Varga B-2012-Izborne Rev U Bivsim Soc Drzavama

VOJVOĐANSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI
Fond akademika Bogumila Hrabaka

za publikovanje doktorskih disertacija
Doktorske disertacije
Knjiga 9
Boris Varga
“IZBORNE REVOLUCIJE”
U BIVŠIM SOCIJALISTIČKIM
DRŽAVAMA
Novi Sad, 2012.


Doktorske disertacije | Knjiga 9
dr Boris Varga
U BIVŠIM
SOCIJALISTIČKIM DRŽAVAMA
NOVI SAD
2012.
“Izborne revolucije” u bivšim 1

sociЈalističkim državama

Doktorske disertacije | Knjiga 9
Boris Varga
U BIVŠIM SOCIJALISTIČKIM DRŽAVAMA
ISBN 978-86-85889-44-8 | 978-86-85889-14-1
ODBOR FONDA
Akademik Julijan Tamaš
Prof. dr Lajoš Genc, dopisni član VANU
Prof. dr Aleksandar Kasaš, Odsek za istoriju, Filozofski fakultet Novi Sad
Lektorka
Isidora Gordić
Grafički elementi
Tatiana Varga
DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU

Lazarus, Kać, www.lazarus.rs
ŠTAMPA
Stojkov, Novi Sad, www.stojkov.rs
TIRAŽ
200
2 “Izborne revolucije” u bivšim

...supruzi Tatiani.

Sadržaj
“Electoral Revolutions” in Former Socialist Countries . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1 Autoritarizam posle socijalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

1.1 Teorijski pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.1.1 Demokratizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.1.2 Režimi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
1.1.3 Revolucija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
1.1.4 Demokratska konsolidacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
1.2 Nove nacionalne države i demokratija na prostoru bivšeg SSSR . . . . . . . . . . . . 61
1.2.1 Kraj evropskog socijalizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
1.2.2 Nove nacionalne države i demokratija na
prostoru bivših socijalističkih republika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
1.3 Novi politički model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
1.3.1 Demokratska konsolidacija i novi politički model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
1.3.2 Povratni “treći talas”?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
2 Od Jugoistočne Evrope do Centralne Aziјe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

2.1 Države u kojima su se “izborne revolucije”
odigrale bez nenasilne pobune civilnog društva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
2.1.1 Slovačka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
2.1.2 Hrvatska. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
odigrale uz pomoć nenasilne pobune civilnog društva . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
2.2.1 Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
2.2.2 Gruzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
2.2.3 Ukrajina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
2.2.4 Kirgizija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
2.3 Države u kojima su ugušene “izborne revolucije” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
2.3.1 Jermenija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
2.3.2 Uzbekistan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
2.3.3 Azerbejdžan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
2.3.4 Belorusija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

2.4 Države u kojima je primenjena politička prevencija
protiv “izbornih revolucija”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
2.4.1 Moldavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
2.4.2 Kazahstan. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
2.5 Države u kojima nije bilo uslova za pokretanja “izbornih revolucija” . . . . . . 196
2.5.1 Rusija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
2.5.2 Tadžikistan. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
2.5.3 Turkmenistan. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
3 Model “izbornih revolucija” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

3.1 Uzročni faktori “izbornih revolucija” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
3.2 Religija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
3.3 Model “izborne revolucije”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
4 Problemi konsolidacije i autoritarizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307

4.1 “Izborne revolucije” i demokratska konsolidacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
4.2 “Izborne revolucije” i autoritarizam na postsovjetskom prostoru . . . . . . . . . 319
4.3 Najuticajnija nezavisna varijabla i “četvrti talas” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359
Bibliografija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365
Kompletan spisak monografija i naučnih članaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365
Dokumenti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
Autorski članci u štampi i na internetu, radio i TV emisije, tribine i svedočenja. . . 374
Internet izvori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377
Sažetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383
Skraćenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385
Podaci o autoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389

Sadržaj grafičkih elemenata
Tabele
Tabela 01. Freedom House, Freedom in the World (Sloboda u svetu) . . . . . . . . . . . . 39
Tabela 02. Freedom House, Nations in Transit (NIT) by region 2009
(Nacije u tranziciji u regionu za 2009. godinu). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Tabela 03. Bertelsmann Transformation Index, BTI
(Bertelsmanov transformacioni indeks) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Tabela 04. Svetska banka, World Bank Voice and Accountability
(Odgovornost i sloboda izražavanja). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Tabela 05. Prvi predsednici postsocijalističkih država. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Tabela 06. Freedom House, Freedom of the Press (Sloboda medija) . . . . . . . . . . . . 104
Tabela 07. Transparency International, Corruption Perceptions Index
(Percepcija nivoa korupcije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Tabela 08. Ujedinjene nacije, Bruto nacionalni dohodak (BND) po glavi
stanovnika u državama sa hibridnim režimima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Tabela 09. Izlaznost na “izbornim revoluciјama”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Tabela 10. Crkve i vernici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286
Tabela 11. Freedom House, Freedom in the World (1990-2010). . . . . . . . . . . . . . . . . 352
Prikazi
Prikaz 01. Sindromi demokratske tranzicije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Prikaz 02. Freedom House, Freedom in the World (Sloboda u svetu). . . . . . . . . . . . 38
Prikaz 03. Freedom House, Nations in Transit NIT (Nacije u tranziciji) . . . . . . . . . 41
Prikaz 04. Izborna demokratija i izborni autoritarizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Prikaz 05. Šedlerov kontinuum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Prikaz 06. Ambivalencija manipulisanog izbornog procesa. . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Crteži
Crtež 01. Isti uzrok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Crtež 02. Uporedni razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Crtež 03. Popularni lek. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Crtež 04. Efekat grudve snega. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Sheme
Shema-model ciklusa “izbornih revolucija” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

Boris VARGA, Ph.D.
“Electoral Revolutions”
in Former Socialist Countries
Abstract
In the research, the author analyses large political changes that appeared as a result of
the activities of wide peaceful mobilization of citizens, civil society, independent media
and opposition political parties at the area of certain republics from the former social-
ist federations of Czechoslovakia, SFR Yugoslavia and USSR, in the period between
1998 and 2005, known as “electoral revolutions”, or “color revolutions”.
The research is focused on six former socialist countries – Slovakia, Croatia, Ser-
bia, Georgia, Ukraine and Kyrgyzstan – where, during the process of transition, after
the fall of socialism, a type of undemocratic hybrid regime was developed, known as
an electoral authoritarianism. Hybrid regimes tied up the development of democrat-
ic institutions and interrupted the democratic transition of those states: the elections
were forged, administrative resources were misused, the violence was often used by the
regime and civil society, media and opposition were marginalized. Forging the elec-
tions by the hybrid regimes created the conditions where neither regime nor the oppo-
sition regarded the election results as final, which opened the road to out-institutional
activities of the civil society and the opposition which then led to political changes and
in certain countries to the changes in the type of regime.
In all six listed countries, the country, civil society, media and the opposition fol-
lowed up the electoral process and election regularity; some of them mobilized voters
to participate in elections (Slovakia and Croatia), while in certain countries with the
“stronger” hybrid regime (Serbia, Georgia, Ukraine and Kyrgyzstan) electoral manipu-
lations led to the mass mobilization of voters with the aim to invite them to join street
protests and utilize peaceful means to ask for regular elections and transparent vote
counting. Thus, the model of “electoral revolutions” was created and then spread along
the region by diffusion.
The author concludes that the “electoral revolutions”, with the help of electoral
model, present a legal method of political struggle with the intention of establishing
democratization in the countries in transition. The “electoral revolutions” were uti-
lized to completely tear down the undemocratic hybrid regimes in former federations

of Czechoslovakia and SFR Yugoslavia. Slovakia consolidated to liberal democracy,
while Croatia and Serbia to minimal – electoral democracy. Even though “color revo-
lutions” in former USSR (Georgia, Ukraine and Kyrgyzstan) brought clear improve-
ment in democratic values, none of those countries abandoned the electoral author-
itarianism. The author believes that the strongest long-term variable influencing the
quality of democracy after the “electoral revolutions” is the strength of a country’s
ties to the West (EU and USA).
Key Words: Electoral revolution, Color revolution, hybrid regimes, authoritarianism,

electoral authoritarianism, democratization, democratic transition, Third wave, tran-
sition, former communist countries, Slovakia, Croatia, Yugoslavia, Serbia, Georgia,
Ukraine, Kyrgyzstan, consolidation, electoral democracy, liberal democracy.

Uvodne napomene
B
ez sumnje bismo ovu sliku mogli nazvati društveno-političkim fenomenom:
izbori, široka mobilizacija i visoka izlaznost birača; tvrdnje o falsifikova-
nju izbora i pobunjeni građani na ulicama; mirni protesti često karnevalskog
karaktera, strani zahtevi za regularnošću izbora i povlačenje političke elite na čelu sa
autokratskim liderom sa vlasti. Tim događajima mediji žure da daju naziv “revolucija”.
Demokratski Zapad je zadovoljan, dok je autoritarni Istok oprezan i osuđuje “izborne
revolucije”...
Već više od jedne decenije u naučnim krugovima otvaraju se pitanja i vodi se debata
u vezi sa događajima koji su zadesili bivše socijalističke republike: Slovačku, Hrvatsku,
Srbiju, Gruziju, Ukrajinu i Kirgiziju, od druge polovine devedesetih godina XX veka.
Da li su to “demokratski proboji” ili “izborne revolucije”? Da li se u njima desila smena
autokratske vladajuće elite ili je došlo i do smene nedemokratskog režima? Da li je to
“četvrti talas” demokratizacije u svetu i koliko rezultati “izbornih revolucija” zavise od
geopolitičkih odnosa velikih sila? I može li, uopšte, neka vrsta “demokratske revolucije”
biti model za početak procesa demokratizacije i demokratske konsolidacije? Na ta i sli-
čna pitanja pokušaćemo da damo odgovor u ovom istraživanju.
Kraj Hladnog rata, pad socijalizma i preuzimanje zapadnog modela demokratije
od strane bivših evropskih socijalističkih republika krajem osamdesetih godina XX
veka nisu označavali automatski i uspostavljanje demokratskih vrednosti, odnosno,
konsolidaciju demokratije u tim državama. Šta više, u većini postsocijalističkih republika,
upravo na geografski jedinstvenom prostranstvu, posebno u bivšim federacijama Čeho-
slovačke Socijalističke Republike (češ. Československá socialistická republika1), Socijali-
stičke Federativne Republike Jugoslavije2 i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika
(rus. Союз Советских Социалистических Республик3), stvoreni su uslovi za razvoj
novog političkog modela pseudodemokratije. Iako su te države deklarativno preuzele
model zapadne demokratije i tržišne ekonomije, pseudodemokratski hibridni režimi koji
su sredinom devedesetih počeli da se razvijaju u pojedinim postsocijalističkim državama
nisu odgovarali prethodno uspostavljenoj tipologizaciji režima savremenih uglednih
teoretičara. Kao odgovor na autoritarni način upravljanja državom, od kraja devedesetih
godina XX veka usledila je i reakcija nezadovoljnih birača u nekim državama, koja je po
mnogome bila slična onoj iz perioda socijalizma s kraja osamdesetih godina, odnosno
1 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica ČSSR.

2 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica SFRJ.
3 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica SSSR.

“baršunastih revolucija”, ali je ovaj put snaga za rušenje nedemokratskih režima bila u
biračima, a ne u krizi ideologije i njenog birokratskog aparata.
Postoje razna tumačenja upravo tih velikih političkih promena koje su, od druge
polovine devedesetih XX veka do sredine dvehiljaditih godina, znatno uticale na smenu
vladajuće autoritarne elite, a u pojedinim bivšim socijalističkim republikama i na smenu
nedemokratskih režima. Organizovanu mobilizaciju birača, kontrolu izbornog procesa
i ulične proteste, koji su otvorili put smenjivosti režima u bivšem socijalističkom bloku
u Evroaziji – u Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji, Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji – jedan deo
analitičara, uglavnom zapadnih, smatra “demokratskim probojima” ili “izbornim”
i “šarenim revolucijama”, koji su ujedno i proces demokratizacije i širenje zapadnog
tipa demokratije.4 Drugi, pak, analitičari uglavnom iz bivših socijalističkih repu-
blika, takve promene smatraju podrivanjem temelja demokratije, državnim udarima
i imperijalističkim težnjama Zapada, a prevashodno, iza svega toga vide “ruku” Sjedi-
njenih Američkih Država, dok odgovor Rusije u podršci autoritarnim režimima sma-
traju “kontrarevolucijom”.5
Ova analiza ima za cilj da ispita da li “izborne revolucije” mogu da budu svojevrsni
model demokratizacije i početak demokratske konsolidacije na njenom minimalnom
nivou. To je proces u novonastalim postsocijalističkim nezavisnim državama koji,
videćemo, nije nimalo stihijski već je finansijski i politički podržan spolja, uglavnom
sa Zapada, teorijski i metodološki osmišljen6 i tehnički u praksi dobro razrađen u
državama gde je došlo do restauracije nedemokratskih režima koji su, na neki način,
demokratsku tranziciju “zamrzli”, “zarobili” ili je skrenuli u pravcu autoritarizma. Ceo
taj proces “odmrzavanja” demokratske tranzicije kroz borbu protiv nedemokratskih ili
“hibridnih režima” u ovoj analizi nazivaćemo “izbornim” ili “šarenim revolucijama”.
Za vreme pisanja ovog istraživanja, imali smo nekoliko poteškoća. Pre svega, zbog
nastanka globalne finansijske krize u jesen 2008. godine koja je nesumnjivo imala veliki
uticaj na mlade, krhke demokratije i demokratsku tranziciju u postsocijalističkim
državama. Međutim, naša analiza se nije bavila posledicama uticaja svetske finansijske
krize na države u kojima su se odigrale “izborne revolucije”, stoga je bilo logično da
se naše istraživanje ograniči samo do jeseni 2008. godine. Za vreme stvaranja ovog
rada problem su bili vremenska distanca i publicističke predrasude, odnosno, kreirani
javni stav vezan za “šarene revolucije” koji se često prilično razlikovao od istraživačkih
zaključaka, posebno imajući u vidu da je autor ovog istraživanja po profesiji novinar.
Takođe, problem je bio u donošenju zaključka, a posebno u vezi sa tim šta ćemo sma-
trati rezultatom “izbornih revolucija”: smenu nedemokratskih vladajućih političkih
elita, odnosno demokratski proboj; uspostavljanje ponovnog procesa demokratske
tranzicije; ili promenu režima, t.j. konsolidaciju minimalne izborne demokratije?
4 “Izborne revolucije” videti dalje u tekstu kod autora: Valeri Bans, Šeron Volčik, Čarls H. Ferbenks.
5 Смиља Аврамов (интервју), “Најамни интелектуалци”, Геополитика, Но. 17, Београд, 12.
септембар 2005, Београд, стр. 16-17; Владимир Батюк, “Россия, США и ‘цветные революции’”,
Вестник Российского университета дружбы народов, Серия: Политология, Но. 8, 2006, стр. 15-26.
6 Metodologiju nenasilnog pružanja građanskog otpora videti dalje u tekstu kod autora: Džin Šarp,
Srđa Popović, Andrej Milivojević, Slobodan Đinović.

Posebnost ovog istraživanja je u tome što ono pokušava da šire analizira proces
demokratske tranzicije i restauracije nedemokratskih režima od pada Berlinskog zida
u bivšim socijalističkim državama, naročito u pojedinim republikama bivših federacija
ČSSR, SFRJ i SSSR, kojima je manje prostora posvećeno u analizama demokratske
tranzicije u radovima uglednih analitičara kao što su Semjuel P. Hantington, Huan
Linc i Alfred Stepan.7 Takođe, na osnovu dosadašnjeg teorijskog diskursa i vlastitog
emprijskog istraživanja u trećem poglavlju ovog rada napravili smo shemu-model
“izbornih” i “šarenih revolucija”, koji je primenjiv na slične događaje u svetu. Predmet
našeg istraživanja jeste pojava “izbornih” ili “šarenih revolucija”, njihovo širenje, kao i
posledice koje su one izazvale u Centralnoj Evropi (Slovačka), na Zapadnom Balkanu
(Hrvatska i Srbija) i u bivšem SSSR (Ukrajini, Gruziji i Kirgiziji), do zaustavljanja tog
efekta “grudve snega” na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.
Termin “šarene revolucije” smatra se da je publicističkog porekla i u početku su
ga češće upotrebljavali ruski mediji i analitičari, a on potiče od ruskog цветные
революции i simbolizuje naglašene određene boje za vreme izbornih kampanja, kao
na primer “revolucija ruža” u Gruziji, “narandžasta revolucija” u Ukrajini i “revolucija
lala” u Kirgiziji. Međutim, u zapadnim naučnim krugovima termin “šarene revolucije”
se aktivnije upotrebljava poslednjih godina kao eng. colour ili color revolutions.8
Termin “izborne revolucije” češće upotrebljavaju zapadni analitičari, što u origi-
nalu na engleskom glasi electoral revolutions.9 Skoro paralelna upotreba oba termina,
“izborne” i “šarene revolucije” zahteva dodatno tumačenje: oba termina mogu se sma-
trati sinonimima, ali ipak su različiti po pitanju obuhvatanja geografskog prostira-
nja. Oslanjajući se na teoriju “izbornog modela” Bans i Volčik, o kome će dalje biti
reči u prvom poglavlju, “izbornim revolucijama” nazivaćemo sve promene vlasti u
okvirima izbornog procesa, mobilizaciju birača, jačanje njihove svesti, povećanu
kontrolu izbora i miran protest, kao način da se izvrši pritisak na nedemokratske
režime, da se utiče na njihovu smenjivost i zaštiti izborna volja građana. “Šarene
revolucije” pripadaju kontekstu “izbornih revolucija”, ali geografski su vezane za
jedan jedinstveni društveno-politički prostor bivših socijalističkih evroazijskih
republika, što im daje određenu regionalnu specifičnost. “Šarene revolucije” su na
neki način logičan produžetak “baršunastih revolucija” u Jugoistočnoj Evropi s kraja
osamdesetih godina XX veka. One su deo “drugog talasa postsocijalizma i demo-
7 Semjuel P. Hantington, Treći talas, Stubovi kulture, Beograd, 2004; Huan Linc, Alfred Stepan,
Demokratska tranzicija i konsolidacija: Južna Evropa, Južna Amerika i postkomunistička Evropa,
Filip Višnjić, Beograd, 1998.
8 Termin “šarene revolucije” poslednjih godina aktivno se upotrebljava i u zapadnim naučnim
krugovima i prihvaćen je kao termin za “izborne revolucije” u specijalnom broju Journal of Demo-
cracy posvećen toj temi: “Debating the Color Revolutions”, Volume 20, Number 1, January 2009,
pp. 69-97.
9 Valerie Bunce, Sharon Wolchik, “Bringing Down Dictators: American Democracy Promotion and
Electoral Revolutions in Postcommunist Eurasia”, First draft of a chapter prepared for Mitchell
Orenstein, Stephen Bloom (eds.), Transnational and National Politics in Postcommunist Europe,
(December 15), 2005, pp. 3-4.

kratizacije”10. Pojmovi “izborne” i “šarene revolucije” su sami po sebi kontradiktorni,
politikološki oksimoron, jer u sebi sadrže dva po svojoj prirodi suprotstavljena
termina: “revoluciju” kao tradicionalan način nasilne promene vlasti i “izbornost”,
odnosno “šarenost” kao simbol za demokratiju i nenasilnost, o čemu ćemo detaljnije
pisati dalje u prvom i u četvrtom poglavlju.
U prvom poglavlju ove analize bavićemo se teorijskim pregledom, teorijsko-
metodološkim uvodom u rad, kratkim opisom istorije događaja koji su se odigrali
nakon pada Berlinskog zida, a koji su prethodili pojavi “izbornih revolucija” što
podrazumeva, uslovno rečeno, “prvi talas postsocijalizma i demokratizacije”, odno-
sno, kraj evropskog socijalizma i “baršunaste revolucije” u Centralnoj i Istočnoj Evropi,
stvaranje novih nacionalnih država na prostoru bivšeg socijalističkog bloka i uspo-
stavljanje političkog modela, novog tipa nedemokratskih režima u bivšim socijalisti-
čkim republikama, takozvano stvaranje pseudodemokratije kroz hibridne i druge
nedemokratske režime u Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji i na prostoru bivšeg SSSR tokom
devedesetih godina XX veka.
Drugo poglavlje ovog istraživanja je posebno, zato što je u njemu detaljno, emprij-
ski izložena analiza prostornog širenja “izbornih” i “šarenih revolucija”: njihov nasta-
nak, razvoj i pad, kao i neuspeli pokušaji, predstavljajući prostor od Jugoistočne Evrope,
preko Kavkaza, do Centralne Azije. U pregledu političke situacije u 15 država koje
su imale relaciju sa “izbornim revolucijama”, razlikovaćemo države u kojima su se
“šarene revolucije” odigrale bez nenasilne pobune civilnog društva (Slovačka, Hrvat-
ska); one u kojima je primenjen građanski protest ili pobuna civilnog društva kao
odgovor na nedemokratski režim (Srbija, Gruzija, Ukrajina i Kirgizija); one u kojima je
nasilnim putem ugušen pokušaj “izborne revolucije” (Jermenija, Uzbekistan, Azerbej-
džan, Belorusija); gde je primenjena politička prevencija protiv “izbornih revolucija”
(Moldavija i Kazahstan); i gde nije bilo uslova za “izborne revolucije” (Rusija, Tadžiki-
stan i Turkmenistan). Rusiju ćemo razmatrati detaljnije u četvrtom poglavlju, kao
državu koja je imala posebno mesto u razvoju i padu “izbornih revolucija”. Hibridni
i drugi nedemokratski režimi koji su nastali u “prvom talasu evropskog postsocijal-
izma”, prepoznatljivi su po manipulaciji izborima, kršenju ljudskih prava, progonu i
marginalizovanju opozicije, vršenju pritisaka na medije, zloupotrebi administrativ-
nih resursa i raznih grana vlasti od strane političke elite u režimu na čijem je čelu
jedna politička figura, najčešće predsednik ili premijer države. Za nedemokratske
režime, kojima ćemo se u ovom istraživanju baviti, karakteristična je široka raspro-
stranjenost korupcije, zloupotreba privatizacije i veze sa kriminalom. Za razliku od
nasilnih revolucija koje su se odigrale u XX veku (oktobarska, kineska, španska, islam-
ska), “izborne revolucije” su posebne po tome što su moderne i u većini slučajeva su
imale nenasilan karakter. “Šarene revolucije” specifične su i po učestvovanju značajnog
10 Termin koji u raznim varijacijama koriste autori Taras Kuzio (“druga i poslednja transformacija
iz postkomunizma”, second and final stage transformation as postcommunist states), Majkl
Mekfol (“drugi talas demokratizacije”, second wave of democratization), Lukan Vej (“drugi talas
tranzicije”, second wave of transition), Valeri Bans i Šeron Volčik (“drugi talas demokratizacije”,
second wave of democratization in the postcommunist region).

broja mladih ljudi, koji su tek stekli biračko pravo11, pa ih zato još nazivaju “revolucije
sa dečjim potpisom”12.
Treće poglavlje daje nekoliko posebnosti ovog istraživanja. Na početku ćemo se
baviti uzročnim faktorima (odredili smo devet) nastajanja talasa “šarenih revolucija”
koji su izvučeni iz teorija zapadnih i istočnih analitičara. Specifičnost razmatranja
uzročnih faktora jeste primena Hantingtonove teorije o načinima smene nedemokrat-
skih režima, odnosno početak procesa demokratizacije. Pored toga, još jedna posebnost
istraživanja u trećem poglavlju jeste analiza odnosa religije i “izbornih revolucija”, kao
i razmišljanja na temu odnosa demokratizacije, pravoslavlja i mogućeg “četvrtog talasa”
demokratizacije. I, na kraju trećeg poglavlja, najvažniji rezultat našeg istraživanja –
shema-model “izbornih revolucija” koji uz kombinaciju sa uzročnim faktorima može
da postane primenjiv na slične događaje u svetu.
U četvrtom poglavlju bavićemo se analizom kako su “šarene revolucije” uticale na
demokratsku konsolidaciju, ali i konsolidaciju autoritarizma u državama iz okruže-
nja u kom su se odigrale. Još jednom ćemo se osvrnuti na pitanje “revolucije” na
izborima. Detaljnije ćemo se baviti Rusijom, Zajednicom Nezavisnih Država13, (rus.
Содружество Независимых Государств, СНГ14), i njihovom reakcijom na “šarene
revolucije”, geopolitičkom situacijom nakon tih događaja, zaoštravanjem odnosa
između Zapada i Istoka, posledicama širenja “izbornih revolucija” nakon njihovog zau-
stavljanja: reakcije Moskve nakon “šarenih revolucija” najviše su se ispoljavale kroz
jačanje nedemokratske vlasti u Rusiji, upotrebu energenata u geopolitičke svrhe i kroz,
takozvanu “kontrarevoluciju”, podršku utvrđivanju preostalih hibridnih i autoritarnih
režima na prostoru bivšeg SSSR tokom druge polovine dvehiljaditih godina. Sem
toga, biće reči i o dvostrukim standardima super-sila, posebno Zapada, koji su dopri-
neli padu onoga što mi nazivamo “efektom grudve snega”, odnosno širenja “izbornih
revolucija”. Na kraju, daćemo razmišljanja na temu “izborne revolucije” kao “četvrti
talas” demokratizacije u svetu.
“’Izborne revolucije’ u bivšim socijalističkim državama” je doktorska Disertacija,
odbranjena na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 28. marta 2012. godine, pred
komisijom za javnu odbranu: dr Jovan Teokarević vanredni prof. na FPN u Beogradu
(i mentor), dr Nebojša Vladisavljević vanredni prof. na FPN u Beogradu, i dr Miroslav
Mladenović docent na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.
11 Detaljnije o organizaciji Otpor videti kod: Vladimir Ilić, “Otpor” – više ili manje od politike,
Helsinške sveske No. 5, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2001.
12 Boris Varga, “Revolucije sa ‘dečjim’ potpisom”, Vreme, No. 734, Beograd, 27. januar 2005, str.
46-47.
13 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica ZND.
14 Dvanaest država bivšeg SSSR, bez baltičkih republika: Ruska Federacija, Belorusija, Ukrajina,
Moldavija, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgizija, Uzbekistan, Tadžikistan i
Turkmenistan.

1 Autoritarizam posle socijalizma
1.1 Teorijski pregled

Debate vezane za “izborne revolucije” još intenzivnije se vode nakon njihovog
stišavanja (2005-2010), a najveći izazov u uspostavljanju temelja teorijsko-metodolo-
škog okvira ovog rada odnosio se na određivanje korpusa država u kojima su se odi-
grale “izborne revolucije”, odnosno, na metodologiju kojom ćemo utvrditi šta su to, u
stvari, “izborne” ili “šarene revolucije”, i u kojim su se državama odigrale. Nije suvi-
šno primetiti da među naučnicima ne postoji saglasnost oko korpusa država “izbornih
revolucija”, ne postoje precizna tumačenja zašto su se pojedini analitičari opredelili
upravo za pojedini korpus država koji analiziraju i zašto nisu prihvatili neke države
iz korpusa koje su analizirale njihove kolege. U ovom radu “izbornim” ili “šarenim
revolucijama” smatraćemo smene u izbornom procesu lidera i njihove vladajuće
političke elite u hibridnim režimima, odnosno u izbornom autoritarizmu, uz pomoć
kontrole izbornog procesa i mobilizacije birača, a takođe uz pomoć nenasilne pobune
civilnog društva ukoliko je nedemokratski režim kršio izborna pravila (vidi strane 202
i 359). Pri formiranju korpusa, odnosno skupa država u kojima su se odigrale “izborne
revolucije”, fokusirali smo se na njihove uzroke (videti treće poglavlje), a ne posledice.
Pre svega, zbog toga što ovo istraživanje ima za cilj da preispita da li “izborne revolucije”
mogu da budu svojevrsni model demokratizacije i početak demokratske konsolidacije
za šta je neophodno da se uđe u uzroke tih događaja, jer dok se realizovala ova analiza
nije postojala dovoljna vremenska distanca između poslednjih događaja vezanih za
fenomen “izbornih revolucija” (posebno u slučaju Gruzije, Ukrajine i Kirgizije). Zatim,
jer se priličan broj naučnika za tumačenje “izbornih revolucija” takođe odlučuje za
fokusiranje na uzroke njihovog nastanka; i zato jer taj proces, na neki način, još uvek
traje (Moldavija 2009, Iran 2009, “arapsko proleće” [eng. Arab Spring15] u Tunisu 2010.
i Egiptu 2011). Za ovaj rad uzročni faktori “izbornih revolucija” određeni su na osnovu
15 “Arapskim prolećem” smatraćemo revolucionarni talas protesta koji se odigrao u arapskom

svetu nakon 18. decembra 2010, a koji je zahvatio takozvane političke promene u Tunisu i Egiptu,
građanski rat u Libiji, građanske pobune u Bahreinu, Siriji i Jemenu, kao i velike proteste u
Alžiru, Iraku, Jordanu, Maroku i Omanu. Analitičari povezuju “arapsko proleće” sa paradigmom
širenja revolucionarnog talasa za vreme “baršunastih revolucija” (1989) i “izbornih revolucija”
(2000-2004) na postsocijalističkom prostoru, uslovljavajući uspeh ustanka u arapskom svetu sa
kvalitetom i rezultatima budućih izbora.
Vidi kod: Klara Bilgin, “Reflection on the Future of the Arab Spring”, World Politics Review, 12.
may 2011, http://www.worldpoliticsreview.com/articles/8820/reflections-on-the-future-of-the-
arab-spring (Pristupljeno 07. avgusta 2011); http://en.wikipedia.org/wiki/Arab_Spring (Pristu-
pljeno 07. avgusta 2011)

sinteze teorije nekoliko uglednih zapadnih i istočnih analitičara kao što su Majkl
Mekfol, Taras Kuzio i Stanislav Belkovski. Radi se o devet osnovnih uzročnih faktora
“izbornih” ili “šarenih revolucija” i to su: 1) hibridni režim na čelu sa nepopularnim
liderom i vladajućom elitom; 2) ujedinjena opozicija sa harizmatičnim kandidatom; 3)
relativno snažan civilni sektor; 4) koordinisana izborna kampanja; 5) pojedini nezavi-
sni mediji; 6) prethodeća politička kriza; 7) regionalizam i demokratska prestonica; 8)
spoljni uticaj; 9) odsustvo primene sile od strane hibridnog režima i podele unutar snaga
bezbednosti.
Stoga, smatraćemo da su se “šarene revolucije” odigrale u šest država: Slovačkoj
(1998), Hrvatskoj (2000), Srbiji (2000), Gruziji (2003), Ukrajini (2004) i Kirgiziji (2005).
S tim da smo naš korpus razdvojili na dva dela: one države u kojima su se “izborne
revolucije” odigrale bez pobune civilnog društva (Slovačka i Hrvatska) i one u kojima su
se “izborne revolucije” odigrale uz pomoć pobune civilnog društva.16 Nešto prošireniji
korpus država “izbornih revolucija” nude američki stručnjaci iz oblasti tranzicije
profesor sa Kornel Univerziteta i odseka vlade SAD, Valeri Bans, i, profesor Džordž
Vašington Univerziteta, Šeron Volčik: Rumunija (1996), Bugarska (1997), Slovačka,
Hrvatska, Srbija, Gruzija, Ukrajina i Kirgizija.17 Dok Lukan Vej analizira korpus država
sličan Bansovom i Volčikinom, ali bez Bugarske. U našoj analizi nisu obuhvaćene
Rumunija i Bugarska, po uzoru na novije studije Bans i Volčik iz 2010. godine, u kojima
su te države izuzete iz analiza zato što “ne odgovaraju standardima inkluzivnosti”,
odnosno za vreme izbornih promena i “demokratskih proboja” u Rumuniji (1996) i
Bugarskoj (1997) režimi su bili u velikoj meri demokratski.18Time ih ne isključujemo
iz šire teorije o “izbornim revolucijama”, kao i u slučaju Filipina (1986) i Čilea (1988), o
čemu će biti više reči u završnom četvrtom poglavlju ovog rada.
Kuzio je korpus analiziranih država, u, kako ih naziva, “demokratskim revolucijama”
(eng. democratic revolutions)19, suzio na Slovačku, Hrvatsku, Srbiju, Gruziju i Ukrajinu,
bez Kirgizije oko koje se još uvek spori da li pripada tom korpusu istraživanja, sa
Mekfolovom preporukom da u vezi sa tom zemljom treba biti oprezan sa zaključcima.20
Za Vitalija Silitskog korpus “izbornih revolucija” obuhvata samo Srbiju, Gruziju i
Ukrajinu, a Slovačka i Hrvatska su prema njegovoj teoriji imale “transformativne
izbore” (eng. transformative elections)21, dok se Stanislav Belkovski orijentiše samo na
16 Detaljnije o ovoj podeli u ovom poglavlju, potpoglavlje “revolucija” (1.1.3).

17 Valerie J. Bunce, Sharon L. Wolchik, “Favorable conditions and electoral revolutions”, Journal of
Democracy, Volume 17, Number 4, October 2006, p. 5.
18 Valerie J. Bunce, Sharon L. Wolchik, “Defeating Dictators: Electoral Change and Stability in
Competitive Authoritarian Regimes”, World Politics, Volume 62, Number 1, January 2010, p. 45.
19 Taras Kuzio, “Comparative Perspectives on the Fourth Wave of Democracy”, u: Joerg Forbrig,
Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral Change in Central and
Eastern Europe, GMF, 2007, pp. 218-219.
20 Michael McFaul, “Transitions from postcommunism”, Journal of Democracy, Volume 16, Number
3, July 2005, p. 18.
21 Vitali Silitski, “Different Authoritarianisms, Distinct Patterns of Electoral Change”, u: Joerg For-
brig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral Change in Central and
Eastern Europe, GMF, 2007, p. 158.

“šarene revolucije” koje su se odigrale na postsovjetskom prostoru u Gruziji, Ukrajini i
Kirgiziji22.
U ovoj analizi vremenski ćemo najšire obuhvatiti događaje koji su se odigrali nakon
“baršunastih revolucija” 1989. i 1991. godine, takozvani, “prvi talas postsocijalizma i
demokratizacije” pa sve do stišavanja širenja “izbornih revolucija” 2006. godine, i do
početka globalne finansijske krize u jesen 2008. godine. Osvrnućemo se i na pojedine
događaje nakon 2008. godine koji su izgledali kao da bi mogli biti “izborne revolucije”
dok smo završavali ovaj rad, odnosno, na događaje masovnih postizbornih protesta u
Moldaviji, u aprilu 2009. godine. Uže gledano, predmet našeg istraživanja će biti velike
mobilizacije birača na izbore, građanske pobune i smene nedemokratskih političkih
elita u periodu od 1998. do 2005. godine.
Prostorno, ova analiza najšire obuhvata postsocijalističko prostranstvo Evroazije:
Centralnu i Istočnu Evropu, Kavkaz i Centralnu Aziju. Uže gledano, to su države bivših
raspalih postsocijalističkih federacija (ČSSR, SFRJ i SSSR) koje su na neki način imale
dodir sa fenomenom koji smo mi nazvali “izbornim” ili “šarenim revolucijama”, odnosno
na koje je širenje tih događaja imalo nekog uticaja. Najuže gledano, to je šest država koje
čine korpus “šarenih revolucija”: Slovačka, Hrvatska, Srbija, Gruzija, Ukrajina i Kirgizija.
Da bi teorija dobila jače utemeljenje koristili smo se egzaktnim podacima nekoliko
uticajnih istraživanja. To su tri istraživanja američke organizacije Freedom House
Sloboda u svetu (eng. Freedom in the World, vidi tabelu 01)23, Nacije u tranziciji (eng.
Nations in Transit24, vidi tabelu 02)25 i Sloboda medija (eng. Freedom of the Press, vidi
tabelu 06)26. Za dodatno ispitivanje statusa i razvoja demokratije u svetu korišćena su
istraživanja Bertelsmanov transformacioni indeks (eng. Bertelsmann Transformation
Index27, vidi tabelu 03) i istraživanje Svetske banke Upravljanje je važno (eng. Gover-
nance Matters28, vidi tabelu 04). Takođe, koristili smo istraživanja američke organizacije
Transparency International za određivanje nivoa korupcije (eng. Corruption Perceptions
Index29, vidi tabelu 07)30, podatke Ujedinjenih nacija o bruto nacionalnom dohotku31
po glavi stanovnika (Gross National Income per capita, vidi tabelu 08)32, i drugih među-
narodnih i lokalnih nevladinih organizacija.
22 Станислав Белковский, “Десять факторов постсоветских революций”, на пресс-конференции

График постсоветских революций и угроза распада России, 17. май 2005,
http://www.eurasianhome.org/xml/t/expert.xml?lang=ru&nic=expert&pid=57 (Pristupljeno 14.
jula 2010)
23 http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=35&year=2005 (Pristupljeno 14. jula 2010)
24 U daljem tekstu biće korišćena međunarodna skraćenica NIT.
25 http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=17 (Pristupljeno 14. jula 2010)
27 U daljem tekstu biće korišćena međunarodna skraćenica BTI.
28 Prevod na srpski: Način upravljanja
29 Prevod na srpski: Percepcija indeksa korupcije
30 http://www.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2004 (Pristupljeno 14. jula
2010)
31 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica BND.
32 http://data.un.org/Data.aspx?d=SNAAMA&f=grID%3A103%3BcurrID%3AUSD%3BpcFlag%3A1
(Pristupljeno 14. jula 2010)

Teorijsko-metodološki okvir analize “izbornih revolucija” mogli bismo podeliti
u četiri oblasti uglavnom vezane za: demokratizaciju, savremene nedemokratske
režime, savremeni način borbe protiv režima, kao i proces demokratske i autoritarne
konsolidacije.
1.1.1 Demokratizacija
S obzirom na to da je cilj našeg istraživanja analiza da li “izborne revolucije” mogu
da budu svojevrsni model demokratizacije, važno je da utvrdimo šta podrazumevamo
pod određenim pojmovima kao što su demokratija, demokratizacija i tranzicija.
U našem istraživanju za definisanje demokratije odlučili smo se da kombinujemo
minimalističku teoriju Šumpetera i maksimalističku teoriju Dala, sa fokusom na
značaju demokratskih izbora. Razlog za takav pristup jeste primena nekoliko koncepata
konsolidacije demokratije, o kome će biti više reči dalje u potpoglavlju Konsolidacija.
Za minimalistički pristup definisanja demokratije oslonićemo se na teoriju
politikologa i ekonomiste Jozefa Šumpetera iz 1942, odnosno proceduralnom određenju
demokratije koju je primenio i Hantington u studiji o “trećem talasu” demokratizacije33.
Prema toj teoriji, ključna procedura demokratije jeste to da ljudi kojima se vlada biraju
lidere na izborima na kojima postoji konkurencija. Šumpeter smatra da je “demokratska
metoda ono institucionalno uređenje dolaženja do političkih odluka u kojem pojedinci
dobivaju ovlast da odlučuju konkurentskom borbom za pridobivanje glasova u narodu”.34
Krajem osamdesetih godina XX veka kriterijum slobodnih i poštenih izbora u oce-
njivanju demokratičnosti postao je posebno delotvoran, jer su međunarodne grupe sve
češće posmatrale izbore. Početkom devedesetih godina već se došlo dotle da se prvi
izbori u nekoj zemlji koja se demokratizuje opšte priznaju kao legitimni samo ako ih
je posmatrao jedan ili više timova kompetentnih i nezavisnih međunarodnih posma-
trača, i ako su ti posmatrači potvrdili da su izbori zadovoljili minimum standarda
poštenja i ravnopravnosti. Ipak, iako je prisustvo slobodnih izbora preduslov za razvoj
demokratije, njihovo prisustvo ne znači da je demokratija u jednoj državi uspostavljena.
Radi se o takozvanom “elektoralizmu” ili “elektoralističkoj zabludi”35, odnosno da su
slobodni izbori dovoljni za konsolidaciju liberalne demokratije.
S druge strane politikolog i profesor Jejla, Robert A. Dal demokratijom naziva onaj
politički sistem, čija je jedna od karakteristika njegova sposobnost da bude potpuno,
ili gotovo potpuno odgovoran svojim građanima. Dal ima maksimalistički pristup
definisanju demokratije do te mere da je smatra jednim idealnim sistemom, dok za njenu
alternativu koristi reč “poliarhija”, kao jedan institucionalni aranžman koji je neka
vrsta približavanja tom idealu. Prema Dalovoj teoriji, trajnija odgovornost vlade prema
građanima podrazumeva tri mogućnosti koje bi punopravni građani morali u celini
imati, a to je: 1) da formulišu svoje zahteve; 2) da svoje zahteve iznesu pred sugrađane
33 Hantington, Treći talas, str. 14.

34 Jozef Šumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Plato, Beograd, 1998, str. 298-299.
35 Huan Linc, Alfred Stepan, Demokratska tranzicija i konsolidacija: Južna Evropa, Južna Amerika i
postkomunistička Evropa, Filip Višnjić, Beograd, 1998, str. 16-17.

i vladu putem individualnih ili kolektivnih akcija; i 3) da njihovi zahtevi budu jednako
vrednovani od strane vlade, odnosno da se ne pravi nikakva diskriminacija s obzirom
na sadržaj zahteva ili izvor iz kog dolaze. Tu su, takođe, i osam garancija, koje navodi
Dal, koje bi društvene institucije morale pružiti kako bi pomenute mogućnosti mogle
da postoje u uslovima u kojima živi veliki broj ljudi, odnosno u nacionalnim državama.
Značajan broj tih garancija povezan je direktno sa izborima i izbornim procesom, a to
su: 1) sloboda da se stvaraju organizacije i da se u njih stupa; 2) sloboda govora; 3) pravo
glasa; 4) pravo izbora i javne službe; 5) pravo političkih vođa da se takmiče za podršku i
glasove; 6) alternativni izvori informacija; 7) slobodni i pošteni izbori; i 8) da institucije
koje stvaraju politiku vlade zavise od izbora i na druge načine izraženih zahteva.36
Profesor na Univerzitetu Noter Dam, Gilermo Odonel, ovoj Dalovoj listi garancija
dodaje još tri, a to su: prvo – da izabrani (i pojedini imenovani) zvaničnici ne bi trebali
biti proizvoljno smenjeni pre završetka njihovog propisanog mandata. Odonel ovde
ima u vidu situaciju novijeg vremena, u odnosu na Dalovu studiju, kada su lideri Perua
Alberto Fudžimori i Rusije Boris Jeljcin, koji su mogli da budu izabrani i na slobodnim
izborima, napustili principe poliarhije i nasilnom intervencijom raspustili parlament i
Vrhovni sud. Drugo – da izabrane vlasti ne smeju postati subjekt prinudnih ograničenja,
postavljanja veta (“veto aktera”) ili izuzeća iz domena politike od strane neizabranih
aktera, posebno oružanih snaga, imajući u vidu događaje u Gvatemali, Paragvaju,
El Salvadoru i Hondurasu. I treće – da mora postojati jedinstvena neosporna drža-
vna teritorija koja jasno određuje biračku populaciju. Pretpostavimo da bi u našem
slučaju to mogao biti problem pitanja Kosova i organizovanja poštenih izbora za vreme
vladavine Slobodana Miloševića. Odonel takođe dodaje, da definicija poliarhije takođe
podrazumeva jednu duževremensku dimenziju, a to je da se očekuje da će trajno
postojati pošteni izborni proces i slobode koje se uz njega podrazumevaju.37
Profesor na Harvard univerzitetu, Stiven Levitski, i profesor na Univerzitetu u
Torontu, Lukan A. Vej, u svojim novijim radovima iz 2010. godine o hibridnim režimima,
odnosno o konkurentskom autoritarizmu (eng. competitive authoritarianism), o
čemu će dalje biti više reči, upoređujući razne promene kod hibridnih režima nakon
Hladnog rata, oni primećuju još jedan važan atribut, koji dopunjuje Šumpeterovu i
Dalovu minimalističko-proceduralnu teoriju38 demokratije, a to je – pored poštenih i
konkurentskih izbora, punog učešća birača, široke zaštite građanskih sloboda, medija i
udruživanja, kao i nepostojanja “veto aktera”39 – prisustvo i petog atributa minimalne
demokratije: postojanje razumnog nivoa “takmičarskog terena” (eng. playing field)
između onih koji su na vlasti i opozicije. Takmičarski teren podrazumeva uglavnom
36 Robert Dal, Poliarhija – Participacija i opozicija, Filip Višnjić, Beograd, 1997, str. 11-19.
37 Guillermo O'Donnell, “Illusions About Consolidation”, u: Larry Diamond, Marc F. Plattner (eds.),
The Global Divergence of Democracies, The Johns Hopkins University Press, Baltimor and London,
2001, pp. 113-114.
38 Ovu teoriju takođe podržavaju: Scott Mainwaring, Daniel Brinks, and Anibal Perez Linan, “Clas-
sifying Political Regimes in Latin America, 1945-1999”, Studies in Comparative International
Development 36, Washington DC, Spring 2001, p. 1.
39 Veto akteri – poput vojske, tajkuna ili mafije – mogu da preotmu neke domene demokratije.

zonu jednakog dostupa medijima i finansijskim sredstvima, kako za vladajuću politi-
čku garnituru, tako i za opoziciju. Takođe, nejednaki takmičarski teren jeste novi oblik
posredničkog manipulisanja medijima i finansijskim sredstvima, koji nisu direktno
nasilje nad ljudskim pravima, ali itekako utiču na ishod izbora.40
Levitski i Vej daju i drugačiji pristup determinisanja demokratije, odnosno
istražuju šta razlikuje hibridne režime od demokratije i navode tri odredna atributa:
1) slobodni izbori; 2) široka zaštita građanskih sloboda; i 3) razuman nivo pomenutog
takmičarskog terena. Svaki konkurentski autoritarni režim karakterističan je po
nejednakom takmičarskom terenu između onih koji su na vlasti i opozicije. Ponekad
i liberalne demokratije nisu potpuno zaštićene od problema nejednakog takmičar-
skog terena, odnosno prednosti koje koriste oni koji vladaju u odnosu na opoziciju.
Levitski i Vej smatraju da je nejednaki takmičarski teren kada: 1) državne institucije
su široko zloupotrebljene za individualne potrebe, odnosno za potrebe režima; 2)
nosioci vlasti sistemski favorizuju iscrpljivanje opozicije; i 3) opoziciona mogućnost da
se organizuje i pobedi na izborima jeste ozbiljno hendikepirana. Takođe, tri aspekta
nejednakog takmičarskog terena jesu naročito važna: pristup resursima, medijima i
zakonu. Nosioci vlasti mogu sistemski koristiti državne mehanizme, kao što su državni
objekti, prevozna sredstva i komunikacionu infrastrukturu za potrebe vlastite izborne
kampanje. Vladajuće partije mogu preuzeti neograničenu kontrolu nad kreditima, raz-
nim dozvolama, državnim ugovorima i drugim resursima da se finansijski obezbede
uz pomoć privrednika koji su im bliski. Kada opozicija nema dostup medijima koji
imaju široku pokrivenost, tada takođe ne postoje mogućnosti za poštenu konkurenciju
na izborima. U mnogim hibridnim režimima takođe se koriste ucene, potplaćivanja i
razni pritisci na pravosuđe, izborne komisije i druge nominalno nezavisne institucije
kako bi se njima manipulisalo.41
Prema mišljenju profesora političkih nauka i direktora Centra evropskih studija
Standford univerziteta Filipa K. Šmitera i profesora političkih nauka i direktorke Cen-
tra za latino-američke studije istog univerziteta Teri Lin Karl, kao i svaki režim i demo-
kratija zavisi od prisustva nekoliko faktora, a to su: vladaoci (eng. rulers), javna oblast
(eng. public realm), građani (eng. citizens), konkurencija (eng. competition), izbori (eng.
elections), vladavina većine (eng. majority rule), saradnja (eng. cooperation) i predsta-
vnici (eng. representatives). Kao i svi režimi, i demokratija zavisi od onih što su na
vlasti, odnosno vladaoca – osoba koje zauzimaju specijalnu ulogu autoriteta i daju
legitimna naređenja drugima. Ono što demokratske vladaoce razlikuje od nedemo-
kratskih jeste način na koji su došli na vlast i praksa odgovornosti za njihove postupke.
Javna oblast obuhvata stvaranje kolektivnih normi i izbora povezanih sa društvom i
podržanih državnom prinudom. Građani su najkarakterističniji element demokratije.
Pravo glasa i mogućnost kandidovanja na izborima imaju samo građani demokratija.
Konkurencija ili takmičenje nije uvek smatrano kao esencijalna odrednica demo-
40 Steven Levitsky, Lucan A. Way, Competitive Authoritarianism: Hybrid Regimes After the Cold War,
Cambridge University Press, New York, 2010, pp. 5-6.
41 Ibid., pp. 6-12.

kratije. “Klasične” demokratije su se oslanjale na direktnu participaciju koja vodi
konsenzusu, dok u savremenim demokratijama preovlađuje pojava konkurentno-
sti među frakcijama. Izbori, koji su u centru skoro svake teorije o demokratiji, i kod
Šmitera i Karl smatraju se najrasprostranjenijom definicijom demokratije. Savremene
demokratije nude raznolikost kompetitivnih procesa i kanala za izražavanje interesa
i vrednosti – asocijativno i posebno, funkcionalno i teritorijalno, kolektivno i
individualno. Svaki od njih je sastavni deo jedinstvenog postupka. Vladavina većine
je opšte prihvaćena kod demokratija. Svako upravljačko telo koje donosi odluke, kori-
steći se glasovima više od polovine sposobnih i prisutnih, smatra se demokratskim.
Većina, odnosno “kvalifikovana većina” više od 50 odsto glasova, može biti zastupljena
u elektoratu parlamenta, odbora, u skupštini grada ili na stranačkom sastanku. Koo-
peracija je uvek bila centralna karakteristika demokratije. Akteri moraju dobrovoljno
donositi zajedničke odluke vezane za čitavo državno uređenje. Oni moraju da sarađuju
da bi bili spremni za takmičenje, da zajednički deluju kroz partije, udruženja, pokrete
sa namerom da odrede kandidate, istaknu prednosti i obraćaju se vlastima. Predstavnici
– direktno ili indirektno izabrani – obavljaju najviše praktičnih poslova u savremenim
demokratijama. Većina njih su profesionalni političari koji su svoje karijere usmerili na
želju da zauzmu ključna mesta. Nesumnjivo da nijedna demokratija ne može postojati
bez takvih ljudi. Glavno pitanje tu nije postojanje političke elite ili čak profesionalne
političke klase, već na koji način su ti predstavnici izabrani i koliko su odgovorni
za svoje postupke. I tu se ponovo vraćamo na temu izbora, odnosno javni i najtran-
sparentniji kanal predstavljanja savremene demokratije.42
U ovom delu o definisanju demokratije zaključujemo da ćemo u ovom radu primeniti
minimalni, odnosno izborni koncept demokratije oslanjajući se na prihvaćene teorije
Dajmonda iz 1999, kao i Levitskog i Veja iz 2010. godine, kombinujući u osnovi Šumpeter-
Dalovu minimalističko-proceduralnu teoriju od pet kriterijuma. Minimalna, odno-
sno izborna demokratija (eng. electoral democracy) jeste: 1) građanski, ustavni sistem
u kojem se predstavnici parlamenta i izvršne vlasti biraju na regularnim, poštenim,
konkurentskim, višepartijskim izborima uz pomoć univerzalnog prava glasa birača; 2)
uz pomoć punog učešća birača; 3) široke zaštite građanskih sloboda, medija i udruživa-
nja; 4) nepostojanja veto aktera (rezervisanih domena); i 5) uz postojanje razumnog
nivoa takmičarskog terena.43 Takođe prihvatamo maksimalni koncept demokratije, po
Dajmondu, odnosno da je liberalna demokratija (eng. liberal democracy) koncizovana
u odnosu na teoriju Dala, te da je to unapređena forma izborne demokratije u pravcu: 1)
vertikalne odgovornosti vladalaca prema građanima, koja podrazumeva horizontalnu
odgovornost činovnika, ograničavanje izvršne vlasti i zaštitu ustavnosti, legaliteta, kao
i savetodavnih i nadzornih procesa (borbe protiv korupcije); i 2) obuhvatanje širokih
mera političkog i građanskog pluralizma, kao i individualnih i kolektivnih sloboda, čiji
42 Philippe C. Schmitter, Terry Lynn Karl, “What Democracy Is... and Is Not”, Journal of Democracy,
Volume 2, Number 3, Summer 1991, pp. 40-44.
43 Larry Diamond, Developing Democracy: Toward Consolidation, The Johns Hopkins University
Press, Baltimor and London, 1999, pp. 10-11; Levitsky, Way, Competitive Authoritarianism: Hybrid
Regimes After the Cold War, pp. 5-6.

se interesi i vrednosti izražavaju i takmiče kroz stalni proces artikulacije i predstavni-
štva na periodičnim izborima.44
Dalje Dajmond navodi 10 komponenti liberalne demokratije: 1) kontrola države
jeste utemeljena u ustavnoj teoriji, sa izabranim predstavnicima (bez neodgovornih
aktera i spoljnog uticaja), snage bezbednosti podređene su civilnim vlastima iza-
branim na slobodnim izborima; 2) izvršna vlast je ograničena, ustavno i u praksi,
od strane autonomne moći drugih vladinih institucija (kao što je nezavisno sudstvo,
parlament i drugi mehanizmi horizontalne odgovornosti); 3) rezultati izbora su neiz-
vesni, sa značajnim učešćem opozicije i pretpostavkom partijske alternacije u vladi, kao
i da ne postoje grupe koje će negirati izbore (čak iako izborni prag i druga pravila
ograničavaju male partije da pobede na izborima); 4) kulturne, etničke, verske i druge
manjinske grupe (kao i istorijski oštećene većine) ne smeju biti ograničene (zvani-
čno ili u praksi) od izražavanja svojih interesa u političkom procesu, upotrebi mater-
njeg jezika ili negovanju vlastite tradicije i kulture; 5) pored stranaka i izbora, građani
imaju višestruke, stalne kanale za izražavanje i predstavljanje svojih interesa i vredno-
sti, uključujući razna nezavisna udruženja i pokrete, preko kojih ostvaruju pravo na
slobodu okupljanja; 6) postoje alternativni izvori informisanja (uključujući nezavisne
medije) kojima građani imaju (politički) slobodan pristup; 7) pojedinci imaju osno-
vnu slobodu veroispovesti, mišljenja (stava), diskusije, slobodu govora, publikovanja,
udruživanja, demonstriranja (protesta) i peticije; 8) građani su jednaki pred zakonom
(čak iako su stalno nejednaki u odnosu na političke resurse); 9) individualne i kolektiv-
ne slobode su efikasno zaštićene od strane nezavisnog, nediskriminatorskog pravosuđa,
čije odluke se primenjuju i poštuju od strane drugih centara moći; i 10) vladavina prava
štiti građane od neopravdanih hapšenja, progona, terora, tortura, neprikladnog meša-
nja u njihov privatni život, ne samo od strane države, već i od organizovanih nedržavnih
i antidržavnih snaga. Dajmond zaključuje da deset uslova impliciraju i jedanaesti – a to
je vrhovenstvo ustava. Odnosno, ukoliko su političke vlasti ograničene i izbalansirane,
individualna i manjinska prava zaštićena, vladavina prava zagarantovana, demo-
kratija zahteva vrhovenstvo ustava, čime je liberalna demokratija istovremeno i usta-
vna demokratija (eng. constitutional democracy).45
Demokratija je jedan politički koncept, ali uspeh demokratije zavisi i od mnogih
drugih faktora, a ne samo od političkih pravila. Često su to nepolitički faktori koji bitno
doprinose održavanju demokratije. Postoje mnogi ekonomski, socijalni i institucio-
nalni faktori koji bitno utiču na to da li će demokratija “zaživeti”. Američki politikolog
i sociolog, Sejmur Martin Lipset, je identifikovao činjenicu da postoji robusna pozitivna
korelacija između nivoa ekonomske razvijenosti i nivoa demokratije. Ekonomsko dru-
štvo deo je teorije pet arena demokratske konsolidacije koju smo prihvatili i detaljno
primenili u drugom poglavlju ovog rada. U jezgru kako uspeha, tako i neuspeha
sociologije u objašnjavanju demokratije leži i kultura. Jedan od uticajnih činioca koji
izmiču klasifikaciji jeste kultura. Nejasno je pitanje na koje sve načine na politiku utiče
44 Diamond, Developing Democracy: Toward Consolidation, pp. 10-11.

45 Ibid., pp. 11-12.

kultura, odnosno vrednosni stavovi, tradicije ili čak i institucije.46 U drugom poglav-
lju disertacije bavićemo se uticajem i fenomenom tribalne politike na postsocijali-
stičke države u tranziciji, posebno centralnoazijske. U trećem poglavlju rada značajni
deo posvetićemo religiji i demokratizaciji, te ćemo pokušati da odgovorimo da li su
“izborne revolucije” talas u kom se demokratizuju pravoslavne države.
Pored nepolitičkih faktora, značajne su i druge promenljive vrednosti koje utiču
na demokratsku tranziciju država u kojima su se odigravali procesi koji su povezani sa
“izbornim revolucijama”. Iako u ovom radu smatramo da je demokratizacija uz pomoć
“izbornih revolucija” prvenstveno delo domaćih snaga, po uzoru na teoriju Linca i
Stepana47 iz perioda demokratizacije Istočne Evrope s početka devedesetih, ipak naš
zaključak se oslanja na teoriju Veja i Levitskog da je kod “izbornih revolucija” varijabla
spoljni faktor, odnosno jačina veza sa Zapadom, imala daleko značajniju ulogu nego za
vreme opadanja “trećeg talasa”. Konkretno – da jake veze sa Zapadom demokratizuju
konkurentske autoritarne režime.48 Videćemo u četvrtom poglavlju ovog rada da su
Zapad i Rusija imali važnu ulogu u procesu uticaja na tranziciju u smislu moguće
promene režima pojedinih država prema demokratiji ili autoritarizmu.
Demokratsku tranziciju u ovom radu smatraćemo sinonimom za demokratizaciju.
Postoji više savremenih tumačenja procesa demokratizacije, a mi ćemo se opredeliti za
one koji prate promene u tumačenju procesa demokratizacije, paralelno sa promenom
tumačenja režima, posebno pseudodemokratskih režima ili hibridnih. Sem toga, na
početku ćemo se osvrnuti na proces liberalizacije. Prema teoriji Linca i Stepana, demo-
kratizacija podrazumeva liberalizaciju, ali je to širi i specifičniji pojam. Demokratizacija
zahteva otvoreno takmičenje oko prava da se dođe na vlast, a to znači slobodne i poštene
izbore, tako da je njihov ishod taj koji određuje ko treba da vlada. Liberalizacija se može
odigrati i bez demokratizacije kada nedemokratski režim odluči da uvede pojedine
elemente demokratskih sloboda, ne menjajući pri tom prvobitni režim, što je bio slučaj
u skoro svim socijalističkim evropskim državama u drugoj polovini osamdesetih
godina XX veka.49 Prema Hantingtonu, za razliku od demokratizacije, liberalizacija
predstavlja delimično otvaranje nekog autoritarnog sistema bez biranja vladinih lidera
na slobodnim, konkurentnim izborima. Znači, liberalizacija ne podrazumeva slobodne
izbore i može, ali ne mora, odvesti do potpune demokratizacije.50
I Dal smatra da nijedan veliki sistem u stvarnom svetu nije potpuno demo-
kratizovan, već da se poliarhije mogu shvatiti kao relativno (ali nepotpuno) demo-
kratizovani režimi, ili, drugim rečima, poliarhije su režimi u kojima postoji značajno
učešće stanovništva u političkom životu i liberalizacija, a to znači izrazita inkluzivnost i
izuzetna otvorenost za političko takmičenje. Dal na taj način dopunjuje već pomenutih
osam garancija dvema teorijskim dimenzijama demokratizacije: 1) režime međusobno
46 Sejmur Martin Lipset, Džejson M. Lejkin, Demokratski vek, Alexandria press, Beograd, 2006, str.
29-32.
47 Linc, Stepan, op.cit, str. 87.
48 Levitsky, Way, Competitive Authoritarianism: Hybrid Regimes After the Cold War, p. 5.
49 Linc, Stepan, op.cit., str. 15-20.

upoređujemo u odnosu na stepen dopustive opozicije, političkog takmičenja ili politi-
čkog nadmetanja; i 2) upoređivanje s obzirom na njihovu inkluzivnost, odnosno širinu
uključivanja. Tako manjkom liberalizacije dobijamo inkluzivne hegemonije, kakav je
bio SSSR pred raspadom, ili manjkom inkluzivnosti dobijamo takmičarske oligarhije,
kakvi su bili Britanija i Švajcarska u XIX i XX veku. Povećanjem stepena liberalizacije
i inkluzivnosti dobijamo poliarhiju, dok se njihovim opadanjem sistem pretvara u
zatvorenu hegemoniju.51
Po Hantingtonovom mišljenju, u njegovoj knjizi o demokratizaciji Treći talas,
demokratizacija obuhvata: okončanje autoritarnog režima, inauguraciju demokrat-
skog režima i učvršćivanje ili konsolidaciju demokratskog režima.52 To je teorija za
koju možemo smatrati da pripada periodu “izdisaja” “trećeg talasa” demokratizacije i
koja odgovara tipologizaciji režima Linca i Stepana. Ali, devedesete godine XX veka i
pojava novih oblika režima koji su se nalazili između autoritarnih i demokratskih, a za
koje smo prihvatili naziv hibridni režimi, zahtevali su novi pristup tumačenju procesa
demokratizacije, s obzirom na to da se ona odvijala upravo u toj zoni. Svakako da je
stoga bilo potrebno i novo tumačenje demokratske konsolidacije, o kome će biti više
reči u ovom poglavlju (1.1.4).
Potpredsednik studija u Karnegi zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu, Tomas
Karoters, 2002. godine rezimira tranzicionu paradigmu devedesetih godina, iznoseći
kritike i na taj pristup, smatrajući ga preambicioznim i istrošenim.53 Karoters tvrdi da su
zapadne, uglavnom američke organizacije za promociju demokratije u svetu poput United
States Agency for International Development54, za vreme “trećeg talasa” i tokom devedesetih
godina često davale nerealne i preuveličane ocene o nivou demokratizacije u svetu. Primera
radi, Gruziji su devedesetih godina u početku davali pozitivne ocene demokratske tranzicije,
međutim kada su krajem dekade svi nedostaci demokratske tranzicije bili isuviše očigledni
da bi bili ignorisani, tumačenje nivoa gruzijske tranzicije je promenjeno, a otvorila su se
pitanja o ozbiljnim rizicima za državu u dubokoj društveno-političkoj krizi.55
Tranziciona paradigma devedesetih, prema Karotersu, bila je usmerena na pet
pretpostavki. Prva je da se za svaku državu koja se odmiče od diktature može sma-
trati da je u procesu tranzicije prema demokratiji. Druga pretpostavka je slična procesu
tranzicije po Hantingtonu, odnosno da poetapna demokratizacija ima tri etape:
otvaranje (eng. opening) – političku liberalizaciju diktatorskog režima i podele unutar
njega na tvrdo i meko linijaše (eng. hard and softliners), proboj (eng. breakthrough) –
kolaps nedemokratskog režima, brza pojava novog demokratskog sistema i dolazak na
vlast nove vlade putem slobodnih izbora, kao i uspostavljanje demokratskih institucija
i donošenje novog ustava. Nakon tranzicije dolazi konsolidacija (eng. consolidation),
51 Dal, op.cit., str. 14-19.

53 Thomas Carothers, “The End of the Transition Paradigm”, Journal of Democracy, Volume 13,
Number 1, 2002, pp. 14-21.
54 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica USAID.
55 Charles King, “Potemkin Democracy”, The National Interest 64 (Summer 2001), pp. 93-104, u:
Carothers, “The End of the Transition Paradigm”, pp. 17-18.

koja je spori proces transformacije u demokratiju kroz reforme državnih institucija,
regularisanje izbora, jačanje civilnog društva i uspostavljanje novih demokrat-
skih “pravila igre”. Treća pretpostavka je određujuća važnost izbora, koji nisu samo
temelj, nego i generator budućih demokratskih reformi. Četvrta pretpostavka je da
demokratizacija nema preduslova (eng. no preconditions), odnosno da u tranzicionim
državama njihov nivo ekonomije, političke istorije, institucionalnog nasleđa, etničke
raznolikosti, sociokulturne tradicije ili druge strukturalne osobine nisu glavni faktori
u početku i ishodu tranzicionog procesa. I, peta pretpostavka tranzicione paradigme
devedesetih jeste da demokratska tranzicija daje uspešne rezultate u koherentnim,
funkcionalnim državama. Taj proces demokratizacije podrazumeva preuređenje drža-
vnih institucija u državama koje već dobro funkcionišu, kao što je stvaranje novih
izbornih institucija, parlamentarnih i pravosudnih reformi. To jest, izgradnja demo-
kratije je paralelan proces sa izgradnjom države.56
Naglašavajući neophodnosti korekcija u tranzicionoj paradigmi iz devedesetih
godina, Karoters prati nove definicije nedemokratskih, hibridnih režima, koje on
naziva sivom zonom (eng. gray zone) između diktature i demokratije. On misli da
paradigmu demokratske tranzicije treba smatrati još kompleksnijom pojavom u
odnosu na pet pretpostavki paradigme iz devedesetih godina. Prvo – da svako
odmicanje od diktature ne vodi obavezno demokratiji. Drugo – da pojedine tranzicije
u Aziji i Južnoj Americi nisu imale “demokratske proboje”. Treće – da regularni izbori
neće u potpunosti potvrditi demokratski legitimitet vlasti, već politička participacija i
demokratska odgovornost. Četvrto – da uporedna analiza bivših socijalističkih država
i Podsaharske Afrike dokazuju da specifičnosti institucionalnog nasleđa bivših režima
jako utiču na ishod demokratske tranzicije. Ekonomske i sociokulturne perspektive
mogu povećati ili smanjiti pomoć procesu demokratizacije. I, peto – izgradnja države
i izgradnja demokratije je mnogo komplikovaniji proces, posebno kod država koje su
predmet naše analize, iz bivšeg ČSSR, SFRJ i SSSR, koje su bile u federacijama i koje
su morale u procesu tranzicije da izgrađuju institucije koje prethodno nisu postojale.57
Karoters smatra da u “sivoj zoni” između diktature i demokratije, koju smo mi nazvali
hibridnim režimom, odnosno u izbornom autoritarizmu, postoje dva politička sindroma
demokratske tranzicije, a to su: nesigurni pluralizam (eng. feckless pluralism) i politika
dominantne sile (eng. dominant-power politics). Sindrom nesigurnog pluralizma imaju
države koje imaju visoke političke slobode, regularne izbore i alternaciju moći između
raznih političkih grupacija. Uprkos tome, demokratija u tim državama je problemati-
čna. Prisutna je niska participacija birača na izborima, političke elite su korumpirane,
okrenute svojim interesima i često nefunkcionalne. Građani su otuđeni od politike i
njome nezadovoljni. Ekonomija je kao i država – slaba. Socijalne i političke reforme su
slabe, a vlasti nisu u stanju da reše važne probleme kao što su kriminal, korupcija, zdrav-
stvo, obrazovanje. Nesigurni pluralizam je uglavnom zastupljen u državama Latinske
Amerike i bivšim evropskim socijalističkim državama. Sindrom politike dominantne sile
56 Carothers, “The End of the Transition Paradigm”, pp. 6-9.

57 Ibid., pp. 14-17.

predstavlja oblik koji teži diktaturi, a predstavlja dominaciju državom jedne političke
grupe, pokreta, partije, porodice ili pojedinog lidera. Postoji ograničena politička sloboda,
slabi izgledi alternacije moći i samo pojedine osnovne slabe institucije demokratije. U
državama gde je prisutan sindrom politike dominantne sile nejasna je razlika između
dražave i vodeće političke partije, odnosno lidera. Pravosuđe je pod pritiskom, izbori su
izmanipulisani, opozicija često i ne postoji ili se nalazi u civilnom sektoru, država je jako
slaba i siromašna. Tipični predstavnici tog sindroma su države uglavnom iz bivšeg SSSR,
posebno kavkaske i centralnoazijske republike. Karoters naglašava da se tranzicija u tim
državama može odigravati u obe strane kontinuuma – između nesigurnog pluralizma i
politike dominantne sile.58
U skladu sa našom tipologizacijom hibridnih režima i izbornog autoritarizma, grafi-
čki prikaz političkih sindroma demokratske tranzicije, po Karotersu iz perioda poče-
tka dvehiljaditih godina, mogli bismo preciznije definisati (vidi prikaz 01) uz pomoć
istraživanja NIT. Karotersovi sindromi, prema istraživanju NIT, mogli bi se nalaziti
u zoni od polukonsolidovanih demokratija, hibridnih režima do polukonsolidovanih
autoritarnih režima, od 3 do 6. Znači, zona sa ocenom od 3 do 5 u kontekstu demo-
kratske tranzicije jeste zona sa sindromom nesigurnog pluralizma. Države koje prema
NIT imaju polukonsolidovani autoritarni režim, pa čak delimično i autoritarni, sa
ocenom višom od 5, smatraće se da imaju sindrom politike dominantne sile.
Prikaz 01. Sindromi demokratske tranzicije
1-3 3-4 4-5 5-6 6-7

CD SD H SA CA
Legenda: 3 do 4 – sindrom nesigurnog pluralizma; 5 do 6 – sindrom politike dominantne sile
Koristeći se teorijama Linca, Stepana, Hantingtona i Karotersa, demokratizacijom
ćemo smatrati varijaciju modela demokratske tranzicije od liberalizacije autoritarnih
režima do početne faze konsolidacije liberalne demokratije. S tim da relativno prec-
izno na skali NIT, zona tranzicije pokriva zonu režima od polukonsolidovane demo-
kratije, hibridnih režima do polukonsolidovanog autoritarizma. Kažemo relativno
precizno zato što promena u kvalitetu demokratizacije označava i promene u tranziciji
režima od autoritarnog ka demokratskom i suprotno. To podrazumeva da ćemo na
neki način u zoni demokratske tranzicije smatrati i zemlje koje su prema NIT na poče-
tku konsolidovane demokratije, kao što je Slovačka 1999. sa ocenom 2,71, kao i države
u početnoj fazi konsolidovanog autoritarizma kao što je Rusija 2009. sa ocenom 6,11.59
Američki novinar i publicista Farid Zakarija demokratizaciju smatra procesom
pomeranja unutar vertikale moći naniže. Zakarija tvrdi da je demokratizacija mnogo
širi proces od politike: hijerarhije se ruše, zatvoreni sistemi otvaraju, a pritisak masa je
glavni motor društvenih promena.60 Radi se o pritisku masa koji će biti važna poluga
58 Ibid., pp. 10-14.

60 Farid Zakarija, Budućnost slobode: Neliberalna demokratija kod kuće i u svetu, Dan Graf, Beograd,
2004, str. 13.

demokratizacije u mobilizaciji i nenasilnoj pobuni građanskog društva za vreme
“izbornih revolucija”.
Kada je reč o demokratizaciji kao globalnom procesu i njenom razvoju, po
Hantingtonovoj teoriji, talas demokratizacije jeste grupa tranzicija iz nedemokratskih
u demokratske režime koja nastupa u određenom vremenskom periodu, a brojnošću
značajno prevazilazi istovremene tranzicije u suprotnom smeru. Hantington izdvaja
“tri talasa” demokratizacije u svetu, koja su pratila “tri povratna talasa” autoritarizma:
“prvi”, vremenski najduži, talas demokratizacije započeo je početkom XIX veka, 1828. i
završio se 1926. godine pobedom demokratskih režima u više od 30 država. Kriterijumi
za određivanje trenutka sticanja demokratske kvalifikacije su: 50 odsto odraslih
muškaraca sa stečenim pravom glasa i postojanje odgovorne izvršne vlasti koja mora
odražavati podršku većine u izabranom parlamentu ili se bira na periodičnim izborima
u Sjedinjenim Američkim Državama. “Prvi povratni talas” (1922-1942) bio je posu-
stajanje demokratskog talasa, povratak u tradicionalni i nacionalistički oblik autoritar-
izma pojavom fašizma dvadesetih i tridesetih godina XX veka, kojim se smanjio broj
demokratskih država na svega deset. “Drugi”, kraći, talas demokratizacije pojavio se
još za vreme Drugog svetskog rata i vratio je broj demokratskih država na 30, ali je
ubrzo pojava autoritarizma u svetu ugušila demokratske procese “drugim povratnim”
talasom, koji su pratili česti vojni udari. “Treći talas” demokratizacije počeo je
sedamdesetih godina XX veka, 1974. u Portugaliji, a njegov rezultat nadmašio je oba
prethodna talasa jer je u njemu, prvi put u istoriji civilizacije već 1990. godine skoro 39
odsto čovečanstva (prema procenama organizacije Freedom House) živelo u slobodnim
društvima. “Baršunaste revolucije” 1989. godine u Centralnoj i Istočnoj Evropi prema
toj teoriji smatraju se delom “trećeg talasa” demokratizacije. Prema Hantingtonu, posle
Drugog svetskog rata bilo je prihvaćeno posmatrati demokratiju u okvirima izbornosti
vlasti. Izbori su na taj način postali ne samo izvor demokratije u “drugom talasu”, već i
način slabljenja i rušenja autoritarnih režima u “trećem talasu”.61
Analizirajući uzroke nastajanja “trećeg talasa” demokratizacije, Hantington
izdvaja nekoliko objašnjenja manifestacije jednog opštijeg fenomena u politici, osla-
njajući se na istorijske događaje kao što su revolucije u Evropi 1848. godine, ili student-
ski protesti 1968. godine, koji su izbili u mnogim zemljama, na nekoliko kontinenata.
Hantington izdvaja četiri razloga nastajanja međunarodnih političkih talasa: isti uzrok,
uporedni razvoj, popularni lek i efekat grudve snega, koji je važan za naše istraživanje
(vidi crteže 01-0462). Ova četiri predložena objašnjenja političkih talasa ne iscrpljuju sve
mogućnosti; ona se međusobno ne isključuju, niti nužno jedno drugom protivreče i sva
četiri faktora mogu biti na delu u bilo kojoj situaciji.
Pretpostavimo da postoji univerzum koji sačinjava šest zemalja, označenih
brojevima od 1 do 6. Pretpostavimo, takođe, da se u relativno kratkom vremenskom
periodu jedan sličan događaj (recimo “baršunaste revolucije” krajem osamdesetih ili
“izborne revolucije” krajem devedesetih godina) ili x, odigra u svakoj od tih zemalja.
61 Hantington, Treći talas, str. 22-32.

62 Crteži 01-04 preuzeti iz Hantington, Treći talas, str. 39-40.

Crtež 01. Isti uzrok
Šta je moglo prouzrokovati izbijanje x-ova? Prvi je isti uzrok, u kome svi x-ovi imaju isti
uzrok, A, koji je nastao nezavisno od događaja u bilo kojoj od tih šest zemalja (vidi crtež
01). To bi, na primer, mogao biti uspon neke nove super sile, ili nekakva druga velika
promena u međunarodnoj raspodeli moći. Dokazi upućuju na to da su događaji x – u
značajnoj meri predstavljali posledicu jednog istog uzroka A.
Uporedni razvoj imali bismo kad bi ti x-ovi mogli biti prouzrokovani sličnim
događajima u istim nezavisnim varijablama (a1, a2 itd.) koji se manje ili više isto-
vremeno manifestuju u svih šest zemalja (vidi crtež 02). Na primer, teoretičari tvrde
da će se demokratija verovatno razviti u nekoj zemlji kad ona dostigne izvestan stepen
ekonomskog razvoja, odnosno određeni nivo bruto nacionalnog proizvoda (BNP) po
glavi stanovnika. U tom slučaju, demokratski napredak u svakoj zemlji prouzrokovan
je nečim unutar te zemlje, nečim osobenim za nju, ali slični uzroci mogu manje ili više
istovremeno biti na delu i u drugim zemljama sa sličnim rezultatima.
Crtež 02. Uporedni razvoj
Popularni lek imamo kad je moguće da se značajno razlikuju neposredni uzroci

događaja x u različitim zemljama (vidi crtež 03). Međutim, ti različiti uzroci mogu
izazvati isti odgovor ako je elitama u različitim zemljama zajedničko uverenje u efikas-
nost tog odgovora, ako je to opšte popularan lek u datom zeitgeist, odnosno u duhu

Crtež 03. Popularni lek
vremena. U ovom slučaju, posebni pojedinačni uzroci (a1, b2, c3 itd.) političke promene
deluju u okruženju zajedničkih političkih uverenja z, te izazivaju slične odgovore x.
I na kraju, nama od izuzetne važnosti za razmatranje “izbornih revolucija” kao
“talasa”, difuzije, ili čak i “četvrtog talasa” demokratizacije – efekat grudve snega. Linc i
Stepan efekat grudve snega nazivaju difuzijom.63 Važan uzrok x-a u nekoj zemlji može
biti to što je x nastupio u nekoj drugoj zemlji (vidi crtež 04). Da se x-ovi dešavaju apsolu-
tno istovremeno, to bi bilo nemoguće. Ali, savršena istovremenost je veoma retka, a
mogućnost izolovane istovremenosti postaje još ređa. Znanje o važnim političkim
događajima širi se svetom uz pomoć masovnih medija skoro trenutno. Stoga raste
mogućnost da događaj x u jednoj zemlji gotovo istovremeno pokrene sličan događaj u
nekoj drugoj zemlji. Učinak pokazanog primera je sve verovatniji. Neki jedinstven i čak
idiosinkratičan uzrok a1 u jednoj zemlji može u toj zemlji prouzrokovati x1, ali x1 zatim
može prouzrokovati slične događaje u drugim zemljama, koji onda mogu ostvariti
efekat grudve snega u nekim drugim zemljama.64
Crtež 04. Efekat grudve snega


No, pojedini analitičari pokrenuli su pitanje uticaja difuzije, odnosno efekta grudve
snega, u događajima koje smo mi nazvali “izborne revolucije”. U debati o “šarenim
revolucijama”65 koja je vođena na stranicama Journal of Democracy Vej je primetio
da nema jakih dokaza da je difuzija sličnih događaja u regionu prouzrokovala pad
autoritarnih elita jedan za drugim, te da su “izborne revolucije” više skup sličnih
događaja u regionu koji su bili izazvani slabošću hibridnih režima i njihovih politi-
čkih elita, koji bi najverovatnije pali sa vlasti nezavisno od sličnih zbivanja u regionu.
Bans i Volčik su detaljno izložili teoriju o uticaju difuzije na pad autoritarnih politi-
čkih elita u hibridnim režimima, oslanjajući se na teoriju Givana, Soula i Robertsa.
Prema toj teoriji difuzija ili efekat grudve snega u “izbornim revolucijama” jeste
širenje određenih inovacija uz pomoć direktnih ili indirektnih kanala između članova
socijalnog sistema. Shodno tome difuzija podrazumeva, s jedne strane, razmenu ideja,
institucija, politike, modela ili sakupljanje iskustva i, s druge strane, kasnije kretanje
tih promena u ograničenom vremenskom periodu u novoj okolini koja je uglavnom u
blizini epicentra širenja istih promena.66
Profesor politikologije na Prinston univerzitetu, Mark Besindžer, smatra da su
događaji koji su se odigrali za vreme širenja nacionalizma u procesu raspada SSSR i
difuzije “modularnih demokratskih revolucija” (eng. modular democratic revolution),
odnosno “izbornih revolucija” na prostoru bivših socijalističkih republika, u stvari,
širenje modularnog političkog fenomena (eng. modular political phenomena). Besindžer
“modularnim” smatra širenje kolektivnih akcija uz pomoć raznih društvenih grupa,
u “izbornim revolucijama” imajući u vidu omladinske organizacije u Srbiji Otpor, u
Gruziji Kmara, u Ukrajini Pora i u Kirgiziji KelKel. Modularni fenomen je baziran na
svesnom imitiranju pređašnjeg uspešnog primera koji postaje bazičan mehanizam za
moguće širenje i stvara upečatljivi međunarodni uticaj.67
Transfer znanja, prema Besindžeru, od slučaja do slučaja, vrši se protokom
informacija, ali i ljudi. Sa svakim ponavljanjem model se menja pod uticajem novih
lokalnih okolnosti, ali “modularne demokratske revolucije”, odnosno “izborne
revolucije” imaju šest osnovnih elemenata: 1) pokradene izbore kao priliku za maso-
vnu mobilizaciju protiv hibridnog režima; 2) inostranu podršku za razvoj lokalnih
demokratskih pokreta; 3) organizacije radikalnih omladinskih pokreta, koji koriste
nekonvencionalne protestne taktike pre izbora, sa ciljem da podriju popularnost
režima i njegovu odlučnost za represijom; 4) ujedinjenu opoziciju, okupljenu uz pomoć
stranog podsticaja; 5) spoljnopolitički diplomatski pritisak i generalno posmatranje
65 Lucan Way, “The Real Causes of the Color Revolutions”, Journal of Democracy, Volume 19, Number
3, July 2008, pp. 55-69; Lucan Way, “Debating the Color Revolutions: A Reply to My Critics”, Jour-
nal of Democracy, Volume 20, Number 1, January 2009, pp. 90-97.
66 Valerie Bunce, Sharon Wolchik, “Transnational Networks, Diffusion Dynamics, and Electoral
Change in the Postcommunist World”, Paper prepared for the Annual Meeting of the American
Political Science Association, Toronto, ON, Canada, September 3-6, 2009, pp. 3-18.
67 Mark R. Beissinger, “Structure and Example in Modular Political Phenomena: The Diffusion of
Bulldozer/Rose/Orange/Tulip Revolutions”, Perspectives on Politics, Volume 5, Number 2, June
2007, pp. 259-264.

izbora; i 6) masovnu mobilizaciju nakon utvrđivanja falsifikacije izbora i upotreba
nenasilnih metoda otpora.68
Linc i Stepan pišu da su efekti difuzije, odnosno grudve snega, dobili na značaju u
modernom svetu sa razvojem masovnih medija i komunikacija. Stoga je moguće da
preko televizije, radija, a posebno putem interneta i mobilnih-SMS komunikacija gotovo
čitavo stanovništvo susednih zemalja doživi nagli dramatični kolaps nedemokratskih
vlasti, odnosno nedemokratskog režima.69 Efekat grudve snega bio je najefektivniji
u Centralnoj i Istočnoj Evropi i stvorio je pojavu koju u publicistici nazivaju “baršu-
nasta revolucija”. Za vreme takozvanih “baršunastih revolucija” 1989. godine značajnu
ulogu u efektu grudve snega imala je prekogranična informisanost putem elektronskih
medija i prelazak istočnonemačkih izbeglica kroz “gvozdenu zavesu” u Čehoslovačku
i Mađarsku, što je izazvalo i fizičko prekogranično prelivanje nezadovoljnih građana,
koji su kasnije preko Austrije dospeli u Zapadnu Nemačku, a ti događaji doprineli su
širenju informacija i protesta, te su ubrzali rušenje Berlinskog zida o čemu će biti više
reči kasnije u ovom, prvom poglavlju.
U traganju za uzrokom “baršunastih revolucija” 1989. godine, u jednom od
uticajnijih objašnjenja kaže se da je reč o “proleću nacija”, specifičnoj pojavi podizanja
nacionalne svesti u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi koja je te države izdvajala iz šireg
procesa “trećeg talasa” demokratizacije u svetu. Ideju za ovo tumačenje dao je profesor
sa Oksforda, Timoti Garton Eš, i to pola godine pre serije prevrata u Istočnoj Evropi.
Prema mišljenju profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Jovana Teokarevića,
odrednica “proleće nacija”, koja bi trebala da uputi na upoređivanje sa revolucijama iz
1848. godine, najbolji je “prevod” svega što se u Istočnoj Evropi dogodilo tokom 1989.
godine. Prema Teokareviću, sintagmu “proleće nacija” treba “čitati” na dva nivoa: jedan
se odnosi na ceo region Istočne Evrope, a drugi na SFRJ i SSSR. I na jednom i na drugom
nivou, ona znači mogućnost da se ostvari nacionalna nezavisnost u odnosu na stranu
silu koja je četiri i po decenije imala neku vrstu okupacione vlasti u kombinovanom
liku svojih trupa i domaćih komunista. Slično je važilo i za više nacija koje su pripadale
“unutrašnjem sovjetskom carstvu”, odnosno za one jugoslovenske nacije koje su Jugo-
slaviju doživljavale kao stegu i teret. Za njih su istočnoevropske revolucije dovršenje i
kombinacija antikolonijalne revolucije i romantičnih nacionalnih revolucija XIX veka.
Bez nacionalne komponente bilo bi izuzetno teško, ako ne i nemoguće organizovati
efikasnu opoziciju poput one u Poljskoj, ili istrajati u zahtevima uprkos više nego
nepovoljnim prilikama.70
Batjuk, potvrđujući prethodnu tezu “proleća nacija”, smatra da su “baršunaste
revolucije” 1989. godine razvile jednu nacionalističku komponentu nacionalno-
oslobodilačkog pokreta od političkog “ruskog ega”, koje je bilo prepreka državama
Centralne i Istočne Evrope za prisajedinjenje naprednim evropskim demokratijama.
68 Ibid.
70 Jovan Teokarević, Druga Evropa: Od demokrature do demokratije, Beogradski centar za evropske
integracije, Beograd, 2008, str. 82-84.

Prema Batjuku, rusofobija je imala kolosalnu ulogu, posebno u Češkoj 1989. i Litvaniji
1991. godine, a kasnije i u “šarenim revolucijama” za mobilizaciju širokih masa.71
U “trećem talasu” demokratizacije Hantington, oslanjajući se na teoriju Linca
i Stepana, demokratizaciju grupiše u tri široka tipa procesa promene režima: trans-
formaciju, zamenjivanje i izmeštanje. Transformacija nastaje kad elite na vlasti pred-
vode demokratizaciju. U transformacijama oni koji su u autoritarnom režimu na vlasti
postaju predvodnici i igraju najvažniju ulogu u okončavanju tog režima i ostvariva-
nju promena koje vode ka demokratskom režimu. Transformacija naglasak stavlja na
proceduralni kontinuitet i povratnu legitimnost, a odigrala se u Mađarskoj, Bugar-
skoj i SSSR. Zamenjivanje nastaje kad demokratizaciju predvode opozicione grupe,
a autoritarni režim se uruši ili bude zbačen. U zamenjivanju uprljanim se smatraju
institucije, procedure, ideje i pojedinci povezani sa prethodnim režimom, a naglasak
je na oštrom i potpunom raskidu sa prošlošću. Naslednici autoritarnih vladara
zasnivaju svoju vladavinu na “naprednoj legitimnosti” na tome što nisu učestvovali u
prethodnom režimu niti su bili povezani sa njim. Lideri tih režima imali su tragične
sudbine poput pogubljenja Čaušeskua ili suda nad Honekerom. Zamenjivanje je bilo
izvršeno u Rumuniji i Istočnoj Nemačkoj. U izmeštanjima se demokratija stvara
kombinovanim delovanjem vlade i opozicije. Ravnoteža između protivnika promena i
reformatora u vladi je takva da vlada pristaje na pregovore o promeni režima – za raz-
liku od situacije kad protivnici promena dominiraju, što vodi ka zamenjivanju – ali
nije voljna da otpočne promenu režima. Odnos snaga je isti i vlada mora biti gurnuta ili
uvučena u formalne ili neformalne pregovore sa opozicijom. Unutar opozicije demo-
kratski umerenjaci dovoljno su jaki da nadvladaju antidemokratske radikale, ali nisu
dovoljno jaki da zbace vladu. Stoga oni uviđaju prednost pregovaranja, što je karakteri-
stično za taj tip demokratizacije u Poljskoj i Čehoslovačkoj.72
Hantington nabraja 14 država u kojima su autoritarni režimi u “trećem talasu”
svojevoljno, da bi legitimizovali režim, ili pod pritiskom opozicije raspisali izbore, na
kojima su bili uglavnom poraženi: u Brazilu (1974), Indiji (1977), Peruu (1980), Urugvaju
(1980), Argentini (1983), Turskoj (1983), Južnoj Koreji (1985), Pakistanu (1985), Čileu
(1988), SSSR (1989), Poljskoj (1989), Nikaragvi (1990), Burmi (1990) i Alžiru (1990).73
Bans i Volčik smatraju da je izborni model (eng. electoral model) savremeni način demo-
kratizacije, pa čak i promene režima, koji je nastao u kasnom periodu Hantingtonovog
“trećeg talasa”. Za Bans i Volčik, “izborne revolucije” su deo izbornog modela, koji
predstavlja “skup aktivnosti koje su dizajnirane s ciljem da povećaju šanse za pobedu
opozicije na izborima, a to podrazumeva: orkestriranu široku registraciju birača i
njihovu mobilizaciju za izlazak na izbore; stvaranje ujedinjene opozicije, povezane sa
nevladinim sektorom i organizovanom predizbornom kampanjom na prostoru cele
države; široko angažovanje birača na skupovima, uličnim koncertima i kulturnim
performansima i alternativnim medijima; i pritisak na režim da garantuje kvalitet i tran-
71 Батюк, op.cit., str. 15-26.

73 Ibid., str. 172-174.

sparentnost izbornih procedura uz pomoć domaćih i stranih posmatrača i paralelnog
prebrojavanja glasova”.74 Bans i Volčik smatraju da je promocija demokratije u svetu,
uz pomoć uklanjanja nedemokratskog režima, kao i demokratizacija i konsolidacija
demokratije najefektivnija kroz izborne revolucije (eng. electoral revolution), za raz-
liku od vojnih intervencija koje u pojedinim slučajevima primenjuju zapadne države,
a posebno Sjedinjene Američke Države (Irak). Oni i pojedini zapadni analitičari sma-
traju da se model “izbornih revolucija”, počeo razvijati kada je postala značajnija uloga
posmatranja (monitoringa) izbora i animiranja birača za izlazak na izbore. Prema
toj teoriji, prvi model “izborne revolucije” pojavio se na predsedničkim izborima na
Filipinima 1986. godine i na predsedničkom plebiscitu u Čileu 1988. godine. Iako su
režimi Markosa i Pinočea uspešno kontrolisali opoziciju i bili potpuno ubeđeni u svoju
pobedu, opozicija je, oslanjajući se na prethodno iskustvo stečeno kod mobilizacije
birača i na protestima, uz podršku međunarodnih demokratskih institucija, pose-
bno uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država, izvršila registrovanje birača, kampa-
nju njihove mobilizacije na izbore, nadgledanje izbora, kao i nenasilne proteste. Gub-
ljenjem podrške birača, ta dva režima i njihova smena ulila je nadu opoziciji u mnogim
zemljama gde su tada bili prisutni autoritarni režimi, da se diktatura može smeniti
nenasilnim putem i uz pomoć izbora.75 Taj model se ubrzo preselio u Nikaragvu,
Meksiko i Indoneziju. Izbori u Nikaragvi 1990. godine, na koje je režim sandinista pri-
stao da pusti međunarodne posmatrače i kasnije prizna poraz, bili su uvod u ono što
se kasnije dešavalo sa kontrolom izbornog procesa u bivšim evropskim socijalističkim
republikama od 1997. do 2000. godine u Slovačkoj i Hrvatskoj, s tim da Bans i Volčik,
u niz država u kojima je stvoren model “izbornih revolucija” u Jugoistočnoj Evropi,
ubrajaju i Rumuniju i Bugarsku. Prema njihovom mišljenju, smene vlasti u Srbiji 2000,
u Gruziji 2003. i Ukrajini 2004. godine takođe su deo talasa “izbornih revolucija”, ali
koji su promenu nedemokratskih režima izdejstvovali uz pomoć masovnih protesta i
nenasilne političke borbe.76
Kada je reč o tranziciji, demokratska tranzicija može početi, a da se nikad ne
završi iako na vlast ne dođe novi autoritarni režim. To znači da postoje elektoralističke
zablude, to jest uverenja da slobodni izbori garantuju postojanje demokratije.77 Prema
Dajmondu, za proces demokratizacije važno je stavljanje granice između izborne i
liberalne demokratije. Prema toj teoriji, liberalna demokratija nije samo prisustvo
regularnih demokratskih izbora, već kontrola nad svim granama vlasti, poštovanje
vrhovnosti zakona, zaštita prava i sloboda, poštovanje prava nacionalnih manjina,
minimalni uticaj države na medije.78 Liberalna demokratija jeste način zaštite prava
74 Valerie Bunce, Sharon Wolchik, “Debating the Color Revolutions: Getting Real About 'Real
Causes'”, Journal of Democracy, Volume 20, Number 1, January 2009, p. 70.
75 Bunce, Wolchik, “Bringing Down Dictators: American Democracy Promotion and Electoral
Revolutions in Postcommunist Eurasia”, pp. 9-10.
76 Ibid., p. 10.
78 Diamond, “Is the Third Wave of Democratization over?”, An Empirical Assessment, Working
Paper, #236, March 1997, pp. 1-37.

pojedinca od nasilja koje prema pojedincu može, odnosno sme da vrši državna vlast,
makar bila ona i najdemokratskija.79 Raspravljajući o pojavi neliberalne demokratije,
Zakarija smatra da pojam liberalne demokratije na Zapadu znači politički sistem
obeležen ne samo slobodnim i poštenim izborima, odnosno termin kojim ćemo mi
nazivati minimalnu “izbornu demokratiju”, već i vladavinom prava, razdvajanjem
vlasti i zaštitom osnovnih sloboda govora, okupljanja, religije i imovine. Taj, kako ga
Zakarija naziva, svežanj sloboda naziva se ustavni liberalizam i on često ne mora ići
zajedno sa proceduralnom izbornom demokratijom, već može biti deo vladinih ciljeva.
Ustavni liberalizam ukazuje na tradiciju, svojstvenu zapadnoj istoriji, koja teži da zaštiti
autonomiju i dostojanstvo pojedinca od raznih prinuda – države, crkve ili društva.80
Vidljivu razliku u broju izbornih i liberalnih demokratija daju istraživanja
organizacije Freedom House, prema kojima je 1996-97. godine od 118 država u svetu sa
izbornom demokratijom, samo 79 njih smatrano je liberalnim. Te činjenice uvele su
sumnju u to da se stepen demokratije identifikuje kroz izbore, pa samim tim pod pitanje
je stavljen budući uspeh demokratizacije i demokratske konsolidacije u državama gde
su se odigrale “izborne revolucije”.81
Ukrajinski politikolog Jurij Šveda smatra da postoje razlike i u demokratskim izborima
koji se odigravaju u zapadnim i nezapadnim državama. Šveda navodi da je “treći talas” imao
više uspeha u demokratizaciji zbog svoje geografske i civilizacijske blizine sa Zapadom, dok
je to teže reći za islamske, pravoslavne i kineske civilizacije, prvenstveno zbog dolaska na
vlast u tim državama, sa nerazvijenim liberalnim vrednostima, grupe političara koji mogu
ugroziti demokratske vrednosti. Istovremeno, nije sasvim korektno tvrditi da liberalna
demokratija može da zaživi jedino u zapadnim društvima, a dokaz za to je barem po jedna
država predstavnik svake od tih pomenutih civilizacija (islamske, pravoslavne i kineske), u
kojoj su prihvaćene vrednosti liberalne demokratije. Šveda upozorava da u svetu još uvek
postoji više od 50 nedemokratskih država, te da je uporedo sa podrškom “izbornih demo-
kratija”, potrebno podržavati njihovu transformaciju u “liberalne demokratije”. Pred-
laže se da transformacija počne od država Latinske Amerike gde postoji oko 10 država
sa “izbornom”, ali ne i sa “liberalnom” demokratijom, nakon čega bi trebalo primeniti
sličan metod prema pravoslavnim državama, uglavnom bivšim socijalističkim i sovjet-
skim republikama. Autor tvrdi da su pravoslavne države, u kojima su se odigrale “izborne
revolucije” poput Gruzije i Ukrajine, na neki način, usvojile vrednosti “izborne demo-
kratije”, čemu će biti posvećeno dosta pažnje u trećem poglavlju, te je za vreme procesa
njihove transformacije iz izborne u liberalnu demokratiju potrebno da te države međuso-
bno komuniciraju, uz podršku zajedničkih institucija i fondova, i da razmenjuju iskustva i
dele osećaj zajedništva.82
79 S. Nedović “Liberalizam”, u: Aljoša Mimica, Marija Bogdanović (ur.), Sociološki rečnik, Zavod za
udžbenike, Beograd, 2007, str. 284.
80 Zakarija, op.cit., str. 17-18.
81 Юрій Шведа, “Демократія і вибори за С. Хантінгтоном”, у: А. Романюк, Л. Скочиляс (ред.),
Політичний процес в Україні у 2004. році: Регіональні аспекти, (метеріали конференції),
ЛНУ ім. Івана Франка Центр політичних досліџень, Львів, 2005, стр. 17.
82 Ibid., str. 19-20.

1.1.2 Režimi
S obzirom na to da nam je u ovoj analizi primarni cilj ispitivanje procesa demo-
kratizacije kod “izbornih revolucija”, najpre moramo da odredimo koji su to režimi
koji predstavljaju zonu u kojoj se odigrava proces demokratske tranzicije. Kod osnovne
tipologizacije režima oslonićemo se na primenu teorije Linca i Stepana na demo-
kratske, autoritarne, totalitarne, posttotalitarne i sultanatske režime.83 Međutim, novija
literatura autora kao što su Dajmond, Levitski, Vej, Merkel i Morlino, kao i preciznija
istraživanja o tipologiji režima kao što je, među ostalim, i organizacija Freedom House,
ukazuju na to da ne postoji vakuum između demokratskog i autoritarnog režima, te
da najčešće u državama u tranziciji postoje režimi koji imaju elemente oba i sve takve
režime “sa dva lica” nazivaćemo terminom “hibridni režimi”.
U režimu demokratije pluralizam je odgovoran i politički ojačan u širokim obla-
stima pluralističke autonomije u privredi, društvu i unutrašnjem životu organizacija.
Zakonski je zaštićen i usklađen sa društvenim korporativizmom. Izraženo je široko
zalaganje za status građana, poštovanje prava manjina, vladavina prava i podr-
ška individualizmu. U sferi mobilizacije prisutna je participacija kroz autonomnu
stvorenu organizaciju civilnog društva i partije političkog društva koje se međuso-
bno takmiče, a čitav sistem je pravno zaštićen. Rukovodeća garnitura obrazuje se na
slobodnim izborima, a svoju vlast vrši u ustavnim granicama i u okvirima vladavine
prava. Periodični slobodni izbori kojima se po potrebi menja rukovodeća garnitura
takođe su karakteristika demokratije.84
Autoritarni režim je politički sistem sa ograničenim političkim pluralizmom u
kome nema odgovornosti. U njemu najveći deo pluralizma ima svoje korene u dru-
štvu koje je postojalo pre njegovog uspostavljanja, često ima prostora i za neku vrstu
poluopozicije. To je politički sistem bez razrađene ili politički usmerene ideologije, iako
poseduje specifičan mentalitet. U tom sistemu pojedinac, a ponekad i grupa, vrši vlast
u okviru formalno loše definisanih iako lako predvidljivih normi. Određeni stepen
autonomije postoji u državnom aparatu i vojsci.85
U totalitarnom režimu nema nekog značajnijeg ekonomskog, društvenog ili
političkog pluralizma. Zvanična partija ima i de iure i de facto monopol na vlast. Ta
partija eliminiše gotovo celokupan pretotalitarni pluralizam. Ne postoji prostor za
paralelnu privredu ili paralelno društvo. Ideologija je kod ovog tipa režima razrađena i
usmeravajuća i njome se artikuliše dostupna utopija. Za totalitarizam je osobena široka
mobilizacija najraznovrsnijih organizacija koje stvara režim i u koje je učlanjenje obave-
zno. Totalitarno rukovodstvo, vlada bez definisanih ograničenja i uz veliku nepred-
vidljivost, kao kad je reč o pripadnicima establišmenta tako i svima drugima.86
Kod posttotalitarnog režima pluralizam je u društvenoj, ekonomskoj ili institucio-
nalnoj sferi ograničen, ali u njemu nema odgovornosti. U političkoj sferi gotovo da
ga i nema, jer partija još uvek formalno ima monopol na vlast. Najznačajnije manife-

84 Ibid.
85 Ibid.
86 Ibid.

stacije pluralizma u ovakvoj, oslabljenoj državnoj zajednici javljaju se iz drža-
vnih struktura koje vlast toleriše ili iz disidentskih grupa svesno formiranih kao
opozicija totalitarnom režimu. Gubi se interesovanje za mobilizaciju kod lidera i kod
običnih pripadnika vladajućeg kruga, iako postoji rutinsko angažovanje stanovni-
štva u okvirima organizacija pod patronatom države, a u cilju postizanja minimalnog
prihvatanja režima. Posttotalitarni režimi nemaju osnovnu genetičku legitimnost, kao
preostala četiri tipa režima, jer nastaju iz rutinskih akcija raspada totalitarnog režima
i straha elite od njega. Linc i Stepan smatraju da je većina država u Centralnoj i Jugoi-
stočnoj Evropi u toku pada socijalizma krajem osamdesetih imalo posttotalitarni tip
režima, osim Poljske koja je prema toj tipologiji bila autoritarna.87 SFRJ je bila poseban
liberalniji autoritarni sistem, koji se nakon smene liberala sedamdesetih godina udaljio
od mogućnosti kretanja ka demokratiji na poljski, odnosno srednjoevropski način.88
Takođe, kovanica “konsultativni autoritarizam”, preuzeta od Alfreda Mejera i Petera
Ludza, naglašava veoma važan participativni karakter jugoslovenskog komunističkog
političkog sistema, koji ga razlikuje od totalitarnog, a u kome su vlastodršci legitimnost
učvršćivali apsorbujući i usmeravajući zahteve koje dolaze od građana.89
U sultanizmu ekonomski i društveni pluralizam ne iščezava, ali je podređen nepred-
vidljivoj i despotskoj intervenciji. Nema vladavine prava. Stepen institucionalizacije
je nizak, dok je fuzija privatnog i javnog znatna. Postoji ekstremna glorifikacija
vladaoca, dok nema razrađene ili usmeravajuće ideologije, pa čak ni nekog posebnog
formiranog mentaliteta izvan despotovog personalizma. U ovakvu pseudoideologiju
ne veruju ni pripadnici državnog aparata, ni podanici, ni spoljni svet. Funkcioneri
oko lidera uzimaju se iz redova članova porodice, prijatelja, poslovnih saradnika ili
ljudi koji su direktno umešani u nasilje kojim se sultanov režim održava. Državni vrh
je krajnje personalistički i samovoljan. Intenzitet mobilizacije masa je nizak, osim
manipulacija ceremonijalnog tipa sprovođenih prinudnim putem ili korišćenjem zavi-
snosti podanika od režima, ali bez nekog organizovanog i permanentnog sistema.90 U
“trećem talasu” demokratizacije Veberov model sultanističkih režima oličavale su lične
diktature poput Markosove na Filipinima, Čaušeskuove u Rumuniji ili šahove u Iranu,
a koje karakterišu paternalizam, nepotizam, protekcija i korupcija.91 Odlike sultani-
stičikih režima ili ličnih diktatura imaju neuspešne tranzicije pojedinih bivših sovjet-
skih republika u Centralnoj Aziji koje nisu zahvatile “izborne revolucije” ili koje su
civilnu pobunu krvavo ugušile.
Nakon pada socijalizma svih 28 novih evropskih i postsovjetskih država prihvatilo
je demokratski režim uređenja države, sa višestranačkim političkim sistemom i trži-
87 Ibid. str. 291.

88 Miša Gleni, Pad Jugoslavije: Treći Balkanski rat, Samizdat B92, Beograd, 2002, str. 56-57; Aleksis
Trud, Geopolitika Srbije, Službeni glasnik, Univerzitet u Beogradu-Fakultet bezbednosti, Beograd,
2007, str. 40.
89 Jovan Teokarević, Ni rat ni mir: srpska politika na razmeđu vekova, Beogradski centar za evropske
integracije, Beograd, 2008, str. 168-169.

šnom ekonomijom, i krenulo putem demokratske tranzicije. Međutim, poznato je da
je posttotalitarni režim prelazni sekundarni tip režima, koji je nastao iz totalitarnog,
te proces njegove transformacije i tranzicije ne mora obavezno da vodi ka uspostavlja-
nju demokratskog režima. Pod određenim okolnostima, posttotalitarni režim može
se transformisati u neku drugu vrstu nedemokratskog režima. Pored toga, poznato je
da je tipizacija režima u svetu dinamična kategorija, pa i njihove paradigme zahtevaju
povremenu reviziju. U procesu demokratske tranzicije u prvoj polovini devedesetih
godina XX veka značajan broj bivših socijalističkih država, pod raznim okolnostima
(ekonomskim, društvenim, tradicionalnim), preusmerilo je svoju tranziciju ka nedemo-
kratskim oblicima režima. Početkom devedesetih godina, prema tipologiji Linca i Stepana,
90 odsto modernih nedemokratskih režima ušlo bi u tipološki prostor – autoritarni.92
Američki politikolog Semjuel Hantington je, još za vreme aktivnog trajanja “trećeg
talasa”, pokušao da na osnovu upoređivanja “prvog” i “drugog povratnog talasa”
demokratizacije, predvidi činioce “trećeg povratnog talasa” i restauraciju autoritar-
izma. On je konstatovao da “treći povratni talas” može nastati u slaboj utemeljenosti
demokratskih vrednosti u najvažnijim grupama elite i u širokoj javnosti, kao ekonom-
ska kriza ili ekonomski krah koji bi pojačali društvene sukobe, a koji mogu iskoristiti
autoritarni lideri. Sistemski neuspeh demokratskih režima da deluju efikasno može
podriti njihovu legitimnost, kao i demokratska sila koja se demokratizuje ako pređe u
autoritarizam, što bi usled efekta snežne grudve pokrenulo slične događaje u drugim
zemljama. Već tada je Hantington naveo mogućnost da ukoliko Rusija promeni kurs
prema autoritarizmu, to bi ostavilo nepovoljne posledice na bivše sovjetske republike i
pojedine republike bivšeg socijalističkog tabora.93
Mnoge države u kasnoj fazi “trećeg talasa” demokratizacije, a posebno bivše
evropske socijalističke države imale su poteškoće u procesu demokratske tranzicije,
pa samim tim i konsolidacije demokratije. Savremeni uslovi u zemljama u tranziciji
zahtevali su ponovno razmatranje tipologije režima, posebno niza onih koji su varirali
između manjkavih demokratija pa sve do praga konsolidovanih autoritarnih. Pomoćni
urednik časopisa Journal of Democracy i pomoćni direktor National Endowment for
Democracy International Forum Leri Dajmond je još sredinom devedesetih godina u
tipologiju režima uveo tip pseudodemokratija (eng. pseudo-democracy), kao neki oblik
blažeg autoritarnog režima.94 U analizama iz 2002. godine Dajmond nedemokratske
režime deli na one sa nekom vrstom višepartijskih izbora i politički zatvorene režime.
One sa nekom vrstom višepartijskih izbora Dajmond smatra pseudodemokratijama
ili hibridnim režimima (eng. hybrid regimes), odnosno, izborni autoritarizam (eng.
electoral authoritarianism) kao njihov koncept. S tim da sve hibridne režime (izborni
autoritarizam, konkurentski autoritarizam [eng. competitive authoritarianism], itd.)
Dajmond, isto tako, smatra pseudodemokratijama.95
92 Linc, Stepan, op.cit., str. 60.

94 Diamond, “Is the Third Wave of Democratization over?”, pp. 1-38.
95 Larry Diamond, “Elections Without Democracy: Thinking About Hybrid Regimes”, Journal of
Democracy, Volume 13, Number 2, April 2002, p. 24.

U istom izdanju časopisa Journal of Democracy, temom “izbori bez demokratije”
(eng. elections without democracy) bave se još dva uticajna autora Levitski i Vej, koji
dodatno jačaju primenu koncepta hibridnih režima u političkim i uporednim
studijama. Oni se slažu sa Lincovom tvrdnjom da su hibridni režimi umanjena forma
autoritarizma (eng. diminished form of authoritarianism)96, dodajući u paletu nove
tipologizacije pseudodemokratskih režima: poludemokratiju (eng. semi-democracy),
virtuelnu demokratiju (eng. virtual democracy), neliberalnu demokratiju (eng. illiberal
democracy) i poluautoritarne (eng. semi-authoritarianism) režime.97 Međutim, Levit-
ski tvrdi da kontradiktornost u analitičkoj diferencijaciji i pokušaju konceptualne
opravdanosti postojanja takozvanih “demokratija sa pridevom” (eng. Democracy With
Adjectives) dovelo je do proliferacije čak i do nekoliko stotina subtipova demokratije.98
Profesor političkih nauka istraživačkog centra CIDE u Meksiku, Andreas Šedler nudi
prilično sistematizovani pristup novim tipovima režima koji naziva režimi izbornog
autoritarizma (eng. electoral authoritarian regimes). Režimima izbornog autoritarizma
Šedler smatra one, u kojima se redovno mogu održavati izbori za izvršnu vlast i nacio-
nalnu legislativu, izbori su minimalno pluralni (opoziciji je dozvoljeno učešće), izbori
su minimalno takmičarski (opozicione stranke mogu osvojiti predstavnička mesta)
i izbori su minimalno otvoreni (opozicione stranke nisu predmet masovne represije,
ali mogu biti represovane selektivno i povremeno). Takođe, vladajuća garnitura može
smisliti diskriminatorna izborna pravila, isključiti opozicione stranke i kandidate pri
dostupu izbornoj areni, narušiti njihova politička prava i građanske slobode, ograničiti
njihov pristup medijima i finansijama u predizbornim kampanjama, nametnuti
formalne ili neformalne restrikcije prava glasa opozicionim biračima, prinuditi ili
skorumpirati opoziciju u marginalnom položaju, ili prosto vladajuća garnitura može
međusobno podeliti glasove i predstavnička mesta kroz izbornu prevaru.99
Da bi institucionalizovao dvoličnost koja je karakteristična za izborni autoritarizam,
Šedler nudi tri alternativne konceptualne strategije: 1) manjkave demokratije (eng.
defective democracies) one koje imaju minimalne uslove za izbornu demokratiju,
ali nemaju neophodne osobine liberalne demokratije. Kao primer date su delega-
tivne demokratije po teoriji Odonela ili neliberalne demokratije Zakarija; 2) hibri-
dni režimi jesu primer sredine između autoritarizma i demokratije, te ih zato sma-
traju ni autoritarnim, ni demokratskim. Kao primer dati su hibridni režimi po
pomenutoj Dajmondovoj teoriji, poluautoritarni Otavej i “siva zona” Karotersa; 3) novi
autoritarizam (eng. new authoritarianism) jeste primer nedemokratskog načina uprav-
ljanja koji ima neke elemente, ali ne i substancu efektivne demokratske participacije.
96 Juan J. Linz, Totalitarian and Authoritarian Regimes, Boulder, Colorado, Lyne Rienner, 2000, p. 34.
97 Steven Levitsky, Lucan A. Way, “Elections Without Democracy: The Raise of Competitive
Authoritarianism”, Journal of Democracy, Volume 13, Number 2, April 2002, pp. 51-65.
98 David Collier, Steven Levitsky, “Democracy With Adjectives: Conceptual Innovation In
Comparative Research”, World Politics, Number 49, April 1997, pp. 430-431.
99 Andreas Schedler, “The Logic of Electoral Authoritarianism”, u: Andreas Schedler (ed.), Electoral
Authoritarianism: The Dynamics of Unfree Competition, Lynne Rienner Publishers, Colorado-
London, 2006, pp. 2-5.

Kao primer date su pomenute pseudodemokratije po teoriji Dajmonda i Linca i
“konkurentski autoritarizam” po teoriji Levitskog.100
Za određivanje tipa režima koristićemo se egzaktnim podacima, odnosno
rezultatima dva prethodno pomenuta istraživanja organizacije Freedom House, a to
su Freedom in the World101 i NIT102. Istraživanje Freedom in the World (vidi prikaz
02 i tabelu 01) podrazumeva ispitivanje nivoa političkih prava (eng. political rights) i
građanskih103 sloboda (eng. civil liberties), na skali od 1 do 7. S tim da je određen status
država: od 1,0 do 2,5 su “slobodne” (eng. free), odnosno demokratske, 3,0 do 5,5 (od 2003.
3,0 do 5,0) “delimično slobodne” (eng. partly free), odnosno hibridni režimi koji će
nama biti važni u istraživanju i od 5,5 do 7,0 “neslobodne” države (eng. non free), odno-
sno autoritarne. Istraživanje Freedom House Sloboda u svetu je korisno jer je rađeno od
1972. godine, što nam omogućuje dublje analize transformacije režima.
Prikaz 02. Freedom House, Freedom in the World (Sloboda u svetu)
1 – 2,5 3 – 5,5 * 5,5 – 7

F PF NF
Legenda: F – free – slobodne; PF – partly free – delimično slobodne; NF – non free – neslobodne; * od 2003.
godine koristi se interval od 3 – 5
Drugo istraživanje Freedom House je NIT (vidi prikaz 03 i tabelu 02) i ono je od ključnog
značaja za naše istraživanje jer u odnosu na istraživanje Freedom in the World, mnogo
detaljnije iznosi podatke vezane za, u najširem smislu rečeno, arene demokratije kao što je:
izborni proces (eng. electoral process), civilno društvo (eng. civil society), nezavisni mediji
(eng. independent media), demokratska uprava na nivou države (eng. national democratic
governance), lokalna demokratska uprava (eng. local democratic governance), nezavisno
sudstvo (eng. judicial framework and independence) i korupcija (eng. corruption). To nam
omogućava da tačno odredimo tip režima, na osnovu skale od 1 do 7 bodova, slične kao
u istraživanju Freedom in the World, odnosno, da li je reč o “konsolidovanoj demokratiji”
(eng. consolidated democracy) – od 1 do 3 boda, “polukonsolidovanoj demokratiji” (eng.
semi-consolidated democracy) – od 3 do 4 boda, tipu “tranzicioni ili hibridni režim” (eng.
transitional government or hybrid) – od 4 do 5 bodova, “polukonsolidovani autoritarni
režim” (eng. semi-consolidated authoritarian) – od 5 do 6 bodova i “konsolidovani
autoritarni režim” (eng. consolidated authoritarian) – od 6 do 7 bodova.
Glavni problem sa kojim ćemo se sretati tokom ovog istraživanja jeste taj da je
istraživanje NIT prilično novo i datira iz 1999. godine kada su se na prostoru bivših
socijalističkih republika uveliko razvili hibridni režimi. Zbog nedostatka preciznih
podataka za transformacije tipa režima od 1990. do 1998. godine, koristićemo se pretho-
dno pomenutim istraživanjem iste organizacije Freedom in the World. Kombinovanjem
ta dva istraživanja dobićemo barem delimično precizniju sliku o tipu režima u državama
100 Ibid., pp. 4-5.

101 http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=35&year=2005
102 http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=17
103 U ovom istraživanju termine “građanski” i “civilni” koristićemo kao sinonime.

Tabela 01. Freedom House, Freedom in the World (Sloboda u svetu)
1991-92. 1992-93. 1993-94. 1994-95. 1995-96. 1996-97. 1997-98. 1998-99. 1999-2000. 2000-01.
Država '91 '92 '93 '94 '95 '96 '97 '98 '99 '00
PR CL St* PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St
Slovačka 2 2 F 2 2 F 3 4 PF 2 3 F 2 3 F 2 4 PF 2 4 PF 2 2 F 1 2 F 1 2 F
Hrvatska 3 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 2 3 F
Jugoslavija 6 5 NF 6 5 PF 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF 5 5 PF 4 4 PF
Gruzija 6 5 NF 4 5 PF 5 5 PF 5 5 PF 4 5 PF 4 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 4 4 PF
Ukrajina 3 3 PF 3 3 PF 4 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 4 4 PF
Kirgizija 5 4 PF 4 2 PF 5 3 PF 4 3 PF 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 5 5 PF 5 5 PF 6 5 NF
Uzbekistan 6 5 PF 6 6 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 6 NF 7 6 NF 7 6 NF 7 6 NF 7 6 NF
Azerbejdžan 5 5 PF 5 5 PF 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF 6 5 NF 6 4 PF 6 4 PF 6 4 PF 6 5 PF
Belorusija 4 4 PF 4 3 PF 5 4 PF 4 4 PF 5 5 PF 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF
Moldavija 5 4 PF 5 5 PF 5 5 PF 4 4 PF 4 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 2 4 PF 2 4 PF 2 4 PF
Rusija 3 3 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 4 4 PF 4 5 PF 5 5 PF
Jermenija 5 5 PF 4 3 PF 3 4 PF 3 4 PF 4 4 PF 5 4 PF 5 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF
Kazahstan 5 4 PF 5 5 PF 6 4 PF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF
Tadžikistan 3 3 PF 6 6 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF
Turkmenist. 6 5 PF 7 6 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF
2001-02. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.
Država '01 '02 '03 '04 '05 '06 '07 '08
PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St PR CL St
Slovačka 1 2 F 1 2 F 1 2 F 1 1 F 1 1 F 1 1 F 1 1 F 1 1 F
Hrvatska 2 2 F 2 2 F 2 2 F 2 2 F 2 2 F 2 2 F 2 2 F 2 2 F
Jugoslavija 3 3 PF 3 2 F 3 2 F 3 2 F 3 2 F 3 2 F 3 2 F 3 2 F
Gruzija 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 3 4 PF 3 3 PF 3 3 PF 4 4 PF 4 4 PF
Ukrajina 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 4 3 PF 3 2 F 3 2 F 3 2 F 3 2 F
Kirgizija 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 5 4 PF 5 4 PF 5 4 PF 5 4 PF
Uzbekistan 7 6 NF 7 6 NF 7 6 NF 7 6 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF
Azerbejdžan 6 5 PF 6 5 PF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF
Belorusija 6 6 NF 6 6 NF 6 6 NF 7 6 NF 7 6 NF 7 6 NF 7 6 NF 7 6 NF
Moldavija 2 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 3 4 PF 4 4 PF
Rusija 5 5 PF 5 5 PF 5 5 PF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF
Jermenija 4 4 PF 4 4 PF 4 4 PF 5 4 PF 5 4 PF 5 4 PF 5 4 PF 6 4 PF
Kazahstan 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF
Tadžikistan 6 6 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF 6 5 NF
Turkmenist. 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF 7 7 NF
* – Status
Izvor: http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=439 (Pristupljeno 14. jula 2010)
u kojima su se odigrale ili koje su imale neku relaciju sa “izbornim revolucijama”. Ono
što je takođe važno jeste da se događaji koji su vezani za detaljne promene u stanju
režima nakon “izbornih revolucija” mogu pratiti i u istraživanju NIT od 1999. godine.
Prikaz 03. Freedom House, Nations in Transit NIT (Nacije u tranziciji)
1-3 3-4 4-5 5-6 6-7

CD SD H SA CA
Legenda:
CS – consolidated democracy – konsolidovana demokratija
SD – semi-consolidated democracy – polukonsolidovana demokratija
H – transitional government or hybrid – tranzicioni ili hibridni režim
SA – semi-consolidated authoritarian – polukonsolidovani autoritarni režim
CA – consolidated authoritarian – konsolidovani autoritarni režim
Pojedini analitičari (Merkel) upozoravaju na rizike koji mogu nastati ako se isuviše
oslanjamo na jedan izvor rangiranja režima, poput Freedom House. Da bismo dodatno
kontrolisali ispravnost našeg istraživanja, oslonićemo se na još dva izvora koja se bave
statusom i razvojem demokratije u svetu, a to su Bertelsmann Transformation Index,
BTI, (vidi tabelu 03) i istraživanje Svetske banke, Governance Matters, (vidi tabelu 04).
BTI jeste kompleksan indeks koji se deli na dve oblasti: statusni indeks i indeks upravlja-
nja. Statusni indeks u sebi sadrži dve velike oblasti: status demokratije i tržišne ekonomije.
Status demokratije je predstavljen na skali od 1 do 10 na osnovu pet kriterijuma, a to su:
državnost (eng. stateness), politička participacija (eng. political participation), vladavina
prava (eng. rule of law), stabilnost demokratskih institucija (eng. stabillity of democracy
institutions) i politička i socijalna integracija (eng. political and social integrations). BTI u
izdanju za 2006-08. godinu analizira 128 država i određuje im status demokratije prema
sledećoj skali: demokratije (eng. democracies) na skali od 8 do 10, manjkave demokratije
(eng. defective democracies) na skali od 6 do 8, veoma manjkave demokratije (eng. highly
defective democracies) – na skali 5 do 6, umerene autokratije (eng. moderate autocracies) –
na skali 4 do 5, autokratije (eng. autocracies) – na skali 1 do 4.
Nedostatak ovog istraživanja jeste da su nam bili dostupni različiti podaci: za
period 1998–2003. celokupni statusni indeks, koji u sebe uključuje status demokratije, i
detaljniji podaci o statusu demokratije za 2006. i 2008. godinu.104
Drugi indeks koji će nam služiti da ispitamo ne toliko status režima, koliko odgovornost
i slobodu izražavanja koji na jedan prilično kompleksan način periodično meri Svetska
banka u istraživanju Governance Matters i koji obuhvata oko 200 država (vidi tabelu 04).
Tabela ne određuje konkretne kategorije statusa demokratije ili drugih sloboda, već pred-
stavlja indeks u rasponu od -2,50 do +2,50 u oblastima: odgovornost i sloboda izražava-
nja (eng. voice and accountability), politička stabilnost i odsustvo nasilja-terorizma (eng.
political stability and absence of violence-terrorism), efektivnost vlade (eng. government
effectivness), regulatorni kvalitet (eng. regulatory quality), vladavina prava (eng. rule of
104 http://www.bertelsmann-transformation-index.de/33.0.html!?&L=1 (Pristupljeno 14. jula 2010)

Tabela 02. Freedom House, Nations in Transit (NIT) by region 2009
(Nacije u tranziciji u regionu za 2009. godinu)
1999-
№ Država '01. '02. '03. '04. '05. '06. '07. '08. '09.
2000.
Novi članovi EU
1 Bugarska 3,58 3,42 3,33 3,38 3,25 3,18 2,93 2,89 2,86 3,04
2 Češka 2,08 2,25 2,46 2,33 2,33 2,29 2,25 2,25 2,14 2,18
3 Estonija 2,25 2,13 2,00 2,00 1,92 1,96 1,96 1,96 1,93 1,93
4 Mađarska 1,88 2,13 2,13 1,96 1,96 1,96 2,00 2,14 2,14 2,29
5 Letonija 2,29 2,21 2,25 2,25 2,17 2,14 2,07 2,07 2,07 2,18
6 Litvanija 2,29 2,21 2,21 2,13 2,13 2,21 2,21 2,29 2,25 2,29
7 Poljska 1,58 1,58 1,63 1,75 1,75 2,00 2,14 2,36 2,39 2,25
8 Rumunija 3,54 3,67 3,71 3,63 3,58 3,39 3,39 3,29 3,36 3,36
9 Slovačka 2,71 2,50 2,17 2,08 2,08 2,00 1,96 2,14 2,29 2,46
10 Slovenija 1,88 1,88 1,83 1,79 1,75 1,68 1,75 1,82 1,86 1,93
Prosek 2,41 2,40 2,37 2,33 2,29 2,28 2,27 2,32 2,33 2,39
Medijana 2,27 2,21 2,19 2,10 2,10 2,07 2,11 2,20 2,20 2,27
Balkan
11 Albanija 4,75 4,42 4,25 4,17 4,13 4,04 3,79 3,82 3,82 3,82
12 BiH 5,42 5,17 4,83 4,54 4,29 4,18 4,07 4,04 4,11 4,18
13 Hrvatska 4,46 3,54 3,54 3,79 3,83 3,75 3,71 3,75 3,64 3,71
14 Makedonija 3,83 4,04 4,46 4,29 4,00 3,89 3,82 3,82 3,86 3,86
15 Jugoslavija 5,67 5,04 4,00 3,88 n/a n/a n/a n/a n/a n/a
16 Srbija n/a n/a n/a n/a 3,83 3,75 3,71 3,68 3,79 3,79
17 Crna Gora n/a n/a n/a n/a 3,83 3,79 3,89 3,93 3,79 3,79
18 Kosovo n/a n/a n/a n/a 5,50 5,32 5,36 5,36 5,21 5,11
Prosek 4,83 4,44 4,22 4,13 4,20 4,10 4,05 4,06 4,03 4,04
Medijana 4,75 4,42 4,25 4,17 4,00 3,89 3,82 3,82 3,82 3,82
Bivše sovjetske republike (bez baltičkih republika)
19 Jermenija 4,79 4,83 4,83 4,92 5,00 5,18 5,14 5,21 5,21 5,39
20 Azerbejdžan 5,58 5,63 5,54 5,46 5,63 5,86 5,93 6,00 6,00 6,25
21 Belorusija 6,25 6,38 6,38 6,46 6,54 6,64 6,71 6,68 6,71 6,57
22 Gruzija 4,17 4,33 4,58 4,83 4,83 4,96 4,86 4,68 4,79 4,93
23 Kazahstan 5,50 5,71 5,96 6,17 6,25 6,29 6,39 6,39 6,39 6,32
24 Kirgizija 5,08 5,29 5,46 5,67 5,67 5,64 5,68 5,68 5,93 6,04

1999-
№ Država '01. '02. '03. '04. '05. '06. '07. '08. '09.
2000.
25 Moldavija 4,25 4,29 4,50 4,71 4,88 5,07 4,96 4,96 5,00 5,07
26 Rusija 4,58 4,88 5,00 4,96 5,25 5,61 5,75 5,86 5,96 6,11
27 Tadžikistan 5,75 5,58 5,63 5,63 5,71 5,79 5,93 5,96 6,07 6,14
28 Turkmenistan 6,75 6,83 6,83 6,83 6,88 6,93 6,96 6,96 6,93 6,93
29 Ukrajina 4,63 4,71 4,92 4,71 4,88 4,50 4,21 4,25 4,25 4,39
30 Uzbekistan 6,38 6,42 6,46 6,46 6,46 6,43 6,82 6,82 6,86 6,89
Prosek 5,31 5,41 5,51 5,57 5,66 5,74 5,78 5,79 5,84 5,92
Medijana 5,29 5,44 5,50 5,54 5,65 5,72 5,84 5,91 5,98 6,13
Izvor: http://www.freedomhouse.hu/index.php?option=com_content&view=article&id=242:nations-in-tra
nsit-2009&catid=30&Itemid=92 (Pristupljeno 14. jula 2010)
law) i kontrola korupcije (eng. control of corruption). Za naše istraživanje izdvojili smo
značaj odgovornosti i slobode izražavanja.105 Istraživanja su rađena u periodu od 1998. do
2008. godine, što ih za naše istraživanje na neki način čini nepotpunim, ali relevantnim
za upoređivanje sa istraživanjem Freedom House NIT.
Znači, pisali smo da se naše istraživanje procesa demokratizacije kod “izbornih
revolucija” odnosi na takozvanu “sivu zonu” režima, odnosno na sve one koji se nalaze
između demokratskog i autoritarnog režima. Za italijanskog profesora političkih nauka,
Leonarda Morlina, hibridni režimi jesu svojevrsni “režimi sa dva lica” koji su “zarobljeni”
između nedemokratskog uređenja (najčešće autoritarnog i posttotalitarnog) i demo-
kratskog. Hibridni režimi na taj način ne pripadaju Lincovoj i Stepanovoj tipologizaciji
nedemokratskih režima, jer nisu ni demokratski, ni autoritarni. To su režimi koji su
bili nedemokratski i u procesu tranzicije su stekli određene demokratske institucije i
procedure, ali nisu se konsolidovali u demokratiju. Ili je reč o onima koji su nekada bili
demokratski i koji su pod određenim okolnostima izgubili pojedine elemente demo-
kratije i stekli pojedine autoritarne elemente.106
S obzirom na to da savremeni analitičari nude prilično široku paletu nijansi
režima između liberalne demokratije i autoritarizma, odlučili smo da za potrebe naše
analize kombinujemo teorije koje nude Morlino i Dajmond. Morlino predlaže široku
definiciju svih tih tranzicionih režima107 pod jedinstvenim širokim terminom – hibri-
dni režimi. Za razliku od prethodnih autora, Morlino hibridnim režimima smatra sve
tranzicione režime koji, oslanjajući se na istraživanja Freedom House, NIT, imaju na
105 http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1424591 (Pristupljeno 14. jula 2010)

106 Leonardo Morlino, “Hybrid Regimes or Regimes in Transition?”, Fride Fundacion Para Las
Relaciones Internacionales Yel Dialogo Exterior, (Working Paper), 2008, pp. 1-14.
107 Nazive svih tranzicionih režima prenosimo u originalu: semi-consolidated authoritarian regimes
(Freedom House); partial democracies (Epstein et al.); electoral democracies (Diamond); illiberal
democracies (Zakaria); defective democracies (Croissant and Merkel); competitive authoritarianisms
(Levitsky and Way); semi-authoritarianisms (Ottaway); electoral authoritarianisms (Schedler).

Tabela 03. Bertelsmann Transformation Index, BTI (Bertelsmanov transformacioni indeks)
1998- Statusni Status Status

№ Država 2006. 2008.
2003. indeks demokratije demokratije
1 Slovačka 9,6 tržišno utemeljena demokratija u procesu konsolidacije 9,2 demokratija 9,2 demokratija
2 Hrvatska 8,2 tržišno utemeljena demokratija u procesu konsolidacije 9,1 demokratija 8,9 demokratija
dobri izgledi za konsolidaciju tržišno utemeljene manjkava manjkava
3 Srbija 6,5 7,4 7,8
demokratije demokratija demokratija

manjkava manjkava
4 Gruzija 4,1 ozbiljne prepreke za tržišno utemeljenu demokratiju 6,1 6,9
demokratija demokratija
manjkava manjkava
5 Ukrajina 5,9 nedostatak uslova za tržišno utemeljenu demokratiju 7,1 7,4
umerena manjkava
6 Kirgizija 4,5 nepovoljni preduslovi za tržišno utemeljenu demokratiju 4,1 6,0
autokratija demokratija
7 Uzbekistan 3,4 ozbiljne prepreke za tržišno utemeljenu demokratiju 3,1 autokratija 3,2 autokratija
8 Azerbejdžan 4,4 nepovoljni preduslovi za tržišno utemeljenu demokratiju 3,8 autokratija 3,8 autokratija
9 Belorusija 3,9 ozbiljne prepreke za tržišno utemeljenu demokratiju 4,0 autokratija 3,9 autokratija
veoma manjkava manjkava
10 Moldavija 4,1 ozbiljne prepreke za tržišno utemeljenu demokratiju 5,4 6,9
veoma manjkava veoma manjkava
11 Rusija 6,0 nedostatak uslova za tržišno utemeljenu demokratiju 5,7 5,4
manjkava manjkava
12 Jermenija 5,7 nedostatak uslova za tržišno utemeljenu demokratiju 6,1 6,0
umerena
13 Kazahstan 5,1 nedostatak uslova za tržišno utemeljenu demokratiju 4,2 4,2 umerena autokratija
autokratija
14 Tadžikistan 3,2 ozbiljne prepreke za tržišno utemeljenu demokratiju 3,1 autokratija 3,7 autokratija
15 Turkmenistan 3,3 ozbiljne prepreke za tržišno utemeljenu demokratiju 2,6 autokratija 2,8 autokratija
Izvor: http://www.bertelsmann-transformation-index.de/en/bti/ (Pristupljeno 14. jula 2010)
Tabela 04. Svetska banka, World Bank Voice and Accountability
(Odgovornost i sloboda izražavanja)
№ Država 1998. 2000. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
1 Slovačka 0,71 0,79 0,99 1,04 0,96 0,92 1,03 0,93 0,89
2 Hrvatska -0,30 0,41 0,53 0,61 0,71 0,49 0,49 0,50 0,48
3 Srbija -1,14 -0,72 -0,12 -0,03 -0,10 -0,19 0,15 0,25 0,19
4 Gruzija -0,41 -0,26 -0,50 -0,45 -0,19 -0,16 -0,13 -0,22 -0,25
5 Ukrajina -0,32 -0,57 -0,58 -0,71 -0,63 -0,42 -0,10 -0,06 -0,03
6 Kirgizija -0,73 -1,17 -1,00 -1,08 -0,99 -0,80 -0,69 -0,67 -0,72
7 Uzbekistan -1,56 -1,64 -1,66 -1,76 -1,74 -1,82 -1,90 -1,91 -1,90
8 Azerbejdžan -0,95 -0,98 -0,89 -0,92 -0,95 -1,03 -1,10 -1,17 -1,23
9 Belorusija -0,86 -1,35 -1,40 -1,36 -1,37 -1,71 -1,80 -1,70 -1,60
10 Moldavija 0,03 0,02 -0,53 -0,62 -0,61 -0,59 -0,46 -0,31 -0,27
11 Rusija -0,58 -0,46 -0,37 -0,57 -0,58 -0,65 -0,92 -0,98 -0,97
12 Jermenija -0,54 -0,43 -0,56 -0,65 -0,53 -0,58 -0,63 -0,63 -0,66
13 Kazahstan -0,75 -0,90 -1,13 -1,05 -1,11 -0,94 -1,03 -1,07 -1,01
14 Tadžikistan -1,71 -1,42 -1,25 -1,20 -1,30 -1,16 -1,28 -1,29 -1,32
15 Turkmenistan -1,63 -1,67 -1,93 -1,86 -2,00 -1,99 -1,95 -2,11 -2,06
Napomena: Raspon od -2,50 do +2,50
Izvor: http://info.worldbank.org/governance/wgi/faq.htm (Pristupljeno 14. jula 2010)
skali broj bodova između 3 i 6. Morlinova definicija hibridih režima prema istraživanju
NIT obuhvata polukonsolidovane demokratije, hibridne režime i polukonsolidovane
autoritarne režime.108 Međutim, Dajmond koncept izbornog autoritarizma tumači
u nešto užem smislu. Po njegovom mišljenju, izborni autoritarizam obuhvata samo
dve vrste režima sa skale Freedom House – hibridne i polukonsolidovane autoritarne
režime rangirane na skali od 4,0 do 6,0 pomenutog istraživanja NIT.109
Da bismo rezultate našeg istraživanja učinili što egzaktnijim, prihvatićemo
kombinovanje Dajmondove i delimično Morlinove teorije da hibridnim režimima
i njihovim konceptom izbornog autoritarizma na skali NIT smatramo one sa 4 do 6
bodova (vidi prikaz 04). U manje preciznom istraživanju Freedom in the World hibri-
dni režim bi bio onaj sa ocenama od 3,0 do 5,5 (od 2003. 3,0 do 5,0), odnosno bile bi
to “delimično slobodne” države (vidi prikaz 04). Međutim, polukonsolidovanu demo-
kratiju na skali NIT, kako predlaže Morlino, nećemo smatrati hibridnim režimom,
već početkom minimalne konsolidacije demokratije o čemu ćemo detaljnije pisati na
kraju ovog potpoglavlja o Konsolidaciji (1.1.4) i u idućim poglavljima. To znači da ćemo
konsolidacijom izborne demokratije smatrati režim koji na skali NIT ima 3 do 4 boda,
odnosno kada postane polukonsolidovana demokratija.
108 Morlino, op.cit., str. 1.

109 Diamond, “Elections Without Democracy: Thinking About Hybrid Regimes”, p. 32.

Prikaz 04. Izborna demokratija i izborni autoritarizam
1-3 3-4 4-5 5–6 6-7

CD SD H SA CA
Legenda: 3 do 4 – konsolidovana izborna demokratija; 4 do 6 – izborni autoritarizam
Šta, u stvari, karakteriše hibridne režime? Na kraju ovog potpoglavlja (1.1.4) pisaćemo
o konsolidaciji demokratije, a posebno o uspostavljanju minimalne demokratije, odno-
sno izborne demokratije, za koju su neophodna već pomenuta pet kriterijuma (slobo-
dni izbori, pravo izbora, široka prava, realna vlast demokratskog režima i jednaki
uslovi takmičenja). Hibridne režime prepoznajemo po tome što su kod njih kriterijumi
neophodni za konsolidaciju izborne demokratije više ili manje poremećeni: ne postoje
jednaki uslovi za konkurentsku političku borbu za vlast i opoziciju, iako se izbori
regularno održavaju oni su u pojedinim slučajevima namešteni, vlastodršci zloupo-
trebljavaju svoj privilegovani položaj i administrativne resurse, uskraćuju opoziciji
pristup medijima, vrše pritisak na opoziciju i njene pristalice. Novinari i predstavnici
opozicije su marginalizovani, pod pritiskom ili hapšeni.110
Čak iako dođe do konsolidacije minimalne, odnosno izborne demokratije to ne
znači da je hibridni režim potpuno uklonjen, kao ni pretnja od novog skretanja prema
autoritarizmu. Videćemo u istraživanju da nakon uklanjanja autoritarnih politi-
čkih elita sa vlasti samo počinje proces demokratske tranzicije, dok je režim nakon
“izborne revolucije” još jedno vreme skoro neminovno hibridan, a novim prodemokrat-
skim vlastima treba mnogo napora da ga usmere prema putu konsolidovanja zahte-
vnije – liberalne demokratije. Reč je o, takozvanim, manjkavim demokratijama (eng.
defective democracy) po teoriji profesora politikologije u Berlinu, Volfganga Merkela
i pomenutoj teoriji režima izbornog autoritarizma Šedlera. To su politički režimi koji
takođe ukazuju na pomenute razlike između izborne i liberalne demokratije i koje
ne možemo nazvati demokratskim samo zato što je organizacija izbora provedena u
skladu sa normama demokratskih izbora. Merkel razlikuje četiri takva tipa: ekskluzi-
vnu demokratiju, domensku demokratiju, neliberalnu demokratiju i delegativnu demo-
kratiju.111 Pod ekskluzivnom demokratijom on smatra režime gde je jednom ili više
segmenata građana uskraćeno pravo glasa; za region bivših socijalističkih republika
nama će biti interesantna domenska demokratija u kojoj veto akteri, poput vojske, ili
tajkuna preotmu neke domene demokratije. Neliberalna demokratija je najčešći tip
manjkave demokratije – izvršni i zakonodavni nadzor nad državom ograničava sud-
sku vlast i građanska prava su ograničena; kod delegativnih demokratija zakonoda-
vna i sudska vlast imaju ograničen nadzor nad izvršnom vlašću koju najčešće predstav-
lja harizmatičan, odnosno lider “čvrste ruke”. Prema Merkelu, manjkave demokratije
nisu nužno prelazni režimi koji se razvijaju ili u demokratske, ili u autokratske kako
110 Levitsky, Way, “Elections Without Democracy: The Raise of Competitive Authoritarianism”, p. 53.
111 Wolfgang Merkel, “Ukotvljene i manjkave demokracije”, u: Politička misao, Vol. XLII, No. 1,
Zagreb: Fakultet političkih znanosti, 2005, str. 157-166.

bi se iznova uspostavila ravnoteža sistema. U zavisnosti od svoje političke moći, kao i
prožimanja kroz društvene, ekonomske i kulturne kontekste, manjkave demokratije
i hibridni režimi mogu dugo potrajati, kao što su, na primer, države sa ruba Istočne
Evrope, odnosno pojedine republike bivšeg SSSR, Istočne Azije i Latinske Amerike.112
Merkel i Morlino se takođe oslanjaju na podatke istraživanja NIT, s tim da je Merkel,
kao što smo prethodno pisali, mnogo oprezniji tvrdeći da su ti “podaci dovoljni za izve-
štaje o trendovima i za osmišljavanje početnih hipoteza, ali ne i za dubinsku kompara-
tivnu analizu na malom uzorku”113, u koju bi se moglo uvrstiti i naše istraživanje
nedemokratskih režima i “izbornih revolucija”. Upravo zbog toga uz istraživanje NIT
naše analize dodatno ćemo ojačati analizama BTI i istraživanjem Svetske banke Gover-
nance Matters.
Još jedan egzaktan podatak je važan za određivanje kvaliteta izbora, pa samim tim
i za vrstu režima, a to je visina procenata dobijenih glasova na predsedničkim izborima
predstavnika vladajuće elite. Levitski i Vej smatraju da izbore na kojima je predsednik
u prvom krugu izabran sa više od 70 odsto ne možemo smatrati konkurentskim (eng.
noncompetitive).114 Takav slučaj će biti zastupljen na prostoru bivšeg SSSR, na Kavkazu
i u Centralnoj Aziji, a poslednje decenije i u Rusiji.
I naučnici na prostoru bivših socijalističkih republika pokušavali su da ponude novo
tumačenje hibridnih režima, a posebno na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza i Rusije.
Kada je reč o Rusiji i republikama bivšeg SSSR, pojedini ruski naučnici ne slažu se sasvim
sa tezom da je ekonomsko-politički kolaps sovjetskog socijalizma bio presudan u odluci
Moskve da napusti socijalistički autoritarni način upravljanja državom. U moskov-
skom Centru za sociološka istraživanja “Jurij Levada” (rus. Центр Юрия Левады) Lev
Gudkov i Boris Dubin smatraju da se u Ruskoj Federaciji uopšte nije odigrala revolucija
poput one u Jugoistočnoj Evropi 1989. godine, već da se radilo o principu preuzima-
nja vlasti, odnosno specifičnom načinu transformacije posttotalitarnog režima u novi,
nedemokratski, koji je jedna grupa novih političara preuzela od stare nomenklature,
primenjujući samo “spoljni oblik” izborne demokratije. U svojim sociološkim istraživa-
njima, naučnici moskovskog centra “Jurij Levada” dokazuju da je višepartijski sistem u
državi bio izgrađen po sistemu od “gore” prema “dole”, a ne obrnuto kao u Centralnoj
Evropi, te da je pasivnost birača i oslanjanje savremenih ruskih vlasti na ravnodušnost
širokih masa stvorilo u Rusiji takozvani režim diktirane demokratije (rus. управляемая
демократия). Prema Gudkovu i Dubinu raspad sovjetskog sistema nije proizašao iz
razvoja disidentstva, pojave unutrašnjeg ruskog demokratskog pokreta, ni iz uspona
nacionalne svesti, već iz opšte pasivnosti građana. Pad komunističkog režima u Rusiji
nije bio izazvan otvorenim izražajem društvenog nezadovoljstva, dejstvom društvenih
sila ili u izbornoj konkurenciji političkih partija.115
112 Ibid.
113 Ibid.
114 Levitsky, Way, “Elections Without Democracy: The Raise of Competitive Authoritarianism”, p. 55.
115 Лев Гудков, Борис Дубин, “Посттоталитарный синдром: 'управляемая демократия' и
апатия масс”, у: Мария Липман, Андрей Рябов (ред.), Пути российского посткоммунизма,
Московский Центр Карнеги, Москва, 2007, стр. 12-61.

