Слободан Ж .

М арковић
Беог рад

ЧИЊЕН И Ц Е И СИ М БОЛИК А У П ОЕТ СК ОЈ ПРЕД СТА ВИ

К РА Т К Е П РИ Ч Е А Н Т О Н И ЈА И С А К О В И Ћ А
(У ЗБИРЦ И ВЕЛИК А Д ЕЦА )

П исац np unoeeda саж ет о, именуј е ст вар и у основном значењу и т име дочар ава су д-
бину ј у нака у специфичнам окруж ењу. У пр оцесу ст вар ања np edcmaee конкр ет изовано
именовање cmeap u пр еобр а ж ава се у симбст .

У приповедању А нтониј а Исаковића нај битниј и људски ж ивотни т ре-

нутак , кој и кореспондира са судбинском ситуациј ом, у основи ј е карактер-
ног от к ривања личност и и одлика њеног ок ружења. К р атк им к азивањем,
ј е д но ст авн ом еч
р ју јко а имен уј е конк етн
р у ства р и ситу ац иј у, без симболич -
них и асоциј ативних примеса у основном значењу, писац отк рива животне
ок олности у кој има се налази ј у нак приче. Она ол ичава стање људскога ду ха
у коме су риз аж ени свест , емо ц иј а и нагон п ретво рени у чин. И з аз
р ј е са-
жет до шк ртости , а у техници п исања ау тор нај ч ешће кор исти ј едну реч или
синтагму у кој има ј е, претежно, садржана поетск а слика и идеј а. Она свој ом
ду би нском прој ек циј ом изазива или оличава представу о стању људскога
ду ха кој им ј е пр ожета трену тна ситуациј а, лично ст кој а у њој у чествуј е и
ок ру жење у кој е ј е актер у к љу чен . И деј а и начин приповедања А нтониј а
Исаковића у к рат к им причама свој е прве збирке приповедака Велика деца,
а и касниј е, у склађени су, ј ер ј е одабрана и огољена реч у његовом припо-
ведачком посту п ку конст ат ациј е чињени це, односно предмета или ствари,
кој а у приповед ном т оку пост ај е су штинск и носилац збивања и атмосфере у
бићу актера и око њега, постај е срж на информациј а у чињенично огољеној
поетској слици . Пример за то су три антологиј ске приче из ове збирке - К а-
шик а, Цр вени шал, и Зечј а кож а^
Писац у приповеци Кашика су чељава два гладна вој ника са бакрачом
кај мака кој и носе свој ој ј едини ци . К ај мак к ао реални ј естивни предмет
изазов ј е немоћним и гладним носиоцима. Његова „ ог ромна колич ина у "
бакрачу могла би готово неприметним одвој еним делићем - ј ед ном каши-
ком утаж ити глад носилаца, кој има ј е поверено да неок рњено ј ело донесу у
ј ед и н и ц -
у дру говима кој и су, т акође, гладни . Поверење ј е морални чи нилац
376 Слободан Ж. Марковић

кој и се су кобио са глађу као физиолошким нагоном. Х алу цинантна борба у

личностима носилаца између нагона глад и и поверења сабораца доводи до
привиђења мрешкања кај мака на месечини и кашике над котлићем. Неиз-
весно ј е колико би се приметила у мањена количина к ај мака за ј едну узету
кашику, али ј е сигурно да би се њоме могла у толити глад. У х алу цинантном
односу према к ај маку и ли чном напору и одлу чности да се оправда поверење
ј едини це дошл о ј е до међу собног неп оверења носилаца бак рача и до границе
сумње у себе. У снази воље да одоле изазову кај мак а у котлићу изражава се
чврстина етике н осилаца кај мака, кој а их спај а са саборцима у ј ед иници у
чврсту моралну цел ину. На том пу ту у мире од глади и изнемоглост и ј едан
од носилаца - Зоћа, а дру ги носилац - Станко проду ж ава и неначет кај мак
предај е ј ед иниц и. Победило ј е поверење и етика.
Пр иповетк а К ашика има релативно праволиниј ск и ток радње, запле-
та, су коба, психологиј е и ет ике. Сржни развој приче повезуј у две синтагме,
кој е тему раздирања и страдања људскога бића конкретизуј у предметом и
" "
кол ичином „ бак рач кај мака и „ кашика кај мака . Из односа актера пре-
-
ма предмету рађа се драма у кој ој , и поред т рагичних последица (Зоћина
смрт) , побеђуј е етик а ок ру ж ења - партизанске ј едини це, ј ер ј е Станко, у з
све у ну трашње ломове, оправдао поверење и донео неначет бак рач кај мака у
ч ету. Ипак , на к рај у приповетке, последњим Ст ан ковим гестом ау тор довод и
у п и т ањ е см и сао с в е г а :

