Akademija strukovnih studija Južna Srbija

Odsek za poljoprivredno prehrambene studije Prokuplje

Seminarski rad

Predmet: Voćarstvo i vinogradarstvo

Tema: Sorte za vrhunska bela vina

Student: Nenadović Nikola Profesor: Dušica Ćirković

Broj indexa:24/20
Septembar 2022, Prokuplje

1
 Sadržaj

1.Klasifikacija sorti gajene loze…………………………………………………………3

2.Najznačajnije metode za grupisanje sorti……………………………….……..3
3.Vrste proizvoda od grožđa………………………………………………………….…6
4. Podela sorti…………………………………………………..………………………… .….6
5. Podela sorti vina………………………………………………………….……………… .7
6.Literatura…………………………………………………………………………………....10

2
 Klasifikacija sorti gajene loze

Istorijski pregled radova koji se bave klasifikacijom sorti

Prvi opisi sorti u literaturi se mogu naći u delima rimskih pisaca Naturalis historiae Plinus-a i De
rei rustica Columella-e. U ovim opisima, međutim, nema mnogo pojedinih karakteristika sorti,
tako da je prema njima samo mali broj sorti mogao biti sa sigurnošću identifikovan. Ipak, ova
dela se mogu smatrati začecima ampelografskih istraživanja.
Temeljitije proučavanje sorti, njihovo detaljnije opisivanje, ‘kao i njihovo sistematizovanie u
Evropi je započeJo tek u XIX veku. Ove klasifikacije su u najvećoj meri bile urađene na osnovu
nekoliko karakteristika sledećih organa:

 list (izdeljenost, maljavost i veličina)

 grozd (oblik, zbijenost i veličina)
 bobica (oblik, veličina, boja, ukus i vreme sazrevanja).

Ovakvih radova ima mnogo, a ovo je samo jedan izbor između njih. Kao sortne karakteristike
uvode se novi elementi za koje se vrlo detaljno razraduju i metode ispitivanja. Sve ovo je
doprinelo boljem poznavanju vinove loze.
Jedan od naših prvih ampelografa verovatno je bio Prokopie Bolić, arhimandrit manastira u
Rakovcu. On je u svom delu Soveršen vinođclac koje je štampano 1816. godine u Budimu,
opisao 35 sorti koje su se u početku XIX veka gajile u Sremu. Sorte je grupisao prema boji grožđa
(plavetno cme, čađave, orne, rumene i bele) i prema obliku bobica (okmgle i duguljaste). Pored
grožđa vrlo detaljno je opisao i list, a dao je mnogo korisnih saveta o gajenju vinove loze i
proizvodnji i nezi vina. Knjiga je štampana rusko-slovenskom azbukom i verovatno je jedna od
prvih stmčnih knjiga iz vinogradarstva pisana na našem jeziku.
Nekoliko najznačajnijih metoda za grupisanje sorti
Klasifikacija po Goethe-u i Oberlin-u. Na međunarodnom kongresu vinogradara i vinara koji je
održan u Beču 1873. godine formirana je međunarodna ampelografska komisija u čiji sastav su
ušli predstavnici Francuske, Italije, Nemačke, Austro-Ugarske, Portugala, Rusije i Srbije. Kao
rezultat rada ove komisije od strane Goethe-a (Nemačka) i Oberlin-a (Francuska) predložena je
klasifikacija sorti koja je zvanično i usvojena. Izrađen je čak i međunarodni formular za
opisivanje sorti. Prema ovoj klasifikaciji sve sorte su prema obliku bobice podeljene u tri grupe:

 sorte okruglih bobica,

 sorte izduženih bobica,

3
 sorte neodređenog oblika bobica.

Zatim je svaka od ovih grupa u zavisnosti od maljavosti naličja lista podeljena na podgrupe:

 sa golim listom
 sa filcastim i
 sa dlakavim ili neodređenim naličjem lista.

Ovako dobijenih 9 grupa je dalje podeljeno još jednom tri puta i to u zavisnosti od oblika ureza
oko lisne drške:

 otvoren
 zatvoren
 neodređen.