Uporedo sa terminom diktirana demokratija Dmitrij Furman, iz Instituta za Evropu
Ruske akademije nauka, za novi politički model koji su preuzele nove nezavisne države
ZND upotrebljava – imitacija demokratije (rus. имитационная демократия). Pod
imitacijom demokratije Furman smatra režime lične vlasti predsednika, kamuflirane u
pravno-demokratske forme, u kojima postoji samo imitacija demokratskih institucija.
Međutim, Furman tvrdi da bi bilo nemoguće odmah nakon istrošenog autoritarnog
socijalizma uspostaviti model imitacije demokratije da za tako nešto nije postojao,
takozvani, socijalni nalog (rus. социальный заказ) i svojevrsna saglasnost naroda sa
velikim državnim pljačkama, izbornim falsifikacijama i drugim manipulacijama od
strane režima i predsednika, posebno kada je reč o bivšim sovjetskim republikama.
Hantington za sličnu društvenu pojavu upotrebljava termin negativna legitimnost, koja
je zasnovana na neuspesima demokratskog režima za vreme “drugog povratnog talasa”
demokratizacije četrdesetih i pedesetih godina XX veka kada su na vlast dolazili vojni
režimi i lične diktature.116 Početkom devedesetih godina, narod u republikama ZND
bio je prestrašen haotičnom privatizacijom, slabljenjem socijalne baze i već u drugoj
polovini devedesetih umoran od tranzicije i neizvesnosti, takođe je počeo da teži dava-
nju režimu negativnog legitimiteta, uspostavljanju poretka po cenu gubljenja toliko
očekivane demokratije i lišavanja ljudskih prava.117
Značajan broj naučnika novo definisanje nedemokratskog i hibridnog režima kori-
sti u smislu njegovog odstupanja od prethodno planiranog prihvatanja demokratskog
režima. Vladimir Batjuk iz Instituta za SAD i Kanadu u Ruskoj akademiji nauka smatra
potpuno prirodnim razvoj novog režima na postsovjetskom prostoru koji ima pomalo
autoritarni karakter. Batjuk takve režime, osim pojedinih, kako ih on naziva, “des-
potija” u Centralnoj Aziji, naziva nacionalnim buržoazijama, koji imaju za cilj stvaranje
političkog modela suverenih demokratija u novim nacionalnim državama. Upoređujući
stanje u Rusiji i ZND sa poteškoćama i represijama za vreme razvoja demokratije na
Zapadu tokom XIX i XX veka, on tvrdi da, na sadašnjoj etapi razvoja, ne postoje uslovi
za usvajanje liberalne demokratije zapadnog tipa na prostoru bivšeg SSSR.118
1.1.3 Revolucija
Opravdano se mogu postaviti pitanja: može li se putem mirne revolucije ili nenasilne
pobune civilnog društva otpočeti proces demokratizacije i konsolidovati demokratija?
Da li je mirna pobuna civilnog društva legalno sredstvo političke borbe u granicama
vladavine prava? I da li je, uopšte, korektno događaje koji su publicisti nazvali “izborne”,
odnosno “šarene revolucije” smatrati revolucijama u klasičnom smislu značenja tog
termina?

117 Дмитрий Фурман, “Общее и особенное в политическом развитии постсоветских
государств”, у: Мария Липман, Андрей Рябов (ред.), Пути российского посткоммунизма,
Московский Центр Карнеги, Москва, 2007, стр. 241-243.

Pre svega, da na početku malo detaljnije razmotrimo termine “izborna” i “šarena
revolucija”. Mnogi će se složiti sa činjenicom da su mediji požurili, da širokoj izbornoj
mobilizaciji i političkim promenama koje su se odigrale od druge polovine devedesetih do
prve polovine dvehiljaditih godina daju naziv “izborne revolucije” ili “šarene revolucije”.
Iako se ne slažu da se radi o klasičnom tumačenju pojma “revolucije”, mnogi analitičari
su taj termin iz publicistike preuzeli bez detaljnije rasprave o tome da li je reč ili nije o
“revoluciji”. U početku, kada se na izborima odigrala smena vlasti, a onda i režima u Slova-
čkoj 1998. godine, malo ko je govorio o nekoj vrsti “revolucije”. Slično je bilo i u Hrvat-
skoj 2000. godine. Međutim, već u slučaju Srbije 2000. globalni mediji događaje od 5.
oktobra počinju da nazivaju “revolucijom”, a domaći mediji “bager” ili “petooktobarskom
revolucijom”. O “šarenilu”, tada na početku dvehiljaditih, još nije bilo reči. Ipak, u slučaju
prethodnice srpske “petooktobarske revolucije”, za vreme “protestnih šetnji 1996-97”,
Teokarević već 1997. godine primećuje da se radi o važnim zbivanjima mirnog i karneval-
skog karaktera, “sukob postmoderne i srednjeg veka”, koji su privukli svetsku pažnju i te
događaje naziva “veselom srpskom revolucijom”.119 Najverovatnije je da se inspiracija za
taj termin može tražiti u “baršunastoj revoluciji” iz Čehoslovačke, iz 1989. godine. Raz-
voj sličnih događaja sporni izbori, mobilizacija birača i mirne demonstracije – u bivšim
sovjetskim republikama, u Gruziji 2003, takozvana “revolucija ruža”, zbog ruža koje su
kao simbol nenasilja nosili lideri opozicije, i u Ukrajini 2004, takozvana “narandžasta
revolucija” kao simbol boje opozicione kampanje, a kasnije i u Kirgiziji 2005, takozvana
“revolucija lala”, već je davalo povoda da se ti događaji nazovu “šarenim revolucijama” i da
se ispita mogućnost njihove međusobne povezanosti.
Analitičari nude nekoliko vrsta najobuhvatnijih termina za sve te događaje, a ni danas
ne postoji jedinstveni stav oko toga kako bi te pojave trebale da se determinišu. Ipak,
većina analitičara120, i oni koji ih smatraju “revolucijama” ili to osporavaju, složili su se
u jednom – da se svi ti događaji nesporno mogu nazvati demokratskim probojima (eng.
democratic breakthrought), odnosno jednom fazom već pomenute demokratske tranzicije,
o čemu smo pisali u prethodnom potpoglavlju (1.1.2). Međutim, ostalo je sporno, koliko
je ispravno tvrditi da se na izborima ili na kasnijim mirnim demonstracijama odigrala
neka vrsta moderne demokratske “revolucije”? Profesori sa Fakulteta političkih nauka121
u Beogradu, Dušan Pavlović i Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Antonić, sve te
događaje nazivaju “kvazi-revolucijama”.122 Sa sličnim sumnjama, šef katedre politikologije
ukrajinskog Nacionalnog univerziteta Ostroska akademija, Jurij Macijevski, smatra da
se događaji koji su predmet našeg istraživanja nikako ne mogu iz više razloga nazivati
“revolucijama”, te da je “nekorektno govoriti o tome da se revolucija može odigrati za
vreme izbora”.123 Prema njegovim tvrdnjama revolucija je potpuna promena političkog
119 Jovan Teokarević, Tranzicija i integracija, Službeni glasnik, Beograd, 2008, str. 187.
120 Hantington, Bans, Volčik, Silitski, Kuzio, Besindžer, Munđu-Pipidi, Munteanu.
121 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica FPN.
122 Dušan Pavlović, Slobodan Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000.
godine, Službeni glasnik, Beograd, 2007, str. 180.
123 Юрій Мацієвський, “Помаранчева революція крізь призму транзитології”, Часопис “Ї”, Но.
40, Львів, 2005. стр. 36-37.

sistema i institucija, što se nije dogodilo u svim “izbornim” i “šarenim revolucijama”.
Prema Macijevskom revolucije su političke promene koje se odigravaju uz pomoć nasi-
lja (puča i prevrata) i izlaze iz ustavno-pravnog okvira, što nije bio slučaj u “baršunastim”
i “šarenim revolucijama”, navodeći primer Ukrajine gde je “izborna revolucija” od svih
država124 izvedena na najmirniji način, a odluke Ustavnog suda o trećem krugu pred-
sedničkih izbora odigravale su se u izuzetnim, ali ipak legalnim uslovima.125
S druge strane, stručnjak u oblasti civilnog društva, demokratizacije i svedok
promena u Slovačkoj, Martin Butera, smatra da se u toj zemlji 1998. godine odigrala
“druga baršunasta revolucija”.126 Direktor instituta nacionalne strategije u Moskvi
Stanislav Belkovski “šarene revolucije” naziva “postsovjetskim revolucijama”.127 Već
smo pisali da Bans i Volčik “izbornim modelom” najšire sagledavaju događaje u
svetu vezane za promenu autoritarnih lidera na izborima, od predsedničkih izbora
na Filipinima (1986) i predsedničkog plebiscita u Čileu (1988), s tim da “izbornim
revolucijama” Bans i Volčik smatraju događaje vezane za bivši evropski socijalisti-
čki blok.128 Američka analitičarka za Centralnu Evropu i Balkan, Šeron Fišer, i njena
hrvatska koleginica Biljana Bijelić događaje u Hrvatskoj i drugim državama nazivaju
“mirnim građanskim revolucijama”.129 Takođe, Linc i Stepan smatraju da tranzicija
u nedemokratskom društvu može nastati naglim slomom takvog režima, oružanom
revolucijom, vojnim udarom, ali i pobunom civilnog društva, termin koji ćemo u
ovom radu upotrebljavati za definisanje nenasilnih masovnih demonstracija za vreme
“izbornih” i “šarenih revolucija”.130 Profesor prava i političkih nauka na Jejl univerzitetu,
Brus Akerman, pripada grupi naučnika koji se slažu da je, kada se govori o događajima
vezanim za pad socijalizma 1989. u Centralnoj Evropi i “šarenim revolucijama”, reč o
revolucijama savremenog tipa. Ili, kako ih Akerman naziva, liberalnom tipu revolucije,
koji podrazumeva promenu režima bez primene sile. Za Akermanov novi liberalni
tip revolucije dovoljno je da se kolektivno i svesno mobiliše društvo u cilju promena
postojećih principa, a da se vreme deli na “pre toga” i “sada”.131
I nije u pitanju sam termin, već je reč o tome da li su “izborne revolucije” doi-
sta “revolucije” u suštinskom smislu? Profesor Hadson Instituta u Vašingtonu, Čarls H.
124 Imajući u vidu Gruziju, Ukrajinu i Kirgiziju.

125 Мацієвський, op.cit., str. 36-37.
126 Martin Butora, “OK '98: A Campaign of Slovak NGOs for Free and Fair Elections”, u: Joerg For-
brig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral Change in Central and
127 Белковский, “Десять факторов постсоветских революций”,
http://www.eurasianhome.org/xml/t/expert.xml?lang=ru&nic=expert&pid=57
129 Sharon Fisher, Biljana Bijelić, “GLAS 99: Civil Society Preparing the Ground for a Post-Tuđman
Croatia”, u: Joerg Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral
Change in Central and Eastern Europe, GMF, 2007, p. 53.
131 Брюс Акерман, “Ревізія ідеї революції”, Часопис “Ї”, Но. 34, 2004, стр. 48-55;
http://yalepress.yale.edu/yupbooks/book.asp?isbn=9780300053968 (Pristupljeno 14. jula 2010)

Ferbenks, ispitujući na “klasičnim” definicijama pojam “revolucije”, a oslanjajući se na
teorije Makoleja, Hjuma i Taina, smatra da su “izborne” ili “šarene revolucije” specifične,
ali da su ipak, one deo jednog evolutivnog istorijskog procesa društvenih događaja koje
od američke Deklaracije o nezavisnosti 1776. godine nazivamo “revolucijama”. Prema
Ferbenksu, revolucija u klasičnom smislu reči ima nekoliko esencijalnih karakteristika:
prvo – javno diskreditovanje starog poretka koji vodi do brze promene u upravljačkom
telu; drugo – brze promene su napravljene u ime cele zajednice; treće – novi upravljači
imaju legitimitet neke doktrine ili ideologije; četvrto – preuzima se kontrola nad državom
kako bi se ostvarilo šire državne promene; i, peto – u revoluciji novi upravljači i institucije
dovedeni su na vlast uz pomoć nasilja ili pretnje nasiljem. Ferbenks “šarene revolucije”,
imajući u vidu bivše sovjetske republike Gruziju, Ukrajinu, Kirgiziju i Uzbekistan, takođe
smatra savremenim revolucijama, koje imaju mnoge karakteristike klasičnih revolucija,
jedino postoji uočljiva razlika u njihovom nenasilnom karakteru (izuzimajući Kirgiziju i
Uzbekistan), iako postoji izuzetno jaka takozvana pretnja od izbijanja nasilja.132
U prilog podršci prethodne teze, Hantington smatra da su događaji sedamdesetih
i osamdesetih godina, koje on naziva “trećim talasom” demokratizacije, kada je u
svetu preko 30 zemalja sa autoritarnim sistemom ušlo u proces liberalizacije i demo-
kratizacije, na Zapadu i u Sjedinjenim Američkim Državama na neki način se smatralo
da se odvija “globalna ili svetska demokratska revolucija”.133 Timoti Garton Eš smatra
da su upravo događaji u Portugalu 1974. godine, koje još nazivaju “revolucijom karanfila”
(eng. revolution of the carnations), sa kojima simbolično i počinje Hantingtonov
“treći talas”, u stvari “novi stil” ili “novi žanr” revolucija u Evropi, koji je nastao kao
rezultat razvoja mirnog građanskog otpora, a koji se potpuno razlikuje od jakubin-
sko-boljševičkog modela revolucije iz 1789. i 1917. godine.134 Da se period od “trećeg
talasa” može nazvati “demokratskom revolucijom” (eng. democratic revolution) sagla-
sni su mnogi analitičari, kao što su Taras Kuzio135, Vitali Silitski136, Mark Besindžer137,
Alina Munđu-Pipidi i Igor Munteanu138 i drugi. Popularna i prilično ažurna elektron-
ska enciklopedija Vikipedija (eng. Wikipedia) “šarenim revolucijama” smatra događaje
koji su se dogodili u Srbiji (2000), Gruziji (2003), Ukrajini (2004) i Kirgiziji (2005).
Međutim, ta onlajn enciklopedija sa pojavom “šarenih revolucija” povezuje i događaje
132 Charles H. Fairbanks, “Revolution Reconsidered”, Journal of Democracy, Volume 18, Number 1,
January 2007, pp. 42-57.
134 Timothy Garton Ash, “A Century of Civil Resistance”, u: Adam Roberts, Timothy Garton Ash
(eds.), Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the
Present, Oxford University Press, New York, 2009, pp. 376-377.
135 Kuzio, op.cit., p. 219.
136 Silitski, “Different Authoritarianisms, Distinct Patterns of Electoral Change”, p. 157.
137 Mark R. Beissinger, “Debating the Color Revolutions: An Interrelated Wave”, Journal of Demo-
cracy, Volume 20, Number 1, January 2009, p. 77.
138 Alina Mungiu-Pippidi, Igor Munteanu, “Molodva’s 'Twiter Revolution'”, Journal of Democracy,
Volume 20, Number 3, July 2009, p. 136.

koje imaju slične nazive i politička priželjkivanja139, ali su po svojoj suštini različiti,
kao što je: “kedrova revolucija” (eng. cedar revolution) 2005. u Libanu, “plava revolucija”
(eng. blue revolution) 2005. u Kuvajtu, “purpurna revolucija” (eng. purple revolution)
2005. u Iraku i “zelena revolucija” (eng. green revolution) 2009. godine u Iranu.140
U skladu sa iznesenim materijalom, prihvatićemo nekoliko termina koje ćemo
za potrebe ovog istraživanja upotrebljavati kao svojevrsne sinonime, sa određenim
nijansama u odnosu na stepen razvoja u pojedinim državama i prostornu širinu
obuhvatanja procesa. Složićemo se da su smene nedemokratskih političkih elita, kao
deo procesa demokratizacije, nesumnjivo demokratski proboji. Takođe, prihvatićemo
da se događaji koji se odigravaju od nastanka “trećeg talasa” demokratizacije u svetu,
odnosno od sredine sedamdesetih godina XX veka, mogu najšire nazvati savremenim
demokratskim revolucijama. Kao uži termin za “demokratske revolucije” koristićemo
izborne revolucije, ili čak uži regionalni termin koji se odnosi na iste procese na pro-
storu bivših socijalističkih republika Evroazije – “šarene revolucije”.
Događaje koje smo nazvali “izbornim” ili “šarenim revolucijama” na prostoru bivšeg
socijalističkog bloka direktor Beloruskog instituta za strateške studije, Vitali Silitski, deli
u tri kategorije: transformativni izbori (eng. transformative elections), izborne revolucije
(eng. electoral revolutions) i postizborne masovne pobune (eng. postelectoral popular
uprising).141 Silitski, kao i jedan broj analitičara, ima dilemu vezanu za “revolucije” i
“revolucionarnost” kod tih demokratskih proboja. Transformativnim izborima on sma-
tra događaje u Slovačkoj (1998) i Hrvatskoj (2000), izbornim revolucijama događaje u
Srbiji (2000), Gruziji (2003) i Ukrajini (2004), dok postizbornim masovnim pobunama
uglavnom smatra nasilne događaje u Kirgiziji (2005). Prema Silitskom, paradoksalno
je to što “revolucionarni” karakter imaju postizborne pobune u Centralnoj Aziji, ali
posledice tih zbivanja ne sadrže duboke promene u državama o kojima piše Ferbenks. S
druge strane, događaji u Slovačkoj i Hrvatskoj nemaju “revolucionarni”, nasilni karakter,
ali imaju “revolucionarne” posledice, odnosno duboke političko-društvene promene.142
Oslanjajući se na teoriju Silitskog, u ovom radu, o čemu smo pisali na početku poglav-
lja, “izborne” ili “šarene revolucije” podelili smo u dve osnovne kategorije: na one bez
pobune civilnog društva (Slovačka i Hrvatska) i one u kojima su se “izborne revolucije”
odigrale uz pomoć nenasilne pobune civilnog društva (Srbija, Gruzija, Ukrajina,
Kirgizija). Radi pružanja boljeg uvida u prostornu, odnosno geografsku širinu država
koje su, na neki, način zahvatile “izborne” ili “šarene revolucije”, u drugom poglavlju
smo bivše socijalističke države podelili u pet kategorija: 1) one u kojima su se “izborne”
ili “šarene revolucije” odigrale bez pobune civilnog društva (Slovačka i Hrvatska), 2)
na one koje su se odigrale uz pomoć nenasilne pobune civilnog društva (Srbija, Gruzija,
Ukrajina, Kirgizija), 3) na one u kojima su “izborne” ili “šarene revolucije” bile nasilno
139 Detaljnije o pojedinim političkim namerama vezanim za “šarene revolucije” u četvrtom poglavlju
i javnim nastupima američkog predsedika Džordža Buša.
140 http://en.wikipedia.org/wiki/Colour_revolutions (Pristupljeno 14. jula 2010)
141 Vitali Silitski, “Debating the Color Revolutions: What are We Trying to Explain?”, Journal of
Democracy, Volume 20, Number 1, January 2009, p. 86.
142 Silitski, “Different Authoritarianisms, Distinct Patterns of Electoral Change”, pp. 156-159.

ugušene (Jermenija, Uzbekistan, Azerbejdžan, Belorusija), 4) države u kojima je prime-
njena politička prevencija protiv “izbornih revolucija” (Moldavija, Kazahstan) i 5)
one u kojima nije bilo uslova za pokretanja “izbornih revolucija” (Rusija, Tadžikistan,
Turkmenistan).
Ne poričući da je reč o globalnom tipu “demokratske revolucije”, analitičari demo-
kratskih tranzicija s kraja XX veka, poput Hantingtona, Linca i Stepana, izbegavaju
direktnu upotrebu publicističkog termina “baršunaste revolucije”. Dajući pred-
nost procesu i strukturalnim promenama pre nego značenju termina, analitičari ih
nazivaju određenim tipom promene režima ili njegovim slomom. Kao što smo već
pisali, Hantington promenu režima karakterističnu za, takozvanu, drugu fazu “trećeg
talasa” demokratizacije naziva “zamenjivanjima” nedemokratskih režima uz značajni
udeo nasilja kao u Istočnoj Nemačkoj ili Rumuniji, ili “izmeštanjima” u pregovorima
režima i opozicije ali pod određenom pretnjom primene sile od strane države ili pret-
nju ustankom civilnog društva, kao što je to bio slučaj u Poljskoj i u Čehoslovačkoj
gde se odigrala “baršunasta revolucija”. Analizirajući uzroke pada socijalizma u Cen-
tralnoj i Istočnoj Evropi, prema Lincu i Stepanu, u Istočnoj Nemačkoj i Čehoslova-
čkoj dogodio se kolaps tj. slom režima, a ne njegov pad kroz pregovore sa opozicijom
ili civilnim sektorom. Slom se razlikuje od obaranja režima po tome što u tom slučaju
nema nasilnog zauzimanja sedišta vlasti, televizijske stanice, zgrade vlade, vojnih baza
ili komunikacione mreže, i to bilo kroz vojni udar bilo akcijom revolucionarnih aktivi-
sta i masa. Linc i Stepan, oslanjajući se na istraživanja Dejvida Fridmana sa Univeziteta
u Jejlu, smatraju da režimi doživljavaju slom ne toliko zbog spoljašnjih sila koliko zbog
okolnosti u kojima, prilikom dovođenja režima u pitanje, dolazi do višestrukih i gotovo
simultanih ometanja u okviru države i, naročito, na srednjim nivoima aparata prinude
tj. organa bezbednosti. Da bi se ovakav slom objasnio, nužno je uzeti u obzir legitimnost.
Legitimnost ne onoga u šta milioni ljudi veruju, već legitimnost u redovima stotina i
hiljada pripadnika aparata državnog vladaoca. Po mišljenju nekih analitičara, da je sila
tipa one upotrebljene na Trgu Tjenanmen 1989. u Kini bila na samom početku prime-
njena protiv demonstranata u Istočnoj Nemačkoj, komunistički režim bi najverovatnije
sprečio svoj kasniji slom. Prema nekim anketama u specijalnoj službi bezbednosti u
Istočnoj Nemačkoj odgovori su pokazali da su oni u velikoj većini mislili kako bi u
evropskom kontekstu upotreba sile kao u Tjenanmenu bila nelegalna i nemoguća – čak
i radi odbrane socijalizma.143
Međutim, Linc i Stepan u svom istraživanju vezanom za slom režima u Čehoslova-
čkoj i Istočnoj Nemačkoj, navode istraživanja koja zahtevaju još detaljniju analizu i
koja će biti važna u našem daljem istraživanju “izbornih revolucija” i smene nedemo-
kratskih režima putem nenasilne pobune civilnog društva. Oni tvrde da u kritičnim
stadijumima krize režima, vitalni delovi državnog aparata prinude, to jest njihovi
pripadnici, postaju neodlučni, počinju da se bune ili da se, jednostavno, “tope”.
Uočavajući ovo iznenadno odsustvo efektivne sile, demonstranti postaju sve brojniji
i sve smeliji. U jednom trenutku može biti toliko mnogo antirežimskih demonstra-

nata i tako malo branilaca režima, da režim počinje da gubi svu svoju sposobnost da
pregovara i sam se ruši. U slučajevima da vojnici odbiju da primene silu, kao što je to
bilo u Čehoslovačkoj i Istočnoj Nemačkoj, režim može da kolabira. U toku tjenanmen-
skih događaja, ni režim, ni opozicija, nisu imali sposobnost za pregovaranje. Ali, za raz-
liku od slučaja Čehoslovačke i Istočne Nemačke, kineski režim nije doživeo kolaps jer je
imao sposobnost za primenu prinude.144
Mirni masovni protesti i njihov pritisak na vlasti u režimu jesu osnovni element koji
razlikuje savremene “demokratske revolucije” od “klasičnih” nasilnih. Prema mišljenju
profesora sa FPN u Beogradu Nebojše Vladisavljevića “pritisak odozdo” i mirni prote-
sti često proizvode bitne promene u personalnom sastavu i politici vlasti, koji značajno
utiču na strukturu i delovanje nedemokratskih režima, i ponekad vode promeni režima.
Kao primer Vladisavljević navodi kasni komunistički autoritarizam u Poljskoj i SFRJ, kao
i postkomunističke nedemokratske režime u Srbiji i Ukrajini, tvrdeći da oni nedemo-
kratski režimi koji su manje centralizovani i isključivi, dakle autoritarni i mešoviti, a
ne totalitarni ili posttotalitarni, u razdobljima kada se rastaču politički savezi i izbijaju
sukobi elita, mogu otvoriti prostor za proteste i pružiti njegovim učesnicima institucio-
nalne i druge resurse za dugotrajnu mobilizaciju. U ovim okolnostima, različite ustanove,
organizacije i udruženja, koja uglavnom deluju kao oruđa političke kontrole, mogu se
pretvoriti u oruđa mobilizacije. Učesnici u protestu mogu iskoristiti osetljivost političkih
elita prema pojedinim grupama i njihovim zahtevima i umerenim strategijama umanjiti
mogućnost nasilnog sukoba s vlastima.145
Kada se političke prilike “otvore” i početni protesti krenu, uticaj protesta na politički
život u nedemokratskim režimima postaje eksplozivniji nego u demokratijama, tvrdi
Vladisavljević i izdvaja četiri momenta u “pritisku odozdo”: 1) izbijanje protesta utiče
na odnose unutar nedemokratskog režima. Kao što ćemo detaljnije u trećem poglav-
lju ovog rada opisati, sukob između “tvrde” i “meke” linije obično izvire iz nesuglasica
o politici prema protestima; 2) pošto regularni institucionalni kanali za izražavanje
nesuglasica sa zvaničnom politikom ne postoje, ili je njihovo funkcionisanje otežano
arbitrarnim delovanjem vlasti, narodno nezadovoljstvo se vremenom akumulira do
visokog nivoa; 3) dok u demokratijama postoji jasna razlika između sistema vlasti i
grupe političara koji se takmiče za njeno osvajanje, javnost u nedemokratskom okruže-
nju obično ne razlikuje vlastodršce i njihovu politiku od političkog režima. Zato sukobi
oko pojedinih ličnosti i njihove politike koji se neizbežno pojavljuju tokom protesta
mogu podriti stabilnost političkog režima u celini; 4) rizici koji proističu iz učešća u
protestima bitno su veći u nedemokratskim režimima nego u demokratijama. Zato,
kada početni protesti ukažu na slabost vlastodržaca da upotrebe silu, i tako naznače da
su rizici koje nosi učešće u protestu umanjeni, nezadovoljstvo iz različitih izvora, koje
je u demokratijama kanalisano kroz političke ustanove, izbija na javnu scenu u obliku
vaninstitucionalnog pritiska na režim. Ako ih vlast ne zaustavi uverljivom silom, kao
144 Ibid.
145 Nebojša Vladisavljević, “Protesti u nedemokratskim režimima”, Političke perspektive, No. 1,
Fakultet političkih nauka Beograd, Fakultet političkih znanosti Zagreb, 2011, str. 57-62.

što je to bilo za vreme pomenutih tjenanmenskih događaja, protesti mogu da izazovu
značajnu političku ili institucionalnu promenu, kao što je promena režima, ili čak
doprinosi raspadu države.146
Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Erlangenu-Nurembergu u Nema-
čkoj Mark R. Tompson i predavač političke sociologije Hogskolan Dalarna u Švedskoj
Filip Kuntz smatraju da izbori, odnosno “pokradeni izbori”147 (eng. stolen elections),
transformišu revolucionarni potencijal u revolucionarnu situaciju. U analizama o
revolucijama, događaji koji dovode revolucionarno ključanje u aktuelnu revoluciju
nazivaju se “događaji obarači” (eng. triggering events) ili “ubrzavači”, kao što su režim-
ski vojni poraz, pobune u snagama bezbednosti, o čemu će takođe biti više reči kod
uzročnih faktora “izbornih revolucija” u trećem poglavlju, ili neki drugi oblici raz-
dora unutar elita. Prema Tompsonu i Kuntzu i pokradeni izbori mogu postati “obarači”
“demokratskih revolucija”, kako unutar društva, tako i unutar režima, odnosno vladajuće
elite u režimu. U društvu, pokradeni izbori dovode do masovne mobilizacije i poveća-
nja očekivanja da opozicija može pobediti na izborima, kao i izazivanja masovnog
nezadovoljstva kada je očekivana pobeda opozicije pokradena. Kod političke elite na
vlasti, pokradeni izbori služe za testiranje lojalnosti režimskih podanika. Pokradeni
izbori mogu prouzrokovati podele među onima koji su spremni da ignorišu pobedu
opozicije, s ciljem da ostanu na vlasti i one koji su spremni da prihvate pobedu opozicije,
odnosno kalkulišu oko mogućeg dolaska opozicije na vlast. Takva situacija proizvodi
podele unutar elita, slabi nedemokratski režim za vreme masovne mobilizacije i prote-
sta građana i može dovesti do kolapsa režima.148
U nedemokratskim, hibridnim režimima, posebno sa elementima sultanizma,
kakav su prema Tompsonu i Kuntzu bili režimi na Filipinima osamdesetih i u Srbiji
devedesetih, nakon pokradenih izbora nezadovoljstvo raste, a širenje razočarenja se
pretvara u bes. Pokradeni izbori stavljaju u fokus generalno nezadovoljstvo prema
režimu, tako da otvaraju opoziciji veću mogućnost za mobilizacijom frustriranih
građana. Pa čak iako je režim pre izbora imao neku popularnost u narodu, krađa izbora
stvara jasnu moralnu granicu između volje birača i “zlog režima” sklonog prevarama.
Milioni građana mogu osećati ličnu uznemirenost zbog toga što su njihovi lični glasovi
na izborima pokradeni. U slučaju da opozicija pobedi na izborima, pojedinci u društvu
počinju da shvataju da nisu sami u svom nesimpatisanju režima. Lične preferencije
postaju javne. Kada su izbori pokradeni, to može voditi stvaranju “zamišljene zajednice”
onih koji su pokradeni. Efekat komunikacije među pripadnicima takve grupe pokazuje
da buduća zajednička akcija protiv režima može imati široku podršku nezadovoljnih
građana unutar društva.149
146 Ibid., str. 62-63.

147 Pokradenim izborima, u normativnom smislu, Tompson i Kuntz smatraju sve oblike elektoralne,
odnosno izborne manipulacije.
148 Mark R. Thompson, Philipp Kuntz, “Stolen elections and the 'October revolution' in Serbia”,
u: Mark R. Thompson, Democratic Revolutions: Asia and Eastern Europe, Routledge Taylor &
Francis Group, London-New York, 2006, p. 86.
149 Ibid., pp. 86-87.

U stručnoj literaturi procesi demokratske tranzicije i “izborne revolucije” su u
funkciji demokratizacije, ali pojedini autori smatraju da “šarene revolucije” imaju
konspirativni i, već pomenuti, antiruski karakter. Pretežno ruski analitičari “šarene
revolucije” smatraju “nedemokratskim akcijama” i nazivaju ih dobro isplaniranim
“državnim prevratima”. Da bi “revolucija” bila uspešna, pa samim tim i ona “izborna”,
strategija i taktika su neophodni, a posebno imajući u vidu njihov nenasilni karakter
koji zahteva posebnu metodiku nenasilne discipline masa koja je najbolje razrađena
u priručniku Džina Šarpa Od diktature do demokratije i Nenasilna borba u 50 tačaka
koji je izdao Beogradski centar za nenasilnu političku borbu CANVAS (eng. Centre for
Applied Non-Violent Action and Strategies).150 Pored toga, za saznanje o savremenim
metodama revolucije i njenom uspehu, nezaobilazno je istorijsko iskustvo revolucija,
kao što je Oktobarska revolucija utemeljena u strategiji i utopizmu Lenjina i taktici
Trockog opisanoj u publicističkoj knjizi Kurcia Malapartea Tehnika državnog udara.151
Teorija političkih promena i prevrata, sistematizacija taktike i strategije za promenu elita
na vlasti uz pomoć “izbornih revolucija” kod mnogih opravdano pokreće razmišlja-
nja o konspiraciji. No, ovaj rad će se manje baviti konspirativnim stranama “izbornih
revolucija”, već će analizirati da li mirno nezadovoljstvo značajnog dela građana i većine
birača, može u izbornom procesu svojom svešću i društvenom inicijativom nadvladati
nedemokratski režim koji je falsifikovao izbore i pokrenuti proces tranzicije režima u
pravcu demokratije.
1.1.4 Demokratska konsolidacija

Iako demokratska konsolidacija nije predmet našeg istraživanja, već samo sam proces
demokratizacije, u poslednjem, četvrtom poglavlju ipak ćemo napraviti prvi pokušaj
evaluacije demokratske konsolidacije na prostoru bivših socijalističkih republika gde
su se odigrale “izborne revolucije”. Ne postoji odgovarajuća vremenska distanca za
davanje ocena o tome da li su pojedine od demokratskih tranzicija nakon “izbornih
revolucija” postigle svoj cilj i na kom su nivou konsolidacije demokratije. Ipak, kod
pojedinih država kod kojih je došlo do smene vladajućih političkih elita krajem
devedesetih, poput Slovačke, Hrvatske i Srbije, već se slobodno može govoriti i o
rezultatima izlaska iz hibridnih režima i konsolidacije neke vrste minimalne demo-
kratije. Ove ocene ne odnose se na države u kojima su pokušaji “šarenih revolucija”
bili neuspešni ili su civilne pobune izazvale još jače utvrđivanje hibridnih i ostalih
nedemokratskih režima.
Konsolidacija demokratije prema Lincu i Stepanu jeste politička situacija u kojoj
je “demokratija postala jedina igra u gradu”.152 Pojam konsolidovane demokratije kao
jedine igre u gradu Linc i Stepan razmatraju u tri smisla: biheviorističkom, atitudinalnom
150 Gene Sharp, From Dictatorship to Democracy: A Conceptual Framework for Liberation, The
Albert Einstein Institution, Boston, 2003; Srđa Popović, Andrej Milivojević, Slobodan Đinović,
Nenasilna borba u 50 tačaka: Strateški pristup svakodnevnoj taktici, Samizdat B92, Beograd, 2007.
151 Курцио Малапарте, Техника државног удара, Апостроф, Београд, 1992, стр. 72-89.

i ustavnom. U biheviorističkom smislu, jedan demokratski režim je konsolidovan na
određenoj teritoriji ako nijedan važniji nacionalni, društveni, ekonomski, politički ili
institucionalni akter ne ulaže značajnija sredstva u pokušaj da postigne svoje ciljeve
tako što će stvoriti nedemokratski režim, pribeći nasilju ili stranoj intervenciji da bi se
otcepio od države. U našem istraživanju će to biti zamrznuti i secesionistički krajevi na
prostoru bivše SFRJ (Republika Srpska Krajina u Hrvatskoj i Kosovo u Srbiji) i na pro-
storu bivšeg SSSR (Transdnjestarska Republika u Moldaviji, Abhazija, Južna Osetija i
Adžarija u Gruziji, i Nagorno Karabah u Azerbejdžanu), a koji su ometali proces demo-
kratske konsolidacije i doprineli stvaranju novog političkog modela i nedemokrat-
skih režima. U atitudinalnom smislu, jedan demokratski režim smatra se učvršćenim
ako je velika većina stanovnika uverena da su demokratski postupak i demokratske
institucije najpogodniji način upravljanja kolektivnim životom u društvu u kome žive,
i ako je podrška antisistemskih alternativa više ili manje izolovana od demokratskih
snaga. U ustavnom smislu, pak, jedan demokratski režim je konsolidovan ukoliko se i
državne i nedržavne snage na čitavoj teritoriji države iz čvrsto ustaljene navike – potči-
njavaju metodu rešavanja sukoba u okviru konkretnih zakona, postupaka i institucija
ustanovljenim novim demokratskim procesom.153
U našem istraživanju primenićemo još jedno određivanje konsolidacije demo-
kratije, koje ćemo u drugom poglavlju koristiti kao opšti model određivanja nivoa
konsolidacije demokratije u bivšim socijalističkim republikama. Da bismo, na neki
način, pratili evoluciju pojma konsolidacije demokratije i uočili sve nedostatke u demo-
kratskoj tranziciji i konsolidaciji, upotrebićemo pet arena demokratske konsolidacije,
koje su razradili Linc i Stepan, a koje odgovaraju tumačenju procesa konsolidacije
početkom devedesetih godina. One uključuju: građansko društvo, političko društvo,
vladavinu prava, državnu administraciju i ekonomsko društvo.154 Prema njihovom
metodu, konsolidovanim demokratijama je neophodno da imaju pet interaktivnih
arena koje jedna na drugu utiču pozitivno, kako bi do konsolidacije uopšte moglo da
dođe. Prvo, moraju postojati uslovi za razvoj slobodnog i aktivnog građanskog društva.
Drugo, mora postojati relativno autonomno i cenjeno političko društvo. Treće, neopho-
dna je vladavina prava, čime se garantuju građanske slobode i sloboda udruživanja.
Četvrto, mora postojati državni administrativni aparat koji nova vlada može valjano
upotrebiti. Peto, mora da postoji institucionalizovano ekonomsko društvo, sa otvorenom
i transparentnom tržišnom ekonomijom i jednakim pravima za sve učesnike. Lincov
i Stepanov model pet arena poslužiće nam u drugom poglavlju da prikažemo nivoe
demokratije, odnosno autoritarizma u svim državama tokom devedesetih godina koje
su imale dodir sa pojavom “izbornih” ili “šarenih revolucija”.
Poput Lincovog i Stepanovog modela pet arena, sličan petostepeni model nudi
Merkel koji konsolidovanu demokratiju naziva ukotvljenom demokratijom (eng.
embedded democracy). Merkel posebnu pažnju u svom modelu, u stepenu politi-
čkih prava, poklanja značaju uticaja slobodnih javnih i nezavisnih medija na proces
153 Ibid.

konsolidacije tj. ukotvljavanje demokratije.155 U našem istraživanju stanje javnih i
nezavisnih medija razmatraćemo na osnovu njihove razvijenosti u kontekstu civilnog
društva, kao i u areni vladavine prava ukoliko država zloupotrebljavajući položaj krši
pravo na slobodu informisanja.
Međutim, mnogi analitičari se slažu sa činjenicom da je koncept konsolidacije
liberalne demokratije previše zahtevan, posebno u državama u kojima su se odigrale
“izborne revolucije”, a još više u državama gde su se promene odigrale uz političke i
društvene nemire. U našem istraživanju prihvatili smo teoriju vezanu za konsolidaciju
demokratije na “nižim nivoima”, odnosno konsolidaciju minimalne izborne demo-
kratije po teoriji Dajmonda, Levitskog i Veja, a koja se podudara sa stavovima srpskih
autora Pavlovića i Antonića, da je izborna demokratija građanski, ustavni sistem
u kojem se predstavnici parlamenta i izvršne vlasti biraju na regularnim, poštenim,
konkurentskim, višepartijskim izborima uz pomoć univerzalnog prava glasa birača i
njihovog punog učešća, široke zaštite građanskih sloboda, medija i udruživanja, uz
nepostojanje veto aktera, a uz prisustvo razumnog nivoa takmičarskog terena.
I Šedler tvrdi da ukoliko postoji nekoliko faza demokratskog razvoja ili nekoliko
tipova demokratskog poretka, onda takođe mora postojati nekoliko koncepata
konsolidacije. Svakom tipu režima mora da odgovara jedan tip konsolidacije. U svom
kontinuumu, Šedler pravi razliku između četiri tipa režima: autoritarnog, izborne
demokratije, liberalne i napredne demokratije (vidi prikaz 05). Kao i kod Dajmonda,
prema Šedlerovoj matrici izborna demokratija je poredak koji ima samo slobodne
izbore, ali kome nedostaju mnogi elementi za konsolidaciju liberalne demokratije.156
Autoritarni Izborna Liberalna Napredna

režim demokratija demokratija demokratija
Prikaz 05. Šedlerov kontinuum157
Kada je reč o egzaktnom određivanju demokratske konsolidacije upotrebićemo već

pomenuto istraživanje organizacije Freedom House, NIT (vidi tabelu 02) i njegovu sedmo-
stepenu skalu. S obzirom na to da smo u poglavlju posvećenom tipologizaciji režima (1.1.1)
prihvatili kombinovanje Morlinove i Dajmondove teorije da hibridni režimi i njihov
koncept izbornog autoritarizma na skali Freedom House istraživanja NIT smatramo
one koji imaju od 4 do 6 bodova. To znači da ćemo minimalnom konsolidacijom, odno-
sno konsolidacijom izborne demokratije smatrati onu kada režim u sferi NIT istraživa-
155 Merkel, op.cit., str. 157-166.

156 Andreas Schedler, “Concepts of Democratic Consolidation”, Paper prepared for delivery at the
1997 meeting of the Latin American Studies Association (LASA), Guadalajara, Mexico, 17-19 April
1997, pp. 5-28; vidi takođe kod: Pavlović, Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji
posle 2000. godine, str. 191, fusnota: Andreas Schedler, “What is Democratic Consolidation?”, Jour-
nal of Democracy, Volume 9, Number 2, April, 1998, pp. 91-107.
157 Preuzeto i adaptirano iz (Schedler [2001], 152) u: Pavlović, Antonić, Konsolidacija demokratskih
ustanova u Srbiji posle 2000. godine, str. 191.

nja na skali bude imao 3 do 4 boda, odnosno kada, po definiciji Freedom House postane
polukonsolidovana demokratija. Podrška ovoj teoriji dolazi i iz istraživanja Pavlovića i
Antonića o konsolidaciji demokratskih ustanova u Srbiji prema kom je ta zemlja tek nakon
tri godine od takozvane “petooktobarske revolucije”, nakon vanrednih parlamentarnih
izbora u decembru 2003. godine konsolidovala izbornu demokratiju, te tada Srbija i
prema NIT postaje polukonsolidovana demokratija.158
Na osnovu te logike konsolidacijom liberalne demokratije, (eng. consolidated demo-
cracy) smatraćemo režim koji ima od 1 do 3 boda. Međutim, istraživanje NIT predviđa
i pojam konsolidacije autoritarizma (eng. consolidated authoritarianism), a to je 6 do 7
bodova na pomenutoj skali.159
Još jedno korisno merilo demokratske konsolidacije nudi Hantington, a reč je o testu
dveju smena koje izlazi iz srži demokratije, a to je – biranje vlasti na izborima. Prema
tom testu, demokratija se može smatrati učvršćenom ako stranka ili grupa koja pobedi
na prvim izborima u tranziciji na narednim izborima izgubi i preda vlast pobednicima,
i ako zatim oni na miran način predaju vlast pobednicima na sledećim izborima.160
Nakon “izbornih revolucija”, taj sistem za konsolidaciju minimalne izborne demo-
kratije moguće je primeniti na primeru Hrvatske, Srbije i delimično Ukrajine.
Macijevski najbolje odražava mišljenja istočnih analitičara, gde demokratska
tranzicija sporo teče ili je “zarobljena” (hibridni režimi), proces demokratske konsolidacije
je neizvestan, izuzimajući Pribaltik. Macijevski smatra da politička dinamika tragičnih
događaja, od pada socijalizma 1989. pa do 2005. godine, koje se obično nazivaju “baršu-
nastim”, “izbornim” ili “šarenim revolucijama” na prostoru bivših socijalističkih repu-
blika, predstavlja deo tranzicije ili prelaznog procesa. Kada je reč o nenasilnosti u
“šarenim revolucijama”, Macijevski u bivšim socijalističkim državama razlikuje dve vrste
prelaznog procesa, a to je radikalni i umereniji. U radikalne prelazne procese on svr-
stava promene u Čehoslovačkoj, Istočnoj Nemačkoj, Rumuniji (1989), Gruziji (2003) i
Kirgiziji (2005), gde se može svrstati i Srbija (2000). U umerenije on svrstava Ukrajinu i
ostale postsocijalističke države (Slovačku i Hrvatsku) u kojima nije primenjeno nasilje.161
Macijevski navodi da tranzitologija izučava prelazni proces kao promenu političkih
institucija bez narušavanja pravnih normi i smatra da je prolazni proces u stvari dugo-
trajniji proces od samog čina koji se naziva “revolucija” i sastoji se iz nekoliko etapa. Prva
je liberalizacija starog režima, za koju je karakteristično da vlasti pokušavaju da sačuvaju
ostatke legitimiteta putem popuštanja opoziciji i uvođenjem političke konkurencije.
Druga etapa je povećanje zahteva demokratske opozicije pred režimom i pokušaj vlasti
da suzdrže i ograniče napredovanje demokratskih pokreta raznim mahinacijama, pret-
njama, pregovorima i kompromisima sa opozicijom. Treća etapa je dolazak na vlast
demokratske opozicije, što se može smatrati početkom društveno-političkih promena,
kao što su one u političkim, ekonomskim, pravnim i drugim podsistemima društva.
Četvrta etapa tranzicije je odlučnost i usmerenost reformi, koje treba da donesu utvr-
158 Pavlović, Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine, str. 288-291.
159 http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=17

đivanje demokratskih institucija, formiranje političke kulture građanskog tipa i tržišne
ekonomije. Proces promena od konsolidovanog autoritarizma do konsolidovane demo-
kratije može da traje od 10 do 30 i više godina. Toliko vremenski dug period promena
objašnjava se potrebom vršenja niza transformacija koje se, pod određenim okolnostima,
mogu brže ili sporije odvijati.162
Najsigurniji pokazatelj demokratske konsolidacije prema Merkelu je Evropska
unija163 i organizacije koje su joj prethodile, jer su se pokazale najuspešnije u među-
narodnom konsolidovanju, ili, kako to Merkel naziva, “ukotvljavanju” demokratija.
Povezivanjem članstva u EU s visokim standardima ustavnih garancija i demokratskih
prava u zemljama članicama rezultiralo je prilično intenzivnim podstrekom privrednih
i demokratskih reformi u tim zemljama. Kombinacija zajednice usmerene na tržišnu
ekonomiju, utemeljenu na zajedničkim interesima i demokratskim vrednostima čini
EU jedinstvenim modelom u svetu. Takva privredna i institucionalna “ukotvljenost” u
interese i vrednosti koje se temelje na zajedništvu stabilizovalo je 10 članica iz Centralne
i Istočne Evrope koje su bile primljene u EU 2004. godine.164 Stoga će u našem istraživa-
nju kriterijum za prijem novih članica EU takođe biti mera nivoa konsolidacije liberalne
demokratije. Prema mišljenju profesora FPN u Beogradu, Zorana Stojiljkovića, posredan
dokaz dostignutog karaktera demokratije predstavljaju i kritičke sugestije sadržane u
izveštajima Evropske komisije državama koje teže učlanjenju u EU.165
Međutim, iako se putem “izborne revolucije” ukloni nedemokratski lider i njegovo
vladajuće političko okruženje, izbori postanu demokratski, a hibridni režim krene
putem demokratske tranzicije, pa čak i konsoliduje prvi stepen demokratije, minimalne
izborne, ne postoje, opet, garancije da će se tranzicija odvijati putem demokratije i da
će se ikad konsolidovati liberalna demokratija. Na kraju rada, u četvrtom poglavlju,
razmotrićemo koji su to novi izazovi demokratske tranzicije nakon “šarenih revolucija”,
kad kao prepreka njihovoj demokratizaciji nestane model iz devedesetih i ranih dvehi-
ljaditih godina. Koji su to novi izazovi slabih, pa čak i “manjkavih” demokratija (poput
pomenutih rezervisanih domena) kada izbori i izborni autoritarizam nisu više u državi
politički problem “broj jedan”.
U drugom poglavlju analiziraćemo 15 bivših socijalističkih država čiji su hibridni i ostali
nedemokratski režimi osetili proces širenja “izbornih revolucija”: od država gde se ukla-
njanje hibridnih režima odigralo uz minimalni politički potres poput Slovačke i Hrvatske,
preko država u kojima su se te promene odigrale uz masovnu građansku pobunu poput
Srbije, Gruzije, Ukrajine i Kirgizije, do država u kojima nije došlo do promene elite na vla-
sti u hibridnim ili drugim nedemokratskim režimima, ali je talas “izbornih revolucija”
imao značajan uticaj na prirodu tih režima, poput Jermenije, Uzbekistana, Azerbejdžana i
Belorusije gde je pokušaj mobilizacije birača s ciljem nenasilne promene vlasti i režima bio
nasilno sprečen. Daćemo pregled i država u kojima je primenjena politička prevencija protiv
162 Ibid.
163 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica EU.
164 Merkel, op.cit., str. 157-166.
165 Zoran Stojiljković, Srbija u lavirintima tranzicije: ogledi iz političke sociologije savremenog društva,
Službeni glasnik, Beograd, 2011, str. 474.

“izbornih revolucija”, poput Moldavije i Kazahstana. Na kraju ćemo prikazati situaciju u
državama gde uopšte nije bilo uslova za pokretanje bilo kakve inicijative promene nedemo-
kratskih režima – kao u Rusiji, Tadžikistanu i Turkmenistanu.
1.2 NOVE NACIONALNE DRŽAVE I DEMOKRATIJA

NA PROSTORU BIVŠEG SSSR
1.2.1 Kraj evropskog socijalizma

Da bi se lakše razumelo stvaranje novog modela postsocijalističkog autoritar-
izma sredinom devedesetih godina XX veka na prostoru bivših socijalističkih repu-
blika, u drugom potpoglavlju prvog dela našeg istraživanja daćemo kratak osvrt na
velike političke promene koje su zahvatile bivše evropske socijalističke države krajem
osamdesetih godina XX veka. Kraj evropskog socijalizma označio je rušenje Berlin-
skog zida, raspad SSSR i Varšavskog pakta, čime je završen period Hladnog rata
koji je u svetu trajao više od četiri decenije, faktički od kraja Drugog svetskog rata.
Ekonomska kriza u Sovjetskom Savezu počela je još sedamdesetih godina kada je naglo
povećana plata radnicima koja je izazvala disbalans u ponudi i potražnji na sovjet-
skom tržištu. Potražnja svakodnevnih namirnica bila je veća od ponuđene proizvodnje,
koja je bila niskog kvaliteta. Ekonomska kriza koja je prethodila krizi sedamdesetih
godina, SSSR je rešavao prodajom energenata zemljama Zapada, ali pad cena sirove
nafte na svetskom tržištu (sa 30,35 dolara za barel u oktobru 1985. god. na 10,43 dolara
u martu 1986. god.) isključio je tu mogućnost.166 Nakon izbora Mihaila Gorbačova za
generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije (CK KP), u SSSR 1985.
godine pokrenuta je političko-birokratska reforma politike i ekonomije – takozvana
perestrojka (rus. Перестройка). Za vreme perestrojke počelo je otopljavanje odnosa sa
Zapadom i uvođenje slobode govora, takozvana “glasnost” (rus. гласность), a s ciljem
da reši ekonomsku krizu, SSSR je od Zapada uzimao kredite. Problem neefikasnosti
“planske ekonomije” najviše je pogodio poljoprivredno-prehrambenu industriju koja je
u periodu perestrojke pravila gubitke u procesu pakovanja i transporta i do nekoliko
miliona tona proizvodnje dnevno. U maju 1986. godine SSSR bezuspešno pokušava
da se bori sa deficitom i slabim kvalitetom proizvoda, a u preduzeća je uveden sistem
“gosprijomke” (rus. госприемка, государственная приемка), kontrole proizvoda,
poput one u vojnoj industriji, ali to nije rešilo sve veći problem potražnje namirnica
koja je između 1988. do 1991. godine dovela do potpunog nestanka proizvoda sa polica
u prodavnicama širom zemlje.167
Decentralizacija SSSR počela je odmah nakon smrti Staljina 1953. godine, kada je
u Komunističkoj partiji Sovjetskog Saveza uvedeno pravilo da se na dužnost Prvog
166 Љубинка Милинчић, Владимир Путин – моја битка за Косово, Софос, Београд, 2007, стр. 52-53.
167 Boris Varga, “Jogurt na baršunastoj revoluciji”, u: Budakov, Slobodan (ur.), “Jogurt revolucija” 1988:
Vojvodina od Ustava do Statuta, Vojvođanski klub, Agencija “MiR”, Novi Sad, 2009. str. 103-114.

sekretara KP u federativnim republikama imenuje predstavnik iz većinskog naroda,
dok je Drugi sekretar bio imenovan od strane Centralnog komiteta. Vremenom je u
federativnim republikama stvorena nacionalna garnitura vlasti koja je imala određenu
nezavisnost od Moskve i realnu političku moć na lokalnom nivou.
Početak krize socijalizma u Centralnoj i Istočnoj Evropi, koji se može smatrati post-
staljinističkim socijalizmom sredinom 1960-tih godina, kada je režim shvatio da nije
u mogućnosti da i dalje, kao ranije, neograničeno primenjuje prisilu, a protagonisti
poststaljinizma počeli su da afirmišu takozvani organizovani konsenzus da bi režimu
obezbedili stabilnost. Reč je o prećutnom političkom kompromisu ili društvenom
ugovoru političke elite i većine stanovništva ili kakve strateške društvene grupe o
dobrovoljnom pristajanju na postojeću preraspodelu moći ovog drugog partnera, pod
uslovom da mu se obezbedi garantovano zaposlenje, mogućnost napredovanja, porast
životnog standarda i slično. Sadržaj ugovora otkriva da je reč o nekoj vrsti “ekonomske
legitimnosti” koja je dominirala sve do kraja 1970-ih godina. U to vreme su u svim zem-
ljama istočnoevropskog regiona rezerve privrednog sistema bile praktično iscrpljene,
kao i mogućnost da se one nadoknađuju pozajmljivanjem iz inostranstva. Politička
elita nije bila u stanju da ispuni svoje obaveze iz ugovora, pa su zahtevi druge strane
prvi put poprimili politički karakter, to jest, ticali su se preispitivanja ciljeva poretka i
zastupljenosti i sukobljenosti interesa u njemu. To je simbolično izraženo stvaranjem
pokreta Solidarnost.168 Početak ekonomske i političke krize u Poljskoj i SSSR počeo
je poskupljenjem namirnica i deficita namirnica, koje je produbio već postojeću krizu
legitimnosti socijalističkog režima.
Neuspeh vlasti u Moskvi da reše ekonomsku krizu otvorio je pitanje birokratske
dezintegracije zemlje ili takozvani “rat suvereniteta”, u kom je 15 saveznih republika
počelo da proglašava prioritet republičkih zakona nad saveznim. Sovjetske republike
su takođe prestale da uplaćuju ubrane lokalne prihode u centralni budžet SSSR i odbile
da učestvuju u preraspodeli manjka neophodnih prehrambenih namirnica. U nekoliko
sovjetskih republika počeli su da besne oružani sukobi na etničkoj i verskoj osnovi
(Gruzija, Azerbejdžan, Tadžikistan).169
Perestrojka je uvela režim u SSSR u, kako je Linc i Stepan definišu, fazu zrelog
posttotalitarizma170, što je smanjilo kontrolu Moskve nad državama Varšavskog pakta,
takozvanim sovjetskim satelitima, a dinamično i masovno stvaranje narodnih pokreta,
koji su tražili političke promene u Centralnoj Evropi i bivšem SSSR, počelo je odmah
nakon pada Berlinskog zida i preraslo u proleće naroda. Krajem osamdesetih godina
zemlje Varšavskog pakta raspustile su komunističke vlade i raspisale višestranačke
izbore. U početku liberalizacija, a zatim i demokratizacija u Centralnoj i Jugoistočnoj
Evropi, odigrala se u atmosferi masovnih mirnih demonstracija ili takozvanih “baršu-
nastih revolucija” tokom 1989. godine, koje su se, kao domine, raširile od Poljske, Istočne
Nemačke, Čehoslovačke, Mađarske, do Bugarske i Albanije. “Baršunaste revolucije”,
168 Teokarević, Druga Evropa: Od demokrature do demokratije, str. 75-76.

169 Varga, “Jogurt na baršunastoj revoluciji”, str. 103-114.
170 Linc, Stepan, op.cit., str. 451-516..

posebno u Čehoslovačkoj i Istočnoj Nemačkoj doveli su do sloma posttotalitarnog
režima i otvorili put demokratizaciji bivših socijalističkih republika. U Mađarskoj i Polj-
skoj demokratska tranzicija ostvarena je putem pregovora. Uz pomoć pritiska naroda
u Čehoslovačkoj je izvedena “baršunasta revolucija” kroz izmeštanje posttotalitarnog
režima; slična situacija bila je i u procesu uklanjanja nedemokratskog režima u Polj-
skoj. U Istočnoj Nemačkoj, a posebno u Rumuniji, odigralo se zamenjivanje režima i
pad socijalizma koje je imalo nasilan karakter, gde je nakon oružanih sukoba, pogub-
ljen komunistički lider Nikolaj Čaušesku zajedno sa svojom suprugom; Honeker je jedno
vreme proveo u pritvoru. Najmirnije promene režima i demokratizacija odigrali su se u
Mađarskoj, Bugarskoj i SSSR kroz transformaciju koju su vršile elite prethodnog režima
na vlasti. Pad evropskog socijalizma u literaturi još nazivaju “događanjem naroda”, “kon-
trarevolucijama” (eng. Counter-Revolutions) ili novim “prolećem naroda” (eng. Autumn
of Nations), terminom koji je pozajmljen od naziva za revolucije iz 1848. godine.171 Mnogi
mediji sva ta događanja 1989. godine u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi nazivaju jednim
terminom – “baršunaste revolucije”, po nenasilnosti “baršunaste revolucije” u Pragu, koji
ćemo i mi upotrebljavati u ovom istraživanju.
Talas “baršunastih revolucija” u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi s kraja osamdesetih
godina imao je uticaj i na raspad dve socijalističke federacije, Socijalističku Federativ-
nu Republiku Jugoslaviju i Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, što je u potpuno-
sti zaokružilo kraj postojanja evropskog socijalizma. Raspad tih federativnih država
nije prošao u miru, već u međuetničkim i međuverskim sukobima – u SSSR je došlo do
oružanih sukoba u Moldaviji, na Kavkazu i Centralnoj Aziji, dok je raspad SFRJ u poče-
tku prolazio kroz fazu “antibirokratske revolucije”, koja je bila suprotan proces onom u
Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, a zatim kroz građanski rat i konflikte koji su se odi-
grali u pet (od šest) republika.
Poljska
Prve ozbiljne pukotine u socijalističkom taboru Varšavskog pakta nastale su za vreme
ekonomske krize u Poljskoj i socijalnih nemira koji su 1980. godine na brodogradilištu
lučkog grada Gdanjska prerasle u prvi nezavisni radnički sindikat i masovni antikomuni-
stički pokret na prostoru socijalističkog bloka pod nazivom Solidarnost (polj. Niezależny
Samorządny Związek Zawodowy Solidarność172), a koji je predvodio Leh Valensa. Štrajka-
čki komitet Solidarnosti, na čijem je čelu bio Leh Valensa, zahtevao je od komunističkih
vlasti i Poljske ujedinjene radničke partije niz političkih, socijalnih i ekonomskih reformi,
od kojih je jedna od važnijih bilo pravo na osnivanje nezavisnih sindikata. Posle dugih
pregovora, 31. avgusta 1980. godine, vlada Poljske pristala je na veliki broj zahteva, među
kojima i na mogućnost udruživanja radnika u nezavisne sindikate. Pokret su podržali
istaknuti intelektualci, kao što je Tadeuš Mazovjecki, Jacek Kuronj i Adam Mihnjik, koji
su bili kritički orijentisani prema komunističkoj partiji. Za razliku od antikomunističke
revolucije u Mađarskoj 1956. godine, koja je bila stihijska, nasilna (oružana) i koja je na
171 http://en.wikipedia.org/wiki/Revolutions_of_1989 (Pristupljeno 14. jula 2010)

172 Prevod: Nezavisni samoupravni sindikat Solidarnost.

kraju bila krvavo ugušena, Solidarnost je delovao mirnim putem – putem štrajkova i
demonstracija. Skoro 10 miliona Poljaka, svaki treći građanin, bili su članovi Solidarno-
sti, a sindikat je imao za cilj da poboljša socijalni položaj radnika.173
Pod uticajem komunističke partije Poljske i Sovjetskog Saveza, po uzoru na uspo-
stavljanje vojnih hunti u Latinskoj Americi, vlasti Poljske uvele su vojnu upravu 13.
decembra 1981. godine i zabranile Solidarnost. Vojni režim uveo je ministar odbrane
Poljske Vojceh Jaruzelski uz podršku SSSR, a Leh Valensa sa najbližim saradnicima bio
je uhapšen i lišen slobode. Početkom oktobra 1982. godine uvedeni su novi zakoni o
udruživanju građana, čime je Solidarnost bila zabranjena i primorana na ilegalni način
rada. Ideje Solidarnosti širile su se i na okolne zemlje i imale su uticaj na početak ruše-
nja socijalističkog sistema u Centralnoj Evropi krajem osamdesetih godina, na Čeho-
slovačku i Mađarsku, a u Poljskoj su te promene 1989. godine nazvane “Jesen naroda”
(polj. Jesień Ludów). Iako je bio zabranjen do 1989, paralelno sa slabljenjem komunizma,
pokret Solidarnost je jačao. Nakon kompleksnog procesa pregovora između Solidarno-
sti i komunističke partije, koji se još zvao “Okrugli sto”, autoritarni režim je promenjen
kroz pregovore i njegovo izmeštanje. Raspisani su i održani prvi polu-slobodni izbori u
Poljskoj 1989. godine, a u avgustu je koalicija na čelu sa Solidarnošću uspela da formira
prvu, posle skoro pola veka u Poljskoj, nekomunističku vladu. Za premijera iste godine
u decembru izabran je Tadeuš Mazovjecki, a za predsednika Leh Valensa.174
Mađarska
Demokratizacija Mađarske počela je dolaskom na mesto premijera Karolja Grosa u
junu 1987. godine. Početkom 1988. u Mađarskoj su ukinute zabrane na putovanje u ino-
stranstvo, a u martu su počele demonstracije koje su na ulice Budimpešte izvele oko
15.000 ljudi. U maju 1988. bio je smenjen Generalni sekretar Mađarske socijalističke
radničke partije Janoš Kadar, a iste godine vlasti u Mađarskoj usvojile su paket zakona
o slobodnim okupljanjima, partijama, štampi i slobodnim izborima. U februaru
1989. godine Centralni komitet komunističke partije u Mađarskoj uvažio je “javno
nezadovoljstvo” demonstranata, što je otvorilo put transformaciji posttotalitarnog
režima, najavljeno je uvođenje višepartijskog sistema i bili su raspisani izbori. Raz-
govori o promeni režima, poput onih u Poljskoj, nazvani su “Okruglim stolom”. Ali,
za razliku od Poljske, gde se odigrao proces izmeštanja režima pod pritiskom s jedne
strane vojnog režima i s druge pretnje od civilnog ustanka, u Mađarskoj je promena
režima bila uobličena u transformaciji koju su vršili reformatori iz redova komunisti-
čkog režima.175 U martu iste godine, za vreme susreta u Moskvi premijera Grosa sa
Gorbačovim, u Budimpešti su održane najmasovnije demonstracije u kojima je uče-
stvovalo oko 75.000 ljudi. Gorbačov je tada rekao da nije protiv uvođenja višepartij-
skog sistema u Mađarskoj i da se SSSR neće mešati u unutrašnje stvari te zemlje. U
maju 1989. godine skinuta je bodljikava žica sa mađarsko-austrijske granice, što je

174 Ibid.

predstavljalo početak uklanjanja “gvozdene zavese” sa Zapadom, a nekoliko meseci
kasnije mađarske vlasti ukinule su zabranu prelaska u Austriju. U septembru iste
godine ministar spoljnih poslova Mađarske, Đula Horn garantovao je izbeglicama iz
Istočne Nemačke da neće biti repatrizovane, već da će im se dozvoliti odlazak na Zapad
zato što je uz pomoć prelaska istočnonemačkih izbeglica došlo do neke vrste efekta
grudve snega prenosa “revolucionarnog” raspoloženja u celoj Centralnoj Evropi. Kao
posledica te odluke došlo je do masovnog prelaska oko 13.000 istočnonemačkih izbe-
glica iz Mađarske, preko Austrije u Zapadnu Nemačku, što je napravilo politički šok u
Istočnoj Nemačkoj i ubrzalo pad Berlinskog zida.176
Istočna Nemačka
Masovni prelazak Istočnih Nemaca u Austriju, u septembru 1989. godine pokrenuo
je talas masovnih protesta u Istočnoj Nemačkoj. Na protestima je traženo da se stvori
“socijalizam sa ljudskim licem”, a pad socijalizma u Istočnoj Nemačkoj još nazivaju
“mirnom revolucijom”. Demonstracije su počele u Lajpcigu 4. septembra 1989. godine
nakon redovne mise u Luteranskoj crkvi svetog Nikolaja predvođene pastorom Kri-
stianom Furerom. Demonstracije su bile održane u okruženju crkve, ali su se proširile
i na susedni, tadašnji Trg Karla Marksa (nem. Augustus-Platz) u centru grada. Na
nenasilnim demonstracijama zahtevana su veća prava slobode kretanja i putovanja u
inostranstvo i izbor vlade na demokratskim izborima, protesti su nastavljeni svakog
ponedeljka uveče, tako da su ih nazvali “demostracije ponedeljkom”. Informisani
preko televizije i prijatelja iz Zapadne Nemačke, građani drugih gradova Istočne
Nemačke pridružili su se “demonstracijama ponedeljkom”. U Čehoslovačkoj, ispred
ambasade Zapadne Nemačke u Pragu, stotine Istočnih Nemaca, koji su u septembru
boravili u tom gradu, počeli su sa demonstracijama koje su trebale da prikažu realnu
sliku o uslovima njihovog teškog života. Na proslavu 40-te godišnjice Istočne Nemačke,
9. oktobra 1989. godine, u Lajpcigu u istoj crkvi svetog Nikolaja održane su masovnije
antirežimske demonstracije, u kojima je učestvovalo oko 70.000 ljudi. Demonstranti
su pevali čuvenu duhovnu pesmu “Wir sind das Volk!”177, čime su hteli da izraze želju
da državno rukovodstvo bira i predstavlja narod, a ne nedemokratski režim. Tada su
počela i prva hapšenja, ali policijska intervencija nije izvedena zbog rizika od masovnih
žrtava. Sredinom oktobra 1989. godine na demonstracijama u Lajpcigu učestvovalo je
oko 120.000 ljudi, da bi se do kraja meseca taj broj skoro utrostručio i dostigao čak
oko 320.000, skoro dve trećine građana tog grada. Dugogodišnji lider Istočne Nemačke,
Erih Honeker 18. oktobra podneo je ostavku. Međutim, slom režima ili njegovo zame-
njivanje nije bilo bez posledica za lidera Istočne Nemačke Honekera koji je bio nekoliko
godina u pritvoru.178
Jedna od glavnih pukotina evropskog socijalizma bilo je rušenje Berlinskog zida.
U januaru 1989, Honeker je još govorio da ukoliko je to potrebno, Berlinski zid će tu

177 U prevodu znači “Mi smo ljudi”.
178 http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=159850 (Pristupljeno 5. marta 2009)

stajati još hiljadu godina. Berlinski zid je izgrađen na inicijativu Istočnog Berlina 1961.
godine kako bi sprečio prelazak političkih emigranata, čime je postao simbol Hladnog
rata i “gvozdene zavese” između dva suprotstavljena bloka. Talas izbeglica iz Istočne
Nemačke u Čehoslovačku bio je tolerisan od strane nove nemačke vlade Ergona Krenca
i, na neki način, usaglašen sa vlastima u Pragu. Da bi izbegli komplikacije, nove istočno-
nemačke vlasti dozvolile su 9. novembra 1989. Istočnim Nemcima da slobodno prelaze
granicu sa Zapadnom Nemačkom, uključujući i granicu u Zapadnom Berlinu. Odluka
o dozvoli prelaska granice objavljena je preko medija na konferenciji za štampu, nakon
čega su se hiljade Istočnih Nemaca okupile ispred graničnih punktova i masa je, bez
čekanja na stupanje na snagu odluke, prešla u Zapadni Berlin. Taj dan se obeležava kao
rušenje Berlinskog zida.179
Čehoslovačka
U drugoj polovini XX veka Čehoslovačka je dala možda najznačajniji doprinos u razvoju
nenasilne političke borbe, jer se na njenoj teritoriji odigralo nekoliko važnih događaja
koji su uticali na pad posttotalitarnih i autoritarnih režima u Centralnoj Evropi, a to
je: “praško proleće” (češ. Pražské jaro), “demonstracija sveća” (slov. Sviečková demon-
štrácia) i “baršunasta revolucija” (češ. Sametová revoluce, slov. Nežná revolúcia). “Baršu-
nasta revolucija” u Čehoslovačkoj jedna je od revolucija koje su 1989. godine imale jak
uticaj i na druge države u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi da počnu sa masovnim
protestima s ciljem smene socijalističkog jednopartijskog režima. Prethodnica “baršu-
naste revolucije” 1989. bio je pokušaj reformi socijalističkog režima u Čehoslovačkoj
1968. godine, za vreme takozvanog “praškog proleća”, koje je krvavo ugušeno i nakon
čega je usledila okupacija te zemlje od strane SSSR.180
Prve velike antikomunističke demonstracije u Čehoslovačkoj, nakon “praškog
proleća”, odigrale su se tek 25. marta 1988. godine u Bratislavi, kada je grupa diside-
nata Rimokatoličke crkve, predvođena katoličkim aktivistom Františekom Mikloškom,
od vlasti tražila veće slobode veroispovesti. Mirni protesti paljenja sveća, po čemu
su nazvani “demonstracije sveća”, bili su organizovani na centralnom Hvjezdoslav-
skom trgu, u kojima je učestvovalo od 3.000 do 10.000 demonstranata. Organizatori
protesta su prethodno tražili dozvolu za održavanje javnog skupa, ali im je ona bila
odbijena. Informacije o skupu tada su građanima Čehoslovačke bile dostupne samo
preko stranih medija – radija Slobodna Evropa i Glas Amerike. Policija je blokirala ulaz
na centralni trg i vodenim topovima, a kasnije i pendrecima, rasterala mirne demon-
strante. U znak sećanja na “demonstracije sveća”, u Slovačkoj se 25. mart označava kao
Dan borbe za ljudska prava.181
“Baršunasta revolucija” odigrala se u Pragu između 16. novembra i 29. decembra
1989. godine. Najveći protesti bili su organizovani u Pragu i Bratislavi, na kojima je uče-
stvovalo preko pola miliona građana. “Baršunasta revolucija” u Čehoslovačkoj trajala je


skoro mesec dana i, s obzirom na to da smatramo da je bila neka vrsta uzora “šarenim
revolucijama”, detaljnije ćemo se pozabaviti njome.
Masovne demonstracije započeli su studenti 16. novembra 1989. godine u Bratislavi,
koji su obeležavali godišnjicu smrti češkog studenta Jana Opletala, koji je 1939. poginuo
za vreme antinacističkih demonstracija u tadašnjoj okupiranoj Češkoj. Sledećeg dana u
Pragu Socijalistička omladinska unija obeležila je Međunarodni dan studenata. Socijali-
stička omladinska unija bila je samo formalno deo Komunističke partije Čehoslovačke,
ali opoziciono orijentisana, iako se do tada o tome nije javno izjašnjavala u strahu od
prethodnog iskustva nasilnog obračuna sa opozicijom za vreme “praškog proleća” 1968.
godine i “demonstracija sveća” u Bratislavi godinu dana pre “baršunaste revolucije”.
Studenti su se okupili na grobu pisca Karela Gineka Maha, gde se skupilo čak više od
15.000 ljudi, a protest je po svojoj retorici dobio antirežimski karakter. Pri povratku sa
groblja u centru Praga, za vreme šetnje demonstranata, gde su nošeni antikomunisti-
čki transparenti i uzvikivane antirežimske poruke, demonstrante je zaustavio kordon
policije i protiv njih je primenjena sila. Komunističke vlasti nasilno su rasterale demon-
stracije i pokušale da isceniraju ubistvo jednog od učesnika demonstracija kako bi se
pustile razne glasine i zaplašio narod. Međutim, studenti u Pragu dobili su naklonost
čehoslovačkog premijera Ladislava Adameka, a Akademija primenjene umetnosti u
Pragu i umetnici u prestonici započeli su štrajk kome su se pridružili i drugi studenti
širom Čehoslovačke. Radio Slobodna Evropa izveštavao je da je za vreme demonstracija
na groblju ubijen student, što je izazvalo reakciju suprotnu onoj koju su očekivale
komunističke vlasti. Gnevni građani prevazišli su strah i počeli još masovnije da se
uključuju u proteste. U Bratislavi je nekoliko stotina intelektualaca i umetnika stvorilo
organizaciju Javnost protiv nasilja (slov. Verejnosť proti násiliu, VPN), koja je tada bila
vodeća opoziciona snaga u Slovačkoj. Istog dana u Pragu stvorena je organizacija –
Civilni forum (češ. Občanské fórum), slična opoziciona organizacija za teritoriju Češke.
Prve masovne demonstracije održane su 20. novembra u Pragu i na njima se okupilo
oko 100.000 ljudi. U Slovačkoj su studenti tražili oslobađanje političkih zatvorenika,
a posebno bivšeg premijera Slovačke Jana Čarnogurskog, što je i učinjeno nakon dva
dana. Studente je podržao kardinal katoličke crkve u Češkoj, František Tomašek, i u
javnom pismu kritikovao vlasti za destabilizaciju društvene situacije u Čehoslova-
čkoj. Demonstracije su se raširile po svim većim gradovima Čehoslovačke, i prvi put je
zahtevano da se u Ustavu Čehoslovačke poništi deo kojim se Komunističkoj partiji daje
vodeće mesto u državi. Radnici državne televizije zatražili su od svojih šefova objektiv-
no izveštavanje i zapretili štrajkom, nakon čega je bilo dozvoljeno izveštavanje sa prote-
sta. Generalni sekretar Komunističke partije Čehoslovačke Milouš Jakeš, naredio je
da se silom rasteraju demonstracije, ali se Narodna milicija nije odazvala, što je prou-
zrokovalo njegovu smenu i dalo naznake da će doći do sloma režima. Televizija je prvi
put počela da prenosi razgovore sa opozicionim liderima, što je uticalo na urednike
novina da pređu na stranu opozicije.182

Broj demonstranata u Pragu 25. novembra popeo se čak na oko 800.000, a u Brati-
slavi na 100.000, što je u prestonicama obe republike imalo relativno srazmernu
snagu. Dva dana kasnije, održan je generalni štrajk od 12 do 14 sati, u kom je uče-
stvovalo 75 odsto radnika i koji je paralizovao celu Čehoslovačku. Nakon masovnih
demonstracija i generalnog štrajka Komunistička partija i vlasti počeli su pregovore
sa opozicijom. Pritisak demonstranata naterao je komunističke vlasti da počnu
pregovore sa opozicijom što je nakon “baršunaste revolucije” otvorilo put izmešta-
nju posttotalitarnog režima. Nakon pregovora ukinuto je ustavno pravo vodeće uloge
Komunističke partije u Čehoslovačkoj, ukinute su i obavezne dozvole za odlazak u ino-
stranstvo i otvorena je granica sa Zapadnom Nemačkom. Početkom decembra pred-
sednik Čehoslovačke Vaclav Husak imenovao je novu federalnu vladu po principu
dogovora o jednakoj podeli mandata između Komunističke partije i Civilnog foruma.
To je bila prva vlada u Čehoslovačkoj od 1948. godine u kojoj komunisti nisu imali
većinu. Tajna policija Čehoslovačke počela je da pali arhive. Između Civilnog foruma,
Javnosti protiv nasilja, Komunističke partije i predstavnika studenata koji su vodili
proteste 22. decembra stvoren je dogovor da će Aleksandar Dubček biti predsednik
parlamenta, a Vaclav Havel predsednik Čehoslovačke. Njihovi mandati potvrđeni su
do kraja 1989. godine, a za jun 1990. bili su zakazani prvi slobodni izbori.183
1.2.2 Nove nacionalne države i demokratija na prostoru bivših

socijalističkih republika
Ekonomska kriza širom socijalističkog bloka, perestrojka u vodećoj socijalisti-
čkoj državi SSSR i “baršunaste revolucije” u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi tokom
1989. godine prouzrokovali su pad socijalističkog sistema, a samim tim autoritarnih
i posttotalitarnih režima. Mesec dana nakon rušenja Berlinskog zida, na samitu na
Malti 3. decembra 1989. godine lideri Sjedinjenih Američkih Država – Džordž Buš, i
Sovjetskog Saveza – Mihail Gorbačov, objavili su kraj Hladnog rata. Nakon potpisiva-
nja Protokola o gašenju Varšavskog pakta184 1. jula 1991. godine u Pragu, taj vojni blok
je prestao da postoji. Sovjetski Savez raspao se potpisivanjem Belovežskog sporazuma
9. decembra 1991. godine. Republike Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
(SFRJ), koje su krenule putem osamostaljivanja, nisu želele da čekaju usvajanje zakona
i pravila o mirnom izlasku iz federacije. Tokom 1991. godine usledile su republičke
deklaracije o nezavisnosti i potom ratni sukobi.185 Bivše socijalističke države različito
su podnele pad socijalizma i uspostavljanje višestranačke demokratije. Promena režima
u Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Albaniji, pa čak i federativnoj Čehoslovačkoj protek-
la je relativno mirno, dok se u Rumuniji i dve višenacionalne socijalističke federacije,
SFRJ i SSSR, završio veoma tragično uz ljudske žrtve i ratna razaranja.
183 Ibid.
184 Čiji članovi su bili: SSSR, Istočna Nemačka, Čehoslovačka, Poljska, Mađarska, Rumunija, Bugar-
ska i Albanija.
185 Jelena Guskova, Istorija jugoslovenske krize 1990 – 2000 prvi deo, Igam, Beograd, 2003, str. 7-9.

U Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi početkom devedesetih godina bili su održani
prvi slobodni višestranački izbori, čime je izvršena smena vlasti mirnim putem i
završen višedecenijski period dominacije jednopartijskog sistema u Istočnoj Nemačkoj,
Čehoslovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji. Većina republika
Centralne i Jugoistočne Evrope krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih bile su
integrisane u NATO i Evropsku uniju i one dalje neće biti predmet našeg istraživanja.
1.2.2.1 Slovačka
I pored toga što je socijalistička Slovačka dala značajan temelj “baršunastoj revoluciji”,
posebno preko “demonstracije sveća”, nakon sporazumnog razdvajanja sa Češkom
1992. godine, samostalna Slovačka je u očima Zapada u prvih pet godina postala država
čija je administracija vođena na autokratski način, kroz nepoštovanje demokratskih
i manjinskih prava premijera “tvrde politike” Vladimira Mečijara.186 Nakon “baršu-
naste revolucije”, kasne 1989. godine, slovački građanski pokret Javnost protiv nasilja
(VPN) postao je politička stranka koja je u to vreme tražila stručnjake za novu vladu.
Na predlog Aleksandra Dubčeka, iz redova VPN za ministra unutrašnjih poslova je
bio predložen Vladimir Mečijar koji je javnosti i liderima “baršunaste revolucije” bio
poznat kao disident još iz perioda “praškog proleća” 1968. godine. Posle višestranačkih
izbora u Čehoslovačkoj, u junu 1990, Mečijar je imenovan za premijera Slovačke.
Međutim, krajem 1990. mnogi politički saborci Vladimira Mečijara počeli su da se dis-
tanciraju od njega zbog pomalo autoritarnog načina vođenja državne politike. Mečijar
je u aprilu 1991. bio smenjen od strane parlamenta Slovačke, nakon čega se stranka
VPN podelila, a iz nje su nastale dve partije: pristalice Mečijara formirale su Pokret za
demokratsku Slovačku (HZDS), a protivnici su kasnije formirali Građansku demokrat-
sku uniju (ODU). Ali, na parlamentarnim izborima u Slovačkoj u junu 1992. godina
pobeđuje HZDS i Vladimir Mečijar je ponovo izabran na poziciju premijera. Nedugo
potom, 23. juna 1992. godine sporazumno je rasformirana federativna Čehoslovačka u
dve nezavisne države, a u skladu sa političkim procesima dezintegracije Vaclav Klaus i
Vladimir Mečijar su od 1. januara 1993. postali premijeri Češke i Slovačke. Period nakon
“baršunaste revolucije” i mirnog raspada federacije, pa skoro do kraja devedesetih u
Slovačkoj je obeležen burnom parlamentarnom politikom u kojoj je do 1998. godine
više puta premijer Vladimir Mečijar dolazio na vlast i bio smenjivan.187
1.2.2.2 SFRJ
Za razliku od nacionalnih država Centralne i Jugoistočne Evrope koje su socijalisti-
čki sistem napustile mirnim putem, raspad federacija, pre svega SFRJ i SSSR, odigrao
se u mnogim republikama u jeku međuetničkog i međuverskog nasilja i građanskom
ratu. U SFRJ su tokom 1991. i 1992. godine organizovani referendumi o nezavisnosti u
Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, čiji je pravni osnov pronađen u
dvosmislenoj formulaciji predviđenoj Ustavom SFRJ iz 1974. godine da se jugosloven-
186 http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/country_profiles/1108491.stm (Pristupljeno 14. jula 2010)


skim narodima omogućava “pravo na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otce-
pljenje”.188
Srbija i Crna Gora

Početkom eskalacije političke krize između bivših jugoslovenskih republika smatra
se VIII sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (CK SKS) održana 23. i
24. septembra 1987. godine u Beogradu. Sednicom je predsedavao tadašnji predsednik
Predsedništva CK SKS Slobodan Milošević, na kojoj su sa čelnih pozicija u partiji sme-
njeni bliski saradnici predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića koji je važio
za umerenog reformatorskog političara, da bi krajem godine i sam Stambolić bio sme-
njen. Od tada se menja politika u Beogradu prema Kosovu i Vojvodini, ali i prema
drugim republikama SFRJ.189
Talas masovnih protesta i “proleće naroda”, koje je počelo da se budi u Centralnoj
Evropi i Pribaltiku, dotakao je i SFRJ, ali je on imao sasvim suprotnu ulogu, pre svega
usmerenu na centralizaciju Srbije, ukidanjem autonomija Vojvodine i Kosova, kao i
jačanje nacionalistički orijentisanih komunista i imali su za cilj obaranje nelojalne
partijske strukture od strane pristalica Slobodana Miloševića. Demonstracije su
održane u skoro svim većim gradovima Srbije, a Milošević je planirao da političke
promene uz pomoć “antibirokratske revolucije” proširi i na druge pokrajine i republike
tadašnje SFRJ. Ti događaji nisu dovoljno obuhvaćeni u istraživanjima Hantingtona,
Linca i Stepana, a “antibirokratska revolucija” predstavljala je negativnu anticipaciju
onoga što je usledilo u Istočnoj Evropi 1989. godine. Tokom nje učvršćen je kolektivizam
(pošlo se od socijalnog, a završilo nacionalnim), izražen je napad na urbanu kulturu
u ratnom periodu i bio je relativizovan značaj tada prividno prihvaćenih zapadnoe-
vropskih vrednosti privatne svojine, višepartijskog sistema, parlamentarizma i slobode
štampe.190
Od početka septembra 1988. do kraja marta 1989. javni skupovi, mitinzi, štrajkovi,
protestne šetnje, demonstracije, pa i štrajkovi glađu dominiraju političkom scenom
Srbije i Crne Gore. Ovi događaji se često nazivaju “antibirokratskom revolucijom” jer
je fokus protesta bio nezadovoljstvo visokim funkcionerima, odnosno “birokratama”
ili “foteljašima”. Proteste u Vojvodini i Crnoj Gori inicirali su Srbi sa Kosova, a
pokrenuti su protesti mnogih drugih nezadovoljnih tadašnjim rukovodstvom. Nasu-
prot ovim nerežimskim protestima, režimske organizacije uglavnom preuzimaju
organizovanje mitinga solidarnosti u centralnoj Srbiji, uključujući propagandu, indu-
strijski proizvedene parole i ponekad organizovani prevoz i hranu za učesnike. Velike
demonstracije počinju 4. oktobra 1988. godine kada 5.000 radnika Rakovice traži
188 Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Uvodni deo, Osnovne odredbe, član 3, u:
Dragan Đukanović, Politički sistemi država nastalih na tlu nekadašnje Jugoslavije: Uporedna analiza
političkih institucija, doktorska disertacija, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2006, str. 42.
189 Tena Perišin, “Stipe Šuvar (intervju): Moj obračun s njima”, Slobodna Evropa, 27. februar 2008,
www.slobodnaevropa.org/articleprintview/1045346.html (Pristupljeno 14. jula 2010)
190 Latinka Perović, “Beg od modernizacije”, u: Nebojša Popov (ur.), Srpska strana rata: Trauma i
katarza u istorijskom pamćenju, Republika, Beograd, 1996, str. 128-129.

ostavku predsednika Saveznog izvršnog veća, provaljuje u zgradu Savezne skupštine
i tamo čeka satima da im se obrati Slobodan Milošević. U Novom Sadu dan kasnije,
5. oktobra, počinju demonstracije desetine hiljada ljudi, izazvane smenama lokalnih
funkcionera iz Bačke Palanke, jer su se usudili da javno kritikuju rukovodstvo SAP
Vojvodine. Nakon velikih dvodnevnih protesta, nazvanih “jogurt revolucijom” jer
su radnici gađali zgradu pokrajinske vlade čašama jogurta, rukovodstvo podnosi
ostavku.191 Jedan od najvećih skupova “antibirokratske revolucije” održan je u novem-
bru 1988. u Beogradu na Ušću, na kom je učestvovalo prema raznim proračunima od
500.000 do više od milion ljudi.192
U Crnoj Gori, u Titogradu, 6. oktobra 1988. takođe izbijaju protesti, motivisani
vojvođanskom “jogurt revolucijom”. Policija silom razbija demonstracije, kao i niz
protesta širom Crne Gore narednih dana, ali prekomerna upotreba sile prema uče-
snicima protesta izaziva duboke podele u rukovodstvu Crne Gore i nezadovoljstvo
velikog broja građana. Dvodnevne demonstracije desetine hiljada ljudi u januaru 1989.
godine završavaju se ostavkama visokih funkcionera Crne Gore.193
“Jogurt revolucija” i približavanje ustavnih promena u Srbiji izazivaju velike
proteste Albanaca na Kosovu u novembru 1988. godine. Protestni marš rudara iz
Starog Trga pokreće velike petodnevne demonstracije u Prištini i širom Kosova, a
ignorisanje njihovih zahteva uzrokuje štrajk glađu rudara u Starom Trgu u februaru
1989. i generalni štrajk u Pokrajini.194 Na Kosovu je 20. februara 1989. godine, počeo
opšti štrajk radnika uglavnom albanskog porekla, navodno zbog smene visokog partij-
skog funkcionera sa Kosova, Azema Vlasija. Na Kosovu je postavljeno novo pokrajin-
sko rukovodstvo, snage bezbednosti nasilno su ugušile štrajk albanskih rudara, a
Predsedništvo SFRJ 3. marta uvelo je vanredno stanje. Autonomije Vojvodine i
Kosova bile su ukinute, a u maju 1989. godine Slobodan Milošević izabran je za pred-
sednika Predsedništva SR Srbije. U julu 1990. godine Savez komunista Jugoslavije se
transformisao u Socijalističku partiju Srbije (SPS) koja je bila naslednica komuni-
stičke partije u Srbiji, a 8. decembra iste godine Slobodan Milošević izabran je za
predsednika Srbije sa preko 65 odsto glasova, koje su bojkotovali kosovski Albanci.
Istovremeno, na prvim višestranačkim parlamentarnim izborima u decembru 1990.
Socijalistička partija Srbije koju je predvodio Slobodan Milošević dobila je skoro 80
odsto poslaničkih mesta.195
191 Vladisavljević, “Protesti u nedemokratskim režimima”, str. 69-70; takođe u: Nebojša Vladisav-
ljević, Serbia's Antibureaucratic Revolution: Milošević, the Fall of Communism and Nationalist
Mobilization, Basingstoke, Palgrave, Macmillan, London, 2008.
192 Perišin, op.cit., www.slobodnaevropa.org/articleprintview/1045346.html
193 Vladisavljević, “Protesti u nedemokratskim režimima”, str. 70; takođe u: Vladisavljević, Serbia's
Antibureaucratic Revolution: Milošević, the Fall of Communism and Nationalist Mobilization, op.cit.
194 Ibid.
195 Zoran Pavić, “Dvadeset godina od Gazimestana”, u: Bojana Lekić, Zoran Pavić, Slaviša Lekić (ur.),
“Antibirokratska revolucija” 1987-1989, Statusteam-Službeni glasnik, Beograd, 2009, str. 30-34;
Perišin, op.cit., www.slobodnaevropa.org/articleprintview/1045346.html

Hrvatska
Juna 1991. godine Slovenija i Hrvatska povukle su se iz federacije. Na prvim višestra-
načkim izborima u Hrvatskoj održanim 22. aprila 1990. najviše glasova u tadašnji
trodomni hrvatski parlament, preko 60 odsto, dobila je stranka desnog centra, Hrvat-
ska demokratska zajednica (HDZ), na čelu sa Franjom Tuđmanom, koga je kasnije
Hrvatski sabor izabrao za predsednika države. Godinu dana kasnije 19. maja 1991.
godine preko 93 odsto birača na referendumu se opredelilo za nezavisnu Hrvatsku, a
u jeku etničkih sukoba koji su vođeni sa pobunjenim etničkim Srbima u dve samo-
proglašene teritorije Republike Srpske Krajine196, Sabor Republike Hrvatske 25. juna
doneo je Ustavnu odluku o suverenosti i samostalnosti Hrvatske, a iste godine 8. okto-
bra, Hrvatska raskida sve državno-pravne veze sa tadašnjom SFRJ. “Domovinski rat”,
kako u hrvatskoj nazivaju međuetničke sukobe, trajao je do avgusta 1995. godine nakon
operacija hrvatske vojske “Bljesak” i “Oluja” čime je prestala da postoji srpska separati-
stička autonomija Republika Srpska Krajina. U drugoj polovini devedesetih godina
Hrvatsku je potresla loša privredna situacija prouzrokovana problemima u sprovođe-
nju privatizacije i nedemokratičnošću u politici. Nakon donošenja novog Ustava Repu-
blike Hrvatske u decembru 1990, Franjo Tuđman izabran je za predsednika na prvim
direktnim izborima 2. avgusta 1992. godine sa skoro 57 odsto glasova i na drugim
1997. godine sa oko 61 odsto glasova, a na dužnosti predsednika bio je do smrti 1999.
godine.197
1.2.2.3 SSSR
Zvaničnim raspadom SSSR smatra se dan potpisivanja Sporazuma o stvaranju Zajednice
Nezavisnih Država (ZND), u medijima poznatiji kao Belovežski sporazum, koga su 9.
decembra 1991. godine potpisali utemeljivači198 Sovjetskog Saveza u beloruskom gradu
Viskulje (Belovežskaja pušča). U preambuli Belovežskog sporazuma konstatovano je
da “SSSR prestaje da postoji kao subjekt međunarodnog prava i geopolitička realnost”,
a Vrhovni savet SSSR je 26. decembra 1991. usvojio deklaraciju o prestanku postoja-
nja SSSR. Da bi se ublažile negativne posledice raspada SSSR, stvorena je organizacija
Zajednica Nezavisnih Država, koja nije imala naddržavne ingerencije. ZND se
vremenom priključilo 12 bivših sovjetskih republika, bez tri baltičke republike.199
196 Republika Srpska Krajina je bila samoproglašena, međunarodno nepriznata republika, koja je
postojala između 1991. i 1995. godine na teritoriji Hrvatske, kao rezultat spajanja samoproglašenih
teritorija Srpske autonomne oblasti Kninska Krajina, Srpske autonomne oblasti Istočna Slavonija,
Baranja i Zapadni Srem (izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-el (Pristupljeno 14. jula 2010)).
197 http://www.hic.hr/books/pavlicev/11.htm (Pristupljeno 14. jula 2010)
198 Rusija, Belorusija i Ukrajina koje su bile potpisnice ugovora o Saveznom Sporazumu iz 1922.
godine.
199 Boris Varga, “SSSR ili kako se srušio komunizam” (tribina), Festival o ljudskim pravima
VIVISECTfest, Totalitarni režimi – pogled iznutra i spolja, Novi Sad, 11. decembar 2008; http://
ru.wikipedia.org/wiki

Baltičke republike – Estonija, Litvanija, Letonija
Estonija – Baltička republika Estonija pokazivala je buntovničku narav i prozapadno
raspoloženje i pre perestrojke, a posebno 1980. godine nakon XXII Olimpijskih igara
održanih u SSSR. U Talinu je 22. septembra 1980. godine bio održan prvi javni skup na kome
je došlo do sukoba između vlasti i posetilaca koncerta, na kom su mladi ljudi uzvikivali
antisovjetske parole. Nedelju dana kasnije, u centru Talina bile su organizovane antiso-
vjetske demonstracije u kojima je učestvovalo oko 2.000 studenata, a milicija je zadržala oko
150 osoba, dok je protiv velikog broja demonstranata pokrenut krivični postupak. U Estoniji
je 1988. godine, kao i u Litvaniji i Letoniji, bio organizovan masovni pokret za nezavis-
nost pod nazivom Nacionalni front Estonije. Tokom 10-14. juna 1988. godine u Talinu, na
tradicionalnom festivalu na Pevčeskom polju učestvovalo je oko 100.000 ljudi, a ti događaji
su kasnije nazvani “pevajuća revolucija”, zbog masovnih pevanja tradicionalnih estonskih
pesama.200 Nekoliko meseci kasnije, u septembru 1988. godine, organizovan je još maso-
vniji skup na istom Pevčeskom polju na kom je učestvovalo oko 300.000 ljudi i na kom je po
prvi put javno traženo priznavanje nezavisnosti Estonije.201
Litvanija – Jedan od prvih građanskih pokreta za nezavisnost u SSSR bio je osnovan
u Litvaniji u junu 1988. godine pod nazivom Sajudis. Pokret je aktivnije počeo da deluje
nakon pada Berlinskog zida, u januaru 1990. godine, posle posete Gorbačova Vilnusu,
što je izazvalo masovne proteste s ciljem dobijanja podrške za nezavisnost Litvanije,
na kojima je učestvovalo oko 250.000 demonstranata. Litvanija je prva republika SSSR
koja je proglasila nezavisnost još 11. marta 1990. godine.202
Letonija – U Letoniji, kao u Litvaniji i Estoniji, u periodu između 1988. i 1990. godine
organizovane su akcije za podršku nezavisnosti, stvoren je građanski pokret Narodni
Front Letonije. Parlament, Vrhovni savet Letonije je 4. maja 1990. proglasio nezavis-
nost od SSSR. Akcije za sticanje nezavisnosti i protesti protiv SSSR bili su izuzetno
jaki u baltičkim republikama: oko dva miliona ljudi 23. avgusta 1989. godine u Estoniji,
Letoniji i Litvaniji napravilo je ljudski lanac dužine od 600 km od Talina do Vilnusa,
protestujući protiv SSSR. I pored mirnih protesta i masovnih okupljanja, Pribaltik nije
u potpunosti uspeo mirno da se odvoji od SSSR. Pokušavajući da spreče tendencije
efekta grudve snega poput onog u Centralnoj i Istočnoj Evropi i raspada SSSR, vlasti
u Moskvi su početkom 1991. poslale specijalne jedinice “Alfa” da zaposednu televizij-
ski centar u Vilnusu u Litvaniji i zaustave emitovanje informativnog programa koji
je širio independističke ideje. Građani su na to burno reagovali demonstracijama, što
je dovelo da sukoba sa vlastima u kojima je poginulo 14 ljudi. Tragedija je dobila šire
međunarodne razmere, a kao odgovor na režimsko nasilje Island je prva država koja
je priznala nezavisnost jedne sovjetske republike – Litvanije. U martu 1991. godine u
Litvaniju je uvedena sovjetska armija, ali su dalja dejstva obustavljena zbog reakcije
svetske javnosti i zbog jačanja ruskih liberala u Moskvi. Nakon sticanja nezavisnosti,
baltičke države krenule su putem demokratskih – političkih i ekonomskih – reformi
200 Кэтрин Уэскотт, “Цветы и цвета революции”, ВВС, 26. ноября 2004, http://news.bbc.co.uk/hi/
russian/news/newsid_4043000/4043945.stm (Pristupljeno 14. jula 2010)
201 Varga, “SSSR ili kako se srušio komunizam” (tribina).

uz pomoć kojih su, u odnosu na ostale socijalističke države, a posebno postsovjetske
republike, relativno brzo izvršile proces demokratizacije i demokratske konsolidacije
i bile integrisane u evroatlantske strukture: 1999. godine baltičke države postale su
članice NATO i 2004. članice Evropske unije. S obzirom da su baltičke republike uspe-
šno prošle period tranzicije one neće biti predmet ove analize.203
Istočnoevropski deo SSSR – Rusija, Ukrajina, Belorusija i Moldavija

Rusija – U Rusiji, kao najvećoj i ključnoj državi SSSR, liberalizacija i demokratizacija
pratila je proces sprovođenja perestrojke. Za razliku od SFRJ gde su političke reforme i
“antibirokratska revolucija” bile usmerene na pokušaj očuvanja centralizovane federacije,
inicirane srpskom političkom garniturom predvođenom Slobodanom Miloševićem, u
Rusiji je na čelo reformista došao Boris Jeljcin koji je bio protiv očuvanja ili reformisa-
nja SSSR, u smislu novog potpisivanja Saveznog dogovora. Politika prvog predsednika
Rusije Borisa Jeljcina nije bila ni blizu reformista u Centralnoj Evropi, koji su, poput
Leha Valense ili Vaclava Havela, u “baršunastim revolucijama” omogućili u svojim repu-
blikama demokratske reforme zapadnog modela. Međutim, Jeljcin nije bio ni “tvrdi”
ruski nacionalista, kao što su to bili autokratski lideri Slobodan Milošević u Srbiji, Franjo
Tuđman u Hrvatskoj, Zviad Gamsahurdija u Gruziji i Abulfaz Elčibej u Azerbejdžanu.
Za razliku od liberalizatora Gorbačova koji nije u potpunosti bio rešen da menja režim
u SSSR, Jeljcin je odlučnije propagirao ideje demokratizacije SSSR, a posebno Rusije.204
Kontroverzna politička karijera Borisa Jeljcina počela je u martu 1989. godine kada je
bio izabran za narodnog poslanika SSSR, ali samo zahvaljujući tome što je A. I. Kazanjik,
kasnije izabran za glavnog tužioca Ruske Federacije, skinuo svoju kandidaturu u korist
Jeljcina. Prvih godina političke karijere Borisa Jeljcina su u medijima pratili skandali.
U maju 1990. godine Jeljcin je izabran za poslanika Ruske Socijalističke Republike, a
29. maja iste godine sa tri glasa prednosti izabran je za predsednika Vrhovnog saveta
Rusije. Tokom poslednjih godina postojanja SSSR, Boris Jeljcin je bio veliki kritičar
rukovodstva SSSR, Komunističke partije i njenog rukovodioca Mihaila Gorbačova. Na
prvim slobodnim izborima za predsednika Rusije u istoriji, 12. juna 1991. godine, Boris
Jeljcin je dobio nešto više od 57 odsto glasova, što je bila ubedljiva pobeda koja mu je
dala političku moć. Posle predsedničke pobede Jeljcin je počeo borbu protiv sovjetske
nomenklature, a sa ciljem osamostaljivanja Rusije od SSSR. Sa Gorbačovim i ostalim
sovjetskim republikama vođeni su pregovori o potpisivanju Saveznog sporazuma, koji
je trebalo da transformiše SSSR u labaviju federaciju.205
Nešto više od pola godine pre raspada Sovjetskog Saveza, u toj federaciji bio je
raspisan referendum o budućnosti SSSR. Rezultati su potvrđivali želju ubedljive većine
za očuvanjem SSSR sa čak 76,4 odsto ispitanika, a protiv je glasalo samo 21,7 odsto. “Za”
očuvanje SSSR najmanje je glasalo u Ukrajini 70,2 odsto i Rusiji 71,3 odsto, dok je za
očuvanje saveza sa najviše 97,9 odsto glasova bilo u Turkmenistanu.206

206 Фурман, op.cit., str. 241.

Međutim, grupa visokih saveznih funkcionera SSSR, poznatija kao Državni komitet
vanrednog stanja (rus. Государственный комитет по чрезвычайному положению
в СССР207), 18. avgusta 1991. godine organizovala je neuspešni pokušaj vojnog puča
s ciljem očuvanja SSSR i jačanja centralizovane vlasti, koji je u istoriji poznatiji kao
“avgustovski puč”, i koji je trajao svega tri dana i strmoglavo ubrzao raspad SSSR. Pred-
sednik Boris Jeljcin je predvodio suprotstavljanje “avgustovskom puču”: potpisao
je ukaz o nelegitimnosti GKČP, organizovao masovne demonstracije u Moskvi i već
prvog dana iz oklopnog vozila, obratio se narodu. Nakon neuspelog puča, Jeljcin je
potpisao ukaz o raspuštanju Komunističke partije, što je na neki način označavalo i
formalni kraj posttotalitarne ere SSSR, a pregovori o novom Saveznom sporazumu
između republika Sovejtskog Saveza bili su obesmišljeni. U oktobru 1991. Jeljcin je naj-
avio radikalne ekonomske reforme i jedno vreme je obavljao funkciju premijera, čime
je na samom početku demokratizacije došlo do ozbiljnih uzurpacija vlasti od strane
ruskog predsednika. Zbog sukoba u vezi sa nepreciznom podelom ovlašćenja između
izvršne i zakonodavne vlasti koje je propisivao stari Ustav, Boris Jeljcin ponovo se
našao ispred ruskog parlamenta na oklopnom vozilu 3. oktobra 1993. godine, ali tada sa
ciljem da ga raspusti jer je inicirao njegovu smenu. U Rusiji je tada objavljeno vanredno
stanje, a vojska je zauzela Vrhovni savet i važnije državne institucije, pogotovo one koje
su se protivile Jeljcinu, kao i uticajnu televiziju Останкино. U puču je poginulo više
od 150 ljudi, među kojima je bilo političara i novinara. Nasilno rasterivanje parlamenta,
nekontrolisana privatizacija i početak rata u Čečeniji 1994. godine smatra se preo-
kretom procesa tranzicije ka autoritarizmu, “zarobljavanjem” procesa demokratizacije
između posttotalitarnog centralizma i razvoja demokratskih institucija, odnosno
stvaranje hibridnog režima u Rusiji, koji je imao velikog uticaja na slične procese u
ostalim postsovjetskim republikama.208
Ukrajina – U Kijevu je od 12. do 17. oktobra 1990. godine bila organizovana student-
ska akcija protesta u kojoj je nekoliko desetina studenata, kasnije podržana hiljadama
demonstranata, na centralnom trgu u Kijevu podiglo šatore i objavilo štrajk glađu.
Akcija, koja je kasnije nazvana “revolucija na granitu” (ukr. революція на граніті)209,
je bila usmerena protiv SSSR i imala je političkih rezultata, jer je ukrajinski premijer
Vitalij Masol dao ostavku. Pored ostavke premijera, studenti su zahtevali više od
liberalizacije sovjetskog sistema: raspisivanje slobodnih višepartijskih izbora, nacio-
nalizaciju svojine koju je kontrolisala komunistička partija, ograničenje služenja vojnog
roka u Ukrajini i nepotpisivanje novog Saveznog sporazuma između republika SSSR.210
Na podizanje svesti o potrebi proglašenja nezavisnosti Ukrajine uticala je i černobiljska
katastrofa (1986), jedna od najvećih industrijskih i ekoloških katastrofa u novijoj ljud-
skoj istoriji, koja je značajno uticala na ubrzano raspadanje celog SSSR.
207 U daljem tekstu skraćenica GKČP.

209 http://www.bbc.co.uk/ukrainian/news/2010/10/101002_doniy_student_anniv_ie_is.shtml (Pri-
stupljeno 15. oktobra 2010)
210 http://www.bbc.co.uk/russian/specials/1018_ukraine_history/index.shtml (Pristupljeno 14. jula
2010)

Ukrajina je objavila nezavisnost odmah nakon neuspelog pokušaja “avgustov-
skog puča” 24. avgusta 1991. godine, a parlament Vrhovni savet (ukr. Верховна Рада)
Ukrajine usvojio je deklaraciju o državnom suverenitetu. Na mesto prvog predsednika
izabran je Leonid Kravčuk, bivši predsednik parlamenta i partijski aparatčik, osvojivši
na direktnim predsedničkim izborima 1. decembra 1991. skoro 62 odsto glasova
birača. Kravčuk je još za vreme politike “glasnosti” i perestrojke kao aktivni komuni-
sta zauzimao umerene političke stavove, a za vreme “avgustovskog puča” imao je suz-
držanu i nelojalnu poziciju prema očuvanju SSSR. Međutim, neuspešne ekonomske
reforme dovele su do političke krize u Ukrajini i suprotstavljanju interesa, slično kao
u Ruskoj Federaciji, predsednika i parlamenta. Ishod su bili prevremeni predsedni-
čki izbori 1994. godine na kojima je Leonida Kravčuka, koji je osvojio 45 odsto glasova,
pobedio njegov protivkandidat Leonid Kučma osvojivši 52 odsto glasova. Prevremeni
predsednički izbori u Ukrajini smatraju se prvom demokratskom mirnom smenom
vlasti na prostoru bivšeg SSSR. Leonid Kučma bio je na vlasti u Ukrajini sledećih 10
godina, do “narandžaste revolucije” 2004. godine.211
Belorusija – Belorusija je, poput ostalih sovjetskih republika, proglasila nezavis-
nost odmah nakon neuspelog “avgustovskog puča” 25. avgusta 1991. godine. Međutim,
sudeći po saveznom referendumu o očuvanju SSSR od 17. marta 1991, Belorusija je
pokazala posebnu privrženost saveznoj državi dajući joj veliku podršku – od oko 83
odsto koliko je izašlo na glasanje, skoro isto toliko 83 odsto građana Belorusije glasalo
je “’za’ očuvanje SSSR”. Prvi predsednički izbori u nezavisnoj Belorusiji bili su održani
10. jula 1994. godine, na kojima je sa velikom većinom glasova (45 odsto u prvom i 80
odsto u drugom krugu) pobedio Aleksandar Lukašenko.212
Lukašenko je 14. maja 1995. godine organizovao prvi referendum u Belorusiji na
kom su građani odlučivali o statusu ruskog jezika kao državnom, o nacionalnim
simbolima i integraciji sa Ruskom Federacijom. Na sva tri pitanja građani su glasali
pozitivno sa više od 70 odsto glasova. Referendumi će za Lukašenka, kao za Pinočea
u Čileu na početku “trećeg talasa”, postati način proveravanja legitimiteta vlastite
politike, ali i politička lukavost da se prošire predsednička ovlašćenja i broj predsedni-
čkih mandata. Međutim, godine 1996. Lukašenko je inicirao još jedan referendum o
izmeni ustava s ciljem proširivanja predsedničkih ovlašćenja koje je parlament – Vrho-
vni savet Belorusije – ocenio kao uzurpaciju vlasti. Kao i u Rusiji, i u Belorusiji je pred-
sednik ušao u konflikt sa parlamentom zbog ustava koji nije precizno razgraničavao
grane izvršne i zakonodavne vlasti. Opozicioni predstavnici počeli su sa prikuplja-
njem potpisa za smenu Lukašenka. Iz Moskve su doputovali poslanici ruske Dume
kako bi posredovali u političkoj krizi, a potpisan je i sporazum sa opozicijom da se
impičment neće organizovati do završetka još jednog referenduma koji je inicirao
Lukašenko. Radilo se o referendumu o novom parlamentu koji je održan 24. novem-
bra 1996. godine. Lukašenko je izbegao pokušaj impičmenta jer je na osnovu rezultata
211 Ibid.
212 Тарас Батенко, Королі СНД: Портрети дванадцяти президентів, Кальварія, Львів, 2000,
стр. 97-104; Boris Varga, Putin i baršunasta gerila, Vreme, Beograd, 2007, str. 112-116.

referenduma formirao novi dvodomni parlament – Nacionalno sobranije. Prvi sastav
njegovog donjeg doma bio je u potpunosti kontrolisan od strane Lukašenka. Među-
narodna zajednica nikad nije priznala političke reforme Aleksandra Lukašenka i
legitimitet prvog sastava Nacionalnog sobranija.213
Moldavija – Moldavija je proglasila samostalnost 27. avgusta 1991. godine i to je
jedina postsovjetska republika koja je 2001. godine uvela parlamentarni ustavno-politi-
čki oblik. Prvi predsednik Moldavije bio je bivši Prvi sekretar KP Mirča Snegur koji
je pobedio na bezalternativnim predsedničkim izborima 3. septembra 1990. godine.
Snegur je pobedio i na prvim slobodnim predsedničkim izborima 8. decembra 1991.
godine i nije podržao inicijativu tada uticajne nacionalističke partije Narodnog fronta
Moldavije za ujedinjavanje Moldavije sa Rumunijom. Da bi izbegao konfrontaciju sa
Narodnim frontom, Snegur je 1992. nastupio kao veliki protivnik separatizma u Trans-
dnjestarskoj Republici (Pridnjestrovlju), što je dovelo do pridnjestrovskog ratnog
sukoba i stvaranja jednog od četiri zamrznuta konflikta na prostoru bivšeg SSSR. Prvi
parlamentarni izbori u Moldaviji bili su održani 1994. godine. Na drugim predsedni-
čkim izborima 1996. godine u drugom krugu Snegur je izgubio izbore od predsta-
vnika levice i centralista koji su dali podršku predsedniku prvog saziva moldavskog
parlamenta Petru Lučinskom. Iako je za sovjetskih vremena bio sekretar KP, Lučinski
je zauzeo proevropski stav, a spoljna politika Moldavije počela je da se kreće prema izla-
sku iz ZND i iz sfere ruskog uticaja.214 Međutim, teška ekonomska situacija u državi i
emigracija radnika u inostranstvo uticala je na promenu raspoloženja birača, pa su na
parlamentarnim izborima 1998. godine oko 30 odsto glasova dobili komunisti. Sledeće
dve godine obeležile su žestoku borbu Lučinskog i komunista, koja se završila pre-
vremenim parlamentarnim izborima u februaru 2001. godine i pobedom komunista
pod vođstvom Vladimira Voronjina.215
Kavkaz – Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan

Gruzija – Gruzija je bila među prve dve sovjetske republike koja je, pored Litvanije,
objavila nezavisnost pre “avgustovskog puča” i događaja koji su doveli do raspada
SSSR. Na parlamentarnim izborima za Vrhovni savet Gruzije u oktobru 1990. godine
pobedio je Zviad Gamsahurdija, koji je bio lider antikomunističkog bloka “Okrugli
sto – slobodna Gruzija”, a za predsednika je izabran na slobodnim izborima u maju
1991. godine.216 Izražena nacionalistička pozicija Gamsahurdije uticala je na to da on
na funkciji predsednika Gruzije bude svega godinu dana. Posle Pribaltika, Gruzija je
zauzela najkritičniji stav prema Moskvi i postsovjetskim integracijama, a Gamsahurdija
nije pristao da potpiše sporazum o ulasku Gruzije u ZND, zbog južnoosetijske krize
i indirektnog učešća Rusije u njoj. Abhazija i Južna Osetija su teritorije na prostoru
Gruzije koje su početkom devedesetih godina proglasile nezavisnost i koje se, zajedno sa
213 Батенко, op.cit., str. 97-104.

214 Moldavija ulazi u GUUAM – akronim za prozapadnu asocijaciju država Gruzije, Ukrajine,
Uzbekistana, Azerbejdžana i Moldavije.

pomenutom Transdnjestarskom Republikom i Nagorno Karabahom, smatraju postso-
vjetskim “zamrznutim konfliktima”. Krajem 1990. godine gruzijska vojna organizacija
Mhedrioni, optužila je Vrhovni savet Gruzije i Zviada Gamsahurdiju da su, poput
bivše Komunističke partije, uzurpirali svu vlast i ograničili tek nedavno stečena prava
i slobode. Opozicija je za rušenje režima Gamsahurdije imala političku i vojnu podr-
šku Rusije. Između decembra 1991. i januara 1992. izveden je vojni udar u kome je sme-
njen Gamsahurdija, koji je nakon skrivanja po gruzijskim planinama našao utočište
u Čečeniji. Gamsahurdija je 1994. godine, nakon povratka iz izgnanstva, pod neraz-
jašnjenim okolnostima ranjen i podlegao ranama zadobijenim od vatrenog oružja.217
Nakon vojnog udara 1992. godine, za predsednika parlamenta Gruzije izabran je bivši
ministar spoljnih poslova SSSR i unutrašnjih poslova Gruzije, Eduard Ševarnadze, poz-
nat po liberalnoj orijentaciji za vreme perestrojke i bliskosti sa Mihailom Gorbačovim,
ali proruski orijentisan. Ševarnadze je bio na vlasti u Gruziji do kraja 2003. godine kada
je smenjen u “revoluciji ruža”.218
Jermenija – Prvi međuetnički sukobi na prostoru Sovjetskog Saveza krajem
osamdesetih počeli su između Jermena i Azera i takođe su imali uticaj na celokupni
proces raspada SSSR. Kroz svoju savremenu istoriju Jermenija je prolazila kroz nekoliko
kolektivnih stradanja: masovni pogrom Jermena u Prvom svetskom ratu od strane tur-
skih nacionalista i Spitakški zemljotres 1988. godine u kom je poginulo na hiljade ljudi.
Uz to krajem osamdesetih Jermenija je stradala od velikog zagađenja životne sredine,
što je, poput ekoloških problema u Bugarskoj i Ukrajini (Černobilj), pokrenulo prve
masovne proteste u periodu perestrojke, koji su vremenom prerasli u pokret za osamo-
staljenje Jermenije od SSSR. Jermenija je nezavisnost proglasila odmah nakon propalog
“avgustovskog puča” 23. avgusta 1991. godine i nekoliko meseci kasnije 16. oktobra, iza-
brala za prvog predsednika Levona Ter-Petrosjana. Takođe, kao najjužnija kavkaska
hrišćanska republika, Jermenija je bila nacionalno osetljiva kada je u pitanju jermenska
autonomna oblast Nagorno Karabah u susednom Azerbejdžanu. Zbog etničkih sukoba
koji su nastali između Jermena i Azera u Nagorno Karabahu, skupština Karabaha je
20. februara 1988. godine izglasala pripajanje te azerbejdžanske sovjetske autonomije
Jermeniji, što je pokrenulo višegodišnje oružane sukobe, u kojima je poginulo na
hiljade ljudi, a svoje domove je napustilo više stotina hiljada izbeglica, uglavnom sa
azerbejdžanske strane. Uz pomoć sovjetske armije, etnički Jermeni uspeli su da uspo-
stave kontrolu nad Nagorno Karabahom čiju nezavisnost nije priznala međunarodna
zajednica. Nepriznavanje na međunarodnom nivou navodnog jermenskog genocida
iz Prvog svetskog rata i pitanje statusa Nagorno Karabaha uticalo je 1998. godine na
organizovanje masovnih protesta u kojima je smenjen prvi predsednik Ter-Petrosjan.
Uz pomoć jermenske nacionalističke organizacije Dašnackutjun, koja je imala uporište
u dijaspori, 1998. godine za predsednika je izabran Robert Kočarjan, političar, inače,
poreklom iz Nagorno Karabaha.219
217 Neki izvori tvrde da je ubijen, dok drugi tvrde da je izvršio samoubistvo.

Azerbejdžan – Azerbejdžan je od svih bivših sovjetskih republika najviše osetio
poteškoće postsovjetskog tipa tranzicije: zapadni talas demokratizacije i teškoće
osamostaljivanja, nacional-islamističke pokrete, vojni udar, međuetničke sukobe
i problem zamrznutih konflikata, kao i prednosti geopolitičkog položaja vezanog za
dobijanje i tranzit energenata. Krajem osamdesetih godina, u avgustu 1988. godine, u
glavnom gradu Bakuu grupa intelektualaca formirala je Narodni front Azerbejdžana
(NFA) s ciljem podrške politike perestrojke. NFA je, uz partiju Itifak u Tatarstanu, bio
jedini politički pokret, a kasnije i parlamentarna stranka, na prostoru republika bivšeg
SSSR sa muslimanskom većinom. Međutim, za razliku od pribaltičkog Narodnog
fronta koji je imao za cilj osamostaljivanje i demokratizaciju tih država, demokratske
i reformske težnje azerbejdžanskog NFA ubrzo su prešle u drugi plan, posebno posle
III konferencije NFA održane 6-8 januara 1990. godine, kada se zbog različitih pogleda
na međuetničke sukobe u Nagorno Karabahu, NFA podelio na tvrdu i liberalnu opciju.
Liberalna opcija imala je istaknute intelektualce koji su, zbog radikalizacije društva,
imali slabiji uticaj na politiku Azerbejdžana. Radikalizacija azerbejdžanskog društva
prouzrokovala je pritisak na etničke Jermene u Nagorno Karabahu tokom januara 1990.
godine, a lokalni sukobi prerasli su u antisovjetsko suprostavljanje koordinirano od
strane NFA. Sovjetska armija je uz primenu sile ugušila pobunu u Bakuu, ali to nije
zaustavilo krvoproliće u Nagorno Karabahu, koje je uzelo maha u proleće 1991. godine.
NFA je iste godine na parlamentarnim izborima dobio svoje poslanike u Vrhovnom
savetu Azerbejdžana i pokrenuo inicijativu za stvaranje nacionalnog parlamenta Mili
Medžlisa. Posle “avgustovskog puča”, 30. avgusta 1991. godine Azerbejdžan je proglasio
nezavisnost, a za prvog predsednika u parlamentu izabran je tadašnji Prvi sekretar
KP, Ajaz Mutalibov. Mutalibovu je 8. septembra 1991. godine potvrđena funkcija i na
prvim predsedničkim izborima, a za njega je glasalo 90 odsto birača. Kriza u Nagorno
Karabahu negativno je uticala na demokratsku tranziciju Azerbejdžana, upravo kao
što je to bio slučaj sa SFRJ, Moldavijom i Gruzijom, gde su trajali oružani sukobi zbog
secesivnih težnji. Samo pola godine kasnije, 6. marta 1992. godine pod pritiskom NFA,
Mutalibov daje ostavku zbog ratnih gubitaka u Nagorno Karabahu. Međutim, kroz
dva meseca Mutalibov, navodno uz podršku Rusije, traži od parlamenta da mu obnovi
funkciju, u čemu uspeva, ali naoružani pripadnici NFA su blokirali Baku i proterali ga
u Moskvu.220
Umesto sovjetskog aparatčika Mutalibova, kao kod jednog broja sovjetskih repu-
blika, na mesto predsednika Azerbejdžana izabran je nacionalni disident iz redova
NFA Abulfaz Elčibej, koji je pobedio na predsedničkim izborima 7. juna 1992. godine
osvojivši 62 odsto glasova. Agonija traženja lidera nezavisnog Azerbejdžana se na
tome nije zaustavila – ni Elčibej nije mogao da reši problem Nagorno Karabaha, te je
njegova popularnost za svega godinu dana drastično pala. Do novih promena u naj-
višem rukovodstvu te zemlje došlo je putem vojnog puča u junu 1993. godine koji je
preusmerio politički tok savremenog Azerbejdžana. Na vlast je tada došao bivši visoki
funkcioner azerbejdžanskog KGB (rus. Комитет государственной безопасности),

Gejdar Alijev, koji je mesec dana kasnije izabran na mesto predsednika Vrhovnog saveta
i vršioca dužnosti predsednika Azerbejdžana. Alijev je na izborima 3. oktobra 1993.
godine izabran na mesto predsednika, uz mnogobrojna kršenja izbornog procesa.221
Centralna Azija – Kazahstan, Kirgizija, Uzbekistan, Tadžikistan i Turkmenistan

Kazahstan – Kazahstan je država-lider među centralnoazijskim sovjetskim repu-
blikama. Paradoksalno je da su u Kazahstanu za vreme SSSR počele prve političke
studentske antisovjetske i nacionalističke demonstracije 1986. godine, ali je Kazah-
stan među poslednjima napustio Sovjetski Savez. Jedna od prvih pukotina u cen-
tralizovanom sistemu SSSR nastala je upravo u prestonici Alma-Ati 16-18. decem-
bra 1986. godine, a ti događaji su popularno nazvani “Želtoksan” (što na kazačkom
znači decembar ili “decembarski događaji”), kada je na partijskom plenumu bio sme-
njen Prvi sekretar KP Dinmuhamed Kunaev, poreklom Kazah, a na njegovo mesto
bio je postavljen Genadij Kolbin, poreklom Rus. Studenti, kojima se pridružila radna
omladina na centralnom trgu tražili su da na mesto prvog čoveka partije, a samim
tim i republike, bude postavljen kadar iz njihovog naroda. Smenjeni Dinmuhamed
Kunaev bio je na čelu Prvog sekretara Komunističke partije Kazahstana 22 godine, a
inicijativu za njegovu smenu za vreme perestrojke pokrenuo je sam Gorbačov. Žrtve
događaja “Želtoksana” bili su uglavnom mladi ljudi, Kazasi po nacionalnosti, od kojih
je više od 1.000 povređeno, više od 2.000 uhapšeno, više od polovine uhapšenih bili su
studenti, a više stotina studenata je isključeno iz visokoškolskih ustanova, poginulo je
troje ljudi iz redova organa vlasti. Demonstracije su se tokom 1986. godine proširile i na
druge gradove, u kojima su učestvovali studenti, kao u Karagndi, Čimkentu, Kzl-Ordu,
Ust-Kamengorodske i Aktubinsku. U junu 1989. godine na mesto Prvog sekretara
KP Kazahstana postavljen je Kazah – Nursultan Nazarbajev, koji je u aprilu 1990.
godine bio izabran za predsednika. Kazahstan je među poslednjim republikama pro-
glasio nezavisnost od SSSR 16. decembra 1991. godine na petu godišnjicu “Želtoksana”.
Nazarbajev je nešto ranije od proglašavanja nezavisnosti 1. decembra 1991. godine iza-
bran za predsednika na prvim slobodnim izborima u Kazahstanu dobivši podršku
98,7 odsto birača. Nazarbajev je, kao i većina centralnoazijskih lidera, od samog poče-
tka tranzicije stvarao “centralizovanu demokratiju” što je otežavalo demokratizaciju
zemlje, ali i na neki način onemogućilo pokušaj “šarene revolucije” sredinom dvehi-
ljaditih.222
Kirgizija – Kirgistan223 je proglasio nezavisnost 31. avgusta 1991. godine. Za prvog
predsednika Kirgiske Republike bio je izabran Askar Akajev, naučnik, koji je jedan
od retkih prvih postsovjetskih lidera koji na tu poziciju nije došao sa mesta Prvog
sekretara KP ili iz krugova bliskih komunističkoj partiji. Akajev je bio izabran za pred-
sednika Kirgizije još za vreme SSSR, a na prvim slobodnim predsedničkim izborima
12. oktobra 1991. godine Akajev je osvojio više od 95 odsto glasova birača. Za razliku od
221 Батенко, op.cit., str. 37-49; Varga, “SSSR ili kako se srušio komunizam” (tribina).
223 Kirgizija se od 1991. godine zvanično naziva “Kirgiska Republika” (kirg. Кыргыз Республикасы),
ali je na prostoru ZND nazivaju kratkom formom “Kirgizijom” ili ranije “Kirgistanom”.

ostalih centralnoazijskih postsovjetskih republika Kirgiziju nisu potresale jače pobune
islamističkih ekstremista, iako je u nekoliko navrata od 1999. do 2000. godine iz
susednog Uzbekistana i Tadžikistana bilo pokušaja tranzita naoružanih pobunjenika
i organizovanja nereda, među kojima su bili i pobunjenici Islamskog pokreta Uzbeki-
stana. Lokalni oružani sukobi sa kirgiskim vlastima su poznati kao Batkenski događaji.
Političku nestabilnost u Kirgiziji najviše su izazivale političko-društvene podele unutar
države na sever i jug.224
Uzbekistan – Uzbekistan je 1989. godine potresalo međuetničko i međuversko
nasilje između Uzbeka i Turaka-Meshetinaca u Ferganskoj dolini. U sukobima je
poginulo preko 100 Turaka-Meshetinaca, a zemlju ih je napustilo nekoliko desetina
hiljada i od tada se Ferganska dolina smatra metom islamskih ekstremističkih grupa.
Vrhovni savet Uzbekistana je 24. marta 1990. godine izabrao za predsednika Islama
Karimova koji je prethodno bio na funkciji Prvog sekretara KP Uzbekistana. Kult
nesmenjivog predsednika razvijen je u Uzbekistanskoj Sovjetskoj Republici još od 1959.
do 1983. godine kada je na vrhu države bio Šaraf Rašidov, koga je Moskva posebno
podržavala s ciljem borbe protiv uzbekistanskog nacionalizma koji je bio prisutan u
toj republici još krajem šezdesetih godina. Uzbekistan je proglasio nezavisnost, kao i
Kirgizija, 31. avgusta 1991. godine. Karimov je bio izabran za predsednika Uzbekistana
na prvim izborima u decembru 1991. godine, za koje međunarodni posmatrači tvrde da
su bili “namešteni”. Karimov je za vreme svoje dugoročne vladavine sebe predstavljao
kao borca protiv islamskog ekstremizma, i vešto je balansirao između Rusije i SAD.225
Tadžikistan – Do raspada SSSR na mesto predsednika Tadžikistana bio je izabran
Prvi sekretar KP Rahmon Nabiev, koji je zastupao neklerikalne stavove. Međutim,
posle pada režima Nadžibulaha u susednom Avganistanu, islamske političke snage u
Tadžikistanu izvršile su pritisak na predsednika Nabieva koji im je u maju 1992. godine
dopustio da učestvuju u vladi. Mesec dana kasnije, u junu 1992. godine, tadžikistan-
ski protivnici islamista pod vođstvom Sangaka Safarova podigli su pobunu u gradu
Kulaba, koja je prerasla u međuetnički i međuklanski konflikt i građanski rat koji je
trajao punih pet godina do 1997. godine, a odvijao se između pripadnika Narodnog
fronta, koji su bili za svetovnu državu, i Ujedinjene tadžikistanske opozicije, koja je
bila sastavljena od koalicije islamista i takozvanih demokrata. Rusija i Uzbekistan su,
sa ciljem očuvanja vlastite bezbednosti od islamskog ekstremizma, vojno pomagali
svetovnim snagama Narodnog fronta u Tadžikistanu. U decembru 1992. godine vojska
Narodnog fronta pod vođstvom Emomali Rahmonova skoro bez krvi zauzela je pre-
stonicu Dušanbe. Islamisti su bili potisnuti na istok zemlje i u susedni Avganistan, a na
čelo države došao je Emomali Rahmonov.226
Turkmenistan – Turkmenistan je bivša sovjetska republika koja je odmah na poče-
tku tranzicije skliznula ka autoritarizmu, a režim koji vlada u Ašgabadu mnogi nazivaju
sultanatom ili ličnom diktaturom sa elementima demokratskog režima, koji je od 1990.
224 Батенко, op.cit., str. 27-36; Varga, Putin i baršunasta gerila, str. 26-30.
225 Varga, Putin i baršunasta gerila, str. 37-44.
226 Батенко, op.cit., str. 181-187; Varga, “SSSR ili kako se srušio komunizam” (tribina).

do 2006. godine uspostavio samozvani “otac svih Turkmena” ili Turkmenbaša – samo-
stalno doživotno proglašeni vladar Saparmurat Nijazov. Turkmenistan, kao i mnoge
države Centralne Azije, skoro da nisu osetile talas demokratskih promena koje su se
odigrale u evropskom delu SSSR. “Otac nacije” je za deceniju i po vladavine represovao
više od stotinu svojih bliskih saradnika – veliki broj ministara i političara boravio je
na pozicijama kratko vreme. Teritorija Turkmenistana leži na ogromnim rezervama
evroazijskih izvora prirodnog gasa, u regionu na drugom mestu posle Rusije, koji toj cen-
tralnoazijskoj državi omogućavaju vođenje izolovane politike, a monopol nad turkmeni-
stanskim izvorima gasa ima ruski Gasprom. Saparmurat Nijazov je iznenadno preminuo
od infarkta u decembru 2006. godine.227
1.3 NOVI POLITIČKI MODEL

Pad evropskog socijalizma prouzrokovao je velike društveno-političke promene
na prostranstvu postsocijalističkog tabora, pre svega stvaranjem novih suverenih
država i specifičnošću njihovog političko-ekonomskog razvoja. Liberalizacija SSSR se
završila neuspelim “avgustovskim pučem” 1991. godine kojim je otpočeo proces demo-
kratizacije pre svega u Rusiji, a zatim i u ostalim sovjetskim republikama. Bivše socijali-
stičke države nisu imale alternativu u izboru režima koji će prihvatiti, te su, ugledavši
se na Zapad, za svoje nove sisteme prihvatile demokratsko-pravna društva sa tržišnom
ekonomijom.228 Međutim, višedecenijska prisutnost autoritarnog i posttotalitarnog
režima ostavila je duboke korene u mentalitetu naroda bivših socijalističkih republika,
posebno na prostoru bivšeg SSSR. Nasleđe posttotalitarnog socijalizma, nepostojanje
tradicije izborne i liberalne demokratije, kao i poteškoće u tranziciji u novim nezavi-
snim državama u većini postsocijalističkih država (posebno na prostoru bivšeg SSSR)
stvorile su novi politički model koji je na neki način prihvatio načela demokratskog
režima, ali zbog određenih političko-ekonomskih poteškoća nije uspeo da završi tri
Hantingtonove faze procesa demokratizacije, o kojima je bilo reči u teoretskom okviru
(1.1.2), tj. da nakon smene autoritarnih i posttotalitarnih režima, uspostavi demokrat-
ski režim i njegove institucije i da konsoliduje demokratiju. Američki filozof i politički
ekonomista Frensis Fukujama pišući afirmativno o demokratiji kao o procesu stvara-
nja evolucionog obrasca univerzalne istorije čovečanstva u pravcu liberalne demo-
kratije, koji je, za razliku od propalih monarhija i aristokratija do verskih teokratija i
fašističkih i komunističkih diktatura kroz istoriju ostao netaknut, u svojoj knjizi Kraj
istorije izdatoj 1992. godine primećuje kako će i nedemokrate morati da govore jezikom
demokratija da bi opravdali svoje odstupanje od jedinog univerzalnog standarda.229
Upravo se ova Fukujamina pretpostavka o “demokratskom govoru nedemokrata”
uobličila u mnogim novim režimima na prostoru bivšeg socijalističkog bloka Evroazije.

229 Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji čovek, CID-Romanov, Podgorica-Banja Luka, 2002, str. 71-75.

Od novonastalih 28 postsocijalističkih država, u više od polovine, u njih 15, u prvoj
ili drugoj polovini devedesetih nije postojao demokratski način upravljanja državom
(Slovačka, Hrvatska, Srbija, i 12 bivših sovjetskih republika bez baltičkih republika).
Željena tranzicija prema demokratiji nije krenula u primarno određenom pravcu,
demokratija se nije konsolidovala, te su uglavnom predsednici novih republika krenuli
da primenjuju stare autoritarne metode u vođenju države što je stavilo pod znak pita-
nja budućnost njihove tranzicije prema konsolidovanim demokratijama. Države koje je
organizacija Freedom House u svojim istraživanjima ocenila kao “delimično slobodne”,
to jest one koje su uspostavile svojevrsni “režim sa dva lica” koji je “zarobljen” između
nedemokratskog uređenja (najčešće autoritarnog i posttotalitarnog) i demokratskog,
odnosno – hibridni režim.
1.3.1 Demokratska konsolidacija i novi politički model

S ciljem da se ispita koje su to prepreke nastale u procesu demokratizacije i demokratske
konsolidacije koje su dovele do stvaranja hibridnih režima, upotrebićemo pomenuti
model Linca i Stepana pet arena demokratske konsolidacije koji uključuje ispitivanje
u tim državama na pet nivoa: građanskog društva, političkog društva, vladavinu prava,
državnu administraciju i ekonomsko društvo.
Građansko društvo
U postsocijalističkim republikama građansko društvo bilo je slabo razvijeno, pose-
bno u republikama bivšeg SSSR, pre svega zbog raspada partijske države koji je počeo
kasnih osamdesetih, posle sedamdeset godina komunizma, koje nisu mogle dovesti
do brze pojave civilnog društva u zapadnom smislu tog pojma.230 Dok je, kao što smo
videli, u Poljskoj i Čehoslovačkoj, civilno društvo imalo ulogu osnove za razvoj politi-
čkog društva, u republikama SSSR građansko društvo nije imalo korene u disident-
stvu 1968. godine ili drugim svetskim pokretima sa prefiksom liberalizacije i demo-
kratizacije. Kao što smo naveli u prvom potpoglavlju, Furman tvrdi da je u značajnoj
meri na uspostavljanje hibridnog režima, ili kako ga on naziva imitacija demokratije,
uticala građanska pasivnost koja se pretvorila u takozvani socijalni nalog i svoje-
vrsno saglašavanje naroda sa velikim državnim pljačkama, izbornim falsifikacijama i
drugim manipulacijama od strane režima i predsednika, posebno kada je reč o bivšim
sovjetskim republikama i pojedinim republikama SFRJ. Civilno društvo u bivšem
SSSR nije bilo dovoljno jako da se kroz udruživanje suprotstavi zloupotrebama tek
stvorenih institucija, da razvija kontakte sa sličnim organizacijama, posebno onim za
zaštitu ljudskih prava, u inostranstvu i da, na neki način, spreči skretanje tranzicije ka
autoritarizmu. Politički i ekonomski neuspeh u tranziciji u pojedinim bivšim sovjet-
skim republikama prouzrokovao je atmosferu koja je dovela do takozvane negativne
legitimnosti.231 To je termin koji Hantington u “trećem talasu” upotrebljava kako bi


opisao pojavljivanje “drugog povratnog talasa”, kada su vojni režimi i lične diktature
nakon neuspele demokratije dočekane sa velikim olakšanjem i opštim odobravanjem
naroda. Tako je prvih godina nezavisnosti, na početku devedesetih godina, narod u
republikama ZND bio prestrašen haotičnom privatizacijom, slabljenjem socijalne baze
i već u drugoj polovini devedesetih umoran od tranzicije i neizvesnosti, počeo je da teži
takozvanoj negativnoj legitimnosti ili uspostavljanju poretka po cenu gubljenja toliko
očekivane demokratije i lišavanja ljudskih prava. Furman kao primer za bivši SSSR
daje rezultate ispitivanja javnog mnjenja u Kazahstanu 1998. godine u kom na pitanje
“koji sistem može da reši problem društva”, odgovor je bio: 4,4 odsto komunizam, 7,3
odsto socijalizam, 5,9 odsto kapitalizam, 2,8 odsto demokratija zapadnog tipa, 2,3 odsto
islam, a čak 56,9 odsto odgovorili su “neka bude bilo koji samo da postoji red”.232
Pored negativog legitimiteta koji je crpeo osnov u opštem razočarenju demo-
kratizacijom i reformama, posebno u bivšem SSSR, u pojedinim republikama bivše
SFRJ (Srbija) nakon “antibirokratske revolucije” nije bila prisutna svest o temeljitim
reformama koje su pored građanskog društva i medija dotakle pitanje svojine i uopšte
prirode režima. Opšta građanska izgubljenost po pitanju podrške režimu primetna je
na primeru SSSR, kada je samo nekoliko meseci pre “avgustovskog puča” 1991. godine
bio održan referendum u vezi sa budućnošću SSSR, na kom je, kao što smo videli u
drugom potpoglavlju, ipak značajna većina preko 70 odsto dala prednost očuva-
nju posttotalitarne države. U SFRJ, a posebno u Srbiji, postojala je masovna podrška
procesima koji su, kao što smo videli, imali kontra karakter od onog koji se odigravao
u ostalim evropskim socijalističkim državama 1989. godine.
Nedostatak političke kulture i nepostojanje nezavisnih medija u pojedinim socijali-
stičkim državama uticali su na to da na prvim slobodnim izborima ogromnu podr-
šku birača dobiju pojedine ličnosti, najčešće su to bili predsednici. Teoriju Levitskog i
Veja da se izbori na kojima je predsednik izabran sa više od 70 odsto ne mogu smatrati
konkurentskim, potvrdili su mnogi postsocijalistički lideri (vidi tabelu 05). U Belorusiji
na predsedničkim izborima sa 80 odsto glasova pobedio je Aleksandar Lukašenko.
Na Kavkazu ti procenti su još viši. Na predsedničkim izborima u Gruziji Ševarnadze
je dobio 73, a za drugi mandat čak 79 odsto glasova, u Azerbejdžanu za prvog pred-
sednika Ajaza Mutalibova glasalo je 90 odsto birača. Posmatrajući izborne rezultate
od evropskog dela postsocijalističkih država prema istoku, prema Centralnoj Aziji,
primećujemo da se procenat podrške političkim liderima povećava skoro do 100 odsto.
U Kazahstanu Nursultan Nazarbajev je izabran za predsednika dobivši podršku 98,7
odsto birača, u Turkmenistanu podrška samoproglašenom ocu nacije Saparmuratu
Nijazovu iznosila je više puta skoro 99 odsto glasova, u Uzbekistanu Islam Karimov
više puta je pobedio sa preko 90 odsto, a u Kirgiziji Askar Akajev sa 89 odsto glasova
birača.
Degradiranje društva pratilo je degradiranje političke scene i demokratskih
institucija, posebno u Rusiji i na prostoru bivšeg SSSR. Zloupotreba administrativnih
resursa i kontrola medija omogućile su vodećim elitama uticaj i manipulaciju rezultata
232 Фурман, op.cit., str. 241-243.

