Professional Documents
Culture Documents
Ибарске новости
Ибарске новости
Једно време читала се код нас по црквама читаву годину дана једна
молитва у којој су, између осталог, биле и ове речи: „Господе, спаси
нас од нас самих!“
Али, не наносе себи зло само пијанице и не муче себе само болесно
завидљиви, него наносе зло себи и загорчавају свој живот и обични
честити људи кад оне муке и ране које им задају други сами још
позлеђују и повећавају. На земљи нема места где бисмо се могли
склонити да нам људи не нанесу зло. Или ће нас увредити, или ће
нас оклеветати, или ће нам нанети какву било рану на души. Од тога
се нико и нигде на земљи не може спасти. Али на нама стоји да тај
бол и те ране које нам други задају сами још не позлеђујемо и не
повећавамо.
Достојевски је испричао живот онога младића кога су другови још у
детињству страшно вређали због његовог ванбрачног порекла. Њега
су те увреде толико пекле да је још читав низ година после тога
свакоме новоме познанику већ од првих речи с неком чудном и
болесном озлојеђеношћу саопштавао да је он ванбрачно дете,
премда га за то више нико није питао. Он је оне увреде које је у
детињству примио непрестано позлеђивао и себе без стварне
потребе мучио.