REZIDBA

Uloga rezidbe je:

• Ograničiti čokot u prostoru i omogućiti obavljanje operacija - ručno i mašinski
• Obezbediti prostorni raspored vegetativne mase (lastari, listovi) koji obezbeđuje
najbolju osvetljenost čokota
• Kontrola produktivnosti čokota (prinos/kvalitet)
• Kontrola mikroklimatskih uslova u zoni grozdova
Rezidbom se uklanja vegetativni prirast i ona može biti:
• Zimska rezidba
• Rezidba u toku vegetacije: prekraćivanje lastara
• Dodatne operacije: Lačenje, uklanjanje zperaka, uklanjanje grozdova (zelena berba),
uklanjanje lišća
Sve ove operacije su povezane i međusobno zavise jedna od druge

I) Principi rezidbe
Principle 1: Rastenje čokota je proporcionalno broju listova (eksponiranih suncu).
Povećana lisna masa utiče na movećan korenov sisten, vigor I reserve ugljenih hidrata.
Svaka rezidba ima depresivan uticaj na čokot
Princip 2: Bujnost lastara je obrno proporcionalna broju lastara na čokotu.
Faktor rezidba
• Suviše jaka rezidba – lišava čokot organskih materija
Čokot ulazi u vegetaciju sa manje rezervnih materija, dolazi do usporenog rastenja čokota,
posebno korena
Mali broj okaca na čokotu – mali broj bujnih lastara, malo grožđa. Mala lisna površina utiče na
ukupnu produktivnost čokota: niska (slaba).
• Suviše slaba rezidba (ostavi znatna masa lastara i okaca)
Smanjuje se depresivan uticaj rezidbe na produktivnost čokota ali se javlja depresivan uticaj
mase grožđa koja je povećana
Čokoti ulaze u novu vegetaciju sa više hranljivih rezervi, razvija se veći broj lastara i lisne mase.
Veća količina grožđa ispoljava depresivan uticaj (u drugom delu vegetacije, kada je potrošnja
organske materije usmerena na ishranu grozdova):

 obustavlja rastenje lastara,

 loše sazrevanje lastara i,
 u krajnjem slučaju iznurivanje čokota – loš kvalitet grožđa, smanjena ukupna
produktivnost čokota, podložniji stresu.
Rezidba i produktivnost čokota
• Produktivnost čokota = masa lastara + masa grožđa
• Faktori koji utiču na produktivnost čokota:
- Rezidba
- Visina prinosa grožđa
Opterećenje čokota okcima
• Koliko okaca ostaviti na čokotu posle rezidbe?
• Obezbediti maksimalan prinos pri kome neće doći do smanjenja kvaliteta grožđa i bez
umanjenja vegetativne snage čokota
• Preopterećenost okcima: veliki prinosi, pad kvaliteta, iznurivanje čokota
• Nedovoljno opterećenje okcima: Povećana bujnost malog broja osnovnih lastara,
jalovaci, osipanje cvetova, osetljivost na bolesti, na mraz
Zadatak rezidbe
• Usaglasiti ova dva uticaja – (masu lastara i masu grožđa) koja određuju produktivnost
čokota i kvalitet grožđa.
Sta je balans čokota (vine balance)?
• Kompleksan pojam
• Određuju ga zemljište, klimatski uslovi, biološka svojstva sorte i mnogi drugi prozvodni
kapaciteti vinograda. Pošti ima puno faktora koji utiču na ravnotežu (izbalansiranost)
čokota, nemoguće je dati jasne i univerzalne smernice za postizanje uravnoteženih
čokota na različitim lokacijama jer metode za postizanje zavise od mnogih faktora.
Kako postići balans čokota?
• Zimska rezidba – pravilno opterećenje čokota okcima
• Proređivanje lastara u proleće – korekcija zimske rezidbe
• Optimalno – 12 do 18 lastar po dužnom metru špalira.
• 12 – 15 indernodija po lastaru.
• Proređivanje grozdova (Cluster thinning)
• Održavanje otvorenog špalira (Open canopy)
• Pozicioniranje lastara u prostoru (Shoot positioning)
• Uklanjanje listova - defolijacija
Uspostavljanje ravnoteze čokota
• Balans čokota
• Regulisanje vegetativnog i rodnog potencijala čokota - kombinovanje
• Osnovne rezidbe (na zrelo)
• Dopunske rezidbe (u toku vegetacije)
• Ekonomski održivo???
Pokazatelji izbalansiranosti čokota
• Odnos generativnog i vegetativnog prinosa čokota u jednoj godini - RAVAZ INDEX
• Ovaj odnos se definiše kao POKAZATELJ OPTEREĆENJA ČOKOTA RODOM (prinos grožđa
po čokotu /masa rezidbom odbačenih zrelih lastara (jednogodišnji prirast).
• Optimalne vrednosti ravaz index = 5 – 10
• Niže vrednosti od optimalnih ukazuju na malu opterećenost čokota grožđem u odnosu
na vegetativnu snagu čokota.
Određivanje kapaciteta čokota
• Odnos lisna površina – prinos grožđa = 0.7-1.2 m2 lišća
/kg grožđa 􀃆
• Veća količina grožđa po m2 lisne površine
- Smanjen sadržaj suve materije
- Kasnije sazrevanje grožđa
- Manje aromatičnih i mirisnih materija
 • Veća količina lišća po kg grožđa
- Problem zasenjenosti
- Lošiji kvalitet grožđa
- Raste potencijal zaraze
Pokazatelji opterćenja čokota prinosom i izbalansiranosti čokota
Koliko je lisne površine portebno za kvalitetno sazrevanje 1 kg grožđa?
Odnos lisna masa /prinos grožđa po čokotu 0.7-1.2 m2/kg. (0.5-1.2 m2 ,Kliewer and Dokoozlian,
2005).
• Stavljanje u odnos ostvarenog prinosa grožđa i mase rezidbom odbačene zrele loze –
Ravazov index 5 – 10; kg grožđa/kg orezane jednogodišnje loze
• Održavanje ovih vrednosti u optimalnom opsegu:
• - proređivanje cvasti
• - proređivanje grozdova
• proređivanje lastara (lačenje)
Idealan uzgojni oblik

