао да докучим његов укус. Можда да га ти пробаш?
 227

Пошто га је тако натерао да проба доста уља, на крају му

строго рече:
- Ти си мирјанин. Ко ти је рекао да постиш без уља цео пост?
Такво понашање неке доводи до гордости.

Кетевана Бекаури се сећа:

„Једном сам за време божићног поста отишла на вечеру
поводом рођендана једне моје пријатељице. Не сматрајући тај
пост толико строгим, јели смо и мало се забавили, уз музику и
плес. «Да нас сада старац види, шта бисмо радиле?» Говорили
смо међу собом и смејали се. Сутрадан смо отишли у Мцхету и
чим смо ушли у његову келију, он нам једноставно рече:
- Овај постјерадостан. Неки ударају у бубњеве, неки играју,
а неки певају.
Посрамили смо се много и покајали због своје површности.
Он је строго постио. Свакога дана је умртвљивао своје тело по-
стом и бдењем.”

Породица оца Гаврила сећа се да се он закључавао у своју

собу и месецима није узимао храну. Често су га виђали прете-
рано мршавог од строгог поста. Говорио је:
- Како да разменим љубав према отацбини за храну? Ако
ми тањир пасуља није био довољан раније, сада ми помоћу Бо-
жијом, не треба ни једна векна хлеба годишње.
Нико никада није видео оца Гаврила да једе. Само је неко-
лико месеци пре спавања попио мало воде. Стављао је храну у
тањир само и једино да ми то видимо. Касније га је делио другима.
- Знате ли колико људи немају хране и гладују? - Говориоје.
А када су га молили да једе, он их је умиривао:
- Мој организам то не може да издржи. Шта да радим?

Једном ми рече:
- Целог свог живота гладујем. Немој у томе да ме подража-
ваш. Предвече да једеш, то је добро. Шта ја пијем и једем тиче
 228

се само мене и никог другог. Али треба да једеш толико колико

да утажиш осећање глади. Неки људи немају стомак, него буре.
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИ ЈС КО Г

Једнога дана пре спавања затражио је супу.

- Само две кашике. Не хвата ме сан од глади. Можда ће ми
то помоћи.

- Један свети отац је јео десет пута дневно, а имао је поред

себе искушеника, који је јео само једном дневно. Позвали су их
једном на вечеру, а искушеник, пошто већ беше јео, рече да је
сит. Монах се зачуди: „Али то не може бити”. А искушеник му
одговори: „Свети оче, ти једеш десет пута дневно и зато ти је
чудно.” А монах му рече: „Ја сам увек гладан, јер своју храну узи-
мам сваки пут по мало. А ти једеш једном и заситиш се.”
+

Отац Гаврило је увек кувао оно јело које се допадало посе-

Ју р О Д И В И ЧО ВЕК Б с ф Л Ј И

тиоцу и будило му жељу за јелом. Када су му предлагали да и

он једе, одговорио је:
- Ја се храним вашом љубављу.

Када је моја жена била трудна, питао сам старца да ли треба

да строго пости.
-Којејош чуо да пости [по типикупоста] жена која је трудна
или доји дете?

тац Гаврило је често омладини

Уздржање објашњавао значај уздржања и
учио младе како да контролишу сво-
ја осећања. Када сам га једном упи-
тао шта значи гледати некога на лукав начин, он ми је објаснио:
- Па ето, овде те спречава место на коме се налазиш. Али
ако ти се деси у шуми и ти не попустиш својој жудњи, то значи
 229

да ниси починио грех. Али ти си мушкарац. Дошло ти је време.

Имао си природну потребу - и то је благослов од Бога [што си
успео да не подлегнеш на делу својој жудњи]. И зато се подвизаваш.
Најважније је да не паднеш у грех гордости, који је већи грех
него телесне помисли и жеље. Ниси Бог да те ништа не боли. Кад
човек не би имао ни једну жељу, рекао би „Шта ће ми Бог?” Али
Господ све то допушта да би човек сам изабрао свој пут ка Богу.
Током васкршњег поста када међу супружницима само један
пости и хоће да се уздржава, а друти има жељу, онда је боље да
се приближе једно другом, него да се распадне породица због
тражења другог партнера.

- Неки кажу „побегло ми око”. То је лаж! Ако ти душа не

жели, не гледаш. Очи су огледало душе. Ако монахиња из радо-
зналости прати погледом ко улази у манастир, она се онда још
није одрекла себе.

- Неки тврде да их не мучи жудња за женама. Каква бе-

смислица! Све док постоје разлике међу половима, постојаће
и телесне жеље. Неки мушкарци су рођени као евнуси, друте
су пак људи учинили евнусима, као што је било код Турака.
А неки су то постали сами, ушкопивши сами себе. Знате ли
шта то значи? То значи да имаш телесну жељу, али трпиш ради
љубави Христове. То је веома мучно и тешко. То се односи на
монахе који својевољно трпе. Телесна жеља није ништа особи-
то. Како дође, тако и прође. Када ври вода у лонцу и поклопац
тандрче, ти склониш поклопац и пара изађе. Тако ће и Господ
уклонити телесну жељу када је потребно. Девственост је вред-
на Божије похвале, али ако све остало у животу не чините с
љубављу,онда вам та врлина неће ништа помоћи. Баш као што
је оних пет лудих девојака остало изван Царства Небеског. Ја
знам једнуједину потпуно девствену жену: Пресвету Богоро-
дицу! Зато што све жене на овој планети имају телесне жеље
и муче их помисли.
 230

Једно од његове духовне деце се сећа:

„Једном приликом је отац Гаврило оставио мене и још једног
ивотиподвијисветогГаврилаГрујијског

монаха на кратко у својој келији и рекао нам:

- Не мичите се док се не вратим. Овде је све што вам треба.
Ако хоћете можете и да поједете нешто. - Рече и оде.
Монах је био на строгом посту и није се ничим послу-
жио, али је мене подстицао да поједем нешто. У почетку сам
мислио: «Кад већ монах не може ништа да једе, хајде да му и
ја правим друштво.» Напослетку, међутим, нисам могао да
одолим укусним залогајима који су били преда мном, па сам
се послужио. Опет сам, међутим, покрио тањириће као што су
били и одахнуо с олакшањем. Убрзо се вратио о. Гаврило, брзо
опет открио послужење и изашао. Било ми је веома криво што
нисам из љубави према свом ближњем могао да издржим и
што се нисам уздржао од своје жеље. О, како је о. Гаврило мо-
^

гао томе да се обрадује!”

+

а о. Гаврила породица је била све-

Јуродиви човек Б о$ ији

Породица тиња јер у њој кроз подвиг тре-

ба да расту душе које ће славити Го-
спода и служити Му. Сваки разговор
који би могао да направи раздор у породици Старац је сматрао
нарушавањем њене светиње. Једном га је једна жена упитала:
- Мој муж треба да иде у Холандију да ради. А ја нећу да
идем! Шта да радим?
- Добро је што нећеш, али куда иде твој муж треба и ти да
идеш. Ако се породица распадне, то би била много већа несре-
ћа. - Одговори јој о. Гаврило.
Она је послушала старца и када је неколико година касније
дошла да га види, захвалила му је јер је благодарећи њему њена
породица ојачала. Поврх тога, открила нам је да је увек са собом
имала фотографију о. Гаврила и да их је она увек упозоравала
на предстојећа искушења тако што би се згужвала, а када би
тешкоћа прошла, она би опет постала глатка.
 231

Једном сам се пожалио о. Гаврилу:

- Шта да радим? Моја жена ме не слуша!
- Не смета! То се дешава у готово свим породицама. Нај-
важнија је љубав. Ако имате љубави, разумећете једно друго и
слушаћете једно друто.

Веома често су старцу постављали ово питање:

- Могу ли родитељи да се надају да ће милостиви и благи
Господ да сједини са својом децом све оне који су због неких
грехова од њих били одвојени?
- Ако се ваше дете преобрази у змију, зар се нећете потру-
дити да га отерате? Овде су ствари, међутим, много озбиљније.
Упркос свему томе, родитељи никада не треба да престану да
се моле за своју децу.

За о. Гаврила старање за породицу и њене чланове је имало

велики значај. Говорио је:
- Ако је неки члан породице болестан и о њему се стара
његов сродник, тај сродник не мора да иде на свету Литургију.

Једном сам замолио старца да се помоли за једну госпођу која

је била болесна и много се злопатила. Нисам рекао ништа више
од тога. Отац Гаврило је схватио да је жена неверујућа и рече ми:
- Она неће да схвати. Како онда да јој помогнем? Међутим,
такви родитељи могу да се спасу молитвама њихове деце.
И заиста, молитвама о. Гаврила син те жене је почео да ве-
рује, постао црквен и узима учешћа у Светим Тајнама Цркве!

Једна жена, која дуго времена није могла да добије дете и

лекари су искључили могућност да ће га икада добити, дође код
о. Гаврила да се посаветује. А он јој веома строго рече:
 232

- Док се не венчате у цркви немојте долазити овамо. Дођите

опет после венчања.
И заиста, чим су се супружници православно венчали, до-
ГаврилаГ?ујијског

били су дете.

Према о. Гаврилу за човека постоје само два животна пута:

породица и монаштво. Оба та пута сједињује велика вера. Често
је говорио да је породица мала црква.
$ ивотиподвијисветог

Једном приликом, када су га питали да ли је грех да неко прво

стекне породицу, па онда постане монах, о. Гаврило је одговорио:
- Мало ли је епископа који су имали породицу, па су после
примили монашки постриг? И у породици и у манастиру циљ
је да се спасеш.

Једна жена која је доживела личну трагедију, провела је го-

дину дана у Самтавријском манастиру и припремала се да по-
стане калуђерица, али је због тешке болести била принуђена
+

да напусти манастир. Много се растужила и забринула због

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Б сф А ЈИ

таквог развоја ситуације и када је дошло време да оде, крену

онако тужна да се опрости са о. Гаврилом. Он ју је умирио сво-
јим уобичајеним хумором:
- Не бој се. Можеш се спасити и продајући сладолед у парку!
Али онда, веома озбиљна лица подиже један камичак и ба-
ци га:
- Твоји греси су као камичак у океану милостивости Го-
сподње, - па показујући манастирску куполу додаде: - Али ово
је нешто велико!

Отац Гаврило рече трудној жени:

- Дете чује и зато треба већ сада да му говорите о Богу и
тако да га одгајате.
- Ма шта кажете, оче Гаврило! Како је могуће да дете чује
уутроби своје мајке?
- Значи не верујете у то?
 233

Па окренувши се према мајчином стомаку, рече:

- Еј? Зар ти не чујеш реч Господњу?
Тога часа дете поче тако снажно да се рита у мајчином сто-
маку, да се она побуни:
- Дете ми не да мира. Могу ли, молим вас, да изађем мало
напоље?

Отац Гаврило је био директан и строг према оним људима

који су имали одговорност према другима. Једна жена му се
пожалила:
- Много сам забринута за мога сина и мужа. Шта ће са њи-
ма бити? Нису блиски Цркви. Стално размишљам шта ће им се
десити у будућности. Хоћу да их доведем к вама.
Отац Гаврило јој се прво љубазно обрати:
- И ја бих желео да их упознам, али шта сте ви по занимању?
- Ја сам наставница.
Када је отац Гаврило то чуо, строго јој рече:
- Знаш ли ти шта си? Знаш шта је посао наставнице? Знаш
ли колико је велика наставница пред Богом? Зар се само за своју
децу бринеш? А остала деца те се не тичу? Како ћеш полагати
рачун пред Господом? Према сваком детету пред Богом имаш
обавезу и Он ће од тебе тражити да за свако дете положиш рачун.

една млада девојка која је прове-

Монах ла у манастиру једну седмицу, из-
или ожењен? разила је старцу своју жељу:
- Хоћу да останем у манастиру.
Шта да радим? Дајте ми неки савет. Ја не могу да докучим шта
је воља Божија.
Старац јој мало љут рече:
- Као прво: зашто су ти допустили да останеш у манасти-
ру више од три дана? Три дана је довољно да видиш поредак
ствари. Како ја да те посаветујем? Ако пред собом имаш вино
и воду шта би попила?
- Не знам, одговори девојка.
 234

- Ако не знаш, како ја да ти кажем штаје воља Божија? Зар се

не сећаш речи Господњих: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне
себе иузме крст свој и за мном иде (Мк. 8,34). То је изнад свега.
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГРУЈИЈСКОГ

Верујућа жена прича:

„Без размишљања дала сам Господу обећање да ћу постати
монахиња. То ме много мучило. Мој духовник ми је рекао да сам
се обавезала Господу и да је требало озбиљније о томе да раз-
мислим. Тако сам отишла о. Гаврилу. Док сам чекала са другим
посетиоцима у његовој келији чула сам га како пита?
- Дешава ли се нешто?
Мало касније он понови питање. Уследила је тишина. Једна
жена која је требало да крене, устаде да узме од њега благослов
за «срећан пут», и да се врати у село.
- Како да ти благословим пут? Човек самог себе благоси-
ља исправном одлуком. Онако како кренеш, такав ће ти бити и
пут. Господ је човеку дао слободну вољу. Откуда мени право да
+

кажем да идеш овако или онако?

Ју р О Д И В И ЧОВЕК Б О $ И ЈИ

Одмах сам схватила да су те речи биле мени упућене! Убр-

зо смо сви изашли из келије, јер је старац осећао малаксалост.
Касније, када се старац већ упокојио, још увек мучена истим
питањем, отишла сам на његов гроб. Остала сам тамо дуто време-
на молећи га да ми да одговор у вези са мојим обећањем. Нисам
могла својим ушима да верујем када сам зачула мати Параскеву
како једном момчићу говори тачно те исте речи! На крају је рекла:
- Отац Гаврило никоме није категорички рекао који пут
треба да следи.”

Отац Гаврило је увек на најбољи начин саветовао све оне

који су срцем желели да се приближе Христу. Он сам је био сло-
бодан. И то је тражио од свих, да слободно следе пут Господњи.
Сваком јерарху је указивао части које му припадају. Ословљавао
их према чину. И ако би му неки свештеник направио метанију,
учинио би то исто говорећи: „Христос посреди нас”.
 235

тац Гаврило је гајио нарочиту љу-

М.онаштво ^ав пРема монасима. Радовао би
се што их види и разговарао би са
њима прилично дуго. Када је једном
о. Николај Макарашвили чуо за херојска дела неких Грузијаца,
усхићено је узвикнуо: - Ах, колико јунака је имала Грузија!
- И шта с тим? Они су били јунаци. Али ти си монах. И до-
бро запамти да на свету нема већег јунаштва од тога да неко
постане монах. - Умешао се старац.

Када је требало једну монахињу да преместе у други мана-

стир, старац се много растужио:
- Изгубиће све што је овде научила, а тамо неће добити ни-
шта. У стара времена оци нису чак ни келију мењали.

Увек је за време нечијег монашког пострига плачући мо-

лио Господа да [замонашене] укрепи Својом благодаћу, а њима
је говорио:
- Млада си, чедо моје. Да ли ћеш моћи да издржиш? Мона-
хиња је налик на анђела који треба да прође кроз огањ.
Онда би је загрлио, дао јој благослов и храбрио:
- Хоћеш да будеш монахиња, је ли? Види какву смо само
сестру нашли! Приђи Господу! Да се, можда, не плашиш? Не
заборави ме у својим молитвама. Понеси свој крст до Голготе!
Заступао је мишљење да ни једна девојка не би требало да
постане монахиња пре тридесете године јер је исувише млада
и можда не би могла да издржи подвижнички живот.

Манастирски живот је тежак и монашки пут је узан и напо-

ран. Монаси и монахиње долазе у директан сукоб са кушачем.
Носећи тако тешко бреме, игуманија се једном пожали старцу:
- Не могу више, оче Гаврило! Треба да скинем свој крст
[мисли на игуманство].
 236

Старац јој не одговори одмах. Окрену се према иконама и

после неколико тренутака јој рече:
>(<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИЈСКОГ

- Имај трпљења,сестро и мати. Не скидај сама свој крст. Онај

ко ти га скине имаће и одговорност. Мислиш ли да патријарх
нема проблема? Ти не знаш колико је тежак патријархов крст.
И шта он треба да ради? Многа те искушења чекају. Бог ће те ба-
цити у пећ огњену да би те прекалио, да би те очеличио, очистио.
- Шта да радим? Када им упутим примедбе, неке сестре се
одупиру. Уместо да се покају за своје грехе, оне падају у осуђива-
ње. Да није можда боље да им ништа не говорим? Да не придајем
значаја? Па да раде шта хоће? Бог све види!
Старац се замисли за тренутак, а онда јој строго рече:
- Али ти си игуманија! Опрости ми, сестро и мати. Понела
си крст игуманије и Бог ће те казнити ако им не упућујеш при-
медбе које су потребне. Мораш да им укажеш на њихове грешке.
То је неопходно. Осуђивање је друга ствар. Како да затвараш
очи пред грешним поступком? Ти треба да им покажеш шта је
исправно и оне треба то да спроводе. Ако то не чине, Господ ће
+

од њих тражити да оправдају своја дела.

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<И)И

- Ако хоће да истерају монаха из манастира, треба он сам

да замоли да га не истерају. Али ако то учине, треба да замоли
да га врате назад. А ако га не врате, треба да се моли да га вра-
те. Али манастир без светога старца је само обичан живот у
заједници. Добар монах треба да има срце са цртом девојачке
нежности! И ако овде не проживиш огањ паклени, како ћеш се
наћи у Царству небеском?

Један мирјанин га је питао о разним стварима у вези са мо-

нашким животом:
- Због чега те све то занима? - Чудио се старац.
- Онако, без неког особитог разлога, - одврати овај.
- Онда немој да ме питаш. Јер, ако ти одговорим, већ ћеш
имати знање и бићеш обавезан да сходно томе поступаш. Ако то
 237

не будеш чинио, бићеш кажњен. Којије знао... и није ...учинио...,

биће много бијен (Лк. 12,47). У последње дане тражиће се од мирјана
само да творе десет заповести да би се спасли. Монаси, међу-
тим, треба да живе према правилима Јеванђеља да би се спасли.

Дође једном к старцу једна искушеница која га замоли да јој

да благослов да се врати кући. Отац Гаврило је подсети да неће
да да благослов никоме ко напушта манастир.
- Зашто, оче Гаврило? Зар не могу да живим у свету по ма-
настирским правилима?
- Ма како можеш да будеш у шуми и да те не поједу вуко-
ви? - Одговори јој.
А онда јој рече да клекне и са упаљеном свећом изнад њене
главе дуто се молио.

Отац Гаврило се много жалостио када монаси не би носили

грузијску горњу мантију. Показивао је икону светог Шио-Мгви-
мелија и говорио:
- Некада су се грузијски монаси овако облачили. Монаси
и монахиње треба увек да се носе онако како су били одевени
када су примили постриг.

Отац Гаврило је петнаест година трпео неподношљиве те-

лесне болове, али то никада није показао. Живео је у великом
сиромаштву, али је за све благодарио Господу. Ишао је у старој
искрпљеној одећи и имао обичај да каже:
- Монаси и монахиње треба да живе уједноставности. То је
велико милосрђе Божије. Христос је био једноставан и познали
су Га по Његовој мудрости и смирењу.

Једнога дана после Литургије, три великосхимне мона-

хиње су изишле у порту Самтавријског манастира и стојећи
 238

разговарале. Отац Гаврило викну осталим млађим монахињама

које су се нашле у близини:
- Зашто стојите тако? Идите и донесите им столице. Где вам
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

је поштовање? Оне су великосхимнице!

Једном, када се у његовој келији окупило много његове ду-

ховне деце, једна девојка је села поред о. Гаврила. Осећала се
срећном што седи поред светога старца. Изненада се о. Гаврило
окрете према њој и рече јој:
- Упозоравам те да никада не седиш близу монаха, јер је
огањ и може да те опече!
Девојка поцрвене од стида и направи покрет даустане, али
старац је умири: - Остани сада, не смета. Само ти држим лекције.

Хтео је да монахиње навикну на строги манастирски живот.

Вежбао их је трпљењу и послушности. Говорио је:
+

- Боља је једна добра мајка, него једна рђава монахиња!

Б о >|<и ј и

Отац Гаврило је много патио због своје земље. Када би га

човек

обузела сета због Грузије, звао би мати Параскеву која се старала

о њему и молио би је да му пева успаванку „Јавнана”. Та сетна
мелодија га је подсећала на бол Грузијаца.
)у р о д и в и

- Тешко монаху или монахињи који не осећају бол свог на-

рода! Како монаху може да буде добро док му се народ налази
у тешкој ситуацији? Где је народ, тамо је и монах!

еки свештеници су били осор-

ни и својим опхођењем су одби-
јали поједине људе од храмова. Али
када би упознали светога старца, по-
ново би проналазили пут истине. Старац нам је говорио:
- Још од времена апостола.православни свештеник је својим
рукоположењем примио благодат Светога Духа коју јеретици
 239

немају. Ако је свештеник грешан, када служи свете службе он

је везан канапом и служење Свете Тајне преузимају свети ан-
ђели. Грешни свештеник је налик на некога ко златном кантом
захвата из кладенца воду бесмртности. Вода ништа не трпи
због његове грешности. Стога ће се мудар човек окористити
оном благодаћу која се излива из божанствене Литургије. Али
ако свештеник погрешно тумачи догматска питања, онда га се
клоните. Он је непријатељ и издајник. Док га одлуком Светог
Синода не рашчине, благодат Божија неће бити ускраћена они-
ма који му прилазе први пут и не познају га. Свети оци нас уче:
благодарећи благодати Светога Духа, један свештеник има силу
толику колику немају ни сви мирјани заједно!

Старац је погрешан поступак откривао непосредно и искре-

но. И ако су се кршиле јеванђелске заповести, није оправдавао
ни свештенике.
- Где год је било нужно, Христос би се разгневио. То је и мој
посао и њега ми је Господ поверио. - Говорио је.

Отац Гаврило се много љутио када би се кршила правила

и канони, када би се обреди вршили непотпуно или погрешно.
- Свештеник мора да очита молитве за изагнање демона
у целости. И оне се читају за сваког човека посебно. Шта би-
ва када их читају толиким људима? Шта ако зли дух пређе из
једног човека у другог? За онога ко није ђавоиман довољно је
да се очитају молитве три пута. А више од седам пута не ваља.

- Ако мирјанин преда хартију са именима за здравље и покој

вечни да их помену на божанственој Литургији, па их свеште-
ник из немара не прочита, помиње их Бог. Немој да мислиш да
Бог спава. Господ каже: „Одговараће за вас”39.

39 Види: Јев. 13,17.

 240

- Свештена лица
јо>1з (и

ће се очистити подви-
гом, борбом до крви.
Ш ј ууиЈзуј јој.393 и^иаУон и 1оаи>|( +

Када имате духовне

проблеме, читајте Је-
ванђеље и Лествицу
светог Јована Лествич-
ника који савршено
описује 30 ступњева
духовног живота.

Молитва оца Га-

врила деловала је ис-
целитељски на људе у
душевним и телесним
боловима који би тада
потггуно занемарива-
и(и>|<од мзаок иаиУоЈА(

ли свој бол. Није му се

допадало када су људи
одлазили разним лажним исцелитељима. Говорио је да они црпу
своју моћ од злих духова и када људи одлазе к таквима нађу се
у још тежем стању него раније.
- Свештеници треба да се моле за њих. Такво преимућство
је свештенику Богом дато. - Објашњавао је.

едан епископ, отац Иларион Сам-

харадзе, дао је Господу обећање
да неко време неће да говори. На сам
дан Васкрса о. Гаврило га утледа и
викну му сав радостан:
- Христос васкрсе!
Епископ погну главу.
- Шта ти је? Зар такав празник, а ти да не учествујеш?
 241

И отац Гаврило опет понови:

- Христос васкрсе!
А епископ, уместо да одговори, опет погну главу. И тако се
растадоше. Отац Гаврило после рече онима око себе:
- Овај епископ је добар у очима Божијим и праведан у сво-
јим делима према Господу.

- Неки обећавају Господу да ће жртвовати јаре40. Па онда то

забораве. Изневерити дато обећање - особито оно дато Госпо-
ду - је грех. Ако не можеш да га одржиш, иди код епископа и са
његовим благословом одреши се обећања. Треба да знаш да не
треба да дајеш обећања Господу, а ако си нешто обећао мораш
на сваки начин то да испуниш. Шта ће Господу твоје теле? И Пи-
смо вели: Јер су Моје све звери из дубраве, животиње у 1орама
и волови (Пс. 49,10)... јер је Моја васељена и пуноћа њена (Пс. 49,
12). Старозаветно жртвено теле данас је Христова новозаветна
Божанствена Евхаристија. Господ хоће ваше срце и ваш дух да
Му служе! Жртваје БоЈу дух скрушен; срце скрушено и унижено
Бог неће одбацити (Пс. 50,19).

тац Гаврило је често говорио:

Вера - Ако заједно са вером немаш
постојаности, ниси ништа! Ако те
вређају због вере а ти стојиш без ре-
чи, онда си, плашим се, гори од безверника. То што се стидиш
да исповедаш своју веру може да буде дело лукавога. У вери
уопште нема стида.

Отац Гаврило је објашњавао да истинска вера долази и из

срца, а не само из ума. Једном приликом ми је рекао:
- Данас остани у Мцхети. Немој да одеш, јер те чека искушење.
Иди у Светицховели и реци игуману да те остави да ноћиш овде.

40 У Грузији још увек постоји обичај да се Господу принесе ситна стока

(или петао) у знак благодарности због неке молбе коју им је услишио Господ.
 242

Тако сам и учинио. Уступили су ми собу. У соби се налазио

сто и на н>ему Јеванђеље. Узео сам га и полако почео да га чи-
там. Целе ноћи сам размишљао о својим гресима. У јутро сам
јохз

се исповедио и причестио. Када сам отишао код о. Гаврила, он

Ш Ј ј ууиЈзуј јој.393 и^иаУои и 1оаи>|< +

ми рече:
- Целе ноћи био сам с тобом. Истинито исповедање не са-
стоји се само у томе да кажеш своје грехове. Ти си верујући чо-
век, али ти још много тога недостаје да би учврстио своју веру.
Треба много пута да паднеш и исто толико пута да устанеш.
Нема греха који надилази покајање.

- Када ме питају да ли верујем у Бога или не, шта да одго-

ворим? - Питао сам старца.
- Шта сам ја? Јесам ли ја крава или биво па да будем без-
верник? Човек сам и зато верујем! Има великих грешника, али
благодарећи посту, молитви и причешћу и велики грешници
постали су велики светитељи.
и(и>|<од мааок иаиУоЈА(

Један монах се сећа:

„Отишао сам код старца и рекао му:
- Опростите, оче, али ја не верујем у ваша чуда.
- Не верујеш, а? Клекни.
Из поштовања према старијем човеку клекнух. Потом ми
рече:
- Ако си момчина, хајде, дајем ти благослов да устанеш.
Хтедох да устанем, али нисам могао! Као да ми се цело те-
ло скаменило. Старац је морао да ме подигне, јер ја сам нисам
никако могао.”

ог спрема човеку таква искуше-

Искушења ња која неће издржати, него ће
му допустити да падне а и да поно-
во устаје. Ти ћеш пасти, али ће по-
том Бог у теби победити.
 243

Једном нам је старац испричао један свој необичан сан:

- Био сам у цркви и како сам изишао из храма угледам пред
собом Христа како лежи на скупоценом ћилиму. Уздисао је. Хте-
дох да викнем: „Овде је Исус Христос!”, али сам са поштовањем
пришао да Му помогнем и да Га подигнем, али ме Спаситељ,
онако исцрпљен,погледа и рече ми: „Много ме боли нога.Ти не
можеш да ми помогнеш. Много ме боли.” Шта то значи? Можете
ли да ми објасните? - Упита нас старац.
Када нико од нас није могао да му одговори, он нам рече:
- Дао ми је утеху за моју сломљену ногу, јер ме много боли.
Као да ми је рекао: Твој бол боли и Мене!

- Када би Господ увек показивао Своју љубав, онда не би

био наш пријатељ. Даје искушења нама грешницима да би нас
испробао, да бисмо учили, да бисмо очврснули и када их при-
мамо са трпљењем, борбеношћу и из њих изиђемо чисти, онда
се умножава благодат Божија! Бог је бескрајна доброта, безгра-
нична љубав и истина. Онај ко воли истину и доброту, тај и Бога
воли. А Бог њега воли као Своје дете. Од нас слабијих тражиће
мање, али од снажних и моћних више.

Ако би се неко жалио на проблеме, о. Гаврило би га подсе-

ћао на Христову жртву:
- Шта тек треба да каже Христос? Он је као бескрајно бе-
зазлен и праведан човек био распет!

Једном приликом сам га упитао:

- Шта да радим када сам болестан: да се молим или да узи-
мам лекове?
- Када пада киша, неки ће скинути ципеле и рећи да се Бо-
жијом помоћу неће прехладити. А када се прехладе, шта је Господ
крив што су се прехладили због своје лакомислености? Други,
 244

пак, када се разболе, рећи ће из поноса: „Нећу лекове, Бог ће ми

помоћи”. Човече, Божији! Ако те боли глава, попиј нешто против
болова са вером у Господа, јер је Господ лековима дао лековита
>|<И ВО Т И П О Д В И ЗИ СВЕТОГ Гд в ри л д ГруЈИЈСКОГ

својства. Зашто одмах да вапијеш Господу док претходно не

пробаш лек? [Зар си ти тако силан у вери да само прибегаваш помоћи
Божијој?] Ако ти не помогне лек против болова, онда призивај
светитеље. Ја се, грешник, не усуђујем да тражим било шта од
Бога. Само милост Његову тражим!

- Ако ти не прођеш кроз она искушења о којима треба да

поучиш другога, како ћеш онда да будеш лекар свом ближњем?
Лекару, треба прво себе да излечиш. Међутим, ко је паметан учи
се на грешкама других, а безуман на својим. Знање без искуства
је „теологија” лукавога. - Говорио је.

Старац је често са болом и сузама говорио људима који су

+

трпели искушења или због тешког стања у земљи или су пак

Јуродиви човек Бо^ ији

имали личних проблема:

- Када ти Бог шаље искушења, треба да се радујеш. Ова
земља ће нестати као свећа која изгори. Зато треба да мислите
на своју душу.
вака реч о. Гаврила деловала је
Гордост као лек на све’ како на мирјане,
тако и на клирике. Једном приликом
су монаси који су пошли да га виде
путем разговарали отприлике овако: „Какву само благодат има-
ју монаси и како је важно што знамо силу крста и 90. Псалма,
па тиме можемо да се боримо против зла!” Чим су ушли у стар-
чеву келију и чим им је дао благослов, старац им жалосно рече:
- Децо моја, јутрос када сам се пробудио, напали су ме лу-
кави духови. Хтео сам да се осеним крсним знаком [прекрстим]
и нисам могао. Руке су ми биле везане, иначе бих им показао
Ја! Толико су ме гушили да нисам био у стању да изговорим
90. Псалам.
 245

Један од монаха се посрами и сагну главу. А отац Гаврило

настави:
- Али ме заштитила милост Божија и лукави духови су ме
оставили на миру.
На тај начин је светитељ поучио монахе да без милости
Божије човек сам не може ништа да постигне.

Ретко сам се разбољевао. Молио сам се и помоћу Божијом

оздрављао. Једном сам се, међутим, тако тешко разболео, да сам
се мучио више од годину дана. Много сам се молио, заказивао
молебане, помазивао светим уљем, али ништа није помагало.
Отишао сам код оца Гаврила и пожалио му се.
- Ништа ми не помаже. Шта да радим? Због ког мог греха
ова моја болест?
- То није због греха. Господ те подсећа на твоју немоћ. На
то да си једно ништа, јер мислиш да си много јак! Шта мислиш?
А онда ме умирио:
- Учини три молебана. Прво Богородици, затим светој Ни-
ни, а трећи светом Георгију, па ће све бити добро.
И заиста. Учинио сам како ми је старац рекао и оздравио,
упркос томе што сам и раније често заказивао молебане, али
Бог ме помиловао благодарећи благослову и молитвама оца
Гаврила.

Један свештеник се хвалио да најпрецизније, најдоследније

следи путовања свете Нине. Када је отишао о. Гаврилу, старац
му нагласи:
- Добро је да видиш поклоништва свете Нине, али то што
покушаваш да следиш тачно њене стопе показуЈе гордост. НиЈе
наЈважниЈе да идеш стазама коЈима Је она ишла,него да покушаш
да спроведеш у живот све оно чему нас Је научила света Нина.
Помоћу БожиЈом светитељ може да се пробије кроз крајеве у
коЈима неко други може да се стрмоглави.
 246

Једна веруЈућа жена оде код старца и пожали му се:

- Оче Гаврило, помозите ми, не могу више!
Глврилд ГруЈИЈСКОГ

- Нисам ли ти рекао, жено, да ће ти се то догодити и да ћеш

се душевно разболети?
Чим Је жена изишла из његове келиЈе.упитах старца шта ЈоЈ
се то догодило. А он ми одговори:
- Ја сам Је упозорио да не иде од врата до врата да проповеда
људима. То право је имала само света Нина.
СВЕТОГ

Старац Је скретао пажњу таквим самовољним проповедни-

цима да падаЈу у грех таштине. Многи од њих су као ФарисеЈи
> К И ВОТ И ПОДВИЗИ

хтели само да прикажу своЈу веру. Међутим, поучавање о Христу

и надахњивање људи истинском вером и благодаћу БожиЈом
дело Је неколицине изабраних коЈи су за то примили благодат
од Господа.

Неки верујући човек оде са неколицином познаника да упо-

+

знају оца Гаврила као светог подвижника који ништа не једе.

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Б сф Л ЈИ

А старац, чим је угледао посетиоце, поче да виче и говори разне

чудне ствари. Брзо зграби тањир и поче да виче:
- Данас сам гладан као вук!
Посетиоци се запањише и одоше.
А старац рече свом духовном чеду:
- Чедо моје, беше једном један велики свети Отац који је
имао поред себе непромишљеног искушеника. Тај искушеник је
хвалио и славио свог старца пред људима. Једнога дана, штавише,
довео је људе да га упознају изблиза и наставио је да га хвали.
Лукави је, дакле, покушао кроз искушеника у једном тренутку
монаху да избрише 40 година подвижничког живота.

- Отац Гаврило је тако велики светитељ да не знам како да

се понашам када одем у његову келију даузмем благослов. - Го-
ворио је један верујући.
 247

Када је поново отишао код о. Гаврила у келију, старац је по-

чео чудно да се опходи према њему, па му рече:
- Шта ти мислиш ко сам ја? Јесам ли ја светац? Ако хвалиш
неког човека пред њим,ти си онда његов непријатељ!

Отац Гаврило је говорио о животу Христовом и о житијима

светих као да је живео поред њих. Свима који су читали духовне
књиге скретао је пажњу на замку гордости. Говорио је:
- Знан>е надима, а њубав изграђује (1 Кор. 8,1). Неки читају
житија светих и подражавају их са гордошћу. Треба да читате
само оне књиге које Црква прихвата,а не апокрифна јеванђеља,
јер су неки догађаји измењени.
Још је говорио да су само поједине реченице или одломци,
које је он сам знао благодаћу Божијом, исправни, па нам их је
причао тако живо као да је он сам био очевидац. Онда би сме-
шећи се додавао да смо ми православни у једном чамцу који
плови по узбурканом мору. Тешко јеретицима. Потом подиже
руке и рече:
- Ја сам капетан!

едина брига о.Гаврила била јељу-

бав Божија и спасење душа које
су му пришле. Дешавало се да се на-
изглед наљути, да их се свих изне-
нада одрекне и уђе у своју келију. На тај начин их је штитио од
дрскости.
- Дрскост је почетак сваког зла. Чим неко уђе у моју келију,
ја већ знам и његову прошлост и будућност. Узми огледало и по-
гледај се. Ти не видиш себе онако како те ја видим. Али откуд ви
знате колико је тешко носити то бреме. - Додаде на крају плачући.

Једна верујућа жена се сећа:

„Док сам са једном својом пријатељицом ишла у Самта-
вријски манастир у посету светоме старцу, са гордошћу смо
 248

разговарале о оној изванредној љубави коју је старац пока-

зивао према нама двема. Како са нама сатима разговара када
>|<ивотиподвизисветогГаврилаГрузијског

одемо онамо и како се његово срце весели. Када смо стигле до

његове мале келије, угледасмо о. Гаврила радосног и потрчасмо
к њему. Гледајући нас, он изненада промени израз лица и рече
нам љутито:
- Како сте се усудиле да дођете к мени, бестиднице? Шта
имате ви са мном? Хоћете ли да ме упропастите? Што стојите
ту као Тутанкамонове мумије? Одлазите одавде и да вас више
нисам видео!
На његову вику истрчаше верници да виде шта се догађа, а
ми посрамљене изиђосмо напоље.”

Када је чуо како старац виче на монахиње, неки мирјанин

га замоли да престане. Тада му старац сузних очију одговори:
- Знаш ли колико волим ове калуђерице? Али да немају
мене, мозак би им био изван главе.
+
Јуродиви човек Б о$ ији

Након што је изашао из трпезарије о. Гаврило се опружи

на каменом степеништу. Служба је почињала и требало је да
монахиње иду у храм.
- Ако хоћете да сиђете у храм, дајем вам благослов да ме
прегазите да бисте прошле, - рече им.
Након много размишљања, монахиње учинише како им је
рекао. Међутим само једна монахиња је сишла у храм са задње
стране само да га не би згазила. Отац Гаврило тада устаде и рече:
- Ви одлично знате да учините оно што хоћете.

еднога дана када сам са својом же-

Безбоштво ном био У његовој келији, о. Га-
врило нам исприча ово:
„Једном сам поред неке про-
давнице у Тбилисију проповедао Христа. Носио сам свој крст
и моштаник са честицама часних моштију од пет светитеља.
 249

Одједном ме нападоше два младића и отеше ми крст и мошта-

ник мислећи да су материјално скупоцени и стадоше да беже.
Повикао сам претећи за њима и они стадоше. Тако сам зашти-
тио остале који су се ту затекли. Нисам могао да допустим да их
муња згроми због те двојице младића. Одлучно сам затражио
да ми врате моштаник. И они ми га заиста вратише. Крст им,
међутим, нисам узео и рекао сам им:
- Знајте да ће вас овај крст осудити.
Неколико дана касније, док сам служио један парастос,при-
ђоше ми неки људи и рекоше ми:
- Догодило се нешто страшно! Док је један монах пропо-
ведао, отели су му крст и моштаник који је носио. Младић који
му је отео крст се разболео и за неколико дана умро. Има много
сведока који су све то видели.
Ја им тада нисам открио да сам ја тај монах.”
Моја жена је тада тихо прокоментарисала да је младић си-
гурно отишао у пакао. Ја сам гласно потврдио:
- Наравно, куда би отишао?
- Није! Ја сам се помолио да његова душа пређе из пакла у
рај. - Прекиде нас обоје старац.

Верујући се са горчином сећају времена када су комунисти

олтар храма Богородице Ивиронске претворили у купатило.
Једном је о. Гаврило у раси отворио врата купатила, ушао уну-
тра и громко викнуо свима који су наги стајали под тушем на
месту где се раније налазила Часна Трпеза:
- Христос васкрсе!
Они се толико уплашише да су се безглаво на све стране
растрчали. Он је, међутим, остао на свом месту и заповеднич-
ки проповедао реч Христову. Људи су се страшно осећали због
своје телесне и духовне нагости.
Своје слово је светитељ завршио речима:
- Грузијски народ чека велико искушење. Ја видим велико
крвопролиће.
 250

Тамара Боцоридзе замолила је о. Гаврила да се моли за једног

младића који је умро неколико дана раније.
- Таман си стигла на време. И не знаш како велико добро
>)<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИЈСКОГ

си учинила. Помогла си његовој души да се спасе! Бог ће те по-

миловати. - Рече јој о. Гаврило.
Касније смо сазнали од младићеве мајке да је њен син до-
нео пехар украшен драгим камењем који су задржали у кући.
Чак су размишљали да га дају да се од њега направи прстење и
минђуше, али нису то учинили. Када је момак умро, однели су
пехар неком свештенику који им је открио да је то часни Путир!
Момкова мајка се освестила и покајала:
- Касно сам то учинила и зато сам кажњена. Добро је што
га нисам претопила да направим накит. Неко ме просветио,
па сам путир однела у цркву. Иначе, ко зна шта би се десило са
душом мога сина...

ред Господом се нагомилавају

+

Осуђивање људски греси као морски шљу-

ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б сф Л Ј И

нак. Међутим, нема греха који на-

дилази покајање. Ако сретнеш уби-
цу, блудницу или пијаницу, не осуђуј их. Они су створења
Божија чије узице је Господ пустио. Тако су позвани да сами
од себе кроз покајање нађу прави пут. Твоју узицу, међутим,
Господ чврсто држи и ако је пусти, ти ћеш запасти у тежу си-
туацију и пропашћеш. Господ је помиловао блудницу и раз-
бојника. Марија Египћанка била је блудница - шта да радимо?
Али благодаћу Божијом, напорним подвизавањем у пустињи,
постом и непрекидном молитвом умртвила је своје страсти и
удостојила се Царства Небеског. Господ унизује и Господ уз-
висује. Када осећам да сам бољи, да сам изнад неког другог, он-
да стављам „златну” круну и излазим бос на улицу и чиним
што год могу да ме људи презиру. Тада се унизујем, смиравам
и увиђам какво сам ђубре.
 251

Једнога дана отац Гаврило сиђе из своје келије носећи боцу

вина. Када му је досадило да пије сам, погледа око себе и по-
зва неког поклоника да пије са њим. А овај, чим је мало попио,
силно се изненади јер је вино имало укус сока. Схвативши о
чему је реч наставио је да пије са старцем и убрзо је почео са
детињаријама као да је пијан. Отац Гаврило се обрадовао што је
овај одмах схватио ствари. Неки непознати човек који је пратио
сцену сасвим се збунио гледајући их како се опиј ају у манасти-
ру. Старац га тада позва да им се придружи. Непознати човек
бојажљиво узе понуђену чашу и гуцну. Али потпуно се изгуби
и поцрвене чим се уверио да је оно што пију обичан сок. Отац
Гаврило му тада мирно рече:
- Сваки грех се човеку прашта осим хуле на Светога Духа.
Једном ће Бог допустити да паднеш у исти грех. Када ја тебе
осудим и осетим да сам изнад тебе, онда нисам достојан пред
Господом. И када ја пијем вино са вама, нема значаја сам тај до-
гађај, него љубав.

- Када је човек погружен у грех и не жели да изиђе, немој

му ништа говорити. Да ли те пита када чини грех? Али када је
у тешкој ситуацији и не зна шта да ради, онда му помози. Ни-
када друтачије! Можда му твоји савети чине зло, јер ти не знаш
његово духовно стање. На путу ка Јерусалиму нити саветујеш
нити забрањујеш.

- Ја сам велики грешник и слабић. Ако видиш грешника,

немој га осуђивати. Господ вели: „Суд је на мени. Ја треба да
осудим. А ко си ти, човече, да осуђујеш уместо Мене?”41 Осуђу-
јући другога уздижеш себе и Бог те се гнуша./ер који сеуздиже
понизиће се, а који се понизиузвисиће се (Мт.23,12). Кадаосуђујеш
некога ко је пао,ти онда осуђујеш Господа. Ако на улици видиш

41 Види: Рим. 12,19.

 252

разбојника, блудницу или пијаницу не осуђуј их. Јер Господ их

је препустио њиховим жељама. Они сами треба да нађу пут до
Господа и да се покају. Твоје жеље, међутим, Бог ограничава, јер
кад би те пустио да паднеш у горе грехове, не би могао да се из-
>|<ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОГГАВРИМГРУЗИЈСКОГ

вучеш и пропао би. Не хвали се зато самим собом. Ти си видео

човека када је сагрешио. А јеси ли га видео када се покајао? Као
што конац треба да прође кроз иглене уши, тако и човека увек
снађе баш оно што је осудио.

Када је један верујући осудио патријарха за неки пад, о. Га-

врило му љутито рече:
- Како сеусуђујеш? Погледај моја колена! Зар не видиш ко-
лико су израњављена јер се дању и ноћу молим за њега? Да ли
је све то што говориш против њега из љубави? Али ја имам то
право и ако је потребно јаћу то рећи! Зашто човек пада? Зато да
би устао. Ако нема пада, неће бити подизања. Ако човека никада
ништа не заболи, рећи ће: „Шта ће ми Бог?” На тај начин [кроз
+

пад] Господ допушта Своме створењу да Му се више приближи

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$ИЈИ

и обрати Му се. А ако Господ допушта пад, ти који осуђујеш чо-

века,осуђујеш самога Бога Који је допустио да тај човек западне
у такво стање. Ако је тај човек који је сагрешио, а ти си га зато
осудио, баш те ноћи плакао и покајао се за свој грех, Господ ће
ти рећи: „Ја сам му опростио! Јеси ли ти то видео?”

- Једном су на тржници робова продали двојицу дечака.

Једнога је купио неки човек који је управљао јавном кућом и
подигао га је тако да дечак никада није сазнао да постоје мана-
стири. Другог дечака је откупио игуман једног манастира. Тај
дечак је одрастао тако да никада није сазнао да постоје јавне
куће. Реците ви мени сада, куда ће ти дечаци отићи после смрти?
- Не знамо, - одговорисмо углас.
- Ни анђели не знају како ће Бог судити човеку.
 253

- Како је страшно што су у иностранству мушкарци налик

на жене. - Приметио је једном старац са великом тугом.
- Јесте, оче Гаврило, заиста је страшно. - Прокоментарисао
сам смејући се.
Када је чуо да се смејем, он се наљути:
- Знаш колико се сада због тога наљутио Господ? Шта ти
мислиш? Колико си ти бољи од њих? Ја сам то рекао с болом и
било ми их је жао. Али ти си се насмејао.
Узнемирио сам се и замолио га да се помоли за мене. Отац
Гаврило ме умири рекавши:
- Мојом молитвом Бог ти је опростио, али немој то више
да чиниш.

- Када видиш како неко пијан лежи на плочнику, нека га,

добро му је. Одспаваће и устати. А ако је насред улице, само га
помери у страну. Неки пију вотку да се не смрзну јер живе на
улици. Тешко онима који их осуђују.

Читајући писмо неког мирјанина о једном свештенику, о.

Гаврило се растужио:
- Написао је то писмо без љубави. Човека треба да попра-
вљаш, али срце треба да ти буде пуно љубави. Немојте да читате
таква писма. - Саветовао нам је.

тац Гаврило се много жалостио

ако се неко не би на добро кори-
стио добрима којима нас Господ да-
рива, или би их без потребе расипао.
- И ако неко напојиједноГа од ових малих само чашом сту-
дене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата
пропасти (Мт. 10,42). Па ако чаша воде има толику моћ, тешко
ономе ко без разлога пролије макарједну чашу воде! Господ ннје
 254

створио ништа сувишно. Када се перем, ни двадесет канти воде

није ми довољно, али ја користим само онолико колико ми је
заиста неопходно. Ако баш мораш да проспеш воду, онда бар
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Г д в р и м ГруЗИЈСКОГ

залиј цвеће или дрвеће. Грузијци су проживели многе невоље

зато што нису поштовали хлеб. Јер ако не цениш оно што ти је
Бог дао, Он ће ти то одузети. У Грузији има минералне воде у
изобиљу. Ако то богатство Грузијци не буду поштовали, може
да настане проблем и са водом.

У старчевој келији се увек налази нешто што би некоме би-

ло корисно, као на пример храна и само он је знао коме је шта
потребни. Упита га мати Параскева једнога дана:
- Оче, имате ли, можда, једну малу боцу гаса више?
- Не, сестро, ја немам ничег сувишног. У својој келији не
остављам ништа сувишно, - одврати старац.
Старац је сматрао опаснијим непотребне речи и несврси-
сходне покрете, много више него сувишне материјалне ствари
+

[њихово гомилање].
Б о $ и ји

ече отац Гаврило једној монахи-

њи која је била поред њега:
човек

- Твоје срце је као огледало. Ти

си много благочестива и Бог те воли.
Ти си Његове руке. Приметио сам твоју нежност. Господ ће ти
)у р о д и в и

дати мудрости и разборитости када буде потребно. Љубазна си,

али немој толико да шириш руке у загрљај, као блуднице које
имају поверења у свакога. Чувај своју чистоту да не пропадне.
Свудаје потребна нека „дистанца”. Претеривање није нигде до-
бро. Господ не воли ништа што је претерано.

Отац Гаврило је самоистицање и претеривање сматрао пре-

лешћу и грехом и тако нешто је разобличавао без оклевања.
Једна девојка се опходила са претераном љубазношћу и била
је одевена тако да је њена одећа овакво понашање још више
 255

истицала. Како је имао благодатни дар расуђивања, о. Гаврило

је нашао најприкладнији начин да јој укаже на њену грешку.
Када је и она била присутна, обратио се једној другој девојци
рекавши јој строго:
- Како си се то обукла, сестро? Када долазиш у манастир,
треба овако да се обучеш! - Па показа руком на ону девојку.
А девојка поцрвене схвативши своју слабост и самољубље,
па саже главу.

- Старче, ја сам најгрешнији од свих.

- То је гордост! Треба да кажеш: „Ја сам велики грешник”.
Шта то иначе значи? Зар ти гледаш на туђе грехе и зато знаш да
си грешнији? Добро је то што свесно признајеш да си грешник.
Али избегавај грехове. Само да ниси сасвим свети: „савршено
свети монах је савршено пропао”. Али немој да будеш ни на са-
мом дну. Подвизавај се, па ћеш се спасити.

У Мцхети су убили једног свештеника. Опело му је служе-

но у Благовештенском храму и сви су били веома потресени,
ганути. Громки глас оца Гаврила чуо се до неба.
- Водите ме, водите ме у храм! Шта им је учинио? Како су
га то убили, па му још и уши одсекли?
Викао је тако много, као да су њега убијали. Његово пона-
шање је било тако претерано да су ожалошћени у чуду гледали
уплаканог оца Гаврила. Чим су ковчег унели у аутомобил и чим
су се опростили од покојника, он се окренуо присутнима и са-
вршено спокојним гласом рекао:
- Бог никако не воли претеривање. Доста је сада, не оплакујте
га више. Идемо да спремимо трпезу и одамо пошту његовој души.

- Старче, зар није лепо што се грузијски народ након наци-

оналног ослобођења вратио вери и сада већ сви одлазе у цркву?
- Није добра ни изненадна љубав, ни изненадна мржња.
И једно и друго су крајности. Чак је и изненадна љубав као гром
 256

из ведра неба. Љубав и вера треба да извиру из дубине срца, да

се челиче у пећи саможртвовања, па онда да се боре против зла.
ивотиподвијисветогГаврим Грузијског

ормализам у [и на] богослуже-

Лицемерје њу и фарисејство много су сме-
тали оцу Гаврилу. Све је подстицао
да свој живот тако улепшају делима
да њихово срце буде угодно Богу. Веома често је говорио:
- Господ неће испитивати да ли и како одлазиш у цркву.
Испитиваће твоја дела. Знајте да су свети пратили и изоблича-
вали и своје најједноставније мисли. Најважније је учење Цркве.
Будите послушни Цркви.

Отац Гаврило је одобравао када су верујући свесни своје

грешности. Међутим, никако му се није допадало када би неко
показивао фарисејски бол. Говорио је:
^

- Онај ко након Васкрсења и током светле седмице плаче,

+

гори је од Јуде!
ЧОВЕК БО$И]И

а ли је некад допуштено лагати,

Лаж стаРче?
- Има ситуација када хоћеш не-
што да прикријеш само да не повре-
јуродиви

диш другога. Уђе тако разбојник у келију једног светог човека

молећи га да га сакрије. Када су у келију ушли и они који су
тражили разбојника и када су упитали подвижника да га можда
није видео, подвижник устаде и да би избегао лаж рече: „Откако
стојим на својим ногама нисам никога видео” и тако избави раз-
бојника. Када нема другог решења и када је неопходно, лагаћеш
да би се неки човек избавио зла или невоље. У таквом случају
љубав према човеку има већу важност. Лаж, разуме се, остаје
лаж, али је покрива љубав према човеку.
- Да ли се вама икада десило да је било неопходно слагати?
- Не. Никада у животу нисам слагао.
 257

рква правилно допушта да чи-

нимо добра дела за душу само-
убице. Али свештеник не треба да га
помиње на божанственој Литурги-
ји, јер помен на Литургији значи сједињење са Богом. Ако чо-
век одлази из живота без исповести и покајничког очишћења
од грехова, много више ће се мучити кад ступи пред Бога, као
што мрави изгоре ако изиђу из сенке на сунце.

- Ако се убије човек који је душевно болестан или под деј-

ством магије, њега помилује Господ, јер се сматра жртвом лу-
кавога. Али ако човек свесно изврши самоубиство, онда ходи
према паклу. Њима не помаже да се за њих молиш. Треба само
да чиниш добра дела у њихово име, па ће то помоћи њиховој
души. Милостиња и добра дела их могу ослободити окова пакла.

Једна жена чији син је умро од магије дошла је неутешна

код оца Гаврила. Извршио је самоубиство скочивши са балко-
на. Пошто му је све испричала, о. Гаврило јој строго одговори:
- Када си већ нашла у кући један црни предмет који те на-
вео да сумњаш, зашто га онда ниси бацила? То је била магија.
А онда, када си са сином трчала код магова да му као помогну
и ослободе га магије, зар ниси знала да ће га снаћи нешто још
горе? Такви су послови лукавога и ти си самаупропастила свога
сина. Истовремено си га водила и у цркву. Па знаш добро да не
можеш да служиш два господара. Бићеш послушна или једном
или другом. Да си сина довела к мени, онда би Христос био по-
среди нас и ништа се не би догодило.
Али онда је утеши рекавши јој:
- Не бој се. Камо среће да сам ја сада тамо где је твој син.
Њега је повредио лукави. А од човека који је изгубио моћ раз-
мишљања Бог не тражи да положи рачун за почињене грехове.
 258

ог је Велики Судија. Он зна ко-

Пакао лико пута ће ти поскочити срце
и колико капи ће проћи кроз твоје
бубреге. И то броји Господ. Али је
јо
«Ш <|

Судија. А држи и пакао. Када хоће да осуди неку земљу, Бог скре-
не поглед са ње. Пакао је удаљавање Бога. И од тог места је окре-
нуо Своје лице. Тамо мукама нема краја. Када човек умре, он се
ууиЈзуј јој.393 и^иаУоц и 1оаиЖ

од нас телесно удаљава. И то нас жалости. А колико је тек стра-

шније да се удаљиш од Бога... зло није створио Бог. Јер зло није
самобивствујуће. Зло је губитак доброте! Сатана је прво био
светлоносац, створен са добротом, али када је презрео добро-
ту, претворио јује у зло. И Бог га је протерао са неба да би у ње-
му пробудио покајање. Да су се Адам и Ева покајали, Бог би их
оставио у Едену. Зато је рекао Адаму: „Адаме, где си?” Тражио
је од њега покајање да би га оставио у Еденском врту!

- Бог није створио мучилишта за људе. Пакао је милосрђе

+

Божије. Када је човек огорчен или љут, онда му је драже да лупа

и(и)|<од мааои иаиУоЈА(

главом о зид, јер му зид пружа олакшање. Али га од тога боли

глава. Оно што овде чини зид, то у паклу чини огањ, избавља
душу од много већих мука.
- Старче, да ли је истина то што кажу да Архангел Михаи-
ло 6. (19.) септембра изводи душе из пакла? Да ли то каже наша
Црква, или предање?
- Не Архангел Михаило, него их милосрђе Божије изводи
уз помоћ Архангела Михаила.

едне зиме са много леда и хлад-

Демонске силе ноће, монахиње ми предложише
да одем у собу за посетиоце, где је
било топлије. Отишао сам. Одмарао
сам се када на мене навали гомила демона - било их је десет, а
можда и више. „Ето, овај нам је непријатељ”, говорили су изме-
ђу себе и претили да ће ми ноктима ископати очи. Нисам код
себе имао ни икону ни крст. Једина одбрана ми је била молитва.
 259

Устао сам и пошао у своју келију. Ишли су за мном, али ме се

нису дотицали. У моју келију нису могли да уђу. Тамо ме шти-
тила благодат Божија.

Постом и непрекидном молитвом старац је молио Господа

за сваку душу. Сузама и свеноћним бдењем ослобађао душе из
руку демона. И викао је на ове последње:
- Хоћете са мном да ратујете? Е, да знате да ме благодарећи
помоћи Христовој нећете победити.

Нека монахиња се пожали старцу да осећа да је свуда прате

сенке и да се удаљавају само док је у његовој близини. Тада је
старац умири и од тог часа монахиња није више искусила де-
монски напад.
Отац Гаврило је увек истицао:
- Када тобом овлада зло, прво ти узима мозак [памет].

- У једном храму чују анђелске гласове. Може ли то бити

истина, старче?
- Сачувај нас Боже таквих гласова. Када својим ушима чу-
јемо нешто необично, то је опасно.

Једна жена је почела да зева док је читала молебни канон.

Старац ју је видео,па јој рече: „Сада си пала”. После јој је објаснио
да постоји духовни рат и показао јој да се и он бори са лукавим
духовима. Његово дисање је час престајало, час бивало јаче.

Једна монахиња пуна чуђења и занимања упита о. Гаврила:

- Оче, како успевате да се борите против лукавога?
- То је нешто што непрестано учим већ педесет година. А ти
би хтела одмах то да научиш? - Одговори јој он смешећи се.
 260

А другом приликом рече:

- Понекад човек чини самоме себи такво зло да се ни не-
^ИВОТИПОДВИЈИСВЕТОгГАВримГруЈИЈСКОГ

пријатељ таквог зла не би сетио. Томе се чуди и сам лукави.

едан свештеник прича:

„Отац Гаврило је увек покушавао
да нас заштити од утицаја зла својом
молитвом и саветима. Говорио је,на
пример, да су враџбине и гледање у шољу од кафе везани као
хлеб и квасац, а велики значај је придавао молитви и говорио
да је она изузетно снажно оружје у рукама добро настројеног
хришћанина.
- Шта мислите? Зло, враџбине, магија, није само то што
чини врачара. Зло може да носи и обичан човек. Може чак и
верујући човек. Зато увек изговарај молитву42 „Господе Боже,
ослободи нас злих напада да бисмо у миру творили вољу Твоју.
Амин.” Осени крсним знаком врата у име Свете Тројице. Ако
+

постоје подозрења да су у кући вршене враџбине, треба довести

свештеника да очита „молитву против враџбина” и да се тако
ЈурОДИВИ ЧОВЕК Бо$И)И

благослови кућа. Свештеник не мора да донесе освештану воду

из цркве, него нека освешта воду у кући и њоме нека је попрска.
Међутим, освештана вода сама по себи не одагнава демонско
дејство. Али ако у кући нису вршене враџбине, освештана вода
може бити довољна.

- Проповедао сам Христа када испред мене прође један пар

који се препирао. Срце ме вукло да им приђем. Били су на ивици
разлаза. Замолио сам младића да разговарамо насамо. Отишли
смо у храм и одмах сам му рекао да знам да су против њега вр-
шене враџбине и да зато не може да среди супружнички однос
са својом женом и да ћу му помоћи, ако ме послуша. Послушао
ме. Помирио се са женом и изродили су двоје деце (баш као што
му је рекао старац да ће бити).

42 Преводилац каже: молитву сусретања (тгрооеохп тд^ „проопАутцагјс”) и

објашњава да су то молитве на грузијском и да нема одговарајућих на грчком.
 261

- Пре доста времена једна сусетка ме замоли да јој помог-

нем јер је знала да су јој правили враџбине. Отишао сам код ње
поневши са собом Велики Требник, освештао сам јој кућу и
потом по канону очитао молитве против враџбина. Срце ми је
показало где су били магијски предмети. Узео сам их и спалио
усред дворишта. Неколико дана касније, идући у куповину, ни
сам не знам зашто, свратио сам у ту кућу. Ушао сам у двориште
и све их тамо поздравио. Нисам знао зашто сам тамо ушао и шта
сам хтео. Како сам се окренуо да одем, спотакао сам се и пао на
леђа. Спотакао сам се тачно на оном месту где сам био спалио
оне магијске предмете. И језик сам био прогутао. Окупише се
суседи али нису могли да ме подигну. Лежао сам тако опружен
као да ме неко ексерима закуцао за тло. У том тренутку наиђе
један мој познаник, свештеник, који ми рече да му је срце рекло
где ће ме наћи. Очита ми молитве, попрска ме освештаном во-
дом, осени ме крсним знаком и лако ме подиже. Тада му рекох:
„На овом месту сам пре неки дан спалио магијске предмете, па
сам се из непажње заплео у замку лукавога”.

- Један син јединац је постао ђавоиман и побегао у шуму.

Родитељи су га једва вратили кући. Његова мајка ме замоли да
му помогнем. У то време се Богословија налазила у Самтавриј-
ском манастиру. Узео сам одатле једног ученика да ми помогне
да поседнутом очитам молитве за одагнање демона. „Поста-
ћеш свештеник па ће ти користити”, поручио сам му. Пошао је
са мном. Затражио сам од њега да ми подупире леђа. Узео сам
требник и када сам почео да читам, пред очима ми се замрачи-
ло, ништа нисам могао да видим, а на уста ми је кренула пена.
Поврх тога, нека непозната сила као да ме гурала. Али нисам
изгубио ум. Убрзо сам се помоћу Господњом прекрстио и све
се рашчистило, осећао сам се боље и почео сам да читам. А онај
дечко се избавио сатанине замке.
 262

Једна верујућа се сећа:

„Једна моја сусетка, која тек што се била вратила од о. Гаври-
ла, изненада није могла да хода. Жалила се мојој мајци:
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

- Ко је тај човек? Од тренутка како ме осенио крсним зна-

ком, не могу да се држим на ногама.
Моја мајка је те речи пренела о. Гаврилу, а он се намршти
и одговори јој:
- Никоме нисам учинио зло. Њу је само задесило оно што
је желела да се деси вама.
Касније, пошто ми је умрла мајка, тетка ме упита да ли има-
мо нешто њене одеће, јер је једна наша заједничка познаница
тврдила да ју је сањала нагу и да је од ње тражила да јој да не-
што да обуче, па је тако [ова познаница] смислила да јој пошаље
одећу преко неког ко се управо упокојио у нашем селу. Све смо
то испричали о. Гаврилу. Старац нас је слушао веома замишљен.
И онда је одједном, гласом који није био налик на људски, викнуо:
- У! Сатана! - И замахну песницама.
+

Помислила сам да је полудео. Чим се умирио, рече нам:

ЧОВЕК Бо>|<.И)И

- Немојте никоме давати одећу. Они хоће да врше враџбине

и нанесу штету умрлој.
Отада нико од нас више ништа није тражио.”
ју р о д и в и

Једне ноћи када се о. Гаврило налазио у Тбилисију, анђео

Господњи га пробуди и наложи му да пође за њим. Отишли су
на гробље Хоџевани. Тамо му Је рекао да отвори један гроб. Ста-
рац Је без речи послушао и почео да копа. После неког времена
нашао Је неке чудне предмете заЈедно са Једном рукотвореном
лутком прободеном са много игала. Анђео му заповеди да све
то баци иза себе тако да предмети коЈе баца буду раздвоЈени.
Три дана касниЈе је уснио сан. Испричао нам га Је:
„Налазио сам се у једном селу са Татарима. Идући путем
видео сам и лево и десно од мене куће са белим терасама. На
ЈедноЈ кући био Је усправан само један зид, а и таЈ само што се
 263

није срушио. Поред зида била је једна жена са марамом на глави

и беба у колевци коју је жена љуљала.
- Жено, склони колевку одатле. Пашће зид и убиће вас обоје.
Она као да ме није чула, него је наставила да љуља колевку.
Упозорио сам је три пута. Тек тада ме мирно погледа и смешећи
се рече: - Ти си ми учинио толико добро да не само зид, него
ништа неће моћи да нам нанесе зло.”

тац Гаврило се бавио и темама

Телевизија нове технологије, и то са вели-
ким успехом, премда није имао ни-
каквог контакта са стручњацима.
Једном га је један монах упитао да ли могу у манастиру да има-
ју телевизор да гледају вести. Он им одговори:
- Четрдесет година сам монах, па нисам ли заслужио да у
својој келији имам телевизор? Хајде да видимо како ћете се за
то постарати.
Али после је почео да им прича о антенама, кабловима, ин-
сталациј ама и другим техничким појединостима, па су се монаси
толико посрамили да су изгубили жељу да гледају телевизију.

Једнога дана у Мцхети сам срео Нину Папашвили, старчево

духовно чедо. Нина ми је успут рекла да уопште не гледа теле-
визију, нити је интересује. Ја сам јој са своје стране рекао да са
великим интересовањем гледам филмове. Када смо стигли до
келије о. Гаврила, нисмо му рекли ништа о свом разговору. Отац
Гаврило погледа Нину и рече јој:
- Нина, мислиш ли да је грех гледати телевизију?
А онда се окрену мени и рече:
- А тебе који гледаш телевизију држи лукави!
То је као да нам је рекао да у свему треба имати мере.

