Urađeno na drugim vežbama

Prvi zadatak
15. zadatak (zbirka): Trofaznom transformatoru snage 16 MVA sa prirodnim hlađenjem
pridodati su ventilatori za prisilno hlađenje tako da se sada može opteretiti sa 20 MVA. Bez
dodatnog hlađenja, pri nominalnom opterećenju, ovaj transformator postiže 90 %
maksimalnog nominalnog povišenja temperature za 5 h.

Odrediti:
a) Za koje vreme će taj transformator sa uključenim ventilatorima i pri opterećenju od
16 MVA dostići 90 % od konačne temperature?
b) Koliko iznosi maksimalno povišenje temperature transformatora pri opterećenju od
16 MVA i sa uključenim ventilatorima za prisilno hlađenje?

Prema IEC normamam o označavanju načina hlađenja, oznaka načina hlađenja

transformatora sastoji se od četiri slova koja se odnose na:
- 1. Rashladno sredstvo namota,
- 2. Način hlađenja namota,
- 3. Rashladno sredstvo spoljašnjeg (sekundarnog kruga) hlađenja
- 4. Način hlađenja za spoljašnje (sekundarni krug) hlađenje.

Kao rashladno sredstvo se najčešće koristi:

- ulje (Oil - O),
- vazduh (Air - A),
- voda (Water - W),
a način hlađenja tj. strujanje rashladnog fluida može biti:
- prirodno (Natural - N),
- prisilno (Forced - F),
- usmereno (Directed - D).

Najčešće se sreću sledeći načini hlađenja uljnih transformatora:

ONAN - hlađenje prirodnim strujanjem ulja oko namotaja i vazduha kao sekundarnog
rashladnog sredstva. Ovaj način hlađenja se sreće kod transformatora snage do 20 MVA.
ONAN/ONAF - do 80 % nominalne snage ONAN a iznad se automatski uključuju
ventilatori.
Porast temperature transformatora u vremenu, sa ili bez uključenih ventilatora za
prislno hlađenje, opisan je eksponencijalnom funkcijom datom sledećom jednačinom:
æ -
t ö
ç ÷
J (t ) = Jmax × ç1 - e T
÷, (15.1)
ç ÷
è ø
gde je vremenska konstanta zagrevanja:
m×c
T= . (15.2)
p × S hl
 Uslovi hlađenja transformatora definisani su specifičnom snagom odvođenja toplote
p. Specifična snaga odvođenja toplote transformatora sa cevima na kotlu za hlađenje ulja u
zavisnosti od povišenja temperature ulja prema dostupnoj literaturi iznosi:
560 560 W
p= = = 10,18 , (15.3)
Julja 55 m2 × K
620 620 W
p= = = 10,33 . (15.4)
Julja 60 m2 × K
Kada se na kotlu nalaze radijatori za hlađenje ulja specifična snaga odvođenja toplote
je nešto manja od vrednosti navedenih u (15.3) i (15.4) ali je veća od 6,6 W/m2 K.
Ako se uključi prisilna ventilacija tj. primeni ONAF način hlađanje tada se sa iste
jednice površine odvede veća toplota. Odvođenje toplote je bolje kada postoji dodatno
hlađenje, pa je specifična snaga odvođenja toplete p1 pri uključenim dodatnim ventilatorima
veća u odnosu na specifičnu snagu toplote p pri isključenom dodatnom hlađenju. Na
osnovu (15.2) se može odrediti odnos vremenskih konstanti zagrevanja u posmatrana dva
slučaja kao:
m×c
T1 p1 × S hl p
= = . (15.5)
T m×c p1
p × S hl
Iz (15.5) se može zaključiti da je vrednost vremenske konstante zagrevanja T1 manja
sa primenjenim ONAF načinom hlađenja u odnosu na vrednost T kada je primenjen ONAN
način hlađenja. Sa dodatnim hlađenjem je proces zagrevanja brži tj. pre se dostiže
maksimalno povišenje temperature pri istom opterećenju. Iz jednačine (15.5) se može
odrediti vremenska konstanta zagrevanja T1 na osnovu poznavanja vremenske konstante
zagrevanja T kada ne postoji dodatno hlađenje:
p
T1 = T × (15.6)
p1
a) Iz jednačine (15.1) se može odrediti vreme t1 koje je potrebno da se postigne
0,9×Jmax 1 pri opterećenju transformatora od 16 MVA i pri uključenim ventilatorima za
prinudnu ventilaciju:
æ t
- 1 ö
ç T1 ÷
J (t1 ) = 0,9 ×Jmax 1 = Jmax 1 × ç1 - e ÷, (15.7)
ç ÷
è ø
rešavanjem jednačine (15.7) se dobija traženo vreme t1:
t1 = -T1 × ln(0,1) = 2,306 × T1 . (15.8)
Da bi se odredila brojna vrednost t1, potrebno je odrediti u daljem rešavanju zadatka
vrednost nove vremenske konstante zagrevanja T1 na osnovu (15.6).
Takođe, iz jednačine (15.1) i uslova da se pri nominalnom opterećenju od 16 MVA,
bez prinudne ventilacije, 0,9×Jmax nom postiže za vreme t2 =5 h, može se odrediti vremenska
konstanta zagrevanja T:
 æ t
- 2 ö
ç ÷
J (t 2 ) = 0,9 × Jmax nom = Jmax nom × ç1 - e T ÷, (15.9)
ç ÷
è ø
t2 5
T =- =- = 2,17 h . (15.10)
ln( 0,1) ln( 0,1)
Ostaje da se odredi odnos specifične snage odvođenja toplote p/p1.
Sa dodatnim hlađenjem moguće je preopteretiti transformator u odnosu na
nominalno opterećenje Snom koje se ima bez prinudne ventilacije. Kada je uključena prisilna
ventilacija usled efikasnijeg odvođenja toplote - snage gubitaka moguće je opteretiti
transformator snagom većom u odnosu na nominalnu snagu bez prinudne ventilacije, ali
tako da pri novom opterećenju maksimalno povišenje temperature ne prelazi vrednost
nazivnog povišenja temperature Jmax nom. Novo nominalno opterećenje Snom 1 je upravo
ono pri kojem, pri dodatnom hlađenju, transformator dostiže isto nominalno povišenje
temeperature:
Pg nom Pg 1
Jmax nom = = , (15.11)
p × S hl p1 × S hl
Kako u tekstu zadatka nije posebno naglašen odnos promenljivih i stalnih gubitaka
(gubitaka u bakru i gvožđu), a poznato je da gubici variraju sa opterećenjem i da su
promenljivi gubici (gubici u bakru) dominantni, može se pretpostaviti sledeći odnos ukupnih
gubitaka u posmatranim slučajevima:
2 2
Pgnom1 P +P P æ I ö æS ö
= Cun1 Fen » Cun1 = çç 1 ÷÷ = çç nom1 ÷÷ (15.12)
Pgnom PCun + PFen PCun è I nom ø è S nom ø
Iz jednačina (15.11) i (15.12) može se naći nepoznati odnos specifičnih snaga
odvođenja toplote p/p1 sa i bez dodatnog hlađenja:

p Pgnom æ S nom ö 2
= »ç ÷ (15.13)
p1 Pgnom1 çè S nom1 ÷ø

Sada se na osnovu (15.6), i (15.13) može proceniti brojna vrednost vremenske

konstante zagrevanja T1:
2
æ 16 ö
T1 = 2,17 × ç ÷ = 1,39 h . (15.14)
è 20 ø
Konačno, primenom (15.8) i (15.14) traženo vreme t1 nakon kojeg transformator
dostiže 90% vrednosti maksimalnog povišenja temperature pri nominalnom opterećenju od
opterećenju od Snom = 16 MVA i pri dodatnom hlađenju iznosi:
t1 = 2,306 ×1,39 = 3,2h (15.15)
b) Maksimalno povišenje temperature Jmax 1 pri opterećenju transformatora od
16 MVA i pri uključenim ventilatorima za prisilnu ventilaciju definisano je nominalnom
snagom gubitaka i specifičnom snagom odvođenja toplote p1:
Pg nom
Jmax 1 = . (15.16)
p1 × S hl
 Na osnovu (15.11) i (15.16) se može odrediti odnos maksimalnih povišenja
temperature pri opterećenju od 16 MVA i nominalnog povišenja temperature:
Jmax 1 p
= . (15.17)
Jmax nom p1
Uvažavajući (15.13) u (15.17) dobija se:

Jmax 1 2 2
p æ S nom ö æ 16 ö
= »ç ÷ = ç ÷ = 0,64 . (15.18)
Jmax nom p1 çè S nom1 ÷ø è 20 ø
da maksimalno povišenje temperature pri opterećenju transformatora od 16 MVA i pri
uključenim ventilatorima za prisilnu ventilaciju iznosi Jmax 1 = 0,64·Jmax nom.
Na slici 15.1. prikazana su povišenja temperature kada je transformator opterećen
nominalnim opterećenjem (Snom1 i Snom) sa uključenim i isključenim ventilatorima
respektivno, kao i pri opterećenju Snom ali sa uključenim ventilatorima.

Slika 15.1. Povišenja temperature trasformatora pri nominalnim opterećenjima. VIDETI

KOMP LETNU SLI KU S A VE ŽBI !!!
Drugi zadatak
17. zadatak (zbirka). Transformator nominalne snage 1600 kVA, ima odnos nominalnih
gubitaka u bakru i gvožđu PCu nom/PFe nom = 5,8, stepen korisnog dejstva h = 98,92%, i pri
nominalnom opterećenju dostiže nadtemperaturu namota od Jmax nom = 65 K.
Ako se transformator postavi u prosoriju gde je temperatura ambijenta 50 °C
odrediti:

a) Koliko se može opteretiti ovaj transformator u trajnom radu?

b) Koliko tada iznosi stepen korisnog dejstva?

Transformator pri nominalnom opterećenju razvija nominalne gubitke, usled kojih se

u stacionarnom stanju dostiže nominalno povišenje temperature od Jmax nom = 65 K.
Podrazumevana temperatura ambijenta od qa nom = 40 °C uz maksimalno povišenje
temperature definiše maksimalno dozvoljenu temperaturu delova transformatora qdoz
(njenog najosetljivijeg dela - izolacije namotaja). Maksimalno dozvoljena temperatura iznosi:
q doz = q a nom + Jmax nom = 40 + 65 = 105 °C (17.1)

Ako se temperatura ambijenta razlikuje od podrazumevane (nominalne) temperature

od qa nom = 40 °C, treba razmotriti moguće dozvoljeno povišenje temperature
(nadtemperaturu) koje se u opštem slučaju razlikuje od datog nominalnog maksimalnog
povišenja temperature. Za temperaturu ambijenta od qa 1 = 50 °C koja je veća u odnosu na
podrazumevanu, transformator se može opteretiti snagom S1 koja je manja od nominalne.
Pri ovoj snazi maksimalno povišenje temperature Jmax 1 mora biti takvo da je konačna
temperatura transformatora ostala ista i jednaka dozvoljenoj vrednosti qdoz:
q doz = q a 1 + Jmax 1 ,

Jmax 1 = q doz - q a 1 = 105 - 50 = 55 K . (17.2)

Imajući u vidu da povišenje temperature zavisi od snage gubitaka Pg i uslova hlađenja

definisanih specifičnom snagom odvođenja toplote p i površinom hlađenja Shl:
Pg
Jmax = , (17.3)
p × S hl
uz nepromenjene uslove hlađenja, povišenje temperature srazmerno je samo gubicima
snage, pa se za traženi i nominalni režim može zapisati:
Jmax1 Pg1
= , (17.4)
Jmax nom Pg nom

