Универзитет у Приштини

Економски факултет

СЕМИНАРСКИ РАД

предмет: ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ

тема: КРЕДИТИРАЊЕ

ментор: проф.др. студент:

Александар Доганџић Арсић Аница Ч-11/17
Садржај:

Увод………………………………………………….. 2
Класификација кредита…………………………… 4
Есконтни кредит………………………………….. 8
Акцептни кредит………………………………….. 9
Авални кредит…………………………………….. 10
Контокорентни кредит…………………………… 11
Ломбардни кредит………………………………… 12
Хипотекарни кредит………………………………. 13
Инвестициони кредит…………………………….. 14
Рамбурсни кредит…………………………………. 15
Кредитна линија…………………………………… 16
Винкулациони кредит…………………………….. 17
Закључак……………………………………………... 18
Литература…………………………………………… 20
1. УВОД
Предузеће је скуп материјалних и креативних потенцијала за
стварање добара, односно корисности за задовољење
индивидуалних потреба и преференција.
Једна од неопходних компоненти за бављање пословних активности
предузећа јесу ресурси.
Ресурси представљају пословну снагу предузећа. Без финансијског
потенцијала и ресурса не може се успешно остварити нити једна
финансијска одлука предузећа.
Финансије предузећа доносе три кључне групе одлука: одлуке о
инвестирању, одлуке о финансирању и одлуке о дивидендама.
Једна од најважнијих одлука предузећа јесте одлука о финансирању.
Путем ове одлуке финансијски менаџмент одређује најбољу
комбинацију структуре капитала,односно одређује оптимални однос
сопственог и позајмљеног капитала. Имајући у виду да овај однос
интензивно утиче на пословање предузећа и дугорочни развој и
одрживост предузећа, јасан је огроман значај доношења одлуке о
задуживању истог.
Основни задатак финансија предузећа јесте да се обезбједи новац
или његови сурогати који су потребни за остваривање пословних
циљева предузећа и реализацију најважнијих финансијких одлука.
Прибављена средства се у пословном процесу користе и
трансформишу како би се на најбољи начин реализовали постављени
циљеви предузећа.
С економског становишта, најбољи начин финансирања је онај који
даје највећу ефикасност,односно успех (добит) уз најниже трошкове
и ризике.
С овог аспекта, веома значајну улогу имају кредити као извори
финансирања пословних активности предузећа.
Кредити представљају облик екстерног задуживања предузећа код
пословних,инвестиционих банака, кредитних унија, штедионица и
других финансијских институција, али такође постоји могућност
интерног кредитирања предузећа од стране његовог повезаног
предузећа (матично и зависно предузеће).
Доношење одлуке о задуживању предузећа прате бројне анализе.
Једна од њих јесте свакако анализа кредитне способности предузећа
коју врши кредитор на основу финансијских извјештаја предузећа.
Циљ ове анализе јесте да се утврди могућност предузећа да своје
обавезе по основу одобреног кредита уредно измирује. С тим у вези
потребно је назначити да је цена кредита једнака камати која се
плаћа по основу одобреног кредита. Овде је присутан известан ризик
за предузеће у погледу промене каматних стопа у току периода
отплате кредита. Узимајући у обзир све наведене анализе,
финансијски менаџер предузећа доноси одлуку о
задуживању.Имајући у виду специфичне потребе предузећа,
финансијски менаџер ће се одлучити за онај облик кредита који на
најбољи начин задовољава захтеве предузећа.
Уколико предузеће намерава да се задужи како би у наредном
периоду набавило одређена основна средства, финансијски менаџер
ће се одлучити за коришћење инвестиционог кредита. Значи од
специфичних потреба предузећа за финансијским средствима,
зависи и облик кредита који ће предузеће користити.
Циљ овог рада јесте да се укаже на основне врсте кредита ко ји су
доступни предузећу за
финансирање његових специфичних потреба. У наставку рада ћу се
бавити неким од најзначајних облика кредита, указујући на њихове
основне намене, услове за добијање ових кредита као и користи које
предузеће стиче њиховим коришћењем, у смислу уштеда и смањења
потенцијалних ризика.