Неки други су га питали да ли је у реду да гледају серију

„Исус из Назарета”. Старац се сагласио да је прате, јер она на
 264

всрујућс неће негативно деловати, док ће за остале, који чине

већину, ова серија можда постати повод да се обрате Христу,
дирнути Његовим животом. А важан је, разуме се, резултат.
^ИВОТИПОДВИЈИСВЕТОгГдвримГруЈИЈСКОГ

тац Гаврило је говорио да не при-

Снови дајемо значаја сновима које са-
њамо да не бисмо пали у замку лу-
кавога:
- Не бавите се много сновима. Само помислите: „Не знам
шта значе и од кога су”. Сан може да потиче од Господа или од
лукавога или да буде из нашег ума. И долази у такво време када
је боље да у снове немате поверења. Ако хоћете нешто да сазнате,
питајте некога ко у томе има искуства.
- Кога треба да сматрамо искусним у томе?
- Само онај који живи светим животом и има благодат Све-
тога Духа може да издвоји добро од зла. Не треба да придајеш
значаја сновима, јер не знаш да ли је од Господа или од злога.
Немој ни да га прихватиш, нити да га игноришеш. Јер ако га
+

прихватиш, можеш да прихватиш ђавола. Ако га одбациш, мо-

ЧОВЕК БО$И)И

же ти се догодити да не примиш Христа. Зато реци „Не знам”.

Изабери средње решење, то јест смирење.

Један верујући рече одушевљено старцу:

Ју р о ди ви

- Оче Гаврило, ноћас сам сањао Христа!

- Како си Га видео?
- Сишао је с неба, прошетао и сео у ливаду!
- И шта је сад то? Прошетао се и није ти ништа рекао? Тај
сан није од Бога.

Једном сам сањао о. Гаврила како ме саветује и пробудио сам

се УЈУТР° весео. Два дана касније, када сам отишао да га видим,
чим сам га поздравио рече ми:
- Прекјуче сам био с тобом у твом сну.
Другом приликом сам сањао да ми је испао зуб и када сам
се пробудио, схватио сам да ми је зуб заиста испао. Узнемирен,
 265

отишао сам код оца Гаврила и испричао му шта се догодило.

И још пре но што сам завршио реченицу, он ме прекиде:
- Какве везе има зуб са твојом душом?
И тако сам одмах дошао к себи из своје заблуде.

еколико пута када бих каснио да

узмем благослов од оца Гаврила,
он би ми рекао: - Где си? До сада сам
могао да крстим... римског папу.

- Римски папа ће у паклу бити у горим мукама но његова

паства. Сваки грех удаљује нас од благодати Божије. Према на-
шим делима биће нам и плата. За добро или за зло.

- Знате ли ко сам ја? Ја сам десна рука Великог Створитеља!

Камо среће да ме бар мало разумете. Приредићу такву гозбу,
да ће ми и римски папа рећи „нахрани ме”. - Шалио се старац.

Отац Гаврило гледао је с љубављу верујуће у својој келији

и као да се обраћа Господу, рече:
- Када ја одем, њима ће бити боље!
- Када нам буде било тешко зар вас нећемо видети? - Упи-
та га неко.
- Господ је васкрсао Лазара, па зар ће му бити тешко да
васкрсне мене? Свет ће сазнати ко је отац Гаврило. Призиваће
ме сви, па чак и папа римски!

ашто Јевреји нису схватили даје

Јевреји Христос Бог?
- Схватили су. Али они су желе-
ли славу овога света, па Га зато нису
прихватили. И Бог је сакрио од њих гроб пророка Мојсија, да
од њега не би направили Богочовека.
 266

Након што је неколико тренутака ћутао, додаде:

- Сваком народу Бог је дао једног Мојсија.

тац Гаврило је често посећивао

)|<И В О Т И П О ДВИ ЈИ СВЕТОГ Гаврила ГруЈИЈСКОГ

у^/људе који су имали другачије

верске погледе. Трудио се да свима
да нешто од благодати и да их при-
веде истинској вери. Он сам прича:
„Једном сам, одевен онако како сам био у монашкој схими,
отишао у синагогу. На улазу је висио један велики Мојсијев пор-
трет. Ја му се поклоних. То се допало присутнима. Мојсије је био
велики пророк и ја сам му одао дужно поштовање. Ушао сам у
време када су читали Библију. Било их је мало и гледали су ме
изненађено. Почео сам да држим проповед и када су чули име
Христово, позваше свог свештеника. Он је изашао, али ме није
зауставио. После ме позвао у своју канцеларију. Са великим ин-
тересовањем је саслгушао све што сам рекао о Христу. На крају
ми захвали и тако смо се растали.
+

Био сам и у једној џамији. Испред ње ј е група људи седела и

ЈурО ДИ ВИ ЧОВЕК Б сф Л ЈИ

пила чај. Када су ме видели, сви устадоше и са поштовањем ме

позваше за свој сто. Тамо сам говорио само о љубави и после
смо се лепо растали. Био сам и код Баптиста, али ме нису при-
мили. Када су ме видели, постали су нервозни, позвали су свог
пастора и отерали ме.”
Кадаје говорио о јеретицима или верницима других рели-
гија, отац Гаврило је увек наглашавао да треба свима да пока-
жемо једнаку љубав. Једна монахиња му једном рече:
- Разговарала сам са једним јеретиком. Толико сам се раз-
беснела када ме вређао да мислим да сам починила грех.
Отац Гаврило јој тада рече:
- Твоје срце није од камена да би могла равнодушно да слу-
шаш како те вређају због твоје вере. Ако ниси чиста и безазлена
као мало дете, нећеш ући у Царство Небеско. Али не треба да
имаш и мозак малог детета!
А другој монахињи рече:
 267

- Доћи ће време када ће вас водити људи из света. Камо сре-

ће да ми дође неки јеретик, било баптиста или Јеховин сведок.
Ставио бих их да седну, нахранио их и поучио их доброј речи.
Али ја не једем са њима. Нећу да седнем са безверницима. Ако
и дође неки, ти немој устати. Немој му уступити место. Пусти га
да седи сам са собом. Ниси ти отишла к њему, него је он дошао
и сео поред верујућих. Зар сви да устану због њега?

Отац Гаврило је говорио и о екуменизму. Говорио је да ће

у почетку да буде Једна јерес и да ће касније да настане велика
збрка. Након што превлада екуменизам, доћи ће и антихрист.
Једнога дана дође у Самтавријски манастир неки човек који је
почео да „поучава” старца око те теме. А о. Гаврило, као да није
ништа разумео, заустави човека у упита га:
- Шта икумена? Која икумена и глупости? Не разумем! -
Па обраћајући се осталима настави: - Шта вас спречава да се
спасете ако се други налазе у таквом стању?

Једном дођоше код старца две жене Јеховини сведоци. По-

слали су их да виде да ли би их о. Гаврило извео на пут истине.
Када су ушле у његову келију, о. Гаврило неким тајанственим
гласом рече:
- Паде град и наиђе на стену!
А онда је почео да плаче и плакао је дуго. Не могавши више
да издрже, жене га упиташе зашто плаче.
- Како да не плачем? За све хришћане су врата Царства
Божијег отворена, али ја због својих грехова не могу да уђем!
И ови јеховисти кажу да ће се од пет милијарди људи на свету
спасити само њихове 144 хиљаде. Они су заузели сва места, па
ко ће онда мене да пусти онамо?
Жене се збунише. Нису знале шта да одговоре. После им је
говорио о прелести у којој се налазе, поучио их истинитој ве-
ри и оне напослетку постадоше монахиње у манастиру Бодбе.
 268

У Мцхети и њеној околини има много цркава и манастира

где су уобичајени поклонички излети. Једнога дана се порта Сам-
тавријског манастира испуни дечијим гласовима. Нестрпљива
^ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОГГдВрИМГруЈИЈС^

дечија природа их је нагнала да се растрче на све стране. Учи-

тељи никако нису могли да их сакупе. Само је једно дете стајало
по страни. Пришло је вратима цркве, онда се окренуло према
капији да изађе, али је онда опет, као да га нешто вуче назад,
посматрало цркву очима пуним суза. Отац Гаврило је седео на
степеништу и све пажљиво пратио погледом. А онда изненада
громогласно викну и сва деца од страха одмах уђоше у цркву.
Онда старац рече Тамари која је седела поред њега:
- Оно дете које седи само је јеховиста као и његови родите-
љи. А видиш ли шта ради лукави? Не допушта му да уђе у цркву!
Али му ни благодат Господња не да да изађе напоље.
Старац онда сиђе и осени дете крсним знаком и оно, као да
се ослободило тешких ланаца, безбрижно и весело уђе у цркву.
Пошто се сва деца поклонише, мирно изађоше из цркве. Отац
+

Гаврило тада смејући се рече Тамари:

ЈурОЛИВИ ЧОВЕК БО$И)И

- Дошли си као дивље козе, а одлазе као питома јарад!

Отац Гаврило није допуштао својој духовној деци да раз-

говарају са јеретицима јер би тако отворили општење са злом.
Једнога дана двојица јеховиста дођоше у једну од кућа у мом
суседству и моји суседи ме позваше да разговарам са њима. Ја
сам им говорио, али они нису хтели ништа да разумеју. Журио
сам код оца Гаврила, па сам морао да их оставим. Старцу ништа
нисам рекао о томе. Међутим, он ми у једном тренутку рече:
- Ко ти је дао право да проповедаш јеховистима? Ти ниси
апостол. Ко допусти јеретику да му уђе у кућу да би му говорио
о правој вери, уводи лукавога у кућу и како после он да изађе
одатле? Јеси ли можда имао благослов од свештеника да про-
поведаш? Када разговараш са јеретицима треба да разоткри-
ваш њихове грешке. Али ти си почео да говориш размећући се,
 269

говорећи како смо ми, православни, најјачи. Тако те лукави одвео

у грех гордости. Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера
својих пред свиње, да их не поГазе ногама својим, и окренувши се
не растрГну вас (Мт. 7,6). Не треба да разговараш са јеретицима
јер им дајеш повода да још више хуле на Господа. Ако се мусли-
ман држи десет заповести, Бог ће га благословити и показаће
му пут ка истини и тако ће се окренути православљу. Као што
се апостол Павле држао десет старозаветних заповести искре-
но од срца, а не фарисејски. И Бог га је помиловао и издвојио.
У густој шуми живео је један народ. Ти људи су када је било по-
требно молитвом призивали кишу и што год да су тражили Бог
им је давао. На крају им је послао и двојицу мисионара који су
се зачудили када су видели чуда која су творили, па рече један
другоме: „Видиш ли колика чуда сами чине? Они се не клања-
ју сунцу, месецу и другим идолима, него се моле Ономе Ко је
створио сунце, месец, небо и све остало. Бог види њихово чисто
срце и зато су њихове молитве услишане. Зато је и нас послао
овамо да им проповедамо истину и да их крстимо. То пише у
Јеванђељу: тражите, и наћи ћете (Мт.7,7).”

Једном се десило да сам се шетао старим деловима Тбили-

сија. Прошао сам поред јерменских храмова и у себи их осудио
као јеретике. После тога сам отишао у посету старцу. Сео сам,
али му ништа нисам рекао. Он, међутим, рече:
- Да, али шта ти је скривио Етсмиаџини43? Оно што је за нас
Светицховели, то је за њих Етсмиаџини. „Етсмиаџини” значи
„Онај Који је дошао”. Тамо се јавио Бог и то је значајно и свето
место. И откуд знаш када су подигнути ти храмови? Можда су
подигнути пре но што су Јермени постали монофисити?

Неки упиташе старца да ли ће се муслимани спасти. А он

им одговори:

43 Велики јерменски храм.

 270

- То није ваша ствар! Пали сте у грех осуђивања. Бог да нас

чува таквог поклизнућа. Тешко онима који постављају таква
питања. Они заборављају на своју душу. Али онај ко се не покаје
и не прими светлост истине како да се спасе?
$ИВОТИПОДВИЗИСВЕТО г Га ВРИЛа ГрУЈИ]СКОГ

едном је Тбилиси узнемирио један

Ванземаљска непознати летећи објекат (НЛО).
бића Људи су сатима стајали на улици и
гледали НЛО како нечујно лети.
- Како може бити да ти изнад главе лети један тако велики
објекат и да не чујеш никакав звук? - Упиташе старца.
- Кад би то била добронамерна бића, зашто би дошла не-
чујно? Али када Господ дође са Својим анђелима са славом, то
ће сви чути. Кад би дошли зарад неког добра викали би нам: „Еј,
добри људи, отворите нам врата!” Ови међутим, долазе кришом,
пузећи као змије и њушкајући. Таква сумњива тишина стварау
верујућем човеку сумњу и рђав је знак.
Потом рече нешто смешно и започе са својим лудостима
+

[јуродствовањем].
ЧОВЕК БО$И]И

Антихрист има за људе 666 замки. Дакле у време антихриста

људи ће чекати спасење из космоса. То ће бити највећа ђавоља
сплетка. Човечанство ће тражити помоћ од ванземаљаца, а неће
Јуродиви

знати да су они у ствари демони.

- Колико има неба? Девет! Ми видимо само део свега што

постоји и што је видљиво. То је део у који су пали лукави духови
који не могу да се успну више ос звезда. Неприхватљиво је да
православни хришћани имају било какве мисли о ванземаљ-
цима. Ванземаљци су демони, некадашњи анђели који су пали
у грех. Не постоји никаква друга цивилизација. Само овај свет
је створио Бог за људе.
 271

рст има тако велику силу! А то

је зато што је на њему Распети
Христос. Стога не постоји ништа
драгоценије од крста који си примио
на крштењу. Он је благословен у твоје име и немојте га давати
никоме. Није добро тај крст скидати ни на тренутак. Ни када се
купате под изговором да ће се прљава вода по њему просути.
И шта да радимо. Полако вода чисти крст. Без њега може да нас
задеси зло! Не скидајте га ни када имате супружничке односе.

- Недељом и празницима можеш да правиш крстове, али

је боље да то не чиниш ако баш није неопходно. И ако видите
бачене шибице везане у облику крста, немојте их згазити!

- Старче, можемо ли око врата да носимо два различита

крста?
- Најважнија је вера са којом их носиш. Крст је символ вере.
Крст значи трпљење.

- Да ли умрлима обавезно треба да ставимо крст? - Упитах.

- Умрли свакако треба да има један једноставни дрвени
крст и да га држи у руци. Али крст од злата или неког другог
метала који се не распада не треба да стављамо умрломе. Хри-
стос је васкрсао и ми не можемо Његов крст [чији материјал од
кога је направљен неће се распасти] да стављамо у земљу. Али дрво
се распада у земљи.

У вези са крстом свете Нине, о. Гаврило нам је говорио:

- Када су из Русије враћали крст свете Нине, мало су из не-
пажње искривили његове крајеве. Али зар овде нису могли то
да исправе златом? Тај крст показује нашу веру! Ако сиђете у
Самтавријски храм, на старијим иконама видећете да на крсту
свете Нине попречни краци не стоје укосо.
 272

Једном када су сахрањивади једног свештеника, о. Гаврило

викну:
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ ГАВрИЛА ГРУЈИЈСКОГ

- Где се чуло да сахрањују Христа?

Погребна поворка изненада стаде и о. Гаврило приђе покој-
нику и уклони метални крст који је био на њему и на његово
место стави дрвени.

- Старче, који крст је најбоље да носимо?

- Добро је да носиш крст са којим си крштен. Али ако немаш,
онда је најбоље да носиш крст са Распетим Христом.

ад год би се са о. Гаврилом раз-

Крснизнак вио разговор о крсном знаку, он
је објашњавао:
- Треба правилно да се осењу-
+

јеш крсним знаком [да се прекрстиш]. Када то не чиниш правилно,

онда зли духови не само да не беже, него се смеју. А Пресвета
ЈурОДИВИ ЧОВЕК Б О $И )И

Богородица се љути. Када се осењујеш крсним знаком, треба

десну руку прво да ставиш на чело, потом на пупак, а онда на
десно раме па на лево. Онај ко не ставља руку на пупак, него на
срце, описује наопаки крст. Није у реду ни да крст описујеш у
ваздуху. Рука обавезно мора да се дотакне тела. И када се осењу-
јеш крсним знаком треба да се молиш. Иначе, тако се и глумци
осењују крстом.

- Треба да осениш крсним знаком све, изузев свештених

сасуда, дискоса и путира. Ако је нешто бачено на улицу, може да
буде од лукавога. Ако видиш да је то неко други осенио крсним
знаком, онда не треба и ти то да чиниш. Ако нећеш да проузро-
кујеш смутњу код оних који те гледају, али те не разумеју, онда
можеш крсни знак да опишеш очима.
 273

Једнога дана неко је дао јабуку једноме од верујућих и он ју

је одмах појео. А о. Гаврило га изгрди:
- Како је лако упропастити те! И анђео да ти је дао јабуку,
требало је прво да се прекрстиш.

Једном сам упитао старца:

- Шта се дешава када зевамо? Да ли је то духовно штетно?
Шта нам се преноси?
- Када зеваш, добро је. Али треба закрстити уста. А шта се
тачно дешава и шта се преноси немам права да ти откријем. Не
могу. То је тајна.

тац Гаврило је поправљао иконе

Иконе које је налазио, украшавао их и
стављао на достојно место. Када су
у Самтавријском манастиру одлу-
чили да замене иконе на иконостасу ново живописаним ико-
нама, отац Гаврило је био категоричан: не треба да их промене.
Молио се тако много да су после неког времена све постале ми-
роточиве и тако нису могли да их дирају. Миро је из њих точи-
ло више од месец дана.
Отац Гаврило је са великим страхопоштовањем вадио часне
мошти које је чувао у својој келији да би им се поклонили непо-
знати посетиоци. Када смо га моја жена и ја први пут посетили,
наишли смо на овај призор: Старац је са великом пажњом из
једне гвоздене кутије извадио часне мошти, поклонио им се,
затим их миловао са великим поштовањем и нежношћу. Када
нас је угледао, повиче:
- Шта сам ја? Бољи од вас? Дођите брзо! Ја сам се поклонио.
Али вама више него мени треба да се поклоните.
А за свете иконе је рекао:
- Ако некоме поклониш своју омиљену икону и после се
кајеш, такву доброту боље никада немој да чиниш.
 274

Тело је храм Светога Духа и за Другог доласка Господњег

васкрснућемо у телу. Зато, када је једна монахиња Самтавриј-
ског манастира била оперисана, па су морали да јој ампутирају
ивотиподвијисветогГаврилаГрујијског

ногу, о. Гаврило је ногу пажљиво очистио и погребао. Старац

се чак према фотографијама односио са много поштовања и
љубави јер су, како је сам говорио, фотографије иконе Божи-
је. Никада их није бацао. Када би нашао неке новине, прво
би пажљиво прегледао има ли у њима нека икона, затим би
читао ако је у њима било нешто везано за теологију, а онда их
је спаљивао.
- Није у реду да бациш новине или да их користиш у друге
сврхе. - Говорио је.
На исти начин је поступао и са књигама. Није му се допадало
када би на корицама била лица или иконе. Говорио је да је то без-
боштво, јер се корице прљају. Такве би корице откидао и чувао:
^

- Ако је на икони неоштећено лице, можеш икону да из-

+

вадиш и да је ставиш у нови оквир. Како можеш да закопаш

или спалиш икону Господњу или неког светитеља? Ако је на
Јуродиви човек Бо$и)и

задњој страни иконе приказано нешто непристојно или нешто

друго ружно што не може да се скине чак ни ако се преко тога
пређе бојом - то је ђавоља замка - тек онда можеш да спалиш
икону. Ако икона са друге стране има Богородицу или друге
светитеље, не можеш да је залепиш на дрво. Ако је икона која
је са једне стране усправна, а она са друге стоји наопако, онда
мораш да је ставиш положену хоризонтално. Папирне новчани-
це које имају представе храмова или ликова разних светитеља
морате да пазите где ћете ставити. Настојте да их држите изнад
појаса, јер део тела испод појаса символише пакао и то је онда
велики грех. Исто тако, ако је изображавање неке иконе завр-
шено, неки онда могу да почну да коментаришу како нешто
недостаје или да им се нешто не свиђа или да боје нису добро
изабране. То ако неко чини није у реду! Јер та икона може да
има благодат Светога Духа.
 275

- Као што није у реду да иконе носиш на неприлично место,

тако исто није у реду да у храм носиш новине у којима могу да
буду вулгарне фотографије или ружне речи. То се као кужни
задах успиње све до престола Господњег.

- Иконе које изображавају Бога Оца нису по православној

иконографској традицији. Али су допуштене пошто их је Цр-
ква прихватила зато да бисмо избегли раздоре и расколе и оне
су символичне.

- Није у реду да закопаш или спалиш чак ни римокатоличке

иконе, али није допуштено да их стављаш у православни храм.
Можемо да их имамо у својој кући, али не и да се њима моли-
мо, јер оне нису свете иконе, него само слике. Као, на пример,
фотографије ваших родитеља.

- Пошто уметник заврши крст или икону и пре но што све-

штеник да благослов, треба да је попрскаш освештаном водом.
Али од часа када свештеник благослови крст или икону нема
више поправљања. И када ти правиш крстове или живопишеш
иконе, па их неко узме да се пред њима моли, тада половина
благодати долази теби.

тарац )е, као и сви свети људи,

осећао да је због његових грехо-
ва избио грађански рат у земљи. Мо-
лио се без прекида да престану ме-
ђусобна непријатељства у Грузији и да поново завлада мир. Од
свих који су га посећивали тражио је да му читају новости из
новина. Једном је мати Параскева нашла у његовој келији исе-
чак из новина у коме је било житије светог Јована Богослова.
 276

Отац Гаврило ју је замолио да му га прочита. На крају чланка је

писало да је Грузија наследство Пресвете Богородице, која ће,
као Мати Љубави и Живота, послати у Грузију у последње да-
)|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

не некога као што је свети Јован Богослов, проповедника љуба-

ви и да ће љубав спасити Грузију.
Мати Параскева је
гледала у о. Гаврила и
мислила: „Да није, мо-
жда, он тај човек налик
на Јована Богослова у
духу и сили који ће
проповедати љубав у
Грузији?” Старцу је у
то време било рђаво
и био је опружен на
постељи. Но ипак се
окренуо према њој и
климнуо јој два пута
+

потврдно. Монахиња
ЧОВЕК Бо>|<И)И

се сасвим помете због

тог геста, па га само
збуњено упита:
- Сви велики оци
носили су неки терет.
Јуроди ви

А који је ваш терет?

- Цела Грузија и
пола Русије.

Оцу Гаврилу се није допадало то што су Грузијци напуштали

своју земљу да би радили у страним земљама.
- Ове тешкоће-искушења допустио је Бог због њих самих,
па зар да их избегавају? Одлажење Грузијаца из њихове отаџ-
бине много жалости Богородицу! Не напуштајте Грузију да се
не наљути Богородица. Где се човек роди тамо прима благодат
Божију.
 277

Када је Грузија пролазила кроз тешкоће, о. Гаврило је бос

ходао по отопљеном снегу, молио се за своју земљу и уопште
није пазио на своје здравље. Боловао је од многих болести, али
се никада није жалио. Чак напротив,радовао се и говорио оно-
ме ко је бринуо за њега:
- Мене, чедо моје, само греси боле и ништа друго!

- Неки кажу да ће Грузија засјати. Да. Али, човече Божији,

исповедај се и причешћуј. Ко те спречава да се спасеш? Чаша
се препунила и прелиће се на све стране! Али Богородица ће
брзо да помилује Грузију! Зато ће бити још један добар период.

- Доћи ће време када ће сви хришћани на свету долазити у

Грузију да би спасли своју душу.

Вера и жртвовање људи за отаџбину је, како је говорио отац

Гаврило, велики таленат. Љубав према Христу и отаџбини биле
су за њега веома важне заповести. Увек је говорио да ће онај ко
себе принесе или претрпи мучења за отаџбину отићи у Царство
Небеско. Када се једном Грузија нашла пред изузетно озбиљ-
ним проблемима, толико да је дошао у питање и сам опстанак
државе, многи од оних који су се борили за будућност земље
сакупили су се код о. Гаврила да нађу утеху. У том периоду и ја
сам био под утицајем нечега што сам прочитао:
„Један свети отац упита своју духовну децу:
- Шта ће спасити ваше душе? Шта мислите?
Једни су рекли љубав, други су рекли смирење, трећи до-
брота, а неки су пак рекли да ће се спасити само молитвама тога
светога старца. А свети старац им одговори:
- Те врлине ће спасити човека! Али откуд знате да су оне
довољне да се задобије Царство Небеско? Можете бити сигурни
само ако умрете за Христа мученичком смрћу."
 278

Када сам отишао у келију оца Гаврила, он одмах показа иконе

на којима је било изображено мучеништво светих и објасни ми:
- Видиш ли шта су помоћу Божијом издржали свети? Они
ивотиподвијисветогГаврилаГрујијског

су знали да ће понети венац Царства Небеског. Па зар то исто не

каже и цар Вахтанг Горгасали: „Прижељкујте смрт за Христа”?

Када је почео грађански рат, у Самтавријски манастир је

дошло неких четрдесетак наоружаних људи. Отац Гаврило их
дочека с љубављу и пошто су одложили оружје, он их уведе у
храм и рече им да клекну и изговоре „Оче наш”. Поклони им мале
крстове и одржа им са амвона слово о љубави према Господу и
нацији. А онда их упита:
- Куда идете? Којим поводом?
- Идемо у Зугдиди да ратујемо, - одговорише поносно.
- А на кога ћете пуцати? И тамо су исто Грузијци! - Па по-
диже руке узвикујући: - Удрите мене! Ја сам Грузија! - Потом
^

узе свој штап и повиче: - Овим ћу вам поразбијати главе! Ви

+

не треба да носите панталоне него сукње!

)уродиви човек Б о$ ији

„Јунаци” сместа нагоше у бекство, за мало па да забораве

своје оружје. Отац Гаврило је дуто плакао и говорио:
- Проливена крв грузијског народа дуго ће оптерећивати
овај народ. Биће то за Грузију период оплакивања. Грузијац не
треба да дигне оружје на другог Грузијца. Грузијац треба да воли
свог сународника.

Отац Гаврило сањао је Грузију као државу цара Давида Ба-

гратиона и хитона Господњег. Један верујући нам је испричао:
„Леонида Багратион која потиче од царске породице и ко-
ја )е била жена руског престолонаследника Кирила Романова,
посетила је са својим унуком оца Гаврила и упитала хоће ли се
монархија вратити у Русију. Отац Гаврило јој одговори:
- Ти је нећеш видети, али твој унук ће постати цар.
Ово пророштво се подудара са оним које је изрекла препо-
добна Пелагија Рјазанска, према коме ће се «две године и осам
 279

месеци пре но што ће се у Русији јавити антихрист успостави-

ти монархија, а монарх ће водити порекло од династије која ће
заштитити православље».”

Отац Гаврило је говорио да је Грузији потребан цар:

- Цар има благодат! До тада, ако се не врати један Баграти-
он44, Грузија неће добити никакву помоћ. Али пре но што дође
цар треба опет да вратите престо. За премијера треба да имате
једног макар рђавог цара, јер је најважније да се народу врати
благодат Божија.

- Ко је тај човек срећне руке који ће да сазна где се налази

непознати гроб царице Тамаре? - Упита нас старац.
Затим затвори очи и рече нам да види царицу Тамару у ње-
ном гробу и да му она виче: „Овде сам, Гаврило! Овде!” А онда
додаде:
- Одмах сам препознао оно место. Ја знам где се налази гроб
царице Тамаре. Али брзо ће бити откривен.

- Ко је већи: патријарх или цар? - Упиташе старца.

- Патријарх миропомазује цара. Сада ћеш ми ти рећи ко је
већи. Човеков живот је талант. Господ је тај талант дао свакоме
човеку и тај талант треба да се умножава све док човек живи. Да
не пропадне милосрђе Божије. Знаш ли коме је дао десет талана-
та? Патријарху и цару. Зато они треба да управљају народом. Али
сада је патријархов крст више отежао јер данас пред Господом
и народом он је тај ко је понео и царев крст. Ако Грузија нема
цара, нема јој помоћи. Зар народу није потребан цар?

- Лазар је умро и заудара и Грузија ће се распасти. Али када

је Господ дигао Лазара из мртвих, да ли му је недостајало неко

44 Династија Багратион је била на власти у Грузији око 1 000 год.

 280

ребро? Тако ће и Грузија устати из мртвих. Од Никопсије до

Дарубада.
Раније је старац пророковао да ћемо изгубити Сохуми и
$ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОгГАВ?ИЛлГруЈИЈСКОГ

Самастабло.

Једном је један старији човек дошао у Самтавријски мана-

стир са кантама пуним јабука које беше покрио крпама. Отац
Гаврило му даде да једе и овај, пошто је завршио, оде не рекавши
ни реч. Када је излазио на капију, о. Гаврило му довикну:
- Еј, цицијо! Ја сам те нахранио и напојио, а ти ми ни једну
јабуку ниси дао. Јеси ли ти сигурно Грузијац?45
Посетилац потрча не осврћући се. Када је неколико дана
касније схватио своју грешку, однесе старцу канту ггуну воћа.
И отада је почео и редовно да долази у цркву.

Једном посетише оца Гаврила неки свештеници који беху

+

пали у очајање због ситуације у народу, па почеше да се жале:

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Б о $ И ]И

- Народ се много променио. Немају занимања за веру и не

знамо како да проповедамо.
- О националном пропадању Грузије! О томе да говорите.
- Одговори им старац. - Савест је мали Бог.

Када би старац рекао „идемо у Мцхету”, имао је на уму Све-

тицховели. Много је волео то место.
- Светицховели је два пута већи од Храма у Јерусалиму. То је
најблагословеније место Господње на земљи. После њега Самта-
вријски манастир, па онда кула цара Мириана. У Светицховели
ни једна мува неће улетети! Тешко непријатељима! - Рече и поче
са својим лудостима [јуродствовањем].

45 Грузијци су чувени по гостољубивости и усрдности.

 281

Поштовање ада је једном приликом отац Га-

према личности врило ушао у Сионску саборну
патријарха цркву угледао је патријарха Илију II.
Међутим, ипођакони из његове прат-
ње похиташе да стану у круг око њега. Тада му старац приђе и
рече с љубављу: - Ваша светости, шта треба да значе ови деча-
ци који трче око тебе? Где је поштовање према патријарху?

Када је патријарх дошао у Самтавријски манастир и посе-

тио оца Гаврила, смерно је замолио старца да се моли за Грузију
и за њега.
- Ти си патријарх и теби припада част да се молиш и благо-
сиљаш све нас. - Одговори му једнако смерно о. Гаврило.
Једном другом приликом, рече патријарх старцу:
- Видиш ли, Гаврило, кога између нас двојице Бог више во-
ли? Теби је подарио сиромаштво, а мени титулу.

Старац није праштао ономе ко би показао непоштовање

према Цркви и патријарху. Једном јеромонаху рече:
- Памти добро: раздвајати патријарха од Цркве је равно
јереси. Ко одриче патријарха је јеретик [90-тих година 20. века у
Грузији се јавио зилотски покрет који је престао да помиње патријарха
грузијског Илију; нап. прир.].

На једној Литургији свештеник је уместо патријарха поме-

нуо оца Гаврила и није му то саопштио. Међутим, после Литур-
гије светитељ му строго запрети:
- Немој више то да чиниш. Иначе неће бити свете Литургије!

Када је једном о. Гаврило [у јуродивости] без разлога псовао

патријарха, отац Николај Макарашвили, који је тада још био
искушеник, није могао да се уздржи, па му рече:
 282

- Не могу да верујем својим ушима шта сте све изговорили,

оче Гаврило!
- И не треба да верујеш. - Одврати му старац и настави
^ИВО ТИПО ДВИЈИС ВЕТО гГдВрИМ ГруЈИЈС КО Г

са... псовкама.

Искушавајући нас једном приликом, старац нас упита:

- Сваки патријарх је имао опозицију. Имао је и Јефрем. Али
ја се никада нисам опредељивао. Шта мислите? Јесам ли добро
учинио?
- Јесте, оче Гаврило. - Одговорили смо.
- Зато памтите добро: није ваш посао да се бавите оним што
други раде. Ви само гледајте своје грехове.

Једна жена је са непоштовањем говорила о патријарху, али

је иначе имала доброћудан карактер. Када је дошла код о. Гаври-
ла, он је на свом столу имао патријархову фотографију. Чим је
+

старац угледао ту жену, окренуо се њеној пријатељици и рекао:

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$ИЈИ

- Узми ону Христову икону и стави је на патријархову фо-

тографију.

Када је Васељенски патријархиз Цариграда дошао у посету

Грузији, дочекали су га са великим поштовањем. Поклонио се
многим храмовима, па су га чекали и у Самтавријском мана-
стиру. Пало је вече. Пут од скретања са главног пута па све до
манастира беху осветлили свећама. Стојећи на свом степеништу,
отац Гаврило угледа тај призор и рече:
- То је као да идеш колима у раЈ!
Једно његово духовно чедо, момак коЈи Је придржавао стар-
ца, рече смеЈући се на сав глас:
- Мене, оче Гаврило, много више подсећа на аеродромску
писту.
Наљутивши се старац га изгрди:
- Ко ти Је дао право тако да говориш? Гце се чуло да се хри-
шћанин смеЈе тако на сав глас! На тако нешто имам само Ја право.
 283

Када је патријарх Илија II дошао у Самтавријски манастир,

отац Гаврило се поставио према њему као да је непријатељски
расположен. О том догађају нам је причао један верујући:
„Ја сам се нашао у тешком положају. Нисам знао шта да ра-
дим. Убрзо смо се попели у његову келију. У средини, на малом
столу, налазио се патријархов портрет у лепом раму. Он узе
фотографију, загрли је с љубављу и рече ми:
- Таквог патријарха као што је наш нико нема!
Зачудио сам се како се тако изненада променио. И са колико
љубави је говорио о патријарху! А само неколико минута пре
тога као да је био други човек.”

тац Гаврило ми је причао о свом

драгом послушнику оцу Нико-
лају Макарашвилију:

Сшарац Гаврило и ошац Никопај

 284

- Ја ти дајем благослов да одеш код о. Николаја и да му будеш

послушан. Он је јеромонах који се непогрешиво држи црквених
канона. Таквог монаха Грузија више неће имати. Његово смирење
>КиВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилд ГруЗИЈСКОГ

досеже то престола Господњег. „Ректор” монасима сам ја. Али ме-

не ће да наследи отац Николај. Натераће га да прође кроз „цев” и
онда ће постати лекар свих душа. А ја, како сам могао да заволим
пијанице а да и сам нисам окусио тај грех? Монах сам 40 година,
а нисам поред себе имао ни једног искушеника, а сада га имају
и монаси од 40 дана! Николај је моја последња нада. Једино се у
њега поуздајем. Само га ја разумем, јер монаха само монах мо-
же да разуме. Николај уме да креше суве гране као нико други!

Отац Гаврило је рекао мајци оца Николаја:

- Ви не знате шта ће ваш син постати. Његове речи слуша-
ће цео свет. Људи ће пролазити кроз многе тешкоће само да му
целивају руку.
+БсфЛЈИ

Отац Гаврило и отац Николај имају заједничке особине:

неизрециву љубав према Богу и човеку,љубав према отаџбини,
послушност, смиреноумље, чистоту, девственост, строго под-
ЧОВЕК

визавање, саможртвовање, несебичност. Поврх тога, обојица

су живели као просјаци - бескућници, па о. Николаја до данас
сматрају лудим луталицом, као што су сматрали и о. Гаврила.
Ју р о д и в и

Једном ми о. Николај рече:

- Малхазе, понекад говорим тако необјашњиве ствари да ни
антихрист неће моћи да их каже. Шта да радим? Ови верујући
неће да натерају свој мозак да ради. [Старац говори хиперболично
објашњавајући своје јуродство, нап. прир.]

Отац Гаврило је говорио оцу Николају припремајући га за

наступајућа искушења:
- Чедо моје, Николају, осудиће те као блудника, хомосексуал-
ца, лопова, лудака и за још много тога. Али такав је монашки пут.
 285

Отац Николај прича о свом познанству са старцем:

„Оца Гаврила нисам упознао сада. Он ме прати још од мог
детињства, а да ја то нисам знао. Сећам се да је по Батуму, где
сам одрастао, лутао један просјак. Био је веома необичан. Ми
деца смо трчали за њим и викали: «Анђео». Једном сам га видео
пред својом кућом и тада ми је рекао да се нећу оженити. Сећам
се да сам се тада наљутио. «У супротном, жена ће ти бити та и
та», па ми рече име моје школске другарице која је била много
ружна. Затим, онога лета када сам био сам у кући свога стрица у
Цагвери, дошао је један просјак и тражио икону коју је мој стриц
имао обешену на зиду. Дао сам му је. Касније, када сам постао
монах, видео сам ту икону у келији оца Гаврила.
Док сам ишао у школу, одлучио сам да идем у крађу са још
једном девојком. Али тог истог дана,један пријатељ ме позвао на
вечеру. Нисам могао да не одем. Тамо је био и један монах веома
чудног понашања. Сео је поред мене, ставио ми руку на колена,
погледао ме у очи и рекао: «Ти се никада нећеш оженити. Јеси
ли заборавио разлог?»
Доста касније, када сам ван града изводио праксу за диплом-
ски испит на факултету, упознао сам још једног монаха са којим
сам често разговарао. Били су, међутим, поставили неког агента
(КГБ) да га прати и он нас никада није остављао саме. Једнога
дана тако, онај монах почне да виче да хоће мушкарца и потрча
да загрли агента. Онај се престравио: «Овај није нормалан!» Рече
и оде. Тако нам више није досађивао, а ја сам слободно наставио
да разговарам са оним мудрим монахом.
Сада сам већ сигуран да су и онај просјак и онај монах били
иста личност, то јест отац Гаврило, али колико год пута сам тра-
жио од њега да ми то потврди, он је одбио о томе да разговара.”

Нана Мерквиладзе прича нека своја искуства са о. Николајем:

„Шест година након старчевог упокојења путовала сам из
Грчке у Грузију - до тада нисам имала неопходна документа.
 286

Отац Никодај ме бодрио да напишем своја сећања на старца.

Када сам завршида, однела сам му их да их прочита. На једну
згоду, коју он ни у ком случају није могао да зна, подсетио ме са
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГаВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

толиком тачношћу да сам остала отворених уста. Ја сам је била

потпуно заборавила. Он је, међутим, прешао на другу тему као
да се ништа није десило.”

„Једна моја пријатељица је радила у Америци. Веома често

ми се јављала телефоном и покушавала да ме убеди да одем та-
мо, причала ми је да бих имала четири ггута већу плату него у
Грчкој. Тада сам замолила једну друту пријатељицу да пита за
мишљење оца Николаја. Он јој је тада рекао:
- Чим си рекла „Америка”, срце ми је заиграло.
Прошле су три године од тог догађаја, када сам коначно
одлучила да одем у Америку. Вратила сам се у Грузију и пре но
што сам отишла у америчку амбасаду, посетила сам о. Николаја
+
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$И)И

Старац Гаарило и отац Николај

 287

који се тада налазио у болници. Одлазећи, рекла сам му да га

сутрадан нећу обићи јер треба да идем у амбасаду. Отац Нико-
лај одречно одмахну главом.
- Зашто? Хоће ли ме одбити? - Зачудила сам се.
- Неће, али немој да идеш.
- Оче Николају, зар нисте рекли мојој пријатељици да вам
је срце заиграло чим је рекла „Америка”?
- Тада да, али не сада. - Одговорио је.
Док сам се враћала кући, људи у метроу су престрављено
и узбуђено разговарали о томе како су се у Њујорку срушила
два солитера пошто су у њих ударила два авиона пуна путника
и оплакивали несрећне жртве ове катастрофе.”

„Једном приликом ми о. Николај рече:

- Ако ми петао каже да је Бог, помислићу да можда и јесте.
А једном је рекао Малхазу:
- Све док не задобијеш просветљење од Светога Духа да би
могао да бираш између добра и зла, никада не узимај здраво за
готово оно што видиш својим очима. Ни за овај сто који стоји
пред тобом немој са сигурношћу да тврдиш да је заиста сто.
То је стање прелести. Бога стављају у калуп, као да не може да
узме било који облик - али и лукави то може. Зато никада не
инсистирај ни на чему.”

„Упита ме једнога дана о. Николај:

- Откуд знаш да је Света Тројица Бог?
- Ма шта то говорите, оче Николају? На основу моје вере
то знам.
- Ти то, дакле, знаш на основу своје вере, али ја на основу
свог знања знам да је Света Тројица Бог. - Рече, па настави:
- У Батумију сам имао једну сусетку која је била неверују-
ћа, али је сваке године Богу жртвовала јаре. Када сам је питао
зашто то ради кад већ не верује у Бога, она ми је одговорила:
«А шта ако ипак постоји?»”
 288

„Једном приликом када је моја снаја Анастасија посетила

о. Николаја, он јој рече:
Грујијског

- Не разумем... Видим Нану овде,.... видим је тамо.

Када ми је снаја то испричала, насмејала сам се. Схватила сам
да је о. Николај, иако сам била далеко, видео сва моја кретања.
$ и во ти п о дви ји свето г аврила

У том периоду сам радила код једне госпође чија се кућа нала-
зила веома далеко од цркве. Стога сам устајала у праскозорје и
Г

трчала у цркву, а после Литургије сам као луда трчала опет назад
да будем код куће пре него што устане госпођа.”

„Некада сам радила код једног лекара који је био Евангели-

ста. Наилазила сам на многе тешкоће на послу, жалостила се,
била духовно узнемирена, али нисам могла да напустим посао.
Када сам отишла у Тбилиси, пре но што ћу се опет вратити у
Грчку, о. Николај ми је дао једну икону Христа Сведржитеља и
+

рекао ми да је поклоним доктору, мом послодавцу. После крат-

ији

ког времена доктор ме отпустио.”

Јуродиви ч о в е к Б о ^

„Требало је да се вратим у Грчку из Батумија. Киша је без

престанка падала. Седела сам у аутомобилу мога сина и чека-
ла аутобус. Недавно пре тога прочитала сам књигу Јелисавете
Векуа о оцу Николају, где она пише да је његова крв, коју му је
узела две године раније из вене, остала непромењена, помислила
сам тада да је он свети човек и да ће ми помоћи. «Оче Николају,
усрдно те молим, помози да ова киша престане», помолила сам се.
Баш у часу када је дошао аутобус, киша престаде. Чим сам
ушла у аутобус почела је поново. Од грузијске до турске гра-
нице,требало је прећи пешке извесну раздаљину. Скупила сам
храброст и опет замолила о. Николаја да ми помогне. На моје
изненађење, киша опет стаде. Прешла сам границу, попела се у
аутобус, а киша је опет почела да пада!”
 289

„У лето 2006. отац Николај није примао посетиоце. Без њего-

вог благослова, дакле, дала сам новац једној грађевинској фирми
да ми сагради кућу. Када је моја снаја разговарала о томе са оцем
Николајем, он је ставио руку на чело и узнемирено је упитао
када ће то да буде.
Неспокојство о. Николаја било је оправдано. Фирма је бан-
кротирала и само Бог зна када ће та кућа бити изграђена.”

„Мој последњи сусрет са о. Николајем био је пре три године,

у јесен 2010, на пиј аци, куда ј е он одлазио сваког четвртка. Отац
Николај не разговара ни са ким од 2005, што ће рећи осам година
ћути као риба, али је занимљиво колико га воле на пијаци, како
чекају четвртак да га виде. Када уђе у зграду (то је покривена
пијаца), све се умири, завлада таква тишина као да си у цркви.
Старца је дошао да види и Јован Оларис, Христа ради ју-
родиви свештеник из Петрограда, који има благодатне дарове
прозорљивости и пророштва, који нам је открио:
- Када сам изишао из авиона, отац Николај ме први дочекао,
само што ви то нисте видели.”

во су сада последњи дани. И као

што готовом јелу треба само ма-
Последњи дани
ло времена да га подгрејеш, тако су
и ови дани близу. Антихрист је као
нешто новорођено што расте и чему ће се неки поклонити. И шта
све нисам чинио, али никако нисам могао да дознам његово име.
Помоћу Божијом, јавио ми се Анђео Господњи и саопштио ми:
„Ни један човек не може да реши ту тајну. Хајде, Гаврило, да ти
ја напишем његово име.” И тако ми је открио. Али то није за вас.
За људе остаје још сакривено. Долази због оних који га чекају. Да
би наметнули број неће бити потребно да употребе силу. Све ће
се то збити својевољно. Ни исповест неће помоћи [онима који нри-
ме жиг антихристов]. Чувајте се. Долазе дани када ћете јести земљу.
 290

Борбе између светих пророка - Еноха и Илије - са антихристом

преносиће се преко телевизије. Због наших грехова десиће се
страшни земљотреси. У Грузију ће прво да уђу руски тенкови да
ивотиподвијисветогГаврилаГрујијског

нас пробуде. Биће продате и нестаће многе области Грузије. Бо-

городица то неће опростити. Сви ће бити кажњени. Изнад Тби-
лисија сам видео сиве птице како круже. Не прилазите централ-
ном булевару Руставели. Биће великих разарања. На брду
Фуникулиори за ону кафану употребили су камење од храма ко-
ји се налазио тамо где је данас Скупштина. Ако то камење не вра-
те на место, ситуација се неће смирити и увек ће бити невоља.
Они који ће се налазити у том ратном хаосу учиниће добро. Спа-
шће своје душе. Не будите неспокојни! Бог је свуда. Очистите
своја срца и молите се. Господ ће вас штитити. Оне слабе, међу-
тим,узеће рано. Јаке ће оставити да ратују последњих дана про-
тив антихристових замки. И када буду рекли да Грузија више не
постоји, онда ће Богородица помидовати нашу земљу и тада ће
се десити једно такво чудо благодарећи коме ће се Грузија про-
^

тезати од Никопсије до Дарубада. Када Богородица напусти Све-

јуродиви ЧОВЕКБо$И)И +

ту Гору [њена чудотворна икона Вратарка из манастира Ивирона], зво-

ниће звона. Гаврило ће васкрснути. Храмови ће се сагнути да
поздраве Богородичину икону. Поклониће се Царици Неба и Зе-
мље. И све ће се то преносити преко телевизије. То ће бити ми-
лост Божија за душе које треба да се спасу и да дођу у Грузију!

- Цркву Грузије никада неће напустити благодат Божија.

Али када дође антихрист, он ће уклонити иконе и окачиће своју.
Тек тада ће се из цркава повући благодат Божија.

Старац нам је увек говорио да непријатељу треба да се су-

протставимо наоружани знањем. Када је једна девојка видела да
продају књигу под насловом „Антихрист 666”, уплашила се, па
није смела ни да је пипне. Када је посетила о. Гаврила, он јој рече:
- Сестро, да немаш случајно неку књигу о антихристу, или
да је ниси, случајно, негде видела?
 291

- Старче, видела сам једну такву да може да се купи, али сам

се уплашила, па сам прошла поред н>е. - Одговори она.
- Ма шта кажеш, жено! Купи ту књигу и позајмљуј је колико
год можеш. Ма ти ни не разумеш каква времена долазе.

- У годинама антихриста биће тешко. Ако украдеш храну,

кршиш једну од десет заповести и ко то буде чинио, [без обзира
што покушава да се оправда за такав свој поступак] ипак добиће број,
то јест антихристову „личну карту”. Верујући ће се поуздати
у Бога и у последње дане Господ ће творити таква чуда сво-
јим људима, да ће јести један лист и он ће им бити довољан да
преживе месец дана. Као и земљу: осениће је крсним знаком и
служиће им као хлеб.
- Ако одбијемо да узмемо антихристов број, па нас на силу
жигошу, шта ће онда бити?
- Ако силују девственицу против њене воље, пред Госпо-
дом она остаје девственица. Тако ће бити и са антихристовим
жигом. Антихрист неће моћи да успостави свој престо у Гру-
зији. Биће мали прогони у поређењу са другим деловима света
и тешко онима који ће тврдити супротно. Доћи ће време када
ћете морати да бежите у планине, али немојте ићи сами, јер лу-
кави може да вас убије неком провалијом! Треба у групама да
одлазите у планине и шуме.
- Када треба то да учинимо?
- Ви не треба да размишљате о томе. Водиће вас Света Тро-
јица. Али за хришћане ће највеће мучење да се састоји у томе што
ће, када они оду у планине, иза њих остати њихови блиски и дра-
ги који су примили антихристов жиг. Убрзо ће и антихристови
следбеници да се осењују крстом, да улазе у цркве, да проповедају
јеванђелске заповести, али ако не чине добра дела немојте им ве-
ровати. Људе Божије препознаћете по њиховим добрим делима.

Антихриста ћете доживети, али тада неће бити тако вели-

ких отаца којима ћете моћи да одете да тражите савет. И као
 292

што оддазите разним лекарима, па вас они слуђују, тако ће исто

бити и са духовницима. Слудићете се и нећете моћи духовно
да се исцелите.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИјСКОГ

- Имао сам виђење. Видео сам Господа Саваота. У рукама

је држао куглу са великим крстом на њој. И одатле сам чуо:
,,У последња времена смирење, доброта и љубав спашће људе.
Љубав умире без добрих дела. Љубав је једина сила уз помоћ које
ће човек моћи да издр-
жи антихристове замке.
Пола пакла је на земљи.
Антихрист стоји на
вратима и покушава да
уђе. Ви ћете доживети
да видите антихриста.
Антихрист ће се свуда
зацарити и биће прого-
+

на. Грузија је дата у на-

ЧОВЕК Бо$И ]И

следство Богородици и
она ће је штитити. Овде
ће бити мањи прогони.
Не узнемиравајте се ка-
да вам је тешко. Ја ћу до-
Ју р о д и в и

ћи да вам помогнем, али

Ме ви нећете видети”.
И раније су мислили да
ће доћи антихрист, али
није било ових знакова.
Био је само рат. Тада ни-
је било небеских знако-
ва и васељенског раскола. Раскол је можда због јереси. Ускоро ће
се цео свет ујединити под антихристовим бројем. У последње
дане не посматрајте небо. Јер ће се дешавати таква «чуда» да
ћете бити заведени и пропашћете. Антихрист је рођен и његов
жиг неће бити само невидљив. Биће видљив и њиме ће жигосати
 293

човека на руци и челу. Већ му припремају престо. Пописаће све

људе и регистроваће их на својим списковима. Нико неће моћи
да живи изван њих. Животи људи зависиће од њих. На свим
производима ће бити његов број. Прво у линијама, а потом очи-
гледно. Те линије су већ антихристов број и у њему су скривене
три шестице (666). Немојте се уплашити. Изговорите молитву,
закрстите их и тако користите те производе. Онда можеш и да
зајашеш лукавога и он ће те однети у храм. Међутим, оно што
ти предлаже демон, речима и делима, не прихватај, колико год
да ти се чини добро. Јер ћеш пасти у његову замку и пропасти.
- Старче, да ли он сам зна да је антихрист?
- Он зна. Али да ли ћеш ти то схватити? Памти: Антихрист
још куца на врата. А када ти куцају на врата, шта треба да урадиш?
- Да их отвориш.
- И када видиш госта шта треба да кажеш?
- Изволите!
- Он, дакле, чека позив. Добиће позив и доћи ће. Сада су
врата отворена. Сада не куца. Стоји на вратима и чека позив.
Памти то. Антихриста ће следити они који имају веру само у
свом мозгу. Међутим, онај ко верује срцем, подозреваће. Пре-
познаће га. У последње дане жене ће наге ићи улицама и неће
осећати стид. Хришћанке ће бити пристојно обучене. По томе
ће их препознати и прогониће их.

- Доћи ће такво време када ћете морати да се чувате жена.

Пазите, јер лукави није могао да заведе Адама. Са Евом је, ме-
ђутим, успео.

Отац Гаврило је био веома забринут због ситуације која је

завладала у свету.
- Жене су већ постале као мушкарци, а мушкарци као жене.
Долазе таква времена када ћемо морати много да пазимо. Ако
си жена треба да добијеш снагу мушкарца, а ако си мушкарац,
треба да будеш јунак. На крају ће Господ да баци у Грузију три
 294

семена: прво за мушкарце - посрамиће се што су мушкарци;

друго за жене - посрамиће се што су жене. А треће семе ће бити
за то да завлада народом страх Господњи и тада ће сви поверо-
>Кивотиподвизисветог Га в р и м Грујијског

вати да заиста има Бога.

Потом старац подиже руке ка небу и стаде се молити:
- Боже мој, усрдно Те молим, услиши нас са небеса, сврни
Свој поглед на нас. Помилуј нас. Ниспошљи нам мир да бисмо
кренули Твојим путем, да бисмо творили заповести Твоје и из-
бегавали свако зло. Научи нас, Господе, да се молимо пред Тобом
и да творимо свете законе Твоје.
- Старче, у каквим временима живимо? Шта то чине наши
свештеници?
- Ко ти је дао право да тако говориш? Да си свештеник, па
да те разумем. Шта пророкује Јеванђеље? Зар не каже: Изићи ће
мноГи лажни пророци и превариће многе (Мт. 24,11)? А ти би да их
зауставиш? У том случају супротстављаш се Јеванђељу!

едном сам изразио жељу да са-

$ ији +

Душа и дух знам од чега се састоји човечија

природа, као и човеково одређење.
Старац ми одговори:
човек Бо

- Човек се састоји од тела, душе и духа. Тело има пет чула:

вид, слух, чуло укуса, чуло мириса и чуло додира. Има и два
инстинкта: инстинкт за преживљавање и инстинкт за размно-
јуродиви

жавање. Душу чини то што дишемо. Имају је и животиње и

гмизавци. Она располаже мишљењем, осећајношћу и жељом.
Мишљење је Бог метнуо у ум. Осећајност у срце. Жељу у цело
тело.Жељама управља воља, која нема свој орган. Она је такође
у целом телу. Када нама завлада жеља за нечим, тада цело тело
садејствује. Душа жели да задовољи једно или друго осећање.
Бесмртни дух има три карактеристике: страх Божији, савест,
чежњу за Богом. Све ово немају животиње и гмизавци. Душа
је у крви. Али није крв. У прадавна времена, пре но што је чо-
век пао у грех, и душа и тело су били потчињени духу. Након
пада, веза са духом се прекинула и сада је душа послушна телу.
Оно што хоће тело, то и наложи души да чини. Душа, међутим,
 295

покреће тело! А дух даје поимање. Савест је мали бог. Бог је у

човека метнуо савест јер је хтео да га спасе. Дух је научник, све
зна. То се односи и на савест - истражује шта је добро, а шта
зло. Када неко непознат пролази поред тебе, некад ти је драго,
а некад се најежиш! Дух има облик јајета.

тео сам да знам шта бива са ду-

шом после смрти и старац ми од-
говори:
- Према предању Цркве, душа
умрлога прва два дана слободно кружи где хоће. Трећега дана се
узноси, као и васкрсли Христос, на небеса. Тамо ће проћи кроз
митарства. Девет дана се налази у Царству Небеском, а онда је
анђели одводе у ад. Када прође четрдесет дана опет је узводе и
тада бива мали суд. Прочитај књигу светог Григорија Богосло-
ва. Тамо се говори о томе како ће грешни дух имати тешкоће да
прође митарства. Тражиће од њега да положи рачун за хиљаду и
два греха. Биће и много клевета од демона. Дух ће све то проћи
док не дође у рај. Ако је човек грешан, биће му тешко. Међутим,
тражиће од њега да се поклони Господу. Када човек умре,одмах
бива мали суд и душа зна шта је чека. Човеку се суди на основу
његове вере. А оправдава се својим делима.

- Када служимо помен за умрлога, да ли његова душа то

осећа?
- Када служимо помен, то је као да неког утамниченог из-
ведеш на дневну светлост да се прошета. Међутим, ако се за
његову душу служи Литургија, тада ће летети као орао. Седам
таквих Литургија имају још већу моћ. Али дванаест Литургија
за његову душу изводи из пакла душу сваког грешника, изузев
ако је целога живота хулио на Господа. За њих не вреди ни да
се молите. Само милосрђе да чините. Кад бистезнали колики је
благослов од божанствене Литургије, сакупљали бисте и пра-
шину са пода цркве да њоме омијете лице.
 296

ЧЕТВрТИ ДЕО
ОДЛОМЦИ ИЗ ГРУЗИЈСКИХ
ИЗДАЊА О СВЕТОМ ГАВрИЛу
>|<ивотиподвизисветогГавримГрујијског

Валерија Алфејева
ИСПОВЕДНИК ХрИСТОВ у ГруЗИЈИ
(одломци)
Докје отац Гаврило био жив, мнош страни новинари су
долазили у Грузију да Га упознају. И страна штампа је писала
о овом Грузијском духовнику, великом светитељу и јуродивоме
Христа ради, којије својим мукотрпним животом ијуначким
делима постао леГенда.
Тако је и ВалеријаАлфејева, новинарка из Москве, хтела из-
близа даупозна оцаГаврила. Године 1985-6. посетилаје Грузију Где
је остала месецдана и написала књту о светитељевом животу:
„ИсповедникХристов у Грузији”. Прилажемо одломак из те књте.
+
Б сф ч и

е ноћи сам посматрала како капи кише као потоци теку

низ прозорско стакло. Баш тада ме јеромонах отац Анто-
човек

није (псеудоним) упита да ли познајем оца Гаврила и да ли сам

била код њега.
Јуродиви

- Да. Познајем га. - Рекох.

Отац Антоније ми смешећи се рече:
- Ја сам провео са њим два месеца. Када нисам знао куда
да идем. Али давно, када сам био дете, живео је кратко време у
нашем селу са нама у кући мога оца. До дана данашњег чувам
свеску са његовим белешкама о Књизи о Јову.
- На грузијском?
- На руском. Он је имао Јеванђеље на руском. Али пише
нечитко.
- Могу ли то да видим?
- Показаћу вам. Али прво ви мени испричајте како сте га
упознали.
 297

- Када смо стигли до

његове куће46, позвонили
смо и изашла је једна ста-
рија госпођа, која нас је од-
вела у башту. Био је сунчан
дан. Цветали су макови и
цвркутале птице. Веома бр-
зо се појавио отац Гаврило.
Он је нешто разговарао са
грузијским пријатељем мо-
га сина, са Гивијем, који нас
ј е препоручио оцу Гаврилу.
А онда нам раздрагано ре-
че: „Мајка и син заједно у
цркви, то је данас веома
ретко!” Увео нас је у кућу.
На улазу, на супротном зи-
ду, налазио се дрвени крст
са трновим венцем. На таваници и свуда по зидовима висиле
су ниске кристала разних величина и облика - овалних, изду-
жених, вишеугаоних, најразличитијих боја - зелених, црвених,
тамно плавих - кандила су простору давала јединствену то-
плину. На другом зиду висила је сребрна икона са лицима три
анђела, Света Тројица. Цела просторија је била пуна икона. По
полицама су били размештени разни црквени предмети: каме-
ни или бронзани свећњаци и друти чираци у облику тањира,
као и један дрвени триптих на коме је био изванредан рељеф
који је приказивао Преображење. Био је ту и један мермерни
кип анђела одсечених крила, очигледно са гробља, затим један
стари сат у облику грузијске цркве са пирамидалном куполом.
Све смо то ћутке посматрали. Старац нам рече:
„За мене су ови предмети од непроцењиве вредности. Овај
крст је, на пример, из цркве у којој сам ја крштен, а која је сада
већ дуже времена срушена. На њему није Спаситељ, али сам

46 У то време светитељ је боравио у малој цркви коЈу је сам подигао.

 298

ја направио трнов венац који носим да бих схватио како се

мучио Господ.”
Отац Гаврило дотаче зид и отворише се врата необичног
>|<ивотиподвизисветогГавримГрузијског

облика. Ушли смо у капелу Рождества Спаситељевог. Тамо је

био његовом руком направљени призор достојан празника.
Богородица и божански Младенац у јаслама, витлејемске зве-
зде и фигуре оваца густог коврџавог руна. Отац Гаврило рече:
„Моја бака је за Божић правила слаткише у облику јаради.
Уместо очију стављала им је суво грожђе. Ја сам осећао велику
радост пред божићним дрветом. Свуда се ширио мирис цимета
и ваниле. Где је све то нестало? Зашто је свет постао тако хладан
и равнодушан? Заиста вам кажем, ако се не обратите и не бу-
дете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт. 18,3).”Насмеја
се и додаде: „А ја сам се свим тим тешио као дете.”
У капели су били и други предмети: бројанице од чврстог
конца или малих перли, дрвени и метални крстови.
„Овде има још једна соба!” Рече Гиви.
„Нема тамо ништа занимљиво.” Одговори смирени старац.
+

И опет гурну зид и отвори још једна врата и ми угледасмо

Јуродиви ЧОВЕКБо$ ији

сасвим малену келију у коју је једва могао дауђе један човек и то

на коленима. На зиду је висио крст и кандило, а на поду је био
стари отирач. Он одмах затвори врата. Није хтео да уђемо, како
смо схватили. То је била просторија у којој се молио. Вратили
смо се опет у прву просторију, где су Митја и Гиви посматрали
предмете по полицама. Отац Гаврило нам је причао са колико
муке је саградио кућу-храм да би у њу ставио предмете које је
са толико љубави сабирао.
„Начинио сам куполу са плавим небом и звездама, али власт
то није дозволила па ју је на силу срушила. Онда, када нисам
знао како да поново направим кров, појавио се неки непознат
човек који је и себи градио кућу, па ми је донео сав потребан
материјал.”
Касније нам је рекао да треба да волимо једни друге, да пра-
штамо грешке наших ближњих јер је свако од нас икона Божија:
„Није човек увек крив за сва зла. Ви млади немојте се са мр-
жњом опходити према онима који се опијају, свађају или псују,
 299

јер су и они икона Божија, а они сами то не знају. Непријатељ је

прекрива нечистоћом. Али ако икона која се крије испод прљав-
штине доспе у добре руке, очистиће се и почеће да блиста. Тешко
је, наравно, видети икону Божију на лицима људи који се ружно
понашају, псују и хуле, који више личе на лица звери него људи,
али треба више да их жалите, јер су њихове душе унакажене и ако
се не поправе осуђени су на вечне муке. Веома је тешко волети
свог непријатеља, а још је теже цео свој живот провести у томе
да научиш како да заволиш свог хулитеља, али треба да знате да
ћете благодарећи таквој љубави бити налик на РаспетогаХриста.”
Отац Антоније ми је касније дао књижицу распалих кори-
ца. На првој страни била је изображена Голгота у светогорском
стилу, са неким симболима. После је почињао текст исписан
ситним словима са обе стране.
- Прочитајте, а онда ћу ја вама да испричам све што знам
о светоме старцу.
- „Ако Говорим, неће одахнути боп мој; ако ли престанем,
хоћели отићи од мене (Јов 16,6)... ПредаомејеБоГнеправеднику,
иуруке безбожницима бацио ме (Јов 16,11)... Опколишеме њеизви
сГпријелци, цијепа ми бубреГе немилице, просипа на земљу жуч
моју. Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак. Сашио
сам костријет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу сво-
ју. Лице је моје подбуло од плача, на вјеђама је мојим смртни
сјен; Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја
чиста (Јов 16,13-17).”
- Како ви то лако читате! Изгледа да ви знате тај текст и да
га се сећате на памет! наставите да читате. И ја бих га са задо-
вољством поново прочитао!
- „НеГо се човјек рађа на невољу, као што искре из уГље-
вља узлијећу у вис (Јов 5,7)... Јер су стријеле СвемоГућеГа у мени,
отров њихов испија ми дух, страхоте Божије ударају на ме.
(Јов 6,4)... Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од
јајца? ЧеГа се душа моја није хтела дотакнути, то мије јело у
невољи. О да би ми се испунила молба, и да би ми Богдао што
чекам! И да би Бог хтио сатрти ме, да би махнуо руком сво-
јом, и истријебио ме! (Јов 6,6-9)”. Застала сам на кратко да мало
 300

предахнем. - Знате ли шта значи: ЧеГа се душа моја није хтела

дотакнути, то ми је јело у невољи?
Отац Антоније се насмеши.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

- Отац Гаврило је дуго времена гладовао. Предвече је одла-

зио до фабрике слаткиша, па позади где се налазио контејнер за
ђубре. Понекад су тамо са прозора фабрике бацали слаткише.
Док сам боравио код њега, доносио је те бачене слаткише, ста-
вљао на тањир и говорио: „Ово је очигледно некада морао бити
фини слаткиш”. Онда би их благословио, јео и благодарио Богу!
Ја нисам могао то да једем. Често смо тако седели, пили чај и јели
бачени хлеб. Онда би о. Гаврило устао и тим слаткишима хранио
птице говорећи: „Сада оне имају царску трпезу”. Мислим да не
знате да су га гониле и власти и Црква!
- Нисам то знала. Колико дуго?
- 35 година! Али наставите да читате.
- „Штаје човјек да га много цијениш и да мариш за њ? Да
Га походиш свако јутро, и сваки час кушаш Га? Кад ћеш се од-
вратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
+

ЗГријешио сам; шта ћу ти чинити, о чувару људски? Зашто си

ЧОВЕК Бо ији

ме метнуо себи за биљеЈу, те сам себи на теГобу? Зашто ми не

$

опростиш Гријехмој и неуклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи

у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити (Јов 7,17-21).” - Како
сте, оче Антоније, упознали оца Гаврила?
- То је било много година раније. Отац Гаврило је био го-
Јуродиви

динама чувар у нашем колхозу. Прво је живео у малој колиби,

а онда је у шуми у неком стењу својим рукама уредио једну
пећину и живео тамо као отшелник. Ту сам пећину случајно
открио. Рекао сам вам да ми се допадало да се молим у тишини.
Тако сам једнога дана идући шумом приметио три дрвене даске,
стару одећу и свеће залепљене за зид. Сачекао сам га да се вра-
ти. Јесен је провео са нама. Помагао је моме деди да цепа дрва
за огњиште. Нико није знао да је јеромонах. Ову бележницу је
заборавио у колиби. Нашао сам је у џепу једне старе јакне. Узео
сам је да му је дам. Отац Гаврило је плакао када се молио. Па
ипак се изненадио због мог духовног живота којим сам почео
да живим веома рано и пророковао ми да ћу постати монах.
 301

- А када сте живели са њим?