gde su:
Pg nom - nominalna snaga gubitaka,
Pg 1 - gubici pri nepoznatoj snazi opterećenja S1.
Iz jednačine (17.4) se može odrediti nepoznata snaga gubitke Pg1:
Jmax1
Pg1 = Pg nom × , (17.5)
Jmax nom
koja se javlja pri traženom nepoznatom opterećenju S1.
 Nominalna snaga gubitaka transformatora se može odrediti znajući nominalnu
vrednost snage i koeficijenta korisnog dejstva:
1 - h nom
Pg nom = × Pnom . (17.6)
h nom
Kako faktor snage opterećenja tokom rada transformatora nije posebno dat, može se
pretpostaviti da je cosj = 1, odnosno da je Pnom = Snom. Na osnovu datih podataka
nominalna snaga gubitaka iznosi:
1 - 0,9892
Pg nom = ×1600 = 17,4 kW . (17.7)
0,9892
Primenom jednačine (17.7) u (17.5) može se odrediti snaga gubitke Pg1 pri
dozvoljenoj snazi opterećenja S1 kada je temperatura ambijenta qa 1:
Jmax1 55
Pg1 = Pg nom × = 17,4 × = 14,72 kW .
Jmax nom 65

Uz nepromenjeni napon mreže (efektivna vrednost i frekvencija) gubici u gvožđu

transformatora su stalni tj. i pri opterećenju S1 jednaki su nominalnim gubicima. Kako je dat
odnos nominalnih gubitaka u bakru i gvožđu:
PCu nom
x= = 5,8 ,
PFe nom

to iz nominalnih gubitaka se mogu odrediti nominalni gubici u bakru i gvožđu:

Pg nom = PCu nom + PFe nom ,

Pg nom 17,4
PFe nom = = = 2,55 kW .
1+ x 1 + 5,8
PCu nom = Pg nom - PFe nom = 17,4 - 2,55 = 14,85 kW .

Sada se mogu odrediti promenljivi gubici (PCu1) tj. gubici usled opterećenja S1:
PCu1 = Pg1 - PFe nom = 14,72 - 2,55 = 12,17 kW . (17.8)

Gubici u bakru su srazmerni sa kvadratom struje opterećenja, odnosno sa kvadratom

snage opterećenja pri nepromenjenom naponu, pa se može zapisati:
2
PCu1 æ S ö
= çç 1 ÷÷ (17.9)
PCu nom è S nom ø

Tražena maksimalna snaga opterećenja pri temperaturi ambijenta od qa 1 = 50 °C

iznosi:
PCu1 12,17
S1 = S nom × = 1600 × = 1348,22 kVA . (17.10)
PCu nom 17,14

b) videt i rešen je sa vežbi!!!

Treći zadatak

24. zadatak (zbirka): Motor sa podacima 19 kW i hn =91 % ima maksimalni porast

temperature u nominalnom režimu 72 K. Odnos nominalnih gubitaka
PCu nom : PFe nom : Ptr nom je 2 : 1,2 : 0,5. Vremenska konstanta zagrevanja je 28 min, a
temperatura okoline je 26°C. Odrediti:

a) Konačni (maksimalni porast temperature) pri polovini nominalnog opterećenja, kao i

temperaturu motora, pri nominalnom režimu rada, posle 10, 20, 40 i 50 minuta.
Motor se pušta u rad iz hladnog stanja.
b) Motor radi sa nominalnim opterećenjem neko duže vreme (t >> 3×T). Zatim se
opterećenje smanji na polovinu nominalnog. Odrediti temperaturu u trenutku 12 min
nakon smanjenja opterećenja, kao i ustaljenu temperaturu u ovom režimu.
c) Motor se iz ovog stanja, posle dovoljno dugo vremena (t >> 3×T), isključi sa mreže.
Odrediti temperaturu motora u trenucima 10, 50 i 100 minuta nakon isključenja.
Vremenska konstanta hlađenja je Thl =1,8×T.

Nacrtati kompletne krive zagrevanja i hlađenja za sva tri radna režima.