„ П ред зору, ву к ући мртвог Зоћу, носећи две пу шке и бак рач , Станко стиже
у ч е ту .
Нешто касниј е, чета ј е примала по кашик у кај мака. Станко се полако
удаљио и седе на камен. Сметало му ј е звецкање лимених порциј а и гласно
к у сање к ај мак а.
К амен, под њим, био ј е хладан. У ру ци ј е држао пу ну кашику кај мака. По-
гледа ј е, махну њом и баци ј е. К ашика звекну о к амен, одскочи, направи ј ош
д ва-т ри ск ок а по светлим д ечј им капама па се у мир и.
"
К ада устаде, у чини му се да чуј е њен звек доле у потоку. 1

У дру гој причи - Цр вени шап промрзли вој ник , незаштићеног врата од
хладноће, иде у колони, халу цинира, спава, пада и тету ра даље. Нај зад се на-
шао у просториј и за предах и окрепљење. Ту ј е видео на зиду окачен црвени
шал кој и ј е, касниј е, пао на под. Он гај е неприметно узео да би заштитио свој
врат. На сељанкину жалбу дај ој ј е нестао црвени шал , четај е зау стављена а
"
головрати М ирко баци црвени шал у снег. П осле „ нему ште одлу ке преког
"
суда и виновниковог нему штог „ прихватања нормалне казне, „ колона краћа
зај едног човек а брзо ј е одмицала."

„ С ељанк а к лече у снег и поче д а зап ева.

У пртини леж и црвени шал и на пригревици слабо пу шта свој у бој у у
"2
с н е г.

' Антони е Исаковић - Велика деца, Беог ад, 1978, ст . 22.

ј р р
2Антони е Исаковић - Велика деца, Беог ад, 1978, ст .158 и 159.
ј р р
 Чињенице и сичболика у поет ск ој предст ави кр ат ке пр иче Ант ониј а Исаковића 37 7

На крај у п риче болничарка Бранка записуј е у свој дневник , кога никоме

неће дат и да га чит а: „ Не схватам. Ништа не разумем. Не слаж ем се." 3
И у дру гим приповеткама збирке Велика деца А нтониј е Исаковић говори
о животним одломцима кој е заснива на именовању ј едног конк рет ног пред-
мета, попу т црвеног шала. У том одломку и његовом к љу чном предмету сваке
приповетк е, налази се тема у кој ој се непосредно или асоциј ат ивно прој ектуј е
људска судбина као последица прихватања односа у окружењу кој и су пре-
расли у моралну норму. Завршним чином, посту пком или констатациј ом у
причи пост авља се пит ање зашто ј е то тако и зар ј е тако морало бити.
П риповетк а Зечиј а кож а ј е у к ру гу приповедака А нтониј а Исаковића
чиј у срж , такође, чине ратне околности. Иако рат као догађај ни низ ниј е при-
сут ан у приповеци ознаком, иск азом или догађај ем на поч етку фабуле, о н се
осећа као атмосфера кој а се ј авља, посредно, из конк ретизациј е ж ивотн их
о к о л н о ст и , у р аз г о в о ру о к ол и ч и н и о с к у д н их ж и вот н их н ам и р н и ц а - ж и т а ,
ку куруза, ј ечма, неопходних за преживљавање. Главни акт ери приче су ста-
ра ц и баба. Писац им до к а а
рј р п иче ни е
ј рек ао лич на имена. Њиховом старо-
сном персонификациј ом назначуј е њихов ж ивотни положај , ал и и ч ит авог
слој а сличних људи , у времену и околностима у кој има су се нашли - да
нису и да не могу бит и активни у чесни ци рат а - борци. Њих ово место у
збивањимај е невољно и нису могли учешћем у догађај има допринети свој ој
трагичној судбини. Прису ст во њихово у ратној фабули приповетке и ж ивот -
ни удес у словљено ј е односом су кобљених - активних у ч есни к а у ратн им
збивањима према њи ма.
"
Брига стараца о х рани , п рорачу ни „ залиха и међу собна неслагања
у томе ко
, ј и се ј ављају на почетк п
у р ипов етк е, има аб
ф у л ативни конти ну -
итет у току прич е и израз су бриге за основну егзистенц иј у, у кој ој се из-
ражава и однос п рема ратним животним п роблемима као вид осећања и
разумевања ситуациј е. У томе се садрж и и старачко ж ивотно иску ство, али
"
и иску ство ген ерациј а њиховог поднебља. У сплету тих „ обичн их људск их
брига иск рсавај у и црте кој има приповедач обликуј е ликове ј у нака приче.
Разу мевање или неразумевање, доброду шност и нада или инат, подсмех и
немоћ, радост и подвалџиј ско у већање оствареног сна или бр ига, практич-
ност и довитљивост су одлике кој е се назиру у речима и поступ цима ст ар ца
и бабе, кој е их спај ај у или чине различитим.
Разу мевање вој ничк их потреба исказано ј е доброду шним односом ст ар-
ца и бабе према партизанима - да свој ом сиротињом нахране борачк у десе-
тину и пруж е ј ој уточиште за предах и одмор . Узвраћено им ј е посту пком
десетара Теку нице кој и ј е разу мео ст арчеву невољу због штеточине зеца.
Теку ни ца ј е у био зеца у ку пу су а старац ј е т риј у мфовао, колико због освете
за сопствену немоћ толико и због бабиног приговора кој им се потврђ ивала
његова слабост. Улов зецај е био добит, колико за х рану толи к о као психолош -
ки тр иј у мф стар ца да ј е у ништењем штеточине, у з помоћ партизанског десе-
тара, от клонио бабин приговор о свој ој неспособности. Остварење старчевог