- Онда када сам почео да служим као ђакон. У цркви ме нису
плаћали. Срео сам о. Гаврила. „Зашто да изнајмљујеш кућу када
можеш да будеш овде са мном?” Предложио ми је. И тако сам
остао у његовој кући-храму. Ујутро би ме будила бука коју су
правиле птице кљуцајући по прозору. Када бих изашао, видео
бих о. Гаврила како седи под дрвећем, као да је у рајском врту.
По гранама дрвећа повешао је разне шарене кутије са храном
за птице, а на земљи су биле шољице пуне жита. Детлић, једна
много лепа птица са белим пругама на крилима, седео би му на
руци. Упркос његовој простодушности, ја никада нисам срео
интелигентнијег и образованијег човека. Много је читао и све
памтио. Од светих отаца особито је волео дела Исака Сиријског.
У оно време ја сам пролазио кроз велике тешкоће и о. Гаврило ме
тешио да не паднем у очајање. Свети Исак Сиријски пише да си
далеко од духовног савршенства ако је твој живот непрестано
спокојан, то јест да то значи да те Бог напустио. Што више ду-
ховно узрастамо, то се са више искушења сусрећемо. Када дође
час великог искушења, то значи да се наш дух развија и доспева
до вишег духовног узраста. Ако је дух слаб, онда моли Господа
да га мимоиђу таква искушења и Бог га услиши. Бог нам не даје
велике врлине без великих искушења. Бог нам даје таква и толика
искушења каква можемо да издржимо. Сагласно томе нам се даје
и благодат Божија. Зато кажу да треба да се радујемо када нам
дођу искушења. И зато треба да благодаримо Богу. Свети Исак
Сиријски пише да када се са радошћу сретнеш са искушењем,
онда следиш пут који су пропутили свети оци, али уједно тре-
ба да се плашиш да можда све то није од твоје таштине. Када се
мучиш твој дух је на путу смирења и иште избављење од Бога.
Духа који се каје Бог неће напустити. Он љуби такве духове.
Отац Антоније ми је испричао и о свом последњем сусрету
са о. Гаврилом.
- У последње време много се променио. Остарио. Оседео.
Раније је више говорио о љубави. Јер Је много тога преживео.
Пред крај је много више говорио о покајању. Он сам ми је ис-
причао једну згоду: „У младости сам слушао како осуђују једног
 302

свештеника који се опијао. А ја сам тада и не познајући га рекао:

«Такав човек је недостојан да стоји у олтару Божијем». Живео
сам као идолопоклоник, а усудио сам се да га осудим. Бог ми је
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

показао ко је недостојан. Тако сам био прогоњен толике године.

Често сам сањао да са толико благоверја уздижем ка небу Свете
Дарове и мислио сам да ћу умрети тако без могућности да слу-
жим Литургију” Док је то причао очи су му се пуниле сузама и
тада би понављао речи које је Јов изговорио када се уверио да
му је одузето све што је имао: Господ даде, Господ узе, даје бла-
Гословено име Господње (Јов 1,21).
- А где се сада налази? - Упитах.
- Сада се отварају манастири. Можда је у неком манастиру,
јер је од ране младости монах. Ја увек молим Бога да се о. Га-
врилу омогући да пре смрти служи Литургију. Али осећам да
не чиним добро када Га за то молим. Јер само Бог зна који пут
свакога од нас води до спасења, јер је Царство Његово божан-
ствена Литургија без свршетка и сви они који се спасу узеће у
+

њој учешћа заједно са анђелима.

ЧОВЕК БО$И)И

ИНТЕрВЈУ СА ОЦЕМ ГЕОрГИЈЕМ БаСИААД^Г

Следи одломак једноГ интервјуа којије 2007.1. дао отац
Ју р о д и ви

ГеорГије Басиладзе дневним новинама Квирис Палитра.

епортер: Када и како сте упознали оца Гаврила?

Отац Георгије: Оца Гаврила сам упознао у младости. Он је
био четири године и четири дана старији од мене. Много је во-
лео своју отаџбину и Грузијце. Био је јуначког духа. Прогони и
тешка искушења су га пратили целог живота. Све то је претрпео
без приговора. Могао је, међутим, и да их не претрпи. Имао је
непобедив дух.
Отац Гаврило имао је велики благодатни дар јуродивости
и лице чисте безазлености. Истовремено је био крајње смирен,
доброћудан, веома осетљив и имао је страх Божији. Људске не-
среће и муке много су га болеле јер је састрадавао са другима.
 303

Живео је за друге. И премда

је његов лични живот био
испуњен жалостима, ипак је
био велики мајстор за шалу.
Могао је да унесе радост у
очајну душу. Отац Гаврило
је понос савремених светих.
Репортер: Када је о. Га-
врило постао светитељ?
Отац Георгије: Отац
Гаврило није „постао”, не-
го се родио као светитељ.
Чујеш ли? Отац Гаврило је
био светитељ и онда када
га свештеници у Грузији
нису причешћивали. Схва-
Отац Геортје Басиладзе,још таш ли? Он је био и остао
један савремени свети старац из свештеник и онда када су
Грузије; упокојио се 25. 4. 2013.
га „ослободили” дужности
свештеника. Разумеш ли? Када ћете да се пробудите? Зар не треба
прогони оца Гаврила да подстакну на размишљање и духовно
пробуде грузијски народ? Заиста, зар не разумете шта вам го-
ворим? У каквом смо стању само били и још увек смо? Гаврила,
тог истинског духовника, тог великог грузијског светитеља, нису
причешћивали. И то ко? Сами грузијски свештеници! Па зар
му нису грузијске владике забранили да врши своју дужност?
Треба ли ту много мудрости? Чињенице саме говоре! Шта се де-
шавало? Нису примећивали Гаврила и нису га трпели! Ако кажу
да га нису разумели, ја ћу вам рећи ово: ако један епископ или
свештеник очима свога духа и душе не опази присуство светог
човека, него се ограничава на спољашњост и понашање, тај се
не може рачунати као свештеник и духовни отац. Зато што не
гледа духовно. Такви свештеници не могу да узведу грешника
у Царство Небеско, јер они овде на земљи не примећују носио-
ца благодати Светога Духа. Зато ни за једног свештеника нема
никаквог оправдања!
 304

А верујући су, да би се уверили у светост о. Гаврила, дуго

времена тражили по књигама да виде да ли може светитељ да
пије вино и да се опија. Али нису налазили одговор у књигама.
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГРУЈИЈСКОГ

Били су збуњени. Питали су и мене. Својим срцем су осећали

да је Гаврило био велики светитељ, али су дошли у сукоб и са
другим његовим крајностима. Гаврило се опијао. И како нису
схватили истинску благодат светитеља, а оно што су видели
остало им је необјашњиво, били су много збуњени. Данас ве-
рујући тражи светитеља уз помоћ књига. А то је веома тешко.
Светитеља ћете наћи срцем и душом! Сада су га, рецимо.многи
признали. Али раније су га прогонили. Зато што баш није био у
њиховом духу. Зато што су се свештеници, постављани од ко-
мунистичке партије, плашили КГБ-а више него Бога и нису у
себи имали истинског духа!
Отац Гаврило се борио против зла онда када се земља на-
лазила у несрећном периоду и када људи који су припадали
клиру нису могли ни да зуцну. Живот о. Гаврила и његово под-
вижништво били су велики догађај. И његову личност свеште-
+

ници треба да приближе народу. Не само тако што кажу да је о.

ЈурО ДИ В И ЧОВЕК Б О $И ЈИ

Гаврило био свети човек. Не „био”, него јесте!47 Да не мисле да

је о. Гаврило био, па „прош’о воз”. Бог ће га сада учинити бли-
ставим и сјајним у свој његовој величанствености и уједно од
свих да тражи један одговор о његовом прогоњењу. Неће моћи
да сакрију ни његово достојство нити да изврну његово учење
онако како они хоће.
Силу оца Гаврила су сви осетили и они добри и они зли.
Добар се није усудио било шта да каже. Али је зато онај зли са
бесом бљувао отров. Опет понављам да живот о. Гаврила треба
обавезно да се проучи и да се објасни људима вредност његовог
подвижничког живота. Веома је ретко да нађеш светитеља који
је прошао кроз тако тежак и непријатељски период поневши та-
ко тежак крст за свој народ. Глад, хладноћа, бол. Као бескућник

47 Интервју са оцем Георгијем изашао је 2007. године, дакле много пре

него што је о. Гаврило од стране Православне Цркве Грузије признат за све-
титеља, што је било 2012.
 305

и просјак вукао се улицама. Псовке, увреде, луднице, затвори.

Душа ме боли када се свештеници седећи у топлим храмовима
и лепо одевени речима пуним мржње изражавају о свему томе
само да би себе истакли.
Светитељ је веома често с болом у срцу говорио: „грузиј-
ски народ ме није разумео”. А то „није ме разумео” не значи да
је он за себе тражио признање и поштовање или богатство или
положај. Зар и данас није јасно да га нису разумели. Много се
пише о оцу Гаврилу. А све то пишу тако што покушавају да га
укалупе. Не пишу о томе за шта се највише борио. Пишу само о
чудима која су и други светитељи творили. Прочитао сам много
књига које пишу о оцу Гаврилу. И могу вам рећи да изоставља-
ју већину онога што је говорио. Много тога су и „поправили”.
А остало су цензурисали.
Онда немој да пишеш, или ако пишеш треба да располажеш
духовном снагом, јунаштвом, да све напишеш онако како је он
рекао. А њему не треба помоћ, исправке и улепшавање. Он није
правио грешке. Он никада није био укалупљен. И да се нисте
користили његовим речима за неку своју корист. За то ћете по-
лагати рачун пред Богом.
Отац Гаврило није грешио када је говорио: „Бог у васеље-
ни има најсветије место, Царство Небеско. Али овде, на земљи,
Он има Светицховели”. Јерусалим је он знао боље него ви. Ви
му немојте „помагати” да се држи реда. Знао је он шта говори.
И то што је он говорио ви то не знате. А пошто то не знате и
не допада вам се, онда исправљате Гаврила. Такав поступак за-
служује казну.
Данас траже да разговарају о оцу Гаврилу „по поруџбини”.
Онако како они хоће. Али знајте: оца Гаврила смо упознали. И ја
добро знам ко је он. Али једно је да га „знаш”, а сасвим друго ј е да
га „видиш”. Једно је да га „схватиш”,а друго да му се „приближиш”.
Да је отац Гаврило проповедао онако како пишу књиге ко-
је су прошле цензуру, шта би било несхваћено? Али Гаврило је
проповедао онако како му је диктирао, онако како му је говорио
Бог! Зато је и говорио „не схвата ме грузијски народ”. А ко је то-
лико дрзак да „филтрира” речи које му је Бог говорио?
 306

Онога ко „чува своју одећу” а не своју душу упозоравам: Га-

врило ће се ускоро јавити. Схватите моје речи како год хоћете.
Ја знам шта говорим. Проповеди оца Гаврила веома брзо ће вам
ивотиподвијисветогГаврилаГрујијског

објаснити онај ко их боље од свих разуме, онај кога је одгајио сам

Гаврило. Јавиће нам се онај ко је од Бога добио то право, а не они
који по „директивама” покушавају или ће покушати то да учине.
Дошао тако један код мене и почео да ме пропитује: „Где и
како сте упознали оца Гаврила? Ја вас никада нисам видео код
њега” О какве ли дрскости! Он је и код Гаврила одлазио „по
директиви” а и код мене је, јадник, дошао „по директиви”. Отац
Гаврило је седећи са вама, не излазећи из своје келије, обишао
цео свет. А ви то нисте ни приметили. Он је у духу разговарао
са светима који су се налазили у Америци док је са вама разго-
варао и телом био поред вас. Схватате? Да је тај човек који ми
је поставио то питање примао благодат Гаврилову и бар мало
удахнуо његове душе, не би ме питао такве ствари. Него би и мене
знао својим духом. Али како да ме зна када има продату душу?
^

Треба посебно да нагласим вредност подвижничког живота

Јуродиви ЧОВЕК БО>|<И)И +

оца Гаврила. Тај велики светитељ јуначки се борио против зла.

Био је велики духовни учитељ. Зато га нису трпели. Али по-
гледајте колико су га простодушни људи волели и пригрлили!
Репортер: Оче Георгије, ви познајете његово духовно чедо
и ученика? Шта мислите о њему? Многи кажу да отац Гаврило
није имао ученика и да није оставио наследника.
Отац Георгије: Познајем га. Какво мишљење могу да имам
о некоме кога је одгајио и поучавао велики свети монах? Он је
истинит и сви истинити у Грузији - и не само у Грузији - чека-
ју његово јављање. Његово гоњење нека вас не доводи у сумњу.
Прогони су судбина истинитих. Ништа не брините. Никола је у
форми! (Смеје се). „Само да видиш шта ће Бог учинити непри-
јатељу!”Много волим ту реченицу јер ме анђео некада бодрио
тим речима!
А што се тиче онога што многи говоре да „није имао уче-
ника”, да „није оставио наследника”, рећи ћу вам да је то њихов
духовни проблем. Јер на основу оно мало знања којим располажу
мисле да могу да виде унутрашњи свет и планове тог великог
 307

светитеља. Мислите ли да могу? Оца Гаврила не само грешници,

него ни свети људи нашег времена не могу да протумаче.
Ланац светих се према канонима не прекида. И велики све-
титељ је обавезан „да нађе наследника” кога му је одредио Бог.
Да га очисти, да га тајинствено приведе Богу и коначно да му
остави моћ, знање и духовне тајне које је сам наследио од светих
који су му претходили.
Старчев наследник мора да буде монах. Према учењу светих
отаца, однос између монаха и духовног чеда ствара се под по-
кровитељством и руковођењем Светога Духа. У подвижништву
је тај однос духовна тајна. Чујете ли? Тајна! И ко се умеша у ту
тајну чини то из неискуства, из незнања, због свог недовољног
духовног узраста, или из извесне гордости, или пак на подстицај
лукавога. То је у сваком случају проклето. Стога онај ко то чини
заслужује казну ко год да је: свештеник, мирјанин или монах.
У однос између старца и ученика не може да се умеша ни други
светитељ! А шта онда да кажемо за једног обичног мирјанина,
па чак и за било које свештено лице.
Свети монах може другима много тога да каже о свом учени-
ку. Али једно добро знајте: разговори које насамо, лицему лице,
воде старац и послушник потпуно су другачији. И за духовно
чедо има значаја не оно што духовни отац говори друтима о
њему, него само оно што он говори њему лично, насамо и тајно.
Према учењу Светих Отаца, чланови Цркве морају да бу-
ду послушни њеним поглаварима. Поглавари Цркве никога не
присиљавају. Сваки монах је слободан. Али када нађе светог
монаха и потчини му се, мора у свему беспоговорно да му буде
послушан. Јер се кроз светог монаха открива воља Божија! И оно
што свети монах остави ученику као своје духовно завештање,
то не може да промени или присвоји нико. Ни јерарх! Немојте
мешати црквени номоканон са поретком монашке праксе. Свети
монах је своме ученику неприкосновени руководитељ. Благо-
слов светога монаха је као реч Божија. Ту постоје само ученик,
учитељ и Бог. Нико други не може да се умеша у њихов однос.
Тако да мишљења, схватања, жеље и теорије не одређују да
ли је старац имао ученика и какав он треба да буде. То је уједно
 308

и незнање и дрскост и безобразлук! Бог је одредио ко ће коме

постати послушник и наследник. Тако да мишљење грешних
људи не занима светог монаха. Његова је брига како ће његов
ученик успети достојно да одговори свом духовном послању.
)]<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

Отац Николај је веома редак човек. Измучен. И истински

подвижник нашег доба. Бог нека му помогне. Бог нека му подари
дуговечност да би ликовао, он који се жртвује, који се распиње
за отаџбину и за ближњега. Он је упоран, напредан и несавладив
у наше дане. Поуздани чувар монашких завета. Редак учитељ
покајања и љубави. Снажан духовни јунак, ратник против зла.
Велики пример оданости и љубави према свом духовном оцу.
Отац Гаврило га је очеличио. Ходећи путем „непослушности”,
истински учитељ послушности! Велика нада Грузије. Изванре-
дан међу истинским монасима којима ће засјати Грузија!
Свети оци су нас учили: Велики пророк и након свог одла-
ска из овога живота наставља да учи свој народ. Напушта своје
пропадљиво тело, али духовно не напушта свој народ. Његово
послање наставља његово духовно чедо.
+
Б о$ ији

авноапостолна света Нина ро-

Неколико речи дила се крајем 3. века по Хр.у Ка-
о светој равно- падокији. Била је у блиском сродству
апостолној Нини
човек

са светим великомучеником Георги-

јем Победоносцем. Када је наврши-
ла дванаест година отишла је у Јерусалим. Тамо је од Саре Ни-
Јурод и ви

офоре, која је служила у храму Гроба Господњег, подробно

спознала хришћанске истине. Једном док је у Јеванђељу читала
о распињању Господњем, њене мисли се зауставише на Њего-
вом нешивеном хитону.
- Шта се десило сахитоном? - Упита светитељка мати Сару.
- По предању знамо, - одврати мати, - да се налази у граду
Мцхета. Онамо га је пренео један Јеврејин,рабин мцхетски Ели-
оз, коме га је пак дао војник коме је припао приликом бацања
жреба под крстом. Становници ове земље били су погружени
у таму идолопоклонства.
 309

Те речи су се урезале дубоко у срце свете Нине и отада се

дању и ноћу молила Богородици да је удостоји да оде у Грузи-
ју. И једне ноћи јави јој се Богородица у сну и рече јој: „Иди у
Грузију, шири Јеванђеље Христово и не плаши се. Ја ћу бити
твој покров.” А да би је охрабрила ставила јој је у руку крст од
винове лозе и додала: „Узми овај крст. Он ће те штитити од свих
видљивих и невидљивих непријатеља.”
Светитељка се пробудила и видела у својим рукама таЈ чуде-
сни крст. Пошто га Је пригрлила са сузама у очима, одсече прамен
косе и цео крст умота у њега. КасниЈе након многих перипетиЈа
света Нина Је стигла у ГрузиЈу, у град Мцхету.
Мцхета Је тада била престоница ГрузиЈе и њени становни-
ци су били идолопоклоници. Земљом је владао цар Мириан и
царица Нана48. Света Нина Је по свом доласку онамо учинила
многа чуда и исцелила много људи од разних болести, као и
саму царицу, коЈа Је отада од ватрене идолопоклонице поста-
ла хришћанка, али ниЈе успела то да учини и са својим тврдо-
главим мужем. Једнога дана,
међутим, цар у лову изненада
изгуби вид и престрављен по-
че да призива своје „богове”,
коЈи га наравно нису... усли-
шили. У очаЈању, он се сети
Бога равноапостолне Нине,
заиште Његову помоћ и од-
мах поново прогледа. Тако
Је цар Мириан, пошто се кр-
стио, као други Константин
Велики, уз сЈаЈне свечаности
подиже мноштво храмова и
прогласи хришћанство зва-
ничном вером ГрузиЈе.
СветоЈ равноапостолноЈ Нини Православна Црква одаЈе
поштовање 14. Јануара.

48 Они се празнуЈу 1. октобра.

 СГАРАЦ ГАВРИЛО,
духовник,
ИСПОВЕДНИК ВЕРЕ
И РУШИТЕЉ ИДОЛА
СЕКАН.А НА ГРУЈИЈСКОГ
ПОДВИ>|<НИКА ОЦА ГАВРИЛА
 313

ва књигаје посвећена архимандриту Гаврилу (Ургебадзеу),

који се у наше време подвизавао тешким подвигом јуродства.
Отац Гаврило се одликовао задивљујућим начином живота,
необичним поступцима, и што је главно, нарочитом Христовом
љубављу према свима.
Свејевећи број људи.којисууМцхети посетили његов гроб,
на којем се догађају и чуда, која потврђују његово блаженство.
Божји благослов. Амин.
архиепископ Боржомски и Бакуриански
Серафим (Џоџуа)

Вероватно се мнот сећају јуродиво! монаха, босо-

ногог, у поцепаној одећи, с камилавком, с бакарном
дијадемом на глави, на улицама Тбилисија...

...ако имате вере коликозрно Горушично,рећи ћете

Гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа
вам неће бити немоГуће. (Мт. 17,20)

ПрЕДговор
ПРЕВОДИОЦА НА руСКИ

оспод је руској земљи штедро даровао богоносне старце и

старице. Међутим, православним Русима ће бити занимљи-
во и душекорисно да се упознају с још једним старцем - архи-
мандритом Гаврилом (Ургебадзеом). Он је живео и подвизавао
се у славу Христа у Грузији, у којој га људи називају „великом
љубављу XX века”.
Старац Гаврило се подвизавао великим подвигом - узео је
на себе тежак крст јуродства, био је проповедник Речи Божије и
стално је водио борбу с лукавим у време кад је у умовима владао
метеж. Стекао је велико духовно искуство и смерно га је делио
с друтима. Старац је с великом љубављу помагао свима онима
који су стремили ка Богу. Вероватно се многи сећају јуродивог
монаха, босоногог, у поцепаној одећи,с камилавком.сбакарном
дијадемом на глави, на улицама Тбилисија...
 314

Књига, у којој су прикупљена сећања његових савременика

- монаха и мирјана, као и његове поуке, носи назив: „Дијадема
старца”.
>|<И В О Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Г л в р и л д ГруЈИЈСКОГ

Шта је дијадема старца?

Дијадема старца јесу људске душе које је с љубављу упу-
ћивао на истинити пут ка Богу. Ово руковођење се наставља и
данас кроз његове поуке, молитвено општење с њим, посећи-
вање његовог гроба. И старчева дијадема из године у годину
постаје све богатија.
За духоносне старцеу њиховом молитвеном делању не посто-
је државне границе, они се подвизавају ради свих православних
хришћана схватајући да је Православље - јединствен простор.
Безгранична љубав према Богу и ближњем подстицала је
архимандрита Гаврила да се читавог живота пење ка Господу
уском стазом, јер „ниједан ко је метнуо руку своју на плут па се
обазире назад, није приправан за Царство Божије”.1
Не само међу мирјанима, већ ни међу свештенослужите-
љима није тако често могуће срести човека који твори добро
+

тајно од људи, који воли да се пред другима понижава подвигом

ЧОВЕК Бо ији

јуродивости.
$

Дубока вера је оца Гаврила учинила заједничарем Благодати

Светог Духа: биле су му откривене многе тајне људских срца.
Прибегавајући Мајци Божијој у топлој молитви, могао је не-
приметно да излечи, да на диван начин спаси човека из невоље.
Јуродиви

Архимандрит Гаврило је бескрајно волео Господа и Господ

га је још за живота овенчао ретким даровима.
Врло је тешко подробно испричати о животу оца Гаври-
ла, који обилује догађајима. Овде наводимо неколико епизода
које се заснивају на архивским материјалима, као и сећања на
старца његове духовне деце, свештеника и монахиња Самта-
вријског женског манастира свете равноапостолне Нине,2 које

1 Лк. 9,62.
2 Самтавријски женски манастир се налази у граду Мцхети (древној пре-
стоници Грузије). Самтавро (груз. - Кнежевски) је активни женски манастир
подигнут у част празника Преображења Господњег (прва половина XI века).
Саграђен је на месту мале дрвене цркве из IV века. У овом храму су сахрањени
 315

и дан-данас жале због тога што нису на прави начин умеле да

препознају оца Гаврила, а имале су срећну могућност да блиско
опште с њим за живота.

Отац Гаврило је поседовао бесконачну љубав према Богу, која

је била неодвојива од љубави према ближњем. Јуродиви старац
је сејао много добра желећи да угоди Богу, али се трудио да то
сакрије од људи и намерно је својим понашањем збуњивао многе,
понижавајући се пред њима. Не обраћајући пажњу на мишљење
људи, кријући своју мудрост и избегавајући похвале, старац се
трудио да постигне само главни циљ - да приведе ближњег Богу.

КрАТАК $ИВОТОПИС ЈурОДИВОГ Бо$ИЈЕГ ЧОВЕКА

СТАрЦА ГАВРИАА ТТУЗИЈСКОГ

тац Гаврило, у свету Ургебадзе Годердзи Васиљевич, родио

се 26. августа 1929. године у Тбилисију, у Тетрицкаројској
улици број 11, недалеко од цркве свете великомученице Варваре?
Отац му се рано упокојио и рођаци су дечака звали по очевом
имену - Васико. Мајка, која је касније постала монахиња Ана,
упокојила се 26. априла 2000. године у току Страсне [Страдалне]
седмице. Сахрањена је на истом месту где и њен син, старац
Гаврило - у Самтавријском женском манастиру. Отац Гаврило
је имао брата и две сестре. Шест година је похађао у Тбилисију
школу број 24. Његова сусетка, Жења Кобелашвили, се сећа:
„Заједно смо ишли у вртић, не сећам се да га је ико опомињао.
Стално је седео у ћошку и правио цркве од шибица. То је била
његова омиљена занимација. Не сећам се тачно у које дане није
јео сутлијаш. Била је глад и сви су се чудили што одбија храну.
Уопште је мало јео, често чак није ни дотицао храну.”

свети равноапостолни цар Мириан и света равноапостолна царица Нана.3а

време њихове владавине (IV век) Православље је у Грузији проглашено за
државну религију. Старац Гаврило је у току последњих година живео у ку-
ли овог манастира. И сахрањен је овде, у манастирској порти. - Прим. прев.
3 Црква свете великомученице Варваре (из XIX века) у Тбилисију. У
овом храму се служба често одвија на словенском језику. - Прим. прев.
 316

Једном је у детињству чуо како се његове две комшинице

свађају. Једна од њих рече другој: „Разапела си ме као Христа.”
Зачуђени Васико ју је упитао због чега је Христос разапет. Не
рујијског

знајући шта да одговоре одрасле жене послаше дете у цркву.

Црквењак му је посаветовао да прочита књигу о Христу. Дечак
$ ивотиподвијисветог аврилаГ

је почео да штеди новац и ускоро је, уз Божију помоћ, купио

књигу из које се упознао са Христовим животом.
Интересовање за духовни живот је код оца Гаврила још у
Г

детињству преовлађивало у односу на све остало. Волео је да

се осамљује; сам је у дворишту куће направио себи келију, та-
ко малу да је у њој могао да борави само један човек. Ускоро је
прешао ту да живи. Мајка га је жалила и једном му је, кад га није
било у келији, однела јастук. Кад се Васико вратио и кад је видео
јастук, исекао га, а мајци је строго рекао: „Зашто си ми донела
јастук? Наш Господ Исус Христос је био толико сиромашан да
није имао места где главу да приклони. Узми јастук и ништа
немој да ми доносиш без моје дозволе.”
+

Отац Гаврило је већ са дванаест година добро познавао Јеван-

ђеље. У овом узрасту је први пут дошао у Самтавријски манастир.
)уродиви чо век Б о $ ији

Монахиње су га нахраниле, али му нису дозволиле да ту коначи.

Ипак, није отишао кући, већ је остао на капији и целе ноћи се
усрдно молио, преклињући Мајку Божију да га остави у мана-
стиру. Очигледно да је Пресвета Богородица услишила његову
молитву: отац Гаврило је последње године свог живота провео у
Самтавријском манастиру. Живео је и проповедао у манастирској
кули - по благослову Мајке Божије, како је често сам говорио.
Отац Гаврило, који је од мајчине утробе изабран да поста-
не сасуд Божије Благодати, није могао да замисли свој живот
без цркве. Војску је служио у Батумију. Једном је ушао у цркву
и помолио се за то да има више времена да одлази у храм. Од-
мах је добио молитвену помоћ: следећег дана му је саопштено
да је одређен за курира. Чим би завршио посао, који му је био
поверен, одмах је трчао у храм. Ту је проучавао старогрузијску
писменост,узимао је на читање црквене књиге, које су биле са-
кривене у подруму. Свештеник га је тајно причешћивао у олтару.
Средом и петком се претварао да га боли стомак и није јео месо.
 317

Тако је служио војску проводећи пола времена у цркви. Рођаци

су после војске хтели да га ожене, чак су му довели лепу девојку.
Али је он, ни не погледавши је и не рекавши јој ни речи,устао и
изашао. Да би избегао објашњавање срођацима,добровољно је
отишао у психијатријску болницу, надајући се да ће сад већ сами
одустати од идеје да га ожене. Лекари су се нашли у чуду. овамо
нико не долази добровољно, а он је дошао. Отац Гаврило је већ
почео да проповеда о Господу, и тада, у годинама богоборства,
људи одмах стадоше да га сматрају душевним болесником. Ме-
ђутим, убрзо су га пустили кући, под мајчин надзор.
У то време је сам почео да гради цркву у свом дворишту.
Отац Гаврило је често говорио: „Ономе коме Црква није Мајка,
Бог није Отац.” Богоборачка влада је рушила цркве и манастире,
убијала је свештенослужитеље. Представници власти су поку-
шавали да увреде и градитеља нове цркве, захтевали су да сруши
храм. Међутим, било је људи који су саосећали са старцем. Они
су понекад чак рушили неки део цркве, којујеон саградио, али
су касније тајно поново
давали прилог у новцу за
њену обнову.
Једном приликом је
код оца Гаврила дошло не-
колико људи из владе. Од-
мах је схватио због чега су
дошли и не дозволивши
им да изусте ни реч, од-
лучно је изговорио: „Нећу
да рушим храм. Ако хоће-
те, рушите сами.” Збунили
су се, отишли и више се
нису појављивали.
Старац Гаврило, који
је од детињства кренуо
путем Божјим, 25. децем-
бра 1954. године се обра-
тио Кутаиско-Гаенатском
Унутраш1ои из!лед храма који
је подтао о. Гаорипо
 318

епископу Гаврилу (Чачанидзеу): „Молим Вас да ме примите у

своју саборну цркву као служитеља, јер је то смисао мог живо-
^ИВОТИПОДВИ^ИСВЕТОгГАВриЛАГруЈИЈСКОГ

та.”Епископ јеизашаоусусрет његовој молби и Гјануара 1955.

године га је поставио за трпезара и дневног црквењака. До тада
је отац Гаврило две године служио у Сионској Успенској Цркви,4
о чему сведочи писмо које је написао - „Најпонизнија молба”:
„Од детињства имам чврсту намеру да постанем служитељ
наше Свете Мајке Цркве, због чега Вас молим да ме одредите за
хонорарног (пошто сам инвалид друте категорије) ђакона Ваше
саборне Цркве. Такође Вас обавештавам да сам под надзором
Његове Светости две године служио као прислужитељ у олта-
ру и као црквењак, да сам помагао за време богослужења. ” Ова
молба је датирана 25. јануаром 1955. године. Неколико дана ка-
сније издат је декрет о рукополагању оца Гаврила у чин ђакона.
Тридесетог јануара 1955. године декретом католикоса-патри-
јарха целе Грузије Мелхиседека,Ургебадзе Годердзи Васиљевич се
одређује за хонорарног ђакона у Кутаиском храму Светих апосто-
ла Петра и Павла, и о себи у упитнику саопштава следеће податке.
+

„1. Родио сам се 1929. јодине.

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Бо$ИЈИ

2. Похађао саму Тбилисију школу бр. 24 шест 1одина; Јеван-

ђеље сам изучавао у Сионској саборној цркви.
3. Нисам се женио.
4. Православне сам вероисповести, немам никакве везе с
боГоборцима.
5. Нисам осуђиван, нема препрека за моје рукополатње.
Молим за блаГослов да постанем ђакон како бих се трудио
ради прослављања Бот и зарад спасење душе.
Спреман сам да служим Светој Цркви свим срцем, у складу
с црквеним уставом и учењем Светих Отаца. Обавезујем се:

4 Сионска саборна Црква у име Успења Мајке Божије (V-VII в.), налази
се у Тбилисију на обали реке Куре. У овом храму се налазе светиње као што
су: ексер којим је разапињан Господ наш Исус Христос.часна глава апостола
Томе, чудотворни Крст од лозе свете равноапостолне Нине, благодатни ка-
мен преподобног Давида Гареџијског, мошти светог великомученика Георгија
Победоносца и друге светиње. У овом храму служи католикос-патријарх целе
Грузије Илија II. - Прим. прев.
 319

Да свако бојослужење служим по Канонима Цркве.

Да не изостајем недељом и о празницима.
Да припремњен учествујем у служењу Божанствене литурЈије.
Да укрепљујем парохијане у православној вери.да им добрим
служењем помажем да изучавајуреч Божију и заповести Господње.
Да се трудим да живим онако како доликује служитељу
олтара, да не саблажњавам дру1е својим понашањем, да будем
помоћник парохијанима, удовицама и сирочади.
Да сеу олтару и храму владам на одњварајући начин пружа-
јући пример друтма, да их надахњујем на поштовање светиње.
Да служим честито, како доликује овом узвишеном чину,
да не понижавам Цркву својим недостојним понашањем, да не
саблажњавам вернике.
Записао је протојереј Николоз Берекашвили. Слут Божји
Ур1ебадзе Годердзи Васиљевич се исповедао код мене. Нема пре-
преке за рукополаГање у ђакона.
Кутаиси, ЗО.јануар 1955. Године?
Истог дана је слуга Божји Годердзи рукоположен у ђакона и
положио је заклетву. Ђакон Годердзи се убрзо обраћа с још једном
„Најнижом молбом” Кутаиско-Геанетском епископу Гаврилу:
„Од детињства тежим ка монаштву, зато вас смерно мо-
лим да извршите мој постртумалу схиму и да ми наденете име
светоГ Гаврила Атонског. 5 Послушник ВашеГ Преосвештенства.”
Као одговор на његову молбу епископ Гаврило се обратио
архимандриту Георгију:
„БлаГословите схиму, исповедитеђакона и дајтему, на ње-
Гову молбу, име преподобноГ Гаврила Атонског.”
Епископ Кутаиско-Гаенатски је 27. фебруара 1955. године у
Моцаметском манастиру6 извршио монашки постриг Годерд-

5 Преподобни Гаврило је родом био из Грузије (Иверије), отшелнички се

подвизавао у Иверској обитељи. Због узвишености свог живота удостојио се да
чује Глас Божји, који му је заповедио да прими чудотворну икону Мајке Божије
Портаитисе (Вратарке). - В. Атонски патерик. М., 1897., део 1, стр. 452. - Прим. ред.
6 Моцаметски манастир (Моцамета (груз.) - манастир мученика) налази
се близу града Кутаисија. Главни храм је саграђен у сећање на браћу Давида
и Константина Мхеидзе, кнезова Аргветских, који су мученички пострадали
 320

зија Ургебадзеа и на његову молбу, наденуо му је име Гаврило.

Постриг је обављен уз учествовање архимандрита Георгија (Да-
дианија). (1964. годинејеубијен у Шио-Мгвимском манастиру7
и сахрањен у Самтавријском манастиру.)
>|<ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОГГАВрИМГру5И^^

Неколико дана после пострига, по благослову епископа Га-

врила, издат је декрет о томе да се јеромонах Гаврило одређује
за другог свештеника.
То је 17. марта 1955. године у писаној форми саопштено
Његовој Светости патријарху Мелхиседеку. Изазива чуђење ка-
снија напомена уз саопштење, које је билоупућено Патријарху:
„Јеромонах Гаврило (Годердзи УрТебадзе) је у јануару 1956.
Године напустио монаштво и отишао у свет.
Секретар Грузијске Патријаршије П. ГаЈошидзе.”
На изјави оца Гаврила о напуштању црквене службе епи-
скоп Гаврило додаје следећу напомену:
„Отац Гаврило јеу служењу испоњавао усрдност, послуша-
ње и смирење, марљивост и несебичност. Међутим, симптоми
болести која се појавила - шизофреније - представљају препре-
ку за служење Литуртје... С обзиром на то да се отац Гаврило
+

поново налази у Гбилисију, при Сионској саборној Цркви, њеГов

ЈУРОДИВИ ЧОВЕК БО$И)И

предмет се предаје у секретаријат Патријаршије.”

Двадесет деветог августа 1956. године епископ Гаврило из
Патријаршије добија узвратно писмо:
„Враћамо на чување у епархијску канцеларију документа
бившеГјеромонаха Гаврила (Гордедзија УрГебадзеа),јер су пострт
и рукоположење обављени у Вашој епархији.
Секретар Грузијске Патријаршије П. ГаГошидзе.”

од руку арапског освајача Мурвана Ибн Мухамеда у VII веку и прибројани

лику светих Грузијске Цркве. Њихове мошти се налазе у истој гробници. Цар
Баграт III је обновио цркву у X веку. Ово здање је још једном било реконстру-
исано у XIX веку. - Прим. прев.
7 Шио-Мгвимски мушки манастир (из VI в.) налази се на 6 км од града
Мцхете. Основао га је преподобни Шио. Данас се у манастиру богослужења
обављају редовно. Овде се налазе мошти шест хиљада преподобномученика
Гареџијских. Од архитектонских грађевина се сачувала црква из 60-их година
VI века с куполом,трпезарија из епохе зрелог средњовековља и велика црква
из XII века, која је обновљена у XVII веку. - Прим. прев.
 321

Овако је почело путешествије досијеа оца Гаврила из запад-

не Грузије у источну и назад.
Велико чуђење изазива молба оца Гаврила за напуштање
свештенослужења: „Молим да ме ослободите службе...”, јер даље
следе изјаве супротне садржине: „Не остављајте ме на улици...”
„Молим да поставите мене, јеромонаха, који је остао без слу-
жбе...”, „Молим за монашко служење у Светицховелију...”8 итд.

8 Светицховели (груз. - Животворни Стуб) је саборна црква у гра-

ду Мцхети (XI век). Храм је саграђен у име 12 апостола. Храмовна слава је
Празник у част Светицховлоба (груз. - Риза Господња) и Светицховелија
(груз. - Животворног Стуба). По предању Грузијске Православне Цркве, Ри-
за Господња је одећа Спаситеља из једног дела нешивени хитон (в. Јн. 19,23)
која је у древну престоницу Грузије у град Мцхету доспела на следећи начин.
Елиоз, рабин мцхетске заједнице Јевреја је добивши обавештење од
јерусалимског првосвештеника Ане о предстојећем погубљењу Христа по-
хитао у Јерусалим у пратњи Лонгина Карснитског. Они су били сведоци
Страдања Господњих и бацања жреба за Његову одећу (Јн. 19,23-24; Пс. 21,
19). Док је Пречисто Тело Господа Исуса Христа било прикуцано за Крст,
Елиозова мајка, која се налазила у Мцхети, уздрхтала је од великог страха.
Обавестивши своју кћи Сидонију о крсним мукама Спаситеља, Који је без
кривице осуђен на смрт, Елиозова мајка се упокојила. Елиоз је Ризу Господ-
њу купио од војника који ју је добио по жребу, и однео у Мцхету. Сидонија
је, сусревши са сузама свог брата Елиоза, обавестила о мајчиној смрти и
о њеним предсмртним речима. Елиоз је потврдио мајчине речи и показао
сестри Ризу Господњу. Узевши Ризу праведна Сидонија ју је целивала, при-
вила уз своје груди и одмах испустила душу. Нико није могао да раздвоји
Сидонијине руке и узме Ризу. Праведну Сидонију (1./14. октобар) је брат
Елиоз тајно сахранио у царској башти Мцхете.
Грузијски цар Мириан (265-342.), којег је света равноапостолна Нина
обратила Христу одлучио је да на месту где почива Риза Господња, сагради
хришћански храм. Међутим, храм се више пута рушио пре него што су гра-
дитељи стизали да у здање цркве ставе последњи камен. Тада се неко досетио
да претестерише огроман кедар који је израстао изнад Сидонијиног гроба.
Његов стуб су хтели да искористе као носећи стуб главне куполе будућег
храма. Дрво је претестерисано, али нису могли да га подигну. Целе ноћи се
света Нина молила за Божанску помоћ и била су јој дата виђења у којима су
се откривале историјске судбине Грузије.
У освит је Анђео Господњи пришао Стубу и подигао га је у ваздух. Стуб,
обасјан дивном светлошћу, подизао се и спуштао у ваздуху, док се није зау-
ставио изнад свог темеља. Из пања кедра текло је миомирисно миро. Анђео
Господњи је показао место на којем је у земљи скривена Риза Господња. Овај
 322

Католикос-патријарх целе Грузије Мелхиседек, 2. октобра

1956. године Кутаиско-Гаенатском епископу Гаврилу шаље пи-
смо следеће садржине:
?илаГ|>ујијског

„Ваше Преосвештенство, благословите...

Ви,разуме се, знате Годердзија УрГебадзеа, којије донео ово
писмо. Забранили сте му да свештенодејствује. Молим Вас да
поништите ову забрану: мислим да није заслужио да заувек
ав

остане под забраном. Молим да обавезно поништите забрану.

Г
$ ивотиподвијисветог

С љубављу, католикос-патријарх Мелхиседек.

Молим Вас да пошаљете документ којим се потврђује по-
ништавање забране.”
Патријарх у овом писму три пута подвлачи своју молбу за
поништавање забране, што неоспорно сведочи о његовом бла-
гонаклоном, топлом односу према оцу Гаврилу.
И епископ Гаврило је био наклоњен монаху, што се лепо
види из његовог узвратног писма:
„Најсветији и Најблаженији Владико, нека се испуни добра
и очинска жеља Ваше Светости. Нека од данашњеГ дана при-
+

ступи свештенослужењу. Митрополит Гаврило.”

Јуродиви човек Б о$ ији

Педесете и шездесете године представљају време владавине

противника Православља. Тих година су затварање и рушење цр-
кава и прогони свештенослужитеља постали уобичајена појава.
Сећа се сестра оца Гаврила Јулија:
„Једном је брат дошао кући, клекао је на колена испред цр-
кве коју је сам саградио и почео је да плаче: Господе, како моГу
дарушим цркву којаје подтнута у Твоју славу!”
На ово време се односе и сећања монахиње Нино (Пеикри-
швили):

догађај, чији су сведоци били многи становници Мцхете, приказује се на икони

„Слава Грузијске Католичанске Цркве”. Касније је на месту првог дрвеног хра-
ма подигнута величанствена камена црква Светицховели.Животворни Стуб
поред којег су се догађала многа исцелења, данас има камени четвороугаони
покров и овенчан је лаком настрешницом која дотиче свод цркве. Стуб се на-
лази у храму Светицховели поред макете храма Гроба Господњег у Јерусалиму.
Грузијска Црква је у част Ризе Господње и Животворног Стуба устано-
вила празник 1./14. октобра. - Прим. прев.
 323

„Дошла сам у храм код оца Гаврила. Клечао је испред ико-

не Спаситеља и плакао. Старац се неочекивано окренуо према
мени и рекао: ’3нај да ће онај ко руши бити сурово кажњен.”’
У време атеизма и богоборства у Грузији су били страшни
прогони Цркве. Ево шта о овом страшном времену казује један
од монаха Бетанијског манастира9:
„У манастир су дошли људи у војничкој униформи и наре-
дили нам да идемо у Мцхету. Одмах смо схватили шта то значи.
Одвевши нас недалеко од манастира почели су да нам пуцају
у леђа. Помисливши да смо сви мртви војници су престали да
троше метке. Тако нас је Господ спасио - остали смо у животу.
После неколико дана су у нашу цркву опет дошли неки људи.
Псовали су, викали су на нас. Трудећи се да посебно увреде
и понизе монахе уз изругивање су нас ошишали. Међутим, у
овим искушењима нас је укрепљивало и подржавало саосећање
и поштовање простог народа, који без обзира на разузданост
атеизма, никад није губио љубав према Богу”
Ових година су и оца Гаврила задесила многа искушења и
прогони у тамницу. Он је 1. маја 1965. године спалио Лењинов
портрет од дванаест метара, који је висио на згради Врховног
Совјета у Тбилисију, и ухапшен је од стране истражног одељења
КГБ-а по члану 71, део I „због антисовјетске пропаганде”. Исте
ове године, 12. маја, заточен је у изолатор бр. 1. Нажалост, његов
досије је уништен 20. октобра 1978. године. Документ-потврду
издало је специјално одељење Петог затвора 14. маја 2001. године.
Отац Гаврило је у истрази рекао: „То сам учинио зато што
се човек не сме боготворити. Тамо, на месту Лењиновог пор-
трета треба да виси Христово Распеће. Зашто пишете: ’Слава
Лењину’, кад човеку није потребна слава? Треба писати: ’Слава
Господу Исусу Христу.”’

9 Бетанија [тј. Витанија] је активни мушки манастир (Х11-Х1П в.), у част

Рођења Мајке Божије. Обитељ се налази у пошумљеном кланцу реке Вере на
20 км од Тбилисија. У Бетанијском манастиру се подвизавао духовник старца
Гаврила схиархимандрит Георгије (Мхеидзе) (1887-1961. год.). Архимандрит
Георгије је 2003. године прибројан збору светих на Помесном Сабору Грузиј-
ске Православне Цркве. - Прим. прев.
 324

После ових речи је по одлуци Врховног Суда од 3. августа

1965. године премештен у психијатријску болницу на експертизу,
Гав|>и ла Г?ујијског

где се налазио до 12. октобра исте те године.

Наводимо извод из његове историје болести:
„ДијаГноза: психопатска личност са склоношћу настанка
шизофрених стања. РазГовара сам са собом, нешто тихо шапуће.
Верује у БоГа, у Анђеле. Стално понавља речи: „Све је од БоГа”.
Не општи с околином. Кад му се неко обрати, он Говори о БоГу,
$ и в о т и п о д в и ји с в п о г

о Анђелима, о иконама..”
Управо ова „дијагноза” је спасила оца Гаврила од стрељања.
Господ је сачувао Свог изабраника да не би оставио грузијски
народ без поуке.
Отац Гаврило је неустрашиво исповедао Православље. Из
сећања Гије Гобачишвилија: „Били смо комшије оца Гаврила.
Често је разговарао с дечацима, поклањао је крстиће, водио
их је око храма Свете великомученице Варваре. Једном ме је
погледао у очи и рекао: „Увек имај на уму - Бог постоји!” Из-
+

рекавши ове речи отац Гаврило је пао и ударајући главом о

земљу почео је да маше рукама. Понашао се као луд човек, али
)уродиви ЧОВЕК Б о $ ији

није било тако.

Старац је нашој породици поклонио икону Исуса Христа
у кивоту. То је била чудотворна икона: уочи било какве невоље
кивот се отварао сам по себи - тако нас је Господ упозоравао
на несрећу. Клечећи на коленима често се молимо испред ове
иконе благодарећи Господу и оцу Гаврилу, који је ову икону по-
клонио нашој породици.”
Као истински поборник Православља отац Гаврило је од
безбожника трпео многе грдње, али без обзира на то никад није
осуђивао чак ни оне који су га страшно претукли након што је
спалио Лењинов портрет.
Ево шта у својим успоменама пише настојатељица Самта-
вријског манастира игуманија Кетеван (Копалиани):
„Отац Гаврило нам је категорички забрањивао да било кога
осуђујемо и говорио је следеће:
’Ако видиш убицу, или блудницу, или пијанца, који се ваља
по земљи, никог немој да осуђујеш, зато што је Бог попустио
 325

његов поводац, а твој поводац држи у рукама. Ако попусти и

твој, наћи ћеш се у горем положају: можеш да паднеш у грех
због којег осуђујеш другог и да погинеш.’”
Монах Симеон (Абрамишвили) о старцу Гаврилу говори
следеће: „Архимандрит Гаврило је сви монаси заједно.”
Старац је крио своје духовне дарове, али су људи налазећи
се у његовој околини ипак осећали у њему благодат коју му је
Бог даровао, премда га нису сви схватали и прихватали.
Деведесетих година се за духовни живот старца заинте-
ресовала московска списатељица Валерија Алфејева. Срела се
с оцем Гаврилом, прикупила је материјал о његовом животу и
издала књигу „Звани, верујући, изабрани” у којој је велики део
посвећен животопису и подвизима оца Гаврила.
Године 1991. су у Грузију долазили чланови америчког брат-
ства Преподобног Германа Аљаског како би се срели с оцем
Гаврилом. Један од представника овог братства, јеромонах Ге-
расим, пише:
„Архимандрит Гаврило је подвижник савремене Грузи-
је, њен духовни наставник. Прогањан Христа ради, поднео
је тешка мучења, али је остао жив и наставља да сведочи о
Господу... и да подржава многострадалну Грузијску Цркву у
тешким годинама.”
Отац Гаврило је с великим свештеним страхом обављао
улогу хришћанског наставника, обасјавајући као неугасивом
свећом своје ближње љубављу о којој говори апостол Павле:
„Љубав дуго трпи, благотворна је... не горди се, не чини што не
пристоји, не тражи своје... не мисли о злу...” (1 Кор. 13,4 и 5). Цео
живот старца Гаврила био је испуњен овом љубављу.
Последњи дан његовог земаљског живота био је 2. новембар
1995. године. Била је среда. Од ујутру су се у старчевој кели-
ји окупили његови блиски рођаци и монахиње Самтавријског
манастира. Отац Сава (Кучава) - духовник манастира (он је
последње четири године причешћивао оца Гаврила), је одслу-
жио молебан.
Сећа се настојатељ Шио-Мгвимског манастира архимандрит
Михаил (Габричидзе):
 326

„Били смо у Патријаршији кад смо сазнали да се отац Га-

врило лоше осећа. Католикос-патријарх Илија II је благословио
владику Данила, митрополита Цхум-Абхаске епархије да оде код
оца Гаврила како би прочитао Канон на исходу душе из тела и
^ИВОТИПОДВИЈИСВЕТОГГдвримГруЈИЈСКОГ

одмах смо кренули у Мцхету. Успут су нам се покварила кола,

много смо се секирали да ћемо закаснити и ја упитах владику:
„Није ваљда да га нећемо затећи у животу?” А он одговори да
Господ неће узети душу Свог угодника док код њега не дође
архијереј. И заиста, кад смо дошли, старац је још био жив. Чим
је владика завршио с читањем Канона на исходу душе из тела
отац Гаврило је предао душу Богу.”
Владика Данило и лекар Зураб Варазашвили су обукли стар-
ца и пренели његово тело у храм Преображења.
Монахиње Самтавријског манастира су волеле оца Гаврила
и тешко су им пали болест и смрт старца. Међутим, на дан стар-
чевог упокојења све су биле у необично радосном расположењу,
и свима је било јасно да је то помоћ и утеха оца Гаврила.
Следећег дана је допутовао католикос-патријарх целе Гру-
+

зије Илија II и одслужио молебан. По сопственом завештању

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО)|СИЈИ

отац Гаврило је умотан у асуру и, затим, пажљиво спуштен у

гроб. Међутим, нико се није одлучивао да сипа земљу. Решено је
следеће: да се просејена земља уредно сипа по ивицама гроба и
земља је постепено покрила покојника, као да је сама примила
Божијег угодника.
Господ је после смрти оцу Гаврилу даровао дар исцелења
страдалника и болесника. Многи људи се долазећи на његов гроб
помазујууљем из кандила,које јеувекупаљено,и добијају исце-
лење. Старчев гроб се налази на светом месту на којем се света
Нина подвизавала четрнаест година. Жбун купине поред отиска
стопе равноапостолне просветитељке Грузије, био је омиљено
место оца Гаврила за живота. Сад је то место његовог упокојења.
Поклоници на старчев гроб долазе не само из Грузије, већ
из свих крајева, и добијају од њега помоћ и утеху. У знак љубави
према њему певају црквене песме на грузијском језику.
 327

СЕКАЊА НА СТАРЦА ГАВРИЛА

А оцем Гаврилом сам се зближио

Митрополит Данило ^/ док сам служио у Самтавријском
(Датуашвили) манастиру. Отац Гаврило је био
истински подвижник, поседовао је
дивне духовне дарове, велику љубав. Не поштује га само гру-
зијски народ, већ и цео православни свет.

уда која се дешавају после смр-

Митрополит Сергије
ти старца Гаврила још више нас
(Чекуришвили)
уверавају у то да је он свет човек.

осле првог сусрета с оцем Гаври-

Архиепископ лом схватио сам да )е то необи-
Серафим (Цоцуа) чан човек. Бог )е овом подвижнику
дао дар одгонетања тајне људских ср-
даца. Његове речи, осмех или сузе били су прожети љубављу
Божјом. Сећам се како се старац обрадовао мом искреном одго-
вору на једно невешто питање, рекао је да воли просте монахе.
Несумњиво је да је био истински подвижник. У свакој њего-
вој речи, погледу, поступцима, како ми се чинило, у префињеним,
уметничким, покретима руку осећао сам његову изабраност.
Само је изабраник Божји могао тако да воли Бога, да тако воли
људе. Од десеторо јуродивих можда је деветоро у прелести, и
само је један од Бога. Овај један )е и био старац Гаврило. Отац
Гаврило се одликовао огромном љубављу,љубављу према Богу,
према Грузији, према свим људима.
Благодарим Богу због тога што ме је удостојио монашког
пострига у старчевој мантији. Кад су ме припремали за постриг
отац Гаврило је сазнавши да немам мантију донео из келије своју
и поклонио ми је.
Многи људи су поштовали оца Гаврила. Поштовао га )е и
велики подвижник, схиархимандрит Виталије (Андр)ушенко),
 328

који је тих година такође живео у Тбилисију и подвизавао се у

јуродству. Једном је боравио у гостима код оца Гаврила. Старци
су дуго разговарали, а после беседе су разменили своје крстиће.
>|<ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОГГАВрИмГру5ИЈС^

Да је отац Гаврило дуже био међу нама, чешће бих му се

обраћао и сматрао бих драгоценијима његове поуке.
Блажени оче Гаврило, моли Бога за нас.

онах Гаврило је испуњавао по-

Архимандрит себну мисију; он је био велики
Јефрем молитвеник и наставник свог на-
рода.

тац Гаврило је био изванредна

Архимандрит личност. Имао Је необично сми-
Торнике рење и страх Божји. Боравећи у да-
(Мосешвили)10 лекоЈ Америци, у православном ма-
настиру у Сан-Франциску, осетио
сам велику радост, прочитавши у једном од црквених часописа
+

чланак о оцу Гаврилу. У њему је било написано: „У Грузији чак

ни не знају какав диван старац живи у њиховом манастиру’
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$ИЈИ

Зар треба да прођу векови да бисмо и ми признали духо-

носност нашег старца?

ошто сам тек био примио мона-

Архимандрит Михаил шки постриг врло сам желео да
(Габричидзе) 1 добиЈем духовне поуке од тако ис-
кусног монаха као што Је отац Га-
врило. Лоше се осећао и лежао Је у своЈоЈ келиЈи. Старац ниЈе
био јуродив, давао је озбиљне савете и поуке о монашком жи-
воту. „Љубав је изнад свих канона и устава”, рекао је старац. За-
тим је позвао монахиње и заповедио је да се постави сто за тр-
пезу. Замолио је да се донесе „професор” (тако је звао црно вино).
Дао ми је чашу вина и благословио је да „испијем до дна” (то је

10 Настојатељ Моцаметског манастира.

11 Настојатељ Шио-Мгвимског манастира.
 329

рекао на руском). Испунио сам благослов. Више ме није нудио.

Кад су сестре изашле рекао је: „Мисле да ми је лоше, а ја сам у
ствари срећан - што је јача бол, тим сам ближе ГосподуГ Поћу-
тавши мало додао је тужно: „Како је мала моја вера - попио сам
лек против боли у желуцу. Зар лек може да помогне ако Сам
Свемогући Бог допушта да будем овако испитан?” За време на-
ше беседе неко је закуцао на врата с молитвом. Отац Гаврило је
благословио и ушле су две жене. Оне рекоше да су чувши за ње-
гову болест дошле да га посете и да су му донеле пирошке. Отац
Гаврило поче да се прави јуродив: „Ко вам је рекао да сам боле-
стан? Само сам прилегао да исправим леђа.” Једна од жена за-
моли старца да јој да руку. Отац Гаврило ме погледа и осмехнув-
ши се тужно, рече: „Шта ће јој моја рука?!” Она узе његову руку
и поче да баје. Отац Гаврило поче да виче: „Одмах да си ми пу-
стила руку, шта, не знаш да сам монах?! Одмах да сте отишле
одавде. Покупите своје пирошке и излазите напоље!”Оне се та-
ко уплашише да нису знале како да поступе, збуниле су се, па-
ле на колена и молиле оца Гаврила за опроштај. Међутим, он је
захтевао да оне, узевши своје пирошке, напусте његову келију.
Жена која је познавала старца преклињала га је да узме макар
пирошке, али је отац Гаврило био неумољив. Зато је чим су оти-
шле, старац на моје запрепашћење почео да се моли за њих. По-
дигавши руке од свег срца је благословио њихове породице.
„Због незнања су дошле без свештеног страха код монаха, али
ће сад знати како треба да се понашају”, рекао је.
Стазу од Самтавријског манастира до Светицховелија, ду-
гу двеста метара, прелазио је за сат времена, благосиљајући све
људе које је притом срео и претварајући се да му је наводно
тешко да хода. А понекад је јурио као ветар, и ја, младић, једва
сам га стизао.
Још док сам живео у свету једном сам свратио у Сионску
саборну Цркву. Архијереј је служио молебан светој царици Та-
мари. Баш тад је у храм ушао отац Гаврило. С његовим дола-
ском сам очигледно осетио благодат. Стао је поред архијереја.
Бацивши поглед на све присутне у храму и не видевши долично
поштовање према светој царици Тамари, он изађе на амвон и
 330

обрати се верницима: „Начините метанију! Како стојите пред

тако великом светицом за време молебана?!” Људи клекоше на
колена, отац Гаврило такође плачући паде на колена. „Босоно-
јом

га је ишла испред војске, постила је, дању и ноћу се молила да

Ш Ј ј ууиЈзуј ЈО1393 и^иаУон и 1оаи>1( +

победи непријатеље. А ви нећете чак ни колена да преклоните

пред њом!”горко је клицао. Сви присутни се постидеше.
Једном смо после Литурги-
је у Велики четвртак дошли из
Светицховелија у Самтавриј-
ски манастир на трпезу. Из
келије оца Гаврила је допирао
плач. Упитао сам шта се деси-
ло. Једна од сестара одговори:
„Отац Гаврило целе Страдалне
седмице плаче, сваког дана се
моли за нас и моли Господа да
нам се смилује.” Дубоко сам се
замислио: хоћу ли икада имати
тако јаку веру и такву молитве-
и^од

ну смелост.
С пријатељима сам често
одлазио у Светицховели. Јед-
хааок иаиУоЈА(

ном нас је после недељне слу-

жбе владика Данило позвао на
трпезу у Самтавријски манастир, а затим је благословио даидемо
у Тбилиси. Одједном се из куле зачуо глас оца Гаврила: „Куда сте
се спремили? А од мене нисте узели благослов?” С радошћу смо
пришли старцу. Позвао нас је у келију и рекао: „Дошли сте по
сопственој вољи, а отићи ћете по мојој. Сад ћу вас угостити на
свој начин.” Тек што смо устали од стола и нисмо могли да по-
једемо више ни залогаја. Међутим, отац Гаврило је благословио
сестре да донесу све што се нађе, и да не забораве на „професора”.
Нека сила нас је приморала да поједемо још исто толико и да
попијемо црно вино, да смо се сами чудили. За време трпезе се
отац Гаврило шалио, певао је. Били смо срећни и често смо се
касније сећали ове вечери.
 331

Уочи пострига моја духовна браћа и ја смо били изузетно

добро расположени. Отац Гаврило је приметивши то, строго,
али с великом љубављу упитао: „Ех, ви, „бандити”, није ваљда да
мислите да сте већ монаси?!” Онда је сваког понаособ загрлио и
додао: „Волим вас свим срцем. Предстоје вам многа искушења
и тешкоће!” и из његових очију потекоше сузе.
Једном ми је парохијанин наше цркве поклонио црно-белу
фотографију оца Гаврила, коју сам ставио у Јеванђеље. Грузијска
Православна Црква се 1997. године нашла у тешкој ситуацији.12
Католикос-патријарх целе Грузије Његова Светост и Блаженство
Илија II благословио је свештенике да непрестано читају Јеванђеље.
Требало је да читам 23. и 24. главу по Луки. Кад сам отворио књи-
гу на овим страницама сам пронашао фотографију оца Гаврила.
Сигуран сам да се старац моли заједно с нама. Поднео је
многе боли, понижења, мучења и увреде, али је увек свима од-
говарао љубављу, показујући пример смерности и послушања.
Често је понављао: „Бог је љубав”.
Помози нам, Господе, по молитвама оца Гаврила.

ришћанска Црква је налик на

Кетеван (Копалиани)13 брод, чији је кормилар - Сам
Христос, а јарбол је Крст. Ко ће из-
рачунати колико су пута таласи ла-
жних учења јеретика нападали овај духовни брод? Дешавало се
да Православну Цркву као да прекрију валови, али је Она ипак
остајала неповређена захваљујући свом Небеском Кормилару
- Господу нашем Исусу Христу! Благо онима који не напусте
овај брод. Сигурно ће допловити до луке - Небеског Царства.
Један од људи који су стремили ка жељеном пристаништу
био је мудри старац архимандрит Гаврило.

12 Клир и парохијани неколико манастира и цркава Грузије су се 1997.