Gubici se određuju kao razlika ulazne i izlazne snage, u nominalnom režimu iznose:
P 19
Pg nom = Pulazna - Pizlazna = Pel nom - Pnom = nom - Pnom = - 19 = 1,88 kW
hnom 0,91
Na osnovu proporcije date u postavci, pojedinačni gubici iznose:
Pg nom 1,88
PCu nom = 2 × = 2× = 1,02 kW ,
3,7 3,7
Pg nom 1,88
PFe nom = 1,2 × = 1,2 × = 0,61 kW ,
3,7 3,7
Pg nom 1,88
Ptr nom = 0,5 × = 0,5 × = 0,25 kW .
3,7 3,7
Pri tome su stalni gubici u nominalnom režimu:
Pg st nom = Ptr nom + PFe nom = 0,25 + 0,61 = 0,86 kW ,

a varijabilni gubici:
Pg var nom = PCu nom = 1,02 kW .

a) U režimu rada sa opterećenjem momentom od M = 0,5×Mn opravdano je

pretpostaviti da se fluks mašine nije značajno promenio, pa se uzima da je struja opterećenja
I1 = 0,5×Inom. Zbog toga što su gubici u namotajima proporcionalni kvadratu struje novi
varijabilni gubici će iznositi 0,25 od nominalnih:
2
æ I ö
Pg var1 = çç 1 ÷÷ × PCu nom = 0,52 × 1,02 = 0,25 kW . (24.1)
è I nom ø
 Ukupni gubici motora sa opterećenjem 0,5·Mnom iznose:
Pg 1 = Pg var1 + Pg st nom = 0,25 + 0,87 = 1,12 kW .

Kada bi motor sa ovim gubicima radio do temperaturno ustaljenog stanja ostvarilo bi

se povišenje temperature od:
Pg1 Pg1 1,12
Jmax1 = = Jmax nom = × 72 = 42,8 K . (24.2)
p×S Pgnom 1,88

Traženo povišenje temperature u navedenim trenucima vremena, pri opterećenju

nominalnim momentom može se odrediti iz eksponencijalne jednačine koja opisuje porast
temperature električne mašine u vremenu:
æ -
t ö æ -
t ö
ç ÷ ç ÷
J (t ) = Jmax nom × ç1 - e T
÷ = 72 × ç1 - e
28
÷. (24.3)
ç ÷ ç ÷
è ø è ø
Uvrštavanjem zadatih vremena u (24.3) dobijaju se tražena povišenja temperature, a
koja su prikazana tabelarno.

t [min] 10 20 30 40 50
J [K] 21,6 36,6 47,3 54,7 59,9

Kriva zagrevanja motora opisan sa (24.3) prikazana je na slici 24.1.

b) Pošto motor radi duže vremena u nominalnom režimu njegovo povišenje temperature
po uslovu zadatka iznosi 72 K, odnosno njegova temperatura iznosi:
q = q a + Jdoz n = 26 + 72 = 98 °C (24.4)

Ako se opterećenje motora smanji, doći će do hlađenja, odnosno temperatura se

smanjuje. Jednačina koja opisuje promenu povišenja temperature pri hlađenju mašina, glasi:

-
t æ -
t ö
ç ÷
J (t ) = J0 × e T + Jmax1 × ç1 - e T
÷, (24.5)
ç ÷
è ø
gde je J0 povišenje temperature u početnom trenutku. Nakon dostizanja stacionarnog stanja
prvi sabirak u (24.5) dostiže vrednost nula, a drugi sabirak iznosi 42,8 K što je izračunato u
prethodnom delu zadatka. Temperatura mašine nakon dostizanja stacionarnog stanja iznosi:
q = q a + Jmax1 = 26 + 42,8 = 68,8°C .
Nakon dvanaest minuta od smanjenja opterećenja prema (24.5) temperatura mašine će
biti:

( )
q = q a + J (12) = 26 + 72 × e -12 28 + 42,8 × 1 - e -12 28 = 26 + 61,8 = 87,8°C ,
a kriva hlađenja prikazana je na slici 24.1.

c) Nakon dostizanja stacionarnog stanja sa polovičnim opterećenjem motor se isključuje

sa mreže. Zbog zaustavljanja, izostaje prinudna ventilacije motora, pogoršani su uslovi
hlađenja, povećava se vremenska konstanta hlađenja. Temperature mašine se dobija iz
sledeće jednačine:

-
t æ -
t ö
1,8T ç T ÷
q (t ) = q a + J (t ) = q a + Jmax1 × e + Jmax 2 × ç1 - e 1,8
÷, (24.6)
ç ÷
è ø
pošto je krajnje povišenje temperature jednako nuli Jmax 2 = 0 K jednačina koja opisuje
hlađenje mašine kada je ona isključena glasi:
t
-
q (t ) = q a + J (t ) = 26 + 42,8 × e 1,8×28 . (24.7)
Uvrštavanjem zadatih vremena u (24.7) dobijaju se tražena temperature motora
tokom hlađenja pri njegovom isključenju sa mreže, a koje su prikazane tabelarno.

t [min] 10 50 100
q [°C] 61,1 41,9 31,9

Kriva hlađenja motora pri njegovom isključenju opisana sa (24.7) prikazana je na slici
24.1.

100
98 C
J = 72 × e Tz + 42,8 × æç1 - e Tz ö÷
- t - t

80 è ø

68,8 C
60 - t
- J = 42,8 × e 1,8×Tz

J = 72æç1 - e ö
q [C]

t
Tz
÷
è ø
40

20 26 C

0
0 56 112 168 224 280 336 392 448 504 560
Tz=28 [min]
t [min]
Slika 24.1. Vremenski dijagram temperature motora.
Korišćeno (pričano) na drugim vežbama – dodatni materijal

21. zadatak (zbirka): Nominalni podaci motora su: Pnom =32 kW, hnom =88 %. Pri
nominalnom opterećenju odnos gubitaka je PCu nom : PFe nom : Ptrv nom =1,6 : 1 : 0,2. Motor
se pušta u rad iz hladnog stanja. Vremenska konstanta zagrevanja je T = 28 min, a
temperatura okoline je 26°C. Maksimalno dozvoljeno povišenje temperature je 75 K.

Odrediti vreme koje motor može da radi opterećen momentom M =1,5×Mnom.

Napomena: Uzeti da se nazivno opterećena mašina zagreva do maksimalno dozvoljene

temperature.

Izolacioni materijali s obzirom na iznos dozvoljene temperature qizol ºC podeljeni su u

termičke klase izolacije TKI. Za koje se dozvoljava trajno povišenje temperature mereno
promenom vrednosti otpora namota Jdoz n [K]

TK I Y A E B F H
q i zol [ºC] 90 105 120 130 155 180
J doz n [K] 45 60 75 80 100 125

Pri tome se podrazumeva da je temperatura ambijenta (okoline) u kojoj radi motor

q a = 40 ºC a nadmorska visina do 1000 m.
Iz teorije zagrevanja električnih mašina stacionarno povišenje temperature se postiže
u stacionarnom režimu, a granično dozvoljenono povišenje treba da se dostigne u
nominalnom režimu uz navedene referentne uslove.
Pg nom
Jdoz n = = Jmax nom (21.1)
p×S
Ovo povišenje je prouzrokovano nominalnim gubicima koji se mogu prikazati preko:
- stalnih (konstantnih) gubitaka Pg st nom,
- varijabilnih (usled opterećenja) Pg var nom.
Pg nom = Pg st nom + Pg var nom = Pg var nom × (1 + a ) (21.2)

gde je a odnos stalnih i varijabilnih gubitaka:

Pg st nom
a= , (21.3)
Pg var nom

i njegova vrednost se kreće se od 0,4 do 1,1 u zavisnosti od konstrukcije motora. Granično

dozvoljenono povišenje je:
Pg var nom
Jdoz n = (1 + a ) . (21.4)
p×S
Kada se promeni temperatura ambijenta, uz konstantne gubitke porast temperature
se neće promeniti ali će se promeniti apsolutna temperatura izolacije.
 U zavisnosti od toga da li temperatura ambijenta raste iznad referentne vrednosti ili
opada ispod, mora se smanjivati opterćenje motora ili se može povećavati opterćenje, a da
temperatura izolacije ne pređe dozvoljenu vrednost.

qdozTKI

udozn udoz a1 udoz a2

udozn udozn

qa ref=
40ºC
qa 1 qa 2 qa 1 qa 2

Slika 21.1. Ilustracija dozvoljenog povišenja temperature.