Tabela 05. Prvi predsednici postsocijalističkih država
Prvi izbo- Izbori Drugi izbo- Izbori Treći izbo- Izbori

Funkcija u Funkcija u Funkcija u
№ Država ri za lidera ri za lidera ri za lidera
socijalizmu Godina % socijalizmu Godina % socijalizmu Godina %
zemlje zemlje zemlje
Vladimir parla- Vladimir parla- Vladimir parla-

1 Slovačka disident 1990. disident 1992. disident 1994.
Mečijar ment Mečijar ment Mečijar ment
Franjo Tuđ- Franjo Tuđ- Stijepan Me- jugosloven-

2 Hrvatska disident 1992. 57 disident 1997. 61 2005. 49 (66)
man man sić ski aparatčik
Slobodan Slobodan jugosloven-

3 Srbija sekretar KP 1990. 65 sekretar KP 1992. 53 Zoran Lilić 1997. 38 (49)
Milošević Milošević ski aparatčik
Zvijad Gam- postsovjet- nema Eduard Še- sovjetski Eduard Še- sovjetski
4 Gruzija 1991. 1995. 73 2000. 79
sahurdija ski političar pod. varnadze aparatčik varnadze aparatčik
Leonid Krav- sovjetski Leonid Ku- postsovjet- Leonid Ku- postsovjet-

5 Ukrajina 1991. 62 1994. 52 1999. 36 (58)
čuk aparatčik čma ski političar čma ski političar
postsovjet- postsovjet- Kurmanbek sovjetski

6 Kirgizija Askar Akajev 1991. 89 Askar Akajev 1995. 70 2005. 89
ski političar ski političar Bakijev aparatčik
Islam Kari- prvi sekre- nema Islam Kari- prvi sekre- nema Islam Kari- prvi sekre- nema
7 Uzbekistan 1991. 2000. 2007.
mov tar KP pod. mov tar KP pod. mov tar KP pod.
Ajas Muta- prvi sekre- Abulfaz El- sovjetski nema

8 Azerbejdžan 1991. 90 disident 1992. 62 Gejdar Alijev 1993.
libov tar KP čibej aparatčik pod.
Aleksandar sovjetski Aleksandar sovjetski Aleksandar sovjetski

9 Belorusija 1994. 80 2001. 76 2006. 83
Lukašenko aparatčik Lukašenko aparatčik Lukašenko aparatčik
Prvi izbo- Izbori Drugi izbo- Izbori Treći izbo- Izbori
Funkcija u Funkcija u Funkcija u
№ Država ri za lidera ri za lidera ri za lidera
socijalizmu Godina % socijalizmu Godina % socijalizmu Godina %
zemlje zemlje zemlje

prvi sekre- nema Petru Lu- sovjetski nema Vladimir Vo- sovjetski parla-
10 Moldavija Mirča Snegur 1991. 1996. 2001.
tar KP pod. činski aparatčik pod. ronjin aparatčik ment
postsovjet- postsovjet- Vladimir Pu- sovjetski

11 Rusija Boris Jeljcin 1991. 57 Boris Jeljcin 1996. 54 2000. 53
ski političar ski političar tin aparatčik
Levon Ter- postsovjet- nema Levon Ter- postsovjet- nema Robert Ko- sovjetski
12 Jermenija 1991. 1996. 1998. 39 (59)
Petrosjan ski političar pod. Petrosjan ski političar pod. čarijan aparatčik
Nursultan prvi sekre- Nursultan prvi sekre- Nursultan prvi sekre-

13 Kazahstan 1991. 99 1999. 81 2005. 91
Nazarbajev tar KP Nazarbajev tar KP Nazarbajev tar KP
Emomali sovjetski nema Emomali sovjetski Emomali sovjetski

14 Tadžikistan 1994. 1999. 97 2006. 80
Rahmonov aparatčik pod. Rahmonov aparatčik Rahmonov aparatčik
Gurbanguli
Turkmeni- Saparmurat prvi sekre- Saparmurat prvi sekre- parla- prvi sekre-
15 1992. 99,5 2002. Berdimuha- 2007. 89
stan Nijazov tar KP Nijazov tar KP ment tar KP
medov
Izvor: autor na osnovu raznih izvora (http://www.electionguide.org/index.php; http://www.idea.int/ (Pristupljeno 14. jula 2010))
izbora. Razvijena je bila i industrija takozvanih “polittehnologija”, uglavnom privatnih
firmi, najčešće baziranih u Moskvi i pod velikim uticajem Kremlja, koje su uticale na
stvaranje javnog mnjenja i tokove izbornih kampanja na izborima. U Rusiji je navo-
dno postojalo Odeljenje za specijalne operacije Ministarstva unutrašnjih poslova
Ruske Federacije u kojima rade PR-polittehnolozi i instruktori koji su obučavali lidere
hibridnih režima (poput Askara Akajeva) o delovanju u uslovima masovnih skupova,
kao i kako da saradnici administracije predsednika utiču na tok ishoda parlamentarnih
i predsedničkih izbora.233 Zaokupljenost građana svakodnevnim životnim problemima
i nezainteresovanost za izbore omogućilo je vodećim elitama u pojedinim državama
ZND i njihovim izbornim tehnolozima da nametnu, takozvani, “izbor manjeg zla”.
Propagandni sistem funkcionisao je tako da se biraču, sa jedne strane, postavljala
opozicija koja je predstavljena kao “veće zlo”, uglavnom su to bili predstavnici postso-
vjetskih komunističkih partija, poput 1996. godine komuniste Zjuganova u Rusiji, 1999.
godine takođe komuniste Simonenka u Ukrajini i 2000. godine Patiašvilija u Gruziji,
dok su “manje zlo” predstavljali kandidati koji nisu imali veliku podršku naroda,
poput Borisa Jeljcina, Leonida Kučme i Eduarda Ševarnadzea. Polittehnološki recept
devedesetih je bio jako efikasan – narod je birao slabije lidere, a priori odbacujući bivše
komuniste kao simbole prošlosti.234
Političko društvo
“Treći talas” mogao bi se podeliti u dve faze: prvu, raniju fazu, koja se odigravala od
sredine sedamdesetih i drugu, kasniju, fazu koja se odigrala osamdesetih godina i koja
je zahvatila Centralnu i Jugoistočnu Evropu i SSSR. U prvoj fazi “trećeg talasa” 23 od 29
država koje su se demokratizovale u periodu od 1974. do 1990. imale su iskustva sa demo-
kratijom (izbornom). Međutim, većina država u drugoj fazi, a koja se odnosi na region
koji nas interesuje, nije imala iskustva sa demokratijom. Osim Centralne Evrope, Balkana
i pojedinih sovjetskih republika (baltičkih republika), većina republika SSSR, Rumunija
i Bugarska se sa padom socijalizma prvi put srela sa demokratskim režimima. Takođe,
većina zemalja koje su 1974. imale autoritarne sisteme, a nisu se demokratizovale do
1990, nije imala nikakvo demokratsko iskustvo. Stoga se još tada, početkom devedesetih
godina prošlog veka Hantington u studiji o “trećem talasu” sa razlogom pitao “da li će
države bez demokratskog iskustva u budućnosti postati stabilne demokratije?”.235 U
republikama SSSR i SFRJ promena režima dogodila se u procesu transformacije, u kojoj
su reformatori bili uglavnom kadrovi unutar autoritarnog i posttotalitarnog sistema.
Začeci civilnog društva, za razliku od Poljske i Čehoslovačke, bili su slabi, kao i osnove za
stvaranje demokratske opozicije Komunističkoj partiji.
S druge strane, nove nezavisne države, a posebno te koje nisu imale demokrat-
ska iskustva, kao temelj razvitka demokratije uzele su polupredsednički sistem, koji je
233 Марта Брилл Олкотт, “Центральная Азия: Переспективы смены власти”, Pro et Contra, Но.
1 (28), Том 9, Москва, 2005, стр. 55.
234 Андрей Рябов, “Москва принимает вызов 'цветных революций'”, Pro et Contra, Но. 1 (28),
Том 9, Москва, 2005, стр. 19-21.

podjednako pozitivno i negativno uticao na proces njihove demokratske konsolidacije.
Polupredsednički sistemi, ili tačnije mešoviti parlamentarno-predsednički sistemi su
dominantni ustavno-politički oblik postkomunizma. Od bivših socijalističkih repu-
blika, većina država se opredelila za polupredsednički sistem, osim Češke, Slovačke
(do 1999. godine), Mađarske i Moldavije (od 2001). Profesor Teokarević smatra da je
polupredsednički sistem francuske Pete republike postao uzor velikom broju zema-
lja poslednjih decenija, a do kraja osamdesetih XX veka to su uglavnom bile zemlje
“trećeg sveta”. Krahom socijalističkih režima te zemlje jednostavno nisu imale dovoljne
uslove ni za parlamentarni ni za predsednički sistem. I parlamentarni i predsednički
sistem bi najverovatnije bili pervertirani bez razvijene političke kulture, određenog
tipa partijskog sistema, uhodanih i jakih institucija, i sve to u kontinuitetu merenom
vekovima. Pretpostavljalo se da dodavanjem predsednika u postojeću dihotomnu sliku,
zakonodavne i izvršne vlasti, kao da je ceo ustavni sistem dobio još jedan potporni
stub. Predsednik izabran na opštim i neposrednim izborima, koji je u sistem mogao
da unese moć u sučeljavanju sa velikim izazovima tranzicije postsocijalističkih država.
Međutim, tvrdi dalje Teokarević, neki istraživači iskazali su generalno protivljenje, ili
bar oprez, jer je po mišljenju Linca, polupredsednički sistem model koji sobom nosi
rizik i nije dobro rešenje za mnoge zemlje. Taj sistem je loš jer spaja najveće opasnosti
predsedničkog sistema sa jednim jedinstvenim nedostatkom. Reč je o neposrednim i
opštim izborima za predsednika republike, što je rizik sa izuzetno velikim ulozima. Sa
mandatom celog naroda, predsednik može da bude skloniji nego inače da svoja ovla-
šćenja interpretira na vrlo širok ili čak autoritaran način. U sistemu odvojenih izbora
za predsednika i zakonodavnu vlast može lako da dođe do sukoba koji se baziraju na
dvojnom demokratskom legitimitetu.236
Proširivanje ovlašćenja predsednika, uz pomoć unošenja izmena u ustav, u polupred-
sedničkim sistemima bivših sovjetskih republika uticalo je na stvaranje jakih političkih
figura predsednika, koji su po svojoj prirodi bili bliži predsedničkim i superpredsedni-
čkim republikama (u Centralnoj Aziji). Ukrajinski politikolog iz istraživačkog instituta
predsednika države, Oleksandr Dudnik razlikuje dve vrste polupredsedničkih sistema
na prostoru ZND: slabiji parlamentarno-predsednički i jači predsedničko-parlamentarni.
Prema Dudnikovom mišljenju, stalna transformacija instituta predsednika u bivšim
sovjetskim republikama, od slabijeg parlamentarno-predsedničkog prema jačem pred-
sedničko-parlamentarnom (i obrnuto), nije samo stalna dinamika političko-pravnog
oblika koja često za posledicu ima političku nestabilnost, već je i izvor pretnji od stalnog
obnavljanja ciklusa stvaranja i pada postsovjetskog autoritarizma.237
Ukrajinski politikolog Taras Batenko smatra da su polupredsednički sistemi bili
direktan uzrok nastajanja nedemokratskih režima, u uslovima posttotalitarnog
mentaliteta svesti birača, te da je na početku devedesetih trebalo uspostaviti

237 Олександр Дудник, “Трансформація інституту президентства в країнах СНД (2005-2006)”,
Фонд Президентів України Національної бібліотеки України ім. В. Вернадського НАН
України, http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=74&c=1754 (Pristupljeno 14.
jula 2010)

parlamentarne republike koje bi uticale na dinamiku razvoja tranzicije u demokrat-
ska društva.238 Međutim, ni ustavno-politički oblik parlamentarne republike nije bio
garancija da se u bivšim socijalističkim republikama neće uspostaviti restauracija
hibridnih i autoritarnih režima. Iako su parlamentarne republike Češka i Mađar-
ska nakon pada socijalizma uspešno sprovele reforme i integrisale se u evroatlantske
strukture, parlamentarne republike Slovačka i Moldavija imali su problem sa
autoritarnim načinom vođenja države. Period nakon “baršunaste revolucije” i mirnog
raspada Čehoslovačke federacije, pa skoro do kraja devedesetih u Slovačkoj je obeležen
burnom parlamentarnom politikom u kojoj je više puta premijer Vladimir Mečijar
dolazio na vlast i bio smenjivan sve do 1998. godine. Moldavija je jedina postsovjet-
ska država koja je, početkom dvehiljaditih, prešla na parlamentarni ustavno-politi-
čki oblik, ali i jedina među postsocijalističkim državama u kojoj su se na vlast vratili
“reformisani” komunisti pod izvornim imenom – Komunistička partija.
Nedostatak demokratske tradicije, pasivnost civilnog društva i dvostruka egzekutiva
stvorila je uslove da je vlast u tim novim državama ostala uglavnom u rukama bivših
partijskih aparatčika i bivše sovjetske nomenklature koja je samo promenila politički
oblik. Sposobnost postsovjetske elite bila je u tome što je uz pomoć, kako tvrdi Macijev-
ski, “političke mimikrije” uspela da ostane na vlasti, zbog čega nije došlo do realne
promene političke elite, pa samim tim ni tranzicije u demokratski režim, osim u balti-
čkim republikama.239 Većina novoizabranih lidera postsocijalističkih republika bili su
aktivni i za vreme komunizma, a većina njih u bivšem SSSR bila je na poziciji Prvog
sekretara KP ili iz redova komunističke nomenklature (vidi tabelu 05). Slična situacija
bila je i u bivšim jugoslovenskim republikama, gde je “antibirokratska revolucija”
uticala na ustoličenje konzervativnih socijalista u Srbiji i, kao reakciju na zbivanja u
Beogradu, omogućila lakši uspon desnice u Hrvatskoj. Reformatorski komunisti su
poslužili kao most za dogovor sa opozicijom, u Poljskoj, u Češkoj, u Hrvatskoj, Sloveniji,
Makedoniji, Crnoj Gori, međutim u Srbiji se to nije dogodilo jer su relevantni političari
postali nacionalisti koji su zagovarali sukob sa drugima.240
Nakon raspada SSSR tranzicija u tim republikama, a posebno u republikama
Kavkaza i Centralne Azije, tekla je sporo jer u tom regionu nije bilo višegodišnjeg pozi-
tivnog iskustva sa demokratijom. Nezavisne kavkaske republike Gruzija, Jermenija
i Azerbejdžan, (Centralna Azija je uz pomoć Turkestanske takozvane Kokandske
autonomije samo pokušala da organizuje izbore), imale su jako kratko iskustvo sa
parlamentarnim izborima ili nekom vrstom demokratije u periodu od nekoliko godina
nakon Prvog svetskog rata i pre priključenja SSSR.241 Političke prilike u regionu Cen-
tralne Azije prilično su se razlikovale od ostalih delova SSSR, pre svega zbog prisutno-
238 Батенко, op.cit., str. 83.

240 Latinka Perović, Snaga lične odgovornosti, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Svedočanstva
32, Beograd, 2008, str. 103.
241 Жан-Батіст Дюрозель, Історія дипломатії від 1919 року до наших днів, Основи, Київ, 1999,
стр. 40-41.

sti ekstremističkog islamskog faktora koji je doveo do oružanog nasilja, posebno u
Ferganskoj dolini i na tadžikistansko-avganistanskoj granici.
Nedostatak demokratskog iskustva pretio je da kroz slobodne izbore na vlast
dovede islamističke ekstremističke partije, a hibridni i autoritarni režimi i njihove vođe
(Gejdar Alijev, Nursultan Nazarbajev, Saparmurat Nijazov, Islam Karimov, Emomali
Rahmonov) često su se predstavljali kao “čuvari” svetovnih država, u čemu su dobijali
veliku podršku Moskve (zbog rata u Čečeniji), ali i Zapada, a posebno Sjedinjenih
Američkih Država nakon 11. septembra i početka rata protiv terorizma.242
Predsednici na prostoru ZND stvorili su svojevrsni sistem vlastite bezalternativ-
nosti ili nezamenjivosti, jer nijedan novi ustav nije predviđao funkciju vice-pred-
sednika, čime su uklonjeni svi njegovi potencijalni konkurenti. Za razliku od pred-
sednika Hrvatske i Srbije, koji su se oslanjali na političku podršku partija koje su sami
stvorili, većina predsednika ZND nije htela da rizikuje da se veže za politiku jedne
partije, već su težili tome da budu opšti “narodni lideri”, osim u najautoritarnijim
državama Centralne Azije, u Turkmenistanu i Uzbekistanu, gde su predsednici Nijazov
i Karimov istovremeno i lideri svojih partija. Stoga su se u ranom razvoju svojih režima
distancirali od stranaka, ali, istovremeno, stvorili propredsedničke partije, kao što je
u Rusiji Jedinstvena Rusija, u Kazahstanu Otan, u Azerbejdžanu Eni Azerbejdžan, u
Tadžikistanu Narodno-demokratska partija. Takvi nedemokratski režimi su isto-
vremeno mogli podržavati i finansirati više političkih partija.243
Vladavina prava
Jedan od osnovnih problema u tranziciji i demokratizaciji bivših socijalističkih federa-
tivnih republika ČSSR, SFRJ i SSSR, prema Lincu i Stepanu, jeste ustav koji je bio
stvoren po sovjetskom modelu, koji je uticao na etničke diskriminacije i nedostatak
vladavine prava. Specifične institucije i načela federalizma sovjetskog tipa u SSSR – kao
i njegove izvesne modifikacije u SFRJ i ČSSR – stvorile su podstrek i resurse za kreiranje
uslova za politizaciju etničke pripadnosti. Sovjetski Savez je bio organizaciono sazdan
na potencijalno protivrečnim načelima. Pošto su mnogi narodi i nacionalnosti ranije
imali svoj period nezavisnosti, režim je učinio napor da obezbedi pokornost i postigne
integraciju, time što je stvorio jedan federalni sistem za koji je bio karakterističan visok
stepen dualizma vlasti. S jedne strane, od republika su bile načinjene “protodržave”,
kao organizacije koje odražavaju kulturne različitosti, forsirana je svaka aktivnost iz
“titularnih republika” u pravcu unapređenja svojstvenih interesa. S druge strane, repu-
blike su bile sastavni deo jednog režima koji je prigrlio univerzalističku ideologiju,
režima koji je ostvarivala centralizovana partijska država. Međutim, za vreme pere-
strojke i liberalizacije, bez demokratizacije centra, došlo je do politizacije etniciteta
što je dovelo do niza komplikacija. “Nezavisnost” novih država je dobila prednost nad
njihovom “demokratizacijom”. “Titularne nacije” dale su legitimnost novim režimima
putem nacionalizma, nacionalne manjine su postale na neki način građani “drugog


reda” u odnosu na “titularnu naciju”. Za vreme raspada tih federacija etnički politi-
čki preduzetnici, koji su uživali podršku svojih sunarodnika i kontrolisali sve repu-
bličke institucije, imali su kapacitet i motiv da dejstvuju kao politički preduzetnici
tako što bi mobilisali svoje široke političke resurse.244 Takva situacija dovela je do
uslova za potrebom prava na secesiju i stvaranja “zamrznutih konflikata” u Hrvat-
skoj, Srbiji, Moldaviji, Gruziji i Azerbejdžanu. Lider opozicije u Srbiji, Zoran Đinđić
još početkom devedesetih godina primećuje da je jugoslovenski federalizam doveden
do nerešivih teškoća zbog toga što je “nacionalna moć jugoslovenskih etničkih grupa
sistematski uspostavljena kao etničko-teritorijalna suverenost tj. kao stapanje etničke
i republičke suverenosti... Užasna zbivanja tokom Drugog svetskog rata pokazala su
da su jugoslovenske nacije više istorijsko-politički, nego prirodno-etnički kolektivi,
koji svoju unutrašnju homogenost ostvaruju prvenstveno fizičkim odstranjivanjem
manjinskih etničkih grupa”.245 Za razliku od donošenja novog ustava u Španiji, koji
je sedamdesetih godina otvorio put njenoj demokratizaciji, zatezanje promene ustava
sovjetskog tipa, koji je i u sovjetskim vremenima smatran “fiktivnim” u tri socijali-
stičke federacije uticao je na njihovo dramatično raspadanje, sukob unutar grana vlasti
u novim nezavisnim državama i kršenje prava ostalih “netitularnih” etničkih zajednica,
što je u značajnoj meri otežalo njihove demokratske tranzicije i konsolidacije.246
Drugi problem slabosti pravne države jeste korupcija, kršenje ljudskih prava i
pritisak na medije putem represivnih zakona. Bezalternativni lideri, stvorili su bezalter-
nativne parlamente, opoziciju i medije. Opozicioni lideri i mediji koji su kritički pisali o
vlastima bili su zatvarani, a novinari progonjeni ili ubijani. Predsednici su se u takvim
akcijama najčešće oslanjali na razne tajne službe.247 U Slovačkoj su tajne službe pod
vladom Vladimira Mečijara otele sina predsednika Mihala Kovača, u Srbiji su ubijeni
Slavko Ćuruvija za vreme NATO bombardovanja 1999. godine i Ivan Stambolić godinu
dana kasnije, a izvršioci i tragovi ovih zločina vode prema tajnim službama režima
Slobodana Miloševića. U Hrvatskoj su uticajni mediji najčešće bili na udaru režima,
koji je, na razne načine, zloupotrebljavajući državne mehanizme, stavljao medije pod
svoju kontrolu. U Ukrajini je 2000. godine nestao, a zatim je i ubijen novinar Georgij
Gongadze, takođe navodno od strane tajnih službi i na zahtev rukovodstva države.
Lukašenko je napravio seriju hapšenja opozicionara i novinara, a u Azerbejdžanu pod
Alijevima mnogi novinari i opozicionari su bili uhapšeni ili su se nalazili pod priti-
skom. U Kazahstanu su ubijeni glavni konkurenti Nazarbajeva – Zurbek Nurkadilov i
Altinbek Sarsenbajev, a pod istragom i u bekstvu je i njegov zet Rahat Alijev koji je imao
ambicija da se kandiduje za predsednika.248

245 Зоран Ђинђић, Србија ни на Истоку ни на Западу, (“Сједињене Југословенске Државе”, Stav,
март 1990.), Радован Чолевић (ур.), Цепелин, Нови Сад, 1996. стр. 156-157.
248 Varga, Putin i baršunasta gerila, str. 98-100; Boris Varga, “Mediji u bivšim republikama SSSR:
Između srpa i čekića”, Vreme, No. 899, Beograd, 27. mart 2008, str. 58-59.

Državna administracija
Sposobnost države da efikasno funkcioniše takođe je postao problem nakon krize u
političkom društvu i nedostatku vladavine prava. Jedan od najuočljivijih problema u
demokratizaciji i njihovoj konsolidaciji bili su sukobi, uglavnom zbog starih socijali-
stičkih ustava, između izvršne vlasti, mahom predsedničke, i zakonodavne, uglavnom
parlamenta, koji su često eskalirali do nivoa građanskog rata i sputavali normalno
funkcionisanje države. Takvi sukobi bili su karakteristični u svim federacijama – bišim
ČSSR, SFRJ i SSSR.
Bans i Volčik primećuju tri strategije predsednika u nedemokratskim postsocijalisti-
čkim državama uz pomoć kojih su oni, uprkos ustavnim ograničenjima, uspeli ostajati na
vrhu države. Prva strategija – uvođenje dopune u ustav, koji im omogućava da se ponovo
kandiduju. Među bivšim jugoslovenskim republikama primer za to jeste Slobodan
Milošević i njegov dugoročan boravak na vlasti u saveznoj državi.249 Stari ustavi bili su
povod za proširenje nadležnosti predsednika u polupredsedničkim sistemima, koje je bilo
izraženo posebno u republikama bivšeg SSSR. U većini država ZND usvajanjem prvih
ustava početkom 90-tih godina, predsednici su bili birani obično sa ograničenjem u
dva mandata, od četiri do pet godina, sa određenim starosnim granicama. Ali, jačajući
svoju vlast u parlamentima uz pomoć promene ustava, predsednici su proširivali svoja
ovlašćenja koja su se najčešće ispoljavala u vremenskom produžavanju boravka na vla-
sti i uklanjanjem ograničenja na broj mandata. Jedan od rasprostranjenijih metoda bio
je anuliranje prvog predsedničkog mandata usvajanjem ustava, čime se sticalo pravo na
kandidovanje predsednika i na treći, odnosno drugi mandat. To pravo upotrebili su, naj-
više lideri centralnoazijskih država, predsednik Uzbekistana Islam Karimov, Tadžiki-
stana Emomali Rahmonov i Kirgizije Askar Akajev. Od evropskih bivših svojetskih repu-
blika rešenjem Ustavnog suda iz 2003. godine takvo pravo je stekao predsednik Ukrajine
Leonid Kučma, ali ga nije iskoristio i predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze kojem je
nultim mandatom smatran period nakon vojnog udara do 1995. godine. Još jedan od
načina produživanja predsedničkog mandata, jeste putem raspisivanja referenduma, koji
je iskoristio u Belorusiji Aleksandar Lukašenko i u Kazahstanu Nursultan Nazarbajev u
čijem slučaju nakon završetka njegovog četvrtog mandata 2012. godine, te odluke pre-
staju da važe. U Turkmenistanu je 1999. godine na predlog parlamenta uveden mandat
doživotnog predsednika za samoproglašenog “oca nacije” Saparmurata Nijazova. Četvrti
način produživanja ostanka na vlasti predsednika na prostoru bivšeg SSSR jeste vremen-
sko produživanje mandata predsednika sa pet na sedam godina, ustavne izmene koje su
iskoristili predsednici Kazahstana Nursultan Nazarbajev i Uzbekistana Islam Karimov.
I peti način produživanja trajanja mandata jeste unošenje izmena vezanih za staro-
sna ograničenja predsednika koja su bila primenjena u Ruskoj Federaciji, u slučaju
kandidovanja Borisa Jeljcina na drugi predsednički mandat, kao i u slučaju Nursultana
Nazarbajeva u Kazahstanu i Emomali Rahmonova u Tadžikistanu.250 Druga strategija –
249 Bunce, Wolchik, “Defeating Dictators: Electoral Change and Stability in Competitive Authoritarian
Regimes”, pp. 44-45.
250 http://ru.wikipedia.org/wiki

predsednici su prihvatili ograničenje termina mandata, ali su za svoje naslednike birali
bliske saradnike ili rodbinu. Tipičan primer transfera moći izabranom nasledniku jeste
od Kočarjana prema Sarkisjanu u Jermeniji 2008. i u Azerbejdžanu od oca Gejdara prema
sinu Iljhamu Alijevu 2003. godine. I treća strategija – jeste u kombinaciji sa drugom
strategijom, odnosno involviranje institucionalnih reformi koje će ograničiti autonomiju
predsednikovog naslednika, primer čega je transfer moći od Putina prema Medvedevu u
Rusiji 2008. godine.251
Jačanje institucije predsednika na račun drugih demokratskih institucija, a pose-
bno zakonodavne vlasti, karakteristično je za postsocijalističke države. Predsednici
u skoro svim republikama bivšeg SSSR imali su konflikt sa parlamentima, tadašnjim
Vrhovnim savetima (osim u Turkmenistanu, gde je parlament od sticanja nezavisnosti
bio pod kontrolom predsednika). U tim novim državama nije postojala svest da narod
na ulici brani svoju predstavničku zakonodavnu vlast, već naprotiv – parlament koji je
“rasterao” predsednik javnost je smatrala “slabim”. Konflikti predsednika i parlamenta
na početku devedesetih godina nastajali su uglavnom zbog nedonošenja novih i
snage starih sovjetskih ustava, sa mnogobrojnim novim izmenama, koji nisu jasno
razgraničavali nadležnosti između izvršne i zakonodavne vlasti, te je konflikt pred-
sednika i parlamenta ostavljao utisak “anarhije”. Najjači i najkrvaviji sukob dogodio
se 1993. godine između predsednika Borisa Jeljcina i Vrhovnog saveta, koji je bio važna
etapa u uspostavljanju hibridnog režima u Rusiji, ali i u ostalim republikama ZND na
koje Moskva ima tradicionalno jak politički uticaj. Iste 1993. godine, i još jednom 1994.
godine, predsednik Nazarbajev je raspustio parlament Kazahstana. I u Ukrajini je 1994.
godine postojao konflikt predsednika Kravčuka sa parlamentom, koji je rezultirao pre-
vremenim predsedničkim izborima. U Kirgiziji je Akajev raspustio parlament 1995.
godine, a u Belorusiji Lukašenko 1996. godine. U Uzbekistanu je Karimov još 1992.
godine uticao na usvajanje zakona koji su mu omogućili lakše raspuštanje parlamenta.
Pobede na izborima predsednika u ZND za vreme trajanja starih ustava omogućile
su mnogim postsovjetskim liderima uticaj na usvajanje novih ustava u kojima su oni
dobili široka ovlašćenja, na račun ograničavanja ostalih grana vlasti. Raspuštanjem
parlamenta u Srbiji od strane Slobodana Miloševića 1993. godine, uz obrazloženje da
su pojedine stranke i njihovi predstavnici svojim ponašanjem blokirali mehanizam za
odlučivanje u Skupštini, donelo je dobar rezultat njegovoj partiji i štetu opoziciji.252
Efikasnost državne administracije takođe se ogleda u njenoj sposobnosti za uspo-
stavljanje ustavnog poretka i suvereniteta na celoj njenoj teritoriji. Linc i Stepan, navode
da bez suverene države nema sigurne demokratije, dajući kao primer u svojoj studiji
o demokratskoj tranziciji Tajvan, Narodnu Republiku Kinu i Severnu i Južnu Koreju.
Podeljene teritorije mogu iznedriti demokratiju u jednoj komponenti, ali će shvata-
nja elite o pretnji bezbednosti eventualno doneti privilegije vojnim i (tajnim) policij-
251 Bunce, Wolchik, “Defeating Dictators: Electoral Change and Stability in Competitive Authoritarian
Regimes”, op.cit., pp. 44-45.
252 Фурман, op.cit., str. 246-248; http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/12/26/srpski/P03122502.
shtml (Pristupljeno 5. marta 2009)

skim organizacijama, čime se dodatno komplikuje proces demokratizacije.253 U našem
slučaju, situacija je mnogo složenija jer su u novim državama u oružanim konfliktima
nastale secesionističke teritorije, ili takozvani “zamrznuti konflikti”, u Hrvatskoj, Srbiji,
Moldaviji, Gruziji i Azerbejdžanu. Međuetnički sukobi, zamrznuti konflikti, vojni
udari i raspad federacija uticali su na to da država izgubi suverenitet nad delom svoje
teritorije ili da pretenduje na delove teritorije susedne države. Svi ti konflikti uticali
su na porast radikalnog nacionalizma i verskog ekstremizma (uglavnom islamskog),
koji su bili dodatni impuls uspostavljanju nedemokratskih režima u bivšim socijali-
stičkim republikama.254 Od 15 postsocijalističkih država u kojima su stvoreni hibri-
dni i drugi nedemokratski režimi, dve trećine njih su sredinom devedesetih godina na
svojoj teritoriji imale neke vrste ozbiljnijih oružanih sukoba ili konstantnog ugrožava-
nja opšte bezbednosti građana – jedino Slovačka, Belorusija, Ukrajina i Kazahstan
nisu imale problema sa oružanim nasiljem. Međuetnički i verski sukobi odigrali su
se u Hrvatskoj, Srbiji, Rusiji, Moldaviji, Gruziji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Uzbekistanu,
Tadžikistanu i Kirgiziji. U svih 10 država postojao je problem zamrznutih konflikata
ili drugih težnji secesije nekog dela teritorije (Hrvatska – Republika Srpska Krajina;
Srbija – Kosovo; Rusija – Čečenija; Moldavija – Transdnjestarska Republika; Gruzija –
Abhazija, Južna Osetija, Adžarija; Jermenija i Azerbejdžan – Nagorno Karabah; Uzbeki-
stan, Tadžikistan, Kirgizija – Ferganska dolina). Trećina od tih koje su imale na svojoj
teritoriji neku vrstu oružanog nasilja (Uzbekistan, Tadžikistan i Kirgizija) ono je bilo
povezano sa verskim tj. islamskim ekstremizmom (Ferganska dolina). Skoro polovina
država u kojima su se odigrale “izborne” i “šarene revolucije”, na svojoj teritoriji imale
su oružane sukobe povezane sa, zamrznutim konfliktima: u Hrvatskoj (Republika
Srpska Krajina), u Srbiji (Kosovo) i u Gruziji (Abhazija, Južna Osetija, Adžarija). Ovi
podaci ukazuju na to da su demokratska tranzicija i njena konsolidacija bile značajno
otežane u svim državama gde su bili “zamrznuti konflikti” ili secesionističke težnje.
Takođe, činjenica je da su države koje su na svojoj teritoriji imale nepriznate republike
ili zamrznute konflikte, da su te države i njihovi lideri od druge polovine devedesetih
bili na neki način povezani sa Moskvom (Srbija – Milošević, Moldavija – Voronjin,
Gruzija – Ševarnadze, Jermenija – Ter-Petrosjan).
Vojni prevrati u južnokavkaskim republikama imali su značajan uticaj na demo-
kratsku tranziciju: u Gruziji svrgavanje disidenta-nacionaliste Zviada Gamsahurdije i
u Azerbejdžanu takođe disidenta Abulfaza Elčibeja. Na njihovo mesto na vlast su došli
promoskovski lideri iz bivše partijske nomenklature – Eduard Ševarnadze i Gejdar
Alijev. I u Jermeniji je 1998. godine izvršen “tihi” ili “sporazumni” vojni udar u kom je
antikomunistički lider Levon Ter-Petrosjan morao da napusti predsedničko mesto u
korist elita koje su bile povezane sa ratnim operacijama u Nagorno Karabahu.255
Na formiranje novog modela nedemokratskih režima imao je uticaj i raspad tri
socijalističke federacije – ČSSR, SFRJ i SSSR – zbog, kao što smo videli u delu o vladavini

254 Charles H. Fairbanks, “Debating the Color Revolutions: Necessary Distinctions”, Journal of
Democracy, Volume 20, Number 1, January 2009, p. 83.

prava, postojanju sovjetskog tipa ustava. S tim da je raspad prve, ČSSR protekao
u miru, ali ne i bez političkih posledica za Slovačku gde je politička tenzija na liniji
centar-periferija (Prag-Bratislava) doprinela rastu popularnosti režima Mečijara. Nisu
sva velika događanja naroda 1989. godine imala demokratski karakter. “Baršunaste
revolucije” nisu imale isti uticaj na Centralnu i Jugoistočnu Evropu i SFRJ, tj. Srbiju.
U Srbiji je “antibirokratska revolucija” imala antidemokratski karakter, očuvanje cen-
tralističke države i restauraciju socijalizma po uzoru na komunistički režim. “Antibiro-
kratska revolucija” u Srbiji značajno je uticala na ubrzan raspad bivše Jugoslavije i bila
je put prema bratoubilačkom ratu.256
Ekonomsko društvo
Jedan od važnijih uzroka nastajanja novog modela nedemokratskih režima u
bivšim socijalističkim republikama, a najviše u bivšim sovjetskim republikama od
sredine devedesetih godina, jeste problem efektivnosti demokratije (eng. democratic
performance). Karoters smatra da je nedovoljna efektivnost demokratije, tačnije
nedovoljna vidljivost rezultata demokratizacije društva, dovela do razočarenja građana
demokratijom, problem koji je početkom devedesetih naslućivao i Hantington. Pro-
blem efektivnosti demokratije nastao je iz slabosti državnih institucija da sprovode
reforme, prvenstveno ekonomske i zbog rasprostranjenosti korupcije među politi-
čkom elitom i, uopšte, u društvu. Prema Karotersu, razočarenje građana reformama u
periodu takozvanog “trećeg talasa” demokratizacije dovelo je do gubitka vere u demo-
kratiju i prouzrokovalo nestabilnost i političke konflikte.257
Okruženje ruskog predsednika Borisa Jeljcina sprovelo je nekoliko ekonomskih
reformi koje su bile praćene inflacijom, smanjenjem proizvodnje i drastičnim padom
kvaliteta života, uz obećanja da će sve to kratko trajati, a da posle toga narod i državu čeka
procvat i blagostanje. Ali sve je bilo obrnuto, proizvodnja je padala ubrzano: 1991. godine
bruto nacionalni dohodak pao je za pet odsto u odnosu na prethodnu godinu, a 1991.
godine za još 14,5 odsto. Godine 1993. proizvodnja je pala za 9,7 odsto, budžetski deficit
za 1994. godinu iznosio je 10,7 procenata. Prvi težak udarac ekonomskim reformama bio
je u januaru 1992. godine, kada je doneta odluka o slobodnom formiranju cena na trži-
štu, slobodnom menjanju rublje i slobodnom iznošenju kapitala u inostranstvo. Ubrzo su
se nakon toga u stanju siromaštva našli stanovništvo, država, industrijska i poljoprivre-
dna preduzeća, nauka, obrazovanje, zdravstvo i oružane snage. To je bio uvod u nekon-
trolisanu privatizaciju koja je završena stvaranjem klase pojedinih bogataša takozvanih
oligarha, odnosno kontroverznih biznismena, tajkuna. Jedan od oligarha blizak tada-
šnjem ruskom predsedniku Jeljcinu i koji je finansirao njegove predizborne kampanje,
256 Vít Hloušek, Lubomír Kopeček, “Konsolidace demokracie a hybridní režimy – slovenský a chorvat-
ský případ”, http://www.cepsr.com/seps/clanek.php?ID=180 (Pristupljeno 14. jula 2010); Iz diskusije
“Govornica Vojvođanskog kluba”, učesnici: Laslo Vegel, Pavel Domonji i Dimitrije Boarov, Novi Sad,
02. jul 2008.
257 Томас Карозерс, “Трезвый взгляд на демократию”, Pro et Contra, Но. 1 (28), Том 9, Москва,
2005, стр. 75-77.

Boris Berezovski, izjavio je nakon reizbora Jeljcina da više od polovinu ruske ekonomije
kontroliše sedam bankara.258
Sprega politike i kapitala imala je uticaja na stvaranje nedemokratskog, hibridnog režima
u Rusiji, a on je postao uzor za mnoge postsovjetske republike. Prema mišljenju ruskog
politikologa Andreja Rjabova, Ruska Federacija snosi veliku odgovornost zbog krize demo-
kratskih institucija u državama ZND u takozvanom prvom transformacionom periodu, koji
se smatra periodom nakon raspada SSSR do pojave “šarenih revolucija”.259 Interesi vlasti
i viših činovnika postali su usko prepleteni sa interesima biznismena i taj period se često
naziva periodom “ruskih oligarha”.260 Kao posledica takve politike na socijalnom planu
došlo je do velike razlike u ličnim dohocima između “novih bogataša” i velikog dela ruskog
stanovništva kome je sve manje bila dostupna kvalitetna zdravstvena usluga, kvalitetno
obrazovanje i savremene tehnologije. U značajnoj meri takva ekonomska kriza ili, bolje
rečeno, ekonomski krah na račun stvaranja nove, otuđene od naroda, poslovno-političke
elite korumpiranih činovnika i oligarha, potvrđuje Hantingtonove pretpostavke o “trećem
povratnom autoritarnom talasu” na prostoru bivših socijalističkih republika, a posebno u
Rusiji.261
1.3.2 Povratni “treći talas”?

Pokušaj da se uspeh demokratizacije i demokratske konsolidacije prikaže kroz pet arena
predloženih od strane Linca i Stepana pokazuje da je u većini evropskih postsocijalisti-
čkih republika demokratska tranzicija postala “zarobljena”, odnosno postala je hibri-
dni režim, ili, u gorem slučaju, krenula je u pravcu autoritarizma što se prvo moglo
primetiti u postsovjetskim republikama Centralne Azije (vidi tabelu 02).
Na kraju svoje studije o “trećem talasu”, Hantington je pokušao da predvidi “povra-
tni treći talas” demokratizacije. Uzimajući činioce “prvog” i “drugog povratnog
talasa”, u pretpostavci nastajanja “trećeg povratnog talasa” Hantington je početkom
devedesetih godina XX veka naveo: 1) slabu utemeljenost demokratskih vrednosti u naj-
važnijim grupama elite i širokoj javnosti; 2) ekonomsku krizu ili krah koji su pojačali
društvene sukobe i povećali popularnost takvih lekova kakvim se mogu poslužiti samo
autoritarne vlade; 3) društvenu i političku polarizaciju koju su često izazivale levičarske
vlade pokušavajući da prebrzo sprovedu isuviše mnogo velikih društvenih neoekonom-
skih reformi; 4) odlučnost konzervativnih grupa srednje i više klase da populističkim i
levičarskim pokretima, kao grupama iz niže klase, uskrate pristup političkoj moći; 5)
propast poretka i zakona usled terorizma ili pobune; 6) intervenciju ili pokoravanje od
strane neke nedemokratske inostrane vlade; 7) efekat snežne grudve postojećih primera
urušavanja ili zbacivanja demokratskih sistema u drugim zemljama.
Upoređujući novi politički model nedemokratskih režima prikazan kroz pet arena
demokratske konsolidacije, sa pokušajem Hantingtona da predvidi činioce “trećeg
258 Милинчић, Владимир Путин – моја битка за Косово, стр. 10-17.

259 Рябов, op.cit., str. 21.
260 Љубинка Милинчић, Олигарси – људи који су украли државу, Софос, Београд, 2007, стр. 7-24.

povratnog talasa” možemo zaključiti da su od sedam činioca, četiri bila prisutna u
bivšim socijalističkim republikama koje tokom devedesetih godina ne samo da nisu
konsolidovale demokratiju, već su postale hibridni ili autoritarni režimi, a to su: 1) nedo-
statak demokratske tradicije i slaba utemeljenost demokratskih vrednosti; 2) ekonomska
kriza i upotreba negativnog legitimiteta novih nedemokratskih režima; 3) ugrožavanje i
propast poretka usled lokalnih secesionističkih pobuna i sukoba; 4) efekat snežne grudve
postojećih primera urušavanja demokratskih sistema i prelazak na nedemokratski režim
upravljanja državom. Preostala tri činioca pretpostavke Hantingtonovog “povratnog
trećeg talasa” odnose se na probleme sa levičarskim pokretima, koji su nakon pada
evropskog socijalizma izgubili bilo kakav uticaj u politici i društvu, kao i intervencija
ili pokoravanje od strane neke nedemokratske inostrane vlade koja je više verovatna za
uslove neke vrste regionalnog ratnog stanja. Stoga bi se moglo reći da se karakteristike
nekonsolidovanih demokratija u postsocijalističkim republikama s kraja devedesetih
godina XX veka u suštini poklapaju sa Hantingtonovim pretpostavkama o “povratnom
trećem talasu”, čemu će biti posvećeno više pažnje u četvrtom poglavlju ovog istraživa-
nja.
Zbog raspada socijalističkih federacija, pre svega SSSR koji se raspao na 15 država
i SFRJ, koja se raspala na šest država, na novoj karti Evroazije od osam socijalističkih
zemalja nastalo je čak 28 novih suverenih država (bez Kosova koje je 2008. godine
jednostrano proglasilo nezavisnost skoro dve decenije nakon pada socijalizma). Uspe-
šnim putem evroatlantskih integracija krenule su skoro sve države Centralne Evrope
(sa malim zakašnjenjem Slovačke) i baltičke države, pa su do 2004. godine tih sedam
republika zajedno sa Slovenijom, Rumunijom i Bugarskom postale članice NATO i
Evropske unije, što smo, prema Merkelu, prihvatili da smatramo konsolidovanim
demokratijama. Tako je više od trećine, njih 10, od 28 postsocijalističkih država
izabralo trajniju privrženost demokratskim vrednostima. Međutim, preostale dve
trećine bivših socijalističkih država, njih 18, prolazile su na razne načine proces
tranzicije, značajan broj njih nikad nije imao iskustva sa demokratijom, a u većini
njih restauriran je nedemokratski režim – uspostavljen je hibridni ili autoritarni
režim. U tim državama proces demokratske tranzicije u drugoj polovini devedesetih
pa sve do polovine dvehiljaditih doživeo je “zastoj” ili skretanje prema autoritarizmu:
u šest država sa hibridnim režimima – u Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji, Gruziji, Ukrajini
i Kirgiziji – odigrale su se “izborne” ili “šarene revolucije”, dok se pokušaj istih odi-
grao u četiri bivše sovjetske republike. Šest bivših sovjetskih republika – Belorusija,
Azerbejdžan, Turkmenistan, Uzbekistan, Kazahstan i Tadžikistan – tranziciju su
usmerile prema autoritarizmu.

2 Od Jugoistočne Evrope
do Centralne Azije
U
drugom poglavlju, u osnovi predstavljanja “izbornih revolucija” koristićemo
hronološki pristup i dinamiku prostornog razvoja “izbornih revolucija” od
1998. do 2005. godine. S ciljem da se dublje uđe u prirodu društveno-političkog
sistema svake države, svaku zemlju ćemo pojedinačno prikazati od perioda konačnog
pada evropskog socijalizma, od 1991. do 2008. godine, do kad su nam bili dostupni
podaci. Geografski, države ćemo analizirati po principu širenja “izbornih revolucija”,
po već pomenutom principu efekta grudve snega ili efekta difuzije: od Centralne
Evrope i ČSSR (Slovačka), preko bivše SFRJ (Hrvatska, Srbija), do država bivšeg SSSR
(Gruzija, Ukrajina, Kirgizija, itd.).
Države ćemo razlikovati po načinu na koji su imale odnos prema “izbornim
revolucijama”. Detaljno ćemo obraditi države u kojima su se “izborne revolucije” odi-
grale bez nenasilne pobune civilnog društva (Slovačka, Hrvatska); države u kojima su se
“izborne revolucije” odigrale uz pomoć nenasilne pobune civilnog društva (Srbija, Gruzija,
Ukrajina, Kirgizija); daćemo nešto skraćeniji pregled država u kojima su ugušene
“izborne revolucije” (Jermenija, Uzbekistan, Azerbejdžan, Belorusija); države u kojima
je primenjena politička prevencija protiv “izbornih revolucija” (Moldavija, Kazahstan);
i samo ćemo se osvrnuti na države u kojima nije bilo uslova za pokretanje “izbornih
revolucija” (Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan).
Teorijsko-metodološki napravićemo pregled država koje su imale poteškoće sa
demokratskom tranzicijom i konsolidacijom, s obzirom na to da su sve postsocijali-
stičke države početkom devedesetih godina odlučile da usvoje demokratski režim kao
model organizovanja države i zbog toga su na neki način imale dodir sa fenomenom
“izbornih revolucija”. Pregled 15 država napravićemo uz pomoć pomenutih pet arena
demokratske konsolidacije razrađene od strane Linca i Stepana, s ciljem da se, pre
svega, prikaže što potpunija slika o njihovoj tranziciji, ali i o šansama za demokrat-
sku konsolidaciju. U četiri od peta arena koristićemo egzaktne podatke istraživanja
uticajnih svetskih organizacija poput Freedom House, Transparency International i
Ujedinjenih nacija. U areni političkog društva uz pomoć istraživanja Freedom House
Freedom in the World262 i Nations in Transit263 odredićemo tip režima u 15 analiziranih
država i njihovu dinamiku razvoja od 1991. do 2005, odnosno 2008. godine. U istraživa-
nju Freedom in the World pokrićemo period od 1991. do 1999. godine, odnosno 2008, i
262 http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=35&year=2005 (Pristupljeno 14. jula 2010)


to samo u kategorijama političkih prava i građanskih sloboda, dok je istraživanje NIT
urađeno od 1999. do 2009. godine, ali zato sveobuhvatnije jer pokriva čak sedam obla-
sti: izborni proces, civilno društvo, nezavisnost medija, demokratsku upravu na nivou
države, lokalnu demokratsku upravu, nezavisno sudstvo i korupciju. Pored toga, u areni
političkog društva bavićemo se institucijom opozicije i njenim odnosima sa političkim
elitama na vlasti. U areni građanskog društva istraživaćemo razvijenost civilnog dru-
štva i nezavisnih medija, a koristićemo podatke istraživanja Freedom House o nivou
Freedom of the Press264. U areni vladavine prava analiziraćemo razvoj pravnog sistema i
vlasti u novim nezavisnim državama, a kao egzaktni podaci pomoći će nam percepcija
istraživanja Corruption Perceptions Index265 američke organizacije Transparency Inter-
national. U areni državne administracije ocenjivaćemo realnu moć država po pitanju
uspostavljanja demokratskog režima i poteškoće koje pri tome nastaju. U areni ekonom-
skog društva bavićemo se ispitivanjem nivoa uspostavljanja tržišne ekonomije, a kao
egzaktne podatke navešćemo informacije Ujedinjenih nacija o bruto nacionalnom
dohotku po glavi stanovnika Per Capita Gross National Income266, izražen u ameri-
čkim dolarima koji prema Lipsetu izražava imovnost, odnosno bogatstvo države267.
Podatke o rezultatima predsedničkih i parlamentarnih izbora, kao i o procentu
izlaznosti birača na izbore uzimali smo iz izvora centralnih izbornih komisija
svake pojedine države, ali i raznih naučnih istraživanja268, kao i američkog portala
ElectoralGuide269 organizovanog 1998. godine od strane neprofitne i nevladine
američke International Foundation for Electoral System (IFES, Međunarodne fondacije
za izborne sisteme)270, portal koji je finansiran od strane američke federalne agencije
USAID.271 Osim toga, koristili smo i podatke američkog državnog International
Institute for Democracy and Electoral Assistance (International IDEA, Međunarodnog
instituta za demokratiju i podršku izborima)272.
Uz pet arena demokratske konsolidacije, koristićemo i šestu kategoriju u kojoj
ćemo prikazati, na pomalo publicistički način, detaljni hronološki razvoj “izbornih” i
“šarenih revolucija” (Slovačka, Hrvatska, Srbija, Gruzija, Ukrajina, Kirgizija) sa deta-
ljima vezanim za pobunu civilnog društva, koji će nam biti važni za prikazivanje

265 http://www.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2004 (Pristupljeno 14. jula 2010)
266 http://data.un.org/Data.aspx?d=SNAAMA&f=grID%3A103%3BcurrID%3AUSD%3BpcFlag%3A1
267 Lipset, Lejkin, op.cit., str. 177.
268 Na primer: baze podataka predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji Slaviše Orlovića sa FPN:
http://www.politikolog.com/SrbijaPredsIzbori.pdf, http://www.politikolog.com/SrbijaParlam-
Izbori.pdf (Pristupljeno 14. jula 2010)
269 http://www.electionguide.org/index.php (Pristupljeno 14. jula 2010)
270 http://www.ifes.org/home.html (Pristupljeno 14. jula 2010)
271 Napomena: rezultati centralnih izbornih komisija pojedinih država i portala ElectoralGuide se
često ne poklapaju; takođe, imali smo problem i sa preciznim podacima centralnih izbornih
komisija koji u svojim internet bazama nemaju podatke u vezi sa izborima održanim početkom
devedesetih godina (na primer, ukrajinski http://www.cvk.gov.ua/).
272 http://www.idea.int/ (Pristupljeno 14. jula 2010)

sheme-modela “izbornih” i “šarenih revolucija” u trećem poglavlju. Takođe, daćemo
i detalje nasilnog zaustavljanja efekta grudve snega “šarenih revolucija” u Jermeniji,
Uzbekistanu, Azerbejdžanu i Belorusiji.
2.1 Države u kojima su se “izborne revolucije” odigrale bez

nenasilne pobune civilnog društva
2.1.1 Slovačka
Političko društvo
Režim
Arena političkog društva tokom skoro celih devedesetih godina u Slovačkoj bila je u
znaku političke nestabilnosti, prevremenih izbora i stvaranja heterogenih koalicija koje
su imale za cilj da formiraju ili obore vladu i hibridni režim lidera Vladimira Mečijara,
proces nazvan “mečijarizam-protiv-antimečijarizma”. Prema ocenama istraživanja ameri-
čkog Freedom House o nivou slobode u svetu, režim predsednika Vladimira Mečijara, u
skladu sa teorijom Morlina, pripada “blažim” hibridnim režimima. Nakon “baršunaste
revolucije” u Čehoslovačkoj je bio visoko ocenjen nivo demokratije i slobode, pre svega kao
“sobodne” države sa skoro najvišom ocenom 2 u kategorijama političkih prava i građanskih
sloboda. Međutim, nakon sporazumnog razdvajanja država Češke i Slovačke 1993. godine,
primećujemo da Češka zadržava kurs poboljšanja realizacije političkih prava i građanskih
sloboda, dok u Slovačkoj one variraju između “slobodne” i “delimično slobodne” (vidi tabelu
01). Odmah u prvoj godini nezavisnosti 1993. godine u Slovačkoj je za jednu ocenu pao nivo
političkih prava, dok je nivo građanskih sloboda pao čak za dve ocene, te je i država oce-
njena kao “delimično slobodna”. U drugoj i trećoj godini nezavisnosti 1994. i 1995. godine
Slovačka se popravila, ponovo je povratila nivo “slobodne države”, ali u periodu intenzivnih
pritisaka na opoziciju i medije 1996. i 1997. godine ta ocena ponovo je pala skoro na nivo iz
1993. godine, s tim da je bolje ocenjen nivo političkih prava, dok je pogoršan nivo građan-
skih sloboda. Međutim, od izborne 1998. godine primećujemo drastičnu promenu u smi-
slu poboljšanja u obe kategorije, sa ocenom “slobodna”. Već od prve godine nakon promene
Mečijarove vlade 1999. godine još više je ocenjen nivo slobode političkih prava sa najvišom
ocenom 1. Prema istraživanju NIT, Slovačka je već 1999. godine izašla iz hibridnog režima i
konsolidovala demokratiju (vidi tabelu 02).
U svojoj analizi o nedemokratskim režimima u Slovačkoj i Hrvatskoj, analitičari
sa Masarikovog Univerziteta u Pragu, Vit Hloušek i Lubomir Kopeček vide mnogo
sličnosti u problemima tranzicije kod te dve države, njihove režime takođe svrstavaju
u hibridne kojima su najbliži neliberalna demokratija po teoriji Farida Zakarije i
delegirana demokratija po Guilermu Odonelu.273 Hloušek i Kopeček za režim Mečijara
273 Vít Hloušek, Lubomír Kopeček, “Konsolidace demokracie a hybridní režimy – slovenský a
chorvatský případ”, http://www.cepsr.com/seps/clanek.php?ID=180 (Pristupljeno 14. jula 2010)

u Slovačkoj tvrde da je bliži neliberalnoj demokratiji, iako, prema njihovom mišljenju,
obe države, Slovačka i Hrvatska, u većoj ili manjoj meri imaju elemente oba nedemo-
kratska modela. Sličnosti otežane demokratske tranzicije Slovačke i Hrvatske vide
u analogijama poput: političko-istorijskog nasleđa još iz vremena Austro-Ugarske
monarhije i statusa perifernosti u federacijama ČSSR i SFRJ koje su te dve države
iskusile i koje je dodatno probudilo nacionalna osećanja birača u tim državama.274
Pojava popularnog autokrate Vladimira Mečijara, spada u period velikih promena
posle 1989. godine, a on je bio i jedan od lidera tadašnje antikomunističke organizacije
Javnost protiv nasilja (slov. Verejnosť proti násiliu, dalje u tekstu VPN) publicista
i sociolog Fedor Gal smatrao je da se Mečijar, do “baršunaste revolucije” nepoznati
lokalni pravnik, u tadašnjim političkim uslovima sticanja demokratskih sloboda i
nezavisnosti Slovačke na neki način nametnuo kao bezalternativni lider. Prva njegova
funkcija, odmah nakon “baršunaste revolucije” 1989. godine, bila je ministar unutra-
šnjih poslova Slovačke.275 Sa slabom demokratskom tradicijom, ekonomijom i indu-
strijom koje su pre promena bile organizovane u tipičnom sovjetskom duhu, početkom
devedesetih godina nastupila je faza tranzicije u kojoj je bio dominantan problem
efektivnosti demokratije, a nakon socijalizma mnogim građanima Slovačke gubljenje
radnih mesta bila je previsoka cena za stečenu slobodu. Koristeći se principom negativ-
ne legitimnosti, Mečijar je obećao da će rešiti političko-ekonomske probleme samo ako
mu se dopusti da vlada na “neosporavan način”.276
Politička scena u Slovačkoj duboko se razdelila u godinama nakon “baršunaste
revolucije”. Prva konfliktna linija u političkoj areni Slovačke bila je na liniji stranaka
Mečijarovog VPN i konzervativnog Hrišćansko-demokratskog pokreta (slov. Kre-
sťanskodemokratické hnutie, dalje u tekstu KDH). Ta podela je u Slovačkoj odražavala
staru društveno-političku konfliktnu liniju “država-crkva”. Podele su dobile na snazi,
jer se društvo za vreme socijalizma dodatno sekularizovalo, te i pored velike podrške
katoličke crkve demokratskim promenama i njene popularnosti u “baršunastoj
revoluciji”, VPN je ipak na prvim parlamentarnim izborima osvojila najviše glasova,
oko 30 odsto, dok je KDH osvojila samo 19 odsto. Ipak, za formiranje vlade Mečijaru
su bili potrebni mandati KDH i oni formiraju prilično nestabilnu vladu iz ta dva raz-
ličita politička bloka. Heterogenost koalicije partija u vladi dovelo je do političke krize
u parlamentu u aprilu 1991. godine i raspada VPN, a njihov lider Vladimir Mečijar
od lojalnih pristalica VPN formira novu stranku Pokret za demokratsku Slovačku
(slov. Hnutie za demokratické Slovensko, dalje u tekstu HZDS), dok su njegovi opo-
nenti u VPN kasnije formirali Građansku demokratsku uniju (slov. Občianská demo-
kratická únia, dalje u tekstu ODU). Mečijar je u aprilu 1991. bio smenjen od strane
parlamenta, da bi do izbora 1992. godine na poziciji premijera bio Jan Čarnogurski
iz redova doskorašnjih Mečijarovih koalicionih partnera Hrišćansko-demokratskog
pokreta. Raspad stranke VPN doveo je do krize u parlamentu i novih izbora u junu
274 Ibid.
275 Ibid.
276 Butora, op.cit., p. 22.

1992. godine na kojima Mečijarova nova stranka HZDS ostvaruje još veći uspeh, od
onog na prvim izborima sa VPN, 37 odsto glasova što je bio najbolji Mečijarov politi-
čki rezultat od pada socijalizma u Slovačkoj. U početku, vladu VPN, a zatim i HZDS
podržala je nacionalistička Slovačka narodna stranka (slov. Slovenská národná strana,
dalje u tekstu SNS), koja je glasove dobijala na račun popularizacije akcija proglašenja
nezavisnosti Slovačke.277
Skoro tokom celih devedesetih godina slovačka politika je bila u kontekstu
takozvanog političkog procesa “mečijarizam-protiv-antimečijarizma”, koji politikolozi
Hloušek i Kopeček dele u tri faze: kristalizaciona, eskalaciona i erozivna. U prvoj, kri-
stalizacionoj fazi, formirala se Mečijarova nova stranka HZDS i njen elektorat. Međutim,
nakon izbora 1992. godine koaliciju HZDS i SNS napustilo je nekoliko poslanika iz obe
stranke zbog “tvrde politike” Mečijara. U vezi sa tim je u martu 1994. godine Mečijarovoj
vladi bilo izglasano nepoverenje. Na mesto premijera bio je izabran Jozef Moravček sa
takođe heterogenom vladom stvorenom od dva skoro nespojiva politička subjekta: s jedne
strane antikomunistički i desni centar KDH i bivša komunistička partija Stranka demo-
kratske levice (slov. Strana demokratickej ľavice, dalje u tekstu SDL). Ta, kako je nazivaju,
nespojiva koalicija napravljena je samo iz pragmatičnih razloga s ciljem da se smeni vlada
Mečijara. Tu počinje druga eskalaciona faza u kontekstu politike “mečijarizam-protiv-
antimečijarizma” zahvaljujući kojoj je HZDS na prevremenim izborima u jesen 1994.
godine uspela da pridobije 74 od 150 parlamentarnih mesta. Međutim, ispostavilo se da
nijedna stranka iz Moravčekove vlade nije bila spremna za saradnju sa HZDS, tako da je
pored nacionalističke SNS, Mečijar u svoje redove privukao i radikalnu levicu, Radni-
čki pokret Slovačke (slov. Združenie robotníkov Slovenska, dalje u tekstu ZRS). Ta vlada
se, takođe, kao i Moravčekova, smatrala isuviše heterogenom i sve više se govorilo o pita-
nju njene realne legitimnosti. Vlada Mečijara podržana od strane SNS i ZRS sve više je
bila spremna na preuzimanje kontroverznih političkih koraka. Tada je nastupila i treća
faza politike “mečijarizam-protiv-antimečijarizma” što je dovelo do erozije, tj. gublje-
nja političke snage HZDS, a posebno nakon izbora 1998. godine i pojave novih partija
koje su napravile novu preraspodelu snaga na političkoj sceni Slovačke.278 Takozvani
“mečijarizam” oličen u koaliciji HZDS-SNS-ZRS bio je utemeljen u nekoliko istorijskih
iskustava Slovačke – predratnom tradicionalnom nacionalnom populizmu i posleratnom
socijalističkom kolektivizmu.279
Opozicija
Hibridni režim oličen u premijeru Vladimiru Mečijaru stvarao se u uslovima spoljnih
i unutrašnjih političkih konfrontacija. Političke konfrontacije u Slovačkoj, kao što smo
videli, bile su izražene u nekoliko linija i one su u devedesetim godinama doprinele
jačanju pomalo autoritarne i nacionalističke politike vladajuće koalicije. U početku
277 Vít Hloušek, Lubomír Kopeček, Konfliktní linie v současné české a slovenské politice: mezi stabilitou
a změnou, Mezinarodní politologický ustav Masarykovy univerzity v Brně, Brno, 2005, http://www.
iips.cz/en/publications/analysis-and-working-papers/ (Pristupljeno 14. jula 2010), str. 14-19.
278 Ibid.
279 Butora, op.cit., pp. 22-23.

je to bio konflikt na liniji “centar-periferija” tj. Bratislave sa centrom u Pragu zahva-
ljujući kom je VPN dobio značajan broj glasova, da bi se nakon mirnog razilaska sa
Češkom 1. januara 1993. godine ta konfliktna linija preusmerila na unutrašnju politi-
čku scenu. Pored političkih unutrašnjih konfrontacija “centar-periferija”, koja je prema
Hloušeku i Kopečeku bila karakteristična i za stvaranje hibridnog režima u Hrvat-
skoj, i već na početku pomenute konfliktne linije “država-crkva”, što se reflektovalo
na političku scenu zategnutih odnosa na liniji stranaka VPN i KDH. Treća konflik-
tna linija u Slovačkoj bila je povezana sa nacionalističkom politikom vladajuće VPN,
kasnije strankom HZDS, koja se konfrontirala sa manjinskim mađarskim partijama,
a koje su za vreme režima Mečijara bile u slovačkoj politici marginalizovane. Mađar-
ska nacionalna manjina u Slovačkoj čini 10 odsto od ukupne populacije, a u politici
ih predstavlja Stranka mađarske koalicije (slov. Strana maďarskej koalície, dalje u tek-
stu SMK) u koju ulaze tri manje stranke, koje do izbora 1998. nisu ulazile u vladajuće
koalicije i faktički su bile svojevrsno politički izolovane. Ujedinjena opozicija u Slova-
čkoj je napravljena u julu 1997. godine, kada je stvorena Slovačka demokratska koalicija
(slov. Slovenská demokratická koalícia, dalje u tekstu SDK), koja je integrisala desni-
centar KDH, liberale – Demokratsku uniju (slov. Demokratická únia, dalje u tekstu
DU) i liberalne-konzervativce, kao i dve male levičarske partije i Stranku zelenih u
Slovačkoj (slov. Strana zelených, dalje u tekstu SZS). Ujedinjenoj opoziciji pri pravljenju
vlade 1998. godine kasnije su se pridružile i mađarske partije.280
Kritičari režima nazivani su “neprijateljima”, “anti-Slovacima” i “državnim
neprijateljima”. Strah od vlasti proširio se i na lokalnu samoupravu i ruralnu sredinu,
čak su i obični građani osetili uznemirenost. Država je tonula u međunarodnu izolaciju,
a zapadni političari oštro su kritikovali vlasti u Bratislavi, poput državnog sekretara
Medlen Olbrajt koja je Slovačku nazvala “crnom rupom u srcu Evrope”.281
Građansko društvo
Arena građanskog društva za vreme hibridnog režima u Slovačkoj najviše je bila
ugrožena od strane političkih pritisaka države na nezavisne medije i na nevladin
sektor. Prema istraživanju američkog Freedom House o nivou slobode medija, Slova-
čka je do 1993. godine bila ocenjena kao država sa “slobodnim” medijima (vidi tabelu
06). Međutim, od 1994. godine i nakon parlamentarnih izbora, dolazi do pogoršavanja
nivoa slobode medija u Slovačkoj i ta država je ocenjena kao “delimično slobodna”, sa
ocenom 47. Status “delimično slobodne” u oblasti medija Slovačka će imati narednih
pet godina do izbora 1998. godine i smene hibridnog režima premijera Mečijara, nakon
čega je ta država ponovo ocenjena kao “slobodna”.
Na početku 1993. godine u medijima je bio poznat slučaj smene urednice državnog
dnevnog lista Smena od strane vlade, koja prema njoj nije zauzela dovoljno lojalnu
poziciju. Kao posledica tog konflikta usledila je ostavka nekoliko urednika i stvaranje
280 Hloušek, Kopeček, Konfliktní linie v současné české a slovenské politice: mezi stabilitou a změnou,
str. 16-18.

Tabela 06. Freedom House, Freedom of the Press (Sloboda medija)
'91. '92. '93. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002.
Država
S S S O S O S O S O S O S O S O S O S O S
Slovačka F F F 47 PF 55 PF 41 PF 49 PF 47 PF 30 F 30 F 26 F 22 F
Hrvatska N/A N/A NF 56 PF 56 PF 58 PF 63 NF 63 NF 63 NF 63 NF 50 PF 33 PF
Srbija PF PF NF 86 NF 87 NF 77 NF 75 NF 75 NF 81 NF 81 NF 56 PF 45 PF

Gruzija N/A N/A PF 73 NF 70 NF 68 NF 55 PF 56 PF 57 PF 47 PF 53 PF 53 PF
Ukrajina N/A N/A PF 44 PF 42 PF 39 PF 49 PF 49 PF 50 PF 60 PF 60 PF 60 PF
Kirgizija N/A N/A PF 49 PF 52 PF 60 PF 61 NF 64 NF 64 NF 61 NF 61 NF 68 NF
Uzbekistan N/A N/A NF 85 NF 79 NF 75 NF 76 NF 76 NF 79 NF 83 NF 84 NF 84 NF
Azerbejdžan N/A N/A NF 70 NF 69 NF 69 NF 74 NF 74 NF 73 NF 70 NF 76 NF 77 NF
Belorusija N/A N/A PF 66 NF 67 NF 70 NF 85 NF 90 NF 80 NF 80 NF 80 NF 82 NF
Moldavija N/A N/A PF 41 PF 47 PF 62 NF 57 PF 58 PF 56 PF 58 PF 59 PF 59 PF
Rusija N/A N/A PF 40 PF 55 PF 58 PF 53 PF 53 PF 59 PF 60 PF 60 PF 60 PF
Jermenija N/A N/A PF 52 PF 57 PF 56 PF 56 PF 56 PF 56 PF 57 PF 59 PF 60 PF
Kazahstan N/A N/A PF 60 PF 61 NF 62 NF 64 NF 66 NF 68 NF 68 NF 70 NF 69 NF
Tadžikistan N/A N/A NF 93 NF 93 NF 96 NF 95 NF 94 NF 94 NF 94 NF 79 NF 80 NF
Turkmenistan N/A N/A NF 89 NF 84 NF 84 NF 84 NF 84 NF 85 NF 86 NF 89 NF 91 NF
2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Država
O S O S O S O S O S O S
Slovačka 21 F 21 F 21 F 20 F 20 F 22 F
Hrvatska 33 PF 37 PF 37 PF 39 PF 37 PF 36 PF
Srbija 40 PF 40 PF 40 PF 40 PF 39 PF 39 PF
Gruzija 54 PF 54 PF 56 PF 57 PF 57 PF 60 PF
Ukrajina 67 NF 68 NF 59 PF 53 PF 53 PF 53 PF
Kirgizija 71 NF 71 NF 71 NF 64 NF 67 NF 70 NF
Uzbekistan 86 NF 84 NF 85 NF 90 NF 91 NF 92 NF
Azerbejdžan 73 NF 71 NF 72 NF 73 NF 75 NF 77 NF
Belorusija 82 NF 84 NF 86 NF 88 NF 89 NF 91 NF
Moldavija 59 PF 63 NF 65 NF 65 NF 65 NF 66 NF
Rusija 66 NF 67 NF 68 NF 72 NF 75 NF 78 NF
Jermenija 65 NF 64 NF 64 NF 64 NF 64 NF 66 NF
Kazahstan 73 NF 74 NF 75 NF 75 NF 76 NF 78 NF
Tadžikistan 76 NF 73 NF 74 NF 76 NF 76 NF 77 NF
Turkmenistan 92 NF 95 NF 96 NF 96 NF 96 NF 96 NF
S – status; O – ocena
Izvor: http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=16 (Pristupljeno 14. jula 2010)
novog nezavisnog dnevnog lista SME. Međutim, pritisak na nelojalne medije i novinare
se time nije završio. Novom listu bila su potrebna materijalna sredstva koja im je dala
jedna slovačka investiciona grupa, ali nakon parlamentarnih izbora 1994. godine Mini-
starstvo finansija pokrenulo je sudski postupak protiv SME (koji je kasnije Vrhovni
sud obustavio). List je izdržao pritiske i nastavio da izlazi, ali su ujedno rasli i gomilali
se dugovi za štampu. Pritisci od strane vlade na SME su se nastavljali i indirektno,
kroz razna udruženja slovačkih medija i pritisak na investitore, ali je list ipak opstao.
Odmah nakon izbora 1994. nova koalicija HZDS-SNS-ZRS smenila je rukovodstvo
nacionalne slovačke televizije i radija, a slične smene bile su napravljene i u Fondu
narodne imovine, Javnom tužilaštvu, Komisiji za kontrolu tajne službe.282 Nevladine
organizacije su u državnim medijima bile marginalizovane i prikazivane kao “državni
neprijatelji”.283
Vladavina prava
Arena vladavine prava bila je degradirana najviše zbog kršenja prava nacionalnih manjina,
tj. isticanja titularne nacije o čemu smo govorili u prvom delu ovog rada i stvaranju novog
političkog modela u bivšim socijalističkim državama koje su imale ustav po uzoru na
sovjetski. Prema istraživanju Transparency International, Slovačka je u godini izbora i
smene vlade Vladimira Mečijara 1998. godine, po nivou korupcije bila na 48 mestu, od
svega 85 zemalja u kojima se sprovodilo istraživanje, sa ocenom 3,9 (vidi tabelu 07). Tran-
sparency International sve do 2000. godine daje podatke za nešto manje od polovinu
država u svetu, tako da ne možemo da napravimo neku detaljniju komparaciju sa preo-
stalim socijalističkim državama, iako je, sudeći prema tim istraživanjima, nivo korupcije
1998. godine u Slovačkoj bio izuzetno nizak u odnosu na preostale postsocijalističke
države, osim Belorusije sa kojom Slovačka deli jednaki broj bodova. Daleko iza Slovačke
su bile Srbija, Ukrajina i Rusija. Međutim, primećujemo da u Slovačkoj nakon izbora 1998.
godine dolazi do pogoršanja stanja nivoa korupcije, sve do 2004. godine kada je ta država
u potpunosti konsolidovala demokratiju i postala članica Evropske unije. Posle ulaska u
EU, nivo korupcije je u Slovačkoj, iz godine u godinu, sve manji.
I u sferi vladavine ljudskih prava i izbornog zakonodavstva premijer Mečijar i njegova
koalicija pribegavali su nedemokratskim načinima vladanja. U početku je za dobijanje
političkih poena Mečijarov hibridni režim vešto koristio pitanje opstanka Čehoslovačke
federacije, a kasnije nacionalne podele u Slovačkoj, posebno između slovačke većine i
mađarske manjine. S obzirom na to da je svoju politiku gradio na antimađarskim pozicijama
skoro do kraja devedesetih, Mečijar je razvijao “tvrdu” nacionalističku politiku.284
282 Hloušek, Kopeček, “Konsolidace demokracie a hybridní režimy – slovenský a chorvatský případ”,
http://www.cepsr.com/seps/clanek.php?ID=180
283 Juraj Hocman, “Rock Volieb and the 1998 Parliamentary Elections in Slovakia: Rocking the Vote
Slovak Style”, u: Andrew Ellis, Maria Gratschew, Jon H. Pammett, Erin Thiessen (eds.), “Engaging
the Electorate: Initiatives to Promote Voter Turnout From Around the World 1945 – 2006”, Inter-
national Institute for Democracy and Electoral Assistance, Stockholm, 2006, pp. 56-57.

Tabela 07. Transparency International, Corruption Perceptions Index (Percepcija nivoa korupcije)
Država 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.

Pozicija u Bodovi Pozicija u Bodovi Pozicija u Bodovi Pozicija u Bodovi Pozicija u Bodovi Pozicija u Bodovi
svetu *) svetu *) svetu *) svetu *) svetu *) svetu *)
Slovačka 48 (85) 3,90 53 (99) 3,70 56 (90) 3,50 53 (91) 3,70 55 (102) 3,70 63 (133) 3,70
Hrvatska 74 (99) 2,70 51 (90) 3,70 48 (91) 3,90 51 (102) 3,80 60 (133) 3,70
Srbija 65 (85) 3,00 92 (99) 2,00 89 (90) 1,30 109 (133) 2,30
Gruzija 85 (99) 2,30 85 (102) 2,40 127 (133) 1,80
Ukrajina 70 (85) 2,80 77 (99) 2,60 88 (90) 1,50 83 (91) 2,10 86 (102) 2,40 111 (133) 2,30
Kirgizija 87 (99) 2,20 119 (133) 2,10
Uzbekistan 95 (99) 1,80 79 (90) 2,40 74 (91) 2,70 69 (102) 2,90 103 (133) 2,40
Azerbejdžan 96 (99) 1,70 87 (90) 1,50 84 (91) 2,00 95 (102) 2,00 125 (133) 1,80
Belorusija 47 (85) 3,90 58 (99) 3,40 43 (90) 4,10 36 (102) 4,80 53 (133) 4,20
Moldavija 76 (99) 2,60 75 (90) 2,60 64 (91) 3,10 93 (102) 2,10 102 (133) 2,40
Rusija 76 (85) 2,40 83 (99) 2,40 83 (90) 2,10 81 (91) 2,30 74 (102) 2,70 87 (133) 2,70
Jermenija 80 (99) 2,50 76 (90) 2,50 78 (133) 3,00
Kazahstan 86 (99) 2,30 66 (90) 3,00 73 (91) 2,70 88 (102) 2,30 101 (133) 2,40
Tadžikistan 128 (133) 1,80
Turkmenistan
85 99 90 91 102 133
Država 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Pozicija u Bodovi Pozicija u Bodovi Pozicija u Bodovi Pozicija u Bodovi Pozicija u Bodovi
svetu *) svetu *) svetu *) svetu *) svetu *)
Slovačka 58 (146) 4,00 50 (159) 4,30 49 (163) 4,70 49 (179) 4,90 52 (180) 5,00
Hrvatska 67 (146) 3,50 71 (159) 3,40 69 (163) 3,40 64 (179) 4,10 62 (180) 4,40
Srbija 101 (146) 2,70 102 (159) 2,80 90 (163) 3,00 79 (179) 3,40 85 (180) 3,40

Gruzija 136 (146) 2,20 133 (159) 2,30 99 (163) 2,80 79 (179) 3,40 67 (180) 3,90
Ukrajina 128 (146) 2,20 113 (159) 2,60 99 163) 2,80 118 (179) 2,70 134 (180) 2,50
Kirgizija 125 (146) 2,20 134 (159) 2,30 142 (163) 2,20 150 (179) 2,10 166 (180) 1,80
Uzbekistan 119 (146) 2,30 143 (159) 2,20 151 (163) 2,10 175 (179) 1,70 166 (180) 1,80
Azerbejdžan 140 (146) 1,90 137 (159) 2,20 130 (163) 2,40 150 (179) 2,10 158 (180) 1,90
Belorusija 74 (146) 3,30 107 (159) 2,60 151 (163) 2,10 150 (179) 2,10 151 (180) 2,00
Moldavija 117 (146) 2,30 95 (159) 2,90 79 (163) 3,20 111 (179) 2,80 109 (180) 2,90
Rusija 95 (146) 2,80 128 (159) 2,40 121 (163) 2,50 143 (179) 2,30 147 (180) 2,10
Jermenija 82 (146) 3,10 88 (159) 2,90 93 (163) 2,90 99 (179) 3,00 109 (180) 2,90
Kazahstan 124 (146) 2,20 110 (159) 2,60 111 (163) 2,60 150 (179) 2,10 145 (180) 2,20
Tadžikistan 138 (146) 2,00 150 (159) 2,10 142 (163) 2,20 150 (179) 2,10 151 (180) 2,00
Turkmenistan 139 (146) 2,00 157 (159) 1,80 142 (163) 2,20 162 (179) 2,00 166 (180) 1,80
146 159 163 179 180
Izvor: http://www.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2004 (Pristupljeno 14. jula 2010)
*) Od ukupnog broja monitorovanih država
U sferi zakonodavstva, pokušana je promena izbornog zakona, koja bi otežala
stvaranje koalicija i većine u parlamentu. Protivustavno su bili oduzeti poslanički
mandati poslanicima koji su hteli da napuste provladine stranke. Nakon parlamentarnih
izbora 1994. godine, vlada Slovačke je od strane Zapada bila više puta kritikovana za
“nedemokratski način vođenja države”, i izuzeta je iz grupe prvog kruga država Cen-
tralne i Istočne Evrope koje su bile pozvane da se priključe NATO i Evropskoj uniji.285
Funkcionalnost arene državne administracije Slovačke najviše je sputavala nefunkcio-
nalnost sovjetskog tipa ustava, konflikti u parlamentu i zloupotreba tajnih službi u
političke svrhe. Uspostavljanju hibridnog režima u Slovačkoj u značajnoj meri su dopri-
nele slabost federativnog ustava ČSSR i pomenute konfliktne linije centar-periferija tj.
Prag-Bratislava. Uprkos polemici da li treba da opstane zajednička država, došlo je do
mirnog, ili, kako ga popularno nazivaju, “baršunastog razilaska” Češke i Slovačke.
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države često su kritikovale takozvanu “tiraniju
većine” u slovačkom parlamentu. Vlada Mečijara se konfrontirala sa predsednikom
Mihalom Kovačem, kontinuirano kršila ustav, marginalizovala opoziciju po pitanju
tajnih službi, javnih medija i procesa privatizacije. U maju 1997. godine, od strane vlade na
nelegalan način opstruiran je referendum za prelazak na polupredsednički sistem, jer je
ministar unutrašnjih poslova, Gustav Krajči dao instrukcije za promenu sadržine glasa-
čkih listića izbacujući pitanje o direktnim izborima predsednika što je tražila opozicija,
a ostavljeno je pitanje o ulasku države u NATO koje je tražila vladajuća koalicija, iako
od strane alijanse nije bilo zvaničnog poziva za priključenje. Državna administracija je
postala ispolitizovana i nezainteresovana za proces privatizacije.286
Podržana strankama sa radikalnijim stavovima, SNS i ZRS, vlada Mečijara je nakon
izbora 1994. godine slobodnije krenula u, kako je bilo rečeno, činjenje “kontroverznih”
političkih koraka poput upotrebe tajnih službi u političke svrhe i pritisaka na opoziciju i
medije. Slovačka tajna služba bila je zloupotrebljena s ciljem zastrašivanja i diskreditacije
opozicionara i nezavisnih medija. Navodno, slovačka tajna služba je organizovala
otmicu sina predsednika Mihala Kovača, koji je iz političkih razloga bio u konfliktu sa
premijerom Mečijarom, a opozicioni lideri i mediji bili su praćeni i kontrolisani.287
Ekonomsko društvo
Arena ekonomskog društva polako se razvijala, da bi nakon pada hibridnog režima i
ulaska Slovačke u EU, bila jedna od naprednijih među analiziranim postsocijalističkim
državama. Prema podacima Ujedinjenih nacija, bruto nacionalni dohodak (BND) po
glavi stanovnika Slovačke na godišnjem nivou, nakon “baršunaste revolucije” 1991.
285 Rock volieb ‘98 Capaign: Report on Activities and Results 1998 Slovak Parliamentary Elections,
Nadacia pre občiansku spoločnost, http://www.wmd.org/documents/RockVoliebGOTV.pdf (Pri-
stupljeno 14. jula 2010), Bratislava, 1998. pp. 2-28.
str. 18.

Tabela 08. Ujedinjene nacije, Bruto nacionalni dohodak (BND) po glavi stanovnika u državama sa hibridnim režimima
Država 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
Slovačka 2.180 2.359 2.528 2.916 3.692 4.006 4.013 4.167 3.804 3.783 3.920 4.539 6.073 7.830 8.579 9.915 13.284 17.144
Hrvatska 4.912 2.194 2.328 3.093 4.022 4.255 4.347 4.693 4.312 4.004 4.293 4.993 6.274 7.675 8.273 9.159 11.169 15.201
Srbija 4.049 2.973 2.113 2.211 2.383 2.543 2.481 2.305 1.427 1.152 1.508 2.084 2.655 3.198 3.484 4.049 5.325 6.831
Gruzija 1.290 784 535 503 529 604 744 788 617 673 697 743 881 1.156 1.454 1.787 2.366 2.948

Ukrajina 1.684 1.523 1.307 1.051 937 868 985 824 623 621 771 870 1.040 1.459 1.815 2.277 3.017 3.879
Kirgizija 559 486 415 335 321 385 362 324 241 261 292 306 365 410 457 532 696 909
Uzbekistan 718 638 624 589 586 595 648 621 694 548 369 382 388 458 539 630 701 948
Azerbejdžan 913 711 551 445 394 402 497 556 589 636 679 734 850 983 1.405 2.197 3.249 4.524
Belorusija 1.869 1.726 1.633 1.471 1.348 1.418 1.380 1.499 1.203 1.032 1.231 1.464 1.803 2.348 3.090 3.782 4.581 6.149
Moldavija 770 553 560 397 403 403 463 406 287 326 389 453 556 752 875 994 1.299 1.864
Rusija 3.757 3.215 3.017 2.709 2.647 2.595 2.665 1.747 1.272 1.716 2.059 2.319 2.877 4.001 5.177 6.679 8.789 11.464
Jermenija 562 340 325 358 398 503 522 602 590 613 690 775 914 1.135 1.571 2.053 2.957 3.739
Kazahstan 1.655 1.612 1.505 1.355 1.279 1.328 1.412 1.432 1.084 1.147 1.409 1.574 1.938 2.668 3.403 4.683 6.135 7.769
Tadžikistan 514 363 303 235 262 219 191 270 219 171 210 228 296 415 451 576 701 468
Turkmenistan 803 678 690 584 526 561 640 660 866 867 944 944 996 1.057 1.115 1.250 1.374 1.706
Izvor: http://data.un.org/Data.aspx?d=SNAAMA&f=grID%3A103%3BcurrID%3AUSD%3BpcFlag%3A1 (Pristupljeno 14. jula 2010)
godine, u odnosu na preostale postsocijalističke države sa hibridnim i nedemokrat-
skim režimima iznosio je, skoro upola manje u odnosu na države Srbiju i Hrvatsku,
oko 2.200 dolara (vidi tabelu 08). Rusija je tada imala skoro dvostruko viši BND od
Slovačke. BND Slovačke je polako rastao do sredine devedesetih, kada se do “izborne
revolucije” i smene vlade Mečijara zadržava na oko 4.000 dolara po glavi stanovnika.
Primetno je da je čak nakon izbora 1998. godine BND blago pao, dok je nivo korupcije
u tom periodu – videli smo – za nijansu porastao. Međutim, tek od 2002. godine, nakon
intenziviranja procesa priključenja Evropskoj uniji, BND Slovačke počeo je naglo da
raste, a u godini njenog priključenja EU 2004. iznosio je tri puta više u odnosu na BND
u periodu nakon “baršunaste revolucije” i mirnog razilaska sa Češkom.
“Izborna revolucija” bez nenasilne pobune civilnog društva

U drugoj polovini 1997. godine u Slovačkoj civilni sektor 11 nevladinih organizacija (eng.
Non-govermental organisation)288 pokrenuo je kampanju “O.K. ‘98” (slov. Občianska
kampan 1998) za mobilizaciju birača na parlamentarne izbore planirane u septembru
1998. godine, po uzoru na zapadne GOTV (Get-Out-the-Vote)289 kampanje, i posma-
tranje regularnosti izbora. Cilj kampanje bio je da se na izborima poveća broj onih koji
prvi put glasaju, mladih birača i neopredeljenih. Kampanju su finansijski podržali Mott
Fondation i Fondation for Civil Society ili Nadacia občianskej spoločnosti, od 1997. poz-
nat kao Pontis Foundation. The Open Society Foundation, United States Information
Service (USIS), i International Republican Institute290, takođe su podržali kampanju pri
obuci volontera.291 Jedan od važnijih delova kampanje, u okviru celokupne akcije “O.K.
‘98”, bila je kampanja “Rok izbori 98” (Rock volieb 98), koja je bila rađena po uzoru na
američku kampanju Rock the Vote organizovanu s ciljem da se uz pomoć koncerata na
izbore animira najmlađi deo elektorata. Kampanja “Rok izbori 98” bila je usmerena
na informisanje, edukaciju i animaciju mladih birača između 18 i 25 godina da uče-
stvuju na izborima, a posebno birača između 18 i 21 godine koji su trebali prvi put da
glasaju na parlamentarnim izborima u septembru 1998. godine, a kojih je po tadašnjim
proračunima bilo 380.000, što je preko 10 odsto birača. Istraživanja slovačke agencije
Fokus pokazala su da su mladi u Slovačkoj tokom devedesetih bili posebno pasivni
u procesu glasanja i da je na izborima, kojima je najviše glasova dobio Mečijar, uče-
stvovalo svega 20 odsto mladih između 18-25 godina. Kampanja je bila planski jako
detaljno osmišljena, imajući u vidu posebnu osetljivost mladih birača s ciljem da se
ne promoviše neka politička snaga, već da se birači informišu i da se podiže nivo sve-
sti u vezi sa napuštanjem socijalističkog nasleđa, uvođenjem demokratskih promena
i tržišne ekonomije u Slovačkoj. “Rok izbori 98” bili su putujuća kampanja koja je
preko raznih koncerata savremene muzike, medijskih spotova, štampanog materijala
imala za cilj da na izbore izvede mlade ljude, nezadovoljne opštom situacijom u slova-
čkom društvu, a koji do tada nisu bili zainteresovani za politiku. Organizatori i uče-
288 Dalje u tekstu opšteprihvaćena skraćenica na srpskom NVO.

289 U prevodu sa engleskog znači “izađi i glasaj”.
290 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica IRI.
291 Hocman, op.cit., pp. 56-57.

snici “Rok izbora 98” su tokom kampanje na autobusima organizovali niz koncerata
po gradovima Slovačke, podelili su desetine hiljada propagandnih materijala, flajera,
majica; na ulične koncerte animirali su stotine hiljada mladih ljudi. U svemu tome
su im pomogle slovačke medijske poznate ličnosti muzičari poput Miše Kaščaka,
Roba Grigorova, glumca i muzičara Roba Rotha. Organizatori su uglavnom koristili
konsalting usluge američkog IRI, a u junu 1998. godine konsaltingom su im pomagale
kolege iz Bugarske iz Političke akademije za Centralnu Evropu, Centar za Pluralizam
zadužen za bugarsku GOTV kampanju i bugarsku Centralnu izbornu komisiju.292
Zbog materijalne i konsalting povezanosti sa inostranstvom, kampanja “O.K. ‘98”
i “Rok izbori 98” imala je problema sa prezentacijom svojih spotova u elektronskim
medijima povezanim sa režimom, a posebno na državnoj STV televiziji. U medijima
koje je kontrolisao režim predstavnici kampanje “O.K. ‘98” bili su predstavljeni kao
“državni neprijatelji”.293 Zato su im, za razliku od predizbornih kampanja u drugim
državama, o kojima ćemo kasnije pisati, bili dostupni privatni mediji poput televizije
Markiza i TV Naša, kao i dvanaest privatnih radio stanica poput Radio Fun i Radio
Ragtime, Radio Tatry. Sajt “O.K. ‘98” kampanje dobio je nagradu za najbolji veb sajt
Centralne Evrope, a deo kampanje prikazivan je na mreži muzičke televizije MTV.
Rezultat kampanje “Rok izbori 98” bio je učetvorostručavanje odaziva omladine koja je
prvi put izašla na izbore između 18 i 21 godine, sa 20 na više od 80 odsto, a opšti uspeh
kampanje “O.K. ‘98” je bio mobilizacija više od 84 odsto birača. Ispitivanja su pokazala
da je čak 70 odsto mladih koji su izašli na izbore glasalo za opozicione stranke, dok je
za vladajući HZDS i SNS glasalo svega 24 odsto mladih.294 Strani, a najviše američki,
know-how295 konsalting bio je od velikog uticaja na organizaciju kampanje “O.K. ‘98” i
posebno je imao uspeha u urbanim sredinama.296 Organizatori kampanje “Rok izbori
98” pomagali su konsaltingom predizborne kampanje u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji, pose-
bno pri stvaranju kampanje Otpora u Srbiji.297
Na parlamentarnim izborima održanim 25. septembra 1998. godine HZDS je dobio
27 odsto glasova (43 od 150 mandata) i jedina stranka kao koalicioni partner na koju je
Mečijar mogao da računa je SNS koja je imala oko 10 odsto, jer ZRS nije prošla izborni
cenzus. Parlamentarnu većinu napravila je koalicija opozicionih stranaka SDK, levičar-
ska SDL i mađarska koalicija SMK koje su osvojile čak 60 odsto glasova (93 od 150
mesta). Kao i Moravčekova, i vlada široko ujedinjene opozicije bila je heterogena, ali su je
ujedinili viši politički ciljevi, poput nedozvoljavanja HZDS da dođe na vlast, odstranjiva-
nja nedemokratskih načina vođenja državne politike i ulazak Slovačke u EU i NATO.298
pp. 2-28.
pp. 2-28.
295 U prevodu sa engleskog znači “znati kako”.
str. 18-19.

2.1.2 Hrvatska
Političko društvo
Režim
Arena političkog društva u Hrvatskoј bila јe formirana u toku ratnih sukoba i tokom
porasta nacionalizma na celom prostoru SFRЈ. U takvim uslovima stvoren јe populi-
stički hibridni režim koјi јe bio vezan za život i ličnost predsednka Franje Tuđmana.
Prema ocenama Freedom House Hrvatska јe, od dolaska na vlast predsednika Tuđmana
i njegove stranke Hrvatske demokratske zaјednice (HDZ), konstantno “delimično
slobodna” država sa skoro konstantnom ocenom 4 za politička prava i građanske
slobode, što znači tipičan hibridni režim, sve do njegovog pada na izborima 2000.
godine (vidi tabelu 01). Prema istraživanju NIT, rađenom od 1999. godine, režim pred-
sednika Franje Tuđmana u godini pada ocenjen јe kao “tranzicioni” ili “hibridni režim”
(vidi tabelu 02).
Kao što smo već izneli, Hloušek i Kopeček hibridni režim Franje Tuđmana u Hrvat-
skoј smatraјu bliži delegiranoј demokratiјi, dok za hibridni režim Mečiјara u Slovačkoј
tvrde da јe bliži neliberalnoј demokratiјi, iako, prema njihovom mišljenju, obe države
u većoј ili manjoј meri imaјu elemente oba nedemokratska modela, јer su oba lidera,
Mečiјar i Tuđman, bili na neki način autokratski, s tim da јe uticaј hrvatskog pred-
sednika u društvu i njegova politička stabilnost bila daleko јača nego kod slovačkog.
Tuđmanov režim u Hrvatskoј razlikovao se od Mečiјarovog u Slovačkoј prvenstveno
po tome što Hrvatska ima polupredsednički ustavno-politički oblik, a to јe Tuđmanu
dalo mogućnost da svoјe političke poziciјe osloni na dve grane izvršne vlasti: na pred-
sedničku poziciјu i na poziciјu svoјe stranke HDZ u parlamentu – Saboru. Hloušek i
Kopeček takođe vide sličnosti u otežanoј demokratskoј tranziciјi između Slovačke i
Hrvatske u političko-istoriјskom nasleđu јoš iz vremena Austro-Ugarske monarhiјe i
statusa perifernosti u federaciјama ČSSR i SFRЈ.299
Nezavisni mediјi u Srbiјi predsednika Tuđmana, kao i srpskog predsednika Slobodana
Miloševića, smatrali su nedemokratskim i nacionalističkim liderom. Srpski novinar
nedeljnika Vreme, Miloš Vasić, smatra da јe “Tuđman rehabilitovao Nezavisnu Državu
Hrvatsku, odlikovao i viđao ustaške ratne zločince; težio da bude moderni demokrat-
ski zapadni političar, ali јe iskazivao antisemitizam i etničku isključivost; građanima se
obraćao sa ‘Hrvatice i Hrvati’, a tek posle toga sa ‘i državljani Republike Hrvatske’, čime
јe kršio tekst svečane zakletve pred Saborom; niјe imao nimalo razumevanja za sistem
vrednosti parlamentarne demokratiјe, dok mu јe sam poјam ljudskih prava bio potpuno
stran; voleo јe da bude istoričar, ali јe istoriјu izmišljao po svoјoј potrebi; hteo јe da bude i
antifašista i priјatelj sa fašistima. Naјgore od svega bilo јe to što јe otvorio vrata ustaškom
revanšizmu u јavnom životu Hrvatske”.300
300 Miloš Vasić, “Dr Franjo Tuđman, 1922 – 1999: Jedna karijera”, Vreme, No. 467, Beograd, 18.
decembar 1999, http://www.vreme.com/arhiva_html/467/08.html (Pristupljeno 14. jula 2010)

Na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoј održanim 22. aprila 1990. naјviše
glasova za tadašnji trodomni hrvatski parlament (42 odsto glasova birača i oko 60
odsto mesta u parlamentu), dobila јe stranka desnog centra Hrvatska demokrat-
ska zaјednica na čelu sa nekadašnjim disedentom iz doba komunizma, Franjom
Tuđmanom koga јe kasniјe Hrvatski sabor izabrao za predsednika države. HDZ јe
odnela pobedu i na parlamentarnim izborima 1992. godine dobivši čak 62 odsto mesta
u parlamentu. Na tim parlamentarnim izborima HDZ јe težila da sebe predstavi ne
samo kao partiјu desnice, već kao “narodni pokret” koјi će uјediniti naјšire sloјeve
hrvatskog društva.301 Tuđman јe pobedio na obema predsedničkim izborima tokom
devedesetih godina i to u prvom krugu. Pod Tuđmanovim imenom, kao nosiocem
lista, HDZ јe pobedila na svim parlamentarnim i lokalnim izborima 1990, 1992, 1993,
1995. i 1997. godine. Od proglašenja nezavisnosti do 2001. godine parlamentarni
izbori u Hrvatskoј održavali su se kao izbori zastupnika u Zastupnički dom Hrvat-
skog sabora, budući da se Hrvatski sabor do ustavne promene sastoјao od dva doma:
Zastupničkog i Županiјskog.
Ključna figura u hrvatskoј politici tokom devedesetih godina bila јe harizmati-
čna ličnost Franje Tuđmana i njegova sklonost vođenju populističke politike, pose-
bno u uslovima rata koјi јe traјao početkom devedesetih godina na više područјa
Hrvatske. Franjo Tuđman, po obrazovanju istoričar i voјno lice ЈNA (Јugoslovenske
narodne armiјe), za vreme sociјalizma je bio iz redova političkih disidenata, a njegova
јe popularnost naglo počela da raste kraјem osamdesetih godina, paralelno sa јača-
njem srpskog nacionalizma u redovima komunističke partiјe u Beogradu.302 Fra-
njo Tuđman јe izabran za predsednika Hrvatske 30. maјa 1990. godine u parlamentu,
Saboru. Na prvim slobodnim predsedničkim izborima u Hrvatskoј 2. avgusta 1992.
godine Tuđman јe pobedio u prvom krugu ubedljivim rezultatom od oko 57 odsto
glasova, dok јe njegov glavni oponent Dražen Budiša iz Hrvatske sociјalno-liberalne
stranke (HSLS) osvoјio oko 22 odsto glasova birača. Franjo Tuđman pobedio јe i na
drugim predsedničkim izborima u Hrvatskoј 1997. godine, takođe u prvom krugu
sa nešto više od 61 odsto glasova. Glavni protivkandidati Tuđmanu bili su Zdravko
Tomac (Sociјaldemokratska partiјa Hrvatske, SDP) koјi јe osvoјio oko 21 odsto glasova
i Vladimir Gotovac (Hrvatska sociјalno-liberalna stranka, HSLS) koјi јe osvoјio oko
18 odsto glasova birača.
Godine 1997-1998 popularnost HDZ počela јe naglo da opada. U uslovima
pogoršanog zdravlja hrvatskog predsednika došlo јe do unutrašnjih podela unutar
HDZ, da bi nakon smrti Franje Tuđmana 10. decembra 1999. i izbora koјi su usledeli
već u јanuaru 2000. godine HDZ osvoјio samo nešto više od 30 odsto glasova i nakon
deceniјe izgubio vlast.303
302 Ibid.
303 Ibid.; http://www.izbori.hr/izbori/ip.nsf/wpds/A51BF17BD1E3B7D5C125742000368C5D?open&1

Opozicija
Za razliku od Slovačke, koјa јe imala sličnu posttotalitarnu tranziciјu i “blagu” “izbornu
revoluciјu”, u Hrvatskoј niјe bila toliko prisutna otvorena agoniјa stranaka za formiranje
koaliciјa i vlada koјe su se više puta smenjivale, iako јe bila prisutna takozvana zloupo-
treba administrativnog resursa u političke i izborne svrhe, naјviše od strane vladaјuće
HDZ. Naјveći problem hrvatske opoziciјe bio јe u tome što јe bila podeljena i usitnjena
na male partiјe.304 Od početka devedesetih godina, naјuticaјniјe opozicione stranke
bile su HSLS Dražena Budiše i naslednica Komunističke partiјe Hrvatske, Sociјaldemo-
kratska partiјa Hrvatske (SDP)305 lidera Ivice Račana.
Pre izbora 3. јanuara 2000. godine formirana јe široka koaliciјa od šest stranaka
takozvana šestorka, koјu su formirali Sociјaldemokratska partiјa (SDP), Hrvatska
sociјalno-liberalna stranka (HSLS), Hrvatska seljačka stranka (HSS), Hrvatska naro-
dna stranka (HNS), Liberalna stranka (LS) i Istarska demokratska stranka (IDS).
Šestorka јe optuživala vladaјuću HDZ da u njoј preovlađuјu “ekstremizam i prou-
staški elementi”, te da u potpunosti kontroliše nacionalnu HTV. Istovremeno lideri
HDZ smatrali su da opoziciјa pre parlamentarnih izbora “podstiče predrevolucio-
narno raspoloženje”, te da radikalizuјe političku scenu sa ciljem podela i priželjkiva-
nja represiјe od strane vlasti, koјe vladaјuća stranka neće dozvoliti, kao i metod da se
politička pitanja rešavaјu na ulici, po cenu da HDZ učini isto što јe nakon 1968. godine
u Francuskoј učinio predsednik Šarl de Gol.306
Građansko društvo
Arena građanskog društva i slobodnih medija u Hrvatskoj za vreme hibridnog režima
bila je značajno degradirana: mnogi mediji bili su kontrolisani od strane provladinih
tajkuna, ostali nezavisni mediji su sputavani, nevladine organizacije za posmatranje
izbora bile su marginalizovane i na njih je vršen pritisak. Prema istraživanju ameri-
čkog Freedom House o nivou slobode medija, Hrvatska je prve dve godine nezavisnosti
bila ocenjena kao država sa “delimično slobodnim” medijima, međutim 1993. godine
ocenjena je kao država sa “neslobodnim” medijima (vidi tabelu 06). Već od 1994. do
1996. godine Hrvatska se ocenjuje kao država sa “delimično slobodnim” medijima sa
ocenama na granici sa “neslobodnim” – od 56 do 58. U izbornoj godini 1997. pa sve do
2000. godine i pada hibridnog režima predsednika Tuđmana i HDZ, Hrvatska je oce-
njena kao “neslobodna” država za medije sa ocenom 63. Situacija se značajno popravlja
od 2001. godine kada su mediji u Hrvatskoj ocenjeni kao “delimično slobodni”.
U Hrvatskoj je uticajna nezavisna štampa u prvoj polovini devedesetih godina
bila privatizovana, uglavnom od strane tajkuna bliskih HDZ i predsedniku Tuđmanu
(Večernji list, Slobodna Dalmacija). Satirični splitski nedeljnik Feral Tribune, koji je bio
oštar kritičar Tuđmanove vlasti, tokom devedesetih je trpeo mnoge pritiske, urednik
305 Partija je promenila ime 1993. godine.
306 Goranka Jureško, “HDZ ocjenjuje da oporba potiče predrevolucionarno raspoloženje”, Vjesnik,
12-13. veljača 1999, http://www.vjesnik.hr/html/1999/02/13/nunu.htm (Pristupljeno 14. jula 2010)

časopisa Viktor Ivančić bio je mobilisan, protiv izdanja su se vodili sudski postupci za
klevetanje i nanošenje moralnog bola. Ipak, najpoznatiji internacionalizovani slučaj
gušenja nezavisnih medija u Hrvatskoj od strane vlasti bio je pokušaj da se popularnom
nezavisnom zagrebačkom radiju 101, koji je imao ogroman uticaj i na stvaranje sličnog
radija B92 u Srbiji307, 1996. godine oduzme dozvola za emitovanje. Radio 101 bio je
jedan od retkih koji je izveštavao o takozvanim tamnim stranama sticanja hrvatske
nezavisnosti i zloupotrebama u procesu privatizacije. Veće za telekomunikacije odbilo
je zahtev za frekvenciju nezavisnog radija 101, a članovi odgovornih tela pokušali su
dozvolu da daju drugom radiju sa sličnim imenom radio Globus 101, kontrolisanom
od strane tajkuna bliskih HDZ. Ti događaji su 21. novembra 1996. izazvali masovne
proteste u Zagrebu308, grad je bio paralisan razljućenim građanima i taksistima, a
više hiljada ljudi okupilo se u centru grada i paljenjem sveća mirno je protestovalo.
Nakon spoljnih intervencija SAD, Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost
i saradnju309 putem upozorenja vlastima u Zagrebu u narušavanju dobrih odnosa sa
Zapadom, radiju 101 je ponovo dodeljena frekvencija.310
Godine 1997. u Evropskom domu u Zagrebu organizovan je sastanak predsta-
vnika nevladinih organizacija i Saveza studenata na kojem je osnovana organizacija za
praćenje regularnosti izbora GONG – skraćenica za Građani organizirano nadgledaju
glasanje. GONG je stvorena radi podsticaja građana na aktivnije učestvovanje u politi-
čkim procesima, a u svoje delatnosti nabraja: nestranačko nadgledanje izbornog
procesa, edukaciju građana o njihovim pravima i dužnostima, podsticanje obostrane
komunikacije građana i njihovih izabranih predstavnika, zalaganje za transparentnost
rada svih javnih službi, pomoć samoorganizaciji građana i organizovanje kampanje
javnog zagovaranja.311 Nakon stvaranja GONG, na članove te organizacije vršen je
pritisak, navodno od strane vlasti: upućivane su im pretnje i vršeno je fizičko nasilje nad
njihovom imovinom. Međutim, GONG je u svoje kampanje, kao i u slučaju Slovačke,
uključio popularne ličnosti poput boksera Željka Mavrovića, glumaca Vilija Matule i
Bojane Gregorić, tako da su na nekin način bili smanjeni rizici od represije i povećavala
se zainteresovanost javnosti za tu organizaciju.312
Mnogi predstavnici nevladinog sektora u Hrvatskoj krajem devedesetih gajili su
sumnju da je moguće zajedničkim snagama pokrenuti GOTV kampanju poput one koju
su civilne organizacije pokrenule u Slovačkoj 1998. godine, pre svega zbog nedostatka
jedinstva u sektoru NVO. U pitanju su bili personalni konflikti, lične ambicije i dublja
ideološka razilaženja tokom devedesetih godina. Hrvatski predstavnici NVO nisu imali
307 Dušan Mašić, Talasanje Srbije: Knjiga o Radiju B92, Samizdat B92, Beograd, 2006, str. 92.
308 Pojedini mediji smatraju taj skup najmasovnijim protiv politike predsednika Tuđmana i HDZ.
309 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica OEBS.
310 Igor Vukić, “Upaljene svijeće za Radio 101”, AIMpress, 22. novembar 1996, http://www.aimpress.
ch/dyn/pubs/archive/data/199611/61122-001-pubs-zag.htm (Pristupljeno 14. jula 2010); Stanko
Borić, “Jedanaest godina nezavisnosti Radija 101”, Poslovni dnevnik, 23. studeni 2007, http://www.
poslovni.hr/61642.aspx (Pristupljeno 14. jula 2010)
311 http://www.gong.hr/page.aspx?PageID=3 (Pristupljeno 14. jula 2010)
312 Robert Bajruši, “Šefica GONG-a ruši afričke diktatore”, Nacional, 04. prosinac 2006, http://www.
nacional.hr/articles/view/29585/ (Pristupljeno 14. jula 2010)

ugled u široj zajednici i važili su pre za dobro plaćene karijeriste ili, u gorem slučaju,
“strane plaćenike” ili “špijune”. Ipak, sektor NVO u Hrvatskoj uspeo je da u maju 1999.
godine okupi 35 organizacija i raznih grupa, s ciljem organizovanja Građanske koalicije
za slobodne i poštene izbore – takozvani “GLAS 99”. GOTV kampanja za mobilizaciju
birača “GLAS 99” bila je stvorena po uzoru na kampanju “O.K. ‘98” u Slovačkoj i dobila
je veliku međunarodnu podršku. Mesec dana pre izbora, u decembru 1999. kampanja
“GLAS 99” uspela je da okupi čak 145 nevladinih organizacija.313
Vladavina prava
Arena vladavine prava u Hrvatskoj bila je ugrožena najviše zbog pritisaka na opoziciju,
manipulisanja izbornog zakonodavstva, pojave široke korupcije i zloupotrebe u procesu
privatizacije. Prema istraživanju Transparency International, Hrvatska je posle-
dnje godine vladavine hibridnog režima predsednika Franje Tuđmana 1999. godine
bila na 74 mestu, od svega 99 zemalja u kojima se sprovodilo istraživanje, sa prilično
visokim nivoom korupcije, ocenjenim sa 2,7 (vidi tabelu 07). Transparency Internatio-
nal sve do 2000. godine daje podatke za nešto manje od polovine država u svetu, tako
da ne možemo da napravimo neku detaljniju komparaciju sa preostalim socijalisti-
čkim državama, iako sudeći prema tim istraživanjima percepcija nivoa korupcije 1999.
godine u Hrvatskoj je niža u odnosu na preostale postsocijalističke države, ali je skoro
na nivou korupcije u Moldaviji i Ukrajini. Do vidljivije promene dolazi u godini izbora
2000, kada je nivo korupcije u Hrvatskoj primetno pao, da bi, oscilirajući, zadržao sre-
dnje-niže ocene.
Politička elita levog centra koja je došla na vlast nakon predsednika Franje Tuđmana
smatrala ga je odgovornim za autoritarizam, nepoštovanje i zloupotrebu pravne države.
Kao svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić
rekao je da ga je da napusti Tuđmana u proleće 1994. godine, navelo neslaganje s idejom
podele Bosne i Hercegovine, te njegova nespremnost da stane na kraj ekonomskim
zloupotrebama i “tajkunizaciji” Hrvatske, kao i očita Tuđmanova nesklonost pravu i
pravnoj državi.314
Parlamentarni izbori za Zastupnički dom Sabora Republike Hrvatske 29. oktobra
1995. godine pokazali su nestrpljivost i nesigurnost u redovima vladajuće stranke HDZ.
Mandat tadašnjeg saziva trebalo je da istekne 1997. godine, međutim, vladajuća HDZ i
predsednik Tuđman nastojali su maksimalno da iskoriste nacionalnu euforiju nakon
ratne operacije “Oluja” u Srpskoj krajini i hrvatske vojne uspehe u susednoj Bosni i
Hercegovini. Zastupnički dom je raspušten, a pre toga je donesen novi izborni zakon
sa namerom da poboljša rezultat vladajuće stranke. Po tadašnjem novom izbornom
zakonu prag prolaznosti u parlament je povećan sa tri na pet odsto, a povećan je i prag
za zajedničke liste više stranaka na osam odsto, a za koalicije od tri ili više stranaka 11
odsto. Smatra se da su ta pravila bila donesena kako bi se odvratile male opozicione
stranke da se udružuju, odnosno da budu primorane da nastupaju pojedinačno, pri
313 Fisher, Bijelić, op.cit., pp. 53-62.

314 http://www.nin.co.yu/2002-10/03/25240.html (Pristupljeno 5. marta 2009)

čemu su mnoge od njih završile ispod cenzusa, te su tako propalim glasovima doneli
dodatne mandate najjačoj stranci HDZ. Smanjen je bio i broj poslaničkih mesta za
nacionalne manjine.315 Kad je reč o pritiscima režima na opoziciju i nedemokratskoj
atmosferi straha, mediji izdvajaju kampanju na predsedničkim izborima 1997, u kojoj
je Tuđman ušao kao favorit, koju je obeležio fizički napad na kandidata Vladimira
Gotovca u Puli, kada ga je s leđa napao oficir Hrvatske vojske u vojnoj unifromi.316
Vlast u Hrvatskoj je skoro dve godine odbijala da usvoji zakon o transparentnosti
izbora, za šta je bila kritikovana od strane OEBS i međunarodne zajednice. U aprilu
1997. godine hrvatsko Državno izborno povjereništvo317, odnosno Centralna izborna
komisija, zabranila je posmatranje lokalnih izbora, a u nekim gradovima policija je uda-
ljavala sa birališta i privodila aktiviste, koji su imali prepoznatljive narandžaste majice.
Ista situacija ponovila se posle dva meseca u junu 1997. na predsedničkim izborima.318
GONG je već tada imao više od 500 posmatrača koji su bili primorani da izvan birali-
šta anketiraju birače. GONG je 1998. godine postao registrovana organizacija i započeo
kampanju “Otvoreni trgovi” usmerenu protiv tadašnjeg Predloga zakona o javnom
okupljanju koji je bitno ograničavao Ustavom zagarantovano pravo građana na javno
okupljanje i mirno protestovanje, nakon čega je predlog Zakona privremeno obustav-
ljen u saborskoj proceduri. CIK ponovo je odbila GONG pri pokušaju posmatranja
lokalnih izbora za skupštinu Dubrovačko-neretvanske županije. GONG je u saradnji sa
Hrvatskim helsinškim odborom isposlovao Pravno stanovište Ustavnog suda republike
Hrvatske prema kom se u svim izbornim postupcima preporučuje prisutnost domaćih,
nestranačkih posmatrača. Nakon te odluke, CIK je dopunom obaveznih uputstava
dala dozvolu za posmatranje svih lokalnih izbora u Hrvatskoj, a prvi izbori koje je
legalno GONG posmatrao bili su izbori za mesne odbore Grada Osijeka, u skladu sa
izdatom dozvolom Gradskog izbornog povjerenstva Osijeka. GONG posmatrači iste
1998. godine imaju prvo međunarodno iskustvo u posmatranju lokalnih izbora u Sankt
Peterburgu u Rusiji. U junu 1999. godine GONG je započeo kampanju “Mi građani
promatramo” i u julu iste godine otvorio je 13 regionalnih kancelarija koje su se pri-
premale za parlamentarne izbore, informisanjem institucija i okupljanjem građana
zainteresovanih za posmatranje izbora. U sklopu kampanje, GONG je zagovarao
“narandžasti amandman”, koji je Zastupnički dom Sabora Republike Hrvatske prihvatio
pre izbora 10. oktobra 1999, te se od tada u izbornom zakonu za parlamentarne izbore
članom 107. propisuje pravo posmatranja izbora od strane domaćih, nestranačkih
posmatrača. Pre parlamentarnih izbora u decembru, GONG je organizovao preko 150
edukativnih radionica za građane koji su se prijavili za posmatranje parlamentarnih
izbora, a GONG je CIK prijavila više od 5.500 nestranačkih posmatrača. U kampa-
nju se uključilo još više osoba iz javnog života poput književnika Miljenka Jergovića,
315 Izmjene i dopune zakona o izboru zastupnika u Sabor Republike Hrvatske, http://narodne-novine.
nn.hr/clanci/sluzbeni/263086.html (Pristupljeno 14. jula 2010)
316 Maja Freundlich, “Napad na Gotovca je Djelo Američkih Službi!”, Feral Tribune, 09. lipanj 1997,
http://www.ex-yupress.com/feralcro/gotovac.html (Pristupljeno 14. jula 2010)
317 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica na srpskom jeziku CIK.
318 Bajruši, op.cit., http://www.nacional.hr/articles/view/29585/

glumice Sande Miladinov Langerholc, novinarke Sandre Carić, profesora Nenada Smo-
krovića i drugih. GONG je organizovao niz savremenih akcija sa ciljem da privuče paž-
nju i mobiliše mlađe saradnike.319
Hibridni režim Franje Tuđmana vršio je pritisak i na nezavisne medije uz pomoć
izvršnih i sudskih vlasti. Posebno u periodu pada rejtinga HDZ od 1996. do 1999.
godine, skoro slično kao u Srbiji, bio je primenjen pritisak na nezavisne medije poput
već pomenutog zagrebačkog radija 101, nedeljnika Nacional, satiričnog nedeljnika
Feral Tribune i ostale. Nezavisni nedeljnik Nacional bio je pod pritiskom nakon pisa-
nja o tajnim bankarskim računima Franje Tuđmana, o praćenju novinara i opozicionih
političara od strane vlasti i drugih korupcionih skandala. Internet portal za štampu u
bivšim jugoslovenskim republikma Ex-yupress navodi da su novinari i šef Nacionala
Ivo Pukanić bili pod stalnom prismotrom vlasti, i da su privođeni i ispitivani tokom
1998. i 1999. godine. Slično je bilo i sa splitskim nedeljnikom Feral Tribune koji je zbog
svojih satiričnih tekstova vodio parnice sa ljudima bliskim HDZ, uključujući i pred-
sednika Tuđmana, a državna distribuciona mreža za štampu odbijala je da mu isplaćuje
zaradu od prodatog tiraža. Oba nedeljnika, Nacional i Feral Tribune, neposredno pre
parlamentarnih izbora, u oktobru 1999, bili su primorani da državi plate ogromne
sume poreza za neprodati deo tiraža, što su oba lista odbila, a problem je poprimio
međunarodni karakter i vršen je spoljnopolitički pritisak na vladajuću HDZ.320
Arena efikasnog funkcionisanja državne administracije u prvoj polovini devedesetih
bila je ometena ratnim dejstvima i stvaranjem dve separatističke oblasti na teritoriji
Hrvatske. Hrvatska je bila među postsocijalističkim državama na čijim teritorijama su
stvoreni secesionistički krajevi (Srbija, Gruzija, Moldavija, Rusija, Azerbejdžan), koji
ne samo da su otežavali demokratizaciju i demokratsku konsolidaciju, već su doprineli
uspostavljanju hibridnih i autoritarnih režima u tim državama.
Problem uspostavljanja privilegovanog titularnog naroda u postsocijalističkom
ustavu ostavilo je posledice i nasleđe ekstremnog nacionalizma prvih godina nezavi-
snosti Hrvatske. Novim Ustavom Republike Hrvatske su iz ustavne definicije ove
zemlje izbačeni Srbi kao konstitutivni narod, a to je prouzrokovalo i oružanu pobunu
lokalnih Srba početkom maja 1991. godine i formiranje samoproglašene Republike
Srpske Krajine. Sukob lokalnih Srba i vlasti Hrvatske trajao je od maja do decembra
1991. godine, nakon čega su teritorije na kojima je srpsko stanovništvo činilo većinu
stavljene pod protektorat Ujedinjenih nacija. I pored toga, Hrvatska vojska i policijske
snage su u koordiniranim akcijama “Bljesak” i “Oluja” tokom maja i avgusta 1995.
godine zauzele navedene teritorije i etnički ih skoro očistile. Tako je broj Srba u Hrvat-
skoj sa predratnih 12 odsto (1991) spao na 4,5 odsto početkom 2002. godine.321
319 http://www.gong.hr/page.aspx?PageID=57 (Pristupljeno 14. jula 2010)

320 http://www.ex-yupress.com/nacional/nacionalindex.html (Pristupljeno 14. jula 2010);
http://www.ex-yupress.com/feral/feralindex.html (Pristupljeno 14. jula 2010)
321 Dragan Đukanović, Politički sistemi država nastalih na tlu nekadašnje Jugoslavije: Uporedna analiza
političkih institucija, doktorska disertacija, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2006, str. 40-44.

Za vreme vladavine HDZ državni aparat, a posebno obaveštajne službe postale su
mesto nepotizma, gde su se zapošljavali bliski rođaci pripadnika režima. Na primer,
sin predsednika Franje Tuđmana, Miroslav Tuđman od 1993. do 2000. godine bio je
načelnik (ravnatelj) Hrvatske obaveštajne službe (Hrvatska izvještajna služba, HIS),
krovne organizacije svih tajnih službi Hrvatske i zamenik šefa (predstojnik) Vijeća
za nacionalnu sigurnost.322 Praksa političko-policijskog zastrašivanja i pritisak na
opoziciju prilično je često činjen od strane hibridnog režima sve do parlamentarnih
izbora 1995. godine. Ipak, HDZ ni tada nije osvojila onoliko koliko se prethodno
očekivalo, a popularnost te stranke, pa samim tim i politike Franje Tuđmana, osetila je
blagi pad u odnosu na prethodne izbore 1992. godine.323 U drugoj polovini devedesetih
Hrvatska je zapala i u međunarodnu izolaciju zbog toga što nije sarađivala sa Među-
narodnim tribunalom za ratne zločine u Hagu, čime je bio onemogućen dalji proces
integracije te države u evroatlantske strukture.324
Ekonomsko društvo
Razvoj slobodnog tržišta i arene ekonomskog društva tokom devedesetih bili su otežani
ratnim zbivanjima, ali i ne sasvim uspešnom privatizacijom u Hrvatskoj. Prema
podacima Ujedinjenih nacija, BND po glavi stanovnika Hrvatske 1991. godine bio je
jedan od najviših u socijalističkom taboru, a najviši među državama koje su zastupljene
u našoj analizi i koje su imale “izbornu revoluciju” i iznosio je oko 5.000 dolara (vidi
tabelu 08). U to vreme, hrvatski BND bio je za jednu petinu viši od bruto nacionalnog
dohotka po glavi stanovnika u Srbiji i čak skoro 10 puta viši od bivših sovjetskih repu-
blika Tadžikistana, Kirgizije i Jermenije. BND Hrvatske naglo je pao u vreme građan-
skog rata 1992-93. godine, ali već 1994. on se počeo vraćati na predratni nivo i produžio
je sa polaganim rastom do kraja devedesetih godina. Primetno je da je BND Hrvatske
imao blagi pad u izbornoj godini 2000, baš kao i u slučaju Slovačke, da bi se već sledeće
2001. popravio. Od 2003. godine Hrvatska ima visoki rast, najviši među analiziranim
državama i skoro u stopu prati nivo BND u Slovačkoj.
“Izborna revolucija” bez nenasilne pobune civilnog društva

Kako se približavao kraj mandata 3. saziva Sabora 1999. godine, očekivalo se da će
predsednik Tuđman raspustiti Sabor i raspisati izbore. Međutim, predsednik Tuđman
se razboleo i hitno je bio hospitalizovan. Time se javio problem raspisivanja izbora
budući da je predsednik bio na intenzivnoj nezi, a Ustav Republike Hrvatske jasno je
322 Miloš Vasić, “Hrvatska i Tuđman: Poglavlje bez Poglavnika”, Vreme, No. 463, Beograd, 20.
novembar 1999, http://www.vreme.com/arhiva_html/463/19.html (Pristupljeno 14. jula 2010);
Berislav Jelinić, “VSOA – leglo nepotizma”, Nacional, 18. studeni 2008, http://www.nacional.hr/
clanak/49893/vsoa-leglo-nepotizma (Pristupljeno 14. jula 2010);
http://www.miroslav-tudjman.com/index.php?option=com_content&view=article&id=47&-
Itemid=56&lang=hr (Pristupljeno 14. jula 2010)
324 http://www.vlada.hr/hrvatski/aktualne_teme_i_projekti/aktualne_teme/hrvatska_i_eu/velika_
britanija_dovrsila_proces_ratifikacije_ssp_a_hrvatske_i_eu_a (Pristupljeno 14. jula 2010)

propisivao rokove za raspisivanje izbora, država se našla u svojevrsnoj ustavnoj krizi:
saziv Sabora nije bio raspušten, čekajući da se raspusti po sili Ustava na dan isteka
mandata. Za to vreme Sabor je doneo Ustavni zakon o privremenoj sprečenosti Pred-
sednika Republike Hrvatske za obavljanje svojih dužnosti, budući da Ustav nije pred-
viđao sličan slučaj. Privremeni predsednik Hrvatske postao je predsednik Zastupni-
čkog doma sabora, akademik Vlatko Pavletić, koji je u novembru 1999. godine raspisao
izbore za 3. januar 2000. godine.
Na parlamentarnim izborima 3. januara 2000. godine, koje još nazivaju trećesječanj-
ski izbori, učestvovalo je 55 stranaka, od čega 18 koalicija. Izbore je nadgledalo oko 6.000
posmatrača nevladinih organizacija, od kojih je preko 5.600 bilo akreditovano od strane
GONG. Izbori su se prvi put sprovodili po novom Zakonu o izborima zastupnika u Hrvat-
ski državni sabor, a umesto dotadašnjeg mešanog bio je uveden proporcionalni izborni
sistem. Na januarskim parlamentarnim izborima sa osvojenih više od 63 odsto glasova
pobedila je koalicija šest stranaka, takozvana šestorka, SDP, HSLS, HNS, HSS, LS i IDS, iako
je HDZ pojedinačno osvojio najviše glasova oko 30 odsto.325 S obzirom na proporcionalni
sistem, da bi osvojila više mandata šestorka je primenila taktiku stvaranja dve koalicije:
koalicija dve (SDP i HSLS) i koalicije od četiri stranke (HSS, HNS, LS, IDS).326
Za natprosečni odaziv birača 77 odsto, kao na prvim višestranačkim izborima u
Hrvatskoj 1990. godine, u dobroj su meri zaslužne i nevladine organizacije i njihove
kampanje, GONG i “GLAS 99”, koje su osmišljenom i dobro organizovanom kampa-
njom mesecima brinule o zakonskoj regularnosti i pozivale birače da izađu na birali-
šta. Većina analitičara čak procenjuje kako je njihova kampanja bila uverljivija i bolja
od predizborne kampanje pobedničke koalicije, a pogotovo od HDZ i svih drugih stra-
naka. GONG i njegovih nekoliko hiljada volontera kontrolisali su regularnost izbora
na gotovo svim biračkim mestima i verovatno zbog njihovog delovanja, kao i višestra-
načkih biračkih odbora, nije bilo većih povreda izbornih pravila, a i broj nevažećih
listića sveo se na nešto iznad jedan posto. Kako je na prethodnim izborima, na kojima
je HDZ uverljivo pobeđivao, broj nevažećih listića uvek bio iznad tri odsto, ocene su
kako je efikasna GONG kontrola izbora sprečila taj oblik izborne krađe koji su do tada
praktikovali HDZ i njegovi aktivisti.327
Kasnije, na predsedničkim izborima u Hrvatskoj 2000. godine pobedio je Stjepan
Mesić osvojivši u drgom krugu oko 56 odsto glasova, a koga su podržale HNS, HSS, LS, IDS.
Drugoplasirani bio je Dražen Budiša sa osvojenih oko 44 odsto glasova, a kojeg su podržale
HSLS i SDP. Kandidat HDZ Mate Granić u prvom krugu osvojio je oko 22 odsto glasova.
Godine 2001. izvršena je ustavna reforma kojom je Zastupnički dom postao Hrvatski sabor,
dok je Županijski dom ukinut, a ograničene su i nadležnosti hrvatskog predsednika.328
325 http://www.hidra.hr/stranke/501rz2000.htm (Pristupljeno 5. marta 2009)

326 Fisher, Bijelić, op.cit., p. 61.
327 Zoran Daskalović, “Izborna pobjeda demokratske Hrvatske”, AIMpress, 04. januar 2000,
http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/200001/00104-002-pubs-zag.htm (Pristupljeno
14. jula 2010)

odigrale uz pomoć nenasilne pobune civilnog društva
2.2.1 Srbija
Političko društvo
Režim
Za arenu političkog društva u Srbiji, u periodu od uvođenja višepartijskog sitema 1990.
godine do pada hibridnog režima, karakteristični su stalni sukobi vlasti i opozicije,
marginalizacija opozicije, medija i civilnog društva. Prema ocenama istraživanja ameri-
čkog Freedom House o nivou slobode u svetu, režim Slobodana Miloševića koji je u
Srbiji (SFRJ, kasnije SR Jugoslaviji) bio na vlasti od 1990. do 2000. godine možemo sma-
trati hibridnim, iako zbog niskih ocena taj režim više naginje autoritarizmu (vidi tabelu
01). Za više od 10 godina na vlasti, država pod režimom Miloševića je sedam godina, u
periodu od 1993. do 1999. godine, ocenjena kao “neslobodna” sa skoro najnižom ocenom
za politička prava i građanske slobode 6, dok je samo tri godine 1992, 1999. i 2000. oce-
njena “delimično slobodnom”. Bivša SFR Jugoslavija do 1981. godine bila je “neslobo-
dna” država, s tim da se od 1982. godine pa sve do njenog raspada smatrala “delimično
slobodnom”. Od 1987. godine čak su i poboljšane ocene nivoa političkih prava, a pose-
bno građanskih sloboda. Međutim, kao što smo videli, nakon raspada SFRJ situacija
se poboljšava u Hrvatskoj, dok se pogoršava u naslednici SFRJ – Saveznoj Republici
Jugoslaviji (SRJ), formiranoj u aprilu 1992. godine. Još 1990. SFRJ je smatrana “delimi-
čno slobodnom” državom, dok je 1991. godine Freedom House smatra “neslobodnom
državom”. Poređenja radi, ocene Miloševićevog režima slične su kao na prostoru bivšeg
SSSR, ili čak za nijansu gore od ličnih diktatura Lukašenka u Belorusiji i Nazarbajeva
u Kazahstanu. Malo poboljšanje tih rezultata, za jednu ocenu u obe kategorije, prime-
tno je 1999. godine i čak za dve ocene u godini izbora 2000. kada se SR Jugoslavija vraća
na nivo iz početka 90-tih godina kad je bila “delimično slobodna”. Međutim, nakon
“petooktobarske revolucije” SR Jugoslavija postaje “slobodna država” sa konstantnom
ocenom 3 za politička prava i 2 za građanske slobode. Prema istraživanju Nations in
Transit, rađenom od 1999. godine, režim predsednika Slobodana Miloševića je ocenjen
kao “polukonsolidovani autoritarni režim” (vidi tabelu 02).
Postoje razna imenovanja hibridnog režima koji je punu deceniju vladao u Srbiji
tj. SR Jugoslaviji. Za hibridni režim Slobodana Miloševića, urednik srpskog sociolo-
škog rečnika, Aljoša Mimica, smatra da pripada autoritarnim režimima demokratskog
despotizma. Svojevrsni oksimoron, demokratski despotizam poznat je sociolozima još
iz XIX veka, kada ga je skovao Aleksis de Tokvil (1856) kako bi opisao prirodu režima
Napoleona III.329 Jedan od istaknutih lidera srpske opozicije Zoran Đinđić u svojim tek-
stovima početkom devedesetih upoređivao je dinamiku društvenih promena u Sovjet-
329 A.Mimica, “Demokratski despotizam”, u: Aljoša Mimica, Marija Bogdanović (ur.), Sociološki
rečnik, Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, str. 76-77.

skom Savezu i Srbiji, te uočava veliko zaostajanje SR Jugoslavije. Đinđić smatra da “u
političkoj javnosti Srbije nije opšte prihvaćeno čak ni elementarno razlikovanje između
socijalizma kao državnog i društvenog uređenja, i socijalizma kao trenutnog oblika
vlasti, odnosno stranke na vlasti.”330 Evo kako Đinđić na njemu svojstven način 1989.
godine opisuje proces stvaranja hibridnog režima u Srbiji: “Na sve tri relevantne ravni
socijalnog delovanja gomilaju se potvrde za ovu slutnju (‘da će u Srbiji biti isproban
ortodoksno komunistički obrazac socijalnog delovanja’, o čemu Đinđić prethodno
piše – B. Varga). U sferi politike je neprikosnoven princip političkog monoizma, u sferi
ekonomije se rehabilituju ‘društvena svojina’ i samoupravljanje, u sferi ideologije cveta
dijalektičko-materijalistička ortodoksija. Na deklarativnom planu su sva tri procesa
eufemistički zamagljena, tako da se priča o ‘nestranačkom pluralizmu’, ‘tržišnoj pri-
vredi’, ‘obnovi društvene uloge nauke i Univerziteta’. Međutim, već sada je jasno da
dozirani pluralizam treba da bude samo fasada za nepodeljenu i nedeljivu moć jednog
vrha, da privatna inicijativa u privredi treba da obezbedi resurse za finansiranje ban-
krotiranih ‘društvenih preduzeća’, a da će društvena nauka biti tolerisana samo ako
stupi u lojalnu službu politike”.331
Slobodan Milošević dolazi na vrh konzervativnog krila srpskih komunista,
smenivši liberalnu opciju Ivana Stambolića nakon VIII sednice Centralnog komiteta
Saveza komunista Srbije održane u septembru 1987. godine. Maja 1989. godine Slobodan
Milošević izabran je za predsednika Predsedništva SR Srbije. U julu 1990. godine
Savez komunista Jugoslavije se transformisao u Socijalističku partiju Srbije koja je bila
naslednica Komunističke partije u Srbiji. Socijalistička partija Srbije nastala je spaja-
njem Saveza komunista Srbije (SKS, predsednik Slobodan Milošević) i Saveza socijali-
stičkog radnog naroda Srbije (SSRNS, predsednik Radmila Anđelković).332 U septem-
bru 1990. godine je usvojen novi Ustav Srbije sa širim ovlašćenjima predsednika, a 9.
decembra iste godine Slobodan Milošević izabran je za predsednika Srbije sa preko 65
odsto glasova, pri izlaznosti od oko 72 odsto birača. Na tim izborima iza Miloševića
bio je opozicioni kandidat Vuk Drašković koji je osvojio preko 16 odsto glasova.333 Isto-
vremeno, na prvim višestranačkim parlamentarnim izborima 9. i 23. decembra 1990.
najviše glasova, 46 odsto, osvojila je Socijalistička partija Srbije, a zahvaljujući većin-
skom izbornom sistemu dobila je skoro 78 odsto mesta, odnosno 194 od 250 mesta u
Skupštini.334 Opozicija je osvojila zajedno samo oko 35 mandata. Atmosfera nacio-
nalizma i ratnohuškačko raspoloženje u državi, kao i kasniji vojni sukobi doprineli su
popularnosti, slično kao u slučaju hrvatskog hibridnog režima, predsednika Slobodana
Miloševića i njegovoj partiji SPS. Naredni izbori za parlament Srbije bili su prevremeni,
održani u novoformiranoj državi Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) 20. decem-
bra 1992. godine. Za razliku od prvih izbora, pobeda SPS nije bila toliko ubedljiva, jer
330 Ђинђић, op.cit., (“Комунизам ван закона”, НИН, август 1991.), str. 46.
331 Ibid., (“Србија, шта је то?”, Stav, новембар 1989.), str. 32.
332 http://www.xs4all.nl/~freeserb/politics/jul.html (Pristupljeno 14. jula 2010)
333 http://www.politikolog.com/SrbijaPredsIzbori.pdf
334 Vladimir Goati, Partije i partijski sistem u Srbiji, OGI CENTAR, Niš, 2004, str. 56;
http://www.politikolog.com/SrbijaParlamIzbori.pdf

je ta stranka pri izlaznosti oko 70 odsto osvojila oko 29 odsto glasova ili 101 mandat.
Srpska radikalna stranka (SRS) osvojila je čak oko 23 odsto glasova ili 73 poslanika i
bila je druga po snazi u parlamentu. Koalicija demokratske opozicije DEPOS, odnosno
Demokratski pokret Srbije, sačinjena od 14 stranaka i od jednog broja nestranačkih
ličnosti iz kulturnog i javnog života, osvojila je oko 17 odsto glasova ili 50 poslani-
čkih mesta. Tada je u decembru 1992. Slobodan Milošević pobedio i na predsedničkim
izborima za predsednika Srbije u prvom krugu sa osvojenih više od 53 odsto glasova
pri izlaznosti oko 70 odsto. Iza Miloševića bio je opozicioni kandidat Milan Panić koji
je osvojio oko 32 odsto glasova.335
Još jedni vanredni parlamentarni izbori usledili su 19. decembra 1993. godine
pošto je predsednik Slobodan Milošević u oktobru iste godine raspustio republi-
čki parlament, uz obrazloženje da su pojedine stranke i njihovi predstavnici svojim
ponašanjem blokirali mehanizam za odlučivanje u Skupštini. Najuspešnija je bila
vladajuća stranka SPS koja je osvojila oko 37 odsto glasova ili 123 poslanička mesta
i u odnosu na prethodne izbore povećala rezultat i napravila veću razliku u odnosu
na opozicione stranke u parlamentu. Opoziciona koalicija DEPOS osvojila je oko 17
odsto glasova ili 45 mandata i, iako je izgubila nekolicinu glasova, popela se na drugo
mesto po snazi u parlamentu, a Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) je pripalo značajno
manje nego na prethodnim izborima – 14 odsto glasova ili 39 mesta i treća pozicija u
parlamentu.336 Socijalisti su uspeli da formiraju vladu uz pomoć do tada opozicione
Nove demokratije (ND).
Porodični par Milošević-Marković stvarao je partije s ciljem očuvanja vlasti. Jugo-
slovenska udružena levica (JUL) nastala je sredinom 1994. godine ujedinjenjem 23
stranke leve orijentacije, među kojima je najveća Savez komunista – pokret za Jugo-
slaviju. Predsednica direkcije JUL bila je Mirjana Marković, supruga Slobodana
Miloševića, inače siva eminencija stranke, koja je smatrala da stvara modernu levicu,
za razliku od SPS koja je nacionalistički orijentisana. Za vreme režima predsednika
Miloševića, JUL nikad nije samostalno izlazila na izbore, a 1996. i 1997. godine bila je
koalicioni partner SPS. Slobodan Milošević je u julu 1997. godine, u Saveznoj Skupštini,
izabran za predsednika SRJ.337
Naredni parlamentarni izbori u Srbiji bili su održani 21. septembra 1997. godine i
doneli su promene tako što je SPS, zajedno sa JUL i ND, osvojio oko 34 odsto glasova
ili 110 mandata. Ipak, u poređenju sa prethodnim rezultatima to je bio pad jer se SRS
vratila na poziciju od 28 odsto glasova ili 82 mandata, dok je opozicioni Srpski pokret
335 Goati, op.cit., str. 56-57; Milan Milošević, “Predsednički izbori: Hod po žici”, Vreme, No. 664, Beo-
grad, 25. septembar 2003, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=353233 (Pristupljeno 14. jula
2010) http://www.politikolog.com/SrbijaParlamIzbori.pdf; http://www.politikolog.com/Srbija-
PredsIzbori.pdf;
336 http://www.politikolog.com/SrbijaParlamIzbori.pdf
337 Goati, op.cit., str. 56-57; Mirjana Marković (pozajmljeni intervju), “Mi smo vrlo jaki”, NIN, No.
2378, Beograd, 26. jul 1996, http://www.nin.co.rs/arhiva/2378/2378c.html (Pristupljeno 14. jula
2010); http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/12/26/srpski/P03122502.shtml (Pristupljeno 5.
marta 2009)

obnove (SPO) osvojio 19 odsto ili 45 mandata. Opoziciona Demokratska stranka (DS)
i ostale manje partije bojkotovale su izbore, a vladu su formirali socijalisti i radikali.338
Nakon što je otklonio opasnost od prvog najavljenog NATO bombardovanja SR
Jugoslavije 12. decembra 1998. godine u intervjuu listu Washington Post, Slobodan
Milošević je rekao da nema nameru da raspiše izbore. Sudeći po njegovim izjavama,
Milošević je pred “petooktobarsku revoluciju” bio siguran u svoju politiku. Međutim,
6. jula 2000. godine Milošević je na brzinu napravio izmene u Ustavu SRJ. Reč je o
inicijativi iz 1999. godine koju su blanko potpisali srpski i crnogorski socijalisti, predsta-
vnici JUL i radikali, a učinjene su tri ključne promene: izbor predsednika SR Jugoslavije
glasanjem svih birača, umesto njegovog dosadašnjeg izbora u Skupštini; opoziv pred-
sednika dvotrećinskom većinom, a ne polovinom nezadovoljnih poslanika; mogućnost
da skupština smenjuje ministre savezne vlade, što ranije nije mogla da učini ukoliko
istovremeno ne smeni i premijera. Na osnovu tih promena raspisani su izbori za pred-
sednika SRJ za 24. septembar 2000. godine.339
Opozicija
Nenasilna borba tek stvorene opozicije u srpskom višestranačju protiv hibridnog režima
Slobodana Miloševića počela je godinu dana nakon “antibirokratske revolucije” 1990,
i bila je jedna od najintenzivnijih borbi za smenu nedemokratskog režima na prostoru
bivših socijalističkih republika u kojima su se odigrale “izborne revolucije”. Razvoj
vanparlamentarnih političkih suprotstavljanja u Srbiji trajao je više od 10 godina, bio je
uzor opoziciji širom postsocijalističkog bloka i imao je velikog uticaja na sve “izborne
revolucije”. Prvi antivladini protesti ispred zgrade državne televizije bili su održani 13.
juna 1990. godine, a u policijskoj akciji bio je povređen Borislav Pekić, čuveni srpski
pisac i jedan od osnivača Demokratske stranke (DS). Međutim, prve masovnije demon-
stracije opozicije za takozvano “narodno oslobađanje” državne televizije i raspisivanje
slobodnih izbora, a protiv režima Slobodana Miloševića, održane su godinu dana
kasnije 9. marta 1991. na beogradskom Trgu Republike, u organizaciji stranaka SPO
i DS. U brutalnoj akciji policije živote su tada izgubili jedan demonstrant i jedan
policajac. Državno rukovodstvo zahtevalo je vojnu intervenciju, a kasno uveče tenkovi
su izašli na ulice Beograda.340 Narednih dana, 10-14. marta 1991. godine, u Beogradu su
počele višednevne studentske demonstracije na Terazijama. Iz tih demonstracija stude-
nata i javnih radnika, okupljenih oko Terazijske česme, nastao je Forum terazijskog
parlamenta (FTP), a organizatori su tvrdili da je njegov cilj bio prikazivanje javno-
sti da se preko protesta u Srbiji “budi demokratija”.341 Posle višednevne blokade cen-
338 Goati, op.cit., str. 57-58; http://www.politikolog.com/files/SrbijaParlamIzbori.pdf; http://arhiva.

glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/12/26/srpski/P03122502.shtml (Pristupljeno 5. marta 2009)
339 Dragan Bujošević, Ivan Radovanović, 5. oktobar: Dvadeset četiri sata prevrata, Medija centar Beo-
grad, Beograd, 2000, str. 13-14.
340 Popović, Milivojević, Đinović, op.cit., str. 168.
341 Bojana Šušak, “Alternativa ratu: Studentske demonstracije 1991. i studentski protesti 1992.”, u:
Nebojša Popov (ur.), Srpska strana rata: Trauma i katarza u istorijskom pamćenju, Republika,
Beograd, 1996, str. 552-554.

tra grada Beograda, u kojoj je učestvovalo više hiljada studenata i građana, opozicija
je zabeležila prvu pobedu – vojska se povukla sa ulica Beograda.342 Bilo je zamišljeno
da FTP bude svojevrsna kontrola vlasti i opozicije, da saziva nadstranački parlament
u ime odbrane temeljnih principa slobode i demokratije, te da sakuplja sve relevantne
dokumente u vezi sa studentskim demonstracijama, i da javnost, za razliku od drža-
vnih medija, objektivno informiše o svojim aktivnostima. Međutim, FTP nije imao
realno formirane ciljeve, ostao je bez jasnog političkog stava, a zbog čestih upada vlasti
u njihove prostorije, ubrzo je obustavio svoje aktivnosti.343
Godinu dana kasnije, u martu 1992. na Terazijama su se okupili beogradski sre-
dnjoškolci, koji su uglavnom protestovali zbog ratnih razaranja koja su zahvatila pro-
stor bivše Jugoslavije. Odsustvo studenata na tim protestima tumačeno je njihovim
prevelikim brojem zahteva i planova iz 1991. godine, koji u većini slučajeva nisu bili
ispunjeni od strane vlasti. Političko učešće opozicije na tim demonstracijama bilo je
primetno, a u februaru iste godine preko pola miliona građana potpisalo je peticiju u
kojoj se tražila ostavka predsednika Srbije Slobodana Miloševića.344 Mesec dana pre
nego što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo ekonomski embargo Srbiji, zbog
učešća Beograda u vojnim sukobima u republikama na prostoru bivše SFRJ, u maju
1992. godine srpska opozicija bojkotovala je savezne i lokalne izbore, zahtevajući bolje
izborne uslove i veću slobodu medija.345
Masovniji protesti beogradskih studenata organizovani su u junu i julu 1992.
godine, u kojima je zahtevano raspuštanje Narodne skupštine, Vlade Republike Srbije
i ostavka predsednika Miloševića, te stvaranje Vlade nacionalnog spasa i raspisivanje
parlamentarnih izbora. Na tim demonstracijama studenti više nisu pokušavali sebe
da prikažu kao apolitične, već su na tribinama beogradskih fakulteta učestvovali i
lideri opozicionih stranaka. Studentski protesti su trajali 30 dana, bili su uglavnom
zatvorenog tipa jer su studenti i opozicija bili istovremeno učesnici i publika, a na njima
su se jasnije profilisali politički stavovi mlađe generacije.346 Masovni studentski prote-
sti koji su počeli u Beogradu, brzo su se proširili i na novosadski, niški i kragujeva-
čki univerzitet. Studenti koji su zahtevali demokratizaciju politike i autonomiju
univerziteta, proglasili su “slobodnu teritoriju” na beogradskom Studentskom trgu i
fizički su okupirali 11 fakultetskih zgrada.347 Protesti su takođe privukli veliku pažnju
medija. Analitičari te proteste smatraju neuspelim, a studentske političke stavove pode-
ljenim, što je odslikavalo tadašnju političku scenu Srbije. Protest je bio više reakcija na
tadašnje aktuelno stanje u društvu, izraz nagomilanih frustracija, a smatra se da bi
šansa za uspeh protesta bila veća da su ga oni koji su ga vodili preusmerili na borbu za
autonomiju univerziteta, što je na neki način učinjeno 1998. godine. Tada, 1992. godine,
nije postojala homogenost političkih stavova u vezi sa traženjem ostavke Slobodana

343 Šušak, op.cit., str. 552-554.
344 Ibid.
346 Šušak, op.cit., str. 552-554.