Na ovaj način su sorte podeljene u 27 osnovnih grupa. Ova klasifikacija je sistematična,

međutim ona je veštačka, jer nije proistekla iz bioloških zakonitosti, tako da se vrlo često u istu
grupu svrstavaju sorte koje inače imaju vrlo različite druge karakteristike. No i pored ovih
nedostataka ovu klasifikaciju sorti su koristili mnogi autori, a između ostalih po njoj je napisana i
jedna vrlo značajna knjiga iz ove oblasti na našem jeziku. To je Dalmatinska ampelografija
Stjepana Bulića. U ovoj ‘knjizi je opisano 200 sorti. Iako je rukopis predat u štampu još 1929.
godine, knjiga je štampana 1949. godine, tek posle smrti autora i to pod redakcijom naučnih
saradnika Marcela Jelaske i Zdenka Turkovića. U originalnom materijalu Bulićevom bilo je
obrađeno 160 sorti, a za još 40 sorti dokumentaciju su dali Jelaska i Turković.
U svakoj od 27 gore pomenutih grupa, Bulić je dalje sistematizovao sorte u zavisnosti od boje
grožđa i to: bele, crne i rumene ili ružičaste.
Naravno, pored ovih osobina prema kojima je izvršena klasifikacija, Bulić je ispitivao i druga
botanička obeležja i osobine, a pored njih, kako on kaže, za svaku sortu dao je i vinogradarske
podatke o privrednim i ekonomskim vrednostima. Pored ovoga, Bulić je za svaku sortu vrlo
detaljno naveo sinonime (nazive) po mestima gde se gaje.
Klasifikacija po Pulliat-u — Gasparen je još 1848. godine predložio jednu klasifikaciju na bazi
sume toplotnih stepeni koja je potrebna za sazrevanje pojedinih sorti. Slično Gasparenu, ali
mnogo kasnije, francuski naučnik Pulliat je 1897. godine predložio da se sorte grupišu prema
vremenu sazrevanja. Kao polaznu osnovu uzeo je sortu šasla kao jednu od najpoznatijih i
najrasprostrarijenijih u svetu i u odnosu na nju sorte je grupisao u 5 grupa:

1. Vrlo rane, sazrevaju pre šasle;

2. Rane, sazrevaju istovremeno sa šaslom, pa je ovu grupu nazvao sortama I epohe;

4
3. Sorte koje sazrevaju 15 dana posle šasle — sorte II epohe;
4. Pozne, sazrevaju 30 dana posle šasle — sorte III epohe;
5. Vrlo pozne, sazrevaju 45 dana posle šasle i kasnije — sorte IV epohe.

Ovaj način grupisanja sorti je vrlo logičan jer je zasnovan na jednoj bitnoj biološkoj osobini i važi
za sva vinogorja, pa čak i za severnu i za južnu geografsku širinu, jer su sve one postavljene u
relativan odnos prema sorti etalonu, odnosno šasli.
Ovaj način grupisanja sorti se još i danas mnogo koristi, no pre podele prema vremenu
sazrevanja, sorte se dele prema upotrebnoj vrednosti grožđa, i to pre svega na dve grupe:
vinske i stone. Ima i sorata prelaznog tipa, no one se ipak svrstavaju u grupu kojoj više
pripadaju. Nadalje, kada je reč o vinskim sortama one su u savremenim ampelografijama
podeljene na sorte za proizvodnju belih i sorte za proizvodnju crnih vina, a u okviru ovih, u
zavisnosti od kvaliteta vina, na sorte za visokokvalitetna, sorte za kvalitetna i sorte za obična,
masovna vina.
Kada je reč o stonim sortama, one se pre svega grupišu po principu Pulliat-a prema vremenu
sazrevanja.
Klasifikacija sorti po Negrulj-u. — Na osnovu višegodišnjih ispitivanja velikog broja sorti
poreklom iz raznih krajeva sveta, sovjetski naučnik A. M. Negrulj (1946) razradio je teoriju o
ekološko-geografskoj pripadnosti sorti. On je ustanovio da se tokom vekova u pojedinim
tradicionalnim vinogradarskim regionima formirao autohtoni, ili aborigeni sortiment koji ima
mnoge zajedničke morfološke i biološke osobine.
Ova prirodna klasifikacija je jedna od najsavremenijih i danas je već svuda u svetu priznata.
Negrulj je pre svega ustanovio postojanje tri osnovne ekološko-geografske grupe sorti, i to:

 proles occidentalis, zapadnoevropska grupa sorti,

 proles pontica, grupa sorti basena Crnog mora,
 proles orientalis, grupa istočnih sorti.