Za temperaturu ambijenta različitu u odnosu na deklarisanu od 40ºC:

Dq a = q a - 40 , (21.5)
može se dozvoliti povišenje temperature koje je različito u odnosu na nominalno:
Jdoz a = Jdoz n - Dq a . (21.6)

Ovo povišenje temperature Jdoz a može se postići pri promenjenim gubicima u

odnosu na nominalne gubitke. Pri tome se menjaju samo promenljivi gubici koji su srazmerni
struji opterećenja!
Na osnovu (21.5) i (21.6) za temperaturu ambijenta od 26°C, Jdoz a iznosi:
Dq a = q a - 40 = 26 - 40 = -14 ,

Jdoz a = Jdoz n - Dq a = 75 - (- 14 ) = 89 K , (21.7)

što znači da u trajnom radu pri datoj temperaturi ambijenta ovom motoru se dozvoljava
povišenje temperature od 89 K.
Da bi se odredilo stvarno povišenje temperature u stacionarnom stanju pri opterećenju
od M1 =1,5×Mnom moraju se odrediti gubici pri ovom opterećenju, a pre toga gubici motora u
nominalnom režimu:
U nominalnom režimu ukupni gubici motora se određuju kao razlika ulazne i izlazne
snage.
P 32
Pg nom = Pulazna - Pizlazna = Pel nom - Pnom = nom - Pnom = - 32 = 4,36 kW .
hnom 0,88
Na osnovu u postavci date proporcije gubitke dobija se:
Pg nom = PFe nom + PCu nom + Ptrv nom = (1,6 + 1 + 0,2) × PFe nom ,

odnosno, pojedinačni gubici u motoru pri nominalnom opterećenju iznose:

 Pg nom 4,36
PFe nom = = = 1,56 kW ,
2,8 2,8
PCu nom = 1,6 × PFe nom = 1,6 ×1,56 = 2,50 kW ,

Ptrv nom = 0,2 × PFe nom = 0,2 × 1,56 = 0,31 kW .

Pri tome su stalni gubici u nominalnom režimu:

Pg st nom = Ptrv nom + PFe nom = 1,56 + 0,31 = 1,87 kW ,

a varijabilni gubici u nominalnom režimu iznose:

Pg var nom = PCu nom = 2,50 kW .

U režimu rada sa opterećenjem momentom od M1 =1,5×Mnom opravdano je

pretpostavit da se fluks mašine nije značajno promenio, pa se uzima da je struja opterećenja
I1 =1,5×Inom. Kako su gubici u namotajima proporcionalni kvadratu struje novi varijabilni
gubici će biti 2,25 puta veći od nominalnih:
2
æ I ö
Pg var1 = çç 1 ÷÷ × PCu nom = 1,52 × PCu nom = 2,25 × PCu nom = 2,25 × 2,5 = 5,625 kW .(21.8)
è I nom ø
Zbog toga će ukupni gubici motora sa ovakvim opterećenjem iznositi:
Pg1 = Pg var1 + Pg st nom = 5,625 + 1,87 = 7,495 kW .

Kada bi motor sa ovim gubicima radio do temperaturno ustaljenog stanja ostvarilo bi

se povišenje temperature od:
Pg1 Pg1 7, 495
Jmax1 = = Jmax nom = × 75 = 129 K .
p×S Pgnom 4,36

