ISPITNA PITANJA IZ PREDMETA – GRAĐENJE I ODRŽAVANJE OBJEKATA NISKOGRADNJE

1 kolokvijum

1. Šta predstavlja put po definiciji?

2. Štaje predstavlja javni put, a šta nekategorisani put?

3. Koja je razlika između Auto puta i Državnog puta II reda?

4. Ko je vlasnik, a ko upravlja Državnim putevima ?

5. Kako delimo javne puteve prema položaju u prostoru?

6. Šta čini elemente javnog puta?

7. Šta su po definiciji Opštinski putevi?

8. Napišite sve što znate o nekategorisanim putevima...

9. Šta je sve zabranjeno od aktivnosi na javnom putu?

10. Šta se podrazumeva pod pojmom urgentno održavanje puta?

11. Ko utrvrđuje javni interes kod Eksproprijacije zemljišta za izgradnju puta?

12. Kojim zakonima je definisana izgradnja javnih puteva?

13. Prema Zakonu o Planiranju i izgradnji, tehnička dokumentacija se izrađuje kao (koji projekti su
definisani pomenutim zakonom)?

14. Napišite sve što znate o Projektu za građevinsku dozvolu...

15. Napišite sve što znate o Idejnom projektu...

16. Napišite sve što znate o Projektu izvedenog objekta...

17. Ko je nadležan za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju Državnih puteva?

18. Ko je nadležan za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju Lokalnih putevea i ulica?

19. Koji sve podatke treba da sadrži građevinska dozvola?

20. Napišite sve što znate o odgovornom izvođaču radova ( ko može da bude...).

21. Koje su obaveze Odgovornog izvođača radova kod izgradnje objekata- puta?

22. Napišite sve što znate o stručnom nadzoru.

23. Napišite sve što znate o Komisiji za tehnički pregled objekata

24. Koje su obaveze Investitora kod izgradnje objekata?

25. Koje su obaveze Izvođača radova kod izgradnje saobraćajnica?

26. Kada izvođač radova može tražiti produženje roka za izvođenje radova?

27. Privremene situacie, na šta se odnose, ko overava?

28. Napišite sve što znate o primopredaji radova

29. Okončana situacija , konačni obračun radova, šta sadrži?

30. Napišite sve što znate o grantnom roku o izvršenim radovima

31. Šta se podrazumeva pod pojmom rekonstrukcija saobraćajnica?

32. Šta se podrazumeva pod pojmom rehabilitacija saobraćajnica?

33. Opišite postupak izvođenja radova kod izgradnje nove saobraćajnice?

2 kolokvijum

34. Koji elementi kod analize postojećeg stanja puta utiču na izbor da li će se raditi rehabilitacija ili
rekonstrukcija puta? PA YAVISI OD NIVO USLUGA -KAPACITETA, KONTROLA PRISTUPA I RASKRESNICE,
OD BEYBEDNOSTI- USKLADJ.GEOM. ELEM SITUACIONOG PLANA PODUYNOG I POPR. PROFILA, OPASNA
MESTA I RASKRSNICE. KAO I OD STANJA ELEM. SAOBRACAJNICE- KOLOVOYNA KONSTR.,MOSTOVI I
TUNELI, ELEM. YA ODVODNJAVANJE, PUTNI POJAS, HOR. I VERT. SIGNALIYACIJA, SISTEMA RASVETE I
TELEKOMUNIKACIJE

35. Pod pojmom održavanje puta smatramo FUNKCIONALNO i GRAĐEVINSKO održavanje. Šta čini
Funkcionalno održavanje? CINI GA ZIMSKO I LETNJE ODRZAVANJE PUTA

36. Pod pojmom održavanje puta smatramo FUNKCIONALNO i GRAĐEVINSKO održavanje. Šta čini
Građevinsko održavanje? GRADJ. ODRZAVANJE ILI REHABILITACIJA CINI GA 1-OPRAVKA PRESVLACENJE
KOLOVOZA, 2-OBNOVA OJACAVANJE KOLOVOZA, 3- OBNOVA PUTA U GRANICAMA PUTNOG ZEMLJISTA.

37. Pod pojmom tehničke kontrole puta podrazumevamo ? PODRAZUMEVAMO POSTOJECE STANJE
PUTA, POSTOJECE STANJE SAOBRACAJA I SPECIIJALNI MONITORING.

38. Da li je za izvođenje radova na rehabilitaciji određenog putnog pravca potrebna građevinska

dozvola? NIJE?

39. Da li je za izvođenje radova rekonstrukciji određenog putnog pravca potrebna građevinska dozvola?
POTREBNA JE?

40. Zona radova na putu predstavlja… Oblast koja je paralelna stvarnim radovima na
putu, saobraćaj je odvojen od stvarne zone radova raznim preprekama, koje
obezbeđuju bezbednost granica između saobraćaja i radnika.

41.  Navesti najmanje tri korisnika Tehničkog uputstva.

42. Minimalna širina saobraćajne trake u području suženja iznosi: pa u yavisnosti od kategorije puta I
casovnog opterecenja na delu puta. Minimalna je 2.5m

43.  Koja se boja za znakove i oznake na putu u zoni radova koristi kako bi se naglasila razlika u odnosu
na redovno stanje puta?