2. КЛАСИФИКАЦИЈА КРЕДИТА
Кредит је новчани дужничко – поверилачки однос, у којем давалац
кредита (обично банка) уступа право кориштења одређеног износа
новчаних средстава дужнику (кориснику кредита) на уговорено
време и уз уговорене услове враћања. У ширем смислу речи обухвата
различите наменске и ненаменске кредитне облике попут новчаних
зајмова, робних и потрошачких кредита, финанцијских кредита,
пословних аранжмана продаје робе, услуга и извођења радова уз
одложену наплату,дужничке хартије од вредности, стенд-бај
аранжмане, отворене рачуне и др. У недостатку новца, као средства
промета и плаћања, преко чекова, меница и других кредитних
инструмената смањује севопасност од привредног застоја,
недовољне потражње уз дату понуду или пак недостатка понуде роба
и услуга потребних за задовољење потражње. То се посебно види код
банкарских кредита, где банке одобравајући кредит стварају новац
(депозитни или кредитни новац) који корисник кредита може
користити
за плаћања.
Класификација кредита се може вршити према различитим
критеријумима.

Основна подела кредита је према року доспећа, према којем се

кредити деле на:
1) Краткорочне кредите,
2) Средњорочне кредите и
3) Дугорочне кредите.
 • Краткорочни кредити су они кредити чији је рок враћања краћи
од годину дана. Ови кредити се користе за финансирање
сезонских залиха и других краткорочно везаних обртних
средстава. Коришћење краткорочних кредита за финансирање
сталних обртних средстава у значајном обиму упућује на
закључак да је дошло до слабљења финансијског положаја
предузећа.

• Средњорочни кредити су с роком враћања од једне до пет

година, а служе за финансирање мањих инвестиција, куповину
трајних потрошних добара и сл. (Они и дугорочни кредити се у
теорији и пракси називају једним именом – дугорочни кредити.)

• Дугорочни кредити се користе за финансирање улагања у

основна средстава, дугорочне пласмане и трајна обртна
средстава. Одобравање кредита за основна средства од стране
банке обично је условљено одговарајућим учешћем тражиоца
кредита и подношењем одговарајуће документације-
инвестиционог елабората.

Према облику у коме се кредит даје, разликујемо:

1) Натурални кредит(робни),
2) Робно – новчани кредит и
3) Новчани кредит(финансијски).
• Натурални кредит је кредит који се даје у реалном добру,
најчешће пољопривредном производу, а реч је о најстаријем
кредитном облику.
• Робно-новчани кредит се одобрава у роби, а враћа се у новцу.
Најчешће се практикује између компанија међусобно.
• Новчани кредит у савременим условима углавном подразумева
кредит који се даје и враћа у новцу.
Према покривености, кредити се деле на:
1) Покривене кредите и
2) Непокривене кредите.
• Непокривени кредити представљају кредите које је кредитор
дао кориснику кредита на основу поверења заснованог на
кредитној способности корисника кредита, односно предузећа
и његовог угледа. Ови кредити немају никакво покриће нити
гаранцију. Називају се још и бланко кредити.
• Покривени кредити су они који су одобрени на основу залога
или пак гаранције трећег лица. Овде спадају: хипотекарни,
заложни и гарантни кредити.

Веома значајна подела кредита са аспекта предузећа је на:

1) Кредити за краткорочно финансирање и
2) Кредити за дугорочно финансирање.
• Кредити за краткорочно финансирање су у ствари краткорочни
кредити са роком доспећа до годину дана. Они помажу
предузећу у превазилажењу свакодневних или повремених
потреба за слободним новчаним средствима.