Ovde treba da raščistimo jedno terminološko pitanje. Naime, naziv proles koji Negrulj koristi za
pojedine ekološko-geografske grupe sorti, danas bi po važećem međunarodnom biološkom
kodeksu trebalo zameniti nazivom convarietas. Prema ovom kodeksu, dalje (niže) taksonomske
jedinice bile ‘oi sledeće:

 subconvarietas, podgrupa ili subproles

 provarietas, deo prethodne taksonomske jedinice
 conculia, tip sorti (kao što je, na primer, grupa Pinot)
 cultivar, sorta
 subcultivar, podsorta.

Ovakve nazive za pojedine taksonomske jedinice bi ubuduće trebalo i mi da koristimo.

5
 Klasifikacija sorti po Negrulj-u umnogome olakšava grupisanje sorti, jer, kao što se vidi, pojedine
ekološko-geografske grupe odlikuju se nizom zajedničkih morfoloških i bioloških osobina.
Grupisanje starih, tzv. aborigenih sorti po ovoj klasifikaciji je relativno lako. Međutim, kada je
reč o novim sortama koje su rezultat višestrukog ukrštanja između pojedinih ekološko-
geografskih grupa, grupisanje je znatno teže. Na primer, za sortu frankovka se smatra da je
stvorena ukrštanjem dve sorte koje su pripadale različitim ekološko-geografskim grupama
(occidentalis i orientalis). Višekratnim ukrštanjem ove osobine se mnogo mešaju, tako da je
njihovo svrstavanje u određenu grupu jako otežano, a ponekad i nemoguće.

Vrste proizvoda od grožđa

Vinova loza se pretežno gaji (oko 70%) radi dobijanja vina. Posle vina, po redosledu značaja
dolazi grožđe u svežem ili sušenom stanju, jaka alkoholna pića (vinjak, rakija), grožđani sok,
sirup, kompot, džem itd.
Šećer u grožđu se nalazi u formi lako usvojive glukoze i fruktoze.
Od sporednih proizvoda (pri preradi grožđa iz komine i vinskog taloga) mogu se dobiti ulje,
alkohol, boja, tanin, vinska kiselina, stočna hrana i kompost. Loza odbačena rezidbom, može da
se koristi kao ogrev, a u drvnoj industriji za proizvodnju iverice.

Podela sorti

S obzirom na upotrebnu vrednost, sorte se pre svega dele na:

 vinske sorte
 stone sorte.

Vinske sorte se dele na:

 sorte za bela vina

 sorte za crna vina.

U sorte za bela vina svrstavaju se sorte sa belim, žutim, zelenim, sivim i crvenim bobicama, od
kojih se proizvodi belo vino.
U sorti za crna vina ima takvih kod kojih se bojene materije pored pokožice nalaze i u soku.
Takve sorte se zovu bojadiseri.
Vinske sorte se prema kvalitetu vina koje se od njih dobija mogu podeliti na više grupa:

6
 Sorte za visokokvalitetna vina — Ove sorte se odlikuju sposobnošću nakupljanja velikih količina
šećera (koji obezbeđuje sadržaj alkohola od 13—15%), imaju specifičan sortni miris, aromu i
harmoničan odnos svih drugih sastojaka. Ne mora sav šećer preći u alkohol. Naprotiv.
 Sorte za kvalitetna vina — Vino ovih sorti sadrži 11—13% alkohola, ima karakterističnu boju,
harmoničan odnos svih sastojaka, ali po mirisu zaostaje za prethodnom grupom.
 Sorte za obična stona vina — Ove sorte nemaju sposobnost nakupljanja većih količina šećera u
grožđu (obično imaju do 16%). Isto tako, i po sadržaju kiselina obično zaostaju iza prethodne
dve grupe, a vino od njih je siromašno mirisnim materijama. Obično daju velike prinose, a od
njih se proizvode masovna vina.
 U nekim zemljama se gaje specijalne sorte za proizvodnju penušavih vina, desertnih vina,
vinskog destilata (vinjaka, konjaka i dr.), za proizvodnju bezalkoholnih sokova i dr.

