Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија

Задатак 19:
Ампелографска шема описа сорте

Савремена шема ампелографског описа треба да обухвати следеће елементе:

1. НАЗИВ СОРТЕ

2. СИНОНИМ СОРТЕ

3. ПОРИЈЕКЛО СОРТЕ

4. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ СОРТЕ

5. БОТАНИЧКИ ОПИС СОРТЕ

- млади ластари
- једногодишњи ластар
- окце
- млади листићи
- развијен лист
- цваст
- цвијет
- витица
- грозд
- бобица
- сјеменка

2. AГРОЕКОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СОРТЕ

- карактеристике вегетационог периода (дужина вегетације, епоха
дозријевања, трајање фенофазе развоја)
- бујност сорте (енергија пораста ластара)
- родност сорте (принос, коефицијент родности, маса грозда)
- опрашивање и оплодња (сорте функционално женског типа цвијета)
- отпорност према условима средине (отпорност према ниским
температурама, отпорност према суши, односно према змљишту)
- агротехничке карактеристике сорте (резидба, узгојни облик, утицај
ђубрења, утицај наводњавања, утицај начина одржавања земљишта)
- афинитет са лозним подлогама

3. ТЕХНОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СОРТЕ

- механички састав грозда и бобице
- механичка својства грозда и бобице
- хемијски састав грожђа (шире)
- динамика сазријевања грожђа
- органолептичка оцјена грожђа
- производи од грожђа и њихове карактеристике (вино и др.)

4. ВАРИЈАЦИЈЕ И КЛОНОВИ

5. РЕЈОНИЗАЦИЈА СОРТЕ

6. БИБЛИОГРАФИЈА

Милан Малинић: Радни задаци 22

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Задатак 20:
Еколошко – географске групе

Све гајене сорте Негруљ је подијелио на 4 еколошко-географске групе:

1. Convarietas orientalis (група источних сорти - PROLES ORIENTALIS) са

двије подгрупе:
- Convarietas orientalis subconvarietas caspica (каспијска подгрупа)
- Convarietas orientalis subconvarietas antasiatica (антазијска подгрупа)

2. Convarietas pontica (група сорти црноморског базена - PROLES PONTICA)

са двије подгрупе:
- Convarietas pontica subconvarietas georgica (gruzijska podgrupa)
- Convarietas pontica subconvarietas balcanica (balkanska podgrupa)

3. Convarietas occidentalis ( група западноевропских сорти – PROLES

OCCIDENTALIS) са двије подгрупе:
- Convarietas occidentalis subconvarietas gallica (галска подгрупа)
- Convarietas occidentalis subconvarietas iberica (иберијска подгрупа)

4. Convarietas nord afrika

Група сорти која се креће у земљама Сјеверне Африке (Мароко, Алжир, Либија,
Тунис, Египат). Установљена је знатно касније од претходне три и није детаљније
проучена, а обухвата претежно стоне сорте.

Милан Малинић: Радни задаци 23

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Задатак 21:
Ампелографске карактеристике листа

Лист се за описивање узима у вријеме завршетка развоја ластара (јули, август)

или прије шарка, од 9 до 12 кољенаца од основе ластара.

Опис листа обухвата следећа обиљежја:

ЛИСКА ЛИСТА ВИНОВЕ ЛОЗЕ

1. Облик листа (лиске)
2. Велличина листа према дужини лиск и пречнику лиске
3. Подијељеност лиске (листа)
4. Маљавост лиске и нерава
5. Маљавост наличја лиске и нерава
6. Површина лиске
7. Боја лица лиске у вегетацији
8. Боја наличја лиске у вегетацији
9. Боја лица лиске у јесен
10. Боја наличја лиске у јесен
11. Боја нерава лица лиске
12. Боја нерава наличја лиске
13. Сјај лиске
14. Дебљина лиске

ДРШКА ЛИСТА
1. Дужина дршке развијеног листа
2. Дебљина дршке
3. Маљавост дршке
4. Боја дршке

ДРШКИН УРЕЗ
1. Облик дршкиног уреза (тип затворених дршкиних уреза)
2. Облик дршкиног уреза (тип отворених дршкиних уреза)

БОЧНИ УРЕЗИ НА ЛИСЦИ

1. Дубина бочног уреза
2. Облик бочних уреза (тип затворених бочних уреза)
3. Облик бочних уреза (тип отворених бочних уреза)

ЗУПЦИ ЛИСКЕ
1. Зупци
2. Угао на врху средњег дијела листа
3. Зупци по положају
4. Назубљеност
5. Уједначеност
6. Величина
7. Oблик

Милан Малинић: Радни задаци 24

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Задатак 22:
Ампелографске карактеристике грозда

За опис грозда користи се просјечни узорак од 2 до 5 kg.