године обратили Патријарху и Синоду Грузијске Православне Цркве с пнса-
ном молбом за иступање из чланства Светског Савета Цркава - међународне
екуменистичке организације, која уједињује преко сто различитих конфесија
и вероисповести и за раскид свих односа с њом. - Прим. прев.
13 Игуманија Самтавријског манастира.
 332

Оца Гаврипа сам први пут угле-

дала у Тбилисију у булевару Ру-
ставелија. Он је, подигавши руке
Гдврилд ГруЈИЈСКОГ

громким глазом вапио: „Грузијци,

освестите се, пробудите се! Грузи-
ја пропада! Гроб свете Шушаник14
је запуштен! Метехски храм15 је
претворен у позориште!” Јуродиви
монах је громко плакао и туговао
СВЕТОГ

због свог народа. Пролазници су

се заустављали с интересовањем.
> |< и в о т И П О ДВИ ЈИ

Неки су пажљиво слушали, неки

су се скептички осмехивали.
После тога сам први пут била у
Метехском храму и на гробу свете
Шушаник. Заиста, гроб је био за- Свеша мученица Шушаник
пуштен. (Слава Богу, данас су у црквама Грузије поново почела
богослужења и уређени су гробови светих угодника.)
+
ЧОВЕК БО $И )И

14 Света мученица Ранска царица Шушаник је претрпела срамоћење

и мучења од свог мужа, нечастивог цара Васкена Питахшија, који се одре-
као Христа и који је примио персијско учење о огњепоклонству [персијски
зороатризам]. Блажено упокојење свете царице уследило је 17. октобра 466.
године након седмогодишњег заточеништва у тамници. Ускоро је Иверски
цар Вахтанг Гург-Аслан кренуо у рат против нечастивог царичиног убице и
Јуроди ви

заробивши Васкена погубио га је. А тело царице је с почастима било преве-

зено у Цортаг и сахрањено у Иверском храму, који је саграђен специјално у
ту сврху. Међутим, двадесет година касније (586. године) мошти су пренете
у Тбилиси, зато што је цорташки храм прешао у руке Јермена који су до тада
отпали од Православља. У Тбилисију су мошти стављене у Метехску цркву.
Дан сећања на свету Шушаник је од тада почео да се слави 28. августа/10.
септембра (дан преношења царичиних моштију). - Прим. прев.
15 Метехски храм Пресвете Богородице (XII век) саграђен је у Тбили-
сију на брду поред реке Мтквари. Више пута је био рушен и поново грађен.
60-70-ихгодинаХХвека режисер Сандро Мревлишвили јеуМетехском
храму отворио омладински театар. Неки глумци су ускоро сами напустили
театар поставши свесни да је велики грех играти представе под сводовима
храма. Трудом верника Метехски храм је напокон предат Цркви и данас се у
њему обављају богослужења. - Прим. прев.
 333

Други пут сам се са старцем Гаврилом срела у Сионској

цркви. После Литургије сам му с поштовањем пришла по бла-
гослов и он ме је благословио речима:
„Бог те благословио! Ти, кћери моја, знај: бићеш мајка Гру-
зије!” Уплашила сам се и постидела, јер је мајка Грузије света
равноапостолна Нина!
Међутим, дошло је време и Његова Светост и Блаженство
патријарх целе Грузије Илија II ме је постригао у монахињу, а
после неколико година постављена сам за игуманију Самта-
вријског манастира. Плашила сам се да нећу моћи да понесем
овај тешки крст и своје сумње сам поделила с оцем Гаврилом.
Старац ме је утешио: „Не бој се, сестро, ако је Патријарх благо-
словио, значи да је то воља Божија. Овај крст се даје на спасење,
а некима на погибељ. Ако игуманија не мисли о висини чина,
већ се смирава - то је пут ка спасењу’
13. јула 1991. године, на дан 12 апостола, у Светицховелију
ме је Његова Светост и Блаженство католикос-патријарх Илија
II благословио да будем настојатељица Самтавријског жен-
ског манастира свете равноапостолне Нине у чину игуманије
и уручио ми је жезал и крст. (Тако су се обистиниле речи оца
Гаврила: Самтавријски женски манастир се сматра мајком свих
грузијских манастира, а његова игуманија - мајком целе Грузије.)
Отац Гаврило је у сваком човеку видео образ Божји, нико-
га није издвајао, увек је саосећао с немоћнима. Себе је сматрао
последњим грешником и позивао нас је на смирење. Старац је
често учио: „За Бога су сви грехови као каменчићи у мору - не-
ма греха који би превазилазио Његово милосрђе.” Отац Гаврило
је категорички забрањивао да се било ко осуђује: „Господ се
смиловао блудници, спасио је разбојника. Марија Египћанка је
била блгудница, али је уз Божију помоћ почела да се подвизава у
пустињи, постила је, молила се и победила је страсти, очистила
се и постала је достојна Небеског Царства. Господ понижава и
узвисује. Кад почињем да сматрам себе бољим од других стављам
на главу своју дијадему и излазим на улицу босоног. ЈБуди ме
гледају и смеју се, а ја видим какво сам ништавило.”
 334

Старац је многе испитивао смирењем: некима је говорио

да треба да кдече, неке је разобличавао, на неке се гневио - све
је поучавао на различите начине.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилд ГруЗИЈСКОГ

Једном је отац Гаврило после трпезе закључао врата и није

пуштао сестре да уђу У то време сам била расофорна монахиња.
Наредио је да се донесе лаворчић и све је натерао да оперу руке.
Све су опрале руке у лавору и донеле су му лаворчић пун прљаве
воде. Старац ме је погледао испитивачки и рекао: „Испиј до дна!”
„До дна?” зачудила сам се. „До дна”, поновио је на руском.
Није било времена за размишљање. Попила сам. Старац ме је
загрлио и благословио с љубављу.
Једном сам, негодујући због непослушања сестара дошла
код старца и рекла: „Оче, не могу више да будем игуманија, же-
лим да скинем тај крст са себе.” Старац је заћутао, окренуо се
према иконама, помолио се и рекао је: „Потрпи, немој сама да
скидаш крст. Онај ко скине крст понеће и одговорност. Ми-
слиш да је Патријарху лако? Не знаш како је тежак његов крст:
јер он носи два крста - свог народа и Цркве. Шта он да ради?
Буди храбра. Господ ће ти послати још много искушења да би
+

очистио твоју душу”

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$И)И

Тада ме старчев савет нијеутешио. Отишла сам код Патри-

јарха - мог првог духовника. Често су се савети старца и Патри-
јарха подударали, и овог пута се десило исто. Његова Светост
ме је примио с љубављу и благословио. А на моје незадовољно
питање: „Ваша Светости, зашто сте ми дали тако тежак крст?”
строго је одговорио: „Тај крст ти нисам дао ја, већ Бог. Што ви-
ше будеш бежала од њега, он ће постајати све тежи. Смири се,
покажи љубав према ближњима. Мораш да будеш кротка као
трава коју људи газе. Нека ти је света Нина у помоћ.” Благосло-
вио ме је и рекао да могу да идем.
Кад је било тешкоћа у манастирском животу често сам се
за савет обраћала оцу Гаврилу: „Шта да радим кад некоме ста-
вљам примедбу, а он је не прима? Можда је боље да ништа не
говорим? Да не обраћам пажњу, нека раде шта хоће?”Старац се
замисли и строго рече: „Ти си игуманија! Опрости ми, на теби
је крст као на архимандриту. Бог ће те казнити ако не ставиш
 335

примедбу [не укориш]. Једно је разобличити, а сасвим је друта

ствар осудити. Како могу да се затварају очи на рђав поступак?
Ти мораш да указујеш, а оне да изврше. Ако не изврше, Бог ће
онда већ од њих тражити одговор.”
Отац Гаврило се с великим страхопоштовањем односио
према светињама. Све време је тражио и налазио бачене иконе.
Његово омиљено занимање је било да прави рамове за иконе, да
чисти свећњаке, да чисти олтар. Једном је у крипти код гробова
свете Нане и Мириана16 нашао честицу Животворног Стуба.
„Кад сам је први пут додирнуо, нека сила меје одбацилауназад”,
причао је старац. Тако је пронађена велика светиња. Владика Да-
нило и отац Гаврило су опрезно пренели честицу у олтар храма
Преображења Господњег Самтавријског манастира, у којем се
и дан-данас налази.
Једном је одлучено да се у храму Самтавријског манастира
замени иконостас. Отац Гаврило је био категорички против: ње-
му, Божијем угоднику, било је откривено јако много. И заиста,
иконе су убрзо почеле да мироточе. Старац је то први приметио
и саопштио сестрама. Мироточење је трајало читавих месец дана.
Једном приликом су митрополит Данило и сестре разма-
трали питања из манастирског живота. Једна од монахиња се
жалила на игуманију. Отац Гаврило се у тај мах пео степеницама
и чуо је њене речи. Пришао јој је и припретио: „Шта брбљаш, шта
причаш о игуманији?! Одмах да си престала!” Затим је пришао
владики и рекао: „Пази је, пожали је!” Сви су ћутке слушали
плашећи се и да прозборе. А старац се нагло окрену и изађе. Вла-
дика је с чуђењем рекао: „Врло занимљиво, већ сам се спремао
да кажем своје мишљење, али ме је отац Гаврило натерао да га
изменим. Као да је његовим устима са мном говорио Сам Господ.”
Једном су у Светицховели ушли богато обучени туристи.
Отац Гаврило је стојећи поред места на којем је смештен хитон

16 Свети равноапостолни цар Мириан и света равноапостолна царица

Нана (IV век) примили су Свето Крштење после проповедн свете равноа*
постолне Нине. За време њихове владавине Православље је проглашено за
државну религију у Грузији. Кивот са светим моштима се налази у Самта-
вријском манастиру. - Прим. прев.
 336

Господњи неко време ћутке посматрао дотеране странце, а онда

је повикао: „Не знате где се налазите! Пред Лицем Свевишњег
треба испољавати поштовање и свештени страх, а ви стојите с
^И В О Т И П О Д В И З И С В Е Т О гГдврим ГруЈИ ЈС КО Г

рукама на деђима.” Преводилац ни реч да изусти, али су стран-

ци и без тога све схватили. Старац само што их није истерао из
храма претећи штапом.
Отац Гаврило је једном упитао људе који су дошли код ње-
га: „Зашто долазите код мене?”Они одговорише: „Зато што нам
недостајете” Он викну на њих: „Шта значи да вам недостајем?
Ко сам вам ја - Ната Вачнадзе?!17 Долазите код мене само кад
вам је тешко.”
За време братоубилачког рата18 у Самтавро су ушли наору-
жани људи - њих око четрдесет. Старац их је примио с љубављу,
благословио, наредио да скину оружје, довео их је у храм, кле-
као на колена и изговорио „Оче наш”, поклонио им је крстиће
и одржао је проповед с амвона. Затим је упитао: „Куда идете?
Какви су вам планови?” Они самоуверено одговорише: „Идемо
у Зутдиди да ратујемо.” „С ким хоћете да ратујете, па тамо су ва-
+

ша браћа?” и подигавши руке старац повика: „Пуцајте у мене, ја

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Бо>|<ији

сам Грузија!”, а онда дохвати штап и викну: „Све ћу вас пребити

овим штапом! Ви нисте мушкарци, него женскиње!” ’Јунаци’
побегоше таквом брзином да су умало заборавили своје оружје.
Отац Гаврило је посебно поштовао Самтавријску Иверску
икону Мајке Божије19. Називао ју је Царицом Неба и земље и
често је пред овом иконом певао „Достојно јест...” (старац је
имао врло леп глас).
Отац Гаврило је увек носио велики крст и медаљон из пет
делова с моштима. Кад би ме видео без крста говорио је: „Опро-
сти, сестро, сад ниси права игуманија, већ „кобајаги игуманија”.
У крсту је сва твоја сила. Како игуманија може да иде без крста!”

17 Ната Вачнадзе - грузијска филмска звезда. - Прим. прев.

18 Имају се у виду сукоби наоружане групације „Мхедриони” против
председника Звиада Гамсахурдије и државне војске. - Прим. прев.
19 Иверску икону Мајке Божије наручио је епископ Павле (Џапаридзе) за
Самтавријски манастир и онаје насликана на Светој Гори Атонској 1912. годи-
не. Пред октобарску револуцију 1917. године икона је заплакала. - Прим. прев.
 337

Отац Гаврило се стално бринуо за духовно очишћење и уса-

вршавање монахиња. Написао је устав, назвао га је „Уски мона-
шки пут”,урамио га је и поклонио монахињама за руковођење.
Ево тог устава:
• смиравати утробу;
• не пропуштати бденије;
• умерено употребљавати воду;
• умерено јести хлеб;
• трпети прекоре и увреде;
• опраштати;
• понижавати своју вољу;
• без роптања, стрпљиво подносити увреде, непријатно-
сти и клевету;
• ако нас неко осуђује - чинити себе мањим без речи;
• без неЈодовања примати увреде, кад неко злослови стр-
пљиво ћутати, опраштати и не одГоварати на исти начин;
• ако неко осуди - ћутке се смиравати.
Није било ни тренутка да старац не размишља о Богу, тру-
дио се да поучи и нас. Кад је неко читао молитву журно, он би га
зауставио и говорио: „Тра-та-та-та, тра-та-та-та. Да ли се молиш,
или псујеш, или читаш новине? Треба се молити са страхом и
страхопоштовањем. Кад се молиш сети се пред Ким стојиш, с
Ким беседиш! Христос је невидљиво заједно с нама, Господ је
стално с нама...”
Једном је наш Самтавријски манастир посетила игуманија
Јерусалимског манастира Јована Крститеља, Георгија. Познавала
сам је из Пјухтицког манастира. Веома је желела да поразговара
са старцем Гаврилом. Није се дуго задржала у његовој келији, а
кад је изашла рекла је са сузама-радосницама у очима: „Имате
правог старца, ви сте у Рају”
Заиста, он је као истински хришћанин и мудар духовник, био
велики молитвеник за нас. Бог му је даровао благодат исцелења
и од духовних и од телесних болести. Једном је у манастирској
порти монахињу Нино ујела змија, на нози су се видела два ду-
бока трага од уједа. Уплашене сестре потрчаше код оца Гаврила.
Старац помаза рану Јелејем [освештаним уљем], окропи светом
 338

водом, и уз Божију помоћ, све брзо прође. А онда, по смирењу,

да би сакрио своју духовну силу, строго рече: „Хајде, брже код
лекара.” Тада су у Грузији била тешка времена. У болници мати
Нино није могла бити пружена прва помоћ због недостатка
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГАВрИЛА ГруЈИЈСКОГ

неопходних лекова. Лекари су беспомоћно очекивали жалостан

исход. Међутим, мати Нино је остала у животу. А отац Гаврило
је у својој келији срдачно, са сузама благодарио Богу за милост.
Старац није волео људску хвалу - одмах је почињао да се
прави јуродив.
Сећам се да сам једном питала како је. Старац ме је пажљи-
во погледао и рекао: „Па како живим? Једем и пијем, пијем и
једем. Толико хране чак ни фараони нису имали. Не знам куд
да је денем. Молим те, поједи и ти нешто.” Његов сто је увек био
постављен, али никад нисам видела да једе.
Ако је човека требало укрепити у вери, старац је смело при-
чао о чудима која су му се дешавала.
Једном смо дошле у Тбилиси у госте код њега. Отац Гаврило
нам је показао цркву коју је саградио и испричао нам је чудо:
+

„Кров је почео да прокишњава и ја сам мислио: „Шта ће сад би-

ЧОВЕК БО)|<И)И

ти с мојим иконама?” Потребно је неколико кубика материјала

за поправку крова, а новца није било. Секирао сам се и молио
Бога за помоћ. У то време дође код мене непознати мирјанин,
како се касније испоставило, инжењер. Погледа иконе и рече:
„Чудно, тако сам журио неким послом, али као да ме је нека сила
натерала да свратим код Вас. Знате, оче, шта ми је пало на памет?
Јуроди ви

Даћу Вам прилог од неколико кубика грађе.””

Старац је о јеховиним сведоцима и секташима говорио сле-
деће: „Они су видљиви демони, сатанисти. С њима се не смеју
водити спорови и дискусије. У Јеванђељу је написано: Не дајте
светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их
не поЈазе нотма својим, и окренувши се не растрГну вас (Мт. 7,6).”
Једном је професор Гоги Бочоришвили с породицом дошао
у манастир. Старац се испружио у лежаљци испред своје келије.
Гости су му пришли, поздравили се с поштовањем и рекли да
могу да позову лекара да дође код њега. Старац није прихватио
овај предлог: „Извините, али ја сам монах и не ваља да поступам
 339

онако како ја хоћу. Прво ме лечи Господ, а тек онда лекар.” Про-
фесор се зачудио. Реч по реч и разговор између старца и профе-
сора је прерастао у спор. Извинила сам се професоревом сину
и рекла да је старац Гаврило необичан монах. Он је почео да
се смеје и одговорио је да је и његов отац чудак и да ће се њих
двојица лепо разумети.
Једном је старац у знак захвалности свом лекару који га
је лечио, Зурабу Варазашвилију, поклонио овна, који је мана-
стиру дат као прилог с речима:
„Трудбеник је достојан награде.
Незахвалан је пред Богом онај ко
се не захвали лекару’ Несебични
лекар је пристојно одбио поклон.
Ован је угинуо истог дана. Ста-
рац је приликом сусрета прекорио
лекара: „Ближњи, зашто си био
непослушан? Први пут је у мана-
стиру угинуо ован који је дат као
прилог.” Следећи пут је опет по-
клонио Зурабу другог овна и овог
пута лекар га је примио.
Двадесет другог маја 2000.
године, на дан преподобног Шиа
Мгвимског20 сестре Самтавриј-
ског манастира су отишле у Шио-
Мгвимски манастир. Литургију

20 Преподобни Шио Мгвимски био је један одтринаестсиријскихсветих

отаца који су дошли у Грузију у VI веку и много су се потрудили на пропове-
дању хришћанства. Шио је добио благослов да живи у пустињи, али се слава
о његовом светом и побожном животу пронела по читавој Иверији. Код њега
су почели да се окупљају ученици и на месту његовог осамљеништва се ство-
рила огромна Квабтахевска лавра. Последње године свог живота преподобни
Шио је провео као затворник у пећини. Пред своје упокојење преподобни
је примао Свете Дарове из руку јереја, који се код њега у пећину спуштао
конопцем. Сећање на преподобног Шиа Мгвимског слави се два пута: 9722.
маја - на дан његовог блаженог упокојења и у четвртак Поклада - у сећање
на његова чуда. - Прим. ред.
 340

је служио владика Данило, а увече је у манастир допутовао

католикос-патријарх целе Грузије Илија II и служио је моле-
>|<ИВОТ И ПО ДВИЈИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИЈСКОГ

бан код гробнице преподобног. После тога су се сви попели у

трпезарију С балкона су се лепо видели иконостас и фреске у
храму. Стајала сам и молила се ћутке, онда сам почела да раз-
мишљам о оцу Гаврилу, осврнула сам се и нисам могла да ве-
рујем својим очима: испред мене је била фреска преподобног
Гаврила Иверског, Светогорца. Држао је Иверску икону Мајке
Божије, поред њега сам угледала иконе великомученица Шу-
шаник и Кетеван.21 „Омиљени свеци оца Гаврила”, помислила
сам нехотице. Обузело ме је необично осећање. Колико пута
сам овамо раније долазила, али никад нисам примећивала ове
иконе. Нисам могла да сакријем своју радост. Тако ми је преко
преподобног Гаврила Светогорца, чије је име носио наш ста-
рац, била послата утеха.

храм који је саградио отац Га-

Протојереј Вахтанг врило, довела ме је једна жена.
+

(Асатиани) Храм, пун икона, био је подељен на

ЧОВЕК Бо ији

неколико делова - никад раније ни-

сам видео ништа слично. Старац ме је благословио и примио с
$

великом љубављу. Сматрао сам себе најсрећнијим смртником

стојећи испред таквог човека.

тац старца Гаврила је сахрањен

Јуродиви

Протојереј Ушангиј у порти храма Свете великому-

(Чарквиани) ченице Варваре. Његова породица
је живела у близини овог храма. Док
21 Свста оеликомученица Кетеван - Кахетинска царица - потицала је
из царског рода Багратида. Мученичку смрт јс примила од крвожсдних слу-
гу нечастивог шаха Абаса 13.септем6ра 1624. годинс. Убрзо послс упокојсња
монаси августинског ордсна су тајно украли свсте мошти царице Кстеван и
однели их у Рим,у којем се и дапас чувају у крипти храма апостола Петра.
Међутим, латински монаси су жслећи да стекну наклоност цара Тејмураза I
(сина царице Кетеван), одвојили од моштију часиу главу и десну руку и по-
слали цару на поклон. Алавердски спископ Јоваи јс часне мошти светс царице
ставио испод престола Алавсрдске цркве. - Прим. прев.
 341

је био дете, отац Гаврило је често долазио у цркву и присуство-

вао богослужењима. Врло тешко му је падало то што је његов
отац учествовао у рушењу цркава и често је заказивао парастос
за њега, много се молио за спасење његове душе.
Једном ме је задесила част да заједно с оцем Гаврилом слу-
жим Литургију у храму Преображења у Самтавријском мана-
стиру. Тешко је пренети радосна осећања тог срећног дана! Да
би се то схватило треба својим очима видети служење старца
испуњено свештеним страхом. За мене је то био незабораван
дан!
Никад нисам сумњао у духовну снагу оца Гаврила,коју мује
Бог даровао. Увек се с великим задовољством сећам сати, па чак
и минута проведених заједно са старцем. Његова безгранична
љубав је све време са мном.

тарац Гаврило... Архимандрит Га-

Игуман Лазар врило... је ретка синтеза средњо-
(Гагнидзе) вековног монаштва у цвату и про-
гањаног монаштва двадесетог века.
Својим изгледом старац је подсећао на подвижника из свето-
отачких књига. За хришћане с мало искуства он је био умилни
путовођа, а за већ искусне хришћане строги разобличитељ, али
пун љубави.
Март 1992. године, почетак Великог поста... По вољи Божи-
јој срео сам се с оцем Гаврилом кад ми је било већ педесет пет
година: дошавши „у једанаести час”, на заласку година, имајући
искуство и знање из светског живота,али почетникудуховном,
с нејасним представама о црквеном животу, о монаштву, слабо
сам познавао црквени поредак и правила понашања у цркви.
Показало се да је старац Гаврило за мене редак духовник, путо-
вођа, наставник, који ми је показивао пут који води ка цркви.
Он је био наставник за све оне који су имали жељу да живе по
Божјим заповестима.
Испоставило се да сам ја, саблажњен велелепношћу цркава
Немачке, Аустрије и Мађарске, очаран богослужењима монаха-
 342

бенедиктанаца,22 пун незаборавних утисака од Бахове музике

оргуља и католичких песама, потпуно неспреман за прозорљи-
вост оца Гаврила.
^ИВОТИПОДВИЈИСВЕТОгГАВрИмГруЈИЈСКОГ

Сећам се своје прве исповести и првог Светог Причешћа у

Самтавријском манастиру... првог клечања на коленима и молбе
за благослов оца Гаврила, који је сишао из своје келије у храм на
бденије. Сви верници су добро знали за његов узвишен духовни
живот. Нисам се случајно сетио бенедиктинских монаха. Ако
се они пореде с источним хришћанским монаштвом, чији је до-
стојан представник био отац Гаврило, може се видети огромна
разлика. Иста оваква разлика се може уочити између песама у
пратњи оргуља и древног грузијског појања; између онога ко
се моли седећи на клупи и онога ко се моли у храму стојећи без
обзира на умор у ногама.
Посебно су се памтиле речи оца Гаврила прожете духом
Светог Писма. Није било могуће проћи поред старца равно-
душно: он као да је имао моћ привлачења. У срца људи који су
+

случајно долазили у храм, који нису познавали Православље,

он је сејао семена благе вере. Тешио је и поучавао многобројне
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО $И )И

госте који су долазили из Тбилисија и из друтих кутака Грузије.

Отац Гаврило је живео по манастирском уставу и радио је у
слободно време, после бдења и молитава. Радио је чак и кад би
некога примао или с неким разговарао: рестаурирао је, попра-
вљао иконе, правио рамове за њих, чистио је црквене предмете.
За њега није постојао битан и небитан посао, све је било важно
и све је радио у славу Божију.
Оца Гаврила су сви знали као врло захтевног и строгог стар-
ца, који је у потребно време сваком човеку истину говорио ди-
ректно у очи.
Тако се десило да ме је у току Светле седмице, свега неко-
лико недеља после мог уцрквенења духовник увео у олтар и
обукао у стихар. То је за мене био велики догађај и ја сам, пун
22 Монаси-бенедиктанци су чланови католичког монашког реда који је
530. године основао Бенедикт Нурсијски у Италији. Игуман Лазар се јавно
покајао због свог одушевљења спољашњом прелешћу служења бенедик-
танских монаха, музиком оргуља и западном црквом уопште. - Прим. прев.
 343

захвалности, истог дана после Литургије остао и опрао под у

олтару и на амвону. Отац Гаврило је неколико пута свраћао и
гледао је колико сам усрдан, али на његовом лицу нисам ништа
могао да прочитам: ни прекор, ни одобрење - а сам ништа није
говорио... Прошло ј е неколико месеци. Пред празник Преобра-
жења Господњег отац Гаврило ме је позвао да дођем и топло
рекао: »Без благослова си направио генерално спремање у току
Светле седмице - то је неправилно. Ми спремамо уочи празни-
ка. Ускоро ће Преображење Господње. Мислим да ћемо ти и ја
с тим изаћи на крај.” Два или три дана смо не дижући главе чи-
стили храм и манастирску порту. Све смо очистили: почевши
од зидова па до црквених предмета. Отац Гаврило је засукавши
рукаве усрдно полирао бакарне и бронзане чираке и кандила.
Врло брзо су се оствариле његове речи: „Твоје призвање је
да будеш духовник у свету’ Четрнаестог октобра 1992. године,
на празник Ризе Господње [хитон] - „Светицховлоба”, католикос-
патријарх целе Грузије Његова Светост и Блаженство Илија II
рукоположио ме је за ђакона, а затим за свештеника.
У то време је отац Гаврило био врло слаб, ретко је излазио
из келије, али је стрпљиво подносио тешку болест. Увек је био
миран и добродушан. У мом сећању ће заувек остати светло
лице старца Гаврила.

/^ оцем Гаврилом ме је повезива-

Схиигуманија Јована ло четрдесетогодишње пријатељ-
(Сигарулидзе) ство. У младости није био само мој
друг, већ и духовник.
За мене је увек био оличење честитости и љубави. Отац Га-
врило је све оне који су код њега долазили по помоћ примао с
великом срдачношћу. Било му је свеједно да ли је човек који је
дошао код њега богаташ или сиромах, обичан радник или чи-
новник на високој дужности. Старац је све служио једноставном,
али укусном храном, а сам је јео и пио врло мало, а кад би му
донели храну, одмах ју је давао неком другом.
Старац је устајао врло рано и Анђео-чувар га је упућивао
на добра дела. Скоро сваког дана је ишао на депонију, у смећу је
 344

тражио иконе и црквене предмете. Тамо је више пута налазио

старинске иконе и много се радовао враћајући се кући с оним
што је пронашао. Чистио је иконе, сређивао их и стављао у цр-
>КиВОТИПОДВИЗИСВЕТОГГАВрИМГруЗИЈСКОГ

квицу коју је саградио својим рукама.

Свуда сам пратила оца Гаврила: куд се он намери да иде, и
ја сам ишла за њим. Понедељком смо ишли у Дидубски храм,23
уторком - у храм Свете Тројице,24 средом - у Кашуети,25 че-
твртком на Мтацминти у цркву Светог Давида Гареџијског,26 а
у остале дане у Сионској цркви. После Литургије је излазио из
цркве и седао на клупицу. Око њега се одмах окупљао народ.
Сви су нешто питали, а он је одговарао без журбе. Задивљујуће
је било да се увек обистињавало све што је он рекао.
Имала сам друтарицу Мариам. Она се после револуције
преселила у Константинопољ, а у дубокој старости се вратила
у Грузију. Много смо се волеле и њена смрт је за мене предста-
вљала велики губитак. Молила сам се да ми Бог пошаље старијег
човека којег бих могла да негујем у сећање на своју друтарицу
Мариам. Своју помисао нисам делила ни са ким, само сам је
+

понављала у срцу. Једном је после моје молитве у цркви Мтац-

ЧОВЕК БО $И )И

минда отац Гаврило тихо рекао: „Показаћу ти човека којем је

потребна нега.”То је био усамљен,стар човек, који није могао да
хода. Неговала сам га до смрти, а кад се упокојио, отац Гаврило
је извршио опело.
ју р о д и в и

23 Дудубски храм (XIX век) у рејону Дидубе у граду Тбилисију. Овде се

налази чудотворна Дидубска икона Мајке Божије. - Прим. прев.
24 Храм Свете Тројице (XIX век) у Тбилисију. - Прим. прев.
25 Тако се зове црква Светог великомученика Георгија (IV век). Налази
се преко пута Зграде Владе. У овом храму се налази неколико икона које су
пренете из Руске Војне цркве, коју су срушили безбожници-комунисти. На
месту ове цркве се данас налази Зграда Владе. - Прим. прев.
26 Црква преподобног Давида Гареџијског се налази на планини Мтац-
минда (груз. - Света Гора). Њена изградња је започета у првој половини
VI века, кад се један од 13 сиријских отаца (преподобни Давид Гарецијски)
настанио у природној пећини Гареца и тамо основао први манастир, који се
назива Давидовом Лавром. Убрзо је по молитвама свеца избио једини извор у
овом крају, који је касније почео да се назива „Давидовим сузама”. На извору
су жеђ гасили први монаси-пустињаци. - Прим. прев.
 345

Отац Гаврило је у Тбилисију тешко живео. Старац ме је

замолио да одем у Мцхету код митрополита Илије (садашњег
патријарха) по дозволу да живи у келији Самтавријског мана-
стира. Било ми је врло непријатно да се обратим митрополиту с
таквом молбом, али је старац са сузама у очима молио: „Сестро,
ако ме волиш, испуни моју молбу’ Нисам могла да га одбијем,
отишла сам код владике и пренела молбу оца Гаврила. Владика је
пажљиво саслушао и рекао: „Сигурно ћу испунити вашу молбу
кад будем у могућности.”
Прошло је неко време и митрополит Илија је постао Патри-
јарх. Није заборавио своје обећање и дао ј е оцу Гаврилу келију у
Самтавријском манастиру. Патријарх је веома волео оца Гаврила
и увек се према њему односио с пажњом.
Сећам се времена кад је отац Гаврило постао архимандрит.27
Тада је био тешко болестан и лежао је у својој келији. Прва сам
потрчала и саопштила му ову радосну вест. Никад нећу забо-
равити његове детиње блиставе очи.
Последњи пут сам оца Гаврила видела неколико дана пред
смрт. Већ је с напором говорио, лежао је непокретно гледајући
иконе. „Шта ћете благословити, шта могу да учиним за Вас?” упи-
тах. „Моли се за све - то је моје завештање”, одговорио је старац.
Знам да се многима јавља после своје смрти: тужне теши,
болеснике исцељује. Сигурна сам да се отац Гаврило и сад пред
Господом моли за целу Грузију.

оје детињство је протекло неда-

Схимонахиња Нино леко од дворца наших великих
(Дашниани) предака, великомученика Шалве и
Елизбара,28 у Ахалгори. У дворцу је
био смештен рејонски комитет партије, а у дворишту и на ру-
шевинама дворског храма смо се ми, деца, играли. Често сам

27 Старац Гаврило јеу чин архимандрита унапређен 1995. год. - Прим. прев.
28 Кнезови-мученици Елизбар и Шалва су у фузији подигли устанак
против Персијанаца. На погубљење шаху Абасу II предао их је грузнјски
цар-мухамеданац Вахтанг IV Шах-Наоз. Примили су мученичку смрт 1661.
године. Славе се 18. септембра/1. октобра. - Прим. ред.
 346

замишљала лица људи који су се овде молили у она далека вре-

мена. По мом дубоком убеђењу и монахиња сам постала по њи-
ховим светим молитвама и по молитвама мојих родитеља и ба-
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГлвриЛА ГруЈИЈСКОГ

ке - људи дубоке вере.

Без обзира на прогоне и суров безбожнички режим у нашој
породици су се ипак славили велики хришћански празници.
Посебно омиљен празник наше породице било је Вазнесење
Господње.
Постила сам од пете године. Сећам се да је једном у току
Страсне [Страдалне] седмице мој брат од комшинице узео пар-
че сира. Опоменула сам га и он је одмах вратио сир. Заједно са
старијима смо ишли у цркву, која се налазила у шуми, на врло
лепом месту. То је било задивљујуће - много људи се молило
заједно. Тако се сећам свог детињства. Међутим, кад сам одра-
сла, престала сам да идем у храм и живела сам без цркве док се
није десила велика несрећа. Мог шестогодишњег унука вршњак
је ударио штапом у очи и унук је ослепео. Његов отац (мој син)
се упокојио због секирације. Ова трагедија ме је сломила. Нисам
+

могла да се прекрстим, нисам могла да се молим, нисам могла

ЧОВЕК Бо ији

да схватим зашто ми је Господ дао такво искушење - јер сам

$

толико јако волела сина!

Од ујутру до увече сам све време проводила на гробу свог
сина, непрекидно сам плакала. Разболела сам се и нисам више
могла да устанем из постеље. На Велику суботу ми је било то-
)у р о д и в и

лико лоше да је родбина већ почела да ме оплакује. Чинило ми

се као да ме је неко ухватио за грло и почео да ме гуши. Осећала
сам да умирем. Али сам уз Божију помоћ смогла да изустим две
речи: „Позовите свештеника!”
Одмах су довели свештеника оца Андреја (Папаушвилија)
из Кашеутског храма. Дуго је разговарао са мном и неколико
пута је поновио: „У Бога су сви живи, сигурно ћете се срести са
сином у другом живот/’ Ове речи су ми дале снагу. Отац Ан-
дреј је тако лепо говорио о бесмртности душе да сам схватила:
мој син је жив. За мајку нема веће радости. Слава Теби, Господе!
Свештеник се обрадовао кад је сазнао да сам раније постила
и посаветовао је да се исповедим, али нисам знала како се то ради.
 347

„Исповест је покајање за своје грехове”, објаснио ми је. Заплакала

сам: нисам себе сматрала грешницом, а сад сам одједном сазнала
да безгрешних људи уопште нема. После исповести ме је отац
Андреј причестио и рекао мојој деци: „Донесите мајци одећу.ус-
таће из постеље.” Причешће ми је дало такву снагу да сам одмах
одбила све лекове. И чим сам стала на ноге, почела сам стално
да одлазим у Сионску цркву. Онда сам се срела с Патријархом,
он ме је много утешио рекавши да ће помињати мог сина.
Почела сам полако да се враћам у живот. Сетила сам се да
ми је после синовљеве смрти владика Тадеоз29 послао моли-
твеник. Одлучила сам да приђем владици и да му се захвалим.
Дочекао ме је с радошћу и рекао: „Знаш, код нас у Грузији живи
један диван старац - отац Гаврило, иди код њега.” Одмах сам
кренула код старца.
Живео је недалеко од храма Свете великомученице Варваре.
У дворишту његове куће била је саграђена мала црква. Помолила
сам се на улазу у цркву. Отворила су се врата и изашао је монах
онижег раста, задивљујуће светлих очију. Управо то је био ста-
рац Гаврило. Благословио ме је и позвао у цркву. Упалила сам
велику свећу испред икона и помислила: „Занимљиво, откуд ли
овом старцу толико икона?” А он одмах одговори: „Нашао сам
на сметлишту”, а после молитве је детаљно испричао о свакој
икони. Желела сам да његова прича траје бесконачно - таквом
благодаћу је старац зрачио.
Једном ме је нека познаница позвала у Светицховели. Тамо
сам се срела с монахињама Самтавријског манастира. Мати Ке-
теван сам познавала и раније. Позвала ме је у манастир у којем
је тада живела једна велика молитвеница - мати Татјана.
У то време се у Самтавријском манастиру подвизавао отац
Гаврило. Живео је покрај звоника у малој дрвеној келији (на-
жалост, ове келије више нема). Пришла сам му и подсетила га
на себе. Старац ме је радосно примио и благословио. Заткм сам
видела мати Татјану. Од ње сам сазнала да се суботом у мана-
стиру служе парастоси. Одлучила сам да петком увече долазим

29 Тадеоз (Иорамашвили) - архиепископ Болницки. - Прпм. прск

 348

у манастир с намирницама и да за суботу спремам ручак за

помен. Касније сам почела чешће да долазим у манастир, три
пута недељно. Дали су ми послушање у трпезарији. Чим бих
)|<И В О Т И ПО ДВИЈИ СВЕТОГ Г д в р и м ГруЗИЈСКОГ

спремила ручак, одмах бих га однела старцу Гаврилу, али је он

јео мало и сву храну је давао друтима.
Убрзо ми се десио зачуђујући догађај. Једне ноћи сам за-
дремала седећи у фотељи читајући житија светих. Одједном
сам осетила изузетно јаку бол у срцу. Од страха сам повикала:
„У помоћ, Умирем!” и изгубила сам свест. Родбина је хтела да
позове хитну помоћ, али сам ја, чим сам се освестила, замолила
да ме одвезу у манастир. Одвезли су ме следећег дана и остала
сам ту заувек,наставила своје послушањеу трпезарији и носила
храну оцу Гаврилу. Старац је врата отварао тек после треће мо-
литве и говорио: „Амин”. Често сам видела како су из његових
очију текле сузе. Понекад уопште није окушао храну, а понекад
је узимао с речима: „Само ради тебе.”
Трудио се да сестре у манастиру научи смирењу. Два пута
ме је стављао да клечим и нисам смела да устанем без његовог
+

благослова.
Б о $ И )И

„Иде игуманија Грузије!” - тако се обраћао матери Кетеван.

За време Литургије старац је стајао у дну храма и слушао
врло пажљиво. Пре Причешћа је стављао камилавку и мантију и
ЧОВЕК

окренувши се лицем према парохијанима, сестрама и матерама,

све молио за опроштај с великим смирењем.
Ју р о ди ви

Једне зиме сам се разболела и три дана нисам излазила из

келије. Кад је за моју болест сазнао отац Гаврило дошао је код
мене. ,,’Блажена Ксенија’ (тако ме је звао у шали) од чега си се
разболела?” Почео је да се моли клекнувши на колена: „Ја, монах
Гаврило, три дана ћу ићи без ципела ради 'Блажене Ксеније’”, и
одмах се изуо. Због мене је морао да иде бос по снегу! - Било је
тако дирљиво да сам заплакала. Отац Гаврило је заиста три дана
ишао без обуће и није се разболео, а ја сам оздравила.
Уочи празника Свете Тројице рекао нам је да ћемо се целе
ноћи молити у манастирском подруму. Узела сам велику свећу
и кренула. Отворио је врата подрума и због нечега рекао: „Сићи
ћу и нећу се попети.” Дакле, кад је силазио, једна степеница се
 349

сломила и старац је пао на главу и ударио у зид. Много сам се

уплашила и почела да вичем. С искушеницом Меланијом сам
сишла у подрум, подигле смо старца - није се мрдао. Помислиле
смо да умире, заплакале и почеле да се молимо. Ридала сам: „Го-
споде, због мојих грехова вољени старац ми умире на рукама!”
Он се одједном померио и замолио је да донесемо мантију, да га
покријемо и оставимо у подруму. Комунисти су тада забранили
да се монаси сахрањују на територији манастира, зато је рекао да
се ископа гроб и да се сахрани на истом месту. Непрестано сам
плакала, нисам могла да замислим да ће умрети. Нисмо хтеле да
се одвајамо од њега, али је замолио да га оставимо самог. Тада
смо кренуле у капелу и са сузама у очима се молиле испред иконе
Мајке Божије: „Мати Божија, исцели старца Гаврила!”У свануће
сам изашла из капеле и утледала оца Гаврила на улазу у своју
келију. Од радости нисам знала шта да радим.
Сећам се како се тешко разболела кћерка монахиње Пела-
гије, а лекари нису могли даустанове дијагнозу. Старац Гаврило
је замолио да је доведу код њега. Старац, девојка и ја уђосмо у
капелу. Отац Гаврило је из свег срца завапио: „Мати Божија,
Брзопослушнице, Помоћнице, исцели Мариам!” онда је, обри-
савши икону водом, сакупио воду у лаворче и дао јој лаворчић
да попије. Попила је и исцелила се. Овај случај ме је запањио.
Једном ме је замолио да одем с њим у Сионски храм. Тамо
је почео да проси. „Помозите, Христа ради”, преклињао је. Било
ми је непријатно па сам се удаљила. Сви су му давали новац и
брзо је прикупио око четристо рубаља. Исто тако је просио и
на улазу у храм Свете Тројице. После је поделио потребитима
сав овај новац.
Старац Гаврило ми је поклонио Иверску икону Мајке Божи-
је, за коју је сам направио рам. Ову икону сам дала као прилог
храму Светог апостола Андреја Првозваног у Хуло,30 у којем се
и данас налази.

30 Село у Аџарији. У њемује становништво било претежно муслиман-

ско, зато изградња православног храма Светог апостола Андреја представља
велику заслугу младог свештеника Захарије (Перадзеа). - Прим. прев.
 350

Кад сам по благослову митрополита Руис-Урбниског вла-

дике Јова дошла у Самтавријски манастир да се помолим, игу-
манија Кетеван ме је замолила да запишем успомене о нашем
наставнику старцу Гаврилу, што сам и учинила.
>|<И В О Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ ГдврИ ЛА ГруЈИЈСКОГ

оцем Гаврилом сам се упознао

Архимандрит у Самтавријском женском мана-
Сава (Кучава)31 стиру. Ишао сам у храм Преображе-
ња Господњег и одједном као да ме
је нека сила натерала да се осврнем иза себе и ја угледах мона-
ха који ме је гледао осмехујући се. Обративши ми се, он рече:
„Кад видиш грешника - не осуђуј ако желиш да сачуваш љубав
у себи. Запамти: многи грешници су се исцелили и после тога
су почели да лече друге. Мени припада да имам келијника и ако
Свјатјејши благослови и ти пожелиш да исггуњаваш овакво по-
слушање - остани са мном.”
Велика је срећа бити поред таквог старца и ја сам с радошћу
прихватио његов предлог. Отац Гаврило је истог дана благосло-
+

вио да чистим манастирску порту. Док сам радио осећао сам на

Јуродиви човек Б о^ ији

себи његов добар поглед пун љубави.

Често смо ишли у Светицховели. Старац је прво благосиљао
братију, а затим је давао различита послушања. Сам се неумор-
но трудио и преносио је своју енергију на нас, тако да смо чак и
најтежа послушања обављали с лакоћом.
Отац Гаврило је служио све људе који су код њега долазили,
никога није пуштао без трпезе, а сам је јео врло мало.
Старац је нарочито волео католикоса-патријарха Грузије
Илију II и често је говорио:

31 Настојатељ Бетанијског манастира и манастира Јована Зедазнијског.

[Манастир, који је основао преподобни Јован Зедазнијски (VI век, слави се
7./20. маја) - монах који је из Антиохије дошао у Грузију с дванаесторицом
ученика, који су постали оснивачи грузијског монаштва. Преподобни је прво
проповедао у Мцхети, затим се подвизавао на гори Зедан (Зедазен), на којој
се некада налазило идолиште идола Зедана (родитељи су на жртву идолу
приносили децу). По молитвама свете равноапостолне Нине овај идол се
стропоштао у реку Куру. - Прим. прев.]
 351

„Он носи врло тежак крст, осуђивати њега исто је што и

сипати себи на главу ужарено угљевље.”
Многоме је учио и подучавао, нарочито је често говорио о
послушању и смирењу: „Децо моја, немојте ништа чинити без
благослова. Нека вам се јави чак и анђео у блиставој одећи, не-
мојте мењати благослов који је дао настојатељ.”
Било нам је тешко да погодимо о чему је старац размишљао,
али је он сам јасно видео срца и душе других људи и увек им је
помагао. Једном су код њега дошли млади људи да се исповеде,
али им је било некако непријатно. Старац је мирно попричао с
њима и сам је рекао оно што им је лежало на души,тако да нису
имали шта да додају. Онда их је, давши им поуку и утешивши
их, испратио кући.
Дешавало се и да ми нешто гласно говори у присуству дру-
гих, али се испостављало да сам то чуо само ја, а други ништа
нису чули.
Бог је старца обилно наградио талантима. Многи су се исце-
љивали по његовим молитвама. Једном сам имао напад камена
у жучи. Отац ми је тихо рекао: „А зашто сам ја ту?” Онда ме је
закрстио с речима: „У име Оца, и Сина, и Светога Духа. Амин.”
Бол је престала.
Једном сам решио да отпутујем у Тбилиси да видим сво-
ју мајку и отишао сам код старца по благослов. Пожелео је да
крене са мном. Мама нас је добродушно дочекала и одмах нас
је посадила за сто. Одједном старац поче да рида: „Моја вољена
мајка ме је увек чекала, а ја сам ишао по читавој Грузији.” Његов
плач ме је гануо и помислио сам да његова мајка више није међу
живима, и кад сам сазнао да је жива веома сам се зачудио. (Ка-
сније сам се упознао с њом и чак сам је постригао у монахињу.)
Отац Гаврило је две недеље био код нас у гостима. Код њега је
долазило много људи и он је за сваког налазио потребну реч.
Старац је таштим људима давао горке лекције смирења, али их
је после тога тешио и било је очигледно да то чини из љубави,
за њихово добро.
Моја мама је неко време боравила у Самтавријском манасти-
ру испуњавајући послушање у трпезарији. Сећала се: „Увек сам
 352

знала да отац Гаврило не воли немар. Једном је свратио код нас

у трпезарију и показао нама, женама, задивљујуће мајсторство
кувара. Истовремено је говорио о љубави, смирењу, послушању,
светог Гаврила Грујијског

о чврстоћи вере. О свему је говорио с таквом једноставношћу и

убедљивошћу да сам његове речи запамтила за дуго времена.”
Био је Велики пост кад ме је Патријарх позвао да дођем код
њега у Тбилиси. Кад је за то сазнао старац се помолио и рекао је:
„Хоће да те преместе у Тбилиси, али знај да мораш да останеш
у Мцхети. Данас се решава питање твог монашког пострига.”
Био сам представљен Патријарху. Испоставља се да је моја
мама желела да напустим манастир и да будем премештен у Тби-
>|<ивот и подвији

лиси. Јако сам се наљутио кад сам за то сазнао. Мама је схватила

да ми је причинила бол и пристала је да останем у манастиру.
Онда ме је мама довела код владике Данила и упитала: „Шта
је монаштво?” - „Георгије (тако сам се звао у свету) зна шта је
монаштво”, одговори владика. „Ако је тако, поверавам свог сина
Патријарху и Вама.”
+

Тако је донета одлука о мом монашком постригу за време

Великог поста, на Лазареву суботу Старац је све ово предвидео
Б сф ци

унапред.
Једном смо отац Гаврило, мој брат и ја прелазили преко мо-
човек

ста. Пришао нам је човек и замолио за милостињу. Старац га је

загрлио, утешио, помазио, дао му је новац, а нама, зачуђенима,
је рекао: „Нисмо ми помогли другом, него је Бог био милостив
Ју р о д и ви

према нама и омогућио нам је да учинимо нешто добро. Такво

дело је Благодат и милост Божија.”
Једном је старац Гаврило кренуо у Тбилиси по намирнице.
Имао је свега сто рубаља. На станици су се двојица пчелара
жалила да не могу да набаве сто рубаља да излече пчеле. Отац
Гаврило им је, не размишљајући ни за трен, дао свој новац, а сам
се вратио. Следећег дана су код њега дошла двојица познатих
глумаца и дала прилог од хиљаду рубаља. Старац је рекао: „За
оно што је дато на добро дело Бог даје стоструко више.”
Отац Гаврило је Благодаћу Светог Духа с великом тачношћу
могао да види прошлост и да без грешке одреди будућност. Се-
ћам се како ме је старац послао у Светицховели по лек. Журио
 353

сам,хтео сам да се што пре вратим с леком. Ау манастирује тада

био један искушеник који ј е све радио намерно споро. Нисам се
уздржао и посвађали смо се. Кад сам се вратио старац ме је саче-
као потиштено и захтевао је да одмах кренемо у Светицховели.
Тамо је позвао овог искушеника и погледао ме је. Одмах сам се
досетио: старац је знао за нашу свађу. Молили смо један другог
за опроштај, а старац је, као да се ништа није десило, почео да
говори о нечем другом.
Једне вечери је код њега дошла нека девојка, која се звала
Кетеван. Она је чула за старца и дошла је код њега по савет, али
је са страхом стајала на улазу у келију, не одлучујући се да уђе.
Размишљала је: ако је старац заиста прозорљив, треба да јој
одговори на њена питања пре него што их она постави. Отац
Гаврило у тај час изађе из келије и громко упита: „Ко ти је рекао
да сам прозорљив? Плашила си се да дођеш код мене, а ипак
си дошла!” - онда ју је благословио и дуго је разговарао с њом.
Потпуно је заборавила због чега је дошла и шта је хтела да пита,
а кад је излазила старац јој је рекао: „Кетеван, ако те нешто буде
збуњивало, ако неки пут нешто прочиташ и не схватиш, питај
ме.” Девојка се јако зачудила. Тако су му биле откривене мисли
људи који су долазили код њега по савет.
Последње године свог живота старац је провео у Самта-
вријском манастиру. У то време сам био духовник тог мана-
стира. Имао сам среће да негујем старца и да га причешћујем
последњих година. Благодарим Богу, Који ми је послао таквог
духовника и наставника.

тац Гаврило је био жив човек ме-

Мариам (Микеладзе)32 ђу мртвацима, а мртви смо би-
ли ми, људи који су се налазили у
његовој близини, затворени у свом егоизму.
Први пут сам га видела у Сионском храму, ушао је и почео
гласно да разговара. Тада сам себе сматрала изузетно верујућом
особом: о свему у цркви сам имала своју сопствену представу и

32 Игуманија Преображенског женског манастира.

 354

зато сам сматрала да је душевно болестан или прелешћен. Али

су ме његове дивне очи, које су зрачиле љубављу и које нимало
нису одговарале његовом чудном понашању, спречавале да ус-
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

поставим коначну „дијагнозу”.

Следећи пут сам старца срела у Самтавријском манастиру.
У то време сам се већ спремала да постанем монахиња, али су
све моје представе и расуђивања о монаштву били ишчитани
у књигама, а сопственог искуства нисам имала. Старац је успео
да сруши представе, „оквире” којима сам себе ограничила.
Понекад сам веома желела да мало будем сама, а отац Га-
врило је као да јасно види моје помисли неочекивано захтевао:
„Хајде, интелигенцијо! Брзо да куваш чорбу!” Како сам тада ја
грешна негодовала и љутила се у себи!
Једном ми је за време молитве старац истргао молитвеник
из руку. Тада сам га осудила, али сам касније схватила зашто
се љутио и зашто је викао: „Зашто узнемираваш Бога?” Заиста,
тада су све моје молитве, па и поступци, били формални, суви,
беживотни. А старац Гаврило је добро осећао све што је фалш
+

и неискрено. Сам је био прави хришћанин и жртвовао се ради

ЧОВЕК БО$И)И

Господа, а зато је и заслужио тако велику љубав и поверење људи.

Није било ни трена да не размишља о Богу. Час је дубоко
говорио о Самарјанки или о пророцима, час нам је, седећи на
пању,читао житије Георгија Светогорца,33 час се правио јуродив,
трудећи се да сломи нашу равнодушност, час је правио рамове
Јуродиви

за иконе или је чистио чираке и полијелеје. Увек је у тешким

тренуцима помагао добрим саветом, али је онда намерно чи-
нио нешто због чега би га сви сматрали лудим. Међутим, савет
је већ био дат и човек којем је то било потребно је већ примио
духовну помоћ.
Ја сам по својој греховној природи некад била равнодушна, а
понекад сам и осуђивала старца, слушајући туђа мишљења. Отац
Гаврило је, наравно, све добро знао, али је увек праштао. Осећала
33 Преподобни Георгије Светогорац, Атонски, ктитор. У X веку се појавио
превод НовогЗавета на грузијски језик, који је сачинио атонски монах Јефими-
је; овај преводјеу XI веку прерадио Георгије Светогорац и он јепослужио као
основа за сва следећа издања Новог Завета на грузијском језику. - Прим. ред.
 355

сам његову љубав, било ми је лако да му приђем и да замолим

за опроштај. И знала сам да ми је опростио пре него што сам га
чак за то замолила. Лења и нерадна, ја ни сад, кад старца више
нема с нама, не показујем дужну љубав према њему, мало се за
њега молим, али тачно знам да он и то опрашта и да ми помаже.
Посебно сам запамтила свој први Васкрс у Самтавријском
манастиру. Ближило се дванаест сати, сви су били узбуђени,
врзмали су се тамо-овамо, одређивали су ко ће да носи иконе,
барјаке, ко ће да звони у звона. Послови око празника су нас об-
узели толико да смо, чини се, заборавили на главно. Тада је отац
Гаврило упао у олтар као ветар, на сав глас радосно кличући:
„Христос Воскресе!” И запалио је пламен такве радости да смо
сви почели да ликујемо због васкрслог Христа, а све испразне
бриге су се решиле саме по себи.
Старац Гаврило је саосећао с људима у најтежим тренуци-
ма и покривао је наше немоћи својом љубављу. Никад није био
равнодушан према људској несрећи.
До 9. априла 1989. године34 и догађаја који су затим уследи-
ли живели смо прилично безбрижно. Старац је, предвиђајући
несрећу, једне ноћи почео да звони у звона и да виче: „Будите
се! Читава Грузија тоне у крви!” Тада ништа нисмо схватиле - и
старац је остао сам са својим болом.
Понекад би ме обузело очајање. Једном сам упитала: „Оче
Гаврило, да ли Грузија пропада?!” А он је просветљеног лица
рекао: „Не пропада - почиње спасење Грузије.”
Старац Гаврило је имао безграничан дар љубави - привла-
чио је тако много различитих људи, верујућих и неверујућих,
приводио их је Богу и Цркви, укрепљивао у вери.
С посебном пажњом и топлином се односио према сиро-
машнима, страдалницима и увређенима, могао је сатима да их
слуша и теши.

34 9. априла 1989. године у 4 сата ујутру у центру Тбилисија у булевару

Руставелија био је растеран митинг од више хиљада представника нацио-
налног покрета. Војници су примењивали непознати гас, минске лопатице
и тешку технику. Због тога је 20 људи погинуло, неколико стотина људи је
било отровано гасом. - Прим. прев.
 356

Нажалост, нисмо увек могли да га схватимо - нисмо били

спремни за то. Време тече, и све се више уверавам у то да је он
један од великих подвижника, који су цео свој живот посветили
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Г д в р и м ГруЈИЈСКО!

Господу нашем Исусу Христу.

ца Гаврила сам први пут видела

Теодора (Махвиладзе)35 1986. године у Сионској сабор-
ној цркви у Тбилисију. Понашао се
необично: за време Литургије је ви-
као на сав глас. Гледала сам издалека, не усудивши се да приђем
ближе. Кад сам изашла из храма видела сам како је пао пред но-
ге Патријарха и молио за опроштај. Од тада се његов лик уре-
зао у мом сећању.
Две године касније срела сам га већ у Самтавријском мана-
стиру у којем сам била искушеница-почетница. Једном сам му,
зачувши његов громки глас потрчала у сусрет и нашла се пра-
во испред њега. Скаменила сам се од страха: имала сам осећај
да испред мене не стоји земаљски човек, већ небожитељ. Нека
+

сила ме је ударила као струја. „Чуо сам да нам је дошла љубав”,

ЈурО ДИ ВИ ЧОВЕК Б о $ И )И

рекао је нежним гласом, окренувши се према искушеници Ни-

но (садашњој игуманији Мариам) и показавши на њу, рекао:
„Постаћеш игуманија кроз дванаест година.”
Кад је старац дошао у манастир за свој смештај је изабрао
мали дрвени кокошињац, иако је била хладна касна јесен. „Ов-
де ће живети монах Гаврило и нико се неће усудити да уђе ту”,
објавио је свима. Мариам и ја смо се ипак усудиле да очистимо
његово обитавалиште зато што је било упрљано изметом. За
време чишћења старац је неочекивано ушао. Мислиле смо да
смо га својим понашањем прогневиле, али се испоставило су-
протно, благословио нас је.

35 Игуманија Бодбијског женског манастира. [Манастирски комплекс и

епископски центар у Кахетији, у месташцету Бодби. Овде се 335. г. упокојила
света равноапостолна Нина и ту је била сахрањена по свом предсмртном
завештању. Изнад гроба светице подигнут је храм Светог великомученика
Георгија Победоносца. - Прим. прев.]
 357

За четири године мог живота у Самтавријском женском

манастиру нисам напуштала старца. И премда је љубав закла*
њала осећање страха, никад ме није напуштао осећај да то није
обичан човек. За то време смо више пута били сведоци његовог
необичног понашања. Могао је да изнајми такси и да не плати
ни копејку или да да педесет пута више него што треба; могао
је да с гневом, без видљивог разлога, истера из храма било ког
човека - угледног или обичног; могао је да иде зими без ципе-
ла; могао је да заустави на путу реку кола и да проси, да пева
или да игра на било ком месту. Његов однос према људима се
није могао објаснити с тачке гледишта људске логике: некога
је много понижавао, некога би охрабрио похвалом; некога би
натерао да испије вино „до дна”; некога би ставио да клечи и
сатима му није дозвољавао да устане. Многи поступци оца Га-
врила су излазили ван оквира норми понашања и понекад их
је било прилично тешко схватити. Без обзира на то, ја сам свим
срцем имала поверења у њега и волела сам га.
Једном ме је отац Гаврило повео у Тбилиси. Почео је да проси
испред храма Свете Тројице. Људи су му давали новац, а он га
је давао мени. Међу овим људима су се задесили и моји позна-
ници. Није ми било тешко да се по њиховим зачуђеним лицима
досетим шта мисле о мени, али нисам за то марила, јер је поред
мене био отац Гаврило.
Често сам га видела веома озбиљног, углавном у Тбилисију,
у цркви коју је саградио, где се затварао за време поста и никога
није пуштао. (Премда му ни тамо нису давали мира, стално су
долазили и долазили код њега, а он никога није могао да одбије
и све је примао у својој келији.) Отац Гаврило је скоро увек био
замишљен и усредсређен [кад би био у Тбилисију у цркви коју је сам
саградио]. Ту се утлавном никад није ни шалио и није се правио
јуродив,тада је говорио с нама увек о озбиљним духовним пита-
њима. Овде је и изгледао другачије: бела прозирна кожа, миран
поглед. „Спознао сам своју немоћ”, често је понављао. Ове речи
су звучале врло искрено - то је говорио чиста срца. Поред њега
сам губила осећај за време и нисам могла да схватим да лн је
наша беседа трајала сатима или неколико минута.
 358

Време је текло и све више сам схватала да су старчеве речи и

поступци, ма како чудно изгледали, одражавали његову дубоку
веру и велику љубав према ближњем. Цео живот је посветио
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГдврИЛА ГруЈИЈСКО!

испуњавању две заповести: љубави према Богу и љубави пре-

ма ближњем. Старац ниједног „пониженог и увређеног” који
би дошао код њега, није остављао без утехе, његов гнев никад
није изазивао очај, већ је будио из душевне хладноће и равно-
душности. Ноћу бисмо често чули његов глас, понекад је викао
или се свађао се неким, или је с неким водио дијалог, али смо
тачно знали да је био сам у келији. Ово његово општење с не-
видљивим силама ме је понекад плашило.
Никад нисам сумњала у то да отац Гаврило има посебан
доживљај света. Може се навести јако много примера који су то
потврђивали. Једном је на празник преподобног Шиа Мгвим-
ског у манастир дошло много народа. Он се после Литургије,
за време трпезе, неочекивано обратио једном човеку и упитао
га је да ли је починио неки тежак грех. Овај је, запањен, смерно
признао да јесте. Сви су осетили нелагодност ситуације, али је
+

отац Гаврило с зачуђујућом деликатношћу изгладио ову непри-

Б о $ И )И

јатност. Кад сам размишљала о ономе што се десило чудила сам

се и томе како је старац видео грех у овом човеку, и томе како је
сам човек смогао снаге да јавно призна свој грех. Данас је овај
ЧОВЕК

човек свештеник.
Једном је код оца Гаврила дошла нека млада жена. Кад ју је
ју р о д и в и

угледао почео је да рида. Испоставило се да је старац духом ви-

део да су ову жену задесила два веома тешка искушења.
Једном сам заједно са својим духовником изашла из храма
после исповести. То је вероватно био једини пут кад је духовник
упорно захтевао да испуним нешто за шта тада нисам имала ду-
ховне снаге. Била сам очајна. Кад смо ушли у трпезарију пришао
му је отац Гаврило и упитао га: „Зар ти је није жао? Шта радиш?
Да ли знаш колико јој је лоше?!” Тачно је знао шта ме је болело.
А обично ме је „моловао” оваквим бојама, на пример: „Теодора
неће пропасти - обориће с коња било кога, а сама ће да седне.”
Многи су волели оца Гаврила, али је било и оних који су га
сматрали обичним пијанцем. Међутим, никад нисам видела да
 359

се отац Гаврило љути на њих - био је снисходљив према њихо-

вој немоћи, опраштајући њихово осуђивање, зато што му није
било потребно признање других.
Једне ноћи је почео да удара у звоно. Тако рано смо устаја-
ли на молитву и тако је мало времена остајало за одмор да сам
хтела да још мало одспавам, а он је, непрекидно, наставио да
звони и да све позива: „Устајте, Грузија је у крви! Поубијаће се
браћа док ви спавате!” Тада нисмо схватали зашто нам старац
није давао мира - нисмо схватали док се на нашу земљу нису
обрушила веома тешка искушења.

Самтавријском женском мана-

Монахиња Нино стиру се подвизавам већ око три-
(Кокиашвили) десет година. Пре тога сам живела у
Тбилисију у комшилуку оца Гаври-
ла, близу храма Свете великомученице Варваре и често сам до-
лазила код њега у цркву. Кад сам први пут дошла тамо, од чуда
сам се збунила: иконе су висиле на свим зидовима одозго до до-
ле, на специјално постављеним стубовима, на затегнутом кана-
пу су се такође налазиле иконе. Али, највише ме је запањила
очева проповед. Док сам га слушала заборавила сам на све свет-
ске потребе - није било могуће слушати га без суза. Одмах ми
је приликом првог сусрета предсказао да је мој пут манастир.
Отац Гаврило је неустрашиво проповедао, иако је време било
страшно и храмови су се затварали.
Једном ми је отац Гаврило дао нешто замотано у папир. Тада
је било врло тешко доћи до црквених предмета, нисам имала
ниједну икону. Каква ме је радост обузела кад сам, одмотавши
завежљај открила у њему иконе и крст. Ставила сам их у угао у
којем сам се молила.
Други пут ме је благословио да се видим с мати Нино (Пеи-
кришвили). Упознале смо се и она је почела да ми прича житија
светих и да ме усрдно учи да читам псалме на старогрузијском.
Могла сам дуго да останем у кући мати Нино. Сваког дана су
код ње долазили млади људи од којих су многи касније постали
свештенослужитељи.
 360

Након што је старац рекао да је мој пут - манастир, десило

ми се знамење - глас ми је рекао: „Иди у Мцхету у манастир.”
Следећег дана смо у шест сати ујутру моја рођака и ја кренуле
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИ ЈС КО Г

у Мцхету. Тада нисам остала у манастиру, већ сам дошла после

неколико година. Добро се сећам речи старца Гаврила, које је
изрекао мени, новопостриженој монахињи: „Кћери моја, мо-
раш показати велико послушање и смирење.” Крст који ми је
поклонио виси на улазу у моју келију, тешећи ме, укрепљујући
и чувајући од сваког зла.
У молитвама молим оца Гаврила за укрепљење Самтавриј-
ског женског манастира и за све цркве и манастире Грузије.

едном ме је отац Гаврило позвао

Монахиња Катарина и благословио да насликам ико-
(Ебралидзе) Ну Спаситеља. Одбијала сам плаше-
ћи се да нећу моћи. Али је старац ре-
као: „Немој да спориш, донећу ти све што је за то потребно, и
ради оно што ти кажем.” Схватила сам да је бескорисно да се су-
+

протстављам.
ЧОВЕК БО)|<И)И

Почела сам да сликам икону и тако сам је брзо и лако на-

сликала да сам се сама чудила. Чинило ми се да Спаситељ из-
гледа врло строго, то сам и рекла старцу. „Немој да се секираш.
Потребна ми је баш таква икона Спаситеља”, рекао је, чиме ме
је врло обрадовао. Заблагодарила сам Господу за то што ми је
Јуроди ви

дао могућност да Му послужим.

По благослову Његове Светости и Блаженства католико-
са-патријарха Илије II и митрополита Цхум-Абхаске епархије
Данила, с још неколико монахиња сам премештена из Самта-
вријског манастира у Сванетију.36 Вратила сам се годину дана
касније. Отац Гаврило није желео да поново идем у Сванетију,
али је у то време код њега дошао настојатељ цркве из Сване-
тије отац Георгије, и дуго су разговарали. Затим ме је старац
позвао и рекао: „Знаш, настојатељу је потребна помоћ. Кад би

36 Област Грузије која се налази на југо-западним падинама Главног

Кавкаског ланца. - Прим. прев.
 361

ми дозвољавало здравље, сам бих отишао код њега. Узимам на

себе све твоје немоћи и благосиљам те - иди у Сванетију?
Старац се усрдно молио и Благодат Божија је сишла на Сва-
нетију.37
Због тога се отац Георгије на свакој Литургији моли за упо-
којење старца Гаврила, помиње га као великог молитвеника.
Моја мајка, схимонахиња Јована, је из световног живота у
манастир дошла кроз велика искушења. Ималаје саркому ноге,
два пута је оперисана. Лекари су већ изгубили наду, а ми, род-
бина, уздали смо се само у Бога. Њено стање се из дана у дан
погоршавало. Без обзира на то што је отац Гаврило боље од мене
знао стање моје мајке он упита: „Како ти је мајка?”Одговорила
сам: „Не плаши се смрти, мирно је чека.” Он је страшно почео
да виче: „Шта мислиш да се трпљење сматра мучеништвом?
Од тебе ће се тражити одговор за њу као од кћерке. Дајем ти
благослов да одмах данас одеш код Патријарха и да од њега
сазнаш вољу Божију’’
Патријарх је благословио операцију и лекарски конзилијум
је одлучио да се под хитно ампутира нога. Схимонахиња Јована
се по милости Божијој и молитвама оца Гаврила, добро осећа.
Једном је отац Гаврило мирно седео на клупици у дворишту
манастира. Пришла му је лепа жена нашминканих очију, у пан-
талонама. Села је старцу у крило, пољубила га је и рекла: „Оче
Гаврило,како сте Ви лепи. Свиђате ми се! Опет ћу Вам доћи...”
Стајали смо укочено, не схватајући шта се дешава.
Отац Гаврило као да се скаменио. Мислили смо да је неко
намерно послао ову жену. Старац је дуго слушао, није је преки-
дао, затим је изговорио: „Дођи,Маквала, опет дођи...” Кад је чула
да ју је старац назвао по имену, нагло је скочила са старчевих
колена и потрчала према излазу не осврћући се.
Мислили смо да ће се, ако се Маквала и врати следећег дана,
поновити исто. Маквала се заиста вратила, али се десило чудо:
није имала ништа заједничко с оном која је јуче долазила: носила

37 По молитвама оца Гаврила у Сванетији је обновљен монашки жи-

вот. - Прим. прев.
 362

је дугу црну сукњу, на глави је имала мараму, очи су јој биле

уплакане. Стајала је на улазу у келију оца Гаврила и са сузама је
понављала: „Оче Гаврило, знам да нећеш отворити врата. Знам
јо

да те никад нећу видети, опрости ми моју јучерашњу бестид-

» Ш Ј ј ууиЈзуј Јохааз и^иаУои и Ј.оаиЖ +

ност. За све ти благодарим.”

Запањила нас је оваква промена. Нисам одмах могла све
то да примим, али сад јасно видим да је старац Гаврило неви-
дљиво учинио чудо - исцелио је заблуделу жену. Сећам се како
је следећег дана, још пре доласка Маквале, старац неочекивано
устао и ушао у своју келију. Нема сумње да је предвидео њен
долазак и да није хтео да се сретне с њом, а уочи првог сусрета
целе вечери никога није примао и молио се испред иконе Пре-
свете Богородице.
Следећег дана је после Литургије пао на прагу храма и уда-
рио се у главу. Сви су се уплашили. Четири монахиње су га с
напором подигле и понеле у келију. Нисмо могле да га ставимо
на софу и опрезно смо га ставиле на под. Старац је јечао - било
нам је врло страшно. Једној монахињи се измакао лакат и она је
ударила по диркама клавира који је стајао у старчевој келији. Он
ићфзд хааон иаиУоЈА[

је на звуке музике подигао главу. Друга монахиња рече: „Удари

још једном по диркама, можда ће се старац освестити.” Зачула
се музика. Отац Гаврило устаде као потпуно здрав човек и рече:
„Свирајте мало „Шалахо!”38” и поче лепо да маше рукама. После
игре запева, а кад је завршио с певањем, заплака: „Шта ми се
десило, лукави ме је победио. Јуче ми је рекао: „Сутра ћеш ти
мени да играш!” - то се и десило.”
Нисмо смели да хвалимо оца Гаврила. Није трпео људску
похвалу и зато је учинивши нешто добро одмах почињао да се
прави јуродив. У случају ове жене постали смо сведоци победе
старца над ђаволом и он се, не желећи људску славу, претварао
да га је лукави наводно савладао.
Старац Гаврило је имао тако чврсту веру, био је такав мо-
литвеник и извршилац заповести Божјих, да није било могу-
ће замислити да га лукави победи. Понизио се, правио се да је

38 Темпераментан грузијски градски плес. - Прим. прев.