44.  Šta se podrazumeva pod fizičkim merama za smanjenje brzine u zoni gradilišta?

45.  Navesti tri načina stavljanja van snage važnosti postavljenih stalnih saobraćajnih znakova.
Prekrivanjem znakova crnom ili nevidljivim folijama-dyakovima, okretanjem saobr, znaka u suportnom
pravcu ili postavljanjem lica na mestu odvijanja radova na putu koji ce umseto ynakova da regulise
saobracaj.

46.  Kada se u zoni radova saobraćaj reguliše semaforom? 1. kada suženi deo kolovoza duž radilišta ne
omogućava

uvođenje dvosmernog saobraćaja zbog nedovoljne širine

kolovoza ili nedovoljne propusne moći ( kapaciteta),
2. kada nema uslova za naizmenično propustanje saobraćaja
pomoću saobraćajnih znakova ili ručno sa zastavicom,
3. kada su neizmeničnim propuštanjem saobraćaja pomoču
svetlosnih saobraćajnih znakova (semafora) zadovoljene potrebe
propusne moći ( kapaciteta),
4. kada se radovi obavljaju duži vremenski period i kada je
radilište relativno dugačko,
5. kada se javljaju saobraćajna opterećenja veća od 150 voz/h
u toku bilo kojih šest časova prosečnog dana u godini,
6. kada je daljina preglednosti manja od dužine radilišta.

47. Šta je horizontalna zapreka? Horizontalna zapreka" je tabla postavljena na sopstveni nosač

sa naizmeničnim kvadratnim poljima bele i crvene boje i može da bude jednostruka i
dvostruka. Privremena saobraćajna signalizacija se koristi za obeležavanje zone radova

48.Opišite postupak krpljenja udarnih rupa. Trajne zakrpe – postupak Popunjavanjem mase tih pukotina
mi uticemo na bezb.saobracaja to su obicne termicke tu je hor. Pomeranje vece od 2.5mm sirina puk.
Od 5-20cm. Te pukotine yalivamo masom ya yalivanje boljeg materijala i iynosi od 2-3e po m duynom
ugradjene mase u pukotinu. Vremenski rok koji stiti te pukotine je od 5-10god. Pukotina koja radi tu
pukotinu moramo da obradimo da form. Reyervar da je procisitmo i da je povecamo na taj nacin i da se
form. Neka jasna figura da ima svoje ivice da se iyduva sva prljavstina da se yalivanjem popuni cela
rezervoar ili pukotina. Yalivamo masom koje se dele u 2 grupe. Prva su termoplasticni materijali koji
sluye ya yal.pukotina u hladnom postupku, i druga je po toplpm postupku. Hladni se prim na na ya
yal.puk gde je mat. Koji se kor na temp 50-60stepe oni su na bayi rayr.bitumena ili odredj.bitum.
emulyije a tplom postupku termoplastican je mek teecan kod yagrejavanja i kad se ohladi on se
otvrdjuje.

49. Kakve sve pukotine kolovoza javljaju u procesu eksloatacije puta.

50. Zašto je bitno kroz letnje održavanje puta obarati bankinu ?

51. Koja sredstva se koriste za zalivanje pukotina koje ne rade? Yaptivanjem pukotina nanese se sloj i
yatvori pukotina da ne ulayi voda. Bitumenske emulyije, bitumen i bitumen sa vlaknima.

52. Koja sredstva se koriste za zalivanje pukotina koje rade? Popunjavanjem mase tih pukotina mi
uticemo na bezb.saobracaja to su obicne termicke tu je hor. Pomeranje vece od 2.5mm sirina puk. Od
5-20cm. Te pukotine yalivamo masom ya yalivanje boljeg materijala i iynosi od 2-3e po m duynom
ugradjene mase u pukotinu. Vremenski rok koji stiti te pukotine je od 5-10god. Pukotina koja radi tu
pukotinu moramo da obradimo da form. Reyervar da je procisitmo i da je povecamo na taj nacin i da se
form. Neka jasna figura da ima svoje ivice da se iyduva sva prljavstina da se yalivanjem popuni cela
rezervoar ili pukotina. Yalivamo masom koje se dele u 2 grupe. Prva su termoplasticni materijali koji
sluye ya yal.pukotina u hladnom postupku, i druga je po toplpm postupku. Hladni se prim na na ya
yal.puk gde je mat. Koji se kor na temp 50-60stepe oni su na bayi rayr.bitumena ili odredj.bitum.
emulyije a tplom postupku termoplastican je mek teecan kod yagrejavanja i kad se ohladi on se
otvrdjuje. Materijali su poliner i razni silikoni.

53. Koje osnovne zahteve treba da zadovolji masa za zlivanje pukotina? Fleksibilnost, prionljivost,
trajnost, otpornost na tecenje da bude u cvrstom stanju.

54. Koji je osnovni cilj kojim se teži zalivanjem pukotina? Osnovni cilj je da se uklone slaboveyivne ivice i
materija koji je u dub, oukotine da se oslobdi prostor ya yalivanje tecnosti i mase u pukotinu.

55. Kako delimo zakrpe prema načinu krpljenja? Preventivno, korekitvno i iynudjenjo. 5 vrste to su 1
yakrpe u punoj deblj.kol konstrukcije, 2 nacin - povrsinska yakrpa. 3 nacin u delimocnoj debljini