PODELA SORTI VINA

SORTE ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA
Rajnski rizling- je sorta belog grožđa koja potiče iz doline reke Rajne u Nemačkoj. Smatra se
nakon šardonea i sovinjon blana za treću najvažniju vrstu. Poznat je još i kao rajnski
rizling. Vino od ovog grožđa je sladunjavog ukusa, a podseća na med, zrele jabuke i limete.
Traminac- je sorta belog grožđa koja potiče iz doline reke Rajne u Francuskoj. Njegovo ime u
prevodu znači „začinjeni Traminer“. Ukus vina koje se pravi od ovog grožđa je sladunjav, a
podseća na šećer i latice ruže.
Sovinjon- je sorta belog grožđa koja potiče iz okoline Bordoa u Francuskoj. Ime je dobilo od
francuskih reči sauvage, što znači „divlje”, zbog toga što njegovi koreni sežu u jugozapadnu
Francusku. Ukus vina koje se pravi od ovog grožđa je suv i osvežavajuć, a podseća na travu,
zrele dinje, marakuju i smokve.
Semijon- je sorta belog grožđa koja najverovatnije potiče iz Francuske. Poznat je još i
kao wyndruif. Vino od ovog grožđa je sladunjavog ukusa, a podseća na med, i na citrusne
note limuna i limete.
Burgundac beli- je sorta belog grožđa koja vodi poreklo iz Francuske. Vino koje se pravi od ove
vrste podseća na šardone i ima ukuse jabuka, dinja i ananasa.
Burgundac sivi- je sorta belog grožđa koja vodi poreklo iz Burgundije u Francuskoj i nastala je
mutacijom od pino blana. Sive je boje, ali može imati tonove od bele pa do crne. Ima
ukus pomorandže i breskve.
Šardone- je sorta belog grožđa koja je jedna od najtraženijih na svetu. Bolje uspeva na
siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože.
Rano cveta i zri. Vodi poreklo iz Burgundije u Francuskoj, a danas je zastupljeno
u vinogradima širom sveta. Najbolje uspeva na krečnjaku i kredi. Ukus Šardonea podseća
na jabuku, dinje i ananas.
Silvanac zeleni- je vinska sorta grožđa podrijetlom je s područja Srednje Europe, gdje se sve
više zamjenjuje sa sortom Müller-Thurgau, hibridom rajnskog rizlinga i plemenke bijele,
poglavito u Njemačkoj.Okus vina je ugodan, lagane arome i s izraženom kiselinom. Iako joj je
priljepljen naziv priprostog, jednostavnog vina, na određenim područjima ova sorta
jednostavno briljira, i tvori vina složenijeg i zanimljivijeg okusa

7
Neoplanta- je sorta belog grožđa koja vodi poreklo iz Srema u Srbiji. Nastala je ukrštanjem
autohtonih sorti smederevka i traminac. Gaji se na svega 5-6 hektara i kasnije zri. Ima miris koji
podseća na muskat. Od neoplante se dobija vino izrazito slatkog ukusa sa pojačanim
udelom alkohola.
Tamjanika,Muskat krokan,Žilavka,Sirmium,Bagrina,Pošip,Maraština,Vugava,Grk
SORTE ZA KVALITETNA BELA VINA
Rizling italijanski
Župljanka
Buvije
Zeleni veltlinac
Müller-Thurgau
Rani crveni veltlinac
Furmint
Lipovina
Ezerjo
Malvazija bela
Rkaciteli
Bogdanuša
Šila
SORTE ZA OBIČNA BELA VINA
Crvena slankamenka
Slankamenka bela
Kevidinka
Kreaca
Smederevka
Beli medenac
Bratislavka
Beli bakator
Ižaki
Sremska zelenika
Kraljevina crvena
INTRODUKOVANE BELE VINSKE SORTE
Kerner
Ehrenfelser
Ugni blanc
Emerald rizling
Ezerfürtü
Jubileum 75
Zenit
Leányka
Királyleányka
Kunleány

8
Zala gyöngye
Bianka
Göcsei zamatos
SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA
Burgundac crni
Kaberne sovinjon
Kaberne fran
Merlo
Vranac
Blatina
Plavac mali
Saperavi
Rumenika
Probus
SORTE ZA KVALITETNA CRNA VINA
Frankovka
Game
Kratošija
SORTE ZA CRNA STONA VINA
Prokupac
Kadarka
Portugizac
Hrvatica
Teran
Barbera
Stanušina
Tikveška
Ohridsko crno
Kadarun
Kavčina
Karinjan
Aramon