 363

немоћан да бисмо ми поверовали, и успео је у томе. Господ је тек

после неколико година просветлио наш разум и ми смо видели
старчеву мудрост.
Такав је био наш вољени наставник којег, нажалост, често
нисмо разумевали. Није нас случајно прекоревао: „Нисте схва-
тили моју љубав.”
Молим оца Гаврила да се моли пред Господом за спасење
наших душа.

Самтавријски женски манастир

Монахиња Нана сам дошла 11. септембра, на дан
(Кутатедадзе) Усековања главе Пророка, Претече
и Крститеља Господњег Јована. Пр-
во сам била на послушању у трпезарији. Кад ј е отац Гаврило јед-
ном свратио у трпезарију представили су ме и рекли да сам ро-
ђака мати Кетеван и да желим да останем у манастиру: „Ова
Шантеклера? Ова Шантеклера?”39 Ове речи ј е понављао док ри-
дајући нисам истрчала из трпезарије.
Једном смо се спремале да изађемо из манастира важним
послом и трудиле смо се да нас старац не примети (није волео
кад монахиње излазе из манастира). Удаљиле смо се попри-
лично далеко и мислиле смо да нас више неће видети, кад је
он одједном искрсао пред нама. Тада још нисам знала да има
дар прозорљивости и да није могуће утајити од њега било шта.
Није нам рекао ни речи, али се у његовим очима осећао прекор.
Једном сам без благослова кренула кући. У аутобусу ме је
обузела таква срамота због мог поступка да сам се расплакала.
Код куће су се веома обрадовали мом доласку. Сели смо за сто
и мирно разговарали. Родитељи су одједном ненадано почели
да се свађају. Намеравала сам да останем у гостима три-четири
дана, али сам помислила да је ипак боља манастирска грдња него
родитељска свађа и вратила сам се у манастир. Поред степеништа
39 Шездесетих година је био популаран филм режисера Рафаела Хиља
„Краљица Шантеклера” (Шпанија, 1962. г.). Глумица Сара Монтељ, која је
одиграла главну улогу у овом филму била је олицетворење женске лепоте. У
филму је много певала и играла. - Прим. прев.
 364

је стајао старац Гаврило. Позвао ме је да дођем. Прекрстила сам

се и почела да се пењем припремивши се на то да ће ме изгрдити.
Међутим, он ми је ставио руку на главу и рекао: „Кћери, знаш
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврим ГруЈИЈСКОГ

како те сви волимо. Да се ниси вратила, и ја бих отишао одавде.”

Испоставило се да су сестре за мој одлазак рекле оцу Гаврилу.
Старац је благословио да се чита акатист Светитељу Николају и
да га моле за мој срећан повратак. Старац Гаврило нас је својим
молитвама и Богом дарованом силом подстицао да чинимо оно
што је било утодно Богу.

а време совјетске власти радила

Монахиња Нино сам у финансијској организаци-
(Цулукидзе) ји Духовник ме је благословио да на-
пустим посао, али нисам могла то да
испуним, зато што су моји родитељи били против. Нисам зна-
ла како да поступим, сва сам се измучила. Кад одједном сањам:
прелиставам папире на ко-
јима су приказане неке не-
+

јасне фигуре. Одједном се

ЧОВЕК БО$И)И

на страници појављује ле-

по пољско цвеће и на њему
крст свете Нине. Сматрала
сам да је то Божји знак и на-
пустила сам посао уз Божи-
Ју р о д и в и

ју помоћ.
Две године после тога
духовник ме је благосло-
вио да будем на послуша-
њу у манастиру. Моја мајка
је била категорички про-
тив. Сваког дана сам чи-
тала акатист Николају Чу-
дотворцу и преклињала га
за помоћ. Двадесет друтог
маја, на празник Светите-
ља Николаја, дошла сам у
 365

Самтавријски женски манастир и осталау њему по благослову

игуманије Кетеван. Следећег дана сам угледала старијег монаха.
Био је чудно обучен, на грудима је имао велику икону Спаси-
теља. Помислила сам да је душевни болесник, а он ме је, као да
је погодио моје мисли, погледао тако строго да сам се збунила.
Рекли су ми да је то старац Гаврило - прозорљиви старац код
којег сви долазе по утеху и савет. Заиста, примио ме је с љубављу
и дуго је разговарао са мном. И данас се сећам његових поука.
По благослову игуманије, била сам на послушању у трпе-
зарији. Старац ј е често свраћао у трпезарију, разговарао је с на-
ма, чак је давао кулинарске савете. Причао је како је сам некад
спремао храну за ученике богословије.
Неколико месеци после мог доласка у манастир доживела
сам тешко искушење. Нека жена ме ј е оклеветала и почела је да
врши притисак на мене, али то никоме нисам причала. Односи
између нас су се толико заоштрили да сам одлучила да одем из
манастира. Међутим, никоме нисам говорила ни о томе. Једном
сам ишла у храм на службу. Отац Гаврило ме је зауставио и тихо
рекао: „Непријатељ хоће да одузме благодат, треба крепко ста-
јати и трпети.” Зачудило ме је то колико је тачно схватио моје
душевне муке. Моје чуђење је било још веће кад је старац у храму
пришао жени која ме је увредила и разобличио је. Заблагодари-
ла сам Господу и одустала од намере да изађем из манастира.
Ускоро сам постала расофорна монахиња с именом Кетеван, а
тачно две године касније, на дан Николаја Чудотворца, двадесет
друтог маја, постала сам монахиња с именом Нино. Затим сам
прешла из Самтавријског манастира у други. Старац Гаврило
је био категорички против, говорио је: „Немој да идеш од игу-
маније Кетеван - бићеш кажњена.”
Осам месеци касније, схватила сам да се старчеве речи заи-
ста обистињују. Искушења су била тако јака да сам одлучила да се
вратим у Самтавријски манастир и одмах сам отишла код старца.
Примио ме је с радошћу и осетила сам да се много секирао и да
се молио за мене. Годину дана касније, игуманија Кетеван и ду-
ховник манастира су накратко отишли у Аџарију. То време је за
мене било веома тешко. Мучиле су ме разне помисли и отишла
 366

сам код старца Гаврила с питањем да ли исправно живим, да ли

ћу се тако спасти. Старац је био врло уморан и сматрала сам да
је неумесно да говорим о личним стварима, па сам заћутала, али
)|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГлврИМ ГруЈИЈСКОГ

је неколико минута касније он сам нарушио тишину: „Сестро,

живи исто као што си живела и угледаћеш Царство Небеско.”
У последњим тренуцима старчевог живота налазила сам се
у његовој келији. У цркви су се од јутра читале молитве. Увече су
допутовали митрополит Данило и архимандрит Михаил. Ста-
рац се на читању девете песме Канона за исход душе осмехнуо
и предао је своју праведну душу Господу.

аније сам у храм ишла само да

Монахиња Јелисавета запалим свећу. Моја вера је била
(Зедгинидзе) врло слаба док ме моја бака Ирена
Багратиони није позвала у Париз, где
је живела у емиграцији после револуције. Служила је као цр-
квењак и појац у храму Свете равноапостолне Нине.
У храму привремено није било богослужења зато што се
+

стари старешина упокојио, а нови, отац Арчил (он тамо и данас

ЧОВЕК Бо ији

служи), још није био постављен. Зато ме је бака водила у грчку

православну цркву. Трудила се да продуби у мени веру, искре-
$

но желећи да почнем да се исповедам и причешћујем. Већ сам

била спремна за исповест, али нисам могла да се исповедам с
преводиоцем код свештеника-Грка. Међутим, кад је свештеник
сазнао да сам из Грузије, рекао је: „Ради невино проливене кр-
Јуродиви

ви грузијског народа, нека ти Бог, чедо, опрости сва сагрешења

од рођења до данашњег дана.” Тако ме је први пут у животу, без
исповести, причестио грчки свештеник. Мој живот се после
тога потпуно променио.
Неочекивано за баку, одлучила сам да се вратим у Грузију.
Моја одлука је била чврста и бака ме је одмах послала кући.
На послу је све текло нормално, али нисам могла да нађем
душевни мир и једном сам, изненада и за саму себе.ускликнула:
„Господе, где да нађем спасење и утеху?” - и... ’случајно’ сам при-
тиснула дугме телевизора. Оданде су допирали звуци црквеног
појања. Схватила сам: моје место је у манастиру. Другарица ми
 367

је предложила да отпутујем у Мцхету у Самтавријски женски

манастир.
Захвална сам Богу за то што ме је Он тако кратким путем
довео у манастир у којем сам се и упознала са старцем Гаврилом.
Кад сам га први пут угледала у храму запањило ме је његово
лице, светло и благодатно. Одмах сам га заволела и трудила сам
се да му будем што ближе. Све слободно време сам проводила
код њега у келији, онда када ј^он могао да ме прими често сам
га возила колима. Много ми је помагао, поучавајући ме и укре-
пљујући у вери.
Једном смо били у његовој келији. Ћутала сам видећи да
је старац због нечега узнемирен. Сам је нарушио тишину из-
говоривши: „Колико невоља очекује Грузију, колико мучења!”
Затим ми се обратио: „И на твоју главу ће се обрушити многе
невоље, али ће се све то десити ради твог очишћења.” Затим ми
је отац Гаврило понудио да попијем кафу и у руке је узео веома
прљаву шољицу. Као да то не примећује, старац је налио у њу
кафу и дао ми је да пијем. Осетила сам одвратност, али сам је
савладала и попила. Никад нећу заборавити његов радостан
поглед. Пољубио ме је у главу: „Заиста ме волиш, заиста волиш
Бога, настави тако и Бог ће увек бити с тобом.” Од тада смо се
још више спријатељили.
Једном се спремао да иде у манастир Џвари (Крста)40 и зах-
тевао је да купимо вотку. Када смо стигли близу храма одједном
је испод мантије извадио флашу, отпио мало и дао мени. На силу
сам отпила један гутљај. Затим је дао нашим другим сапутни-
цима и радосно рекао: „Видиш, нико нас не осуђује, сви ће се
они спасити.” Мислила сам да ће се све завршити на томе, али

40 Џвари (груз. - Крст) - храм, саграђен у VI веку на планини, на ушћу

река Куре и Арагве, преко пута древне престонице Грузије Мцхете. Изград-
њу малог храма Џвари започео је владар Источне Грузије Гуарам на стрмој
падини, на самој ивици стене, поред крста који је на планини подигла света
равноапостолна Нина. А 586. године син Гуарама Степаноз I почиње изградњу
великог Џварија, који је требало да постане достојно сместиште за крст свете
Нине. Изградња је завршена 604. године и храм је до нас дошао скоро без из-
мена. Данас се манастир одржава снагама монаха и искушеника. - Прим. прев.
 368

је старац рекао: „Немамо хлеба. Треба набавити новац - седи

да просиш.” Шта да се ради? Села сам да просим. Почели су да
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

нам дају милостињу. Кад се накупило поприлично новца отац

Гаврило је позвао све оне који су били у близини и нахранио их
је од овог новца. Сам није узео ни залогај, а ову необичну трпезу
је завршио речима: „Ко се понизи биће узвишен.”
Кад су се у Грузији сваког дана одржавали митинзи он ми
је говорио: „Хајдемо, треба да их смирим” - и проповедао би
ставши међу демонстранте и све се некако смиривало.
Једном смо се спремиле да одемо из манастира на неко време.
Старац је упозорио: „Немојте да идете - биће непријатности.”
Нисмо поверовале и кренуле смо. На путу смо имале саобраћај-
ну несрећу и само смо чудом остале живе. Кад смо се вратиле
старац је рекао да се много молио да се вратимо живе.
Једном је причао: „Кад сам био мали пожелео сам да посе-
тим гроб преподобног Антонија Марткопског.41 Успут сам јако
огладнео. Падајући с ногу од умора заспао сам на самој земљи,
а кад сам отворио очи угледах неког човека. Он ми даде хлеб и
+

воду и нестаде. Кад сам с муком дошао до манастира и угледао

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$ИЈИ

икону Антонија Марткопског схватио сам да је човек који ме је

спасао од исцрпљености услед глади био сам преподобни Ан-
тоније. Од тада већ много година желим да служим молебан на
његовом гробуГНажалост, није му успело да то учини. За то сам
и ја крива. Нисам нашла времена да га одвезем на гроб Антонија
Марткопског, иако ме је за то више пута молио.

41 Преподобни Антоније, столпник Марктопски (VI век) - један од 13

сиријских отаца. Он је по предању, донео у Грузију први отисак на „ћерпичу”
по оригиналу Едеског изображења Спаса Нерукотворног. Настанио се на
осамљеној гори, која је у његову част названа Марткопска, што значи „оса-
мљена”, где је основао обитељ и саградио храм у част Нерукотворне Иконе
Спасител>а. Преподобни Антоније се последњих петнаест година свог живота
подвизавао на стубу, због чега је и добио назив столпника. По завршетку свог
земаљског живота преподобни Антоније је био сахрањен у храму који је на-
правио; нањеговој гробници,којаје привлачила мноштво верника.дешавала
су се чудесна исцелења. Овај стуб, разрушен услед времена, чувао се још у
XIX столећу, а манастир, који је основао преподобни Антоније постојао је до
средине XVIII века. Слави се 19. јануара/1. фебруара и 7./20. маја. - Прим. прев.
 369

Бог нека опрости свима који су нешто згрешили пред њим,

јер нисмо до краја схватали ко је он и нисмо показивали дужно
поштовање према овом дивном старцу.

едном сам уснила сан да сам од-

Монахиња Параскева ређена да будем келијница оца Га-
(Ростиашвили) врила: негујем га, а он ме учи бого-
угодном животу. Следећег дана ме
је владика Данило позвао да дођем и по препоруци игуманије
Кетеван, наложио ми је да негујем болесног старца. Одмах сам
с радошћу отрчала код оца Гаврила и испричала му о свом сну
и о благослову.
Тада сам врло мало знала о монашком животу. Моја знања
су се ограничавала са свега неколико духовних књига које сам
прочитала. Зато сам с великим интересовањем посматрала оца
Гаврила и његов живот поредила са животима светаца.
Сећам се следећег догађаја. Донели су јело. То је био сутли-
јаш. Баш ми се јело. Старац, који је у то време чистио рамове за
иконе, подигао је главу и рекао: „Једи, ако хоћеш”, затим је узео
чинијицу, очистио је крпом и пружио ми је. Пробала сам сутли-
јаш, јако је смрдео на керозин, али сам ћутке, приморавајући
себе, све појела. Старац је узео чинијицу од мене, помирисао је,
и осмехујући се упитао: „Чини ми се да је крпа била у керозину,
како си јела?” Онда је упитао да ли желим да учим. Рекла сам да
желим. „ Али онда добро запамти да сама желиш да учиш”, рекао
је старац и још једном замолио да јасно поновим свој одговор.
Некада су оци новајлију у манастиру испитивали на следећи
начин: говорили су му грубе речи проверавајући га. Ако је овај
стрпљиво подносио срамоћење, остављали су га у манастиру, а
онога ко није хтео да трпи и ко се љутио, слали су назад у свет.
Старац је започео „школовање”. Понекад би ме истерао из
келије. Тада бих се сетила да сам сама пристала да учим и враћала
сам се, кајала, молила за опроштај и он ме је примао с великом
радошћу. Понекад би ме намерно срдио да би се открила слаба
места моје грешне душе. Отац Гаврило је унапред говорио: „Да-
нас ће се с тобом посвађати, видећемо како ћеш да издржиш.”
 370

Искусила сам и клевету, и увреде и вређања. Дешавало се да

нисам могла то да издржим, а он ме је, све унапред осећајући,
са сузама поучавао: „Кћери, желим да брже напредујеш. Кад ме
>^ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г дври м ГруЈИЈСКО!

се будеш сећала, сети се и тога како сам те љутио. Што сам те

више искушавао, тим сам те јаче волео.”
Једном сам стајала поред старчеве келије у манастирској
порти. Пришли су ми поклоници и замолили да им дам воде.
Мрзело ме је да идем по воду и послала сам их у трпезарију. Кад
сам ушла у старчеву келију он строго упита: „Како се десило да
не учиниш добро дело? Брзо иди, дај људима воде, да те нико не
предухитри. И запамти да се чак ни једна чаша воде дата бли-
жњем, неће изгубити пред Богом.”
Старац Гаврило је водио према Царству Небеском привла-
чећи све људе хришћанском љубављу, смирењем и послушањем.
„Свако искушење ће проћи поред смиреног и неће га дотаћи.
Господ смиреном даје благодат; без смирења нико неће виде-
ти Царство Небеско”, учио је старац. Он је вршио „испите” из
смирења и послушања, а значење његових „испита” смо често
+

схватали тек после неког времена.

Ју р О Д И В И ЧОВЕК Б О $ И )И

Једном је неко старцу донео јабуке. Он је заповедио да се

скува слатко од ових јабука, само са семенкама. Мислила сам да
ће се укиселити и скувала сам без семенки - и цело слатко се
укиселило. Овим поводом старац ми је испричао следеће, желе-
ћи да ми да лекцију: „Једном је авва свом послушнику дао расад
купуса и благословио је да га посади наопако - да корење буде на
горе. Послушник је помислио да је отац остарио и да не схвата
шта говори. Посадио је корење у земљу и цео расад је пропао.
„Ето, то је плод непослушања”, рече авва. Послушник замоли за
опроштај и посади расад онако како је наставник благословио
и расад се примио. „То је плод послушања”, рече авва овог пута.”
Једном је неко старцу Гаврилу донео тридесет јаја, он је бла-
гословио да петнаест врати, али људи нису послушали и остави-
ли су их. Свих ових петнаест јаја се претворило у мућак и бачено
је. Она су била плодови непослушања, и нису се могла јести.
Један монах упита старца шта је пост. „Сад ћу ти објаснити”
одговорио је и испричао монаху све грехове које је овај починио
 371

Монах од стида није знао шта да ради. Плакао је павши на ко-

лена. А старац је с осмехом рекао: „А сад иди, ручај.” - „Не, оче,
хвала, не желим” одговори монах. „Ето то и јесте пост, кад се
сећаш својих грехова, кајеш се и више не размишљаш о храни.”
Отац Гаврило је говорио: „Неки тврде да не осећају блудну
страст, али то је глупост: док постоји разлика међу половима
биће и борбе. Главно је да се ради љубави према Христу не приђе
жени кад човека напада телесна страст. Управо то и јесте подвиг.”
Једном је у Самтавријском манастиру било много страних
туриста. Старац их је погледао и рекао: „Они позади имају огле-
дала на којима се виде њихови грехови.”
Кад је био болестан и лежао у својој келији замолио је једног
парохијанина да оде у храм и тамо потражи икону Спаситеља.
Прецизно је објаснио коју тачно и где. У храму су заиста нашли
ову икону, прашњаву и с оштећеним рамом. Очишћена је, рам
је поправљен и икона је стављена у олтар. Свештеник је рекао
да остане тамо. Кад се парохијанин вратио код оца Гаврила и
све му испричао, он је остао врло задовољан и рекао је: „Управо
то сам и хтео.”
Пред Велики пост, у недељу праштања, увек је с амвона на
коленима све молио за опроштај. Ако се дешавало да човек који
је увредио старца није долазио код њега да моли за опроштај
отац Гаврило је сам ишао код тог човека.
Кад сам била старчева келијница и неговала га, све моје
страсти су некуда нестале, појачале су се разумне помисли. По-
некад сам се осећала врло лако, као да сам летела на крилима,
тада се старац трудио да ме ’спусти на земљу’ А кад сам падала
у униније [чамотињу] и кад ми је било тешко на души, он ме је
тешио: „Потрпи, потрпи!”
Сећам се, једном је требало да одем из манастира неким
послом. Старац је упозорио: „Запамти да је твој духовник све
време с тобом!” И заиста, имала сам осећај да зна сваки мој корак
и без обзира на то што сам веома желела да видим своју родби-
ну одмах сам се, чим сам завршила посао, вратила у манастир.
Био је ведар сунчан дан. Старац је код келије разговарао
с једном парохијанком. Сунце јој је заслепљивало очи и она је
 372

замолила за дозволу да уђе у келију. Старац је с чуђењем упитао:

„Зар је тако тешко гледати сунце?!”
>|<ИВОТ И П О ДВИ ЈИ СВЕТОГ Га ВРИЛД ГруЈИЈСКОГ

Често је молио да га на изласку сунца изведем из келије и

говорио је: „Знаш да сам у пријатељству са сунцем.”
Једног јутра је код њега дошла млада жена и рекла да тог
дана иде на рођендан а нема поклон, па је замолила старца за
икону. Помислила сам: „Како се ова жена дрзнула да се старцу
обрати с таквом молбом?” Старац није волео да поклања ико-
не, али је њој одмах поклонио, а онда јој је дао још и крст. Жена
је павши на колена рекла: „Као да сте прочитали моје мисли!”
Једном је у келију код оца Гаврила дошао брачни пар, жена је
била трудна. Старац им је говорио да дете све схвата и да га још
у мајчиној утроби треба учити Речи Божијој. Муж се зачудио:
„Ја не чујем како људи причају иза зида. А шта може да чује дете
у мајчиној утроби?” - „Не верујете?” упита старац и окрену се
према жени: „Малишане, да ли ме чујеш?” Плод је почео да се
креће толико јако да је жени било тешко да стоји и она је села.
Код старца су довели госта с Атонске Горе. Отац Гаврило му
+

је одмах поклонио икону свеца чије је име овај носио, - пре него
ЈурО Д И В И ЧОВЕК БО>|<И)И

што су госта стигли да представе старцу. Зачуђен, гост је пао на

колена пред старцем и замолио га је да дође на Свету Гору, али
је отац Гаврило одговорио да никуда неће ићи из Грузије. Овај
гост био је настојатељ Ксенофонтског манастира.42
Једном сам седела у старчевој келији. Он одједном замоли да
га оставим самог. Веома сам се зачудила и пожурила ка излазу,
а кад сам се осврнула видела сам да његово лице сија као сунце.
Било ми је дозвољено да улазим у келију без молитве, само
се прекрстивши. Једном сам ушавши у келију чула да старац с
неким разговара. Погледала сам унаоколо, али нисам никога
видела. Кад сам упитала старца с ким је причао, он одговори:
„С Анђелима”.
Једном је код старца дошла нека жена и рекла да јој је спасио
живот и да жели да му се захвали. Испричала је: „Живим у старој

42 Манастир светог великомученика Георгија Победоносца на Светој

Гори Атон. Основао га је преподобни Ксенофонт у V веку. - Прим. прев.
 373

кући поред гробља. Једном су у моју кућу упали разбојници. Од

страха сам почела јако да се молим, да зовем оца Гаврила у по-
моћ. И одједном сам угледала чудо - однекуд се појавио старац
и претећи великим штапом, отерао разбојнике из куће. Чим су
разбојници побегли, старац је нестао - исто тако изненада као
што се и појавио.”
Сећам се како је отац Гаврило, већ болестан, замолио да га
одведемо у храм. Тамо је клекао на колена испред иконе Мајке
Божије и преклињао: „Прими мене на жртву, а Грузију спаси!”
Кад би мисао о Грузији обузимала његово срце, он би ме
позвао да дођем и замолио да отпевам древну грузијску успа-
ванку. Сва бол грузиј ског народа је пролазила кроз његово срце.
„Тешко оном монаху или монахињи,које не дира бол сопственог
народа”, говорио је старац.
Кад су га вређали, исмевали, псовали, с чуђењем сам питала:
„Није ваљда да их ипак волите?” А он је тужно одговарао: „Сад
их још више жалим и још више волим.”
Људе који су код њега долазили старац није остављао да
чекају: „Како могу да будем миран ако ме неко чека? Добар мо-
нах мора имати срце осетљиво као жена.” Његова мала келија
је могла да прими много посетилаца, све их је окупљао и давао
им је духовне савете и поуке. „Не брините се за тело, разми-
шљајте о души, о спасењу душе. Онај ко је победио свој језик и
стомак, већ је на правилном путу. Пре свега тражите Царство
Небеско, а остало ће се само придодати”,43 подсећао је на речи
из Светог Писма.
„Да ли се сме слагати да би се спасио човек?” неко је упитао
старца. Он је одговорио: „Понекад човек крије нешто да не би
нашкодио другом човеку”, и испричао је следећу причу: „Један
разбојник, којег је јурила потера, утрчао је код отшелника и за-
молио га је да га сакрије. Овај га је сакрио. Кад је упала потера
и упитала да ли је неко свраћао код њега монах је мирно одго-
ворио да никога није видео.”

43 Уп. Лк. 12,31. - Прим. ред.

 374

Није добро кад лажеш због страха. Кад не говориш истину

због љубави према човеку - лаж ће се, наравно, уписати као
грех, али ће љубав све покрити.
Једном је упитао: „Ко ће ми објаснити: шта значи: уписао
ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГДВРИМ ГруЈИЈСКО^

је молитву у грех?”
„Вероватно се неправилно молио”, био је одговор.
„Не, правилно се молио”, рекао је старац.
„Вероватно се није молио срдачно.”
„Не, молио се срдачно.”
„Вероватно се молио непажљиво, расејано.”
„Не, сад ћу вам објаснити”, рече старац. У тај час уђе код
њега једна парохијанка по благослов. Старац ју је замолио да
нешто учини, а она је одговорила да сад не може, а касније ће
видети. „Сад ће да оде и молиће се пет сати. Али, како ће Бог
услишити њену молитву - јер она није помогла ономе ко ју је
^ИВСТ И

замолио? Ако не испуњавате заповести Божије, не узнемира-

вајте Бога многим молитвама, Он неће чути и ваша молитва ће
вам се уписати у грех. Добра дела отварају врата Раја. Смирење
ће увести у њега, а љубав ће показати Бога. Ако за молитвом не
+

следе добра дела - она је мртва”, говорио је старац.

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$ИЈИ
 375

Једном је код старца дошао брачни пар, који је одавно био у

браку, али није имао деце. Лекарска дијагноза није била утешна.
Старац им је рекао да клекну на колена и благословио их је, а
онда им је рекао да три пута закажу молебан Јовану Крститељу
и да ће добити дете. Кад су супружници одлазили, старац је још
једном поновио да ће им се за годину дана родити дете. „Ако
буде дечак даћу му име Гаврило”, рекла ј е жена. „Царица Тамара
је била жена, и по чему је била гора од других?” одговори старац.
Годину дана касније им се родила девојчица. Новорођенче
су донели код старца ради благослова.
Старац је причао: „Једном се у олтару за неког свештеника
причало да је пијаница. И ја сам га осудио, без обзира на то што
тог човека нисам познавао, - пожелео сам да се покажем пред
Патријархом. У нашој кући је увек било много вина. Ја не пијем,
али ми се одједном неочекивано пило и попио сам. А кад сам
попио, отишао сам у Сиони44 и дрско сам ушао у олтар. Нашао
сам се управо на месту на којем сам осудио оног сиротог све-
штеника. Затетурао сам се, а Патријарх ме је придржао тако да
други нису чак ни приметили. Затим сам се досетио због чега
ми се то десило. Кад осуђујеш некога, осуђујеш Самог Бога.”
Једном је код старца дошао младић. Старац га је строго по-
гледао и рекао: „Иди и причести се, спасиће те благодат Приче-
шћа.” Младић се истог дана причестио. Затим је испричао: „Одмах
после Причешћа код мене је свратио друг и позвао ме је да одем
с њим у госте. Али, сам одбио због тога што сам се причестио.
Друт је отишао сам. Имао је саобраћајну несрећу и погинуо је.”
Једном је отац Гаврило рекао познатом младићу: „Буди опре-
зан, може да ти се деси несрећа.” Неколико дана касније неко је
пуцао у њега, али му је метак само опрљио косу, не наневши му
било какву повреду.
Старац је причао: „Једном сам у Тбилисију на улици пропо-
ведао о Христу. Напала су ме двојица младића, скинули су с мене
крст и медаљон с моштима и побегли. Шта сам могао да учиним?
Викнуо сам да се врате. Вратили су се. Кажем им: „Приђите.” Они

44 Сионска саборна црква у име Успења Мајке Божије. - Прим. ред.

 376

приђоше. „Дајте ми медаљон с моштима”, - дадоше ми. „Крст

нека остане с вама и он ће вас осудити”, рекао сам им.
>)<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г д вр и лд ГруЈИЈСКОГ

Ускоро су код мене дошли људи с молбом да служим опе-

ло за неког момка. О њему се причало да је недељу дана пре
тога скинуо крст са свештеника и да му је овај рекао: „Крст ће
те осудити.” И ево, овај момак, који је до тада био апсолутно
здрав, изненада се тешко разболео и умро је. „Оче Гаврило, он
ће вероватно доспети у пакао?” - „Молићу се да се из пакла
подигне у Рај.””
Отац Гаврило је понекад поучавао људе на чудан начин. Из-
лазио је из келије, седао на столицу, звао би некога да дође код
њега и заповедио да оде у келију и донесе шерпицу. Човек никако
није могао да је нађе. Старац је почињао да виче на њега - тада
су се одмах показивала слаба места тог човека. Са временом је
човек, који је захваљујући старцу спознао своје немоћи, и онај
кога је он „истренирао” у смирењу, лако могао да се брани од
демонских сплетки.
+

Старац је волео да седи поред своје келије. Једном је неки

свештеник пролазио поред нас. Отац Гаврило ме је тихо упи-
)у ? О Д И В И ЧОВЕК Б с ф Л Ј И

тао: „Хоћеш да продрмам овог свештеника?” Уплашила сам се

и замрла у очекивању. Старац га је грубо изгрдио. Свештеник је
мирно саслушавши рекао да је још гори и да заслужује још већи
гнев. Тада га је старац загрлио с љубављу и назвао својим братом.
Отац Гаврило је из келије често износио крчаг са вином,
поставио би га и одозго прекрио крпом, као да га је сакрио.
У ствари, крчаг се врло лепо видео. Правио се да пије како би
сви мислили да је пијанац.
Једном је неколико људи који су изашли из храма почело да
баца каменице на пса-луталицу. Отац Гаврило је видео ово и с
болом рекао: „Боље би било дауопште нисте били на Литургији.”
Код оца Гаврила су довели једног искушеника којег су спре-
мали за монашки постриг. Старац га је дуго гледао, затим га је
загрлио и благословио. Из житија Симеона Јуродивог45 знамо

45 Преподобни Симеон Палестински, Христа ради јуродиви. Слави се

21. јула/3. августа. - Прим. прев.
 377

да је грлио људе желећи самим тим да запечати на њима бла-

годат Божију.
Дешавало се да за време пострига оних које су очекивала
велика искушења отац Гаврило рида испред икона. Једном је
вршен постриг неке монахиње. Старац је горко плакао и гово-
рио: „Кћери, кћери, како ми те је жао, ти овај крст не можеш да
понесеш.” Прошло је неко време и она је напустила манастир.
Једном су код оца Гаврила дошли важни државни чинов-
ници. Старац ј е свима рекао да клекну на колена. Један младић
је то гледао с недоумицом. Старац га је, одгонетнувши његове
мисли благословио да клекне на колена. Овај није знао шта је
послушање и није послушао, али кад је старац поновио своје
речи по други пут, човек је упркос својој вољи пао на колена и
без благослова више није могао да устане.
Старац је веома волео оперу „Даиси”46 и неколико пута је
ишао у драмско позориште на ову представу. Посебно му се
свиђао моменат кад Католикос благосиља народ. „Без обзира
на то што на сцени није био прави Патријарх, већ само глумац
који је играо ту улогу, ипак сам устајао кад се он појављивао на
сцени”, сећао се старац. Једном глумац нешто није учинио како
треба и отац Гаврило га је зауставио: сам се попео на сцену и
указао где је овај погрешио. Представа је прекинута и старац је
директно с бине почео да проповеда.
Једном је код старца дошла девојка и испричала да се у њи-
ховој кући стално дешавају свађе и скандали, а недавно је брат
побегао од куће. Старац се одмах спремио и отишао је у ову
кућу. Кад су дошли брат је већ био код куће. „Нека сила ме је
натерала да се вратим”, рече он. „Отац Гаврило је пришао ико-
нама и почео да се моли. Видела сам како је икона Мајке Божије
заблистала и како су зраци обасјали старца”, причала је девојка.
„Он је завршио молитву и отишао. Од тада су у нашој кући за-
владали спокој и мир.”

46 Оперу „Даиси” (груз. - залазак) 1923. године је написао грузијски ком-

позитор Захарија Шалиашвили (1871-1933.). - Прим. прев.
 378

Старац је био задивљујући проповедник. Никад ништа није

записивао, ади би се човек његових речи сетио управо у тре-
нутку кад је то било потребно.
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Гав?ИМГруЗИЈ«^^

Старац је био проповедник љубави. Често је говорио о

љубави исто као апостол Павле: Права љубав је великодушна,
није ташта, није надмена, не чини зло, није завидљива, не гор-
ди се, не Гневи се, све трпи и има поверења. Међутим, егоизам
се супротставља љубави. Егоиста ништа не даје, све граби за
себе. Он никад неће бити задовољан, чак ни ако стекне сва
богатства света. Ако имаш све, али немаш љубави, сматрај да
немаш ништа.”
Старац јеупитао једног парохијанина: „Знаш ли шта значи
волети ближњег?” - „Како да не знам!”био је одговор. „Ако неко
умире, а ти га покријеш својим телом и умреш уместо њега...” -
„Да. И ја ћу испричати шта значи волети ближњег. Ако је неко
болестан и потребан му је лек, а треба га донети издалека, можда
и ноћу, и проћи кроз шуму којом лутају вукови, - и ти без раз-
мишљања кренеш на пут ради спасења ближњег - то је љубав.”
+

Старац је говорио: „Човек може да се научи љубави и ви то

ЧОВЕК Бо ији

морате да чините. Ако видите несрећу ближњег - молите се за

$

њега. Тако ћете се и научити љубави. Ма шта да се деси, не губите

наду у Бога. Онај ко у себи до краја буде сачувао веру неће бити
гладан и неће пострадати од природне непогоде.”
Отац Гаврило је учио: „Молите се. Молитвом се могу поме-
Ју р о д и в и

рити брда. Пре свега тражите Царство Небеско.” - „А како се за

време јела може тражити Царство Небеско?” упиташе га. „Кад
једеш сећај се гладног, жедног, страдалника.”
Старац је често плачући говорио: „У Грузији се мењају оби-
чаји. Оне који подлегну светским саблазнима препознаћете на
следећи начин: они ће ићи голи. Хришћани ће бити пристојно
обучени. По канонима Свете Цркве жена не сме да носи пан-
талоне. По човековој одећи види се и његово духовно стање.”
Отац Гаврило је унапред знао где ће бити сахрањен. Тада
су људи мислили да се шали зато што је на том месту лежало
много ђубрета и шута. Али, све се десило као што је старац
предсказивао.
 379

Старац је често долазио у Шио-Мгвимски манастир. Кад је

био у манастиру, увек је био на послушању. Једном га је насто-
јатељ благословио да помаже у чишћењу храма. Искушеник је
прао под. Отац Гаврило је нашао четкицу за зубе и стругалицу,
клекао је на колена и очистио цео под, чак и фуге између плочица.
Старац је причао како је једном затворивши очи угледао
царицу Тамару. Она му је показала место свог гроба говорећи:
„Гаврило, овде је мој гроб.”
Старац је говорио да се, док се нерукотворна икона Спасите-
ља буде налазила у музеју47, неће појавити Ацкурска икона Мајке
Божије48 и Иверска икона неће доћи с Атона да освешта Грузију.
Једном је на територији манастира филмски режисер Гиули
Чохонелидзе снимао филм о Антимозу Ивериелију.49 Старац је
у то време тешко боловао. Код њега је дошао јеромонах ради
миропомазања. Кад је угледао старца на ногама после Миро-
47 Старац говори о отиску с оригинала Едеског изображења Спаса Не-
рукотворног. По предању, ова Нерукотворна Икона се појавила кад је Сам
Господ наш Исус Христос уз Лице прислонио парче тканине и послао га цару
Едесе Авгарозу. Ова икона такође носи назив „Анчисхати”. Анчи је бивши
епархијски градић у Грузији, који се данас налази на турској територији; Хати
(груз.) - икона. Ова чудотворна икона се до данас налази у Државном музеју
уметности у Тбилисију. - Прим. прев.
48 Ацкурска икона Мајке Божије је нерукотворна икона Мајке Божије
коју је у I в. у Грузију донео свети апостол Андреј Првозвани. Свети Андреј је
проповедајући Јеванђеље обишао многе градове и насеља у Грузији. У граду
Ацкури је у близини савременог града Ахалцихе, по молитви апостола вас-
крсао сина удовице који је умро недуго пре његовог доласка и ово чудо је
подстакло становнике града да приме Свето Крштење. Апостол Андреј је ту
за новопросвећене поставио епископа, јереје и ђаконе, а пред одлазак на пут
оставио је у граду икону Богородице (Ацкурска икона Пресвете Богородице
се слави 15./28. августа). - Прим. прев.
49 Антимоз Иверијски (XVIII в.) - румунски митрополит грузијског
порекла. У детињству је отет и одведен из Грузије. Васпитаван је на двору
патријарха у Јерусалиму. Кад се обрео у Румунији (у Валахији) Антимоз је
стекао велики ауторитет и утицај и постао је митрополит Валахије. Активно
се борио за независност Румуније. Румунска Православна Црква је Антимоза
прибројала лику светих.
Захваљујући сусрету режисера Гиулија Чохонелидзеа и оца Гаврила на
снимању филма о Антимозу Иверијском данас имамо јединствене филмске
кадрове са старцем. - Прим. прев.
 380

помазања Гиули Чохонелидзе се веома зачудио и замолио је за

дозволу да га сними кад буде ишао око храма. Старац је бла-
)|<И ВО Т И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Г д в р и м ГруЈИЈСКОГ

гословио и снимљени су следећи кадрови: испред литије иде

старац Гаврило и кропи светом водицом све унаоколо, а за њим
иду игуманија Кетеван и монахиње с иконама и појањем песама.
Филмски режисер је рекао: „Желим да снимим филм о доласку
Иверске иконе Мајке Божије са Атона у Грузију, да ли бисте могли
да учествујете?” - „Зашто да не”, одговори старац, „само поред
мене мора бити седам правих монаха”, и наставивши да се прави
јуродив, с осмехом упита: „ А шта ако будем пијан и паднем кад
кренем по води?” - „Не бојте се, ставићемо испод дрвене даске.
Оне се неће видети и ви ћете проћи по њима”, одговори режисер.
Старац тада устаде и намрштивши се, рече: „Какав сам ја монах
ако не могу сам да прођем по води и ако ми постављају даске.”
Једном је код оца Гаврила дошао неки јеромонах и рекао да
не верује у његова чуда. „Клекни на колена”, благослови отац
Гаврило, и монах смерно стаде на колена. „Док не благословим,
сам нећеш моћи да устанеш с колена.” И заиста, овај није могао
+

да устане.
Ч О В Е К Б О $ И )И

Старац је учио: „У последња времена људе ће спасити љубав,

смирење и доброта. Доброта ће отворити врата Раја, смирење
ће га увести у њега, а љубав ће показати Бога.”
Све оне који су долазили код њега по благослов с плачем
је преклињао: „Чините добро, да би вас ваша доброта спасила.
Јурод и ви

Земља се до пола претворила у пакао, антихрист стоји на вра-

тима и не само да куца него проваљује. Видећете антихриста,
он ће се потрудити да се зацари на целој планети. Свуда ће бити
прогони. У Грузији ће бити мање прогона, јер је она удео Мај-
ке Божије. Само не будите разједињени, држите се заједно, по
десеторо-петнаесторо. Помажите једни друтима. Не бојте се:
у тешким тренуцима ћу бити с вама и помоћи ћу вам, иако ме
нећете ни видети. Премда се и раније говорило о доласку ан-
тихриста није било оваквих знамења. Било је ратова, али није
било небеских чуда и свеопште отуђености. У последња времена
немојте гледати у небо: можете да се преластите чудима која ће
се тамо дешавати - да погрешите и да погинете. Антихрист се
 381

већ родио. Његов жиг ће видљиво стављати на руку и на чело.

А намирнице неће моћи да вам нашкоде. Иако на њих и стављају
број антихриста то још није печат. Треба изговорити молитву
„Оче наш” прекрстити, покропити јело светом водом и тако ће
се ваша храна освештати.”
Старац нам је причао: „У младости сам седео у својој ке-
лији и на различите начине сам хтео да израчунам кад ће бити
долазак антихриста. Преклињао сам Бога да ми то саопшти.
Одједном се изнад мене појавио Анђео Господњи, замолио је
за папир и на њему је написао: „Борба између пророка Еноха и
Илије и антихриста приказиваће се на телевизији. Кад наступи
време одласка Иверске иконе Мајке Божије с Горе Атон, зазво-
ниће звона, храмови ће се видљиво поклонитиу знак опроштаја.
Милост Божија је што ће бити приказано на телевизији и то ће
видети цео свет.
Ђаво има 666 замки. У време антихриста људи ће спасење
очекивати из космоса. Управо то ће бити највећи ђавољи ма-
мац: човечанство ће молити ванземаљце за помоћ не знајући
да су они демони.”
Старца су питали да ли човек може да украде храну кад
наступе последњи дани ако не буде могао да је купи. Он је од-
говорио: „Ако украдеш прекршићеш једну од десет заповести.
Онај ко тако поступи ионако ће примити антихриста. Верујући
човек ће се уздати у Бога. А Господ ће у последња времена за Свој
народ учинити таква чуда да ће му један листић с дрвета бити
довољан за цео месец. Човек који истински верује, закрстиће
земљу и она ће му дати хлеб. Ако девојка буде силована против
своје воље она ће пред Богом остати девица. Исто тако ће бити
и с антихристовим жигом - ако га ставе против човекове воље
он на њега неће деловати.
У Јеванђељу је написано да ће прогона бити свуда и тешко
ономе ко изда Јеванђеље. Доћи ће време кад ће морати да се иде
у планине, само не појединачно, одлазите у групама у планине
и шуме. За верујуће хришћане ће највећа несрећа бити то што
ће они сами отићи у шуму, а њихови ближњи ће примити жиг
антихриста.
 382

У последње време ће присталице антихриста ићи у цркву,

крстиће се и проповедаће о јеванђељским заповестима. Али,
немојте веровати онима који не буду имали добрих дела. Прави
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈСКОГ

хришћанин се може препознати само по добрим делима.”

Старац је говорио: „Човеку је тешко да проникне у Проми-
сао Божји. Постоји допуштење, воља и Промисао Божји. Допу-
штење је кад Бог човеку даје слободу. Човек онда ради оно што
жели. Кад делује воља Божија човек чини оно што Бог заповеда.
Божија воља увек доноси добро. Промисао Божји управља: час
дозвољава допуштење, час вољу. Кад не можеш да решиш пи-
тање и не знаш шта да радиш препусти се Промислу Божијем
и више не размишљај о томе.”
Старца су питали да ли постоји судбина. „Не”, одговори он,
„неки кажу: „било му је суђено” Али ако је човеку тако било
„суђено” због чега му онда Бог суди? Ми сами смо ковачи сво-
је „судбине”. Ако човек погине неразумно подвргавајући свој
живот опасности, он ће починити грех, а судбина с тим нема
никакве везе.
+

Душа се састоји од три дела: мисли, осећања и жеље. Мисао

ЧОВЕК БО>|<И)И

је у разуму, осећање је у срцу, а жеља је у целом телу. Кад се по-

јави нека жеља узбуди се цело тело.
Бесмртни дух има три својства: страх Божји, савест и стре-
мљење ка Богу, чега нема код птица и код животиња. Бесмртни
дух обитава у крви, али он није крв.
Ју р о д и ви

Раниј е, пре пада у грех, духу су се потчињавали и душа и те-

ло. После грехопада прекинула се веза с духом и душа је остала
под влашћу тела. Шта тело пожели, то душа чини. Душа покреће,
а дух разуме. Бог је ради човековог спасења у њега уградио са-
вест. Дух је разуман и зна све о савести. Разуме шта је добро, а
шта је рђаво. Није случајно што се кад непознат човек пролази
поред тебе час радујеш, час се трзаш.
„Да ли ће се сви спасити?” упиташе старца. „Не”, са сузама
одговори он. „Бог ти се неће смиловати и ја нећу моћи да ти
помогнем ако сам не уложиш труд, ако не порадиш на свом
спасењу. Онај ко спасава своју душу помаже и друтом речју или
делом - он је извршитељ заповести Христових.”
 383

Недуго пред своју смрт старац рече: „Ено, тамо, у ћошку,

стоји моја смрт и чека ме. Одлазим да бих био ваш заступник
пред Богом. Ја ћу вашу молитву донети до Господа.” Две недеље
пред смрт поклонили су му икону Спаса Нерукотворног на којој
је Господ насликан с трновим венцем. Рекла сам да је кад су му
поклонили икону Мајке Божије пола оздравио, а сад ће се исце-
лити у потпуности. Он је почео да одмахује главом и одговорио
је да као што је Спаситељ с трновим венцем страдао, тако је и
њему дошло време да пострада и да умре. „Три дана унапред ћеш
знати кад ћу умрети”, рече старац. Три дана пре тога читала сам
молебан Мајци Божијој молећи за старчево оздрављење. Ноћу
сам уснила Пресвету Богородицу и Она ми је рекла да ће кроз
три дана доћи и потпуно исцелити старца. Кад сам се пробудила
све сам му испричала. Тужно ме је погледао и само је замолио
да ноћу не спавам и да разговарам с њим. Из све снаге сам се
трудила да не заспим, али сам ипак заспала. Не знам колико дуго
сам спавала, али сам, кад сам се пробудила видела да старац не
спава. „Обећала си да нећеш заспати”, прекорео ме је. Постидела
сам се. Било је четири сата по поноћи кад је позвао: „Мати, ма-
ти...” а затим: „Сестро, сестро...” Пришла сам: сузе су му капале из
очију. Поклонила сам се и он ме је благословио. Благословио је и
прекрстио Грузију на све четири стране, с љубављу се осврнуо
унаоколо и почео да се моли гледајући икону Николаја Чудо-
творца. Следећег дана, кад се смркло дошли су владика Данило
и духовник Самтавријског манастира отац Михаило. Владика
је прочитао Канон на исходу душе из тела. Старац се осмехнуо
и спокојно преставио.
Било је невероватно, али његова смрт у души није оставила
ни тежину, ни тугу, већ само необичну радост и лакоћу.

о благослову владике Димитри-

Монахиња Текла ја (Шиолашвилија) и мог духов-
(Ониани) никаВасилија (Киквадзеа) 1994.го-
дине сам дошла у Самтавријски
манастир. У њему је живела моја другарица Мариам. Она ме је
довела до куле и тихо ми је рекла: „Овде живи прозорљив
 384

старац.” „Вероватно је у прелести” помислих. Неколико дана

касније ме је једна од монахиња, мати Параскева, одвела код
$ИВОТИПОДВИЈИСВЕТОГГАВРИЛЛГРУЈИ]СКОГ

оца Гаврила (у то време није излазио из келије због прелома

ноге). Била сам врло узбуђена пред сусрет с њим, а кад сам га
угледала одједном сам схватила да он све зна, све види и да ни-
шта не треба да објашњавам. Неко време су сви седели ћутке.
Тишину је нарушида мати Параскева упитавши за мене: „Да
ли ће остати у манастиру?” Старац строго рече: „Дођи и клек-
ни на колена.” Ја брзо учиних оно што је старац рекао и погле-
давши га скамених се, потресена: старац Је блистао. Он упита:
„Да ли желиш да будеш монахиња?” С напором сам одговори-
ла: „Не.” Никад нисам озбиљно размишљала о монаштву иако
ми се увек свиђао монашки живот. Отац Гаврило је с горчи-
ном одмахнуо главом и рекао: „Земља се до пола претворила
у пакао, цео свет гори...” Заувек сам запамтила ове речи. Мати
Параскева је поновила своје питање. Старац Гаврило ме је ду-
го гледао, а онда је рекао: „Човек не треба увек унапред да зна
шта ће му се десити.”
+

Сад схватам смисао ових речи. Да је тада рекао „остаће”

човек Бо>|<ији

пошто сам у то време била потпуно неспремна за монаштво,

ја бих вероватно већ следећег дана побегла из манастира. Он
ми је дао могућност да сама донесем одлуку и да сама сносим
одговорност за свој избор.
Једном су ме за време ноћне молитве нападале страшне
Јуроди ви

помисли: „Хоћеш тако да проживиш цео свој живот: да уста-

јеш у поноћ и да се молиш до јутра, а после тога да радиш цео
дан без одмора? Па ти си млада и тако се упропаштаваш, јеси
ли потпуно изгубила памет?” Кад сам се враћала у келију после
молитве, утледала сам оца Гаврила. Он је ридајући понављао:
„Тако млада, тако лепа... У поноћ да устаје, да се моли... Зар се
спремаш да останеш овде?” Старчеве речи су ме потресле - он
је детаљно поновио све моје помисли. Постидела сам се: јер,
Господ је према мени показао такву милост - дотичем стопе
свете Нине, а на памет ми падају такве помисли! Тек сам после
неколико година на прави начин оценила помоћ и подршку оца
Гаврила. Од тада ме сличне помисли више нису узнемиравале.
 385

Једном ми се после јутарње молитве јако приспавало и кре-

нула сам у своју келију. Успут сам срела оца Гаврила, он ми је
блиставог лица рекао: „Трчиш на послушање? Трчи, брзо трчи!”
Чим је то рекао одмах се изгубила жеља да одспавам и с таквом
радошћу сам приступила свом послушању да цео дан више ни-
сам осећала умор.
Отац Гаврило се трудио да избегава људске похвале. Он је
својим речима, као кандилима која горе, палио веру у срцима
заблуделих и маловерних, али је после тога чинио поступке,
који су га понижавали у очима других људи. Увек сам осећала
очинску љубав старца кад сам била поред њега. Моју мајку је
благословио следећим речима: „У вашем роду је био велики
молитвеник, који је твоју кћерку довео овамо. И ти се моли за
њу. Мајчина молитва помера горе.”
Старац се увек радовао кад смо радиле. Једном нас је гледао
с таквом љубављу да сам стала и почела да га гледам с дивље-
њем. Одмах је почео да маше рукама и да нешто гунђа, трудећи
се да се на сваки начин понизи у нашим очима.
Једном се у манастиру нашао фотограф који је желео да на-
прави групни снимак. Старац ј е седео на столичици, а поред њега
је била још једна слободна столица. Стајала сам позади размишља-
јући о томе каква је срећа фотографисати се поред старца. Отац
Гаврило се окренуо према мени, показао је слободну столицу и
рекао: „Седи.” У том тренутку нико није био срећнији од мене.
Једном је старцу позлило: почео је да искашљава крв. Врло
смо се уплашиле и позвале лекара. Једна монахиња му је изме-
рила притисак, био је веома низак. Држала сам његову руку,
бројала откуцаје и од свег срца понављала: „Оче Гаврило, све
ће бити добро, све ће проћи.” Погледао ме је као да му је било
боље. Кад је дошао лекар, старац је рекао да се добро осећа и да
му није потребна лекарска помоћ.
Увек је учио: „Кад видиш ближњегу невољи,помози,утеши,
помоли се за њега од свег срца и Господ ће сигурно услишити
твоју молбу и смиловаће му се.” Старац је овим речима укре-
пљивао моју веру и учио: „Ми на овом свету и постојимо само
због тога да бисмо учинили што је могуће више добра.”
 386

Једном сам се спремала да послом одем из манастира и са-

моуверено сам мислила да ћу све брзо обавити. Кад сам пришла
старцу по благослов он рече: „Бог нека те укрепи и сачува Својом
ГруЈИЈСКОГ

благодаћу” а онда строго додаде: „Соломонова мудрост!” Схва-

тила сам да ме је отац Гаврило, одгонетнувши моје гордељиве
помисли подсетио да човек снује, а Бог одређује.
Глврилд

Сећам се како сам код старца довела своју тетку. Тог дана је
био врло слаб. Ипак ју је, без
СВЕТОГ

обзира на то, отворивши очи

с напором, шапатом благосло-
вио. Чак и кад је био болестан
$ И В О Т И П О Д В И ЈИ

никад није говорио „не могу”.

Увек је туговао кад је не-
ко одлазио из манастира. „За-
једно с једном монахињом од-
лази половина благодати из
манастира”, говорио је. А он
сам је смерно себе сматрао
+

последњим грешником. „Ја

Б сф Л ЈИ

сам ђубре, чак је и ђубре бо-

ље од мене”, говорио је.
Прошло је време. Отац
ЧОВЕК

Гаврило је умро. Много ми је

тешко пала његова смрт, било ми је жао што се од њега нисам
Јуроди ви

ничему научила, што га за живота нисам довољно ценила. Има-

ла сам горко осећање губитка. Али, видевши једном у његовој
келији икону коју сам му поклонила одједном сам осстила вели-
ку утеху и поверовала да старца нема поред нас телом, а духом
нас никад неће оставити, увек ће се молити за нас пред Богом.
Нама, смртнима, тешко је да схватимо како је могуће заво-
лети Бога тако да у сваком човеку умемо да видимо Његов лик;
да се молимо за спасење онога ко не само да те не воли, него ти
се и рута, а старац је то умео.
Благодарим Богу, Који ми је даровао тако дивног старца
- оца Гаврила, који ми је помогао да кренем тешким, али благо-
датним монашким путем.
 387

рштена сам на дан светог Анто-

Монахиња Нино нија Марткопског. Јеромонах ко-
(Пенкришвиди) ји ме је крстио рекао је: „Кад пора-
сте молиће се за нас.”
Одрасла сам и почела да тражим Бога. Једном сам уснила
сан: летела сам по небу окруженом багремом у цвату, сакупља-
ла књиге које су биле написане језиком који нисам разумела.
Ускоро сам схватила значење овог сна.
Комшиница ме је замолила да будем кума њеног детета
које је умирало. Код свештеника сам угледала књигу написану
истим словима као у мом сну. Видећи с каквим запрепашћењем
и пажњом гледам књигу свештеник ми ју је пружио с речима:
„Читај, Господ ће те научити.”Та књига је био Псалтир.
Једном у храм Свете Тројице није дошао црквењак. Морала
сам да читам Псалтир уместо њега. Тог дана је у наш храм дошао
отац Гаврило. Похвалио ме је радосно се осмехујући рекавши
да сам добро читала Псалтир и благословио ме је. Осетила сам
како се моје срце испунило Божијом благодаћу.
То су била страшна стаљинистичка времена: комунисти
су рушили цркве, убијали свештенослужитеље. Али је и даље
било људи који су себе називали Христовим слутама. Они су
неустрашиво проповедали истинитог Бога, храбрећи и укре-
пљујући верујуће. Међу њима је било и жена. Нино Хатиашви-
ли (касније мајка шесторо деце, будућих појаца и иконописца)
је, ставши у центар храма све позивала: „Христос је истинити
Бог! Свако од нас је образ Божји! Људи, верујте у Господа, Који
је за све нас разапет на Крсту и не рушите цркве!” Долазила је
милиција и растеривала окупљене људе. Међутим, нису могли
да вежу руке Нино. Она би легла на земљу с рукама раширеним
у облику крста и настављала да говори. Отац Гаврило, који је
стајао у близини, прилазио је милиционерима и нежно говорио:
„Нисте криви за то што не видите Бога. Ми видимо. Пустите
нас онда да Га хвалимо.” Милиционери су одлазили, збуњени
његовим речима.
Једном сам замолила оца Гаврила да освешта нашу кућу. Де-
чаци који су се играли у близини куће почели су да вичу: „Поп!
 388

Поп!” Отац Гаврило је подигао руке и повикао: „Показаћу вам

Шантеклера!” Подигао је скуте расе и почео да игра. Дечаци су
се скаменили, погледали су се: „Неки лудак”, и оставили су нас
ивотиподвијисветогГаврим Грујијског

на миру. Питала сам оца Гаврила зашто је то учинио. Одговорио

је да би се, да није тако поступио, дечаци прилепили за нас и не
би одустајали целим путем.
По благослову владике Константина50 често сам одлазила
код оца Гаврила. Одлазили смо у разрушене цркве по сваком
времену: отац је служио, ја сам помагала. Тако смо обишли мно-
штво срушених цркава по целој Грузији.
У Самтавријски манастир сам такође дошла по савету вла-
дике Константина.Тадаје манастир живеотајно,у подруму.Без
обзира на то, отац Гаврило је стално служио. Захваљујући њему
никад се није прекидао дневни круг манастирских богослужења.
Мати Дарија (Ачаидзе) - тадашња игуманија, се према старцу
односила с великим поштовањем.
^

Једном сам читајући акатист Мајци Божијој испустила књи-

гу, уплашила сам се, начинила метанију и наставила да читам.
+

Књига ми је опет испала из руку и зачула сам глас: „Иди што пре
човек Бо>|<и)и

код оца Гаврила!” Помислила сам да је то од лукавог, покропила

све унаоколо светом водом и наставила да се молим. Поново
сам чула глас. Онда сам, одложивши књигу, истрчала на улицу,
ухватила такси и појурила код старца кући. На његовим вратима
сам изговорила молитву, али се нико није одазвао. Поновила сам
Јуродиви

још једном - тишина. Забринула сам се. Потрчала сам у цркву

и утледала оца Гаврила, како лежи испред иконе светог Георги-
ја. Кркљао је. Ухватила сам дрвену кашику, раздвојила му зубе,
помогла сам му да устане и извела га на ваздух. Била је глад, а
строги пост и бдење су му одузели последњу снагу. Само је једва
чујно могао да каже: „Читај 90. псалам и води ме својој кући.”
Дуго је боравио код нас. То је било најсрећније време за нашу
породицу. Сви смо га волели.

50 Архиепископ Константин (Меликидзе) (1986-1992.) митрополит

Урбниски и Руиски. - Прим. прев.
 389

лето 1984. године, по благосло-

Монахиња Теодора ву Његове Светости и Блажен-
(Болквадзе) ства патријарха Илије II кренули смо
код старца Гаврила да му пренесемо
благослов, добре жеље, поклон и новац од Патријарха. Одавно
сам желела да видим старца светог живота и врло сам се обра-
довала таквој могућности.
Упозорили су нас да старчеви суседи не воле баш много ни
самог старца, ни његове госте. Зато смо опрезно прошли кроз
двориште. Била сам запањена кад сам угледала цркву коју је
старац саградио. У самој цркви ме је зачудило мноштво икона.
Вероватно цео дан не би био довољан да човек целива сваку
икону. Помислила сам: „Одакле старцу толико икона?” И он је
одмах одговорио: „Знате одакле? Кад су их злочинци киперима
избацивали на депоније, ја сам их скупљао и доносио овамо.”
Из његовог одговора сам схватила да зна мисли другог човека.
Кад је старац сазнао да нас је код њега послао Патријарх,
он клекавши на колена, ускликну: „Благодарим Ти, Господе, за
Твоју милост. Ти знаш да сад живим у оскудици и да немам
ни новца, ни хране.” Затим је рекао: „Већ неколико дана ништа
нисам јео. Погрешио сам замоливши своје комшије у дворишту
за храну; они су ме изгрдили и зато сам плакао у својој келији
и размишљао одакле у људима толико немилосрђа и нетрпе-
љивости. Зар се човек може сматрати нитковом због тога што
поштује истинитог Бога? Затим сам се постидео своје малоду-
шности, сетио сам се да је Господ Сам прошао путем пониже-
ња, срамоћења, Крсне смрти. То ме је отрезнило. И тада сте ви
дошли.” Предали смо поклоне од Патријарха. Старац је, нешто
касније, поставио сто и позвао нас за трпезу. Свима је налио
вина. Држао је здравице, али сам ништа није нити јео нити пио.
Помислила сам: „Па он је гдадан...” А он је одмах одговорио:
„Љубав ми је потребнија од јела и вина.” Затим нам је детаљно
испричао о томе како је спаљивао Лењинов портрет, како су
га радници милиције немилосрдно тукли. „Својим рукама ћете
рушити Лењинове споменике и на њиховом месту ћете прави-
ти цвећњаке”, рекао им је тада. „Болело ме је премлаћено тело,
 390

али се душа радовала зато што сам чинио оно што треба да
чини прави хришћанин. Знао сам да ће ме ускоро ослободити.
И заиста, пустили су ме после седам месеци”, причао је старац.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Глврилд ГруЈИЈСКОГ

Људи у Грузији веома воле архимандрита Гаврила. Раније

су долазили код њега у келију у Самтавријски манастир, а сад
одлазе тамо на његов гроб. Старац се непрекидно молио и моли
се пред Богом за грузијски народ и за све ггравославне хришћане.

манастир су ме довеле многе

Монахиња Пелагија невоље, и не знам како би се мој
(Ксоврели) живот одвијао да није било старца
Гаврила. Оца сам познавала од де-
тињства. Тада су га звали по очевом имену - Васико. Он је био
друг мог брата, заједно су служили војску у Батумију. Отац Га-
врило је причао како му је Господ заповедио: „Иди, рашчи-
шћавај рушевине цркве Светог Георгија, зато што је твој отац
рушио цркве.” Једном је старац чистећи рушевине храма по-
дизао велики камен. Туда је пролазио мој ујка спортиста. Ва-
+

сико га је замолио за помоћ. Ма како да се ујак трудио, није

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$ИЈИ

могао да подигне ниједан камен. Сећао се: „Једва сам успео да

померим један камен, а овај дечак их је разбацивао као камен-
чиће.” За мог ујку, као и за многе друге људе, отац Гаврило је
заувек остао загонетка.
Једном је у Самтавријском манастиру старац после трпезе
постројио сестре. Мати Кетевани је дао у руке лаворчић, а све
остале сестре је благословио да у њему оперу руке. Кад су све
испуниле благослов вода у лаворчићу је била прљава. Старац
је благословио мати Кетеван да попије ту воду. Она је беспо-
говорно све попила, а ми смо се све зачудиле како јој се није
смучило. После тога старац пољуби мати у чело, а остале се-
стре је благословио. У то време је манастир био без игуманије
и све смо схватиле да је отац Гаврило на тај начин показао да
је мати Кетеван достојна да носи ово тешко послушање. Онда
је легао на улазу у трпезарију и благословио да све при исла-
ску пређемо преко њега. Збуниле смо се, али нисмо смеле да
не послушамо.
 391

Ускоро је у манастиру дошло до озбиљних искушења и де-

оба. Тежак крст игуманије се некима чинио лаким. Код неких
се појавила жеља да га испробају на себи, почеле су свађе. Због
непослушања сестара игуманија је скинула са себе крст и рекла:
„Нека га стави она која то највише жели. Управљајте манасти-
ром како хоћете.” Затворила се у своју келију и није изашла чак
ни на трпезу. Тада у трпезарију уђе старац Гаврило. Видевши да
нема мати Кетеван он поче гневно да виче: „Где је игуманија?
Где то има да у манастиру буде трпеза без благослова игумани-
је!?” и захтевао је да игуманија одмах дође. Она прво није хтела
да изађе. Старац је захтевао да се одмах донесе крст. Сам јој је
ставио крст и рекао: „Знај: први пут ти је крст дао Патријарх,
а други пут ја. Запамти: не сме се скидати крст са себе.” После
овог догађаја све свађе у манастиру су се прекинуле и више нико
није имао жељу да носи игумански крст.
Једном ме је отац Гаврило ударио на очиглед људи који су
стајали унаоколо. Тек касније сам сазнала да је тако показао овим
људима како је манастирски живот тежак. Увече ме је на коле-
нима и плачући молио за опроштај: „Опрости, мати.” И ја сам
клекла на колена и загрлила га. И тако сам радосна била после
тога! Његови поступци су били несхватљиви људима са стране,
али је нама, својој духовној деци, тако откривао наше немоћи.
Старац ми једном рече: „Хај де да чистимо олтар.”Стала сам
код олтара, а он је ушао унутра и молио се. Прошло је много
времена. Одједном је истрчао из олтара с ускликом: „С икона
тече миро!” Видела сам да су олтарске иконе биле покривене
миром, и схватила сам да се отац Гаврило молио тако усрдно,
предосећајући да се ово чудо ближи. Мироточење је трајало
око месец дана. Међутим, касније смо се сви навикли на чудо и
односили смо се према њему без дужног свештеног страха - и
мироточење је престало.
Једном је у манастиру епископ обављао свештеничко руко-
положење. За време Литургије старац је непрекидно разговарао
и свима је сметао. Прво су то трпели, али кад је пришао амвону,
стао поред новог свештеника и рекао: „Не заслужујеш ово место,
ту треба ја да стојим”, то више није могло да се трпи и владика је
 392

благословио да се старац изведе из цркве. Двојица искушеника

су пришла старцу, али је, пре него што су га извели стигао да још
једном каже свештенику: „Још ниси схватио моје речи.” Прошло
је неко време и човек којег су рукоположили, је отишао од Цркве.
и в о т и п о д в и ји с в е т о г Гаврила Г|>ујијског

Ниједна реч којује старац изговорио није била празна. Он је

стекао унутрашњу благодат, много је знао и предвиђао. А све спо-
љашње - мишЉење људи из околине - није било важно за њега.

ош док сам живела у свету сазна-

Монахиња Нана ла сам да се у Самтавријском жен-
(Агладзе) ском манастиру подвизава прозор-
љиви старац отац Гаврило и веома
сам желела да се упознам с њим. И тако сам једном отишла код
њега по благослов.
Свиђао ми се живот у манастиру, свиђала ми се молитвена
атмосфера, али ми је још било тешко да се растанем од света.
Видевши моју унутрашњу подвојеност, старац је чврсто стегао
$

рукама моју главу, благословио ме је с великом љубављу, и све

+

моје сумње су нестале. Уз помоћ старца остала сам у манастиру.