Miloševića, a pitanja uzroka rata i alternative u rešavanju jugoslovenske krize bile su
tabu tema.348 Uz učešće preko 100.000 ljudi, na platou ispred Savezne skupštine 28.
juna 1992. godine počeo je “Vidovdanski sabor”. Opozicija je zahtevala bolje izborne
uslove, a prvi put izložen ozbiljnom pritisku, Slobodan Milošević je započeo razgovore
o izbornim uslovima sa opozicionim strankama i raspisao je vanredne predsedničke,
parlamentarne i lokalne izbore. Na prevremenim lokalnim izborima 19. decembra 1992.
godine, opozicija je prvi put osvojila većinu u jedanaest opština.
Na petu godišnjicu “devetomartovskih demonstracija”, 9. marta 1996. godine,
serijom mitinga u Kragujevcu, Beogradu i Nišu, ključne opozicione stranke – SPO,
DS i Građanski savez Srbije (GSS) – promovisali su novu koaliciju “Zajedno”. Na pre-
vremenim lokalnim i parlamentarnim izborima u novembru 1996. godine, koalicija
“Zajedno” osvojila je većinu u 32 lokalne samouprave u Srbiji (od 168), uključujući skup-
štine gradova Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca. Miloševićev režim odbio je da
prizna rezultate, čime je izazvao masovne građanske i studentske proteste. Opozicija
je bojkotovala “ponovljene” lokalne izbore, zahtevajući priznavanje izbornih rezultata.
U decembru 1996. godine pod pritiskom stotina hiljada demonstranata koji su prote-
stovali svakodnevno u gotovo svim gradovima Srbije, Milošević je pristao na među-
narodno posredovanje u krizi i 27. decembra specijalna komisija OEBS naložila je
vlastima priznavanje izbornih rezultata uz pretnju međunarodnom izolacijom. Svakod-
nevne tromesečne demonstracije i rastući pritisak međunarodne zajednice, konačno su
prisilile Miloševića da 4. februara 1997. prizna rezultate novembarskih lokalnih izbora i
prepusti opoziciji većinu u 32 lokalne samouprave.349
Demokratska opozicija Srbije (DOS) bila je formirana 10. januara 2000. godine na
inicijativu Srpskog pokreta obnove i sačinjavale su je 19 partija (SPO, DS, GSS, Nova
Srbija (NS), Demokratska stranka Srbije (DSS), Demohrišćanska stranka Srbije (DHSS),
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), itd). Nakon neuspelog atentata na lidera SPO
Vuka Draškovića, ta partija nije učestvovala u DOS na predsedničkim i lokalnim
izborima 24. septembra 2000. godine, čiji je predsednički kandidat bio lider DSS Voji-
slav Koštunica.350
Građansko društvo
Izuzetno teški uslovi razvoja arene građanskog društva u Srbiji za vreme vladavine
hibridnog režima Slobodana Miloševića, povezan je, pre svega, sa represijom i fizi-
čkom brutalnošću prema civilnom sektoru i nezavisnim medijima. Prema istraživa-
nju američkog Freedom House o nivou slobode medija, u Srbiji (SR Jugoslavija) do 1993.
godine nivo nezavisnosti medija bio je ocenjen kao “delimično slobodan” (vidi tabelu
06). Međutim, od 1993. do “petooktobarske revolucije” 2000. godine Srbija ima ocene
nezavisnosti medija među najnižim kod analiziranih država, poput Belorusije, Uzbeki-
348 Šušak, op.cit., str. 552-554.

349 Popović, Milivojević, Đinović, op.cit., str. 177-178.
350 Goati, op.cit., str. 18-19; Demokratska opozicija Srbije: Program za demokratsku Srbiju (dokument),
Vreme, No. 502, Beograd, 19. avgust 2000, http://www.vreme.com/arhiva_html/502/10.html (Pri-
stupljeno 14. jula 2010)

stana i Turkmenistana, i one u tom periodu variraju od 75 do 87, što znači da su mediji
bili “neslobodni”. Skoro kao u Hrvatskoj, situacija po pitanju nezavisnosti medija u
Srbiji se naglo poboljšala nakon demokratskog proboja od 2001. godine kada su mediji
ocenjeni kao “delimično slobodni”.
Iako je nivo nezavisnosti medija u SR Jugoslaviji dostigao nivo država Centralne
Azije, bivša SFRJ je za vreme socijalizma u odnosu na preostale postsocijalističke države
imala dužu tradiciju postojanja relativno slobodnih medija. Radio Studio B, osnovan
je još 1970. godine i on je bio u SFR Jugoslaviji prva radio stanica za koju je smatrano
da je van sistema državnih medija. Istoimena televizija TV Studio B, koja je bila uje-
dno i prva nezavisna televizija u bivšoj SFRJ osnovana je 1990. godine.351 U Beogradu
je 14. maja 1989. godine osnovan omladinski radio B92, koji je prerastao u prvu nezavi-
snu radio-stanicu u Srbiji.352 Međutim, nezavisni mediji u Srbiji, kojih je u suštini bilo
jako malo, nalazili su se pod stalnim pritiskom režima socijalista koji je kontrolisao
skoro sve državne medije. Nakon uskraćivanja podrške liderima bosanskih Srba i u
predvorju Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, Miloševićev režim, dobivši
određene simpatije od strane međunarodne zajednice, krenuo je u obračun sa unutra-
šnjim neistomišljenicima, a mediji su se našli prvi na udaru. Od sredine devedesetih,
režim je primenjivao pritisak kako bi kontrolisao nezavisne medije. Tako je 19. januara
1995. godine, zbog mešanja režima u uređivačku politiku, grupa novinara iz državnog
lista Borba osnovala nezavisni list Naša borba, a već 15. februara 1996. godine država je
preuzela osnivačka prava i upravljanje nad jedinom privatnom i nezavisnom beograd-
skom televizijom Studio B.353
Kad je reč o nevladinim organizacijama, jedna od najuticajnijih u smeni hibridnog
režima Slobodana Miloševića bio je studentski pokret Otpor. Narodni ili student-
ski pokret Otpor stvorilo je desetak studenata početkom novembra 1998. godine kao
odgovor na donošenje represivnih zakona o univerzitetu i informisanju. Otpor je u
početku funkcionisao kao mali studentski pokret, da bi aktivnije počeo da deluje
nakon bombardovanja u drugoj polovini 1999. godine sa kampanjom za smenu pred-
sednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Simbol Otpora bila je stisnuta pesnica,
koji su njihove pristalice često sprejem crtale po zidovima gradova Srbije, što je iritiralo
režim. Otpor je vremenom prerastao u masovni narodni pokret, a njegovi članovi su
pokrenuli akciju mobilizacije birača GOTV na predsedničke izbore 2000. godine pod
imenom “Gotov je”. Otpor i druge nevladine organizacije organizovali su nestranačke
kampanje mobilizacije birača na izbore pod nazivom “Izlaz 2000” u 40 gradova Srbije
i kampanju “Vreme je”. Udruženih oko 150 nevladinih organizacija mobilisali su čak
25.000-30.000 volontera za GOTV kampanju i posmatrača na predsedničkim izborima
2000. godine. Otpor je takođe koristio konsalting usluge slovačke kampanje “O.K. ‘98”.
U novembru 1999. godine američki muzički kanal MTV dodelio je nagradu Narodnom
351 Dragana Ćosić, “Bez novinarskog objektivizma, danas, molim”, SEEbiz, 10. maj 2008,
http://www.seebiz.eu/hr/seebiz-trend/kolumna/dragana-cosic/bez-novinarskog-objektivizma,-
danas,-molim,12362.html (Pristupljeno 14. jula 2010)
353 Ibid, str. 177.

pokretu Otpor Free your mind.354 Pored mobilizacije birača i kontrole izbora, nevladine
organizacije imale su velikog udela u brizi o represovanim aktivistima sektora NVO
i opozicije. Na sam dan revolucije, 5. oktobra 2000, nevladine organizacije – Jugo-
slovenski komitet pravnika, Fond za humanitarno pravo, Fondacija za mir i toleranciju,
Građanska inicijativa – prikupljale su podatke o svima koje je režim pritvorio od poče-
tka protesta (24. septembra) tokom trajanja blokada i protesta po Beogradu, a ne obave-
štavajući javnost o imenima pritvorenih, ni o zatvorima u kojima se nalaze.355
Vladavina prava
Za vreme Slobodana Miloševića bila je degradirana arena pravne države, zbog visoke
korupcije posebno poslednjih godina njegove vladavine, usvajanjem represivnih
zakona i zloupotrebom državnog aparata protiv nezavisnih medija i opozicije. Prema
istraživanju Transparency International, SR Jugoslavija (Srbija) je u poslednjim godi-
nama vladavine režima Slobodana Miloševića, od 1998. do 2000. godine, imala prili-
čno vidljiv pad ocena nivoa korupcije. U 1998. godini Srbija je, u odnosu na preostale
postsocijalističke republike, imala niži nivo korupcije ocenjen ocenom 3,00, na 65
mestu od svega 85 posmatranih država (vidi tabelu 07). Međutim, već 1999. godine nivo
korupcije pada za celu jednu ocenu, na 2,00, da bi u godini “izborne revolucije” bio
najviši zabeležen kod analiziranih postsocijalističkih država ocenjen sa svega 1,30, a
SR Jugoslavija je pala na 89 mesto od 90 posmatranih država. Za 2001. i 2002. godinu
Transparency International ne daje podatke za SR Jugoslaviju. Godine 2003. situacija se
popravlja, da bi tek 2006. godine, u periodu raspada Državne zajednice Srbije i Crne
Gore, Srbija imala nivo korupcije iz perioda 1998. godine.
Pritisak na demokratske institucije u Srbiji pojačan je u drugoj polovini 1998. godine,
kada je skupštinska većina, koju su činili predstavnici SPS-JUL-ND i Srpske radikalne
stranke (SRS), donela set represivnih zakona, među kojima su se isticali Zakon o univerzitetu
i Zakon o javnom informisanju, nakon čega je u visokom školstvu počelo otpuštanje
“nelojalnih” profesora i serija sudskih procesa protiv antirežimskih medija.356 U atmosferi
primene restriktivnog zakona kažnjen je vlasnik časopisa Evropljanin, Slavko Ćuruvija, i
to je bio prvi medij kažnjen po Zakonu o informisanju, kaznom od 2,4 miliona dinara.357
U prekršajnim procesima pogažene su i temeljne odredbe Pakta o građanskim slobodama
i pravima, a od naplate kazni medijima na osnovu tog zakona, državna kasa je pred pad
režima Miloševića raspolagala sa oko 2,5 miliona nemačkih maraka. Tiraž nerežimske
štampe je oboren veštačkom nestašicom novinskog papira.358 Po Zakonu o informisanju
iz 1998. godine, novinarima se sudilo na isti način kao običnim prestupnicima, samo što
su kazne za medije bile mnogo veće. Jedina privatna štamparija u Beogradu, ABC grafika,
354 U prevodu znači “Oslobodi svoje misli”. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&-

mm=11&dd=11&nav_category=11&nav_id=328207 (Pristupljeno 14. jula 2010)
355 Bujošević, Radovanović, op.cit., str. 15.
357 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=20&nav_id=324402
358 Bujošević, Radovanović, op.cit., str. 16-92.

koja je po kapacitetima mogla da konkuriše državnim štamparijama Borbe i Politike –
koja je štampala nezavisni časopis Vreme, dnevne listove Naša borba, Glas javnosti i Blic,
kao i partijske biltene DS Demokratija i bilten Promene tadašnjeg opozicionog Saveza za
promene – do 5. oktobra je po tom zakonu isplatila više od 50 kazni, a takođe joj je bila ple-
njena imovina.359 Zakon o informisanju je za posledicu imao gašenje listova Evropljanin,
Dnevni telegraf, Naša borba, Danas i brojne pisane i elektronske medije u unutrašnjosti, a
novčano su kažnjeni i brojni drugi novinari. Pojedini od navedenih listova registrovani su
u susednoj saveznoj republici Crnoj Gori (Dnevni telegraf i Danas) i tajno su bili prebacivani
i distribuirani u Srbiji. Represija protiv nezavisnih medija rasla je približavanjem datumu
izbora 2000. godine, kada je u noći između 16. i 17 maja, policija ušla u prostorije i pokušala
da zatvori TV Studio B, radio B92 i dnevni list Blic. Urednik radija B92 Veran Matić zadržan
je u pritvoru. Policija se na ulicama obračunavala i sa demonstrantima koji su protestovali
zbog gušenja tih medija.360 Slobodan Milošević je opoziciju lišio elektronskih medija u
Beogradu, preuzimajući gradsku radio i televizijsku stanicu Studio B, pošto su prethodno
“nepoznati izvršioci” u januaru 2000. godine uništili njen repetitor na Kosmaju, a u martu
iste godine i predajnik na Torlaku.
Pred kraj svoje vladavine, nedemokratski režim predsednika Slobodana Miloševića
postajao je sve represivniji prema pojedincima, kritički raspoloženim novinarima i
intelektualcima. Novinar lista Danas, agencije Agence France-Presse (AFP) i london-
skog Institute for War & Peace Reporting (IWPR), Miroslav Filipović osuđen je
krajem jula 2000. godine na sedam godina zatvora pred Vojnim sudom u Nišu. Na
osnovu optužnice za špijunažu u sticaju sa širenjem lažnih vesti, Sud je zaključio da
je Filipović prikupljao informacije za potrebe stranih obaveštajnih službi. Tek nakon
“petooktobarske revolucije” i provedenih 144 dana u zatvoru Veće Vrhovnog vojnog
suda u Beogradu ukinulo je 10. oktobra 2000. presudu Vojnog suda u Nišu, a Miro-
slav Filipović je pušten na slobodu.361 Decembra 1999. godine Flora Brovina, pesniki-
nja, lekarka i humanitarna radnica albanskog porekla osuđena je na dvanaest godina
zatvora za “neprijateljsku delatnost u vezi sa krivičnim delom terorizma”. Ona je bila
uhapšena na putu za kuću u Prištini, pritvorena je i nehumano ispitivana u Lipljanu, da
bi nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo bila prebačena u zatvor u Požarevcu.
Odlukom predsednika Vojislava Koštunice Flora Brovina oslobođena je nakon
“petooktobarske revolucije” 1. novembra 2000. godine.362
Arena državne administracije u Srbiji pokazala se demokratski neefikasnom – grane
zakonodavne i izvršne vlasti bile su pretvorene u instrument za sudski i fizički obračun
sa opozicijom i nezavisnim medijima. Zbog primene nasilja, republika Srbija je izgubila
359 Vera Didanović, “Portret savremenika – Radisav Raja Rodić, vlasnik ‘Kurira’: Svrati, bato”, Vreme,
No. 965, Beograd, 2. jul 2009, str. 18-21.
361 http://www.nuns.org.yu/dosije/04/04.jsp (Pristupljeno 5. marta 2009);
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?dd=26&mm=7&yyyy=2000 (Pristupljeno 14. jula 2010)
362 Flora Brovina, Nazovi me mojim imenom, K.V.S.-Samizdat B92, Beograd, 2000, str. 94-96.

kontrolu nad svojom južnom pokrajinom. Slabost državne administracije bila je oličena
i u neefikasnosti postojanja zajedničke države Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).
Kriza zajedničke države SRJ počela je nakon podela unutar vladajuće Demokratske
partije socijalista (DPS) na dve frakcije: premijera Mila Đukanovića i predsednika
Crne Gore Momira Bulatovića koji je bio bliži Slobodanu Miloševiću. Na predsedni-
čkim izborima u Crnoj Gori, u oktobru 1997. godine pobedio je Đukanović, što je dovelo
do odlaska iz DPS Bulatovića koji je formirao Socijalističku narodnu partiju (SNP).363
Zajednička država ušla je u dodatnu krizu kada su tokom 1997-99. godine sa ključnih
pozicija u vladi, Savet za bezbednost, parlamentu i banci Jugoslavije bili uklonjeni
crnogorski predstavnici od strane kadrova iz Srbije. Međutim, ni sama SRJ nije bila istin-
ska država zato što njeni organi nisu imali kompetencije u republikama – Srbiji i Crnoj
Gori. Ni po pitanju vladavine prava, zajedničke ekonomije ili monetarne politike nije bilo
koordinacije. Jedine komponente zajedničke države bile su vojska i kontrola vazdušnog
prostora. Tako su do raspada SRJ (2006) Srbija i Crna Gora nastavile da funkcionišu kao
nezavisne države, često suprotstavljenih pozicija u veštačkoj i skupoj zajednici.364
Da je za vreme režima Slobodana Miloševića arena državne administracije bila
oslabljena svedoči izostanak kontrole nad tajnim službama i umešanost tajnih službi
u srpsku politiku još sa početka devedesetih godina i učešća pojedinih pripadnika
tajnih službi u nekim teškim zločinima krajem devedesetih godina. Prema tvrdnji
pojedinih nezavisnih medija365, režim Miloševića je angažovao Resor državne bez-
bednosti (DB) u politiku, odnosno u političke partije, čak je prema nekim tvrdnjama
pojedine političke partije tokom devedesetih godina posredno osnovala DB. Hibri-
dni režim socijalista se od samog početka pokazao represivnim – hapšeni su ugledni
intelektualci, novinari i opozicioni političari, batinani i nasilno su rasterivani demon-
stranti uz pomoć specijalnih snaga policije i armije. Jedan od prvih slučajeva grube
represije režima prema opoziciji, koji je poprimio međunarodni odjek jeste prebijanje
jednog od najuticajnijih lidera srpske opozicije lidera SPO Vuka Draškovića i njegove
porodice. Reagujući na fizički incident u Saveznoj skupštini, u kome je bio povređen
njihov poslanik Mihajlo Marković, Srpski pokret obnove je 2. juna 1993. godine pozvao
građane na proteste ispred zgrade parlamenta. U sukobu demonstranata i policije došlo
je do pucnjave u kojoj je poginuo jedan policajac. Iste noći, policija je upala u prostorije
SPO, uhapsila i brutalno prebila lidera te stranke Vuka Draškovića i njegovu suprugu
Danicu. U julu 1993. godine reagujući na rastući pritisak opozicionih stranaka, javnog
mnjenja i međunarodne zajednice, Milošević je bio prinuđen da posle višenedeljnog
zatočeništva pusti na slobodu Vuka Draškovića.366
Na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine izvršen je prvi pokušaj ubistva na
lidera SPO Vuka Draškovića u kom je poginulo četiri člana te stranke, a Drašković je
363 http://www.gov.me/premijer/vijesti.php?akcija=rubrika&rubrika=7 (Pristupljeno 5. marta 2009)

364 Mijat Šuković, “Relations Between Montenegro and Serbia in the Light of Their Legal Status as
States”, u: L. Perović, P. Luković, S. Stanojlović (eds.), Russia, Serbia, Montenegro, Helsinki files,
No. 3, Beograd, 2000, pp. 71-73.
365 Mašić, op.cit., str. 68.

jedini pukim slučajem uz lakše povrede preživeo atentat. Ti tragični događaji uticali su
na prve inicijative ujedinjavanja podeljene opozicije 14. oktobra 1999. godine i njihovog
zahteva za vanredne parlamentarne izbore. Slučaj “Ibarska magistrala” nalazi se pred
Vrhovnim sudom Srbije, a Okružni sud u Beogradu osudio je 2007. godine na skoro sto
godina zatvora devet osoba iz tadašnjeg vladinog aparata: šest pripadnika Jedinica za
specijalne operacije (JSO) koja je funkcionisala u sklopu službe DB, a za pomaganje u
atentatu bivšeg direktora Savezne uprave carina, bivšeg načelnika republičke Uprave
saobraćajne policije i bivšeg šefa beogradske Uprave saobraćajne policije.367
U Budvi 2000. godine, nekoliko meseci nakon “Ibarske magistrale” izvršen je još
jedan, drugi neuspeli pokušaj atentata na Vuka Draškovića u kom su takođe uče-
stvovali pripadnici JSO. Iste godine, skoro mesec dana pre predsedničkih izbora, 25.
avgusta, otet je i ubijen glavni Miloševićev rival još iz perioda raspada SFRJ, Ivan
Stambolić. Vrhovni sud 2007. godine doneo je prve pravosnažne presude koje potvr-
đuju umešanost na najvišem vrhu režima u slučaju pokušaja atentata u Budvi i izvr-
šenja ubistva Ivana Stambolića. Petorica pripadnika JSO osuđeni su za te zločine, a
bivši komandant tih jedinica Milorad Ulemek osuđen je na najvišu zatvorsku kaznu,
uz obrazloženje da je “postupajući po nalogu Slobodana Miloševića, izdao naređenje
pripadnicima svoje kriminalne grupe da ubiju Vuka Draškovića i otmu i ubiju Ivana
Stambolića”, te da je “Milošević izdao nalog za ubistvo oštećenih kao političkih protiv-
nika”.368
Nakon “petooktobarske revolucije” nije rasvetljen svirepi zločin ubistva novi-
nara urednika i osnivača listova Dnevni telegraf, Evropljanin i Nedeljni telegraf Slavka
Ćuruvije. Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, na Uskrs po julijanskom kalendaru,
za vreme NATO bombardovanja. Razmere brutalnosti ovog ubistva otkrivaju detalji
da je na njega sa ispaljenih više hitaca, pucano s leđa od strane grupe maskiranih lica,
u Beogradu ispred zgrade u kojoj je živeo i u prisustvu njegove supruge. Prema pisanju
srpskih medija, Ćuruvija je neposredno pre ubistva bio pod višenedeljnim prismotrom
oko 30 pripadnika DB, a nekoliko dana pre ubistva list Politika ekspres optuživao ga je
za antipatriotska rapoloženja.369
Nivo represije prema albanskim građanima Srbije (Kosova) doveo je do situacije da
je međunarodna zajednica vojnom intervencijom preuzela kontrolu nad Kosovom. Na
Kosovu je situacija bila komplikovanija. Septembra 1991. godine u organizaciji alban-
skih političkih partija u toj pokrajini bio je održan ilegalni referendum za “nezavi-
snu Republiku Kosovo”, na kome se oko 90 odsto birača izjasnilo “za”. Separatističke
tendencije etničkih Albanaca prouzrokovale su 1998. godine intenzivnije sukobe na
Kosovu između srpskih snaga bezbednosti i pobunjenih albanskih formacija. Zbog
367 http://www.voanews.com/Serbian/archive/2007-02/2007-02-16-voa4.cfm?moddate=2007-02-16
(Pristupljeno 5. marta 2009)
368 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?dd=10&mm=7&yyyy=2007&nav_category=120
369 http://www.danas.rs/vesti/hronika/decenija_od_ubistva_novinara_slavka_curuvije.3.html?news_
id=158442 (Pristupljeno 14. jula 2010); http://www.freemedia.at/justicedenied/EU_Serbian_Summary.
pdf (Pristupljeno 14. jula 2010)

sukoba, proterivanja i stradanja civila 24. marta 1999. godine NATO je otpočeo vojnu
intervenciju protiv SR Jugoslavije, a oko 740.000 građana Srbije albanske nacionalno-
sti do 20. maja 1999. godine napustilo je Kosovo.370 Sukobi su završeni uspostavljanjem
međunarodnog protektorata Ujedinjenih nacija nad Kosovom u junu 1999. godine.
Međutim, i pored gubljenja suvereniteta nad Kosovom vlasti u Beogradu, kako za
vreme Miloševića tako i nakon “petooktobarske revolucije”, smatraju Kosovo delom
svoje teritorije. Zbog planiranja i pomaganja zločina na Kosovu u periodu 1998-99.
godine pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine osuđeni su visoki predsta-
vnici srpskog političkog i vojnog vrha.371 Nakon vojne intervencije Severnoatlantskog
saveza na SR Jugoslaviju, na teritoriji Kosova raspoređuju se međunarodne vojne snage
sa ciljem da uspostave suštinsku autonomiju. Maja 2001. godine međunarodna uprava
na Kosovu donosi Ustavni okvir za privremenu samoupravu.372
Ekonomsko društvo
Ekonomsko društvo i tržišna ekonomija u Srbiji (SR Jugoslaviji) nije se moglo razviti
zbog nedostatka ekonomskih i političkih reformi, ratne atmosfere koja je dovela do
ekonomske blokade države i pada BND. Prema podacima Ujedinjenih nacija, bruto
nacionalni dohodak po glavi stanovnika Srbije na godišnjem nivou za vreme raspada
SFRJ bio je jedan od viših među bivšim socijalističkim državama i iznosio je oko 4.000
dolara (vidi tabelu 08). Viši BND imala je Hrvatska, a odmah iza Srbije bila je Rusija.
Međutim, već sledeće 1992. godine Srbija je zabeležila pad BND za jednu četvrtinu, da
bi 1993. godine, u jeku međuetničkih konflikata na prostoru bivše SFRJ, u uslovima
međunarodnih sankcija nad SRJ, nivo BND iznosio skoro polovinu manje u odnosu
na 1991. godinu. Nešto iznad 2.000 dolara nivo BND po glavi stanovnika Srbija beleži
sve do 1998. godine i tada je on bio duplo manji u odnosu na Slovačku i Hrvatsku, ali
značajno veći u odnosu na preostale postsovjetske države sa hibridnim i nedemokrat-
skim režimima. Godine 1999, dok su trajali konflikti na Kosovu, NATO bombardovanje
i kad je ponovo uveden embargo, BND Srbije naglo je pao da bi se sledeće izborne
2000. godine spustio na oko 1.000 dolara, što je skoro četiri puta manje u odnosu na
period kada se raspala SFRJ. Nakon izborne “petooktobarske revolucije”, BND Srbije je
poboljšan, da bi od 2002. godine bio prisutan stalni njegov uspon.
Jedan od lidera tadašnje srpske opozicije, Zoran Đinđić u svojim tekstovima s poče-
tka devedesetih godina smatra da je ekonomska kriza, degradiranje privrede i slabljenje
370 Nataša Kandić (izd.), Haški Tribunal (Optužnice), Fond za Humanitarno pravo, Beograd, 2001, str.
527.
371 Ljubiša Stavrić, “Milošević”, NIN, No. 2578, Beograd, 25. maj 2000, http://www.nin.co.rs/2000-
05/25/12804.html (Pristupljeno 14. jula 2010);
Anamari Repić, Zoran Glavonjić, “Zauvek deo Srbije, poručio Vojislav Koštunica”, Slobodna
Evropa, 28. jun 2006, http://www.slobodnaevropa.org/content/news/674043.html; (Pristupljeno
14. jula 2010);
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=26&nav_id=347053 (Pristu-
pljeno 14. jula 2010)
372 Đukanović, op.cit., str. 41, fusnota: Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu, UNMIK,
reg 2001, maj 2001.

administrativne efikasnosti države namerno izazvano, s ciljem bogaćenja pojedinaca
koji su bili na strani režima: “Da je htela, vlast je mogla da spreči bezmerno štampanje
novca, čime je obezvređena svaka zarada i svaka ušteđevina. Taj naštampani novac
se ogromnim delom nenamenski troši i troši. Pre svega za otkup deviza od građana,
pri čemu te devize odlaze u inostranstvo, verovatno zauvek. Stvorivši atraktivno crno
tržište novca, vlast je ugušila proizvodnju(...) Vlast bi mogla, kada bi htela, da obezbedi
striktno poštovanje ugovora, čime bi poslovanje postalo manje rizično, a građani ne
bi onda u celini proizvoda plaćali taj rizik. Danas je nemoguće naplatiti potraživanje.
Zbog toga se sve plaća avansno. To onemogućava složenije poslove. Naša privreda
zbog svojih unutrašnjih blokada postaje sve primitivnija i neotpornija(...) Sadašnju
Srbiju karakterišu krajnja zapuštenost državnog aparata i aparata vlasti. Stalno se smi-
šljaju nove mere i novi programi, a uporno se izbegava pitanje o instrumentima za
sprovođenje tih mera i programa. Tu vlada pravi haos”.373
Problem razvoja slobodnog tržišta i savremene tržišne ekonomije, pored već
pomenutog nedoslednog principa privatizacije, bila je ekonomska izolacija SR Jugo-
slavije uvođenjem raznih sankcija zbog agresivnog ponašanja na prostoru bivše
SFRJ. Prva je sankcije SFR Jugoslaviji, tačnije Srbiji, uvela Evropska zajednica odmah
nakon intervencije Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Istočnoj Hrvatskoj i pada
Vukovara u novembru 1991. godine. Sankcije je 30. maja 1992. godine uveo i Savet bez-
bednosti UN Rezolucijom 747, zatim pooštrenom Rezolucijom 787 od 16. novembra
1992. godine.374 Sankcije protiv SR Jugoslavije (SRJ) su proširivane rezolucijom 820 od
17. aprila 1993, a ublažavane (delimično obustavljane) rezolucijama 943, od 23. septem-
bra 1994, 970, od 12. januara 1995, i 988 od 21. aprila 1995. Sankcije su podrazumevale
zabranu protoka roba i usluga sa SRJ, a konkretan povod za uvođenje sankcija bio je
rat u Bosni i Hercegovini (BiH), pošto je Savet bezbednosti UN ocenio da je SRJ nepo-
sredno umešana u ovaj sukob. Sankcije uvedene navedenim rezolucijama su ukinute
praktično (obustavljene na neodređeno vreme) rezolucijom 1022 od 22. novembra 1995,
dan posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a formalno rezolucijom 1074 od 2. okto-
bra 1996. (neposredno posle potvrđivanja rezultata izbora u BiH). Sankcije su bile
suspendovane nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma početkom decembra 1995.
godine.375 Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku i Saveznog zavoda za raz-
voj i ekonomsku politiku Savezne vlade SRJ u periodu od 1991. godine do decembra
1995. godine kada su suspendovane sankcije prouzrokovan je direktni gubitak od oko
65 milijardi dolara. Iste prorežimske institucije iznose podatke da se na prinudnim
odmorima tokom četiri godine nalazilo 800.000 do milion zaposlenih Jugoslovena, a
ukupni nacionalni bruto proizvod smanjen je sa oko 26 milijardi dolara u 1991. godini
373 Ђинђић, op.cit., (“Није партијски задатак”, Борба, мај 1990.), str. 99-101.
374 Uredba o provođenju Rezolucija Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda u svezi sankcija protiv
tzv. SRJ (Srbije i Crne Gore), Narodne novine, No. 74/92, Vlada Republike Hrvatske na sjednici
održanoj 06. svibnja 1993, http://hrvatska.poslovniforum.hr/nn-arhiva/00035/035c9.asp (Pristu-
375 http://freedomfight.net/cms/index.php?page=poreklo-organizovanog-kriminala-na-balkanu

na oko 12 milijardi dolara u 1995. godini.376 Sankcije su ponovljene, uvođenjem naftnog
i trgovinskog embarga kojeg je uvela Klintonova administracija za vreme NATO
bombardovanja 1999. godine, a to podrazumeva zabranu isporuka sve vrste robe osim
lekova i nekih vidova humanitarne pomoći. Na podsticaj iz Vašingtona, na mini-
starskoj konferenciji Evropske unije u Luksemburgu (26. aprila) uveden je embargo
na isporuke nafte i naftnih derivata SRJ, koji je stupio na snagu krajem aprila 1999.
godine.377 Politička, ekonomska i diplomatska izolovanost i blokada SRJ ukinuta je
odmah nakon “petooktobarske revolucije”.
“Izborna revolucija” uz pomoć nenasilne pobune civilnog društva

“Izborna revolucija” uz pomoć nenasilne pobune civilnog društva u Srbiji (SRJ) bila je
prva takve vrste u bivšim evropskim postsocijalističkim državama. Došlo je do sloma
režima pod pritiskom demonstranata i klasičnog zamenjivanja, poput onog u Rumuniji
i Nemačkoj krajem osamdesetih, ali na relativno nenasilan način. Baš kao i Honeker,
Milošević se kasnije našao pred sudom – Međunarodnim tribunalom u Hagu.
Predsednik SRJ Slobodan Milošević je 27. jula 2000. godine učinio za javnost
neočekivan korak: raspisao je izbore, i one za koje je imao obavezu – za Skupštinu SRJ i
lokalnu vlast po opštinama i gradovima, i one za koje ga zakon nije obavezao – za pred-
sednika SRJ, jer mu je mandat isticao 23. jula 2001. godine. Milošević je mogao da pusti
stranke njemu naklonjene na izbore na kojima on ne bi izgubio ništa i kada bi one izbore
izgubile, jer s obzirom na polupredsednički sistem i snagu predsedničke egzekutive u
hibridnim režimima, beogradski analitičar Dragan Bujošević smatra da je bilo sasvim
nevažno ko je većina u parlamentu i ko će biti premijer dok je Slobodan Milošević pred-
sednik SRJ. Naročito je bila nevažna lokalna vlast, gotovo apsolutno lišena bilo kakvog
atributa vlasti. Bujošević piše da je Milošević računao na to da njegova harizma još nije
potrošena, da nema pravog protivkandidata: računao je da se Vuk Drašković navodno
neće vratiti iz budvanskog azila u kome je ostao posle dvostrukog pokušaja atentata,
Zoran Đinđić nije imao šanse pošto je imao niži politički rejting, na koji je uticala
propaganda u režimskim medijima, a Vojislav Šešelj nije smeo da mu izađe na politi-
čki “dvoboj”.378
Javnosti je bio jasan znak da je Milošević spreman da zloupotrebi predsedničke
izbore 2000, slično kao na lokalnim izborima 1996. godine. Prema pisanju dnevnog lista
Blic, kada se Milošević posle zatvaranja birališta 24. septembra 2000. godine suočio sa
izveštajima o porazu na izborima, on je aktivirao ranije pripremljen “rezervni” sce-
nario, sadržan u novim saveznim izbornim zakonima, kojima se unapred obezbeđuje
apsolutna većina režimskih članova Savezne izborne komisije (SIK), koja većinom
glasova utvrđuje konačne ukupne rezultate izbora. Takođe, nije bio obezbeđen rad SIK
u proširenom sastavu, tj. iz njega su bili isključeni svi predstavnici opozicionih stra-
naka, koji nisu mogli da ostvare uvid u izborni materijal koji je prispeo. Nikola Dinić,
376 http://www.vojvodina.com/clanci/izb2505.htm (Pristupljeno 14. jula 2010)

377 Redakcija, “Naftni i trgovinski embargo: Seljacima najteže”, Vreme, vanredno izdanje No. 9, Beo-
grad, 08. maj 1999, http://www.vreme.com/arhiva_html/vb9/5.html (Pristupljeno 14. jula 2010)

sudija Okružnog suda u Nišu podneo je ostavku na članstvo u SIK. Taj član SIK tim
povodom je izjavio da im je, kada su se prebrojavali paketi glasova iz kazneno-popra-
vnih domova, obezbeđenje zabranilo pristup, navodno, po naređenju predsednika SIK.
Kada je režim shvatio da ne može sebi da “pripiše” značajniji broj glasova, Milošević je
naredio portparolima stranaka SPS i JUL da saopšte kako on vodi, ali da će biti drugog
kruga predsedničkih izbora. Na kraju, najverovatnije svestan poraza, Milošević, opet
preko svojih ljudi, priznao je da predsednički kandidat DOS Vojislav Koštunica ima
većinu. Situacija se promenila, u medijima je bilo saopšteno da nema pobednika u
prvom krugu, što je tumačeno da Milošević hoće u drugi izborni krug.379
DOS, SPO i SRS380 tvrdili su da je Koštunica pobedio još 24. septembra. Jedan
deo Beograđana poverovao je u to i iste noći 20.000 ljudi je počelo sa slavljem “kraja
ere Slobodana Miloševića i Mire Marković”. U zgradi saveznog parlamenta, SIK je
nastavio sa prebrojavanjem glasačkih listića i, kako pišu srpski publicisti, “namešta-
njem” volje birača: glasački listići stizali su pravo u Zavod za statistiku umesto u SIK,
čiji opozicioni članovi do utorka 26. septembra uveče nisu mogli da vide ni birački
materijal, niti izveštaj koji je predsednik Komisije pročitao javnosti. Na funkciji pred-
sednika Komisije bio je Borivoje Vukičević, navodno stari Miloševićev prijatelj, koji je
dugo u opozicionim krugovima bio poznat kao “prekrajač” izbornih rezultata. Tada se
u izveštajima odjednom pojavilo 145.000 glasova sa Kosova, iako je Nikola Šainović,
portparol SPS, nekoliko puta rekao da je tamo glasalo 45.000 ljudi. To je bilo novih sto
hiljada glasova za Miloševića: u Podujevu na jednom biralištu sva 1.573 upisana birača
glasala su za Miloševića, baš kao i u Prizrenu podršku mu je dalo svih 6.000 upisanih u
biračke spiskove. SIK je odbio žalbu opozicije. Presudio je glas Zvonimira Tomanovića,
koji uopšte nije bio član Izborne komisije za predsedničke izbore, već one za veće
građana Savezne skupštine. Preko svojih partijskih kanala, Milošević je poslao poruku
DOS da im nudi drugi krug, a ako ne pristanu na njega – proglasiće svoju pobedu u
prvom krugu. Đinđić se konsultovao sa liderima DOS, potom zajedno sa predsedni-
čkim kandidatom Vojislavom Koštunicom, opozicija je odlučila da nema drugog kruga,
najavljena je potpuna blokada Srbije. SIK je u noći između 3. i 4. oktobra saopštio da je
Koštunica osvojio 48,22 odsto, a Milošević 40,25 odsto glasova. Nekoliko sati kasnije
SIK je objavio još povoljnije rezultate za DOS: Koštunica 48,96 odsto, Milošević 38,62.
Na lokalnim i saveznim izborima vladajuće partije doživele su poraz, u Saveznu skup-
štinu za Veće građana SPS-JUL 44 od 108 mandata, DOS – 58; za Veće republika SPS-
JUL sedam od 20, DOS – 10. Ustavni sud Jugoslavije 4. oktobra je odlučio da poništi
prvi krug predsedničkih izbora. Odluka je glasila da nema drugog kruga, ima samo
novih izbora, možda neposredno pre nego što Miloševiću istekne mandat u julu 2001.
godine.381
379 Ibid., str. 18; http://blic.gates96.com/danas/broj/strane/politika.html (Pristupljeno 5. marta 2009)

380 Za Srpsku radikalnu stranku tokom devedesetih godina nije bilo karakteristično da podržava
opoziciju.
381 Bujošević, Radovanović, op.cit., str. 18-22; http://www.electionguide.org/results.php?ID=950;
http://blic.gates96.com/danas/broj/strane/politika.html;

Štrajk pokrenut od strane opozicije 29. septembra 2000. bio je organizovan tako da
nisu radile osnovne i srednje škole, brojna preduzeća po unutrašnjosti, nije se glumilo u
beogradskim pozorištima, nisu se prikazivali filmovi u bioskopima, blokirani su bili putevi.
Sedam hiljada rudara površinskog kopa Kolubara u Lazarevcu, gradiću 60 kilometara uda-
ljenom od Beograda, prestalo je da kopa ugalj za termoelektrane. U Kolubari, u narednih
pet dana bio je početak i srce nenasilne masovne civilne pobune. DOS je odredio dežurstva,
neko od njegovih lidera morao je stalno da bude uz rudare. Predsednički kandidat DOS
Vojislav Koštunica je u Kolubaru odlazio dva puta za pet dana.382
Policijska brigada, koja je bila poslata u Kolubaru, brojala je 700 ljudi, naoružanih
oklopnim vozilima, teškim mitraljezima, zoljama, osama i vladala je izuzetnim ratnim
iskustvom – učestvovala je u operacijama na Kosovu. Kako pišu novinari Bujošević i
Radovanović u svojoj knjizi 5. oktobar – 24 sata prevrata, naredba da se puca u rudare
bila je izdata 4. oktobra od strane samog Slobodana Miloševića. Svoju želju pred-
sednik SRJ preneo je ministru policije Vlajku Stojiljkoviću, ovaj generalu Stevanoviću,
Stevanović pukovniku Živanoviću. Policija je odbila da protiv radnika primeni silu
i sprovede uredbu Vlade Srbije o minimumu procesa rada u Elektroprivredi Srbije,
a jedan od lidera DOS Nebojša Čović kasnije je prokomentarisao da je “špic policije
polomljen upravo u Kolubari”.383 Za vreme štrajka radnika u Kolubari lokalni radio
988 u Lazarevcu prenosio je sa lica mesta dešavanja na kopovima, koje su preuzimali
beogradski radio Indeks i radio B92, što je značajno zaustavilo vlasti da u rudnicima
protiv radnika primene silu, ali je imalo i značajan uticaj na efekat širenja protesta
po gradovima Srbije. Lideri DOS dogovorili su 3. oktobra velike demonstracije u Beo-
gradu za 5. oktobar, na koje bi u pet kolona (iz pet pravaca) dolazili demonstranti iz
cele Srbije (niške, užičko-čačanske, novosadsko-subotičke, banatske i sremsko-šabačke
regije). Neposredno uoči velikih demonstracija zakazanih u Beogradu, Srbija je bila
paralisana šrajkovima i blokadama regionalnih puteva: U Novom Sadu je štrajkovalo
30.000 ljudi, u Nišu 20.000, U Kraljevu, Pirotu, Šapcu, Zaječaru i Požarevcu od 10 do
20.000 demonstranata. Svet je pokušavao da posreduje u jugoslovenskoj krizi, a mini-
stri inostranih poslova Grčke, Francuske i Rusije ponudili su mogućnost ponovnog
prebrojavanja glasova u prisustvu inostranih posmatrača. Jedan od lidera DOS
Zoran Đinđić, 4. oktobra uveče pregovarao je sa komandantom Jedinica za specijalne
operacije Službe državne bezbednosti Srbije, Miloradom Ulemekom Legijom i dao reč
da demonstranti neće napadati policiju i vojsku, što je zaustavilo moguće krvoproliće,
ali i značajno uticalo na slom režima.384
Ujutru 5. oktobra iz pomenutih pravaca Srbije demonstranti su krenuli za Beo-
grad: iz Čačka oko 10 hiljada ljudi, 230 kamiona, 52 autobusa i stotine automobila; iz
Novog Sada 25 autobusa i dve stotine automobila; iz Užica 24 autobusa i 135 automobila.
Takozvana “petooktobarska” ili “bager revolucija”385 trajala je svega nekoliko sati (od

383 Ibid.
384 Ibid.; http://blic.gates96.com/danas/broj/strane/politika.html (Pristupljeno 5. marta 2009)
385 Zbog bagera na kom su se demonstranti za vreme “petooktobarskih” demonstracija vozili i
simbolično pokazivali da se i fizički ruši režim socijalista.

15:30 do oko 19 sati) i podrazumevala je preuzimanje institucionalnih “simbola” režima
Slobodana Miloševića, slično kao skoro pet godina kasnije 2005. u Kirgiziji, a to su
bili Narodna skupština i Radio-televizija Srbije (RTS). Demonstranti su ipak primenili
silu kako bi razbili kordone policije, ali oružje obostrano nije primenjivano. Iako su 5.
oktobra u Beograd demonstranti u većini stizali naoružani, “petooktobarska revolucija”
odigrala se relativno mirno.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) 5. oktobra nije stajala po strani. Patrijarh Pavle je
imao tog dana susret sa jednim od lidera stranke NS, Milanom St. Protićem, kasnije
postrevolucionarnim gradonačelnikom Beograda. Patrijarh od opozicije nije tražio
da se uzdržavaju od preuzimanja vlasti i dobio je od njih obećanje da ukoliko počne
na ulicama da se dešava nešto dramatično, da može da izađe među demonstrante.
Veliki broj policajaca prešao je na stranu demonstranata, skidajući opremu kao znak
da nije lojalan nasilnom režimu. Međutim, značajan broj policajaca nakon zauzima-
nja Narodne skupštine bio je razbijen i lutao je ulicama Beograda, skrivajući se po
zgradama i privatnim stanovima, plašeći se odmazde demonstranata. S obzirom da su
pojedini demonstranti tukli policajce, važan zadatak lidera DOS bio je zaštita policije
od razjarene mase. Lično su regionalni lideri DOS išli po ulicama, smirivali demon-
strante i pomagali policiji.386
Nekoliko dana pre 5. oktobra policija nije htela da puca u demonstrante u Kolubari.
Međutim, za vreme 5. oktobra policija je protiv demonstranata primenila veliku
količinu suzavca. U pomenutoj knjizi, novinar Bujošević piše da je MUP takođe
naredio da se iz helikoptera izbaci velika količina suzavca, ali je i to naređenje odbijeno.
JSO je za vreme revolucije izašla na teren u punoj ratnoj opremi, među demonstrante
ispred RTS, ali nisu intervenisali, čime su pokazali da prelaze na stranu demonstra-
nata. Milošević je kontaktirao načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojšu
Pavkovića i tražio od njega da vojska interveniše zbog “ljudskih žrtava i ugrožavanja
simbola države (Narodna skupština – B. Varga)”. Pavković je negirao te informacije i
odbio naređenja predsednika, što nedvosmisleno ukazuje na potpuno urušavanje tj.
slom režima.387 Demonstranti su zauzeli i dve policijske stanice u centru Beograda.
Prema procenama policije u Beogradu je na demonstracijama bilo 70.000 ljudi, dok
prema proceni novinara taj broj je bio skoro 10 puta veći i kretao se od 500.000 do
700.000 demonstranata. DOS je, navodno, imao plan za potpuno blokiranje države,
pre svega policijskih stanica i vojnih kasarni, za šta je bilo zaduženo hiljade demonstra-
nata. Prema dogovoru Đinđića sa komandantom JSO, kasarne se nisu smele dirati, ali
se trebalo “bratimiti s vojskom; nositi poklone i cveće; pridobiti ljude u uniformama”.
Opozicija je takođe, koristeći privatne kontakte, uticala da se policijska naređenja iz
komande usmere na odsustvo primene sile od strane vlasti.388
Ipak, prisutnost nasilja, u nenasilnoj revoluciji, bila je relativno mala u odnosu
na burne događaje koji su se prethodno odigrali: dve ljudske žrtve – jednu devojku

387 Ibid., str. 161.
388 Ibid., str. 53-57.

je kamion pregazio i jedan muškarac je umro od infarkta na platou ispred Skupštine.
Pomoć u Urgentnom centru je zatražilo 107 osoba, pet je ranjeno iz vatrenog oružja,
pomoć je ukazana 17 policajaca. Pričinjena je velika materijalna šteta.
Što se pak tiče mogućeg revanšizma sa režimom, iste večeri za vreme “petooktobarske
revolucije” demolirane su prostorije predsednikove stranke SPS. Beogradski novi-
nari smatraju da Milošević za svoju sudbinu 5. oktobra najviše može da zahvali zbu-
njenosti u DOS, odsustvu plana o njegovom eventualnom hapšenju i predsedniku
Koštunici, koji je bio željan uređene države i demokratske procedure.389 Iako mnogi
analitičari smatraju da se većina revolucionarnih događaja 5. oktobra stihijski odvijala,
bez prethodno dobro pripremljenog plana o preuzimanju vlasti, lideri DOS ipak su
navodno pripremali preuzimanje nekih medija, posebno uticajnih elektronskih poput
radija i televizije – nacionalne RTS i Studija B. U noći između 4. i 5. oktobra, bivši
komandant jedinica Kninske krajine, Kapetan Dragan, počeo je ilegalno da uvodi u
najveću poslovnu zgradu Beograđanku, gde se nalazila radio-televizija Studio B koju
je prethodno preuzeo režim, naoružane ljude koji su zauzeli radio-televizijsku stanicu
i stavili je pod kontrolu DOS. Štrajkački odbor RTS 5. oktobra pre podne odlučio je da
prekine program. Odmah nakon osvajanja Narodne skupštine demonstranti su pre-
šli na preuzimanje Radio-televizije Srbije, u rezervnom studiju RTS na Košutnjaku deo
radnika te kuće osposobio je uključenje u program. Signal državne televizije prekinut je
nakon vesti, s ciljem da se ne napravi panika među građanima Srbije, a novo uključenje
napravljeno je kasnih sati 5. oktobra. Iste noći narodu se preko RTS obratio Vojislav
Koštunica, u znak ozvaničavanja preuzimanja vlasti.390 Kasnije uveče, 5. oktobra stihij-
ski su preuzeti, ili tačnije te kuće su počele da podržavaju opoziciju, državni mediji
poput Prvog programa Radio Beograda, dnevnih novina Politika i Večernjih novosti,
kao i državne informativne agencije Tanjug.
Prvi organi nove vlasti u Srbiji bili su Krizni štab, Skupština grada Beograda i
institucija predsednika SRJ. Sledećeg dana, 6. oktobra Ustavni sud SR Jugoslavije
doneo je odluku kojom je Vojislav Koštunica proglašen za predsednika SRJ. U Beograd
je stigao i šef ruske diplomatije Igor Ivanov, koji je obavio susrete sa predstavnicima
DOS i Slobodanom Miloševićem. DOS je počeo da preuzima važne državne institucije:
Narodnu banku Jugoslavije i Saveznu upravu carina, a 7. oktobra uspostavljena je kon-
trola nad Ministarstvom unutrašnjih poslova i Vojskom Jugoslavije. Nakon toga je
počelo skidanje međunarodnih sankcija, uspostavljanje odnosa sa Evropskom unijom,
Ujedinjenim nacijama, Francuskom, Nemačkom, Velikom Britanijom i Sjedinjenim
Američkim Državama. Miloševićev sin Marko sa lažnim pasošima, ženom i detetom
odleteo je u Moskvu, a Socijalistička partija Srbije pristala je da se raspišu prevremeni
izbori za Skupštinu Srbije 23. decembra 2000. godine.391
389 Ibid., str. 237.

390 Ibid., str. 225-232.
391 Ibid., str. 270-271.

2.2.2 Gruzija
Političko društvo
Režim
Na početku, važno je da naglasimo da ćemo u slučaju Gruzije razmatrati smenu putem
“izborne revolucije” i nenasilne civilne pobune dva nedemokratska režima: državnog,
koji je predvodio predsednik Eduard Ševarnadze, i regionalnog, u Autonomnoj gruzij-
skoj Republici Adžariji, koji je predvodio predsednik Aslan Abašidze. Hibridni režim u
Gruziji, pa i u ostalim postsovjetskim republikama gde su se odigrale “šarene revolucije”,
za razliku od Slovačke, Hrvatske i Srbije, bio je oličen u manje harizmatičnoj i populisti-
čkoj ličnosti predsednika Eduarda Ševarnadzea koji je za razliku od ostalih postsovjet-
skih predsednika važio za “blažeg” nedemokratskog lidera. Prema ocenama Freedom
House, Gruzija je jedna od retkih postsovjetskih država koja je nezavisnost 1991. godine
stekla sa ocenom “neslobodne” države u uslovima ratnih sukoba i političke nestabilno-
sti, baš kao i slučaju Srbije, sa niskim ocenama građanskih sloboda, a posebno politi-
čkih prava (vidi tabelu 01). U to vreme u Gruziji (Abhaziji i Južnoj Osetiji) trajao je
građanski rat, bio je izvršen vojni udar protiv predsednika Gamsahurdije. Situacija se
popravlja već 1992. godine kada je ta država ocenjena kao “delimično slobodna”, odno-
sno režim je postao hibridni, i takva je bila konstantno do “revolucije ruža”, do jeseni
2003. godine. Primetnija tranzicija prema demokratiji se uspostavlja 1996. godine i u
oblasti političkih sloboda kada ta država ima nivo kakav je imala Hrvatska za vreme
predsednika Franje Tuđmana ili u Ukrajini pod predsednikovanjem Leonida Kučme.
Situacija se za nijansu pogoršala pred “revoluciju ruža”, da bi nakon nje Gruzija 2005.
i 2006. godine krenula putem tranzicije ka demokratskom režimu, istina još uvek u
obliku hibridnog režima, ali sa visokom ocenom 3. Prema istraživanju Freedom House
NIT, rađenom od 1999, režim Eduarda Ševarnadzea je ocenjen kao “tranzicioni” ili
“hibridni režim” (vidi tabelu 02).
Gruzijski politikolog Gia Nodia definisao je režim Ševarnadzea kao liberalnu auto-
kratiju (eng. liberal autocracy) ili liberalnu oligarhiju (eng. liberal oligarchy), a članovi
organizacije Kmara smatraju da je Ševarnadze na razne načine bio na čelu Gruzije
skoro čak 30 godina.392
Nakon vojnog udara 1992. godine za predsednika parlamenta Gruzije izabran je
bivši ministar spoljnih poslova SSSR i unutrašnjih poslova Gruzije, poznat po demo-
kratskoj orijentaciji za vreme perestrojke i bliskosti sa Moskvom za vreme Mihaila
Gorbačova – Eduard Ševarnadze. Godine 1995. Ševarnadze u Gruziji obnavlja funkciju
predsednika ukinutu za vreme vojnog udara 1991-92. godine, i uspostavlja jak polupred-
sednički sistem, u kom funkciju premijera obavlja državni ministar koga imenuje pred-
sednik. Na predsedničkim izborima održanim 5. novembra 1995. godine Ševarnadze
392 Giorgi Kandelaki, Giorgi Meladze, “ENOUGH! Kmara and The Rose Revolution in Georgia”, u:
Joerg Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral Change in
Central and Eastern Europe, GMF, 2007, pp. 101-102.

je osvojio 73 odsto glasova, a izlaznost je bila skoro 70 odsto birača.393 Nakon izborne
pobede, Ševarnadze je smenio i pohapsio političare koji su mu pomogli oko dolaska na
vlast, što je prouzrokovalo niz pokušaja atentata na njega. Eduard Ševarnadze, u duhu
svoje bivše diplomatske profesije, sredinom devedesetih potpisao je primirje sa pobu-
njenim republikama Abhazijom i Južnom Osetijom koje je podržavala Moskva. Prema
pisanju publicista iz ZND, Ševarnadze je, još iz perioda svog ministrovanja u Moskvi,
umeo jako vešto da balansira između antiruskih raspoloženja u Gruziji i gruzijskog
nacionalizma, te je znao kako zadovoljiti interese Moskve na gruzijskom Kavkazu.
Uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora krajem devedesetih godina pogoršani
su bili odnosi Gruzije sa Rusijom zbog toga što je Tbilisi dao politički azil čečenskim
gerilcima. Predsednik Putin je tada izjavio da će zbog azilskog odnosa prema čečen-
skim teroristima uvesti vizni režim Gruziji i Azerbejdžanu. Rezultati politike Ševar-
nadzea bili su vidljivi: u oktobru 1999. godine i pored jakog pritiska opozicije većinu
parlamentarnih mesta dobila je partija Ševarnadzea Savez građana Gruzije, a na
predsedničkim izborima 9. aprila 2000. godine Ševarnadze je osvojio skoro 79 odsto
glasova, ali pri izuzetno maloj izlaznosti barača od oko 19 odsto.394 Pobedu je ola-
kšalo i to da je njegov najveći politički protivnik lider Autonomne gruzijske republike
Adžarije, Aslan Abašidze pre izbora skinuo svoju kandidaturu. Predsednički izbori su
bili organizovani u duhu polit-tehnologije orijentisanja na iskompromitovanog opo-
nenata iz perioda socijalizma, koja je prethodno bila primenjena na izborima za drugi
mandat predsednika Rusije Borisa Jeljcina i Ukrajine Leonida Kučme. Protivkandidat
Eduardu Ševarnadzeu bio je bivši Prvi sekretar KP Jumber Patiašvili koji je osvojio
svega 17 odsto glasova. Patiašvili kritikovan je u gruzijskoj javnosti da je bio lojalan
komunističkom režimu i da je jedan od odgovornih za gruzijsku “krvavu nedelju”
9. aprila 1989. u kojoj je upotrebljena sila protiv demonstranata koji su u sovjetskim
vremenima tražili nezavisnost Gruzije.395
Gruzijski publicista Nodar Ladarija smatra da je Ševarnadze imao tri različita jezika: za
unutrašnju upotrebu, za Rusiju i Zapad. Ladarija piše da je unutar države Ševarnadzeova
retorika bila žargon stare partijske nomenklature blago adaptirane nacionalnim potrebama;
u razgovoru sa Amerikom i Evropom on je govorio savremenim jezikom potrebe zakon-
skih reformi koje niko u praksi nije planirao da sprovodi; prema Moskvi, opet, Ševarnadze
je imao dvostruki pristup – za Rusiju koja se pozitivno odnosila prema Tbilisiju i prema
drugoj imperijalističkoj koja je pritiskala Gruziju. Krajnji rezultat takve politike, smatra
dalje Ladarija, bio je nemogućnost sinhronizacije kodova ta tri jezika, što je vodilo činjenici
da je Ševarnadze odbijao da se javi na telefon predstavniku SAD Džejmsu Bejkeru koji je
nudio pomoć pri razvoju Centralne izborne komisije Gruzije, kao i njegovoj bespomoćno-
sti pred vlastitim narodom, Zapadom i Rusijom za vreme “revolucije ruža”.396
393 Марина Разоренова, “Грузия в сентябре — октябре 1995 года: президентские и

парламентские выборы 5 ноября”, http://www.igpi.ru/monitoring/1047645476/oct_95/gruz.
html (Pristupljeno 14. jula 2010)
394 http://www.electionguide.org/results.php?ID=651 (Pristupljeno 14. jula 2010)
396 Нодар Ладарія, “Революція троянд – історичний контекст”, Часопис “Ї”, Но. 34, 2004, стр. 259.

Opozicija
Nakon dolaska na vlast Eduarda Ševarnadzea, njegov režim se okrenuo protiv funkcio-
nera koji su učestvovali u državnom udaru – neke je smenio, druge je čak i osudio.
Zatvoreni i smenjeni su bili: lider vojne organizacije Mhedrioni koja je izvršila vojni
udar Džana Ioselinani, lider bivše opozicije Tengiz Kitovani i ministar državne bez-
bednosti Igor Giorgadze. Na Ševarnadzea je tada počela serija atentata koje je on izbegao.
Godine 1995. administraciji predsednika Ševarnadzea i gruzijskoj vladi pridružili
su se takozvani političari prozapadni reformisti Mihail Sakašvili i Zurab Žvanjija, ali
je Ševarnadze verovao u to da državom treba upravljati na “stari način”. Prekretnica u
odnosima tima Sakašvili-Žvanjija bio je pokušaj vlasti da u oktobru 2001. godine zatvori
nezavisnu televiziju Rustavi-2 u Tbilisiju. Mihail Sakašvili, koji je tada bio na poziciji
ministra pravde, napustio je vladu i formirao stranku Nacionalni pokret, a Zurab Žva-
njija je ubrzo formirao Ujedinjenu demokratsku stranku. Pored urbanih birača, Nacio-
nalni pokret Sakašvilija orijentisao se i na srednje-niži stalež i elektorat u provinciji, na
koji se 1991. godine orijentisao bivši predsednik Zviad Gamsahurdija, a to su birači koji
su godinama bili marginalizovani ili politički frustrirani. Oni su bili “probojna kombi-
nacija” koja je bila potrebna Sakašviliju za osvajanje ustoličene vlasti Ševarnadzea.397
Početkom dvehiljaditih bila je formirana nova generacija opozicije Ševarnadzeu na
čelu sa liderima koji su stvorili svoje blokove i koalicije, kao opozicioni blok Mihaila
Sakašvilija Nacionalni pokret, Nino Burdžanadze i Zuraba Žvanjija – Burdžanadze–
demokratija. Opozicija je optuživala predsednika Ševarnadzea za falsifikaciju izbora
1995. godine, veštačko stvaranje abhaske krize, za pritisak na abhaskog lidera Vladis-
lava Ardzimbu, za politička ubistva bivšeg predsednika Zviada Gamsahurdiju, pred-
sednika saveta ministara Pataridzea, sekretara CK KP Gruzije Habeišvilija. Ševar-
nadze je, poput Kučme u Ukrajini i Akajeva u Kirgiziji, fizički uklanjao konkurente
i “potencijalne zaverenike”, ali nije bio stanju da primeni širu represiju, kao što su to
učinili predsednici Belorusije, Azerbejdžana i Uzbekistana.
Građansko društvo
Arena građanskog društva po pitanju civilnih sloboda i slobode medija u Gruziji je
bila na prilično visokom nivou u odnosu na preostale postsocijalističke države. Prema
istraživanju američkog Freedom House o nivou slobode medija, koji se na prostoru
bivših sovjetskih republika vrši tek od 1993. godine i to bez egzaktnih podataka, mediji
u Gruziji bili su ocenjeni kao “delimično slobodni” (vidi tabelu 06). Međutim, već od
1994. do 1997. godine nezavisnost medija u Gruziji opada, i oni se ocenjuju kao “neslobo-
dni”, sa ocenama koje variraju između 68 i 73. Od 1997. godine situacija se popravlja na
nivo “delimično slobodni” i, bez nekih promena u periodu “revolucije ruža”, takav nivo
će ostati sve do kraja dvehiljaditih, sa tendencijom pogoršanja.
Kao što smo videli na primeru arene političkog društva, i u slučaju građanskog dru-
štva u odnosu na ostale socijalističke, a posebno bivše sovjetske i kavkaske republike,
u Gruziji je postojala određena pluralnost, barem kada je reč o instituciji opozicije,
397 Kandelaki, Meladze, op.cit., pp. 107-108.

slobodnim medijima i nevladinom sektoru. Gruzija je imala značajno više nevladinih
organizacija od preostalih kavkaskih republika, Azerbejdžana i Jermenije, u kojima
je takođe na neki način pokušano organizovanje “izbornih revolucija”.398 Jedna od
uticajnijih organizacija u Gruziji bila je studentska organizacija Kmara.399 Studentska
organizacija Kmara započela je svoju delatnost 2000. godine, kao i u slučaju srpskog
Otpora, u borbi za reformu gruzijskog visokog školstva i studentske samouprave na
državnom Univerzitetu u Tbilisiju. Kampanja je bila usmerena na radikalne reforme i
zaustavljanje korupcije, koja se u institucijama visokog školstva proširila u doba Ševar-
nadzea. Još jedna grupa studenata pod nazivom Studentski pokret za Gruziju u oktobru
2001. godine, koja je organizovala sprečavanje zatvaranja nezavisne televizije Rustavi-2
od strane vlasti, priključila se organizaciji Kmara 2003. godine. Kmara je za svoje
GOTV kampanje koristila iskustvo i konsalting pomoć učesnika slovačke kampanje
“O.K. ‘98” i srpskog Otpora400, a u godini izbora u novembru 2003. ta organizacija je bila
jedan od pokretača takozvane “revolucije ruža”.401 Kmara je bila jedan od osnovnih
mobilizatora građana da izađu na ulice gruzijske prestonice Tbilisija zbog navodne
izborne krađe, koja je rezultirala ostavkom gruzijskog predsednika Eduarda Ševar-
nadzea.
Vladavina prava
Prema istraživanju Transparency International, Gruzija je godinu dana pre promene
hibridnog režima 2002. godine, kao i većina postsocijalističkih država, bila blizu dna
lestvice nivoa korupcije – na 85 mestu od svega 102 posmatrane države, sa ocenom
2,40 (vidi tabelu 07). U godini “izborne revolucije” 2003, slično kao u slučaju Srbije,
nivo korupcije se povećao, Gruzija je pala na 127 mesto od 133 posmatrane države i sa
ocenom 1,80. Situacija po pitanju nivoa korupcije popravlja se odmah sledeće godine
nakon “revolucije ruža”, ali nivo iz 2002. dostiže tek nakon 2005. godine. Krajem dvehi-
ljaditih Gruzija ima najniži nivo korupcije među postsovjetskim republikama.
Policija je nakon velikih protesta opozicije primenila silu protiv gruzijskih demon-
stranata, a represija je učinila svoje – omasovila je i osnažila opoziciju i građanske
proteste. Ševarnadze je u jednom intervjuu izjavio da mu nije padalo na pamet da po
ulicama Tbilisija “juri decu koja su mahala nekim tamo zastavama sa pesnicama i
šarala sprejem po zidovima”. Kmara se po drugi put organizovala u rušenju promoskov-
skog režima u Autonomnoj gruzijskoj Republici Adžariji, koja se nalazi na jugozapadu
Gruzije. Rezultat njihovog angažovanja je “mirni prevrat” i bekstvo lokalnog autokrate
Aslana Abašidzea u Moskvu.402
Revolutions in Postcommunist Eurasia”, p. 13.
399 Što u prevodu sa gruzijskog znači “dosta”.
400 Čak je i simbol stisnute pesnice direktno preslikan.
402 Varga, Putin i baršunasta gerila, str. 21.

Arena državne administracije bila je slaba zbog teritorijalne destabilizacije i unutra-
šnjih političkih previranja. Gruzija je posle raspada SSSR imala najveći teritorijalni
kolaps od svih postsovjetskih republika i prestonica nije administrativno kontrolisala
sve delove gruzijske teritorije koji su bili nazvani “zamrznutim konfliktima”. Na njenoj
teritoriji stvorene su tri nepriznate ili separatističke republike: na severu Abhazija i
Južna Osetija, na jugozapadu – Adžarija.
Abhazija je polumilionska republika, naseljena hrišćanima i muslimanima
sunitima, koja je u sastav Gruzije ušla u prošlom veku. Početkom devedesetih Abhazija
je proglasila nezavisnost od Tbilisija, a u borbi protiv gruzijskih snaga bezbednosti
abhasku armiju su podržali severnokavkaski dobrovoljci pod vođstvom čečenskog
pobunjenika Šamila Basajeva. Posledice rata bile su tragične, jer je gotovo polovina
stanovnika Abhazije gruzijskog porekla bila primorana da napusti teritoriju i da se
povuče prema unutrašnjosti Gruzije. Većina građana Abhazije ima rusko državljan-
stvo, a ona je politički i ekonomski vezana za Moskvu. Od juna 1994. godine u Abhaziji
su razmeštene Kolektivne snage za podršku mira Zajednice Nezavisnih Država pred-
vođene Rusijom u kojima služi preko 1.500 vojnika, a UN su uputile mirovnu misiju od
100 posmatrača.
Južna Osetija je južni deo teritorije Osetije, koji se nalazi u Gruziji, dok je severni
deo u sklopu Ruske Federacije. Južna Osetija je takođe nezavisnost stekla u ratu sa
gruzijskim snagama bezbednosti početkom devedesetih. Severnogruzijski separatisti-
čki region broji samo oko 70.000 stanovnika – Osetina, Rusa i Gruzijaca, pretežno
hrišćana. Kao i u slučaju Abhazije, znatan deo južnoosetijske populacije ima ruske
pasoše i teži da se pripoji Ruskoj Federaciji. Rešavanjem krize oko Južne Osetije bavi
se četvorostrana Mešovita kontrolna komisija predvođena Rusijom, u kojoj učestvuju
Severna i Južna Osetija i Gruzija. Mirovnu misiju podržavaju oko 900 uglavnom ruskih
mirotvoraca. Zajedno sa ruskim mirotvorcima, u Gruziji je prisutna i posmatračka
misija OEBS. Rusija je sprečila vojnu intervenciju Gruzije u Južnoj Osetiji 8. avgu-
sta 2008. godine, koja je navodno imala za cilj očuvanje integriteta države, i priznala
nezavisnost Abhazije i Južne Osetije.403 Autonomna gruzijska Republika Adžarija ste-
kla je prilično povlašćen status u odnosu na Tbilisi dok je na njenom čelu bio lider Aslan
Abašidze. Porodica iz koje potiče Aslan Ibrahimovič Abašidze (1938) pripada starom
kneževskom rodu, koji je Adžarijom upravljao u svojstvu suverenih vlasti takozvanih
“eristava” od 1463. godine, a posle turske okupacije u XVII veku preci su bili sandžak-
begovi (gubernatori) Batumija i Trabzona. Deda Aslana, Mehmed Abašidze pisac i
prevodilac 1918-1921 bio je prvi predsednik adžarskog parlamenta (Medžlisa) i uspeo
od turske okupacije da sačuva Adžariju u sastavu Gruzije. 404
Problem rasparčanosti gruzijske teritorije i njegov uticaj na problem demo-
kratizacije države, ovako opisuje Batenko: “Gruzija (u odnosu na preostale njene delove
403 Boris Varga, “Mirovni pregovori i Kavkaz: Neozbiljan mir”, Vreme, No. 929, Beograd, 23. oktobar
2008, str. 68.
404 http://ru.wikipedia.org (Pristupljeno 14. jula 2010)

– B. Varga) je prilično umerena i demokratska, dok politikolozi još izdvajaju “vizantij-
ski režim” u autonomnoj republici Adžariji, “vojnu diktaturu” u proruskoj autonomnoj
republici Abhaziji i nešto poput “anarhističkog utočišta” u autonomnoj oblasti Južna
Osetija”.405
Ekonomsko društvo
Gruzija je srednje ekonomski razvijena postsovjetska država koja u periodu tranzicije
prima značajnu finansijsku pomoć Sjedinjenih Američkih Država. Prema podacima
Ujedinjenih nacija, bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika Gruzije nakon
raspada SSSR bio je srednje-nižeg nivoa u odnosu na bivše sovjetske republike i iznosio
je oko 1.300 dolara (vidi tabelu 08). Značajno manji od nivoa Rusije, ali prilično viši
od nivoa Tadžikistana, Kirgizije i Jermenije. Međutim, kao i u slučaju Srbije, prvih
godina nakon sticanja nezavisnosti, u periodu građanskih konflikata i vojnog pre-
vrata, BND Gruzije je prepolovljen. U izbornim godinama 1999. i 2000, pred drugi ili,
tačnije, treći predsednički mandat Ševarnadzea, BND Gruzije je primetno pao, da bi se
nakon “izborne revolucije ruža” značajno popravio, dostignuvši nivo sa početka stica-
nja nezavisnosti 1991. godine.

Dan nakon parlamentarnih izbora u Gruziji 3. novembra 2003. godine nezavisna
gruzijska televizija Rustavi-2 objavila je rezultate paralelnog prebrojavanja glasova
prema kojim je u prednosti bio opozicioni blok Mihaila Sakašvilija – Nacionalni
pokret. Istovremeno, CIK Gruzije nakon prebrojavanja 50 odsto glasačkih listića
saopštila je da na izborima vodi propredsednički blok Za novu Gruziju.406 Opozicija
je tražila poništavanje rezultata parlamentarnih izbora koji su, po njihovom mišlje-
nju, bili falsifikovani od strane vlasti. Odmah nakon objavljivanja prvih zvaničnih
rezultata izbora u državi su počele masovne akcije protesta u kojima je tražena revizija
parlamentarnih izbora i ostavka predsednika Eduarda Ševarnadzea. Svakodnevno su
bile održavane demonstracije ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju, na kojima se oku-
pljalo, prema raznim podacima, i do 10 hiljada građana. Masovne demonstracije su
počele i po drugim mestima Gruzije.407
Dijalog između vlasti i opozicije nije uspeo. Bezuspešno su se 9. novembra završili
pregovori predsednika Eduarda Ševarnadzea sa liderima opozicije Mihailom Saka-
švilijem, Zurabom Žvanjijem i Ninom Burdžanadze. Sledeća runda pregovora bila
je zakazana za 11. novembar, ali je bila odložena. U Gruziji je 12. novembra opozicija
organizovala akciju prikupljanja potpisa za ostavku Ševarnadzea. Mihail Sakašvili
je 13. novembra izjavio da su svi resursi dijaloga sa režimom Ševarnadzea iscrpljeni i
da daljih pregovora neće biti. Predsednik Eduard Ševarnadze se 14. novembra preko
nacionalne televizije obratio građanima i rekao da je “neodgovoran zahtev opozicije da

406 http://www.rian.ru/world/20081122/155664244.html (Pristupljeno 14. jula 2010)
407 Ibid.

on samo na osnovu prikupljenih potpisa podnese ostavku sa mesta predsednika”, jer
kako je dalje u obraćanju kazao Ševarnadze, “to nije u skladu sa Ustavom”.408
Centralna izborna komisija Gruzije je 20. novembra saopštila zvanične rezultate
parlamentarnih izbora. Vladajući propredsednički blok Za novu Gruziju lidera
Eduarda Ševarnadzea osvojio je najviše glasova – nešto više od 21 odsto. Opoziciona
partija Preporod lidera Aslana Abašidzea osvojila je oko 19 odsto, opozicioni blok
Nacionalni pokret na čelu sa Mihailom Sakašvilijem osvojio je nešto više od 18 odsto.
Opoziciona Laburistička partija Šalvi Natelašvilji osvojila je oko 12 odsto, opozicioni
blok Burdžanadze – demokratija lidera Nino Burdžanadze i Zuraba Žvanjija oko devet
odsto, opoziciona partija Nova desnica lidera Levana Gačečiladze i Davida Gam-
krelidze dobila je najmanje glasova, oko sedam odsto.409
U Tbilisi su 21. novembra počele da pristižu autokolone sa pristalicama opozicije.
Protesti u kojima je učestvovalo više od 20.000 demonstranata dostigli su vrhunac
sledećeg dana 22. novembra, kada je trebalo da bude održano prvo zasedanje novog
gruzijskog parlamenta, čiji legitimitet je doveden u pitanje. Za vreme nastupa pred-
sednika Eduarda Ševarnadzea pred novim sazivom parlamenta, u salu su se probili
predstavnici opozicije na čelu sa liderom opozicije Mihailom Sakašvilijem i prisilili
predsednika Eduarda Ševarnadzea da napusti parlament. Kako pišu ruski mediji,
opozicija je tada proglasila početak nove “baršunaste revolucije” ili “revolucije ruža” –
predstavnici opozicije i Mihail Sakašvili nakon preuzimanja parlamenta triumfalno su
istupili pred narod držeći u ruci ruže.410 U vezi sa tim događajima, u prestonici Tbilisiju
počele su da se koncentrišu jake snage vojske i policije. Pod zaštitu su bila stavljena
važnija administrativna sedišta organa vlasti. Predsednik Eduard Ševarnadze, kao i
Slobodan Milošević, bio je evakuisan u svoju rezidenciju u predgrađu Tbilisija. Ševar-
nadze je optužio opoziciju za državni prevrat i naložio uvođenje vanrednog stanja. U
Tbilisi je 23. novembra, kao i u slučaju “petooktobarske revolucije” u Srbiji, doputovao
šef Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Igor Ivanov, koji je imao susrete sa
liderima opozicije i Eduardom Ševarnadzeom. Uveče 23. novembra predsednik Gruzije
u prisustvu lidera opozicije potpisao je ukaz o vlastitoj ostavci. U skladu sa gruzijskim
Ustavom, predsednica parlamenta Nino Burdžanadze postala je vršilac dužnosti pred-
sednika Gruzije. Ona je izjavila da “zbog masovnog falsifikovanja izbornog procesa i
rezultata parlamentarnih izbora održanih 2. novembra 2003. godine, punomoć naj-
višeg zakonodavnog organa privremeno će vršiti parlament saziva iz 1999. godine”.411
Vrhovni sud Gruzije anulirao je zvanične zaključne rezultate parlamentarnih izbora
CIK Gruzije od 20. novembra 2003. godine. Na vanrednom zasedanju parlamenta
Gruzije 25. novembra donesena je odluka o raspisivanju vanrednih predsedničkih izbora
4. januara 2004. godine. “Revolucija ruža” dala je veliki podsticaj jednom od uticajnijih
lidera opozicije Mihailu Sakašviliju – na predsedničkim izborima u januaru 2004. on je
osvojio ubedljivo najviše glasova oko 96 odsto, pri izlaznosti od 88 odsto birača, koji se
408 Ibid.
409 Ibid.
410 Ibid.
411 Ibid.

nemogu smatrati konkurentskim. U Gruziji su bili organizovani i novi parlamentarni
izbori 28. marta 2004. godine na kojima je najviše, 68 odsto glasova, osvojio blok partija
Nacionalni pokret Mihaila Sakašvilija, pri izlaznosti od 64 odsto birača.412
Adžarija
Politička karijera predsednika Adžarije Aslana Abašidzea počela je još u bivšem SSSR,
kada je za vreme perestrojke postao ministar za stambena pitanja u vladi sovjetske
Adžarije. U euforiji raspada SSSR, u martu 1991, Abašidze je uz podršku prvog gruzij-
skog predsednika Zviada Gamsahurdije postao vršilac dužnosti, a zatim i predsednik
Vrhovnog saveta Adžarije. Godine 1992. Abašidze je osnovao i predvodio partiju i
koaliciju Gruzijski savez obnove i Preporod. Za predsednika Vrhovnog saveta Adžarije
reizabran je 1996. godine, a 2001. godine na predsedničkim izborima sa 99 odsto
glasova postao je predsednik Adžarije. Aslan Abašidze više puta je nagrađivan drža-
vnim počastima Ruske Federacije. Prema tvrdnjama Abašidzea, za vreme njegove
političke karijere na njega je bilo izvršeno 17 neuspelih atentata.413
U aprilu 2004. godine, nakon “revolucije ruža”, pogoršali su se odnosi između
novog predsednika Gruzije Sakašvilija i Abašidzea. Novoizabrani predsednik Gruzije
Sakašvili optužio je vlasti u Adžariji za sklonost kriminalizaciji društva i u maju iste
godine uveo je direktnu predsedničku upravu nad tom autonomnom gruzijskom repu-
blikom. Na granicu sa Adžarijom vlasti u Tbilisiju poslale su gruzijske specijalne
jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, a na gruzijsko-adžarskoj administrativnoj
granici počeli su vojni manevri kao signal upozorenja vlastima i predsedniku Abaši-
dzeu. Kao odgovor na koncentraciju artiljerije u pograničnom pojasu, Aslan Abašidze
je rasporedio snage Ministarstva unutrašnjih poslova Adžarije.414
U Batumiju 4. maja 2004. godine počeli su protesti studenata i profesora, koji su tražili
ostavku Aslana Abašidzea. Predsednik Abašidze je uveo vanredno stanje, ali to nije uticalo
na smirivanje demonstracija na kojima je učestvovalo više hiljada ljudi. Prvo su ih snage
bezbednosti rasterale vodenim topovima, ali s obzirom na to da demonstranti nisu napu-
štali miting protiv njih su krenuli specijalni odredi sa primenom sile, gde je stradalo oko
60 ljudi. Masa demonstranata iz raznih krajeva Gruzije, koji su poreklom iz Adžarije, pri-
stigla je na podršku demonstrantima u Batumiju. Njima su se takođe pridružili studenti iz
organizacije Kmara koja je po drugi put angažovana u Gruziji. Nacionalni radio-televizijski
programi su bili ukinuti, informisanje se odvijalo samo putem lokalnih medija. Abašidze
je u strahu od vojnog udara zatvorio granice, zatvorio morske luke i digao u vazduh
mostove na reci Čoloki koja ocrtava granicu između “otuđene” autonomne republike i
ostale teritorije Gruzije. Provincija je bila u potpunoj izolaciji, a na njenu teritoriju moglo
se dospeti isključivo vazdušnom linijom ili kopnenom granicom iz Turske.415 Pored prote-
sta opozicije i organizacije Kmara, održavani su i manji mitinzi pristalica Aslana Abaši-

413 http://ru.wikipedia.org
414 Ibid.
415 Тенгиз Аблотия, “Батуми и Тбилиси: баланс на грани первого выстрела”, BBC, 04. май 2004,
http://news.bbc.co.uk/hi/russian/news/newsid_3683000/3683693.stm (Pristupljeno 14. jula 2010)

dzea. Sakašvili je pozivao demonstrante koji podržavaju vlast u Tbilisiju da se suprotstave
separatizmu Aslana Abašidzea. Mnogi predstavnici adžarskih snaga bezbednosti prešli
su na stranu demonstranata. Mediji su saopštavali o ultimatumima potčinjavanju adžar-
skih vlasti Tbilisiju, što je Moskva ocenila kao spremnost gruzijskih snaga bezbednosti za
vojnu intervenciju u Adžariji. U razgovoru između premijera Gruzije Zuraba Žvanjije pred-
stavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Adžarije 5. maja. 2004. godine potvrđeno je
da Adžarija potpuno pripada ustavnoj celovitosti Gruzije, nakon čega je predsednik Aslan
Abašidze otputovao u Moskvu.416
U decembru 2005. godine Generalno tužilaštvo Gruzije pokrenulo je krivi-
čni postupak i raspisalo međunarodnu poternicu za bivšim predsednikom Adžarije
Aslanom Abašidzeom zbog zloupotrebe položaja, ubistva i uništavanja mostova na reci
Čoloki, koje su izvršili službenici iz njegovog ličnog obezbeđenja. Protiv predsednika
Adžarije pokrenut je postupak za protivpravno prisvajanje materijalnih dobara Gruzije
i za ubistvo zamenika predsednika adžarijskog parlamenta Nodara Imnadzea. Batum-
ski gradski sud je u januaru 2007. Abašidzea osudio u odsustvu na visoku novčanu
kaznu i 15 godina zatvora.417
2.2.3 Ukrajina
Političko društvo
Režim
Arena političkog društva u Ukrajini je tipičan primer hibridnog režima koji je u
neprincipijelnim političkim borbama sa opozicijom klizio ka autoritarizmu. Prema
ocenama američkog Freedom House Ukrajina je napustila SSSR, kao i u slučaju većine
postsovjetskih republika, kao “delimično slobodna” država i u fazi hibridnog režima
sa prilično visokom ocenom 3 za politička prava i civilne slobode, slično kao u slučaju
osamostaljene Hrvatske ili u bivšem SSSR Rusije i Tadžikistana (vidi tabelu 01). Situacija
se malo pogoršala 1993. godine u vreme političkog suprotstavljanja između ukrajinskog
predsednika Leonida Kravčuka i parlamenta, što je bila posledica problema podele
nadležnosti nasleđena iz sovjetskih vremena. Ukrajina će od drugog mandata pred-
sednika Leonida Kučme 2000. godine biti tipičan hibridni režim u obe kategorije sa
ocenom 4, slično kao u slučaju Hrvatske ili Gruzije. Takve ocene će režim imati skoro
do “narandžaste revolucije” krajem 2004. godine, nakon čega se odmah u 2005. godini
stanje popravlja i Ukrajina se smatra “slobodnom državom”. Prema istraživanju Free-
dom House NIT, rađenom od 1999, režim Leonida Kučme je ocenjen kao “tranzicioni”
ili “hibridni režim” (vidi tabelu 02).
Ukrajina je 24. avgusta 1991. godine, nakon neuspešnog “avgustovskog puča”, u
parlamentu (ukr. Верховна Рада України) usvojila Deklaraciju o državnom suverenitetu
i taj dan se danas obeležava kao Dan nezavisnosti Ukrajine. Za prvog predsednika
416 http://news.bbc.co.uk/hi/russian/news/newsid_3687000/3687535.stm (Pristupljeno 14. jula 2010)

417 http://ru.wikipedia.org

Ukrajine na prvim slobodnim predsedničkim izborima 1. decembra 1991. godine bio je
izabran predsednik ukrajinskog parlamenta i bivši sekretar CK ukrajinske KP Leonid
Kravčuk sa osvojenih oko 62 odsto glasova. Iza njega po broju glasova bio je sovjet-
ski disident Vjačeslav Čornovil. Na drugim prevremenim predsedničkim izborima u
Ukrajini, u julu 1994. godine u prvom krugu izbora najviše glasova osvojio je Leonid
Kravčuk, ali ga je u drugom krugu pretekao premijer Leonid Kučma, sa oko 52 odsto
glasova, osvojenim uglavnom na istoku Ukrajine. Leonid Kravčuk je tada u drugom
krugu osvojio nešto više od 45 odsto glasova. Nakon poraza, Kravčuk je u javnosti
kritikovao uticaj ruske vladajuće elite na tok ukrajinskih predsedničkih izbora.418
Leonid Kučma je u svojoj kampanji obećao veću integraciju sa Rusijom i jačanje
pozicije ruskog jezika u Ukrajini. Smatra se da su drugi predsednički izbori u Ukrajini
protekli u fer i demokratskoj atmosferi i bez pritisaka na medije. Takođe, na drugim
predsedničkim izborima u Ukrajini 1994. godine dogodila se na prostoru bivšeg SSSR
prva mirna promena izvršne vlasti – predsednika.419 Sam Leonid Kučma u svojoj knjizi
O najvažnijem (ukr. Про найголовніше) tvrdi da nije imao nameru da se kandiduje
za predsednika, već da je to uradio na predlog saveta direktora najvećih industrijskih
preduzeća istočne Ukrajine – Dnjipropetrovska, Harkova i Donjecka – gde je skoncen-
trisano oko 70 odsto industrije Ukrajine.420 Iako je pisao da nema ambicija da se
kandiduje za predsednika, Leonid Kučma ne samo da je po drugi put učestvovao na
predsedničkim izborima u novembru 1999. godine, već je uz pomoć pomenute postso-
vjetske polit-tehnologije iskorišćavanja komunista kao “većeg zla”, izabran na drugi
mandat osvojivši u drugom krugu nešto više od 56 odsto glasova, pri izlaznosti od
oko 75 odsto, dok je njegov protivkandidat lider komunista Petro Simonenko osvojio
oko 38 odsto glasova birača.421 Ako je u prvom mandatu izabran na račun kampanje
zbližavanja sa Rusijom glasovima istoka i juga, u drugom mandatu Kučma i njegov PR-
tim primenio je sasvim drugačiju taktiku, u kojoj je dobio najviše glasova na zapadu
Ukrajine, podilazeći nacionalistički raspoloženim biračima.422
Evo kako Macijevski opisuje nedemokratski režim predsednika Leonida Kučme u
Ukrajini: “‘Neplanski’ politički hibridni režim Leonida Kučme, koji je u Ukrajini trajao
dekadu od 1994. do 2004, predstavljao je sintezu patrimonijalnog autoritarnog režima i
klanske oligarhije, podržane od već pomenutih poslovnih krugova iz istočne Ukrajine”.423
I na međunarodnom planu, među državama ZND, Kučma je nakon predsedni-
čkih izbora 1999. godine krenuo u otopljavanje odnosa sa liderima, koji važe za promo-
skovske autoritarne predsednike, kao sa predsednikom Kazahstana Nursultanom
Nazarbajevim.424

419 http://www.bbc.co.uk/russian/specials/1018_ukraine_history/index.shtml (Pristupljeno 14. jula
2010)
421 http://www.cvk.gov.ua/pls/vp1999/webproc0 (Pristupljeno 14. jula 2010)
423 Мацієвський, op.cit., str. 36.

Opozicija
U Ukrajini, kao i u Gruziji, realna opozicija režimu nastala je na početku dvehiljaditih
godina i izašla je iz njegovih političkih redova. Poput situacije koja je tokom devedesetih
godina vladala u Rusiji i na prostoru skoro celog bivšeg Sovjetskog Saveza, u svesti
elektorata jedina opozicija bila je uobličena u levici i partijama naslednicama komuni-
stičke partije, čime su polit-tehnolozi i PR-industrija uspešno manipulisali u korist
novonastalih nedemokratskih režima, posebno na predsedničkim izborima u Ukrajini
1999. godine. I do predsedničkih izbora 1999. godine Kučma nije imao organizovanu
i jaku opoziciju, čak je status opozicione partije propredsedničkim snagama izgubila
i jedna od prvih independističkih nacionalističkih partija Narodni pokret Ukrajine
lidera disidenta Vjačeslava Čornovola, koji je poginuo pod čudnim okolnostima 25.
marta 1999. godine u transportnoj nesreći.425
Međutim, situacija se promenila nakon pobede Leonida Kučme u drugom mandatu,
a posebno nakon nestanka i surovog ubistva u drugoj polovini 2000. godine ukrajin-
skog novinara gruzijskog porekla Georgija Gongadzea. Navodne dokaze o umešanosti
najvišeg rukovodstva i predsednika Kučme u ubistvo novinara Gongadzea u ukrajin-
skom parlamentu ozvaničio je lider socijalista Valentin Moroz, nakon čega je 15. decem-
bra 2000. godine pokrenuta kampanja 24 opozicione stranke pod nazivom “Ukrajina
bez Kučme” (ukr. Україна без Кучми) koja je trajala skoro godinu dana i u kojoj je
tražena ostavka predsednika Kučme. U toj kampanji učestvovale su levičarske i des-
ničarske partije poput uticajnih: Socijalističke partije Ukrajine, partije Sobor, Ukrajin-
skog udruženja mladih komunista, radikalne nacionalističke partije UNA-UNSO (ukr.
Українська національна асамблея – Українська народна самооборона), Ukrajinske
republikanske partije, partije Reforme i poredak i drugi. Predstavnici kampanje
“Ukrajina bez Kučme” organizovali su šator-grad u centru Kijeva i putem demon-
stracija tražili ostavku predsednika.
Nakon glasanja o nepoverenju vladi premijera Viktora Juščenka i uticajnog biznismena
i potpredsednice vlade Julije Timošenko u aprilu 2001. godine od strane prorežimske
parlamentarne većine, do tada slabo uticajna opozicija je dobila dve izuzetno jake figure iz
bivšeg Kučminog okruženja.426 Uz zvanična saopštenja o neefikasnosti ukrajinske vlade,
kao glavni razlog političkog razilaska Kučme i političkog tima Juščenko-Timošenkova
mediji navode proces formiranja dvaju suparničkih ekonomskih centara.427 Ukazom
predsednika Kučme, Timošenkova je sa mesta potpredsednice vlade smenjena sredinom
januara 2001, a u februaru je postala inicijator stvaranja Foruma nacionalnog spasa koji je
ujedinjavao nekoliko partija i koji je imao za cilj, poput akcije “Ukrajina bez Kučme”, da
smeni tada aktuelnog predsednika. Timošenkova je bila uhapšena, čime je stekla status
svojevrsne žrtve režima Leonida Kučme.428
425 Ibid., str. 83.

426 http://www.pravda.com.ua/news/2001/04/26/2982467/ (Pristupljeno 14. jula 2010)
427 І. Заєць (інтервю), “Закон про вибори дозволяє фальшування”, BBC, 25. липень 2009,
http://www.bbc.co.uk/ukrainian/domestic/story/2009/07/090725_zaets_interactive_is.shtml

Viktor Juščenko je u ukrajinsku politiku ušao u prvoj polovini devedesetih, a
od decembra 1999. godine sve do maja 2001. godine bio je na poziciji ukrajinskog
premijera. Vlada Juščenka uspela je da realizuje program pod nazivom “Reforme za
blagostanje” i ostvari visoke ekonomske rezultate, čime su radikalno bili promenjeni
mehanizmi ubiranja javnih prihoda, smanjen je obim trgovine barterom, sređen je bio
sektor energetike, za koji je bila zadužena Timošenkova, a sve to je imalo uticaja i na
primetni porast ukrajinskog bruto nacionalnog dohotka od 2002. godine.429 Međutim,
početkom 2001. godine Juščenko se sukobljava sa okruženjem predsednika Kučme,
što je uticalo na promenu njegovih političkih saveznika i davanju podrške kritički
orijentisanoj ministarki energetike i potpredsednici vlade Juliji Timošenko, a kasnije
i njenoj podršci u redovima opozicije. Ubrzo, rezolucijom ukrajinskog parlamenta o
nepoverenju Kabinetu ministara, odnosno vladi, Viktor Juščenko je bio smenjen sa
pozicije premijera.
Parlamentarni izbori 31. marta 2002. godine doneli su ukrajinskoj opoziciji prve
rezultate, iako nije uspela da formira vladu. Značajan broj partija koje su ušle u
parlament bile su opozicione: Blok Viktora Juščenka koji je kao koalicija od 10 partija
desnog centra pojedinačno osvojio najviše glasova oko 25 odsto, Blok Julije Timošenko
osam odsto, a Socijalistička partija Ukrajine Valentina Moroza osvojila je oko sedam
odsto.430 Ipak, parlamentarnu većinu stvorili su propredsednički blok Za jedinstvenu
Ukrajinu, koji je pojedinačno osvojio svega 13 odsto, zajedno sa Partijom regiona
Ukrajine lidera Viktora Janukoviča koji je u novembru 2002. godine bio izabran za
premijera Ukrajine. Parlamentarni izbori u Ukrajini 2002. godini tekli su u jako zate-
gnutoj atmosferi, prvenstveno zbog “kasetnog skandala” i ubistva novinara Georgija
Gongadzea. Dodatnu napetost izazvale su postizborne kombinacije, jer je vladajući
blok Za jedinstvenu Ukrajinu ipak uspeo da stvori “tanku” parlamentarnu većinu i
formira vladu. Legitimitet te vlade u javnosti često je dovođen u pitanje.431
Građansko društvo
Poučeni iskustvima prethodno analiziranih država, civilno društvo i nezavisni mediji
Ukrajine spremno su dočekali nedemokratske reakcije hibridnog režima: pritisci i
zastrašivanja samo su podstakli i omasovili opoziciono raspoložen nevladin sektor.
Prema istraživanju Freedom House o nivou slobode medija, Ukrajina je od 1993. godine,
uz Rusiju i Moldaviju, bila najslobodnija postsovjetska država za medije (vidi tabelu 06).
Međutim, od 2000. godine, nakon drugog mandata predsednika Leonida Kučme, nivo
slobode medija u Ukrajini je bio na granici sa statusom “neslobodne”, sa ocenom 60,
i takav će biti do 2003-04. godine kada je ta država za vreme “narandžaste revolucije”
ocenjena kao “neslobodna”. Nakon “izborne revolucije” u Ukrajini, nivo nezavisnosti
medija se poboljšava i smatra se “delimično slobodnim”, ali na nivou iz 1999. godine.
429 Vidi arenu ekonomskog društva.

431 Шведа, op.cit., str. 20.

Kao i u slučaju Srbije, i Ukrajina je imala iskustva od ranih devedesetih sa masovnom
mobilizacijom građana s ciljem zaštite svojih demokratskih sloboda i borbe sa zao-
stacima posttotalitarnog režima. Još za vreme Sovjetskog Saveza od 12. do 17. oktobra
1990. godine u Kijevu je pod uticajem nacionalno-demokratskih raspoloženja održana
prva studentska akcija protesta, popularno nazvana “revolucija na granitu” koja je
prouzrokovala ostavku tadašnjeg ukrajinskog premijera Vitalija Masola. Nekoliko
desetina studenata u Kijevu je rasklopilo šatore na glavnom Trgu Lenjina, takozvani
šator-grad, i počelo sa protestima glađu. Pored ostavke premijera, studenti su tražili
raspisivanje višepartijskih izbora, nacionalizaciju partijske imovine, služenje vojnog
roka na teritoriji Ukrajine i protivili se potpisivanju novog Saveznog sporazuma432. Pod
pritiskom mnogobrojnih demonstranata koji su izašli na podršku studentima, ukrajin-
ski parlament ispunio je njihove zahteve: premijer je bio smenjen i obećano je ispu-
njenje ostalih zahteva.433
Značajnu ulogu u nezavisnom informisanju Ukrajine imali su elektronski mediji,
a posebno TV Kanal 5 i Громадське радіо434 koji su sve vreme dok su trajali protesti
na trgu Nezavisnosti građanima na otvorenom prenosili svoj program. “Narandžasta
revolucija” je nazvana još prvom “revolucijom uživo” zbog mogućnosti da skoro svaki
pojedinac direktno prati politička zbivanja i “revoluciona događanja” na Trgu nezavi-
snosti preko video-bimova, ili istovremeno na malim ekranima širom sveta. Za vreme
predizborne kampanje 2004. većina medija u Istočnoj Ukrajini bila je pod kontrolom
vlasti u Kijevu, tako da birači nisu imali realnu predstavu o događajima vezanim za
zloupotrebe na predsedničkim izborima. S obzirom na visoki rezultat podrške koju
je na istoku zemlje dobio Viktor Janukovič, pretpostavlja se da bi se ukoliko bi mediji
izveštavali nepristrasno, još više smanjila polarizacija ukrajinskog društva po principu
Istok-Zapad. Višejezički međunarodni servisi BBC, Glas Amerike, Slobodna Evropa
i Deutsche Welle u istočnim i južnim delovima Ukrajine imali su važnu ulogu u
slobodnom informisanju, jer je na njih bilo nemoguće vršiti politički pritisak.435
U godini predsedničkih izbora u proleće 2004. godine u Ukrajini je po uzoru na
GOTV kampanje u Slovačkoj, Srbiji i Gruziji i uz pomoć njihovog konsaltinga, bila
stvorena kampanja “Pora”436. Analitičari smatraju da je osnovnim stubom “naran-
džaste revolucije” u Ukrajini, kao i uslučaju “petooktobarske revolucije” u Srbiji i
“revolucije ruža” u Gruziji, bila kampanja za izlazak na izbore “Pora” koja je kasnije
prerasla u istoimeni studentski pokret političkog nepokorovanja i masovne pobune
civilnog društva. Glavni cilj kampanje “Pora” bio je podsticanje aktivnosti birača i
zalaganje za fer i transparentne izbore. Studentski pokret Pora bio je stvoren po uzoru
432 Najavljena reforma SSSR pre “avgustovskog puča”.

433 http://www.bbc.co.uk/russian/specials/1018_ukraine_history/index.shtml
434 U prevodu znači “Građanski radio”.
435 Доминик Арель, “Украина выбирает запад, но без востока”, Pro et Contra, Но. 1 (28), Том 9, Москва,
2005, стр. 48; З. Бжезинский (интервю), “Свадьба украинского национализма и демократии”,
BBC, 02. декабрь 2004, http://news.bbc.co.uk/hi/russian/news/newsid_4062000/4062499.stm (Pri-
436 U prevodu znači “Vreme je”, po uzoru na istoimenu kampanju u Srbiji.

na Otpor i Kmara, uz konsalting pomoć srpskih i gruzijskih kolega, koji su bili finansij-
ski podržani raznim zapadnim, uglavnom američkim fondovima.437 Za vreme pred-
izborne kampanje za predsedničke izbore u jesen 2004. godine ukrajinska policija pod-
nela je više od sedamdeset krivičnih prijava povezanih sa izborima, od čega je polovina
za huliganstvo (nerede) i desetina za posedovanje eksplozivnih naprava, optužujući
aktiviste Pora za pokušaje terorizma. Međutim, pritisak vlasti na civilno društvo i
aktiviste Pora, kao i u slučaju Srbije, samo je povećao njihovu popularnost i omasovio
pokret i kampanju.438
Vladavina prava
Arena iz oblasti vladavine prava u Ukrajini bila je oslabljena skoro najvećom korupcijom
među postsocijalističkim državama, zastrašivanjem nezavisnih medija brutalnim ubi-
stvima i nesposobnošću njihovog sudskog procesuiranja. Prema istraživanju Tran-
sparency International, Ukrajina je 1998. i 1999. godine, kao i većina postsocijalisti-
čkih država, bila prilično nisko na lestvici korupcije, sa ocenama 2,80 i 2,60 (vidi tabelu
07). Međutim, 2000. godine, kada je režim počeo da klizi prema autoritarizmu, nivo
korupcije je bio jedan od najviših u bivšim sovjetskim republikama, sa ocenom 1,50
Ukrajina je bila 88. od 90 posmatranih država. Situacija se popravlja do 2004. godine,
a nakon “izborne revolucije”, slično kao u slučaju Srbije i Gruzije, nivo korupcije u
Ukrajini se vraća na onaj iz 1998. i 1999. godine, sa tendencijom pada.
Uvod u događaje koji su nazvani “narandžastom revolucijom” protiv hibridnog režima
Leonida Kučme bio je brutalna afera vlasti u Kijevu koja je poprimila međunarodne raz-
mere, takozvani “kasetni skandal” i ubistvo novinara Georgija Gongadzea koji je bio vrh
ledenog brega u sukobima između zakonodavne i izvršne vlasti. Urednik internet izda-
nja Українська правда, ukrajinski novinar gruzijskog porekla Georgij Gongadze, izne-
nada je nestao 16. septembra 2000. godine. Gongadze je u ukrajinskoj javnosti bio poznat
kao novinar koji se bavio temama korupcije i zloupotrebama u redovima izvršne vlasti.
Početkom novembra iste godine u šumi 60 km od Kijeva pronađeno je obezglavljeno telo
za koje je kasnije dokazano da pripada novinaru Gongadzeu. Krajem novembra 2000.
godine ukrajinski parlament je od uticajnog opozicionog lidera Oleksandra Moroza
saznao da postoje audio snimci koji navodno dokazuju da sa “slučajem Gongadze” veze
imaju predsednik Ukrajine Leonid Kučma i njegovi najbliži saradnici i tadašnji mini-
star unutrašnjih poslova Ukrajine, Jurij Kravčenko. Moroz je tada izjavio da su Kučma
i Kravčenko nalogodavci otmice novinara, a ceo slučaj, koji je ubrzo bio internacio-
nalizovan, nazvan je “kasetnim skandalom”439. Audio snimci su bili napravljeni u kabi-
netu Leonida Kučme, a snimio ih je, navodno na svoju inicijativu, čovek iz ličnog obez-
beđenja predsednika major Mikola Meljničenko. Analitičari smatraju da je novinar bio
usmrćen mecima iz pištolja u glavu, te da zbog toga taj deo njegovog tela nikada nije
bio pronađen. Apelacioni sud u Kijevu u martu 2008. godine doneo je presude kojim
437 Арель, op.cit., str. 39-51.

439 U duhu srpskog jezika bi se moglo nazvati i “skandal sa trakama”, ali ga još nazivaju i “Kučmagejt”.

su izvršioci ubistva novinara Georgija Gongadzea, bivši pripadnici Ministarstva unu-
trašnjih poslova, osuđeni na oko 13 godina i oduzeti su činovi majoru i dvojici puko-
vnika ukrajinske policije. Pravni zastupnici porodice Gongadze i nezavisni ukrajinski
mediji nisu bili zadovoljni presudama bivšim pripadnicima ukrajinske policije, jer su oni
bili navodno samo izvršioci zločina, dok su nalogodavci ostali na slobodi.440 Nestanak i
smrt novinara Gongadzea pokrenuli su u 2001. godini demonstracije i akciju opozicije
“Ukrajina bez Kučme”, a režim je primenio nasilje protiv demonstranata, posebno 9.
marta441 2001. godine na železničkoj stanici u Kijevu.
Neefikasnost ukrajinske države i njenog aparata da se spreči obračun između tajkunskih
(oligarhijskih) klanova i zloupotreba delova izvršnog aparata u političke svrhe, bile su
dobro poznate afere i na međunarodnom nivou pre izbijanja “narandžaste revolucije”.
Slabost države da se izbori sa tajkunskim biznis-klanovima bila je vidljiva u sukobima
koje su međusobno imali oligarsi, a koji su državnu moć koristili kao instrument za
uklanjanje konkurencije. Ukrajinski mediji Juliju Timošenko opisuju kao kontrover-
znu ženu-biznismena iz Dnjipropetrovska, koja je sredinom devedesetih godina bila
jedna od vlasnica i rukovodilac firme “Jedinstveni energetski sistemi”, koja je imala
značajan uticaj na ukrajinskom tržištu energentima. Wall Street Journal je 1997. godine
pisao da je Julija Timošenko za manje od sedam godina stekla kapital u visini od 11
milijardi dolara i kontrolu jedne petine ukrajinske ekonomije.442 Jedni izvori u štampi
je opisuju kao uspešnog biznismena koji je u politiku ušao zbog pritisaka okruženja
predsednika Kučme i najvažnijeg pokretača “narandžaste revolucije”, dok drugi izvori
tvrde da je njen uspeh bio povezan sa trgovinom energentima sa Rusijom u kom su
posredovali kontroverzni tajkuni, poput bivšeg ukrajinskog premijera Pavla Lazarenka
koga je sa političke scene uklonilo okruženje Leonida Kučme. Prema njenim vlastitim
izjavama, Julija Timošenko je počela da se bavi politikom postavši narodni poslanik
1996. godine iz bezbednosnih razloga, kako bi navodno zaštitila svoju porodicu od
političkih i sudskih pritisaka koji su na nju počeli 1995. godine podizanjem optužnice
za šverc deviza u Ruskoj Federaciji. U januaru 2001. godine Vrhovno tužilaštvo
Ukrajine saopštilo je da podiže krivičnu prijavu protiv bivše predsednice korporacije
“Jedinstveni energetski sistemi” i tadašnje potpredsednice vlade Julije Timošenko,
zbog pomenute optužnice za šverc valutom, falsifikaciju dokumenata i utaju poreza u
velikim razmerama. Nakon smene sa mesta zastupnika premijera, ona je učestvovala u
440 Boris Varga, “Ukrajinski votergejt: Uvo na divanu”, Vreme, No. 520, Beograd, 20. decembar 2000,
http://www.vreme.com/arhiva_html/520/27.html (Pristupljeno 14. jula 2010);
http://www.bbc.co.uk/ukrainian/domestic/story/2008/03/080311_gongadze_court_oh.shtml
(Pristupljeno 14. jula 2010); http://www.gongadze.org/case.ukr.htm; http://www.personal-plus.
net/263/3057.html (Pristupljeno 5. marta 2009)
441 U Ukrajini 9. mart predstavlja datum rođenja ukrajinskog pesnika i nacionalnog simbola savremene
ukrajinske nacije Tarasa Ševčenka (1814-1861).
442 Кость Бондаренко, Атланти і каріатиди з-під “даху” Президента, Кальварія, Львів, 2000,
стр. 102.

stvaranju opozicione inicijative Foruma nacionalnog spasa. Međutim, svega nekoliko
dana kasnije, sredinom februara 2001. godine, Julija Timošenko je uhapšena na zahtev
tužilaštva i zbog prethodno pomenutih optužbi, kojima su bile dodate i nove poput
protivpravnog sticanja materijalne koristi. Određen joj je pritvor u istražnom zatvoru
u trajanju od 40 dana, do marta 2001. godine, kada je Okružni sud Kijeva presudio o
neosnovanosti optužbi tužilaštva i oslobodio Timošenkovu.443
Trovanje predsedničkog kandidata Viktora Juščenka uoči predsedničkih izbora i
“narandžaste revolucije”, još je jedna od brutalnih konspirativnih afera iz krugova vla-
sti koja navodno svedoči o zloupotrebama države i njenih službenika u političke svrhe.
Uoči predizborne kampanje kandidat opozicije Viktor Juščenko bio je otrovan dio-
ksinom444 što je kod njega izazvalo oštar pankreatit, a tu činjenicu su potvrdili austrij-
ski lekari iz klinike Rudolfinerhaus u Beču gde se u više navrata lečio Juščenko. Slučaj
trovanja Juščenka je bio i ostao ovijen maglom, mnogi analitičari su u trovanju prepoz-
navali metode špijunskih afera i trovanja iz perioda Hladnog rata, a ceo slučaj je imao
jak utisak kako na njegove simpatizere tako i na oponente jer je vremenom došlo do
skoro potpunog deformisanja njegovog lica. Mediji su prenosili paralelne fotografije
nekada zdravog, šarmantnog pedesetogodišnjaka i osobu zastrašujuće deformisanog
lica u kojoj se jedva prepoznavao Juščenko. Predsednički kandidat i u tako lošem sta-
nju učestvovao je u predizbornoj kampanji, a na njegove pristalice njegov spoljni izgled
ostavljao je jak utisak žrtve. Na osnovu istrage ukrajinskog parlamenta i medija, pre
nego što je bio otrovan, Juščenko je večerao sa načelnikom Službe državne bezbednosti
Ukrajine (ukr. Служба безпеки України445) Igorom Smeškom i njegovim zastupnikom
Vladimirom Stasjukom i oni su razgovarali o ulozi SBU u predizbornoj kampanji.446
Ekonomsko društvo
Prema podacima Ujedinjenih nacija, bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika
Ukrajine nakon raspada SSSR bio je srednjeg nivoa u odnosu na bivše sovjetske repu-
blike i iznosio je oko 1.700 dolara (vidi tabelu 08). Viši su imale Rusija i baltičke republike.
Za razliku od već pomenutih postsocijalističkih država koje su imale veliki pad BND,
uglavnom zbog međunacionalnih konflikata (Hrvatska, Srbija i Gruzija), Ukrajina nije
osetila nagli pad BND, ali se on primetno smanjio od 1994. godine, u periodu političke
krize i drugih predsedničkih izbora. Ukrajinski BND od sredine devedesetih varira
sve do 2002. godine, kada su bile završene reforme premijera Juščenka, a u godini
“izborne narandžaste revolucije” 2004. i 2005. BND Ukrajine vraća se na nivo iz poče-
tka devedesetih. Poređenja radi, tada je BND susedne Poljske, gde je značajan deo
Ukrajinaca išao na privremeni rad, iznosio između 6.000 i 7.500 dolara. U odnosu na
1991. godinu BND Poljske je za vreme “narandžaste revolucije” bio 3-4 puta uvećan, a

444 Supstanca koja se koristi kao vojni otrov.
445 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica SBU.
446 http://www.bbc.co.uk/ukrainian/news/story/2004/12/041212_yushch_poison_theory.shtml

BND bivših sovjetskih baltičkih republika (čiji su pojedini lideri posredovali u ukrajin-
skoj krizi) bio je značajno veći u odnosu na nivo Poljske.

Specifičnost “narandžaste revolucije” je u tome što su zbog falsifikovanja u izbornom
procesu i civilne pobune, umesto zakonom predviđena dva, ukupno održana tri kruga
predsedničkih izbora, odnosno došlo je do ponavljanja drugog kruga. U prvom krugu
je, prema zvaničnim rezultatima, sa manje od jednog procenta razlike vodio tada
aktuelni predsednik Viktor Juščenko, u drugom je pobedio Viktor Janukovič, dok
je u trećem ponovljenom krugu pobedu uzeo predstavnik opozicije Viktor Juščenko.
Ukrajina i Gruzija su jedine države u kojima je nakon “izborne” ili “šarene revolucije”
ponovljeno glasanje na izborima.
Za predsedničke izbore u jesen 2004. godine opozicija je formirala koaliciju Sila
naroda za podršku predsedničkom kandidatu Viktoru Juščenku, a jedan od glavnih
saveznika bila mu je uticajna liderka opozicije Julija Timošenko i blok partija okupljen
pod njenim imenom. Boja kampanje za podršku kandidatu Juščenku bila je narandža-
sta, desetine hiljada simpatizera na trgovima nosili su majice, zastavice i druga obeležja
narandžaste boje, odakle kasnije i naziv “narandžasta revolucija”. Po već poznatom PR-
metodu, primenjenom u mnogim postsovjetskim državama, provladin kandidat bio je
premijer Viktor Janukovič, koji je u startu dobio podršku predsednika Kučme, susedne
Rusije i većine zemalja ZND. Prvi krug izbora bio je održan 31. oktobra 2004. godine.
Tokom izbora sa izbornih mesta stizale su informacije o nepravilnostima u izbornim spi-
skovima. Zvanični rezultati izbora bili su objavljeni poslednji dan pre isteka zakonskog
roka, 10. novembra, prema kojima su u drugi krug pri izlaznosti od 75 odsto birača pro-
šla dva kandidata između kojih je bila jako mala razlika: Viktor Juščenko je osvojio 39,90
odsto i Viktor Janukovič 39,26 odsto glasova birača.447 Prema oceni mnogih ukrajin-
skih i inostranih posmatrača, prvi krug predsedničkih izbora protekao je u primetnom
narušavanju izbornih pravila i raznim zloupotrebama. Ministar transporta G. Kirpa
javno je pozvao radnike ukrajinske železnice da u drugom krugu glasaju za predsedni-
čkog kandidata Viktora Janukoviča. Nakon prvog kruga Juščenko je dobio podršku
opozicionih lidera koji nisu prošli u drugi krug – Oleksandra Moroza i Anatolija Kinaha.
Drugi krug izbora bio je održan 21. novembra 2004, koji je prema ocenama među-
narodnih posmatrača protekao sa velikim narušavanjima izbornog zakonodavstva,
poput falsifikacije rezultata izbora i mešanja u rad Centralne izborne komisije. U
drugom krugu pojačana je bila kontrola međunarodnih posmatrača kroz razna među-
narodna udruženja, poput European Network of Election Monitoring Organization448,
koji objedinjuje 18 posmatračkih organizacija uključujući hrvatski GONG, a u Ukrajini
ih je predstavljalo čak oko 1.000 posmatrača.449
447 http://www.cvk.gov.ua/pls/vp2004/wp0011 (Pristupljeno 14. jula 2010)

448 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica ENEMO.
449 http://ssla.oneworld.net/article/view/129562/1/ (Pristupljeno 5. marta 2009)

U noći 22. novembra 2004. godine opozicioni kandidat Viktor Juščenko izjavio je
da nema poverenja u CIK i pozvao birače da ujutru u devet sati izađu na proteste na Trg
nezavisnosti (ukr. Майдан Незалежності) u Kijevu. Miting je zvanično počeo oko 11
sati, molitvom i himnom Ukrajine, a na njemu je prisustvovalo oko 35.000 ljudi. Počela
je i akcija građanske nepokore, nedaleko od Trga nezavisnosti na glavnoj ulici Hre-
ščatik postavljeno je bilo oko 50 šatora, po uzoru na šatorski grad iz akcija “Ukrajina
bez Kučme” 2001. ili doba studentskih demonstracija za osamostaljenje Ukrajine i
takozvane “revolucije na granitu” 1990. godine.450
Misija nezavisnih međunarodnih posmatrača Organizacije za posmatranje izbora
država ZND na čelu sa Aleksejem Kočetkovim izjavila je da su izbori za predsednika
Ukrajine bili legitimni i da u potpunosti zadovoljavaju norme međunarodnog prava.
Istovremeno, specijalni koordinator OEBS Brus Džordž izjavio je da drugi krug pred-
sedničkih izbora u Ukrajini nije odgovarao većini standarda OEBS, Saveta Evrope i
drugih demokratskih standarda evropskih izbora. Koordinator OEBS je naglasio da
se sa tim stavom u potpunosti slažu Parlamentarna skupština Saveta Evrope, Evropski
parlament i Parlamentarna skupština NATO. Ministar inostranih poslova Holandije
Bernard Bot izjavio je da Evropska unija smatra da predsednički izbori u Ukrajini nisu
odgovarali međunarodnim standardima i pozvao je ukrajinske vlasti da još jednom
preispitaju regularnost izbornih rezultata. Posmatrači Misije ENEMO tvrdili su da je
za vreme drugog kruga predsedničkih izbora bila organizovana kampanja narušava-
nja izbornog procesa u zapadnim i centralnim delovima Ukrajine, koji su u prvom
krugu glasali za Juščenka, kao i falsifikovanje glasova u donjeckoj i luganskoj oblasti.
Američki senator Ričard Lugar, predstavnik američkog predsednika na predsedničkim
izborima u Ukrajini, izjavio je da su u procesu glasanja u drugom krugu zabeležene
falsifikacije koje su dozvolile i stimulisale ukrajinske vlasti.451
Prema prvim nezvaničnim rezultatima CIK u drugom krugu predsedničkih izbora
vodio je kandidat Janukovič, dok je u nezavisnim paralelnim prebrojavanjima glasova
vodio Viktor Juščenko. Masovni mitinzi za podršku Juščenka počeli su i u drugim
ukrajinskim gradovima: u Lavovu, u Ivano-Frankovsku i Sumima. Grad Lavov, Ivano-
Frankovsk, Vinica doneli su odluku o priznavanju rezultata izbora po kojima je Viktor
Juščenko pobednik u predsedničkoj trci. Dok je na ulicama prestonice bilo oko 100.000
ljudi, gradske vlasti Kijeva usvojile su odluku o društvenom nepoverenju CIK i pozvale
su predstavnike parlamenta da ne priznaju rezultate predsedničkih izbora koje je
izborna komisija objavljivala. U Kijevu, predavači i studenti uticajne Kijevo-mogiljanske
akademije objavili su štrajk. Predsednik organizacija ukrajinske dijaspore Askold Lozin-
ski izjavio je da je dijaspora spremna da u celom svetu ispred ukrajinskih ambasada
protestuje dok se ne prizna pobeda Viktora Juščenka. Predsednički kandidat Juščenko u
susretu sa ambasadorima u Kijevu izjavio je da su u drugom krugu predsedničkih izbora
u Ukrajini posmatrači i članovi izbornih komisija zabeležili 11.000 nepravilnosti.452
450 http://www.razomnasbagato.com/chronology.htm (Pristupljeno 14. jula 2010)

451 Ibid.
452 Ibid.

U Kijevu je, na drugi dan protesta 23. novembra, broj šatora demonstranata dostigao
cifru oko 250. U Dnjipropetrovsku više od 2.000 studenata počelo je protest protiv
falsifikacije izbora. Predstavnici policije u Lavovu, koji su čuvali zgrade Ministarstva
unutrašnjih poslova, stavili su narandžasta obeležja, što je ocenjeno kao pukotina u
ministarstvima sile i mogući uvod u slom režima, kao što je to bilo u slučaju Srbije.
Gradske vlasti Hmeljnickog, Černjivaca i Lucka izrazili su nepoverenje rezultatima
CIK, a Rovne i Volinski okrug (oblast) proglasili su Juščenka za predsednika. Mnoge
firme u Kijevu radile su u slobodnijem režimu, a rukovodioci nisu branili građanima
učestvovanje na mitinzima. Na dopunskom zasedanju, Viktor Juščenko je položio
predsedničku zakletvu pred poslanicima parlamenta – Vrhovnom Radom. Dvoje
od petnaest članova CIK odbilo je da potpišu finalni protokol drugog kruga izbora i
pozvalo svoje kolege da učine isto.453
Komitet birača Ukrajine objavio je informaciju o falsifikovanju u drugom krugu
predsedničkih izbora minimalno 2.800.000 glasova, što je oko devet odsto glasova
birača454. Posmatrači američkog Nacionalnog demokratskog instituta (eng. National
Democratic Institute455), predstavnici država Evropske unije, Kanade i SAD nisu priznali
legitimnost ukrajinskih predsedničkih izbora. Sjedinjene Američke Države izrazile su
veliku zabrinutost u vezi sa predsedničkim izborima i nisu isključile mogućnost uvođe-
nja sankcija protiv nedemokratskog režima u Ukrajini. Predsedavajući komiteta mini-
stara Saveta Evrope poljski premijer Vlodzimež Cimoševič, predsednik Parlamentarne
Skupštine Saveta Evrope Peter Šider i generalni sekretar Saveta Evrope Teri Devis
izrazili su zabrinutost u vezi sa kršenjem izbornih prava, zabeleženih za vreme pred-
sedničkih izbora u Ukrajini. Evropska biznis-asocijacija izrazila je takođe zabrinutost
u vezi sa kršenjem regularnosti predsedničkih izbora i zamolila je parlament i Usta-
vni sud Ukrajine da, zajedno sa OEBS, još jednom razmotre izborni proces i rezultate
predsedničkih izbora. Predsednik Ukrajine Leonid Kučma pozvao je oba kandidata za
pregovarački sto. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko čestitao je premijeru
Janukoviču pobedu na predsedničkim izborima.456
Pristalice premijera i predsedničkog kandidata Viktora Janukoviča 24. novembra
na treći dan protesta takođe su, poput pristalica Juščenka, organizovale demonstracije
nedaleko od zgrade vlade, podigle su oko 50 šatora, a u demonstracijama je učestvovalo
oko 300 ljudi. S druge strane, prema podacima kijevske policije, trećeg dana protesta u
prvoj polovini dana na Trgu nezavisnosti nalazilo se oko 380 šatora pristalica Viktora
Juščenka. Nisu bili zabeleženi sukobi demonstranata iz raznih političkih opcija.457
Sjedinjene Američke Države su izrazile zabrinutost u vezi sa falsifikacijama
zabeleženim na predsedničkim izborima u Ukrajini, izrazili su podršku ukrajin-
skom narodu i pozvale državnike da ne objavljuju rezultate izbora do još jedne njihove
detaljne kontrole. Predsednik OEBS ministar inostranih poslova Bugarske Solomon
453 Ibid.
455 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica NDI.
456 http://www.razomnasbagato.com/chronology.htm
457 Ibid.

Pasi izrazio je zabrinutost političkom situacijom u Ukrajini i pozvao je strane na dijalog.
Evropska komisija pozvala je ukrajinske vlasti da odlože objavljivanje zvaničnih
rezultata drugog kruga predsedničkih izbora do njihove revizije. Poslanici Evropskog
parlamenta prikupili su potpise za sednicu na kojoj je bilo raspravljano o političkoj
situaciji u Ukrajini.458
Ukrajinski ministar prosvete rekao je da studenti neće biti isključeni iz ustanova
zbog svojih političkih uverenja. Četrnaest novinara TV emisije Вісті prvog nacio-
nalnog programa Ukrajine objavili su štrajk zbog neobjektivnog informisanja. Lugan-
ska okružna vlast zabranila je translaciju uticajne nezavisne TV Kanal 5. S druge strane,
vlasti gradova i okruga Luganska, Zaporožja, Donjecka i Savet ministara autonomne
ukrajinske pokrajine Krim optužile su opoziciju za stvaranje nemira u državi i pozivale
su vlasti da priznaju rezultate izbora. Pristalice Janukoviča u Kijevu okupile su se kod
sedišta CIK tražeći objavljivanje rezultata izbora. Predsednik Kučma je izjavio da se
priprema “državni prevrat”.459
CIK je objavio rezultate drugog kruga izbora prema kojim je pri izlaznosti od oko 80
odsto pobedio Viktor Janukovič sa 49,46 odsto glasova, dok je Viktor Juščenko osvojio
46,61 odsto.460 Izborni štab Viktora Juščenka nakon objavljivanja rezultata objavio
je informaciju da je spreman da ospori rezultate CIK pred Vrhovnim sudom i isto-
vremeno izdao saopštenje o planovima opšte borbe za očuvanje demokratije u Ukrajini.
Državni sekretar SAD Kolin Pauel izjavio je da Sjedinjene Američke Države ne priz-
naju rezultate izbora koje je objavio CIK.461
Zapadne države Velika Britanija, Kanada, predstavnici Evropske unije izjavili su
25. novembra da rezultati izbora ne odražavaju volju ukrajinskog naroda i da ih neće
priznati. Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je Viktoru Janukoviču na njegovoj
pobedi na predsedničkim izborima. Čestitke Janukoviču poslali su i lideri Kazahstana
Nursultan Nazarbajev, Uzbekistana Islam Karimov i Kirgizije Askar Akajev. Pristalice
Juščenka su podnele tužbu na rezultate izbora Vrhovnom sudu i istovremeno počele sa
blokadom međunarodnih puteva.462
Zamenik ministra ekonomije i evrointegracija Ukrajine podneo je ostavku. Više od
300 ukrajinskih diplomata potpisalo je dokument kojim su tražili da Ukrajinu pred-
vodi lider koji ima realan mandat poverenja građana. Iz Juščenkovog izbornog šataba
traženo je ponavljanje drugog kruga izbora pod pooštrenim monitoringom među-
narodnih posmatrača, promenama u sastavu CIK i ostavkom vlade Janukoviča. U
Kijevu je održan vanredni Nacionalni savet poslanika lokalnih samouprava i na njemu
su pozvani radnici policije, tužilaštva, državne bezbednosti i vojske da “pređu na
stranu naroda”, štiteći zakonsko pravo na slobodu izbora. Na uticajnom ukrajinskom
TV Kanal 1+1 odigrale su se kadrovske promene i počela je translacija vesti sa novim
458 Ibid.
459 Ibid.
460 http://www.cvk.gov.ua/pls/vp2004/wp0011
461 http://www.razomnasbagato.com/chronology.htm
462 Ibid.

urednicima. Vrhovni sud zabranio je objavljivanje konačnih rezultata izbora do kraja
rešenja povodom razmatranja tužbe na rad CIK i rezultate izbora.463
S ciljem da se pronađe izlaz iz političke krize, u Kijevu su organizovana dva
“okrugla stola” u posredništvu domaćih i stranih predstavnika, poput “okruglih
stolova” u procesu već pomenutog u prvom poglavlju izmeštanja u Poljskoj i trans-
formaciji u Mađarskoj za vreme “baršunaste revolucije” 1989. godine. Prvi “okrugli
sto” bio je organizovan 26. novembra u Marinskom dvorcu u Kijevu, u kom su uče-
stvovali “odlazeći” predsednik Leonid Kučma, “narodni” predsednik Viktor Juščenko,
“formalni” predsednik Viktor Janukovič, predsednik parlamenta Vladimir Litvin,
generalni sekretar OEBS Jan Kubiš, specijalni predstavnik EU za spoljnu politiku i
bezbednost Havijer Solana, predsednik Poljske Aleksandar Kvasnjevski, predsednik
Litvanije Vladas Adamkus i predsednik ruske Dume Boris Grizlov. Nekoliko dana
kasnije, 1. decembra 2004, održan je drugi krug pregovora “okruglog stola” na kom
je doneseno niz odluka među kojima su: da strane neće primenjivati silu za dostizanje
svojih ciljeva, omogućiće se deblokada delatnosti organa vlasti, formiraće se ekspertske
grupe za sprovođenje operativne analize i iznošenje predloga o zaključivanju rezultata
izbora nakon odluke Vrhovnog suda Ukrajine. Dva dana kasnije Vrhovni sud doneo
je odluku o poništavanju rezultata drugog kruga izbora, na osnovu masovnih kršenja
izbornih pravila. CIK je tog dana doneo odluku o ponavljanju drugog kruga predsedni-
čkih izbora, odnosno takozvani “treći krug” predsedničkih izbora.464
Ponavljanje drugog kruga predsedničkih izbora održano je 26. decembra 2004.
godine, a dva dana kasnije CIK je objavio konačne rezultate prema kojima je pri izlazno-
sti čak više od 77 odsto, za Juščenka glasalo 51,99 odsto, dok za Janukoviča 44,20 odsto
birača.465 Poslednjeg dana 2004. godine Viktor Janukovič podneo je ostavku na mesto
premijera, a krajem januara 2005. godine organizovana je inauguracija predsednika
Viktora Juščenka. Na poziciju premijera izabrana je Julija Timošenko.466
2.2.4 Kirgizija
Političko društvo
Režim
Arena političkog društva u Kirgiziji počela je da se razvija progresivno, posebno u odnosu
na preostale centralnoazijske države. Međutim, stalna suprotstavljanja predsednika i
parlamenta polako su državu sa hibridnim režimom dovela u situaciju ozbiljnog naginja-
nja prema autoritarizmu. U skladu sa istraživanjima Freedom House, Kirgizija je 1991. stekla
nezavisnost kao “delimično slobodna” država, sa nižim ocenama političkih prava i građan-
skih sloboda (vidi tabelu 01). Međutim, već sledeće 1992. godine nivo političkih prava, a
posebno građanskih sloboda izuzetno je poboljšan, čak sa ocenom 2, i sve do 1999. godine
463 Ibid.
464 Ibid.
465 http://www.cvk.gov.ua/pls/vp2004/wp0011
466 http://www.razomnasbagato.com/events.htm

Kirgizija je bila najslobodnija centralnoazijska država. Ipak, 2000. godine, nakon predsedni-
čkih izbora i pooštravanja politike predsednika Askara Akajeva prema opoziciji, Kirgizija
postaje “neslobodna” zemlja, sa prilično niskim ocenama za obe kategorije, a posebno kada
je reč o političkim pravima. Do malog poboljšanja političkih prava i građanskih sloboda
došlo je nakon “revolucije lala” 2005. godine, a Kirgizija se vratila nivou ocena iz početka
svoje nezavisnosti – kao hibridni režim i “delimično slobodna” država. Prema istraživanju
Nations in Transit, rađenom od 1999. godine, režim predsednika Askara Akajeva ocenjen je
kao “polukonsolidovani autoritarni režim” (vidi tabelu 02).
Askar Akajev je u prvoj deceniji svoje vladavine, nakon raspada SSSR, važio za jednog
od liberalnijih postsovjetskih lidera, a posebno centralnoazijskih gde su se nedemokrat-
ski režimi počeli razvijati odmah nakon raspada SSSR. Akajev je jednu od ekonomski
najnerazvijenijih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza uveo u reforme i proces privatizacije.
Askar Akajev je jedini postkomunistički lider koji nije imao direktne političke veze sa
Moskvom, nije bio član Politbiroa, niti se nalazio na pozicijama Prvog sekretara KP
Kirgistana. Na mesto predsednika sovjetske republike Kirgistan izabran je 27. oktobra
1990. godine sa mesta predsednika Akademije nauka te države. Na prvim slobodnim
predsedničkim izborima 12. oktobra 1991. godine Akajev je potvrdio svoj predsednički
mandat sa osvojenih više od 95 odsto glasova birača, ali je na njima bio jedini kandidat. U
procesu tranzicije i demokratizacije bivšeg SSSR, zbog kašnjenja usvajanja novog ustava
i ne sasvim jasnog razgraničenja nadležnosti između raznih grana vlasti, skoro u svim
bivšim sovjetskim republikama odigrali su se konflikti između zakonodavne vlasti i pred-
sednika. Akajev je 1993. godine imao sukob sa opozicijom koja je tražila njegovu smenu
i vanredne predsedničke izbore. U januaru 1994, nakon usvajanja novog Ustava, Akajev
je organizovao referendum o poverenju predsedniku na kom je više od 96 odsto građana
potvrdno odgovorilo. U septembru 1994. godine, kada je većina predstavnika opozicije
objavila bojkot zasedanja parlamenta (Žogorku Keneš), Akajev je proglasio “raspuštanje”
parlamenta i raspisao nove parlamentarne izbore. Parlamentarni izbori u Kirgiziji 1995.
godine prošli su sa mnogim nepravilnostima u izbornom procesu, vlasti su navodno
uticale na tok izbora, a na mnogobrojne žalbe navodno nespremna Centralna izborna
komisija nije stizala da odgovori. Na drugim slobodnim predsedničkim izborima 24.
decembra 1995. godine Akajev je izabran na drugi mandat sa više od 70 odsto glasova
birača, što prema Levitskom i Veju znači da izbori nisu bili konkurentski. U proleće 1998.
godine grupa poslanika na inicijativu grupe građana Asambleja naroda Kirgizije poslala
je zahtev parlamentu da se Akajevu omogući da učestvuje u predsedničkim izborima i po
treći put, što je prihvaćeno i potvrđeno u Ustavnom sudu. Na predsedničkim izborima 29.
oktobra 2000. godine Akajev je bio izabran i treći put za predsednika na još pet godina,
osvojivši oko 74 odsto glasova birača, pri izlaznosti od oko 77 odsto birača.467
467 http://www.electionguide.org/results.php?ID=697 (Pristupljeno 14. jula 2010);

http://www.idea.int/vt/countryview.cfm?CountryCode=KG#pres (Pristupljeno 14. jula 2010);
http://lenta.ru/lib/14159652/full.htm (Pristupljeno 14. jula 2010)

Opozicija
Za razliku od ostalih centralnoazijskih republika, gde je institucija opozicije bila
degradirana pre nego što se razvila, u Kirgiziji je za vreme predsednikovanja Askara
Akajeva postojalo više desetina partija, ujedinjenih u razne blokove i koalicije.468
Krajem devedesetih godina u Kirgiziji su se pojavili ozbiljni oponenti predsedniku
Akajevu koji su javno govorili o slabosti kirgiske ekonomije i time stavili pod sumnju
političke metode kojima je Akajev vodio državu. Najpopularniji lider opozicije bio je
Feliks Kulov, lider partije Ar-Namis (Dostojanstvo). Za vreme raspada SSSR, građan-
skih nemira 1990. godine i suprotstavljanja “avgustovskom puču” u Kirgistanu 1991.
godine Kulov je, predvodio masovne demonstracije i dobio naziv “narodni general”.
Posle proglašenja nezavisnosti Kirgistana, Kulov je zauzimao važne funkcije na vlasti:
bio je potpredsednik Kirgizije, predsednik Čujskog okruga (oblasti), ministar nacio-
nalne bezbednosti i gradonačelnik glavnog grada Biškeka. Sa mesta gradonačelnika
dao je ostavku da bi stvorio nezavisnu opozicionu partiju Ar-Namis. U martu 2000.
godine Feliks Kulov je je bio uhapšen pod optužbom da je zloupotrebio službeni položaj,
ali je pušten na slobodu kroz pola godine. Skoro u istom periodu i za slične optužbe
zbog kojih je bila uhapšena liderka ukrajinske opozicije Julija Timošenko, u Kirgiziji je
u januaru 2001. godine, zbog navodnog protivpravnog sticanja materijalne koristi, bio
ponovo uhapšen Feliks Kulov. Za razliku od Timošenkove, Kulov je pušten na slobodu,
odnosno nasilno je oslobođen iz zatvora, od strane svojih pristalica tek nakon četiri
godine u martu 2005. za vreme “revolucije lala”. Najjači opozicionar režimu Akajeva
bio je bivši premijer Kurmanbek Bakijev, inače bivši inženjer i sovjetski aparatčik, koji
je na funkciji prvog ministra bio od 2000. do 2002. godine i nakon masovnih demon-
stracija i dramatičnih događaja 2002. godine Bakijev je bio smenjen na inicijativu pred-
sednika Akajeva, skoro u istom periodu i sa iste pozicije kao i njegov kolega ukrajinski
premijer Viktor Juščenko. Kao opozicionar, Kurmanbek Bakijev je predvodio Naro-
dni pokret Kirgizije. Još jedan od uticajnih lidera bila je bivša ministarka inostranih
poslova, ambasadorka Kirgizije u UN i Velikoj Britaniji, Roza Otunbajeva, koja je posle
povratka u zemlju 2004. godine osnovala partiju Ata-Žurt (Otadžbina) i bila jedan od
organizatora Ujedinjene opozicije u Forum političkih snaga koji je za parlamentarne
izbore okupio pet političkih koalicija i partija.469
Do polovine devedesetih godina, proces demokratizacije u Kirgiziji odvijao se
skoro tempom sličnim onom u državama Centralne Evrope – u Slovačkoj, Rumuniji
i Bugarskoj. Askar Akajev bio je umereni lider, ali – kako navode analitičari – pod
uticajem lidera susednih centralnoazijskih država i šire porodice470, tranzicija Kirgizije
je sve više odstupala od procesa demokratizacije, a hibridni režim Akajeva kao i kod
lidera ostalih zemalja Centralne Azije, počeo je da klizi prema autoritarizmu.471 Pred-
468 Тетяна Ляшенко, “Особливості партійної системи в країнах Центральної Азії”, Київ, 2007,
http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=74&c=1753 (Pristupljeno 14. jula 2010)
469 Олкотт, op.cit., str. 54-56.
470 Bio je sklopljen “politički brak” između sina Askara Akajeva i ćerke Nursultana Nazarbajeva
predsednika Kazahstana.
471 Олкотт, op.cit., str. 54.

sednik Akajev je do 2000. godine bio poznat po svom blagom stavu prema opoziciji i po
simpatijama prema nezavisnom novinarstvu.472
Tranzicija hibridnog režima Askara Akajeva prema autoritarizmu u proleće 2002.
godine nakon građanskih protesta ušla je u vidljivu fazu. U januaru 2002. godine inicijativa
predsednika komiteta kirgiskog parlamenta za sudske reforme, Azimbeka Beknazarova
u vezi sa pokretanjem impičmenta predsednika Akajeva pokrenula je masovne proteste.
Beknazarovljev poziv za impičment bio je upućen nakon kirgisko-kineskih pregovora, u
kojima su vlasti Kirgizije donele odluku o ustupanju susednoj Kini 125 hiljada hektara
kirgiske teritorije. Beknazarov je tvrdio da ta teritorija nije bila sporna ni za vreme
Sovjetskog Saveza, te da je ustupak teritorije poražavajući potez i podilaženje susednoj
Kini. Odmah nakon najave inicijative za opoziv, Beknazarov je bio uhapšen i optužen za
prekoračenje službenog ovlašćenja i osuđen na jednu godinu lišavanja slobode izgubivši
status narodnog poslanika. Kao odgovor na represiju, njegove pristalice počele su sa
protestima i štrajkom glađu. Međutim, kada je jedan od učesnika demonstracija umro
od infarkta, strasti protesta su još više buknule, proširile se na jug473 zemlje, rodni grad
Beknazarova Ak-Sui (Džalalabadska oblast) i omasovile proteste na stotine, pa i hiljade
demonstranata. U strahu od širenja i eskalacije protesta, lokalna policija je 17-18. marta
2002. godine počela sa primenom sile u rasterivanju demonstranata, čija je posledica bila
pogibija sedmoro nenaoružanih civila. Smrt demonstranata u Ak-Sui pokrenula je talas
demonstracija po celoj zemlji, pozivajući Askara Akajeva da podnese ostavku. Tragična
smrt demonstranata ujedinila je i opoziciju. Građanski protesti su se omasovili, a ljudi
iz provincije počeli da pristižu u prestonicu – Biškek. U parlamentu su se sve više čule
kritike na račun predsednika Akajeva. Savetnici Akajeva su predviđali da ukoliko pred-
sednik ne nađe izlaz iz političke krize, biće primoran do podnese ostavku. U maju 2002.
nakon neuspelih pokušaja pregovora i smirivanja opozicije, Akajev je smenio premijera
Kurmanbeka Bakijeva i preduzeo korake koji su mu pomogli da privremeno smiri politi-
čku i društvenu tenziju u državi. Akajev je obećao poboljšanje odnosa sa zakonodavnom
vlašću koja je sve više prelazila na stranu opozicije i istovremeno zapretio da će ponovo
raspustiti parlament. Javni skupovi na ulici i iznajmljivanje prostora za mitinge bilo je
zabranjeno, što je privremeno potisnulo demonstrante iz Biškeka i sprečilo rast daljih
političkih tenzija.474
Građansko društvo
Kirgizija je jedina centralnoazijska država koja je u prvoj polovini devedesetih godina
počela da razvija civilni sektor i slobodne medije. Na razvoj građanskog društva
u Kirgiziji nesumnjivo je uticao visoki stepen obrazovanosti kirgiskog društva. Za
vreme i nakon raspada SSSR Kirgizija je bila među obrazovanijim državama tog pro-
stora, a na osnovu rezultata prvog nacionalnog popisa 1999. godine, 12 odsto građana

473 Kirgizija je društveno-politički podeljena na sever i jug, a po tom principu se u toj zemlji obrazuju
politički i ekonomski “klanovi”. Akajev pripada političkoj eliti severa, dok mu je opozicija bila
skoncentrisana na jugu zemlje.

je imalo fakultetsko obrazovanje, 11 odsto srednje specijalno, 50 odsto imalo je sre-
dnje opšte obrazovanje, 18 odsto završenu osnovnu školu (osam godina), osam odsto
početnu osnovnu školu (četiri godine) i svega 1,3 odsto bilo je nepismenih. Prema tom
popisu među 1.300 građana jedan je bio doktor nauka.475 Prema istraživanju ameri-
čkog Freedom House o nivou slobode medija, Kirgizija je od 1993. godine, odmah
nakon Ukrajine, Rusije i Moldavije, bila najslobodnija postsovjetska i centralnoazij-
ska država (vidi tabelu 06). Situacija je iz godine u godinu postajala gora, da bi 1997.
godine nivo nezavisnosti medija u Kirgiziji bio ocenjen kao “neslobodan”. Međutim,
početkom dvehiljaditih godina politika Askara Akajeva po pitanju razvoja civilnog
društva Kirgizije nije se razlikovala mnogo od drugih država Centralne Azije. Od 2003.
pa sve do kraja dvehiljaditih godina, nivo slobode medija je još više pogoršan, ocenjen
ocenom oko 70. Nakon “revolucije lala”, situacija slobode medija u Kirgiziji popravila
se samo za nijansu.
Kako se bližio datum parlamentarnih i predsedničkih izbora, po uzoru na Otpor,
Kmara i Pora, u januaru 2005. u Kirgiziji osnovane su organizacije KelKel476 i Birge477
s ciljem da u izborni proces uključe kirgisku omladinu i GOTV kampanje. U pred-
izbornoj kampanji na parlamentarnim izborima u februaru i martu 2005. godine
omladina KelKel apelovala je širom zemlje da se glasa protiv autoritarne vlasti pred-
sednika Kirgizije Askara Akajeva i njegove porodice, kao i protiv širenja korupcije u
toj zemlji. U perspektivi, KelKel je imala u cilju da ne dozvoli da se predsednik Askar
Akajev po četvrti put kandiduje na predsedničkim izborima koji su tada u Kirgiziji
bili planirani u oktobru 2005. godine. Na parlamentarnim izborima u februaru-martu
2005. godine KelKel je na demonstracijama podržavala lidera opozicije Kurmanbeka
Bakijeva i pokušala da smiri tenzije na ulicama Biškeka, a za vreme “revolucije lala”
imala je 1.000 članova. S ciljem da napravi konfuziju u redovima opozicije, režim
Akajeva napravio je još jednu provladinu organizaciju KelKel koji su koristili isti žuti
logo kao i opozicija.478
Askar Akajev je u dvehiljaditim godinama počeo da se ponaša kao lideri Kazah-
stana i Uzbekistana, zatraživši “tehničku pomoć” Rusije koja je od jeseni 2002. godine u
Kirgiziju poslala svoje polit-tehnologe i instruktore iz Odeljenja za specijalne operacije
Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije. Ruski stručnjaci iz Odeljenja za
specijalne operacije navodno su obučavali kirgiske kolege o primeni preventivnih mera
za vreme masovnih skupova, dok su bliski Kremlju polit-tehnolozi obučavali saradnike
administracije predsednika Akajeva kako da utiču na tok ishoda parlamentarnih i
predsedničkih izbora. Kao svi lideri u Centralnoj Aziji, i Askar Akajev je organizovao
političke institucije samo da bi stvorio privid pluralizma i učestvovanja građana u
javnom životu i politici Kirgizije.479
475 Итоги Первой национальной переписи населения Кыргызской Республики 1999. года,
Национальный статистический комитет, Бишкек, 1999, www.stat.kg (Pristupljeno 5. marta 2009)
476 U prevodu znači “Kreni-Kreni”.
477 U prevodu znači “Zajedno”.