Prema (21.7) dozvoljava se stacionarni porast temperature od samo Jdoz a = 89 K

zbog čega treba u trenutku dostizanja ove temperature motor ili isključiti ili rasteretiti.
Traženo vreme do dostizanja ove temperature pri datom opterećenju može se odrediti iz
jednačine (21.9) koja opisuje porast temperature električne mašine u vremenu:
æ t
- x ö
ç ÷
J (t x ) = Jmax 1 × ç1 - e T ÷ = Jdoz a . (21.9)
ç ÷
è ø
Jednostavnim rešavanjem jednačin (21.8) dobija se traženo vreme tokm koga će motor
opterećen momentom od M1 =1,5×Mnom dostići Jdoz a = 89 K:
æ Jdoz a ö
÷ = -28 × ln æç1 -
89 ö
t x = -T × ln çç1 - ÷ ÷ = 32,8 min .
è Jmax1 ø è 129 ø
Na slici 21.2. prikazano je povišenje temperature motora opterećenog:
- nominalnim momentom kome odgovara Jmax nom = 75 K,
- momentom od M1 =1,5×Mnom kome odgovara Jmax 1 = 129 K,
- momentom M2 koji daje Jmax 2 = Jdoz a = 89 K kako bi motor bio optimalno
termički iskorišćen.
 140
129 K
120 -
J = 129æç1 - e ö
t
Tz
÷
è ø -
J = 89æç1 - e ö
t
100 Tz
÷
89 K è ø
80
u [K]

75 K
60
-
J = 75æç1 - e ö
t
Tz
÷
40 è ø

20

0
0 28 56 84 112 140 168
Tz=28 [min]
t [min]
Slika 21.2. Vremenski dijagrami povišenja temperature motora.

Da bi motor bio optimalno termički iskorišćen u uslovima temperature ambijenta koja

je niža od 40ºC potrebno ga je opteretiti momentom M2 većim od nominalnog. Snaga
gubitaka pri ovom traženom opterećenju se može relativno lako dobiti iz (21.1):
Jmax 2 89
Pg 2 = × Pg nom = × 4,36 = 5,17 kW .
Jmax nom 75

Pri ovom opterećenju M2 varijabilni gubici iznose:

Pg var 2 = Pg 2 - Pg st nom = 5,17 - 1,87 = 3,3 kW .

Iz (21. 8) može se odrediti struja opterećenja:

I2 Pg var 2 3,3
= = = 1,15 .
I nom PCu nom 2,5

Dakle struja motora može biti veća 15% od nominalne, odnosno momenat
opterećenja je M2 =1,15×Mnom.
Ovi rezultati se mogu generalizovati. Ako je temepratura ambijenta različita u odnosu
na deklarisanu temperaturu ambijenta od 40ºC (21.5) dozvoljeno povišenje temperature
Jdoz a u odnosu na nominalno dato je sa (21.6). Ovo povišenje temperature postiže se pri
promenjenim gubicima (promenljivi gubici) su u odnosu na nominalne gubitke. Ako se uvede
oznaka x, za odnos struje opterećenja u posmatranom i nominalnom režimu rada:
I
x= , (21.12)
I nom
promenljivi gubici su srazmerni kvadratu struje opterećenja, pa se može pisati:

Pg var = k × I 2 = x 2 × Pg var nom .

 Primenom (21.6) i (21.1) dobija se zavisnost dozvoljenog povišenja temperature od
gubitaka:

Jdoz a = Jdoz n - Dq a =
Pg var + Pg st nom
p×S
=
x 2 × Pg var nom + Pg st nom
p×S
=
Pg var nom
p×S
( )
× x 2 + a (21.13)

Jednačina (21.13) važi i pri nominalnom opterećenju kda je x = 1, pa se dobija odnos

dozvoljenog porasta temperature pri datoj temperaturi ambijenta i dozvoljenog nominalnog
porasta:
Jdoz a Jdoz n - Dq a x2 + a
= = . (21.14)
Jdoz n Jdoz n 1+ a

Odnos iz (21.14) omogućuje da se odredi opterećenje motora pri kome će se postići

dozvoljeni porast temperature.
Dq a
x = 1- × (1 + a ) . (21.15)
Jdoz n

Brojne vrednosti u ovom primeru su:

Pg st nom 1,87
a= = = 0,748 ,
Pg var nom 2,5

Dq a - 14
x = 1- × (1 + a ) = 1 - × (1 + 0,748) = 1,15 .
Jdoz n 75