Трудила сам се да што чешће бивам код њега и у храму сам се
Јуродиви ЧОВЕК Б о $ и ји

трудила да стојим ближе њему.

Моје прво послушање било је чишћење и рибање подова.
Замарала сам се, али ме је старац бодрио: „Твоје спасење је у
физичком раду”
Једном ме је обузела ташта помисао. Иако сам знала да је
ова помисао од лукавог, попустила сам. Кад сам дошла код стар-
ца по благослов, он је, погледавши ме страшно, викнуо: „Она је
неваљалица, истерајте је одавде.” Изашла сам осрамоћена, али
је зато помисао одмах нестала. Следећег дана пролазим поред
његове келије и чујем: „Охо, сам римски папа је дошао код мене,
грешног, по благослов.” Схватила сам да се бура смирила. Сле-
дећи пут ми је казао: „Сва искушења која Бог допушта дају нам
се ради испитивања.”
Васпитавајући у сестрама сећање на смрт, старац је благо-
словио да се ковчег који је за себе припремио с времена на време
износи испред сестара.
 393

Мени је предсказао да ћу отићи у Цагерски51 манастир -

тако се и догодило.
Старац Гаврило нас је увек укрепљивао у вери и поучавао:
„Смирење монахиње је неугасива, Богу угодна свећа.”

едном сам ушла у храм и угледа-

Марта Тархишвили ла оца Гаврила. Клечао је на коле-
(Ингило) нима и молио се. Оклевала сам да му
приђем уплашивши се да ће ми ре-
ћи да клечим, а унаоколо има толико познаника... Нисам сти-
гла то ни да помислим, кад се он окренуо и пришавши ми бр-
зо, чврсто ме загрлио. Заплакала сам, старац такође. Дуго смо
стајали ћутке и само смо заједно плакали. Својим сузама сам
му испричала све што ми је било на души. Он је исто тако ћут-
ке саслушао моју нему исповест, затим је рекао: „Знао сам да
ћеш доћи. А сад саслушај шта ћу ти рећи: стекла си педесет по-
сто благодати - чувај то. А педесет још треба да стекнеш. Биће
много тешкоћа - не бој се, Господ те неће оставити.”
Прошли смо поред појаца који су клечали и кад смо сели,
он упита: „Огладнела си? Сирота моја, гладна си, два дана ништа
ниси јела. (Заиста, ништа нисам јела већ други дан.) Ох, пржена
риба и лепиња би нас спасили.” Старац је замолио председника
црквеног одбора Мариам (данас је то монахиња Евпраксија) да
донесе пржену рибу и лепињу.
„Мислим да више ничег нема, дала сам ученицима богосло-
вије да једу”, одговори Мариам. „Иди, знам да има”, инсистирао
је старац. Мариам је отишла и убрзо се вратила с пуним послу-
жавником у рукама. Отац Гаврило ми је дао рибе и лепиње, и
себи је одломио парче хлеба и рибе. Правећи се да једе, штрпкао
је мајушне комадиће. Трпези су се придружили и други људи -
старац је све нахранио.

51 Манастир Светог Георгија у селу Цагери у Лехчумском рејону; постоји

од VII в. На територији манастира се налази гроб преп. Максима Исповед-
ника (VII в.) - Прим. прев.
 394

омрачен греховном страшћу

Отар тражио сам вољену жену која је
Николаишвили кријући се од мене, боравила у Сам-
тавријском женском манастиру. Био
ГруЈИЈСКОГ

сам толико бесан (нека ми Бог опрости) да сам био спреман на

све: на најнеразумнији поступак, чак и на злочин. Како сам мо-
гао да послушам било чију поуку? Управо тада сам се упознао
Гдврим

с оцем Гаврилом. Он ми се представио као грешан монах, рекао

је да је гладан, увређен и да су га сви напустили. Кад је сазнао
СВЕТОГ

за разлог мог доласка у манастир, рекао је: „Бог те веома много

воли ако те је довео право код мене, помоћи ћу ти у решавању
> ^И В О Т И ПОДВИЗИ

твојих проблема, не жалости се. Ја сам Гаврило - мајстор за сре-

ђивање таквих ствари. Повери мени ту ствар и ја ћу ти испро-
сити ову жену. Овде и онако има доста молитвеница. Све ће би-
ти добро, а сад ћемо у мојој келији заједно да поједемо мало
хлеба, ако хоћеш да поделиш хлеб с грешником као што сам ја!”
У самоувереном одушевљењу захваливши се Богу, ја поми-
слих: „Стварно ме Бог воли ако сам се срео с тако грешним и
+

помало слабоумним монахом који ће без сувишних брига све

моје проблеме решити брзо и мирно.” Како сам тада могао и да
Б о $ И )И

помислим да ћу ускоро сам доспети под утицај овог „слабоум-

ног” старца толико да ћу пожелети да се растанем, не само од
ЧОВЕК

ове жене, већ и од својих многобројних грехова!

Као што вешт рибар не да великој риби која се ухватила за
удицу да побегне с конопца, и извлачи је на обалу, час попушта-
Јуродиви

јући, час притежући, тако је и мене старац Гаврило уз Божију

помоћ извукао из греховног вира да би ме извео на пут вере и
покајања.
Старац Гаврило је представљао изузетан пример правог
духовника. Требало је живети с њим раме уз раме неколико
месеци да би се човек научио да схвати дубину старчевог уну-
трашњег духовног света не саблажњавајући се његовим честим
чудним поступцима. Живећи поред старца из дана у дан сам га
све више упознавао и моја представа о њему се мењала. Прво
ми га је било жао као сиромашног полуделог монаха, затим сам
се радовао, наилазећи у њему на саосећање и разумевање. После
 395

сам се чудио што овај чудни монах скоро напамет зна Стари и
Нови Завет. Знајући да човек од многог знања може да скрене
с ума, односио сам се према њему с још већим сажаљењем. На-
кон извесног времена приметио сам да даје одговоре на питања
која нисам постављао наглас, али која су ме заиста занимала.
Могао је да чита мисли. То ме је заинтересовало и у извесној
мери уплашило - каква је то сила била преда мном? Прошло је
неко време и ја сам се уверио да је то била сила пред којом се
сви савијају, сила која може даукроти не само грешног човека
већ и најсвирепијег лава: сила молитве и љубави.
Бог је старцу дао веома велику мудрост и силу, али је он
мајсторски крио своје дарове. Никако нисам могао да схватим
због чега. Колико пута сам покушавао да докажем људима да је
он мудрац и прозорљивац, али ми нико није веровао. А сам сам
се много пута уверавао у то да је отац Гаврило старац који у себи
садржи море љубави, мудрости и смирења. Био сам спреман да
беспоговорно испуњавам све његове благослове. Главно ми је
било да се налазим поред њега.
Једном ми је на пијаци наредио да клекнем, ставим главу на
гомилу кора од лубенице и да не устајем без благослова. Видео
сам ноге пролазника, који су се заустављали поред мене. Веро-
ватно их је занимало да сазнају који то лудак клечи.
Све речи које је старац изговорио биле су заменезакон. Али
ми је један његов благослов посебно побудио пажњу. Рекао је:
„Сад ћемо твојим колима да одемо у манастир Антонија Март-
копског.” Збунио сам се и почео да објашњавам да то није могуће:
кола су била у квару, али сам се истог часа тргао, схвативши да
не смем да не послушам. Како је старац рекао - тако ће и бити.
Шта да се ради - кренусмо. Мислио сам да ћемо стати на првом
успону и да ћемо морати да коначимо у шуми. Приближили смо
се шуми. Одједном је отац Гаврило подигао руке и изговорио:
„Немој да се окрећеш, у нашим колима ј е преподобни Антоније
Марткопски!” Од страха ми се подигла коса на глави. Хтео сам
да се осврнем, али је он строго упозорио: „Пажљиво гледај преда
се и чврсто држи волан.” Кола су милела. Онда је ауто одједном
појурио тако да сам на кривинама по обележеном путу тешко
 396

успевао да окрећем волан. Имао сам осећај да хиљаде људи гу-

ра кола од позади. Поново сам хтео да макар на ретровизору
>|<ивотиподвизисветог Гаврим Грузијског

погледам назад, али нисам стигао ни да помислим на то кад је

старац још једном упозорио: „Немој да гледаш позади!”
Улетевши огромном брзином у манастирско двориште кола
престадоше да раде. С великим поштовањем и љубављу дочекао
нас је настојатељ манастира отац Јосиф (Киквадзе) и позвао за
трпезу. Ускоро су се у дворишту манастира зачули повици мла-
дића који су дошли из оближњег села. Они су правили скандале
и претили захтевајући да се сретну с монасима. Хтео сам да се
умешам, али ме је старац пресекао погледом. Сам је изашао
раширених руку и гласно рекао: „Ако сте жедни крви пуцајте
у мене! Нека вам моја крв, крв монаха Гаврила буде довољна,
а друге не дирајте. Бог ће вам опростити ако убијете мене, али
вам неће опростити ако њих убијете.”
Како се испоставило, мангупи су знали сву манастирску
братију и кад су угледали старог, непознатог монаха збунили
су се не знајући шта да раде. Постепено су се смирили, неки су
+

чак замолили за опроштај.

Б о$ ији

Тако је старац предвидео да Марткопски манастир очекују

непријатности и зато је неочекивано за све одлучио да оде тамо.
Сам велики светац преподобни Антоније Марткопски је благо-
човек

словио старца да сачува манастир од невоље.

Владика Тадеоз се сећао: „Видео сам како је отац Гаврило обе-
ма рукама држао огољени електрични кабел, како су севале искре
Јуродиви

кад су се жице додиривале, а старац је остајао здрав и читав.”

Владика Јосиф52 је причао: „У Шио-Мгвимском манастиру
нису могла да се отворе врата пред бденије. Старац је пришао,
закрстио их и врата су се отворила на лак додир.”
Старац је у подне гледао у сунце онако као што ми ноћу
гледамо месец. Кад су га за то питали он је одговарао: „То није
ништа. Много је теже созерцавати Самог Саздатеља сунца.”
Једном је отац Гаврило у Тбилисију изашао на улицу. Севши
на столицу насред улице почео је да разговара с пролазницима.

52 Јосиф (Киквадзе) - архиепископ Шемокмедски. - Прим. прев.

 397

Обично се том улицом саобраћај одвија непрекидно, али ма како

чудно то било, док је старац седео на том месту, нису прошла
ниједна кола, а чим је устао, саобраћај се наставио.
Једном приликом сам за време Великог поста био са стар-
цем у Светицховелију. Ноћу сам имао напад - почел и су болови
у бубрезима. Нисам се усудио да будим старца и отишао сам у
болницу не опростивши се. Мучили су ме неиздрживи болови,
дали су ми јако средство против болова. Отац Гаврило ме је по-
сетио после четири дана. Од боли нисам могао да се померим.
Благословио је да клекнем и изговорим „Оче наш”. Беспоговорно
сам исггунио благослов и одмах сам осетио да је бол почео да
пролази. По милости Божијој и молитвама оца Гаврила упуће-
ним Мајци Божијој био сам спасен од операције.
Једном ме је старац замолио да донесем порнографски часо-
пис, само не неке карикатуре, већ прави, „жив као риба”. Дошао
сам код њега после неколико дана, надајући се да је заборавио
своју чудну молбу. Међутим, то се није десило! Истерао ме је
рекавши: „Ако не испуниш, бићеш строго кажњен.” Нисам имао
друтог излаза, донео сам му часопис. Кад су за то сазнала нека
братија осуђивала су старца. Прекоревао сам себе сматрајући
се кривим. Тада сам се и сетио једног свог блудног греха који
је био забележен на фотографијама. Ове фотографије су се на-
лазиле у мом сефу с документима. Истог дана сам их нашао и
био запањен: на једној фотографији је у кадру забележено јело с
„живом” рибом, које је стајало на столу. Фотографије сам истог
тренутка спалио, а неколико дана касније је због неких разлога
извршен претрес мог сефа. Да су се ове фотографије тада от-
криле, имао бих велике непријатности. Тако се старац, чувајући
ме од непријатности, није бринуо за то шта ће други мислити о
њему. Није се плашио осуде и био је спреман да претрпи сваку
срамоту ради помоћи ближњем.
Једно време су ме јако мучиле помисли о томе да одем од
старца, као да ме је неко у то гурао. Касније ми је старац рекао
да је тада био извршен јак демонски напад на мене и да сам био
на ивици пропасти.
 398

Једном сам седео у старчевој келији. Отац Гаврило је дремао,

а ја сам гледајући га и у искушењу размишљао: „Овај човек све
зна о свима... Ко је то? Да није демон, који се обукао у монашку
ивотиподвизисветогГавримГрујијског

мантију?” Старац је одједном рекао: „Прихваћено.” Чак је и у

сну схватио о чему размишљам. Убрзо се отац Гаврило пробу-
дио и погледавши ме, горко заплакао. Постидео сам се. Затим је
показао мрвице које су се налазиле на столу и рекао: „Без воље
Божије демон чак ни ове мрвице не може да помери с места, а
не да обуче монашку мантију”
Неколико дана после нашег упо-
знавања отац Гаврило ми је поклонио
велику старинску дрвену икону с Рас-
пећем. Ноћу ме је извео из келије. На
месечини су се добро видели купола
и крст храма. Рекао ми је да клекнем,
ставио је икону на моју главу и дуго
^

се молио. С времена на време се чуо

његов глас: „Бог Авраама, Бог Исаака,
јуродиви ЧОВЕК Бо$И)И +

Бог Јакова...” И сад се тога добро сећам

и за мене је остала загонетка за шта се
старац тада тако дуго молио.
Други пут ми је отац Гаврило по-
клонио кадионицу и рекао: „Добро
запамти: постриг ће бити на Зедазенију53 и тамо ћеш се упоко-
јити.” Без обзира на то што сад нисам достигао духовно стање
у којем монах треба да се налази, маштам о томе да се његове
речи остваре, и ове о могућем монашењу, и да Бог према мени
покаже такву милост и оправда моју духовну близину и топле
односе с оцем Гаврилом.
Учитељ смирења, послушања и велике љубави, утешитељ
грешних и немоћних, јуродиви архимандрит Гаврило је о себи
често говорио: „Ја сам црв, земља и прашина.” Шта после ових
речи ја могу да кажем о себи, кад чак и мала искра светлости у
мени врло ретко гори.

53 Има се у виду манастир Јована Зедазнијског. - Прим. прсв.

 399

ивела сам у комшилуку с оцем

Лија Кобачишвили Гаврилом и често смо се срета-
ли. Сећам се да је старац, још не по-
чевши разговор, одмах говорио:
„Ја сам глуп човек.”
Једном је мој супруг замолио оца да нам поклони неку од
многобројних икона које је старац нашао на ђубришту и ре-
стаурирао. Приметила сам да се отац Гаврило обрадовао кад
је чуо мужевљеву молбу. Изашао је не прозборивши ни речи.
а после неког времена смо чули појање. Затим су се отворила
врата и ушао је старац Гаврило. Изнад главе је држао велику
икону Спаситеља у кивоту. Лично је изабрао место за икону, са
свештеним страхом ју је ставио, благословивши нашу породи-
цу речима: „Дошла је код вас икона Спаситеља и заједно с њом
благодат Божија. Немојте често да јеузнемиравате,молите само
онда кад будете имали нарочиту потребу’ И сад као да чујем
глас оца Гаврила који је изрекао ове речи.
Наша породица је двадесет година живела мирно, безбри-
жно. Међутим, једном се тешко разболела једна од мојих кћери.
Испоставило се да је њено стање практично безнадежно. Моли-
ла сам се како сам могла, али сам била ван себе од туге: час сам
преклињала лекаре да је оперишу обећавајући да нећу стављати
никакве примедбе ако исход буде жалостан, час сам обећавала
да ћу све да поубијам ако лекари одбију да оперишу кћерку. Не
знам шта је више утицало на лекаре: наговори или претње, али
је операција била обављена.
Три дана је моја кћерка била без свести, онда се освестила
и замолила је да нешто попије. Моја кћерка је остала жива. Код
куће сам одмах пришла икони Спаситеља коју нам ј е поклонио
старац Гаврило и видела сам чудо: увек затворени кивот је био
отворен. Пала сам на колена захваливши се Богу. Али, на моју
срамоту, нисам се чак ни сетила човека који ми је у кућу донео
ову икону, оца Гаврила.
Прошло је још неколико година и још једна невоља је за-
десила нашу кућу. Друга кћерка је требало да се породи цар-
ским резом. Кад сам за то сазнала, забринута сам дошла кући и
 400

ушавши у собу у којој се налазила икона, поново сам угледала

чудо - кивот је био отворен. Павши на колена, схватила сам да
ће несрећа и овог пута мимоићи нашу кућу, заблагодарила сам
Богу и брзо отишла у породилиште. Тамо ме је очекивало још
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГлврИЛА ГруЈИЈСКОГ

једно чудо - кћерка је родила сина без било какве операције!

Господ је био милостив према нама - спасио је моје кћерке.
На моју жалост и срамоту, ни тад се нисам сетила оца Гаврила.
Сад о томе говорим са стидом. Знам да је по молитвама старца
Гаврила Бог према нама показао такву милост.

едном су се деца играла напољу

Русудан Мамучишвили у близини куће оца Гаврила. Ви-
дела су старца и почела да му се сме-
ју и да га задиркују. Он сам је често
пружао повод за то и чак се радовао таквом односу према се-
би. Моја мала кћерка Ека је стајала код ограде и са сажаљењем
је гледала старца. Он ју је приметио, позвао је да дође и благо-
словио ју је ставивши јој руку на главу. Од тада је моја кћерка
+

почела да иде у храм, и сад чврсто верује у Бога.

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$И)И

Чудотворно уље из кандила које се не гаси, које стално го-

ри на старчевом гробу, избавило ме је од веома јаких болова,
а мог мужа од парализе после можданог удара. Међутим, муж
је ускоро почео да крши режим који су му прописали лекари
и поново је имао мождани удар. Тада је с покајањем рекао да
није достојан милости Божије и заступништва старца Гаврила.
Покајао се и Господ га је и овог пута избавио од болести по мо-
литвама старца. Сад се добро осећа и скоро сваког дана иде у
цркву. Захваљујући старцу у нашу породицу је дошла благодат
Божија и остаје с нама и данас.
Јако ми је жао што у нашој улици више нећу видети тог
чудесног монаха а обученог у рите. Жалим што својевремено
нисам умела да ценим милост Божију, која нам је дарована у
старцу Гаврилу и што нисам ценила општење с њим, без обзира
на то што се по његовим молитвама моја кћерка обратила Богу.
Много милости смо добили од Господа по његовим молитвама.
Оче, Гаврило, молимо те за опроштај и благослов.
 401

давно сам желела да напишем

Кетеван Сурмава своје скромно сећање на оца Га-
врила, иако сам дуго оклевала да се
латим пера. На писање су ме подста-
кле речи великог атонског старца XX века Пајсија Светогорца:
„Потомци увек имају свету дужност да пишу о божанским
подвизима светих отаца свог времена и о њиховом часном под-
вижништву а ради приближавања савременика Богу. Наравно,
на корист нам је кад пишемо о нашим свецима, зато што их се
сећамо и трудимо се да се угледамо на њих. А и сами свеци тада
бивају у великом умилењу и помажу нам да дођемо код њих.”54
Цео живот оца Гаврила био је пожртвовани подвиг усме-
рен на стицање благодати Светог ДухаЈерјесамо оначовеково
главно богатство. Стекавши ово богатство, старац је сам постао
неисцрпни извор благодати.
Чврсто стојећи на уском трновитом путу усхођења ка Богу
старац се, не жалећи себе, трудио да овим путем води и дру-
ге људе. Велики подвижник нас је усрдно учио љубави, добру,
послушању, смирењу, покајању, јер је сам био испуњен овим
врлинама.
Старац Гаврило је све подједнако волео.због свихје једнако
патио и секирао се.
Сваки његов поступак, свака реч коју је изговорио били су
управљени на спасење људских душа. На мене лично, најобич-
нијег човека изгубио је толико времена, труда и енергије да се
мени, неразумној, чинило да сам изабраница. Међутим, за ње-
га су сви били изабрани, свима је штедро давао своју љубав и
пажњу. Знао је све духовне болести и лекове за њих. Мишљења
сам да је то једно од мерила светости и блискости Богу.
Тече време. Старац већ неколико година није с нама. Али
ми очигледно осећамо његову духовну подршку, на коленима
се молећи на његовом гробу, гледајући његову фотографију.

54 Свешт. Дионисије Тацис. Подвижник Панагуде. Сећања на старца

Пајсија. М., 2002. Свето-Тројицка Сергијева Лавра. Стр. 5. - Прим. прев. (на
србском Поуке Божанствене Љубави, Образ светачки, Београд, 2006)
 402

обраћајући му се за помоћ у свако време и на сваком месту. Иако

сад живим далеко од Домовине, у Русији, стално осећам његову
подршку и помоћ. Старчева фотографија код мене стоји заједно
с иконама и дарује ми исту такву топлину, љубав и мир, као и
^ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОгГАВрИмГруЈИЈСКОГ

иконе већ одавно просла-

вљених и вољених светаца.
А отац Гаврило никога ко
долази код њега с вером не
оставља без утехе. Од нас
се захтева само мало тан-
коћутности и усрдности.
Осећамо велику ра-
дост дотичући иконе које
су направљене старчевим
рукама. Многе од ових
икона су чудотворне. Теше
ме три иконе које ми је ста-
рац поклонио. Оне моју ку-
+

ћу испуњавају благодаћу.
ЧОВЕК БО$И)И

Отац Гаврило је свим

својим животом пропове-
дао љубав, смирење, по-
слушање и покајање.
Онога ко буде умео да
ју р о д и в и

проживи живот онако како је старац учио, он ће с радошћу до-

чекати у Царству Небеском и снажно загрлити.
Старац Пајсије Светогорац је говорио: „Монах је далеки све-
тионик,утврђен високо на стенама који својим сјајем обасјава
мора и океане да би бродови ишли правим путем и стизали до
Бога - свог одредишта.”55 Ето какав светионик нам је Бог даро-
вао у старцу Гаврилу. Овај светионик нам показује пут ка Богу.

55 Свешт. Дионисије Тацис. Подвижник Панагуде. Сећања на старца

Пајсија. М., 2002. Свето-Тројицка Сергијева Лавра. Стр. 5. - Прим. прев. (на
србском Поуке Божанствене Љубави, Образ светачки, Бг, 2006)
 403

ДУХОВНЕ ПОУКЕ
СТАРЦА ГАВРИЛА

ора ће пресушити, планине ће се

ОБо1у срушити, али Христова слава не-
ће проћи.
Смрт је преображај. Не бојте се смрти - бојте се Суда Божи-
јег. Замислите како вам срце куца кад сте пред професором на
испиту. Колико је страшније стајати пред Богом на Суду! Божија
величина се ни са чим не може упоредити.
Кад изговараш име Господа, устани и прекрсти се.
Непрестано стреми ка Богу. Бог ће ти, видећи твоје стре-
мљење, дати све што ти је потребно.
Не оставља Господ човека, човек оставља Бога. Пакао је
раздвојеност од Господа.
Праведник се не боји Бога.

ог је бесконачна љубав, беско-

О љубави начна доброта и бесконачна пра-
ведност. Онај ко воли доброту и пра-
ведност воли и Бога, и Бог ће га заволети као рођеног сина.
Грехови другог човека се могу разобличавати само срцем
пуним љубави.
Биће срећан онај ко научи да воли. Само немојте мислити
да је љубав урођени таленат. Човек може да се научи да воли и
ми то треба да чинимо.
У духовном животу неће бити никаквог успеха без жртве
ради Господа и ближњег. Без жртве нећеш научити да волиш.
Бог не прима празне речи, Бог воли дела. Добра дела и јесу
љубав.
Живи тако да не само да те Бог воли, већ да те воле и људи
- нема ништа веће од тога.
Ако је неко болестан и ако му је потребан лек, а треба га
донети из далека, можда и ноћу, и кроз шуму проћи, где лутају
 404

вукови - и ти без размишљања кренеш на пут ради спасења

бдижњег - то и јесте љубав.
У последња времена ће људе спасити љубав, смирење и до-
брота. Доброта ће отворити врата Раја, смирење ће га у њега
>ј<ИВОТ И ПОДВИ }И СВЕТОГ ГАВрИЛА ГРУЈИЈСКОГ

увести, а љубав ће показати Бога.

На земљи нема човека који би у потпуности могао да објасни
шта је љубав. На земљи то нећеш моћи ни да схватиш.
Ако мрзиш макар једног човека - у његовом лику мрзиш
Самог Христа и далек си од Царства Небеског.
Човек се кроз невоље учи вери и љубави.
Егоизам је непријатељ љубави. Егоиста ништа не даје,жели
само да добија. Биће му мало чак и сва богатства света.
Мрзите зло. А човека који зло чини волите и сажаљевајте.
Можда ће се онај ко данас чини зло сутрадан молитвом, сузама,
постом и покајањем очистити и постати попут Анђела - све је
у вољи Божијој. Било је много таквих случајева.
Јасно је да треба волети свог непријатеља, али како заволети
Христовог непријатеља?! Не треба га мрзети - тада ћеш моћи
+

и да заволиш.
ЧОВЕК Бо ији

Треба волети све. Али ако не можеш, макар свима жели добро.
Љубав ће укротити чак и свирепог лава.
$

0 добрим делима ог ће ти вратити стоструко ви-

и намерама ше °Д онога што си потрошио
Јуродиви

чинећи добра дела.

На овом свету и живимо да бисмо чинили добро.
Бог од нас захтева срце. Али, без добрих дела нећеш моћи
да даш срце Богу.
Помажи сиромашном човеку - то ће бити твоја жртва Богу.
Свима треба желети добро, али је за чињење добра потреб-
на мудрост.
Кад чиниш добро пењеш се за једну степеницу, а кад гре-
шиш - спушташ се. Цео наш живот је такво кретање.
Како човекова душа може бити мирна кад је ближњи у опа-
сности? Ако код куће имаш болесника и нема ко да га пази, боље
је да не идеш у цркву, да останеш код куће.
 405

Ко се труди ради добра ближњег - труди се ради самог себе.

Човек сам благосиља свој живот добрим намерама. Бог је
човеку дао слободну вољу...
Благодатно је дело хранити голубове и друге птице.
Око је огледало душе; ако душа сама не пожели, оно неће
погледати у лоше.
Прво лечи Бог, а затим лекар, али ко се не захваљује лекару,
не захваљује се Богу. Трудбеник је достојан награде. Разум и руке
лекара творе богоугодна дела.
Кад једеш сети се гладног, жедног и паћеника.
Ако су те оклеветали, на добро ти одговорили злом, немој
држати зло у срцу. Опрости и радуј се, зато што си се захваљу-
јући томе за неколико степеница приближио Богу.

онах не може да буде безбрижан.

О монасима 0Н је војник
Тешко монаху и монахињи које
не боле боли њиховог народа.
Добар монах треба да има танкоћутно срце, као жена.
Игуманство није толико чин, колико могућност за смира-
вање. Оно се некоме даје на спасење, а некоме на погибељ.
Ништа немојте да радите без благослова. Ако вам дође чак
и анђео у блиставој одећи - немојте да мењате благослов који
је дао настојатељ.
Запамти: твој духовник је увек поред тебе и пази на сваки
твој корак.
Монах мора да ради физички, иначе ће падати у униније
[чамотињу] и неће се спасити.
Монаштво је анђеоски чин. Да би се достигло савршенство
треба проћи кроз огањ искушења.
Монаси треба да живе у простоти. Простота је благодат
Божија.
Монах мора бити чврст, мора да брани истину зато што је
истина Сам Бог.
Монах треба да брани Православље као лав који риче.
 406

Никад немој да се правдаш и ништа немој да радиш само-

вољно.
Добар монах је сит и од једне просфоре.
Монаштво је борба до последњег даха, стремљење ка Богу
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Г л в р и м ГруЈИЈСКОГ

до смрти.
Ако у монасима нема смирења и покајања, неће се спасити,
већ ће погинути.
Манастир је велика љубав.
У свету се губи манастирска благодат.
Немој да одлазиш из манастира на дуто време.
Нема већег јунаштва од монаштва.
Похвала је погубна по монаха. Онај ко хвали монахе јесте
непријатељ монаштва.
И монаху је потребно саосећање и утеха.
Ако желиш да будеш монах - већ си монах.
Ако мирјанин победи у име Христа и надвлада своје стра-
сти, биће изједначен с монасима.
Богу није важно да ли си монах или мирјанин. Главно је
+

стремљење ка Богу. Овим стремљењем се човек и спасава. Мо-

Б о $ И )И

нах ће дати одговор за монашко, а мирјанин за своје.

Монаси ради спасења треба да живе по Јеванђељу. За мир-
јане је довољно да испуњавају десет заповести.
ЧО ВЕК

апамти: Христос је Један, другог

Јуроди ви

неће бити.
Иако се некад причало о доласку
антихриста, није било таквих зна-
мења. Било је ратова, али није било небеских чуда и свеопште
разједињености.
У Грузији се мењају обичаји. Овако ћете препознати оне
који подлегну светским саблазнима: ићи ће голи. Хришћани
ће бити пристојно обучени. По канонима Свете Цркве жена не
треба да носи панталоне. По човековој одећи се види и његово
духовно стање.
Намирнице на које се ставља број антихриста не могу да
вам нашкоде. То још није жиг. Треба изговорити молитву „Оче
 407

наш”, закрстити, покропити светом водом и тако ће се освешта-

ти свака храна.
Немојте да једете хлеб од човека који је примио жиг антихриста.
У последње време ће присталице антихриста ићи у цркву,
крстиће се и проповедаће јеванђељске заповести. Али, немојте
веровати онима који не буду имали добрих дела. Прави хри-
шћанин се може препознати само по делима.
Истинска вера налази место у срцу, а не у разуму. За анти-
христом ће поћи онај чија вера буде у разуму, а чија вера буде
у срцу, препознаће га.
Место на које ће стављати жиг антихриста није длан, већ
кажипрст. Он ће се уз помоћ компјутера стављати испод ко-
же и неће се видети. Прво ће бити по жељи. А кад антихрист
завлада и постане владар света, све ће приморавати да приме
овај жиг. Оне који га не приме прогласиће за издајнике. Тада по
десет-петнаест људи треба заједно да одлази у шуму. По једно
или по двоје немојте да се спасавате. Ма шта да се деси, не губи-
те наду у Бога. Господ ће научити како треба да се поступи. Ко
буде чврст у вери - неће осетити ни глад, ни жеђ, и природне
непогоде ће га мимоићи.
ТЗаво има 666 мрежа. У време антихриста људи ће спасење
очекивати из космоса. Управо то ће постати највећи мамац ђа-
вола: човечанство ће тражити помоћ од ванземаљаца не знајући
да су то демони.
Ако украдеш прекршићеш једну од десет заповести. Онај ко
тако поступи ионако ће примити антихриста. Верујући човек ће
се уздати у Бога. А Господ ће у последња времена за Свој народ
учинити таква чуда да ће један листић с дрвета бити довољан
за читав месец. Човек који истински верује у Бога ће закрстити
земљу и она ће му дати хлеб.
Ако је девојка силована, она пред Богом остаје девица. Исто
тако ће бити и са жигом антихриста: ако га ставе упркос чове-
ковој вољи, он на њега неће утицати.
У последња времена немојте да гледате у небо: можете се
саблазнити чудима која ће се тамо дешавати - погрешићете и
погинути.
 408

ог Својим најузвишенијим Про-

мислом испитује човека.
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

Без воље Божије демон не може

да помери чак ни мрвицу.
Никад не губи наду у Промисао Божји.
Човеку је тешко да проникне у Божји Промисао. Постоји
допуштење, воља и Промисао Божји. Допуштење је кад Бог чо-
веку даје слободу. Човек онда ради оно што жели. Кад делује
воља Божија човек чини оно што Бог заповеда. Божија воља
увек доноси добро. Промисао Божји управља: час дозвољава
допуштење, час вољу. Кад не можеш да решиш питање и не
знаш шта да радиш препусти се Промислу Божијем и више не
размишљај о томе.
Неки кажу: „било му је суђено”. Али ако је човеку тако било
„суђено” због чега му онда Бог суди? Ми сами смо ковачи своје
„судбине”. Ако човек погине неразумно подвргавајући свој живот
опасности, он ће починити грех, а судбина с тим нема никакве везе.
+

уша се састоји од три дела: по-

ЧОВЕК БО $И )И

мисли, осећања и жеље. Поми-

сао је у разуму, осећање је у срцу, а
жеља је у целом телу. Кад се појави
нека жеља, цело тело се узбуди.
Бесмртни дух има три својства: страх Божји, савест и те-
жњу ка Богу, што птице и животиње немају. Бесмртни дух је у
Ју р о д и ви

крви, али то није крв.

Раније, пре падау грех, духу су се потчињавали и душа и те-
ло. После грехопада прекинула се веза с духом и душа је остала
под влашћу тела. Што тело пожели - душа ради. Душа покреће
тело, а дух разум. Бог је ради човековог спасења у њега уткао
савест. Дух је разуман и зна све о савести.

ва искушења ће проћи поред

смиреног и неће га дотаћи. Без
смирења нико неће ући у Царство
Небеско.
 409

Ако не паднеш - нећеш спознати покајање. Ја сам и сам ве-

лики грешник и зато ми је жао грешника.
Хришћанину не доликује да тугује.
За Бога су сви грехови као каменчићи у мору. Нема греха
који би превазилазио Божије милосрђе.
Треба се више кајати срцем него сузама.
Господ ће понизити и узвисити. Кад почињем да сматрам
себе бољим од других, стављам на главу своју дијадему и из-
лазим напоље босоног. Људи ме гледају и смеју се, а ја видим
какво сам ништавило.
Онај ко себе понизи - узвисиће се.
Смирење је неугасива, Богу угодна свећа.
Милост је злато, смирење је брилијант.
Спознај своју немоћ.
Ако си згрешио - одмах се кај.
Савест је честица Бога у твом срцу.

икад немој да издајеш Бога. Ис-

трпи сва искушења - и отвори-
ће ти се врата Раја.
Не брините се за тело, разми-
шљајте о спасењу душе. Онај ко је победио свој језик и стомак,
већ је на правилном путу.
Без невоља се нећеш спасити.
Неће се сви спасити. Бог те неће спасити ако за то не будеш
молио. Онај ко спасе своју душу и другима помогне речју или
делом, испуниће Христове заповести.
Како ћемо се спасити ако други буду све радили уместо нас?
Време је велика милост. Оно се човеку даје ради спасења.

рзак је онај човек који не види

своје грехове и има високо ми-
шљење о себи. Сви горди и ташти
срцем су мрски у очима Божјим.
Ако сматраш да си бољи од других - мрзак си Богу.
 410

Не примај као прилог „јудин новац”. Овакав новац ће те

сигурно увући у грех из којег се нећеш брзо извући.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГРУЈИЈСКОГ

Нема грешника којег Бог

не би примио кроз Покајање и
Причешће.
Туђи грехови нису твоја
ствар. Ти седи и плачи због сво-
јих грехова.
Преступ је штампати иконе
у светским новинама.
Кршење обећања је велики
грех.
Треба имати само један
страх - страх да човек не почи-
ни грех.
Велики је гнев Божји на же-
нама које су починиле абортус.
Кајте се и непрекидно се молите
+

да вам Бог опрости грех чедоморства.

ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б о $ И ЈИ

Непристојност и бестидност су почетак сваког зла.

Онај ко издаје неправедна наређења греши више него онај
ко их испуњава.
Безразложно помињање имена Божијег је недопустиво. Кр-
ши се трећа заповест.
Неправилно је тражити од некога нешто што човек сам
није давао.
Не сме се боготворити земаљски човек.
Немој да дајеш савете ако не знаш духовно стање ближњег.
Твој савет може да га упропасти.
Сваки грех је непријатељство с Богом. Освести се! С Ким
ратујеш?!
ко видиш убицу, или блудницу,
или пијанца, који се ваља по зе-
мљи, никога немој да осуђујеш,зато
што је Бог попустио његов поводац,
а твој поводац држи у рукама. Ако попусти и твој, наћи ћеш се
 411

у горем положају: можеш да паднеш у грех за који осуђујеш дру-

гог и да погинеш.
Не осуђуј, судија је Сам Бог. Онај ко осуђује јесте као празан
клас пшенице, којем је увек подигнута глава и који зато увек
гледа на друге са висине.
рузија је мој крст.
О Грузији Божија благодат никад није на-
пуштала и неће напустити Грузијску
Православну Цркву. Ланац светих се
није прекидао и неће се прекинути.
Грузија ће васкрснути као Лазар. Док Грузијом не буде вла-
дао крунисани цар, неће бити добро.
Грузија ће доживети препород, али кроз велика искушења.
Грузија је удео Мајке Божије. Не остављајте Отаџбину у те-
шко време, не гневите Мајку Божију.
На човека благослов силази тамо где се родио.

воја искушења су због неверја.

О вери Моли Бога за опроштај и укре-
пљење вере.
Вера је од Бога дати таленат.
Онај ко живи без вере у Бога и без Цркве исто је што и бо-
гохулник.
Кад у твом присуству извргавају руглу твоју веру, а ти ћу-
тиш - гори си од тог хулитеља.
Благодари Богу за то што си се родио као православац. Буди
чврст у вери, не подлежи искушењима, и не брини се да ли ће
се људи друте вероисповести спасити или неће. То није наша
ствар. Бог је милостив.
Мањи је грех бити блудник него јеретик.
Кад треба бранити веру, а ти то не радиш, твоја душа гине;
а ако погинеш бранећи веру - доспећеш у Царство Небеско.
Екуменизам је јерес над јересима.
Православна Црква је брод који плови узбурканим океа-
ном. Ми, православци, налазимо се у овом броду, а људи других
вероисповести пливају сами.
 412

олите се за све. Остављам вам за-

О молитви вештање: молите се и ваше мо-
литве ће померити горе.
Питаш како да се молиш за не-
)|<ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОГГАВРИМГРУЗИ)СКОГ

пријатеље. Прво почни да се молиш за оне које највише волиш,

на пример, за своју децу. Онда се моли за остале чланове твоје
породице. Затим се моли за све своје комшије и рођаке, да не би
имао непријатеља. Благослови град у којем живиш, али Тбили-
си није једини - благослови све становнике Грузије. Ни Грузија
није једина, окружена је другим земљама, моли Бога да људи не
ратују. Сад кад си се помолио за све и кад је остао један непри-
јатељ - немој ни њега да оставиш. Моли Бога да његово срце
испуни добротом, а разум мудрошћу. Ето, тако ћеш моћи да се
помолиш за свог непријатеља.
Ако не испуњавате заповести Божије, не узнемиравајте Бога
многим молитвама, Он их неће услишити и ваша молитва ће
вам се уписати као грех.
Кад се испред икона и крстова направљених твојим рукама
+

моле други људи, део благодати прелази на тебе.

ЈурО Д И В И ЧОВЕК Б о $ И )И

Ако молитву не следе добра дела - молитва је мртва.

Ако те неко за време молитве замоли за помоћ, а ти кажеш:
„Помоћи ћу кад завршим молитву”, знај: твоја молитва није
угодна Богу. За такву молитву се каже: „Молитва његова нека
му се упише као грех.”
Ако постанеш сведок крађе, а не можеш да се умешаш, из-
говарај „Оче наш”.
Сва дела и усрдне молитве приноси Богу на жртву.
За оне који се налазе у паклу парастос је као дневна све-
тлост за сужња.
Молитва за покој душе је потребна и покојнику и ономе
ко се моли.
Господ ће се смиловати психички болесном човеку који је
починио самоубиство. Међутим, ако се човек свесно убије, иде
у пакао. Али за њега треба давати милостињу и чинити добра
дела. Понекад и такви излазе из пакла.
 413

овеку кажи једном, два пута, три

0 разуму пута, а ако не схвати, остави га.
Буди у чистоти и невиности ср-
ца као дете, али немој такав бити по разуму.
Кад демон овлада човеком он му пре свега одузима разум.
Лоше је кад језик трчи напред, а разум заостаје.

овек не сме да целива лик ико-

О светињама не’ Д°вољно Је Да целива рам са
свештеним страхом. Треба целива-
ти с љубављу и уздањем.
Света вода и просфора веома укрепљују. Треба их узимати
с вером.

емој увек да верујеш својим очи-

РпЗНО ма и својим ушима - и једно и
друго може да превари.
Дете све чује у мајчиној утроби. Говорите му реч Божију и
тако ћете га васпитати.
Неки тврде да не осећају блудну страст, али то је глупост:
док постоји разлика међу половима, биће и борбе. Главно је да
се ради љубави према Христу не приђе жени кад човека напада
телесна страст. Управо то и јесте подвиг.
Духовника треба изабрати по својој жељи, а кад човек већ
изабере треба да се потчињава. Али, ако духовник учи јереси,
бежи од њега као од ватре.
Код старца треба долазити за време духовне потребе и ду-
ховног искушења, да би га човек упитао за савет и поучио се
мудрости.
Ко у дане Светле седмице плаче због својих грехова уместо
да се радује - поступа као Јуда.
Господ показује туђу невољу да би омекшао наша срца.

Са руског превела Марина Тодић

 414

Валерија Алфејева
ПРАВОСААВНА ГРУЗИЈА:
„УМИРЕМО, А ЕВО, >|<ИВИ СМО!”1
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГруЈИЈСКОГ

ПрИЧА О ИСПОВЕДНИКу ХрИСТА

У САВрЕМЕНОЈ ГруЗИЈИ

ПрЕДГОВОр ПрЕВОДИОЦА НА ЕНГАЕСКИ ЈЕ3ИК

V] овек који је кротак и смирен у души, који жели да служи

У Богу и да Му остане веран, задржаће ту кроткост и смирење
чак и усред прогона: његова простодушност неће издати Бога
нити ће захтевати од њега да унакази и изобличи своју душу
ропским човекоугађањем или удворичким потчињавањем злу.
С друге стране,типичан савремени човек, са његовим комплек-
сима и неурозама, са његовом жељом да не увреди непријатеље
Божије, са његовим страхом да ће га сматрати нетолерантним, са
његовом присилном жељом за самопотврђивањем, биће много
+

више склон да направи компромис са неистином, ако не ср-

ЧО ВЕК Б с ф Л Ј И

цем, а оно бар разумом. Што се тиче оног првог човека, о њему
је Спаситељ у Беседи на гори, рекао: Ако, дакле, око твоје буде
здраво, све ће тело твоје светло бити (Мт.6,22). Такав сасуд је
способан да проповеда Бога, ма колико безнадежно изгледала
његова жетва. У ствари, таква душа, будући једноставна или
Јуродиви

проста (другим речима, непомешана са неправдом), не може

другачије ни да поступи, будући да је одавно одлучила да слу-
жи Богу, а не мамону.
Међу таквим слугама Божијим је и јеромонах Гаврило, са-
времени грузијски херој,живи летопис Грузијске Цркве, духовни
отац који је за живота постао легенда. Један од главних циљева
нашег поклоничког путовања у грузијску земљу 1991. године
био је и сусрет са овим изузетним човеком. Успут су нам при-
чали о овом живом исповеднику, о свештенику који је прошао
мученичка страдања, али, пошто је Богу било тако угодно, није
 415

због тога умро. Преживео је да би и даље сведочио о Светлости

(Јн. 1,7) током најмрачнијих година страдања Грузијске Цркве,
Цркве чија је историја, као и историја готово свих националних,
православних Цркава, била непрекинути мартиролоГ, непре-
стано сведочење о трајном присуству Исуса Христа у Његовој
Цркви овде на земљи.
Вративши се прошле зиме у Америку, сабрали смо све што
смо сазнали о оцу Гаврилу и све што смо од њега чули. Же-
ља нашег Братства Светог Германа била је да ово сведочење
поделимо са људима са енглеског говорног подручја, али је, у
извесном смислу, наша слика још увек била непотпуна. Тада
смо, сасвим неочекивано, овде, у Калифорнији, у августу 1992.
г. упознали московску књижевницу, Валерију Алфејеву, која је
упознала оца Гаврила и писала о њему. У њеној причи, Позвани,
изабрани и верни2, разликују се три врсте слугу Божијих, а што
се заснива на оне три категорије које се помињу у Писму и које
су поменуте у наслову (в. Отк. 7,14). У овој књизи, отац Гаврило
је убројан међу верне. У верзији која је штампана, ово дело се
чита као плод маште, а писано је вешто и са неколико слојева
заплета, са дубоком простудираношћу карактера и описима
који оживљавају како природни, тако и духовни пејсаж Грузије.
У средишту је низ разговора између аутора и игумана манасти-
ра, оца Антонија, и у контексту њиховог дијалога развија се и
животна прича оца Гаврила3.

2 Први пут објављена у Русији, у Москви, бр. 4 (1991. г), с. 3-51. Као
додатак, написала је и пратећу причу, Џхвари или Крст, посвећену ожи-
вљавању православне вере у Грузији. Њен рад ће ускоро бити преведен и на
енглески језик.
3 Место на којем се одвија разговор књижевнице с игуманом Антонијем
наводно је манастир Гударекхи поред Тетри-цкароа, југозападно од Тбили-
сија. Највероватније је, међутим, да је отац Антоније из њене приче заправо
архимандрит Јован и да се њихов разговор одвијао у Бетанијском манастиру,
1984. и 1985. г, када је књижевница тамо провела готово месец дана. Бетанијски
манастир је основан или се бар званично помиње у повељама из позног XII
века, у време владавине св. Тамаре, грузијске краљице, и посвећен је Рођењу
Пресвете Богородице. Обновио га је архимандрит Јован 1978. г. и данас је то
опет напредан, општежитељни манастир.
 416

Поштујући њихову приватност, књижевница је изменила

имена људи и места која се помињу у њеној причи. Међутим,
сви главни ликови, као и већина споредних, јесу стварне лич-
>]<ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОгГАВрИмГруЈИЈСКОГ

ности које се могу идентификовати. Многа од нових имена која

им је она дала символично представљају неке карактерне црте
или пак обогаћују причу неким уистину локалним нијансама.
Упркос фиктивним елементима и књижевним поступцима
коришћеним у овој причи4, њен портрет оца Гаврила сасвим
је веродостојан. Временски оквир, који укључује како совјетске,
тако и послесовјетске елементе, повремено је замагљен, због
њене жеље да историјску истину потчини духовној, коју она
и прати у свом приповедању. Због његове поучне природе, у
целини доносимо следећи део њене књиге, у којем је изложена
прича о оцу Гаврилу.
Монах Герасим (Елиел.)
Манастир СветоГ Германа АљаскоГ

Добарратратовах, трку заврших,

+

веру одржах (2. Тим. 4,7)

ЧОВЕК БО$И)И

Гледајући у помрчину ноћи кроз прозор низ који су се сли-

вали млазови кише, отац Антоније ме је упитао да ли сам некада
била у прилици да упознам оца Гаврила.
„Да, познајем га”, рекла сам, „а да ли сте Ви некад било код
њега?
Ју р о д и в и

„Да”, насмешио се, „провео сам неко време покрај њега, када
нисам могао да одем ни на једно друго место. Тада сам живео
поред њега око два месеца. Пре много година, кад сам био де-
те, он је неко време живео код нас, код мог деде на селу. Знате,
све до данас чувам малу бележницу са његовим изводима из
Књиге о Јову”.
„О, на грузијском?”

4 Не знамо, на пример, да ли је отац Гаврило уистину преписивао из-

воде из Књиге о Јову и на ком језику, али то и није податак од суштинског
значаја за његов животопис.
 417

„На руском... Сасвим је јасно да је он имао руску Библију.

Међутим, рукопис му је сасвим нечитак”.
„Желела бих да видим шта је преписивао”.
„Показаћу Вам, али реците ми најпре како сте га Ви упо-
знали”.
(Књижевница од тог тренутка прича оцу Антонију како се
догодило да је са сином Митјом5 отишла да посети оца Гаврила.)

адасмо позвонили,изашлаје јед-

Грузијске на старица и увела нас у башту.
реликвије Био је сунчан дан; у башти су цве-
тали божури,чуло се певање птица.
Ускоро се на стази појавио отац Гаврило. Благословио је
све нас и рекао да седнемо на клупе. Са Митјиним пријатељем
Геевијем, који нас је и довео овамо, разменио је неколико речи
на грузијском језику. Отац Гаврило нас је посматрао са очиглед-
ним занимањем а онда, подигавши обрве, рекао: „Мајка и син
заједно у цркви... како је то данас ретко, а опет, како је чудесно!
Добро, пођимо у кућу!”
Тежак дрвени крст са трновим венцем назирао се на сре-
дини зида насупрот улаза. Са таванице и дуж зидова висиле су
стаклене и кристалне светиљке различитих облика, неколико
кандила пламсало је топлом, зеленом, црвеном и тамноплавом
светлошћу. Сви ти прозирни венци, жице, овали, кристали и
кругови преламали су и одбијали благу светлост.
На зиду се налазила икона Пресвете Тројице у виду три
крилата анђела, окружена сребрним оковом. Свуда унаоколо
биле су иконе у дрвеним оковима, урамљене иконе испод ста-
кла, као и велике и мале папирне иконе.
Дуж зидова, на дрвеним полицама,били су распоређени цр-
квени предмети; бакарни, камени и дрвени свећњаци, свећњак
у облику керамичког тањирића са удубљењем за свећу у сре-
дини, дрвени триптих са изванредном, резбареном представом

5 Митја, син књижевнице Алфејеве, сада је предавач на Московској

Духовној академији у Сергијевом Посаду.
 418

Преображења, од којега се сачувао само горњи део панела. Ћутке

смо се кретали међу полицама. Бели анђео са сломљеним мер-
мерним крилом, који је некад морао стајати на гробу. Стари
сат у облику древне грузијске цркве с пирамидалном куполом,
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

прекривеном обојеним керамичким црепом какав је коришћен

у неким давним временима... разбијено звоно с избледелим нат-
писом на свом ободу, неспособно да се огласи својим звонким
звуком... стари аери и покровци са златним крстовима, потпуно
похабани, који су одавно престали да прекривају свете сасуде...
бронзани врч, намењен за прање руку служајчшег епископа, врч
у којем већ одавно није било воде...
„Све сам то сакупио из замандаљених цркава и манастира”,
рекао је отац Гаврило, прешавши руком преко полице поред
нас. „Понекад сам лопатом разгртао гомиле смећа у дворишту,
у углу ограде или у темељима и из земље ископавао, на пример,
овај врч. Можда је четрдесетак година стајао у олтару док се Дух
Свети спуштао на свете Дарове”.
„Могу ли да додирнем”, упитала сам показујући на покровац
+

од тамноцрвеног броката са блиставим, сребрнастим везом, који

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО)|<И)И

је покривао крст и путир.

Положио је покровац на моје испружене дланове и ја сам
га целивала.
Обасјан одразом светла са одавно оштећених свећњака, отац
Гаврило нас је гледао кротким тамним очима, док је његово лице
зрачило тихом радошћу.
Управо таквог га се сећам: висок6, у изношеној раси која је
ублажавала његову крупну телесну грађу, са резбареном ико-
ницом Пресвете Богородице на грудима уместо крста, чистог
и младалачког лика. Утисак његове младоликости није могла
да засени ни чињеница да сам знала да је овом монаху готово
шездесет година, као ни три дубоке боре које су пратиле линију
његових подигнутих обрва и пресецале чело. Међутим, веома
коврџава коса, свезана отпозади, била је сасвим црна.

6 Отац Гаврило није висок, него је, напротив, низак. (Прим. изд,)
 419

„Понекад сам добијао непроцењиве ствари”, рекао је. „Ово

благо се никад не би могло продати. Овде су тек остаци и кр-
хотине некадашњег црквеног живота. За мене оне имају непро-
цењиву вредност, баш као и ово Распеће из цркве у којој сам
крштен. Храм је уништен, Христова фигура више није на њему,
и ја сам лично од трња направио венац... чак сам га и стављао
на главу. Ове оштре бодље болно пробадају кожу. Тако је наш
Спаситељ патио!”
Отац Гаврило је додиривао зидове. Гурнуо је нека непри-
метна врата и ушао у капелу „Рођења Христовог” са призором
Рођења и фигурама: Богородица, Богомладенац Христос Који,
повијен у пелене, лежи у јаслама, Витлејемска звезда и јагњад
са њиховом густом, коврџавом вуном.
Са стола је узео пекарску модлу у облику јагњета.
„Моја бака је обично пекла овакву јагњад пре Божића, а
очи им је правила од сувог грожђа. Био сам пресрећан док сам
стајао поред стола са бадњаком и удисао мирис теста са циме-
том и ванилом... где је све то нестало? Зашто се свет помрачио,
зашто је постао тако хладан и одбојан?”
Митја је сео и почео да милује руно једног јагњета,начињено
од вуне и зашивене на јагњешце у сцени Рођења.
„Гледај, записано је: Ако се не обратите и не будете као де-
ца, нећете ући у Царство небеско (Мт. 18,3)”, насмешио се отац
Гаврило. „И ја се, као дете, тешим свим овим!”
У капели су се налазили и други предмети: полураспаднута
монашка мантија, бројанице са чворићима начињеним од грубог
канапа, или са углачаним стакленим перлицама. Једна бројаница
је имала каменчиће у којима су избушене рупице; неке су биле
од коже, неке су биле велике и вунене, углачане од употребе.
Било је ту и гвоздених ланаца, бакарних и дрвених крстова...
„Постоји још једна соба”, рекао је Гееви.
„Тамо нема ничега интересантног”, одговорио је смирени
старац.
Поново је додирнуо зид. Отворила су се врата и одвела нас
у келију у којој једва да је могао да се смести и човек који кле-
чи на коленима. На зиду се налазио крст и кандило, на поду
 420

излизана простирка. Врата су се отворила и затворила: није

желео чак ни да наш поглед проведе тамо неко време, јер је то
било место где се молио...
светог Гдврим Грујијског

Вратили смо се у прву собу. Митја и Гееви додиривали су

предмете на полицама. На Митјином лицу приметила сам онај
израз самозаборава који ми је био толико драг у његовом ра-
ном детињству.
Отац Гаврило нам је причао како је ову кућу-црквицу поди-
гао сопственим рукама од комадића дрвета и чврстог картона
да би у њу сместио блага која је ископао.
„Подигао сам чак и куполу, тамноплаву, са звездама, као што
>|<ивот и подвизи

су оне на руским црквама, али полиција није могла да је поднесе,

па су ме приморали да скинем куполу. Међутим, колико се онда
милости Божијих пројавило овде! На пример, није било ничега
чиме бих покрио кров. Тада је дошао неки непознати човек, по-
гледао све то и рекао: ’Ја управо градим кућу и преостало ми је
неколико металних плоча, да ли ће моћи да се искористе?’ Донео
их је управо онолико, колико је требало”
+

Отац Гаврило је наставио да говори о томе како људи треба

Јуродиви човек Бо$ ији

да воле једни друте и да једни другима опраштају, јер је образ

[лик] Божији у свакоме од нас.
„Свако зло у човеку је чиста случајност. Ви, млади, немојте
никога презирати,чак и ако сретнете такве људе (а њих свакога
дана има све више): застрашујући, прљави, пијани и псују на сав
глас. Образ Божији се сачувао чак и у њима, али негде толико
дубоко да га чак ни они сами нису свесни. Једноставно, неприја-
тељ скрнави тај образ и прекрива га нечистотом, на исти начин
као што и икона може бити оскрнављена. Међутим, ако падне
у добре руке, оне ће је очистити и она ће заблистати, почеће да
зрачи... Тешко је да видите образ [лик] Божији у људима који вас
вређају, који се пред вама појављују као звери. Њих, међутим,
због тога морамо још више жалити, јер су њихове душе изоб-
личене, можда чак и непоправљиво, до вечних мучења... Како
је то тешко - волети своје непријатеље, како је тешко! Да би то
научио, човек томе мора да посвети читав свој живот... Међутим,
у таквој љубави човек се уподобљује распетоме Богу”.
 421

ок сам причала све о мом сусре-

Долина ту с оцем Гаврилом, отац Анто-
сени смртне није би често климнуо главом у знак
одобравања. Тада ме је упитао; „Да
ли је то све што знате о њему? Зар вам Гееви није рекао ништа
више?”
„Не, а нисмо га ни питали”, одговорила сам. „То је онај ути-
сак који смо стекли”.
„Сада ћу да одем и да потражим његову бедежницу”, рекао
је отац Антоније. Нано, која је служила за певницом, такође је
изашла, остављајући отворена врата.
Отац Антоније се вратио с малом бележницом у рукама.
Вратила се и Нано.
„Зар нећете да пођете на починак”, упитала је с неверицом.
„Лаку ноћ”, насмејао се он и додао: „Навикла је да заповеда!”
Нано је уморно зевнула и села на исто место где је и раније
седела, положивши главу на стиснуту шаку.
Приближила сам лампу. Корице су биле похабане, вероватно
је отац Гаврило дуго носио ову бележницу у свом џепу. Унутра
се налазио милиметарски папир, на којем је знак Голготе био
нацртан у монашком стилу, са извесним символима. У настав-
ку је био исписан текст: сићушна слова, исписана са обе стране
листова, речи које су биле грубо прекинуте покиданим рубо-
вима страна.
„Читајте наглас”, сугерисао је отац Антоније, „а ја ћу Вам
после испричати оно што знам”.
Ако Говорим, неће одахнути бол мој; ако престанем, хоће
ли отићи од мене? Предао ме је Бо1 неправеднику и у руке без-
божницима бацио ме... Опколише ме Његови стрелци, цепа ми
бубреГе немилице, просипа на земљу жуч моју. Задаје ми ране на
ране, иудара на мене као див. Сашио сам кострет по кожи сво-
јој, и уваљао сам у прах славу своју. Лице моје подбуло од плача,
на веђамаје мојим смртни сен, премда нема неправде у рукама
мојим, и молитва јемоја чиста... Јер Године избројане навршују
се, и полазим путем одакле се нећу вратити... Зашто сакри-
ваш лице Своје и држиш ме за непријатеља СвојеГа? Хоћеш ли
 422

скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суху сламку
(Јов, 16, 6, 11, 13-17, 22; 13, 24-25)?
„Лако сте то дешифровали, очигледно је да те речи знате
готово напамет”, прекинуо ме отац Антоније. „Наставите са
^ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОг ГаВРИЛа ГруЗИЈСКОГ

читањем, и ја сам желео да то поново прочитам”.

Прекинула сам читање да бих дошла до даха.
Човек се рађа на невољу... јер су стреле СвемоЈућега у мени,
отров њихов испија ми дух, страхоте Божијеударају на ме (Јов
5, 7; 6, 4).
Једе ли се бљутав хлеб без соли? Че1а се моја душа није хте-
ла дотакнути, то мијејело у невољи. О, да би ми се испунила
молба, о, да би ми Бо1 дао што чекам! Ида би Бог хтео сатрти
ме, да би махнуо руком Својом и истребио ме,јер ми је тојош
утеха (Јов, 6,6-10).
„Да ли знате шта је чинило то јело у невољи”, насмешио се
отац Антоније. „То показује како је отац Гаврило гладовао то-
ком дужег периода. Када падне ноћ, одшетао би до напуштене
ледине иза фабрике пецива,где су стајали контејнери за смеће.
+

Понекад би му кроз један прозорчић избацили остатке од те-

Јуродиви ЧОВЕК Б о $ИЈИ

ста. Док сам живео поред њега, доносио је те слатке остатке,

испуњене ружичастим и жутим филом, а затим ихје стављао на
тањир и говорио: 'Очигледно да је ово некад био леп колач’ Све
би благословио, појео и заблагодарио Богу. Ја, међутим, нисам
могао то да једем... Човек може да поједе један или два колача...
али да свакога дана једе тај отужни, слатки и кремасти фил уме-
сто уобичајене хране... Често смо седели испред тањира са тим
остацима, пили чај и јели сушени црни хлеб. Он би тада узео те
остатке и рекао: „Идем да нахраним птице, имаће царску гозбу!””
„А хоће ли птице уопште хтети то да једу”, упитао сам.
„Сигурно да хоће. Плаве креје ће, на пример, ужурбано кљу-
цати овај кремасти фил... гавранови, голубови...”
„Али зашто је отац Гаврило толико гладовао?”
„Зар заиста не знате да он не служи?”7

7 Другим речима, отац Гаврило је био под црквеном суспензијом, због

чега му је било забрањено да служи као свештеник. То је у великој мери
 423

„Свакако да не знам... Колико дуго?”

„Већ тридесет пет година... али, наставите да читате!”
Шта је човек да 1а много ценши и да мариш за њега? Да Га
походиш свакојутро и сваки час кушаш 1а?Кад ћеш се одврати-
ти одмене..?ЗЈрешио сам: шта ћу Ти чинити, о чувару људски?
Зашто си ме метнуо Себи за белегу, те сам себи на теГобу? За-
што ми не опростиш 1рех мој и не уклониш моје безакоње? Јер
ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, неће ме бити (Јов 7,17-21).
Додијаоје души мојој живот мој; пустићу од себе тужаљку
своју, Говорићу о јаду својем. Рећи ћу БоГу: немој ме осудити, ка-
жи ми зашто се преш са мном. Је ли Ти мило да чиниш силу, да
одбацујеш дело руку Својих и да савет безбожнички обасјаваш
(Јов 10,1-3).
Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не мо1у по-
дтнути Јлаве, пун срамоте и видећи муку своју. И ако се подтне,
Гониш ме као лав... понављаш сведочанства Своја против мене
(Јов, 10, 15-17).

тац Антоније је седео са лакто-

Колосеум вима чврсто приљубљеним уз
сто, испреплетаних прстију. Чекала
сам.
„Пре тридесет пет година, оне године када је умро Стаљин8
(Стаљин је умро у марту, а то се догодило током првомајске па-
раде), отац Гаврило је био врло млад јеромонах...
Да ли Вам је познат централни трг у Тбилисију? Ту су током
параде стајали владини говорници, где је за њих била поставље-
на бина. Иза њих, на згради Извршног комитета комунистичке
партије, увек су били обешени портрети партијских вођа у пуној
величини, распростирући се на два спрата. Када је парада била
на врхунцу, када је читав трг био прекривен народом а представ-
ник владе држао говор, џиновски Стаљинов портрет изненада је
био захваћен пламеном. Отац Гаврило је некако дошао до првог

ограничило његове могућности да се издржава.

8 Описани догађај десио се 1956. г, а Стаљин је умро 1953.
 424

спрата зграде Извршног комитета, отворио прозор и просуо

петролеј на позадину портрета, а онда га запалио”.
„Можда је то само легенда”.
>^ИВОТИПОДВИЗИСВЕТОГГАВРИМГРУЈИЈСКО1

„Неке ствари је, наравно, обавила легенда. Међутим, он је

запалио те портрете. Лењинов портрет је такође одмах плануо.
Цео трг је био обузет ужасом, сви су се заледили од страха и све
се умирило. Док су портрети вођа били у пламену, отац Гаври-
ло је са другог спрата почео да проповеда: „Господ каже: Немој
имати друГих боЈова поред Мене. Не Гради себи лика резано1а...
Немој им се клањати, нити им служити. Јер сам Ја Господ Бо1
твој и немој имати друЈих бо1ова осим Мене (в. 2. Мојс. 20,3-5).
Људи, освестите се! Грузија је увек била хришћанска! Зашто се
онда клањате пред идолима? Исус Христос је умро и трећега
дана је устао а ваши срушени идоли никада неће васкрснути.
Они су и за живота били мртви!””
„Нс могу то ни да замислим... како су му уопште дозволили
да изговори још једну реченицу?”
+

„Очигледно да је изговорио још једну реченицу, па и више

њих. Врата на згради Извршног комитета била су закључана. Он
ЈурО Д И В И ЧОВЕК БО>|<И)И

је раније отишао на таван и седео је тамо док парада није почела.