Postoje razni pogledi na događaje koje smo nazvali “izbornom revolucijom lala”
i pitanje značaja učešća civilnog sektora u njima. Profesor Međunarodnih studija
na univerzitetu u Vašingtonu Skot Radnic smatra da je učešće nevladinog sektora u
parlamentarnim izborima 2005. godine i “revoluciji lala” bilo značajno manje nego što
je to bilo u Gruziji i Ukrajini, pa samim tim i drugim državama gde su se odigrale
“izborne revolucije”. Prema nekim izvorima, NVO sektor u Kirgiziji je ipak bio raz-
vijen, posebno imajući u vidu prilike Centralne Azije, zaostalost celog tog regiona u
demokratskoj tranziciji, jer je samo u gradovima Oš i Narun sredinom dvehiljaditih
godina bilo registrovano 430 nevladinih organizacija. Međutim Radnic ipak smatra da
je početak mobilizacije na proteste 24. marta 2005. bio izvršen u lokalnim sredinama
gde NVO nije imao toliko uticaja, ali da su nekoliko dana pre glavnih događaja pred-
stavnici NVO iz Biškeka pomogli pri koordinaciji masovnih skupova i protesta, fakti-
čki kada je “stvar već bila skoro finalizovana”. Ne treba zanemariti ni činjenicu da su
organizacije za zaštitu ljudskih prava, koje su bile podržane od strane raznih zapadnih
fondova pre izbora organizovale niz seminara i priprema za predstavnike kirgiske
opozicije o načinu vođenja predizborne kampanje i demokratskim izborima.480
Vladavina prava
Opozicija je optuživala režim Askara Akajeva za nizak ekonomski razvoj i korupciju.
Transparency International je pravio mnogo manje istraživanja o percepciji nivoa
korupcije u Kirgiziji, u odnosu na preostale postsocijalističke države, tako da je teško
dati neke detaljnije ocene upoređivanja sa ostalim državama. Na osnovu podataka
koje iznosi Transparency International, u Kirgiziji nije bilo velikih oscilacija u nivou
korupcije, ali je zabeležena promena. Dve godine pre “izborne revolucije” 2003.
Kirgizija je bila na 119 mestu od 133 posmatrane države, sa ocenom 2,10 (vidi tabelu
07). U godini izbora i “revolucije lala”, nivo korupcije se smanjio na 2,30. Međutim, već
sledeće, 2006. godine, primetna je bila tendencija porasta nivoa korupcije.
Problem neefikasnog funkcionisanja države i česte političke krize bile su prou-
zrokovane proširenjem nadležnosti predsednika u polupredsedničkim sistemima, koje
je bilo izraženo u većini republika bivšeg SSSR, a posebno u Centralnoj Aziji. Jedan od
rasprostranjenijih metoda proširenja nadležnosti bio je anuliranje prvog predsedni-
čkog mandata usvajanjem ustava, čime se sticalo pravo na kandidovanje predsednika i
na treći, odnosno drugi mandat, a to pravo je upotrebio uz skoro sve centralnoazijske
lidere i predsednik Kirgizije Askar Akajev.
Akajev je uz pritisak na opoziciju 2002. godine paralelno krenuo u dijalog sa
građanima Kirgizije, obećavši im izmene u ustavu koje bi navodno omogućile uslove za
normalan politički život u zemlji. Formirane su bile komisije pravnika, vodećih državnih
ličnosti i političkih aktivista. Komisije su predložile ograničavanje nadležnosti pred-
480 Scott Radnitz, “What Really Happened in Kyrgyzstan?”, Journal of Democracy, Volume 17,
Number 2, April 2006, pp. 132-146.

sednika, proširenje nadležnosti zakonodavne vlasti i vlade, kao i zamenu dvodomnog
parlamenta jednodomnim. Ipak, ustav koji je bio predložen na referendumu 2. februara
2003. godine u mnogo čemu se razlikovao od onog kakav je prethodno predlagala Usta-
vna komisija. Novim ustavom ovlašćenja predsednika ostala su i dalje jaka, prvom
predsedniku Kirgizije garantovan je bio imunitet od sudskih procesa, a procedura
impičmenta predsednika postala je praktično skoro nemoguća jer se za opoziv pred-
sednika umesto tadašnjih 2/3 zahtevalo 4/5 podrške poslanika u parlamentu. Da bi se
zaštitio od javnog pritiska, režim je neposredno pre referenduma u ustav uneo nekoliko
stavki koje su opoziciji ozbiljno komplikovale dobijanje dozvola za javne skupove sa
velikim brojem učesnika. Ustav je bio prihvaćen, ali je takav ishitren politički potez
Akajeva dodatno ojačao nepoverenje kirgiske opozicije u mogućnost bilo kakvih politi-
čkih pregovora sa režimom.481
Kao i kod prethodno analiziranih država (Slovačka, Srbija, Ukrajina) državna
moć iskorišćena je za progon neistomišljenika i opozicionara, kao u već pomenutim
slučajevima hapšenja predsednika komiteta kirgiskog parlamenta za sudske reforme
Azimbeka Beknazarova i potpredsednika Kirgizije, predsednika Čujskog okruga,
ministra nacionalne bezbednosti i bivšeg gradonačelnika glavnog grada Biškeka, Feli-
ksa Kulova.
Ekonomsko društvo
Arena ekonomskog društva bila je skoro najslabija tačka demokratske tranzicije i
konsolidacije Kirgizije. Uporedo sa jačanjem opozicije, hibridni režim je klizio prema
autoritarizmu, ali i prema dubljoj ekonomskoj krizi o čemu svedoči nizak nivo BND
Kirgizije. Prema podacima Ujedinjenih nacija, bruto nacionalni dohodak po glavi
stanovnika Kirgizije nakon raspada SSSR bio je skoro najnižeg nivoa u odnosu na bivše
sovjetske republike i iznosio je oko 560 dolara (vidi tabelu 08). Kao i u slučaju Ukrajine,
BND Kirgizije polako od 1991. opada, pomalo oscilira, da bi pred kraj devedesetih
pao na najniži nivo, skoro polovinu manji u odnosu na nivo sa početka devedesetih.
Paralelno sa prerastanjem režima u autoritarni, sa ocenom Freedom House Kirgizije
kao “neslobodne” države, polako dolazi do rasta BND, ali on dolazi na nivo iz 1991. tek
nakon “revolucije lala” 2005. godine, kao i u slučaju Gruzije i Ukrajine.

U predvorju parlamentarnih izbora početkom 2005. godine opozicija je bila uverena
da Askar Akajev ima u planu da stvori marionetski parlament s ciljem da izmeni ustav,
koji mu ne bi ograničavao da se kandiduje na predsedničkim izborima i u oktobru 2005.
godine. Za parlamentarne izbore u Kirgiziji bila su predviđena dva kruga: 27. februara
i 13. marta. Vlasti su stvorile uslove da pobedi politička opcija Akajeva, skoncen-
trisana u Partiji jedinstva i razvoja Alga Kirgistan, predvođena ćerkom predsednika,
Bermet Akajevom, i provladine partije Adilet (Pravičnost), a mnogim opozicionim
kandidatima bila je, zbog raznih administrativnih prepreka odbijena kandidatura do

prvog ili drugog kruga izbora. Odbijena je od strane CIK i registracija kandidature
liderke Ujedinjene opozicije Roze Otunbajeve, što je pokrenulo 8. januara 2004. godine
masovne demonstracije u Biškeku, zbog neispunjavanja kriterijuma kontinuiranog
prebivališta u državi s obzirom da je ona u to vreme bila u već pomenutim diplomat-
skim misijama. Registracija na parlamentarnim izborima bila je odbijena još za dva
kirgiska ambasadora iz redova opozicije. Protesti za podršku Otunbajeve dodatno su
bili omasovljeni nakon saznanja da se na izborno mesto Otunbajeve kandidovala ćerka
Askara Akajeva Bermet.482
Režim Askara Akjeva je početkom 2005. protiv nezavisnih i opozicionih kandidata
vodio organizovanu kampanju, a opozicija je ulagala sve napore da Akajev izgubi
podršku u južnim delovima Kirgizije i sa jednim od uticajnijih lidera opozicije, bivšim
premijerom Bakijevim, oni su to uspeli za svega nekoliko dana. Brzina kojom je Ujedi-
njena opozicija dobijala pristalice u politici i narodu ulivala je uverenje da će promena
vlasti u Kirgiziji proteći relativno mirno. Međutim, u organizaciji kampanje za smenu
režima Akajeva nije bila uračunata pretpostavka da u novim državama Centralne
Azije nisu postojale institucije koje bi garantovale promenu vlasti mirnim putem.483
Inspirisana “narandžastom revolucijom” koja se u to vreme upravo završila u Ukrajini,
kirgiska opozicija je od početka 2005. godine, pre parlamentarnih izbora, koristeći čak
slična kao u Ukrajini žuto-narandžasta obeležja, izašla na ulice i blokirala magistralne
puteve koji Kirgiziju povezuju sa susednom Kinom. Lideri opozicije su zapretili Askaru
Akajevu “da će, ukoliko zloupotrebi izbornu volju građana završiti kao Ševarnadze i
Kučma”. Zbog političkih pritisaka na opoziciju, zloupotrebe vlasti i medija, predsednik
Askar Akajev i njegovo okruženje kritikovano je i od strane međunarodne zajednice i
Sjedinjenih Američkih Država.484
Nakon prvog kruga parlamentarnih izbora 28. februara 2005. godine saopšteno
je da su većinu glasova osvojile propredsedničke snage ujedinjene u Partiji jedinstva i
razvoja Alga Kirgistan. Međutim, izveštaji o narušavanju izborne procedure dolazili su
upravo iz okruga gde su se kandidovali opozicionari. Izveštaji međunarodnih posma-
trača u prvom krugu izbora dijametralno su se razlikovali: posmatrači OEBS i Evrop-
skog parlamenta tvrdili su da prvi krug parlamentarnih izbora u Kirgiziji nije zadovo-
ljio međunarodne standarde, da su zabeležene velike nepravilnosti, pokušaji pritisaka
na birače i potkupljivanje birača, kao i pritisci na opoziciju. Istovremeno, posmatrači
iz bivših sovjetskih republika ZND bili su zadovoljni izbornim procesom i nisu imali
većih primedbi na tok izbora. Istog dana najavljen je bio nastavak protesta opozicije,
koji su u toj zemlji počeli još u januaru 2005. godine.485
Mitinzi su bili malobrojni sve do 3. marta, kada su, nakon podmetanja granate na
balkon opozicionarke Otunbajeve, počeli masovni protesti ne samo u Biškeku već i po
drugim mestima Kirgizije. U Džalal-Abadu organizovani su prvi protesti koji su okupili
nezadovoljne kandidate koji su bili isključeni iz izbora i nekoliko stotina njihovih pri-
482 http://dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/19575 (Pristupljeno 14. jula 2010)

483 Олкотт, op.cit., str. 55-57; Varga, Putin i baršunasta gerila, str. 19-36.
485 Ibid.

stalica. Demonstranti su počeli sa proglašavanjem narodne vlasti u okruzima na jugu
Kirgizije, gde su uglavnom bile skoncentrisane pristalice opozicije. U Džalal-Abadu je
4. marta više od 2.000 demonstranata zauzelo zgradu okružne administracije i razapelo
šatore – takozvane “jurte” – na sred centralnog trga. Nepoznato je da li su protesti
i preuzimanje državne administracije bili spontani ili koordinirani od strane Ujedi-
njene opozicije, ali policija tada nije intervenisala486. Kolone demonstranata krenule su
prema južnoj prestonici Kirgizije – gradu Oš. Više od 2.000 demonstranata blokiralo je
magistralne puteve prema Kini, protestujući zbog protivpravnog uklanjanja njihovog
kandidata Išenbaja Kadirbekova iz drugog kruga parlamentarnih izbora.487 Opozicioni
Narodni pokret Kirgistana na čelu sa Kurmanbekom Bakijevim pozvao je predsednika
Askara Akajeva da poništi rezultate prvog kruga parlamentarnih izbora, da podnese
ostavku i raspiše prevremene predsedničke izbore. Narodni pokret Kirgistana pozvao
je državne snage bezbednosti da ne primenjuju silu protiv demonstranata i na sebe
je preuzeo odgovornost za koordinaciju protesta i sprečavanje haosa. CIK Kirgizije
saopštio je, baš kao i u slučaju Gruzije, da demonstracije ne mogu biti povod za poni-
štavanje prvog kruga izbora. Paralizovan je bio glavni autoput Oš-Biškek koji spaja
sever i jug države. Portparol predsednika Akajeva saopštio je da ponašanje opozicije
može izazvati kontrareakciju i naterati predsednika da raspiše referendum o proširiva-
nju predsedničkih nadležnosti za još jedan mandat.488
Drugi krug parlamentarnih izbora odigrao se 13. marta, a CIK je objavio prve
rezultate izbora prema kojima su najviše glasova osvojile pristalice predsednika Akajeva.
Najviše mesta u parlamentu, skoro 90 odsto, osvojile su Partija jedinstva i razvoja Alga
Kirgistan u kojoj je bila skoncentrisana politička moć porodice Akajevih i provladine
partije Adilet. Od strane opozicije u parlamentu je bilo zastupljeno svega nekoliko
predstavnika, oko 10 odsto, najviše iz partija Ata-Žurt, Narodnog pokreta Kirgistana i
Partije komunista. Kako prenose kirgiski mediji, najveća senzacija za medije bila je da
je popularni lider Narodnog pokreta Kirgistana i bivši premijer Kurmanbek Bakijev
izgubio u drugom krugu i nije ušao u parlament, što je nedvosmisleno protumačeno
kao falsifikovanje izbora. U drugom krugu režim predsednika Akajeva još više je
pokušao da marginalizuje nezavisne i opozicione kandidate. U nacionalnom Centru za
podršku nezavisnih medija bez objašnjenja je bilo isključeno snabdevanje električnom
energijom, zbog čega propagandni materijal nije mogao da bude odštampan i na vreme
plasiran biračima.489
Opozicija se 15. marta okupila u južnom gradu Džalal-Abadu i, ispred zauzete
okružne administracije, formirala paralelnu “narodnu vlast” – “narodni kurultaj”. U
prezidijumu kurultaja bili su lideri opozicije, uglavnom bivši saradnici Akajeva: bivši
premijer Kurmanbek Bakijev, bivša ministarka inostranih poslova Roza Otunbajeva,
bivši ministar obrazovanja Išengul Boldžurov. Donesena je odluka o formiranju
narodne vlasti i u ostalim regionima juga, a protesti su organizovani u Talaskom (na
486 Radnitz, op.cit., pp. 132-146.

487 Ibid; http://dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/19575
488 http://dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/19575
489 Ibid.

severu) i Ošskom okrugu (na jugu). U gradu Talasu je oko 2.000 demonstranata zauzelo
zdanje policije i okružne administracije i tražilo da sud preispita rezultate izbora u tom
gradu. U gradu Uzgene (Ošski okrug) pristalice opozicije su takođe zauzele zgradu
okružne administracije, ali se situacija smirila nakon što je izborna komisija razmotrila
rezultate i priznala pobedu opozicionog kandidata. Takva dinamika događaja još više
je stimulisala opozicionare da produže sa protestima, a već sledećih dana vlasti su
odlučile da će izaći u susret opoziciji i priznale da je bilo određenih nepravilnosti za
vreme izbornog procesa, te da je otvorena mogućnost razmatranja žalbi. Narušavanje
izborne procedure lično je priznao i predsednik Askar Akajev rekavši da je “bila oštra
borba u kojoj nije u potpunosti poštovan zakon”. Akajev je izjavio da neće produžavati
svoja predsednička ovlašćenja niti se kandidovati za novi četvrti mandat, ali je optužio
opoziciju za nerede na jugu zemlje. U gradu Oš 18. marta opozicija je zauzela okružnu
administraciju, koju su činovnici napustili u miru. Demonstranti su formirali organe
narodnog kurultaja i tražili ostavku Askara Akajeva.490
Vlasti su odlučile da primene silu protiv demonstranata u gradovima Džalal-Abad
i Oš i u ranu zoru 20. marta počeli su sa iznenadnim preuzimanjem zgrada koje je
kontrolisala opozicija. Iako prema zvaničnim informacijama u operacijama specijalnih
policijskih snaga nije bilo nasilja i žrtava, počela je da se širi informacija o nastradalima
u redovima demonstranata i policije, što je dodatno isprovociralo žitelje okolnih mesta
ta dva grada da se priključe demostracijama. U Džalal-Abadu su demonstranti uzeli
kao taoce lokalne činovnike, ponovo preuzeli kontrolu nad okružnom administracijom
i krenuli su prema zgradi policije gde su bile pritvorene njihove pristalice. U okršaju
demonstranata sa policijom ranjeno je 15 predstavnika organa reda, zgrada policije
je bila zapaljena i napravljena je ogromna materijalna šteta. Slična akcija ponovnog
preuzimanja administrativnih zgrada odigrala se i u gradu Oš, ali je protekla mnogo
mirnije i uz povlačenje policije. Tu je došlo i do prvih pukotina u jedinstvu u ministar-
stvima sile Kirgizije, koje je nagoveštavalo i moguće urušavanje režima, kao u slučaju
Srbije i Ukrajine. Vojna komanda juga prešla je na stranu demonstranata, a poredak su
kontrolisali policajci bez oznaka, koji su prešli na stranu opozicije. Iz kancelarije OEBS
saopšteno je da predstavnici te organizacije pozivaju na smirivanje tenzija u Džalal-
Abadu i Ošu zbog straha da bi neredi mogli još više eskalirati. Džalal-Abad i Oš su
nekoliko dana bili paralizovani: nisu funkcionisali državna administracija, gradski
transport i aerodromi; nisu radile škole i univerziteti, predstavnici organa reda raz-
bežali su se po svojim domovima, a u strahu od razbojničkih bandi nisu radile proda-
vnice, cene namirnica su drastično porasle. I vlast i opozicija javno su izjavljivale o
neophodnosti pregovora, ali nakon pokušaja vlasti da u policijskim akcijama vrati kon-
trolu nad pobunjenim gradovima, ni jedna strana nije bila spremna da učini ustupak:
opozicija je još odlučnije tražila poništavanje parlamentarnih izbora i ostavku Akajeva,
a vlasti su smatrale da je takav zahtev protivustavan.491
490 Ibid.
491 Radnitz, op.cit., pp. 132-146; http://dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/19575

Protesti su se proširili i na sever Kirgizije, mnogo mirnije i bez intervencija policije.
U Talaskom i Narinskom okrugu bili su formirani narodni kurultajevi, opozicija je
preuzela kontrolu nad državnim zdanjima poput pošte, gradske i okružne admini-
stracije. Zbog pogoršanja političke situacije u Kirgiziji granice su zatvorile susedne
države Uzbekistan i Tadžikistan. Lideri opozicije, a posebno Bakijev, nisu isključivali
mogućnost da u slučaju propalih pregovora može doći do otcepljenja južnih delova
Kirgizije od severa. Analitičari su upozoravali da bi moglo doći i do etničkog nasi-
lja na jugu Kirgizije gde živi brojna populacija etničkih Uzbeka, a situacija je pretila
da iz političkog suprotstavljanja preraste u međuetničke i ponovljene verske sukobe u
Ferganskoj dolini492. Opasnost od širenja islamskog fundamentalizma i raznih terori-
stičkih grupa u Centralnoj Aziji prisutna je u Ferganskoj dolini u Kirgiziji, gde od
raspada SSSR postoje grupe koje propagiraju radikalni islam i njegovo uvođenje u drža-
vni sistem, kao i islamsko jedinstvo takozvanu Ummu. Još jedna opasnost u regionu
jeste jačanje uticaja narko-mafije, koja iz Avganistana konstantno širi svoj uticaj prema
Tadžikistanu i Kirgiziji. Važan je takođe i podatak da je u doba Sovjetskog Saveza
Kirgizija bila glavni ovlašćeni snabdevač opijuma Ministarstva zdravlja SSSR.493
S obzirom da je sve više bilo očigledno da je nemoguć direktan dijalog između
predstavnika vlasti i opozicije, svoje posredništvo u političkoj krizi nudile su mnoge
organizacije i države: od predsednika komiteta međunarodnih odnosa Saveta Ruske
Federacije Mihaila Margelova, do ambasadora zapadnih država pa i predsednika
Gruzije Mihaila Sakašvilija. Na fonu kirgiske krize došlo je do nategnute situacije
između Moskve i Brisela, nakon što je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bez-
bednost Havijer Solana pozvao vlasti Kirgizije na širi dijalog za rešavanje konflikta,
a po njegovom mišljenju napeta situacija u toj državi nastala je kao posledica
neodgovarajućih rezultata parlamentarnih izbora sa normama OEBS. Takva izjava
izazvala je oštru reakciju ruskog ministarstva spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji
je izjavu Solane nazvao “nekorektnom i kontraproduktivnom”, smatrajući da kirgiska
opozicija može da iskoristi takve komentare za još veće “podizanje tenzija”.494
Predsednik Askar Akajev rešio je 22. marta da još jednom svojom odlučnošću
uspostavi kontrolu nad državom. CIK je objavio zvanične rezultate parlamentarnih
izbora, tj. 69 od 75 izbornih okruga, osim onih gde je zbog kršenja procedure bilo pred-
viđeno ponavljanje izbora. Novi saziv parlamenta proveo je prvo zasedanje na kom
su uglavnom prisustvovali propredsednički predstavnici partija. Na zasedanju novog
parlamenta obratio se i Akajev koji je rekao da “događaje u Kirgiziji treba posmatrati
u kontekstu ‘šarenih revolucija’ na prostoru ZND, koji izlaze daleko iza granica ustava
i prerastaju u protivzakonite državne prevrate”. Odmah nakon obraćanja Akajeva, u
Biškeku je uhapšeno nekoliko predstavnika opozicije koji su doputovali u prestonicu.
Predsednik je lično tražio smenu glavnog tužioca i ministra unutrašnjih poslova. U
centru Biškeka i na glavnom Trgu Ala-Too snage specijalne policije takozvani OMON
492 Poznati kao “ošski događaji” 1990. godine kada su se islamski ekstremisti sukobili sa vlastima
Kirgizije.

(rus. Отряд милиции особого назначения) rasterale su miting opozicije i proteste oko
1.000 demonstranata iz omladinskih organizacija KelKel i Birge.495
“Revolucijom lala” smatraju se demonstracije i događaji vezani za 24. mart 2005.
godine, koji su počeli u ranim prepodnevnim časovima u predgrađu Biškeka. Naziv
“revolucija lala” dali su tim zbivanjima mediji, navodno zbog raznih boja koje su demon-
stranti koristili poslednjih dana protesta. Demonstrante su predvodili lideri opozicije
Bakijev i Otunbajeva koji su sa masom ljudi, najviše sa juga, tog dana stigli u prestonicu.
Ujedinjena opozicija je poslednjih dana protesta bila oličena u savezu pristalica Narodnog
pokreta Kirgistana i partije Ata-Žurt, nezadovoljnih izborima pojedinih političara,
lokalnih regionalnih lidera, lokalnih biznismena i predstavnika NVO. Administrativ-
ne zgrade čuvale su jake snage policije. Lider Narodnog pokreta Kirgistana Kurmanbek
Bakijev obratio se preko razglasa masi koja se kretala prema centru grada i tražio ostavku
predsednika Akajeva, vlade, CIK i gubernatora koji su dopustili kršenje izbornih zakona.
Opozicija se podelila u dve kolone koje su se kretale prema centru grada. Još pre nego što
su stigli do centra, mlađi demonstranti su kamenicama napali policiju. Opozicija je sve
vreme pozivala na mirne proteste i neprimenjivanje sile.496
U početku je bilo planirano da se organizuju mirni protesti, poput onih u Gruziji
i Ukrajini, i organizatori mirnog protesta nisu očekivali da će neki učesnici demon-
stracija, uglavnom mladi ljudi, krenuti u uništavanje objekata administracije pred-
sednika Askara Akajeva. Međutim, prava eksplozija nasilja demonstranata dogodila
se u centru prestonice, ispred Doma vlade, gde se nalaze prostorije vlade i predsednika,
kada je nekolicina prolaznika, za koje mediji smatraju da su bili provokatori, fizički
napala demonstrante. Mladići prolaznici koji su započeli fizički sukob su se povukli, ali
je razjarena masa, uglavnom mladih ljudi naoružanih motkama i kamenicama, nakon
toga krenula u nasilnu opsadu rezidencije vlade i predsednika. Demonstranti su probili
policijski kordon, ušli u prostorije vlade, koju je neposredno pre njihovog ulaska napu-
stio Askar Akajev, i počeli sa razbijanjem i uništavanjem imovine. Upad u kirgiski Dom
vlade bio je sličan “petooktobarskoj revoluciji” i osvajanju zgrade Narodne skupštine
u Beogradu. Policija navodno nije dobila naređenje za primenu sile. Ranjenih je bilo
sa obe strane. U zgradi vlade su se nalazili ministar odbrane Esen Topoev i načelnik
službe državne bezbednosti Kalik Imankulov, koje su demonstranti pod pritiskom
naterali da podnesu ostavke. Sa demonstrantima u Dom vlade ušli su i lideri opozicije
Bakijev i Otunbajeva, koji su navodno smirivali demonstrante i pokušali da prostorije
za zasedanje vlade pretvore na mesto odakle će vlast da preuzme narodni kurultaj. 497
Demonstracije se preko dana nisu stišavale. Masa demonstranata, uglavnom pri-
stalice opozicionog predstavnika Feliksa Kulova koji je već četiri godine bio zatvoren od
strane režima u jednom od zatvora u predgrađu Biškeka, provalila je u zatvor i oslobodila
ga. Kroz nekoliko sati Kulov je već bio u programu državne televizije, koju su u među-
vremenu zauzeli demonstranti. Predsednik Akajev sa porodicom uspeo je da napu-
495 Ibid.

sti Dom vlade neposredno pre opsade i helikopterom je prebačen u susedni Kazah-
stan, a zatim u Moskvu. Demonstranti su u Biškeku produžili sa razbijanjem okolnih
zgrada, poslovnih prostora i pljačkom prodavnica. Policija je, kao i u slučaju preuzima-
nja od strane demonstranata gradova Džalal-Abad i Oš, pobegla svojim kućama, a jedno
vreme nije radila mobilna telefonija i lanac benzinskih pumpi498. Feliks Kulov je pozvao
na smirivanje nasilja i zaustavljanje uništavanja imovine, a posledica višednevnih maso-
vnih pljački i uličnih sukoba bilo je pet mrtvih civila i više od hiljadu i po ranjenih u
okršajima sa policijom, ali većina civila je povređena u međusobnim obračunima. Vrho-
vni sud Kirgizije poništio je rezultate izbora i doneo odluku o ostajanju na snazi delatno-
sti starog saziva parlamenta, dok je vlada podnela ostavku. Uz arbitriranje predstavnika
međunarodne zajednice i OEBS, politički haos se stišao, formirana je nova vlada na čelu
sa opozicionim liderima među kojima su bili Roza Otunbajeva na novoj poziciji ministra
spoljnih poslova i Feliks Kulov kao ministar i koordinator svih snaga bezbednosti. Za
vršioca dužnosti predsednika i premijera do izbora zakazanih za jun-jul 2005. godine, od
strane parlamenta bio je izabran lider opozicije Kurmanbek Bakijev. Pregovori o ostavci
Akajeva bili su potpisani u Moskvi 5. aprila 2005. godine, uz garancije i povlastice za
bivšeg predsednika, ali i sa odricanjem njegove porodice od značajnog dela privatne
svojine koja je bila stečena njihovim višegodišnjim bavljenjem politikom.499
2.3 Države u kojima su ugušene “izborne revolucije”
2.3.1 Jermenija
Prema analizi Freedom House Jermenija je, uz Moldaviju, od osamostaljenja konstan-
tno “delimično slobodna” – tipičan hibridni režim (vidi tabelu 01). Značajno se u toj
sferi bolje kotira u poređenju sa ostalim kavkaskim republikama Azerbejdžanom, pa
donekle i Gruzijom. Najkritičnije godine su nakon sticanja nezavisnosti 1991. godine,
kada je bio u jeku rat u Nagorno Karabahu, a politička prava i građanske slobode bile
na samoj granici sa “neslobodnom” sa ocenom 5. Stanje se popravlja od 1992. godine i
staus “delimično slobodne” sa povoljnim ocenama od 1992. do 1995. godine. Međutim,
1996. se situacija pogoršava na račun političkih prava do 1997. godine, u vreme odlaska
predsednika Levona Ter-Petrosjana sa vlasti, dok se od 1998. godine situacija poprav-
lja sa konstantnom ocenom 4 za obe kategorije, sve do 2004. godine kada je, za vreme
i nakon talasa “šarenih revolucija” situacija pogoršana u pravcu političkih prava, na
granici sa “neslobodnom”. Prema istraživanju Freedom House NIT, rađenom od 1999,
režim predsednika Roberta Kočarjana ocenjen je do 2003. godine kao “tranzicioni” ili
“hibridni režim”. Međutim, nakon predsedničkih izbora 2004. godine režim u Jermeniji,
kao i u slučaju Rusije, ocenjen je kao “polukonsolidovani autoritarni” (vidi tabelu 02).
498 Obe firme su navodno bile u monopolskom vlasništvu sina Askara Akajeva.

Za predsednika Jermenije Levona Ter-Petrosjana se tvrdi da je prvi u Jermeniji stvorio
sistem “bezalternativnih” izbora, putem falsifikacije izbora i pritiscima na opoziciju,
čime je stvoren svojevrstan sistem diktirane demokratije. Levon Ter-Petrosjan, poput
lidera u Gruziji i Azerbejdžanu, važio je za lidera antikomunističkog i demokratskog
pokreta. Predsednik Nagorno Karabaha Robert Kočarjan je nakon vojnih uspeha u
Nagorno Karabahu postao popularan u Jermeniji, te ga je u martu 1997. godine Ter-Petro-
sjan postavio za premijera Jermenije. Analitičari smatraju da je Ter-Petrosjan postavio
Kočarjana i zbog pada vlastitog rejtinga nakon predsedničkih izbora u septembru 1996.
godine, koje međunarodna zajednica nije smatrala fer i demokratskim, a opozicija je
optužila Ter-Petrosjana za falsifikaciju izbora. Tada, nakon predsedničkih izbora 1996,
jermenska opozicija je organizovala masovne proteste u kojima je učestvovalo više od
stotinu hiljada demonstranata, prema nekim procenama i do dve stotine hiljada. Jake
snage policije rasterale su demonstrante, uhapšeno je oko 250 opozicionih lidera i bila su
marginalizovana predstavništva opozicionih stranaka u prestonici Jerevanu.500
Godinu dana kasnije, u maju 1997. godine, Nagorno Karabah je ponovo ušao u
centar jermenske politike kada su posrednici jermensko-azerbejdžanskog konflikta,
Rusija, SAD i Francuska, tražile od Jerevana da vrati deo karabahske teritorije Azerbej-
džanu. Ter-Petrosjan je podržao tu inicijativu, međutim premijer Kočarjan, inače bivši
lider Nagorno Karabaha, oštro se usprotivio. Pod pritiskom javnosti i ultimatumom
vojske, događaji koje još nazivaju “mirni vojni udar”, bili su praćeni uličnim demon-
stracijama, a početkom februara 1998. predsednik Ter-Petrosjan podneo je ostavku.501
Za razliku od pojedinih sovjetskih, a posebno kavkaskih republika, u kojima su pred-
sednički izbori bili nekonkurentni, odnosno kandidati su osvajali više od 70 odsto glasova,
Jermenija je imala prilično dinamične i konkurentske izbore, iako to nije sprečilo režim
da polako klizi prema autoritarizmu. Od februara 1998. Kočarjan je bio vršilac dužno-
sti predsednika Jermenije, koji je 16. marta iste godine u prvom krugu predsedničkih
izbora osvojio oko 39 odsto glasova, dok je 30. marta u drugom krugu bio izabran za
predsednika te države sa oko 59 odsto glasova, sa izlaznošću oko 63 odsto birača. Glavni
politički protivkandidat mu je bio bivši Prvi sekretar KP Jermenije Karen Demirčjan, po
poznatom sistemu iskompromitovane levičarske opozicije, koji je u prvom krugu osvojio
nešto više od 31 odsto, dok mu je drugi krug doneo oko 40 odsto glasova.502
Kočarjan je reizabran za predsednika 5. marta 2003. godine, takođe u drugom krugu u
kom je osvojio oko 67 odsto, pri izlaznosti od oko 67 odsto. Njegov protivkandidat Stepan
Demirčjan osvojio je 33 odsto, a opozicija je optužila i Roberta Kočarjana za falsifikaciju
izbora.503 Iako je Kočarjanova politička retorika bila usmerena na zbližavanje sa evrop-
skim strukturama, a pod njegovim predsedničkim mandatom država je bila integrisana
500 Way, “The Real Causes of the Color Revolutions”, pp. 59-63; Фурман, op.cit., str. 243-244; http://
lenta.ru/lib/14164200/full.htm (Pristupljeno 14. jula 2010)
501 Фурман, op.cit., str. 243-244; http://lenta.ru/lib/14164200/full.htm
503 Фелікс Рудич, “Політичне лідерство в країнах СНД і Балтії: загальне, особливе”,
Політичний менеджмент, Но. 2 (17), Київ, 2006, стр. 3-18; http://www.electionguide.org/
results.php?ID=319 (Pristupljeno 14. jula 2010); http://lenta.ru/lib/14164200/full.htm

u Savet Evrope (2001) i Svetsku trgovinsku organizaciju (2003), ipak mnogi analitičari
smatraju da je glavni adut političke podrške Kočarjanu bila Rusija. Za vreme mandata
Kočarjana Rusija je kupila skoro 70 odsto energetskog sistema (gasovod i elektro-pri-
vredu) Jermenije i bila na prvom mestu po obimu investicija.504
I predsednik Jermenije imao je konflikt sa zakonodavnom vlašću, ali sa tragičnim
ishodom. Za vreme konfrontacije Kočarjana sa parlamentom (Nacionalnim sobranijem
Jermenije), 27. oktobra 1999. godine upravo tamo se dogodio teroristički napad. Narodne
poslanike kao taoce uzeli su naoružani teroristi, kojima je navodni cilj bio državni
prevrat. Poginulo je osam političara, uključujući dva glavna suparnika predsednika
Kočarjana: premijer Vazgen Sarkisjan i bivši kandidat na predsedničkim izborima
Karen Demirčjan. Kočarjan je lično vodio pregovore sa teroristima, koji su se kasnije
predali i 2003. godine bili osuđeni na doživotnu zatvorsku kaznu. Ubistvo uticajnih
političara nije išlo na ruku predsedniku jer je opozicija nakon parlamentarnih izbora
u martu 1999. godine uspela da formira većinu, čime je dominantna pozicija izvršne
vlasti predsednika bila oslabljena. Nakon tragičnih zbivanja u parlamentu opozicija je
tražila ostavku Kočarjana. Predsednik je pokušao da im izađe u susret postavljajući na
mesto premijera brata bivšeg premijera Vazgena Sarkisjana – Arama, ali ga je za dve
godine 2001. sam Kočarjan smenio.
Prema istraživanju američkog Freedom House o nivou slobode medija, Jermenija
je od 1993. pa sve do 2002. godine bila konstantno “delimično slobdna”, sa ocenama
između 52 i 60 (vidi tabelu 06). Međutim, u periodu pojave “šarenih revolucija” na
postsovjetskom, a posebno u kavkaskom regionu 2003. godine Jermenija postaje
“neslobodna” država za nezavisne medije, što je bio slučaj i sa Moldavijom. Jermenija je
zadržala takav nivo slobode medija skoro sve do pred kraj dvehiljaditih.
Prema istraživanju Transparency International, Jermenija iako nisko na lestvici
korupcije u svetu, među bivšim sovjetskim republikama je među tri-četiri (Gruziju,
Moldaviju, Belorusiju) do 2005. godine najmanje korumpirane države (vidi tabelu 07).
Percepcija nivoa korupcije u Jermeniji od 2003. do 2008. varira između ocena 2,90 i 3,10.
Jermenije nakon raspada SSSR bio je jedan od tri najniža u bivšem SSSR (uz Tadžiki-
stan i Kirgiziju) i iznosio je oko 560 dolara (vidi tabelu 08). Najniži BND bio je 1993.
godine i iznosio je 325 dolara.
Jermenija je prilično izolovana hrišćanska država u regionu zbog rata sa Azerbej-
džanom oko Nagorno Karabaha, zbog čega je stekla neprijatelje susednih musliman-
skih država, a posebno Turske. U Jerevanu je rat u Nagorno Karabahu okarakterisan kao
“odbrana jermenskih nacionalnih interesa”, uz podsećanje na “turski masakr” i navodni
“genocid” počinjen nad oko milion i po Jermena za vreme Prvog svetskog rata. Nagorno
Karabah još nazivaju “hrišćansko ostrvo”, usred muslimanskog Azerbejdžana.505
Kao što smo pisali, Kočarjan je za predsednika Jermenije bio reizabran u martu
2003. godine osvojivši skoro dvostruko više glasova od njegovog protivkandidata, lidera
504 http://lenta.ru/lib/14164200/full.htm

opozicione Narodne partije Stepana Demirčjana506. Pre predsedničkih izbora 2003. godine,
opozicione Narodna partija Jermenije, partija Republika i Front nacionalnog jedinstva
ujedinili su se s ciljem iniciranja impičmenta Kočarjana. Nakon izbora opozicija je optužila
Roberta Kočarjana da je u falsifikovanju prisvojio 400 hiljada glasova, što je skoro četvrtina
od izašlih birača i da je zloupotrebio administrativni resurs. Neke sumnje opozicije potvr-
dili su posmatrači SAD, OEBS i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, dok su regularnost
izbora i Kočarjana podržali posmatrači iz ZND i Rusije. Glavni protivkandidat Kočarjana,
Demirčjan pokušao je da ospori rezultate izbora pred Ustavnim sudom Jermenije. U leto
2003. godine sud je priznao predsedničku pobedu Kočarjana, ali je doneo odluku da godinu
dana nakon izbora bude raspisan referendum o podršci predsedniku. Međutim, u martu
2004. godine predsednik Kočarjan nije raspisao referendum. Lider opozicije Demirčjan
zatražio je ostavku predsednika Kočarjana i 28. marta 2004. godine pokrenuti su prvi
masovni protesti u drugom po veličini jermenskom gradu Giumri. Policija nije dozvolila
održavanje skupa, uz objašnjenje da je “prezauzeta rešavanjem problema vezanih za krimi-
nal”. Na skupu opozicije u Giumriu došlo je do sukoba između navodnih provokatora i
opozicije. Nekoliko aktivista opozicije uhapšeno je i osuđeno na kazne od devet do 15 meseci
zatvora za “izazivanje nereda”. Tenzija je rasla, a protesti su organizovani i u Jerevanu na
kojima je navodno učestvovalo od 10.000 do 35.000 ljudi. Opozicija je na protestima bila
inspirisana “revolucijom ruža”, koja se odigrala samo nekoliko meseci ranije u susednoj
Gruziji, a vlasti su pokušale da spreče velike demonstracije u glavnom gradu ograničavajući
promet na putevima prema prestonici. Prema pisanju jermenske štampe, opozicija se nadala
da će primeniti “gruzijski scenario”, ali u to vreme na prostoru ZND još nije postojala
takozvana “euforija šarenih revolucija”. Demonstracije su eskalirale 12. aprila 2004. kada
su hiljade pristalica opozicije protestovale u prestonici ispred rezidencije predsednika
Kočarjana. U ranim satima 13. aprila jake policijske snage rasterale su demonstrante, upo-
trebljavajući silu i vodene topove. Nekoliko novinara je prebijeno u intervencijama policije.
Počela su i hapšenja opozicionara, posle čega su protesti bili obustavljeni. Analitičari tvrde
da Zapad nije adekvatno reagovao na “aprilske događaje” u Jermeniji, osim pojedinih izve-
štaja, kao što je organizacija za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch, koji su osudili
nasilje vlasti nad opozicijom i medijima.507
Krajem 2006. godine Kočarjan je samouvereno izjavio Drugom kanalu jermenske
televizije da talas ili efekat grudve snega “šarenih revolucija”, koji je zahvatio neke
države ZND, nije dotakao Jermeniju. Kočarjan je kritikovao “šarene revolucije” da su
u državama gde su se one odigrale ostavile loše iskustvo političkog razvoja i obratio
se spoljnim donatorima, koji su navodno pokušali da podrže jermensku opoziciju, da
uzaludno ne troše novac.508
506 Stepan Demirčjan je sin Karena Demirčjana, koga je Kočarjan pobedio na predsedničkim
izborima 1998. godine i koji je stradao u terorističkom aktu u parlamentu 1999. godine.
507 Way, “Debating the Color Revolution: A Reply to my Critics”, p. 95; Way, “The Real Causes of the
Color Revolutions”, pp. 59-63; Emil Danielyan, “Armenia: A Dictator in the Making”, Transition
Online, 24. June 2004, http://www.avantart.com/armenia/diktatorinthemake.htm (Pristupljeno
14. jula 2010); http://lenta.ru/lib/14164200/full.htm
508 http://www.rian.ru/politics/cis/20061215/57001043.html (Pristupljeno 5. marta 2009)

2.3.2 Uzbekistan
Režim u Uzbekistanu ne smatra se hibridnim, već autoritarnim. Prema istraživanju
Freedom House, Uzbekistan je samo prvu godinu nakon sticanja nezavisnosti 1991.
godine bio “delimično slobodna” država, i to sa jako niskim ocenama, za politička
prava 6 i građanske slobode 5 (vidi tabelu 01). Od 1992. do 2008. Uzbekistan je “neslobo-
dna država”, sa blagim variranjem do 2005. godine i andidžanskih događaja, nakon
čega je režim ocenjen sa najnižim ocenama 7. Prema istraživanju NIT, rađenom od 1999.
godine, režim predsednika Islama Karimova ocenjen je kao “konsolidovani autoritarni
režim” (vidi tabelu 02).
Bivši Prvi sekretar KP Uzbekistana Islam Karimov bio je izabran za predsednika 29.
decembra 1991. godine. Karimov je po drugi put izabran za predsednika Uzbekistana
9. januara 2000. godine sa osvojenih oko 92 odsto glasova birača, a na referendumu
početkom 2002. godine proširene su mu predsedničke nadležnosti u trajanju mandata
sa pet na sedam godina.509 Na predsedničkim izborima u Uzbekistanu u januaru 2000.
godine Karimov je imao jedinog opozicionog protivkandidata, koji je kasnije pozvao
birače da podrže kandidaturu aktuelnog predsednika. Karimov je po treći put bio iza-
bran na predsedničkim izborima 23. decembra 2007. godine osvojivši nešto više od
88 odsto glasova. U Uzbekistanu postoji pet političkih partija, od toga tri podržavaju
režim Islama Karimova: Narodno-demokratska partija (naslednica Komunističke
partije Uzbekistana), Progres otadžbine i Socijal-demokratska partija Adolat.510 Ruska
štampa je 2005. godine nakon krvavih andidžanskih događaja pisala da “je u Uzbeki-
stanu nemoguće izvesti “baršunastu revoluciju”, jer Karimov nije “mekan” kao pred-
sednik Kirgizije Askar Akajev, gde je samo nekoliko meseci pre Andidžana uspešno
izvedena “revolucija lala”.511
Opozicione političke snage Islamu Karimovu pojavile su se početkom devedesetih,
ali je veliki deo njihovih predstavnika zbog pritisaka režima morao da napusti državu.
Postoje dve opozicione partije, a jedna je Birlik (Jedinstvo), koju predvodi politički azilant
iz Sjedinjenih Američkih Država A. Pulot, koji je 2002. godine uspeo da organizuje
svega nekoliko okupljanja opozicije bez javnih pritisaka i mešanja vlasti. Druga partija
je Demokratska stranka Erk (Sloboda), čiji je lider M. Salih takođe azilant u Norveškoj
od 1993. godine. Značajan broj opozicionara nakon zabrane delatnosti njihovih partija
i organizacija 1992. i 1993. godine od strane režima (koji se predstavlja kao sekularan),
od 1996. godine okupio se oko islamističke stranke Islamskog pokreta Uzbekistana. U
Uzbekistanu je zabranjena delatnost dve najveće islamske organizacije, a to je Islamski
pokret Uzbekistana, čiji je lider T. Juldašev bio godinama u inostranstvu, i internacio-
nalna Islamska partija oslobođenja (arab.trans. Hizb at-Tahrir) čiji je navodni cilj stvaranje
svetskog islamskog kalifata i obe organizacije imaju svoje tajne pristalice u celom Uzbeki-
stanu, a posebno u Ferganskoj dolini. U aprilu 2005. godine, u Uzbekistanu, neposredno
pre andidžanskih krvavih protesta, neregistrovana Partija slobodnih farmera objavila je
509 Рудич, op.cit., str. 3-18.

510 Ляшенко, op.cit., http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=74&c=1753

da ima u planu formiranje opozicionog pokreta Sunčana koalicija, čiji su lideri izjavili da
se “bore ne za revoluciju, već za davanje većih političkih prava opoziciji”.512
Antiislamska kampanja Islama Karimova u drugoj polovini devedesetih naterala
je islamističku opoziciju da emigrira u Avganistan i Tadžikistan odakle su pokušavali
da pružaju otpor uzbekistanskom režimu. Islam Karimov je više puta javno upućivao
pozive opoziciji da sednu za pregovarački sto sa vlastima, ali je istovremeno optuživao
pojedine opozicionare za terorističku i radikalnu delatnost na teritoriji Uzbekistana,
što je otežavalo dijalog vlasti i opozicije. Karimov je optužio islamske ekstremiste da
su u februaru 1999. godine u Taškentu organizovali terorističke eksplozije u kojima je
poginulo 14, a ranjeno 128 ljudi. Nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001.
godine, Uzbekistan je postao saveznik Vašingtona u kampanji rata protiv terorizma u
Avganistanu, nakon čega je Karimov još više vršio pritisak na opoziciju.513
Problem arene građanskog drštva u Uzbekistanu je u slaboj razvijenosti civilnog
društva, zbog jakog uticaja tradicionalizma, kao i u većini centralnoazijskih država,
koji uspešno iskorišćava nedemokratski režim. Nezavisni mediji, strane organizacije
i fondacije su marginalizovane, a nakon andidžanskih događaja i proterane iz zemlje.
Prema istraživanju američkog Freedom House o nivou slobode medija, Uzbekistan je
od 1993. godine bio ocenjen i svrstan među tri države sa konstantnim najgorim nivoom
po pitanju nezavisnosti medija, ocene su varirale između 75 i 92, što znači da su mediji
skoro potpuno “neslobodni” (vidi tabelu 06). Situacija je vidljivo pogoršana nakon
andidžanskih krvavih događaja, kada je Uzbekistan dospeo na pretposlednje mesto po
nivou slobode medija, ispred Turkmenistana.
Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravale su na grubo
kršenje sloboda i zabrana nezavisnih medija u Uzbekistanu. Nakon krvavih okršaja
u Andidžanu 2005. godine vlasti u Taškentu zabranile su rad mnogih stranih
organizacija i medija, kao što je Šorošova fondacija i Internews Network. Zabeleženo
je stalno prebijanje i upućivanje pretnji radnicima Helsinškog odbora za ljudska prava
u Uzbekistanu. Za podršku masovnim demonstracijama u Andidžanu predsednik
Karimov osudio je politiku i medije sa Zapada. Karimov je zauzeo stav da su SAD
podržale i “šarene revolucije” u Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji. Uzbekistan je zvanično
napustio prozapadnu koaliciju zemalja Organizacije za demokratiju i ekonomski raz-
voj GUUAM514 2005. godine.515
U Uzbekistanu je rodoplemenska struktura prilično raščinjena i ne igra ulogu u
uticaju na društveno-političke prilike u zemlji, kao što je to u Kazahstanu. Ipak, veliku

514 Energetsko-politička organizacija, čij je proces stvaranja trajao od 1997. do 2006. godine, a koja je
nastala kao alternativa ruskom energetskom monopolu na postsovjetskom prostoru, a koju čine
Gruzija, Ukrajina, Uzbekistan (do 2005), Azerbejdžan i Moldavija. U daljem tekstu biće korišćena
skraćenica GUUAM ili GUAM.
515 Иэн Макуильям, “Год после Андижана”, BBC, 12. май 2006,
http://news.bbc.co.uk/hi/russian/news/newsid_4764000/4764047.stm (Pristupljeno 14. jula 2010)
http://www.bbc.co.uk/ukrainian/news/story/2006/01/060106_uzbek_rights_sp.shtml

ulogu u društveno-političkom životu ima tradicija i istorija, a posebno je Karimov
obnovio sećanje na stare srednjoazijske države na kojima se prostire savremeni Uzbeki-
stan, poput Buhari, Kokanda i Horezmu. Karimov, koji je rođen u Samarkandu pre-
stonici drevne države Buhari, izabrao je buharsku istoriju kao bazu savremenog uzbeki-
stanskog identiteta, a temelj državnosti Karimov oslanja na učenja starih buharskih
filozofa od Timura do velikog teologa Nakšabanda. Karimov je više puta ponavljao da
se i u politici poziva na mudrosti velikog Timura da “ako zavladaš umom ljudi, možeš
da im naređuješ”. Karimov je nakon sticanja nezavisnosti Uzbekistana 1991. godine
rekao sledeće poslanicima Vrhovnog saveta Uzbekistana: “U našoj republici može biti
demokratija ili red. Ja sam izabrao red. Na Istoku vlast nije razgranata”.516
Prema istraživanju Transparency International, Uzbekistan je kao i većina
postsocijalističkih država bio prilično nisko na lestvici korupcije, a od 1998. godine
do 2002. imao je pad nivoa korupcije, sa ocenama između 1,80 i 2,90 (vidi tabelu 07).
Međutim, već 2003. godine nivo korupcije raste, da bi se 2008. godine vratio na onaj sa
kraja devedesetih godina.
Jedan od važnijih momenata u slabosti arene političkog društva i arene vladavine
prava jeste već pomenuti pritisak na opoziciju, zbog čega su lideri obe opozicione
partije Birlik i Demokratske stranke Erk, A. Pulot i M. Salih, bili primorani da emi-
griraju i traže politički azil u Sjedinjenim Američkim Državama i Norveškoj. Smatra se
da su prvi predsednički izbori u Uzbekistanu 1991. godine bili i jedinstveni alternativ-
ni izbori, jer je jedino tada bilo dopušteno opoziciji da na njima učestvuje. Opoziciona
Demokratska stranka Erk, imala je svog kandidata M. Saliha koji je osvojio 12 odsto
glasova. Međutim, pod političkim pritiskom M. Salih je ubrzo nakon izbora postao
politički azilant.517 Nedostatak političkih prava i pritisak na umerenu opoziciju otvorio
je prostor za delovanje pomenutih ekstermističkih pokreta – Islamskom pokretu
Uzbekistana i Islamskoj partiji oslobođenja. Režim Islama Karimova počeo je sa maso-
vnim hapšenjima političkih oponenata još u julu 2004. godine posle eksplozija ispred
ambasada SAD i Izraela u Taškentu, optužujući ih za širenje islamskog ekstremizma.
U decembru 2004. godine bili su organizovani parlamentarni izbori u donji dom
uzbekistanskog parlamenta. Partije koje su učestvovale na izborima, bile su lojalne
predsedniku Karimovu. Tradicionalno, na izborima nisu mogli da se registruju pred-
stavnici opozicionih partija Birlik i Erk, te je teško proceniti kakvu su podršku u dru-
štvu one tada imale. OEBS je te parlamentarne izbore okarakterisao kao takve koji ne
odgovaraju međunarodnim demokratskim standardima.518
Uzbekistana nakon raspada SSSR bio je nižeg nivoa u odnosu na bivše sovjetske repu-
blike, ali srednjeg nivoa u odnosu na uglavnom siromašne centralnoazijske države i
iznosio je oko 700 dolara (vidi tabelu 08). Kao u slučaju značajnog broja postsovjetskih
republika, a posebno kavkaskih i centralnoazijskih, BND Uzbekistana je od sredine

518 Ibid.

devedesetih imao blagi pad, s tim da je najniža tačka zabeležena 2002. godine i iznosila
je oko 380 dolara. BND Uzbekistana, iako je bio nizak, nije imao velike oscilacije i do
kraja dvehiljaditih nije premašio visinu 1000 dolara po glavi stanovnika.
Masovne demonstracije u gradu Andidžanu počele su u maju 2005. kada je na
hiljade demonstranata izašlo na ulice navodno tražeći od predsednika Uzbekistana
Islama Karimova oslobađanje političkih zatvorenika, stvaranje boljih uslova života i
građanskih sloboda. Poznati andidžanski krvavi protesti dogodili su se 13. maja 2005.
godine u poslepodnevnim časovima, kada je masa demonstranata navodno zauzela
zgradu državne administracije u gradu Andidžanu, nakon čega je intervenisala voj-
ska. Kako se navodi u medijskim izveštajima, za vreme protesta pojavila se grupa
naoružanih ljudi koja je, po uzoru na događaje iz “revolucije lala” u susednoj Kirgiziji,
zauzela andidžanski zatvor i oslobodila 23 lokalna biznismena koje su vlasti tamo
držale zbog navodnog širenja islamskog ekstremizma. Zajedno sa biznismenima na
slobodi se navodno našlo i više hiljada ostalih zatvorenika. Prema tvrdnjama medija i
humanitarnih organizacija, vojska je otvorila vatru na masu i život je izgubio veliki broj
civila, među kojima je bilo žena i dece. Tačan broj žrtava je nepoznat, jer su se sahrane
odvijale u teškim uslovima, a mnoga tela sklonile su i snage bezbednosti. Navode se
brojke od oko 200 do 1.000 civila i pripadnika snaga bezbednosti. Nakon krvavih
sukoba uzbekistanske vlasti uspostavile su kontrolu nad gradom Andidžanom. Istog
dana iz Andidžana je stotine izbeglica krenulo prema granici sa Kirgizijom, prema
poznatom trgovačkom gradu Kara Suu, koji reka deli na uzbekistanski i kirgiski deo.
Zbog moguće navale izbeglica granični prelazi bili su zatvoreni. U uzbekistanskom
delu Kara Suu razjarena gomila zatražila je da se otvori granica sa Kirgizijom. Masa
je napala sedište gradonačelnika uzbečke strane Kara Suua i zapalila zgrade carine,
državne administracije i policije. Uzbekistanski demonstranti uspostavili su prolaz
preko mostova i oko 500 izbeglica uspelo je da pređe na obalu Kirgizije gde je snagama
bezbednosti pošlo za rukom da sačuvaju mir. Vojska Uzbekistana je istog dana nakon
pucnjave i gušenja pobune preuzela kontrolu i nad Kara Suuom.519
Velika Britanija, SAD, EU, NATO i UN su od vlasti Uzbekistana zatražile da među-
narodne organizacije istraže i utvrde okolnosti pogibije demonstranata – civila. Zabrinuti
tragičnim zbivanjima u Andidžanu i Kara Suu i puštanjem na slobodu zatvorenika među
kojima su navodno bili i članovi islamskih ekstremističkih grupa, predstavnik Bele kuće je
od predsednika Islama Karimova zatražio hitan pristup mestu tragedije, humanitarnim
organizacijama, stranim diplomatama i medijima. Istovremeno se u Vašingtonu, u krugu
stručnjaka za nenasilno delovanje tvrdilo da se demonstracije u Andidžanu nikako ne
mogu smatrati nastavkom “šarenih revolucija”, poput onih u Gruziji, Ukrajini, pa ni
blizu neredima u Kirgiziji, jer se demonstranti u Uzbekistanu nisu pridržavali strogih
pravila “nenasilne discipline”. Demonstranti koji su za sebe tvrdili da su opozicija Islamu
Karimovu, oružanim putem su krenuli u oslobađanje zatvorenika, čime je maksimalno
isprovociran režim u Taškentu. Predsednik Islam Karimov tvrdio je da “nije bilo nika-
519 Varga, Putin i baršunasta gerila, str. 37-44; Макуильям, op.cit., http://news.bbc.co.uk/hi/russian/
news/newsid_4764000/4764047.stm

kvog naređenja za otvaranje vatre po demonstrantima” i dodao da su žrtve bili “naoružani
islamski ekstremisti” i da je u okršajima sa policijom ubijeno njih 169. Prema tvrdnjama
Karimova, u okršajima je poginulo 10 pripadnika uzbekistanskih snaga bezbednosti. On
je osudio islamske fundamentaliste iz redova već pomenute Islamske partije oslobođenja,
optužujući ih da su organizovali demonstracije preko svojih rođaka, kako bi oslobodili
biznismene, svoje finansijere, i nastavili sa stvaranjem islamskog kalifata u Ferganskoj
dolini u Centralnoj Aziji.520
Istovremeno, lideri demonstranata su tvrdili da su počeli proteste kako bi režim
Karimova oslobodio političke zatvorenike, u cilju stvaranja boljih uslova za život, kao i
zbog većih političkih sloboda. Neposredno pre hapšenja Bahtior Rahimov, 42-godišnji
farmer za koga su mediji tvrdili da je bio organizator uzbekistanskih protesta, izjavio
je za Associated Press (AP) da su demonstracije naroda bile usmerene protiv nedemo-
kratskog režima Karimova. Rahimova su uzbekistanske vlasti uhapsile zbog navodnog
širenja islamskog ekstremizma i izazivanja nemira u gradu Kara Suu na istoku Uzbeki-
stana. Osim Rahimova vojska je uhapsila i nekoliko njegovih pomoćnika za koje se sma-
tralo da su organizovali proteste u Andidžanu i Kara Suu. Bahtior Rahimov poricao je
novinarima ideje o stvaranju islamske države koja bi se zasnivala na zakonima islama i
koja bi se iz Uzbekistana mogla proširiti i na teritorije susednih zemalja – Tadžikistana
i Turkmenistana.521
Nakon Andidžana EU je uvela sankcije Uzbekistanu, a Taškent je odgovorio zatvara-
njem američke baze u Hanabadu, koju je Uzbekistan ustupio Vašingtonu za operacije
u Avganistanu nakon 11. septembra 2001. godine.522 Zbog zatvorenosti Uzbekistana,
nedostatka slobode štampe i informacija, postoje dve različite verzije tragičnih događaja
u gradovima Andidžanu i Kara Suu. Većina zapadnih analitičara koji su prognozirali
dalje širenje snežne grudve ili difuzije “šarenih revolucija” na Uzbekistan, nisu do kraja
bili sigurni da li je Karimov krvavo zaustavio demokratski talas promena ili početak
islamske revolucije u Centralnoj Aziji. Analitičari dalje pišu da, ukoliko se ikad bude
dokazalo da su tvrdnje o žrtvama tačne i da je broj poginulih više od 1.000 civila, onda
je to bio najkrvaviji obračun vlasti sa demonstrantima u Aziji posle pogroma demo-
kratskih protesta u Kini na pločnicima Tijenanmena 1989. godine.
2.3.3 Azerbejdžan
Azerbejdžan je imao hibridni režim, ali je nakon pojave “šarenih revolucija” skliznuo
prema autoritarizmu. Prema istraživanju Freedom House hibridni režim u Azerbej-
džanu je, kao i u slučaju Srbije i Kirgizije, od 1991. do 2002. godine varirao između
“delimično slobodne” i “neslobodne države” (vidi tabelu 01), da bi nakon predsedničkih
izbora 2003. godine, na kojima je na mesto predsednika izabran Alijev mlađi Iljham, ta
država postala “neslobodna”. Prema istraživanju NIT, rađenom od 1999. godine, režim
520 http://www.bbc.co.uk/ukrainian/news/story/2005/05/050513_uzbekistan_unrest.shtml (Pristu-


predsednika Gejdara i Iljhama Alijeva ocenjen je kao “polukonsolidovani autoritarni
režim” (vidi tabelu 02).
Nakon vojnog udara koji je 1993. godine u Azerbejdžanu izveo pukovnik S.
Gusejinov protiv nacionalistički orijentisanog disidenta predsednika A. Elčibeja, na
vlast je došao bivši Prvi sekretar KP Azerbejdžana 67-godišnji Gejdar Alijev, koji je
bio treći predsednik te bivše sovjetske republike nakon njenog osamostaljenja. Država
je bila u velikoj ekonomskoj i političkoj krizi, a u zoni separatističkog kraja Nagorno
Karabaha besneli su oružani sukobi. I u Azerbejdžanu je novi ustav bio usvojen tek
sredinom devedesetih, krajem 1995. godine. Predsednik Gejdar Alijev bio je izabran na
tu funkciju po drugi put 11. oktobra 1998. godine sa osvojenih nešto više od 76 odsto
glasova birača i on je izjavio da je spreman da se kandiduje na predsedničkim izborima i
treći put 2003. godine. Na drugom mestu bio je predstavnik opozicione partije Musavat
Etibar Mamedov koji je osvojio oko 12 odsto glasova birača. Predsednik Azerbejdžana
Gejdar Alijev bio je i lider vladajuće partije Eni Azerbejdžan (Novi Azerbejdžan).523
Međutim, zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, Gejdar Alijev je rešio da vlast
“preda” svom sinu Iljhamu Alijevu koji je u avgustu 2003. godine na vanrednom zaseda-
nju parlamenta, a koji je opozicija bojkotovala, bio izabran za premijera Azerbejdžana.
Na predsedničkim izborima 15. oktobra 2003. godine u predizbornoj trci učestvovali
su otac i sin, međutim Gejdar je povukao svoju kandidaturu u korist sina Iljhama.524
Iljham Alijev je pobedio na predsedničkim izborima u prvom krugu osvojivši oko 77
odsto glasova birača, dok je na drugom mestu bio Isa Gambar koji je osvojio svega oko
14 odsto glasova, pri izlaznosti od 62 odsto birača. Ubedljivoj pobedi Iljhama Alijeva
doprineli su glasovi birača njegovog oca, a primetni su bili glasovi i oko 170.000 birača,
ili oko četiri odsto od svih glasova, ruske dijaspore u Azerbejdžanu koji su ga podržali
prema tadašnjoj preporuci Moskve. Dva meseca kasnije, u decembru 2003. godine u
bolnici u SAD preminuo je Gejdar Alijev.525
Prema istraživanju američkog Freedom House o nivou slobode medija, Azerbejdžan
je od 1993. godine bio ocenjen sa konstantnim nivoom “neslobodne” države, ocene koje
su varirale između 69 i 77 (vidi tabelu 06).
Prema istraživanju Transparency International, Azerbejdžan je kao i većina
postsocijalističkih država bio prilično nisko na lestvici korupcije, a u 2000. godini ta
država, uz Srbiju i Ukrajinu, imala je najviši nivo korupcije, ocenjen sa 1,50 (vidi tabelu
07). Od 2001. godine nivo korupcije je pao i varira oko ocene 2.
Azerbejdžan je prva postsovjetska država za koju analitičari, poput šefa odeljenja
Instituta političkih i etno-nacionalnih istraživanja u Ukrajini Feliksa Rudiča, tvrde da
je u okvirima teorije demokratskog ustrojstva pomalo prerasla u naslednu monarhiju.526
Prenošenje vlasti na bliske članove porodice – sa oca predsednika, na sina premijera –
uz nekonkurentske izbore i nivo poluautoritarnog upravljanja, može se nazvati i uspo-
523 http://www.electionguide.org/results.php?ID=902; http://lenta.ru/lib/14164283/full.htm (Pristu-

525 http://www.electionguide.org/results.php?ID=382; http://lenta.ru/lib/14164283/full.htm

stavljanjem specifičnog nedemokratskog režima koji bi se mogao nazvati sultanatski. U
cilju primopredaje vlasti 2002. godine Gejdar je uticao na promene ustava, koje pred-
viđaju da premijer, umesto prethodno predsednika skupštine, vodi državu u slučaju
sprečavanja ili odsustva predsednika. Iljham Alijev je do izbora na mesto predsednika
bio na funkciji zamenika predsednika, svoga oca, u vladajućoj partiji Eni Azerbej-
džan, predstavnik Azerbejdžana u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i premijer
te države.527
Azerbejdžan nema u potpunosti uspostavljen suverenitet na svojoj celoj teritoriji
zbog separatističkog kraja ili kako ga na postsovjetskom prostranstvu nazivaju
“zamrznutog konflikta” Nagorno Karabaha. Nagorno Karabah je autonomna oblast na
teritoriji Azerbejdžana, gde su oružani sukobi između Jermena i Azera počeli još pre
raspada SSSR, kada su nakon propalog referenduma jermenske snage bezbednosti uz
pomoć sovjetsko-ruske armije zauzele taj južnokavkaski kraj. Kao posledica četvorogo-
dišnjih oružanih sukoba, u Nagorno Karabahu je navodno poginulo 30.000 ljudi, a
stotine hiljada azerskih izbeglica do današnjeg dana živi po izbegličkim kampovima
širom Azerbejdžana. Nagorno Karabah broji oko 150.000 ljudi, a rešavanjem njegovog
budućeg statusa bavi se takozvana Minska grupa u okviru OEBS, koju čine predsta-
vnici Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Rusije, uz učešće Jermenije i Azerbej-
džana. Skoro deceniju i po uz sve napore evropskih posrednika, pozicija obe strane
je nepromenjiva i obe države kompromis smatraju vlastitim porazom: Jermenija
nije spremna da dopusti podelu vlasti u Nagorno Karabahu sa Azerbejdžanom, dok
Azerbejdžan ne odstupa od stava da je Karabah neotuđiv deo njegove teritorije.528
Prema podacima Ujedinjenih nacija, bruto nacionalni dohodak po glavi stano-
vnika Azerbejdžana nakon raspada SSSR bio je nižeg nivoa u odnosu na bivše sovjetske
republike i iznosio je oko 900 dolara (vidi tabelu 08). Kao i u slučaju ostalih kavkaskih
republika, Gruzije i Jermenije, BND Azerbejdžana je sredinom devedesetih imao naj-
veći pad, prepolovio se u odnosu na godinu sticanja nezavisnosti. Kao u slučaju mnogih
postsovjetskih država (Ukrajine, Belorusije, Rusije, Kazahstana), BND Azerbejdžana
je naglo počeo da raste od 2003. godine, što se uglavnom vezuje za prodaju energenata
na Kaspijskom moru.
U proleće 2005. godine, pola godine pre parlamentarnih izbora u Azerbejdžanu,
kada je efekat grudve snega “šarenih revolucija” pogodio nekoliko država ZND (Gruziju,
Ukrajinu, Kirgiziju), Iljham Alijev je bio izabran za predsednika partije Eni Azerbej-
džan. U to vreme počeli su masovni protesti opozicije, ohrabreni događajima u Ukrajini
i Kirgiziji, koja je otvoreno izjavljivala da u svojoj borbi za demokratizaciju očekuje
podršku Sjedinjenih Američkih Država. Vašington je u to vreme izdvojio oko sedam
miliona dolara za podršku demokratskim izborima u Azerbejdžanu. Sredinom okto-
bra 2005. godine u Baku je iz Londona planirao da doleti bivši predsednik parlamenta
Azerbejdžana i lider opozicione Demokratske partije u egzilu Rasul Gulijev, za kojim
su azerbejdžanske vlasti prethodno raspisale crvenu interpolovu poternicu zbog raz-
527 Ibid.

nih optužbi. Vlasti su smatrale da će opozicija pokušati nasilnim putem da preuzme
vlast i nisu dozvolili avionu iz Londona, u kom je bio Gulijev, da sleti u Baku. Putni-
čki avion je morao da se privremeno spusti u Ukrajini, u Simferopolj, gde je u skladu sa
interpolovom poternicom bio zadržan od strane ukrajinskih vlasti, pušten i primoran
da se vrati u London. Gulijev je rekao da će pokušati još jednom uoči izbora do doputuje
u Azerbejdžan, ali su ga vlasti u Bakuu upozorile da će ga u tom slučaju uhapsiti. U
Bakuu su na ulice izvedeni vojska i oklopna vozila, a po većim mestima hapšeni su bili
predstavnici opozicije i kritičari vlasti. Samo u glavnom gradu zadržano je oko 1.000
ljudi, navodno zbog pokušaja oružanog prevrata.529
Čistke i hapšenja pre parlamentarnih izbora u Azerbejdžanu odigrale su se i u vrhu
vlasti, a smenjeno je nekoliko ministara još iz garniture Gejdara Alijeva. Predsednik
Iljham Alijev smenio je, a zatim i pritvorio, ministra ekonomskog razvoja Farhada
Alijeva. Zatim je na aerodromu u Bakuu uhapšen njegov brat biznismen Rafik Alijev,
koji je pokušao da pobegne u Tursku. Braća Alijevi bili su osumnjičeni od strane tajnih
službi da su finansirali opoziciju. Zadržan je bio i bivši ministar finansija Fikret Jusifov
i bivši ministar spoljnotrgovinskih odnosa Nidžat Kulijeb. Jusifov je bio optužen da je
pripremao organizaciju nereda u glavnom gradu Bakuu, navodno, nakon planiranog
povratka lidera opozicije Gulijeva iz Londona.530
U vezi sa tim, OEBS je izrazio veliku zabrinutost zbog pogoršanja političke situacije
u Azerbejdžanu i uticajem na izbornu kampanju. OEBS je pozvao Baku da zaustavi
akcije ministarstva unutrašnjih poslova kako bi se izbeglo podizanje još veće političke
tenzije i ugrožavanje bezbednosne situacije. Istovremeno, predsednik Sjedinjenih
Američkih Država, Džordž Buš poslao je Alijevu poruku u kojoj je pozdravio pri-
vrženost azerbejdžanskog predsednika organizaciji slobodnih i pravednih izbora, kao
i želju da se produže dobri odnosi između dve države nakon parlamentarnih izbora.531
Na parlamentarnim izborima 6. novembra 2005. godine, koji su prvi put bili održani
po većinskom izbornom sistemu, pobedila je partija Eni Azerbejdžan, osvojivši 64 od
125 parlamentskih mesta, što je preko 50 odsto. Opozicija je osvojila 14 mesta: najveći
broj opozicionih glasova odnela je partija Musavat (četiri mesta), partija Građanske
solidarnosti i partija Ana Veten (po dva mesta), partija Narodnog fronta Azerbejdžana,
Umid, i još četiri manje partije (osvojile su po jedan mandat). Nezavisni kandidati, od
kojih su mnogi bili bliski vladajućim strukturama, osvojili su 40 mesta, što znači da je
Alijev imao podršku oko 85 odsto parlamenta.532
Opozicija nije čekala konačne rezultate parlamentarnih izbora, optužila je vlast za
falsifikaciju izbora i, kao u praksi država gde su se odigrale “šarene revolucije”, pokrenula
demonstracije pozvavši na proteste odmah nakon izbora svoje pristalice da izađu na
ulice. Opozicija je tvrdila da je bilo zabeleženo više hiljada izbornih nepravilnosti, da
je zabeleženo preko 1.200 slučajeva ubacivanja unapred pripremljenih glasačkih listića
530 Аркадий Дубнов, “Ильхам Алиев бьет первым”, Время новостей, 20. октябрь 2005, http://
freeas.org/?nid=5034 (Pristupljeno 14. jula 2010)
532 http://ua.korrespondent.net/world/262784/print (Pristupljeno 14. jula 2010)

i preko 1.600 slučajeva agitacija u korist provladinih kandidata za vreme izbora. Lideri
uticajnih opozicionih partija Musavat Isa Gambar i Demokratske partije Rasul Gulijev
i njihovi najbliži saradnici bili su isključeni iz biračkih spiskova.533
Paralelno prebrojavanje glasova organizovala je američka firma PA Consulting
Group koja je u Azerbejdžanu radila po nalogu američkog USAID. Paralelno pre-
brojavanje glasova organizovale su još dve američke firme za sociološka istraživanja
Mitofsky International i Edison Media Research, koje su paralelno saopštavale rezultate
izbora, a prema kojima je vladajuća Eni Azerbejdžan osvojila 56 odsto glasova, od 20 do
30 odsto manje od zvaničnih rezultata.534
2.3.4 Belorusija
Belorusija je jedina evropska država bivšeg SSSR sa nedemokratskim – autoritarnim
režimom. Prema analizi Freedom House Belorusija je od osamostaljenja 1991. pa do
1995. godine, do takozvanog “ustavnog prevrata”, smatrana “delimično slobodnom”,
odnosno hibridnim režimom (vidi tabelu 01). Međutim, od 1996. godine ona se sma-
tra “neslobodnom” državom, s tim da je u periodu od 2005. godine, kada su se odi-
gravale “šarene revolucije”, kategorija političkih prava bila ocenjena sa skoro najnižim
ocenama. Prema istraživanju NIT, rađenom od 1999. godine, režim predsednika Ale-
ksandra Lukašenka ocenjen je kao “konsolidovani autoritarni režim” (vidi tabelu 02).
Belorusija je perestrojku dočekala bez burnih poziva za osamostaljenje, a i tokom
šezdesetih i sedamdesetih godina u toj sovjetskoj republici nisu postojali disidentski
pokreti, poput onih u Rusiji i Ukrajini. Čak i krajem osamdesetih nije bilo unutra-
šnjih inicijativa za promenu režima, osim onih koje su kao posledica opštih zbivanja
u periodu urušavanja socijalizma dolazile kao odjek iz Moskve. Predsednički izbori
u Belorusiji bili su održani najkasnije od svih bivših sovjetskih republika, uz to i na
inicijativu Komunističke partije 1994. godine. Proces tranzicije u Belorusiji nije ni
počeo, a već je bio prisutan problem efektivnosti demokratije i građani su već izražavali
veliko nezadovoljstvo ekonomskim poteškoćama u državi, što je stvorilo uslove za
dolazak na vlast lidera “čvrste ruke”.535
Lukašenko je za vreme socijalizma bio na partijskim funkcijama, uglavnom u
zadrugama grada Bresta, a 1990. godine bio je izabran za narodnog poslanika Beloruske
Sovjetske Republike. U parlamentu je bio izabran na poziciju predsednika komisije za
borbu protiv korupcije, što je kasnije odredilo karakter njegove politike. Lukašenko
je u predsedničkoj trci pobedio protivkandidata premijera V. Kebriča, koji je u svojoj
predizbornoj kampanji za jedan od glavnih aduta smatrao potpisivanje sporazuma o
monetarnom (valutnom) savezu sa Rusijom.536 Prvi put je Lukašenko bio izabran za
533 Уляна Івашків “Азербайджанська опозиція вийшла на вулиці”, Поступ, 10. листопад 2005,
http://postup.brama.com/usual.php?what=47013 (Pristupljeno 5. marta 2009);
http://ua.korrespondent.net/world/262784/print
534 http://ua.korrespondent.net/world/262784/print
536 Ibid., str. 99-100.

predsednika države 10. jula 1994. godine sa više od 80 odsto glasova, ali u drugom
krugu. Lukašenko je 9. septembra 2001. godine bio i drugi put izabran za predsednika,
na nekonkurentskim izborima, velikom većinom glasova, oko 76 odsto, dok je lider
opozicije Vladzimir Gončarik dobio svega 16 odsto. Politika Aleksandra Lukašenka
uglavnom je orijentisana na Rusku Federaciju sa kojom sve vreme ima složene odnose
u vezi sa integracijom u Saveznu državu Rusije i Belorusije i po pitanju trgovine
energentima. Rusija više godina na razne načine pomaže i dotira ekonomiju Belorusije,
minimalno sa oko jednu milijardu dolara godišnje.537
Političko društvo, vladavina prava i državna administracija u Belorusiji tokom
devedesetih godina bili su dovedeni na nizak nivo zbog stalnih sukoba predsednika
Lukašenka sa zakonodavnom i sudskom vlašću, opozicijom i potezima predsednika da
proširivanjem svojih nadležnosti uzurpira vlast i vlada ukazima. Odmah nakon izbora
Lukašenka za predsednika počeli su i njegovi sukobi sa parlamentom Belorusije, kojeg je
dva puta raspuštao 1996. i 1999. godine. U dva navrata – u decembru 1994. i januaru 2005.
godine, Lukašenko je odbio da potpiše Zakon o Vrhovnom savetu Republike Belorusije,
usvojen u parlamentu (Vrhovom savetu). Posle drugog odbijanja potpisivanja, poslanici
su zauzeli stav da taj zakon automatski stupa na snagu nezavisno od predsedničkog
potpisa. Konflikt Lukašenka sa parlamentom nastavljen je u februaru 1995. godine kada
je Lukašenko odlučio da zbog sporova sa Vrhovnim savetom raspiše uz parlamentarne
izbore i referendum na kom će se odlučivati o davanju statusa drugog zvaničnog ruskom
jeziku, većoj ekonomskoj integraciji sa Rusijom i davanju predsedniku prava na raspu-
štanje parlamenta. Vrhovni savet podržao je većinu pitanja na referendumu osim pitanja
o integraciji sa Rusijom, koje su poslanici smatrali protivustavnim. Deo poslanika, njih
19, smatralo je da će referendum podeliti društvo i organizovali su štrajk glađu koji je
rezultirao intervencijom specijalne beloruske policije takozvane OMON, zbog navodne
dojave o miniranju zgrade parlamenta. Poslanici su tada izjavljivali da je protiv njih bila
primenjena sila. Referendum je bio organizovan 14. maja 1995. godine, a na sva pitanja
građani su glasali pozitivno sa više od 70 odsto glasova. Referendumi će za Lukašenka
postati način proveravanja legitimiteta vlastite politike, ali i sredstvo da se prošire pred-
sednička ovlašćenja i broj predsedničkih mandata.538
Na parlamentarnim izborima 1995. godine opozicija je dobila još jednu šansu.
Predsednik parlamenta u potpunosti se založio za suverenost Belorusije. Na stranu
parlamenta stali su Centralna izborna komisija i Ustavni sud. Ustavni sud je tokom
1995. godine u potpunosti ili delimično poništio 18 ukaza predsednika. Kao odgovor,
Lukašenko je izdao dodatnu odluku o bezuslovnom izvršenju tih ukaza. Sporazum
o jačanju ekonomske integracije između država ZND (Belorusije, Rusije, Kazahstana
i Kirgizije), koji je Lukašenko potpisao krajem marta 1996. godine izazvao je demon-
stracije beloruske opozicije od 24. marta do 26. aprila 1996. godine protiv kojih je
policija primenila silu.539
537 Ibid., str. 103.

538 http://lenta.ru/lib/14159843/full.htm (Pristupljeno 14. jula 2010)
539 Ibid.

Međutim, u novembru 1996. godine Lukašenko je inicirao referendum, koji još
nazivaju “ustavnim prevratom”, o izmeni ustava s ciljem proširivanja predsedničkog
mandata do 2001. godine, koji je parlament ocenio kao uzurpaciju vlasti. Predsedni-
čki ustav podržalo je na referendumu više od 70 odsto građana. Opozicioni predsta-
vnici počeli su sa prikupljanjem potpisa za smenu Lukašenka. Parlament i Ustavni sud
protestovali su protiv proširenja nadležnosti predsednika koje je predložio Lukašenko
na referendumu, a predsednik CIK odbio je da potpiše završni dokument o organizova-
nju referenduma. Lukašenko je smenio glavu CIK i raspustio parlament, a ostavku je dao
premijer Belorusije Mihail Čigir. Iz Moskve su doputovali poslanici ruske Dume kako bi
posredovali u političkoj krizi, a potpisan je i sporazum sa opozicijom da se impičment
neće organizovati do završetka još jednog referenduma koji je inicirao Lukašenko.
Radilo se o referendumu o novom parlamentu koji je održan 24. novembra 1996. godine.
Lukašenko je izbegao pokušaj impičmenta jer je na osnovu rezultata referenduma
formirao novi dvodomni parlament – Nacionalno sobranje. Prvi sastav njegovog donjeg
doma bio je u potpunosti kontrolisan od strane Lukašenka. Međunarodna zajednica
nikad nije priznala političke reforme Lukašenka i legitimitet Nacionalnog sobranja.540
Prema ustavnim izmenama Belorusija menja ustavno-politički oblik na jaki polupred-
sednički sistem, koji ima karakteristike superpredsedničke države jer predsednik ima
pravo imenovanja glavnog tužioca, predsednika Vrhovnog i Ustavnog suda, glavu Nacio-
nalne banke i polovinu članova Centralne izborne komisije. Parlament, Ustavni sud i
lokalni organi vlasti pretvoreni su na “dekorativne institucije”.541 Opozicija je povodom
toga protestovala, posle čega nikad nije uspela da nastupa organizovano.
Lukašenko je aktivno zloupotrebljavao administrativne resurse i monopol na
medije kako bi sačuvao stabilnost svog režima.542 Prema istraživanju Freedom House
o nivou slobode medija, Belorusija je samo 1993. godine bila ocenjena kao država sa
“delimično slobodnim” medijima. Od 1994. godine Belorusija je za medije “neslobodna”
država, sa najgorim ocenama, uz Srbiju, u evropskom delu postsocijalističkih država, a
najniži nivo devedesetih dostigla je 1998. godine, ocenom 90 (vidi tabelu 06). Od tada je
Belorusija, sa blagim varijacijama, skoro konstantno zadržala taj nivo slobode medija
do pred kraj dvehiljaditih.
Režim Lukašenka počeo je da primenjuje represiju protiv svojih oponenata nakon
ustavnih promena 1997. godine. Američki komitet za zaštitu slobode štampe je 1998.
godine stavio Lukašenka među 10 lidera država koji surovo guše medije.543 Među
represovanima i nestalima nisu bili samo novinari, već opozicionari, pa i bivši saradnici
predsednika Lukašenka: Aleksej Šidlovski i Vadim Labkovič koji su zbog antipredsedni-
čkih nastupa na mitinzima uhapšeni 25. avgusta 1997. godine; poslanik Vrhovnog saveta
Vladimir Kudinov osuđen je u avgustu 1997, godine na osam godina zatvora zvanično
zbog krivičnog dela, prema njegovim rečima za antirežimsku aktivnost; bivši mini-
star unutrašnjih poslova general Jurij Zaharenko nestao je 7. maja 1999. godine; bivši

542 Дудник, op.cit., http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=74&c=1754

premijer Belorusije Mihail Čigir osuđen je u maju 2000. godine na tri godine zatvora
zbog privrednog kriminala; prvi zamenik predsednika Vrhovnog saveta Belorusije i
predsednik CIK Viktor Gončar nestao je 16. septembra 1999. godine; takođe je nestala
i predsednica Narodne banke Tamara Vinjikova; novinar Dmitrij Zavadskij nestao je
na Minskom aerodromu 7. jula 2000. godine; glavni urednik dnevnih novina Пагоня
Nikolaj Markevič i novinar Pavel Možejko 24. juna 2002. godine osuđeni su na dve i
po i dve godine lišavanja slobode za “publikaciju o lažnim podacima koji štete ugledu
i dostojanstvu Aleksandra Lukašenka”; ruski novinar Pavlo Šermet bio je uhapšen i na
inicijativu Moskve pušten iz beloruskog zatvora; lišen slobode bio je i bivši ambasador
Belorusije u Letoniji; bivši ministar spoljnoekonomskih veza i poslanik Vrhovnog
saveta Mihail Marinič uhapšen je 26. aprila 2004. godine za delatnost portiv države.
Godine 2005. spisak uhapšenih popunili su aktivisti omladinske organizacije Treći put
koji su na svoj sajt stavili crtani film satirične sadržine o predsedniku Lukašenku i
predstavnici omladinske organizacije Zubr544, organizaciji koja je stvorena po uzoru
na Otpor, Kmara i Pora. Za korupciju režim Lukašenka je osudio još i bivšeg mini-
stra poljoprivrede Vasilja Leonova, heroja rada Vasilja Starovojtova koji su otvoreno
nastupali protiv predsednika. U emigraciju su bili primorani da odu bivši lider Beloru-
skog narodnog fronta Zenon Poznjak i bivši predsednik parlamenta Semen Šarecki.545
Pre predsedničkih izbora 2001. godine, predsednik Lukašenko je pokušao da
pokrene društveno-politički dijalog u kome je bilo planirano najšire uključivanje
političkih partija, opozicije i nevladinih organizacija. Međutim, dijalog se završio
time da su 81 prorežimska partija i nevladina organizacija marginalizovale opoziciju
i ignorisale njihove zahteve. Sjedinjene Američke Države pokušale su da pomognu
beloruskoj opoziciji, pružajući joj materijalnu podršku od 30 miliona dolara, što je
samo više uticalo na to da režim Lukašenka potpuno obustavi dijalog sa opozicijom.546
Nezadovoljstvo naroda i problem efektivnosti demokratije doveli su do stvaranja
nedemokratskog, ali ekonomski stabilnijeg režima. Posebno je autoritarni režim tokom
devedesetih imao uspeha sa niskim nivoom korupcije i visokim nivoom BND. Prema
istraživanju Transparency International, Belorusija je bila jedna od retkih postsocijali-
stičkih država sa izuzetno niskim nivoom korupcije, koja je 2002. godine bila čak na
36 mestu u svetu, od 102 posmatrane države sa ocenom 4,80 (vidi tabelu 07). Relativ-
no dobri rezultati se objašnjavaju pomenutim Lukašenkovim političkim programom
borbe protiv korupcije. Međutim, već u 2004. godini, u vreme kada se u susednoj
Ukrajini odigrala “narandžasta revolucija”, nivo korupcije u Belorusiji je naglo počeo
da raste, da bi u drugoj polovini dvehiljaditih ta država bila jedna od najkorumpiranijih
među postsocijalističkim državama analiziranim u ovom radu.
Belorusije nakon raspada Sovjetskog Saveza bio je jedan od tri najviša u bivšem SSSR
(uz Rusiju i Kazahstan) i iznosio je oko 1.900 dolara (vidi tabelu 08). Kao i kod skoro
544 Naziv za evropskog bizona, vid iz roda bizona.

545 Ibid.; http://lenta.ru/lib/14159843/full.htm;
546 О. Кесарчук, “Діяльність опозиційних сил в країнах-членах СНД”, Вісник Школи політичної
аналітики, Матеріали науково-практичного семінару, Но. 2 (7), 2003, стр. 36-53.

svih postsocijalističkih republika, BND Belorusije nakon 1991. godine polako pada, da
bi 2000. godine on bio skoro prepolovljen. Situacija se vidljivo poboljšava posebno od
2005. godine, upravo u periodu efekta grudve snega “šarenih revolucija”.
Krajem jula 2005. godine beloruski predsednik Lukašenko na sastanku o pita-
njima unutrašnje politike, izjavio je da nije uznemiren širenjem “šarenih revolucija”,
uprkos pisanju medija, te da se povodom tih pitanja konsultovao sa predsednikom
Rusije Vladimirom Putinom. Lukašenko je smatrao da se razlikuju političke situacije
u Belorusiji i Gruziji, Ukrajini ili Kirgiziji, jer prema njegovim rečima “šarena
revolucija” u Minsku jeste uvod u političke promene u Rusiji. Lukašenko je smatrao
da se Belorusija nalazi u ozbiljnom suprotstavljanju Zapadu, te je optužio angažovanje
Poljske, Litvanije i navodno Ukrajine za pripremu civilne pobune u Minsku, zbog čega
je Belorusija dodatno aktivirala obaveštajne strukture.547
Na trećem referendumu u oktobru 2004. godine Lukašenko je dobio odobrenje
građana, sa nešto više od 77 odsto glasova, da se ukinu ograničenja za dva predsednička
mandata. Proširenje predsedničkih nadležnosti nakon referenduma ozbiljno je polju-
ljalo i onako loše odnose Minska sa Vašingtonom i Briselom. U oktobru 2004. pred-
stavnički dom Kongresa SAD jednoglasno je usvojio, a predsednik Buš potpisao, Akt o
demokratiji u Belorusiji kojim se predviđa uvođenje ekonomskih i drugih sankcija toj
državi i njenom predsedniku lično. 548
Za predsedničke izbore u martu 2006. godine, imajući iza sebe iskustvo “šarenih
revolucija” i njihovih pokušaja, i beloruska opozicija i predsednik Lukašenko ulagali su
mnogo u propagandu s ciljem mobilizacije birača. Predsednik Lukašenko, preko svojih
diplomatskih predstavništava u Kijevu i Jerevanu (beloruska ambasada koja pokriva i
Gruziju), navodno je dobro proučio metodologiju “izbornih revolucija”, uložio je više
propagande u svoju kampanju i još jače ograničio delovanje opozicije i civilnog dru-
štva. Opozicija i civilni sektor takođe su se pripremali za predsedničke izbore, posebno
nakon Kongresa demokratskih snaga, održanom u oktobru 2005. godine koji je, kao
uspešan primer u slučaju Slovačke i Srbije, bio koordinacija ujedinjavanja opozicije i
podrška od strane civilnog sektora na izborima uz pomoć stranih donatora. Međutim,
prema pisanju beloruskih analitičara, na predsedničkim izborima u Belorusiji u
martu 2006. godine nije bila precizno usaglašena predizborna i posleizborna aktivnost
između civilnog sektora i opozicije. Civilni sektor je, po uzoru na države u kojima su se
odigrale “šarene revolucije”, organizovao predizborne kampanje za mobilizaciju izla-
ska na izbore birača pod nazivima “Solidarnost 16”, “Džins”, “Dostal”, “Xopits!”, “Za
svabodu!”. U uslovima prilične popularnosti Lukašenka i povišene represije njegovog
autoritarnog režima, zapadne konsultantske organizacije koje su radile na izborima
u Gruziji i Ukrajini nisu uvažile specifičnosti “beloruskog slučaja”. Pre svega, nisu
procenili jačinu režima, fragmentaciju opozicionog bloka, a posebno prisustvo faktora
Rusije koja je podržala Lukašenka. Zbog nemogućnosti rada u Belorusiji, zapadne
547 http://president.gov.by/press12395.print.html (Pristupljeno 5. marta 2009);

http://bdg.by/news/news.htm?75831,68 (Pristupljeno 14. jula 2010);
http://lenta.ru/lib/14159843/full.htm

organizacije nisu imale direktan pristup “terenu”, postojao je nedostatak koordinacije
projekata, nezavisnih preciznih informacija i nezavisnih medija, a posebno iz unutra-
šnjosti Belorusije. Znajući da Lukašenko i njegovo političko okruženje ima jak uticaj
na tok izbora, opozicija i NVO su imali različite poglede na postizborni proces: dok
se opozicija nadala da sa jedinstvenim kandidatom Aleksandrom Milinkevičem može
odneti pobedu i nije imala konkretnog odgovora na postizborni proces, civilni sektor
nije imao dileme da treba izaći na demonstracije i ne priznavati neslobodne izbore.549
Aleksandar Lukašenko je 19. marta 2006. godine bio i treći put izabran za pred-
sednika Belorusije sa osvojenih 83 odsto glasova, pri izlaznosti od čak 93 odsto birača,
dok je lider Ujedinjene demokratske opozicije Aleksandar Milinkevič osvojio svega
oko šest odsto glasova.550 Beloruska opozicija i civilni sektor nisu priznali rezultate
predsedničkih izbora, ali nije postojao dobro pripremljen scenario za pobunu civilnog
društva uz podršku opozicije. Kao rezultat, na ulicama Minska su se nakon izbora našli
većinom mladi ljudi iz civilnog sektora, protesti su bili dezorganizovani prepušteni
samoorganizaciji manjih grupa demonstranata. Nekoliko dana nakon izbora protesti
su sa nekoliko hiljada spali na broj od nekoliko stotina demonstranata i bili obustavljeni.
Za vreme protesta nekoliko stotina demonstranata bilo je uhapšeno, a pokušaji da se
organizuju protesti kao u postsovjetskim republikama gde su bile organizovane “šarene
revolucije” u Belorusiji su nazvani “džins-revolucija”551 (rus. джинсовая революция)
ili samo “revolucija NVO”, ali analitičari takve navode smatraju preuveličanim i tvrde
da se pre radi o pokušaju ili “neuspeloj probi” “šarene revolucije”.552
2.4 Države u kojima je primenjena politička prevencija

protiv “izbornih revolucija”
2.4.1 Moldavija
Prema analizi Freedom House Moldavija je, zajedno sa Jermenijom, od raspada SSSR
konstantno ocenjivana kao “delimično slobodna” država, znači režim je konstan-
tno hibridni (vidi tabelu 01). Ocene od 1998. do 2001. bile su čak na granici “slobodne”
države, međutim od 2002-03. godine i dolaska reformisanih komunista na vlast
situacija se pogoršava. Prema istraživanju Freedom House NIT, rađenom od 1999, režim
za vreme predsedničkog mandata Vladimira Voronjina ocenjen je do 2004. godine kao
549 Yura Chavusov, “Revolution in Belarus: Only a civil one”, Pontis Foundation, 2006, http://
h1397629.stratoserver.net/dbg/sites/default/files/Chavusov_Feduta.pdf; Alexander Feduta, “Why
the West is Losing the Belarus Battle”, Pontis Foundation, 2006, http://h1397629.stratoserver.net/
dbg/sites/default/files/Chavusov_Feduta.pdf (Pristupljeno 14. jula 2010)
551 Navodno zbog civilne kampanje pod nazivom “Džins”.
552 Chavusov, op.cit, http://h1397629.stratoserver.net/dbg/sites/default/files/Chavusov_Feduta.pdf;
Feduta, op.cit, http://h1397629.stratoserver.net/dbg/sites/default/files/Chavusov_Feduta.pdf; http://
lenta.ru/lib/14159843/full.htm; http://en.wikipedia.org/wiki/Jeans_Revolution (Pristupljeno 14. jula
2010);

“tranzicioni” ili “hibridni režim”. Međutim, u godini parlamentarnih i predsedničkih
izbora 2005. režim u Moldaviji je ocenjen kao “polukonsolidovani autoritarni režim”
(vidi tabelu 02).
U Moldaviji su zabeležene dve specifičnosti koje nisu prisutne kod ostalih bivših
sovjetskih republika, a to su transformacija početkom dvehiljaditih polupredsedničkog
sistema u parlamentarnu republiku, što je u početku ocenjeno kao jačanje parlamentar-
izma u toj zemlji, ali istovremeno i dolazak na vlast reformisanih komunista.553 Proces
promene ustavno-političkog oblika zemlje u parlamentu (Vrhovnom savetu) Moldavije
krajem 2000. godine proizveo je i političku krizu, zbog koje nije bilo moguće izabrati
novog predsednika, do raspuštanja parlamenta i novih izbora. Sukob predsednika
Lučinskog i komunista završio se prevremenim parlamentarnim izborima u februaru
2001. godine i pobedom Komunističke partije Moldavije, na kojima su oni osvojili
skoro 51 odsto glasova. U aprilu iste godine na mesto predsednika izabran je lider
komunista Vladimir Voronjin, bivši partijski aparatčik i bivši ministar unutrašnjih
poslova sovjetske Moldavije. Voronjin je zauzeo politički kurs usmeren na evrointe-
gracije, ali i bliskost sa Rusijom.554 Komunistička partija došla je na vlast zahvaljujući
proruskim parolama, poput pristupanja saveznoj državi Rusije i Belorusije i izlasku iz
međunarodne energetske organizacije GUUAM. Posebnost Moldavije među postso-
vjetskim republikama bila je i u tome da je Moldavija još devedesetih godina bila jedna
od tri postsovjetske države, uz Ukrajinu i Belorusiju, gde su se odigrale mirne promene
vlasti.555
Opoziciona Hrišćansko-demokratska nacionalna partija je od početka stica-
nja nezavisnosti imala značajan politički uticaj u Moldaviji. Ali, od dolaska komuni-
sta na vlast, Hrišćansko-demokratska nacionalna partija je počela sa propagiranjem
evroatlantskog kursa države, poput iniciranja referenduma za učlanjenje Moldavije u
NATO i EU, kao i proteste protiv zbližavanja sa Rusijom.556
Prema istraživanju Freedom House o nivou slobode medija, Moldavija je od 1993.
godine, uz Rusiju, imala najviše ocene slobode medija među svim postsocijalističkim
državama, a 1994. godine dobila je ocenu 41 (vidi tabelu 06). Situacija se naglo pogoršava
i već 1996. godine ocena medija u Moldaviji smatra se “neslobodnom”, ali se od 1997.
godine pa sve do 2004. godine vraća na ocenu “delimično slobodna”. U periodu traja-
nja efekta grudve snega “šarenih revolucija”, Moldavija postaje “neslobodna” po pitanju
nezavisnosti medija i takva ostaje skoro do pred kraj dvehiljaditih.
Prema istraživanju Transparency International, Moldavija je kao i većina
postsocijalističkih država bila prilično nisko na lestvici korupcije, odnosno korupcija
je bila prilično rasprostranjena, između 1999. i 2008. godine, uglavnom, ocene variraju
između 2,60 i 3,20 (vidi tabelu 07). Najniži nivo je zabeležen 2002. godine i iznosio je
2,10, kada je Moldavija bila na 93 mestu, od 102 posmatrane države.

556 Кесарчук, op.cit., str. 36-53.

Moldavije nakon raspada SSSR bio je jedan od najnižih u evropskom delu SSSR i iznosio
je oko 800 dolara (vidi tabelu 08). Najniži nivo BND Moldavija je imala 1999. godine, u
periodu promene ustavno-političkog oblika i političke krize, kada su komunisti došli
na vlast.
Parlamentarni izbori u Moldaviji održani su 6. marta 2005. godine, svega nekoliko
meseci nakon “narandžaste revolucije” u Kijevu, što je imalo velikog uticaja na tok
izbora u toj postsovjetskoj republici. Komunistička partija po drugi put je na tim
izborima dobila većinu glasova, skoro 46 odsto, odnosno 56 mesta u parlamentu pri
izlaznosti od 65 odsto birača, zahvaljujući kampanji koja je pomalo ličila na “narandža-
stu” u Ukrajini, sa najavama o promeni spoljno-političkog kursa države, za razliku od
2001. godine kada su došli na vlast na račun proruske retorike.557 Voronjin i komuni-
sti Moldavije promenili su politički marketing vešto propagirajući evroatlantske inte-
gracije, ali se nisu odrekli kontinuiteta bliskosti sa Moskvom. Glavni nerešeni problem
koji je primorao moldavske komuniste da promene spoljnopolitički kurs bio je navo-
dno nesporazum između Moskve i Kišinjeva oko načina rešavanja krize u separati-
stičkoj Transdnjestarskoj Republici (Pridnjestrovlju). Vladimir Voronjin početkom
dvehiljaditih odbacio je ruski predlog-projekat regulisanja “zamrznutog konflikta”,
koji je predviđao stvaranje konfederacije Transdnjestarske Republike i Gagauzije u
sastavu Moldavije, kao i produženje boravka ruske armije u Pridnjestrovlju na još 20
godina, što je bilo suprotno moldavskom ustavu. Moldavske vlasti bile su nezadovoljne
time što nisu bile pozvane na integraciju u projekat Jedinstvenog ekonomskog prostora
ZND, koji je trebalo da postane pandan ujedinjenog tržišta Evropske unije.
Transdnjestarska Republika je separatistički kraj koji ne dopušta Moldaviji da uspo-
stavi suverenitet na celoj svojoj teritoriji, čime joj je otežan i proces demokratske tranzicije.
Pridnjestrovlje je nastalo od etničkih teritorija Ukrajine i moldavske Besarabije. Trans-
dnjestarska Republika se proteže levim tokom reke Dnjestar, dugačka je 200 km i široka
svega 20-30 km. Separatistička nepriznata Transdnjestarska Republika broji oko 700.000
ljudi: 40 odsto Moldavana, 26 odsto Ukrajinaca, 24 odsto Rusa. Ruska Federacija je gla-
vni trgovinski partner Transdnjestarske Republike – 80 odsto celokupne spoljne trgovine.
Transdnjestarsku Republiku smatraju tačkom nelegalne trgovine i šverca, ali i steci-
štem organizovanog kriminala u predvorju EU. Sovjetska vlast je taktički organizovala
ekonomiju tako da je agrarni deo bio u Moldaviji dok je industrijski i uglavnom pre-
hrambeni deo bio razmešten duž reke Dnjestar. Transdnjestarska Republika je bila sovjet-
ska autonomna oblast do 1940. godine posle čega je pripojena Moldaviji. Zbog najava da
će se nakon raspada SSSR Moldavija, a samim tim i Transdnjestarska Republika pripojiti
Rumuniji, vlasti u autonomnom regionu proglasile su u septembru 1990. godine nezavis-
nost. Osamostaljivanje Transdnjestarske Republike odigralo se u oružanom sukobu koji
su zaustavili ruski mirotvorci. U Pridnjestrovlju se nalazi ruska vojna baza, jedna od
većih u evropskom delu bivšeg SSSR, koja broji više od hiljadu vojnika.558


Najviše dobijenih mandata na parlamentarnim izborima 2005. godine Komunisti-
čkoj partiji Moldavije nije garantovalo da će dobiti vlast i predsednika. Komunisti su
dobili 56 od 101 parlamentskih mesta i za većinu im je bilo potrebno još pet mandata.
Opozicioni blok Demokratska Moldavija, koji je bio drugopozicionirni sa 34 osvojenih
mesta, doneo je odluku da ne kandiduje predsednika i da uopšte ne učestvuju u
njegovom izboru, nadajući se da komunisti neće uspeti da sakupe potrebnu podršku,
te da će doći do raspuštanja parlamenta i novih parlamentarnih izbora, na kojima bi
oni mogli računati na bolje pozicioniranje. Osim opozicione koalicije Demokratske
Moldavije u parlament su ušli desničari Hrišćansko-demokratske nacionalne partije
sa 11 mandata. Podele u opoziciji najviše su doprinele ponovnom reizboru komunista
i Voronjina na mesto predsednika. Prvo je došlo do rascepa opozicionog bloka Demo-
kratska Moldavija, iz kog je izašla Demokratska stranka lidera D. Dijakova, koja je u
parlamentu stvorila posebnu frakciju od osam poslanika koji su glasali za komuniste.
Slično su uradili i predstavnici opozicione Socijal-liberalne i radikalne Hrišćansko-
demokratske stranke, a Vladimir Voronjin je osvojio ubedljivu pobedu – čak 75 glasova
podrške od 78 prisutnih za vreme glasanja u parlamentu. Opozicione partije su svoju
podršku pravdale propagandom komunista o integraciji Moldavije u Evropsku uniju.559
U Moldaviji se nije odigrala “šarena revolucija”, niti je došlo do pokretanja njene
inicijative, navodno zato što su “revolucija ruža” i “narandžasta revolucija” imale
izuzetno veliki uticaj na tok predizborne kampanje, a posebno na kampanju uticajne
Komunističke partije. Nije samo dobra politička volja uticala na komuniste i Voro-
njina da za sto osamdeset stepeni okrenu kurs svoje spoljne politike, već i svojevrsni
pritisci, posebno spolja. Predstavnici ukrajinske organizacije Pora pre parlamentarnih
izbora u vidu performansa koji su zabeležili svetski uticajni mediji, uručili su
ambasadoru Moldavije u Kijevu, nekoliko meseci pre parlamentarnih izbora, poklon
sa propagandnim materijalom rezultata “narandžaste revolucije”. Lideri Evropske
unije, Sjedinjenih Američkih Država, Rumunije, kao i država u kojima su se odi-
grale “šarene revolucije” (Gruzije i Ukrajine) podržali su spoljnopolitički, evroatlantski
kurs Moldavije. Nekoliko sati do glasanja za izbor vlade i predsednika u parlamentu,
opoziciju su telefonom kontaktirali lideri Gruzije Mihail Sakašvili, i Rumunije Trajan
Basesku, tražeći da se podrži kandidatura Vladimira Voronjina. Mediji su pisali i o
navodnim pokušajima Moskve da spreče podršku Voronjina da ponovo postane pred-
sednik, što je samo dodatno uticalo na opoziciju da podrži reizbor Voronjina.560
2.4.2 Kazahstan
Prema analizi Freedom House Kazahstan je od sticanja nezavisnosti 1991. do 1993-94.
godine, kao i Kirgizija, bio “delimično slobodna” država (vidi tabelu 01). Međutim, kao
i većina centralnoazijskih država, Kazahstan postaje “neslobodna država”, sa kon-
stantnim nižim ocenama za politička prava 6 i civilne slobode 5. Prema istraživanju NIT,

560 Ibid.

režim predsednika Nursultana Nazarbajeva do 2002. ocenjen je kao “polukonsolidovani
autoritarni”, od 2003. godine kao “konsolidovani autoritarni režim” (vidi tabelu 02).
Nazarbajev je od početka sticanja nezavisnosti Kazahstana tri puta bio izabran za
predsednika i svi predsednički izbori su bili nekonkurentni. Prvi put 1. decembra 1991.
godine na prvim slobodnim, ali bezalternativnim, izborima u Kazahstanu Nursultan
Nazarbajev je dobio podršku skoro 99 odsto birača. Referendumom iz 1995. godine
ovlašćenja i mandat predsednika Nazarbajeva produženi su do 2000. godine. Početkom
oktobra 1998. godine parlament Kazahstana usvojio je ustavne promene kojima je
predsedniku produžen mandat sa pet na sedam godina, a na drugim predsedničkim
izborima 10. januara 1999. godine Nazarbajev je osvojio skoro 81 odsto glasova, pri
izlaznosti od 88 odsto birača. Na drugom mestu bio je kandidat iz redova Komuni-
stičke partije Kazahstana Serikbolsin Abdildin koji je osvojio svega oko 12 odsto glasova.
Treći predsednički izbori na kojima je pobedio Nazarbajev bili su održani nakon talasa
“šarenih revolucija” 4. decembra 2005. godine na kojima je on osvojio nešto više od
91 odsto glasova, pri izlaznosti 77 odsto birača. Na drugom mestu bio je Žarmakan
Tujakbaj iz redova koalicije Foruma demokratskih snaga koji je osvojio svega sedam
odsto glasova. U maju 2007. godine parlament Kazahstana je usvojio odluku na pravo
da se Nazarbajev doživotno može kandidovati na mesto predsednika.561
Duboko ukorenjeni tradicionalistički društveno-politički sistem, koji mnogi
nazivaju plemenskim, u kazahstanskom društvu nisu uspeli da iskorene ni sovjetske
vlasti, a nakon pada socijalizma za vreme Nazarbajeva taj sistem je još više dobio na
snazi. Forma duštveno-političkog organizovanja u Kazahstanu stvorena je u XVI
veku, a reč je o savezu triju plemena, takozvanih žuza – Starijeg, Srednjeg i Mlađeg. Po
tradiciji, pripadnici Starijeg žuza (Ulu) žive na jugu i jugoistoku zemlje i iz njih narod
formira političare i društvenu elitu, Srednji žuz (Orta) živi u centralnim i severoi-
stočnim delovima Kazahstana i društvu daju pesnike i filozofe i Mlađi žuz (Kiši) koji
žive na zapadu zemlje narodu daju ratnike. U društveni sistem žuza nisu ulazile samo
dve malobrojne subetničke ugledne grupe Tore, direktni potomci Džingiskana, i Koža,
potomci prvih arapa koji su preko hadžija u te krajeve doneli Islam. Predsednik Kazah-
stana Nursultan Nazarbajev je poreklom iz roda Ru, plemena Eskoža tejpa koji pripada
Starijem Ulu žuzu. Prema mišljenju eksperata, Nazarbajev je nakon sticanja nezavisno-
sti Kazahstana ponovo oživeo društveno-politički mehanizam žuza, pridržavajući se
starog recepta “dva žuza protiv trećeg”, odnosno savez Starijeg političarskog i Mlađeg
vojničkog, protiv Srednjeg žuza mislilaca. U martu 1994. godine nakon usvajanja novog
ustava Kazahstana bio je formiran novi parlament (Madžilis) koji je odražavao balans
predstavnika sva tri žuza.562
Međutim, početkom dvehiljaditih Nazarbajev je u plemenski sistem žuza polako
počeo da uvodi elemente sultanizma, na koji je mogao da se osloni više nego na
tradicionalni. Njegove tri ćerke i njihove porodice zauzimaju ključne pozicije u dru-
štvu: starija Dariga je direktor najvećeg medija holdinga „Habar”, a njen muž Rahat
561 Рудич, op.cit., str. 3-18; http://www.electionguide.org/election.php?ID=78 (Pristupljeno 14. jula 2010)
562 Рудич, op.cit., str. 3-18; http://lenta.ru/lib/14160029/full.htm (Pristupljeno 14. jula 2010)

Alijev bio je prvi zamenik ministra inostranih poslova; srednja ćerka Dinara je na
čelu nekoliko naftnih firmi i banaka, a najmlađa Alija je saradnik u administraciji oca
Nursultana. Brat predsednika, Bolat Nazarbajev je član saveta direktora “Kazahmis”
jednog od većih prerađivača bakra, a njegov sin Kajrat je na visokoj poziciji u službi
državne bezbednosti. Ostali rođaci Nazarbajevih zauzimali su pozicije premijera,
ministara, predsednika parlamenta itd. U Kazahstanu postoje dve propredsedničke
partije, jedna je Otan (Domovina) i Asar (Svetska partija) koju predvodi ćerka pred-
sednika Nazarbajeva Dariga. Nazarbajevi su 2006. godine uspeli da ujedine uticajnije
partije, poput Građanske partije i Agrarne partije, zajedno sa Asar u partiju Otan, te
je stranka promenila ime u Nur Otan (Svetlost Domovine). Nakon pridobijanja politi-
čkog uticaja, Nursultan Nazarbajev je počeo sa ustavnom reformom na račun jačanja
nadležnosti parlamenta.563
Nazarbajev je pre predsedničkih izbora u decembru 2005. godine i talasa “šarenih
revolucija” uspeo da, za razliku od razjedinjene opozicije, na određeno vreme primiri
i ujedini razne međusobno zavađene elite sa ciljem očuvanja kontinuiteta vlasti.
Nursultan Nazarbajev uspeo je da pridobije i spoljnu podršku SAD i Rusije. Vašingtonu
je Kazahstan saveznik po pitanju podrške rata u Avganistanu nakon 11. septembra 2001.
godine i potencijalni partner u trgovini energentima, kojima je ta država bogata. Rusija,
koja se aktivno borila protiv širenja “šarenih revolucija” u Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji,
činila je sve da zaustavi talas njihovog širenja na preostale republike ZND.564
Najveće opozicione stranke u Kazahstanu su, po poznatom modelu, Komunisti-
čka partija i Republikanska nacionalna partija Kazahstana (RNPK), kao i druge manje
opozicione stranke grupisane u razne koalicije poput Demokratskog izbora Kazah-
stana ili Foruma demokratskih snaga Kazahstana. Komunistička partija ima skromnu
finansijsku bazu, dok RNPK ima finansijsku i političku podršku iz inostranstva, a na
Zapadu RNPK aktivno propagira svoje interese. Lider RNPK Akežan Kažegeljdin bio
je pod javnim pritiskom vlasti Kazahstana, a sredinom 2002. godine u Strazburu na
zasedanju Evropskog parlamenta dodeljen mu je “Pasoš slobode No. 27”, koji se inače
dodeljuje opozicionim liderima koji su u svojim državama pod političkim pritiskom.
Iste 2002. godine vlasti Kazahstana organizovale su dijalog po pitanju demokratizacije
društva, u koji su planirale da uključe i opoziciju, ali su lideri opozicije odustali jer su
smatrali da bi se time samo dao dodatni legitimitet autoritarnom režimu Nazarbajeva.
Pre predsedničkih izbora u decembru 2005. opozicija je tražila usvajanje novog ustava
i proširenje nadležnosti parlamenta, ograničavanje nadležnosti predsednika i promenu
dvodomnog parlamenta, za koji su opozicionari tvrdili da je pod uticajem predsednika
Nazarbajeva, na jednodomni.565 U Kazahstanu je u februaru 2006. godine bio ubijen
uticajni predstavnik opozicije A. Sansirbajev, a njegove kolege tvrde da je ubistvo
naručeno iz “visokih institucija”.566
563 Ляшенко, op.cit., http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=74&c=1753;

565 Ibid.

Predsednički izbori u Kazahstanu bili su održani 4. decembra 2005, na kojima
je Nazarbajev osvojio oko 91 odsto glasova birača. Zapadni posmatrači različito su
ocenili regularnost tih predsedničkih izbora: OEBS ih je kritikovao, dok su ih EU i
SAD ocenili regularnim. Nursultan Nazarbajev je pre tih predsedničkih izbora intenzi-
vno kritikovao talas “šarenih revolucija”, a analitičari smatraju da je to zbog straha da
se i u Kazahstanu ne dogode slične akcije, posebno nakon “revolucije lala” u Kirgiziji i
krvavih andidžanskih događaja u Uzbekistanu. Međutim, nakon predsedničkih izbora
u Kazahstanu i ubedljive pobede Nursultana Nazarbajeva nije postojala politička snaga
od strane opozicije da ospori rezultate izbora, iako ih je kritikovao OEBS. Kandidat
opozicione koalicije Foruma demokratskih snaga Žarmakan Tujakbaj uložio je žalbe
na rezultate izbora Centralnoj izbornoj komisiji, ali bezuspešno. Istaknuti intelektualci
ipak su i nakon ubedljive pobede Nazarbajeva kritikovali i izražavali nezadovoljstvo
njegovim autoritarnim načinom upravljanja državom, pretvaranjem države u sultanat
i njegovom porodicom koja je zauzela značajne funkcije u politici i biznisu.
Prema istraživanju Freedom House o nivou slobode medija, Kazahstan je od 1995.
godine konstantno ocenjivan kao država sa “neslobodnim” medijima, a ocene su
varirale između 61 i 78 (vidi tabelu 06). Ono što se primećuje u slučaju nivoa slobode
medija u Kazahstanu, jeste da on iz godine u godinu ima konstantan pad.
Prema istraživanju Transparency International, Kazahstan ima visok nivo korupcije,
koji od 1999. do 2008. godine uglavnom varira između ocena 2,10 i 2,70 (vidi tabelu 07).
I pored niskih ocena političkih, civilnih, medijskih sloboda i visokog nivoa korupcije,
analitičari ključnim faktorom pobede Nazarbajeva i nemogućnost organizovanja
“šarene revolucije” u Kazahstanu smatraju ekonomske reforme, čiji rezultat u toj zem-
lji je stvaranje svojevrsne srednje klase.567 Prema podacima Ujedinjenih nacija, bruto
nacionalni dohodak po glavi stanovnika Kazahstana je za vreme osamostaljenja 1991.
godine bio među najvišim u bivšem SSSR i najviši u Centralnoj Aziji, iznosio je oko
1.700 dolara (vidi tabelu 08). Najniži nivo BND Kazahstana bio je, kao i u Rusiji, 1999.
godine, a od 2004. godine Kazahstan je jedna od najbogatijih postsovjetskih država.
Slično kao u slučaju Belorusije i Rusije, problem efektivnosti demokratije i negativni
legitimitet stvorio je bogati ekonomski i autoritarni sultanatski režim. Predsednički
izbori u Kazahstanu u decembru 2005. godine pokazali su da većina birača ne želi da
rizikuje svoja tek stečena materijalna dobra zarad demokratskih sloboda.568
Nazarbajev, kao i Alijev u Azerbejdžanu i Lukašenko u Belorusiji, imao je dosta
vremena da prouči uslove u kojima su se odigravale “šarene revolucije”. Za razliku
od Alijeva koji je pohapsio ministre, sumnjajući u njih da spremaju “državni pre-
vrat”, Nazarbajev je primenio nešto drugačije motode, koje ruski analitičari nazivaju
“vakcinom protiv šarenih revolucija”.569 Pre izbora usvojeni su zakoni koji zabranjuju
finansiranje političkih stranaka i nevladinih organizacija iz inostranstva, a koje su bile
567 Дудник, op.cit, http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=74&c=1754

568 Ibid.
569 Наталья Ратиани, “Постсоветское пространство разрабатывает вакцину против революций”,
РИА Новости, 05. декабрь 2005, http://www.rian.ru/report/20051205/42322710.html (Pristupljeno
14. jula 2010)

prethodno podržavane sa Zapada, iz Poljske i Ukrajine. Takođe, donesen je i Zakon
o zabrani masovnog okupljanja za vreme izbora do zvaničnog objavljivanja rezultata
izbora. Vođena je javna polemika sa OEBS šta se definiše pod “standardima demo-
kratskih izbora”. Provladine partije počele su da organizuju omladinu, a predsedni-
čki izbori u decembru 2005. protekli su u marketingu “žuto-narandžaste” boje, koja je
ličila na ukrajinsku i kirgisku “šarenu revoluciju”, ali u korist predsednika Nazarbajeva.
Sa ponosom o navodnom neuspehu “eksporta šarene revolucije” u Kazahstan govorio
je na konferenciji za štampu u Moskvi ambasador Kazahstana u Ruskoj Federaciji,
Krimbek Kušerbaev, odmah nakon predsedničkih izbora krajem 2005. godine.570
2.5 Države u kojima nije bilo uslova za pokretanja

“izbornih revolucija”
2.5.1 Rusija
Rusija ima posebno mesto u procesu formiranja novih tipova režima i širenja efekta
grudve snega “izbornih” i “šarenih revolucija” na prostoru postsocijalističkih republika
i zato će o njoj detaljnije biti reči u četvrtom poglavlju. Prema analizi Freedom House
Ruska Federacija je od raspada SSSR bila ocenjena kao “delimično slobodna”, sa jako
visokim ocenama, uz baltičke republike i Ukrajinu, sa najvišim u bivšem SSSR koje se
skoro graniče sa nivoom “slobodna” – ocenom 3 za politička prava i građanske slobode
(vidi tabelu 01). Situacija se polako pogoršava 1999. godine na početku Drugog čečen-
skog rata, da bi od pojave “šarenih revolucija” 2004. godine na postsovjetskom prostoru
Rusija postala “neslobodna država”. Prema istraživanju Freedom House NIT, rađenom
od 1999, režim u kome je na vlasti predsednik Vladimir Putin ocenjen je do 2003.
godine kao “tranzicioni” ili “hibridni režim”. Međutim, od predsedničkih izbora 2004.
godine, režim u Rusiji ocenjen je kao “polukonsolidovani autoritarni” (vidi tabelu 02).
Problemi sa demokratskom tranzicijom nastali su još krajem 1991. godine kada je
prvi ruski predsednik Boris Jeljcin najavio radikalne ekonomske reforme i jedno vreme
je obavljao funkciju premijera, što je ocenjeno kao uzurpacija izvršne vlasti. Godine
1991. promenjen je samo spoljni oblik organizacije bivše posttotalitarne vlasti u Rusiji,
a krah sovjetskog sistema nije značio i likvidaciju posttotalitarnih institucija (poput
službi državne bezbednosti i vojske). Zbog sukoba između izvršne i zakonodavne vlasti,
nepreciznih razgraničenja vlasti, Boris Jeljcin je izveo armiju na ulice Moskve 3. okto-
bra 1993. godine i raspustio parlament. U puču je poginulo više od stotinu ljudi, među
kojima je bilo političara i novinara. Nasilno rasterivanje parlamenta, nekontrolisana
privatizacija i početak rata u Čečeniji 1994. godine smatra se preokretom u procesu
tranzicije prema autoritarizmu, “zarobljavanju” procesa demokratizacije između
posttotalitarnog centralizma i razvoja demokratskih institucija i stvaranje hibridnog
režima u Rusiji, koji je imao velikog uticaja na slične procese u ostalim postsovjetskim
570 Ibid.

republikama.571 Potraga za “naslednikom” predsednika Borisa Jeljcina trajala je fakti-
čki skoro ceo njegov drugi mandat (1996-2000), što je ograničilo vertikalnu mobilnost
vlasti i izazvalo još veću skepsu ne samo kod ruskih birača, već i u drugim državama
ZND čija se demokratija razvijala po uzoru na rusku.572
Bivši službenik ruske obaveštajne službe Vladimir Putin imenovan je na mesto
premijera 1999. godine sa pozicije direktora Federalne službe državne bezbednosti i
sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije. Nakon neočekivane ostavke pred-
sednika Borisa Jeljcina 31. decembra 1999. godine, Putin je obavljao funkciju vršioca
dužnosti predsednika države, a na predsedničkim izborima 26. marta 2000. godine
izabran je u prvom krugu sa 53 odsto glasova na prvi mandat za predsednika Ruske
Federacije, pri izlaznosti 69 odsto. Na drugom mestu bio je lider Komunističke partije
Rusije Genadij Zjuganov, osvojivši 29 odsto. Vladimir Putin je bio “politički naslednik”
Borisa Jeljcina, bivši predsednik Rusije snažno ga je podržao za vreme predizborne
kampanje. Putin je prošao i ustaljenu šemu izbora izvršne vlasti od premijera do pred-
sednika, koja je primenjivana na prostoru bivših republika SSSR – u Ukrajini, Azerbej-
džanu, Jermeniji. On je reizabran na drugi predsednički mandat 14. marta 2004. godine,
ali na nekonkurentskim izborima osvojivši oko 72 odsto podrške birača, pri izlaznosti
64 odsto. Na drugom mestu bio je Nikolaj Haritonov iz redova Komunističke partije
Rusije koji je osvojio svega 14 odsto glasova birača.573
Analitičar iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Dragan
Petrović smatra važnijim uspehom na početku vladavine Putina uspostavljanje čvršće
kohezione strukture u funkcionisanju Ruske Federacije. Najvažniji potez po tom pita-
nju je bilo institucionalno rešenje koje je lično doneo predsednik Putin u maju 2000.
godine u vidu teritorijalno-administrativne reorganizacije Rusije. Zadržana je struktura
federalnog uređenja zemlje, kao i svi dotle postojeći subjekti federacije, ali je uvedena
paralelno podela zemlje na sedam federalnih okruga, na čelu sa predstavnikom ruskog
predsednika.574 Kao uspešno pokazalo se i ograničavanje ovlašćenja ruskih guber-
natora. Promenjen je način formiranja gornjeg doma ruske Dume Saveta Federacije –
šefove regiona zamenili su predstavnici regionalne vlasti.575 Za rusku “vrhušku” pred-
vođenu prvo Gorbačovim, zatim Jeljcinom i Putinom, glavni cilj u ideološkom planu
bio je prvenstveno kako napraviti modernizovanu vlast, kojoj bi legitimitet bio oslo-
njen na očuvanje određene distance od zapadnog sveta. U izborima je bio iskorišćen
takozvani administrativni resurs, odnosno sredstva iz državnog budžeta, a biznis elita
i oligarsi postali su deo miljea vlasti u Kremlju.576
Prema istraživanju Freedom House o nivou slobode medija, Rusija je 1994. godine
bila ocenjena kao država sa najvećim nivoom slobode medija od svih postsocijalističkih

574 Драган Петровић, Русија на почетку XXI века: Геополитичка анализа, Прометеј-Институт
за политичке студије, Нови Сад-Београд, 2007, стр. 153-154.
576 Гудков, Дубин, op.cit., str. 12-61.

država u ovom istraživanju – ocenom 40, što znači “slobodna” (vidi tabelu 06). Situacija
se naglo promenila već 1995. godine, nakon Jeljcinovog suprotstavljanja parlamentu i
nakon predsedničkih izbora, kada je u sferi slobode medija Rusija ocenjena kao “delimi-
čno slobodna”. Od 1999. godine do 2002. Rusija je na granici sa ocenom “neslobodna”,
da bi u periodu početka “šarenih revolucija” na postsovjetskom prostoru 2003. godine
skliznula na nivo “neslobodne”.
Prema istraživanju Transparency International, Rusija je među postsovjetskim
državama sa visokim nivoom korupcije, koji od 1998. do 2008. godine varira između
ocena 2,10 i 2,80 (vidi tabelu 07). Od 2006. godine u Rusiji nivo korupcije primetno raste.
Rusije nakon raspada SSSR bio je najviši u bivšem SSSR i iznosio je oko 3.800 dolara
(vidi tabelu 08). Nivo BND od 1991. godine uz neuspešne ekonomske reforme polako je
padao i imao uticaj na preostale postsovjetske države, čije su ekonomije bile povezane
sa ekonomijom Rusije. Najniži nivo BND Rusija je imala 1999. godine, skoro tri puta
manji u odnosu na raspad SSSR, nakon finansijske krize i sloma ruskog rublja 1998.
godine. Najuočljiviji uspon BND Rusija je imala 2004. godine.
I u Rusiji, kao i u Belorusiji, neuspešne političke i ekonomske reforme sa početka
devedesetih godina izazvale su probleme efektivnosti demokratije, razočaranje širokih
masa poteškoćama tranzicije i uspostavljanje hibridnog režima, a zatim tranziciju
prema autoritarnom režimu uz pomoć negativnog legitimiteta. Direktor među-
narodnog instituta društveno-političkih istraživanja V. Igrunov tvrdi da je do dolaska
Putina na vlast, narod u Rusiji težio uspostavljanju poretka i stabilnosti, ali nisu hteli da
izgube stečene slobode postsocijalističkog perioda. Putin se jako dobro uklopio u nade
i nostalgiju širokih masa u Rusiji. Sociološka ispitivanja u Rusiji s početka dvehiljaditih
pokazala su da skoro 70 odsto ispitanika smatra da toj državi treba jaka ličnost, koja će
biti sposobna da zavede red, jer je period Jeljcina doneo više štete nego koristi, te da je
red u Rusiji važniji od demokratije. U jednom istraživanju javnog mnjenja u Rusiji, oko
54 odsto ispitanika bili su najponosniji u istoriji na XVIII vek i epohu Petra, koji je važio
za surovog vođu.577 Mnogi građani Rusije i elita, u atitudinalnom smislu, nisu smatrali
da demokratija treba da postane “jedina igra u gradu”.
Već smo zaključili da pojedini naučnici nazivaju “baršunaste revolucije” s kraja
osamdesetih godina i “šarene revolucije” prozapadnim pojavama i pokretima, ali i antiru-
skim organizovanim akcijama s ciljem potiskivanja ruskih geopolitičkih interesa sa pro-
stora bivšeg SSSR. Upravo zbog toga pojedini analitičari ne vide mogućnost da se “šarena
revolucija” dogodi u Rusiji. Kao što smo pisali u teorijskom pregledu, Batjuk smatra da je
stanje u Rusiji i u ZND sa demokratskom tranzicijom kao na Zapadu tokom XIX i XX
veka, i da na sadašnjoj etapi razvoja, ne postoje uslovi za usvajanje liberalne-demokratije
zapadnog tipa na prostoru bivšeg SSSR. Za Batjuka su sve revolucije 1989-2005, od “baršu-
nastih” do “šarenih” pre svega nacionalističkog i antiruskog karaktera, s ciljem oslobađanja
regiona od ruskog uticaja i sa ciljem da se taj region integriše u evroatlantske strukture.578


2.5.2 Tadžikistan
Prema analizi Freedom House Tadžikistan je prve godine sticanja nezavisnosti 1991,
kao Rusija i Ukrajina, ocenjen “delimično slobodnom” državom i imao je izuzetno
visoke ocene – 3 za politička prava i građanske slobode. Međutim, već 1992. godine
ratna razaranja i oružani sukobi doveli su državu na nivo “neslobodne”, sa najnižim
ocenama 7, sve do 1997. godine (vidi tabelu 01). Situacija se za nijansu popravlja od 2003.
godine, međutim režim u Tadžikistanu ne možemo drugačije nazvati do autoritarnim.
Prema istraživanju NIT, režim za vreme mandata predsednika Emomali Rahmonova do
2007. ocenjen je kao “polukonsolidovani autoritarni”, a od 2008. godine “konsolidovani
autoritarni režim” (vidi tabelu 02).
Nakon oružanih sukoba u Tadžikistanu je 1994. godine na predsedničkim
izborima bio izabran Emomali Rahmonov (kasnije Rahmon)579, inače bivši sovjetski
aparatčik i predsednik parlamenta (Vrhovnog saveta). Sledeće 1995. godine održani
su parlamentarni izbori i formirana je vlada koju je predvodio Rahmonov. U novem-
bru 1999. godine Rahmonov je reizabran za predsednika sa 97 odsto glasova birača. U
Tadžikistanu je 20. juna 2004. godine održan referendum na kome je 98 odsto birača
potvrdilo ustavne izmene koje daju mogućnost Rahmonovu da se kandiduje za pred-
sednika još u dva mandata nakon 2006. godine, s tim da predsednički mandat traje
sedam godina.580
U Tadžikistanu postoje dve provladine partije: Narodno-demokratska partija
(NDP) Tadžikistana, koju predvodi sam Rahmon i Komunistička partija, koja je u
koaliciji sa NDP. Kada je reč o opoziciji, pored dve uticajne islamske partije Demo-
kratske partije Tadžikistana i Partije islamskog preporoda, jedino je Socijal-demokrat-
ska partija svetovne orijentacije.581 Tadžikistan je jedina postsovjetska država u kojoj su
islamističke stranke bile na vlasti početkom devedesetih godina. Nakon ratnih sukoba
koji su razdelili svetovnu i islamsku političku opciju, uz podršku Rusije pobedila je
svetovna. Tadžikistan je od proglašenja nezavisnosti pod stalnom tenzijom oružanih
sukoba, političkih, etničkih i klanskih podela, kao i ekonomske krize. Ipak, u Tadžiki-
stanu je primetna težnja izgradnje ustavnog procesa. U skladu sa ustavom usvojenim
1994. godine u ime naroda ima pravo da nastupa jedino parlament (Medžlis Oli) i pred-
sednik, koji je glava države i izvršne vlasti.582
Proislamističke partije Demokratska partija Tadžikistana i Partija islamskog
preporoda su sa manjim partijama stvorile Ujedinjenu tadžikistansku opoziciju. Mnogi
aktivisti Islamskog pokreta iz susednog Uzbekistana za vreme sukoba u Tadžikistanu
učestvovali su na strani Ujedinjene tadžikistanske opozicije. Nakon ratnih sukoba,
opozicija je bojkotovala predsedničke izbore 1994. godine, obrazlažući da su bili dis-
kriminatorski prema političkim oponentima Rahmonova. Ipak, Ujedinjena tadžiki-
stanska opozicija sela je za pregovarački sto sa vladom 1997. godine, potpisan je niz
579 Predsednik je 2007. godine promenio ime u Rahmon, brišući slavenske završetke i vraćajući se
tradicionalnom duhu tadžikistanskih prezimena.

protokola, a posebno Protokol dogovora o miru i nacionalnom dogovoru i Protokol o
rešavanju ratnih pitanja. Na parlamentarnim izborima 2000. godine Islamska partija
preporoda i Demokratska stranka odvojeno su izašle na izbore i pretrpele su poraz, što
ih je dodatno diskreditovalo u očima tadžikistanskih birača.583
Prema istraživanju američkog Freedom House o nivou slobode medija, Tadžiki-
stan je, uz Turkmenistan, država sa najnižom slobodom medija među analiziranim
državama (vidi tabelu 06). Tadžikistan je ocenjen kao konstantno “neslobodna” država,
sa ocenama koje variraju između 73 i 96. Paradoksalno je da su “najslobodniji” mediji
u Tadžikistanu bili 2004. godine u periodu efekta grudve snega “šarenih revolucija” na
postsovjetskom prostoru.
Prema istraživanju Transparency International, Tadžikistan je među poslednjima
na lestvici korupcije među postsocijalističkim državama koje smo analizirali. Pre svega,
primetno je nepostojanje pune informacije do 2003. godine, a nivo korupcije do 2008.
godine varira između ocena 1,80 i 2,20 (vidi tabelu 07).
Tadžikistana nakon raspada SSSR je najniži od svih postsovjetskih republika i iznosio
je 514 dolara (vidi tabelu 08). Najniži nivo BND na celom postsocijalističkom prostran-
stvu zabeležen je u Tadžikistanu 2000. godine i iznosio je 171 dolar po glavi stanovnika.
Od 2004. godine BND Tadžikistana vidljivo raste.
U Tadžikistanu, predsednički izbori su bili održani 6. novembra 2006. godine, dve
godine nakon “narandžaste revolucije” u Kijevu. Izbori su bili nekonkurentski i na
njima je po treći put pobedio Emomali Rahmonov osvojivši oko 80 odsto glasova, pri
izlaznosti oko 91 odsto birača. Na drugom mestu bio je Olimjon Bobojev, kandidat
Partije ekonomskih reformi, koji je osvojio svega šest odsto glasova.584 Ni jedan od
njegova četiri protivkandidata nije mu bio realna opozicija i oni su bili slabo poz-
nati biračima, a njihove partije postojale su manje od jedne godine. Kandidati islami-
stičke Demokratske stranke odustali su od učešća na predsedničkim izborima. OEBS
je ocenio da na predsedničkim izborima u Tadžikistanu nije bilo uslova za konkurent-
sku borbu među kandidatima, dok su posmatrači ZND ocenili izbore progresivnim
korakom ka demokratiji.585
Analitičari tvrde da je uticaj na ubedljivu pobedu Rahmonova imao, kao i u više
postsovjetskih država, spoljni faktor podrške iz Rusije. Neposredno uoči predsedničkih
izbora 2006. godine Rusija je Tadžikistanu poklonila vojnu opremu. Takođe, lokalni
prorežimski analitičari smatrali su da je jedan od glavnih uzroka pobede Rahmonova
stabilizacija ekonomske situacije u državi. U Tadžikistanu Rahmona ocenjuju kao
političara koji je zaustavio građanski rat, uspeo da u Tadžikistan dovede strane inve-
sticije ne samo iz Rusije već i sa Zapada, da obezbedi hiljade radnih mesta i da priliv
novca u državu ne dolazi samo od sezonskih radnika koji rade u inostranstvu.586

586 Ibid.

2.5.3 Turkmenistan
Prema analizi Freedom House Turkmenistan je samo 1991. godine ocenjen “delimično
slobodnom” državom (vidi tabelu 01). Na prostoru bivšeg SSSR Turkmenistan je naj-
zatvorenija i najautoritarnija država, od 1993. godine konstantno ocenjena sa najnižom
ocenom 7. Pojedini analitičari Turkmenistan nazivaju i svojevrsnim sultanatom. Prema
istraživanju NIT, režim u kom je predsednik Saparmurat Nijazov od 1999. godine oce-
njen je kao “konsolidovani autoritarni režim” (vidi tabelu 02).
Za predsednika Turkmenistana 1990. godine, još za vreme SSSR, bio je izabran
Saparmurat Nijazov, bivši Prvi sekretar KP, koji je postao lider jedine stranke u zem-
lji – Demokratske partije. Poput Kazahstana i Uzbekistana, i u savremenoj društveno-
političkoj lestvici Turkmenistana postoji jak tradicionalni plemenski uticaj. Saparmurat
Nijazov je poreklom iz plemena Teke, iz kog tradicionalno potiču lideri Turkmenistana.
Društveni fenomen Turkmenistana su podele na oko 30 plemena, iz kojih se izdvajaju
pet većih. Plemena imaju međusobna razgraničenja i republika je podeljena na pet
velikih oblasti – velajata. I pored svega, prema ustavu iz 1992. godine Turkmenistan
je demokratska, pravna i svetovna država, vlast koja je predstavljena u obliku polu-
predsedničke republike. Međutim, u poziciji predsednika de facto je skoncentrisana
celokupna vlast: on je predsednik republike, predsednik vlade, glava parlamenta (Halik
Maslahati), kao i glava Saveta narodnih starešina. Turkmenbaša je glavnokomandujući
armije sa zvanjem generala, predsednik Saveta odbrane i nacionalne bezbednosti.587
Nijazov je pobedio na predsedničkim izborima u junu 1992. godine na kojima je
osvojio 99,5 odsto glasova i na referendumu održanom 1994. godine na kom su njegova
predsednička ovlašćenja proširena produživanjem predsedničkog mandata do 2002.
godine. Međutim, parlament Turkmenistana, na osnovu navodnih zahteva građana,
usvojio je odluku kojom se Saparmuratu Nijazovu dodeljuje novo ime “otac svih
Turkmena – Turkmenbaši”, a u decembru 1999. godine parlament je usvojio odluku
kojom se Turkmenbaši ne ograničava broj predsedničkih mandata. Parlament je 2002.
godine proglasio Nijazova doživotnim predsednikom Turkmenistana.588
U Turkmenistanu ne postoje opozicione partije, a većina opozicionih lidera morala
je da napusti državu pod pritiskom Nijazova već prvih godina nakon proglašenja
nezavisnosti. Oni koji su ostali bili su uhapšeni ili stavljeni u kućni pritvor. Osim jedine
zvanično registrovane režimske Demokratske partije, u Turkmenistanu postoji ilegalna
partija Agzibirlik pod vođstvom Nurberdi Nurnamedova, a većina njenih aktivista je
napustilo zemlju. Vlast Nijazova povremeno pruža mogućnost i drugim liderima da
ispolje drugačiji politički stav, ali radi ostvarivanja vlastitog legitimiteta. Tako je 1999.
godine odobreno Pirimguli Tangrikulijevu da osnuje stranku, ali je ubrzo osuđen za
protivpravno prisvajanje državne svojine. Ambasador Turkmenistana u Kini 2002.
godine proglasio je sebe javno za opozicionara.589
587 Рудич op.cit., str. 3-18.