! А нтони е Исаковић - Велика де а, Беог ад, 1978, ст . 160.

ј ц р р
378 Слободан Ж . М арковић

сна, ал и и вредност улова, исказани су у п риповеци назнаком мог ућности да

се од зечј е кож е може направити топао одевни предмет - шубара или ру ка-
вице за зимске дане. Међутим, зечј ој кож и као предмету се посвећуј е паж ња
не због мог уће непосредне и у пот ребне к орисности, већ због тога што ј е њен
значај у псих олошкој победи старца над невољом - зечј им штеточ инством
и због отклањања бабиног приговора. У том богаћењу значај а и вредност и
зечј а кож а од обичног предмет а постај е симбол. Тај ј ош у век само назначе-
ни симболични к арактер предмета ау тор у завршном делу пр иче п ретвара у
вредн ост животног симбола. К ада су, по одласку парт изана, наишли немачки
вој н ици, старац ј е пред њима настој ао да сакр иј е нај вредниј и предмет у ку ћи
и ж ивоту - зечј у кож у. Оку патори су приметили да старац и баба „ ск ривај у
"
пел ц и стрељали их. У симбол зечј е кож е у грађен ј е и људск и ж ивот.
Ткањем приповедног т к ива обичним бригама и дог ађај има, разу мевањем
и н еразу мевањем, с ит ним надама и ст раховима у односу п рема зецу и зечј ој
кожи , ау тор у приповеци доводи значење обичног предмет а - зечј е коже до
симбола у коме су сажети и људскост и л>удске судбине, у коме ј е означен к а-
ракте рр атног вр емена и в р едн ости ко е с
ј у усе њем у нашле и ко е с
ј уу рг оже -
не. Рат и психологиј а у чесника што су се нашли у његовом вртлог у обл ико-
вани су као извориште догађај а и посту пака, кој и се испољавај у или назиру у
ду бини времена и ж ивота. Они су симболично саж ет и у обичном предмету -
зечј ој кожи. Зечј а кожа. свој ом симболи ком и у мет ничком вредношћу саж има
људск е судбинске удесе у рату. У Зечј ој к ож и старац и старица више реагуј у
инстинктом него размишљањем. Због брзине ратних догађај а они немај у
вр емена за расу ђивање и отуда у њиховој трагичној судбини нема много соп-
ствене несналаж љивости и кривице. По посту пцима он и су вели ка деца чиј и
ј е ж ивот обележ ен симболиком зечј е коже.
Организуј ућ и свој е приповедање на конкретним чињеницама, од
кој их су неке кљу ч и окосница приповедног тока, аутор назначуј е у зроке,
испољавање пој аве и последице као обј ект ивне, нај чешће материј ал не чи-
ниоце у у метничкој слици и представи, без непосредно иск азаног сопственог
става. Предмети на кој еј е усредсређена ауторова опсервациј а и кој и у причи
партиципирај у у људској судбини, у наведеним слу чај евима бакрач и кашика
кај мак а, црвени шал и зечј а кожа добиј ај у свој пу ни значај у ст варносном,
обј ективном прису ству у причи. М еђутим, у смереношћу и дубином улоге
у развој у п риповедања превазилази се конк ретност њиховог значења и они
постај у симбол пој аве, без обзира што се она на к рај у приче може довест и
и л и д о в о д и у п ит а њ е .
Реч - име конк ретизованога кљу чног предмета у причи при непосредној
у пот реби делуј е свој им основним значењем кој е садржи и битну особеност
и улогу именоване ствари - кај мак ј е за ј ело, шал штити врат од хладноће,
а зечј а кожа ј е корисна за одећу. И, без обзира на у чест алост у пот ребе син-
" "
тагми „ бак рач кај мака и „ кашика кај мака или нешто ређе коришћење речи
" "
„ црвени шал и „ зечј а кож а , именовање задржава у приповедању ознаку
конк ретног предмета виђеног и прису тног пред човеком. Током при поведања
р еални п ој ам - ствар се сликом у влачи у људско биће и у том процесу се
 Чињенице и симболика у поет ској предст ави крат ке пр иче Ант ониј а Исак овића 3 79