Овде спадају:
1) Контокорентни кредити (кредити по текућем рачуну),
2) Кредитне линије,
3) Ломбардни кредити,
4) Акцептни кредити,
5) Рамбурсни кредити,
6) Гаранцијски (авални) кредити и
7) Винкулациони кредити,
8) Кредити за обртна средства,
9) Есконтни кредити,
10) Револвинг кредити и
• Кредити за дугорочно финансирање представљају дугорочне
кредите намењени за финансирање дугорочних финансијских
потреба предузећа, улагање у основна и трајна обртна средства.
Рок доспећа ових кредита је до десет година.
Овде спадају:
1) Хипотекарни кредити,
2) Инвестициони кредити,
3) Кредити за трајна обртна средства и
4) Кредити за грађевинске послове.

➢ Есконтни кредит
Есконтни кредит је врста краткорочног обезбеђеног кредита. Банка
од свог комитента откупљује хартије од вредности и исплаћује му
њихову номиналну вредност, умањену за износ недоспелих камата,
трошкова и банкарске провизије. Овде је реч о хартијама од
вриједности са краћим роком
доспећа. Комитент банке новац добија одмах, а банка наплаћује своје
потраживање о року доспећа хартије од вриједности. Приликом
закључивања овог посла, банка води рачуна о бонитету хартије од
вредности, односно о платежној способности лица које је потписало
хартију (најчешће
меница).
Есконтоване хартије од вредности банка често продаје (реесконту је)
другим већим банкама, најчешће централној банци. Као предмет
есконта се јављају недоспеле хартије од вредности а најчешће су то:
менице,обвезнице,варанти и
чекови.
Приликом откупа хартије од вредности, банка од тржишне вредности
хартије(номинална вредност) одбија камату, трошкове и провизију.
Камата која се притом обрачунава односи се на раздобље од дана
исплате есконтованог
кредита до дана доспећа хартије од вредности. Есконтни кредити
одобравају се на краће рокове (по правилу неколико месеци), тј. до
доспећа менице.
Када меница доспе, дужник по есконтном кредиту мора вратити
банци одобрени износ кредита. Ако се то не догоди, банка ће
протестовати меницу и наплатити тражени износ од било ког
меничног дужника.
Будући да есконтирану меницу банка може реесконтовати код
централне банке или неке друге комерцијалне банке, есконтни
кредит, са становишта ликвидности, повољнији је за пословну банку
него остали облици кредита.

У послу око обрачуна есконта,јављају се следећи

елементи(учесници):
• понуђач менице-продавац менице,даје меницу у есконт
• есконтер менице-купује,прима меницу у есконт
• менична сума-МС-номинална вредност менице
• есконт-Е-камата која се обрачунава од момента продаје до
датума доспећа менице
• есконтована сума-ЕС-изхос номиналне вредности меице умањен
за есконт
• есконтна стопа-п-каматна стопа по којој се врши есконт
• каматни кључ-Кк-количник броја 360 и каматне стопе-п
• каматни број-Кб-менична сума-МС помножена са бројем дана до
доспећа менице-т,подељено бројем 100

Формула за израчунавање есконта је:

MS∗t∗p
Е=
360∗100

Формула за израчунавање каматног броја је:

МS∗t
Kb=
100

Формула за израчунавање каматног кључа је:

360
Кк=
p

Формула за израчунавање есконта свих меница које су купљене:

Kb
Е=
Kk
 ➢ Aкцептни кредит
Акцептни кредит представља врсту гарантног кредита, којим банка
ставља комитенту на располагање свој пословни углед. Одобравањем
акцептног кредита банка кориснику кредита не додељује новчана
средства у износу на који гласи кредит, него преузима на себе
обавезу исплате меничног
дуга, ако издавалац менице не искупи меницу по њеном доспећу.
Акцептом менице банка постаје главни менични дужник, што због
већега бонитета менице, омогућује тражитељу банковног акцепта
лакше добијање есконтног кредита код друге домаће или стране
банке, односно оптицај такве менице на новчаном тржишту.