588 Ibid.

Prema istraživanju Freedom House o nivou slobode medija, Turkmenistan je država
sa najnižom slobodom medija među analiziranim državama, sa ocenama koje variraju
između 84 i 96 (vidi tabelu 06). Za razliku od Tadžikistana, gde se stanje slobode medija
uz malu nijansu popravlja nakon 2004. godine, u Turkmenistanu je upravo suprotno:
situacija nivoa slobode medija nakon 2004. godine se pogoršava.
Prema istraživanju Transparency International, Turkmenistan je poslednji na
lestvici korupcije među postsocijalističkim i postsovjetskim državama. Kao i u slučaju
Tadžikistana, ne postoji dovoljno podataka za korupciju u Turkmenistanu da bi
se dobile relevantne ocene. Istraživanja postoje od 2004. do 2008. godine i rezultati
variraju među najnižim ocenama između 1,80 i 2,20 (vidi tabelu 07).
Prema podacima Ujedinjenih nacija, bruto nacionalni dohodak po glavi stano-
vnika Turkmenistana nakon raspada SSSR bio je srednje-nižeg nivoa u odnosu na
centralnoazijski deo SSSR i iznosio je oko 800 dolara (vidi tabelu 08). Za razliku od
preostalih postsovjetskih republika, Turkmenistan nije samo politički najizolovanija
država, već i ekonomski, a dobit ostvaruje prodajom energenata, uglavnom prirodnog
gasa, po čijim rezervama se nalazi među prvima u Centralnoj Aziji i regionu. Iako
prebogat energentima, prihod Turkmenistana od prirodnog gasa direktno je kon-
trolisao Turkmenbaši.590
Turkmenbaši je iznenada preminuo od srčanog udara u decembru 2006. godine.
Nekoliko meseci kasnije 11. februara 2007. godine održani su predsednički izbori na
kojima je pobedio nekadašnji najbliži saradnik Nijazova, njegov lični lekar Gurbanguli
Berdimuhamedov sa osvojenih oko 89 odsto glasova, pri izlaznosti od skoro 99 odsto
birača. Na drugom mestu bio je Amanjaz Atadžikov osvojivši samo nešto više od tri
odsto glasova. Iako je samoproglašeni otac svih Turkmena preminuo, opozicija nije
imala mogućnosti da se vrati u državu, a predsednički izbori nisu postali konkurent-
ski.591
Zaključak izvodimo na kraju detaljnog teorijsko-empirijskog pregleda država koje

su imale neku relaciju sa pojavom “izbornih” ili “ šarenih revolucija”, i pokušaćemo da
definišemo pojam šta su to, u stvari, “izborne revolucije”.
“Izborne” ili “šarene revolucije” jesu smene u izbornom procesu lidera i njihove
vladajuće političke elite u hibridnim režimima, odnosno u izbornom autoritar-
izmu, uz pomoć kontrole izbornog procesa i mobilizacije birača, a takođe uz pomoć
nenasilne pobune civilnog društva ukoliko je nedemokratski režim kršio izborna
pravila. U “izbornim revolucijama” nije došlo samo do promene vlasti, uglavnom
predsednika ili premijera (vlade), već je u polovini analiziranih, tri od šest, država
u kojima su se odigrale “izborne revolucije” došlo do promene tipa režima –
konsolidovana je liberalna (Slovačka) i izborna demokratija (Hrvatska, Srbija).


Od analiziranih 15 postsocijalističkih država, čija je demokratska tranzicija
devedesetih godina počela da klizi prema autoritarizmu, na osnovu iznetih podataka
možemo da tvrdimo da su krajem devedesetih godina (1999), od kada je rađeno
istraživanje Freedom House NIT, tri države Belorusija, Uzbekistan, i Turkmenistan
imale konsolidovane autoritarne režime i da su takve ostale do 2008. godine. U jeku
talasa “šarenih revolucija” na postsovjetskom prostoru u periodu od 2003. do 2008.
broj autoritarnih postsocijalističkih država se udvostručio, sa tri na šest, uključujući
Azerbejdžan, Kazahstan i Tadžikistan. O naginjanju celog postsovjetskog regiona, za
razliku od bivših federacija ČSSR i SFRJ, prema autoritarizmu svedoči i stalno opadanje
srednje ocene istraživanja NIT vezane za tip režima koji je 2008. godine u proseku bio
“polukonsolidovani autoritarizam” na granici sa “konsolidovanim autoritarizmom”.
Slične, čak prema nekim državama mnogo strože, rezultate iznosi BTI prema
kom su po statusnom indeksu Moldavija, Belorusija, Gruzija, Uzbekistan, Turkmeni-
stan i Tadžikistan u periodu 1998-2003. ocenjene sa najnižim ocenama kao države sa
“ozbiljnim preprekama za tržišno utemeljenu demokratiju”. U periodu od 2006-2008.
status većine tih država prema BTI ocenjen je kao “autokratija”, slično kao i u istraživa-
nju NIT, osim Gruzije, koja je nakon “revolucije ruža” stekla status “manjkave demo-
kratije” i Moldavije koja je ocenjena kao “veoma manjkava demokratija”. Slično kao u
istraživanju NIT, istraživanje BTI primećuje pad ocena statusnog indeksa za Kazahstan
i Azerbejdžan u periodu od 1998 do 2008. godine: Kazahstan je smatran državom sa
“nedostatkom uslova za tržišno utemeljenu demokratiju”, odnosno kasnije “umerenom
autokratijom”, a Azerbejdžan je od države sa “nepovoljnim preduslovima za tržišno
utemeljenu demokratiju” kasnije ocenjen kao “autokratija”. I istraživanje Svetske banke
o odgovornosti i slobodi izražavanja u periodu 1998-2008. daje prilično niske ocene za
pomenutih šest država koje teže autoritarizmu, one su sve negativne i u rasponu naj-
niže od -0,86 u Belorusiji (1998) do najviše -2,11 u Turkmenistanu (2007).
Većina analiziranih, 12 od 15 država, su bili hibridni ili tranzicioni režimi, koji su
od sredine devedesetih bili “zaglavljeni” između demokratske tranzicije i naginjanja
prema autoritarizmu. Hibridne postsocijalističke režime i njihov koncept izbornog
autoritarizma mogli bismo razlikovati na one “slabije” za koje smo po teoriji Karotersa
pisali da predstavljaju sindrom nesigurnog pluralizma i koji su samo delimično nagi-
njali prema autoritarizmu, kao što je to bio slučaj u Slovačkoj, Hrvatskoj, Gruziji,
Ukrajini, Moldaviji i Jermeniji; i “tvrđe” režime sa sindromom politike dominantne
sile, koji su više naginjali prema autoritarizmu, kao što je to bilo u slučaju Srbije (SR
Jugoslavije), Rusije, Azerbejdžana, Kazahstana, Kirgizije i Tadžikistana. Neke od tih
država sa sindromom politike dominantne sile su do 2008. konsolidovale autoritarni
režim (Azerbejdžan, Kazahstan, Tadžikistan).
Talas “izbornih” ili “šarenih revolucija” trajao je između 1998. i 2005. godine,
i širio se efektom grudve snega, zahvativši isključivo države bivših postsocijali-
stičkih federacija (ČSSR, SFRJ, SSSR). “Izborne revolucije” su se odigrale samo
u izbornom autoritarizmu, odnosno u državama sa hibridnim režimima (Slova-
čka, Hrvatska, Srbija, Gruzija, Ukrajina, Kirgizija), a bile su surovo ugušene u
državama sa polukonsolidovanim autoritarnim i konsolidovanim autoritarnim

režimom (Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Uzbekistan). Nakon “izbornih
revolucija” četiri od šest država, znači dve trećine, prema istraživanju Freedom House
Freedom in the World postale su “slobodne demokratije” – Slovačka, Hrvatska, Srbija
i Ukrajina. Od država koje su imale “izbornu revoluciju” prema istraživanju Freedom
in the World Gruzija i Kirgizija nisu postale “slobodne demokratije”, ali su značajno
popravile ocene građanskih sloboda i političkih prava. Istraživanje NIT smatra Slova-
čku konsolidovanom demokratijom, a Hrvatsku i Srbiju polukonsolidovanim demo-
kratijama. Najbrže su konsolidovale demokratiju, liberalnu Slovačka i izbornu Hrvat-
ska, države u kojima su se “izborne revolucije” odigrale bez pobune civilnog društva
i pritisaka na režim uz pomoć popularnih demonstracija. Minimalnu izbornu demo-
kratiju konsolidovala je i Srbija, u kojoj se “izborna revolucija” odigrala uz nenasilnu
pobunu civilnog društva. Srbija je jedina država koja je konsolidovala minimlanu
demokratiju nakon “izborne revolucije” koja se odigrala uz pomoć nenasilne pobune
civilnog društva. Međutim, pojedine studije iz 2010. godine ocenjuju da Srbija još ni
tada nije konsolidovala minimalnu izbornu demokratiju, imajući u vidu neispunjene
zahteve EU za implementacijom transparentnog finansiranja političkih aktivnosti i
ukidanjem blanko ostavki izabranih poslanika.592
BTI Slovačku i Hrvatsku ocenjuje najvišim ocenama i to u periodu 1998-2003. godine
prema statusnom indeksu kao “tržišno utemeljene demokratije u procesu konsolidacije”,
dok je u periodu 2006-2008. status demokratije ocenjen takođe najviše – kao “demo-
kratija”. Jedino je Srbija prema BTI statusnom indeksu u periodu 1998-2003. ocenjena
nešto slabije kao takva koja ima “dobre izglede za konsolidaciju tržišno utemeljene demo-
kratije”, a satus demokratije 2006-2008. kao “manjkava demokratija”. Istraživanja Svetske
banke o odgovornosti i slobodi izražavanja svedoče o tome da su Slovačka i Hrvatska u
periodu 1998-2008. imale sve pozitivne ocene, osim 1998. godine Hrvatska je bila oce-
njena ocenom -0,30 dok je bila pod vladavinom nedemokratskih političkih elita. Naj-
višom ocenom ocenjena je Slovačka +1,04 godine 2003. pre stupanja u EU. Srbija je prema
ocenama Svetske banke mnogo gore ocenjivana – od jako loših ocena dok je Milošević bio
na vlasti 1998-2000, do negativnih ocena sve do 2005. godine. Tek su 2006. odgovornost i
sloboda izražavanja u Srbiji ocenjene pozitivnom ocenom +0,15.
Samo su države bivših federacija ČSSR i SFRJ nakon “izbornih revolucija”
konsolidovale neku vrstu demokratije – liberalnu ili izbornu. Hrvatska (2001) i
Srbija (2003) nakon “izbornih revolucija” izašle su iz izbornog autoritarizma i
hibridnog režima, odnosno konsolidovale su minimalnu izbornu demokratiju.
Jedino je Slovačka završila proces demokratske tranzicije i konsolidovala liberalnu
demokratiju, što pored istraživanja Freedom in the World i NIT potvrđuje i njeno
punopravno članstvo u Evropskoj uniji 2004. godine. Ni jedna od tri postsovjetske
države u kojima su se odigrale “izborne revolucije”, Gruzija, Ukrajina i Kirgizija,
do 2008. godine nisu izašle iz hibridnog režima niti izbornog autoritarizma, iako su
prema istraživanju Freedom in the World nakon “revolucije ruža” i “revolucije lala”,
Gruzija i Kirgizija značajno popravile ocene građanskih sloboda i političkih prava.
592 Stojiljković, op.cit., str. 474.

Jedino je Ukrajina nakon “narandžaste revolucije” krenula putem demokratske
tranzicije, dok su Gruzija i Kirgizija do 2008. nastavile da klize prema autoritar-
izmu. Prema istraživanju NIT, nakon “izborne revolucije” hibridni režimi su ostali u
Ukrajini i Gruziji, dok je Kirgizija ostala “polukonsolidovani autoritarni” režim, s tim
da je tranzicija krenula još dublje prema autoritarizmu, a 2008. godine ta država je bila
na granici sa “konsolidovanim autoritarizmom”. I Gruzija je sa varijacijama krenula
putem tranzicije prema polukonsolidovanom autoritarizmu.
Postsovjetske države Gruziju, Ukrajinu i Kirgiziju, u periodu pre “izbornih
revolucija” 1998-2003. statusni indeks BTI ocenjuje prilično nisko: sa ozbiljnim pre-
prekama za tržišno utemeljenu demokratiju (Gruzija), sa nedostatkom uslova za trži-
šno utemeljenu demokratiju (Ukrajina) i sa nepovoljnim preduslovima za tržišno
utemeljenu demokratiju (Kirgizija). U periodu nakon “izbornih revolucija” 2006-2008.
BTI status demokratije Gruziju i Ukrajinu predstavlja kao “manjkave demokratije”, sa
poboljšanim ocenama – Ukrajina sa 5,9 na 7,4 i Gruzija sa 4,1 na 6,9. Kirgizija je pred-
stavljena kao “umerena autokratija”, ali takođe sa poboljšanim ocenama sa 4,4 na 6,0.
Istraživanja Svetske banke o odgovornosti i slobodi izražavanja u Gruziji, Ukrajini i
Kirgiziji u periodu 1998-2008. su negativna. Međutim, vidljive su značajne promene
nakon “izbornih revolucija” u Gruziji od 2004. i Ukrajini od 2005. godine. I u Kirgiziji
je odgovornost i sloboda izražavanja poboljšana nakon “revolucije lala” 2006, čak su
promene pozitivnije nego u istraživanju Freedom House NIT.
Politička prevencija protiv “izbornih revolucija” primenjena je u dve države – u jednoj
sa hibridnim režimom (Moldavija) i u jednoj autoritarnoj (Kazahstan). U Moldaviji
se “izborna revolucija” nije odigrala zbog “prilagodljivosti” Komunističke partije i
njihovog lidera, kandidata na poziciju predsednika Vladimira Voronjina, da uspešno
“izbalansira” između interesa Brisela i Moskve. U autoritarnom Kazahstanu Nazarbajev
je bez otvorenog nasilja prilično “nadmudrio” i onako slabu opoziciju metodama koje
su faktički bile primenjivane protiv nedemokratskih lidera u “šarenim revolucijama”.
U Rusiji, Tadžikistanu i Turkmenistanu nije bilo uslova za pokretanje “izbornih
revolucija”. Tadžikistan i Turkmenistan jesu među najautoritarnijim državama na pro-
storu bivšeg SSSR, dok u Rusiji ne samo što nije bilo uslova za pokretanje “izbornih
revolucija” već postoje stavovi da su sve “demokratske revolucije” na prostoru bivšeg
socijalističkog bloka, od “baršunastih” do “šarenih” (1989-2005), pre svega antiruskog
karaktera, s ciljem oslobađanja regiona od ruskog uticaja i sa ciljem da se taj region
integriše u evroatlantske strukture.
Hibridni režimi i nove autoritarne države na postsocijalističkom prostranstvu
nastajale su zbog nemogućnosti razvoja i konsolidacije pet arena demokratije – politi-
čkog društva, civilnog društva, vladavine prava, državne administracije i ekonomskog
društva. Vladajuću političku elitu u izbornom autoritarizmu predvodili su auto-
kratski lideri, predsedsednik (ili premijer) i najčešće u polupredsedničkom sistemu,
a koji su vladali uglavnom populistički i autoritarno. Svi hibridni režimi u kojima
su se odigrale “izborne revolucije” bili su represivni prema opoziciji, civilnom
sektoru i nezavisnim medijima, protiv njih su zloupotrebljavane poluge vlasti (sud-
ska, izvršna i zakonodavna).

U državama u kojima su se odigrale “izborne revolucije” uz pomoć pobune
civilnog društva opozicionari, novinari i intelektualci su od strane hibridnih režima
bili proganjani ili zatvarani: Vuk Drašković, Veran Matić, Miroslav Filipović i Flora
Brovina u Srbiji; Gamsahurdija u Gruziji; Julija Timošenko u Ukrajini, Feliks Kulov
u Kirgiziji. Iz krugova bliskih hibridnim režimima izvršena su izuzetno svirepa i
maglovita ubistva, pokušaji ubistava ili napadi na novinare i političare: Slavka
Ćuruviju, Ivana Stambolića i Vuka Draškovića u Srbiji; Gamsahurdiju u Gruziji;
Georgija Gongadzea i Viktora Juščenka u Ukrajini; Rozu Otunbajevu u Kirgiziji.
Civilno društvo je u svakoj državi, u kojoj su se dogodile “izborne revolucije”, osetilo
pritiske hibridnog režima: u Slovačkoj su bili marginalizovani i nedopušteni medijima
pod kontrolom režima; u Hrvatskoj su bili uklanjani sa biračkih mesta i pod priti-
skom vlasti; više nasilja je bilo u državama gde su se “izborne revolucije” odigrale uz
pobunu civilnog društva, a posebno su na udaru bili članovi studentskih organizacija
Otpor, Kmara, Pora, KelKel. Politički skupovi bili su brutalno rasterivani, kao
u slučaju Srbije (1990, 1991, 1996-97, 2000), Ukrajine (2001, 2004) i Kirgizije (2002,
2005). Pored pomenutog sukoba između grana vlasti, najčešće između parlamenta i
predsednika zbog nerazgraničenja nadležnosti, u državama u kojima su se odigrale
“izborne revolucije” postojao je konflikt i u dvostrukoj egzekutivi, odnosno između
vlade i predsednika: u Gruziji između prozapadnih ministara Sakašvilija i Žvanjije
i predsednika Ševarnadzea; u Ukrajini to je bio slučaj između premijera Juščenka i
njegove zamenice Timošenkove sa predsednikom Kučmom; u Kirgiziji sukob između
premijera Bakijeva i predsednika Akajeva. U tri od šest, odnosno u polovini država
u kojima su se odigrale “izborne revolucije” nalazile su se samoproglašene separati-
stičke republike ili “zamrznuti konflikti” (Hrvatska, Srbija, Gruzija), koji su dodatno
otežavali demokratsku tranziciju. U Centralnoj Aziji političko i civilno društvo bilo
je sputano zbog plemenskih uticaja i islamskog ekstremizma.
U izbornom autoritarizmu i hibridnim režimima, u kojima su se odigrale
“izborne revolucije” nedemokratski lider i njegovo okruženje pribegavali su
metodama kršenja izbornog zakonodavstva na izborima, s ciljem sticanja vla-
stite legitimnosti. Spoljnopolitički legitimitet prodemokratskim režimima
uglavnom su davale zapadne države, dok je spoljnopolitički legitimitet nedemo-
kratskim režimima pružala Rusija. “Izborne revolucije” podrazumevaju izborni
model, odnosno visoku mobilizaciju birača i kontrolu izbornog procesa. Visoka
izlaznost u “odlučujućim” izborima zabeležena je u Slovačkoj 84 odsto, Hrvatskoj 77,
Srbiji 71, Gruziji 87, Ukrajini 77 i Kirgiziji 75 odsto (vidi tabelu 09). Na hiljade aktivi-
sta organizovalo je GOTV kampanje za izlazak birača na izbore, posebno onih mlađih
(Slovačka, Hrvatska, Srbija, Gruzija, Ukrajina). Tok izbora su pratili strani i domaći
posmatrači, davali su ocene regularnosti izbora, najuticajniji su bili rezultati koje
su davali posmatrači OEBS i ZND, a koji su se često dijametralno razlikovali kada
su u pitanju bile postsovjetske države. Različite ocene regularnosti rezultata izbora
odražavale su i politička suprotstavljanja Zapada i Rusije.

Tabela 09. Izlaznost na “izbornim revoluciјama”
Država Izlaznost (%)

Slovačka 84
Hrvatska 77
Srbiјa 71
Gruziјa 87
Ukraјina 77
Kirgiziјa 75
Izvor: podaci preuzeti iz Joerg Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral
Change in Central and Eastern Europe, GMF, 2007.
U slučaju da je režim zloupotrebio ovlašćenja, izborno zakonodavstvo ili nameštao

izbore, opozicija ishod izbora nije smatrala obavezujućim i “izborne revolucije” su se
odigravale uz nenasilne civilne pobune (Srbija, Gruzija, Ukrajina, Kirgizija). Nenasilne
civilne pobune predvodili su predstavnici civilnog sektora i opozicije, a veliku
ulogu u mobilizaciji birača i demonstranata imale su GOTV kampanje i omladinske
organizacije Otpor, Kmara, Pora, KelKel. Nenasilne pobune civilnog društva naj-
češće su dovodile do paralize države. Uz međunarodno posredovanje, raspisivani
su bili novi izbori ili ponovljeni krugovi izbora (Gruzija, Ukrajina) ili je režim pod
pritiskom pobune civilnog društva dovođen do sloma i njegovog zamenjivanja bez
obzira na ishod izbora (Srbija, Kirgizija). Rusija je aktivno učestvovala u posredova-
nju u pregovorima između odlazećih lidera, vladajuće elite u hibridnim režimima i
opozicije (Srbija, Gruzija, Ukrajina, Kirgizija). Pojedini lideri hibridnih režima i njihove
porodice (Milošević, Abašidze, Akajev) nakon “izbornih revolucija” dobili su politi-
čku podršku Rusije i otputovali u Moskvu. Pojava “izbornih revolucija” u Slovačkoj,
Hrvatskoj i Srbiji uklonila je skoro u potpunosti593 izborni autoritarizam sa prostora
bivših federacija ČSSR i SFRJ, do 2003. godine. Međutim, izborni autoritarizam i
hibridni režimi, a posebno nedemokratski oblici režima (autoritarni i sultanatski)
među bivšim socijalističkim državama ostali su samo na prostoru bivšeg SSSR i to
do 2008. godine sa tendencijom razvoja. Međutim, u državama gde su hibridni režimi
tokom devedesetih i dvehiljaditih godina prerasli u autoritarne (Uzbekistan, Azerbej-
džan, Belorusija) došlo je do surovog sprečavanja “izbornih revolucija” i nasilnih guše-
nja pokušaja relativno nenasilnih civilnih pobuna. Sprečavanje “izbornih revolucija”
uz primenu sile u Jermeniji, Azerbejdžanu i Belorusiji, a posebno krvavi događaji u
Uzbekistanu (Andidžanu) smatraju se krajem širenja efekta grudve snega “izbornih
revolucija” na postsocijalističkom prostoru.
Rezultati društveno-političkih promena nakon “izbornih revolucija” bili
su odmah vidljivi kod skoro svih šest država i u svih pet arena demokratske
konsolidacije, posebno na planu političkog i civilnog društva, slobode štampe, pada
korupcije, poboljšanja BND.
593 Osim Bosne i Hercegovine i Kosova, vidi tabelu 02 NIT.

Pored poboljšanja na planu arene političkog i civilnog društva, “izborne revolucije”
promenile su ocene kod svih država i po pitanju nivoa slobode štampe. Slovačka je
odmah, i jedina od analiziranih postsocijalističkih država, nakon “izborne revolucije”
1999. godine stekla status “slobodne”. Hrvatska i Srbija su nakon “izbornih revolucija”
2001. godine postale i ostale “delimično slobodne”. Ukrajina je varirala između
“slobodne” i “delimično slobodne”, da bi nakon “narandžaste revolucije” postala i
ostala po pitanju nezavisnosti medija “delimično slobodna”. Gruzija nije menjala svoj
nivo “delimično slobodne”, a jedino je Kirgizija nakon “revolucije lala” malo popravila
ocene, ali do 2008. zadržala je status “neslobodne”. Znači u pet, od šest slučajeva nakon
“izbornih revolucija” (Slovačka, Hrvatska, Srbija, Gruzija i Ukrajina) nivo slobode
medija je poboljšan ili je ostao isti. Međutim, u preostalih devet država sa autoritarnim
i hibridnim režimima u kojima se nisu odigrale “šarene revolucije” nivo slobode medija
je nakon “izbornih revolucija” značajno pogoršan.
Skoro u svih šest država u kojima su se odigrale “izborne revolucije”, odmah
nakon promena vladajuće elite u hibridnim režimima vidljivo je pala percepcija nivoa
korupcije. Međutim, nekoliko godina nakon “šarenih revolucija” Ukrajina, a posebno
Kirgizija, i dalje imaju problema sa korupcijom. U dve trećine država u kojima su se
odigrale “izborne revolucije” (Slovačka, Hrvatska, Srbija, Gruzija), korupcija je pala
na nizak nivo. Posebno u slučaju Slovačke nakon ulaska u EU. Uglavnom, kod većine
slučajeva nivo korupcije prati nivo demokratske tranzicije. Autoritarne države su i naj-
korumpiranije: Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Uzbekistan, Rusija, Azerbej-
džan i na kraju pored svih Lukašenkovih borbi sa korupcijom, i Belorusija.
Analiza korelacije između bogatstva i demokratije upućuje na to da do demokratske
tranzicije doista dolazi prevashodno u ekonomski srednje razvijenim zemljama. Na
prostoru ZND potvrđena je teorija demokratizacije iz Hantingtonovog “trećeg talasa”
da su manje bile šanse da putem demokratske tranzicije krenu siromašnije zemlje.594 Sve
države u kojima su se odigrale “izborne revolucije” imale su značajni uspon BND, iako
postoji opšti trend uspona BND među postsocijalističkim državama u drugoj polovini
dvehiljaditih. Jedina od pet najbogatijih država na postsovjetskom prostoru koja je ušla
u proces demokratizacije jeste Ukrajina, a nakon “narandžaste revolucije” ta država je
poboljšala i nivo BND. Gruzija po nivou BND prati Ukrajinu sa korakom iza, jedino
Kirgizija nakon “revolucije lala” nije imala vidljiviji porast BND. Tri od četiri naj-
siromašnije postsovjetske države, uglavnom centralnoazijske Tadžikistan, Uzbekistan
i Turkmenistan, do 2008. su postale autoritarne. U periodu trajanja difuzije “šarenih
revolucija” svoj BND značajno su popravili hibridni režimi u Jermeniji i Moldaviji. Ipak,
četiri postsovjetske države sa najvišim BND – Belorusija, Rusija, Azerbejdžan i Kazah-
stan postale su nedemokratske, sa konsolidovanim i polukonsolidovanim autoritarnim
režimima. Nakon raspada SSSR njihov nivo BND na postsovjetskom prostoru razvija
se skoro ujednačeno, osim Azerbejdžana koji ima samostalne energetske aranžmane sa
Zapadom. Ta činjenica ujednačenog razvoja i pada najverovatnije je povezana slično-
stima ekonomija tih država i njihovoj međusobnoj privrednoj povezanosti iz sovjetske

prošlosti (Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan). Ono što je primetno kod Belorusije, Rusije,
Kazahstana i Azerbejdžana od 2003. godine i pojave efekta grudve snega “šarenih
revolucija”, da se BND kod tih država značajno popravlja, a posebno u odnosu na
preostale postsovjetske države, što može negativno da utiče na proces demokratske
tranzicije u tom regionu.
Vratimo se glavnom pitanju koje je cilj ove analize, a to je: da li “izborne revolucije”
mogu da budu svojevrsni način demokratizacije i početak demokratske konsolidacije
na njenom minimalnom nivou? Zaključujemo da su nakon “demokratskih proboja”
i “izbornih revolucija” u svih šest država Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji, Gruziji,
Ukrajini i Kirgiziji zabeležene neke vrste promena u uspostavljanju demokrat-
skih vrednosti koje bismo mogli nazvati demokratizacijom. U Slovačkoj, Hrvatskoj,
Srbiji i Ukrajini vidljivo je započet proces demokratizacije, odnosno demokratske
tranzicije. Gruzija i Kirgizija, iako u mnogo težim uslovima, prema istraživa-
nju Freedom in the World, Transparency International, BTI i Svetske banke ipak
su pokazale progres po pitanju unapređenja građanskih sloboda, slobode medija,
političkih prava, pada korupcije, rasta BND, razvoj tržišno utemeljene demo-
kratije, kao i odgovornosti i slobode izražavanja. U tri države konsolidovana je neka
vrsta demokratije – u Slovačkoj liberalna (2004), u Hrvatskoj (2001) i Srbiji (2003)
minimalna izborna demokratija. Ukrajina nije konsolidovala izbornu demokratiju,
ali se nalazi u procesu demokratizacije i u 2008. približila se izbornoj demokratiji.
Gruzija je nakon “revolucije ruža”, prema istraživanju NIT, popravila rezultate,
ali još uvek varira i nalazi se u fazi tranzicije više prema polukonsolidovanom
autoritarizmu. Kirgizija nakon “revolucije lala” takođe varira, u tranziciji je prema
autoritarizmu i na granici da ga konsoliduje.

3 Model “Izbornih revolucija”
3.1 Uzročni faktori “izbornih revolucija”

Na kraju drugog poglavlja zaključili smo da “izborne revolucije” mogu biti svojevrstan
model demokratizacije i početak demokratske konsolidacije na prostoru bivših socijali-
stičkih republika, što je potvrđeno u svih šest analiziranih država, a posebno u pet
– Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji, Gruziji i Ukrajini. Međutim, ostaje nerazjašnjeno zbog
čega je u pojedinim državama nakon “izbornih revolucija” proces tranzicije krenuo
putem demokratije, a u drugim putem autoritarizma? Ovom temom ćemo se detaljno
baviti u trećem i četvrtom poglavlju. U trećem poglavlju razmotrićemo devet uzročnih
faktora “izbornih revolucija” sa ciljem da kasnije razmotrimo njihov značaj kako u
padu hibridnog režima, tako i u budućem procesu tranzicije. Na kraju ovog poglavlja
predstavićemo shemu-model “izbornih revolucija”.
Određivanje uzročnih faktora velikih promena na prostoru bivšeg socijalisti-
čkog bloka od druge polovine devedesetih, koje mi nazivamo “izbornim” ili “šarenim
revolucijama” usko je povezano sa već navedenim problemom definisanja tih promena
i određivanjem korpusa država koje one obuhvataju. U prvom poglavlju pisali smo i da
ima nekoliko razloga zašto smo korpus analiziranih država odredili upravo na osnovu
uzroka. Pre svega, zbog toga što ovo istraživanje ima za cilj da preispita, da li “izborne
revolucije” mogu da budu svojevrsni model demokratizacije i početak demokratske
konsolidacije za šta je neophodno da se uđe u uzroke tih događaja, jer dok se realizovala
ova analiza nije postojala dovoljna vremenska distanca između poslednjih događaja
vezanih za fenomen “izbornih revolucija” (posebno u slučaju Gruzije, Ukrajine i
Kirgizije) da bismo na osnovu posledica mogli zaključiti da li je reč o demokratizaciji.
Zatim, jer se priličan broj naučnika za tumačenje “izbornih revolucija” takođe oprede-
ljuje za uzrok njihovog nastanka, i zato jer taj proces na neki način još uvek traje. Naš
pokušaj što šireg sagledavanja tih uzročnih faktora trebalo bi da odgovori na pomenute
dileme. Kao osnovu za izdvajanje uzročnih faktora “izbornih revolucija” u našoj analizi,
koja se bazira na korpusu od šest država (Slovačka, Hrvatska, Srbija, Gruzija, Ukrajina i
Kirgizija), uzeli smo teorije uglednih zapadnih i istočnih autora: profesora na Stanford
univerzitetu Majkla Mekfola, analitičara ukrajinskih studija na Univerzitetu u Torontu
Tarasa Kuzia, i osnivača ruskog Instituta nacionalne strategije Stanislava Belkovskog.
Kuzio “izborne revolucije” naziva “četvrtim talasom demokratizacije” ili “demokrat-
skim probojem” u slučaju Slovačke i Hrvatske, dok “demokratskim revolucijama” sma-
tra promene u Srbiji, Gruziji i Ukrajini, uz napomenu da je analiza objavljena 2007.
godine. Majkl Mekfol te političke promene takođe naziva “demokratskim probojem”
(eng. democratic breakthrough), a njegov korpus istraživanja obuhvata Srbiju, Gruziju

i Ukrajinu, dok u napomenama smatra da su slični događaji u Kirgiziji tada još bili
malo poznati, magloviti i sa nepoznatim ishodom, verovatno zato što su se odigravali
dok je autor pisao rad, pre jula 2005. godine, naglašavajući da taj slučaj svakako
zaslužuje pažnju. Belkovski “izborne revolucije” naziva “postsovjetskim revolucijama”,
a njegovo istraživanje uzroka njihovog nastajanja obuhvata samo tri postsovjetske
države: Gruziju, Ukrajinu i Kirgiziju. S obzirom na to da naše istraživanje “izbornih
revolucija” obuhvata korupus od pomenutih šest država što je najbliže Mekfolu i Kuziu,
kombinujući njihove zaključke i dopunjujući ih iznesenim analizama iz prethodnih
poglavlja, definisali smo devet faktora koji su prema našem mišljenju bili zajednički
uzroci “izbornih” ili “šarenih revolucija”, s tim da su nam od velike pomoći bili i uzro-
čni faktori koje izdvaja Belkovski595, a posebno činjenice koje se odnose na Kirgiziju.
Kuzio upoređujući pet država (Slovačku, Hrvatsku, Srbiju, Gruziju i Ukrajinu) u
kojima su se odigrale “izborne revolucije”, izdvaja 10 faktora uzroka nastajanja “demo-
kratskog proboja i revolucija”, a to su: 1) konkurentan autoritarni režim (eng. competitive
authoritarian regime); 2) građanski nacionalizam pod sloganom “povratak u Evropu”
(eng. “return to Europe” civic nationalism); 3) prethodeća politička kriza (eng. preciding
political crisis); 4) demokratski glavni grad (eng. democratic capital city); 5) nepopularna
vladajuća elita (eng. unpopular ruling elites); 6) harizmatični opozicioni kandidat (eng.
charismatic opposition candidate); 7) ujedinjena opozicija (eng. united opposition); 8)
omladinska politika (eng. youth politics); 9) regionalizam (eng. regionalism); i 10) strana
intervencija (eng. foreign intervention). Mekfol, upoređujući tri države (Srbiju, Gruziju i
Ukrajinu) izdvaja sedam uzroka “izbornih revolucija” ili “demokratskog proboja”, a to
su: 1) poluautokratski režim (eng. semi-autocratic regime); 2) nepopularni vladar (eng.
unpopular incumbent); 3) ujedinjena opozicija (eng. united opposition); 4) mogućnost
nezavisnog posmatranja izbora (eng. independent electoral-monitoring); 5) nekolicina
nezavisnih medija (eng. modicum of independent media); 6) mobilizacija masa (eng.
mobilizing the mass); i 7) podela u snagama bezbednosti (eng. splits among the “guys
with guns”).
Na osnovu ovih uzroka, u našem istraživanju izdvojili smo devet uzročnih faktora
“izbornih” ili “šarenih revolucija”: 1) hibridni režim na čelu sa nepopularnim liderom i
vladajućom elitom; 2) ujedinjena opozicija sa harizmatičnim kandidatom; 3) relativno
595 Белковский, “Десять факторов постсоветских революций”, http://www.eurasianhome.

org/xml/t/expert.xml?lang=ru&nic=expert&pid=57 (Pristupljeno 14. jula 2010): Belkov-
ski nabraja 10 uzročnih faktora “postsovjetskih revolucija”: 1) blokada vertikalne mobilno-
sti (rus. блокированная вертикальная мобильность) nemogućnost dejstvovanja na vlast
kroz legalne političke mehanizme; 2) stepen legitimiteta režima (rus. степень легитимности
правящего режима); 3) prisutnost ozbiljnih protivrečnosti i podela unutar elite (rus. наличие
серьезных противоречий внутри элиты); 4) nedostatak pozitivnih perspektiva za budućnost
(rus. дефицит позитивного образа будущего); 5) opozicija kao subjekt i lider (rus. наличие
оппозиции как субъекта и лидера); 6) nespremnost vlasti da primene silu (rus. неготовность
власти к применению силы); 7) regionalne etničke protivrečnosti (rus. наличие нерешенных
региональных этнических противоречий); 8) spajanje birokratije i političke klase (rus. слияние
бюрократии и политического класса); 9) spoljni faktor (rus. внешнее воздействие); 10)
postojanje krize (rus. наличие кризисной ситуации).

snažan civilni sektor; 4) koordinisana izborna kampanja; 5) pojedini nezavisni mediji; 6)
prethodeća politička kriza; 7) regionalizam i demokratska prestonica; 8) spoljni uticaj; kao
i 9) izostanak primene sile od strane hibridnog režima i podele unutar snaga bezbednosti.
Uz uzročne faktore “izbornih revolucija”, na kraju ovog potpoglavlja iznosimo i manje
važne, sporedne faktore koji su uticali na ishod “izbornih” ili “šarenih revolucija” kao
što su ekonomija, izborno zakonodavstvo i birači iz urbanih sredina i srednje klase.
Hibridni režim na čelu sa nepopularnim liderom i vladajućom elitom

O nedemokratskim režimima i novom političkom modelu na prostoru bivših socijali-
stičkih republika bilo je dosta reči u prethodnim poglavljima. Kako primećuje Mekfol,
svi autokratski režimi su na neki način skloni kolapsu, a posebno poluautokratski i
konkurentski autoritarni, tj. hibridni režimi jer su više otvoreni za demokratizaciju
od ostalih potpunih diktatura. Mekfol zapaža da u “drugom talasu demokratizacije
postsocijalističkog bloka” nedemokratski režimi nikad nisu pokušali da ukinu
proceduru demokratskih izbora, ma kakvog kvaliteta ti izbori bili.596 Ipak, od izbornih
manipulacija i krađe nijedan od analiziranih šest hibridnih režima se nije suzdržavao.
Pre nego što iznesemo pojedine zajedničke crte hibridnih režima koje su prou-
zrokovale “izborne revolucije”, još jednom ćemo se osvrnuti na teoriju i zagledati se
u morfologiju hibridnih režima, s ciljem da nam u idućim potpoglavljima pomognu
u zaključcima i formiranju sheme-modela ciklusa “izbornih revolucija” na kraju ovog
poglavlja.
U prvom poglavlju smo naveli da hibridni režimi jesu svojevrsni režimi “sa dva lica”
koji nisu izvorni nedemokratski režimi (totalitarni, posttotalitarni, autoritarni, sulta-
natski) već je to poseban tip režima koji je “zarobljen” između nedemokratskog uređenja
(najčešće autoritarnog i posttotalitarnog) i demokratskog. Upravo njihova “dvoličnost”
često ih čini nestabilnim i neuravnoteženim. O stanju u hibridnom režimu i izlasku iz
njega piše stručnjak američke Karnegi zadužbine za međunarodni mir, Marina Otavej,
koja razlikuje tri tipa hibridnih režima, odnosno poluautoritarnih režima (eng. semi-
authoritarian) s obzirom na unutrašnju dinamiku i način promene: hibridni režimi
u ravnoteži (eng. semi-authoritarian in equillibrium) koji su relativno stabilni; hibri-
dni režimi u opadanju (eng. semi-authoritarian of decay) prisutni u državama koje sta-
gniraju ili propadaju ekonomski, društveno i politički. U tim državama postoji slab
pluralizam i privatni sektor, ali autoritarne tendencije postaju sve jače i uskoro prelaze
u nedemokratski režim ili propadaju; hibridni režimi koji prolaze kroz dinamične
promene (eng. those undergoing dynamic change), odnosno nedostaje im ravnoteža,
lideri teže ekonomskom rastu, slobodnoj trgovini i međunarodnom otvaranju, a vlada
se odlučuje za otvaranje i prelazak u demokratski poredak.597
Hibridni režimi u ravnoteži bili su na početku svoje vladavine uglavnom svi koje
smo u ovom radu razmatrali u drugom poglavlju. Hibridni režimi u opadanju su oni
596 McFaul, “Transitions from postcommunism”, pp. 5-19.

597 Marina Ottaway, Democracy Challenged. The Rise of Semi-Authoritarianism, Carnegie
Endowment for International Peace, Washington DC, 2003, pp. 20-23; takođe vidi kod: Pavlović,
Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine. op.cit.

koji propadaju ili sa tendencijom prelaska u autoritarni režim, odnosno oni u kojima
se odigrala “izborna revolucija” uz nenasilnu pobunu civilnog društva (Srbija, Gruzija,
Ukrajina, Kirgizija), ali i oni koji su se pri pokušaju “šarene revolucije” okrenuli
autoritarnim merama i skliznuli prema autoritarnoj kontroli (Azerbejdžan, Uzbeki-
stan, Kazahstan). Hibridni režimi koji su prošli kroz dinamične promene bez primene
autoritarnih metoda nakon izgubljenih izbora, u kojima se vlada ipak odlučila za
otvaranje i prelazak u demokratski poredak bili su jedino u Slovačkoj i Hrvatskoj.
Još jedna unutrašnja karakteristika hibridnog režima jesu njegove unutrašnje podele
i neuravnoteženost. Kako primećuje Mekfol, unutrašnja podela hibridnog režima na
tvrdo-linijaše (eng. hard-liners) i meko-linijaše (eng. soft-liners) može biti uvod u demo-
kratske promene, a iz tih podela su kasnije nastali ključni lideri opozicije koji su otpočeli
demokratske promene, kao u slučaju Gruzije, Ukrajine i Kirgizije.598 Belkovski podele i
protivrečnosti, kao nedostatak jedinstvenog sistema vrednosti unutar nedemokratskih
režima razmatra kao poseban faktor “postsovjetske” tj. “izborne revolucije”.599
Analizirajući procese kohezije opozicije, koja je u korelaciji sa mogućom izbornom
pobedom, profesor sa Kornel Univerziteta Nikolas van de Val, primećuje da su klju-
čni politički savezi neophodan deo izborne pobede. Van de Val takođe primećuje
da je sposobnost nosioca vlasti, najčešće predsednika, da zadrži ključnu podršku
od presudnog značaja za očuvanje na vlasti, dok dezerterstvo, odnosno prelazak
saveznika prema opoziciji može da znači izborni poraz. Čak i u etnički ili ideolo-
ški polarizovanim političkim situacijama, institucionalni akteri preferiraju podršku
stabilnim režimima, a ne onima koji su klimavi ili nestabilni. Politički akteri uvek žele
da budu na pravoj strani istorije. Politički transferi (u hibridnim režimima) se mogu
razumeti kao brzo kretanje od jedne ravnoteže moći ka drugoj, tokom koje se većina
političkih snaga kreće od jedne koalicije ka drugoj. Nosioci vlasti su imali pobedničku
većinu, ali su je izgubili, zahvaljujući prelasku ključnih elemenata na stranu opozicije
(vidi prikaz 06).600
Pavlović i Antonić su u svojoj studiji čak shematski predstavili Van de Valovu teoriju
institucionalne ambivalencije hibridnih režima. Na levom ekstremu postoji autoritarna
kontrola političkog prostora (odsustvo izbora), a na desnom ekstremu je demokratska
neizvesnost, odnosno prisustvo slobodnih i fer izbora. Siva površina u sredini pred-
stavlja institucionalnu ambivalenciju koja je karakteristična za izborni autoritarizam:
ne može se unapred reći da li će izbori koji se održavaju unutar ovog prostora odve-
sti politički proces ka levom ili ka desnom ekstremu.601 Pokradeni izbori ili sumnja
u takvu mogućnost su postali Tompsonovi “obarači” za podele unutar elita i maso-
vnu mobilizaciju građana, a “izborne revolucije” su te koje su poremetile ravnotežu u
598 McFaul, “Transitions from postcommunism”, p. 16.

600 Nicolas van de Walle, “Tipping Games: When do Oposition Parties Coalesce?”, u: Andreas Sche-
dler (ed.), Electoral Authoritarianism: The Dynamics of Unfree Competition, Lynne Rienner
Publishers, Colorado-London, 2006, pp. 78-84.
601 Pavlović, Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine, str. 181.

Prikaz 06. Ambivalencija manipulisanog izbornog procesa
Autoritarna kontrola Institucionalna ambivalencija Demokratska neizvesnost
Preuzeto iz: Pavlović, Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine, str. 181
(Schedler 2002, 109)
hibridnom režimu, u šest država koje su predmet našeg istraživanja (Slovačka, Hrvat-
ska, Srbija, Gruzija, Ukrajina, Kirgizija) i politički proces je počeo da se kreće ka
demokratskoj neizvesnosti, dok je u Azerbejdžanu i Belorusiji proces krenuo prema
autoritarnoj kontroli. I pored fiktivnog održavanja izbora, ipak se ni jedan hibridni ili
autoritarni režim postsocijalizma nije odlučio na ukidanje izbora.
Zajedničke spoljne karakteristike uglavnom svih hibridnih režima jesu njihovo
opadanje popularnosti, neprihvatljiva kohabitacija, spremnost na izborne manipulacije i na
krađu izbora, zategnuti odnos sa Zapadom, represija prema političkim neistomišljenicima,
ali i neodlučnost da režim primeni žešći “preventivni udar” protiv opozicije. Većina
lidera u hibridnim režimima (Mečijar, Tuđman, Milošević, Ševarnadze, Akajev) na poče-
tku je bila popularna, videli smo u prvom poglavlju, pobeđujući početkom devedesetih
godina sa velikim procentom osvojenih glasova birača. Međutim, uglavnom u uslovima
problema efektivnosti demokratije – poteškoće tranzicije, ekonomska, politička kriza i
korupcija – ti režimi su počeli da klize prema autoritarizmu i, kako primećuju Kuzio i
Mekfol, postali su među biračima nepopularni. U Slovačkoj, Hrvatskoj i Srbiji ekonom-
ska stagnacija, ratovi na prostoru bivše Jugoslavije napravili su taj geografski blizak pro-
stor Briselu, birokratski dalek članstvu u Evropskoj uniji. Slično je bilo i sa postsovjet-
skim liderima Ševarnadzeom, Kučmom i Akajevim, koji su tokom devedesetih godina XX
veka dobijali ogroman broj glasova na izborima (Ševarnadze 82 odsto, Akajev 95 odsto),
ali su korupcija i slabost ekonomskih reformi uticali na pad njihove popularnosti. U Srbiji
i bivšim sovjetskim republikama stvoren je takozvani sindrom “dobar Car, loši Bojari”,
prema kom je u javnosti predstavljana slika da “lideri, uglavnom predsednici, nisu toliko
loši, koliko su oni koji ih okružuju”.602 Takav sistem još uvek uspešno funkcioniše u Rusiji
i Belorusiji. Iako se to odnosilo na elite na vlasti potčinjene predsedniku ili premijeru,
vlasti u hibridnom režimu su kao nesposobne predstavljale i opoziciju, a na prostoru
bivšeg SSSR bivši komunisti su, kao što smo videli u prvom i drugom poglavlju, služili za
“zastrašivanje” birača povratkom totalitarizma. Međutim, nepopularni lider nije u stanju
da se suprotstavlja ujedinjenim opozicionim partijama, koje su svoje kampanje i snagu
upravo usmerile na otkrivanje realne slike o “glavama” države, što je bilo najizraženije u
“kasetnom skandalu” ili takozvanom “Kučmagejtu” u Ukrajini.

Vladisavljević smatra da “takmičarski” ili “izborni autoritarizam” s neopa-
trimonijalnim obeležjima, odnosno tendencije ka porodičnoj i dinastijskoj vlasti, je
značajno manje represivan i isključiv od čistog neopatrimonijalnog ili sultanističkog
režima. Takmičarski autoritarizam otvara širok prostor za organizovanje i delovanje
opozicionih snaga, a njegova neopatrimonijalna podvrsta pojačava nezadovoljstvo
među značajnijim delovima stanovništva, otuđuje bivše simpatizere od vladajuće
stranke i motiviše opoziciju da se ujedini protiv lične vlasti.603 Takav primer u
“izbornim revolucijama” bila je porodica Tuđman, Milošević, Kučma i Akajev.
Pojedini analitičari, kao što su Vej i Levitski pokrenuli su celu debatu među
naučnicima604 smatrajući strukturu režima, odnosno jačinu vladajućeg autokrat-
skog režima dugotrajnom varijablom od koje prvenstveno zavisi uspeh “izbornih” ili
“šarenih revolucija”. Vej smatra da je “šarenu revoluciju” teško izvesti u onim državama
koje prema skali NIT nazivamo konsolidovanim autoritarnim državama, što se
poklapa sa našim zaključcima iz drugog poglavlja, odnosno, da ju je teško izvesti u
režimima u kojima postoji: jedna, dobro institucionalizovana vladajuća partija; jak
prinudni aparat, koji može da reaguje na nasilan konflikt; državna kontrola ekonomije;
i državna kontrola strateških prirodnih dobara, uglavnom nafte i gasa.605 Kod bivših
sovjetskih republika, Vej, kao jednu od ranjivijih tačaka hibridnih režima koji su pali
u “šarenim revolucijama”, ocenjuje nedostatak jedne jake institucionalizovane partije
koja bi obezbedila dugovremeno postojanje režima, ukoliko bi lider, obično predsednik,
postao nepopularan među biračima. Prema tome, na prostoru bivšeg SSSR nedostatak
utemeljenja moći u političkim partijama značajno je doprineo padu predsednika Ševar-
nadzea, Kučme i Akajeva.606
Kako primećuje Teokarević, u bivšim socijalističkim državama hibridni režimi
funkcionisali su kao svojevrsni politički monoliti, obično na način u kom im je
neprihvatljiva kohabitacija predsednika sa opozicionom vladom, ali i pobeda opozicije
na lokalnom nivou, te su parlamentarni i lokalni izbori u kojima je pobeđivala opozicija
postali izvor izbornih poništavanja, manipulacija i krađa.607 Sa ciljem da se očuva
pozicije na vlasti, stvarane su nove partije i koalicije, poput Jugoslovenske ujedinjene
levice Mirjane Marković u Srbiji (1994). Ševarnadze je nakon raspada Unije građana
za Gruziju (2001), pre parlamentarnih izbora stvorio pokret Za novu Gruziju (2003),
Kučma je mesec dana uoči parlamentarnih izbora stvorio blok Jedinstvena Ukrajina
(2002), Akajev je okupio manje partije u Alga Kirgistan uoči parlamentarnih izbora
(2005).
Kuzio nedemokratske režime deli na one koje nisu bili spremni da pokradu izbore i
odbiju da priznaju pobedu demokratske opozicije, što je bio slučaj u Slovačkoj i Hrvat-
603 Nebojša Vladisavljević, “Mešoviti režimi, protesti i 5. oktobar”, u: Dušan Pavlović (ur.), Razvoj demo-
kratskih ustanova u Srbiji – Deset godina posle, Fondacija Fridrich Ebert, Beograd, 2010, str. 14-16.
604 Debata je pokrenuta u Journal of Democracy između jula 2008. i januara 2009. između: Veja,
Bansove, Volčikove, Besindžera, Dimitrova, Ferbenksa i Silitskog.
605 Way, “The Real Causes of the Color Revolutions”, pp. 55-60.
606 Ibid., pp. 62-63.
607 Jovan Teokarević, Tranzicija i integracija, Službeni glasnik, Beograd, 2008, str. 188.

skoj, i one koji su spremni da izvrše izbornu krađu, čime su otvorili put “demokratskoj”
ili “izbornoj revoluciji” uz pomoć nenasilne pobune civilnog društva, što je bio slučaj
sa Srbijom, Gruzijom i Ukrajinom, a samim tim i sa Kirgizijom. Scenariju krađe izbora
“bez pardona” obično su prethodile razne vrste političkih skandala ili jake veze vlasti
sa organizovanim kriminalom, kao što je to bilo u slučaju Srbije, Gruzije i Ukrajine.
Progonjena je opozicija i mediji, ubijeni su novinari Ćuruvija i Gongadze.
Svih šest hibridnih režima manje ili više su na nedemokratski način uticali na ishod
izborne volje građana. U Slovačkoj i Hrvatskoj, populistički režimi Mečijara i Tuđmana
da bi uticali na biračko telo koristili su se nacionalizmom (u Slovačkoj antimađarskim
i u Hrvatskoj antisrpskim raspoloženjima), marginalizacijom opozicije, pritiscima
na civilno društvo, kontrolom medija, zloupotrebom izbornih zakona i upotrebom
administrativnog resursa u korist vlastitih političkih ciljeva (raznih državnih institucija,
tajnih službi itd). Svi ti faktori bili su prisutni i u državama gde su se “izborne revolucije”
odigravale u atmosferi direktne krađe izbora, nakon čega su usledile nenasilne pobune
civilnog društva, kao u Srbiji, Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji. Hibridni režimi su kori-
stili razne načine da bi prigrabili potreban broj glasova: u sve četiri države izborne
krađe su se odigravale od ubacivanja glasačkih listića u kutije na izbornim mestima, do
falsifikovanja izveštaja izbornih komisija. Analitičari smatraju da je tokom izbornog
autoritarizma Slobodan Milošević na izborima mogao maksimalno “pokrasti” 5-8
odsto glasova birača.608 U Srbiji na predsedničkim izborima 2000. godine glasački
listići stizali su prvo u Zavod za statistiku umesto u SIK, a u izbornim izveštajima
odjednom se pojavilo 145.000 glasova sa Kosova u korist Slobodana Miloševića. U
Gruziji su posmatrački timovi na parlamentarnim izborima 2003. godine zabeležili oko
4.000 slučajeva narušavanja izbornog zakonodavstva, a nezavisni posmatrači zabeležili
su da je navodno čak skoro 30 odsto birača bilo isključeno iz biračkih spiskova i nije
im dozvoljeno učešće na izborima.609 Komitet birača Ukrajine objavio je informaciju o
falsifikaciji u drugom krugu predsedničkih izbora minimalno 2.800.000 glasova, što je,
čak i više nego u slučaju Srbije, oko devet odsto glasova birača. U Kirgiziji, opozicionim
kandidatima, zbog raznih administrativnih prepreka, nije bila dozvoljena kandidatura
na parlamentarnim izborima 2005. godine. Neažurirani birački spiskovi davali su
dodatne mogućnosti za falsifikaciju hiljada glasova ili za višekratno glasanje pojedi-
naca. U Srbiji i Gruziji administrativno nekontrolisane teritorije, Kosovo i Adžarija,
služile su da se procentualno poveća broj glasova Miloševića i Ševarnadzea koji su
tamo dobijali podršku nerealno velikog broja birača, od 95 do 100 odsto. Na birače je
vršen pritisak ili su raznim načinima podmićivani, kao u slučaju Kirgizije. U Ukrajini
su se masovno zloupotrebljavali listići za glasanje u odsustvu (ukr. відкріпний талон),
kako bi radnici sa prebivalištem u drugim krajevima države glasali. Nemogućnost da
se prikrije izborna krađa u tim državama dovela je do eksplozije nezadovoljstva širokih
masa i nenasilne civilne pobune u kojoj su bili smenjeni hibridni režimi Miloševića,
Ševarnadzea, Kučme (njegovog političkog “naslednika” Janukoviča) i Akajeva.
609 Kandelaki, Meladze, op.cit., p. 111.

Vlasti u hibridnim režimima imale su zategnut odnos sa zapadnim državama, koje
su ih kritikovale za nedemokratsko vođenje države. Stoga su na domaćem terenu hibri-
dni režimi često koristili priliku da civilni sektor, medije i opoziciju nazivaju raznim
pogrdnim imenima, “stranim plaćenicima” i “špijunima”, uglavnom u korist Zapada.
U Slovačkoj je posmatračima OEBS dozvoljeno da posmatraju parlamentarne izbore
1998. godine tek nakon međunarodnog pritiska. U Hrvatskoj je 1996. godine Tuđman
optužio zapadne fondacije i ambasade za podršku opozicije i javno pozvao da se
tome “stane na put”, a najviše je kritikovan Open Society Institut Džordža Šoroša.610 U
Srbiji je hibridni režim Slobodana Miloševića bio skoro od samog početka antizapa-
dno raspoložen: međunarodna zajednica i zapadne države od 1991. godine uvodile
su sankcije SRJ; NATO je protiv SRJ 1999. primenio silu, a Slobodana Miloševića je
Međunarodni tribunal optužio za ratne zločine. Vlasti u Beogradu bile su više naklo-
njene Rusiji, a predstavnike civilnog društva i opozicije hibridni režim često je nazivao
“teroristima, NATO marionetama, plaćenicima i izdajnicima”.611 U Gruziji, Ševar-
nadze je upozorio pojedine nevladine organizacije da podstiču političku nestabilnost, a
njegovi predsednički pomoćnici, slično kao u Hrvatskoj, direktno su optužili Šorošov
Open Society Foundation za pružanje podrške takvim procesima.612
Vlast u hibridnim režimima je pribegavala represiji, ne samo nazivajući nevladine
organizacije, političare i nezavisne medije izdajnicima ili teroristima, već su njihovi
aktivisti bili procesuirani. Policija je pet meseci pre “petooktobarske revolucije”, od
maja do septembra 2000. godine privela više od 2.000 aktivista Otpora, oko 400
članova opozicionih partija i 100 aktivista nevladinih organizacija. Najviše privedenih
građana bilo je starosti do 25 godina. Privedeno je oko 200 maloletnika od 16 do 18
godina, a oko 300 aktivista Otpora privođeno je više puta.613 U Gruziji je za vreme
kampanje 2003. godine bilo uhapšeno sedam članova omladinske organizacije
Kmara pod optužbama za huliganizam. U Ukrajini je bilo zadržano oko 300 aktivi-
sta kampanje “Pora”, pokrenuto je 15 krivičnih procesa, uglavnom optužujući aktiviste
“Pora” za razna krivična dela među kojima je posedovanje oružja, posedovanje eksplozi-
vnih naprava, “organizovanje ilegalnih militarnih jedinica” i “organizovanje teroristi-
čkih akata”.614
Svih šest hibridnih režima analiziranih u ovom radu težili su koncentraciji moći
u izvršnoj vlasti, nerazdvajanju vodeće partije od države, doprineli su zastoju ili padu
ekonomije, zloupotrebi administrativnog resursa u političke svrhe, klijentelizmu u
privatizaciji, pritisku na medije i marginalizovanju opozicije. U državama gde su lideri
610 Fisher, Bijelić, op.cit., pp. 56-57.

611 Jelica Minić, Miljenko Dereta, “Izlaz 2000: An Exit to Democracy in Serbia”, u: Joerg Forbrig,
Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral Change in Central and
613 Kandić, op.cit., 2001, str. 3.
614 Vladyslav Kaskiv, Iryna Chupryna, Yevhen Zolotariov, “It’s Time! Pora and the Orange
Revolution in Ukraine”, u: Joerg Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society
and Electoral Change in Central and Eastern Europe, GMF, 2007, p. 139.

popularni i spremni da primene takozvani “preventivni udar” protiv opozicije, civilnog
sektora i medija, kao što je to bio slučaj sa Rusijom, Jermenijom, Azerbejdžanom i
Belorusijom – nemoguće je ostvariti mirnu “izbornu revoluciju”.615
Ujedinjena opozicija sa harizmatičnim kandidatom

Ujedinjenje opozicije na parlamentarnim i predsedničkim izborima je jedan od
važnijih preduslova za pobedu na izborima, a samim tim za smenu vladajuće elite u
hibridnim režimima. Usitnjena u manje stranke, podeljena i često u međusobno lošim
odnosima, opozicija u svih šest država tokom devedesetih nije imala šanse da pobedi
vladajuće stranke niti da sa pojedinačnim kandidatima pobedi na predsedničkim ili
parlamentarnim izborima. Pored pomenutih zloupotreba administrativnog resursa i
manipulacije na izborima od strane hibridnog režima, opozicija je u svih šest država
bila uglavnom marginalizovana, ali je ona postojala za razliku od preostalih nedemo-
kratskih režima (polukonsolidovanih i konsolidovanih autoritarnih režima) na pro-
storu bivših sovjetskih republika. U republikama bivšeg SSSR opozicijom su lideri
hibridnih režima manipulisali pomenutom metodom zastrašivanja birača od dolaska
na vlast nesposobnih lidera ili povratka na vlast komunističkih partija i levičarskih
stranaka.
U državama u kojima su se odigrale “izborne revolucije” uz nenasilnu pobunu
građanskog društva, opozicija je na “presudnim izborima” imala značajnu podršku
birača, jer hibridni režim inače ne bi falsifikovao izbore (Srbija, Gruzija, Ukrajina) ili
isključivao opoziciju iz izbornog procesa (Kirgizija). Uspeh opozicije i falsifikacija izbora
od strane režima smanjili su legitimitet izborima i otvorili prostor za vaninstitucionalno
rešavanje političkih pitanja. U Srbiji je na predsedničkim izborima 2000. godine Voji-
slav Koštunica osvojio 48,96 odsto, a Slobodan Milošević 38,62 odsto, s tim da je pretho-
dno manipulisano izjavama o maloj razlici između kandidata, o drugom krugu i ukida-
nju već održanih vanrednih predsedničkih izbora. U Gruziji je na parlamentarnim
izborima 2003. vladajući propredsednički blok Za novu Gruziju lidera Eduarda Ševar-
nadzea osvojio nešto više od 21 odsto, dok je opozicioni blok Nacionalni pokret na čelu
sa Mihailom Sakašvilijem osvojio nešto više od 18 odsto. U Ukrajini je na predsedničkim
izborima Viktor Juščenko u prvom krugu imao prednost osvojivši 39,90 odsto, a Viktor
Janukovič 39,26 odsto glasova birača. U drugom krugu prema zvaničnim rezultatima je
pobedio Viktor Janukovič sa 49,46 odsto glasova, dok je Viktor Juščenko osvojio 46,61
odsto, što je u atmosferi informacija o pokradenim izborima pokrenulo put prema vanin-
stitucionalnim metodama rešavanja političkih problema. Vaninstitucionalno rešavanje
nameštenih izbora odigralo se i u Kirgiziji, ali je tamo “revolucija lala” nastala kao rezultat
isključivanja opozicije iz izborne trke. Pad legitimiteta nameštenih izbora otvorio je pro-
stor za vaninstitucionalno rešavanje političkih pitanja – “izbornom revolucijom” uz
podršku nenasilne pobune civilnog društva.
Lideri i vladajuće stranke hibridnih režima povremeno su pristajali na ustupke
opoziciji, što bi samo jačalo njihovu legitimnost, dok je to za opoziciju najčešće imalo
615 Kuzio, op.cit., pp. 222-223.

negativne posledice pošto su ti savezi bili kratkoročni i stvarani isključivo na bazi
pojedinačnih kratkoročnih interesa. U Hrvatskoj je Tuđman nudio Budiši učešće u
vladi pre izbora 1999, koje je on odbio.616 U Srbiji su u DOS ušli nekadašnji pripadnici
režima – general Momčilo Perišić, Nebojša Čović i Dušan Mihajlović, a Vuk Drašković
je 2000. godine bio potpredsednik savezne vlade. Istovremeno, na prostoru bivšeg
Sovjetskog Saveza opozicija je nastajala kao rezultat već pomenute podele na tvrdo i
mekolinijaše unutar hibridnog režima.617 U Gruziji je Sakašvili bio ministar pravde do
2001. godine. Juščenko je bio premijer, Timošenkova njegov zamenik do 2001. godine,
u Kirgiziji Bakijev je bio premijer do 2002. godine, a Kulov je zauzimao visoke čino-
vničke pozicije do 2000. godine.
Ujedinjenje opozicije bilo je preduslov za pobedu u Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji,
Ukrajini, iako je u Hrvatskoj zbog proporcionalnog izbornog sistema primenjena
taktika kandidovanja dva opoziciona bloka, a u Gruziji zbog proporcionalnog izbornog
sistema formalno ujedinjavanje opozicije na parlamentarnim izborima nije imalo
velikog značaja.618 U Slovačkoj, Hrvatskoj, Gruziji i Kirgiziji nije bilo potrebe za istica-
njem jednog harizmatičnog opozicionog lidera, s obzirom na to da su se “izborne
revolucije” odigrale nakon parlamentarnih izbora, iako je u Kirgiziji na izborima, a
kasnije i za vreme nenasilne civilne pobune, postojala koalicija ili jaka saradnja između
lidera Bakijeva, Otunbajeve i Kulova. U Srbiji i Ukrajini je na predsedničkim izborima
opozicija imala jedinstvene kandidate, umerene nacionaliste, Koštunicu i Juščenka.
Mihail Sakašvili je pokazao svoju harizmu za vreme postavljanja ultimatuma za
ostavku Ševarnadzeu, odnosno u “revoluciji ruža”. Bans naglašava ogroman uticaj
omladinskih organizacija, kao što je Otpor, na ujedinjavanju opozicije u državama gde
su se odigrale “izborne revolucije”.619 Uglavnom, u svim analiziranim državama, pre
“izbornih revolucija” opozicija je bila ujedinjena uz neku vrstu posredovanja civilnog
sektora i nevladinih organizacija, a motiv ujedinjavanja je bio više da se na izborima
smeni nedemokratski hibridni režim, nego da se doista podrži određeni kandidat ili
jedinstvena politička platforma.620
Relativno snažan civilni sektor

Civilni sektor ili građansko društvo (eng. civil society), odnosno nevladine organizacije
(NVO) imali su ključnu ulogu kao akteri u procesu “izbornih revolucija”, bez obzira na
to da li je u pitanju smena vladajuće elite nedemokratskog režima samo na izborima
ili u nenasilnim civilnim pobunama. Zbog toga su hibridni režimi pokušavali na
razne načine da ograniče delovanje civilnog sektora. Ali, pre svega, da odredimo naj-
616 Marija Pulić, Dean Sinovičić, “HSLS i SDP odbili razgovore o višestranačkoj Vladi, a Tomčić tvrdi
‘neki iz oporbe su pristali’“, Vjesnik, 27. siječanj 1999, http://www.vjesnik.com/Html/1999/01/27/
ntem.htm (Pristupljeno 14. jula 2010)
618 Ibid., p. 10.
620 Kuzio, op.cit., pp. 224-225.

šire savremeno shvatanje pojma civilnog ili građanskog društva. Prema publikaciji
Beginner’s Guide to Nation-Building “civilno društvo (građansko društvo) pripada
areni mirnodopske akcije različitih interesa, svrha i vrednosti. U teoriji civilno dru-
štvo jeste institucionalna forma različita od državne, porodične i tržišne, iako je u pra-
ksi granica između države, civilnog društva, porodice i tržišta često složena, nejasna
i polemična. Civilno društvo obuhvata različitost prostora, aktera i institucionalnih
formi, koja je promenljiva u odnosu na njihov stepen samostalnosti i uticaja. Civilno
društvo je najčešće uobličeno u organizacijama, registrovanim dobrotvornim dru-
štvima, nevladinim organizacijama, grupama građana, ženskim organizacijama,
organizacijama za borbu za ljudska prava, profesionalnim udruženjima, društvenim
pokretima, biznis asocijacijama, sindikatima, humanitarnim organizacijama,
koalicionim i posredničkim grupama”.621
Da bi se “izborna revolucija” odigrala bila je neophodna prisutnost relativno snažnog
civilnog sektora, i uglavnom je civilni sektor u državama gde su se “izborne revolucije”
odigrale i bio “relativno” snažan (vidi tabelu 01). U godini smene političke elite na vlasti
u nedemokratskim režimima, civilni sektor je bio najrazvijeniji u Slovačkoj (1998), oce-
njen visokom ocenom 2, nešto manje u Ukrajini (2004) ocenom 3, u Hrvatskoj, Srbiji
i Gruziji on je bio relativno snažan ili “delimično slobodan” sa ocenom 4, dok je u
Kirgiziji bio mnogo slabiji, ocenjen ocenom 5. Pojedini analitičari učešće u smenama
ili pokušajima smena političke elite na vlasti u nedemokratskim režimima, koje mi
nazivamo “izbornim revolucijama”, nazivaju još i “mirnim građanskim revolucijama”
ili “revolucijama NVO”.622 Kako primećuje Teokarević, za vreme demonstracija i
protestnih šetnji u Beogradu 1996-97. građani Srbije postali su treći samostalni gla-
vni akter na političkoj sceni, uz monolitan režim i nedovoljno ujedinjenu opoziciju,
kojima je glavni cilj bio zaštita njihove izborne volje.623 Razvoj civilnog (ili trećeg)
sektora jeste uslov za razvoj građanskog društva koji je neizostavni element ili arena u
teoriji demokratske konsolidacije, a posebno u pomenutoj od Linca, Stepana i Merkela.
U “izbornim revolucijama” civilni sektor je imao ključnu ulogu u mobilizaciji birača
na izbore, kontroli biračkih spiskova, posmatranju izbora, paralelnom prebrojavanju
glasova, kao i u mobilizaciji nenasilne civilne pobune nakon pokušaja kršenja izbornih
pravila. Civilni sektor pojedinih država i njegova povezanost sa regionalnim i među-
narodnim nevladinim organizacijama i fondovima jesu deo jednog šireg konteksta
procesa demokratizacije i organizovanja savremenog društva, o kojem će više biti reči
u spoljnom uzročnom faktoru.
Iako je Slovačka za vreme “baršunaste revolucije” 1989. godine imala slabo raz-
vijen civilni sektor zbog 50 godina posttotalitarne i autoritarne vladavine, nakon
pada socijalizma tokom devedesetih došlo je do široke rasprostranjenosti građanskih
621 James Dobbins, Seth G. Jones, Keith Crane, Beth Cole DeGrasse, “What Is Civil Society?”,
Beginner’s Guide to Nation-Building, London School of Economics, Centre for Civil Society, 2007,
http://www.lse.ac.uk/collections/CCS/what_is_civil_society.htm (Pristupljeno 17. juna 2009)
622 Fisher, Bjelić, op.cit., p. 53; Chavusov, op.cit., http://h1397629.stratoserver.net/dbg/sites/default/
files/Chavusov_Feduta.pdf (Pristupljeno 14. jula 2010)
623 Teokarević, Tranzicija i integracija, str. 187.

aktivnosti. Uoči početka kampanje “O.K. ‘98” u Slovačkoj je bilo registrovano 14.400
civilnih organizacija, od toga oko 12.000 nevladinih organizacija, pokreta, sindikata,
udruženja, klubova i međunarodnih organizacija, 422 fondacije i 161 neinvesticioni
fond. Prvo koordinisano delovanje slovačkih nevladinih organizacija na nacionalnom
nivou odigralo se 1994. godine između 16 organizacija iz različitih oblasti (zaštite ljud-
skih prava, obrazovanja, zaštite prirodne sredine, omladine) pod nazivom “Gremium
trećeg sektora” (slov. Gremium tretieho sektora) sa ciljem društvenog posredovanja.
Njihovo zajedničko delovanje poklopilo se sa pritiscima Mečijarovih vlasti na treći
sektor, što je samo ujedinilo njihove interese. Prva kampanja koja je u civilnom sektoru
koordinisano napravljena bila je “Treći sektor SOS” (slov. Treti sektor SOS) 1996.
godine nakon usvajanja novog slovačkog diskriminatornog zakona o fondacijama.
Sledeći korak razvoja koordinisanog rada slovačkog civilnog sektora bilo je pokretanje
u februaru i martu 1998. godine kampanje “O.K. ‘98” u kojoj je učestvovalo oko 50
nevladinih organizacija.624
U Hrvatskoj je sredinom devedesetih bilo registrovano oko 20.000 građanskih
udruženja. Zakon o asocijacijama je usvojen u julu 1997. godine i zaustavio je razvoj
civilnog sektora jer je dozvoljavao vlastima da kontrolišu rad NVO i zabranjuju udruže-
nja za koja se sumnja da funkcionišu nelegalno. Jedna od prvih kampanja civilnog
sektora u Hrvatskoj bila je Antiratna kampanja (ARK) još na početku rata 1991. godine.
Najveći problem hrvatskog civilnog sektora, kao što smo pisali u drugom poglavlju, bio
je nedostatak njihovog jedinstva zbog vlastitih ambicija. U aprilu i maju 1999. godine
hrvatski civilni sektor i 35 civilnih organizacija konačno su odlučili da se ujedine u
jedinstvenu kampanju Građansku koaliciju za slobodne i fer izbore “GLAS 99”.625
U Srbiji je početkom 2000. godine bilo registrovano oko 1.500 novih i nezavisnih
NVO koje su se u svom radu fokusirale na probleme društvene krize i promovisale
antiratne, humanitarne ideje, zaštitu ženskih i opštih ljudskih prava. Građanski sektor
u Srbiji se naglo počeo razvijati u drugoj polovini devedesetih godina, a snaga građana
prvi put je promovisana na protestima protiv izborne krađe 1996-97. godine. Kampanja
“Izlaz 2000” ujedinila je, slično kao u Hrvatskoj, više od 150 NVO i okupila čak između
25.000 i 30.000 volontera. Uticajnije NVO bile su Centar za slobodne izbore i demo-
kratiju (CeSID), G17+, Otpor, Građanske inicijative, Evropski pokret u Srbiji i drugi.626
U Gruziji, civilno društvo je počelo naglo da se razvija, kao i u Srbiji, 1995. godine,
kada je propredsednička Ševarnadzeova vladajuća Unija građana za Gruziju u svojoj
političkoj agendi predložila NVO mogućnost učešća u reformama. Ševarnadze je tada
još važio za umerenog lidera, koji je iz doba perestrojke imao naklonost Zapada. To
je dovelo do razvoja civilnog sektora koji je u drugoj polovini devedesetih godina
brojao oko 3.000 organizacija, od kojih je oko 500 postalo redovni primalac dva ili
više grantova od zapadnih donatora. Tražeći naklonost građana u Gruziji, NVO su se
pojavljivale uz vladajuću partiju, ali i uz opoziciju. Međutim, problem civilnog sektora

625 Fisher, Bjelić, op.cit., pp. 53-71.
626 Minić, Dereta, op.cit., pp. 79-93.

u Gruziji bio je u slaboj participaciji građana u NVO, slaboj pokrivenosti u ostalim
regionima osim prestonice Tbilisija i njihova zavisnost od političkih partija, tako da ih
Ševarnadze nije smatrao ozbiljnom pretnjom, poput Mečijara, Tuđmana, Miloševića i
Kučme.627
U Ukrajini je na početku 2003. godine bilo registrovano više od 30.000 NVO, veliki
broj je funkcionisao u regionima sa razvijenom infrastrukturom, kao što je prestonica
Kijev, Dnjipropetrovsk, Donjeck ili u kulturnim i intelektualnim sredinama kao što je
Lavov i Autonomna Republika Krim. Prema pisanju ukrajinskih analitičara, “naran-
džasta revolucija” je bila najveći protestni skup u Evropi od kraja Hladnog rata i u njoj
je učestvovao svaki peti građanin Ukrajine, znači na višenedeljnim protestima oko 10
miliona građana.628
Kao što smo pisali u drugom poglavlju ovog rada, postoje razni pogledi na značaj
učešća civilnog sektora u “revoluciji lala” u Kirgiziji. Istočni analitičari tvrde da su se
jedino NVO u periodu pre “revolucije lala” držale demokratskih principa, jer su se
borile za ljudska prava i uspostavljanje demokratije u državi. Za razliku od preostalih
centralnoazijskih postsovjetskih republika, Akajev je bio reformator i dopuštao je raz-
voj pluralizma, pa samim tim i razvoj civilnog sektora. Prema nekim izvorima, civilni
sektor u Kirgiziji je bio razvijen, posebno imajući u vidu prilike u Centralnoj Aziji, zao-
stalost celog tog regiona u demokratskoj tranziciji, jer je samo u gradovima Oš i Narun
sredinom dvehiljaditih godina bilo registrovano 430 nevladinih organizacija.629 Drugi
izvori pišu da je u Kirgiziji do “revolucije lala” u radu NVO na neki način učestvovala
jedna trećina građana, odnosno oko dva miliona ljudi, te da su oni finansijski naj-
više bili podržani od strane Sjedinjenih Američkih Država.630 Organizacije za zaštitu
ljudskih prava, koje su bile podržane od strane raznih zapadnih fondova pre izbora
organizovale su niz seminara i priprema za predstavnike kirgiske opozicije o načinu
vođenja predizborne kampanje i demokratskim izborima. Pojedini analitičari smatraju
da je učešće nevladinog sektora u parlamentarnim izborima 2005. godine i “revoluciji
lala” bilo značajno manje nego što je to bilo u Gruziji i Ukrajini, pa samim tim i drugim
državama gde su se odigrale “izborne revolucije”. Već pomenuti Radnic smatra da je
početak mobilizacije protesta na dan “revolucije lala” bio izvršen u lokalnim sredinama
gde NVO nisu imale toliko uticaja i da su nekoliko dana pre glavnih događaja predsta-
vnici NVO iz Biškeka pomogli pri koordinaciji masovnih skupova i to kada je “stvar
već bila skoro finalizovana”. Nedostatak temeljnijih priprema građanstva za mirne
proteste i jeste na neki način doveo do eskalacije nasilja za vreme i nakon “revolucije
lala”.631 Zbog nedostatka demokratske tradicije civilni sektor je u prvim godinama
nezavisnosti, demokratske tranzicije i reformi u Kirgiziji bio dopuna i pomoć drža-
vnim institucijama, političkim partijama i vladi. Posebno, kada su u prvim godinama

628 Kaskiv, Chupryna, Zolotariov, op.cit., pp. 127-131.
630 Б. Бешимов, “Кыргызстан: Стоит ли демократия на повестке страны?”, Институт общественой
политики, 2006, www.ipp.kg (Pristupljeno 5. marta 2009)

kirgiske nazavisnosti političke partije bile pod velikim uticajem države, NVO su pred-
stavljale interese raznih socijalnih grupa.632
Kuzio primećuje da je za “demokratski proboj”, odnosno “izbornu revoluciju” u
postsocijalističkim republikama bila potrebna određena doza takozvanog civilnog
nacionalizma (eng. civic nationalism) za “povratak u Evropu”, koji je bio jako važan za
nadjačavanje etničkog nacionalizma (eng. ethnic nationalism), koji su propagirali hibri-
dni režimi u postsocijalističkim nezavisnim republikama. Civilni nacionalizam za
demokratske promene i priključenje Evropskoj uniji i evroatlantske težnje nadjačao je
etnički nacionalizam koji su propagirali nedemokratski i izolovani režimi u Slovačkoj,
Hrvatskoj, Srbiji, Gruziji i Ukrajini.633 Pitanje evroatlantskih integracija manje je bilo
aktuelno u Kirgiziji, iako je tamošnja opozicija bila prozapadno orijentisana. Civilni
nacionalizam prevagnuo je u tim državama gde je civilno društvo bilo jako i gde su
bili jaki motivi birača da se priključe prosperitetnoj Evropskoj uniji. Međutim, u preo-
stalim postsocijalističkim državama gde je civilni sektor bio slabiji, a šanse i motivi
za integraciju u veću, prosperitetnu “porodicu” manji, kao u Belorusiji, Moldaviji, na
Kavkazu i u Centralnoj Aziji, civilni nacionalizam nije bio u mogućnosti da nadvlada
hibridne i autoritarne režime.
Koordinisana izborna kampanja

Civilni sektor i njegova razgranata i do detalja organizovana kampanja izlaska na
izbore, kontrola izbora i odbrana izborne volje građana – jedan su od ključnih teme-
lja “izbornih revolucija”. Ono što je izuzetno važno, jeste da su kampanje za izbore u
skoro svim analiziranim državama634 bile politički nepristrasne, iako su one u mnogim
slučajevima svojim delovanjem otvarale put za pobedu ujedinjenoj opoziciji ili njenim
kandidatima. Takođe, kao i u slučaju ujedinjavanja opozicije, početni temelj kampanje
civilnog sektora jeste umrežavanje nevladinih organizacija sa ciljem pokrivanja
značajnijeg dela teritorije države, obuhvatanja što širih interesa raznih građanskih
slojeva i racionalnog trošenja materijalnih sredstava.635
Kada je reč o kampanji mobilizacije birača i posmatranju izbornog procesa, Bans
“izborne revolucije” deli u dve osnovne faze: na izbornu kontrolu i nenasilnu političku
borbu.636 Izborna kontrola jeste izvorni osnov “izbornih revolucija” i uglavnom samo uz
njenu primenu napravljen je demokratski proboj u Slovačkoj i Hrvatskoj. Izborni model
demokratskog proboja uglavnom predviđa građansku kontrolu izbornog procesa, što
predstavlja: registraciju birača, vršenje pritiska na režim da obezbedi kvalitetne biračke
632 В. Богатырев, “Статус формальных политических институтов и их одношеня с неформальными

политическими структурами в Кыргызстане”, Институт общественой политики, 2008, www.
ipp.kg (Pristupljeno 5. marta 2009)
633 Kuzio, op.cit., pp. 220-221.
634 Osim Kirgizije za koje nema detaljnih studija.
635 Joerg Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral Change in
Central and Eastern Europe, GMF, 2007, pp. 15-150.

spiskove, vršenje pritiska na izbornu komisiju da u svom članstvu ima zastupljenost iz
što širih društvenih slojeva, te da je rad izborne komisije što transparentniji, paralelno
prebrojavanje glasova, održavanje paralelnih konferencija za štampu o preliminarnim
rezultatima izbora.637 Jedan od aktivista ukrajinske kampanje “Pora”, Vladislav Kaskiv
strategiju koordinisanih civilnih kampanja deli u tri faze: mobilizaciju, edukaciju i
preventivu. Tačnije, biračku mobilizaciju na izbore, edukaciju birača i kontrolu izbora,
kao i prevenciju od izborne krađe nakon izbora.638
Sledeći teoriju Bansove i Kaskiva, u našem istraživanju “izborne” ili “šarene
revolucije” bismo mogli podeliti u tri osnovne faze: mobilizacija na izbore, kontrola
izbornog procesa i nenasilna pobuna civilnog društva.639 Poslednja aktivnost nije
bila zastupljena u Slovačkoj i Hrvatskoj, s obzirom na to da predstavnici hibridnog
režima nisu falsifikovali izbore i dozvolili su mirnu promenu vlasti. Prethodnica svake
kampanje pred izbore bilo je strateško planiranje, koje podrazumeva detaljno prav-
ljenje plana o toku kampanje i o raspolaganju ljudskim, finansijskim i vremenskim
resursima.640 Uglavnom, strateško planiranje i osmišljavanje svake kampanje nastajalo
je kao rezultat konsaltinga sa civilnim sektorom pojedinih zapadnih kampanja i
kampanja iz bivših socijalističkih republika u kojima su se prethodno odigrali “presu-
dni izbori”, tako da se znanje know-how stvaralo u toku procesa efekta grudve snega
širenja iskustva o “izbornim revolucijama” o čemu će biti reči u delu o spoljnom faktoru.
Prva faza kampanje civilnog sektora je mobilizacija na izbore i podrazumeva
informisanje, edukaciju i podizanje svesti građana o važnosti izbora u procesu demo-
kratizacije, njihovim pravima, važnosti izlaska na izbore mladih ljudi, a posebno
onih koji prvi put glasaju jer se ispostavilo da oni najčešće apstiniraju od glasanja.
Cilj mobilizacije birača na izbore jeste da aktivizira pasivne birače i time izbore učini
konkurentnijim i legitimnijim. Visoka izlaznost na izborima na kojima se bira između
nedemokratskog lidera i opozicije (vidi tabelu 09), te pad vladajuće nedemokratske
političke elite u visokoj izlaznosti birača na izborima upravo čini “izbornu revoluciju”,
u izvesnom smislu – “revolucijom”. Takođe, u prvoj fazi organizuju se strateška planira-
nja i treninzi aktivista, posmatrača izbora i uče se disciplina nenasilnog ponašanja i
delovanje na masovnim skupovima. Kampanje za mobilizaciju birača još se popularno
nazivaju get-out-the-vote (GOTV) ili “izađi-i-glasaj” kampanje, a u njima se prime-
njuju taktike bliske saradnje sa svakim biračem, po principu door-to-door ili “od-vrata-
do-vrata” akcija, kao i hand-to-hand ili “od-ruke-do-ruke” prenošenja propagandnog
materijala. Civilni sektor i nevladine organizacije su za tu svrhu u svim državama
štampale na hiljade jedinica propagandnog materijala (brošura, flajera, nalepnica,
majica). Stvarani su reklamni TV-spotovi u savremenoj produkciji, audio džinglovi za
radio stanice sa edukativnim sadržajem o izborima i jasnim porukama da je važno
izaći na izbore. U Slovačkoj, Hrvatskoj i Srbiji organizovani su koncerti i javne akcije
u kojima su, kao što smo videli u drugom poglavlju, poznate ličnosti pozivale birače
637 Ibid., p. 13.

638 Kaskiv, Chupryna, Zolotariov, op.cit., p. 141.
639 Forbrig, Demeš, op.cit., pp. 15-150.

da izađu na izbore. Kampanje su organizovane sa zvučnim originalnim imenima i
podeljene u vremenske ili tematske faze skoro u svim državama gde su se odigrale
“izborne revolucije”. U Slovačkoj je to bila “O.K. ‘98”, koja je okupljala 50 nevladinih
organizacija, u Hrvatskoj “GLAS 99” koji je okupio 145 organizacija, u Srbiji kampa-
nja “Izlaz 2000” okupila je oko 150 NVO, dok je u Ukrajini kampanja pod nazivom
“Pora” okupljala oko 100 civilnih organizacija. U republikama bivšeg SSSR kampanje
partija i nevladinih organizacija na izborima imale su određenu boju ili simbol, što je
uticalo da publicisti te događaje nazivaju po bojama ili simbolu, kao “revolucija ruža”,
“narandžasta revolucija” i “revolucija lala”, ili “šarene revolucije” (eng. colour revolutions,
rus. кольоровы революции). Kampanje su bile najviše finansirane od strane američkih
i drugih zapadnih fondacija, o čemu će biti više reči u delu o spoljnom faktoru. Od
civilnog sektora najčešće su učestvovale nevladine organizacije (NVO) koje pokrivaju
interese zaštite ljudskih prava, prava žena, zaštitu životne sredine, interese srednjeg i
malog biznisa, a od posebnog značaja bile su omladinske organizacije Otpor, Kmara,
Pora i KelKel koje su imale odlučujuću ulogu, ne samo za vreme mobilizacije birača na
izbore, već i u nenasilnim građanskim pobunama.
Kampanje su bile usmerene na što širu publiku, posebno na neopredeljene,
nesigurne, pasivne, mlade i birače koji prvi put glasaju. U Slovačkoj, dva meseca pre
izbora, čak 51 odsto ispitanika smatralo je da će premijer Mečijar biti ponovo izabran
na tu poziciju, samo 24 odsto da neće i 25 odsto nije moglo da predvidi ishod izbora.641
U Hrvatskoj kampanje su bile usmerene na mlade birače koji prvi put glasaju, jer je njih
oko 200.000 predstavljalo više od pet odsto birača. U Srbiji su istraživanja nekoliko
meseci pre predsedničkih izbora 2000. godine pokazala da više od 42 odsto građana
veruje u mogućnost pobede opozicije na izborima. Međutim, dugotrajnija istraživanja
pokazala su veliku apatiju birača i moguću slabu izlaznost pojedinih socijalnih slojeva.
Najviše tih koji nisu bili spremni da izađu na izbore činile su žene bez univerzitetskog
obrazovanja u ruralnim sredinama i mladi, posebno oni koji prvi put glasaju.642 Veliki
značaj imale su GOTV kampanje i paralelno prebrojavanje glasova koje je organizovao
CeSID i druge nevladine organizacije, a koji su uložili mnogo napora da samo dva sata
do zatvaranja birališta u Srbiji izvedu dodatan broj birača koji je možda bio presudan
za pobedu opozicije i pad nedemokratskog režima.643 U okviru kampanje “O.K. ‘98”,
jedan od većih projekata “Obilazak Slovačke” bio je organizovan od strane civilne
asocijacije “GEMMA 93”, u kojoj je za dve nedelje u avgustu i septembru 1998. godine
oko 350 civilnih aktivista obišlo više od 850 gradova i sela, distribuirajući oko 500.000
edukativnih brošura sa informacijama o izborima.644 U Hrvatskoj mnogi predstavnici
NVO bili su sumnjičavi da će GOTV kampanja uspeti, po uzoru na onu u Slovačkoj,
jer je civilni sektor bio razjedinjen i nije imao ugled u široj javnosti. Kampanja “GLAS
99” u Hrvatskoj stavljala je akcent na GOTV kampanju, a pasivne i birače koji prvi

642 Minić, Dereta, op.cit., p. 83.
643 Bunce, Wolchik, “Transnational Networks, Diffusion Dynamics, and Electoral Change in the
Postcommunist World”, p. 9.

put glasaju motivisala je uz pomoć postera, bilborda, radio-džinglova, TV-spotova,
brošura i rok koncerata za mlade. U aprilu i maju 1999. godine hrvatski civilni sektor
i 35 civilnih organizacija konačno su odlučili da se ujedine u jedinstvenu kampanju
građansku koaliciju za slobodne i fer izbore “GLAS 99”. Do kraja kampanje, do decem-
bra 1999, bilo ih je čak 145.645
U Srbiji, kampanja “Izlaz 2000” je napravljena u dve faze: pripremna, u kojoj je raz-
rađena strategija, i operativna. Kao u Hrvatskoj i Slovačkoj, i u Srbiji prioritet je imala
GOTV kampanja animacije birača na izbore. Kampanja “Izlaz 2000” je okupljala oko
150 NVO i realizovala oko 60 raznih projekata, kao što je kampanja “Vreme je” koju su
organizovale 37 NVO podržane uglednim nezavisnim medijima i mrežama kao što je
radio B92 i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Kampanja je imala
savremeni karakter i uz pomoć koncerata, performansa i propagandnog materijala
(plakata, olovaka, flajera i balona) obraćala se mladim biračima. CeSID je imao klju-
čnu ulogu u formiranju mreže koja je pokrila celu državu i imala 21.000 volontera,
raspodeljenih u 165 opštinskih timova, 16 lokalnih i pet regionalnih kancelarija, koji su
organizovali treninge za posmatranje izbora i eksperte za izborna istraživanja. Koordi-
nacija kampanje na predsedničkim izborima u Srbiji 2000. godine na svim nivoima
(lokalnom, regionalnom i nacionalnom) bila je ocenjena kao jako dobra.646 U Gruziji,
civilni sektor nesmetano se razvijao pod hibridnim režimom, za razliku od Srbije i
Ukrajine. Gruzijska Kmara organizovala je GOTV kampanje, ali i posmatranje izbora
koje je obavljao posmatrački tim koji je zabeležio preko 4.000 slučajeva narušavanja
izbornog zakonodavstva. Kmara je bila organizovana od 20 aktivista užeg jezgra i
oko 3.000 volontera za vreme kampanje za parlamentarne izbore 2003. godine. Ipak, u
gruzijskoj “izbornoj” ili “šarenoj revoluciji” nemamo slučaj brojčane i razgranate pred-
izborne kampanje za parlamentarne izbore 2003. godine, poput kampanja “O.K. ‘98”
u Slovačkoj, “GLAS 99” u Hrvatskoj, “Izlaz 2000” u Srbiji, “Talas slobode” u Ukrajini,
iako je predizborna kampanja koju je organizovala omladinska organizacija Kmara
sadržala te aktivnosti (edukaciju građana i posmatrača, informisanje i mobilizaciju na
izbore, kontrolu izbora, odbranu glasova na demonstracijama). Time je Gruzija sličnija
slučaju Kirgizije, a pre svega po bliskosti civilnog sektora sa interesima opozicije čime
je gubila onu nepristrasnost građanskog društva prema politici. Međutim, pre bi se za
odigravanje “revolucije ruža” u Gruziji moglo govoriti kao o nečem što je prvi slučaj
nenasilne smene vlasti na prostoru bivšeg SSSR, događaj koji je, za razliku od brojčane,
razgranate i dugoročno pripremane “narandžaste revolucije” u Ukrajini, bio više izne-
nađenje647 nego očekivanje, kako za Zapad tako i za Rusiju.
Prva veća koalicija ukrajinskih NVO stvorena je 1999. godine pod nazivom “Sloboda
izbora”, a kasnije pred predsedničke izbore 2004. stvorene su “Koalicija novog izbora”
i “Komitet birača Ukrajine”. I za predsedničke izbore 2004. godine stvorena je široka
struktura predizborne koordinacije civilnog sektora pod nazivom “Talas slobode”, a
645 Fisher, Bjelić, op.cit., p. 64.


veća kampanja unutar nje zvala se “Pora”, koja je ujedinila oko 100 NVO. Kampanja
“Pora” je imala za cilj sprovođenje slobodnih i fer izbora sa edukacijom, informisanjem,
proverom biračkih spiskova, obukom posmatrača izbora, mobilizacijom građana i
informisanjem građana o njihovim pravima pred predsedničke izbore 2004. godine,
kao i zaštitom glasova od izbornih manipulacija. Jezgro kampanje “Pora” činili su
studenti (srednjoškolci) i mladi ljudi, koji su crpeli iskustvo od njihovih prethodnika
– štrajkova glađu početkom devedesetih i kampanje “Za Pravdu!” početkom dvehi-
ljaditih godina kada je nestao novinar Gongadze, o čemu smo pisali u drugom poglav-
lju ovog rada. Od marta 2004. godine do januara 2005. civilna kampanja “Pora” je
okupila 35.000 stalnih aktivista, koji su distribuirali 40 miliona kopija štampanog
materijala, organizovali 750 regionalnih protesta i javnih akcija, sproveli 17 masovnih
akcija sa po 3.000 učesnika, organizovali pravljenje šator-grada, po ugledu na onaj
iz početka devedesetih godina i “revolucije na granitu”, na glavnoj ulici Hreščatik u
Kijevu, koji je za vreme “narandžaste revolucije” imao 1.546 šatora sa oko 15.000 “stano-
vnika” i 12 sličnih kampova po ostalim gradovima Ukrajine. Zbog velike geografske
prostornosti Ukrajine, kampanja “Pora” bila je regionalno organizovana: u mobilne
regionalne grupe Riys648 kojih je bilo oko 400, koje su napravile mrežu koja je pokrivala
oko 25 miliona stanovnika, Riys su bili podeljeni na 78 Kuscha649, koji su pokrivali celu
teritoriju Ukrajine, svaki više od 300.000 stanovnika. Takođe, kampanja “Pora” bila je
organizovana u više (pet osnovnih) tematskih i vremenskih etapa: trening – “Vreme
je za početak” (avgust 2004); mobilizacija volontera – “Vreme je za akciju” (avgust
2004); informisanje o izborima – “Vreme je za razmišljanje” (septembar 2004); za prvi
krug izbora – “Vreme je za glasanje” (oktobar 2004); kontrola na izborima – “Vreme
je za kontrolu” (oktobar 2004); drugi krug izbora – “Vreme je za pobedu” (novembar
2004); protesti i odbrana glasova – “Vreme je shvatiti – oni lažu” (novembar 2004); i
ponavljanje drugog kruga – “Glasaj ili ćeš izgubiti” (decembar 2004). 650
U Kirgiziji, najveći problem NVO bio je razgraničenje njihovih društvenih od
političkih interesa. Kao što je bilo rečeno, u prvim godinama nezavisnosti i reformi
u Kirgiziji, civilni sektor je bio jedan od vodećih nosilaca demokratskih ideja i pred-
stavnik interesa raznih socijalnih grupa, dok su političke partije bile pod velikim
uticajem države. NVO u Kirgiziji su na neki način preuzele funkcije političkih partija i
stvorena je protivrečnost u prirodi civilnog sektora, jer NVO ne deluju u prostoru politi-
čkih interesa, već u prostoru društvenih vrednosti. Tako su NVO počele aktivno da
obavljaju političke funkcije i predstavljaju sebe kao dosta jake političke institucije, kao
koalicija NVO “Za demokratiju i građansko društvo”, koja nije predstavljala interese
socijalnih grupa, već se bavila političkim temama.651 U “revoluciji lala” nema jasno
organizovane nepristrasne civilne kampanje u predizbornom procesu, već je interes
NVO bio pomešan sa političkim interesima opozicionih stranaka, što analitičare koji se
648 Interne oznake aktivista kampanje “Pora” iz knjige: Forbrig, Demeš (eds.), Reclaiming Democracy.
Civil Society and Electoral Change in Central and Eastern Europe, pp. 127-146.
649 Ibid.
651 В. Богатырев, op.cit., www.ipp.kg

bave uticajem “šarenih revolucija” na proces demokratizacije često navodi na dileme da
li “demokratski proboj” u Kirgiziji uopšte svrstavati u takozvane “izborne revolucije”.
Druga faza kampanje civilnog sektora kontrola izbornog procesa jeste ključna faza
angažmana civilnog sektora u “izbornim revolucijama”, u kojoj aktivisti domaćih
nevladinih organizacija, međunarodnih organizacija i stranih vladinih i nezavisnih
posmatrača prate tok regularnosti izbora i vrše paralelno prebrojavanje glasova. Od
ocena regularnosti izbora zavisi dalji tok događaja vezan za odnos između elite na
vlasti u hibridnom režimu, civilnog sektora i opozicije, odnosno da li će civilno dru-
štvo reagovati i stati u odbranu izborne volje građana. Još u kasnijoj fazi “trećeg talasa”
Hantington naglašava da je pojava i širenje fenomena inostranih posmatrača bila
važan događaj osamdesetih godina XX veka koji je značajno povećao važnost izbora
u procesu demokratizacije. Ako bi, s druge strane, vlada zabranila “nepristrasnim”
spoljnim posmatračima da prisustvuju glasanju, to bi, samo po sebi, dokazivalo da se
sprema da namesti izbore.652 Mekfol smatra da je ključna uloga spoljne pomoći Zapada
bila u tehničkoj i finansijskoj podršci efektivnog posmatranja izbora u državama u
kojima su se odigrale “izborne revolucije” uz primetno narušavanje izbornih normi ili
falsifikovanje izbora – u Srbiji, Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji.653
Uloga domaćih i stranih posmatrača u “izbornim revolucijama” nije se značajno
razlikovala, osim što su kod pojedinih hibridnih režima bili otežani uslovi za vršenje
njihovih dužnosti. Zbog zakonskih prepreka u pojedinim državama domaći ili
strani posmatrači nisu mogli pratiti izbore. Za razliku od autoritarnih lidera “trećeg
talasa” koji su raspisivali izbore i referendume kako bi na izborima potvrdili domaći
legitimitet i popravili međunarodni rejting, na prostoru bivšeg socijalističkog bloka
hibridni režimi su redovno održavali izbore, ali su njihovim ishodom manje ili više
uspešno manipulisali. Tokom devedesetih godina na prostoru bivšeg socijalističkog
bloka uz strane posmatrače, o kojima će više reči biti u delu o spoljnom faktoru, pojavili
su se i dobro obučeni domaći posmatrači izbora. Uloga posmatrača ili monitora bila
je praćenje regularnosti uslova u kojima se održavaju izbori (predizborna kampa-
nja), urednosti biračkih spiskova i regularnost samog toka glasanja za vreme izbora.
Nevladine organizacije su takođe organizovale paralelno prebrojavanje glasova, s ciljem
da se ne dopusti izborna krađa.
U državama u kojima su se odigrale “izborne revolucije” svi hibridni režimi pravili
su stalne prepreke u radu stranih i domaćih posmatrača izbora. U Slovačkoj posma-
tračima OEBS dozvoljeno je prisustvo na parlamentarnim izborima 1998. godine tek
nakon međunarodnog pritiska, dok oko 1.800 domaćih posmatrača iz nezavisnog
projekta “Građansko Oko 98” (slov. Občianske oko 98) nije dobilo dozvolu da posmatra
izbore, zbog čega su morali da popunjavaju ankete izvan biračkih mesta.654 U Hrvat-
skoj, na predsedničkim izborima 1997. godine nisu bili dopušteni ni strani ni domaći

653 Michael McFaul, “Conclusion: The Orange Revolution in a Comparative Perspective”, u: Anders
Aslund, Michael McFaul (eds.), Revolution in Orange: The Origins of Ukraine’s Democratic Breakt-
hrough, Carnegie Endowment For International Peace, Washington D.C., 2006, p. 185.

posmatrači, a uslovi za posmatranje izbora stvorili su se tek nakon međunarodnog i
unutrašnjeg pritiska civilnog društva na zvanični Zagreb, da bi domaće organizacije,
poput GONG, mogle nesmetano zakonski da prate regularnost izbora.655 Na predsedni-
čkim izborima u Srbiji 2000. godine nije bilo omogućeno prisustvo stranim posma-
tračima, iako su domaće nevladine organizacije uspele da organizuju čak od 25.000
do 30.000 volontera koji su učestvovali u kampanji i pratili izbore na značajnom delu
biračkih mesta.656 U Gruziji su vlasti intenzivno pokušavale da diskredituju medije,
poput televizije Rustavi-2, koji su u realnom vremenu prenosili izveštaje o paralelnom
proračunavanju rezultata i regularnosti izbora.657
Treća faza dobro koordinisane kampanje odnosi se samo na države u kojima su se
“izborne revolucije” odigrale uz nenasilnu pobunu civilnog društva – Srbiju, Gruziju,
Ukrajinu i Kirgiziju – i predstavlja odbranu izborne volje građana. U trećoj fazi, nakon
falsifikacije izbora obično je dolazilo do približavanja interesa do tada nepristrasne
koordinisane civilne kampanje i političkih interesa opozicije, sa zajedničkim ciljem
– odbranom izborne volje građana.658 Osnova svake nenasilne pobune civilnog dru-
štva je primena nenasilne političke borbe i održavanje nenasilne discipline. Metodi
nenasilne političke borbe razrađeni su i primenjeni još u prvoj i drugoj polovini XX
veka, a značajan uzor im je bio “gandizam” i nenasilna borba protiv rasne segregacije
u Sjedinjenim Američkim Državama.659 Savremenu sistematizovanu studiju nenasilne
borbe protiv diktatura i autoritarnih režima napravio je Džin Šarp660, a pod njegovim
uticajem, bivši pripadnici srpskog Otpora napravili su studiju Nenasilna borba u 50
tačaka661. Nenasilna smena vlasti u Gruziji, bila je prva takve vrste na Kavkazu, regionu
koji je inače poznat po tradicionalnim krvavim pučevima (protiv Gamsahurdije (1991)
i Elčibeja (1992)). Istovremeno, bio je to znak za zapadne kreatore politike da je na pro-
storu bivšeg SSSR moguća promena nedemokratskog režima mirnim putem i bez
velikih rizika od građanskog rata.662
Bivši član Otpora Aleksandar Marić663, koji je nakon “petooktobarske revolucije”
imao višegodišnje iskustvo sa davanjem konsalting know-how omladinskim
organizacijama i kampanjama u Gruziji, Ukrajini, Belorusiji i Moldaviji, smatra da u
“postizbornim pritiscima na autoritarni režim, dve su stvari od velikog značaja, a to su:
istrajnost i upornost onih koji organizuju proteste i njihovo insistiranje na nenasilju.
Insistiranje na nenasilju i sprečavanje nasilnih ispada je važno jer će svaki nedemokrat-
ski režim pokušati da provocira nerede, kako bi mogao da protiv demonstranata upo-
trebi silu. Dešavalo se, recimo u Kirgiziji, da neko od opozicionih lidera ili demonstra-
660 Sharp, op.cit.
663 Na osnovu razgovora autora sa Aleksandrom Marićem, u Novom Sadu 12. jula 2010. godine.

nata izgubi strpljenje i posegne za agresivnim i nasilnim metodama... U postizbornim
demonstracijama vreme i kalkulacija odnosa vremena i intenziteta demonstracija su
takođe važan faktor koji nije na strani onih koji protestuju, već na strani nedemokrat-
skog režima, koji veruje da će vremenom te demonstracije da oslabe i prestanu. Skoro
da je nemoguće imati višegodišnje proteste, čak su i u Srbiji 1996-97. demonstracije
nakon skoro tri meseca počele da slabe.”664
Kada se govori o revoluciji i pobunama građanskog društva, često se misli na nemire
sa okršajima sa policijom, mrkim događajima koji mogu da izazovu ljudske žrtve i
patnju. Međutim, civilne koordinisane kampanje i nenasilne pobune civilnog društva,
posebno u Slovačkoj, Srbiji i Ukrajini, imale su karnevalski karakter, što je učesnicima
davalo ne samo mir i atmosferu da prevaziđu strah, već i kreativnost pojedinaca,
optimističan i veseo ton predizbornih kampanja i postizbornih protesta. To je ohrabrilo
birače da se osećaju bezbednije i stope se u jedan zajednički duh. I ne samo to, već je to
bio veliki kontrast u poređenju sa birokratskim “sivilom” hibridnih poluautoritarnih
režima.665 Na primer, prema rečima bivših članova Otpora, Stanka Lazendića i Ale-
ksandra Marića666, da bi se privukla pažnja javnosti, za vreme vladavine Slobodana
Miloševića, akcije Otpora “morale su da budu neka vrsta uličnih igrokaza: uvek nove,
lepršave i šarmantne sa jasnom antirežimskom porukom, koje ne zahtevaju velika sred-
stva i mnogo ljudi, akcije koje su morale da budu takve da mogu da se primene u svim
sredinama, od Beograda do manjih mesta... Skoro ni jedna od takvih akcija nije bila
izvedena sasvim do kraja, jer je intervenisala policija... Kao posledica svega mediji su
kao glavnu vest prenosili hapšenje Otporaša, a ne samu akciju... Jedna od boljih akcija
bila je ‘Zajedničko gledanje drugog Dnevnika’, s obzirom na to da je ta informativna
emisija uveče u pola osam na državnoj televiziji u javnosti bila percipirana kao najjače
medijsko režimsko sredstvo.”667
Za vreme nenasilne pobune civilnog društva uz demonstracije karnevalskog
karaktera, primenjen je i agresivniji metod paralizovanja države. Paralizovanje države
je način da se uz pomoć masovnih skupova, štrajkova i zauzimanja važnih državnih
ustanova natera vlast i hibridni režim na pregovore ili ostavku, o čemu će biti više deta-
lja u delu o uzročnom faktoru izostanak sile od strane hibridnog režima i podele unutar
snaga bezbednosti. U Srbiji su radnici Kolubare ugrozili funkcionisanje hibridnog
režima, blokirani su bili svi magistralni putevi, a na vrhuncu “petooktobarske
revolucije” demonstranti su osvojili zgradu Narodne skupštine i zgradu državne
televizije. U Gruziji je opozicija takođe zaposela Parlament i govornicu, u Ukrajini
je blokirana predsednička administracija, u Kirgiziji su takođe bili blokirani putevi,
zauzet je Dom vlade u kom je smeštena administracija predsedika i vlada, kao i zgrada
državne televizije.668
664 Ibid.
666 Na osnovu razgovora autora sa Stankom Lazendićem i Aleksandrom Marićem, u Novom Sadu 12.
jula 2010. godine.
667 Ibid.

Značajnu ulogu u mobilizaciji za nenasilnu pobunu civilnog društva imale su
radikalna, ali nenasilna omladina i njihove organizacije, pokreti ili delovi kampanje
koje su oni vodili u “izbornim revolucijama”. Generalno, omladina iznad 18 godina
i njihove organizacije imale su značajnu ulogu u “izbornim” i “šarenim revolucijama”
jer su mobilisale mlade birače i one koji prvi put glasaju, bile su pokretna snaga
u mobilizaciji nenasilne pobune civilnog društva i kohezioni faktor ujedinjava-
nja opozicije. Hantington piše da su studenti univerzalna opozicija, a mladi ljudi
protagonisti protesta, nestabilnosti, reforme i revolucije. Istorijski, postojanje velikih
grupa mladih ljudi ili njihova mobilizacija teži da se podudara sa takvim pokretima.
Protestantska reformacija primer je jednog od najistaknutijih mladih pokreta u istoriji.
Primetna ekspanzija udela mladih u zapadnim zemljama podudarila se sa dobom
početka “demokratske revolucije” u poslednjim decenijama XVIII veka. U XIX veku
uspešna industrijalizacija i emigracija redukovale su politički uticaj mladog stanovni-
štva u evropskim društvima. Ipak, učešće mladih ponovo je naraslo dvadesetih godina
XX veka u “prvom povratnom talasu demokratizacije”, obezbeđujući regrute za faši-
stičke i druge ekstremne pokrete. Četiri decenije kasnije, generacija posle Drugog svet-
skog rata načinila je svoj politički spomenik u demonstracijama i protestima šezdesetih
godina XX veka.669
Za postizanje svojih ciljeva i težnju ka reformama uz pomoć bunta, u Jugoistočnoj
Evropi mladi nisu uvek koristili nenasilna sredstva kao u “baršunastim”, a posebno
“izbornim revolucijama”. Direktor beogradskog Centra za ljudska prava i profesor
međunarodnog prava, Vojin Dimitrijević piše da su se mladi ljudi i uglavnom plemi-
ćkog porekla u Rusiji krajem XIX veka protiv samodržavlja borili organizovanjem
terorističkih napada, takozvanim savremenim tiranocidom, na predstavnike carske
Rusije, a posebno njenog cara. To je bila ruska omladina, intelektualci i dobrim delom
plemići sa “sluhom za romantičarsku verziju kulta tiranoubice”, okupljeni oko pokreta
Narodna volja i sa ciljem da teroristički akt bude moralno opravdan. Kako piše Dimi-
trijević, tada u XIX veku ruska omladina se opredelila za terorizam zbog prethodnog
neuspeha svoga pohoda u narod. Opijeni romantizmom, teroristi-čistunci iz Narodne
volje u avgustu 1876. godine ubijaju cara Aleksandra II, ali se suočavaju sa problemom
i neuspehom, jer zamena ličnosti ne podrazumeva i promenu sistema. Narodna volja
nakon niza akcija na kraju obećava da će obustaviti svaku delatnost i da će se pokoriti
demokratskim odlukama ako car objavi amnestiju za sve političke krivce i raspiše
slobodne izbore, kako bi predstavnici celog naroda na osnovu narodnih želja razmotrili
i izmenili postojeće oblike državnog i društvenog života. Skoro ceo vek nakon saznanja
da se ubijanjem vođe ne rešava problem samodržavlja i autoritarizma, progresivna i
ekstremna omladina i dalje je verovala u oslobađajuće dejstvo nasilja.670 Šezdesetih
i sedamdesetih godina u Evropi omladinska disidentska levičarska opozicija bila je
“levlja” od mnogih vlasti, a posebno Frakcije Crvene armije u SR Nemačkoj i Crvene
669 Семјуел Хантингтон, Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, ЦИД-Романов,

Подгорица-Бања Лука, 2000, стр. 130.
670 Vojin Dimitrijević, Terorizam, K.V.S.-Samizdat B92, Beograd, 2000, str. 28-30.

brigade u Italiji, koje su takođe koristile teroristička sredstva i koja su u političkoj borbi
bila kontraproduktivna.671
U prvom poglavlju našeg istraživanja videli smo da su mladi bili velika snaga u
“baršunastim revolucijama” u Centralnoj Evropi, ali i na prostoru bivšeg SSSR, pose-
bno u baltičkim republikama, Kazahstanu, Gruziji i Ukrajini krajem osamdesetih i
početkom devedesetih godina prošlog veka. Mladi u “izbornim revolucijama” raz-
likuju se od svojih prethodnika po korišćenju savremenih komunikacionih i kom-
pjuterskih tehnologija koje im daju mogućnost brzog i mnogobrojnog povezivanja, a
posebno po nenasilnim metodama političke borbe. Srpski novinar Zoran Stanojević
smatra da su studentski protesti 1996-97. u Beogradu bili prva on-line revolucija, odno-
sno prvi krupan društveni poremećaj u svetu koji se oslanjao na internet672, iako je
realan efekat povezanosti mladih, savremenih komunikacija i promene režima nastao
tek za vreme “narandžaste revolucije” u Ukrajini673.
U “izbornim revolucijama” razlikujemo omladinske pokrete (Otpor, Kmara, Pora,
KelKel) i posebne omladinske kampanje (“Rok izbori 98”, “UNO 99”, “Pora”). Omladin-
ski pokreti su često bile neregistrovane organizacije (Otpor, Pora), zato što nije bilo
uslova za njihovu registraciju, i imali su uglavnom političke ciljeve (smena lidera, pred-
sednika u hibridnom režimu), zbog toga su nedemokratski režimi prema njima bili
više represivni, dok su kampanje imale neutralniji karakter, pa samim tim nisu toliko
izazivale hibridne režime. Što je hibridni režim bio represivniji prema omladinskim
pokretima (Otpor, Kmara, Pora, KelKel), to ih je više jačalo unutar organizacije i time
su sticali popularnost u društvu, što im je pomagalo u omasovljavanju. Viktimizacija
Otpora pokazala se kao najznačajniji pojedinačni aspekt domaćih medijskih narativa
o tom pokretu, njime se uspešno rušio autoritet režima i potvrđivao kredibilitet same
strategije nenasilnog otpora režimu.674 Otpor je imao važnu ulogu u uticaju na srpsku
opoziciju (DOS) da se ujedini protiv hibridnog režima Slobodana Miloševića.675 Sli-
čnu ili pomoćnu ulogu opoziciji imale su Kmara i Pora. U državama gde su se “izborne
revolucije” odigrale na izborima i bez nenasilne pobune civilnog društva, pokretane
su omladinske kampanje (u Slovačkoj već pomenuta “Rok izbori 98” i u Hrvatskoj
omladinska Unija nezavisnih organizacija “UNO 99”), za mobilizaciju pasivnih birača,
mladih i posebno onih koji su prvi put glasali, za koje su ispitivanja pokazivala da mogu
da imaju značajan uticaj na ishod parlamentarnih izbora. U Ukrajini, Pora su činile
dve organizacije – žuta i crna – ali, isto tako, “Pora”, što znači “Vreme je”, zvala se
671 Vojin Dimitrijević, “Uz tridesetogodišnjicu ‘crvenog’ terorizma: Bader, Majnhof, Karlos, Dolanc”,
Vreme, No. 842, Beograd, 22. februar 2007, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=488823 (Pri-
672 Zoran Stanojević, “Muzej (studentske) revolucije”, Vreme, No. 828, Beograd, 16. novembar 2006,
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=471425 (Pristupljeno 14. jula 2010)
674 Slobodan Naumović, “‘Otpor!’ kao postmoderni Faust: Društveni pokret novog tipa, tradicija
posvećenog reformizma i ‘izborna revolucija’ u Srbiji”, Filozofski fakultet Beograd, Filozofija i
društvo, 3-2006, Beograd, 2006, str.154.

i kampanja za mobilizaciju birača na izbore, posebno mladih, urađena po uzoru na
istoimenu kampanju u Srbiji. U državama gde su se “izborne revolucije” odigrale uz
nenasilnu pobunu civilnog društva omladinske organizacije kao što su Otpor, Kmara,
Pora i KelKel odigrale su ključnu ulogu u diskreditovanju lidera hibridnog režima.
Omladinske organizacije bile su izuzetak u kampanjama civilnog sektora, pre svega
zato što su često bile pristrasne, antirežimske, i najviše su u “izbornim revolucijama”
nosile revolucionarni karakter jer su tražile radikalne promene: promenu glava
država i raskid sa prošlošću, ali isključivo uz nenasilnu političku borbu. U Srbiji je
Otpor organizovao kampanju za smenu Slobodana Miloševića pod nazivom “Gotov
je”, u Gruziji Kmara je tražila ostavku Eduarda Ševarnadzea, u Ukrajini Pora je imala
kampanju i sajt protiv Leonida Kučme pod nazivom “Kučmizam” i u Kirgiziji je KelKel
organizovao i podržavao proteste u Biškeku za smenu predsednika Askara Akajeva.
Zbog represivnog odnosa hibridnog režima prema tim pokretima, Otpor, Kmara,
i Pora imali su horizontalnu strukturu organizacije, u kojoj nije postojao jedin-
stveni lider ili hijerarhija na koju može da se izvrši uticaj ili da se ona promeni spo-
lja. Ukoliko bi pojedini aktivisti bili uhapšeni, pokret bi nastavio sa delovanjem. Da
bi se izbegle intervencije hibridnog režima, obično je funkcionisao i decentralizovani
sistem finansija i raspodela ostalih resursa. Organizacije omladinskih pokreta težile
su da pokriju većinu teritorije i gradove, podeljeni na regionalne i lokalne kancelarije.
Unutar organizacija bili su stvoreni timovi koji su bili podeljeni po aktivnostima, kao
što su: odnosi sa javnošću (eng. public relations), sprovođenje akcija (eng. fieldwork),
treninzi (eng. training) i finansiranje (eng. finance). U svakoj državi, u zavisnosti od
svog prethodnog iskustva ili preuzetog know-how, formirani su timovi, kao što su:
planiranje, rad sa medijima, pisanje materijala, monitoring medija, rad sa regionalnim
kancelarijama itd.676 Veliku ulogu u informisanju međunarodne zajednice i stranih
medija imali su izveštaji i veb-portali na engleskom jeziku, posebno u državama gde
su se “izborne revolucije” odigrale uz nenasilnu pobunu civilnog društva – u Srbiji,
Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji – u kojima su nezavisni mediji bili nerazvijeni ili pod priti-
skom hibridnog režima.677
Omladinske organizacije, posebno one koje su radile u otežanim uslovima zbog
prisutnosti “jakog” hibridnog ili čak autoritarnog režima kao što je to srpski Otpor,
ukrajinska Pora, beloruski Zubr, azerbejdžanski Jok (azer. Yokh) i pokušaj mladih
uzbekistanskih entuzijasta kod kuće i u dijaspori da stvore grupu Bloga678, okupljale
su se u trećim državama, poput Albanije, radi razmene iskustva i uzajamne podrške.
Represija nad omladinskim pokretima i njihovo otežano kretanje pokrenulo je
razne druge načine komunikacija, kao što su internet i kompjuterske igrice, između
organizacija koje su imale iskustva sa “izbornom revolucijom” i onima koji su bili
spremni da se nenasilnim metodama bore protiv nedemokratskih režima. Sa tom
namerom u Sjedinjenim Američkim Državama, uz konsultacije aktivista iz pojedinih
676 Kandelaki, Meladze, op.cit., p. 111; Kaskiv, Chupryna, Zolotariov, op.cit., pp. 133-135.
678 U prevodu znači “čekić”.

pomenutih organizacija, napravljena je kompjuterska igrica “Snaga mnogo jača” (eng.
A Force More Powerful) uz pomoć koje i pojedinac sa svog kućnog računara može
virtuelno da stekne osnove znanja za organizaciju nenasilne borbe protiv nedemokrat-
skih režima.679
Kao što smo pisali u drugom poglavlju, Otpor je nastao kao omladinski pokret na
beogradskom Univerzitetu u oktobru 1998. godine, kao reakcija na novi represivni zakon
o visokom školstvu i medijima. Kampanja Otpora nastavljena je nakon intervencije
NATO 1999. godine, i fokusirala se na ostavku Slobodana Miloševića. Godine 2000.
Otpor pokreće kampanju “Gotov je” koja je kroz poziv na izbore inicirala smenu pred-
sednika Miloševića. Pokret Otpor bio je inspiracija za stvaranje sličnih organizacija
u Gruziji, Ukrajini, Belorusiji i Kirgiziji.680 Jedna od poznatih metoda koju je prime-
njivao Otpor protiv hibridnog režima Slobodana Miloševića i koja je kasnije bila prime-
njivana i u drugim sličnim kampanjama bila je taktika dilema akcije.681 Dilema akcije
ili akcije nedoumice dovode protivnika u situaciju u kojoj će svako njegovo reagovanje
rezultirati negativnim ishodom po njega. Stratezi nenasilnog vojevanja trude se da svoje
aktivnosti stave u takve okvire da protivnik u svakom slučaju izađe kao gubitnik, a
nenasilni pokret kao pobednik. Narodnim jezikom rečeno: “ako vaš protivnik reaguje –
kajaće se, a ako ne reaguje – opet će se kajati”. Primer je Gandijeva “Slana kampa-
nja” u proleće 1930. godine, kada su Indijci krenuli u preuzimanje solana koje su bile
u monopolu britanske imperijalne vlasti.682 Razne metode, među kojima su i dilema
akcije, isprovocirale su režim da reaguje nasiljem i samim tim se diskredituje u narodu.
Kako su pisali publicisti u Srbiji: “narod je razočaran u Slobodana Miloševića – kažu –
bije decu, znači da je nemoćan”.683 Za vreme tih kampanja zadržano i uhapšeno je oko
2.000 aktivista Otpora.684
Zadržaćemo se malo više na pokretu Otpor koji je bio svojevrstan uzor ostalim
omladinskim pokretima, organizacijama ili kampanjama koji su se nenasilno borili
protiv nedemokratskih režima. U sociološkoj studiji Otpor – više ili manje od politike
autora sociologa Vladimira Ilića koju je objavio Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
2001. godine, piše da je Otpor dominantno urbana organizacija, ali ne i jasno profilisan
pokret omladinske srednje klase. Otporaši su deklarisani vernici. Oni bi se mogli pred-
staviti kao antikomunisti i demokratski nacionalisti. Zbog opasnosti od korupcije
i spoljne manipulacije, Otpor je bio pokret ideja, a ne ljudi i u njemu se odlučivalo
konsenzusom. Prema rečima aktiviste Otpora Ivana Marovića, strategija pokreta bila je
povezivanje sa lokalnim predstavnicima opozicionih stranaka, nevladinih organizacija,
sindikata i nezavisnih medija. U Otporu su bili prisutni i elementi neorganizovanih
novih društvenih pokreta iz osamdesetih godina sa Zapada, ekoloških, mirovnjačkih,
i drugih, kao i opštije tradicije studentskih pokreta u Evropi koje se najčešće vezuje za
679 Ian Traynor, “Young democracy guerrillas join forces”, The Guardian, 6. June 2005.
682 Luis Fišer, Gandi – njegov život i poruka svetu, Delo-Globus, Zagreb, 1984, str.102-109.

erupciju studentskog radikalizma šezdesetih godina u Berlinu, na Sorboni i drugde,
ali koja je znatno starija i koja svoje prve korene vuče još iz revolucije 1848. godine.
Snažna politizovanost sa jasnim neposrednim zadatkom i prepoznatljivim i do kraja
personalizovanim političkim neprijateljem čini Otpor znatno sličnijim radikalnim
omladinskim pokretima nego onim difuznim iz osamdesetih godina, usmerenim na
ostvarivanje parcijalnih ciljeva.685
Prema oceni bivšeg socijalističkog lidera Ivana Stambolića, Otpor je svenarodni
pokret, čudesna stvar, koja u mnogome liči na poljsku Solidarnost. Privatna ameri-
čka obaveštajna korporacija Stratfor ga je u svojim analizama posmatrala pre svega kao
studentski pokret, ističući da u revolucijama studenti najmanje rizikuju, a mogu naj-
više da dobiju. Otpor se, s druge strane, bitno razlikuje od pokreta radikalne studentske
omladine pre jedne generacije, pre svega, svojim odbacivanjem socijalizma, nezavisno
od egalitarne svesti značajnog broja njegovih aktivista. Otpor izvesno ne deli levičarske
uzore hipi generacije, a u svom nastojanju da objedini u protivstavu prema tadašnjoj
vladi različite delove društva, on nije ni smeo da se opredeli za pojedinačne uzore. Mao
i Če Gevara su deo satanizovane istorije; domaće nesposobne i razjedinjene opozicione
vođe nisu smele da budu korišćene kao faktor integracije, jer su se na ovom planu više-
struko pokazali izrazito destruktivnim. Otpor je ostao bez personalizovanog kultnog
simbola, što je pokušao da predstavi kao prednost, ali što objektivno jeste hendikep.
Bez obzira na privrženost znatnog dela “otporaša” onome što se naziva srpskom samo-
svojnošću, oni su, uglavnom to ne znajući, u svojoj borbi za promene koje će im doneti
normalan život, bili u službi globalizacijskih procesa.686
U Gruziji, organizacija Kmara, uz opozicioni Sakašvilijev Nacionalni pokret
i televiziju Rustavi-2, imala je krucijalnu ulogu u “revoluciji ruža”. Kao što smo već
pisali u drugom poglavlju, Kmara je nastala 2000. godine, kada je grupa studenata
pokrenula akciju reforme visokog školstva i borbu protiv korupcije na gruzijskim
univerzitetima. Kmara je bila stvorena po uzoru na srpski Otpor, čak je imala i isti
simbol stisnute pesnice. Za vreme pokušaja gašenja televizije Rustavi-2 i raspada pro-
predsedničke vlade, studenti koji su kasnije takođe bili integrisani u Kmaru, u okto-
bru 2001. godine napravili su prve demonstracije i uspešnu akciju za zaštitu nezavi-
snih medija. Dvadeset aktivista Kmare ispisalo je na hiljade grafita po ulicama Tbilisija
i ostalim većim gradovima sa imenom i parolama te omladinske organizacije, koje su
uticale na podizanje njihove popularnosti, a grafiti su danima bili glavna vest po gruzij-
skim medijima. Njeni aktivisti pisali su da je Kmara koristila taktiku širenja “mita” o
sebi u medijima, i predstavljala se mnogo jačom nego što to jeste bila. U organizovanju
demonstracija, Kmara je imala ograničeni broj aktivista i sarađivala je sa opozicionim
partijama Sakašvilija i Žvanjije. Ševarnadze je bio manje represivan prema Kmari, nego
što su to bili hibridni režimi Miloševića i Kučme prema Otporu i aktivistima Pore, a
za vreme kampanje bilo je uhapšeno sedam članova Kmare za huliganizam. Jedino je
represivniji bio Abašidze u Adžariji prema aktivistima Kmare. Nakon “revolucije ruža”
685 Ilić, op.cit., str. 7-71.

686 Ibid.

više od stotinu aktivista Kmara učestvovalo je u organizaciji demonstracija nakon
izbora u Adžariji, u maloj “izbornoj revoluciji” u kojoj je smenjen i proteran u Moskvu
predsednik Aslan Abašidze.687
U Ukrajini, koordinisana predizborna građanska kampanja “Pora”, bila je ključna u
ostvarivanju “narandžaste revolucije”. Aktivisti kampanje “Pora” bili su uglavnom mladi
ljudi i studenti (srednjoškolci), uzrasta između 18 i 20 godina, uglavnom muškog pola,
koji nisu hteli da se aktivno bave politikom jer su je smatrali korumpiranom i zloupo-
trebljenom, a koji su se obraćali upravo pasivnim i mladim biračima. Prethodnicom
kampanje i pokreta “Pora” smatraju se kampanje “Ukrajina bez Kučme” i “Za Pravdu!”,
koje su nastale 2001. godine nakon nestanka i ubistva novinara Gongadzea.688
Kada je reč o nenasilnim metodama političke borbe i mirnoj smeni vlasti, osvr-
nimo se na iskustvo okruglih stolova iz, pomenutih u prvom poglavlju našeg istraživa-
nja, “baršunastih revolucija” s kraja osamdesetih godina XX veka, kao načinu raspleta
političkih kriza. Iako su kampanje civilnog društva bile odvojene od politike i politi-
čki nepristrasne, u Slovačkoj i Ukrajini bili su organizovani okrugli stolovi sa ciljem
koordinacije svih demokratskih snaga pre ili za vreme izbora tj. “izborne revolucije”,
po uzoru na okrugle stolove za vreme “baršunaste revolucije” krajem osamdesetih u
Poljskoj i Mađarskoj. Pišući o “baršunastim revolucijama”, Teokarević smatra da okru-
gli sto postaje način dogovora obično samo u uslovima izuzetnih političkih kriza
koje imaju bar dva aspekta: prvo, značajan deo građana ne smatra postojeću vlast
legitimnom, i drugo, političke podele i sukobi su takvog intenziteta i razmera da se
ne mogu rešiti u okviru postojećih institucija i pravila. Teokarević dalje navodi da
okrugli stolovi nisu neizbežna etapa prelaza iz autoritarnog u demokratski poredak,
ali gde god su organizovani, doprineli su stabilizaciji političkog života i da je miran
prelaz iz autoritarnog u demokratski poredak “prirodna sredina” za održavanje okru-
glih stolova, a njihovi najčešći ciljevi su predstojeći politički izbori, priprema ustava i
važnih zakona, ili usvajanje određene ekonomske politike koji zahtevaju najširi dru-
štveni konsenzus.689 Okrugli stolovi za vreme “izbornih revolucija” najviše su bili slični
onima iz “baršunastih revolucija” po krajnjem cilju – mirnoj promeni vlasti. U Slova-
čkoj, Demokratski okrugli sto 1998. godine bio je neformalna platforma koja je oku-
pljala predstavnike opozicionih političkih partija, udruženja privrednika, sindikata,
predstavnika lokalne samouprave, civilnog društva (omladinskih organizacija) i bili
su organizovani sa ciljem garancija da će se održati slobodni i fer izbori, ali i da će
se odigrati mirna predaja vlasti (eng. smooth transfer of political power). Na Demo-
kratskom okruglom stolu u Slovačkoj nisu učestvovali predstavnici nezavisnih medija
i verskih zajednica. Za razliku od okruglih stolova za vreme “baršunaste revolucije”,
Demokratski okrugli sto okupljao je više antirežimske snage i bio je uvod u svojevrsnu
neformalnu koaliciju svih demokratskih snaga protiv hibridnog režima.690 U Ukrajini,
okrugli stolovi su bili organizovani nakon drugog kruga predsedničkih izbora i na

689 Teokarević, Tranzicija i integracija, str. 198-199.

vrhuncu “narandžaste revolucije” i na njima su učestvovali predstavnici ukrajinskih
vlasti, međunarodne zajednice, ključnih država u regionu (Poljske, Rusije i baltičkih
republika) kao i predsednički kandidati od strane “vlasti” i “opozicije”, a najvažniji
njihov cilj bio je mirni izlazak iz krize nakon nenasilne pobune civilnog društva, odno-
sno mirna predaja vlasti.
Pojedini nezavisni mediji

Masovni mediji bili su neophodni za prenošenje informacija o proceduri izbora,
kandidatima na izborima, važnosti izlaska na izbore, regularnosti izbora i, ukoliko je to
bilo potrebno, organizovanju masovnih mobilizacija u “izbornim revolucijama”, a pose-
bno nakon izborne krađe. Štampani, a naročito elektronski mediji, radio, TV i internet
kao potpuno novi oblik informisanja, i savremena sredstva masovne komunikacije
(SMS-MMS poruke, internet forumi) postali su izuzetno važan izvor informisa-
nja i komuniciranja u “izbornim” i “šarenim revolucijama”, koje još nazivaju “on-line
revolucijama”691. Bez njihovog uticaja velika mobilizacija birača na izbore i demonstra-
nata na proteste u nenasilnim civilnim pobunama bila bi značajno otežana.692
Prema istraživanju Freedom House o slobodi medija koje smo izneli u drugom
poglavlju, države u kojima su se odigrale “izborne revolucije”, u godini tih događaja
bile su “delimično slobodne” (Slovačka, Gruzija) ili “neslobodne” (Hrvatska, Srbija,
Ukrajina, Kirgizija – tabela 06). Lideri svih tih šest hibridnih režima bili su svesni
značaja nezavisnih medija i njihovog uticaja u društvu, posebno elektronskih. Mečijar
je vršio pritisak na nezavisne medije, kao što je televizija Markiza, lokalne radio stanice
Twist, Radio FUN kao i radio Ragtime, Tatry i dnevni list Sme, koji su imali veliki uticaj
za vreme kampanje “O.K. ‘98”. U Hrvatskoj radio 101 imao je izuzetno važnu ulogu u
edukaciji građana i birača, a elita iz stranke HDZ vršila je razne pritiske i pokušaje
oduzimanja dozvole za emitovanje programa, što je rezultiralo demonstracijama i
pritiscima međunarodne zajednice. U republikama bivše SFR Jugoslavije, socijali-
stičke vlasti s ciljem da mladima obezbede ideološke sadržaje, nakon dovođenja do
apsurda ceremonije Titovog rođendana i nošenja štafete, dozvoljene su omladinske
radio stanice u republičkim prestonicama.693 Takve su bile radio Študent u Ljubljani,
radio 101 u Zagrebu i radio B92 u Beogradu. Zbog minimalne materijalne zahtevnosti
i mobilnosti, radio stanice su postale simbol slobodnog informisanja u državama gde
su bili stvoreni hibridni režimi tokom devedesetih godina, kao što su Slovačka, Hrvat-
ska, Srbija i Ukrajina. Model buntovničkog radija, bio je stvoren po uzoru na bunto-
vničke afro-američke radio stanice u Sjedinjenim Američkim Državama s početka
osamdesetih godina, o čemu će biti reči u delu o spoljnom faktoru “izbornih revolucija”,
i podrazumevao je skromnu tehničku opremu, mobilnu i operativnu redakciju, manji
prostor, maštovit kulturni i hrabar informativni program, sa dozom urbanog humora.
U svojoj ranoj karijeri Slobodan Milošević bio je na čelu Ideološke komisije Univerzitet-
691 Stanojević, op.cit., http://www.vreme.com/cms/view.php?id=471425

693 Mašić, op.cit., str. 11-23.

skog komiteta SK Beograda i on je još za vreme socijalizma pokretao krivične procese
protiv studentskih i omladinskih glasila, kao što je list Student, zabrane izdavanja
knjiga i pokretao je sudske postupke protiv pisaca.694 Milošević je u periodu od 1991. do
2000. godine više puta (1991, 1996, 2000) pokušao da zatvori ili preuzme radio B92, što
je toj radio stanici dalo samo dodatan ugled i popularnost. Slična sudbina bila je i sa
preostalim uticajnim beogradskim nezavisnim radio i TV stanicama – Studio B i radio
Indeks. Na tu temu za knjigu o radiju B92 This is Serbia Calling beogradski publicista
Teofil Pančić kaže: “Zatvaranje B92 (za vreme prvih masovnih demonstracija u Beo-
gradu 9. marta 1991. godine – B. Varga), bio je paničan potez. Šta znači zatvoriti jednu
malu radio stanicu? Zamislite da ste Slobodan Milošević i da imate sve: jaku policiju,
vojsku, moćne državne medije, šta god poželite. I onda vi uništite jednu malu alter-
nativnu radio stanicu koja se ne čuje izvan Beograda. Jedino objašnjenje za to je da ta
radio stanica ima stvarno veliki uticaj. Milošević je bio istinski uzdrman. Verovao je da
neko može sa B92 da apeluje na sve Beograđane da se pridruže demonstracijama i svr-
gnu ga sa vlasti”.695
Slična situacija, kao što smo pisali u drugom poglavlju, bila je sa radijom 101 u
Hrvatskoj, zbog kojeg su bile organizovane najmasovnije demonstracije u prestonici
Zagrebu kada su vlasti pokušale da toj radio stanici oduzmu dozvolu za emitovanje.
Iz jedne lokalne studentske radio stanice B92, kasnije se razvila mreža elektronskih
medija, a B92 je bio jedan od inicijatora stvaranja mreže Asocijacije nezavisnih elek-
tronskih medija (ANEM)696, koja je objedinila 31 elektronski medij – stalnih članica i
13 pridruženih širom cele Srbije, ali i Crne Gore, a mreža je imala za cilj borbu protiv
ograničenja i monopola režima u vezi sa nezavisnim i državnim medijima.697
Nezavisne televizijske stanice bile su uticajne u Slovačkoj, Gruziji i Ukrajini. U
Gruziji na TV Rustavi-2 bile su prikazivane emisije oštrih političkih sadržina kao što
je otkrivanje korupcije u emisiji “60 minuta” ili satiričan crtani film političke sadržine
“Dardubala”. Pokušaj gašenja TV Rustavi-2 2001. godine bila je tačka razilaska Ševar-
nadzeovih tvrdolinijaša i mekolinijaša u njegovim redovima – Sakašvilija i Žvanjije.
Rustavi-2 postala je najgledanija televizijska mreža u Gruziji i za vreme parlamentarnih
izbora 2003. godine imala je svoju vlastitu akciju paralelnog prebrojavanja glasova.
Analitičari smatraju da je uloga Rustavi-2, uz civilne organizacije i opozicione partije,
bila ključna u “revoluciji ruža”. Ukrajina je imala manje razvijene nezavisne medije od
Gruzije, iako je postojao Kanal 5, čiji vlasnik je bio biznismen Viktor Porošenko, blizak
predsedničkom kandidatu Viktoru Juščenku. TV Kanal 5 je za sve vreme demonstracija
“narandžaste revolucije” na niskim temperaturama, preko video bimova na Trgu nezavi-
snosti (Majdanu) prenosio događaje u politici, direktno informišući demonstrante i
stanovnike šator-grada u centru Kijeva. Istovremeno, centralni događaji “narandžaste
revolucije” na Majdanu, zahvaljujući svetskim TV-mrežama, mogli su se pratiti preko
694 Metju Kolin, This is Serbia Calling – Rokenrol radio i beogradski pokret otpora, Samizdat B92, Beo-
grad, 2001, str. 19-21.
695 Ibid., str. 41.
696 http://www.anem.org.yu/sr.html (Pristupljeno 5. marta 2009)
697 McFaul, “Transitions from postcommunism”, pp. 11-12.

malih ekrana u bilo kojoj tački sveta. Nezavisne radio stanice, kao u Slovačkoj, Hrvat-
skoj i Srbiji, imale su važnu ulogu u objektivnom informisanju i podizanju svesti o
demokratskim vrednostima, kao što je to u Ukrajini bila radio stanica Ініціатива iz
zapadnoukrajinskog grada Lavova, radio Era i Громадське радіо698 u Kijevu, kao i
listovi Україна Молода i Вечірні вісті. Međutim, “narandžasta revolucija” poznatija
je više kao prva “izborna revolucija” koja je prednost dala internetu.699 Nakon dvehi-
ljaditih, upotreba interneta kao sredstva masovnog informisanja i komunikacije počela
je jako da se širi postsocijalističkim državama. Ukrajina je pre “narandžaste revolucije”
razvila mrežu brzih i kvalitetnih internet usluga, a veb-stranica Українська правда,
koju je osnovao tragično nastradali novinar Georgij Gongadze, bila je jedan od naj-
čitanijih medijskih izvora u Ukrajini za vreme “narandžaste revolucije”. U nedosta-
tku medija, kampanja “Pora” i organizacija Pora bili su i izvor nezavisnog informisa-
nja u Ukrajini. Značajnu ulogu u tome su imali internet i kratke SMS poruke, putem
kojih su mediji i posmatrači medija imali informacije o regularnosti medija i mogućim
zloupotrebama u realnom vremenu, što nije bilo zastupljeno u prethodnim “izbornim
revolucijama”.700
Neizostavno je naglasiti, da su pored nezavisnih medija, veliku ulogu u održava-
nju mira u medijskom prostoru imali javni, državni ili prorežimski mediji koji su za
vreme “izbornih revolucija” prešli na stranu demonstranata, ili prosto počeli objek-
tivno da izveštavaju o događajima u državi. Prelazak medija koji su bili pod kon-
trolom nedemokratskih vlasti odvija se u poslednjoj završnoj fazi nenasilne pobune
civilnog društva, jer kako piše novinar Bujošević, da bi se izbegla masovna panika
i moguće nasilje, mediji, a posebno oni režimski, morali su da utiču na smirivanje
ljudi, ali i tumačenje “revolucionarnih” događaja. Prva takva transformacija medija
dogodila se za vreme “baršunaste revolucije” 1989. godine u Pragu, kada su se
pobunili novinari državne televizije i odbili poslušnost partijskoj vrhuški. Slično
se dogodilo i za vreme “izbornih revolucija”. U Beogradu, pobunjeni deo radnika
Radio televizije Srbije za vreme “petooktobarske revolucije” preuzeo je odgovornost
za emitovanje iz pomoćnih studija i odmah po preuzimanju Skupštine emitovali su
intervju sa opozicionim kandidatom Vojislavom Koštunicom. Ubrzo zatim demon-
strantima i objektivnom izveštavanju priključili su se ostali srpski mediji nekad pod
kontrolom hibridnog režima, kao što je to bio Radio Beograd, agencija Tanjug, novine
Politika. U Ukrajini, nakon akcije usmerene protiv pristrasnih prorežimskih medija
“Vreme je shvatiti – oni lažu” TV kanali 1+1, Інтер, nacionalni УТ1, listovi Факти i
Сегодня, veliki broj medija pod kontrolom elite Leonida Kučme prešao je na stranu
demonstranata ili je počeo objektivno da informiše. U Kirgiziji, slično kao u Srbiji,
nakon zauzimanja Doma vlade, demonstranti su osvojili zgradu državne televizije i
odmah nakon oslobađanja iz zatvora, za vreme “revolucije lala” na televiziji nastupio
je jedan od lidera opozicije, Feliks Kulov.
698 U prevodu znači “Građanski radio”.