"
у многоме преображава у симбол, нарочито „ црвени шал , са значењима кој а
отк ривај у у кљештеност људске душе, к аракт ерну чврстину, дубину и снагу
етике личност и и ок руж ења у коме се субј ект нашао и смисла свега што ј е
одредило људску судбину .
Избором детаља и економичношћу израза аутор доприноси да у пре-
"
ображај у од „ природног значења конкретне ствари, до симбола кој и обасј ава,
шири светлост и дај е ду бинску димензиј у поетске представе у причи нема
метафоричких прелазних значењских облика. Таквим приповедачк им по-
с т у п к о м п и с а ц п о ст и ж е н еп о с р ед н о с т у у сл о ж а в ањ у и з ао к р у г љ и в ањ у т ем е
и у метничке представе у пр ичи . Приповедачева констру к циј а слике и визиј е
ј е шк рто дет аљистичк а, ал и ј е њена уобличена целина мозаик у коме се виде,
асоци рај у и осећај у и спољни и у ну т рашњи чиниоци човековог ж ивота,
збивања и дож ивљавања, конк ретни посту пци и њихова психолошк а осно-
ва, реалност и фик ц иј а кој а се граничи и додируј е са халу цинациј ом. Одно-
сом према основном - кон крет ном предмету у приповеткама, попу т кај мака,
шала и зечј е коже, писац наговештава к арактер актера, оцртава њихову суд-
бину и пу тем животних удеса дочарава окружење у коме се човек , нај чешће,
н ев ољ н о н а ш ао .

У првом плану ауторовог иск аза у приповеци ј е, ипак , слика и м исао о

човеку кој и ј е, нај чешће свој им удесом сведен на завршну животну чињени цу
- у главном осуду и смрт. Идеографски запис ол ичен у физичким предмети-
ма кој и су у срж и пажње су бј ект а приче, било к ратким именовањем или у
диј алогу и опису саопштеном к ратком речени цом, непосредн о или у подтек -
"
сту, носе д ин амику п риповедања и догађања, кој и у „ нормалном завр шетку
приче и судбине ипак ост ављај у запитаност над смислом онога чимеј е човек
опх рван. У з сву чињеничну обј ект ивност приповедања А нтониј а Исаковића,
ангаж ованост писца, односно његових приповедачких т ек стова у збирци
Велик а деца произилази посредно из конк ретизованог дочаравања актера и
њихових судбинск их удеса у у метничкој представи, кој и п отпу ниј е откр ивај у
преображ ај кон кретизованих значења именованих ствари у симболе, као што
су кашика кај мака, црвени шал и зечј а кожа.

К љу чне реч и: к рат ка приповетка, поетска представа, именовање ствари,

симбол , конк рет ност, судбина, ок руж ење.
3 80 Слободан Ж . М арковић

Слободан Ж . М аркович

ФА К ТБ1И СИМ ВОЛИ КА В П ОЗ ЕТ ИЧЕС КОМ ВИ Д ЕН ИИ К РАТ К ИХ РА СС К А ЗО В

А НТОН ИЛ ИСА КОВИ ЧА ( В СОБРН И К Е БОЈЊШ И Е Д ЕТИ )

(Резго ме)

В сборнике расск азов Болћшие dernu А нтонии Исаковича создана реалш ал картина мира и
времени, с опороИ на клго чевв^е реалБнн е фактн . На примере анализированни х рассказов Лож -
ка, Kp acHbi U шарф и Зсшчбл шкур а историческал деиствителБностБ, по мненшо автора док пада,
с в и д у н е с о в п ад а ет всег д а с е ст е ст вен н н м п о р ид ко м ве ш е и и л и д о м и н и ру го ш и м и о т н о ш ен и лм и
и началами средш, а т акже с субт>ективнБ1ми посту пками в неи. РеалБНБ1е носители фабулБ! в
асс к а - лож к а сливок к
, р аснип шарф и заачћм шкур а - преврашаго тсн в символб!, придакзшие
р
по зт ич еек им п ред ст авлениам п олно вес н ое з начение, они ет авовлт са п ризнаком военного вре-
мени и освешакзт т раг ическу к ) судвбу актера, л итерачу рного герол.