Посао одобравања акцептног кредита се састоји у следећем:

комитент банке односно предузеће издаје меницу коју банка
акцептира (ставља на њу свој потпис и печат) чиме преузима обавезу
да као главни дужник она исплати меницу ако то не учини њен
комитент. Комитент може акцептирану
меницу есконтовати (продати) другој банци и тако доћи до готовине
или путем индосирања (преношења) платити своју обавезу.
Покрићем спољнотрговинског посла акцептом банке са високим
угледом и рејтингом поспешује се комерцијални посао, јер продавац
робе на основу акцепта дате банке, обезбеђује сигурност наплате
својих потраживања.
Путем акцептног кредита, комитент од банке не добија новац, него
само потпис банке којим она гарантује исплату суме назначене у
меници. Дајући свој потпис, банка обећава да ће она откупити меницу
уместо свог комитента. На овај начине се повећава сигурност менице
и обезбеђује безбедност у плаћањима између учесника у трговинском
послу. Акцептни кредит је валидан инструмент за добијање кредита
код друге банке.
 ➢ Авални кредит
Авални кредит представља посебну врсту краткорочног кредита ко ји
банка обезбеђује свом клијенту стављањем авала на његове меничне
обавезе, како би он одложио плаћање својих обавеза све до доспе ћа
менице на наплату. Банка авалом преузима безусловно, неопозиво
јемство, да ће она исплатити авалирану меницу ако то не учини њен
клијент.Овде се практично ради о могућности одлагања плаћања
обавеза до доспећа менице на наплату.
Услов за добијање овог кредита од банке је кредитни бонитет
клијента, односно банка га испитује и уколико утврди да је клијентов
кредитни бонитет прихватљив, банка одређује лимит до ког нивоа ће
авалирати меницу свога клијента. Банка се у овом послу јавља као
јемац, авалист,тако што на меници уноси клаузулу“per aval”.

Банка може дати авал за:

 трасанта-лице које је емитовало меницу
 трасата-лице које је менични дужник(пословна банка)
 индосанта
Авални или кауциони кредит, како се још у пракси назива, не улази у
категорију тзв.новчаних кредита, већ у категорију преузетих обавеза
банке. Ово значи да банка при овом послу не ставља кориснику
авалног кредита на располагање никаква новчана средства, већ се
само индиректно обавезује за
његов рачун, односно његове обавезе.

➢ Контокорентни кредит
Назив добили по италијанским речима“conto correntnei” што
значи текући рачун.Представљају краткорочне кредите по текућем
рачуну. Један је од најзаступљенијих кредита.Банка са комитентом
закључује уговор о контокорентном кредиту на основу кредитног
бонитета комитента.
Тим уговором се утврђује да ће комитент целокупно своје послова ње
обављати преко текућег рачуна, што значи да ће се све наплате
потраживања и исплате обавеза комитента обављати преко његовог
текућег рачуна, код дотичне банке.
Овде се утврђује висина дуговног салда текућег рачуна, што у ствари
представља контокорентни кредит. Мада је контокорентни кредит
формално без покрића, он је у суштини са покрићем, јер сваки
прилив новчаних средстава на текући рачун представља у ствари
отплату кредита. Крајњи рок доспећа по
овом кредиту је до 12 месеци. Начин повраћаја кредита претпоставља
да салдо текућег рачуна на датум доспећа кредита треба да буде
позитиван. Систем обрачуна камате је месечни.Предности
пословања предузећа преко текућег рачуна уз коришћење
контокорентног кредита су вишеструка.
Пре свега предузеће је лишено потребе да се обраћа банци за
краткорочни кредит када је
његов прилив на рачуну већи од одлива готовине до висине
контокорентног кредита.Још једна предност коришћења
контокорентног кредита за предузеће јесте што предузеће не мора да
држи ликвидну резерву. Захваљујући пасивној камати банке,
обрачунате на потражни салдо текућег рачуна, сваки динар на
текућем рачуну је аутоматски укамаћен, што повећава рентабилност.
Такође,он омогућава предузећу да обезбеди финансирање помоћу
кредита банке у мери у којој ће бити сигуран да ће своје обавезе по
основу кредита моћи да покрије очекиваним приливима средстава.