Истина је, они су га прилично брзо спустили одатле. Дошла су
ватрогасна кола и донели су мердевине...”
Све до тог тренутка, отац Антоније је причао живо и усхи-
ћено, али у том тренутку дословно је плануо:
„Када су га спустили, на њега се обрушила гомила, проби-
јајући се кроз свс барикадс... Ударали су га, тукли су га кунда-
цима пушака и ватрогасним цревима. Викали су: ’Пусти ме да
докрајчим ову гњиду!’ Свако, ко се тамо задесио, желео је да
згази народног непријатеља, како би на тај начин показао свој
револуционарни жар. Ватрогасци су га одвукли одатле”.
„Како то да га нису убили?”
„Зато што им је, док су га односили одатле, већ изгледао као
леш. Његово лице није се могло препознати: било је изобличе-
но и прекривено крвљу. Имао је фрактуру лобање и било му је
преломљено седамнаест костију. Готово да је месец дана дежао
у несвесном стању. Међутим, добро су бринули о њему, јер је
 425

требало да спроведу истрагу... Изгледало је да ће организовати

јавно суђење, али осуђеника нису могли чак ни на носилима да
донесу. На лечење уопште није реаговао. За све то време нала-
зио се на прагу смрти, али није умро. То су ми испричали, јер )а
сам се у то време тек родио. Осим тога, ништа поуздано не знам.
Отац Гаврило ни с ким није о томе причао. То се повлачило све до
Хрушчовљеве амнестије. Они су током дужег времена покуша-
вали да разоткрију заверу, да извуку од њега имена завереника.
Најзад су га пустили: можда су добили уверење да он психички
није у стању да одговара за своје поступке, можда су хтели да га
се ослободе, а можда је његово утамничење постало неповољно
за власти9. Међутим, када су га напослетку ослободили, после
неколико година проведених у затвору, било му је забрањено
да врши свештеничке дужности. У наредних десет година, не
само да није могао да се запосли у цркви, него ни на било ком
другом месту. За њега је представљало срећну околност да је ов-
де постојала кућа, да је имао мајку - то је она старица која вам
је отворила врата. Обоје су живели од његове пензије: како је
утврђено да је неурачунљив, држава му је доделила седамнаест
рубаља месечно. Нико га није пуштао у кућу, тако да није имао
могућности да поред тога заради још мало новца. Свуда су људи
знали за њега и плашили су га се. Ни он ни његова мајка нису
преко дана излазили напоље: ако би то учинили, суседи су на њих
пуштали псе... Најпреје лутао по селима, где су му допуштали да
чува винограде или да пали кандила у црквама. Затим се његова
мајка парализовала због свих недаћа које је преживела и он више
никуда није могао да иде. Неколико година могли сте га видети
како са испруженом руком седи испред прага неке цркве. Чак
су га и свештеници терали одатле. Могао је понешто да добије
само од људи који га нису познавали: његови познаници одвра-
тили су се од њега или су се с презиром опходили према њему ’

9 Две додатне околности поменуте су нам током нашег поклоничког

путовања. Као прво, истраживања репортера из Америке и са Запада ство-
рила су разне непријатности совјетским властима. Као друго, отац Гаврило
је почео да проповеда и мисионари, најпре у затворској болници а затим и у
затвору, због чега су га и ослободили.
 426

ако сте га Ви упознали?”

Сшаза - „Било је то пре много годи-
светитеља на”, рекао је отац Антоније. „Био је
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Г д в р и м ГруЈИЈСКОГ

чувар у башти нашег колхоза и жи-

вео је у једној колибици. Током дана одлазио је у шуму, где је у
једној стени копао пећину за себе, као пустињак. Неочекивано
сам пронашао ову пећину - већ сам Вам рекао да сам волео да
се молим у шуми. Видео сам тамо три даске у утлу, стару одећу
и свеће причвршћене за зид. Очекивао сам његов повратак. То-
ком јесени је живео код нас, помагао је мом деди, цепао је дрва,
загревао пећ... Нико није знао да је свештеник10. Ову књигу је
оставио у једном старом капуту. Недавно сам је донео овамо и
желео бих да му је дам”.
- „Када сте Ви живели у његовој кући?”
- „Радио сам као чтец, али сам напустио посао јер ме у цр-
кви нису плаћали, па сам почео да радим са општинским гра-
ђевинцима. Срео сам оца Гаврила, а он ме упитао: ’3ашто да
изнајмљујеш собу? Можеш неко време да станујеш код мене’
Јуродиви ЧОВЕК Бо$ ији +

Живео је у својој кућици-цркви. Ујутро су ме будиле птице које

су кљуновима ударале о прозорско окно. Кад бих изашао, могао
сам да га видим како седи испод дрвета као да је у рајском врту.
На гранама су висиле кућице за птице, начињене од кутија или
од пакета разних боја. На земљи су се налазили тањирићи и по-
судице са семенкама. Птице су скакутале унаоколо и кљуцале
их. Детлић је седео на његовој руци. Црвени троутао на глави и
беле шаре на крилима... веома лепа птица... Знајте да,упркос свој
простодушности оца Гаврила, никада нисам срео умнијег или на-
читанијег човека од њега. Прочитао је многобројна светоотачка
дела и све је добро памтио, посебно списе св. Исака Сиријског.
У то време и ја сам преживљавао велике тешкоће, а отац Гаврило

10 Негде на другом месту, књижевница каже: „Отац Антоније је тврдио

да је отац Гаврило такође и плакао [имао дар суза]. Оно што Вам говорим
до сада је само он знао. Силно се чудио што се духовни живот у мени зачео
тако рано. Он је био први који ми је, кад сам био дете и кад смо се срели у
шуми, предсказао да ћу бити монах?’ (Звани, одабрани и верни, Москва, бр.
4,1991, с. 45.)
 427

ме тешио да не бих пао у очајање. Свети Исак каже да је онај,

који је на својој стази пронашао непомућени [од искушења] мир,
далеко од духовног савршенства и да је Бог заборавио на њега.
Уколико човек више духовно узраста,утолико наилази на тежа
искушења. Када дође време великих искушења, то значи да се
душа тајанствено уздиже на виши ниво. Ако је душа неодлучна
и слаба и ако тражи од Бога да је избави од искушења и Бог је
услиши, онда, ’у којој мери душа нема довољно снаге за велика
искушења, у тој (мери) је она недовољна и за велике дарове’11.
Господ не даје дарове без великих искушења, и сразмерна ис-
кушењима која нам пошаље промисао Божији бива и благодат
коју нам Он шаље”.
- „Зато се каже да човек треба да се радује у недаћама и да
благодари Богу на њима”.
- „И свети Исак Сиријски пише да треба да се радујемо
искушењима, јер тада корачамо стазом коју су утабали свети.
Међутим, морамо осећати и страх, плашећи се да ли можда због
гордости подносимо искушења... ’Од искушења човек задобија
усамљену и душу која сиротује и срце скрушено смирењем. По
томе се препознаје да је човек почео да чезне за Спаситељем’”12.
Срце скрушено нећеш презрети, Боже...

астали смо се у три ујутро.

Узела сам бележницу оца Гаври-
ла. Лампа је стајала на прозорском
оквиру и ја сам држала свешчицу
готово на самом прозорском окну. Очигледно је да отац Гаврило
ово није преписивао на брзину или у исто време, него би се, на-
кон што је преписао завршни одломак, опет враћао на почетак,
да би пратио нову тему.
Он одузима срце Главарима народа земаљских и заводи их
у пустињу Где нема пута, да пипају по мраку без видела и чини

н Свети Исак Сиријски, Подвижничка слова, с. 368 (78. слово), Образ

светачки, Београд 2006.
»2 Исто, с. 369-370.
 428

да тумарају као пијани... Душе побијених вичу, а Бо! не укида

то\а. Они се противе светлости не знајући за путеве њезине,
и не застају на стазама њезиним (Јов 12,24-25; 24,12).
Тако да је жив Бо1, Који је одбацио парбу моју, и СвемоЈући
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГРУЈИЈСКОГ

Који је ојадио душу моју. Док је душа моја у мени и дух Божији
у ноздрвама мојим, неће усне моје Јоворити безакоња, нити ће
језик мој изрицати преваре. Не дао Бо1 да пристанем да имате
право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте. Држаћу
се правде своје, нити ћу је оставити. Неће ме прекорети срце
моједокле сам жив. Непријатељ мој биће као безбожник, и који
устаје на мене као безаконик. Јер какво је надање лицемеру кад
се лакоми а Бог ће ишчупати душу њеГову (Јов 27,2-8).
Са нарочитом пажњом, записао је на посебној страни:
Чувај седа не поГледаш на таштину и даје не заволиш више
нет невољу. Гле, Бог је највиши Својом силом; ко је учитељ као
Он? Ко Му је одредио пут ЊеЈов? Или ко ће му рећи: чиниш не-
право? ...Гле, БоЈје велики, и неможемо Га познати (Јов 36,21-23,26).
Пред зору, кад је киша престала да пада и кад се плавича-
+

стозелени крајичак неба појавио над долинама, прочитала сам

главну тему у белешкама оца Гаврила:
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<ИЈИ

Знам да је жив мој Искупитељ и напослетку ће стати над

прахом. И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу утелу свом
видети БоЈа. Ја исти видећу Га, и очи моје Јледаће Га, а не друЈе
(Јов 19, 25-27).
Ја исти видећу Га... И тако даље, целокупна Јовова расправа
са Богом. Када је био сасвим исцрпљен и када је жудео за смрћу,
завапио је: „Зашто оволико патим?” Господ му је одговорио из
вихора: Ко је то што замрачује савет речима неразумно? Опаши
се сада као човек; Ја ћу те питати, атиМи казуј. Где си био кад Ја
оснивахземљу? Кажи, ако си разуман. Ко јојје одредио мере?3наш
ли? Или ко је растешо уже преко ње? На чему су подножја њена
уЈлављена?Или ко јојјеметнуо каменуЈаони? Кад певаху заједно
звездејутарње и сви синови Божији ликоваху?...Јеси ли своЈа века
заповедао јутру, показао зори место њезино, да сеухвати земљи
за крајеве, и да се растерају с ње безбожници, да се она промени
као блато печатно, а они стоје као хаљина ()ов 38,2-7,12-14).
 429

Јеси ли долазио до дубина морских, пмта Господ човека који

од Њега захтева објашњење за своју судбину.
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смрт-
ногајеси ли видео? Којије пут ка стану светлости? ...Знаш ли
ред небески? Можеш ли ти уређивати оно што се доГађа на
земл>и (Јов 38,17-19, зз)?
Господ наставља и каже Јову: Ко се препире с Богом, хоће ли
Га учити? Који куди БоГа, нека одГовори на то. Тада Јов одговори
Господу ирече: Гле,ја сам мален, шта бих Ти одтворио? Мећем
руку своју науста своја. Једном Говорих, али нећу одГоварати; и
друГом, али нећу више... Ушима слушах о Теби а сада Те окомоје
виде (Јов 40,1-5 ; 42, 5).
Зашто страда праведник? Зар не због тога да би ступио на
стазу која води преко провалије између: „ушима слушах о Те-
би” и онога што ублажује сваки вид страдања после којега не
постоји ништа за чим би човек чезнуо: а сада Те око моје виде.
Господ је после тога вратио Јову све што је овај изгубио и
благословио је дане његовог живота више него раније. Била је
то надокнада - праслика васкрсења душе која у овом животу
или након смрти созерцава Бога.

блаци су се лагано разилазили

Бесконачна над Гударекијем13, али је киша
Литуршја престајала само зато да би поново
почела да пада.
Отац Антоније се припремао да вечерњим возом отпутује
у град. После ручка говорио нам је о свом последњем сусрету
с оцем Гаврилом.
- „Остарио је и оседео. Много се променио последњих го-
дина. Некада је, истина, више говорио о радости и љубави, јер је

13 Историјски Гудареки манастир, који се налази северозападно од Те-

три-цкароа, основан је уз непосредно учешће краљице Русудан (1222-1245),
уочи најезде Монгола. Монашки живот овде се одржао до прве половине
XVIII века. Геометријски постављене зидине, окружење које чине шумовите
планине, плодно тло и бистар извор, доприносили су затворничком, созер-
цатељном начину живота.
 430

морао да поднесе толико недаћа и мржње. Сада, међутим, више

говори о покајању. Говорио нам је о једној околности: ’Кад сам
био млад, причали су ми о неком свештенику који се опијао. Ја
га нисам познавао, али сам рекао да је такав човек недостојан да
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГАВРИЛА ГруЈИЈСКО Г

стоји пред Часном трпезом Господњом. Иако сам и сам живео

као незнабожац, усудио сам се да судим човеку у светом чину!
Господ ми је показао ко је био недостојан: био сам одвојен од
Њега 35 година! Често у сну видим како узносим Свете Дарове,
али вероватно ћу умрети у овом положају, не одслуживши више
ниједну Литургију!’
Док је говорио, очи су му се
пуниле сузама. Тада је поновио
Јовове речи, које је овај изрекао
када је открио да му ништа није
остало на овом свету: Господ да-
де, Господузе, некаје блаГословено
име Господње (Јов 1,21).”
- „Где је он сада?”
+

- „Сада се манастири отвара-

ЧО ВЕК Б О $ И )И

ју, и он путује да би по црквама

сакупљао новац. Највероватније
да борави у неком манастиру - он
је монах од ране младости! Увек
сам се молио да му Господ подари
Јурод и ви

да служи пре него што умре. Па

ипак, није добро тражити на тај начин. Господ најбоље зна која
стаза води човека ка спасењу, а Његово царство је бесконачна
Литургија, и они који се спасу служиће је заједно с анђелима.”
- „А ко ће се спасти”, упитала је Нано.
- „Онај ко издржи до краја”, одговорио је отац Антоније.
БоГје велики, и не можемо Га познати... Његова мудрост је
неистражива и Његова доброта скривена: кроз све векове Ка-
ин убија Авеља14 и тиме му припрема пут за блажену Вечност.

14 Књижевница је, у изворном тексту, оцу Гаврилу сасвим прикладно

дала име отац Авељ.
 431

Монах Герасим
ОТАЦ ГАВРИЛО И ПОСЛЕДЊИ
грузијски стлрци
А и сви који хоће побожно да живе у
Христу Исусу биће Гоњени. (2. Тим. з, 12)
новембру 1991. указала нам се прилика да лично упозна-
мо оца Гаврила, у Самтавријском манастиру Преображења
Господњег, у историјском граду Мцхети. Док смо се приближа-
вали, видели смо како пали хрпу папира у дворишту. Окренуо
се и благословио, али ни реч није изговорио. Упутили су нас да
узмемо благослов од игуманије,мати Кетеван,и после неколико
минута вратили смо се да видимо хоћемо ли убедити оца Га-
врила да нас прими. Без икакве најаве, примљени смо у његову
скромну келију. Та келија је чудесна сама по себи. Налази се на
месту древне „Куле краља Мириана” и састоји се од кружне одаје,
чији пречник износи око 5 метара: то је истинска „келија”, оиви-
чена циглама, са засвођеном таваницом. Некадашњи отвори за
светло сада су били затворени, што је стварало ону атмосферу
полутаме, типичну за монашке одаје и заједничку и за цркве и
за пећине. Кружни зидови од опеке били су по читавој повр-
шини прекривени иконама разних облика, величина и стилова,
тако да посетиоци нису могли лако да створе утисак о његовом
„омиљеном стилу”у иконографији. Он се намерно потрудио да
се окружи „облаком сведока” (Јев. 12,1). Такав је свет истинског
монаха. Приметио сам ту и неколико фотографија које нису
представљале светитеље, него, очигледно, његове претходнике,
његове духовне претке.
Оца Гаврила смо најпре упитали за његов пастирски рад,
за садашње духовно стање Грузијске Цркве, за Самтавријски
манастир у којем служи као исповедник многобројних монахи-
ња, за савремени монашки живот у Грузији. Овај мудри пастир,
који је готово четрдесет дугих и невеселих година готово сам
корачао стазом Господњом, одговорио нам је са надом, у духу
апостола Јакова: Свакурадост имајте, браћо моја, кад паднете
 432

у различна искушења. Знајући да кушање ваше вере Јради тр-

пљење, а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и
потпуни без икаквоЈ недостатка (Јак. 1,2-4). С радошћује говорио
о променама у земљи које су Цркви допустиле да своје делање
>|<ИВОТ И ПОДВИ}И СВЕТОГ Г д в р и м ГруЈИЈСКОГ

настави шире и отвореније. Рекао нам је да осећа да је духовни

живот у манастирима снажнији и динамичнији него што се ико
могао надати. Духовни оци постају све искуснији. Указао нам је
на поштовање које осећа према садашњим црквеним властима.
Међутим, није нам рекао ништа о самоме себи.
Осетивши његову спремност да нам понуди неку поуку,
запитали смо га за подвижнике чији су се портрети налазили
на зидовима његове келије, указујући посебно на једну велику
даску на којој је отац Гаврило брижљиво распоредио неке од
њих. Један број тих портрета биле су дагеротипије и очигледно
су потицале из совјетског периода. Док је одговарао, саопштио
нам је да неке од њих није ни познавао. Међутим, показујући на
један од портрета, почео је да нам прича о оцу Георгију из Бета-
нијског манастира и о његовом саподвижнику, оцу Јовану. Отац
+

Георгије је био духовни отац оца Гаврила и највероватније да га

ЧОВЕК Б О $ И )И

је он и постригао у монашки чин. Ова два оца били су последњи

у низу грузијских духовних отаца, који потичу још из времена
пре бољшевичке револуције и можда је отац Гаврило њихов је-
дини наследник. Наставио је да нам приповеда дирљиве приче
о животу ове двојице последњих грузијских подвижника и о
Јурод и ви

њиховој мученичкој борби да одрже пламен монашког живо-

та у Грузији током средине XX века. У кланцу испод манастира
постојала је воденица која је многе људе из околине снабдевала
брашном,због чега су власти донекле толерисале њихов боравак
у Бетанији. Као дечак, у периоду преласка из XIX у XX век, отац
Јован је често посећивао Бетанију, у време када је обнављана
порушена црква1. Касније, 1907-1908. године, отишао је на Свету
Гору, замонашио се и остао тамо петнаест година. Када се око
1922. г. вратио у Грузију, настанио се у Бетанијском манастиру.

1 У Бетанијском манастиру сачувана је једна фотографија оца Јована

кад је био дечак.
 433

Са падом грузијског мењшевичког режима и утврђивањем бољ-

шевичких снага, прогони вере почели су да се појачавају. Није
могао да предвиди тешкоће и понижавања вере која су их очеки-
вала. Придружио се оцу Георгију и овде су се заједно подвизава-
ли око четрдесет година. Повремено би дошла група поклоника
из Тбилисија, али осим оца Гаврила нико није разумео њихов
начин живота и нико им се није придружио. Још увек постоје
неке фотографије поклоника из тог времена.
Један трагичан догађај карактеристичан је за монашки жи-
вот тих година. Током тридесетих и четрдесетих година поред
оца Јована и оца Георгија живео је и млади јеромонах Василије,
руско-грузијског порекла. Једнога дана, док се враћао у манастир,
готово до смрти га је претукла група сељака чија су се имања
налазила на путу до манастира. Успео је да некако дође до мана-
стира, али је преминуо услед унутрашњих повреда и оштећења
плућа које је том приликом задобио. Оци су га сахранили са по-
частима, у гробљу које се налази са северне стране цркве. И као
да убиство није било довољан злочин, појавили су се његови
родитељи тражећи ексхумацију. Услед недостатка вере, сматра-
ли су за тешку увреду да њихов син буде сахрањен у манастиру.
Отац Георгије се упокојио на рукама оца Гаврила, године
1956, када ће се и живот самог оца Гаврила заувек променити. На
тај начин, као да се духовна традиција Грузијске Цркве пренела на
оца Гаврила. Отац Јован је поживео до 1961. године. Непосредно
пре смрти примио је велику схиму и том приликом добио је име
свог духовног оца и брата - Георгије. Сахрањени су један поред
другог, источно од саборне цркве Рођења Пресвете Богородице
у Бетанијском манастиру, недалеко од самог руба манастирског
дворишта, иза којег већ почиње кланац. После њихове смрти,
изгледало је да се монаштво у Грузији сасвим угасило2.

2 После седамнаест година напуштености, Бетанија је поново настање-

на 1978. г, када се тамо доселио монах новог поколења, архимандрит Јован, и
од тада се монашки живот у овом манастиру непрекинуто наставио. Архи-
мандриту Јовану се придружио садашњи игуман, прослављени иконописац,
архимандрит Лазар, и њих двојица сакупљају податке о животима својих
претходника.
 434

Смрт двојице отаца догодила се у време кад су Хрушчовљеви

прогони хришћанске вере достигли врхунац. Управо у то време
силно је пострадао и отац Гаврило3. Оцу Гаврилу је до тада већ
било забрањено да служи као свештеник, и то је чињеница која
>|<И В О Т И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ Г д в р и м ГруЈИЈСКОГ

баца јасну светлост на послушничку покорност водећих цркве-

них архијереја совјетским властима, које је отац Гаврило тако
отворено понизио 1. маја 1956. год., али које нису пропустиле да
„казне” или „ућуткају” оца Гаврила. Свети Јован Златоусти је то
вешто исказао говорећи да „човеку нико не може да нашкоди,
уколико он не нашкоди самоме себи”. Упркос званичној цркве-
ној суспензији, верујући су најзад изразили своје поштовање
оцу Гаврилу. Његово трпељиво подношење недаћа учинило је
да задобије љубав и поштовање патријарха и свих верујућих.
Кад смо упознали оца Гаврила, ја још увек нисам био у пот-
пуности свестан његове животне приче, његове личне трагедије
и натчовечанског труда да се побрине за уништене, оскрнављене
и испражњене грузијске цркве. На жалост, нисам био у прилици
да посетим његову кућицу-цркву у Тбилисију, где су побожно
+

сачувани историјски остаци блага Грузијске Цркве. Многи су ми

Бо)|<ији

говорили да то учиним, описујући ту ризницу речима сличним

онима у већ наведеном сведочењу.
Исто тако, нисам знао ни за дуге године његове изопштено-
ЧОВЕК

сти и забране вршења свештеничке службе. Колико овде пристају

речи нашег Господа Исуса Христа, забележене код јеванђели-
)у р о д и в и

сте Луке: Бпажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и
осрамоте, и разјласе име ваше као зло збо1 Сина Човечијега (Лк.
6,22). Ни на памет ми није падало да је таквом човеку могла да
буде забрањена свештеничка служба и због тога нисам у потпу-
ности могао да разумем што их је оправдавао. Степен његовог
изопштења добро је изражен у причи коју смо раније навели.

3 У своју причу „Звани, изабрани и верни” Валерија Алфејева укључи-

ла је и један догађај, који описује како су оца Гаврила, када је долазио у овај
манастир, напале жене из села које се налази на путу до манастира. Гађале
су га камењем и поцепале његову расу и он је из тог разлога престао да тамо
одлази. То би, међутим, могла да буде и алузија на брутално убиство оца Ва-
силија, које се догодило пре много година („Звани, изабрани и верни”, с. 11).
 435

Оно што бих о њему поуздано могао да кажем јесте то да су, у

време мог боравка у Грузији, о њему сви говорили с поштова-
њем, да су се према њему односили готово као према старцу, да је
живео на истакнутом месту у оквиру Самтавријског манастира
који је „најзваничнији” манастир Грузијске патријаршије, да је
носио крст и да је свакога благосиљао. Мало је ако кажемо да је
његова „рехабилитација” закаснила. Када сам о њој обавестио
писца књиге „Позвани, изабрани и верни”, то је за њу предста-
вљало пријатно изненађење.
Током нашег поклоничког путовања, више људи нам је рекло
да оца Гаврила сматрају Христа ради јуродивим. Једна особа, која
је више пута била на поклоњењу по грузијским светим местима,
упитала ме: „У ком смислу би се он могао назвати Христа ради
јуродивим?” Нисам могао то да објасним. Међутим, истинитост
ове тврдње заснива се на чињеници даје отац Гаврило одлучио
да живи тако што неће угађати људима: Кад бих још људима
угађао, не бих био слуга Христов (Галат. 1,10). На неком другом
месту, апостол Павле пише: Лудост Божија мудријаје од људи
(1. Кор. 1,25). У замишљеним сећањима на грузијске духовнике,
које смо већ цитирали, главни лик каже: „Упркос свој његовој
једноставности, нисам срео умнијег или начитанијег човека
од њега”. Христа ради јуродиви је уистину мудар човек, али он
пред људима своју мудрост прикрива лудошћу, или пак маскира
своју мудрост тако што се представља као безуман. У оба ова
смисла, отац Гаврило иде овим путем „јуродивости”. И заиста,
шта би у очима света могло да буде безумније него запалити и
у пепео претворити портрете совјетских моћника, а онда ово
дело крунисати лудошћу проповеди (1. Кор. 1,21)?
Поред постеље оца Гаврила налазио се још један портрет, са
ликом његовог претходника у Самтавријском манастиру, архи-
мандрита Партенија. Отац Гаврило је о њему говорио са великом
љубављу. Он је био духовни отац у Самтавријском манастиру све
до свогупокојења, 1985. године. Како смо обавештени,сахрањен
је на гробљу које се налази северно од цркве. Касније смо оти-
шли тамо и помолили се на његовом гробу. Отац Гаврило нам
је рекао да су само благодарећи животима и молитвама таквих
 436

подвижника обнова и препород Грузијске Цркве уопште били

могући. Завршио је изражавајући своју љубав према садашњем
патријарху Илији Другом, који је у последње време много по-
могао да се догоде такве промене.
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГлврИЛА ГруЈИЈСКОГ

Имали смо још једно, последње питање, али нам се чинило

да ће бити веома дрско од нас ако га поставимо.
„Да ли је истина да сте спалили Лењинов портрет у Тби-
лисију?”
„Да”.
Покушали смо да га убедимо да нам својим речима исприча
шта се догодило и да тиме потврди оно што смо чули4.
„Зашто?”, упитали смо.
Са највећом безазленошћу одговорио нам је отприлике сле-
деће:
„Ја сам пастир и Бог ми је поверио да бринем о свом стаду.
Они су подигли идола и захтевали су од људи да се поклоне
пред идолом. То је праслика антихриста, лик човечији или, боље
речено, лик зверињи, а они су (комунисти) хтели да му укажу
+

част каква доликује само Богу. Нисам могао да допустим да се

ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<И)И

то и даље дешава”.
Отац Гаврило нас је благословио и ми смо отишли, сведо-
чећи да новозаветна црква и у наше време тријумфује.
Уранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдењима, у
постовима, у чистоти, у знању, у дуГотрпљењу, у блаГости, уДуху
Светоме, у љубави нелицемерној. Уречи истине,усили Божијој,
са оружјем праведности десним и левим, у слави и срамоти, у
Јрдњи и похвали, као варалице и истинити. Као незнани и по-
знати, као они којиумиру а ево живимо, као кажњавани, али не
убијани, као жалошћени аувек радосни, као сиромашни а многе
боГатећи, као они који ништа немају, а све поседују (2. Кор.б, 5-10).
Са енглеског превела
Антонина Пантелић

4 Стаљинов портрет није поменут. То је сасвим разумљиво, јер је и сам

Никита Хрушчов од 1956. г. почео да спроводи процес „дестаљинизације”.
Међутим, скрнављење Лењиновог портрета било је у то време незамисливо.
 437

Архимандриш Рафаил (Карелин)

СТДРАЦ ГАВРИЛО - БОЛ
ХРИСТОВЕ Л>УБЛВИ РАДИ
рхимандрит Гавридо (Ургебадзе) је причао: „Како Господ
искушава човека! Док сам туђиновао [као путник поклоник]
дошао сам у Самтаврски манастир и замолио игуманију да ме
пусти на конак. Она одговори: „Код нас мушкарци не коначе.”
Тада сам изашао у двориште и сео код капије. Монахиња је
дошла да затвори капију и повикала: „Шта радиш овде?! Сад
ћемо да пустимо пса да буде одвезан у току ноћи, могао је да
те повреди!” Изашао сам и легао иза капије. И одједном чујем
неко шуштање. Гледам: поред мене је змија. Скочио сам на но-
ге и рекавши: „Овде за мене нема места!” кренуо пешке назад
у Тбилиси.”
Архимандрит Гаврило је причао: „Кад сам стајао на моли-
тви одједном зачух глас: „Иди што пре у Бетанију’ Овај глас
се поновио три пута. Ја оставих молитвено правило, обукох
се, узех штап и торбу и упутих се у Бетанију. Успут сам купио
неколико хлебова. Није било кола која бих могао да зауставим
и кренух пешке. Ишао сам кроз шуму и нека сила ме је пожу-
ривала: „Не заустављај се, иди што пре.”
Већ је било вече кад стигох у манастир. Дочекао ме је схи-
архимандрит Јован, једини монах у манастиру који је остао у
животу. Он је рекао: „Молио сам се, чедо, да дођеш код мене и
да ми прочиташ Канон на исходу душе из тела.” Без обзира на
то што је схиархимандрит Јован дуго боловао ништа није на-
говештавало његову скору смрт: дочекао ме је на ногама, а не у
постељи; изгледао је чак бодрије него кад сам га последњи пут
видео. Ставио сам хлеб на сто. Он га је благословио и рекао:
„Уморан си од пута, поткрепи се.” И сам је преломивши хлеб
узео мало парче: „Ово је моја последња трпеза.” „Бог је милостив,
ради нас ће продужити ваш живот”, рекох. „Ако вас не буде,
неће бити монаштва.” „Није од мене почело и неће се са мном
завршити”, успротиви се отац Јован. „Време ми је да кренем за
 438

својим духовним братом.1 Пренеси да је моја воља да ме сахране

поред њега: заједно смо подносили труд и прогоне. Данас ми је
рекао да ми је утро пут и да ћемо бити заједно.”
Наступило је вече. Схиархимандрит ме је благословио да
>|<ИВОТ И П О Д В И ЈИ СВЕТОГ ГдвриЛА ГРУЈИЈСКОГ

упалим свеће. Дао ми је књигу „Куртхевани”, отворену на месту

на којем се налазио Канон на исходу душе из тела и рекао да га
прочитам. Заплакао сам и почео да молим: „Оче, нека умрем пре
тебе и уместо тебе.” Он одговори: „Не знаш шта говориш и за шта
молиш.” Наставио сам да плачем павши пред његове ноге. Тада је
он устао и изговорио први возглас свечано као епископ за време
богослужења. Нисам могао да не послушам и наставио сам мо-
литву. Прочитао сам Канон на исходу душе из тела до краја. Он
ми је нежно рекао: „Зато сам те звао, чедо. Ти ћеш примити мој
последњи издах и последњи благослов”, и затим је додао: „Седи
поред мене и изговарај молитву по бројаницама.” Обојица смо
ћутке изговарали молитву. Он упита: „Видиш ли колико монаха
стоји у келији? Дошли су по мене.” Схватио сам да су то мона-
си који су живели и који су сахрањени у Бетанији... „Рећи ћу ти
+

нешто о свом виђењу, али је то тајна, ником немој да говориш о

њој.” Испричао ми је о откровењу које је имао и моје срце испуни
Ј у р О Д И В И Ч О В Е К Б О $ И ]И

страх. „Сакриј то у свом срцу”, понови он. Већ су догореле свеће,

заменио сам их другима. Кад сам видео да су бројанице испале
из руку оца Јована, подигох их с пода и ставих на његову руку.
Он рече: „Моли се наглас, ја ћу да слушам.” Гласно сам изговарао
Исусову молитву и одједном отац Јован као да се прену, радост
обасја његово лице. „Мој брат и отац Јован је дошао по мене”,
рече, „а заједно с њим...” и он заћута, а глава му клону на груди.
Прошли су тренуци ћутања. Приђох му. Био се већ упокојио...
Целе ноћи сам се молио. Ујутру су у манастир дошли људи,
као да су сазнали за смрт настојатеља. Саопштили смо патри-
јарху Јефрему о упокојењу великог старца. Лично је служио
на сахрани, плакао је и говорио: „Оче Јоване, кад станеш пред
престо Божји, помоли се за мене!”

1 Говори се о архим. Јовану (Мајсурадзе) који је већ био помињан - насто-

јатељу Бетаније, који се у време које се описује већ био упокојио. - прим. ред.
 439

Неко време сам остао у Бетанији заједно с другим богомољ-

цима и сваког дана сам служио парастос на гробу новопреста-
вљеног старца, тачније, служио сам парастос за два подвижника,
чији се гробови налазе један поред другог као знак да су и после
смрти нераздвојни. Кад је умро отац Јован узео сам његове бро-
јанице и с њима се као с његовим благословом вратио кући.”

Архимандрит Гавридо је говорио: „Када бисмо видели каква

благодат силази на Литургији били бисмо спремни да скупљамо
прашину с пода храма и да њоме умивамо своје лице!”
Шездесетих година отац Гаврило је саградио цркву у свом
дворишту. За то је сазнао чиновник из власти задужен за пи-
тања вере и позвавши једног јерарха на високом положају ре-
као да овај предузме мере и да нареди оцу Гаврилу да тихо, без
буке сруши ову цркву. Очигледно да опуномоћени није желео
скандале и да се о њему прича као о човеку који спаљује цркве.
Јерарх му је предложио да заједно с њим оде код оца Гаврила и
да с њим поразговара.
Дошли су у кућу оца Гаврила која се налазила недалеко од
Варваринске цркве; чиновник за питања вере је остао у дво-
ришту, а јерарх је ушао у храм у којем се отац Гаврило молио.
Рекао је: „Сине мој, Гаврило, како си леп храм подигао својим
рукама! Али, знаш, сад ј е такво време: понекад је боље мудро се
повући него ићи напред. Послушај ме,разгради га; ситуацијаће
се променити и онда ћеш поново саградити ову цркву и ја ћу
доћи да се помолим с тобом. Реци то овом опуномоћеном.”Отац
Гаврило је изашао у двориште и рекао: „Срушићу’
Прошло је неколико дана. Отац Гаврило је разградио пред-
њи зид, померио га за два метра и поново саградио. Рекао је:
„Послушао сам и срушио, а сад је наступило добро време - па
сам саградио.” Оца Гаврила више нису дирали.
Једном је отац Гаврило измазавши се негде мазутом цуп-
као на припрати цркве. Дечурлија се скупи око њега, поче да
тапше и да виче: „Таши-таши.” Због буке из храма изађе све-
штеник и обраћајући се оцу Гаврилу повика: „Будало, знаш ли
шта радиш?” Отац Гаврило одговори: „Нисам ја будала, него
 440

онај ко младима даје монаштво. Тај не зна шта ради.” И кад је

то рекао оде кући.
Једном се отац Гаврило молио у олтару Сионског храма. При-
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Г д в р и м ГруЈИЈСКОГ

шао му је један познати архимандрит који је био ауторитет међу

монасима и поздравио га. Отац Гаврило се загледа у њега и нео-
чекивано рече: „Несрећниче, одмах да си клекао на колена и да се
покајеш за своје грехове!”Увредивши се архимандрит одговори:
„Шта се тебе тичу моји греси? Сам знам кад треба да се кајем!”
Отац Гаврило приђе престолу и повика: „Теби кажем, Бог те је
проклео!” Овакав поступак је зачудио и узнемирио присутне у ол-
тару. Кроз неколико година овај архимандрит је отишао у раскол...
Једном је отац Гаврило на празник 7. новембра спалио огро-
ман Лењинов портрет који је висио на Дому владе. Кад су га на
ислеђивању питали зашто је то учинио - јер, хришћани су ду-
жни да поштују власт - отац Гаврило је одговорио: „Зато што је
на портрету било написано: ’Слава великом Лењину!’ Сва слава
припада Богу, а какву славу може да има мртва глава! Његов
портрет нисам спалио као портрет владара, него као идола!”2
+

Кад су оца Гаврила заточили у тамницу због тога што је спа-

ЧОВЕК Б О $ И )И

лио Лењинов портрет почео је да прича затвореницима о Богу;

а кад би стао на молитву, многи од њих су клечали и молили
се заједно с њим. Чак су и бандити молили да им отац Гаврило
исприча нешто о хришћанској вери и да се помоли за њих.
Кад је поново доспео на слободу отац Гаврило одлучи: „Ако
Јурод и ви

су ме и злочинци слушали, то значи да морам да говорим народу

о Богу.” Узео је иконе, кренуо на главни трг, који се сада зове трг
Слободе, ставио их тамо, извадио књигу и почео гласно да чита
молитве. Причао нам је: „Неки су се заустављали да виде шта
радим, али су, назвавши ме лудаком, пролазили и ишли даље,
други уопште нису обраћали пажњу. Затим је дошла милици-
ја. Моје иконе су разбацали, а кад сам хтео да их подигнем са

2 Причају да је због овог паљења већ било одлучено да се отац Гаврило

стреља. Међутим, локалне власти су очигледно не желећи да му створе славу
мученика, сматрале да је боље да га прогласе лудим. Оца Гаврила су „пре-
гледали” и сместили у болницу. Кад је прошло неко време био је пуштен из
болнице и чак је... добио пензију (за спаљивање портрета „вође”!) - прим.ред.
 441

земље заврнули су ми руке иза леђа; почели су да ме вуку као

преступника иако нисам пружао отпор, сместили су ме у кола
и одвезли у милицију. Тамо су ме претукли и стргли ми крст.
Раније сам мислио: „Због чега Господ шаље муке на земљу?”
А сада сам схватио: камен се разбија чекићем. Многе људе само
несрећа и невоље могу да приведу Богу’’

Једном је архимандрит Ксиропотамског манастира3 у

пратњи још неких људи дошао у Грузију, посетио је манасти-
ре и пожелео да види оца Гаврила. Кад је за то сазнао и кад су
дошли код њега у келију, видели су да је потпуно „пијан”. Отац
архимандрит је тада рекао: „Сад видим да је то прави салос (ју-
родиви): није хтео да прича с нама и није желео да нас увреди
одбијањем.” Помоливши се они изађоше из његове келије.
Једном приликом ноћу у дворишту манастира у којем је
живео отац Гаврило зачуо се страшан крик. То је викао отац
Гаврило гласом који је личио на лављу рику. Затим је узео штап
и почео да удара у лим. Монахиње провирише кроз прозор да
виде о чему се ради. Испоставило се да је грдио најстарију од
њих која је без благослова посекла дрво. Монахиње су затво-
риле прозор и угасиле светло. Отац Гаврило је наставио да иде
по дворишту и да виче да то нису монахиње него дрвосече. Кад
су га ујутру питали зашто је то радио он одговори: „Монахиње
треба смиравати, то је за њих корисно, оне се тада боље кају. Ко
их хвали тај им је први непријатељ.”
Отац Гаврило је причао да су архијереји долазили да се ис-
поведају код њега; то га је смућивало. Тада је почео да им даје
епитимије и они престадоше да се исповедају код њега и нађоше
друге духовнике.
Причала је једна духовна кћи архимандрита Гаврила: „Јед-
ном сам јако пожелела да видим свог духовног оца, иако нисам
имала неких нарочитих питања за њега. Мислим се: „Шта да му
однесем?” а пара имам само двадесет копејки: управо онолико
колико ми треба за пут. Тада одлучих да купим векну хлеба и

3 Манастир Ксиропотам, који се налази на Светој Гори Атон. - прим. ред.

 442

да одем пешке. Кад сам дошла код њега он рече: „Скувао сам
чорбу, а хлеба нисам имао, седи па ћемо заједно да ручамо.” За-
тим ми рече да није хтео да излази из келије и молио се да му
Господ пошаље хлеб.”
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ Глврилд ГРУЈИЈСКОГ

Кад је отац Гаврило умирао рекао је: „После три године

отворићете мој гроб и ја ћу вас дочекати.”
Очевици причају да се на месту на којем је сахрањен архи-
мандрит Гаврило4 догађају исцелења и да многи болесници до-
лазе да узму уље из кандила које гори на његовом гробу. Број
поклоника се толико повећао у току последњих година да једна
од монахиња има послушање на гробу оца Гаврила: налива у
кандило уље и затим га дели богомољцима.
Са руског превела Марина Тодић
+
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО>|<ИЈИ

Маши Параскева која је спужила о. Гаврила

последњих Година њеГовоГ живота

4 Архимандрит Гаврило је сахрањен у Самтавријском Мцхетском жен-

ском манастиру Свете равноапостолне Нине. - прим. ред.
 443

НОВА ЧУДА СВЕТОГ

СГАРЦА ГАВРИАА

ЗАМИРОТОЧИЛА ИКОНА
СВЕТОГ ГАВРИАА
Кијеву, у храму Архангела Михаила у Октобарској Болни-
ци почетком маја 2016.замироточила је икона светог старца
Гаврила Ургебадзеа Јуродивог.
Зашто је баш у овоме тренутку икона овога светога стар-
ца замироточила? Преподобни Гаврило је још за живота био
познат као јуродиви, прозорљив старац и чудотворни исце-
литељ. Упокојио се
1995. године, и већ
2012. канонизован је
у Грузијској Право-
славној Цркви. Од
2014. прославља се и
у Руској Православ-
ној Цркви, 2. новем-
бра. Свети старац Га-
врило је био велики
борац против јере-
си и екуменизма као
надјереси.
Ево штаје свети
старац Гаврило саве-
товао својим духов-
ним чедима: »Сто пута је боље бити блудник него јеретик.
Екуменизам - то је надјерес, а Црква је брод који сигурно
плови по узнемиреном мору, на коме се налазе само право-
славни. Духовника бирај према својој жељи, али када га иза-
береш потчини му се. Уколико он пак проповеда јерес, бежи
од њега као од огња”.
 444

„ОДВЕДИТЕ МЕ НА ГРОБ
СГАРЦА ГАВРИАА!”
О ЧуДЕСНИМ ИСЦЕЛ»ЕН»ИМА
ГруЈИЈСКОГ

ПО МОАИТВАМА СГАрЦА ГАВрИАА

нога чудесна исцељења дешавају се људима који су макар
једном ишли на гроб оца Гаврила (Ургебадзе). Била су та-
Гдврим

ква чуда и са мном, и у мојој породици, и са мојим друговима

и блиским људима. Чудо - то је један тако велики догађај који
сигурно човеку није откривен потпуно.
>|<И В О Т И П О Д В И ЗИ СВЕТОГ

Пре десет година иза левог уха појавила ми се израслина

величине препелициног јајета. Јако сам била забринута, због
великих болова нисам могла да спавам ноћу, било је немогуће
да ставим главу на јастук. Болест се погоршавала такође сваки
пут при промени времена. Нисам могла да изађем на улицу:
питали би ме шта се дешава са мном и све је то било веома
непријатно.
Доктор је рекао да обавезно треба урадити пункцију а затим
+

и операцију. Упозорили су ме да се израслина налази на месту

где су основе за говор и слух и да због тога може да се деси да
ЧОВЕК Б О $ И ) И

последице не буду баш сјајне, то јест - може да се деси да изгу-

бим слух или да престанем да говорим. Решила сам да не радим
ништа. Од такве пресуде доктора није ми било лако.
Моја комшиница Наира Болквадзе, знајући све то, пажљиво
Ју р о д и ви

ми је рекла да постоји чудотворно уље старца Гаврила, од кога се

људи лече. Она ми је објаснила како је потребно користити то
уље, сама ј е долазила и д ва три пута дневно стављала на болесно
место уље из кандила старца Гаврила. Тада о оцу Гаврилу нисам
ништа знала. У року од три месеца израслина ј е сасвим ишчезла.
То је било такво чудо да сви који су видели ту израслину нису
могли да схвате на који начин је она могла да нестане. Ето тако
је у мој живот ушао отац Гаврило. Ишла сам у цркве и хвалила
Господа за све. Сигурно да ни ја сама тада до краја нисам разу-
мела и схватала све оно што се десило.
Кроз неколико година се разболела моја ћерка, Надежда
Меликишвили. Њена болест: леукемија, обољење крви - целу
 445

породицу је оставила у таквом шоку да смо једва преживели то

тешко време. Одвели смо је у Институт за крвна обољења. Резул-
тати анализа су били час добри час лоши. Једног дана ћерка нас
је сама замолила да пођемо на гроб старца Гаврила у Мцхету. Ми
смо се, разуме се, сложили са тим и брзо пошли. Молили смо се
непрестано, мазали је уљем и оставили све у Божијим рукама.
Дошло је до тога да се она - потпуно излечила.
Господ, Пресвета Богородица и старац Гаврило, дали су ми
по други пут моје дете.
Мој муж има друга кога су болели зглобови. Током дутог
низа година он је користио разне лекове али ништа му није по-
магало, никаквог резултата није било. Имао је такве болове да
није могао ни прст да подигне, да савије колена. Предложила
сам му да на оболела места ставља уље са гроба старца Гаври-
ла. Гледао је на мене и смејао се. Видела сам да је у њему остало
сасвим мало вере.
Једног прелепог дана он је дошао до нас у таквом стању да
није могао ни да савије руке, ноге... једва се попео уз степенице
и изговорио: „Молим вас, одведите ме на гроб старца Гаврила”.
Супрут, ја и наше две ћерке смо без речи кренули. На путу сам
са ужасом гледала како човек не може да ухвати волан и ка-
ко једва држи ногу на педали. Молила сам се и одједном ми је
пришла мисао, да је он, наш пријатељ ИНОСЛАВАН, а ми га
водимо на гроб православног старца. Нисам знала шта да ра-
дим, да ли је могуће или погрешно њега водити на гроб старца
Гаврила, али видевши са каквом је вером пошао ућутала сам и у
души изговорила: ако је то грех, нека тај грех на мене иде. Када
смо дошли у Мцхету, у манастир Самтавро, он је једва изашао
из аутомобила. Када смо дошли до гроба није могао да се по-
клони и ми смо му помогли. Он се молио и ми смо се молили
такође за њега код благословеног старца Гаврила. Прошло је
отприлике 15-20 минута и он је устао, исправио се и ми смо у
тишини пошли ка колима. Удивили смо се тој лакоћи са којом
је устао, а када је са обе руке узео волан од радости нико није
могао ни реч да изусти. И тек када смо дошли у Тбилиси он је
схватио шта се десило!
 446

После тога је био излечен и није осећао више ужасне болове.

Ето таква чуда ствара наш старац Гаврило, прослављајући
име Божије а ми, грешни људи, настављамо да грешимо.
На томе се чуда оца Гаврила не завршавају већ се продужују!
>|<ИВО Т И П О Д В И ЗИ СВЕТОГ Га ВРИЛА ГруЈИЈСКОГ

Године 2010. родила ми се унука, Анастасија Зурабашвили.

Детету се, када је имала 4 месеца, иза увета појавила црвена
флека. Показала сам унуку педијатру и почели смо да водимо
рачуна о томе. Флека је почела да мења боје, из јарко црвене
прешла је у бордо да би се затим увеличала и почела да крвари.
Педијатар је дао дијагнозу: хемангиом. Послали су нас на онко-
лошку клинику. Анастасији је било тада 4 месеца. Главни хирург
болнице је рекао да је потребна операција. Питали смо: „Ако
сада не уради операцију, колико још имамо времена?” Доктор
је рекао, неколико месеци и то под условом да хемангиом не
настави да се шири. И наравно, знали смо куда треба да идемо,
са криком за помоћ следећег дана смо дошли у Мцхету на гроб
старца Гаврила. Наше молитве су биле услишене, и кроз неко-
лико месеци хемангиом је сасвим нестао. Доктори су говорили
+

да је са медицинске тачке гледишта то потпуно необјашњиво.

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Б сф Л ЈИ

А ми већ знамо ко је направио чудо!

Господ је заступањем старца Гаврила спасио моју унуку,
која сада има три године. Када смо ишли у Мцхету, она је села
на колена и својим малим ручицама је мазила гроб старца, при-
слањала главу на гроб, крстила се. Када смо је питали шта ради,
рекла нам је да разговара са вољеним оцем Гаврилом. Чак и то
мало створење разуме и осећа каква благодат долази од нашег
вољеног старца Гаврила.
Драга браћо и сестре, са љубављу у Христу вас молим: не
очајавајте, молите Бога, замолите оца Гаврила, и сваком ће бити
дато по вери његовој. Старац Гаврило је увек сејао љубав и из-
ливао љубав на оне који га окружују, снажио људе да пронађу
и прихвате веру и давао им наду.
Марија Мепикишвили
Материјал припремио Константин Цервадзе
Са Грузинској Мариами Горгадзе
СарускоГ Слађана Митровић
 447

Са Ираклием упознао сам се у манастиру Сам-

тавро. Савршено случајно, тај млади човек од 25 Година дошао
је до мене ирекао: „Знате, са мномје старац Гаврило створио
више одједноГ чуда... Чуо самда се припрема зборнику коме ће
бити уврштене и такве приче. Да ли можете да ми кажете
можда коме моЈу да се обратим тим поводом?” Са великом
радошћу сам рекао: „Ја сам преводилац и тај који правируску
верзију књте „Диадема Старца”.” Не дајући ми времена да
завршим реченицу онје, преплављен емоцијама почео да Гово-
ри. Укључио сам диктафон и... слушам оједном од много чуда
старца Гаврила (УрГебадзе). Ту причу и желим да поделим са
вама, драГи читаоци.

тарац Гаврило је у мојој породици учинио многа чуда. Старац

Гаврило још увек није био канонизован, када сам први пут
чуо за њега. Наш први „сусрет” се десио када сам ја, ученик сед-
мог разреда,заједно са друговима посетио манастир Самтавро.
Мене, тада још увек дечака, запањило је све што сам видео на
гробу старца. На првом месту - невероватан број људи који су
долазили и клањали се на гробу. Сасвим несвесно и ја сам такође
пришао гробу и управо ту је почело моје друговање са старцем
Гаврилом. Приклонивши главу гробу, осетио сам огромну бла-
годат. Моје срце се напунило љубављу. Осећао сам унутрашњу
радост и хтео сам да вичем јако-најјаче: „ЈА ВАС СВЕ ВОЛИМ!”
Монахиња Параскева нам је дала уље из кандила са гроба старца
Гаврила и објаснила нам је како се може помазивати њиме. Имао
сам осећај као да сам добио неку огромну силу. Тако је и било!
Прошло је неколико месеци и у наш дом је дошла несрећа.
Мој отац је добио псоријазу. Обишли смо све болнице, но видев-
ши тежак и компликован стадијум болести ни једна болница нас
није примила. Кроз неко време, захваљујући ажурности наших
рођака, мог оца су примили у болницу за кожне и венеричне бо-
лести у Тбилисију. Лечење је ишло споро. Лекари су говорили да
 448

ће бити потребно да про-

ђе минимум четири месе-
ца до пуног излечења. Јед-
ном у току ноћи мој отац
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Г д вр и м ГруЈИЈСКОГ

је имао срчани удар и је-

два су га вратили у живот.
Тада сам се сетио старца и
гроба на коме се дешавају
многа чудесна исцељења.
Потрчао сам кући и узео
уље из кандила са гроба
старца Гаврила и дошао у
болницу. Доктори нико-
га увече нису пуштали у
собу али када сам им обја-
снио о чему се ради допустили су ми да кришом уђем. Пришао
сам оцу, он је спавао. Малим прстом сам га помазао три пута
крстообразно уљем, прочитао „Оче наш” и свим срцем замолио
+

старца за исцељење мог оца. Затим сам ћутке изашао.

ЧОВЕК БО$И)И

УЈУТРУ сам са мајком дошао у болницу. Долазимо до собе

мог оца и са ужасом трчимо ка крику медицинске сестре: „Није
могуће!”Помислили смо,ево - ово је крај! Мама се онесвестила.
Мене је ухватила дрхтавица коју нисам могао да смирим. Ушао
сам у собу и видео свог оца како седи на кревету. Био сам за-
течен. Није имао никакав осип на телу ни на лицу - кожа му је
ју р о д и в и

била као код бебе. Ускоро је у собу ушао и главни доктор - исти
тај који ми је дозволио да посетим оца. Никада нећу заборави-
ти његов израз лица, тог момента када је видео савршено чисту
кожу свог пацијента! Доктор је почео да плаче и да се крсти
говорећи: „Слава Богу... Слава том старцу...” У том тренутку
отац нас је прекинуо и питао о каквом старцу говоримо. Ни-
сам успео ни да почнем да говорим о старцу Гаврилу када је мој
отац сам почео да нам прича о томе да је видео у сну, некаквог
свештеника са седом брадом који је ушао у собу и рекао му:
„Е мој брате... Ти се никада ниси ни причестио ни исповедио,
али имаш верујућег сина и верујућу жену, који су ме позвали.
 449

Не могу да гледам како они плачу. Хајде, ја ћу тебе сада излечити

а ти почни да живиш црквеним животом. Често иди у цркву,
исповедај се и причешћуј. Тако ћемо се дружити. У супротном
случају - ја нећу бити твој друг. Разумеш?” Он је намигнуо оцу,
осенио га крсним знамењем и изашао.
Плакао сам, и сви у соби су плакали! Упркос томе што мој
отац никада није видео старца за живота, опис који је дао за
„свештеника”у потпуности се поклапао са ликом старца Гаврила.

Слава Теби Боже! Слава теби, баћушка Гаврило!

Иракли Го1оладзе
Записао и превео са ГрузијскоЈ Константин Церцвадзе
Са руско1 Слађана Митровић

Свети Глврило ГрузиЈСки:

МОГу ДА ВАС ГОНЕ, ААИ БОГ
КЕ УВЕК БИТИ СА ВАМА!
О животу и кончини старца Гаврила, његовим поукама
и чудима, говори Зураб Георгијевич Варази, лекар-хирург,
председник Оделења за социјална питања Грузијске патри-
јаршије који је био и лични лекар старца Гаврила.
„Ми смо знали да ће он бити убројан међу свете. Оног тре-
нутка када се то десило, помислио сам: обично ми одлазимо
пред иконе светих, молимо им се, тражимо њихов благослов
и заступништво, а нисмо их познавали за време њиховог зе-
маљског живота. Старца Гаврила сам познавао, чак сам му
урадио и једну операцију. Тај лични однос са светим је веома
интересантан.”

а оцем Гаврилом сусретали смо се у саборном храму у

Тбилисију, када би тамо долазио. На његовим грудима
уместо крста висиле су иконе Мајке Божије и светог Николаја.
Некада би он у храму проповедао, понекад гласно говорио о
 450

некој теми, а некада би плакао и молио се. То да се разликује

од осталих одмах смо приметили и плашили смо га се на неки
начин. Када је долазио у храм, сви бисмо прилазили да узме-
ГрУ5ИЈСКОГ

мо благослов. Често би, благосиљајући, стављао руку на главу

говорећи: „Нека те блшослови Господ Христос” и обухватио
би главу руком.
м

Нисам знао где служи, нити где живи. Једном је имао незго-
>|<ИВОТИПОДВИЗИСВЕТО г Га ВРИ

ду, поломио је кук и појавиле су се компликације у виду крва-

рења у желуцу и едем. Здравствено стање било му је лоше. Сви
су говорили да му треба довести лекара, али он није хтео ни да
чује. Један мој рођак видео се са оцем Гаврилом и поменуо му је
мене, рекавши да сам хирург, да радим у Патријаршији, да сам
био на Светој Гори и затим га упитао да ли може да ме доведе.
„Некаје блаЈословено, доведи 1а”, рекао је старац.

тишао сам у Мцхету, ушао у ње-

Ко ни)е захвалан гову малу келију, прекривену
лекару, НЛЈе ни БоГу иконама од пода до плафона (што је
+

на мене оставило дубок утисак, као

ЈурОДИВИ ЧОВЕК Бо>|<И)И

да сам у неком другом свету!) и затражио благослов. Баћушка

ме је благословио и рекао: „Видите, он прво узима блатслов.
Друт доктори с врата питају - Шта Вас мучи? А ја сам мо-
нах, шта би ме могло мучити!? Тако бих им и одговарао - ни-
шта ме не мучи” Видело се да сам му се допао. Преглед је пока-
зао да је потребно извадити вишак течности, урадити анализе
крви и трансфузију, па смо почели са лечењем.
Обично сам га посећивао свакодневно. Једанпут сам, када
сам хтео да направим рез како бих испумпао течност из стомака,
док сам дезинфиковао руке читао молитву (како сам и нави-
као да радим пред операцију). Старац Гаврило ме је погледао и
рекао:„Ги нешто мрмљаш?”„Молитву”, одговорио сам. Питао
ме је какву молитву изговарам, а ја сам му рекао да говорим
молитву Оче наш. Тражио је од мене да је изговорим наглас.
То сам и учинио. Тражио је да изговорим и БоГородице Дјево.
И то сам урадио. Онда је тражио Псалм 90. Прочитао сам и то.
„Е сада почни!” благословио је старац.
 451

Када сам завршио, старац је рекао да сам учинио Божије

дело. Рекао је мати Параскеви да ми плати. Казао сам да не мо-
гу да узмем новац од њега, а и свакако радим у Патријаршији,
бесплатно лечим свештенослужитеље.„Ко није захвалан лекару,
није ни Бо1у”, рекао је старац. Нашао сам се у незахвалном по-
ложају. Помиловао ме је по глави и рекао: „Драт докторе,рука
лекара врши дело Божије”.

а себи сам искусио прозорљи-

вост оца Гаврила. Једнога јутра
добио сам неко гушење и болове у
пределу срца. Када је бол прошао,
кренуо сам код старца. Погледао ме је и рекао: „Сви се ви боји-
те смрти! Смрт - то је ништа, то је само матовење, прела-
заку вечни живот. Човек неуспе ни да затвори очи, а већ му се
отварају духовне очи и види своје тело и мисли - зашто бих и
био у телу, такоје добро без њеГа!”
Одговорио сам му: „Видео сам толико смрти у свом живо-
ту> да уопште немам страх од тот”. Насмејао се и рекао ми:
,Л знашли да сиједном ногом већ тамо?”3адрхтао сам:„Ви сте
нешто приметили?”„Ето видиш”, насмешио се старац,„ти си
се уплашио. Човек, који учини добро, тимје за корак ближи
Господу, а онај који чинизло, иде коракуназад. ЦелоГ живота
ми се пењемо и спуштамо. Живите на начин који би васувек
приближавао БоГу”.

век сам мислио да отац Гаврило

има неко духовно образовање,
био је тако мудар. Но он није завр-
шио ни пет разреда - како је могао
толико да зна!? Једном је лежао и разговарао са нама и ми смо
били веома срећни због тога што причамо са њим. Одједном Је
заћутао, устао и подигао руке према икони Спаситеља и лице
му се променило. Чинило ми се да није присутан.
Упитао сам матушку шта се дешава са њим, а она ми је ре-
кла да ћутим. Старац је тако стајао неких петнаестак минута,
 452

гледао у икону, а затим се прекрстио и рекао: „Господ долази!

Цела васиона дрхти пред Њим. Ближи се крај ово1 матери-
јалноГ света. Људи мисле да су то приче за малу децу и да ће
>|<ИВОТ И ПОДВИЈИ СВЕТОГ ГлврИЛА ГруЈИ ЈС КО Г

овај свет трајати вечно. Не, ускоро ће овоме доћи крај! И ви

ћете бити сведоци то1аГ
Питали смо се шта ли је то видео старац, а он је наставио:
„Најважније је испуњавати Божије заповести. Волите једни
дру!е, волите ближње! А ја ћу вашу њубав принети БоГу”.

еколико дана пре смрти старца

Чудо Гаврила, решио сам да узмем крв
на анализу. Када сам му то рекао, пи-
тао ме је за шта ми то треба. Објаснио сам му да треба да про-
верим хемоглобин и урадим ј ош неке анализе. Он ј е одговорио:
„Не, то није потребно. Мене не занима тај ваш хемоглобинГ
Узео сам га за руку и рекао да ће ме Бог казнити уколико му се
нешто деси. Тражио сам да то урадим. „Ако ће Бог да те казни
збоГ тога, ево,узми колико хоћеш!”,рекао је старац. Узео сам крв
+

и нисам ни слутио да ће се десити чудо.

Ч О В Е К БО>|<И)И

Обично за налаз узимамо око 10 мл крви. Мој колега јеузео

узорак и однео у Тбилиси. Међутим, бочица му је испала, отворила
се и крв се просула, а унутра је остало око 2 мл крви. У лабора-
торији су ме уверили како је то довољно и узели крв на анализу.
Следећег дана отац је имао проблема са брухом, и ја сам
Ју р о ди ви

покушао то да средим, али се опет вратило. Убеђивали смо га да

се оперише. Одбио је рекавши: „Са дванаест Година сам кренуо
Твојим путем, Господе, уморан сам! Узми моју Грешну душу, не
могу више\” Рекао сам да ћу све што је потребно донети у келију
и да ћу га ту оперисати. Он се захвалио и рекао да то не жели.
Отишао сам са суморним мислима: еутаназија је велики грех,
али када не помогнеш човеку и то је такође „еутаназија”.
На повратку сам дошао код патријарха Илије. О свему ме
је подробно испитао и благословио да не радимо ништа, а што
је и сама старчева жеља, јер ако се деси да не преживи, то неће
бити моја кривица, него Божија воља, а и сам старац је рекао
да је уморан.
 453

Ускоро су ми јавили да
је старац Гаврило у тешком
стању. Када сам стигао, ста-
рац је лежао и посматрао
икону светог Николаја Чу-
дотворца,не скидајући по-
глед са ње. Питао сам га да
ли га је нешто узнемирило.
Није ми ништа одговорио.
Увече је дошао владика Да-
нило и прочитао молитву
за исход душе. Када је завр-
шио молитву, отац Гаврило
се насмешио, тело му је за-
дрхтало и срце је престало
да куца. Отишао је.
Неколико година касније позвао ме је колега и рекао да су
нешто сређивали у лабораторији и да је пронашао бочицу у којој
је била крв старца Гаврила,узета четири године раније. Рекао ми
је: „Знаш, та крв... та крвје као свежаГЖелео сам то да видим.
Заиста, крв ј е изгледала свеже, није се згрушала, скорила, није
се разложила. Узео сам једну кап у шприц, направио размаз и
однео у лабораторију. Анализа је показала да је све нормално!
Када смо им рекли да крв стоји у бочици четири године
нису нам поверовали. Ни сами нисмо знали на шта смо наи-
шли. Однели смо узорак начелници катедре за патологију. Она
је погледала и рекла да никад у животу није тако нешто видела.
Предложила је да дамо анонимно узорак на Институт за тран-
сфузију крви, да видимо шта ће они да кажу. И отуда је стигао
исти одговор - све је нормално, само незнатно смањена вели-
чина крвних зрнаца.
Отишао сам код патријарха и рекао му шта се догодило
са крвљу старца Гаврила. Патријарх није хтео да жури. Рекао
је да се још мало сачека са налазима: „Бог ће знати штаје то.
Немојте да баците ту крв, ставите јеу земпу Гдеје сахрањен
старац Гаврило”. Тако смо и урадили. Закопали смо бочицу у
 454

гроб старца Гаврила. Тамо су се већ дешавала чуда и људи су

долазили из свих крајева Грузије односећи са собом свето уље
из кандила и земљу са старчевог гроба.
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Г дври м ГруЈИЈСКОГ

а чудесна исцељења, која су се

Знали смодаће дешавала после старчевог упо-
биши свешишељ којења, показала су да он није био
обичан монах. Ми смо знали, били
смо сигурни, да ће бити канонизован. Када се то догодило, пре-
плавиле су ме емоције.
Осећам у сваком тренутку да је он уз мене. Кад ми се деси
нека несрећа, одмах призивам његову помоћ и заступништво.
Тако се једном десило да ми се аутомобил покварио далеко од
насеља и нисам знао како да стигнем кући. Погледам - на седи-
шту календар са ликом старца и он ми се осмехује. Помолио сам
се:„Оче Гаврило, помози\” Одједном се однекуд појавио аутомо-
бил и из њега је изашао човек. „Помоћи ћу Вам”, рекао ми је и
дошлепао ме до куће.
+ЧОВЕК Б О $ И )И

О томе како је тац Гаврило је некако увек био

старац Гаврило уз нас. Мој отац је у 89. години
исцелио мо! оца добио завезана црева и доспео у ве-
ома тешко стање. Без обзира на го-
дине, усудили смо се да урадимо операцију, али се иста ствар
Ју р о д и ви

поновила после седам дана. Одлучио сам да га нећу поново опе-

рисати, како се не би мучио. Сетио сам се да имам мало уља из
кандила са гроба оца Гаврила. Узео сам то уље и њиме премазао
стомак свог оца изговарајући молитву: „Оче Гаврило! Ја сам по-
могао теби, а ти помози моме оцу!” Изашао сам из собе, а кроз
10-15 минута отац ме је позвао и рекао: „Види, завој мије сав
натопљен”. Када сам га прегледао установио сам да је све у ре-
ду и да операција више није ни потребна.
Позвао сам професора и рекао му да се исцељење десило
након што сам оца помазао уљем. Питао ме је каквим сам га
уљем помазао и ја сам му објаснио. „Каква Глупосг”, рекао је.
„То није Глупост, тоје чудотворно уље”, рекао сам. Питао ме је
 455

од чега је направљено. Одговорио сам да је то обично уље, али

је постало чудотворно Божијом силом и да се то чудо десило
особи која ми је блиска.

тац Гаврило нам је причао како

је постао познат у Грузији када
је 1965. године, у време гоњења од
стране комуниста, спалио Лењинов
портрет. Спалио га је изговарајући: „Господе Исусе Христе,
идем к Теби\”
„Одвели су ме у полицију, одузели ми иконе. Хтео сам да се
помолим и видим метлуууГлу. Изломим штап од метле, напра-
вим крст, ставим ГаууГао и почнемда семолим. Кадје чувар то
видео ушао је и однео ми крст. Нањутио сам се, раширио сам
руке и рекао - Ја сам крст! Рекао мије да сам луд.
Послали су ме у психијатријску болницу. Дошли су да ме
ошишају и обрију. Рекао сам им да сам монах. „Ти си народни не-
пријатељ”, рекли су ми иједан од њихје кренуо ка мени. У том
моменту помолио сам се„Мајчице БоГородице, какоје вопа Твоја
нека тако буде!”Одједномсечовекуукочиларука.ДруГијеузеома-
шиницу ирекаода ћеме он ошишати. НаГнуо се камени иукочио
сеу том положају. Тако самја ипакостао необријан и неошишан!”
Занимљиво је да је на старчевом картону био уписан број
666 (видео сам га својим очима!). Ускоро су га пустили, како је
и сам предвидео,говорећи: „Кроз седам дана и седам сати,доћи
ће арханђели Михаило и Гаврило и ослободити ме”. Баћушка је
често потом говорио: „Господ васникада нећеоставити!Мо1у
да вас 1оне, али ће Богувек бити са вама!”

едном сам упитао оца Гаврила: „Оче,

ето, Ви се молите за оне на власти.
Али акоја не волим председника, моја
ће молитва бити неискрена?'
Осмехнуо се:„Којеушвојој кући најмањи и највољенијиГРе-
као сам да је то мој син, Николај.„Молиш ли се за њеГа?” питао је.
Рекао сам да се молим. Питао је да ли се молим и за родитеље,
 456

за суседе, за све добре људе. Од-

говорио сам потврдно.„Како те
није срамота! За све се молиш,
>|<ИВОТ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ Гдврилд ГруЈИЈСКОГ

а нећеш за председника! Увек ће

искрена бити молитва, ако она
Гласи: Боже испуни његово срце
добротом, а ум мудрошћу! Моли
се том молитвом и имаћетедо-
броГ председника. Сви вижелите
да вам заступница буде света
царица Тамара, а заштитник
свети Николај. Неће моћи - ка-
кве смо птице, такав намје ка-
вез. Искрено се молите Богу и
Он ће вам дати само најбољеГ
Такав је био наш свети старац.