1. ОБЛИК ГРОЗДА
- цилиндричан (ваљкаст), тијело грозда је по цијелој дужини исте
ширине
- купаст, грозд је према врху ужи
- цилиндрично – купаст
- криласт, развијена крилца која не прелазе половину дужине грозда
- разгранат, сугроздићи развијени и прелазе половину дужине грозда

2. ВЕЛИЧИНА ГРОЗДА
Ове карактеристике описују се наоснову мјерења дужине грозда. Дужина
грозда се мјери од мјеста гранања грозда на горњем дијелу до врха последње
бобице на горњем дијелу грозда.

3. ЗБИЈЕНОСТ ГРОЗДА
За оцјену се користи узорако од најмање 10 гроздова. Већа или мања збијеност
грозда је, прије свега, генетски условљена, затим је и посљедица степена оплодње,
броја бобица итд.
- Веома збијен, бобице су до те мјере збијене да су деформисане
- Збијен, бобице су сачувале свој облик, али грозд не мијења свој облик кад се
постави хоризонтално на равну површину
- Растресит, бобице се лако помичу и грозд мијења свој облик кад се постави
хоризонтално на равну површину
- Веома растресит (рехуљав), бобице су удаљене једна од друге

4. ВЕЛИЧИНА (ДУЖИНА) ПЕТЕЉКЕ ГРОЗДА

Дужина петељке утврђује се у вријеме бербе на узорку од 10 гроздова.
- Кратка (мала), ако није дужа од 3 cm,
- Средње дуга, дужина 3 – 5 cm,
- Дугачка, дужина преко 5 cm
5. ДЕБЉИНА ПЕТЕЉКЕ ГРОЗДА
- Танка, пречник испод 3 mm
- Средње дебела, пречник 3 – 5 mm
- Дебела, пречник преко 5 mm

6. ЗДРВЕЊЕНОСТ ПЕТЕЉКЕ ГРОЗДА

- Зељаста (зелена)
- Полуздрвењена
- Одрвењена цијелом дужином

7. БОЈА ОГРОЗДИНЕ
- Зелена
- Зелена са нијансом црвенкасте
- Црвенкаста
- Винасто-црвенкаста
- Свијетлоцрвенкаста
- Тамноцрвенкаста

Милан Малинић: Радни задаци 25

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Задатак 23:
Сорте за производњу црних вина

Подјела по квалитети:

1. Сорте за висококвалитетна вина

2. Сорте за квалитетна вина

1. Сорте за висококвалитетна вина

 домаће и одомаћене сорте: Вранац, Блатина, Кратошија

 интродуковане сорте: Бургундац црни, Мерло, Каберне совињон, Каберне
франк, Гаме црни

Садржај шећера у грожђу:

- у шири 22 – 24 %

Величина грозда:
- ситан код сорти страног поријекла – интродукованих сорти, средње
крупан код домаћих сорти

Епоха дозријевања:
- крај II епохе, већина сорти у III епохи

Резидба:
- мјешовита код сорти страног поријекла, кратка код домаћих сорти

2. Сорте за квалитетна вина

 домаће и одомаћене: Прокупац, Кадарка, Зачинак, Пробус, Српски рубин,

Јагодинка, Неготинка, Крајински бојадисер, Жупски бојадисер
 интродуковане сорте: Франковка, Гаме бојадисер, Аликант буше, Анцелота

Садржај шећера у грожђу:

- у шири 20 – 22 %

Величина грозда:
- средње крупан и са крупним гроздом, конусан облик доминира са
изузецима

Епоха дозријевања:
- крај II епохе, већина сорти у III епохи

Резидба:
- резидба кратка или мјешовита

Милан Малинић: Радни задаци 26

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Задатак 24:
Сорте за производњу бијелих вина

Подјела по квалитети:

1. Сорте за висококвалитетна вина

2. Сорте за квалитетна вина

1. Сорте за висококвалитетна вина

 домаће и одомаћене сорте: Багрина, Жилавка

 интродуковане сорте: Ризлинг рајнски, Совињон, Шардоне, Траминац, Ризлинг
италијански, Семијон, Бургундац бијели, Мускат отонел, Силванац зелени

Садржај шећера у грожђу:

- у шири 22 – 24 %

Величина грозда:
- ситан код сорти страног поријекла – интродукованих сорти, средње
крупан код домаћих сорти