➢ Ломбардни кредит
Прва појава овог кредита је у Ломбардији(Италија),отуда и потиче
име истог.Ломбардни кредит је кредит по основу залоге . То је
краткорочни кредит који се даје на основу залога драгоцености,
залиха и хартија од вредности, које су у поседу корисника кредита а
пласирају се на тржишту новца, односно тржишту капитала.
Када се залажу хартије од вредности, оне се процењују по тржишној
вредности али се ломбардни кредит одобрава у износу од 60-80% од
вредности заложене хартије од вредности. Хартије од вредности на
основу којих се може добити ломбардни кредит су : акције,
обвезнице, благајнички записи, комерцијални записи, разни
цертификати.
Ломбардни кредити се могу одобрити на основу залога злата и
других драгоцености. Злато се може заложити у облику: златника,
златних полуга и златног накита. Такође постоји могућност
одобравања ломбардних кредита на основу залога робе, при чему је
потребно истаћи да предмет залогa може бити
само она роба која је ускладиштена у јавно складиште или која се
налази на путу.
Предност ломбардног кредита је у томе што предузеће може доћи до
неопходних новчаних средстава а да при томе не мора продати
хартију од вредности која је предмет залогa. Ломбардни кредит се
одобрава на период од три до шест месеци.
Он се враћа даваоцу кредита са каматом и трошковима и то
једнократно по његовом доспећу.
Ломбардни кредит, без обзира на висину каматне стопе, за
предузеће је често неповољан јер смањује финансијску еластичност.
За банку је овај кредит изузетно повољан јер се одобрава на кратак
рок а уз то је покривен. Уколико дужник о року доспећа не измири
своје обавезе по ломбардном
кредиту, банка има могућност да заложену хартију прода и из
добијене вредности наплати своја права.

➢ Хипотекарни кредит
Хипотекарни кредит је дугорочни кредит који банка даје на основу
залога (хипотеке) на непокретну имовину (кућа, земљиште, станови).
Банка одобрава дугорочни кредит клијенту на основу тржишне
вредности његове непокретне имовине, на коју се ставља хипотека,
при чему је у приниципу, износ
одобреног кредита мањи од тржишне вредности непокретне
имовине. Значи хипотекарни кредити се одобравају у одређеном
проценту од вредности дате непокретности. Најчешћа форма
хипотекарног кредита је амортизациони кредит који има фиксну
каматну стопу и отплаћује се у једнаким месечним
ратама, које садрже камату и дио главнице. У почетном периоду,
отплате садрже претежно камату, а са приближавањем рока доспећа
расте удео главнице. Други облик хипотекарног кредита јесу кредити
који се враћају одједном по истеку рока хипотеке и уз плаћање камате
у уговореним роковима до доспећа рока за плаћање главнице.
Предмет хипотеке може бити стамбени или пословни простор,
земљиште, зграде, складишта и друге некретнине над којима се
заложно право стиче уписом у земљишне књиге, али и поједини
облици покретности као на пример бродови и авиони, над којима се
заложно право стиче уписом у земљишне књиге, али и поједини
облици покретности, као што су бродови и авиони, над којима се
заложно право стиче уписом у регистар бродова и регистар
авиона.Рок доспећа хипотекарних кредита је између 15 и 30 година.
Хипотекарни кредити се користе за дугорочно финансирање
инвестиционих намена, као што је куповина стамбених и пословних
објеката,набавка опреме и слично и то у случајевима када се не може
проценити кредитна способност клијената,већ се она проце њу је на
основу вредности имовине клијената или његовог солидарног
дужника.Стицањем хипотеке банка нема право поседа залога, већ то
заложно добро остаје на располагању дужнику и може бити предмет
купопродаје. Дужник, односно корисник кредита је обавезан да води
рачуна о очувању вредности заложене непокретности.
Банка има право прече продаје имовине која је предмет заложена
ради добијања овог кредита.

Она ово право може искористити у случају нередовне отплате

обавеза по основу кредита од стране корисника кредита. Када
корисник кредита врати кредит банци о року доспећа, банка скида
хипотеку која је уписана у земљишне књиге.