Prethodeća politička kriza
Mekfol smatra da priroda hibridnih režima uzrokuje nestabilno političko okruženje,
koje vodi ili prema “demokratskom proboju” tj. “izbornoj revoluciji”, ili konsolidaciji
autoritarnog režima.701 Da je prethodeća politička kriza “okidač” za “šarene revolucije”
smatra i Belkovski. Prethodnice “izbornih revolucija” u svih šest država bile su razne
vrste političkih kriza, skandala, ali i neuspelih prvih pokušaja “izbornih revolucija”. U
Slovačkoj, skoro celu deceniju pre izbora 1998. godine prethodile su krize i konfrontacije,
videli smo u drugom poglavlju, “mečijarizam-protiv-antimečijarizma”, a njih su pratili
skandali vezani za pritisak od strane vlasti u hibridnom režimu na civilno društvo,
nezavisne medije i opoziciju. Sin predsednika Kovača bio je kidnapovan od pojedinih
pripadnika slovačkih tajnih službi, dok je slovačko društvo potresao talas političkog
nacionalizma. U Hrvatskoj, Srbiji i Gruziji besneli su lokalni ratovi, na njihovim
teritorijama pojavile su se secesionističke tendencije u Republici Srpskoj Krajini,
Kosovu, Abhaziji, Južnoj Osetiji i Adžariji. Oružani konflikti prouzrokovali su porast
radikalnog nacionalizma u tim državama, pojavu ratnih zločina (Hrvatska i Srbija)
i državnih udara (Gruzija). U Hrvatskoj, Tuđmanove vlasti su organizovale etničko
čišćenje Srba, dok je u Srbiji intervencija snaga bezbednosti na Kosovu isprovocirala
egzodus Albanaca i vojnu intervenciju NATO. U Gruziji, Ševarnadze je dozvolio de
facto autonomiju u Adžariji u zamenu za političku lojalnost njenog lidera Abašidzea.702
U Srbiji, politička kriza nije prestajala od početka do kraja devedesetih. Opozicija
je organizovala velike proteste protiv uzurpacije vlasti od strane Slobodana Miloševića
u martu 1991. godine i 1996-97. godine nakon izbornih zloupotreba, koje su bile uvod u
“petooktobarsku revoluciju” 2000. godine. U Gruziji su podele u režimu i demonstracije
počele nakon pokušaja od strane političkog okruženja Ševarnadzea da stave pod kon-
trolu TV Rustavi-2 2001. godine. U Ukrajini je ubistvo novinara Gongadzea otvorilo
takozvani “kasetni skandal” međunarodnih razmera i podrio ugled predsedniku
Kučmi i njegovom okruženju 2001. godine kada su počele i prve demonstracije protiv
hibridnog režima “Ukrajina bez Kučme” i “Ustani, Ukrajino”. U Kirgiziji, demon-
stracije u Ak-Sui 2002. godine u kojima je poginulo sedam nenaoružanih civila prou-
zrokovale su političku krizu koja je trajala sve do “revolucije lala” 2005. godine.
Regionalizam i demokratska prestonica

Specifičnost etničkog i teritorijalnog regionalizma i demokratska prestonica svake od šest
analiziranih država prema Kuziu ima pozitivni i negativni uticaj u nastajanju “izbornih
revolucija”. Svaki od šest hibridnih režima koristio se regionalizmom kako bi osvojio i
zadržao vlast. Mečijar, Tuđman i Milošević u svojim etnički heterogenim državama kori-
stili su etnički nacionalizam pri suprotstavljanju opoziciji. U Slovačkoj su to bili etnička
mađarska manjina i njene stranke, koja pokriva 10 odsto slovačke populacije. U Srbiji,
nedemokratski režim koristio je Kosovo i glasačko apstiniranje na njemu oko 80 odsto
etničkih Albanaca da doprinese svojoj pobedi. Stranka Miloševićeve supruge Mirjane

702 Ibid.

Marković, JUL, u svojim redovima u Vojvodini uključivala je marginalizovane jugono-
stalgične oportuniste iz redova nacionalnih manjina. U Gruziji, Ševarnadze je imao
dogovor sa liderom Adžarije Aslanom Abašidzeom u vezi sa prepuštanjem vlasti u auto-
kratskoj i korumpiranoj autonomiji u zamenu za ustupke na izborima. Abašidze je 2000.
godine na predsedničkim izborima povukao kandidaturu na račun Ševarnadzea; takođe,
Ševarnadze je na parlamentarnim izborima osvojio veliki broj glasova na račun navodne
masovne krađe izbora u Adžariji, gde je Gruzijski savez obnove osvojio 95 odsto glasova.
Belkovski pod regionalizmom smatra nerešene regionalne i etničke protivrečnosti koje
mogu odigrati presudnu ulogu u “postsovjetskoj” tj. “izbornoj revoluciji” kao što je
to bio slučaj “sever-jug” u Kirgiziji. U Ukrajini i Kirgiziji prisutne su teritorijalne raz-
like koje odslikavaju raspoloženje biračkog tela. Ukrajina je istorijski i skoro civilizacij-
ski podeljena između istoka i zapada. Zapadna Ukrajina je ukrajinski nacionalistički i
proevropski raspoložena, dok je istočna Ukrajina tradicionalno proruski opredeljena.
Ukrajinski publicista Mikola Rjabčuk takvo suprotstavljanje dveju kultura naziva “sukob
civilizacija” na tlu Ukrajine između: zapadne i vizantijske, evropske i evroazijske, antiso-
vjetske i sovjetske.703 Američki politikolog i geostrateg Zbignjev Bžežinski je “narandža-
stu revoluciju” nazvao unikatnim slučajem “svadbe ukrajinskog nacionalizma i demo-
kratije”704, a za vreme predizborne kampanje “Pora” je 2004. godine koristila propagandni
materijal sa različitim figurama: na zapadu je to bio poznati lider ukrajinskih nacionalista
iz perioda Drugog svetskog rata, Stepan Bandera koga je likvidirao KGB, dok su na istoku
propagandne poruke štampane sa likom Če Gevare, univerzalnim simbolom omladin-
skog levičarstva. Takođe, teritorijalna podela odslikava i privrednu razvijenost Ukrajine,
a preko polovine uspešne privrede nalazi se u istočnoj Ukrajini koju kontrolišu oligarsi
koji su na izborima podržavali Kučmu i Janukoviča.
Kirgizija je podeljena na bogatiji i uticajniji sever i siromašniji jug. Severni delovi,
na račun kojih je Akajev došao na vlast, predstavljaju jedinstvenu ekonomsku celinu
i graniče se sa razvijenijim Kazahstanom. Južni delovi Kirgizije su manje razvijeni i
uglavnom je njihove interese zastupala opozicija, a koje je Akajev ignorisao. Za vreme
“revolucije lala” postojala je izražena razlika između severa i juga, jer je sever manje
protestovao, dok je jug potpuno kontrolisala opozicija, a njihov lider Bakijev zapretio
je otcepljenjem ukoliko predsednik Akajev ne podnese ostavku.705 Stoga, jedan od naj-
opasnijih izazova “izbornih” i “šarenih revolucija” jeste rizik od sukoba po etničkoj i
teritorijalnoj osnovi, koji može dovesti do potpune političke destabilizacije, a u slučaju
Gruzije i Srbije čak do teritorijalnog raspada države, kao što je to bilo nakon proglašava-
nja nezavisnosti Kosova, Abhazije i Južne Osetije 2008. godine.
Kao što smo pisali, hibridni režimi nisu potpuno uklonili opoziciju, iako kohabitacija na
najvišem nivou nije bila moguća, ipak su postojale šanse da opozicija na izborima zauzme
neke pozicije u zakonodavnoj ili lokalnoj vlasti: mesta u parlamentu, lokalnoj vladi i pozicije
703 Микола Рябчук, Улюблений пістолет пані Сімпсон: Хроніка помаранчевої поразки, К.І.С,
Київ, 2009, стр. 32.
704 Богдан Червак, “Ще раз про націоналізм і ‘Помаранчеву революцію’”, Радіо Свобода, 20.
квітень 2005, http://www.svoboda.org.ua/dopysy/analityka/002193/ (Pristupljeno 14. jula 2010)
705 Б. Бешимов, op.cit., www.ipp.kg

gradonačelnika. Demokratska prestonica u slučaju Gruzije i Ukrajine igrala je značajnu
ulogu u finalizaciji “šarenih revolucija”. U Gruziji, Nacionalni pokret je dobio većinu u
gradskoj skupštini Tbilisija na lokalnim izborima u junu 2002, a Sakašvili je postao njen
predsednik. U Ukrajini, gradonačelnik Kijeva Oleksandar Omeljčenko imao je političkih
simpatija prema Juščenku, imajući u vidu tendenciju da su građani prestonice od 1994.
godine u gradske vlasti birali predstavnike reformatora i opozicije. Naklonost kijevskih vla-
sti prema opoziciji bila je važan faktor uspeha “narandžaste revolucije”, posebno kada se
ima u vidu specifičnost da su demonstranti u dužem periodu živeli na trgovima Kijeva u
šator-gradu. Opozicija je u slučaju skoro svih šest analiziranih država imala svoje predsta-
vnike u lokalnim vlastima i to je bilo važno za “demokratski proboj” i slabljenje hibridnog
režima, ali revolucije se tradicionalno odigravaju u prestonicama i zato je podrška gradske
populacije i političara važna za uspeh “izbornih revolucija”.706
Kuzio regionalizam i pitanje demokratičnosti prestonice smatra različitim uzročnim
faktorima. Međutim, jedno razmišljanje iz studije Reclaiming democracy Kaskiva
motivisalo nas je da objedinimo ta dva faktora u jedan. Kaskiv smatra da je specifičnost
Ukrajine, u odnosu na preostale analizirane države koje su imale “izbornu revoluciju”
(Srbija, Gruzija) sa nenasilnom pobunom građanskog društva u tome da je Ukrajina
jedna od teritorijalno najvećih evropskih država (603.700 km2), sa populacijom od 47
miliona građana, te da bi “izborna revolucija” u prestonici koja pokriva samo četiri
odsto od celokupne populacije bila na neki način manje legitimna, za razliku od Beo-
grada i Tbilisija koji u svom glavnom gradu imaju više od 30 odsto cele populacije.707
Kampanja “Pora” je za vreme mobilizacije birača i nenasilne pobune civilnog društva
imala dobro razrađenu mrežu u svim oblastima, u kojima je, videli smo u drugom
poglavlju, civilni sektor organizovao kampanje i proteste na celoj teritoriji Ukrajine.
Podjednako aktivni bili su manji gradovi za vreme nenasilne pobune civilnog društva u
Srbiji, Gruziji, a posebno u Kirgiziji koji nisu imali podršku prestonice, već samo južnih
regiona. I pored polemike oko toga da li su “izborne revolucije” uz nenasilnu pobunu
civilnog društva legalno sredstvo demokratizacije, paralisanje prestonice i njene uloge
administrativnog centra bez velike podrške preostalih gradova i regiona, može da
opravda tvrdnje pojedinih analitičara o teoriji konspiracije i državnog udara.708
Spoljni uticaj
Analitičari prilično različito ocenjuju spoljni uticaj na “izborne revolucije”. Kuzio spoljni
uzročni faktor naziva “stranom intervencijom” (eng. foreign intervention) i smatra ga
neznačajnim ili čak negativnim.709 Drugi, pak, analitičari smatraju da spoljni zapadni
706 Kuzio, op.cit., pp. 221-222.

708 Иосиф Боданский, “‘Демократическая революция’ в Кыргызстане: Мифы и реальность”,
Defense & Foreign Affairs, USA, 11. апрель 2005. http://www.inosmi.ru/world/20050411/218756.
html (Pristupljeno 14. jula 2010)

uticaj i veze sa Zapadom predstavljaju ključni faktor u odnosu između fenomena “izbornih
revolucija” i procesa demokratizacije i demokratske konsolidacije. Bans i Volčik spoljni
uzrok “izbornih revolucija” sagledavaju u širem kontekstu povoljnih uslova (eng. favoriable
conditions), koji će biti važni u četvrtom poglavlju kada ćemo razmatrati da li su “izborne
revolucije” regionalna ili globalna pojava. Prema teoriji Bans i Volčik “izborne revolucije”
su neka vrsta interakcije između povoljnih domaćih uslova i inostrane podrške, s tim da
su domaći uslovi od presudnog značaja.710 Istovremeno, Belkovski strani uticaj smatra
ključnim za “postsovjetske”, odnosno “šarene revolucije”. I Vej smatra spoljni faktor, kako
ga naziva – jačina veze države sa Zapadom (eng. the strength of a country’s ties to the West) –
dugotrajnom varijablom od presudne važnosti za uspeh “šarene revolucije”.711
Takođe, imajući u vidu da u izbornom autoritarizmu hibridni režim i opozicija izbore
smatraju “farsom”, veoma je teško pretpostaviti da bez inostrane podrške može doći do
promene vlasti mirnim putem bez neke vrste materijalne i političke pomoći, svojevrsne
medijacije. O tome najbolje svedoče masovne akcije civilnog društva i opozicije u Srbiji
tokom protestne šetnje 1996-97. godine kada je, videli smo u drugom poglavlju, prvi
put jedan postsocijalistički hibridni režim tek nakon internacionalizacije problema,
pristao da prizna izborne rezultate prema kojima je pobedila opozicija. Direktorka
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko, još u decembru 1996. godine
primećuje da je od velikog značaja to što je međunarodna zajednica počela da preuzima
odgovornost za nadgledanje tranzicije u Srbiji, odnosno nadgledanje vlasti i opozicije.
Biserko primećuje da je pismo američkog državnog sekretara Vorena Kristofera pred-
sedniku Slobodanu Miloševiću bilo poruka da izbori nisu samo unutrašnja stvar
Srbije, već deo celokupnog dejtonskog procesa i poziv OEBS da igra ulogu arbitra u
“pravnoj zavrzlami” oko izbora. To je doprinelo da se vlast uzdrži od primene sile protiv
demonstranata, a opozicija “intenzivno presliša” u pogledu njenog programa demo-
kratizacije Srbije.712 Istovremeno Marlen Spoeri, sa Univerziteta u Amsterdamu, sma-
tra da je Zapad mogao mnogo ranije da počne da podržava procese demokratizacije
u državama bivšeg socijalističkog bloka, što je kasnije imalo velikog uspeha pri sme-
njivanju autoritarnih pojedinaca na vlasti. Na primeru protestnih šetnji u Srbiji 1996-97.
godine, Spoeri smatra da, kada je u pitanju podrška opozicionim političkim strankama,
većina donora i vlada iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država su čak i tada
rešili da ostanu na distanci što predstavlja veliku propuštenu šansu.713 To potvrđuje
teoriju Veja, koji smatra da ukoliko postoje jake ekonomske, političke i društvene veze
države u tranziciji sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, time su
smanjene šanse režima da konsoliduje autoritarizam.714
710 Bunce, Wolchik, “Favorable conditions and electoral revolutions”, p. 7.

711 Way, “The Real Causes of the Colour Revolutions”, pp. 55-60.
712 Sonja Biserko, Srbija na Orijentu, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2004, str. 21.
713 Marlene Spoerri, “Aiding Parties to Democracy’s Detriment: The Influence of Democracy Assi-
stance on the Democratization of Post-Communist Serbia”, Paper presented at the ASN World
Convention, Columbia University, 14-16 april 2011, pp. 16-17.
714 Way, “The Real Causes of the Colour Revolutions”, p. 60.

U našem istraživanju spoljni uticaj u “izbornim revolucijama” ima izuzetno važnu
ulogu, jer je on podsticaj složenog međunarodnog procesa demokratizacije i kasnije
konsolidacije, o čemu ćemo detaljnije pisati u četvrtom poglavlju. Iz tih razloga smo
faktor spoljnog uzroka i uticaja na “izborne revolucije” podelili u četiri sfere: know-how
i podelu iskustva u delatnosti civilnog društva; posredovanje u kome međunarodna
zajednica politički reaguje na tok regularnosti izbora i ponašanje hibridnog režima za
vreme nenasilne civilne pobune; strane medije kao važno sredstvo informisanja birača,
ali i međunarodne zajednice o zbivanjima u izbornom procesu; i finansijsku podr-
šku civilnom društvu, demokratskim procesima i podršku kampanji za fer i poštene
izbore iz raznih stranih i međunarodnih fondova. Uspeh demokratizacije, ili ranjivost
nedemokratskog režima u mnogo čemu zavisi od spoljnog zapadnog pritiska u politi-
čkom i vojnom smislu.
Prenos znanja, ili, kako ga u poslovno-pravnoj terminologiji nazivaju know-how je
termin koji označava proces u kome jedna strana prenosi određena znanja i iskustva iz
raznih oblasti (tehničkih, finansijskih i poslovnih) drugoj strani, s ciljem da primalac
tuđeg znanja i iskustva treba da se ojača u konkurenciji prema drugim poslovnim part-
nerima i konkurentima.715 Know-how iz oblasti izborne demokratije i zaštite ljudskih
prava u postsocijalističkim državama uglavnom se odvijao između civilnog sektora
na dobrovoljnoj osnovi između zapadnih međunarodnih nevladinih organizacija i
domaćih nevladinih organizacija, kao i između civilnog sektora država bivšeg socijali-
stičkog bloka. Slovački sociolog Martin Butora smatra da je svaka koordinisana civilna
predizborna kampanja “domaći proizvod” svake države i zavisi od mnogih lokalnih,
tradicionalnih i kulturnih specifičnosti i okolnosti. Međutim, Butora smatra da su neke
tehnike obuke civilnog sektora prenosive (eng. transferable), u smislu međunarodnog
know-how, kao što je trening civilnih posmatrača na izborima, organizovanje i
moderacija kandidatskih foruma, obuka za posmatrače medija i GOTV aktivista, pose-
bno mladih ljudi.716
Bans primećuje da je konsalting know-how među civilnim sektorom u regionu bivših
socijalističkih republika imao velikog uticaja na “demokratske proboje”, a kampanja
“O.K. ‘98” u Slovačkoj (1998) crpela je ideje od onih koji su učestvovali u protestima i
izborima u Rumuniji (1996) i Bugarskoj (1997). Slovački konsultanti su igrali značajnu
ulogu u Hrvatskoj i Srbiji. Srpski konsultanti pomagali su Gruzinima, a gruzijski i
srpski konsultanti Ukrajincima.717 Prema rečima jednog od osnivača Otpora, Ivana
Marovića, ta organizacija je nakon 5. oktobra 2000. postala uzor mnogim pokretima
širom sveta, pa i van domena evropskih postsocijalističkih država, kao što su Liban i
Maldivi.718
715 Slavko Carić (ur.), Međunarodno privredno pravo, (VI izdanje), Centar za privredni consulting
Novi Sad, Novi Sad, 2000, str. 238-239.
718 http://www.b92.net/info/intervju/index.php?nav_id=328229 (Pristupljeno 5. marta 2009)

Prema rečima bivšeg pripadnika Otpora, Stanka Lazendića719, članovi te
organizacije su išli na seminare know-how, a jedan od njih bio je u “Budimpešti krajem
februara 2000. godine u organizaciji američkog IRI na kom su prisustvovali predsta-
vnici slovačke kampanje “Rok izbori 98” i predstavnici američke ambasade. Oko 25
članova Otpora iz raznih delova Srbije tri dana je prisustvovalo tom seminaru. Prvo
su bila predavanja na temu iskustva predizborne kampanje u Slovačkoj, a zatim isku-
stva čuvenog penzionisanog oficira američke vojske Roberta Helvija, tada predstav-
ljenog kao predstavnika američke ambasade, koji je imao iskustvo sa obukom opozicije
u državama, gde je bio mnogo represivniji oblik režima i otežano delovanje opozicije...
U Budimpešti je predstavnicima Otpora predstavljena knjiga Džina Šarpa, metodi sa
kojima su članovi Otpora već bili upoznati iz vlastitog iskustva... Članovi Otpora su
vežbali i usavršili metod door-to-door kampanje koji je tada u Srbiji bio malo prime-
njivan, faktički tek od 1996. godine.”720
U decembru 1997. godine, pre pokretanja i za vreme priprema kampanje “O.K. ‘98”
u Beču je organizovan sastanak na kome su lideri civilnih predizbornih kampanja iz
Bugarske i Rumunije podelili svoja iskustva (sa predsedničkih izbora) sa kolegama iz
Slovačke. Nekolicina NVO iz “O.K. ‘98” kampanje iskoristila je svoje znanje za podršku
demokratskim procesima u državama Centralne i Istočne Evrope, u Hrvatskoj, Srbiji,
Ukrajini, Belorusiji. Iskustvo kampanje “O.K. ‘98” bilo je primenjeno na parlamentarnim
izborima u Hrvatskoj 1999. i 2000. godine, sistematično proučeno i iskorišćeno na pred-
sedničkim izborima u Srbiji 2000. godine, a intenzivna komunikacija bivših aktivista
“O.K. ‘98” sa liderima civilnih kampanja bila je jako korisna pre predsedničkih izbora u
Ukrajini 2004. godine. Takođe, slovački civilni sektor učestvovao je u humanitarnim
misijama na Balkanu, u Aziji i Africi. Svaka država koja je preuzela određeno iskustvo
prethodne, dodala je svoje iskustvo i predala ga sledećoj.721
Takav način širenja društveno-političkih pojava ili događaja još u teoretskom okviru
smo definisali kao efekat grudve snega ili difuzija. Upravo Bans i Volčik smatraju da je
difuzija bila način prenošenja izbornog modela, koji podrazumeva predizborne aktiv-
nosti, kontrolu izbora i postizborne aktivnosti zaštite volje birača, od jedne države
u drugu uz pomoć domaćih i stranih faktora. Znači, u našem slučaju od Slovačke,
preko Hrvatske, Srbije, Gruzije, Ukrajine do Kirgizije. Bans i Volčik difuziju “izbornih
revolucija” definišu kao proces koji se sastoji od novih ideja, institucija, politika, modela
i iskustava delovanja koji se širi geografski od jezgra nastanka prema drugim delovima,
bilo da je reč o teritoriji jedne ili više država. Efekat grudve snega ili difuzija se, između
ostalog, odigrava kada ideje, modeli i uzori mogu da se šire preko granica samo zato
što sadrže presedane koji su neuobičajeno privlačni za aktere u drugim državama i isto-
vremeno utiču na njihovo razmišljanje, uspehe i ponašanje.722 U difuziji “modularnih
719 Na osnovu razgovora autora sa Stankom Lazendićem, u Novom Sadu 12. jula 2010. godine.
720 Ibid.
722 Valerie Bunce, Sharon Wolchik, “International Diffusion and Postcommunist Electoral
Revolutions”, Communist and Postcommunist Studies, (Special Issue on Democratic Revolutions
in Postcommunist States), 39, No. 3 (September 2006), pp. 283-304.

demokratskih revolucija” Besindžer smatra presudnim primer promena koji se zbog svog
pozitivnog učinka uspešno širi među državama bivšeg socijalističkog bloka. Modularni
fenomen imitacije iskustva u vezi “izbornih revolucija” među omladinskim grupama iz
Srbije, Gruzije, Ukrajine i Kirgizije u više slučajeva čini da na prvi pogled nemoguće ideje
postanu materijalizovane i realne.723
Hrvatska građanska koalicija za slobodne i fer izbore “GLAS 99” bila je modelovana
po uzoru na slovačku “O.K. ‘98” kampanju. Hrvatske NVO iskustvo su sticale od svojih
partnera iz Slovačke, a u februaru 1999. godine u Bratislavi je održana konferencija koja
je obuhvatala predstavnike iz Hrvatske, Srbije, Ukrajine, Belorusije i Rusije, koji su
svojim kolegama preneli iskustvo rezultata “Rok izbori 98”, “Građansko Oko” (građan-
sko posmatranje izbora) i “MEMO 98” (posmatranje medija). Interesantno je da je uoči
parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, list naklonjen vlasti HDZ, Večernji list objavio
intervju sa bivšim slovačkim premijerom Vladimirom Mečijarom, koji je govorio o
primeni takozvanog “slovačkog modela” u Hrvatskoj i ulozi međunarodne zajednice
i civilnog sektora na parlamentarnim izborima u Slovačkoj 1998. godine. Taj intervju
pokrenuo je u provladinim hrvatskim medijima kampanju protiv nekoliko američkih
organizacija i fondova koji su podržavali civilni sektor u Slovačkoj i Hrvatskoj.724
Tokom 1999. i 2000. godine iskustvo know-how predizbornih kampanja u Slova-
čkoj “O.K. ‘98” i Hrvatskoj “GLAS 99” predstavljeno je za srpske aktiviste civilnog
sektora na nekoliko konferencija koje su bile održane u Beogradu, ali, zbog moguće
represije nedemokratskog režima, kao što smo pisali, seminari su organizovani i u
inostranstvu – Bratislavi, Segedinu, Budimpešti i Temišvaru. Civilni sektor u Srbiji
preuzimao je iskustvo za GOTV kampanju “Izlaz 2000” od svojih kolega iz Slovačke
i Hrvatske. U Beogradu 1999. godine, NVO Građanske inicijative organizovale su
konferenciju “Pogled u Budućnost” na kojoj su učestvovali akteri predizbornih kampa-
nja iz Rumunije i Slovačke. U julu 1999. godine u Bratislavi, pokrenuta je međunarodna
konferencija, takozvani “Bratislavski proces”, pod nazivom “Budućnost SR Jugoslavije
u svetlu postratovskog razvoja”, koju su organizovali East-West institute i Ministarstvo
spoljnih poslova Slovačke. “Bratislavski proces” imao je za cilj da stvori dijalog između
prodemokratskih snaga u Srbiji (opozicionih partija, NVO, sindikata, studentskih
organizacija i nezavisnih medija) i organizacija iz međunarodne zajednice. Međunaro-
dna inicijativa “Bratislavski proces” bila je u to vreme inovacija jer je bila prva takva šira
regionalna inicijativa u podršci prodemokratskim snagama među postsocijalističkim
republikama, a Slovačka je dala ključnu početnu međunarodnu podršku političkim
promenama u SR Jugoslaviji, sa kojom ta država čak ni nema jake istorijske, kulturne
ili geografske veze725. Slovačka vlada i NVO uspešno su okupili multilateralne među-
narodne organizacije, institucije i fondacije s ciljem podrške političkih promena i
demokratizacije SRJ.726
723 Beissinger, “Structure and Example in Modular Political Phenomena: The Diffusion of Bulldozer/
Rose/Orange/Tulip Revolutions”, pp. 259-273.
725 Osim slovačke nacionalne zajednice u Vojvodini.

U Gruziji su članovi organizacije Kmara iskustvo u vođenju kampanje sticali nakon
“petooktobarske revolucije” u Beogradu od svojih kolega iz Otpora i predstavnika
slovačke kampanje “O.K. ‘98”. Predstavnici srpskog Otpora su na početku 2003. godine
odlazili u Tbilisi sa ciljem da pomognu u podeli iskustva vođenja civilnih predizbornih
kampanja. Iskustvo Otpora u pisanju grafita takođe je uspešno primenjeno u Gruziji. U
planiranju predizborne kampanje za organizaciju Kmara tokom 2003. godine pomagali
su i predstavnici srpskog CeSID. Nakon “revolucije ruža” aktivisti organizacije Kmara
preneli su i podelili znanja sa prodemokratskim aktivistima u Kazahstanu, Ukrajini i
Belorusiji.727
Ukrajinskoj kampanji “Pora” pomagali su bivši učesnici “petooktobarske revolucije”,
aktivisti srpskog Otpora. Prema rečima bivših Otporaša Lazendića i Marića728, koji su
imali višegodišnje iskustvo u podeli know-how u vezi sa izbornim kampanjama na pro-
storu skoro cele bivše Jugoslavije (osim Slovenije), kao i Gruzije, Ukrajine, Belorusije i
Moldavije, “na prostoru bivše SFRJ civilni sektor je bio daleko razvijeniji, nego na pro-
storu bivšeg SSSR. U bivšim sovjetskim republikama građanima je bio usađen strah
od vlasti, koji je trebalo prevazići... Na primer, na jednom seminaru, na fakultetu u
Lavovu u Ukrajini, studenti nisu mogli verovati da su članovi Otpora u Srbiji tokom
studentskog protesta 1996-97, rešeni da protestuju i svesni posledica sankcija, počeli
štrajk blokadom fakulteta iako je politička delatnost na Univerzitetu u Srbiji zabra-
njena... Treneri, bivši pripadnici Otpora iz Srbije, bili su mnogo svesniji u prenošenju
znanja predstavnicima civilnog sektora u Ukrajini, od zapadnih trenera koji su pretho-
dno obučavali Otpor, jer su politički uslovi u te dve države bili jako slični i jer su srpski
treneri znanje sticali na vlastitom iskustvu.”729
Pre predsedničkih izbora 2004. godine, Marić je bio deportovan iz Ukrajine, bez
zakonskog obrazloženja, dok je njegovom kolegi Milošu Milenkoviću u Ukrajinu zabra-
njen ulaz na 1.000 godina, što su mediji komentarisali kao preteću notu međunarodnim
know-how aktivnostima civilnog sektora od strane ukrajinskog nedemokratskog
režima.730 U Ukrajini, koja je za razliku od ostalih država bila mnogo veća po teritoriji,
u regionalnom organizovanju kampanje “Pora” pomoglo je iskustvo štrajkačke mreže
koju je krajem osamdesetih godina prošlog veka koristio poljski sindikat Solidarnost.
Međunarodni partner “Pore” bila je beloruska omladinska organizacija Zubr, sa kojom
je deklaracija o saradnji potpisana još 9. marta 2004. godine. Beloruski aktivisti Zubr
učestvovali su u “narandžastoj revoluciji” i tako sticali znanje i razmenjivali iskustvo
sa ukrajinskim kolegama.731
Posredovanje u “izbornim revolucijama” predstavlja politiku spoljnih aktera pre,
za vreme i nakon “presudnih” izbora, koji su svojim posredovanjem doveli do toga
da se mirnim putem izvrše promene vladajuće elite u hibridnim režimima. U pita-
727 Kandelaki, Meladze, op. cit., pp. 106-118.

728 Na osnovu razgovora autora sa Stankom Lazendićem i Aleksandrom Marićem, u Novom Sadu 12.
jula 2010. godine.
729 Ibid.

nju je političko posredovanje međunarodnih organizacija i pojedinih država, poput
Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Rusije. Aktivnosti Evropske unije u
posredovanju kod pojedinih od šest analiziranih država za vreme “izbornih revolucija”
i nakon njih u krizama izazvanim nenasilnom pobunom civilnog društva, bile su
značajan spoljni uzročni faktor koji Kuzio posmatra kao poseban uzročnik “demokrat-
skog proboja”, odnosno pomenuti “povratak u Evropu”.732 Podsećamo da je promena
politike spoljnih aktera, posebno novi stav Evropske zajednice krajem šezdesetih
godina prema proširenju svog članstva bio jedan od pet glavnih uzroka nastajanja
“trećeg talasa” demokratizacije u svetu.733 Evropska unija je uz pomoć “šargarepe”,
odnosno otvaranja prostora za članstvo, jako motivisala već pomenuti civilni nacio-
nalizam u građanskom sektoru i mlade birače u Slovačkoj i nešto manje u Hrvatskoj.
U julu 1997. godine na samitu u Madridu, u NATO su bile pozvane centralnoevropske
države Češka, Mađarska i Poljska, dok Slovačku pod vladavinom Mečijara niko nije
smatrao budućim kandidatom. Samo nekoliko dana kasnije, u julu 1997. godine Evrop-
ska komisija podnela je izveštaj o 10 država koje teže učlanjenju u Evropsku uniju, i
samo Slovačka nije zadovoljavala pojedine kriterijume. U slučaju Hrvatske, Evrop-
ska unija je stavila kao glavni uslov saradnju sa Međunarodnim tribunalom u Hagu,
koja je za vreme vladavine Tuđmana bila na niskom nivou. Nakon decenije vladavine
Miloševića, SR Jugoslavija je 2000. godine mnogo više zaostajala od Slovačke po pita-
nju članstva u EU, ali je Srbija pamtila period dobrih odnosa sa državama zapadnog
bloka, Evropske zajednice, te su građansko društvo i pojedini učesnici “petooktobarske
izborne revolucije” bili motivisani entuzijazmom “povratka u Evropu”. Socijalistička
Jugoslavija je mnogo pre ostalih istočnih zemalja bila prvi potpisnik Sporazuma o pri-
druživanju Evropskoj ekonomskoj zajednici 1989. godine.734 U Gruziji i Ukrajini inte-
gracije u evroatlantske strukture bile su više okrenute težnjama realnijeg priključe-
nja NATO, koje su prozapadni lideri opozicije Sakašvili i Juščenko u toku predizborne
kampanje pred “presudne” izbore obećavali biračima, dok je integracija u Evropsku
uniju pre “šarenih revolucija” u tim državama bio samo “san daleke budućnosti”.735
Ukrajina je nakon 2000. godine imala nagli ekonomski rast, više od sedam odsto
na godišnjem nivou, što je stimulisalo razvoj biznisa i društvenih aktivnosti. To je
stvorilo uticajnu srednju i srednju višu klasu preduzetnika i mladih profesionalaca koji
su izrazili težnju za pridruživanjem Evropskoj uniji i istovremeno bili nezadovoljni
korupcijom, autoritarnim tendencijama države i svemoćnim oligarsima. Takođe, svega
nekoliko meseci pre “narandžaste revolucije” dogodila se najznačajnija geopolitička
promena u Evropi od Drugog svetskog rata – od 1. maja 2004. godine Ukrajina je bila
okružena novim članicama EU, bivšim socijalističkim državama Mađarskom, Slova-

734 Aleksis Trud, Geopolitika Srbije, Službeni glasnik, Univerzitet u Beogradu-Fakultet bezbednosti,
Beograd, 2007, str. 16.

čkom i Poljskom, što je kod ukrajinskih građana istovremeno izazivalo frustracije i
nade.736
U državama gde su se “izborne revolucije” odigrale bez nenasilne pobune civilnog
društva, zapadne države su imale ključnu ulogu u pritisku na vlasti u hibridnim
režimima da sprovedu fer i demokratske izbore (Slovačka i Hrvatska). U državama
gde su se odigrale “izborne revolucije” uz nenasilnu civilnu pobunu, međunarodna
zajednica i pojedine super sile politički su intervenisale pre i posle izbora kada su se odi-
gravali masovni protesti, da se poštuju demokratske procedure na izborima. Posebno
u državama gde su ti režimi bili malo “nagnutiji” autoritarizmu, u sindromu politike
dominantne sile (Srbija i Kirgizija), spoljni zapadni pritisak i osude regularnosti izbora
pokrenuli su opštu inicijativu nepriznavanja izbora i otvorili put nenasilnoj promeni
vlasti. Značajni spoljni uticaj zapadnih država i organizacija bio je u ocenama i reakciji
na regularnost izbora, posebno u slučaju Ukrajine i Kirgizije. U Srbiji, strani posma-
trači na predsedničkim izborima 2000. nisu bili dozvoljeni. Reakcije spoljnih aktera
bile su vezane za ocene međunarodnih posmatrača o regularnosti izbora. Na postso-
vjetskom prostoru, zapadne i istočne države i njihove organizacije su po pitanju izbora
najčešće zauzimale dijametralno različite i često suprotstavljene stavove, što je otvaralo
novo pitanje o nepostojanju jedinstvenih demokratskih standarda u vezi sa regularno-
šću izbora, o čemu će biti više reči u četvrtom poglavlju. Tako su SAD, EU i zapadne
organizacije najčešće kritikovale izborne procese koje su organizovali postsocijalisti-
čki hibridni i autoritarni režimi, dok su iste izbore posmatrači ZND, Rusije i drugih
postsovjetskih država smatrali regularnim. Podsetimo se kako je to izgledalo na
primeru Ukrajine i Kirgizije, o čemu smo pisali u drugom poglavlju.
Nakon drugog kruga predsedničkih izbora u Ukrajini 2004. godine, specijalni
koordinator OEBS, Brus Džordž izjavio je da izbori nisu odgovarali većini standarda
demokratskih izbora. Koordinator OEBS je naglasio da se sa tim stavom u potpuno-
sti slažu Parlamentarna skupština Saveta Evrope, Evropski parlament i Parlamentarna
skupština NATO. Državni sekretar SAD, Kolin Pauel izjavio je da Sjedinjene Američke
Države ne priznaju rezultate izbora koje je objavila ukrajinska CIK, a senator Ričard
Lugar, predstavnik američkog predsednika na predsedničkim izborima u Ukrajini,
izjavio je da su u procesu glasanja u drugom krugu zabeležene falsifikacije koje su
dozvolile i stimulisale ukrajinske vlasti. Sjedinjene Američke Države nisu isključile
mogućnost uvođenja sankcija protiv nedemokratskog režima, a narodu Ukrajine
izrazili su podršku i pozvale državnike da ne objavljuju rezultate izbora do još jedne
njihove detaljne kontrole. Posmatrači američkog NDI, predstavnici država Evropske
unije, posebno Velika Britanija i Kanada nisu priznale legitimnost ukrajinskih pred-
sedničkih izbora, smatrajući da rezultati ne odražavaju volju ukrajinskog naroda. Isto-
vremeno, misija nezavisnih međunarodnih posmatrača Organizacije za posmatranje
izbora država ZND izjavila je da su izbori bili legitimni i da u potpunosti zadovo-
ljavaju norme međunarodnog prava. Predsednik Rusije Vladimir Putin poslao je poz-
drav Viktoru Janukoviču povodom njegove pobede na predsedničkim izborima, što

je uradio i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, kao i lideri Kazahstana
Nursultan Nazarbajev, Uzbekistana Islam Karimov i Kirgizije Askar Akajev.
U Kirgiziji su pre i za vreme parlamentarnih izbora 2005. godine zbog političkih
pritisaka na opoziciju, zloupotrebe administrativnog resursa i medija, predsednik Askar
Akajev i njegovo okruženje kritikovani od strane međunarodne zajednice i Sjedinjenih
Američkih Država. Nakon prvog kruga parlamentarnih izbora izveštaji međunarodnih
posmatrača dijametralno su se razlikovali: posmatrači OEBS i Evropskog parlamenta
tvrdili su da prvi krug parlamentarnih izbora u Kirgiziji nije zadovoljio međunarodne
standarde, da su zabeležene velike nepravilnosti, pokušaji pritisaka na birače i potku-
pljivanje birača, kao i pritisci na opoziciju. Istovremeno, posmatrači iz bivših sovjetskih
republika ZND bili su zadovoljni izbornim procesom i nisu imali većih primedbi na tok
izbora. Na fonu kirgiske krize došlo je do zategnute situacije između Brisela i Moskve,
nakon što je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana
pozvao vlasti Kirgizije na širi dijalog za rešavanje konflikta, a po njegovom mišlje-
nju napeta situacija u toj državi nastala je kao posledica neodgovarajućih rezultata
parlamentarnih izbora sa normama OEBS. Takva izjava izazvala je oštru reakciju šefa
ruske diplomatije, Sergeja Lavrova, koji je izjavu Solane nazvao “nekorektnom i kon-
traproduktivnom”, smatrajući da kirgiska opozicija može da iskoristi takve komentare
za još veće “podizanje tenzija”.
Pored intervencije, pre i za vreme izbora, zapadne države, Rusija i međunarodne
organizacije intervenisale su politički posebno nakon izbora kada je došlo do masovne
pobune civilnog društva i kada je situacija bila na ivici građanskog rata, posebno u
Ukrajini i Kirgiziji, ali i u Srbiji i Gruziji. U Ukrajini su organizovani pomenuti okru-
gli stolovi za pregovore vlasti i opozicije na kojima su učestvovali odlazeći predsednik
Leonid Kučma, “narodni” predsednik Viktor Juščenko, “formalni” predsednik Viktor
Janukovič, predsednik parlamenta Vladimir Litvin, generalni sekretar OEBS Jan Kubiš,
specijalni predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, predsednik
Poljske Aleksandar Kvasnjevski, predsednik Litvanije Vladas Adamkus i predsednik
ruske Dume Boris Grizlov. Rezultat pregovora bio je i treći krug predsedničkih izbora
i “mirno” izmeštanje političke elite iz hibridnog režima.
Za vreme “narodne pobune” u Kirgiziji kancelarija OEBS na jugu zemlje pozivala
je građane na smirivanje tenzija. S obzirom na to da je bilo nemoguće organizovati
direktan dijalog između predstavnika vlasti i opozicije, svoje posredništvo u političkoj
krizi nudile su mnoge organizacije i države: od predsednika komiteta međunarodnih
odnosa Saveta Ruske Federacije, Mihaila Margelova, do ambasadora zapadnih država,
pa i predsednika Gruzije, Mihaila Sakašvilija. Nakon “revolucije lala”, uz arbitriranje
predstavnika međunarodne zajednice i OEBS, bio je stišan politički haos i formirana je
nova vlada na čelu sa opozicionim liderima.
U Srbiji, a posebno u Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji posredničku spoljnu ulogu nakon
“izbornih revolucija” odigrala je Rusija, koja je takav način političkih promena kasnije
kritikovala i osuđivala, pripisujući ga interesima Zapada, o čemu će biti više reči u
četvrtom poglavlju. Šef ruske diplomatije, Igor Ivanov bio je jedan od prvih stranih
diplomata koji je u Srbiju doputovao dan nakon “petooktobarske revolucije” i raz-

govarao sa Miloševićem i Koštunicom. Slična situacija bila je tri godine kasnije 2003.
u Gruziji kada je Ivanov nakon “revolucije ruža” vodio pregovore sa Ševarnadzeom i
Sakašvilijem. Nakon “revolucije lala” u Moskvi su vođeni mirovni pregovori između
Akajeva i opozicije. Prema Kuziu, Rusija je u Gruziji i Ukrajini igrala negativnu ulogu,
u kontekstu demokratizacije i “izbornih revolucija”, kao i u posredovanju “zamrzava-
nja”, a ne rešavanja konflikta u Abhaziji i Južnoj Osetiji. U Ukrajini, Rusija je više puta
intervenisala za vreme predsedničkih izbora 2004. godine, a tvrdo-linijaši u snagama
bezbednosti imali su za vreme krize podršku od strane Moskve. Predsednik Putin je
više puta posećivao Ukrajinu pre predsedničkih izbora 2004. godine i među prvima je
čestitao pobedu Janukoviču. Takođe, pojedini izvori tvrde da je navodno Rusija bila
umešana u pokušaj trovanja opozicionog kandidata Juščenka 2004. godine.737 Ruski
stručnjaci navodno su pomagali predstavnicima nedemokratskih režima u ZND, u vezi
sa primenom preventivnih mera za vreme masovnih skupova i polittehnologiju uticaja
na tok ishoda izbora. Porodice Miloševića, Abašidzea i Akajeva nakon “izbornih
revolucija” našle su političko utočište u Rusiji.
Vej pominje još jedan važan način intervencije Zapada u državama u tranziciji koji
nije nimalo nenasilan, ali nedemokratski hibridni režim čini ranjivim i sprečava ga da
konsoliduje autoritarizam. Reč je o primeni spoljnog pritiska od strane Zapada u vidu
sankcija i vojnih intervencija na nedemokratske režime, poput onih u Albaniji (1997),
Bosni i Hercegovini (1995) SR Jugoslaviji (1999) i Makedoniji (2001).738 General Vesli
Klark739 u svojoj knjizi Moderno ratovanje piše da civilni lideri, odnosno političke elite
na vlasti, moraju da vode računa u najranijim razgovorima jer kad jednom otpočne
borba suprotstavljenih volja, možda neće biti mogućnosti zaustaviti se pre nego što
situacija eskalira do vojnog sukoba. Prema Klarku, novi način upotrebe diplomatije
i vojne sile, koja je bila upotrebljena u slučaju SR Jugoslavije 1999. godine, odigrava
se u njihovoj uzajamnoj primeni: sa diplomatije potpomognute razgovorima o pretnji,
događaji prelaze na diplomatiju potpomognutu pretnjom, pa na diplomatiju potpomo-
gnutu silom i na kraju na silu potpomognutu diplomatijom.740 Vej smatra da je pritisak
Zapada, u vidu sankcija i vojne intervencije, na Srbiju učinila “ranjivim” nedemokrat-
ski režim Slobodana Miloševića i otvorila put “izbornoj”, odnosno “petooktobarskoj
revoluciji”.741 Ferbenks smatra da bi na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza bilo više
šansi za promociju demokratije i demokratske proboje, odnosno “šarene revolucije”,
ukoliko bi zapadne sile vršile ozbiljniji pritisak na nedemokratske režime, kao što je to
bio slučaj sa Slovačkom, Hrvatskom i Srbijom.742
U javnosti se vodi široka rasprava o ulozi civilnog sektora u razvoju procesa demo-
kratizacije u svetu, kao i organizovanja novih modela nacionalne i svetske zajednice.
737 Kuzio, op.cit., pp. 219-227; Kaskiv, Chupryna, Zolotariov, op.cit., p. 143.
738 Way, “The Real Causes of the Color Revolutions”, p. 61.
739 Komandant snaga NATO za Evropu od 1997. do 2000. godine.
740 Vesli K. Klark, Moderno ratovanje: Bosna, Kosovo i budućnost oružane borbe, Samizdat B92, Beo-
grad, 2003, str. 491.
741 Way, “Debating the Color Revolutions: A Reply to My Critics”, p. 92.
742 Fairbanks, “Debating the Color Revolutions: Necessary Distinctions”, p. 84.

Razvoj civilnog sektora može se povezati sa novim razvojem američke doktrine ljud-
skih prava u svetu, koju je sredinom sedamdesetih godina XX veka stvorila admini-
stracija predsednika Džimija Kartera. Američka politika prema promovisanju ljudskih
prava i demokratije u drugim zemljama počela je da se menja u ranim sedamdesetim
godinama, upravo u periodu “trećeg talasa”. U Karterovoj predizbornoj kampanji 1977.
godine ljudska prava predstavljala su istaknuti aspekt njegove spoljne politike tokom
prve dve godine predsednikovanja. Karter je naglašavao da su ljudska prava od najveće
važnosti u američkoj spoljnoj politici i stavio ih je na “svetski dnevni red”. Administracija
predsednika Ronalda Regana preuzela je vlast odlučna da se u spoljnoj politici razlikuje
od svojih prethodnika. Jedan činilac te razlike predstavljala je kritika Karterovog pri-
stupa ljudskim pravima, jer se usredsređivao na kršenja pojedinačnih ljudskih prava, a
ne na političke sisteme koji ne priznaju ljudska prava. Zato je spočetka Reganova admini-
stracija potcenjivala probleme u oblasti ljudskih prava kod “autoritarnih” režima u
Latinskoj Americi i Aziji, a naglašavala potrebu za suprotstavljanjem komunističkim
režimima. Ali, već krajem 1981. godine, pod pritiskom od strane Kongresa i demo-
kratskih tranzicija u Latinskoj Americi, ta administracija je počela da menja svoj stav i
aktivno je promovisala demokratske promene i u komunističkim i u nekomunističkim
diktaturama, simbolizujući svoju odlučnost osnivanjem fonda National Endowment for
Democracy za jačanje demokratije u svetu. Tako je u “trećem talasu” vlada Sjedinjenih
Američkih Država upotrebila razna sredstva – politička, ekonomska, diplomatska i vojna
– kako bi promovisala demokratizaciju, među koje spada i finansijska pomoć poljskoj
Solidarnosti tokom osamdesetih godina XX veka.743
Srpska profesorka prava, Smilja Avramov u studiji o alternativnom modelu svetske
zajednice, smatra da je civilno društvo dobilo značajnu ulogu početkom osamdesetih
godina u “novoj neoliberalnoj politici” predsednika Regana, kao i u britanskoj politici
Margaret Tačer, kad su Sjedinjene Američke Države usvojile novi bezbednosni sistem,
koji je zbog enormno visoke cene nametnuo potrebu maksimalnog smanjenja budžeta za
društvene potrebe. Socijalna uloga države isključena je iz javne sfere i redefinisana kao
privatna. Temeljna odrednica u ovom modelu postalo je tržište, kao privatni sektor, javni
sektor i treći sektor – civilni – kao samoregulativna arena, simbol slobode udruživanja i
pluralizma interesa različitih grupa koje ulaze u sastav civilnog društva. Narod je viđen u
dvostrukom kapacitetu: kao “političko društvo”, organizovano u političke stranke, koje
teže osvajanju vlasti, i kao “civilno društvo”, organizovano u mnoštvo civilnih organizacija,
koje ne teže dominaciji, nego “pomažu državi”, u obrazovnom domenu i u procesu demo-
kratskih reformi.744 Na međunarodnom planu, civilno društvo je projektovano kao pozi-
tivna snaga, ključni element u političkoj sferi i izgradnji demokratije.745

744 Смиља Аврамов, Алтернативни модел светске заједнице: Цивилно друштво и невладин
сектор, Нова Европа-Евро, Београд, 2005, стр. 23, fusnota: Marina Ottaway, Thomas Carothers,
“Toward Civil Society Realism”, in Civic Society Aid and Democracy Promotion, Carnegie End. for.
Int. Peace, Washington DC, 2000, p. 293.
745 Аврамов, Алтернативни модел светске заједнице: Цивилно друштво и невладин сектор,
стр. 23-24.

Disidentske grupe u Istočnoj Evropi krajem osamdesetih godina prihvatile su
koncept civilnog društva kao put ka političkom pluralizmu. Prema Smilji Avramov,
kraj Hladnog rata označio je prekretnicu u istoriji nevladinog sektora, u prvom redu
nevladinih organizacija (NVO), čiji je broj u godinama tektonskih poremećaja u svetu
(1989-1993), povećan za 160 odsto. Dok je 1909. godine broj međunarodnih NVO
iznosio 176, u 1993. godini on se popeo na oko 30.000. I na lokalnom planu zabeležen
je dinamičan rast, na desetine hiljada NVO formirano je u zemljama nekadašnjeg
Istočnog bloka. Delatnost NVO u posthladnoratovskom periodu vezuje se za globalne
procese na različitim nivoima, i temelji se na čovekocentričnoj viziji sveta i kao alter-
nativa državnocentričnom modelu svetske zajednice, u kome Avramov vidi rizike od
raznih zloupotreba o kojima će biti reči u četvrtom poglavlju. Prema toj teoriji, NVO
su projektovane kao motorna snaga demokratizacije u periodu tranzicije, a demo-
kratizacija je postavljena kao preduslov tržišno orijentisane privrede. Na taj način,
NVO u globalnom i neoliberalnom kapitalističkom sistemu postaju “agensi promena”
za obavljanje poslova posredovanja koje ne mogu obaviti političke stranke, država sa
svojom komplikovanom monolitnom strukturom moći i hijerarhijski izgrađenom
strukturom odlučivanja, kao ni tradicionalna diplomatija koja nije podesna za
proces tranzicije. NVO su viđene kao fleksibilan element i deluju na vanstranačkom i
vanparlamentarnom nivou, one mogu posredovati u širenju demokratije i dopreti do
sfera koje su nepristupačne diplomatiji. Veliki broj američkih teoretičara podržava taj
stav, a Fauler smatra da su političke stranke nesposobne da sprovedu političke promene
u zemljama u tranziciji, zbog stranačkih borbi, nereprezentativne strukture, ali i krutih
parlamentarnih okvira.746
Civilni sektor dobija svoju centralnu ulogu u promociji demokratije na prostoru
postsocijalističkih republika, pre svega, pravo na fer izbore za vreme “izbornih revolucija”.
Prisetimo se iz prvog poglavlja da za vreme “baršunastih revolucija” civilni sektor u
posttotalitarnom društvu skoro da nije postojao. Relativno razvijen civilni sektor i ino-
strana politička i finansijska pomoć, najviše od strane SAD i EU, bile su izuzetno važne
u mirnim smenama političkih elita u izbornom autoritarizmu putem izbora, odno-
sno “izbornih revolucija”. Civilni sektor jeste osnovna snaga za smenu nedemokratskih
vladajućih elita i izlazak iz hibridnih režima, ali bez podrške najuticajnijih demokratija,
SAD i EU, on je u tome skoro bespomoćan, što smo videli na demonstracijama u Srbiji
1996-97. godine. Za aktiviste civilnog sektora u Slovačkoj, identifikacija sa “globalnim
civilnim društvom” nije bio samo slogan, oni su funkcionisali identifikujući se sa
širokim svetskim partnerstvom između trećeg sektora. U januaru 1998. godine 11 pred-
sednika Centralne Evrope imali su susret u istočnoj Slovačkoj, u gradu Levoča, gde
se istovremeno održavao sastanak civilnog društva, a predsednici su takođe održali
razgovore sa predstavnicima slovačkog NVO, što je kampanji “O.K. ‘98” dalo doda-
tnu legitimnost i snagu. U maju 1998. godine EU i SAD dodelile su nagrade za razvoj
demokratije i civilnog društva 50 organizacijama i pojedincima u Centralnoj i Istočnoj
746 Ibid., str. 121-127.

Evropi, među kojima su bile i NVO iz Slovačke koje su učestvovale u “O.K. ‘98” kampa-
nji i tri organizacije iz Hrvatske koje su kasnije učestvovale u kampanji “GLAS 99”.747
Međunarodni posmatrači na izborima u državama gde su se odigrale “izborne
revolucije” funkcionisali su kao deo civilnog sektora, a bili su poslati od strane privatnih
i međunarodnih organizacija, stranih vlada i međuvladinih tela. Već smo u ovom
poglavlju pisali da u kasnijoj fazi “trećeg talasa” Hantington naglašava da je pojava i
širenje fenomena inostranih posmatrača bila važan događaj osamdesetih godina XX
veka koji je značajno povećao važnost izbora u procesu demokratizacije. Strani posma-
trači postali su nešto uobičajno i neizostavno na skoro svim tranzicijskim izborima.
U nekim slučajevima njihove misije organizovale su Ujedinjene nacije, Organizacija
Američkih Država (eng. Organization of American States, OAS) ili druga međuvladina
tela. U drugim slučajevima posmatrače su slale privatne organizacije. Do 1990. godine
National Democratic Institute for International Affairs (NDI) organizovao je odlazak
međunarodnih posmatračkih misija na izbore “trećeg talasa” u 13 zemalja. Delegacije
američkog Kongresa i drugih zakonodavnih tela takođe su bile prisutne u nekim
slučajevima. Nekadašnji predsednik SAD, Karter imao je aktivnu ulogu u nekoliko
takvih misija, dajući im specifičnu težinu. Uz prisustvo stranih posmatrača vladama
“trećeg talasa” bilo je teže, ako ne i nemoguće da tiho i u tajnosti pokradu izbore.
Otvorena krađa izbora, poput onih na Filipinima i u Panami, poništavala je svrhu
održavanja izbora, a to je poboljšanje domaće i međunarodne legitimnosti vladara.
Ako bi, s druge strane, vlada zabranila “nepristrasnim” spoljašnjim posmatračima da
prisustvuju glasanju, to bi samo po sebi dokazivalo da se sprema da namesti izbore.748
Značajan doprinos stranih posmatrača imao je uticaja da u “trećem talasu” autoritarni
lideri 14 država, o kojima smo pisali u prvom poglavlju, izgube izbore i napuste vlast. U
“izbornim revolucijama” učestvovali su posmatrači od strane OEBS (čiji su rezultati bili
od značajnog uticaja), Evropskog parlamenta, Sjedinjenih Američkih Država, regio-
nalne međunarodne organizacije ENEMO (obučeni posmatrači iz bivšeg socijalisti-
čkog bloka), a na postsovjetskom prostoru uticajne su bile ocene posmatrača od strane
OEBS i Organizacije za posmatranje izbora država ZND. Rezultati stranih posmatrača
bili su predmet međunarodnog zatezanja odnosa između Zapada i Istoka, o čemu će
biti više reči u četvrtom poglavlju.
Važnu ulogu u predvođenju opozicionih pokreta i nenasilnih pobuna civilnog dru-
štva i opozicije imali su zapadni ljudi, harizmatični prozapadno orijentisani pojedinci
u civilnom sektoru ili prozapadni političari. Jedan od pokretača kampanje “GLAS
99” bio je Tin Gazivoda iz Helsinškog odbora za ljudska prava i bivši student u Sjedi-
njenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji.749 Pokretač i jedan od ključnih lidera
“petooktobarske revolucije”, Zoran Đinđić doktorirao je (1979) u SR Nemačkoj u Kon-
stancu, gde mu je mentor bio jedan od najuglednijih svetskih filozofa Jirgen Habermas.
Mihail Sakašvili je važio za “zapadnog čoveka u redovima režima Ševarnadzea”. Saka-
747 Butora, op.cit., p. 38; Fisher, Bijelić, op.cit., p. 59.


švili je magistrirao pravo kao stipendista SAD (1994) na Kolumbijskom univerzitetu
u Njujorku. Studirao je u Strazburškom institutu za ljudska prava u Francuskoj, na
Akademiji evropskog prava u Firenci u Italiji, i na Haškoj akademiji međunarodnog
prava u Holandiji. Radio je u Norveškom institutu za ljudska prava u Oslu i u njujor-
škoj pravnoj firmi Patterson, Belknap, Webb & Tyler koja se bavila pravnim pitanjima
naftno-gasnih projekata na prostoru ZND.750 Viktor Juščenko ima porodične veze
sa Sjedinjenim Američkim Državama. Njegova druga supruga Katarina Čumačenko,
inače državljanka SAD ukrajinskog porekla, imala je uspešnu karijeru radeći za
administraciju SAD.751 U Kirgiziji, jedna od liderki opozicije, Roza Otunbajeva bila
je diplomatski predstavnik te države u Ujedinjenim nacijama i ambasadorka u Velikoj
Britaniji.
Strani mediji, uglavnom višejezični servisi uticajnih zapadnih država kao što su
Glas Amerike, Slobodna Evropa, BBC, Deutsche Welle, imali su velikog uticaja za vreme
pada socijalizma i “baršunastih revolucija” krajem osamdesetih godina, o čemu smo
pisali u prvom poglavlju ovog rada. Informisanje i mobilizacija na “demonstracije
sveća” 1988. godine u Slovačkoj, mobilisanje demonstranata u “baršunastoj revoluciji”
u Pragu 1989. godine bilo je moguće jedino preko medija kao što su servisi radija Slobo-
dna Evropa i Glas Amerike na češkom jeziku, koju su kao alternativu građani jedino
mogli da čuju u sivilu tadašnjih socijalističkih medija. Istočno-nemačke vlasti dozvolile
su 9. novembra 1989. Istočnim Nemcima da slobodno prelaze granicu sa Zapadnom
Nemačkom, uključujući i granicu u Zapadnom Berlinu. Odluka o dozvoli prelaska
granice bila je objavljena perko medija na konferenciji za štampu, nakon čega se hiljade
Istočnih Nemaca okupilo ispred graničnih punktova i masa je, bez čekanja na stupanje
na snagu odluke, prešla u Zapadni Berlin. Taj dan se obeležava kao dan rušenja Berlin-
skog zida.
Znači, strani ili prekogranični mediji imali su ogromnu snagu u naglom širenju
efekta grudve snega “baršunastih revolucija” i “buđenju naroda” krajem osamdesetih
godina. Uloga internacionalnih medija i velikih svetskih mreža elektronskih medija,
koji su se krajem XX veka još više razvili, u “izbornim” odnosno “šarenim revolucijama”
bila je još veća, jer su informisali svetsku javnost o izbornim aktivnostima u državama
gde su one bile sumnjivog kvaliteta, informisali su birače u državama gde je nezavi-
sno informisanje u uslovima izbornog autoritarizma bilo slabo razvijeno i podizali
su u svetu svest o značaju fer i demokratskih izbora. Višejezični programi internacio-
nalnih medijskih korporacija za vreme Hladnog rata često su bili u službi ideoloških
sukoba, kako sa zapadne tako i sa istočne strane. Oba bloka su jačala radio signal vla-
stitih višejezičnih servisa i gušila signal protivnika. Međutim, nakon pada gvozdene
zavese devedesetih godina, svetski servisi Glas Amerike, Slobodna Evropa, BBC, Deut-
sche Welle, imali su pred sobom nove ciljeve, koji su se odnosili na širenje demokrat-
skih vrednosti u državama u tranziciji i podršku slobode govora u bivšim socijalisti-
čkim državama, gde su nasleđe socijalizma i problemi tranzicije često otežavali razvoj
750 http://ru.wikipedia.org (Pristupljeno 5. marta 2009)

751 http://uk.wikipedia.org/wiki (Pristupljeno 5. marta 2009)

slobode štampe. Program inostranih servisa prenosile su mnoge komercijalne lokalne
radio stanice u postsocijalističkim državama u tranziciji, a u pojedinim državama
sa “jačim” hibridnim i autoritarnim režimima rad stranih servisa bio je ograničen
ili vraćen u hladnoratovski režim kratkih talasa. U Srbiji je krajem 1998. godine u
skladu sa tadašnjim novim zakonom o informisanju bilo zabranjeno lokalnim FM
stanicama prenošenje programa stranih medija na srpskom, kao što je BBC, i ta odluka
bila je na snazi do “petooktobarske revolucije”.752 Razvojem savremenih tehnologija,
servisi uticajnih svetskih mreža na lokalnim jezicima tokom devedesetih godina XX
veka prenošeni su satelitskim signalom ili nakon dvehiljaditih internetom, tako da
je bilo skoro nemoguće sprečiti njihovo emitovanje od strane nedemokratskih vlasti.
U Ukrajini, na istoku države, gde su uticaj imale elite bliske Kučmi, a rad nezavisnih
medija je bio ograničen, ulogu nosilaca slobodnog informisanja u značajnoj meri imali
su i višejezični strani servisi na koje je bilo nemoguće vršiti pritisak.753
Međutim, nisu samo poznate svetske medijske mreže imale uticaj na formiranje
nezavisnih medija i slobode govora u državama u tranziciji, a posebno onim gde je od
strane hibridnih režima sloboda govora bila ograničena. Nešto poput već pomenute
razmene iskustva know-how i efekta grudve snega, model savremenih nezavisnih elek-
tronskih medija širio se u periodu od osamdesetih do sredine dvehiljaditih od Ljub-
ljane, preko Zagreba i Beograda, do Lavova, Tbilisija i Kijeva. SFR Jugoslavija bila je u
bivšem socijalističkom bloku jedna od liberalnijih država kada je reč o slobodi štampe.
Prvi savremeni mediji, po uzoru na zapadni, u bivšoj SFRJ nastali su osamdesetih
godina u Sloveniji, a to je bio radio Študent. Po uzoru na slovenački omladinski radio
stvoren je krajem osamdesetih zagrebački radio 101. Ta mala zagrebačka radio stanica
postala je model za stvaranje beogradskog radija B92.754 Već pomenuti model bunto-
vničkog radija, bio je stvoren po uzoru na slične radio stanice urbane i hip-hop kulture
marginalizovanih afro-amerikanaca u Sjedinjenim Američkim Državama s početka
osamdesetih godina XX veka u Njujorku, koji su imali termin na radio stanici WBAU pri
Adelfijskom univerzitetu, a koji je po slušanosti uspeo da nadmaši svoju belu konzerva-
tivnu konkurenciju. Pojam takvih stanica, snaga urbane muzike i njenih buntovni-
čkih reči bile su motiv za borbu mladih generacija hiljadama kilometara daleko u
postsocijalističkoj Jugoistočnoj Evropi tokom devedesetih i dvehiljaditih godina.755
Kada je reč o međunarodnoj regionalnoj saradnji medija, radio B92 bio je jedan od
inicijatora stvaranja lokalne mreže ANEM, i širio je svoj uticaj na slobodu govora u
unutrašnjosti Srbije i SR Jugoslavije, ali je imao i uticaj spolja. Radio B92 sarađivao je
sa radio stanicama u regionu, kao što je radio 101 i radio Zid u Bosni i Hercegovini.
U knjizi Talasanje Srbije, o radiju B92, Sonja Biserko je rekla sledeće: “radio B92 je
vremenom rastao, a potom i dobio podršku kad ga je svet prepoznao kao mogući
instrument u borbi protiv Miloševića. Dobio je tu podršku i narastao u projekat koji
752 http://www.bbc.co.uk/serbian/institutional/aboutus.shtml (Pristupljeno 14. jula 2010)

753 Арель, op.cit., str. 48; Бжезинский (интервю), op.cit.,
http://news.bbc.co.uk/hi/russian/news/newsid_4062000/4062499.stm
755 Kolin, op.cit., str. 40.

je, kao što smo posle pada Miloševića videli, postao simbol ili model za druge zemlje u
svetu za skidanje diktatora”.756
Te reči Sonje Biserko bi se, pre svega, mogle odnositi na Ukrajinu, koja je bila
inspirisana borbom srpskih nezavisnih medija za slobodu govora koju ni ukrajinski
mediji nisu imali pod hibridnim režimom Kučme. Jedna od prvih studentskih krea-
tivno-informativnih nezavisnih stanica u Ukrajini bila je radio Ініціатива u Lavovu,
stvorena krajem 1999. godine, koja je bila glasnik prvih demonstracija novinara i
civilnog društva protiv hibridnog režima Leonida Kučme i koja je izveštavala o prvim
antirežimskim demonstracijama. Radio Ініціатива je imao čak i međunarodnu sara-
dnju sa radiom B92, kada je tokom proleća 2000. godine taj srpski medij bio zabranjen
i prinuđen da emituje program iz skrovišta. Ukrajinski nezavisni radio Ініціатива
solidarišući se sa represiranim kolegama, prenosio je i prevodio vesti radija B92 o politi-
čkoj situaciji u Srbiji, komentarisao događaje u regionu, govorio o problemima štampe
i represije u Srbiji koji su u nadolazećim godinama na sličan način snažno pogodili i
ukrajinsko društvo. Za pomoć radiju B92 koji je 2000. godine bio pod velikim priti-
skom vlasti solidarisao se i radio Tilosz iz Budimpešte, koji je na sličan način kao i
Ініціатива prenosio vesti i širio svest o važnosti slobode govora.757
Gruzijski TV-kanal Rustavi-2, po svemu sudeći, bio je uzor ukrajinskom TV Kanalu
5, i to su bili jedini slučajevi u “izbornim revolucijama” sa hibridnim režimima gde
su ugledne televizijske stanice mogle nesmetano da funkcionišu.758 Finansijska podr-
ška iz inostranstva bila je jedan od važnijih spoljnih uticaja na događaje koji su prou-
zrokovali “izborne revolucije”. Analitičari ne samo da različito ocenjuju korektnost
spoljnog finansiranja predizbornih aktivnosti u državama u tranziciji, već je teško prec-
izno proračunati koliko je novčanih sredstava uloženo u proces demokratskih izbora
u državama gde su se održale “izborne revolucije”. Takve okolnosti doprinose razvoju
konspirativnih pogleda na te događaje, o čemu će biti više reči u četvrtom poglavlju.
Proces organizovanja demokratskih izbora najviše su spolja finansijski podržale SAD
i EU. Sjedinjene Američke Države dale su posebno snažnu know-how, konsultantsko-
političku i finansijsku podršku “izbornim revolucijama”, kao načinu podrške demo-
kratiji u svetu i modelu svrgavanja diktatora. SAD su investirale u demokratske procese
(razvoj građanskog društva, izborni proces i nezavisne medije), u države u kojima su
se odigrale “izborne revolucije”, preko svojih fondova i organizacija, kao što su USAID,
National Endowment for Democracy, Freedom House, IRI, NDI, IFES, Open Society i
američkih ambasada.759
U Slovačkoj je široka civilna kampanja “O.K. ‘98” zahtevala racionalno i usmereno
finansiranje. Stvoren je Donatorski forum, neformalna asocijacija donatora i fondacija
koje su trebale da podrže kampanju. Među njima su bili: Civil Society Development
756 Mašić, op.cit., str. 99-100.

757 http://www.ifex.org/serbia/2000/06/12/radio_b2_92_news_rebroadcast_in/

Foundation, Open Society Foundation, Foundation for a Civil Society, Children of
Slovakia Foundation, Carpathian Foundation, Charles Stewart Mott Foundation,
German Marshall Fund of the United States, Jan Hus Education Foundation, British
Know How Fund, Fund of Canada, United States Information Service (USIS). Ukupna
suma za “O.K. ‘98” kampanju iznosila je 857.000 američkih dolara.
U Hrvatskoj, nevladin sektor pomagao je Šorošov Open Society Institute, protiv
kojeg je hibridni režim vodio otvorenu kampanju. GONG je dobio veliku finansij-
sku podršku od USAID Office of Transition Initiatives (OTI) i američkog NDI. U
kampanji trening i ekspertiza pružena je finansijska podrška i od strane NDI, IRI i
Information Research and Exchange Board (IREX). Većina privatnih fondova i inter-
nacionalnih NVO bila je sa sedištem u SAD, kao što su National Endowment for Demo-
cracy, Freedom House i Charles Stewart Mott Foundation. Iz Zapadne Evrope nešto
je finansirala Evropska komisija i organizacije kao što su britanski Know How Fund
i Westminster Foundation for Democracy, kao i švedski fond Kvimma Till Kvina koji
je podržavao hrvatske ženske NVO. Civilnoj kampanji pomagale su mnoge zapadne
ambasade, a posebno SAD i Velike Britanije. U finansiranju kampanje “GLAS 99” naj-
više se zameralo na nedostatku koordinacije između zapadnih fondacija u očekivanju
krajnjih rezultata, iako je spoljna finansijska podrška kampanje bila mnogo veća od
Slovačke. Samo USAID OTI je uložio 3,7 miliona dolara u 1999. godini, dok je USAID
uložio još 1,3 miliona dolara u Democracy Network program, a ambasada SAD Demo-
cracy Comission dodelila je male grantove do 200.000 američkih dolara. Znači sve zaje-
dno oko 5,2 miliona dolara samo iz Sjedinjenih Američkih Država.
U Srbiji je na izborima 2000. godine međunarodna zajednica prvi put u desetogodiš-
njoj istoriji hibridnog režima Slobodana Miloševića, osim spoljnopolitičkih pritisaka na
državu, finansijski, logistički i moralno snažnije podržala demokratske procese upravo
kroz civilni sektor. Inovativna međunarodna inicijativa “Bratislavski proces” je uz pomoć
slovačkih vlasti i NVO okupila multilateralne međunarodne organizacije i institucije,
fondacije, kao što su: Savet Evrope, OEBS, Evropski parlament, East West Institute, Fund
Open Society, Rockefeller Foundation, German Marshall Fund of United States, Stability
Pact for South East Europe da podrže političke promene u SRJ. Kao i u slučaju Slovačke
1998. godine, jula 2000. u Segedinu, u Mađarskoj, uz pomoć srpskih NVO i među-
narodnih donatora bio je organizovan Donatorski forum za podršku demokratskim
naporima u Srbiji s ciljem preciznog investiranja u projekte. U forumu su učestvovale:
Canadian International Development Agency, Fund for an Open Society, Know How Fund,
Dutch and Swiss Embassies i German Interest Section Belgrade.760 Karoters smatra da je
za uspešno sprovođenje finansijske podrške demokratskim procesima u Srbiji od velikog
značaja bila dobra koordinacija između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije
(Velika Britanija, Holandija, Švedska, Kanada, Norveška, Finska, Nemačka i Italija). Sma-
tra se da su javne i privatne organizacije iz SAD od sredine 1999. do kraja 2000. u Srbiju
uložile oko 40 miliona dolara. Slično toliko ili samo nešto manje utrošile su i države EU.

Iako je nepoznata tačna cifra spoljne finansijske podrške procesa demokratizacije u Srbiji,
moglo bi se smatrati da je ona iznosila do 80 miliona dolara.761
U Gruziji, kampanju Kmare GOTV finansirao je Šorošov Open Society Institute i
International Society for Fair Elections and Democracy, a na TV-reklame, flajere, eduka-
tivni materijal i ostalo je potrošeno oko 350.000 američkih dolara.762 U poređenju sa
ostalim državama gde su u koordinisane kampanje civilnog društva uloženi milioni
dolara, u Gruziji nije postojala takva široko razgranata civilna kampanja. Podršku
demokratskim procesima i pomoć izbornom procesu u Gruziji podržali su British
Council, Open Society Foundation, Euroasia Foundation i američka Global Strategy
Group.763
Iako nemamo precizne proračune ukupnih spoljnih finansiranja predizbornih
kampanja, jedni izvori navode da su u Ukrajini strane fondacije, u poređenju sa
Slovačkom, Hrvatskom i Srbijom, imale mnogo manje troškove koji su iznosili oko
130.000 američkih dolara, uglavnom malih grantova za trening NVO koje su uložili
German Marshall Fund of the United States, Freedom House i Canadian International
Development Agency. Međutim, Besindžer navodi da je samo vlada SAD u godinama
neposredno pre same “narandžaste revolucije” za podršku ukrajinske demokratije
izdvojila oko 65 miliona dolara. Velika suma bila je uložena od strane ukrajinskih pri-
vrednika, posebno u sferi usluga i snabdevanja (hrana, prevoz, komunikacije), navo-
dno u vrednosti od oko 6,5 miliona američkih dolara, od kojih je “Pora” dobila oko 1,5
miliona. Više od 60 odsto od te sume potrošeno je na centralna zbivanja “narandžaste
revolucije”, na potrebe hiljada “meštana” šator-grada.764 Takođe, treba imati u vidu da
su u ukrajinskoj “narandžastoj revoluciji” direktno učestvovali i tajkuni (jedna od njih
je bila Julija Timošenko), koji su imali mogućnosti da finansijski podrže takve skupe
društveno-političke procese.
Bez obzira na različita mišljenja vezana za odnos civilnog sektora i “revolucije
lala”, o čemu smo pisali u drugom poglavlju, NVO u Kirgiziji bile su važna finansij-
ska i informaciona baza te “izborne revolucije”. Civilne organizacije bile su uglavnom
finansijski podržane iz inostranih izvora: zapadne fondacije, kao američki Freedom
House, ali i iz država islamskog sveta.765 Nakon revolucije i bega u Moskvu, bivši pred-
sednik Kirgizije Askar Akajev izjavio je za britanski BBC da je “revolucija lala” direktno
podržana i finansirana od strane međunarodnih organizacija, imajući u vidu Zapad i,
prvenstveno, SAD.766 Krajem marta 2005. godine i nakon završetka “revolucije lala” u
Kirgiziji, New York Times je objavio informaciju da su programi finansirani od strane
761 Thomas Carothers, “Ousting Foreign Strongmen: Lessons from Serbia”, Policy Brief, Carnegie
Endowment for International Peace, Volume 1, Number 5, May 2001. pp.3-6; Naumović, op.cit., str. 152.
Rose/Orange/Tulip Revolutions”, p. 262.
Rose/Orange/Tulip Revolutions”, p. 261; Kaskiv, Chupryna, Zolotariov, op.cit., p. 134.
765 США и Россия. Медиа-война в Кыргызии, Институт стратегического анализа и прогноза,
2007, www.easttime.ru (Pristupljeno 5. marta 2009)
766 http://www.rvps.ru/r_polit.php?id=450 (Pristupljeno 14. jula 2010)

Zapada odigrali ključnu ulogu u pripremi promene vlasti u Kirgiziji. List je pisao da su
programima za razvitak demokratije i građanskog društva u Kirgiziji pomogli SAD,
Velika Britanija, Holandija i Norveška. Nakon raspada SSSR Kirgizija je postala magnet
sa najvećim nivoom strane pomoći po glavi stanovnika u Centralnoj Aziji. Od stotina
miliona dolara, većina je bila usmerena na razvoj građanskog društva i demokrat-
skih institucija, a najveći deo pomoći uputile su SAD – čak 12 miliona dolara u 2004.
godini za razvoj demokratije u Kirgiziji. Još stotine hiljada dolara bilo je uloženo od
strane američkih institucija poput National Endowment for Democracy, kao i podrška
programima kirgiske sekcije radija Slobodna Evropa. New York Times zaključuje čla-
nak citatom lidera kirgiske koalicije nevladinih organizacija Edilja Bajsolova da “bez
finansijske pomoći SAD promena vlasti ne bi bila uopšte moguća”.767
Izostanak primene sile od strane hibridnog režima

i podele unutar snaga bezbednosti
Izostanak primene sile od strane hibridnog režima i podele unutar snaga bezbednosti
jesu uzročni faktori karakteristični samo u slučaju nenasilne pobune civilnog društva
za vreme “izbornih revolucija”, koje Bans i Mekfol smatraju posebno važnim. Podele
unutar snaga bezbednosti i izostanak primene sile od strane hibridnog režima, a isto-
vremeno hiljade demonstranata po velikim gradovima koji su paralisali državu zbog
“pokradenih izbora”, mogu da znače kraj vladajućoj eliti, a možda i hibridnom režimu.
Ovaj uzročni faktor nije karakterističan za kampanje civilnog sektora u Slovačkoj i
Hrvatskoj. Izostanak primene sile od strane hibridnog režima i podele unutar snaga
bezbednosti mogu da dovedu do urušavanja ili sloma nedemokratskog režima, o čemu
je bilo reči u prvom delu našeg rada, kada realno može i da počne proces izlaska iz
hibridnog režima. Podsetimo se da su, prema Otavej, hibridni režimi u opadanju oni
u kojima autoritarne tendencije postaju sve jače i koji uskoro prelaze u nedemokrat-
ski režim ili propadaju, što znači da će hibridni režim primeniti silu i krenuti prema
autoritarizmu ili pod uticajem stalne političke krize o kojoj piše Mekfol – propasti,
recimo kao u “izbornim revolucijama”.
Prema pomenutoj teoriji Nikolasa van de Vala politički transferi (u hibridnim
režimima) mogu se razumeti kao brzo kretanje od jedne ravnoteže moći ka drugoj,
tokom koje se većina političkih snaga kreće od jedne koalicije ka drugoj. Nosioci vla-
sti su imali pobedničku većinu, ali su je izgubili, zahvaljujući prelasku ključnih eleme-
nata na stranu opozicije. Kada se za vreme “izborne revolucije” podelom unutar snaga
bezbednosti uskrati podrška vlastima u hibridnom režimu, one nisu u mogućnosti da
primene silu protiv nenasilne pobune civilnog društva, a institucionalna ambivalencija
izbornog autoritarizma se kreće prema ekstremu demokratske neizvesnosti, odnosno
prisustvu slobodnih i fer izbora. Tada započinje i proces izlaska iz hibridnog režima,
odnosno počinje proces demokratizacije.
Na osnovu iznesenog materijala u drugom i trećem poglavlju zaključujemo da
hibridni režimi nisu primenili silu zbog nekoliko razloga: Mekfol navodi da hibridni
767 http://rian.ru/politics/20050330/39591714.html (Pristupljeno 14. jula 2010)

režim izbegava primenu sile zbog već navedenih podela u snagama bezbednosti, zbog
rizika od masovnog krvoprolića i zbog očuvanja ugleda vladara768, dok Hantington raz-
matrajući moguće nastajanje “trećeg povratnog talasa” spekuliše o nedemokratskoj sili
koja bi odobrila primenu nasilja769. Pod snagama bezbednosti koje kontroliše hibridni
režim podrazumevamo policiju, tajnu policiju, vojsku i razne specijalne jednice koje
mogu da imaju pretorijanski karakter. Pojedini autori smatraju da organizovani krimi-
nal i mafija, kao “momci pod oružjem” mogu biti neka vrsta sastavnog dela nedemo-
kratskog režima, te je slom režima takođe povezan sa uskraćivanjem njihove podrške,
kao u slučaju prelaska organizovanih kriminalnih grupa za vreme “petooktobarske
revolucije” u Srbiji na stranu opozicije.770
Oko pitanja spremnosti nedemokratskog režima da upotrebi silu protiv neistomi-
šljenika vode se intenzivne polemike. Vej je mišljenja da uspeh događaja, koje smo
nazvali “izbornom revolucijom”, prvenstveno zavisi od strukture, odnosno jačine
režima i njegove spremnosti da protiv demonstranata primeni prinudni aparat (eng.
coercive apparatus). Vej se spori sa analitičarima kao što su Bans i Volčik, tvrdeći
da nisu izborni model, snaga opozicije, demonstracije ili relativno jak civilni sektor,
već je slabost režima prouzrokovala njegov pad.771 Međutim, ni Vej, pa ni Bans ni
Volčik ne ističu glavnu suštinu konteksta “izbornih revolucija” na koju akcentuje ovo
istraživanje, a to je da se one odigravaju samo u zoni izbornog autoritarizma, odno-
sno kod hibridnih režima. U autoritarnom režimu ne postoji pomenutih devet uzroka
koji mogu da pokrenu “izbornu revoluciju”, a autoritarne vlasti su posebno spremne da
protiv opozicije primene silu.
Prema Bans i Volčik, uspeh “izbornih revolucija” zavisi od nivoa mobilizacije
birača i volje snaga bezbednosti nedemokratskog režima da protiv takvih akcija ne
primene silu.772 Bans i Volčik u još jednoj analizi smatraju da za vreme socijalizma u
državama Centralne i Jugoistočne Evrope i bivšem SSSR nije postojala tolika prisutnost
politizacije vojnih snaga, kao što je to bilo u slučaju “trećeg talasa” u Južnoj Americi,
Južnoj Evropi ili Podsaharskoj Africi, te da je smanjenje spremnosti režima da protiv
demonstranata primeni silu nastalo od negativnih posledica koje su u novijoj istoriji
izazvale slične “nasilne” intervencije, kao što je sovjetska u Mađarskoj (1956) i Čeho-
slovačkoj (1968), i “domaća” vojna intervencija u Poljskoj (1980).773 Belkovski takođe
smatra da je jedan od faktora za izbijanje “šarene revolucije” nespremnost vlasti da
primene silu. A to govori o jedinstvu ciljeva i poverenja između vlasti i snaga bez-
bednosti koje bi u kritičnom momentu trebalo da krenu ka uspostavljanju poretka, u
državama gde su se odigrale “izborne revolucije” uz pomoć nenasilne pobune civilnog

770 Miloš Vasić, Atentat na Zorana Đinđića, Politika-Vreme-Narodna knjiga-B92, Beograd, 2005.
771 Way, “The Real Causes of the Color Revolutions”, pp. 55-69; Way, “Debating the Color Revolution:
A Reply to my Critics”, pp. 90-97.
773 Bunce, Wolchik, “Favorable Conditions and Electoral Revolutions”, pp. 8-10.

društva (Srbiji, Gruziji, Ukrajini, Kirgiziji).774 Bujošević deli slično mišljenje i sma-
tra da se “petooktobarska revolucija” u Srbiji dogodila zbog dve stvari: neodlučnosti
policije da primeni silu i odlučnosti demonstranata da, ako treba, nadjačaju snage bez-
bednosti. Bujošević prenosi da je načelnik DB Srbije, Radomir Marković, rekao da se u
policijske glave, posle izbora, uselilo saznanje da je Slobodan Milošević izgubio izbore:
“Pitanje je, u policijskim glavama, da li da brane taj jedan, ili nula jedan odsto. Služba
je znala za organizaciju (revolucije – B. Varga) i da opozicija ima nameru da dođe u
Beograd. Služba je znala i za ljude koji treba da sve ovo predvode. Niko nije išao toliko
daleko da je mogao da predvidi da je rešenost i odlučnost demonstranata tolika da i
ugrožavanje života dolazi u obzir”.775
Milošević nije imao strah od masovnog krvoprolića, što je dokazao još 9. marta
1991. godine kada je na ulice prestonice izveo vojsku i tenkove. Milošević je takođe
navodno izdao naređenje 5. oktobra 2000. godine da se puca u štrajkače u Kolubari
i na demonstrante u Beogradu, ali su ta naređenja bila odbijena. Vojska Jugoslavije i
general Pavković odbili su naređenja da izvedu Vojsku Jugoslavije na ulice, a posluš-
nost je odbila i JSO i njen komandant Milorad Ulemek, koji su i pored dogovora sa
opozicijom, ipak u punoj ratnoj opremi za vreme “petooktobarske revolucije” izašli na
ulice, ali su se pridružili pobunjenoj masi.776 Navodno da je u noći “petooktobarske
revolucije”, između 5. i 6. oktobra, general Pavković pomerio tenkove iz Bubanj Potoka
do kasarne na Voždovcu i tu stao. Njega su posetila tri generala Đaković, Krga i Vasi-
ljević i rekli mu da mu na pamet ne sme pasti da izvodi tenkove na ulice.777
Kada su nakon parlamentarnih izbora u Gruziji 2003. godine demonstranti pre-
plavili ulice, pojedini ključni oficiri otvoreno su dezertirali ili su poslali jasan znak
Ševarnadzeu da neće primeniti silu koja je pod njihovom komandom i hapsiti demon-
strante. Kada je, kao i u slučaju Srbije, elitna gruzijska jedinica za specijalne operacije
Ministarstva unutrašnjih poslova prešla na stranu demonstranata, ostale formacije su
je sledile. Slično kao u državama Centralne Evrope, u svesti gruzijske policije je uoči
“revolucije ruža” bio jedan cenjeni herojski potez sa antisovjetskih demonstracija 1989.
godine, kada je policija Gruzije pokušala da zaštiti demonstrante-civile od napada
sovjetskih snaga bezbednosti. Takođe, iako je nakon upada opozicije u parlament
Ševarnadze imao razlog da primeni silu, on je to odbio. Uz rizik od masovnog krvo-
prolića, Ševarnadzeu je bilo stalo do njegovog ugleda u zemlji i u svetu koji je on
izgradio decenijama boraveći na vlasti. U sovjetska vremena on je važio za čoveka pere-
strojke, kome je bio naklonjen Zapad i nije hteo da njegova karijera bude “posuta krvlju
civila”.778 Iskusni učesnik demonstracija u Gruziji, Kandelaki smatra da su masovni

http://www.eurasianhome.org/xml/t/expert.xml?lang=en&nic=expert&pid=57
776 Ibid., str. 20-21.
777 Vesna Pešić, “Rekonstrukcija petooktobarskih zbivanja na osnovu memoarske i stručne literature”,
u: Dušan Pavlović (ur.), Razvoj demokratskih ustanova u Srbiji – Deset godina posle, Fondacija Fri-
drich Ebert, Beograd, 2010, str. 29.

protesti i “kritična masa” na ulicama ne samo važni da legitimizuju revoluciju i podele
snage bezbednosti, već i da nateraju lidere nedemokratskih režima da pregovaraju
sa opozicijom. Takođe, dok Ševarnadze nije bio spreman da protiv civilnog sektora
i opozicionih političara primeni silu, Sakašvili je sa pomalo radikalnim merama bio
spreman da prinudi predsednika da podnese ostavku i da preuzme vlast.779
U Ukrajini su kontakti opozicije sa pojedincima u aparatu snaga bezbednosti pomo-
gli da se izbegne rizik od nasilja. Kao i u Srbiji i Gruziji, pojedini oficiri vojnih formacija
otkazali su poslušnost nedemokratskim vlastima.780 Kao što smo videli u drugom delu
ovog rada, u Lavovu je većina pripadnika snaga bezbednosti Ministarstva unutra-
šnjih poslova prešla na stranu demonstranata, kao i skoro cela zapadna vojna komanda
Ukrajine. Kao i u Srbiji na demonstracijama 1996-97, i 2000, u Gruziji, i u Ukrajini
se posle višednevnih direktnih kontakata demonstranta sa “momcima u šlemovima”
stvorila klima, koja je umanjivala mogućnost pojave nasilja, jer su demonstranti kori-
steći nenasilne metode političke borbe, “prigrlili” snage bezbednosti – nudili su im
hranu i piće, i zvali ih da pređu na stranu “naroda”. Znači, u slučaju Ukrajine bile su
prisutne podele u snagama bezbednosti, a režim nije primenio silu zbog rizika od
masovnog krvoprolića, ali i očuvanja ugleda Leonida Kučme kome Zapad takođe nije
bio neprijatelj.
U Kirgiziji, zbog produbljenih političkih i regionalnih problema, prvo su se odi-
grale podele unutar snaga bezbednosti, posebno za vreme pobune u gradovima Oš i
Džalal-Abad. Formirana je narodna vlast, takozvani kurultaj. Međutim, podele u
snagama bezbednosti dovele su do haosa po južnim gradovima i nakon “revolucije lala”
u Biškeku, ni opozicija nije mogla u potpunosti da obuzda masovne pljačke, čime je
bila ugrožena opšta bezbednost u Kirgiziji. Kao Ševarnadze i Kučma, i “najmekši” cen-
tralnoazijski lider, Askar Akajev nije želeo da “okrvavi ruke” civilima, ali da je postojala
takva mogućnost, verovatno bi iskoristio pomoć svetske sile koja bi bila spremna da
u takvim slučajevima interveniše, o čemu svedoče njegovi raniji kontakti sa Ruskom
Federacijom povodom obuke protiv masovnih demonstracija. Askar Akajev je nakon
tragičnih događaja u Ak-Sui još 2002. godine naučio lekciju da oružani sukob sa demon-
strantima može isprovocirati samo građanski rat, što je verovatno na njega uticalo da
ne primeni silu i da napusti zemlju.781 Za razliku od njih, režim Islama Karimova u
Andidžanu nije mario za problem krvoprolića ili vlastitog političkog ugleda u svetu –
on je primenio silu i krvavo ugušio demonstracije, kao što je kineski režim u toku tje-
nanmenskih događaja 1989. godine imao sposobnost za primenu prinude.
Međutim, kako primećuje Mekfol, ne treba imati iluziju da bi Ševarnadze, Kučma
i Akajev bili toliko oprezni i blagi da je na ulice izašlo manje ljudi, posebno kada se
imaju u vidu milionske demonstracije. Ta činjenica se odnosi i na vrh snaga bez-
bednosti, kao što je bio slučaj sa generalom Pavkovićem u Srbiji. Najverovatnije da bi
nekoliko hiljada demonstranata vlasti hibridnog režima “oduvale” suzavcem, vodenim

780 Юрій Жук, “Україну від крові врятував її ‘головний розвідник’”, Волинь, 20. січень 2005,
http://www.volyn.com.ua/?rub=33&article=0&arch=294 (Pristupljeno 14. jula 2010)

topovima i blindiranim vozilima.782 Stoga je u svakoj nenasilnoj civilnoj pobuni,
uprkos metodama nenasilne političke borbe, bila prisutna veća ili manja doza pretnje
od agresije mase demonstranata. Garton Eš tvrdi da u mnogim uspešnim slučajevima
mirnog građanskog otpora, nenasilne metode i pretnja od nasilja i građanskog rata jesu
međusobno prepletene i uslovljene, kao što je to bilo u slučaju gorkog iskustva oružanih
konflikata tokom devedesetih u Srbiji i Gruziji.783 Prema Furmanu, mase na ulicama
gradova koje traže promene – jesu po svojoj prirodi direktna pretnja mogućim nasi-
ljem.784 Furman tvrdi da je lakše sebi predstaviti tradicionalnog monarha da uvodi
ustav ili vojnu huntu koja se vraća u kasarne i predaje vlast građanima (oba primera su
bila česta u istoriji, pa i u “trećem talasu”), nego predsednika, tvorca “diktirane demo-
kratije”, odnosno hibridnog režima u bivšem SSSR, da se odluči da sruši jedan takav
sistem u koji je ugrađeno toliko njegovih ličnih i interesa njegovih bliskih ljudi, na
račun pobede svojih protivnika koje je toliko pritiskao. Primer dobrovoljne predaje
vlasti nepoznat je u “diktiranim demokratijama” tj. izbornom autoritarizmu. Furman
dalje tvrdi da su “šarene revolucije” po svojoj prirodi “revolucije od dole”, sprovođene u
širokim masama, i prete da svrgnuti režim povedu linijom revanšizma. Stoga je balans
rizika i straha jednako prisutan i kod režima i kod opozicije, što potvrđuje da je kratak
put od nenasilnog pokušaja promene vlasti do krvoprolića između civila i vlasti, kao što
je to bio slučaj u Andidžanu.785 Još ako su ti ljudi naoružani ili im je motiv da smene
vlast po svaku cenu – ako ne mirnim demonstracijama onda oružanom pobunom, kao
u slučaju rušenja režima Slobodana Miloševića u Srbiji, Eduarda Ševarnadzea u Gruziji
i Askara Akajeva u Kirgiziji, onda je rizik od urbanog nasilja i krvoprolića između vla-
sti i demonstranata ogroman.
Da li je aparat prinude u izbornom autoritarizmu tek tako, jednostavno odlučio
da uskrati lojalnost “šefovima”, da ne izvršava naređenja i ne primenjuje silu? Naj-
verovatnije – ne. Sama činjenica da su desetine hiljada ljudi na ulicama, uliva strah
oficirima snaga bezbednosti, o kojima su pisali Linc i Stepan, i to otvara put padu
vlasti i slomu nedemokratskog režima. Iako se “petooktobarska revolucija” smatra
nenasilnom, za vreme višečasovnog preuzimanja institucija od strane pristalica DOS
bilo je primenjeno dosta nasilja, ali je ono na fonu “revolucionarne” pobede nad vla-
stima u hibridnom režimu ostalo neprimetno, prvenstveno zbog toga što nije bilo
mnogo tragičnih ljudskih žrtava. Još 26. septembra lideri DOS jednoglasno su odlučili
da “u sukobu sa organima reda koriste sredstva adekvatna sredstvima koja budu kori-
šćena protiv njih”, a odluka je prihvaćena sa svim konsekvencama.786 Pet kolona koje
su stigle na demonstracije u Beograd bile su naoružane svime od hladnog do vatrenog
oružja i bile pripremljene za fizički obračun sa organima reda. Demonstranti u Beo-
gradu su bili naoružani kamenjem, raznim alatom, ali i eksplozivom, pištoljima i
puškama. Postoji saznanje da je jedan od predstavnika DOS, Nebojša Čović, naručio

783 Garton Ash, op.cit., p. 374.
785 Ibid.

šleper sa oružjem, čija sudbina nakon 5. oktobra uopšte nije poznata.787 Između ostalog,
popularni naziv “petooktobarske revolucije” je i “bager revolucija”, zbog učešća jednog
bagera u osvajanju Narodne skupštine i RTS, što tim događajima ne daje sasvim mirnu
semantiku.
Analize 5. oktobra 2000. potvrđuju da je nasilje nastajalo tamo gde se nije postupalo
u skladu sa planom ili gde nije bilo jasnog plana delovanja opozicije. Tako je jedan od
lidera opozicije, Velimir Ilić, samoinicijativno prvi počeo sa svojom grupom iz Čačka
da zauzima Skupštinu 5. oktobra u 12 sati, a akcija je bila neuspešna i obustavljena. Tada
je u Beogradu sve vreme bio prisutan problem koordinacije: Skupština je osvojena, a
da niko od lidera DOS nije koordinisao ulazak; neplanirano zapaljen Parlament bio
je odgovornost opozicije, a trebalo je spasavati i policiju.788 Demonstranti su zapalili
Narodnu skupštinu i RTS. U Skupštini su, navodno, bili zapaljeni izborni materijal
i deo glasačkih listića789, što govori o nasilju koje je daleko od mirnog preuzimanja
vlasti. Demonstranti u Srbiji zauzeli su i dve policijske stanice, a došlo je i do fizi-
čkog obračuna sa policijom. Demonstranti su, koristeći uglavnom motke i kamenje,
napali organe reda i režimske novinare, a na objekte i vozila policije bacali su molotov-
ljeve koktele. Ipak, rezultat nasilja, u nenasilnoj revoluciji, bio je relativno mali broj
povređenih u odnosu na burne događaje i nisu bili direktno povezani sa centralnim
zbivanjima: dve ljudske žrtve – jednu devojku je kamion pregazio i jedan muškarac je
umro od infarkta na platou ispred Skupštine, a pomoć u Urgentnom centru je zatražilo
107 osoba – pet osoba je ranjeno iz vatrenog oružja i pomoć je ukazana 17 policajaca.
Pričinjena je velika materijalna šteta.
Vanustavna i agresivna sredstva opozicije za preuzimanje vlasti bila su zabeležena
u Gruziji i Kirgiziji. Sakašvili je nasilno provalio u parlament i prekinuo govor pred-
sednika Ševarnadzea. Kirgizija je između dva kruga izbora bila teritorijalno pode-
ljena, između severa, koji je kontrolisala vlast, i juga, koji su kontrolisali opozicio-
nari, i koji su nasilno preuzeli zgrade lokalne samouprave i državne administracije. Na
dan “revolucije lala” kirgiska opozicija je provalila u Dom vlade i nekoliko dana je uni-
štavana i paljena imovina. Kao i u slučaju Srbije, i u Kirgiziji u prvi plan nije ušlo pet
civilnih žrtava i više od hiljadu i po ranjenih u okršajima sa policijom, dok je većina
civila povređena u međusobnim obračunima. Jedino je u Ukrajini bilo manje izraženo
nasilje: demonstranti su paralisali državu i naterali vlast na pregovore za okruglim
stolom.
Međutim, Vej nije saglasan da je sila na ulicama važna ili presudna da bi vlasti u
nedemokratskom režimu krenule u pregovore sa opozicijom ili se spremile za napu-
štanje svojih pozicija. Vej se poziva na činjenice manje masovnih demonstracija u
Gruziji i Kirgiziji, u kojima je učestvovalo nekoliko desetina hiljada ljudi, za razliku od
Beograda i Kijeva gde se ta cifra kretala od pola miliona do milion demonstranata. Pa
čak i ako bismo hteli da se pozovemo na brojnost populacije i odnos demonstranata (u
787 Ibid., str. 51-89.

788 Ibid., str. 165.
789 Steve York (director), Bringing Down a Dictator, TV movie, USA, 2002; Naumović, op.cit., str. 180.

Gruziji (4,3 miliona790) i Kirgiziji (5,5 miliona), sa Srbijom (9,8 miliona) i Ukrajinom
(45,7 miliona)), 1996. godine u Jermeniji (3,1 miliona) bili su održani protesti koji su
okupili od 100.000 do 200.000 demonstranata i koje su rasterale jake snage bezbedno-
sti. Znači, brojnost demonstranata ne mora direktno da utiče na izostanak primene sile
i pad nedemokratskog režima.791
Još jedan faktor koji utiče na porast nasilja i može da izazove primenu sile i od strane
nedemokratskog režima i od strane demonstranata jeste širenje “izbornih revolucija”
na države u kojima postoji manje uslova za demokratizaciju. Bans i Volčik primećuju
da talas ili difuzija “izbornih revolucija” započinje u državama u kojima postoji više
unutrašnjih uslova i predispozicija za demokratizaciju kao što su, u našem slučaju,
Slovačka i Hrvatska u kojima su političke elite u hibridnom režimu smenjene samo
na izborima i bez pobune građanskog društva. Međutim, kako se “izborne revolucije”
po principu efekta grudve snega šire regionom i talas dobija određenu snagu, tako
“izborne revolucije” imaju sve slabiju strukturnu podršku stanovništva unutar države,
čime slabe izgledi za promenu, posebno mirnu, pa time i za dalji proces demokratske
tranzicije. Tako se “izborne revolucije” šire više kao “trend”, a ne kao opšteprihvaćena
i unutar države podržana pojava, čime rastu izgledi za primenu nasilja i od strane vla-
sti i od strane opozicije. Tipičan primer za takvu pojavu jeste Uzbekistan (i delimično
Kirgizija) gde se masovna pobuna odigrala po uzoru na događaje u susednoj Kirgiziji,
ali je krvavi ishod te pobune u Andidžanu faktički zaustavio širenje “šarenih revolucija”
na postsovjetskom prostoru. Poređenja radi, Bans i Volčik se osvrću na period pada
komunizma, dajući primer Poljske kao države u kojoj je proces difuzije “baršunastih
revolucija” faktički i počeo. Poljska je imala dugogodišnju tradiciju protesta protiv
posttotalitarnog režima, a kod opozicije je bila razvijena svest o mirnom suprotstavlja-
nju. Nešto kraće su imale Čehoslovačka, Mađarska i Istočna Nemačka. Međutim, naj-
kraću je imala Rumunija, u kojoj se pad komunizma odigrao najkrvavije.792
S obzirom na to da je teorija hibridnih režima šire prihvaćena tek sredinom
devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, ona nije bila zastupljena u analizama
Linca i Stepana. Ono što ta dva autora u studiji o demokratskoj tranziciji i konsolidaciji
konstatuju, jeste da način izlaska iz nedemokratskog režima ima uticaja upravo na
demokratsku tranziciju i konsolidaciju.793 U uzročnom faktoru u kome razmatramo
ulogu izostanka sile i podele unutar snaga bezbednosti hibridnog režima, zaključujemo
da je bez brojnosti i odlučnosti demonstranata i pretnji silom teško ostvariti uspeh
“izbornih revolucija”. Vaninstitucionalne metode preuzimanja vlasti i doza nasilja daju
“demokratskim probojima” epitet “revolucije”, ali istovremeno otvaraju pitanje da li su
takve metode rušenja izbornog autoritarizma legalne u procesu demokratske tranzicije
i konsolidacije. Tome ćemo više prostora posvetiti u četvrtom poglavlju.
790 Podaci o broju stanovnika Gruzije, Kirgizije, Srbije i Ukrajine preuzeti su sa sajta: http://news.bbc.
co.uk/2/hi/country_profiles/default.stm (Pristupljeno 14. jula 2010)
792 Bunce, Wolchik, “International Diffusion and Postcommunist Electoral Revolutions”, pp. 283-304.

Hibridni režim može da uvaži rezultate izbora (Slovačka, Hrvatska), ali ne mora i
može biti spreman na falsifikacije (Srbija, Gruzija, Ukrajina i Kirgizija). U izbornom
autoritarizmu ni vlast, ni opozicija ne prihvataju kao obavezujući rezultat nameštenih
izbora, već prihvataju pravila igre kao privremeni kompromis i primirje, koje zavisi
od postojećeg balansa snaga i koje je otvoreno za reviziju čim se za to steknu uslovi.794
Namešteni izbori otvaraju prostor za vaninstitucionalno rešavanje političkih pita-
nja. Hibridni režim nije čak spreman da mirnim putem preda vlast opoziciji ukoliko
ona pobedi, te je u izbornom autoritarizmu “izborna revolucija” uz pomoć nenasilne
pobune civilnog društva često jedini način da se smeni vladajuća elita i otpočne proces
izlaska iz hibridnog režima.
Da bismo detaljnije predstavili način izlaska iz hibridnog režima uz pomoć “izborne
revolucije”, poslužićemo se već pomenutim Hantingtonovim grupisanjem demo-
kratizacije u tri široka tipa procesa promene režima u “trećem talasu” na transformaciju,
zamenjivanje i izmeštanje. Ako u transformacijama oni koji su u izbornom autoritar-
izmu tj. političke elite koje su na vlasti u hibridnom režimu, postaju predvodnici i igraju
najvažniju ulogu u okončavanju tog nedemokratskog režima i ostvarivanju promena
koje vode ka demokratskom režimu, onda se uz pomoć “izbornih revolucija” odigrala
transformacija vladajuće elite u hibridnim režimima u Slovačkoj i Hrvatskoj. Mečijar
i njegova partija su priznali izborne rezultate, prihvatili izborni poraz i mirno, bez
primene sile, okončali svoju vladavinu, nastavljajući aktivno da učestvuju u politi-
čkom životu Slovačke. Slična situacija bila je u Hrvatskoj, s tim da pojedini analitičari
smatraju da je nakon smrti Franje Tuđmana, kroz razne podele i samosvesne političke
slabosti elita u HDZ sama “napravila stepenice za svoj silazak sa vlasti”.795 Pavlović i
Antonić smatraju da razlog što su se snage starog režima transformisale nije u tome
što su one nakon izgubljenih izbora predale vlast mirnim putem, već što je odmah
nakon uspostavljanja demokratske vlade došlo do dominacije onih tipova problema,
kao što su evropske integracije i uspostavljanje ustanova tržišne ekonomije, koji su
primorali stare elite da se prilagode novom političkom diskursu.796 Zamenjivanja
vladajuće elite u hibridnim režimima u “izbornim revolucijama” su se odigrala u Srbiji,
Gruziji i Kirgiziji, a nastajala su kad su demokratizaciju predvodile opozicione grupe,
te se nedemokratski režim urušio ili je bio zbačen. Opozicija je krenula u demokrat-
sku tranziciju smatrajući uprljanim institucije, procedure, ideje i pojedince povezane
sa prethodnim režimom, a naglasak je stavljan na oštar raskid sa prošlošću. Naslednici
hibridnih režima, kao i u “trećem talasu”, zasnivali su svoju vladavinu na “naprednoj
legitimnosti”, na tome da nisu učestvovali u prethodnom režimu niti su bili povezani
sa njim. Kao i u zamenjivanjima “trećeg talasa” čiji su pojedini lideri poput Čaušeskua
ili Honekera imali tragične sudbine, slično se dogodilo i u “izbornim revolucijama”.
Slobodan Milošević je krajem marta 2001. uhapšen i kasnije isporučen Međunarodnom
794 Pavlović, Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine, str. 183,
fusnota: Andreas Schedler, “The Nested Games of Democratization by Elections”, u: Internatio-
nal Political Science Review, Volume 23, Number 1, pp. 109

tribunalu u Hagu, gde je zbog pogoršanja zdravstvenog stanja preminuo 2006. godine.
Ševarnadze je smenjen i skoro isključen iz političkog života, dok je njegov kolega Aslan
Abašidze iz Adžarije bio proteran i osuđen u odsustvu, našavši politički azil u Rusiji. U
Rusiju je pobegao i predsednik Kirgizije, Askar Akajev sa porodicom, kome je konfi-
skovano imanje stečeno bavljenjem politikom. Kao i u “trećem talasu”, zamenjivanje u
“izbornim revolucijama” prolazilo je kroz tri faze: borbu za obaranje, proces obaranja i
borbu posle obaranja vlasti.797
U “izbornim revolucijama” izmeštanje vladajuće elite u hibridnom režimu se odi-
gralo samo u Ukrajini, tj. u Poljskoj i Čehoslovačkoj u “trećem talasu”. Macijev-
ski takođe razlikuje, već pomenute, dve vrste prelaznog procesa, a to su radikalni
i umereniji: radikalnijim on smatra promene u Srbiji, Gruziji i Kirgiziji, dok za
umerenije smatra Ukrajinu i ostale postsocijalističke države (Slovačku i Hrvatsku) u
kojima nije primenjena bilo koja vrsta nasilja.798 Na okruglom stolu, sličnom onom
iz “trećeg talasa” u Poljskoj i Mađarskoj, ukrajinske vlasti su pod određenim okolno-
stima pristale na pregovore o silasku sa vlasti, čime su stvoreni uslovi za početak izla-
ska iz hibridnog režima. U izmeštanju demonstranti nisu nasilno provalili u parlament,
državnu administraciju, rezidenciju predsednika ili nacionalnu televiziju (kao u
Srbiji, Gruziji, Kirgiziji), niti su lideri proterani iz države ili isporučeni sudovima
(Mliošević, Abašidze, Akajev). Nedostatak jedinstva u hibridnom režimu, njihove
podele na tvrdo i meko-linijaše, ravnoteža između protivnika promena i reformatora
u vladi takva je da su vlasti pristale na pregovore o mirnom silasku, odnosno izme-
štanju. Hibridni režim je pod pritiskom nenasilne civilne pobune i stotina hiljada ili
milion demonstranata na ulici bio gurnut, uvučen u formalne ili neformalne pregovore
sa opozicijom. Unutar opozicije, demokratski umerenjaci (Juščenko) bili su dovoljno
jaki da nadvladaju “tvrđe” protivnike hibridnog režima (Timošenko), ali nisu bili
dovoljno jaki da zbace vladu Leonida Kučme. Stoga su oni dali prednost pregovara-
nju i vlastima u hibridnom režimu nudili pogodnosti pod kojima bi bez većih posledica
napustili tu poziciju. Pregovori sa predstavnicima hibridnog režima ponekad nisu bili
povoljni za opoziciju, kao pristanak na ustavnu reformu kojom su se smanjila ovlašće-
nja ukrajinskog predsednika, a povećao uticaj premijera i parlamenta, ali je Juščenko
odbio da, kao u “revoluciji ruža”, nasilno preuzme vlast što pojedini analitičari sma-
traju prednošću, a drugi negativnim uticajem po dalji proces konsolidacije demo-
kratije.799 Nakon dva, navodno “neregularna” izborna kruga, ukrajinski Vrhovni sud
i CIK nalažu ponavljanje drugog ili, takozvani, “treći” krug predsedničkih izbora na
kojima je pobedio kandidat opozicije Juščenko. Za razliku od Ukrajine, u Srbiji 2000.
godine do kraja nije sasvim bio poznat rezultat predsedničkih izbora, a drugi izborni
krug nije bio održan. Upravo kao u “trećem talasu” i u “izbornim revolucijama” trans-
formacija i izmeštanje trebalo bi da pruže olakšavajuće okolnosti za demokratizaciju

799 McFaul, “Transitions from postcommunism”, p. 18; Pavlović, Antonić, Konsolidacija demokrat-
skih ustanova u Srbiji posle 2000. godine, str. 220-227.

i moguću demokratsku konsolidaciju u tim državama, jer su nedemokratski režimi
okončani sa minimumom nasilja i bez rizičnih vanustavnih metoda.
Međutim, do drugačijih zaključaka došli su Pavlović i Antonić koji smatraju da
način izlaska iz hibridnog režima ima izuzetno veliki uticaj na proces konsolidacije
demokratije, posebno u državama gde su se odigrale, kako ih oni nazivaju “kvazi-
revolucije”. Pavlović i Antonić smatraju da je sporazumni način izlaska iz autoritarnih
i posttotalitarnih režima u Latinskoj Americi, Južnoj Evropi i Centralnoj i Istočnoj
Evropi bio povoljniji za konsolidaciju demokratije, jer je u takvim tipovima režima
izlaz podrazumevao pregovore o ustanovama koje će regulisati izbore i podelu vla-
sti, a koje će zaživeti tek nakon izbora. S obzirom na to da u hibridnim režimima te
ustanove već postoje, takvi režimi već održavaju višestranačke izbore i formalno imaju
demokratske ustanove, pregovori o poziciji odlazeće elite u novom okruženju mogu da
otežaju buduću konsolidaciju demokratije. Prema Pavloviću i Antoniću u pregovorima
za sporazumnu tranziciju u izbornom autoritarizmu postoji veći rizik od nastajanja
takozvanog rezervisanog domena (po Odonelu i Merkelu), koji je daleko štetniji po
konsolidaciju demokratije, od rezervisanog domena koji nastaje kao posledica izla-
ska iz autoritarnog i posttotalitarnog režima, o čemu će u ovom radu više biti reči u
sledećem poglavlju. 800
Značajni, ali manje važni faktori

koji su uticali na ishod “izborne revolucije”
Pored devet značajnih uzroka “izbornih” ili “šarenih revolucija”, izdvojili bismo još
tri manje važna faktora koji su imali uticaja na smenu vladajuće elite u hibridnim
režimima, a to su ekonomija, izborno zakonodavstvo i birači iz urbanih sredina i sre-
dnje klase.
Kao što smo pisali, postoji opšta korelacija između nivoa ekonomskog razvoja i
demokratije, ali nikakav nivo ili obrazac ekonomskog razvoja sam po sebi ipak nije
nužan niti dovoljan za pokretanje demokratije. Tipičan primer za to jeste Kina koja je
sprovela ekonomske, ali ne i političke reforme, šta više, krajem osamdesetih godina XX
veka nasilno je ugušila proces liberalizacije i demokratizacije. Lipset je još 1959. godine
primetio da su većina bogatih zemalja demokratije, a većina demokratskih država – uz
Indiju kao najupadljiviji izuzetak – jesu bogate. Korelacija između bogatstva i demo-
kratije upućuje na to da bi do tranzicije u demokratiju trebalo da dolazi prevashodno
u ekonomski srednje razvijenim zemljama. Nije verovatno da će se demokratizovati
siromašne zemlje; dok su se bogate već demokratizovale.801 Da između bogatih i
siromašnih država leži zona političke tranzicije dokazali smo na kraju drugog poglav-
lja. Sa tvrdnjom da ekonomija ili nivo ekonomskog razvoja ne igra presudnu ulogu u
“izbornim revolucijama” slažu se i drugi autori.802 Sve države u kojima su se odigrale
“izborne revolucije” imale su značajan uspon BND, iako postoji opšti trend uspona

BND među postsocijalističkim državama u drugoj polovini dvehiljaditih godina. Tri
od četiri najsiromašnije postsovjetske države, uglavnom centralnoazijske, Tadžikistan,
Uzbekistan i Turkmenistan jesu nedemokratske tj. autoritarne. Od država koje su u
“izbornim revolucijama” smenile hibridne režime, jedino Kirgizija nakon “revolucije
lala” nije imala vidljiviji porast BND. Kirgizija je bila i jedina siromašna država u kojoj
se odigrala “izborna revolucija”. Ipak, četiri postsovjetske države sa najvišim BND –
Rusija, Belorusija, Azerbejdžan i Kazahstan postale su nedemokratske, a do 2009.
godine sve su konsolidovale autoritarne režime. Nakon raspada SSSR njihov nivo BND
na postsovjetskom prostoru razvija se skoro ujednačeno, osim Azerbejdžana koji ima
samostalne energentske aranžmane sa Zapadom. Jedina od pet najbogatijih država na
postsovjetskom prostoru, Ukrajina, pre i nakon “narandžaste revolucije” krenula je
putem demokratske tranzicije. Gruzija po pitanju BND prati Ukrajinu skoro u stopu.
Ukrajina je nakon 2000. godine imala nagli ekonomski rast, više od sedam odsto na
godišnjem nivou, rast industrijske proizvodnje od 16 odsto i obim izvoza od 28 odsto,
što je stimulisalo razvoj biznisa i društvenih aktivnosti. To je stvorilo uticajnu srednju
i srednju višu klasu preduzetnika i mladih profesionalaca koji su iskazivali težnje pri-
druživanju Evropskoj uniji.803 Gruzija je počela sa političkim i ekonomskim reformama,
ali nespremnost vladajuće elite da ih sprovede do kraja, podele unutar nje i korupcija
dovele su do ekonomskog zastoja. Izuzetak jesu Srbija i Kirgizija čija je ekonomija za
vreme “izbornih revolucija” bila na izuzetno niskom nivou i sa tendencijom pada.
Izborno zakonodavstvo često je bilo sredstvo hibridnih režima za uticaj na inže-
njering i nameštanje izbornog procesa. U izbornom autoritarizmu i hibridnim režimima
najčešće su bile manipulacije izbornim sistemom. I u “trećem talasu” demokratizacije
autoritarni lideri su često nameštali izbore tako što su uspostavljali izborne sisteme
koji su vlastima davali veliku prednost.804 U postsocijalističkim zemljama u kojima
su reformisane komunističke elite zadržale kontrolu nad procesom tranzicije one su i
presudno uticale na prezentaciju opcija i odabir izbornog sistema. U takvim državama,
po pravilu, prvi slobodni izbori održani su po većinskom izbornom modelu (Hrvatska,
Srbija, Ukrajina, Belorusija). Proporcionalni izborni sistem uveden je samo u Bosni i
Hercegovini, delimično u Sloveniji, Crnoj Gori i Estoniji. Profesor FPN u Beogradu za
izborne sisteme, Milan Jovanović smatra da optiranje za većinski izborni sistem leži
u činjenici da su reformisane komunističke stranke na početku uvođenja višepartij-
skog sistema u postsocijalističkim državama imale još brojno članstvo, sačuvanu
organizacionu prednost, mreže aktivista, finansije, pretpostavku da će članovi lokalne
nomenklature imati dobre šanse da privuku glasove birača – posebno u ruralnim sredi-
nama – i da su njihovi kandidati na nacionalnom planu poznatiji i popularniji u javno-
sti. Opozicione grupacije – locirane uglavnom u urbanim sredinama, najčešće u većim
gradovima – bile su u nastajanju. Bez iskustva u partijskom organizovanju i delovanju,
sa problemima koje sa sobom nosi formativna baza u organizacionom, kadrovskom,
tehničkom i finansijskom smislu, one su proporcionalni izborni sistem videle kao jedan


od načina za rešavanje tih problema. Međutim, ni većinski izborni sistem nije doprineo
ostajanju transformisanih komunista na vlasti, tačnije, to im je pošlo za rukom samo u
Srbiji, Albaniji, uslovno u Makedoniji, Ukrajini i Belorusiji.805 Evo kako je opisao prve
višestranačke izbore u Srbiji jedan od lidera tadašnje opozicije Dragoljub Mićunović:
“Mi nismo imali ni vremena ni iskustva da organizujemo kontrolu izbora. Bili su većin-
ski izbori i bilo je dovoljno da neko ima 50 odsto i jedan glas da dobije. Vrlo zanimljivo,
kad pogledate te analize, da u 80 odsto slučajeva socijalisti dobijaju sa 50, 001 ili 002
ili 005 odsto. Ono što smo mi dobili, to se dobijalo sa 56 ili 57 odsto. Dakle, očigledno
se radilo o vrlo uskoj pobedi, a i dodavalo se. Mi smo kasnije nalazili glasačke listiće u
kesama, po potocima, svačega je bilo. Bili smo u tom pogledu nepripremljeni i mogli
smo da budemo masovno pokradeni. Ne kažem da bismo tada dobili, jer je bio većin-
ski sistem, ali odsustvo kontrole bilo je očigledno”.806
Od država koje su izabrale proporcionalni izborni sistem samo su u Crnoj Gori na
vlasti ostali reformisani komunisti. Pre izbora 2000. godine u Hrvatskoj je usvojen novi
izborni zakon, koji je propisivao proporcionalni izborni sistem, te je naterao predstavnike
opozicione “šestorke” da se podele u dva manja bloka, što im je omogućilo pobedu na
parlamentarnim izborima.807 U modelima demokratske tranzicije u kojima je promena
sistema izvršena dogovorom stare i nove političke elite, izborni sistem bio je osnovni
okvir političkog konsenzusa, posebno nakon “baršunastih revolucija” i pada socijal-
izma krajem osamdesetih godina. Pregovore i kompromise stare i nove elite omogućila je
decenijska erozija komunističkih sistema. Ovakva pozicija političkih aktera u oblikova-
nju političkih institucija ogleda se često kroz kombinaciju različitih, čak oprečnih
institucionalnih oblika. Ovaj proces je za rezultat imao tradicionalni proporcionalni
sistem ili kombinovani izborni sistem. Rovovski izborni model808 je tipičan proizvod
konsenzusa starih komunističkih i novih političkih elita u postsocijalističkim državama.
On je rezultat kompromisa dva nepomirljiva stava u kome su odlazeći komunisti pledirali
za klasični većinski, a dolazeća vlast – još uvek opozicija – za čist proporcionalni izborni
sistem. Ovaj tip rovovskog izbornog sistema bio je uveden u Mađarskoj, Hrvatskoj, Bugar-
skoj, Makedoniji, Albaniji, Litvaniji i Rusiji.809
Kada je reč o izbornom cenzusu kao načinu manipulisanja, Mečijar je pre izbora u
maju 1998. godine, uprkos međunarodnim kritikama, usvojio dopune izbornog zakona
prema kojem je ustanovljen cenzus za svaku partiju i koaliciju od pet odsto, što je
otežavalo prolaznost ionako slabih opozicionih partija.810 Manipulacije izbornim inže-
njeringom davale su još jedno vreme prednost naslednicima pojedinih elita da se održe
na vlasti, ali dugoročno gledano to nije sprečilo niti naslednice partije bivših komuni-
805 Милан Н. Јовановић, Изборни системи посткомунистичких држава, Службени лист

СЦГ-ФПН-Институт за политичке студије, Београд, 2004, стр. 108-150.
808 U rovovskom ili segmentarnom izbornom sistemu jednomandatna izborna jedinica kombinuje se
sa proporcionalnom izbornom listom.
809 Јовановић, op.cit., str. 149-159.

sta u Jugoistočnoj Evropi, a kasnije ni hibridne režime bilo koje ideološke vrste da duže
opstanu na vlasti. Pored izbornog sistema i cenzusa, u postsocijalističkim državama
se manipulisalo raznim promenama u izbornom zakonodavstvu, strukturi izbornih
jedinica, ali i promenom struktura zakonodavne vlasti. Tako je u Kirgiziji 2003. godine
organizovan referendum, nakon kojeg je prihvaćeno da parlament postane jednodomni,
smanjen je broj njegovih mesta i povećan broj izbornih okruga, što je prema mišljenu
analitičara otežalo opoziciji uspeh na izborima.811
U prvom i drugom poglavlju već smo pisali da je manje verovatno da će se demo-
kratizovati siromašne zemlje i da su se bogate zemlje već demokratizovale. Da zona
političke tranzicije leži između bogatih i siromašnih država i da bi tranzicija u demo-
kratiju trebalo da se dešava prevashodno u ekonomski srednje razvijenim zemljama.
Pomenuti privredni rast i pojava srednje klase u postsocijalističkim državama koji
su ostali izvan evroatlantskih integracija i koji su se našli u izbornom autoritarizmu
stvorio je revolt nove, uglavnom urbane srednje klase, koja je postala glavni akter
u “izbornoj revoluciji”. Birači iz urbanih sredina i srednje klase jesu mladi specijali-
sti, studenti, preduzetnici koji su bili osnovna snaga u “izbornim revolucijama”
protiv korumpiranih, politički zatvorenih i otuđenih političkih elita u hibridnom
režimu koje ne samo da nisu bile u mogućnosti da im ponude bolje uslove života,
već su postale i glavna prepreka njihovom daljem razvoju. U Slovačkoj i Hrvatskoj
na “presudnim” izborima obrazovani birači iz urbanih sredina i srednje klase videli
su hibridni režim kao direktnu prepreku ulasku u Evropsku uniju. Mladi i oni koji
su apstinirali na izborima obično nisu učestvovali ni u politici, ni u glasanju jer im
je politika izgledala isuviše “uprljanom”.812 S druge strane, populistički hibridni
režimi, čija popularnost je opadala sa pojavom srednje klase, uglavnom su biračku
podršku crpeli u ruralnim sredinama i kod manje obrazovanih slojeva. U Slovačkoj,
Mečijara su podržavali glasači ruralnih sredina, dok su opoziciju podržavali visokoo-
brazovani birači – mladi, studenti, privrednici i meštani većih gradova.813 U Hrvat-
skoj je preokret u glasanju napravljen na račun neopredeljenih birača, uglavnom
omladine i građana većih gradova.814 U Srbiji je pobeda na izborima 2000. godine
dobijena zahvaljujući glasovima dobijenim od srednjoškolaca, studenata i mladih
profesionalaca.815 Sakašvili je bio svestan da mu treba mnogo vremena i političkog
napora da pobedi iskusnog Ševarnadzea koji je imao višedecenijsko iskustvo u politi-
čkoj karijeri. Znajući za sklonost hibridnog režima da utiče na ishod izbora i njegovu
skorumpiranost, Sakašvili je bio svestan da za “demokratski proboj” tj. “izbornu
revoluciju” neće biti dovoljna samo mobilizacija urbanog, obrazovanog i srednjeg
sloja, te su njegova ciljna grupa u mobilizaciji na izbore i proteste postali frustrirani i
marginalizovani građani srednje niže klase, iz provincijske populacije i srednjeg staro-
811 www.novopol.ru (Pristupljeno 5. marta 2009)


snog doba, oni koji su podržavali nacionalističkog lidera Zviada Gamsahurdiju.816
Ukrajina je nakon 2000. godine imala nagli ekonomski rast, što je stvorilo uticajnu
srednju i srednju višu klasu preduzetnika i mladih profesionalaca koji su najavljivali
težnje pridruživanju Evropskoj uniji. Pojava srednje klase u Ukrajini doprinela je
razvoju savremenih tehnologija, nezavisnih medija, interesovanju za biznis, političke
reforme i građanske slobode. Ukrajinska srednja klasa bila je dovoljno udaljena od
vladajuće elite u hibridnom režimu i nezadovoljna njenim skandaloznim ponaša-
njem.817 U Kirgiziji, poteškoće demokratske tranzicije uticale su na osiromašenje
države i veću agrarizaciju populacije koja je sa oko 35 odsto 1991. godine, porasla na
oko 53 odsto 2001. godine. Zbog emigracija u inostranstvo i provinciju, bio je sma-
njen broj urbane populacije sa više od 38 odsto 1989. godine, na manje od 35 odsto
1999. godine, što je dodatno pogodovalo uspostavljanju nedemokratskog režima.818
Takođe, srednja klasa Kirgizije iznosila je između sedam i 10 odsto populacije, a to su
bili predstavnici malog i srednjeg biznisa i državni činovnici. S obzirom na to da je u
društvu dominirala korupcija i političko-rodbinski odnosi, skoro cela srednja klasa,
za razliku od Ukrajine, bila je ispolitizovana i na neki način je zavisila od hibridnog
režima, što je dodatno otežalo demokratizaciju države.819
•
Izvodimo zaključak da postoji devet uzročnih faktora koji su uglavnom zastupljeni
u svim državama u kojima su se odigrale “izborne” ili “šarene revolucije”. Hibridni
režim na čelu sa nepopularnim liderom i vladajućom elitom je prilično nestabilan,
ambivalentan i sklon podelama na meko i tvrdo-linijaše. Za njega je karakteristično da ga
predstavlja autokratski tip lidera, predsednik ili premijer, koji nakon velike popularno-
sti u narodu doživljava pad podrške. To otvara pitanje o kohabitaciji sa opozicijom
neprihvatljivoj za monolitni hibridni režim i otvara put da vlasti skoro po svaku cenu
utiču na ishod izbora ili izbornu krađu koja je u praksi iznosila od pet do devet odsto
glasova birača. Hibridni režimi su više ili manje spremni da izvrše izbornu krađu i
prepuste vlast opoziciji mirnim putem. Zbog toga dolazi do zategnutih odnosa hibridnog
režima sa Zapadom, a sve prisutnija je i represija nad neistomišljenicima (opozicija,
civilni sektor, nezavisni mediji). Ujedinjena opozicija sa harizmatičnim kandidatom,
okuplja se u koaliciju i podržava jedinstvenog kandidata sa ciljem da na izborima smeni
vladajuću elitu i počne proces izlaska iz hibridnog režima, odnosno da krene u demo-
kratsku tranziciju. Opozicija ima značajnu podršku birača. Široke koalicije obično
su heterogene i ideološki veoma različite. Relativno snažan civilni sektor predstav-
lja pojedine i grupe nevladinih organizacija, asocijacija, sindikata, motivisane civilnim
nacionalizmom, oslonjene na parolu “povratka u Evropu” i koji mora prevagnuti nad

818 Итоги Первой национальной переписи населения Кыргызской Республики 1999. года,
Национальный статистический комитет, Бишкек, 1999, www.stat.kg (Pristupljeno 5. marta
2009)
819 Б. Бешимов, op.cit., www.ipp.kg

etničkim nacionalizmom koga uglavnom propagiraju vlasti u hibridnim režimima
postsocijalističkih država. Civilni sektor bio je najrazvijeniji u Slovačkoj, a najmanje
u Kirgiziji, dok je u ostalim državama bio upravo “relativno” snažan. Koordinisana
izborna kampanja obično je politički nepristrasna i okuplja civilni sektor, uglavnom
veliki broj dobro organizovanih i umreženih NVO. Ona podrazumeva tri faze:
mobilizaciju na izbore, kontrolu izbornog procesa i nenasilnu pobunu civilnog dru-
štva. Veliku ulogu u civilnom sektoru imaju omladinske organizacije koje daju poseban
impuls izbornim kampanjama, koheziju unutar opozicije, ali i snagu nenasilnim pobu-
nama civilnog društva. Pojedini nezavisni mediji jesu alternativa pristrasnim i domi-
nantnim režimskim medijima. Obično su to operativne i mobilne redakcije elektron-
skih medija: radio stanica, internet redakcija i televizijskih stanica. One imaju važnu
ulogu u nezavisnom informisanju pred izbore i mobilizatorsku moć pred nenasilnu
pobunu civilnog društva. Prethodeća politička kriza je karakteristična za hibridne
režime, čija ambivalentnost ne pogoduje novonastaloj srednjoj klasi i otvara put
nezadovoljstvu širih slojeva. Hibridni režim primenjuje autoritarne mere upravljanja
koje izazivaju trajnu prisutnost političke krize i ona je “okidač” za “izbornu revoluciju”.
Regionalizam i demokratska prestonica jesu faktori koji olakšavaju i istovremeno
otežavaju delovanje civilnog sektora i opozicije. Prevazilaženje problema specifičnosti
teritorijalnog i etničkog regionalizma i postojanje demokratske prestonice daju doda-
tnu šansu za smenu elite na vlasti u hibridnim režimima, ali i dodatnu legitimnost
“izbornim revolucijama”. Spoljni uticaj je važan uzrok “izbornih revolucija”. Njega smo
podelili na: know-how, posredovanje spoljnih aktera, strane medije i finansijsku podr-
šku. Know-how i finansijski spoljni uticaj “izborne revolucije” su najviše podržali ameri-
čki i evropski državni i privatni fondovi, NVO. Iako je teško izračunati tačno koliko je
Zapad finansijski pomagao izborne procese u analiziranih šest država, ta cifra se kreće
od nekoliko stotina hiljada do više desetina miliona dolara. Bez spoljnog uticaja Zapada
uspeh “izbornih revolucija” bio bi neizvestan i on je važan da nakon pada nedemo-
kratskih vladajućih elita usmeri državu na put demokratske tranzicije, o čemu će biti
više reči u četvrtom poglavlju. Izostanak primene sile od strane vlasti u hibridnim
režimima i podele unutar snaga bezbednosti jesu karakteristične uglavnom za države
gde su se odigrale “izborne revolucije” uz nenasilnu pobunu civilnog društva. To je
odlučujući faktor uspeha “izborne revolucije”. Izostanak sile i podele u hibridnom
režimu određivale su način smene vladajućih političkih elita: transformaciju (Slova-
čka, Hrvatska), zamenjivanje (Srbija, Gruzija, Kirgizija) i izmeštanje vladajućih elita u
hibridnim režimima (Ukrajina).
Kada je reč o manje važnim faktorima koji su imali uticaja na “izborne revolucije”,
od ekonomskog nivoa zavisi da li će nastati srednja klasa koja je pokretač “izbornih
revolucija”, ali i budući nosioci demokratizacije. Na primeru postsocijalističkih država
potvrđuje se postojanje korelacije između demokratije i ekonomskog razvoja, gde se
demokratizacija odvija u ekonomski srednje razvijenim državama (Slovačka, Hrvat-
ska, Gruzija, Ukrajina). Demokratizacija je manje moguća ili neizvesna u siromašnim
državama (Srbija, Kirgizija), dok su bogate države konsolidovale demokratiju ili teže
da konsoliduju autoritarizam (Rusija, Belorusija, Azerbejdžan, Kazahstan). Izborno

zakonodavstvo jeste jedan od faktora koji, kao i regionalizam, može da pogoduje
manipulacijama, ali da kasnije ne predstavlja prepreku ili da čak vodi pobedi opozicije
(Hrvatska). Pojava, takozvane, srednje klase i birača iz urbanih sredina važan je
sporedni faktor “izbornih revolucija”, koji je direktno povezan sa ekonomskim raz-
vojem. Znači, što je ekonomija razvijenija, to se više otvara prostor za društveni sre-
dnji sloj (mladi stručnjaci, privrednici, studenti, urbano građanstvo) koji je nosilac dru-
štveno-političkih promena.
I na kraju, još jednom da se vratimo na slučaj Kirgizije koja kod mnogih
analitičara izaziva dilemu da li pripada, takozvanom, korpusu “izbornih revolucija”
ili ne. Stoga ćemo samo na Kirgiziju primeniti još jednom posebno sve uzročne faktore
“izbornih revolucija”. U drugom poglavlju smo dokazali da u Kirgiziji postoji hibridni
režim na čelu sa liderom Akajevim kome je, kao i njegovoj vladajućoj eliti, vremenom
opala popularnost, zbog čega je posegnuo za kršenjem izbornih pravila. U Kirgiziji
je postojala brojna opozicija, desetine partija ujedinjenih u razne blokove i koalicije,
koja se na parlamentarnim izborima, slično kao u slučaju Slovačke, Hrvatske i Gruzije,
ujedinila oko nekoliko harizmatičnih lidera, kao što su Roza Otunbajeva, Kurmanbek
Bakijev i Feliks Kulov. U Kirgiziji je postojao civilni sektor, koji je bio relativno snažan
u odnosu na centralnoazijske države, ali najslabiji među analiziranim državama evrop-
skog regiona bivših socijalističkih država. Postojala je i koordinisana izborna kampa-
nja, ali je uloga civilnog sektora bila manje izražena i kampanje su bile pristrasne. U
Kirgiziji su postojali pojedini nezavisni mediji, kao i stalna politička kriza koja je u
početku dovela do krvavih događaja u Ak-Sui 2002. godine, a zatim bila “okidač” za
“revoluciju lala”. Regionalizam je pogodovao opoziciji i njihovoj relativno nenasilnoj
pobuni, ali, kao i u slučaju Srbije, nije bilo demokratske prestonice. Spoljni uticaji su
bili prisutni, a posebno posredovanje i finansiranje od strane Zapada iz struktura pred-
viđenih za demokratizaciju. SAD su milionskim sumama podržavale demokratske
procese u Kirgiziji. Hibridni režim nije primenio silu, a podela unutar snaga bez-
bednosti dovela je do poremećenosti u njegovoj ravnoteži i njegovog sloma. Kada je
reč o sporednim faktorima, po ekonomskom razvoju Kirgizija se ne uklapa u teoriju
o demokratizaciji država koje imaju srednji ekonomski razvoj, ali je bila siroma-
šna u poređenju sa ostalim postsovjetskim državama, sa padom urbanog i porastom
ruralnog stanovništva. Međutim, ništa bogatija nije bila Srbija 2000. godine u poređe-
nju sa državama u okruženju. Srednja klasa u Kirgiziji je postojala, ali je za razliku
od preostalih postsocijalističkih republika bila usko povezana sa politikom hibridnog
režima. Izborno zakonodavstvo je takođe bilo zloupotrebljavano ne manje od ostalih
analiziranih država. Kirgizija je država sa većinskim muslimanskim stanovništvom,
ali islam u “izbornoj revoluciji” nije imao značajnog uticaja, što može da olakša dalji
tok demokratske tranzicije. Konačni zaključak je takav da Kirgizija spada u korpus
“izbornih” ili “šarenih revolucija” prvenstveno sledeći kriterijum uzroka njihovog
nastajanja. I, posebno kada se imaju u vidu poteškoće demokratske tranzicije u Cen-
tralnoj Aziji. Kirgizija je smenom elite na vlasti, kao i kod ostalih postsocijalističkih
država, otpočela demokratizaciju i otvaranje hibridnog režima, koji je prethodno
dobio karakteristike sultanatskog režima, ali je ishod tranzicije, kao i kod mnogih

postsocijalističkih republika (Srbija, Gruzija, Ukrajina), neizvestan, ili čak i najmanje
izvestan. S obzirom na razvoj autoritarizma u Centralnoj Aziji do 2008. godine, četiri
od šest autoritarnih država su u tom delu bivšeg SSSR, demokratizaciju i izborni model
u Kirgiziji trebalo bi posmatrati posebno iz konteksta “izbornih revolucija” evropskog
dela postsocijalističkih država, o čemu će biti više reči u novoj paradigmi demokratske
tranzicije u četvrtom poglavlju.
Preostale postsocijalističke države

Postavlja se pitanje šta je sa preostalim postsovjetskim državama u kojima se nisu odi-
grale “izborne revolucije” ili gde su one bile nasilno ugušene? Primenjujući teoriju o
devet uzroka, postoje li kod njih uslovi da se odigraju “izborne revolucije”? I kakvog su
uticaja “izborne revolucije” imale na balans unutar njihovih režima?
Većina država u kojima je primenjena politička prevencija protiv “izbornih
revolucija (Moldavija, Kazahstan) i države u kojima nije bilo uslova za pokretanje
“izbornih revolucija” (Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan) kao i države u kojima su
ugušene “izborne revolucije” (Jermenija, Uzbekistan, Azerbejdžan, Belorusija) imaju
ili hibridne režime na čelu sa prilično nepopularnim liderom i vladajućom elitom
(Moldavija, Jermenija) ili su autoritarne, a njihovi lideri imaju popularnost, poput
predsednika Putina i Medvedeva u Rusiji, Lukašenka u Belorusiji, Alijevih oca i sina
u Azerbejdžanu, Nazarbajevih oca i ćerki u Kazahstanu, Karimova u Uzbekistanu,
Rahmona u Tadžikistanu i Nijazova i Berdimuhamedova u Turkmenistanu. Znači, od
devet država u kojima se nisu odigrale “izborne revolucije” i nije došlo do promene
elite na vlasti, samo dve su sa “tvrdim” hibridnim režimom sindroma politike domi-
nantne sile, odnosno polukonsolidovanim autoritarnim režimom po Freedom House
NIT, sa relativno nepopularnom elitom (Moldavija, Jermenija), sedam ih je krenulo
putem konsolidacije autoritarizma i takve političke elite imaju podršku birača (Rusija,
Belorusija, Azerbejdžan, Kazahstan, Tadžikistan) ili nemaju mogućnost izbora na
izborima (Uzbekistan, Turkmenistan).
Ujedinjena opozicija sa harizmatičnim kandidatom nije mogla da se organizuje
u preostalim postsocijalističkim, odnosno u postsovjetskim republikama. Najpro-
blematičniji region po pitanju razvoja institucija opozicije je u Centralnoj Aziji. Prema
mišljenju naučnog saradnika kijevskog Instituta političkih i etnonacionalnih istraživa-
nja Ukrajine, Tatjane Ljašenko, u Centralnoj Aziji izbori imaju karakter ritualne
legitimizacije postojećih režima, stvorenih uglavnom za vreme raspada SSSR, gde
opozicija postoji više kao formalna nego uticajna politička sila ili institucija demokrat-
skog društva. Države Centralne Azije nisu imale iskustvo političkog pluralizma, koji
je u evropskom delu SSSR bio prisutan u kratkom periodu početkom XX veka, već
u centralnoazijskim republikama preovladavaju de facto superpredsednički sistemi,
a politički lideri su deo nasleđa klanske i plemenske politike, u kojoj uglavnom nije
zastupljena tradicija demokratske, mirne, smenljivosti vlasti. Ljašenko u Centralnoj
Aziji razlikuje uslovno dve vrste opozicije: svetovnu i opoziciju stvorenu na bazi ver-
skog, prvenstveno islamističkog sadržaja. Kada je reč o takozvanoj svetovnoj opoziciji,
u državama Centralne Azije institucija opozicije najrazvijenija je u Kirgiziji, gde postoji

više opozicionih partija, ujedinjenih u razne blokove i koalicije. U Kazahstanu je do
sredine dvehiljaditih aktivno trajao proces stvaranja novih partija i organizacija koje
su bile opoziciono raspoložene prema vladajućim strukturama bliskim predsedniku
Nazarbajevu. Njihov broj bio je preko 10 i uglavnom su nastajale u procesu reforme
postojećih partija, ali je njihov uticaj u društvu bio izuzetno slab. Na parlamentarnim
izborima u Kazahstanu 2007. godine opozicija je uspela da dobije samo jednog pred-
stavnika u parlamentu. Stabilizacija opozicije odvija se i u Tadžikistanu, gde je pored
dve uticajne islamske partije, jedino Socijal-demokratska partija svetovne orijentacije.
Najveći problem delatnosti opozicije u Kazahstanu i Tadžikistanu je stvaranje admini-
strativnih prepreka za registraciju i učešće na izborima, kao i stvaranje podela unutar
opozicionih organizacija, sudski procesi protiv opozicionih lidera, zbog čega su oni
često bili primorani da napuste državu, kao i marginalizovanje opozicije preko medija.
Pseudo opozicija postoji u Uzbekistanu, gde se broj političkih partija tokom dvehi-
ljaditih godina popeo na pet i uglavnom su bile propredsedničke, a realna opozicija je
proterana u inostranstvo. U Turkmenistanu, Saparmurat Nijazov je zabranio delatnost
opoziciji, postoji jedna vladajuća Demokratska stranka, a opozicija je proterana ili
zabranjena, čime toj zemlji preti restauracija jednopartijskog sistema i feudalizacija
društva. Kada je reč o islamističkoj opoziciji u Centralnoj Aziji, njena delatnost je
uglavnom zabranjena, jedino su u Tadžikistanu početkom devedesetih (1992-1997) u
stvaranju vlade i za vreme mirovnog procesa aktivno bile uključene islamističke partije
Demokratska partija Tadžikistana i Partija islamskog preporoda. Pritisak na opoziciju
u Centralnoj Aziji sve više jača radikalne islamističke pokrete, posebno u Uzbeki-
stanu i Tadžikistanu, jer je to jedini način za mobilizaciju i, uopšte, način delovanja
opozicionih snaga, a vlastima borba protiv islamskog terorizma služi kao jedan od jačih
oslonaca legitimiteta autoritarne vladavine. 820
U državama u kojima je primenjena politička prevencija protiv “izbornih revolucija”,
posebno u Moldaviji, postoji jaka opozicija, ali je razjedinjena na parlamentarnim
izborima, dok je u Kazahstanu opozicija slaba, sa slabim liderima ili su lideri i
potencijalni kandidati za predsednika (Rahat Alijev) proterani iz države. U državama
u kojima su bile ugušene “izborne revolucije” (Jermenija, Uzbekistan, Azerbejdžan,
Belorusija), kao i u onima gde nije bilo uslova za pokretanje “izbornih revolucija” (Rusija,
Tadžikistan, Turkmenistan), ili opozicija ne postoji (Uzbekistan, Turkmenistan), ili je
isuviše slaba (Rusija, Belorusija, Azerbejdžan, Tadžikistan) ili nema zajedničkog pred-
sedničkog kandidata kao što je to slučaj sa svim republikama osim sa Belorusijom gde
je opozicija bila ujedinjena i imala je zajedničkog kandidata (Milinkevič), ali nije imala
podršku naroda. Ili zbog političke krize vezane za “zamrznuti konflikt” opozicija ne
može da nadjača vladajuću elitu, spremnu da primeni silu (Jermenija).
Civilni sektor nije dovoljno snažan u većini država u kojima se nije odigrala
“izborna revolucija”, ali bi se mogao podeliti u tri kategorije – “relativno snažan”,
“slabiji” i “najslabiji”. Kao orijentir poslužiće nam istraživanje Freedom House Freedom
in the World za kategoriju građanske slobode u periodu od 1991. do 2008. godine. U

državama u kojima je primenjena politička prevencija protiv “izbornih revolucija”, a
posebno u Moldaviji, civilni sektor je relativno snažan, na nivou na kom je bio u većini
država u kojima su se odigrale “izborne revolucije”, ocenjen ocenom 4 (vidi tabelu 01). U
državama u kojima su nasilno ugušene “izborne revolucije” civilni sektor je bio ocenjen
slično kao u državama u kojima nije bilo uslova za pokretanje “izbornih revolucija”,
uglavnom je slabiji u Rusiji, Belorusiji, Azerbejdžanu i Kazahstanu gde ocene variraju
između 5 i 6, dok je najslabiji u Uzbekistanu i Turkmenistanu gde je ocenjen sa naj-
nižom ocenom 7. Izuzetak je Jermenija koja ima relativno snažan civilni sektor, na
nivou na kom je bio u većini država u kojima su se odigrale “izborne revolucije”.
Koordinisane predizborne kampanje, poput onih u šest analiziranih država, nisu
bile umrežene ni organizovane, iako u Moldaviji i Jermeniji postoji relativno raz-
vijen civilni sektor, ali opozicija nije uticajna i ne nastupa ujedinjeno. Rad civilnih
organizacija nakon talasa “šarenih revolucija” u Rusiji je ograničeniji, posebno od 1999.
godine i takozvanog Drugog čečenskog rata. Na Kavkazu i u Centralnoj Aziji izborne
kampanje za mobilizaciju i poštene i fer izbore nisu ni blizu onima u evropskom delu
postsocijalističkih država zbog slabije razvijenosti civilnog sektora i ograničenosti
delovanja opozicije.
Od zemalja u kojima se nije odigrala “izborna revolucija”, pojedini nezavisni mediji
postojali su u samo tri države – Moldaviji, Rusiji i Jermeniji. Kao što smo pisali u
drugom poglavlju Moldavija je od 1993. godine, uz Rusiju, imala najviše ocene slobode
medija među svim postsocijalističkim državama (vidi tabelu 06). Moldavija je sve
do 2003. godine ocenjena uglavnom kao “delimično slobodna” (osim 1996. godine),
da bi u periodu trajanja efekta grudve snega “šarenih revolucija” od 2004. Moldavija
postala “neslobodna” po pitanju nezavisnosti medija i takva ostaje do 2008. godine.
Rusija je 1994. godine bila ocenjena kao država sa najvećim nivoom slobode medija od
svih postsocijalističkih država u ovom istraživanju. Od 1999. godine do 2002. Rusija
je na granici sa ocenom “neslobodna”, da bi u periodu početka “šarenih revolucija”
na postsovjetskom prostoru 2003. godine skliznula na nivo “neslobodne”. Slična je
situacija u Jermeniji, koja je od 1993. pa sve do 2002. godine bila konstantno “delimično
slobodna”. Međutim, u periodu pojave “šarenih revolucija” na postsovjetskom, a pose-
bno u kavkaskom regionu, nakon masovnih ugušenih demonstracija u toj zemlji 2003.
godine Jermenija postaje “neslobodna” država za nezavisne medije, i zadržala je takav
nivo slobode medija do 2008. godine. U preostalih šest država – Belorusiji, Azerbej-
džanu, Kazahstanu, Uzbekistanu, Tadžikistanu i Turkmenistanu – mediji su skoro od
1991. godine ocenjeni kao “neslobodni”, što znači da ne postoje ni nezavisni mediji.
Neka vrsta političke krize prisutna je u svim postsocijalističkim državama, a
posebno u onim gde se nisu odigrale “izborne revolucije”, što je uticalo i na balans u
hibridnom režimu koji je posebno za vreme i nakon izbora klizio prema autoritarnoj
kontroli. U državama u kojima je primenjena politička prevencija protiv “izbornih
revolucija”, se dešava sledeće: u Moldaviji postoji stalna kriza oko secesionističke Trans-
dnjestarske Republike, Kazahstan ima manje političkih potresa iako su najčešći na
relaciji vlast-opozicija. U državama u kojima su ugušene “izborne revolucije” postoje
različiti problemi: u Uzbekistanu postoji stalna tenzija vezana za islamski ekstremizam

i pitanje slobode opozicije, u Jermeniji i Azerbejdžanu je prisutan stalni politički pro-
blem vezan za Nagorno Karabah, Belorusija je tokom devedesetih imala stalnu politi-
čku krizu na relaciji predsednik-parlament. U državama u kojima nije bilo uslova
za pokretanje “izbornih revolucija” stvari stoje ovako: u Rusiji postoji stalna pretnja
od lokalnih konflikata vezanih za secesionizam i islamski ekstremizam, u Tadžiki-
stnu je sličan problem podele na svetovne i islamističke političke snage koje su tokom
devedesetih godina ratovale, a potencijalna pretnja dolazi iz susednog Avganistana.
Turkmenistan je najautoritarnija postsocijalistička država, i sa skoro najmanje politi-
čkih potresa, iako posledice iznenadne smrti predsednika Saparmurata Nijazova 2006.
godine još uvek mogu da odvedu državu u neizvesnom pravcu.
Regionalizam je prilično izražen u državama gde se nisu odigrale “izborne
revolucije”, dok nijedna od njih nije imala demokratsku prestonicu. Moldavija, Jer-
menija i Azerbejdžan imaju problem secesionističkih republika, dok Rusija ima pro-
blem oblasti koje bi htele da izvrše secesiju. Ferganska dolina u Centralnoj Aziji i
Severni Kavkaz jesu pretnja Rusiji, Uzbekistanu, Tadžikistanu i Turkmenistanu zbog
pojedinih verskih i etničkih grupa koje mogu izazvati političku krizu, a koje su isto-
vremeno povoljne za stvaranje stalne tenzije u tim nedemokratskim režimima koji
pojačavaju političku kontrolu i represiju i klize prema konsolidovanom autoritarizmu.
Nisu zanemarljive ni pretnje u Centralnoj Aziji od radikalnog islamskog terorizma.
Spoljni uticaj u državama gde se nisu dogodile “izborne revolucije” ograničen je,
a posebno nakon pojave talasa “šarenih revolucija”. Turkmenistan je jedna od naj-
izolovanijih država na svetu. Uzbekistan je nakon Andidžana uskratio gostoprimstvo
zapadnim organizacijama i američkoj vojnoj bazi. S obzirom na to da je u tim državama
nerazvijen civilni sektor, a samim tim ne postoje uslovi za organizovanje dobro
koordinisanih predizbornih kampanja za mobilizaciju i edukaciju birača, posmatranje
fer izbora, spoljni uticaj je ograničenih mogućnosti. Spoljni uticaj Zapada je posustao
u slučaju izbornih manipulacija u Azerbejdžanu i Kazahstanu, navodno zbog zavisno-
sti država Zapada od njihovih energenata (nafte i prirodnog gasa), a taj uticaj nije bio
dovoljno odlučan u slučaju krvavih događaja u Andidžanu. Spoljni uticaj može da ima
efekta u Moldaviji i Jermeniji, ali i u Rusiji iako su mnoge postsovjetske države nakon
“šarenih revolucija” usvojile niz zakonskih propisa koje ograničavaju spoljnu finansij-
sku podršku civilnog sektora i ograničile su uticaj civilnog sektora i nezavisnih medija
u državi, o čemu će takođe biti više reči u sledećem poglavlju.
I, na kraju, izostanak primene sile od strane hibridnog režima i podele unutar snaga
bezbednosti jesu jedan od važnijih uzroka po kojima se razlikuju države u kojima su
se odigrale “izborne revolucije” od onih u kojima one nisu bile moguće. Nedemokrat-
ski režimi u državama u kojima su ugušene “izborne revolucije” bili su spremni da
primene silu i spreče “izbornu revoluciju”. U Uzbekistanu demonstranti nisu prote-
stovali u izbornom procesu, ali je režim bio odlučan u tome da primeni silu u Andi-
džanu, što je imalo direktnog uticaja na preostale države gde su se mogle dogoditi
“izborne revolucije”, kao u slučaju Azerbejdžana, koji je imao parlamentarne izbore
samo nekoliko meseci nakon krvavih andidžanskih događaja. Beloruski predsednik
Lukašenko odlučno je 2006. godine pohapsio nenajbolje koordinisane i uglavnom

mlade demonstrante i protiv njih primenio silu, o čemu smo pisali u drugom poglavlju.
U Azerbejdžanu su na parlamentarnim izborima 2005. godine primenjene represivne
mere hapšenja pristalica opozicije, a prve masovne demonstracije nasilno ugušene, odi-
grale su se odmah nakon “revolucije ruža” u Jermeniji u proleće 2004. godine. Svojom
odlučnošću da primene silu, nedemokratski režimi – hibridni režimi sa sindromom
politike dominantne sile i konsolidovani autoritarni – nisu dozvolili moguće podele
unutar snaga bezbednosti, bez kojih “šarena revolucija” skoro da nije izvodljiva.
Na kraju, na osnovu devet uzročnih faktora trebalo bi izvući finalni zaključak da
li postoje predispozicije da se u preostalim postsocijalističkim državama odigraju
“izborne” odnosno “šarene revolucije”, odnosno, u kojim državama je to više ili manje
verovatno. Stoga smo devet država u kojima se nisu odigrale “izborne revolucije” raz-
delili u tri kategorije – sa najviše, manje i najmanje uslova da se u njima odigraju
“izborne revolucije”.
1. Da se u njima odigraju “izborne revolucije” najviše šansi imaju Moldavija i Jer-
menija. Pre svega, zato što su te države u izbornom autoritarizmu sa hibridnim
režimom, koji ima sindrom politike dominantne sile i političke elite kojima
je relativno poljuljana popularnost. Opozicija nije ujedinjena i nema jedin-
stvenog lidera, ali je u poređenju sa preostalim državama prilično jaka. Civilni
sektor je relativno razvijen, slično kao u državama u kojima su se odigrale
“izborne revolucije”. Verovatno bi dobro koordinisana kampanja civilnog
društva odigrala dodatnu ulogu u mobilizaciji i edukaciji birača, i podiza-
nju biračke svesti kod urbanih slojeva birača. U Moldaviji i Jermeniji mediji
su do pojave “šarenih revolucija” bili “delimično slobodni”. I Moldavija i Jer-
menija imaju secesionističke republike Transdnjestarsku Republiku i Nagorno
Karabah i rešavanjem njihovog statusa, bez obzira na ishod, nestao bi jedan
izvor stalne političke krize i problem regionalizma koji pogoduje izbornom
autoritarizmu, kao što je to bio slučaj sa secesionističkim republikama u
Hrvatskoj i uvođenjem međunarodnog protektorata na Kosovu u Srbiji.
Spoljni uticaji nisu isuviše ograničeni, posebno ne u Moldaviji koja je naslo-
njena na Rumuniju, članicu Evropske unije, što dodatno može da ubrza proces
izlaska iz hibridnog režima. Obe države su hrišćanske, sa većinskim pravosla-
vnim stanovništvom, što im daje više šansi od centralnoazijskih musliman-
skih država o čemu će više reči biti u sledećem potpoglavlju. I na kraju, Voro-
njin nije spreman da protiv demonstranata primeni silu, što bi verovatno
dovelo do podela unutar režima i snaga bezbednosti. U međusobnom poređe-
nju, više šanse da se putem “izborne revolucije” izađe iz hibridnog režima,
izbornog autoritarizma i pokrene proces demokratizacije ima Moldavija koja
je naslonjena na Evropsku uniju. Jermenija je usamljena južnokavkaska repu-
blika čija bezbednost u mnogo čemu zavisi od Ruske Federacije, a vlasti su,
videli smo, spremne da protiv demonstranata reaguju silom. Međutim, stalna
tranzicija obe države prema konsolidovanom autoritarizmu umanjuje šanse
za uslovima koji pogoduju “izbornim revolucijama”.