 Što veća izloženost listova svetlosti

 Vertikalna usmerenost lastara
 Tanak ‘zeleni zid’
 Lako i ekonomično izvođenje ampelotehničkih mera
 Izbalansiranost prinosa i vegetativne mase
Kriterijumi za izbor sistema gajenja

 Svojstva sorte i lozne podloge: bujnost, osobenost rastenje lastara, rodnost

 Agroekološki uslovi lokaliteta: pojava niskih zimskih temperatura, nagib terena,
usvajanje toplote iz podloge, smanjenje efekta suše
 Tradicija
 Ekonomski uslovi: intenzivnost proizvodnje, raspoloživa radna snaga, raspoloživost
zemljišnih površina
Najzastupljeniji oblici stabla i načini rezidbe u praksi
Guyot, Goblen, Cordon
Uzgojni oblik vaza – ‘Gobelet’ (F); župski (Srb)
- velika gustina sadnje
- izostanak naslona ili samo primena kolja
- pogodan za kratku rezidbu
- mali stepen korišćenja mehanizacije
- za nagnute terene
- primena zagrtanja
- povoljniji temperaturni i uslovi osvetljenosti
- veća opasnost od poznih prolećnih mrazeva
- smanjenje efekta suše
- nije pogodan za stone sorte
- veća pojava bolesti
- ≪ Gobelet ≫ Ne zahteva naslone
- Vertikalno pozicionirani lastari – Vertikalni špaliri( VSP) su veoma zastupljeni
- Nasloni i oblik stabla trebaju biti tako dizajnirani da obezbede:
- Optimalnu osvetljenost unutrašnjosti špalira
- Optimalnu eksponiranost (Izloženost) lišća suncu
- Spoljašnja površina špalira (m2/ha) se može koristiti za procenu eksponiranosti
listova suncu
Procena spoljašnje površine špalira
ECE (m2/ha) = (2CH + CW)*(1 - %P)*10 000/BR
(10 000/BR = dužina redova po hektaru)
Procena spoljašnje površine špalira
CH = Visina špalira
-CW = Širina špalira
-BV = Rastojanje između čokota
-BR = Rastojanje izeđu redova
-P = % Porosity
-10000 m2 /hectare

II) Izbor načina rezidbe

1) Dužina orezane loze
• -Lukovi Guyot rezidba
• -Kondiri (kratki rodni elementi): « cordon » ili « gobelet »
Duga rezidba – prednosti / nedostaci?
Sistem kratke rezidbe: predosti / nedostaci
• Prednosti:
• Jednostavna rezidba
• Mogućnost mehanizaovana rezidba
• Mogućnost predrezidbe: nema izvlačenja loze
• Špaliri su homogeniji
• Nema vezivanja lukova
• Nedostaci:
• Rezidbom se ostavljaju bazna okca (manja rodnost okaca, pozitivno/negativno)
• Rizik od ekskorioze
• Rizik od nastajanja „prozora“ u špaliru odumiranjem rodnih čvorova
Razvija se više jalovaka
Jednostrani ili dvostrani sistem : prednosti/nedostaci?
• Jedan ili dva kraka (Guyo ili kordunice)?
• Dvokraki sistem:
• čokot je u fizičkoj ravnoteži
• Na nagibima: bolja stabilnost
• Ne narušava se produktivnost u godinama regeneracije kraka
• jednostavnije održavanje oblika u nivou noseće žice
Pokazatelji izbalansiranosti čokota
• Odnos generativnog i vegetativnog prinosa čokota u jednoj godini - RAVAZ INDEX
• Ovaj odnos se definiše kao POKAZATELJ OPTEREĆENJA ČOKOTA RODOM (prinos grožđa
po čokotu /masa rezidbom odbačenih zrelih lastara (jednogodišnji prirast).
• Optimalne vrednosti ravaz index = 5 – 10
• Niže vrednosti od optimalnih ukazuju na malu opterećenost čokota grožđem u odnosu
na vegetativnu snagu čokota.