Епоха дозријевања:
- крај II епохе, већина сорти у III епохи

Резидба:
- мјешовита код сорти страног поријекла, кратка код домаћих сорти

2. Сорте за квалитетна вина

 домаће и одомаћене: Смедеревка, Крстач бијели, Годоминка, Жупљанка,

Кладовка бијела
 интродуковане сорте: Бувијеова ранка, Малвазија бијела

Садржај шећера у грожђу:

- у шири 20 – 22 %

Величина грозда:
- средње крупан, изузетак је Бувијеова ранка са ситним и Смедеревка са
крупним гроздом, конусан облик доминира (Франковка, Крстач бијели
имају криласт облик грозда)

Епоха дозријевања:
- крај II епохе – Бувијеова ранка, већина сорти у III епохи, неке у IV епохи
(Смедеревка и Прокупац

Резидба:
- резидба кратка или мјешовита

Задатак 25:

Милан Малинић: Радни задаци 27

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Сорте за потрошњу у свјежем стању

Стоне сорте су сорте винове лозе које су намијењене за потрошњу у свјежем

стању.
Према епохама дозријевања дијеле се на:

 Врло ране сорте, сазријевају прије Шасле бијеле (11. VIII дo 26. VIII)
Јулски мускат (Бисер од Чабе), грозд је средње величине (око 160 g), треба је
резати дугачко;
Краљица винограда (Szölöskertek királynöje muskatály), грозд је велики
(200–300g);
Kардинал, грозд је велики (300 – 600 g), реже се кратко;
Демир капија, грозд је средње величине (130 – 200 g), захтијева дугу резидбу.

 Сорте I епохе, сазријева истовремено са Шаслом бијелом (1. IX дo 10. IX)

Банатски мускат, грозд је средње величине (oкo 250 g), треба га резати на
лукове.

 Сорте II епохе, сазријевају 15 дана послије Шасле бијеле (20. IX до 25. IX)
Гoрица, грозд је велики (300 – 400 g), захтијева дугу резидбу;
Рибница, грозд је велики (oкo 350 g), реже се на лукове.

 Сорте III eпохе, сазријевају 30 дана послије Шасле бијеле (30. IX дo 5. X)

Mускат Хамбург, величина грозда је око 250 g, реже се дуго;
Aфус али, грозд је крупан (300 – 400 g), захтијева дугу резидбу;
Смедеревски мускат, грозд је велики (250 – 330 g), може се резати кратко.

 Сорте IV eпохе, сазријевају 45 дана послије Шасле бијеле (10. X дo 15. X)

Mускат италија, грозд је велики (oкo 400 g), треба је резати на лукове;
Aнтигона, грозд је велики (300 – 400 g), захтијева дугу резидбу.

Милан Малинић: Радни задаци 28

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Задатак 26:
Међуврсни хибриди

Подјела према времену стварања:

1. Најстарији међуврсни родни хибриди
2. Стари међуврсни родни хибриди
3. Нови међуврсни родни хибриди

1. Најстарији међуврсни родни хибриди

 Црно отело
 Хербемон
 Изабела
 Бијело отело

2. Стари међуврсни родни хибриди

 Курдек 4401
 Бако

3. Нови међуврсни родни хибриди

 Ласта
 Молдовина
 Сејв вилар 20-473
 Сејв вилар 12-375
 Сибел 5409

Милан Малинић: Радни задаци 29

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Задатак 29:
Лозне подлоге према настанку
(подношљивост креча, компатибилност, укорјењавање)

Лозне подлоге се с обзиром на свој настанак могу подијелити у четири групе:

1) Селекције америчке групе рода Vitis

Riparia gloir de Montpellier (Riparia portalis)
Rupestris du Lot
Berlandieri Ressequier no.1
2) Aмеричко-амерички хибриди
група Berlandieri x Riparia
група Berlandieri x Rupestris
група Riparia x Rupestris
3) Европско-амерички хибриди
Chasselas x Berlandieri,41B, Millard et De Grasset
Cabernet Sauvignon x Berlandieri, 333 EM
Mourveder x Rupestris, 1202
4) Kompleksni hibridi
16-16 Couderc (Solonis x Riparia)
Fercal (Berlandieri x Colombard) x (Cabernet Sauvignon x Berlandieri, 333 EM)
44-53 Maleque (Riparia grand glabre x Rupestris du Lot x Cordifolia)

Према подношењу креча у земљишту подлоге се могу подијелити на:

- врло добро отпорне;
- добро отпорне;
- средње отпорне;
- слабо отпорне;
- врло слабо отпорне.