➢ Инвестициони кредит
Инвестициона улагања предузећа битан су услов динамике раста
датог предузећа као и целе националне привреде. При том предузе ће
може да рачуна на сопствена средства (дугорочна резервиса ња,
амортизација, наплаћена главница дугорочних потраживања,
акумулирани нето добитак и
ефекти револверизације) као извор финансирања инвестиција или
пак банкарска средства, уколико су ови претходни извори средстава
нису довољни.
Инвестициони кредити представљају дугорочне кредите намје њене
за финансирање дугорочних потреба предузећа, пре свега за набавку
основних и трајних обртних средстава. Ови кредити могу се
користити за следеће намене:
почетно финансирање предузећа у оснивању, за техничко-
технолошко унапређење материјалне основе рада и за обезбеђење
трајних обртних средстава.Да би се одобрио инвестициони кредит
неопходно је спровођење одређене банкарске процедуре, ко ја је, с
обзиром да је реч о дугорочном задужењу клијента, ригорознија и
компликованија. Уз захтев за инвестициони кредит се подноси
инвестициони програм са одговарајућом документацијом.
Инвестициони програм представља елаборат у којем се образлажу
циљ и сврха инвестирања. Он садржи:објашњење пројекта,економску
оправданост инвестирања,мировинску базу,енергетске
изворе,транспорт,радну снагу,потребна обртна средства,асортиман
производње,калкулацију цене,рентабилност итд.
Најважније је да инвестициони пројекат указује на исплативост
подухвата, тј. могућност да се средства из кредита врате банци у
року, увећана за камату.
Предлог за одобравање кредита разматрају одговарајући надлежни
органи банке и доносе коначну одлуку. Након тога се закључује
уговор о кредитирању, који је праћен прибављањем одговарајућег
облика јемстава, као што су: гаранција друге банке, менично јемство,
упис хипотеке, цесија потраживања осигурања имовине корисника
кредита са винкулацијом полисе осигурања у корист банке и др.

➢ Рамбурсни кредит
Рамбурсни кредит представља краткорочни кредит који се
примјењује при плаћању увоза и извоза између прекоморских земаља.
Рамбурсни посао започиње закључивањем купопродајног
уговора,којим је између осталог уговорено да ће се плаћање извршити
меницом, коју ће акцептирати банка
увозника или банка извозника или пак нека трећа банка.
Купац увозник, даје налог својој банци, код које има отворен рачун,
да на терет средстава на његовом рачуну, отвори рамбурсни кредит
код рамбурсне банке у трећој земљи, која ће акцептирати меницу
којом ће се извршити обавеза из купопродајног уговора односно
плаћање. Рамбурсна банка акцептира на њу вучену меницу а затим је
доставља банци извозника робе, продавца, с
налогом да акцептирану меницу уручи извознику робе, кад јој он
преда документа која потврђују испоруку робе, коносман, полису
осигурања и друго.
Примљену меницу извозник може есконтовати и тако доћи до новца и
пре него што продата роба стигне до купца. Извозна банка шаље
документе о отпреми робе рамбурсној, која их зависно од примљеног
покрића, задржава код себе или доставља банци увозника да би их
уручила увознику. Банка увозника доставља документа увознику како
би могао преузети увезену робу.У пракси постоје две врсте рамбурса:
директни и индиректни рамбурс. Индиректан рамбурс је ако
акцептирање мјенице не врши банка увозника, већ нека трећа банка
(рамбурсна банка). У овом случају, као учесници рамбурс посла,
јављају се:купац увозник, банка увозника,купац извозник,банка
извозника и рамбурсна банка.
Код директног рамбурса, банка увозника је истовремено и
рамбурсна банка.
 ➢ Кредитна линија
Кредит по кредитној линији је сличан контокорентном кредиту. Он
такође представља краткорочни кредит који је без покрића и
одобрен на основу кредитног бонитета клијента банке,односно
предузећа. Клијент банке закључује оквирни кредит за финансирање
повремених обртних средстава у датом периоду, при чему тај период
не може бити дужи од дванаест месеци.
Клијент повлачи новчана средства од банке по том уговору,
повремено, у ратама, при чему ове рате нису унапред одре ђене, што
указује да предузеће повлачи средства од банке према својим
потребама за ликвидним средствима.
Кредит по кредитној линији има одређене предности за свог
корисника. Пре свега путем овог кредита, предузеће обезбеђује
краткорочни кредит за дужи временски период, без непосредног
задуживања код банке. Такође предузеће повлачи средства од банке
само онда када је његов прилив готовине мањи од његовог одлива
готовине.Некада су кредитне линије биле доступне углавном
великим предузећима, а данас све чешће и мала и средња предузећа,
па чак и предузетници постају корисници овог вида финансирања.
Одобрењем кредитне линије предузећима се омогућава и
рационализација пословања са банком, јер се јединственом
процедуром одобравања обухватају различити производи, па се
уместо обраде више захтева, подноси се и одобрава само један, што
значајно скраћује период реализације.
Најчешће,кредитне линије су интересантне предузетницима који
имају потребу за разноврснијим производима банке, као што су
кредити за плаћање према иностранству, акредитиви, гаранције за
учешће на лицитацијама и тендерима, гаранције за добро извршење
посла итд.