О стлрцу Тлврилу
+
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БО$И)И

Митрополит Сергије (Грузија): Свата небројена чуда након

његовог упокојења говоре о његовој великој светости.
Архиепископ Тадеј (Грузија): Отац Гаврило је био чудо-
творац од Бога послат овом ужасном свету лишеном љубави.
Архимандрит Тимотеј, игуман манастира Светог Духа,
Оропос, Грчка: Срећни смо да и у ова последња времена, по-
стоје свети оци који су спремни да непоколебиво служе народу.
Канонизација старца Гаврила је велика ствар.
Игуман Филарет, црква Св. Јована Богослова, Тбили-
си: Отац Гаврило је изузетан монах, чудотворац, неустрашиви
исповедник Истине.
Игуман Јелисеј (Грузија): Двадесети векније дао већег стар-
ца од архимандрита Гаврила.
Архимандрит Јефрем, Русија: Отац Гаврило је за своју на-
цију био пророк са посебном мисијом датом му од Бога. Пре-
ко њега, многе духовне тајне последњих времена откривене су
народу Грузије.
 457

НЕРУКОТВОРЕНИ ЛИК
манастиру Самтавро у
Грузији, начудесан начин,
појавио се дик преподобног
Гаврила Ургебадзеа. Његова
светост патријарх Илија II
потврдио је да је реч о чуду
Божијем. У манастиру Све-
те Нине, у месту Мцхета, на
чудесан начин појавио се лик
светог Гаврила Ургебадзеа.
Лик се појавио на месту
где су после обретења једно
време почивале његове свете
мошти.
Саопштено је да је то ме-
сто посетио Његова светост патријарх Илија II и казао да је то
велико чудо и да он чак тамо види и натписе.
Архимандрит Гаврило Ургебадзе уснуо је у Господу 2. но-
вембра 1995. године, а канонизован је 20. децембра 2012. године.
Безбројна исцељења су се десила на његовом гробу, где долазе
верни са свих страна молећи његову помоћ и заступништво.
 458

МОАИТВА СТАРЦА ГАВрИАА

осподе, молим Ти се, с

небеса услиши нас, по-
ивотиподвијисветог Гаврим Грујијског

гледај на нас, даруј нам ми-

лост Своју, у миру отпусти
нас, да бисмо ходили путем
Твојим и творили запове-
сти Твоје и одрицали се
од зла. Научи нас, Господе,
да се молимо пред Тобом
и испуњавамо Твој све-
ти закон, да би срце наше
остало предано Теби и да
сви поживимо по светом
закону Твоме.
^

ТрОПАр
+
ЈурОДИВИ ЧОВЕК БсфЛЈИ

нако како је Христос Цар сакрио Божанство Своје, обу-

кавши га у човештво, и тиме невидивом за нас учинио
неизрециву славу Своју, тако си и ти јуродством сакрио славу
своју, и знамењем исповедништва јавио се као пастир душама
људским, оче преподобни Гаврило, моли Христа Бога да по-
милује душе наше.

Кондак
едостижна је милост Онога Чије створење благодаћу обо-
жено сви гледамо, јер ти си, преподобни оче, лик Творца
у себи утврдио, уздигавши природу своју до богосличности,
зато те славимо, оче Гаврило, похвале достојни, који си на
земљи био глас правде и голуб чистоте, живећи у чудесном
смирењу, свирајући лиру мудрости и гајде љубави. Сада се
на небесима молитвено стараш да се спасемо, заступниче
благодати Божје.
 459

Реч уредника о библиотеци „Образ светачки“

Библиотека Образ светачки дошла је, милошћу Божјом, после дуже паузе, до свог
новог почетка.
Први почетак је био у топлом гнезду духовном Православне мисионарске школе при
храму Светог Александра Невског у Београду, са благословом протојереја ставрофора ха-
џи Љубодрага Петровића и протојереја Ваје Јовића, који су, као вредни пастири словесног
стада, знали колико је духовна књига насушна потреба наших дана, и колико је истинита
реч Светог Игњатија Брјанчанинова да ће, у „потон»а времена", читање светоотачких дела
и трпљење невоља бити важна средства за спасење у свету у коме „средиште више не држи
и / соко не чује више соколара" (Виљем Батлер Јејтс). Прва књига Образа светачког била
је Свети Јован ШанТајски - чудотворац последњих времена, око чијег изласка се постарао
прерано отишавши Небојша М. Крстић. Заиста, благослов Светог Јована Шангајског, који
је био, како би рекао отац Јустин, „старе вере ново оправдање", пратио је Библиотеку, као
што је својевремено пратио и издаваштво Братства Светог Германа Аљаског, на чијем челу
је стајао духовни син Светог Јована, отац Серафим Роуз.
Библиотека је, од самог почетка, наишла и на разумевање блаженопочившег епископа
будимског Данила, учитеља многих младих душа христочежњивих Срба. Много нас је пу-
та охрабрио кад смо посустајали и подстицао нас да наставимо ка Светлости Тихој Свете
Славе Бесмртнога Оца Небескога, ка Господу нашем, Богу и Човеку.
Око Библиотеке се одмах окупила заједница преводилаца, приређивача, техничких и
ликовних мајстора, који су својим трудом и пожртвовањем показали да је православна Ср-
бија вечна док су јој деца верна. Неуморни у раду,увиђавни и виспрени.пуни хришћанске
љубави и праштања, сарадници Образа светачког ишли су путем инока Исаије и друтих
вредних преводилаца србског Средњег века. Било је, каткад, и малих неспоразума, као и
увек кад људи сарађују и кад су живи. Али, преко тога се прелазило и ишло се даље - знали
смо да нам, ако не опростимо, неће бити ни опроштено. Многе непроспаване ноћи сарад-
ника Образа светачког, труд да књиге што пре угледају светлост дана, да се појаве и загреју
срца читалаца, чине ову Библиотеку маленом просфором принетом Ономе Који нам је све
даровао, и без Кога бисмо били скитнице у беспућу савременог Вавилона. Верујемо да су
читаоци, макар мало и каткад, то могли да осете. Ове књиге никад нису „отаљаване": у њих
се улагао живот, овакав какав је, грешан и мали, али живот који нам је подарио Живи Бог.
Библиотека Образ светачки је увек хтела да буде светопредањска; а Предање је живо, од
апостолског до нашег доба. Трудили смо се да до србског читалаштва донесемо и Св. Јована
Златоуста, авву Исака Сиријског, Св. Симеона Новог Богослова и Св. Григорија Паламу; али и
Св. Серафима Саровског, Јована Кронштатског, Макарија Оптинског. Пажњу смо посветили
и неопатристичкој теологији (Флоровски, Шмеман), али и практичној апологетици (Право-
славље о Њу Ејџу, астрологији, магији). Старали смо се даупознамо Србе са руском,грчком,
румунском, грузијском духовношћу, али и са србским монаштвом XX века. Бавили смо се и
знацима последњих времена, али и нудили трезвеноумне савете за избављењеу те дане (ста-
рац Пајсије Светогорац нам је, у том смислу, увек био најдражи саветодавац). И чуда Божја
су нам била драга, али смо највише славили Чудо над чудима - Свето Причешће, које никад
нисмо раздвајали од покајне припреме за примање Светиње. Штампали смо акатисте Господу,
Мајци Божјој и Светима; зборнике о браку, породици и васпитању деце; о монаштву, старче-
ству и прелести, о исповести. Све православно нам је било драго, и остало нам је драго - и
оно древно (Старечник и Евергетинос), и ово данашње (Влахос, Карелин); јер је од истог Духа.
До прекида издавања књига у библиотеци дошло је због материјалне ситуације и ду-
ховних околности доба у коме смо се обрели (издавање великих књига је било све скупл>е
и теже, и заиста је чудо да смо опстајали, с обзиром на најминималнију разлику између
460
произподнс цспс књигс и њснс ценс у продаји; до приложпика пијс било лако доћи; а било
јс и извссних поглсда искоса па ово што радимо).
Наравно, по потрсбн читалаца, прештампавали смо старе књиге. Међутим, Гбспод је бла
гословио да сс укаже нова могућност за паставак издавачке делатности. Иако оиа иеће и ие
можс бити оног обима какав је имала у претходном периоду, ипак је користимо да креиемо
поново, на славу Божју и душевну корист читалаца.
Почињали смо слављењсм Бога и то понављамо:
Слава Богу у Тројпци, Творцу, Спаситељу и Утешитељу нашем, Који је био наш
Поспешитељ!
Хвала и свима који су нам, било кад, било чиме и било где, помогли на овом саборном
делу плетења душекорисне бројанице од стотину књига Богу принетих. Нека опросте они
које не поменусмо, а ми се, између осталих, молитвено сећамо и:
протојереја Ваје Јовића, који духовно руководи наш рад и помаже нам својим саветима
и очинском бригом;
братства србске царске Лавре Хиландара на Светој Гори, чији је игуман архимандрит
Методије увек имао разумевања за наше подухвате и без чије би помоћи ова Библиотека
престала са радом још давних дана;
архимандрита Дионисија, мудрога старца и духовника на трагу Светог владике Нико-
лаја. и свештене и љубвеобилне његове обитељи манастира Липовца,
као и отаца Стефана и Герасима из манастира Велике Ремете, који су, будући христо-
љубиви, свагда били и књигољубиви.
Има благодарности које се не могу преточити у речи а да то не буде мањкаво - једна
од таквих припада игуманији манастира Раковица, у коме почивају тела двојице србских
патријараха, Димитрија и Павла, мати Евгенији, вишедеценијској подвижници која се увек
радује духовној књизи.
Благодаримо и молитвено се сећамо и:
острошких чувара ћивота светог Василија Острошког, слава му и милост, блаженопо-
чившег архимандрита Лазара и епископа диоклијског Господина Јована (садашњег нишког)
са братством свете острошке обитељи;
издавачке установе Митрополије црногорско-приморске и њеног директора протојереја
Радомира Никчевића, као и својевременог уредника г. Матеја Арсенијевића;
јеромонаха Симеона из манастира Рукумије;
јеромонаха Јована Јеленкова;
издавачке установе БЕСЕДЕ епархије Бачке и њених ревносних и вредних сарадника;
Издавачког фонда СПЦ, посебно свештеника Р. Зеленовића и сестара у Христу Анете и Миле;
свештеника Крстана Кнежевића и Драга Вујића из Беча и њихових добрих парохијана;
косовско-метохијских монаха, чувара Лазаревог завета;
архимандрита Гаврила из манастира Рождества Пресвете Богородице у Индијани САД,
сада у манастиру Свете Петке у Беркасову;
оца Златибора, мајке Верице и брата Саше Србуљ, који су нам помогли у најтежим
тренуцима;
браће у Христу Матеје Кежмана, Дејана Томашевића и Горана Гавранчића и њихових
ближњих, који су својим прилозима, добротом и разумевањем омогућили да библиотека
Образ светачки испуни своје циљеве;
Синише Трбовића, који нас Је редовно снабдевао упутном литературом;
Антоиине Пантелић, која је од почетка с нама;
Марине Тодић, несебичне хришћанке спремне и да на -20° у Москви тражн књиге које
су нам потребне;
 461

ђакона Милорада Милосављевића, без чијег великог труда и чудесног умећа књиге не
би никад биле тако лепе као што су;
Александра Јовичића, драгоценог сарадника у обликовању књига Библиотеке;
Мире Бришевић, која је укуцала на хиљаде страна потребних текстова;
брата Миљана Стаматовића, сестре Вере Остојић и њене кћерке Анђеле, као и сестре
Љиљане Рашковић и њених кћери, који су показали шта значи бити веран хришћански
пријатељ;
брата Драгана Балтовског који нам је свагда помагао својом љубављу према нашој
књизи, за коју је налазио места и у свом срцу и у свом простору;
брата Владана Тотића, увек спремног у својој широкогрудој доброти да жртвује своје
време за превоз наших издања која се шаљу широм наших богожедних крајева;
наших драгих издавача, који нас никад нису издали, и који су, под именом Артпринт ме-
диа, добротворни, стрпљиви, прељубазни и трајно драгоцени - Владислава Костића, његових
најближих сарадника Ивана Живковића и Тање Греч, као и свих трудбеника ове штампарије;
Милана Ристивојевића, који је увек имао времена за све;
као и преводилаца и сарадника Библиотеке, који су Богу и роду србском из разних
језика у наш језик доносили прегршти духовног злата којим се небо купује: Ладе Акад,
др Ксеније Кончаревић, Младена Станковића, Мирослава Голубовића, Арсенија Бугар-
ског, Зорана Буљугића, Јелене Петровић, Наталије Павловић, Биљане Вићентић, Милана
Радовановића, Јелене Фемић-Касапис, Весне Петковић, Владимира Стефановића, Горана
Вељковића, свештеника Срђана Јаблановића, Милана Пурковића, Љиљане Давидовић, За-
харине Ковачевић, Миодрага Париповића, као и Александра Илчића.
А највећи доказ да је Аустралија простором далеко, а љубављу у Христу близу је наш
брат Милорад Бојић, који нам је много пута помогао кад је било прешно, и који је својим
православним књигољубљем показао и доказао шта значи ићи путем који пропутише
наши часни преци.
Такође, бескрајно смо благодарни и свима онима који су нас литургијски и у личним
молитвама помињали, молећи се да Господ благослови наш рад;
Владимиру Димитријевићу, који је бдио, бринуо и предавао себе за Библиотеку.
Молитвено помињемо и наше предраге отишавше пред лице Божје: патријарха србског
Господина Павла, под чијим благодатним омофором се налазила Митрополија београдско-
карловачка, у којој је наша Библиотека утледала светлост дана;
протојереја - ставрофора хаџи Љубодрага Петровића, који нас је свагда благосиљао
да радимо на њиви Господњој;
блаженопочившег архимандрита Луку, чувара ћивота светог Петра Цетињског, а касније
старешину манастира Дајбабе.
Велики нам је спомен оставио брат Драган Селаковић, хришћанска људина која је
толикој браћи својој помогла да нађу Христа, наш сатрудник на њиви Божјој коме много
дугујемо, и коме ћемо се свагда са љубављу одуживати.
Хвала, увек и свагда, нашим читаоцима!
Нека нам опросте грешке у преводу, грешке у штампи, грешке у избору текстова, и нека
се не саблазне о нас, грешне и смртне, него нека се моле да нам Господ опрости!
Хвала нашим породицама, које су нас увек помагале и разумеле нас! Никада им се не-
ћемо моћи одужити за трпљење, пажњу и љубав!
Господе, опрости нам грехе и грешке, и нека ова Библиотека буде на славу Твоју, а на
корист наших ближњих, не на суд или на осуду!
У дане распећа Србије и Србства, заблистај нам васкрсењем Својим!
Нека буде с благословом Божјим обновљена библиотека
Образ светачки, а Богу нашем слава у векове!
 САДР>КА)

СМЕТЛИШТЕ И СВЕТЛОСТ СВЕТА

(О ПОДВИГу ЈУРОДСТВА ХрИСТА рАДи) .. 5

МААХА^ ЏИНОРИЈА
СВЕТИ ГАВРИЛО ХРИСТА РАДИ
ЈУРОДИВИ И ИСПОВЕДНИК (1929-1995)
Увод................................................................................................................... 33
Предговор........................................................................................................34

СВЕТИ ГАВРИЛО ЈУРОДИВ ХРИСТА

РАДИ И ИСПОВЕДНИК ХрИСТОВ
Први део: >|<ИВОТ
Детињство..................................... 37
Мдадост......................................... 46
Рукоположење.............................. 51
Поред свог светог старца......... 56
Служећи Богу
по опустошеним
манастирима................................ 60
У затворима и душевним
болницама (1965-1966).............. 62
У Сионској саборној
цркви (1966-1971)....................... 70
У Самтавријском
манастиру (1971-1995)............... 75
У Мириановој кули....................77

Други део:
1ДРТИЦЕ ИЗ ЊЕГОВОГ >|<ИВОТА - СВЕДОЧЕЊА
Јуродив Христа ради................... 79 Сећања Нане Мерквиладзе.... 134
У његовој келији.......................... 86 Сећања Кетеване Бекаури....... 139
Благодатни дар пророштва..... 95 Сећања верујућих
Благодатни дар и свештених лица....................... 149
прозорљивости........................... 106 ПОСЛЕДЊИ
Исцелитељски ДАНИ ЊЕГОВОГ
благодатни дар............................ 125 ОВОЗЕМАЉСКОГ ЖИВОТА.. 163
Сећања ИИСЈДс!
<>С11<1г1>с1 књигеС —-
писна КМ>И1 УПОКОЈЕЊЕ................................167
Малхаза Џинорије..................... 127 Завештање................................... 172
Сећања мати Параскеве.............131 Чудесна знамења након
његовог упокојења.................... 173
 Трики део: УЧЕН>Е
Спасење душе........................... 182 Вера............................................. 241
Љубав......................................... 186 Искушења................................... 242
Доброта..................................... 192 Гордост........................................ 244
Ближњи..................................... 194 Дрскост....................................... 247
Творевина................................. 198 Безбоштво.................................. 248
МОЛИТВА................................. 200 Осуђивање..................................250
Промисао Божији.................... 207 Расипништво............................. 253
Света Тајна крштења............... 208 Претеривање..............................254
Света Тајна јелеосвећења....... 210 Лицемерје................................... 256
Света Тајна исповести............. 210 Лаж.............................................. 256
Света Тајна божаствене Самоубиство............................. 257
Евхаристије...............................213 Пакао........................................... 258
Распињање Господње.............. 213 демонске силе............................ 258
Света Тројица........................... 214 Враџбине.....................................260
Свети Дух..................................215 Телевизија................................... 263
Богородица............................... 215 Снови.......................................... 264
ЈосифиЈаков............................ 217 Папа............................................. 265
Благодатни дарови.................. 217 Јевреји..........................................265
Смирење................................... 217 Јеретици и иноверници...........266
Покајање................................... 219 Ванземаљска бића..................... 270
Послушност............................. 222 Крст Господњи........................... 271
Трпљење................................... 224 Крсни знак.................................. 272
П°ст........................................... 225 Иконе........................................... 273
Уздржање.................................. 228 Отаџбина.................................... 275
Породица.................................. 230 Поштовање према
Монах или ожењен?................ 233 личности патријарха................. 281
Монаштво................................. 235 Отац Николај............................. 283
Свештеници............................. 238 Последњи дани...........................289
Вредност .................................. 240 Душа и дух.................................. 294
заветовања............................... 240 Душа после смрти...................... 295
 Чнтврти Део: ОДЛОМ1ДИ 143 ГРУЗИЈСКИХ
ИЗДАЊА О СВЕТОМ ГАВрИАу
Валерија Алфејева
ИсПОВЕДНИК Христов у ГруЗИЈИ (одломци).................. 296
ИНТЕРВЈУ СА ОЦЕМ ГЕОрТИЈЕМ БДСИААДЗЕ.................................... 302

Неколико речи о светој равноапостолној Нини................................. 308

СТАРАЦ ГАВРИАО, ДУХОВНИК,

ИСПОВЕДНИК ВЕРЕ И РУШИТЕЉ ИДОАА
СеКАНјА НА ГРУЗИЈСКОГ ПОДВИ>|<НИКА ОЦА ГАВРИАА
Предговор преводиоца на руски.............................................................313
Кратак животопис јуродивог Божијег човека
старца Гаврила грузијског........................................................................ 315

СЕКАНтА НА СТАРЦА ГАВрИАА............................327

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СТАРЦА ГАВРИАА
О Богу.......................................... 403
О љубави..................................... 403
О добрим делима и
намерама.................................... 404
О монасима................................ 405
О последњим временима....... 406
О Божјем Промислу и
судбини....................................... 408
О духу, души и телу................ 408
О смирењу и покајању............
О спасењу..................................409
О греховима............................. 409
О греху осуђивања...................410
О Грузији...................................411
О вери........................................ 411
О молитви................................. 412
О разуму.................................... 413
~
О светињама............................. 413
п
Разно.......................................... 413

Валерија Алфејева
ПРАВОСААВНА ГРУЗИЈА:
„УМИРЕМО, А ЕВО, $ИВИ СМО!”
- ПрИЧА О ИСПОВЕДНИКУ ХрИСТА у САВрЕМЕНО) ГрузИЈИ
Предговор преводиоца на Колосеум................................... 423
енглески језик............................. 414 Стаза светитеља........................ 426
Грузијске реликвије................... 417 Богопознање.............................. 427
Долина сени смртне................... 421 Бесконачна Литургија..............429
Монпл Гсрасим
ОТАЦ ГАВРИЛО
И ПОСЛЕДЊИ ГРУЗИЈСКИ сгдрци 431

Архимандрши Рафаил (Карелин)

сгдрдц глврило
- БОЛ ХРИСГОВЕ Л>УБАВИ РЛДИ............................ 437

НОВАЧУДА
СВЕТОГ СТАРЦА ГАВРИЛА
ЗАМИРОТОЧИЛА ИКОНА СВЕТОГ ГАВРИЛА........ ........ 443
„ОДВЕДИТЕ МЕ НА ГРОБ СТДРЦА ГАВРИЛА!"......... 444

СТАРАЦ ГАВРИЛО - ИСЦЕЛИТЕЉ ТЕЛА И ДУШЕ..........447

Свети Гдврило Грузијски:
МОГу ДА ВАС ГОНЕ,
АЛИ БОГ КЕ УВЕК БИТИ СА
Ко није захвалан лекару,
није ни Богу............................. 450
Смрт - то је само магновење.. 451
Господ долази.......................... 451
Чудо.......................................... 452
Знали смо да ће бити
светитељ.................................. 454
ВАМА!...................................... 449
О томе како је старац
Гаврило исцелио мог оца...... 454
Господ вас никада неће
оставити................................... 455
Какве смо птице - такав
нам је и кавез........................... 455
О старцу Гаврилу.................... 456

НЕРУКОТВОРЕНИ АИК........................................................ 457

МОАИТВА СТАРЦА ГАВрИАА......................................................................... 458

Троплр......................................................................................... 458
Кондак............................................................................................... 458
 ТрОПАр

нако како је Христос Цар сакрио

Божанство Своје, обукавши га у чо-
вештво, и тиме невидивом за нас учи-
нио неизрециву славу Своју, тако си
и ти јуродством сакрио славу своју, и
знамењем исповедништва јавио се као
пастир душама људским, оче преподобни
Гаврило, моли Христа Бога да помилује
душе наше.
 Конддк
едостижна је милост Онога Чије
створење благодаћу обожено сви
гледамо, јер ти си, преподобни оче, лик
Творца у себи утврдио, уздигавши при-
роду своју до богосличности, зато те
славимо, оче Гаврило, похвале достојни,
који си на земљи био глас правде и голуб
чистоте, живећи у чудесном смирењу,
свирајући лиру мудрости и гајде љу-
бави. Сада се на небесима молитвено
стараш да се спасемо, заступниче бла-
годати Божје.
АКАТИСТ ПРЕПОДОБНОМ
и богоносном оцу
НАШЕМ ГАВРИАУ
АКАТИСТ ПРЕПОДОБНОМ
и богоносном оцу
НАШЕМ ГАВРИАУ
СВЕТИ ПРЕПОДОБНИ ИСПОВЕДНИЧЕ
И ХрИСТА РАДИ ЈурОДИВИ ДрХИМАНДрИТЕ ГАВрИЛО,
моли Бога за нас!

„Мојје крст сва Грузија и пола земље Руске,

и тај сам крст, попут Мојсија, носио четрдесет Година”
Преподобни Гаврило, исповедник и јуродиви Христа ради

1 Саблагословом Митрополитаманглијско-цалкскогАнанија(Џапаридзеа).
Акатист на српском уз књигу: Јуродиви човек Божији -
Живот и подвизи светог Гаврила Грузијског, Библиотека„Образ
светачки” књига 128 (тел. 069/1328-003,063/328-003,9-15ћ).
 Молитвама светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, по-
милуј нас, амин. Слава Теби, Боже наш, слава Теби. Царе Небески, Утешитељу,
Душе истине, Који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризницо добара и Да-
ваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси,
Благи, душе наше. Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас.
(Трипут) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова.
Амин. Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико,
опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога
ради. Господе, помилуј. (Трипут) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада
и увек и у векове векова. Амин. Оче наш, Који си на небесима! Да се свети
име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као што је на
небу. Хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дутове наше, као што
и ми опраштамо дужницима нашим; и не уведи нас у искушење, но избави
нас од злога. Господе, помилуј. (12 пута) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
И сада и увек и у векове векова. Амин. Ходите, поклонимо се Цару нашем
Богу. (Поклон) Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу, Цару нашем Богу.
(Поклон) Ходите, поклонимо се и припаднимо Самоме Христу, Цару и Богу
нашем. (Поклон) Псалам 50: Помилуј ме, Боже... Верујем: и читамо акатист.
 3

Кондак1
Певањем неућутним похвалимо житије и
чудеса твоја, о свехвални оче Гаврило; као ве-
лико светило рода Иверскога просијао си, и са-
да мољењем срдачним усрдно ти вапијемо, као
многомоћном заступнику нашем и покровитељу
пред Господом - погледај на нас, оче свети, и
заштити нас у патњама и искушењима, и очин-
ском смелошћу твојом одагнај од нас болести и недаће,
умоли за нас свесилног Бога да нам не допусти да лутамо
по распућима греховним, и од злога избави све који ти
хвалу и појање узносе:
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!
Икос 1
Као што Израиљу посла Господ пророке, зла обли-
читеље и пред Богом за народ заступнике, тако и тебе,
оче, благослови Христос на дела велика, видећи ширину
срца твога, и као јуродивог, наставника и молитвеника
одважног показа нам тебе, разобличитеља безакоња
века и рода свога. Стога си се од детињства посветио
служењу Богу, нашега спасења ради, од страсти грехов-
них и недаћа избављајући нас. Стога и после свештене
кончине твоје неодступно испуњаваш завет твој, са жа-
ром се старајући за људе који ти притичу, и орловским
замахом крила хиташ да пружиш помоћ твоју свима
који пате и тугују, које муче духови злобе, и исцељења
штедро дарујеш онима што ти кличу:
4

Радуј се, кротост и смирење од детињства си заволео!

Радуј се, непорочности душе и тела усрдни чувару!
Радуј се, сасуде изабрани, причасниче светости!
Радуј се, од младости тајни Сведржитељевих велики
видиоче!
Радуј се, двосекли мачу Господњи, који невернике сечеш!
Радуј се, поборниче Истине, маловерне у вери укрепљу-
јеш!
Радуј се, љубави свечудесни проповедниче!
Радуј се, грешника који се кају путовођо!
Радуј се, у боју са богоборцима Христа Спаситеља истин-
ски служитељу!
Радуј се, последњих времена Стубе лучезарни!
Радуј се, велики Архимандрите и старче, духовниче све
Иверије!
Радуј се, јер си одозго послат ради очишћења рода твога!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!

Кондак 2
Непријатељи вере истините, власт приграбивши у
земљи нашој, предузеше велико гоњење Цркве Христове
и пастве њене, и овакву љуту невољу могаху претрпети
једино изабрани, духом непоколебиви, истините Вере
исповедници. Ти си се, показавши се још од младости
као сасуд Богом изабрани, премда потекао од родитеља
неверујућих, али Духом Светим преизобилно испуњен,
и у дане прогона напајао радошћу са златострујног из-
вора живота вечнога, свагда величајући Светлодавца и
Творца света: Алилуја!
 5

Икос 2
Од детињства свога, достоблажени оче,
образац смирења и богомислија био си, јер кло-
нећи се свих детињих разбибрига и још као де-
тенце чувши за име Христово, отишао си у цркву
Свете Варваре и,угледавши Спаситеља на Крсту,
с плачем завапио си Му као живоме: „О, зашто
Те разапеше?” И чувши одговор служитељев,
„историју” Христову чврсто си одлучио усвојити, тако
да си Свето Јеванђеље по вишњем наитију набавио и од
тога дана до краја дана твојих у Слову Божијем поучавао
си се. Стога од Њега испроси, милостиви оче наш, да нас
окропи росом благодати Своје, како би срца наша неуга-
сиво огњем Светог Јеванђеља горела, кличући ти овако:
Радуј се, јер си од утробе материне, као Самуило пророк,
Богу посвећен био!
Радуј се, духовном светлошћу озарени, и у магли безбо-
жништва лучама истинитог познања просијали!
Радуј се,разумом својим од брига световнихудаљио си
се и Богу приближио!
Радуј се, од младалачких дана изабрани и благодаћу
Божијом просвећени!
Радуј се, јер си искреном душом, непорочним разумом и
жудњом за речју Божијом свагда покретан био!
Радуј се, јер си душу своју једино за удео Христа Цара
унапред наменио!
Радуј се, од детињства тежњом према Богу обележени и
Светим Писмом оживотворени!
б

Радуј се, ти који си духовно свеоружје на рамена дети-

ња ставио!
Радуј се, јер си живахност детињу на подизање цркава
усмерио!
Радуј се, јер си душегубне утехе омрзнуо!
Радуј се, јер си срце своје и телесне жеље разапео!
Радуј се, ти који си благу силу и мудрост Новога Заве-
та истином објављивао, а опитовање светости
живљењем својим пројављивао!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!
Конддк3
Видећи неугасиви жар љубави твоје према Госпо-
ду, злоковарна звер, непријатељ светости, разбесне се и
подивља, и бацивши се на тебе, удари нечистом шапом
својом главу твоју, па у неистовству [у бесној мржњи] ви-
каше ревносном детету: „Да не подигнеш очију својих
ка небу никада више!”; па ипак, одважно се наоружавши
Крстом Господњим и крепошћу Његовом, стамено си
се, богоизабрани, успротивио нападајима демонским.
Помишљу вишњом угледавши храм Светоме Георгију
посвећен што га је родитељ твој разорио, са молитвом
и свештеним трепетом подигао си рукама твојим ка-
мење храмовно и, сложивши га на чудесан начин који
разум људски превазилази, с радошћу и љубављу Богу
си благодарио, кличући Му: Алилуја!
 7

Икос 3
Згранута толиком ревношћу твојом, мати
твоја баци Свето Јеванђеље на место недостој-
но, и стога ти, као најчасније бесцен-благо са
сузама очисти га и дом твој са дванаест година
напусти, у манастир похитавши, живот испо-
снички изнад свега желећи, и пошто потребни
узраст још ниси достигао, благослов за боравак
у манастиру ускраћен ти беше. Дане и ноћи међу над-
гробним плочама у портама црквеним проводио си,
величајући Бога и на љуту студен и глад не осврћући
се. И сада, оче наш, моли Господа Бога да нам подари
мудрост срца како бисмо разумели шта је добро а шта
зло, те да путеве овоземаљског живота нашега пређе-
мо праведно, те да и ми задобијемо блажено надахнуће,
хвалу ти узносећи и појући:
Радуј се, вере прогоњене пламени исповедниче!
Радуј се, јер си оне што од неверја махнитају посрамио!
Радуј се, огњених боготражилаца чврсти заступниче!
Радуј се, јер си испразне утехе мрзео, а понижења са
благодарењем примао!
Радуј се, ти који си ноћи у молитвама проводио и по-
чивањем на тврдој постељи тело своје кротио!
Радуј се, ти који си безбрижност младости постом и
трудољубљем поништио!
Радуј се, јер нас од невидљивих војски демонских огра-
ђујеш!
Радуј се, Авраамовог гостопримства подражаваоче!
8

Радуј се, ти што од глади спасаваш и милосрђем убоге

дариваш!
Радуј се, грешника сладости и уздржања учитељу!
Радуј се, ништих и убогих уздање!
Радуј се, греховних помисли одгонитељу!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!

Кондак 4
У малој келији дворишта твога осаму си свагда
искао, усрдно се у молитви и читању Светог Јеванђеља
подвизавао, очи срца
ка висинама си сваг-
да подизао, напајајући
душу твоју животвор-
ном росом благодати
Духа Светога, и ревну-
јући много за озбиљ-
ност живљења твога,
добродетељи си обил-
но стицао, и у смирењу
твоме дубине истина
Божијих достигао си,
и удостојио си се да
угледаш појаву луче-
зарног Крста на небу,
примивши то као ви-
шње знамење - као Крст Голготе твоје, величајући Творца
и Животодавца Христа Бога: Алилуја!
 9

Икос 4
Божијим промислом доспео си, оче, на гору
свету Мтацминду, у цркву Давида Гарецијског,
где си научио читање псалтира и у учењу хри-
шћанском утврдио се јеси, и не жалећи труда,
неуморно си се подвизавао, светоме храму слу-
жећи, и, по промислу Божијем, као садница крај
потока, у време своје плод добри донео си. Стога
нас закрили, блажени, од грехова и искушења овога све-
та, како се не бисмо ослањали на кукавни разум наш,
него да свагда по вољи Божијој живимо, благодат ви-
шњу стичући, и да ти са свештеним трепетом кличемо:
Радуј се, јер си мисленим очима Господа непрестано
гледао!
Радуј се, смирењем као светлошћу заодевен био си!
Радуј се, ти који си скривено од мудраца и књижевника
спознавао!
Радуј се, јер си се усрдним постом и непрестаним трудо-
вима прекалио и молитвом непрестаном биће
своје прожео!
Радуј се, неочекивано си пројаве греха патњом, вапајима
и сузама сажегао!
Радуј се, крепошћу непоколебивом малодушнима и сла-
бима помагао си!
Радуј се, душа верујућих укрепитељу и непријатељских
сила устрашитељу!
Радуј се, величанства Христовог превазноситељу и раз-
узданости богобораца поразитељу!
10

Радуј се, сујете силника овога света, која од лукаве звери

потиче, победитељу!
Радуј се, јер си душе хришћана, мучене због дутогодишње
поробљености нечастивима, осоколио!
Радуј се, слабих и немоћних укрепитељу!
Радуј се, тражитеља Истине на путу Господњем вођо!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!
Кондак 5
Иако су са јачањем бешчашћа и прогона верних
многи живот манастирски напустили, и принудно, у
страху смртноме, у насеобине доње доспели и светов-
ном се животу приволели, ти си, оче, пут узани без дво-
умљења изабрао, пут што води у радост непролазну, и
Сионски храм стамено си чувао, одано олтару служећи.
И док нечастиви храмове Божије разараху, ти си цркву
у дворишту дома свога саградио, и непрестано свете
иконе и крстове тражио си, налазећи их оскрнављене
на недостојним местима, и, благољепно украшавајући
их, у храму твоме постављао си их, где их и ми са ра-
дошћу и сада поштујемо, оче наш, са умиљењем Богу
појући: Алилуја!
Икос 5
У гневној освети за пламену ревност твоју мноштво
недаћа од звери злоковарне опколило те је, да би угаси-
ле огањ приљубљивања твога Господу. И као што до-
пусти Господ патње Јова Многострадалног, да верност
његову испита, тако се ни ти, оче, замки демонских ниси
 11

уплашио, и трипут разарану цркву поново си

подизао, сваки пут је све величанственијом чи-
нећи, па благослови Господ труд твој добри, те
ти вреће с песком Анђели додаваху. И сада, оче,
моли Христа Бога да свако зло од нас уклони,
да нас у патњама укрепи и на стазу покајања
упути; стога ти с радошћу и љубављу кличемо:
Радуј се, јер си у граду великом као пустињак
саблазни овога света одбацио!
Радуј се, јер си немоћи многих на себе преузео!
Радуј се, јер си свако униније, које од злога потиче, то-
плом молитвом искорењивао!
Радуј се, Духом Светим окриљени, који си невидљиве
пукове непријатељске разбијао!
Радуј се, Светим Писмом калио си се и мудрошћу у са-
вршенство достигао!
Радуј се, анђела саборче и браће порочне исправитељу!
Радуј се,јер на бдење и трезвоумље све призиваш!
Радуј се, ти који си чудотворну Вратарницу Иверску,
највећу заступницу Грузије, заволео веома!
Радуј се, јер си дивним иконама што си их спасао Храм
свој украсио!
Радуј се, јер огњену љубав према Господу у срцима на-
шим разгореваш!
Радуј се, пред Богом за Грузине топли заступниче!
Радуј се, јер на Трпезу Господњу на Небесима љубав на-
шу приносиш!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!
12

Конддк6
Ревновање твоје за Господа препознавши, Епископ
Гаврило Кутатели у цркви Светих Мученика за послу-
шника те постави, јер си, од младости познавши Христа
и стицање благодати Његове изнад свега зажелевши,
једино ка живљењу монашком стремио, како би земаљ-
ске бриге одбацио и свагда Господа величао, спасавајући
тако душу своју. По промислу Божијем, оче, благослов
ношења расе монашке добио си, и по жељи твојој име
Гаврила Атонског понео си, а сада заједно гледате лице
Господа славе - Спаса нашега: умолите Га, о свети Угод-
ници, да по примеру вашем пут живота нашег привре-
мени незазорно прођемо, опевајући свагда у Тројици
Јединосуштног Бога: Алилуја!

Икос 6
Божијим благовољењем рукоположење у чин јереја
задобивши, свецело си очи срца ка Богу управио, оче, и
за беспрекорно очување Богослужења ревновао си. Но,
уплашивши се власти, домаћи твоји намислише да те у
свет врате и натерају да супружанство примиш; али неу-
рачунљивим се градећи, скршио си замке родбине твоје,
јер си се јединоме Свевишњем Богу посветио за свагда,
и тако си искушења ближњих твојих победио, па се не
смедоше више вољи твојој противити. Стога се и узда-
мо у тебе, оче наш, молитвом твојом распали у срцима
нашим огањ Божански како бисмо Господу угодили, а
ми ти хвалебну песму приносимо:
 13

Радуј се, истинског монашког делања, Богу једи-

номе знаног, ревнитељу!
Радуј се, јер си строгим заветима душу твоју
прекалио!
Радуј се, у недаћама си силу Божанствену про-
јавио!
Радуј се, јер си дарове Небеске без лености сти-
цао и у Заповестима Божијим поуча-
вао си се!
Радуј се, јер си у људима скривену доброту и дарове
видео!
Радуј се, јер си речју муњевито таму греховну разгонио!
Радуј се, Богословљем истинским красноречиве бесед-
нике победио си!
Радуј се, свете Вере Православне равноапостолни про-
поведниче!
Радуј се, духовне чврстине и смирења учитељу!
Радуј се, кротошћу твојом многе си људе сурова срца
умолио!
Радуј се, Речју Божијом вернима спасење приправљаш!
Радуј се, паћеницима и онима који су у искушењима
молитве брзо услишаваш!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!

Кондак7
Недаће и искушења, прогони и страхови демонски
од Бога не одвојише те, оче Гаврило, јер те је Господ од
детињства на служење свештеничко призивао, и,ревно-
сно чувајући Божије заповести и са радошћу Благу Вест
14

проповедајући, оче, свагда си разобличавао и упућивао,

упозоравао и тешио великодушно паству своју, и, пропо-
ведајући, као апостол Павле, мноштво душа сабирајући
и обраћајући их Христу, са њима си о празницима свете
манастире и цркве земље Иверске обилазио, учећи све
да Богу поју: Алилуја!
Икос 7
Од бешчасних вређан и унижаван, стаменост сво-
ју у сваком трену чувао си, оче Гаврило. Тако, једном
приликом доспео си до Црвеног мора, и молећи се пред
Господом са сузама за помоћ у страдањима својим, гле,
изненада си се на пучини обрео, јер се стена под тобом
беше одвалила. А икону Николаја Чудотворца у рукама
твојим држао си, и јави се Свети Никола људима што
у близини стајаху, указујући на место пада твога, а они
ти у помоћ потрчаше и, извукавши те на копно, у из-
умљењу викаху: „Благолики Старац звао нас је да ти
помоћ пружимо”, и сви заједно слављаху Господа због
овога чуда. И сада умоли Господа, оче наш, да огради
паству твоју, да разум наш просвети и да свагда угод-
нике Своје брзо шаље на помоћ нама који те хвалимо
и величамо овако:
Радуј се, пријатељу Христов и неуморни делатниче у
винограду Његовом!
Радуј се, јер си на висинама милост задобио исповеда-
њем Вере Православне!
Радуј се, Богослужења прекрасно светило и ревнитељу!
Радуј се, љубави Божанске преносиоче!
 15

Радуј се, ради спасења твога народа крст твој на

плећима понео си и патњама се преи-
зобилно украсио!
Радуј се, верних предводниче и свештеника за-
ступниче!
Радуј се, демонских напада одгонитељу!
Радуј се, ти који си служење древних отаца по-
дражавао!
Радуј се, непобедиви војниче Христов, народа и
Цркве Иверске велики заступниче!
Радуј се, јер још чудесни старац Дивјејевски Серафим
проповедаше о неразоривој вези између Удела
Царице Небесне, и мољаше се за народе пра-
вославне: тако и ти понесе на плећима својим
бреме збивања последњих времена у судбини
народа наших!
Радуј се, јер ће разорене бити замке демонске молитвама
вашим и сви правоверни људи, љубављу пре-
ма Христу обједињени, одважно ће Му заједно
послужити у борби против Антихриста и не-
пријатеља Свете Цркве!
Радуј се, узоре праведности и мужевности, отаџбине
твоје славо и похвало!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!
Кондак8
Са свештеним си трепетом, оче, монашко делање у
дубине свога бића унео у манастиру Витанији, поучив-
ши се од преподобних и богоносних отаца чудотвораца,
16

Георгија и Јована, и молитвама њиховим преизобилно

обасут и укрепљен, приступио си служењу Богу као
монах ревносни, и, у борби против зла прекаљенији
од челика поставши, удостојио си се од Господа дара
прозрења срдаца људских, чиме си буру гнева сила вра-
жијих на себе призвао, а они се узалуд упињаху да те
од манастира одвоје, не могући ни силу молитвену, ни
уздање твоје на Господа победити, нити причинити зло
ни чистоти, ни служењу твоме, јер те љубљаху веома ду-
ховни оци твоји због врлина твојих, па с њима заједно
заблагодаримо Богу: Алилуја!
Икос 8
Предста преподобни Јован први пред Господа, а Ге-
оргије похита ка гробу његовом, где повика: „Христос
воскресе!”, а ти зачу глас, који радосно узврати: „Ва-
истину воскресе!” Убрзо и другог духовника твога снага
издаде, и ти га, блажени, Христовим Тајнама причести,
а он, последњи пут тебе благословивши, мирно почи-
ну, чисту душу своју Богу предавши. Веома се радоваху
властодршци, Цркве гонитељи, због кончине стараца
светих, те похиташе да прекину Богослужења у мана-
стиру, и поставише крај њега стражу, од дома Божијег
у музеј га претворивши. Ти си се, Оче Гаврило, у Сион
вратио, и служењем твојим паству велику поново си
окупио. Тако и сада подржи нас и упути нас да се уздамо
у премудри Промисао Божији, оче и духовниче наш, и
на стазу праведности изведи све који ти поју:
Радуј се, мудрих монаха подвижника подражаваоче!
 17

Радуј се, вере Православне велики ревнитељу и

проповедниче’
Радуј се, пастиру добри изабранога стада, који
си попут светионика у тами пастви пут
показивао!
Радуј се, оваца отпалих несумњива узданице и
надо!
Радуј се, јер отпале од Бога и вере на пут истине
враћаш!
Радуј се, јер си служењем твојим, Богоносни оче, плодове
жетве Господње преизобилно умножио!
Радуј се, јер си се угледао на Господа, Који нас је од кле-
тве законске спасао Крвљу Својом!
Радуј се, јер лукавства сила таме молитвом твојом као
паучину кидаш!
Радуј се, јер од искушења супостата народе православне
избављаш!
Радуј се, тврђаво неразорива, власти безбожних побе-
дитељу и овоземаљских страсти одгонитељу!
Радуј се, верујућих и служитеља Божијих оградо и по-
хвало!
Радуј се, благочестивих јерејаукрасе и служитеља крот-
ких заступниче!
Радуј се, унинија одгонитељу и смртно болесних исце-
литељу!
Радуј се, покрове и заштито путницима и тихо приста-
ниште страдалницима!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!
18

Кондак 9
Видећи бешчашће велико како се умножава у отаџ-
бини твојој, као благи пастир, оче наш, малом стаду пока-
зао си се, јер су у неверју и нечистоти греховној многи и
многи тонули; али жудећи за повратком њиховим право-
живљу, на покајање си их смело позивао, неуморно им са
тугом вапијући: „О, несрећници, у магли седите, страхом и
ћутањем свезани сте! Како да не знате светлост Христову
и Славу Његову? Прогледајте не часећи ни часа, и угледа-
ћете Христа, Бога нашега, покајте се, стопе ваше удаљите
са злих стаза ваших и неућутно славите Бога: Алилуја!”

Икос 9
Буру гнева у теби, оче наш, нечастиви иконоборци
подигоше, када сатанском оскврњењу изложише свете
иконе Владике Господа Исуса Христа, Пречисте Матере
Његове и Светих Божијих, а на поштоваоце њихове про-
гоне подигоше. Ти пак, не плашећи се смрти, као жртву
Богу, лик идола-богомрзитеља, слуге сатане у пламен
бацио јеси; стога те љуто омрзнуше властодршци због
оволике смелости твоје, и неминовну смрт за Христа
очекивао си, одважно проповедајући: „Није достојан
величања таквог леш људски, величање приличи Хри-
сту јединоме, васкрсломе из мртвих, Спаситељу и Богу
нашем!” Моли Му се сада, оче свехвални, за спасење
душа наших од јереси погубних и подари ревност твоју
за Господа онима који ти хвалу узносе овако:
Радуј се, пастиру малог стада, који си Речју Божијом
онима што не знађаху за Господа помагао да
прогледају!
 19

Радуј се, ти који си неуморно грешнике поучавао

да се на пут Божији врате!
Радуј се, властодржаца, човекомрзаца и судија
бешчасних смели разобличитељу!
Радуј се, јер си оне што непочинства твораху
поражавао и на пут Истине јеретике
упућивао!
Радуј се, од Божије руке отпале, посветовњачене
људе постиђивао си!
Радуј се, превелике гордости овога века посрамљење!
Радуј се, непочинства иконоборачког поразе!
Радуј се, од замки сатанских и најезде иноплеменика
заштитниче!
Радуј се, необуздане си страхом испуњавао и јереси пре-
лашћених прогонио!
Радуј се, благим разобличењем народ твој из поспаности
духовне пробудио си!
Радуј се, гордељивих душа исцелитељу и магле умова
наших разбистритељу!
Радуј се, благоверне супружнике благосиљао си, а оне
које у прељубу скренуше разобличавао!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!
Кондак10
Нечастиви митари, хулитељи Христови и слуте вла-
сти безбожних, ненавидећи те, одлучише да те са пута
истине уклоне, искушењима те подвргнувши, и у тамни-
цу затворише те, али си ти лукавство њихово мужастве-
но разобличавао, и заточене Христа ради поучавањем у
20

вери још већма упућивао си и крепио, са њима заједно

Бога славећи. А они што у махнитости својој покушаваху
да те погубе, злу намеру своју ублажише, јер ти ничим не
могаху наудити; чудом Господњим, бедема верних, смрти
те не предадоше, већ те сместише у болницу, међу мале
људе и од света одбачене, сумашедше и неурачунљиве,
где си по допуштењу Божијем мучења сваковрсна претр-
пео, којима ни броја нема. Али ово дивљање сатанско не
могаше поколебати несаломиву веру твоју, оче свети, и у
мукама и патњама, попут тројице младића у пећи вави-
лонској, настављао си славити и величати Бога: Алилуја!

Икос10
На заузимање Патријарха слободу неочекивано за-
добивши, ни часа не часећи ти у храм Свете Варваре
похита да утеху у Господа заиштеш, и тамо, уморан ве-
ома, задрема и трипут зачу глас чудесни: „Гаврило, пла-
чем због тебе!”, и пренувши се, хитро приђе Распећу и
угледа чудо - Исуса како сузе излива, те паде ничице у
сузама, узносећи хвале и молитве Господу. Задобивши
овакву утеху, на службу своју у Сион вратио си се, оче,
и мноштву људи духовник био си, проповедајући им
покајање и причешћујући их Тајнама Светим. Но и та-
мо уклони те непријатељ од служења Господу, по накани
власти безбожних; без икаквих средстава за живот, без
крова над главом многе године провео си, оче, и жегу
неподношљиву, и љуту студен претрпео си, станујући
у гробовима, и јуродства крст примио си Христа ради,
проповедајући Царство небеско и молећи се непрестано,
узносећи молитву твоју ка небесима и тиме радост на
 21

н>има чинећи. Народ пак, видевши дивну лепоту

душе твоје, с љубављу служаше ти, и жуђаше за
сусретима с тобом, препознајући у теби ревно-
сног слугу Господњег, који је страсти победио.
Дивећи се таквом промишљању Божијем о теби,
кдичемо ти овако:
Радуј се, јер си оскудним говором твојим, као ог-
њеним пламеном, трње страсти палио!
Радуј се.јер си у саблазни овога света пале све-
штенослужитеље гневно разобличавао!
Радуј се, богоодступништво народа свога јавно си жи-
госао!
Радуј се, ти кога су учени јереји унижавали и вређали!
Радуј се, познаваоче срдачних помисли, који си од иску-
шења и преступа људе заклањао!
Радуј се, ти који си вишњи благослов примио, и благодат
Духа Светога штедро људима даривао!
Радуј се, честитошћу и добротом душевном Небеске да-
рове стицао си, духом на небесима пребивајући!
Радуј се, из манастира Витаније рој пчела одлетелих
осењењем крсним знаком вратио си!
Радуј се, затворена врата храмовна крсним знамењем
отворио си!
Радуј се, наследниче бесмртног подвига духовних отаца
твојих и браће у Христу: Јована и Георгија Ви-
танијских, који због борбе за правду и истину
тешко оклеветани беху!
Радуј се, безбожних непријатеља Христа и Удела изабра-
ног, Иверије, разобличитељу!
22

Радуј се,чудо Светог Спиридона Тримифунтског поно-

вио си, средину хлеба у брашно, ватру и воду
претворивши!
Радуј се,чудотворне силе Ипостаси Свете Тројице Једи-
носуштне прославитељу!
Радуј се, јер си мноштво свештеника мудром речју по-
учио и истинске монахе васпитао!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!
Кондак11
Светило изабрано међу оцима светим, оче, чудесни
старац наш био си, јер ти ниспослата беше Реч вишње
мудрости и Познање од Духа Светога, од Њега и благодат
исцељења, и помоћ што си
је људима указивао, и про-
зирање срдаца људских,
и дар лечења душа, и уз-
вишени дар љубави. Али
пошто те је Господ обеле-
жио особитим смирењем
и скромношћу чудесном,
живео си следећи поуку
Светог Павла Апостола,
јер „Мудрост овога света
лудост је пред лицем Бо-
жијим”, и тако си се пред
људима појављивао, оче, јуродив, пијан и ништаван,
псом Спаситељевим називајући се, а у срцу неуморно
певајући Богу: Алилуја!
 23

Икос 11
Попут Андреја Блаженог, добро име крото-
шћу и смирењем својим стекао си, и по мноштву
врлина твојих безуман Христа ради постао си,
одважни старче наш, и на плећима својим по-
невши двоструко бреме у подвизима затворни-
штва и јуродства, свету непојмљивих, не једном
показивао си се људима као да у пијанству живот
свој проводиш, скривајући тиме светост твоју и дарове
које си примио. Ипак, о мудри старче, премда си за свет
безумним проглашен био, сада ликујеш у збору светих
Цркве Иверске и, пошто имаш велику смелост пред Го-
сподом, моли Му се да нам опет пошаље достојне оце и
предводнике мудре, како не би дошло до пропасти Иве-
рије - удела Божије Матере, да у правди и истини пред
Богом ходимо, са умиљењем кличући и певајући ти овако:
Радуј се, јер си тајне небеске обзнањивао,ражегавши се
светлошћу Божанском у зловреме гоњења Исти-
не и ишчезавања благочестивости, и просветио
си народ свој светошћу твојом!
Радуј се, прозорљиви оче наш и молитвениче, духовне
премудрости преизобилно испуњење, јер разум
чов ечиј и није кадар да досегне висине недости-
жне што теби откривене беху!
Радуј се, Божанственим огњем ражегао си се, и у јагње-
ће коже обучене вукове - свештенослужитеље
разобличавао си, као негда пророк Илија, који
разобличаваше жреце Ваалове!
24

Радуј се, великом Мојсију наликовао си, четрдесет годи-

на Крст свој носећи, јер си у дубини свога бића
чувао реч Божију, стубе неразрушиви, и ниси
снагу људску, већ Силу Божију објављивао!
Радуј се, јер си као пророк Давид милост Божију у сми-
рењу заслужио и проповедањем Благе вести
Христове, као праћком, замке безбожника ра-
зорио!
Радуј се, Јовану Крститељу слични, грешнике си неу-
морно од ђавола избављао и покајањем их Богу
враћао!
Радуј се, јер си попут Јована Богослова, љубави Божије
апостола, заједно са даром љубави примио и
дар виђења тајни Божијих и власт над духови-
ма нечистим!
Радуј се, јер си се искушењима радовао, поучавајући и
нас трпљењем патњи да се у вери прекалимо!
Радуј се, јер си у патњама и вечним прогонима првому-
ченицима био сличан, свагда плачући једино
због грехова својих!
Радуј се, јер си туговао за душом твојом, Велијару прко-
сећи, као за покојном, и, лелечући, вапио си као
разбојник благоразумни: „Помени ме, Спасе, у
Царству Твоме!”
Радуј се, мужу небески, јер си се клонио величине све-
товне, тако да од сада па довека тебе хвале чу-
десна дела твоја!
Радуј се, Пречисту Божију Мајку молио си за умноже-
ње рода Иверскога, па ти се у виђењу јавило
 25

безбројно мноштво младенацау утро-

бамаубијених,иужаснувши се,угледао
си Пречисту Царицу са анђелима и за-
чуо тужни глас Њен: „Зашто Ме моли-
те за умножење рода вашега, да бисте
убијали младенце у утробама мајки?’.”
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради ју-
родиви, преподобни оче наш Гаврило!

Кондак 12
Жалостећи се, у смирењу твоме и кротости, са ве-
ликим трпљењем много си година благослов за свеште-
нослужење ишчекивао, и прозревши у најдубљој скром-
ности твојој пламену жељу да Богу служиш, Патријарх
Јефрем позва те поново у олтар, обуче те у одежде јереј-
ске и, причестивши те Тајнама Христовим, по указању
свише у свету обитељ манастира Самтавро посла те,
где си се одомаћио, житељу Небескога Јерусалима, у
Јерусалиму Новом, у Граду Владичином Мцхета, крај
жбуна купине Свете Нине, просветитељке Иверије, у
малој келији, и с трепетом приношењу Жртве бескрвне
и проповедању Царства поново си се предао, чудотвор-
ствима умудрујући монахиње и паству твоју, указујући
им на непријатеље видљиве и невидљиве, и, молећи се
непрестано, обитељ си од недаћа оградио, и благоукра-
сио си кулу светог Цара Миријана крстовима и иконама
твојим које си нашао и спасао, дању и ноћу славећи у
Тројици Јединога Бога: Алилуја!
26

Икос12
Садашњост као будућност сагледавајући, оче дивни,
силом примљеном свише, многа чудеса учинио си из
љубави према нама, укрепљујући веру и пројављујући
силу Божију која се у немоћи показује савршеном; и
опет тешком слабошћу будући обузет, блажени стар-
че наш, стамено си подносио болове неиздржљиве, до
краја дана твојих носећи тешки крст страдања телесних.
Провидевши у Духу час кончине твоје, оче свети, помо-
ливши се пред иконом Светитеља Николаја Чудотворца
за ниспослање благослова народу и Отаџбини твојој,
тихо си овај свет напустио, врлинама многим исггуњен,
и великом збору светих Отаца прибројао си се; и по за-
вештању твоме, као древног монаха-старца предадоше
земљи мошти твоје,у платно завијено. И одмах се свете
мошти твоје показаше као неисцрпни извор чудеса наро-
ду Божијем и кладенац целебни што болести и слабости
одгони, као ризница благодати Духа Светога и знамење
опроштаја многих грехова наших и избављења од бо-
лести, душевних и телесних. Стога са великом радошћу
хитамо у обитељ Самтавро, где ти, оче, почиваш, и свако
ко ти притекне са вером, примивши помазање уљем из
кандила твога, као благослов твој, задобија здравље духа
и тела, неућутно славећи те овако:
Радуј се, јер си трпљењем мир благодатни стекао, и, као
старац-калуђер не једном по цену живота тво-
га злу се супротставивши, моли свагда Христа
Бога за спасење душа наших!
 27

Радуј се, јер си нам и по смрти жив и близак

остао, многожељени и попут анђела
помоћниче у овоме тешком времену!
Радуј се, венцем исповедничким овенчани, ти
који и по кончини твојој блисташ нама
као сунчев топли зрак, и непрестано
нас призиваш ка Христу!
Радуј се, јер станиште твоје крај купине јесте
крепост и сила чудесна и радост нас,
наследника благоухане ризнице, која благодат
дарује!
Радуј се, јер је по промислу Божијем мати твоја, тебе
следећи, на пут исповедања вере ступила и у
монашком подвигу се подвизавала, и сахрањена
је на истом месту, у светоме манастиру, близу
моштију твојих!
Радуј се, онима који су у невољама тихо прибежиште,
јер огањ Божанствени, који сија од гроба твога,
спаљује замке богобораца, и топлом победном
светлошћу осењује нас, од греховне таме нас
ограђујући!
Радуј се, јер не само верни, него и немарни и маловерни
хитају да се поклоне и целивају сасуд са нетру-
лежном крвљу твојом, и моле ти се за милост;
ти пак, будно пазећи на молбе, испуњаваш до-
бре жеље њихове, и у патњама радост штедро
подајеш!
Радуј се, јер видећи чудеса која се изливају са гроба
твога и мноштво збивања по милости твојој,
28

величајући те као великог монаха, исповедни-

ка и јуродивог, архијереји те прибројаше збору
Светих!
Радуј се, јер многи свештенослужитељи беху сведоци
исцељења на гробу твоме, и сада скупа са па-
ством својом величају те као великог Угодника
Божијег, узносећи ти молитве и похвале!
Радуј се, ти који си блистањем чудеса твојих народ Бо-
жији штедро обдарио, јер твоје иконе су миро-
точиви извори испуњености Духом Светим!
Радуј се, јер је радошћу преизобилном обдарен град цар-
ски Мцхета, и радује се обитељ Самтавро, у ко-
јој се свете мошти твоје чувају, а народ Иверије
притиче онамо неуморно, опевајући светост,
исцељења и пророштва твоја!
Радуј се, тихо пристаниште спасења оних који пропадају
и надо безнадежних, јер си се показао као вели-
ки заступник за оне који страдају у невољама,
те Божанску силу штедро дарујеш свима који
ти притичу, и као свагда будан живи покров
простиреш се над отаџбином твојом и наро-
дом твојим!
Радуј се, свети исповедниче и Христа ради јуродиви,
преподобни оче наш Гаврило!
Кондак13
О, преславни и предивни пастиру и угодниче Хри-
стов, свети исповедниче и Христа ради јуродиви, оче
наш Гаврило! Господ наш Исус Христос благословио те
је на дела велика, разуму људском недокучива, и показао
 29

ти богату милост у животу овом привременом,

а по светој кончини твојој милост си нам ука-
зао даром да се са одважношћу заступаш за
душе грешне. Прими и сада ово мало мољење
наше, које ти с љубављу приносимо, и топлим
заступништвом твојим измоли од Владике Хри-
ста Бога да нас избави од греха и бешчашћа, од
недаћа и искушења, и учини нас наследницима
Царства Небеског, да с тобом заједно неућутно
Богу појемо: Алилуја!
(Овај кондак чита се три пута)
(Затим се чита Икос 1: Као што Израиљу посла Господ про-
роке, зла обличитеље... и Кондак 1: Певањем неућутним по-
хвалимо житије и чудеса твоја, о свехвални оче Гаврило...)

МОАИТВЕ

О, свехвални оче Гаврило, исповедниче и јуродиви

Христа ради! Украсе монаха, свештеника венче и анђела
саборче, изабрани војниче Богом чуване Грузије и за-
штито необорива од искушења и невоља свима што ти
се моле, одважни заступниче пред Господом за све што
ти са вером притичу и другог уздања немају, на пропаст
осуђених бедеме и немоћних покрове!

О, саборче збора исповедника и јуродивих, свечуде-

сни оче Гаврило! Изабравши од детињства живот анђел-
ски, обукао си се у схиму монашку у зловреме бешчашћа,
и сада садејством твојим дајеш нам мудрост и чврстину
30

и силу непобедиву ради одбране Вере и Отаџбине на-

ше, јер безбројне хорде непријатеља Истине над Светим
Православљем и данас, као и раније, лукаво настоје да
се изругују, делујући насртајима и силом лукаве звери,
ради пропасти народа Божијих и претварања њиховог
у служитеље таме. Ми, међутим, у магли греховној пре-
бивајући, нисмо кадри да им се супротставимо, осим
заступништвом твојим, оче свети; умоли Христа Бога
да нас удостоји испуњења пророштава твојих и да нам
покаже Цара, на царство Богом помазаног, одважног
управитеља и предводитеља нашега. Покажи нам га,
као што је показан цар Давид Израиљу, да влада ве-
ром, добротом и истином и живи бринући се о народу
нашем, народу Удела изабраног Мајке Божије, како би
носио Крст Господњи, неодступно следећи Га у Вери
Православној, како би умножио некадашњу част и снагу
Иверије, да се безбројни демони у махнитости својој не
усуде хулити Христа Бога нашега у границама њеним и
изругивати се Светој Вери нашој. Свесилном и топлом
молитвом твојом, оче наш, закрили и укрепи Најсвети-
јег и Блажењејшег Католикоса - Патријарха све Грузије,
Архиепископа Мцхетско-Тбилиског и Митрополита
Пицундског и Цхум-Абхаског, оца нашега Илију, све
патријархе Светих Православних Церкава и све свеште-
нослужитеље: митрополите, архиепископе и епископе и
сав свештенички монашки чин, и сав клир црквени, и
све који се моле и подвизавају у Цркви Светој Право-
славној, и све Православне Хришћане!
 31

0, свети оче наш Гаврило’ По заслугама тво-

јим пред Господом, сличним подвизима апостол-
ским, знајући за велико твоје милосрђе према
нама, по завету твоме, са смирењем молимо те за
ослобођење из музејских депоа Нерукотворног
Образа Спаситеља нашега и његово преношење
у Саборну цркву њему посвећену, у предворју
јављања Ацкурског Нерукотворног Лика Пре-
чисте Дјеве и славног повратка у земљу Ивер-
ску иконе Портаитисе, Вратарнице, „највеће подршке
у ослобођењу нашем од сатанских мрежа и искушења
антихристових”, по пророштвима светих Отаца наших,
јер као знак наступања последњих времена напустиће ова
икона Гору Атонску и поново освештати Иверију, удео
свој изабрани. Још увек бешчашће дивља по нашаптаји-
ма демонским у Уделима Мајке Божије, и народи наши
пропадају у гресима и лукавим мрежама овога света, а
ми, леношћу обузети, са страхом ишчекујемо величан-
ствени и страшни Други долазак Спаситеља нашег Исуса
Христа. Стога те молимо, оче свети Гаврило, одагнај од
нас ужас казне Божије за неверовање и безакоња наша, и
милосрђем твојим умоли Христа, Бога Свемилосрднога,
да помилује душе наше и просвети срца наша Правосла-
вљем и благочестивошћу, да узрастамо у врлинама, а, по
одласку из овога света,удео у Царству Небеском нам из-
моли, како бисмо са анђелским хоровима свагда певали
Господу Богу нашем, у светлим насељима Његовог вечног
пребивања, да заједно са Светитељима нашим, и с тобом,
оче, свагда певамо пресвето име Његово, са Беспочетним
32

Оцем Његовим и Пресветим и Благим и Животворним

Духом Његовим, сада и свагда и у векове векова. Амин!
ТрОПАр

Као што ј е Владика Христос Божанску природу Сво-

ју / људским обличјем сакрио, / и тако нам невидљивим
учинио / неиспитљиву Величину Своју, / тако си се ти,
свехвални оче Гаврило, /Њему уподобио, / подвигом ју-
родства сакривши духовно блистање твоје, / и исповед-
ништвом Вере постао си пастир истинити, / преподобни
оче Гаврило, // моли Христа Бога да се спасу душе наше.
Кондак
Необухватно је милосрђе Божије, / Његовом до-
бротом ми сагледавамо творевину Његову освештану;
/ ти пак, оче преподобни, / лик Саздатеља твога у себи
си упечатио, / и страдањима узнео си природу твоју до
подобија Божијег. / Стога те славимо, оче Гаврило, / јер
си сваке похвале достојан, / пошто си се на земљи по-
казао као свирала правде, проповедник љубави и голуб
чистоте,/ а твојим свечудесним смирењем / свету си от-
крио кладенац мудрости, / и сада на Небесима ти јеси //
заступник милосрђа Божијег и спасења нашега.
Веаичаније
Блаженим те величамо, / преподобни оче Гаврило,
/ и штујемо свештени спомен твој, / наставниче монаха
/ и сабеседниче анђела.

Са црквенословенског превела
др Ксенија Кончаревић