Укорјењавање, способност винове лозе да из вегетативних дијелова чокота образује

корјенов систем. Укорјењавање америчких лоза и разних хибрида је врло различито. Добро
се укорјењавају подлоге које дају 70-90% oжиљених резница, средње се укорјењавају
подлоге са 50-70% ожиљених резница, а слабо се укорјењавају подлоге које дају испод
50% ожиљених резница.

Афинитет (компатибилност) je сродност подлоге и племке у анатомским и

физиолошким својствима. Без доброг афинитета племка и подлога не могу срасти и
калемови се уопште не приме или је примитак непотпун и калемови врло брзо пропадају.
Афинитет, сродност америчке подлоге према домаћој лози, се посматра кроз три аспекта:
 степен срашћивања спојног мјеста и пријем калемова у прпоришту,
 утицај подлоге на принос и квалитет грожђа и бујност чокота,
 утицај подлоге на дуговјечност чокота.

Милан Малинић: Радни задаци 30

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Задатак 30:
Виноградарски рејони БИХ

Подручје Босне и Херцеговине је подијељено на два рејона:

1. рејон Сјеверне Босне, са подрејонима: – козарачко, укринско и мајевичко виногорје
2. рејон Херцеговине, са подрејонима: – мостарско, лиштичко и јабланичко виногорје

Милан Малинић: Радни задаци 31

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Задатак 31:
Виноградарске земље Европе

 Шпанија (1.155.000 ha)

 Италија (914.000 ha)
 Француска (914.000 ha)
 Португал (260.000 ha)
 Румунија (254.000 ha)
 Молдавија (187.000 ha)
 Украјина (139.000 ha)
 Азербејџан (135.000 ha)
 Грчка (132.000 ha)
 Мађарска (131.000 ha)
 Бугарска (109.000 ha)
 Узбекистан (120.000 ha)
 Њемачка (105.000 ha)
 Грузија (100.000 ha)
 Русија (80.000 ha)
 Србија (80.000 ha)
 Хрватска (57.000 ha)
 Аустрија (49.000 ha)
 Таџикистан (38.000 ha)
 Македонија (29.000 ha)
 Словачка (25.000 ha)
 Туркменистан (25.000 ha)
 Словенија (23.000 ha)
 остале земље (86.000 ha)

(Подаци о површинама под виновом лозом 1997. године)

Извор: Organisation Internationale de la Vigne du Vin

Задатак 32:

Милан Малинић: Радни задаци 32

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Виноградарске земље свијета (осим Европе)

Сјеверна и Јужна Америка:

 САД (315.000 ha)
 Аргентина (209.000 ha)
 Чиле (132.000 ha)
 Бразил (57.000 ha)
 Мексико (43.000 ha)

Азија:
 Турска (602.000 ha)
 Иран (270.000 ha)
 Кина (188.000 ha)
 Сирија (72.000 ha)
 Ирак (52.000 ha)
 Авганистан (52.000 ha)
 Индија (43.000 ha)
 Кореја (30.000 ha)
 Либан (27.000 ha)
 Јапан (23.000 ha)

Aфрика:
 Јужноафричка Република (108.000 ha)
 Алжир (70.000 ha)
 Египат (54.000 ha)
 Мароко (49.000 ha)
 Тунис (27.000 ha)

Океанија:
 Аустралија (90.000 ha)
 Нови Зеланд (8.000 ha).

(Подаци о површинама под виновом лозом 1997. године)

Годишња потрошња вина по глави становника: ██ мање од 1литара ██ између 1 и 7 литар

██ између 7 и 15 литара ██ између 15 и 30 литара ██ више од 30 литара

Милан Малинић: Радни задаци 33

 Виноградарство са ампелографијом: Ампелографија
Задатак 32:
Површине под виноградима

Површине под виновом лозом и производња грожђа у Европи у 2005. години

ЗЕМЉА ПОВРШИНА (ha) ПРОИЗВОДЊА ГРОЖЂА (t)

Француска
855. 000 6. 787 000
Италија
799. 000 9. 256 814
Шпанија
949. 100 5. 879 800
Бугарска
113. 334 380. 000
Румунија
217. 000 1. 027 606
Мађарска
100. 000 815. 000
Tурска
530. 000 3 .650 000
Maкедонија
25. 000 248. 000
Србија
69. 000 240. 000

Извор: Organisation Internationale de la Vigne du Vin

Милан Малинић: Радни задаци 34