➢ Винкулациони кредит
Винкулациони кредит (латински vinculare-спојити, задужити) је врста
кредита који одобрава банка на бази претходне обавезе дужника да
означи товарни лист, на основу кога се потпуно или делимично
располаже вредношћу робе. Користи се у трговини на велико при
откупу робе на терену. На основу
овог кредита трговина на велико не мора чекати да наплати робу од
крајњег купца, већ добија средства којим одмах располаже. Тиме
крајњи купац исплаћује вредност робе банци, а банка му враћа
товарни лист у циљу преузимања робе.
Овај кредит представља у ствари давање аванса купцу за плаћање
робе која од продавца путује до купца. Веома је сличан рамбурсном
кредиту с тим што се рамбурсни кредит ослања на коносман у
поморском промету, а винкулациони кредит се ослања на товарни
лист у сувоземском промету.

Закључак

Кредити утичу на укупне новчане токове привредног субјекта. Они

представљају погодан инструмент којим се утиче на солвентност,
ликвидност и рентабилност предузећа. Нарочит значај за предузећа
имају дугорочни кредити којима се финансирају дугорочна улагања у
основна и стална обртна средства. Без ових кредита био би доста
успоренији привредни инвестициони развој. Путем
дугорочних кредита слободна новчана средства суфицитних
економских субјеката пласирају се дефицитарним економским
субјектима.
Такође, указали смо и на огроман значај краткорочних кредита,
помоћу којих се супституишу новчана средства предузећа која су
позајмљена купцима и омогућавају несметану куповину сировина и
материјала, исплату плата и других обавеза предузећа. Њима
предузеће финансира своје привремене потребе за обртним
средствима и одржава текућу ликвидност.

Још једна веома значајна предност коришћења кредита за предузеће

јесте та што финансирање инвестиција кредитима доноси пореску
уштеду у смислу да трошкови камата смањују опорезиву добит а тиме
и порез на добит. У том погледу финансирање пословних активности
предузећа путем кредита има
предност у односу на финансирање предузећа емисијом акција,
пошто исплаћене дивиденде предузећу не доносе пореске уштеде.
У зависности од својих специфичних потреба, менаџмент сваког
предузеће ће прво анализирати користи и трошкове сваког посебног
вида финансирања а затим донети одлуку о најповољнијем, који на
најбољи начин задовољава карактеристичне потребе сваког
предузећа. При томе је потребно имати у
виду својствености сваког од претходно описаних облика кредита.

ЛИТЕРАТУРА
1. Доганџић А. 2011 ,Пословне финансије , Економски факултет
Приштина

2. Шалић Р. 2014 ,Пословне финансије, Висока пословна школа

струковних студија Београд

3. Иванишевић М. 2016, Економски факултет Београд