2. Mnogo manje šansi da se u njima odigraju “izborne revolucije” imaju Rusija,
Belorusija, Azerbejdžan i Kazahstan. Pre svega, zato što režimi u njima nisu svi
hibridni, već su kao u Rusiji polukonsolidovani autoritarni, ili kao u Belorusiji,
Azerbejdžanu i Kazahstanu autoritarni (vidi tabelu 02). Znači, kod njih za vreme
i nakon izbora nije prisutna stalna nestabilnost i moguće pomeranje ravnoteže
unutar režima prema demokratskoj neizvesnosti, karakteristično za hibridne
režime. Poseban slučaj je Rusija, u čijem se okruženju “šarene revolucije” doživ-
ljavaju, slično kao i “baršunaste revolucije” s kraja osamdesetih godina, kao
antiruske, o čemu smo pisali u prvom poglavlju i o čemu će biti reči i u četvr-
tom. Rusija ima popularne političke lidere – Putina i Medvedeva. Slično je i
sa Lukašenkom, porodicom Alijevih i porodicom Nazarbajevih. Opozicija je
u sve četiri države slaba. Civilni sektor nije snažan, već je slab i on ne može
da pokrene dobro koordinisanu predizbornu kampanju u kojoj bi bila moguća
smena nedemokratskog režima. Nezavisni mediji su retki i neuticajni. Politička
kriza, problem regionalizma iako postoji nedovoljan je da izazove nezadovolj-
stvo građana. Šta više, visoki BND i ekonomski rast nisu podstrek za građan-
ska nezadovoljstva, iako su najznačajniji prihodi Rusije, Kazahstana i Azerbej-
džana povezani sa prodajom energenata, što ne garantuje trajniju ekonomsku
stabilnost. Spoljni uticaj je slab i ograničen, posebno nakon “šarenih revolucija”
i zbog slabog civilnog sektora – beznačajan. Režim je bliži autoritarizmu nego
hibridu i stoga je verovatno skloniji primeni sile čime se sprečavaju podele
unutar vlasti i snaga bezbednosti. Pored nepostojanja svih neophodnih uzroka
za odigravanje “izborne revolucije” postoji mogućnost da će upravo ekonom-
ski razvoj pozitivno uticati na razvoj srednje klase, civilnog društva i potrebu
za većim medijskim i političkim slobodama, te da će u tim državama tranzicija
krenuti prema hibridnim režimima, pa i prema demokratizaciji.
3. I, na kraju, najmanje šansi da se u njima odigraju “izborne revolucije” imaju
Uzbekistan, Tadžikistan i Turkmenistan. Kao i u slučaju druge kategorije (Rusije,
Belorusije, Azerbejdžana i Kazahstana), režimi Uzbekistana, Tadžikistana i
Turkmenistana nisu hibridni, već su poptuno konsolidovani autoritarni režimi
(vidi tabelu 02). U Uzbekistanu i Turkmenistanu ne postoji realna opozicija, koja
je uglavnom proterana u inostranstvo. U Tadžikistanu, opozicija je uglavnom
iz redova islamističkih pokreta, a nedostaje jaka svetovna opozicija. Civilni
sektor ne postoji, pa ni njegova predizborna kampanja, a izbori imaju “ritualni”
karakter. Nezavisni mediji, kao ni opozicija, ne postoje. Politička kriza se rešava
nasiljem, a regionalizam preti da još više destabilizuje državu (Ferganska dolina
i Avganistan). Spoljni uticaj, posebno Zapada, potpuno je ograničen, države su
međunarodno izolovane, a posebno Turkmenistan. Nivo ekonomskog razvoja
u Centralnoj Aziji je izuzetno nizak, u odnosu na preostale postsocijalističke
države. Najniži nivo BND na celom postsocijalističkom prostoru zabeležen je
u Tadžikistanu 2000. godine i iznosio je 171 dolar po glavi stanovnika. Slična
situacija je u Uzbekistanu i Turkmenistanu, iako su ove države izuzetno bogate
energentima, a posebno prirodnim gasom. Autoritarni režimi su spremni da

primene silu, kao u slučaju Andidžana, što je zaustavilo proces širenja “šarenih
revolucija” na postsocijalističkom prostoru. Šanse za “izborne revolucije” u
tim državama su izuzetno male, teško da bi nedemokratski režimi mogli u
takvim uslovima steći neke demokratske institucije i time otpočeti tranziciju iz
autoritarnog ka hibridnom režimu. Ipak, u Centralnoj Aziji, koja je u poređenju
sa ostalim postsocijalističkim republikama imala najmanje iskustva sa demo-
kratijom, naziru se začeci pojedinih demokratskih institucija iz kojih bi se
vremenom, uz jako mnogo napora, mogao razviti neki oblik demokratije.
3.2 Religija
Za vreme istraživanja, imali smo dilemu na koji način da razmatramo verske zajednice
i vernike u kontekstu “izbornih revolucija”. Karoters smatra da je tranziciona
paradigma devedesetih, pa i početka dvehiljaditih iscrpljena i zahteva novo definisanje
uz uvažavanje svih specifičnosti i posebnosti država i društava koji se demokratizuju.821
Hantington verske institucije i promene u njihovoj doktrini razmatra kao jedan od
pet uzroka nastajanja “trećeg talasa” demokratizacije u svetu.822 S druge strane, on
u svojoj studiji o sukobu civilizacija sagledava zapadnu civilizaciju (protestantsku
i katoličku) i pravoslavnu kao dve odvojene civilizacije.823 Linc i Stepan u studiji o
demokratskoj tranziciji i konsolidaciji, verske institucije i zajednice razmatraju kao
deo civilnog društva824, odnosno deo arene civilnog društva koja ima značajan uticaj
na konsolidaciju demokratije. Studija bivših Otporaša o nenasilnoj političkoj borbi svr-
stava organizovanu religiju u jedan od bitnih stubova podrške vlastima825 i ako ona
oslabi ili nestane dolazi do urušavanja režima, o čemu smo govorili u prvom i trećem
poglavlju.826 Iako bismo verske zajednice mogli svrstati u civilni sektor, zbog specifične
tendencije da verski faktor može da utiče na šire definisanje pojave “izbornih revolucija”,
odlučili smo da ga izdvojimo kao posebni faktor, koji bi više govorio o uticaju verskih
zajednica na “izborne revolucije” i proces demokratizacije, o verskim zajednicama i
borbi protiv izbornog autoritarizma, a posebno pravoslavne crkve ili tačnije pravosla-
vnih crkava na prostoru bivših socijalističkih republika.
Prema Hantingtonu, hrišćanska crkva imala je velikog uticaja na “drugi” i “treći talas”
demokratizacije u svetu. U “drugom talasu” najviše su bile demokratizovane države sa
većinskim protestantskim stanovništvom, dok je jedan od pet glavnih uzroka pokreta-
nja “trećeg talasa” demokratizacije bila katolička crkva. “Trećem talasu” doprinele su
značajne promene u doktrini i aktivnostima katoličke crkve koje su se manifestovale na
Drugom vatikanskom koncilu 1963-65, a takođe transformacija nacionalnih crkava koje

823 Хантингтон, Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, стр. 26-27.
825 Među kojima su vojska i policija, birokratija, obrazovni sistem, mediji i poslovna zajednica.

su prestale da brane status quo i počele da se suprotstavljaju autoritarizmu i zalažu za
društvenu, ekonomsku i političku reformu. Međutim, primećuje dalje Hantington, baš
kao i sa protestantskim državama koje su se u većini demokratizovale, početkom 1990.
godine zamah koji je katoličanstvo davalo demokratizaciji bio je uveliko iscrpljen.827 U
Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi tokom devedesetih godina jedine dve države sa većin-
skim katoličkim stanovništvom koje nisu bile demokratske, a imale su hibridni režim, i
nisu uspele da konsoliduju demokratiju bile su Slovačka i Hrvatska. Takođe, jedino su u
tim državama elite na vlasti u hibridnom režimu smenjene uz pomoć “izborne revolucije”
bez mirne građanske pobune, znači bez nameštanja izbora i sa mirnom predajom vlasti
opoziciji. U Slovačkoj i Hrvatskoj jedan od najvećih podsticaja za smenu elite na vlasti u
hibridnom režimu bio je proces integracija u Evropsku uniju u kojoj su njihove susedne
zemlje, a kulturno i verski srodne, već napravile značajan pomak (Slovenija, Češka, Polj-
ska, Mađarska).828 Znači, postsocijalistički prostor koji je na početku XXI veka ostao iza
granica EU činile su uglavnom mnogoljudne države sa većinskim pravoslavnim stano-
vništvom (Srbija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Gruzija). Stoga se otvorilo pitanje – da li su
“izborne revolucije” uvod u demokratizaciju i evrointegracije pravoslavnih država?
Od šest država u kojima su se odigrale “izborne revolucije”, tri su bile sa većinskim
pravoslavnim stanovništvom i njihove crkve za vreme izbora, posebno u Srbiji i Ukrajini,
nisu bile indiferentne prema političkim zbivanjima. Šta više, posebno u Ukrajini, dve
pravoslavne crkve i ostale verske zajednice imale su veliku ulogu u mobilizaciji birača
i kasnije, za vreme nenasilne građanske pobune, aktivno su branile njihovu izbornu
volju. Od država gde su se odigrale “šarene revolucije” jedino je Kirgizija bila sa većin-
skim muslimanskim (sunitskim) stanovništvom. Stoga nas, dalje, interesuju pitanja:
koliko su institucije verskih zajednica, a posebno pravoslavne crkve, imale uticaja na
proces “izbornih revolucija”? Da li je pravoslavna crkva preuzela ulogu “pomoćnika”
demokratizacije u postsocijalističkim državama? I da li je moguća demokratizacija u
državama sa većinskim muslimanskim stanovništvom?
Zapadni analitičari829 smatraju da prisutnost zapadnog hrišćanstva (protestantske
i katoličke crkve) doprinosi procesu demokratizacije, dok to nije slučaj sa pravo-
slavnom crkvom, islamom, budizmom i konfučijanstvom. Tačnije, kada je reč o pravo-
slavlju zapadni analitičari imaju jake sumnje da ono može da pomogne proces demo-
kratizacije, ali ipak ostavljaju mogućnost da se to može dogoditi. Hantington smatra
da postoji jaka korelacija, ali ne i uzročnost, između zapadnog hrišćanstva i demo-
kratije. Moderna demokratija se najpre i najsnažnije razvila u hrišćanskim zemljama.
Daleko najveći broj zemalja koje su postale demokratske u “prvom talasu” demo-
kratizacije u XIX veku bile su protestantske. Protestantske zemlje su se tokom istorije
brže ekonomski razvijale od katoličkih i ostvarivale su više nivoe ekonomskog blago-
stanja, dok su katoličke zemlje u to vreme bile siromašne i sa odsustvom demokratije.
Zemlje “drugog talasa”, posle Drugog svetskog rata, u religijskom smislu bile su raz-

829 Hantington, Linc i Stepan.

novrsne, najverovatnije zbog toga što je širenje demokratizacije bilo motivisano padom
fašizma. “Treći talas” iz sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka prevashodno je
bio katolički talas. Ukupno su oko tri četvrtine zemalja koje su u demokratije prešle
između 1974. i 1989. godine predstavljale katoličke zemlje. Od 1988. godine katoličan-
stvo i protestantizam jesu dominantne religije u 39 od 46 demokratskih zemalja. Tih
39 demokratskih zemalja činilo je nešto manje od polovine, od ukupno 68 zemalja u
kojima preovlađuje hrišćanstvo zapadnog tipa. Nasuprot tome, od 58 zemalja u kojima
preovlađuju druge religije samo njih sedam, ili 12 odsto, jesu demokratske. Demokratija
je naročito retka među državama u kojima preovlađuje islam, budizam ili konfučijan-
stvo. Stoga Hantington smatra da izgleda opravdano pretpostaviti da širenje hrišćan-
stva podstiče demokratski razvoj.830
Na prostoru na kom su se dogodile “izborne revolucije” bile su zastupljene dve
religije – hrišćanstvo i islam. S tim da su od šest država u kojima su se odigrale “izborne
revolucije” većina bile hrišćanske – dve države sa većinskim zapadnohrišćanskim,
katoličkim vernicima (Slovačka i Hrvatska) i tri sa većinskim pravoslavnim vernicima
(Srbija, Gruzija, Ukrajina). Samo je Kirgizija bila država u kojoj su u većini vernici
islamske veroispovesti.
Iako je socijalizam iz svoje ideologije isključivao crkvu, tradicionalna osnova tog
bloka bile su države sa većinskim pravoslavnim stanovništvom. Za vreme Hladnog rata,
među državama sa većinskim pravoslavnim stanovništvom jedino je Grčka postala
članica Evropske unije (zajednice) 1982. godine, a od 1952. godine je članica NATO. Linc i
Stepan smatraju da pravoslavno hrišćanstvo, inspirisano tradicijom cezaropapizma i zato
okrenuto zavisnosti od države i koncepcije nacionalne crkve, za vreme socijalizma nije
poslužilo kao osnova za opozicionu aktivnost. Shodno tome, pravoslavna crkva nije bila,
osim u vezi sa nacionalizmom u postsocijalističkim zemljama, izvor značajnih rukovođe-
nja ili političkih artikulacija.831 Takvu situaciju nepovoljnu po uslove za demokratizaciju
nasledili su postsocijalistički režimi u bivšoj SFR Jugoslaviji (SR Jugoslavija, BiH) i na
prostoru bivših Sovjetskih Republika (Rusija, Belorusija, Ukrajina, Gruzija). Razlike
između katoličanstva i pravoslavlja jesu hijerarhija i način funkcionisanja: katoličan-
stvo je transnacionalno, dok pravoslavlje funkcioniše po sistemu autokefalija, priznatih
ili nepriznatih. Za razliku od pravoslavlja, prema Lincu i Stepanu, sociološki i politički,
postojanje jake rimokatoličke crkve u totalitarnoj zemlji je uvek latentan izvor plural-
izma, upravo zato što je ona formalna organizacija sa transnacionalnom osnovom.832
Teza o zapadnoj kulturi i demokratiji ima neposredne implikacije po demokratizaciju
na Balkanu i u bivšem SSSR. U istoriji, tvrdi dalje Hantington, te dve oblasti su bile deo
Ruskog carstva i Otomanske imperije. U te oblasti zapadna kultura nije značajnije pro-
drla: one nisu, poput Zapada, iskusile feudalizam, renesansu, reformaciju, prosvetitelj-
stvo, Francusku revoluciju i liberalizam. Kako je rekao britanski politikolog Vilijem
Volas, možda su kraj Hladnog rata i nestanak gvozdene zavese najvažniju političku liniju

832 Ibid., str. 314.

podele pomerili na istok, na granicu zapadnog hrišćanstva iz 1500. godine. Sa severa, ta
linija se spušta na jug otprilike granicom Finske i Rusije, istočnim granicama baltičkih
republika, kroz Belorusiju i Ukrajinu razdvaja zapadnu, katoličku Ukrajinu od istočne,
pravoslavne, ide na jug, pa na zapad u Rumuniju, i izlazi u SFR Jugoslaviju otprilike po
liniji koja Sloveniju i Hrvatsku razdvaja od drugih republika.833 Hantington je dalje raz-
mišljao da ta linija može razdvojiti oblasti u kojima će se demokratija ukoreniti od onih u
kojima neće. Međutim, “treći talas” i Volasova su studije pisane na početku devedesetih
godina XX veka i ne pokrivaju teme novih proširenja EU na postsocijalističke države,
posebno na pravoslavne države Rumuniju i Bugarsku.
Stručna literatura posvećuje manje pažnje analizi povezanosti verskih zajednica
i “izbornih revolucija”. Međutim, činjenica je da je 2004. godine, nakon ulaska u EU
Rumunije i Bugarske, i već tamo prisutne Grčke, od oko 500 miliona stanovnika Evropske
unije, više od 35 miliona, ili oko sedam odsto bilo pravoslavne veroispovesti. Ako se ima
u vidu da tri države sa većinskom pravoslavnom populacijom (Srbija, Gruzija, Ukrajina)
u kojima su se odigrale “izborne revolucije” i koje su kroz Kuziovu teoriju civilnog nacio-
nalizma krenule na “povratak-odlazak u Evropu”, obuhvataju nešto više od 50 miliona
vernika pravoslavne veroispovesti, možemo zaključiti da je sredinom dvehiljaditih godina
oko 86 miliona pravoslavnih vernika (što je prema nekim procenama834 oko polovina
od ukupne pravoslavne populacije na evroazijskom kontinentu) u jednom momentu na
izborima dalo podršku političkim snagama koje teže demokratskim vrednostima, demo-
kratizaciji i integracijama u Evropsku uniju ili evroatlantske strukture.
Međutim, dalje ćemo pokušati da odgovorimo na pitanje, ako države i njeni građani
teže demokratiji, da li to čine i njihove nacionalne pravoslavne crkve? I kakav je odnos
pravoslavnih crkava na prostoru bivših socijalističkih republika prema procesu demo-
kratizacije i “izbornim revolucijama”? Da li su pravoslavne crkve podržavale demokratiju
ili su nastupale protiv tiranije vlasti u hibridnim režimima? U potpoglavlju vezanom
za religijski faktor zbog specifičnog izražavanja duhovnih lica, uglavnom smo stavove
crkvenih lidera preneli u originalu i direktnom autentičnom govoru ili njihovom prevodu,
radi izbegavanja slobodne interpretacije i svih nedostataka koji iz nje mogu da nastanu.
Srbija i Srpska pravoslavna crkva

Srpska pravoslavna crkva (SPC) je imala ambivalentan odnos prema hibridnom režimu
koji je predvodio Slobodan Milošević. Krajem osamdesetih godina SPC je podržavala
Miloševića, videvši u njemu mogućeg političkog protivnika komunizma i zastupnika
srpskih nacionalnih interesa u SFR Jugoslaviji. Međutim, sredinom devedesetih godina
SPC se okrenula protiv Miloševića i podržala opoziciju.
Odnos između SPC i političke elite u Srbiji tokom devedesetih detaljno je opisan u
feljtonu koji je u srpskom dnevnom listu Večernje novosti objavila istoričarka Instituta
za noviju istoriju Srbije, Radmila Radić. Iz njega se može zaključiti da nakon uvođe-
nja višestranačkog sistema u Srbiji i uklanjanja komunističkog pritiska na crkvu, ni

834 Vidi tabelu 10. Crkve i vernici na sledećoj strani.

Tabela 10. Crkve i vernici
Broj Religije Religije

№ Država
stanovnika Naziv % Broj Naziv % Broj
1 Slovačka 5.463.000A Rimokatolici 68,90 3.764.007 Protestanti i grkokatolici 15,00 819.450
2 Hrvatska 4.489.000 Rimokatolici 87,80 3.941.342 Pravoslavni 4,40 197.516
3 Srbija 10.159.000 Pravoslavni 85,00 8.635.150 Muslimani 3,20 325.088
4 Crna Gora 672.180 Pravoslavni 74,20 498.758 Muslimani 17,70 118.976

5 Makedonija 2.067.000 Pravoslavni 64,70 1.337.349 Muslimani 33,30 688.311
6 Bosna i Herceg. 4.613.000 Pravoslavni 31,00 1.430.030 Muslimani 40,00 1.845.200
7 Grčka 10.737.000 Pravoslavni 98,00 10.522.260 Muslimani 1,00 107.370
8 Bugarska 7.205.000 Pravoslavni 82,60 5.951.330 Muslimani 12,20 879.010
9 Rumunija 22.215.000 Pravoslavni 86,80 19.282.620 Protestanti 7,50 1.666.125
10 Moldavija 4.321.000 Pravoslavni 98,00 4.234.580 Jevreji 1,50 64.815
Pravoslavni UPCKP 50,40 23.032.800
11 Ukrajina 45.700.000 Pravoslavni UPCMP 26,10 11.927.700 Grkokatolici 8,00 3.656.000
Pravoslavni UAC 7,20 3.290.400
12 Belorusija 9.649.000 Pravoslavni 80,00 7.719.200 Rimokatolici, Protestanti i Jevreji 20,00 1.929.800
Pravoslavni 1B 20,00 28.008.200
13 Rusija 140.041.000 Muslimani 15,00 21.006.150
Pravoslavni 2 73,00 102.229.930
14 Gruzija 4.616.000 Pravoslavni 83,90 3.872.824 Muslimani 9,90 456.984
15 Jermenija 2.967.000 Pravoslavni 97,90 2.904.693 Drugi hrišćani 4,00 118.680
16 Azerbejdžan 8.239.000 Muslimani 93,40 7.695.226 Pravoslavni 2,50 205.975
17 Kazahstan 15.399.000 Muslimani 47,00 7.237.530 Pravoslavni 44,00 6.775.560
Broj Religije Religije
№ Država
stanovnika Naziv % Broj Naziv % Broj
18 Kirgizija 5.432.000 Muslimani 75,00 4.074.000 Pravoslavni 20,00 1.086.400
19 Uzbekistan 27.606.000 Muslimani 88,00 24.293.280 Pravoslavni 5,50 1.518.330
Muslimani /Suniti/ 85,00 6.246.650
20 Tadžikistan 7.349.000 Drugi 10,00 734.900
Muslimani /Šiiti/ 5,00 367.450
21 Turkmenistan 4.885.000 Muslimani 89,00 4.347.650 Pravoslavni 9,00 439.650
A
Broj stanovnika jeste procena za 2009. godinu preuzeta sa: https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/index.html (Pristupljeno 14. jula 2010)
B
Zbog različitih podataka o broju vernika, odnosno pravoslavnih vernika, za tabelu Crkve i vernici (vidi tabelu 10), koristili smo dva izvora i dajemo dva prilično različita
rezultata: Pravoslavni 1 odnosi se na podatke koje daje sajt američke Centralne obaveštajne agencije (eng. Central Intelligence Agency, CIA) (https://www.cia.gov/library/
publications/the-world-factbook/geos/rs.html, Pristupljeno 14. jula 2010) i koji smatra da u Ruskoj Federaciji pravoslavnih ima 15-20 odsto, te smo uzeli formulaciju “do
20 odsto”, s tim da taj sajt akcenat stavlja na veliki broj “nepraktikujućih” i “nevernika”, kao višedecenijsko nasleđe komunizma. Pravoslavni 2 jesu podaci državnog Ruskog
centra za izučavanje javnog mnjenja (rus. Всероссийский центр изучения общественного мнения, ВЦИОМ) koji prema podacima iz 2008. godine ocenjuje da pravo-
slavnih u Rusiji ima 73 odsto (http://wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-rkhiv/item/single/11099.html?no_cache=1&cHash=0dee379926, Pristupljeno 14. jula 2010).
Legenda:
UPCKP – Ukrajinska pravoslavna crkva kijevskog patrijarhata
UPCMP – Ukrajinska pravoslavna crkva moskovskog patrijarhata
UAPC – Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva
Izvor: https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/rs.html, Pristupljeno 14. jula 2010);
(http://wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-rkhiv/item/single/11099.html?no_cache=1&cHash=0dee379926, Pristupljeno 14. jula 2010).
EU - pravoslavni (Bugarska, Rumunija, Grčka) 35.756.210

EU - čekaju (Makedonija, Crna Gora, BiH, Moldavija) 7.500.717
“Izborne revolucije” (Srbija, Ukrajina, Gruzija) 50.758.874
Ukupno: 94.015.801
Ne planiraju u EU 1 (Rusija 1, Belorusija, Jermenija i Kazahstan) 45.407.653
Ne planiraju u EU 2 (Rusija 2, Belorusija, Jermenija i Kazahstan) 119.629.383
u novim uslovima postsocijalističkog perioda nije uspostavljen korektan odnos
na relaciji država-crkva.835 Iako je do raspada SFRJ, SPC na neki način podržavala
Miloševića836, tražeći revitalizaciju u društvu, Miloševićev režim je od crkve tražio
dodatni legitimitet zarad pridobijanja nacionalističkih glasova. Tako je patrijarh Pavle
u januaru 1991. godine uputio predsedniku Slobodanu Miloševiću pismo u kome je
protestovao zbog odluke Skupštine Srbije da se hrišćanski praznik Božić ne slavi kao
državni praznik. Milošević je, tada već kao uspešni manipulator medijima, koristio
SPC za svoju medijsku kampanju. Jedan od primera bio je slučaj kada je patrijarh Pavle
demantovao vest koju je objavila Politika početkom 1991. da je on “srdačno čestitao”
predsedniku Miloševiću na izbornoj pobedi. Za vreme protesta studenata i opozicije, u
martu 1991. godine, SPC je pokušavala da bude posrednik unutar nacionalnog i politi-
čkog dijaloga, našavši se nemoćnom da utiče na tok političkih zbivanja. Dok se na Ušću
11. marta 1991. održavao kontramiting opozicionim protestima (od 9. marta 1991. godine)
u znak podrške Slobodanu Miloševiću, patrijarh se obratio studentima okupljenim kod
Terazijske česme sa pozivom da se raziđu, što je dočekano zvižducima. Sam patrijarh
je u razgovoru za radio Beograd 2, početkom aprila 1991, svoj postupak objasnio na
sledeći način: “Činio sam svoju dužnost, po savesti, kako sam znao i mogao. Shvatam
ja šta je mladost, te nisam zamerio kad je jedan broj studenata, ne razumevši o čemu je
reč, reagovao na buran način, svojstven mladosti”. Nekoliko godina kasnije patrijarh je
u vezi sa istim slučajem izneo više detalja: “U to vreme do mene su došle vesti da su na
ulicama bili spremni tenkovi i kod mene je bio Milan Komnenić iz SPO koji mi je rekao
šta se sprema. Brzo sam krenuo na Terazije, izašao pred sabranu omladinu i rekao da
sve treba da se reši mirnim putem i da se raziđu. Nisu me razumeli”.
Jedini iz SPC koji je oštro i otvoreno kritikovao Slobodana Miloševića zbog izvođe-
nja vojske na ulice i “terora nad srpskom decom”, bio je Atanasije Jevtić. Sukobljavanje
SPC i režima Slobodana Miloševića s vremenom je bivalo sve intenzivnije. Jedan drugi
episkop, Irinej Bulović, govorio je tada: “Meni se čini da je glavni problem to što ljudi
opsednuti jednom politikom, ne mogu da shvate da način na koji je formiran njihov
um i mentalitet nije slobodan od otrova jednoumlja i da oni ne mogu upotrebiti Crkvu
i njen ogromni duhovni autoritet i moralni integritet, ni u kom slučaju kao sredstvo
za svoju partiju. A, nažalost, sve stranke to čine u ovoj zemlji, uključujući i vladajuću”.
Nastup vladike Atanasija na TV Studiju B marta 1992. godine bio je najoštriji nastup
nekog crkvenog velikodostojnika do tada. Atanasije Jevtić je za predsednika Miloševića
rekao “da mu je vlast poput Brozove (Josipa Broza Tita – B. Varga), da je osion i opak
čovek i da će svima biti bolje kada on ode”. Nakon dugotrajnog zasedanja Sabora SPC
835 Radmila Radić, “Putujući Božji hram (6): Zvižduci i aplauzi”, Novosti, http://www.novosti.rs/
code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-22&feljton=4985 (Pristupljeno 5.
marta 2009);
Radmila Radić, “Putujući Božji hram (8): Vlast kao Brozova”, Novosti,
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-30&feljton=4989

1992. godine pojavio se Memorandum SPC. U njemu su osuđene partije na vlasti u
Srbiji i Crnoj Gori kao naslednice strukture, organa, sredstava i načela posleratnog
komunističkog sistema, koji ne omogućavaju ravnopravni demokratski dijalog u dru-
štvu, niti podelu odgovornosti i saradnju sa ostalima i ne dopuštaju crkvi da zauzme
mesto u društvu koje joj pripada. Zbog toga se SPC “otvoreno ograđuje i distancira od
ove i ovakve vlasti i njenih nosilaca”.837
Odnos SPC nije bio jednostavan ni sa opozicijom, ali je crkva zajednički jezik naj-
bolje našla sa omladinom, podržavajući dva najveća antirežimska protesta 1996-97. i
2000. godine. U jesen 1996. godine jedan od predstavnika koalicije Zajedno, Vuk Dra-
šković, usprotivio se proširenju Koalicije uključivanjem u nju SPC, argumentacijom
da ne želi da “Srbija bude pravoslavni Iran”. Za razliku od njega, vođe Studentskog
protesta održavale su bliske veze sa Patrijaršijom, a patrijarh Pavle se u vreme prote-
sta krajem 1996-97. godine obraćao studentima, ali ne i Koaliciji. Crkva je verovatno
bila razočarana podeljenošću i iskazanom nemoći opozicije i nije više mnogo raču-
nala na nju. Patrijarh Pavle je poručio 27. novembra 1996. godine svim strankama i vla-
stima da se drže pravila demokratskog ponašanja i prihvate slobodno izraženu volju
naroda: “Sve rešavati na miran način. Nedopustiv je svaki postupak i svaka izjava, ma
od koga poticala, koja poziva na nasilje. Sa očinskom brigom i ljubavlju, poručujemo
svima: budimo dostojni bogolike suštine svih nas kao ljudskih bića i dostojni imena
naših časnih i svetih predaka, radi opšteg dobra i mira potrebnog nam sada i svagda”.
Savet Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta je na sednici 12. decembra 1996. godine odlu-
čno podržao stav da treba poštovati izborne rezultate i studentske zahteve. Studentima je
patrijarh poslao poruku 21. decembra 1996. godine u kojoj ih blagosilja i pozdravlja dostojan-
stven način na koji izražavaju svoj protest. Tri dana kasnije on je apelovao na građane i vlasti
u Srbiji da se uzdrže od nasilnog obračuna. SPC je sa vanrednog zasedanja decembra 1996.
godine uputila poruku u kojoj je osudila ponašanje režima, a otvoreno ga je kritikovala i
2. januara 1997. godine zbog nepoštovanja volje građana na lokalnim izborima i zbog upo-
trebe sile protiv mirnih demonstranata. Patrijarh se lično obratio studentima 20. januara
1997. godine i pružio im svoju podršku. Vladika raško-prizrenski Artemije i predstavnici
srpskog naroda i SPC okupljeni na Svesrpskom crkveno-narodnom saboru u Prištini 25. i
26. januara 1997. godine uputili su deklaraciju u kojoj su takođe podržali proteste u Srbiji.
Svetosavska litija 1997. godine bila je praćena velikom masom sveta (procenjuje se da je bilo
prisutno oko 500.000 Beograđana), a predvodio ju je patrijarh Pavle. Kordoni policije bili su
uklonjeni tim povodom sa ulica. Patrijarh Pavle je 3. februara 1997. godine uputio “Poruku
i molbu narodu i vlastima Srbije” u kojoj je još jednom molio za uzdržavanje od izaziva-
nja svakog nereda, a čuvare reda i mira da to i budu, a ne čuvari vlasti “koja tako tragično
po sve nas više tone u neznanju šta radi”. Patrijarh je istakao da je od početka ove, kako je
nazvao, dodatne nevolje, toliko nepotrebne i sve opasnije za čitavu zemlju i narod, uputio
desetak poruka, apela i molbi da se uspostavi mir i nađe pravedno i demokratsko rešenje.
837 Radmila Radić, “Putujući Božji hram (6): Zvižduci i aplauzi”, http://www.novosti.rs/code/navigate.
php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-22&feljton=4985;
Radmila Radić, “Putujući Božji hram (8): Vlast kao Brozova”,
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-30&feljton=4989

Patrijarh je tom prilikom izjavio: “Pokušao sam i da ličnim učešćem u velikoj Svetosavskoj
molitvi doprinesem miru i dobroj volji među građanima, bez obzira na njihova mišljenja i
pripadnosti, ali sve se, nažlost, pokazalo uzaludnim”. U svojoj poruci patrijarh je dodao da
se uzda u Boga da će on vlastima “otvoriti oči da ovaj namučeni narod prestanu zlostavljati”.
U SPC je bilo i onih koji su predlagali da se na Slobodana Miloševića baci anatema i koji su
režim nazvali “sotonskim i bezbožničkim”.838
Iako je SPC imala jasan nacionalistički stav i antihaško opredeljenje, njeni predsta-
vnici, a posebno patrijarh Pavle, svim snagama su otvoreno podržavali demokratske
izbore i miran protest kao način političke borbe protiv nedemokratskog režima. Odnosi
između SPC i Miloševićevog režima još više su postali zaoštreni nakon bombardova-
nja, kada je u junu 1999. izražavajući duboku zabrinutost zbog zbivanja na Kosovu i
Metohiji i tražeći zaštitu za srpski narod i srpske svetinje od međunarodnih snaga koje
su zaposedale Kosovo, Sinod, a kasnije i patrijarh Pavle, poručio sledeće: “Suočeni sa
tragičnim položajem u kojem se našao sav naš narod i savezna država, uvereni da je u
imenu Božjem konačni sud i pravda, a ne u instrumentalizovanom haškom sudu, isto-
vremeno zahtevamo da aktuelni predsednik države i njegova vlada, u interesu naroda
i za njegovo spasenje, podnesu ostavku, kako bi novi ljudi prihvatljivi za domaću i
međunarodu javnost, kao vlada narodnog spasa, preuzeli odgovornost za svoj narod
i njegovu budućnost. Svakom razumnom čoveku je savršeno jasno da mnogobrojni
unutrašnji problemi i protivrečnosti kao i izolovanost naše države na međunarodnom
planu ne mogu biti rešeni i prevaziđeni sa ovakvom vlašću i pod ovakvim uslovima.”839
SPC je podržala “petooktobarske promene” i “izbornu revoluciju” u Srbiji. Otpor
je uspeo da ujedini ne samo političku opoziciju, već da u revoluciju dublje involvira i
Srpsku pravoslavnu crkvu.840 Predstavnici studentskog pokreta Otpor dobili su blago-
slov od patrijarha u novembru 1999. godine, a u junu naredne godine zatražili su podr-
šku SPC u borbi za demokratske izbore, pomoć u zaštiti od represije, savet i blagoslov.
Patrijarh je dao podršku i blagoslov aktivnostima ovog pokreta, ali je od njih zatražio
da se uzdrže od nasilnih metoda, “nedoličnih reči i postupaka”. Uoči “petooktobarske
revolucije”, patrijarh je rekao da je “mir potreban i u ovom stanju i u situaciji svakoj”
i da “kao ljudi istinski znamo da se vladamo po najboljim shvatanjima demokratije
i poštovanja narodne volje”.841 Srpska pravoslavna crkva i patrijarh Pavle su 5. okto-
bra 2000. imali susret sa jednim od lidera stranke Nova Srbija, Milanom St. Protićem,
838 Kolin, op.cit., str.114; Radmila Radić, “Putujući Božji hram (10): Anatema za vožda”, Novosti, http://
www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-30&feljton=4994 (Pri-
stupljeno 5. marta 2009)
839 Radmila Radić, “Putujući Božji hram (14): Sinod traži ostavke”, Novosti,
http://w w w.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-30&-
feljton=5001 (Pristupljeno 5. marta 2009)
841 Radmila Radić, “Putujući Božji hram (15): Zadaci nove vlasti”, Novosti,
http://w w w.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-30&-
feljton=5003 (Pristupljeno 5. marta 2009); http://blic.gates96.com/danas/broj/strane/politika.
html (Pristupljeno 5. marta 2009)

postrevolucionarnim gradonačelnikom Beograda. Patrijarh od opozicije nije tražio da
se uzdržavaju u procesu preuzimanja vlasti i dobio je od njih saglasnost da ukoliko na
ulicama počne da se dešava nešto dramatično, da on lično može da izađe među demon-
strante.842
Znači, SPC je u Miloševiću, u početku, krajem osamdesetih godina videla mogućeg
nacionalnog lidera. Kada su se uverili da je Miloševiću jedini cilj opstanak na vla-
sti, očuvanje socijalističkog sistema, i da za te svrhe uspešno iskorišćava srpski nacio-
nalizam i SPC, već početkom devedesetih Srpska pravoslavna crkva kritikuje Miloševića,
da bi se za vreme protesta 1996-97. okrenula protiv njega. SPC je imala složen odnos sa
opozicionim političkim partijama, ali je zato dobro sarađivala sa studentima i Otporom.
Najveći doprinos demokratskim promenama i “izbornoj revoluciji” bili su učestali
pozivi SPC na nenasilje, održavanje fer izbora, ali i podrška nenasilnim pobunama
civilnog društva protiv hibridnog režima 1996-97. i 2000. godine. Memorandum SPC
nakon Sabora 1992. godine govori o potrebi ravnopravnog demokratskog dijaloga u
društvu, a Savet Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta 1996. godine je odlučno podržao
stav da treba poštovati izborne rezultate i studentske zahteve.
Ukrajina i duhovna heterogenost društva

Od svih “izbornih revolucija”, verske zajednice bile su posebno aktivne u Ukrajini, u
jesen 2004. godine za vreme “narandžaste revolucije”. Iako ukrajinski zakon propisuje
zabranu mešanja verskih zajednica u političke procese843, verske organizacije za vreme
nenasilne pobune civilnog društva u “narandžastoj revoluciji” nisu htele da stoje po
strani. U Ukrajini najviše vernika imaju hrišćanske crkve, s tim da se oglasila i islam-
ska i jevrejska verska zajednica.844 Specifičnost ukrajinskih hrišćanskih crkava jeste u
tome što u Ukrajini ima najviše pravoslavnih vernika, ali su oni podeljeni u tri različite
crkve: Ukrajinsku pravoslavnu crkvu moskovskog patrijarhata (UPCMP), Ukrajinsku
pravoslavnu crkvu kijevskog patrijarhata (UPCKP) i Ukrajinsku autokefalnu pravo-
slavnu crkvu (UAPC). Pravoslavlje u Ukrajini karakteriše podeljenost tih crkava i
složenost i ponekad zategnutost njihovih odnosa. Na zapadu zemlje uticajna je Ukrajin-
ska grkokatolička crkva, koju čine bivši pravoslavci koji su pre četiri veka Brestovskom
unijom priznali vrhovnu vlast rimskog pontifika. Najbrojnija (oko 11.000 zajednica
i manastira) i najuticajnija pravoslavna crkva u Ukrajini jeste ona moskovskog
patrijarhata. Vlasti u Kijevu od sticanja nezavisnosti pokušavaju da primire odnose
među pravoslavnim crkvama i vernicima, koji se menjaju uporedo s društveno-politi-
čkim prilikama. Postojanje čak triju pravoslavnih crkava u Ukrajini jedinstven je pro-
blem u pravoslavnom svetu, a to se pitanje često politizuje. Dok Ukrajinska pravosla-

843 Član 5 Zakona Ukrajine “O slobodi savesti i religijske organizacije” propisuje da njima nije dozvo-
ljeno činiti političku agitaciju, a u stavu 3 člana 5 tog zakona navodi se da zbog političke agitacije
verske organizacije mogu biti ugašene od strane nadležnog suda.
844 Віталій Перевезій, “Церква і вибори: хроніка ‘помаранчевої революції’”, Політичний
менеджмент, Київ, 2005, стр. 80-90, http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&-
n=40&c=785 (Pristupljeno 14. jula 2010)

vna crkva moskovskog patrijarhata ima autonomiju u okviru Ruske pravoslavne crkve,
pokušaj Ukrajine da dobije posebnu autokefaliju, poput slučaja priznavanja autokefalije
u Crnoj Gori ili Makedoniji, završio se podelom, pa su nastale dve nepriznate crkve –
Ukrajinska pravoslavna crkva kijevskog patrijarhata i Ukrajinska autokefalna pravosla-
vna crkva, koje se ne mogu dogovoriti u vezi s ujedinjenjem, a Ruska pravoslavna crkva
ih ne priznaje kao posebne autokefalije.845
Pre prvog kruga predsedničkih izbora u Ukrajini u jesen 2004. godine skoro sve
verske zajednice vernicima su slale poruke koje se tiču samo poziva na građansku
odgovornost i izlazak na izbore. Većina lidera verskih zajednica delila je mišljenje sa
rimokatoličkim episkopom S. Širokorađukom, koji je izjavio da “u toliko teškoj situaciji
za državu Crkva ne sme ćutati”. Ukrajinske verske zajednice su pojedina saopštenja čak
i zajednički slale, a postojala je posebna koordinacija hrišćanskih crkava, takozvana
Narada846 koja je stvorena godinu dana pre “narandžaste revolucije” u decembru 2003,
a koja je okupljala Ukrajinsku pravoslavnu crkvu kijevskog patrijarhata, Ukrajinsku
grkokatoličku crkvu, Rimokatoličku crkvu i Ukrajinske hrišćanske evangelističke
crkve. Nakon prvog kruga predsedničkih izbora, 12. novembra, zajedničkim saopšte-
njem oglasile su se hrišćanske verske zajednice u Ukrajini pozivajući vlasti, organe
reda, sudsku vlast i medije da ne učestvuju u falsifikacijama, i da u drugom krugu
ne vrše pritisak na birače ili ne primenjuju druga protivzakonita sredstva, već da se
obezbedi istinska izborna volja građana. Kad je reč o budućem predsedniku, lideri
hrišćanskih crkava izrazili su ubeđenje da će “samo fer i pošteni izbori dati potrebni
legitimitet budućem predsedniku i da će samo pravedno izabrani predsednik imati
moralno pravo da nastupa u ime naroda Ukrajine”. U tome je sveštenstvo videlo
poruku jedinstva države i duhovne nedeljivosti njenog naroda. Crkveni jerarsi su sma-
trali važnim rezultatom prvog kruga predsedničkih izbora visoku aktivnost birača,
da su ljudi poverovali u snagu i funkcionalnost svog glasanja, te da su birači osetili
vlastitu odgovornost za izbor državnih lidera. Crkveni lideri su zahvalili i “svim
biračima, članovima izbornih komisija na raznim nivoima, predstavnicima organa
vlasti i lokalne samouprave koji su ozbiljno shvatili važnost rezultata izbora i njihove
zakonske regularnosti, posebno ukoliko je na njih bilo nekih pritisaka” i izrazili su
zabrinutost zbog brojnih grešaka u biračkim spiskovima i pozvali građane da aktivno
pomažu izbornim komisijama sa ciljem da se pronađu i otklone nedostaci. Predstavnici
crkvene Narade su pred drugi krug predsedničkih izbora 17. novembra 2004. izjavili da
je važnost njihovog učešća u izbornom procesu bila “samo u pozivu svih građana na
molitvu za poštene i regularne izbore”.847
Ton izjava verskih zajednica dramatično je promenjen nakon drugog kruga pred-
sedničkih izbora. U mnogobrojnim javnim saopštenjima bilo je sve više reči o ozbiljnim
kršenjima izbornih pravila, ljudskih prava i sloboda, kao “Božjih zakona”, i nedopu-
štanje prava na slobodu izbora. Većina hrišćanskih, konfesija i ne samo njih, ujedinila
845 Boris Varga, “Između dva patrijarha”, Građanski list, Novi Sad, 2-3. avgust 2008, str. 16-17.
846 U prevodu sa ukrajinskog znači “Sabor”
847 Перевезій, op.cit., http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=40&c=785

se u pozivima za zaštitu ljudskih sloboda. Verske organizacije pozdravljale su aktiv-
nost ukrajinskog naroda, koji se pobunio protiv kršenja ljudskih prava. Lideri šest hri-
šćanskih crkava iz koordinacije Narada, 23. novembra na Trgu nezavisnosti u Kijevu
objavili su saopštenje u kom su izrazili veliku zabrinutost nepoštenim završetkom
predizborne kampanje, a posebno masovnom falsifikacijom rezultata izbora. U saop-
štenju Narade je pisalo: “Crkva je pozvana da propoveda istinu, ljubav i mir, te se zato
ne može složiti sa nepravdom”. Crkveni hrišćanski lideri Narade pozvali su ukrajinski
narod da se bori za pravdu, da čuva jedinstvo, građanski mir, Ustav i zakone Ukrajine,
ne dopuštajući nasilje, a takođe su opomenuli i vlasti, a posebno sudove, pozivajući ih
na “odgovornost pred Bogom” za to kako će vršiti svoje obaveze koje su im dodeljene
od strane naroda.848
Istog dana, 23. novembra, Sinod episkopa kijevsko-galicijske mitropolije Ukrajinske
grkokatoličke crkve obratio se vernicima sa stavom da je bilo uskraćeno slobodno
glasanje građanima, da je postojalo jednostrano informisanje, da je zloupotrebljen
administrativni resurs, da je izvršena kupovina glasova i falsifikacija rezultata izbora.
Predsednik Ukrajine, kao garant Ustava, nije se pobrinuo da izbori budu demokratski.
Sinod je izjavio da ljudi koji izlaze na ulice s namerom da zaštite svoja ustavna prava
nisu “rulja”, već je reč o ponosnim i odgovornim građanima koje treba poštovati, jer
“glas naroda je Božji glas”. Episkopi su pozvali vlasti da ne upotrebljavaju protiv naroda
silu. Kardinal Ukrajinske grkokatoličke crkve takođe je konstatovao da je u drugom
krugu izbora bilo narušavanja izbornog zakona i falsifikacija, a da je ukrajinski narod
bio oštećen za pravo na poštene izbore. Istog dana, 23. novembra, pre objavljiva-
nja zvaničnih rezultata, Ukrajinski međucrkveni savet, koji ujedinjava protestantske
zajednice Ukrajine, objavio je saopštenje u kome su priznali Viktora Juščenka za pred-
sednika Ukrajine. Na vanrednom zasedanju eparhijskog saveta harkivsko-poltavske
eparhije Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve 24. novembra, takođe je Juščenko
bio priznat za novog predsednika, a za njega je bio održan moleban.849
Otvoreno nepoverenje uticajnih hrišćanskih crkava prema legalnosti predsedni-
čkih izbora i pritajena pozicija jedne od uticajnijih pravoslavnih crkava Ukrajinske
pravoslavne crkve moskovskog patrijarhata mnogi analitičari povezuju sa dobrim
odnosima koje su ukrajinske vlasti sa tom crkvom ostvarile. I ne samo to, već je poznat
i uticaj iz Rusije gde je matica te crkve. Ukrajinski mediji su tvrdili da su mnogi eparsi
podržavali provladinog kandidata Viktora Janukoviča, zbog čega su izazvali kontra-
reakciju drugih pravoslavnih crkava u Ukrajini. Takođe, pokazalo se da je polaganje
nada vlasti u Ukrajinsku pravoslavnu crkvu moskovskog patrijarhata bilo ne samo
protivustavno, već loše procenjeno i kontraproduktivno.850
Eparhijski savet Ukrajinske pravoslavne crkve kijevskog patrijarhata zaključio
je da je izborna kampanja u njihovoj eparhiji bila “brutalno nasilje nad ljudskim
848 Ibid.
849 Ibid.
850 Тарас Антошевський, “Церква і держава: час нової співпраці”, Патріярх, Но. 2, 25. лютий
2005,
http://www.risu.org.ua/ukr/religion.and.society/other_art/article;4713/ (Pristupljeno 14. jula 2010)

pravima, zloupotreba medija i zastrašivanje ljudi”. U intervjuu radio Era, 25. novembra,
patrijarh Ukrajinske pravoslavne crkve kijevskog patrijarhata, Filaret, rekao je: ‘naran-
džasta revolucija’ je preporod ukrajinske nacije, a masovne demonstracije direktna su
posledica izborne falsifikacije”. Istog dana je pres-služba Ukrajinske pravoslavne crkve
moskovskog patrijarhata, koja je inače najmanje komentarisala izborne falsifikacije,
objavila saopštenje mitropolita Volodimira (Sabodana): “da se u Ukrajini odigravaju
najteži trenuci od proglašavanja njene nezavisnosti, te da je za to potreban dijalog i
poštovanje zakona, Ustava i nedopuštanje nasilja kao metoda rešavanja problema”.851
Islamske verske organizacije, Asocijacija nevladinih organizacija “Arraid” i Islam-
ski građanski kulturni centar u Kijevu, oglasile su se 26. novembra sa zabrinutošću
situacijom kakva je nastala nakon drugog kruga predsedničkih izbora u Ukrajini. U
skladu sa islamskim principima, autori saopštenja založili su se za poštene i tran-
sparentne izbore. Na Trgu nezavisnosti 6. decembra 2004. godine po prvi put su
nastupili zajedno 12 predstavnika raznih verskih zajednica i konfesija. Oni su otvoreno
osudili falsifikaciju izbora i kršenje ljudskih i građanskih prava. Pred demonstrantima
su nastupili patrijarh Ukrajinske pravoslavne crkve kijevskog patrijarhata, Filaret, sve-
štenik Ukrajinske grkokatoličke crkve protojerej O. Petriv, episkop Rimokatoličke
crkve M. Trofimjak, predstavnici evangelističke crkve M. Panočko i M. Solomah,
muftija Krima E. Ablajev, episkop Luteranske crkve V. Horpinčuk, glavni rabin Ujedi-
njene zajednice progresivnog judaizma Ukrajine O. Duhovnij, glava judejske verske
zajednice Kijeva A. Šingaj i predstavnik Ukrajinske pravoslavne crkve moskovskog
patrijarhata. U većini crkava i verskih objekata održane su molitve za nedozvoljavanje
krvoprolića, a verski lideri su u zajedničkim i individualnim obraćanjima pozvali vla-
sti da ne primene silu protiv naroda.852
Specifičnost odnosa verskih zajednica i “narandžaste revolucije” jeste u ver-
skoj heterogenosti Ukrajine koja broji: tri ukrajinske pravoslavne crkve, Ukrajinsku
grkokatoličku crkvu, protestantske crkve, uticajnu jevrejsku i islamske verske zajednice.
Verske zajednice bile su okupljene u organizacije, kao što je Narada, u kojoj je uticajnu
ulogu imala Ukrajinska pravoslavna crkva kijevskog patrijarhata i koja je bila aktivna
u predizbornom procesu, tražeći od vlasti fer izbore, a od građana izlaznost i pri tom je
molitvama podizana svest o značaju izbora i brizi za budućnost države. Nakon prvog
kruga i kršenja izbornih pravila odmah su se odazvale verske zajednice. Međutim,
stavovi pojedinih verskih zajednica i njihova priznavanja opozicionog kandidata
za predsednika pre zvaničnih rezultata više su zvučali kao takmičenje za vlastitu
promociju među vernicima, nego neophodna podrška demokratskim procedurama.
Protestantske crkve, koje u ukrajinskom heterogenom religijskom polju imaju manjeg
uticaja, prve su priznale pobedu Juščenka. Priznavanje Juščenka za predsednika i
moleban je organizovala i Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva, koja nije ulazila
u zajednicu Narada gde je bila konkurentska Ukrajinska pravoslavna crkva kijevskog
patrijarhata. S druge strane, pritajena pozicija jedne od uticajnijih pravoslavnih crkava
851 Перевезій, op.cit., http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=40&c=785

852 Ibid.

Ukrajinske pravoslavne crkve moskvskog patrijarhata nedvosmisleno je ukazivala na
podršku ukrajinskim vlastima. I pored izražene borbe za uticaj među svojim vernicima,
većina ukrajinskih verskih zajednica nastupile su za vreme velikih višenedeljnih
demonstracija na Trgu nezavisnosti. Zajedničko za sve verske zajednice bio je poziv
molitvama na očuvanje Ustava i podrška nenasilju. U verski heterogenom ukrajinskom
društvu, crkve koje su se borile za uticaj među vernicima slobodnije su propovedale
poštovanje i odbranu izborne volje građana.
Gruzija i Gruzijska pravoslavna crkva

Najpasivnija, a uticajna verska zajednica od svih analiziranih država u procesima
“izbornih revolucija” bila je Gruzijska pravoslavna crkva (GPC). Sudeći po izjavama
njenih duhovnih lidera, opreznost GPC proizlazila je iz burnih političkih zbivanja i
građanskih sukoba koji su od početka devedesetih godina intenzivno pogađali Gruziju.
U intervjuu medijima mitropolit Nikolaj (Pačuašvili) glavni arhijerej ahalkalakske i
kumurdske eparhije Gruzijske pravoslavne crkve (GPC) kaže da se nakon pada socijal-
izma smena vlasti u Gruziji odigravala u uslovima političke nestabilnosti i da zbog
toga GPC ne može dozvoliti podršku jednoj vladi ili partiji. Mitropolit Nikolaj kaže:
“I za vreme ‘revolucije ruža’ kada je za predsednika Gruzije izabran Mihail Sakašvili,
pa i ranije kada su na vlasti bili Eduard Ševarnadze i Zviad Gamsahurdija, mi (GPC
– B. Varga) smo pokušavali da prema njima zauzmemo maksimalno neutralan stav, a
kasnije da podržavamo zvaničan stav vlasti. Tako činimo i danas. Iako su mnoge stvari
koje čini vlast za nas neprihvatljive, mi se uvek trudimo da damo pravoslavnu ocenu
događaja koji se odigravaju u državi. Trudimo se da budemo nezavisni”.853
Prema pisanju zapadnih analitičara, gruzijska Kmara, koja je delila know-how sa
srpskim Otporom koji smatra da je svaka crkva jak stub autoritarne vlasti, ipak nije
uspela da kao srpska omladinska organizacija pridobije GPC. Čak su Milošević i
Ševarnadze bili slični po tome da su za vreme komunizma zauzimali visoke položaje
u svojim državama, a kasnije vladali nedemokratski. Gruzijska pravoslavna crkva nije
mnogo uticala na tok “revolucije ruža” 2003. godine.854 Pojedini analitičari smatraju da
Gruzija ima specifičan stav prema demokratiji, koji proizlazi iz težnji da se napuste veze
sa Rusijom. Za mnoge Gruzine demokratske vrednosti su u suprotnosti sa tradicio-
nalnim vrednostima, a ponekad i sa vrednostima koje zagovara Gruzijska pravosla-
vna crkva.855
853 Митрополит Николай (Пачуашвили) (интервью), http://www.rusk.ru/st.php?idar=20757 (Pri-

855 Pavlović, Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine, str. 141,
fusnota: Robert Legvold, “Outlining the Challenge”, in: Coppieters, Bruno & Legvol, Robert (eds.)
Statehood and Security: Georgia after the Rose Revolution, The MIT Press, 2005, p. 10.

Kirgizija i islam
Kirgizija je bila jedina država sa većinskim islamskim stanovništvom u kojoj se odi-
grala “izborna revolucija”. Međutim, kao što smo rekli, mnogi analitičari još uvek se
spore da li se “revolucija lala” može smatrati “izbornom revolucijom”, odnosno “demo-
kratskim probojem”.
Hantington smatra da neuspeh liberalne demokratije da pusti koren u musliman-
skim društvima predstavlja fenomen koji se nastavlja i ponavlja čitav vek, počinjući
u poznom XIX veku. Ovaj neuspeh, bar delimično ima svoj izvor u negostoljubivoj
prirodi islamske kulture i društva prema zapadnim liberalnim idejama, smatra autor
Sukoba civilizacija. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka talas demo-
kratizacije razlio se širom sveta, zapljuskujući mnoštvo zemalja. Ovaj talas imao je
uticaj na muslimanska društva, ali je on bio ograničen. Dok su demokratski pokreti
jačali i dolazili na vlast u Južnoj Evropi i Latinskoj Americi, na periferiji istočne Azije
i u Centralnoj Evropi, islamistički pokreti su istovremeno jačali u muslimanskim
zemljama. Islamizam je bio funkcionalna zamena za demokratsko suprotstavljanje
autoritarizmu u hrišćanskim zemljama i velikim delom je bio posledica sličnih uzroka:
društvene mobilizacije, gubitka legitimnosti od strane autoritarnih režima i promen-
ljiva međunarodna sredina, uključujući porast cene nafte, što je u muslimanskom svetu
umesto demokratskih ohrabrilo islamističke tendencije. Sveštenici i svetovne religijske
grupe igrali su važniju ulogu u suprotstavljanju autoritarnim režimima u hrišćanskim
društvima, a u muslimanskim zemljama sličnu ulogu igrale su uleme, grupe čiju su
osnovu činile džamije i islamisti. Papa je bio glavna ličnost koja je dokrajčila komuni-
stički režim u Poljskoj, a ajatolah u rušenju šahovog režima u Iranu.856
Islamski pokreti su osamdesetih i devedesetih godina XX veka dominirali i često
monopolisali suprotstavljanje vladama muslimanskih zemalja. Ti pokreti su delom
dobijali podršku kao alternativni izvori opozicije u tim državama. Levi i komunisti-
čki pokreti diskreditovani su i ozbiljno podriveni padom Sovjetskog Saveza i među-
narodnog komunizma. Sa samo povremenim izuzecima, liberalne demokrate nisu
bile u stanju da steknu popularnu podršku u muslimanskim društvima i islamski
liberalizam nije uspeo da pusti korene. Novinar i profesor Vašingtonskog univerziteta
Džon Hopkins Fuad Adžami primećuje, da “pisati o liberalizmu i nacionalnoj buržoa-
skoj tradiciji u muslimanskim društvima, znači pisati o ljudima koji su se poduhvatili
nemogućeg i onda podbacili”.857 Lipset i Lejkin takođe smatraju da “moderni islam ne
uspeva, ni danas, da uoči postojanje svetovnog domena života; ovaj neuspeh znači da
se referentni okvir islamskog političkog društva nalazi u konfliktu sa demokratskom
političkom kulturom. Islam, ako je ovaj opis tačan, zabranjuje ma kakvu tolerantnost
prema onima koji bi hteli da mu budu opozicija, i zabranjuje i samu pomisao da bi
istina mogla biti relativna ili neizvesna.”858
856 Хантингтон, Сукоб цивилизација, стр. 125-127.

857 Ibid.

Sredinom devedesetih godina otvorene islamističke vlade došle su na vlast u Iranu i
Sudanu. Mali broj muslimanskih zemalja, kao što su Turska i Pakistan, imale su režime
s nekim zahtevom za demokratskom legitimnošću. Vlade ostalih muslimanskih
zemalja bile su u ogromnom broju nedemokratske: monarhije, jednopartijski sistemi,
vojni režimi, lične diktature ili njihove kombinacije koje su, uobičajeno, počivale na
ograničenoj porodičnoj, klanskoj ili plemenskoj osnovi i, u nekim slučajevima, zavisile
od spoljašnje podrške. Dva režima, u Maroku i Saudijskoj Arabiji, pokušala su da se
pozovu na neki oblik islamske legitimnosti. Ipak, većini ovih vlada nedostajala je bilo
kakva osnova za opravdanje njihove vladavine u pojmovima islamskih, demokrat-
skih ili nacionalističkih vrednosti. To su, koristeći frazu Klementa Henrija Mura, bili
“bunker režimi”, represivni, korumpirani, odvojeni od potreba i aspiracija ovih dru-
štava. Takvi režimi mogu dugo da se održavaju; njima nije potrebno da padnu. Ipak,
u modernom svetu, smatra dalje Hantington, postoji velika verovatnoća da će se oni
promeniti ili propasti. U skoro svakoj muslimanskoj zemlji sredinom devedesetih naj-
verovatniji naslednik režima bio je islamistički režim.859
Slična situacija bila je i u postsocijalističkom, odnosno postsovjetskom svetu.
Nedemokratski režimi, protivnički raspoloženi prema islamističkim vrednostima
postali su južnokavkaski Azerbejdžan i većina centralnoazijskih nezavisnih država
(Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan i Turkmenistan). Najliberalniji nedemokratski,
odnosno hibridni režim među muslimanskim državama bio je pod predsednikom
Askarom Akajevim u Kirgiziji. Ljašenko smatra da je od svih centralnoazijskih država
islamistički politički pokret najslabiji u Kirgiziji, gde se bivše nomadsko stanovništvo
više “formalno” odnosi prema religiji.860 Kirgizija je teritorijalno, politički i kulturno
podeljena na bogatiji sever i siromašniji jug. Sever je bio više uključen u sistem vla-
sti hibridnog režima, jug je bio glavna snaga “revolucije lala”. Sever je više sekularan,
dok je na jugu koncentrisana većina verskih objekata, čak 76 odsto.861 Takva brojnost
je povezana sa tradicionalnim uticajem islama, Ferganskom dolinom i emigrantima
iz Uzbekistana i Tadžikistana. Islamski ekstremistički pokreti, poput pomenute
zabranjene Islamske partije oslobođenja (arab.trans. Hizb at-Tahrir), smatra Fergan-
sku dolinu, koja se proteže po teritoriji Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgizije, cen-
trom budućeg islamskog jedinstva.862 Međutim, iako su južni delovi Kirgizije verski
“svesniji” i rizičniji za izbijanje sukoba izazvanih od strane islamističkih ekstremnih
grupa, ni jedan pisani izvor direktno ne pokazuje na korelaciju između “revolucije lala”
i islama. Više se pojavljuju tekstovi o uticaju pojedinih kriminalnih grupa koji se bave
narko biznisom.
Za razliku od Hantingtona koji je skeptičan da je moguća demokratizacija država
sa muslimanskom većinom, istočni politikolozi Furman i Ljašenko su više optimisti-
čni i smatraju da u tom delu ZND postoje razlike u islamu i njegovom formiranju sa
lokalnom tradicionalnom kulturom, koje mogu imati uticaja na dalji razvoj demokratije
859 Хантингтон, Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, стр. 125-127.

861 www.easttime.ru (Pristupljeno 5. marta 2009)
862 www.regnum.ru (Pristupljeno 5. marta 2009)

u Centralnoj Aziji. Uzbekistan je najdespotskija centralnoazijska država i članica ZND
čija se politička istorija oslanja na nacionalnu slavu Timura, dok su istorije Kirgizije i
Kazahstana povezane sa tradicijom takozvane “nomadske demokratije” u kojima su
unutar naroda putem izbora birani hanovi.863
Kod Lipseta i Lejkina preovladava neka vrsta pesim-optimizma kada je reč o
mogućim promenama islama u pravcu adaptacije zahtevima demokratske kulture. Oni
smatraju da na duge staze, imajući u vidu, takođe, i skepsu u vezi katoličanstva, većina
kultura ima u sebi potencijal da se konvergira sa demokratskom kulturom, stoga naj-
verovatnije i islam. Taj proces konvergiranja, prema Lipsetu i Lejkinu, je naporan, jer
ga ne ometa toliko neka kultura sama, koliko onaj pogled na stvari koji je u njoj u
nekom trenutku dominantan, imajući u vidu islam kao savremeni vid alternative des-
potizmu.864
Ljašenko upozorava da je zbog nepostojanja institucije opozicije, ekstremistički
islam najveća opasnost državama Centralne Azije. S obzirom na to da su svih pet cen-
tralnoazijskih država po ustavu svetovne, sledbenici ideja islamskih ekstremista nalaze
svoje pristalice u tim državama iz više razloga, kao što su društveno-ekonomska kriza,
širenje siromaštva, nezaposlenosti i gušenje “drugačijeg mišljenja”. Činjenice govore
i u prilog tome da se radikalni islam širi tamo gde su slabe pozicije tradicionalnog,
umerenog islama, kao i u uslovima otuđenja pojedinaca od državne ideologije. U
Uzbekistanu je zabranjena delatnost dve najveće islamske organizacije, a jedna od njih
je Islamska partija oslobođenja. Kao što smo pisali, pritisak na opoziciju u Centralnoj
Aziji sve više jača radikalne islamističke pokrete jer je to jedini način za mobilizaciju i,
uopšte, artikulaciju i način delovanja opozicionih snaga, a vlastima borba protiv islam-
skog terorizma služi kao jedan od jačih oslonaca legitimiteta autoritarne vlasti. 865
•
Na kraju ovog potpoglavlja, zaključujemo da su države u kojima su se odigrale
“izborne” ili “šarene revolucije” sa religijske strane bile prilično raznolike. Dve države
su bile katoličke (Slovačka i Hrvatska), tri pravoslavne (Srbija, Gruzija i Ukrajina) i
jedna muslimanska (Kirgizija). Možemo smatrati da su “izborne revolucije” u Slova-
čkoj i Hrvatskoj bile neka vrsta zakasnelog, ali i finalnog “trećeg talasa” u Cen-
tralnoj i Jugoistočnoj Evropi u kome su se demokratizovale pretežno katoličke
države. U Slovačkoj i Hrvatskoj su to bile izuzetno “blage revolucije”, sa izborima na
kojima su elite na vlasti u hibridnim režimima priznale poraz, a nakon njih se nije odi-
grala nenasilna pobuna civilnog društva. Takođe, u Slovačkoj i Hrvatskoj je civilni
nacionalizam “povratak u Evropu” bio izuzetno snažan, a direktna predizborna obeća-
nja Brisela za integraciju u EU izuzetno jaka. Međutim, te dve države nisu imale
direktne aktivnosti katoličke crkve u “izbornim revolucijama”. Za razliku od perioda
“baršunaste revolucije” (setimo se iz prvog poglavlja “demonstracije sveća” u Slovačkoj


i ogromne uloge u njoj katoličke crkve), devedesetih godina katolička crkva nije uče-
stvovala u okruglom stolu pred parlamentarne izbore 1998. godine. Nakon obaranja
hibridnog režima Mečijara, Slovačka je konsolidovala demokratiju i integrisala se u
Evropsku uniju. Hrvatska je smenila hibridni režim predvođen partijom HDZ, postala
je 2009. godine članica NATO i, prema planovima vodećih evropskih država, biće prva,
a možda i jedina zemlja u najnovijem proširenju EU.866
Moglo bi se reći da su pravoslavne države Srbija, Gruzija i Ukrajina, ostvarivanjem
“izbornih revolucija” i iskazivanjem demokratskih i proevropskih težnji postavile novu
dilemu: da li su pravoslavne zemlje posebna, od zapadnoevropske, civilizacija? Ili su to
prve težnje, najverovatnije sporog, “približavanja” tri grane hrišćanstva, sa centrom u
demokratskoj Evropskoj uniji? Ili su pravoslavne države najviše odlučne u jednom – u
borbi protiv izbornog autoritarizma? Promena elite na vlasti putem nenasilne pobune
civilnog društva razlikuje te tri pravoslavne države, od pomenutih katoličkih država
Slovačke i Hrvatske. Međutim, “izborna revolucija” i želja za demokratizacijom još ništa
ne govori o ozbiljnim namerama tih država i privrženosti idejama demokratije i inte-
gracije u Evropsku uniju. Takođe, svaka od tri države imala je svoj specifičan odnos
prema “izbornim revolucijama”. U Srbiji je SPC podržala omladinu i političke promene
jer nije bila zadovoljna Miloševićevim socijalističkim načinom upravljanja državom.
SPC jeste bila za fer i demokratske izbore, ali ne i za saradnju sa Međunarodnim
sudom Ujedinjenih nacija u Hagu. SPC je bila nacionalistički, ali ne i proevropski
orijentisana, a njena podrška “petooktobarskoj revoluciji” se poklopila sa očekiva-
njima opozicije i međunarodne zajednice. U Gruziji, GPC je bila opreznija, od Srbije
i Ukrajine, zbog iskustva nasilnih demonstracija i promena vlasti. Iako je poštovala
izbornu volju građana, GPC je bila suzdržana prema svim vlastima, njihovim prome-
nama, pa i “revoluciji ruža”. Za razliku od SPC, GPC nije podržala ni demokratske
promene, ni omladinu. U Ukrajini je verska heterogenost u društvu došla do izražaja
upravo za vreme “narandžaste revolucije”. Verske zajednice i pravoslavne crkve, pose-
bno nepriznata Ukrajinska pravoslavna crkva kijevskog patrijarhata i Ukrajinska
autokefalna pravoslavna crkva bile su najangažovanije u podršci procesa “naran-
džaste revolucije” i opozicionog kandidata Juščenka. Verska heterogenost ukrajin-
skog društva stimulisala je demokratski dijalog, utvrđivanje izbornih procedura
i izborne demokratije, ali je ukazivala na ispolitizovanost većine verskih zajednica
koje su koristile “narandžastu revoluciju” za samopromovisanje. Svaka od pomenutih
verskih zajednica u Ukrajini, tri pravoslavne, dve katoličke, islamska i jevrejska, na neki
način je manje ili više, aktivno podržavala izborni proces i nenasilno rešavanje političke
krize. Specifičnost podele u pravoslavlju odslikavala je njihov konkurentski duh: Ukrajin-
ska pravoslavna crkva kijevskog patrijarhata i Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva,
rascepljene nepriznate autokefalije posebno su nastupale saopštenjima za vreme “naran-
džaste revolucije”, ali su podržavale opozicionog kandidata Juščenka, dok je najjača pravo-
slavna crkva Ukrajinska pravoslavna crkva moskovskog patrijarhata, koja je jedini
866 http://www.naslovi.net/2009-03-17/mondo/merkel-hrvatska-moze-u-eu-ostali-stop/1079205

predstavnik kanonski priznatog pravoslavlja u Ukrajini, direktno podređena Moskvi,
kao i GPC, bila suzdržana ili prorežimski orijentisana. Ako izuzmemo očekivanja
spoljnih faktora, Zapada i Moskve, ipak je uloga pravoslavnih crkava u procesu demo-
kratizacije i “izbornih revolucija”, posebno u mobilizaciji birača, pozivu molitvama za
mir, nenasilje, pozivu za “čistoću” izbornog procesa, za poštenjem, bila od ogromnog
značaja. Pravoslavne verske zajednice jesu stub vlasti, koji je odbio da služi nedemokrat-
skim režimima i time se opredelio za demokratski način upravljanja državom. Prvi put
u kratkoročnom demokratskom iskustvu pravoslavnih država, saopštenja i poruke
verskih zajednica bile su mešavina izjava o ljudskim pravima i verske retorike, poput:
“glas naroda je ‘Božji glas’”, i zato je kršenje zakonskih pravila, ljudskih prava i sloboda, i
nedopuštanje prava na slobodu izbora direktno kršenje i “Božjih zakona”.
Hantington smatra da je hrišćanstvo pogodno za razvoj demokratije, a činjenice
govore, da je početak XXI veka pogodan za demokratizaciju pravoslavnih država. Srbija
je 2000. godine krenula putem demokratizacije. Za njom su 2003. i 2004. godine krenule
Gruzija i Ukrajina. Bugarska i Rumunija su 2004. godine postale članice Evropske
unije, a Grčka je to bila od ranih osamdesetih godina. Znači od oko 500 miliona stano-
vnika Evropske unije sredinom dvehiljaditih oko 36 miliona, ili oko sedam odsto bili
su građani pravoslavne veroispovesti većinom iz Grčke, Bugarske i Rumunije (vidi
ispod tabele 10). Ako tome dodamo težnje društva, pa i verskih zajednica, u “izbornim
revolucijama” u Srbiji, Gruziji i Ukrajini da se poštuju demokratski i fer izbori i izborna
demokratija, u kontekstu geopolitike možemo zaključiti da je oko 86 miliona pravo-
slavnih vernika, barem privremeno izrazilo želju da podrži neku vrstu minimalne
demokratije ili evroatlantske integracije. Ako se tom broju država sa većinskim pravo-
slavnim stanovništvom doda Makedonija koja je postala kandidat u EU (2005), kao i
pravoslavne države koje su takođe izrazile volju da jednom postanu članice EU, kao
Moldavija, BiH i Crna Gora to je još 7,5 miliona građana pravoslavne veroispovesti.
Podelićemo bivše socijalističke države sa pravoslavnim vernicima, koje su zastu-
pljene u ovom istraživanju, na dve uslovne grupe (vidi ispod tabele 10): sa jedne strane
su države sa značajnim pravoslavnim stanovništvom koje su integrisane u EU i NATO
(Grčka, Bugarska, Rumunija) ili na neki način teže da budu integrisane u evroatlantske
strukture (Srbija, Crna Gora, Makedonija, BiH, Moldavija, Ukrajina, Gruzija); i, s
druge strane su države sa značajnim pravoslavnim stanovništvom koje nemaju javno
izražene ciljeve da se integrišu u evroatlantski prostor (Rusija, Belorusija, Jermenija,
Kazahstan). Uz broj država sa značajnim pravoslavnim stanovništvom, za dobijanje
neke vrste opštih rezultata o demokratizaciji pravoslavnih država uzećemo u obzir i
brojnost pravoslavnih vernika u njima, jer jedna Rusija, prema raznim podacima, ima
manje od jedne petine do skoro tri četvrtine pravoslavnih vernika (vidi ispod tabele 10).
Problem tačnog utvrđivanja broja pravoslavnih vernika u Rusiji, uticao je na odluku da
za ocenjivanje brojnosti i opšti odnos pravoslavlja i demokratizacije uzmemo dve vrste
statističkih podataka o broju pravoslavnih vernika u Rusiji, jer je broj vernika u toj
državi mnogo veći u odnosu na ostale bivše socijalističke republike.
U skladu sa podelom bivših socijalističkih republika na države sa značajnim pravo-
slavnim stanovništvom koje imaju veze sa integracijom u evroatlantske strukture i one

koje nemaju takvih planova, tvrdimo sledeće: oko polovine vernika867 pravoslavne
veroispovesti u Evroaziji (oko 94 miliona) jesu za neku vrstu demokratije, barem
za izbornu minimalnu demokratiju i protiv izbornog autoritarizma. U državama
gde su se odigrale “izborne revolucije” – Srbija, Gruzija, Ukrajina – živi više od
polovine tih pravoslavnih vernika, oko 51 milion; od njih je jedino Srbija 2003.
godine konsolidovala izbornu demokratiju, Ukrajina se 2008. godine nalazila u fazi
demokratske tranzicije i bila nagnuta prema konsolidaciji izborne demokratije, a
Gruzija je, zaključno sa 2008. godinom, više naklonjena tranziciji prema autoritar-
izmu. Što se tiče preostale više od trećine pravoslavnih vernika, oko 36 miliona, i
njihovih država koje ne samo da teže demokratiji već su postale članice Evropske
unije (Grčka, Rumunija, Bugarska,) jedino su Grčka i Bugarska konsolidovale
liberalnu demokratiju, dok je Rumunija, i pored članstva u EU, prema ocenama
NIT još uvek samo izborna demokratija. Makedonija, Crna Gora, BiH i Moldavija
sa svojih skoro 7,5 miliona pravoslavnih vernika imaju velike šanse da se u idućim
godinama priključe EU; Makedonija i Crna Gora su do 2008. konsolidovale izbornu
demokratiju, BiH i Moldavija su u izbornom autoritarizmu. U prošlosti, oni koji su
sledili Veberovsku liniju, tvrdili su da se katoličke zemlje verovatno neće razvijati na
isti način kao protestantske. Ipak, šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka katoličke
zemlje postale su demokratske i u proseku imale više stope ekonomskog rasta od prote-
stantskih zemalja.868 Slična situacija u XXI veku mogla bi se očekivati od pravoslavnih
država, čija je polovina vernika, prema ovom istraživanju, nakon “izbornih revolucija”
već na putu demokratske tranzicije ili su konsolidovali neku vrstu demokratije.
Druga polovina pravoslavlja, pa čak i više, iz Rusije, Belorusije, Jermenije i Kazah-
stana, što je između 45 i 119 miliona vernika, nije iskazala težnje demokratskim
vrednostima, a već 2008. godine je bila u polukonsolidovanim ili konsolidovanim
autoritarnim režimima (vidi tabelu 02). Ruska pravoslavna crkva nije bila u situaciji
da, kao stub vlasti ili deo civilnog društva, uskraćuje hibridnom režimu podršku ili
pomaže uspostavljanju demokratskih institucija slobodnih izbora, i neizvesno je da li
će u bliskoj budućnosti to biti.
Kada je reč o islamu, od analiziranih država jedino je Kirgizija bila muslimanska država
u kojoj se odigrala “izborna revolucija”. Zaključili smo takođe da ne postoji korelacija
između islama i “revolucije lala”, iako je mnogo aktivniji u revoluciji jug bio značajno ver-
ski svesniji od severa. Kirgizija je takođe pod uticajem nasleđa sovjetske sekularnosti. Mada,
u budućnosti ne treba zanemariti prisustvo verskih islamističkih grupa u Ferganskoj dolini
koje bi mogle da ugroze temelje slabe i ranjive kirgiske demokratije.
U ostalim postsovjetskim republikama, na Kavkazu i u Centralnoj Aziji, situacija
je nešto drugačija od ostalog muslimanskog sveta, pre svega zbog dugoročnog uticaja
SSSR i komunističke partije na taj region. Od analiziranih 12 postsovjetskih država,
polovina njih, odnosno šest su sa većinskim muslimanskim stanovništvom: jedna je
867 Ako se uzme u obzir da je gruba procena na osnovu podataka u tabeli 10, da pravoslavnih vernika
na prostoru Evroazije, odnosno postsocijalističnog bloka ima oko 200 miliona.

šiitska (Azerbejdžan) i pet sunitskih (Kazahstan, Kirgizija, Turkmenistan, Uzbekistan
i Tadžikistan). Međutim, nakon raspada SSSR sve muslimanske postsovjetske države
dobile su svetovnu vladu. Islamističke partije su jedino bile kratak period na vlasti u
Tadžikistanu početkom devedesetih, ali nakon građanskog rata i tamo je uspostav-
ljena sekularna vlast. Ipak, kao što je već bilo rečeno, opasnost od islamskog ekstrem-
izma nije jenjavala tokom devedesetih na Kavkazu i u Centralnoj Aziji, posebno u
Čečeniji, Uzbekistanu i Tadžikistanu. Zaključili smo da je islamski ekstremizam bio
povod mnogim postkomunističkim liderima da kontrolišu izborni proces, rasteraju
opoziciju u inostranstvo (Uzbekistan, Turkmenistan), otpočnu građanski rat (Rusija,
Tadžikistan). Vodeći se motivima koje iznosi Hantington za muslimansku civilizaciju,
pod pretpostavkom da bi na slobodnim izborima najverovatniji naslednik režima
bio islamistički režim, centralnoazijski lideri tokom devedesetih nisu ni pokušavali,
osim u Tadžikistanu, da dozvole islamistima da dođu na vlast. Postsocijalistički lideri
u tim republikama (Nazarbajev, Karimov, Rahmon i Nijazov), pod izgovorom da se
bore protiv islamskog ekstremizma, ugušili su skoro u potpunosti aktivnost opozicije,
što može da prouzrokuje pojavu upravo radikalnih načina borbe kao što je terorizam.
To je od njihovih u početku hibridnih režima, o kojima smo govorili o svakoj državi
posebno u drugom poglavlju, stvorilo nedemokratske, čak autoritarne i sultanatske
režime. Ti nedemokratski režimi često ne izazivaju kritike Zapada, jer su bogati naftom
i prirodnim gasom, što uvodi dvostruke standarde u međunarodnim odnosima koji su
rizični po budući razvoj demokratizacije na postsocijalističkom prostoru, o čemu će
biti više reči u četvrtom poglavlju.
3.3 Model “izborne revolucije”

Na kraju trećeg poglavlja napravićemo finalni model “izborne revolucije” uz pomoć
sheme (vidi shemu-model 1), koja bi taj fenomen trebalo da uopšti, sa ciljem da može biti
primenjiva i na buduće slične društveno-političke procese. Pre nego što predstavimo
svoj model, prisetićemo se izbornih modela (eng. electoral model) uglednih analitičara
o kojima smo pisali u prvom poglavlju.
Bans i Volčik nude izborni model koji je skup posebnih i novih aktivnosti koje su
namerno dizajnirane s ciljem povećavanja šanse za pobedu opozicije na izborima, a
to podrazumeva: orkestriranu široku registraciju birača i njihovu mobilizaciju za
izlazak na izbore; stvaranje ujedinjene opozicije, povezane sa nevladinim sektorom i
organizovanom predizbornom kampanjom na prostoru cele države; široko angažovanje
birača na skupovima, uličnim koncertima, kulturnim performansima i alternativnim
medijima; i pritisak na režim da garantuje kvalitet i transparentnost izbornih procedura
uz pomoć domaćih i stranih posmatrača i paralelnog prebrojavanja glasova.869
Model ovog istraživanja predstavlja kombinaciju uzročnih devet faktora sa shemom-
modela ciklusa “izbornih revolucija”. Shema-model ciklusa “izbornih” ili “šarenih
869 Bunce, Wolchik, “Debating the Color Revolutions: Getting Real About ‘Real Causes’”, p. 70.

MEĐUNARODNA HIBRIDNI CIVILNI SEKTOR I
OPOZICIJA
ZAJEDNICA REŽIM NEZAVISNI MEDIJI
IZBORI
ocena i mobilizacija,
reakcija monitoring,
informisanje
i reakcija
POBEDA POBEDA
HIBRIDNOG REŽIMA OPOZICIJE
KRŠENJE
IZBORNIH PRAVILA
KONTINUITET PROPADANJE
HIBRIDNOG REŽIMA HIBRIDNOG REŽIMA
NENASILNA POBUNA
reakcija CIVILNOG DRUŠTVA mobilizacija
i informisanje
HIBRIDNI REŽIM HIBRIDNI REŽIM

PRIMENJUJE SILU NE PRIMENJUJE SILU
KONTINUITET POBEDA
HIBRIDNOG REŽIMA OPOZICIJE
PROPADANJE
HIBRIDNOG REŽIMA
Shema-model 1.

revolucija” prikazuje kroz “demokratski proboj” pokretanje procesa demokratizacije
i obnavljanje demokratske tranzicije u državama sa izbornim autoritarizmom, odno-
sno gde postoje hibridni režimi, ali ne i konsolidovani autoritarizam. Takođe, shema-
model ciklusa “izbornih revolucija” prikazuje tranziciju hibridnih režima prema
autoritarizmu.
U shemi smo aktere “izbornih revolucija” i njihove transformacije predstavili
elipsama, dok su procesi i delovanja predstavljeni pravougaonicima sa punim i
isprekidanim linijama. Pravougaonicima sa punim linijama predstavili smo institucio-
nalne i vaninstitucionalne procese (izbori i nenasilna pobuna civilnog društva), a
pravougaonicima sa isprekidanim linijama predstavljena su delovanja hibridnog režima
(kršenje izbornih pravila i primena ili izostanak sile). Isprekidane linije sa strelicama,
koje spajaju elipse i pravougaonike, označavaju reakcije aktera na institucionalne i
vaninstitucionalne procese, dok je punim dvostrukim linijama sa strelicama označen
hronološki tok izbornog procesa i ciklusa “izborne revolucije”.
U prvom redu na vrhu, u elipsama su predstavljeni osnovni akteri “izbornih
revolucija”, a to su međunarodna zajednica, hibridni režim (političke elite na vlasti),
opozicija, civilni sektor i nezavisni mediji. Svi akteri učestvuju u izbornom procesu:
političke elite na vlasti u hibridnom režimu i opozicija učestvuju u izbornoj trci, dok
međunarodna zajednica, civilni sektor i nezavisni mediji učestvuju u predizbornom
procesu i posmatranju regularnosti izbora. Međunarodna zajednica daje ocenu uslova
u kojima se odigravaju izbori i na kraju, posmatrači stranih država i međudržavnih
tela (SAD, OEBS, posmatrači EU i ZND), daju opštu ocenu regularnosti izbora. Ocenu
regularnosti izbora daju i posmatrači domaćeg civilnog društva.
Ukoliko na izborima (parlamentarnim ili predsedničkim) pobedi opozicija, a
političke elite na vlasti u hibridnom režimu tu pobedu priznaju i omogućavaju mirnu
promenu vlasti (Slovačka, Hrvatska), dolazi do poremećaja u ravnoteži hibridnog
režima i pomeranja težišta procesa unutar njega samog prema ekstremu demokratske
neizvesnosti, što bi trebalo da vodi do kasnijeg propadanja hibridnog režima, izla-
ska iz njega i započinjanje procesa demokratske tranzicije i konsolidacije. Hibridni
režimi prolaze kroz dinamične promene, transformacije, u kojima se vlada odlučuje
za otvaranje i prelazak u demokratski poredak. Ukoliko na izborima pobedi vladajuća
elita hibridnog režima, zadržava se balans unutar ambivalentnog hibridnog režima,
on je u ravnoteži i stabilan, odnosno produžava se kontinuitet hibridnog režima
(Moldavija, Jermenija). Hibridni režim, ukoliko je stabilan i ima podršku birača može
određeno vreme da postoji, međutim njegov unutrašnji blanas se uoči svakog procesa
izbora pomera prema autoritarnoj kontroli i sklonosti ka kršenju izbornih pravila, što
utiče i na njegovo sve veće naginjanje prema autoritarizmu (Rusija i ostale postso-
vjetske republike). Šire gledano, priroda hibridnih režima uzrokuje nestabilno politi-
čko okruženje, koje u dugoročnoj perspektivi vodi ili prema “izbornoj revoluciji” ili
konsolidaciji autoritarnog režima.
Međutim, ukoliko političke elite na vlasti u hibridnom režimu deluju na izborni
proces, tako što akterima opozicije, civilnom sektoru i nezavisnim medijima, pa i
stranim posmatračima iz međunarodne zajednice nisu omogućile jednake uslove

za učešće u izbornom procesu i kršena su izborna pravila za vreme izbora, što je
uobičajeno u izbornom autoritarizmu, ili je hibridni režim delovao na ishod izbora
direktnim falsifikacijama samog izbornog procesa, akteri međunarodne zajednice,
opozicije, civilnog sektora i nezavisnih medija reaguju na kršenja izbornih pravila.
Putem domaćih i stranih medija, tema regularnosti izlazi na nacionalni nivo u državi
i istovremeno se internacionalizuje. Spolja međunarodna zajednica, a unutra, u zem-
lji, opozicija, civilni sektor i nezavisni mediji reaguju na regularnost izbora i pozivaju
državu i pripadnike hibridnog režima da preispitaju rezultate, sa ciljem očuvanja
budućeg legitimiteta vlasti.
U izbornom autoritarizmu ni vlast, ni opozicija ne prihvataju kao obavezujući
rezultat nameštenih izbora. Pad legitimiteta nameštenih izbora otvara prostor za vanin-
stitucionalno rešavanje političkih pitanja. Akter političke elite na vlasti u hibridnom
režimu nisu spremne da mirnim putem predaju vlast opoziciji ukoliko ona pobedi, te je
“izborna revolucija” u izbornom autoritarizmu često jedini način da se smeni vladajuća
elita i otpočne proces demokratizacije i izlazka iz hibridnog režima. Upravo zbog toga
akteri opozicije i civilnog sektora, potpomognuti nezavisnim medijima, mobilišu
građane za nenasilnu pobunu civilnog društva i zaštitu izborne volje građana. Akter
međunarodna zajednica optužuje aktera hibridni režim da je kršio izborna pravila i
indirektno odobrava nenasilnu pobunu civilnog društva.
Ukoliko hibridni režim deluje tako što će primeniti silu, dolazi do disbalansa u
ravnoteži hibridnog režima, ali ovaj put poremećaj institucionalne ambivalencije teži ka
uspostavljanju autoritarne kontrole, koja vremenom vodi ne samo prema kontinuitetu
hibridnog režima (Jermenija), već je hibridni režim u opadanju, a njegove autoritarne
tendencije postaju sve jače i prelaze u nedemokratski režim, kao što je autoritarizam
(Belorusija, Uzbekistan), sultanizam (Azerbejdžan, Kazahstan, Turkmenistan). Iz isku-
stva “izbornih revolucija” u periodu od 1998. do 2005. godine nepoznata je praksa da
hibridni režim primeni silu i nakon toga bude zbačen u nenasilnoj pobuni civilnog
društva, jer bi to pre dovelo do nasilnog odgovora i do neke vrste građanskih sukoba
(opozicija je obično spremna i na fizički okršaj). Ako bi opozicija u takvom slučaju na silu
odgovorila silom, to ne bi bilo u skladu sa nenasilnim karakterom “šarenih revolucija”
i najverovatnije bi negativno uticalo na proces demokratske tranzicije u toj zemlji. U
konsolidovanom autoritarizmu režim će najverovatnije primeniti silu protiv pobune
civilnog društva, te su šanse za uspeh “izborne revolucije” u takvom sistemu minimalne.
Međutim, ukoliko se hibridni režim odluči da ne deluje, odnosno da ne primenjuje
silu na nenasilnu pobunu civilnog društva, pod pritiskom masovnih demonstracija,
opštih štrajkova, dolazi do paralize države, propadanja hibridnog režima, urušavanja
i sloma, koji omogućuje pobedu opozicije. Pobeda opozicije u nenasilnim pobunama
civilnog društva može da se odigra zamenjivanjem ili izmeštanjem vladajuće elite u
hibridnim režimima. Kod zamenjivanja vladajuće elite u hibridnim režimima, rezultati
nameštenih izbora ne igraju nikakvu ulogu, ne postoji njihova revizija ili ponavljanje
izbornog procesa, već opozicija skoro vaninstitucionalnim “revolucionarnim” putem
dolazi na vlast (Srbija, Gruzija, Kirgizija). Kod izmeštanja vladajuće elite u hibridnim
režimima postoje pregovori, okrugli stolovi, o još jednom krugu izbora, ponovljenom

ili novom, koji bi u najbliže vreme i pod jačom unutrašnjom i spoljnom kontrolom
trebalo da odslika realnu izbornu volju građana (Ukrajina). Odluke kod zamenjivanja
ili izmeštanja vladajuće političke elite u hibridnim režimima potvrđuje neka grana vla-
sti ili uticajna institucija (parlament, ustavni sud, izborna komisija).
Prema ovoj shemi-modelu u Slovačkoj i Hrvatskoj je do propadanja hibridnog
režima i početku demokratizacije došlo u prvoj fazi ciklusa, znači bez kršenja izbornih
pravila i nenasilne pobune civilnog društva. Proces demokratizacije počeo je, na krat-
ko, u svim državama koje su imale “izborne revolucije” uz pomoć nenasilne pobune
civilnog društva, ali se propadanje hibridnog režima odigralo samo u Srbiji i počelo je
u Ukrajini.
Ova shema-model “izbornih revolucija” predstavlja ne samo ciklus demokratske
tranzicije prema konsolidaciji izborne i liberalne demokratije, već i tranziciju prema
autoritarizmu. Recimo, u Srbiji je na demonstracijama 1996-97. ciklus završen
primenom sile, pa onda popuštanjem što je, opet, dovelo do kontinuiteta hibridnog
režima i njegovog naginjanja autoritarizmu. U drugom izbornom ciklusu 2000. godine,
Milošević nije uspeo da primeni silu i njegov režim je krenuo putem propadanja. Takvu
situaciju moguće je očekivati u Moldaviji i Jermeniji. Gruzija nakon “revolucije ruža”
nije izašla iz izbornog autoritarizma, tranzicija varira i naginje više prema autoritar-
izmu nego demokratiji, te je neizvesno da li će u budućnosti “revolucionari” na vla-
sti (Sakašvili) mogućim kršenjem izbornih pravila i sami ući u novi ciklus “izbornih
revolucija”. Iako je Kirgizija prošla kroz sve uzroke “izbornih revolucija”, država je ipak
krenula putem tranzicije u autoritarizam. Shema-model ciklusa nenasilnih “izbornih
revolucija” primenjiva je jedino u izbornom autoritarizmu i dok postoji kontinuitet
hibridnog režima.

4 Problemi konsolidacije
i autoritarizam
4.1 “Izborne revolucije” i demokratska konsolidacija
U prvom poglavlju ovog istraživanja videli smo da nakon pada komunizma u većini
bivših socijalističkih država nije došlo do demokratske konsolidacije, već je tranzicija
krenula putem uspostavljanja novog političkog modela – hibridnih režima i izbornog
autoritarizma. U drugom poglavlju uz pomoć pet arena demokratske konsolidacije
razmotrili smo većinu postsocijalističkih država u tri bivše federacije (ČSSR, SFRJ i
SSSR) u kojima nije došlo do konsolidacije demokratije, a u kojima je došlo do smene ili
pokušaja smene političke elite u hibridnim režimima uz pomoć “izbornih revolucija”.
Takođe, u drugom poglavlju razmotrili smo reakcije pojedinih država na pojavu
“izbornih revolucija”, kao što su Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan, o kojima će biti reči i
u ovom, četvrtom poglavlju. U trećem poglavlju odredili smo devet uzročnih faktora
prema kojima smo i definisali nastajanje procesa “izborne revolucije”, i napravili smo
finalnu shemu-model ciklusa “izbornih revolucija” kao svojevrstan model demo-
kratizacije hibridnih režima. Međutim, još uvek ostaje nerazjašnjeno koji su to presu-
dni faktori (varijable) koji su uticali da nakon “izborne revolucije” jedna država krene
prema demokratskoj ili autoritarnoj tranziciji.
U ovom poglavlju ćemo se osvrnuti i na neka pitanja koja se tiču demokratske
konsolidacije u državama gde je demokratizacija hibridnih režima otpočeta uz pomoć
“izbornih revolucija”. Dok se realizovao ovaj rad, postojala je svest da je još rano za
davanje konačnih zaključaka o demokratskoj konsolidaciji u državama u kojima su se
odigrale “izborne revolucije”, a posebno kod onih na postsovjetskom prostoru. Takođe
smo bili svesni da bi na osnovu analiziranog materijala bilo dobro izneti tranzicionu
paradigmu postsocijalističkog prostora. Ponovo ćemo detaljnije razmotriti da li se
uopšte “izborna revolucija”, odnosno vaninstitucionalan način nenasilne pobune
civilnog društva može smatrati legalnim sredstvom demokratizacije i demokratske
tranzicije? Razmotrićemo i problem konsolidacije autoritarizma na prostoru ZND, a
posebno u Rusiji. I na kraju ovog poglavlja pokušaćemo da odgovorimo na pitanje da
li su “izborne revolucije” regionalna pojava, takozvani “drugi talas postsocijalizma”,
vezan samo za bivše evropske socijalističke federacije, ili se radi o tendenciji pojave
“četvrtog talasa” demokratizacije u svetu?

Revolucija i demokratija
U teorijskom pregledu već smo raspravljali o tome može li se “revolucija” bilo koje
vrste, kao i “baršunasta revolucija” s kraja osamdesetih godina XX veka, nazvati
demokratskom. Odnosno, da li je moguće da zajedničko delovanje procesa revolucije
– kao tradicionalnog simbola nasilnih promena, i demokratizacije – kao procesa koji
isključuje mogućnost upotrebe nasilja. Kao što smo pisali u prvom poglavlju, mnogi
analitičari smatraju da može. Hantington smatra da su događaji “trećeg talasa” stvorili
verovanje da se odvija “globalna demokratska revolucija”.870
Ferbenks smatra da su “šarene revolucije” na prostoru bivšeg SSSR mnogo bliskije
“klasičnim” revolucijama, izuzev nenasilja, odnosno nenasilne borbe koja savremenim
liberalnim demokratijama daje posebnost. Međutim, kao što smo zaključili na više
mesta u ovom istraživanju, pretnja od moguće pobune i nasilja (Slovačka, Hrvat-
ska, Ukrajina), pa i neka vrsta nasilja (Srbija, Gruzija, Kirgizija) jesu karakteristika
“izbornih revolucija”. Razmatrajući pet esencijalnih karakteristika pojma revolucije,
koje smo naveli u teorijskom okviru prvog poglavlja, Ferbenks u toj definiciji izdvaja
tri elementa koja kod bilo koje vrste revolucije moraju biti uočljiva, što se odnosi na
sve države u kojima su se “izborne revolucije” odigrale uz nenasilnu pobunu građan-
skog društva (Srbija, Gruzija, Ukrajina, Kirgizija). Prvo – revolucija mora biti prili-
čno brza i jasno mora predstavljati liniju razdvajanja perioda pre i posle preuzimanja
vlasti kao i prisutnost postepenih reformi. “Izborne revolucije”, posebno one koje su
se odigrale uz nenasilnu pobunu civilnog društva i proteste, trajale su nešto duže od
nedelju dana u Srbiji, oko dve nedelje u Gruziji i oko mesec dana u Ukrajini i Kirgiziji.
Jasna linija koja deli period pre i posle “izborne revolucije” jeste “popravljanje”871
institucije izbora, na kojima odlazi nepopularna i nesmenjiva vladajuća elita, koja je
na miran način smenjena u masovnim protestima. Drugo – mora postojati uspeh ne
samo lidera revolucije, već i uložene energije širih društvenih slojeva, odnosno visoka
izlaznost koja je u slučaju “izbornih revolucija” bila između 71 i 87 odsto. I Besindžer
smatra da masovnost demonstranata, desetine i stotine hiljada ljudi na ulicama nakon
pokradenih izbora koje mogu da vode promeni režima, te događaje svrstava pre u
“revolucije”, nego u smenu “autoritarne vlasti”.872 Treće – nasilje, odnosno njegova pret-
nja, važno je u revoluciji, ono stvara dramu i jasnu liniju deljenja između prošlosti i
budućnosti. U “izbornim revolucijama”, posebno u onim sa pobunom civilnog društva
postojala je pretnja od nasilja, ali i realno ulično nasilje koje je bilo posebno izraženo u
državama sa sindromom politike dominantne sile (Srbija, Kirgizija). Iako se ne udub-
ljava u rezultate promena u režimu nakon “izbornih revolucija”, Ferbenks primećuje
da su “šarene revolucije” okrenute protiv pojedinačnih vođa, elite na vlasti, a ne kao
njihove prethodnice “baršunaste revolucije” u kojima je rušena ideologija komunizma
i da su zato “šarene revolucije” po svojoj prirodi radikalnije. Ne razmatrajući uzroke
i posledice “šarenih revolucija”, odnosno da li je nakon njih konsolidovana demo-
870 Хантингтон, Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, стр. 55.

871 “Popravljanje demokratije”, ili u prevodu Reclaiming Democracy, kako istoimenu studiju o
“izbornim revolucijama” nazivaju autori Joerg Forbrig i Pavol Demeš.
872 Beissinger, “Debating the Color Revolutions: An Interrelated Wave”, p. 75.

kratija, prema Ferbenksu “šarene revolucije” su, kao i klasične revolucije, revolucije u
jednom pravcu i kada se one jednom dese više nema povratka na pređašnje stanje, čak i
u slučaju kasnijeg razočarenja koje donosi skoro svaka revolucija. Masi, ljudima, takve
savremene revolucije bude hrabrost, pouzdanje, nacionalni ponos i nestaje takozvana
negativna legitimnost nedemokratskih vođa, koje su pasivno stanje u hibridnim
režimima uspešno eksploatisale tokom devedesetih godina.873
Akerman ima nešto jednostavniji i prihvatljiviji pristup liberalnim revolucijama,
koje razmatra u savremenom kontekstu globalizma. Liberalne revolucije za Akermana
ne moraju da u sebi nose dramu i nasilje, dovoljno je da revolucionarni događaji, kao i
kod Ferbenksa, dele vreme na “pre toga” i “sada”. Liberalne revolucije su za Akermana
svesne kolektivne mobilizacije, koje uspešno menjaju postojeće principe i praksu
svakodnevnog života, kao što je recimo pojava interneta.874 Stoga bi se moglo pretpo-
staviti da se u “izbornim revolucijama“ bespovratan i revolucionarni čin događa onda
kada građani dobijaju svest o izborima i samouverenje u protestima zbog kojih je malo
verovatno da će neka politička elita ponovo da vlada dugoročno autoritarno.
Profesor na FPN u Beogradu Đorđe Pavićević, smatra da bi petooktobarske promene
u Srbiji najbolje bilo tumačiti kao nedovršenu revoluciju, što bi se na neki način moglo
primeniti i na preostale države u kojima su se odigrale “izborne revolucije”. Pavićević
smatra da promene u Srbiji imaju revolucionarnu dinamiku, ali da nije došlo do
institucionalnog osiguranja ishoda. Odnosno, za razliku od Ferbenksa koji smatra da
revolucija mora da se odigra brzo, Pavićević tvrdi da se pojam nedovršene revolucije
upotrebljava zato jer je politička agenda petooktobarskih promena, i nakon deset
godina, još živa. Od tri postpetooktobarske političke agende samo je jedna izgubila
vezu s petooktobarskom agendom, a nju autor naziva saborni model reintegracije
strategija, odnosno pomirenje između “patriota” i “izdajnika”. Druga dva modela,
izborni i legitimistički, koji još uvek nisu završeni, mogu se razumeti kao ostvarivanje
političkog programa koji je izraz radikalne političke volje za promenu, demonstrirane
5. oktobra 2000. godine.875 Sličnu situaciju kao u Srbiji, posebno po pitanju izražene
podeljenosti društva, zapažamo i u Ukrajini nakon “narandžaste revolucije”.
U ovoj analizi za definisanje nenasilnih masovnih demonstracija za vreme
“izbornih revolucija” u kojima je smenjena vladajuća politička elita preuzet je termin
Linca i Stepana – “pobuna civilnog društva”, ali smo joj dodali atribut “nenasilna”.876
Pavlović i Antonić smatraju da je hibridni režim moguće smeniti jedino vaninstitucio-
nalnim putem, odnosno “kvazi-revolucijom”. Prema tome, nenasilni tip demokratske
revolucije, kao što su “izborne” ili “šarene revolucije”, postoji kao moderni, liberalni tip
borbe protiv hibridnih režima.
Odgovor na pitanje da li je mirna građanska pobuna, ili kako je još nazivaju “demo-
kratski ustanak”, legalno sredstvo u granicama vladavine prava, pokušala je da da i
873 Fairbanks, “Revolution Reconsidered”, pp. 42-57.

874 Акерман, op.cit., str. 48-55.
875 Đorđe Pavićević, “Peti oktobar: nedovršena revolucija”, u: Dušan Pavlović (ur.), Razvoj demokrat-
skih ustanova u Srbiji – Deset godina posle, Fondacija Fridrich Ebert, Beograd, 2010, str. 41-50.

ukrajinska Harkovska grupa za zaštitu ljudskih prava koja je neposredno pre “naran-
džaste revolucije” (23. novembra 2004) izdala saopštenje u kom smatra da: “...je za
vreme ukrajinskih predsedničkih izbora od strane vlasti došlo do upotrebe tehnologija
koje nose kriminalnu odgovornost, koje nisu u skladu sa međunarodnim normama,
evropskim standardima i u skladu sa zaštitom ljudskih prava i demokratskih vrednosti
iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine, dokumenta
Konferencije po pitanju ljudskih prava u Kopenhagenu 1990. i Pariske povelje za novu
Evropu 1990. godine, itd. Podsećamo da je u saglasnosti sa Ustavom Ukrajine ‘nosilac
suvereniteta i jedini izvor vlasti u Ukrajini narod’, koji ‘utvrđuje vlast direktno i kroz
organe državne vlasti i organe lokalne samouprave’ (član 5.). Mi (Harkovska grupa –
B. Varga) smatramo da se u ovom odlučujućem političkom momentu zaštita osnovnih
građanskih prava može ispoljavati putem demokratskog ustanka, koji je krajnji, ali ipak
potpuno legitimni element svetske ustavne kulture”.877
Harkovska grupa nabraja i ustave evropskih država, kao što su ustavi Nemačke,
Estonije, Litvanije, Češke, Slovačke i Grčke, u kojima je na neki način podržano pravo
građana na inicijativu nenasilnih masovnih protesta ukoliko oni smatraju da je na neki
način ugrožen njihov demokratski poredak ili ukoliko delatnost ustavnih organa ili
aktivna realizacija pravnih normi postane nemoguća za realizaciju.878
Pored toga da pojedine države u svojim Ustavima predviđaju odbranu demo-
kratije od moguće uzurpacije putem narodnih pobuna, pojedini Ustavi čak pred-
viđaju da masovne inicijative pokreću društveno-političke promene. Akerman sma-
tra da možemo govoriti o “konstitucionalizaciji revolucije”, odnosno da u razvijenim
demokratijama postoji svojevrsna “dualistička” forma liberalnog konstitucionalizma.
Dualizam ustavnosti i revolucije se u toj teoriji sprovodi na način da manjinske grupe
razvijaju svoju ideju koja vremenom putem omasovljavanja prerasta u proceduralni
proces koji na kraju dobija podršku većine građana i menja jedan sistem na miran način,
najčešće kroz granu zakonodavne vlasti. Akerman se oslanja na primer viševekovnog
razvoja demokratije u Sjedinjenim Američkim Državama, koja je još 1787. godine nakon
osamostaljenja stvarala Ustav koji je upravo nastao takvim liberalnim dualizmom i sa
manje prisutnim nasiljem. Zbog takvog odnosa, smatra Akerman, koji je sasvim raz-
ličit od marksističko-lenjinističkog poimanja revolucije, marginalne grupe u SAD kao
što su Afro-Amerikanci i žene, ostvarivali su svoja prava na ravnopravnost. Akerman
smatra da takva vrsta “ustavne revolucije” ne ostavlja prostora za masovne pobune i
“revolucije” u kojima bi se u Sjedinjenim Američkim Državama promene vršile kroz
krvoproliće. U Evropi su “baršunaste revolucije” 1989. godine bile upravo takva nova
liberalna “konstitucionalna” odnosno “ustavna revolucija”.879 Takvim bismo mogli
smatrati i “izborne revolucije”.
877 Заява Харківської правозахисної групи з приводу політичних подій в Україні, заяву
підготовлено В.Речицьким, Конституційним експертом ХПГ, 23. листопад 2004. року,
http://www.khpg.org/index.php?id=1110837237 (Pristupljeno 14. jula 2010)
878 Ibid.
879 Акерман, op.cit., str. 48-55.

Nasuprot Ferbenksu i Akermanu, Macijevski se ne slaže sa tezom o postojanju
“demokratske revolucije”, odnosno “izborne revolucije”, i smatra da se događaji, koji su
predmet našeg istraživanja, nikako ne mogu iz više razloga nazvati “revolucijama”, te
da se revolucija ne može odigrati za vreme izbora. Kao što smo pisali u prvom poglav-
lju, Macijevski zastupa teoriju da je revolucija potpuna promena političkog sistema i
institucija, što se nije u potpunosti odigralo u “izbornim” i “šarenim revolucijama”.
Prema Macijevskom revolucije su političke promene koje se odigravaju uz pomoć nasi-
lja (puča i prevrata) i izlaze iz ustavno-pravnog okvira, što nije bio slučaj ni u “baršu-
nastim”, ni u “šarenim revolucijama”, navodeći primer Ukrajine gde je “izborna
revolucija” od svih država izvedena na najmirniji način, a odluke Ustavnog suda o
trećem krugu predsedničkih izbora odigravale su se u vanrednim, ali ipak legalnim
uslovima.880 Iako Macijevski ima konzervativne poglede na pojam revolucije, odno-
sno mirne “revolucije na izborima”, pažnju privlači njegov stav da se o “baršunastim
revolucijama” s kraja osamdesetih i “izbornim revolucijama” devedesetih i dvehi-
ljaditih godina, ipak ne može u potpunosti govoriti kao o promeni političkog sistema i
institucija. U većini država u kojima su se odigrale “izborne revolucije” konsolidovana
je samo minimalna demokratija, a hibridni režimi kao vesnici tranzicije prema
autoritarizmu još uvek su prisutni u Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji.
Zaključujemo da “izborne revolucije” jesu legalan i moderan tip nenasilne demo-
kratske revolucije u borbi protiv izbornog autoritarizma i hibridnih režima, sa ciljem
pokretanja procesa demokratske tranzicije. Ustavi mnogih demokratskih država
predviđaju takav vaninstitucionalni način delovanja protiv nedemokratskih režima,
koji uglavnom ne izlazi iz ustavno-pravnog okvira država u kojima su se “izborne
revolucije” odigrale. Međutim, kao što smo zaključili u trećem poglavlju, smena
vladajuće političke elite u hibridnom režimu i početak demokratizacije ne znači i automat-
ski izlazak iz nedemokratskog režima, kao ni garantovanu demokratsku konsolidaciju.
Problemi konsolidacije
Iako demokratska konsolidacija nije predmet našeg istraživanja, ipak je važno osvr-
nuti se na nju jer ukoliko se ona ne odigra, budućnost “izbornih revolucija” i demo-
kratizacije stavljene su pod znak pitanja. U uvodu smo naglasili da smo korpus država
u kojima su se odigrale “izborne revolucije” odredili na osnovu njihovih uzročnih
faktora, upravo zato jer ne postoji dovoljna vremenska distanca da bi se mogli
doneti sigurniji zaključci u vezi sa njihovim posledicama, odnosno o demokratskoj
konsolidaciji. Zaključili smo da je od šest država u kojima su se odigrale “izborne
revolucije”, polovina konsolidovala neku vrstu minimalne izborne demokratije. Ipak je
liberalnu demokratiju konsolidovala samo Slovačka. Znači, uz Ukrajinu, čak tri države
se još uvek nalaze u procesu neizvesne tranzicije. Ostaju pitanja koje su to najveće pre-
preke za potpunu demokratsku konsolidaciju i koliko proces demokratske tranzicije i
konsolidacije može da traje?

Demokratska tranzicija i konsolidacija jesu dugogodišnji procesi. U istraživanju o
konsolidaciji demokratskih institucija u Srbiji nakon 2000. godine, Pavlović i Antonić
zaključuju da posle, kako je oni nazivaju, “kvazi-revolucije” nije odmah došlo do
promene režima već da se hibridni režim i izborni autoritarizam u Srbiji zadržao do
parlamentarnih izbora u decembru 2003. godine. To znači još tri godine nakon pada
vladajuće elite u hibridnom režimu, nekad predvođenom Slobodanom Miloševićem.
Oni smatraju da su prvi parlamentarni izbori nakon “petooktobarske revolucije”, koji
su bili održani u decembru 2000. godine i idući predsednički od 2001. do 2002. godine
protekli u, uslovno rečeno, “nedemokratskim” uslovima po opoziciju (SPS, SRS), koja je
samo zamenila mesto sa DOS. Pavlović i Antonić smatraju da je koncept konsolidacije
ustavne demokratije isuviše zahtevan, a posebno imajući u vidu, kao i u našem slučaju,
primere gde su autoritarne elite upravo zbačene u “izbornim revolucijama”, a izbori koje
su raspisale nove vlasti odvijaju se u poretku u kome još uvek nema razvijenih demo-
kratskih institucija, gde nema slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja,
javni tenderi su namešteni, korupcija je na visokom nivou, pravosuđe pod političkim
pritiscima, a nosioci vlasti povremeno krše parlamentarne procedure.881
Međutim, iako je u jednoj državi organizacija izbora sprovedena u skladu sa
normama demokratskih izbora, ako je ona izborna demokratija, to ne znači da je proces
demokratizacije završen i da on teoretski ne može da krene putem tranzicije u pravcu
hibridnog i autoritarnog režima. Tu u fokus dolaze razlike između izborne i liberalne
demokratije. Prema pomenutoj Merkelovoj teoriji o manjkavim demokratijama, u
analizama o demokratskoj tranziciji najčešće se pominje domenska demokratija u
kojoj veto akteri, poput vojske, tajkuna ili mafije preotmu neke domene demokratije.
Do stvaranja takvih političkih domena može doći ustavnim ili vanustavnim putem,
i karakterističan je više za Latinsku Ameriku i Jugoistočnu Aziju, gde vojska često
preuzima političku (veto) ulogu.882 Mnogi analitičari upozoravaju da su poslednjih
godina rezervisani domeni postali prepreka u demokratskoj tranziciji postsocijalisti-
čkih republika, a posebno onih u kojima se odigrala “izborna revolucija”.
Pavlović i Antonić u studiji o konsolidaciji demokratskih ustanova u Srbiji nakon
2000. godine pišu da za izbornu demokratiju suštinsko pitanje nakon 2003. godine nije
bilo ograničenje izvršne vlasti, već demontiranje rezervisanih domena. Jer suštinski
udarac za učvršćivanje demokratskih ustanova nije došao iz neograničene moći vlade,
već upravo iz njene slabosti da demontira jedan rezervisani domen na koji se tokom
prvih nekoliko godina postmiloševićevskog perioda obraćalo nedovoljno pažnje. Jedan
deo tog domena, mafija, razbijen je još za vreme prve postmiloševićeve vlade, ali je
vlada bila nemoćna da do kraja sprovede reforme u Resoru državne bezbednosti, odno-
sno Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), u periodu 2004-2007. Slabost tadašnje
vlade pokazala se i u odnosu prema privrednim monopolima i tajkunima.883 Ni nakon
2008. godine u Srbiji nije bilo potvrde o tome da je rezervisani domen tajkuna i pri-
882 Merkel, op.cit., str. 18.

vrednog monopola otklonjen, o čemu svedoče izjave i intervju predsednice Saveta za
borbu protiv korupcije Verice Barać, koja tvrdi da vlada do 2008. godine nije razvijala
nezavisne institucije, da nije ozbiljno izvršena borba protiv korupcije i da je još više bio
pojačan uticaj pojedinih tajkuna u srpskoj ekonomiji.884
U Ukrajini takođe postoji iskustvo sa prisustvom rezervisanog domena, tajkuna
ili kako ih na postsovjetskom prostoru nazivaju – oligarha. Predstavnik Evropske
komisije Žoze Manuel Pinto Tešejra krajem 2009. godine rekao je da razvitak
ukrajinske ekonomije blokiraju ukrajinski oligarsi, koji sputavaju konkurenciju
i ometaju poboljšanje ekonomskih veza Kijeva i Evropske unije. Tešejra je rekao da
korpucija, birokratija i razne administrativne prepreke služe samo interesima onih koji
kontrolišu ekonomiju i ne žele tržišnu konkurenciju. Britanski Economist oštro opisuje
ukrajinski parlament kao mesto gde se poslanički mandati kupuju i prodaju, a oligarsi
međusobno diluju svojim interesima.885
Gruzija se četri godine nakon “revolucije ruža“ 2007. našla ponovo pred pitanjem da
li će se odigrati ulični državni prevrat ili će Sakašvili primeniti “silu“ i krenuti putem
svog prethodnika Ševarnadzea. Politička kriza ozbiljno je uzdrmala Gruziju u novem-
bru 2007. kada je opozicija izašla na ulice i tražila ostavku predsednika Sakašvilija i
raspisivanje parlamentarnih izbora zbog teškog socijalnog stanja u zemlji. Sakašvili je
uveo vanredno stanje nakon čega je, pod pritiskom Evropske unije i Sjedinjenih Ameri-
čkih Država, raspisao predsedničke izbore. Zapadni mediji i organizacije za zaštitu
ljudskih prava kritikovale su Mihaila Sakašvilija da je eksploatisao administrativne
resurse, upotrebio silu protiv demonstranata i vršio pritisak na opoziciju i medije, te da
je izborna kampanja započeta u atmosferi vanrednog stanja.886
U Kirgiziji je nakon “revolucije lala“ nastao težak period uglavnom neuspešnih
reformi. Prvo sa čim su se nove vlasti susrele jeste kriminal raznih porodičnih klanova
koji su navodno pomagali u demonstracijama za vreme “revolucije lala“. Početna
slabost vlasti korišćena je za nasilno zauzimanje zemljišnih parcela od strane pojedi-
naca. Godine 2006-2007. nastala je ustavna kriza, koja je pratila izmene u ustavu u
korist nadležnosti predsednika. Političke borbe obustavile su borbu protiv kriminala,
što je prema mišljenju analitičara vratilo državu na nivo iz vladavine Akajeva. Raslo
je nezadovoljstvo socijalno-ekonomskim razvojem. Parlamentarni izbori 2007. godine
doneli su ogromnu većinsku pobedu ponovo propredsedničkim političkim snagama
(partija Bakijeva Ak-žol osvojila je 71 od 90 mesta).887
884 Katarina Preradović, “Intervju sa Vericom Barać: Ova vlada je poraz petog oktobra”, Blic, 29. jun
2008, str. 2-3.
885 Boris Varga, “Farbanje ‘narandžastih’”, EKONOM:EAST magazin, No. 509, Beograd, 18-24.
februar 2010, str. 46-47.
886 Boris Varga, “Predsednički izbori u Gruziji: Kavkaz i demokratija“, Vreme, No. 888, Beograd, 10.
januar 2008, str. 61.
887 Т. Укобова, “Постреволюционный синдром”, Институт стран СНГ, Но. 139, 01. февраль
2006, www.materik.ru (Pristupljeno 5. marta 2009); М. Н. Омаров, “Парламент молчавливого
большинства как зеркало кыргызской демократии”, Институт стратегического анализа и
прогноза, 2008, www.easttime.ru (Pristupljeno 5. marta 2009)

Od istočnih analitičara Macijevski smatra da u bivšim postsovjetskim republikama
demokratska tranzicija sporo teče ili je “zarobljena” u hibridnom režimu, a proces
demokratske konsolidacije je neizvestan, izuzimajući baltičke republike. Macijev-
ski smatra da ukupan proces “baršunastih revolucija” i “izbornih”, odnosno “šarenih
revolucija”, od pada socijalizma 1989. pa do 2005. godine, na prostoru bivših socijali-
stičkih republika, predstavlja u stvari uobičajeni proces tranzicije ili prelazni proces.
Macijevski smatra da je prelazni proces promena političkih institucija bez narušava-
nja pravnih normi i da je to u stvari dugotrajniji proces od samog čina koji se naziva
“revolucija” i sastoji se u nekoliko etapa. Prva je liberalizacija starog režima, za koju je
karakteristično da vlasti pokušavaju da sačuvaju ostatke legitimiteta putem popuštanja
opoziciji i uvođenjem političke konkurencije. Druga etapa je povećanje zahteva demo-
kratske opozicije pred režimom i pokušaj vlasti da suzdrže i ograniče napredovanje
demokratskih pokreta raznim mahinacijama, pretnjama, pregovorima i kom-
promisima sa opozicijom. Treća etapa je dolazak na vlast demokratske opozicije, što
se može smatrati početkom društveno-političkih promena, koje se dešavaju u politi-
čkim, ekonomskim, pravnim i drugim podsistemima društva. Četvrta etapa tranzicije
je odlučnost i usmerenost reformi, koje treba da donesu utvrđivanje demokratskih
institucija, formiranje političke kulture građanskog tipa i tržišne ekonomije. Proces
promena od konsolidovanog autoritarizma do konsolidovane demokratije po Macijev-
skom može da traje od 10 do 30 i više godina. Toliko vremenski dug period promena
objašnjava se potrebom vršenja niza transformacija koje se, pod određenim okolno-
stima, mogu brže ili sporije odvijati.888 Gledajući na “izborne revolucije” kroz teoriju
Macijevskog, liberalizacija starog nedemokratskog režima, “treći talas” i “baršunaste
revolucije” krajem osamdesetih, pa sve do raspada ČSSR, SFRJ i SSSR mogli bi se svr-
stati u prvu etapu. Druga etapa jeste formiranje novog političkog modela i hibridnih
režima na prostoru bivših socijalističkih republika, posebno onih koje smo opisali u
drugom poglavlju ovog rada. Treća etapa jeste upravo proces “izbornih” i “šarenih
revolucija”, gde je došlo do “drugog talasa smene postsocijalističke elite”. Četvrta etapa
tranzicije jeste ona koja je nastupila nakon pada vladajuće elite u hibridnim režimima,
njihovo otvaranje i njihova tranzicija prema demokratskoj ili autoritarnoj konsolidaciji.
Kada je reč o poteškoćama demokratske tranzicije i konsolidacije na prostoru bivšeg
Sovjetskog Saveza, najčešće se pominju problemi transformacije političkih struktura
i lidera, nedostatak demokratske tradicije, kao i civilizacijske razlike unutar regiona.
Rudič unutar bivšeg SSSR izdvaja četiri regiona transformacije političkih struktura i
lidera: baltički (Estonija, Litvanija, Letonija), postsovjetski evropski (Rusija, Belorusija,
Ukrajina i Moldavija), zakavkaski (Gruzija, Azerbejdžan i Jermenija) i centralno-azijski
(Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan, Tadžikistan i Kirgizija).889 Teoriju o razlikama
između regiona, ali više sa aspekta korena političke kulture, istraživao je Furman, kao
i Hantington koji smatraju da je verski faktor imao važnu ulogu u demokratizaciji
“drugog” i “trećeg talasa”.


Prema Rudiču, najefektivnija transformacija političkih struktura u bivšem SSSR
učinjena je u baltičkim republikama, a države su 2004. integrisane u NATO i EU. Baltik
(Estonija, Litvanija, Letonija) je vodio politiku tranzicije najnezavisniju od Rusije, a
osnova društveno-političkog modela preuzeta je sa Zapada, sa razvijenim parlamentar-
izmom i posebnim akcentom da je nosilac državnosti nacija.890 Furman smatra, osla-
njajući se na Hantingtonovu teoriju, da su baltičke države takođe prošle kroz period
socijalizma, isto kao i drugi delovi SSSR, ali je u njihovom razvoju veliku ulogu imala
istorija vladavine zapadnih oblika hrišćanstva – protestantizma i katoličanstva. Za
Estoniju i Letoniju uzor su bile protestantske Finska i Švedska, dok su za Litvaniju bile
uzor katoličke države Evrope.891
U evropskom regionu bivšeg SSSR (Rusiji, Belorusiji, Ukrajini i Moldaviji), prema
Rudiču, transformacija političkih struktura odvija se sa poteškoćama i protivrečno-
stima. Političke strukture u tim državama često imaju naglašene autoritarne crte, a u
pojedinim državama, kao što je Belorusija, čak i crte autoritarno-totalitarnih režima.
Vlasti zloupotrebljavaju administrativni resurs, neznatna je uloga političkih partija,
udruženja građana i drugih institucija građanskog društva. Politička situacija u Rusiji i
Moldaviji povremeno se komplikuje međuetničkim konfliktima na severnom Kavkazu
(Čečenija) i Transdnjestarskoj Republici (Pridnjestrovlju). Međutim, državna politika
u Ukrajini i Moldaviji teži da se u njima uspostave zapadne demokratske vrednosti.892
No, Furman smatra da je u evropskom regionu SSSR Rusija najautoritarnija država, jer
je njena državnička veličina oslonjena na despotske figure poput Ivana Groznog, Petra
I i Staljina, dok je Moldavija specifičan slučaj demokratske tranzicije, smešten van kon-
teksta diskursa ZND. Za razliku od Rusije, Ukrajina je, prema Furmanu, lakše ušla u
proces demokratske tranzicije jer je u postsovjetskom društvu postojala svest o dru-
štveno-političkoj tradiciji kasne srednjovekovne kozačke države.893
U trećem regionu, prema Rudiču, u Zakavkazju (Gruzija, Azerbejdžan i Jermenija)
transformacija političkih struktura takođe se odvija sa poteškoćama, a vlasti i politi-
čki lideri osećaju stalni pritisak međunacionalnih konflikata. Zakavkazje se najviše
oslanja na tradiciju svoje kratke državnosti u periodu nakon Prvog svetskog rata i pre
uspostavljanja sovjetske vlasti 1918-1920. godine. Političari, predsednici, parlamenti i
vlade nisu mogli da zaustave tragediju ratova u “zamrznutim konfliktima” i separati-
stičkim republikama početkom devedesetih godina XX veka. Gruzija i Azerbejdžan
pokušavaju da se distanciraju od Rusije, dok Jermenija konstantno vodi prorusku
politiku zbog podrške Moskve oko Nagorno Karabaha.894
Furman smatra da je na muslimane turskih naroda ZND, na Kavkazu i Centralnoj
Aziji, u postsovjetskom periodu uticaj imala Turska, čiji model razvoja društva se ne
može u potpunosti smatrati “uzorno demokratskim”. Furman, takođe, primećuje da
istorija razvoja demokratije na prostoru ZND, a posebno na Kavkazu, ima i danas uticaj
890 Ibid.

na tranziciju tog regiona, a posebno različiti stav prema neuspelom pokušaju demo-
kratizacije u periodu 1917-1922. godine, prema Rusiji i preostalim republikama ZND. Za
države ZND neuspeli prelazak na demokratiju ima pomalo traumatski značaj kao simbol
“ruskog komunističkog osvajanja” država koje su pokušale da razvijaju demokratiju. Stoga
su ostale države, koje su izgubile nezavisnost u tom periodu, u poziciji da taj neuspeh
“svale” na Rusiju, te da u budućnosti nezavisno od Moskve izgrađuju vlastita društva.895
U regionu Centralne Azije (Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan, Tadžikistan i
Kirgizija) postoje posebne poteškoće u transformaciji političkih struktura, ali se mora
računati da države tog regiona nisu imale mogućnost razvoja parlamentarizma, kao što
su to na početku XX veka imale države preostala tri regiona bivših sovjetskih republika.
Razvoj demokratske kulture u centralnoazijskom regionu otežavaju istorijske, tradicio-
nalne i kastinske podele u njihovim društvima, a za razliku od ostalih postsocijali-
stičkih regiona te države nisu imale demokratskog iskustva. Prethodno demokratsko
iskustvo takođe povoljno utiče na proces demokratizacije. Dvadeset tri od dvadeset
devet zemalja koje su se prema Hantingtonu u “trećem talasu” demokratizovale od
1974. do 1990. godine imale su nekog prethodnog demokratskog iskustva.896 Zapa-
dni eksperti skreću pažnju na stalna kršenja demokratskih normi u tim državama, a
većina tih zemalja ne izlazi iz stalnih ekonomskih i socijalnih kriza.897 Hantington je,
pisali smo u trećem poglavlju, takođe skeptičan da je moguća uspešna demokratizacija
država sa muslimanskom većinom, dok je Furman više optimističan i smatra da u
tom delu ZND postoje razlike u uticajima islama i tradicije, te da to može povoljnije
uticati na dalji razvoj demokratije. Uzbekistan je među najdespotskijim centralnoazij-
skim državama ZND čija se politička istorija oslanja na nacionalnu slavu Timura, dok
su istorije Kirgizije i Kazahstana povezane sa tradicijom “nomadske demokratije” u
kojima su unutar naroda putem izbora birani hanovi.898
Nakon razmatranja tranzicionih paradigmi Karotersa i analize aktuelnog stanja na
prostoru bivših socijalističkih republika koje nisu konsolidovale liberalnu ili izbornu
demokratiju, mišljenja smo da bi nakon globalne ekonomske krize i naginjanju svih
tranzicionih država autoritarizmu, trebalo razviti novi model tranzicione paradigme.
Smatramo da taj model ne bi trebalo da bude jednak za sve postsocijalističke države,
odnosno, uz dopunu i adaptaciju, prihvatili bismo podelu postsocijalističkog evroazij-
skog prostora pojedinih analitičara (Rudič, Furman) na četiri regiona: zapadno-balkan-
ski (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija – Kosovo, Crna Gora, Makedonija, Albanija;
evropsko-postsovjetski (Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija (Pridnjestrovlje), kavka-
ski (Gruzija – Abhazija i Južna Osetija, Jermenija, Azerbejdžan – Nagorno Karabah),
centralno-azijski (Kazahstan, Turkmenistan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgizija).
Podela je izvršena na osnovu posebnosti i razlika u stepenu demokratske tranzicije,
demokratske tradicije, društveno-političke transformacije i kulturno-tradicionalnih
specifičnosti.


Zapadno-balkanski region je konsolidovao minimalnu demokratiju (osim Bosne i
Hercegovine899) i potrebni su dodatni napori da taj region konsoliduje liberalnu demo-
kratiju uz pomoć unutrašnjih reformi i spoljnih veza sa Zapadom, odnosno Evropskom
unijom. Taj region bi EU trebala da ohrabruje članstvom, ali ne bez visokih kriterijuma
i potraživanja reformi. Bivše sovjetske republike su nakon razvoja autoritarizma,
globalne krize i ruske intervencije u Gruziji (2008) posebna priča i, ukoliko Zapad ima
nameru da širi demokratiju u svetu, prema njima se mora primeniti drugačiji model
demokratske tranzicije.
Evropsko-postsovjetski region, od republika bivšeg SSSR, ima najviše šansi da se
demokratizuje, što smo videli iz prethodnih poglavlja, a posebno Ukrajina i Moldavija.
Upravo bi Moldavija mogla najbrže da postane članica evroatlantskih struktura, ako bi
se na nju primenio zapadno-balkanski model i kulturno-istorijske veze sa Rumunijom
koja je članica EU. Ukrajina ima bolje rezultate demokratske tranzicije od Moldavije, ali
njene geopolitičke preference (populacija, položaj, prirodni resursi) i veze sa Rusijom
je sputavaju da se približi Zapadu. Iako, prema mišljenju Rjabčuka, vesternizacija
Ukrajine i njenih centralnih delova jeste spor, ali učestali proces.900 Dakle, moguće
je da, kao što je tvrdio Rjabčuk, za nekoliko decenija neće biti prisutna tolika podela
Ukrajine na zapadnu i istočnu, već će postojati pojedini centri na istoku (Jugoistočna
Ukrajina i Krim) koji će biti izrazito proruski. Krajem 2009. većina Ukrajinaca (oko 51
odsto) podržala je ulazak zemlje u EU.901
Rusija i Belorusija jesu autoritarne države bez planova da se približe, prilagode
ili integrišu sa Zapadom. Međutim, to ne znači da je kod njih nemoguća demokrat-
ska tranzicija, o čemu je bilo reči u prethodnim poglavljima. Zapad bi trebalo više da
uradi na izgradnji poverenja prema Rusiji, posebno po pitanju zajedničkog strateškog
razoružanja, podela u sferi monopola nad energentima, vojnim bazama, kao i vojnim
intervencijama poput onih u Iraku i Avganistanu. Demokratija nije politički cilj, to je
način upravljanja državom i vrednosni sistem, te dnevno-politički interesi Zapada ne
bi trebalo da budu prepreka za njenu podršku u svetu.
Kavkaski region se oslanja jedino na Gruziju kao na državu u demokratskoj
tranziciji. Ali, Zapad je oslonjen više na lidera Sakašvilija, čija demokratičnost se često
dovodi u pitanje, nego na demokratske institucije u državi. Jermenija i Azerbejdžan su
sputani konstantnim sporom oko Nagorno Karabaha, ali razvojem civilnog društva i
slobodnih medija, te pritiscima srednje klase na politički sistem i te dve države mogu
ponovo da se nađu u zoni demokratske tranzicije, posebno jer su na putu energetskih
trasa koje spajaju Zapad i Istok.
Centralno-azijski region je najkomplikovaniji za demokratsku tranziciju, ali, pisali
smo, postoje začeci demokratskih institucija za koje će trebati decenije da se razviju.
Najveći je izazov u Kirgiziji, koja je bila u procesu demokratizacije u dva navrata:
nakon pada SSSR i nakon “revolucije lala“. Stalni nemiri, slabost partijskog sistema
899 Vidi tabelu 02 NIT.

900 Рябчук, op.cit,. str. 31-35.
901 Ibid.; http://www.ukrinform.ua/ukr/order/?id=876380 (Pristupljeno 14. jula 2010)

i korupcija utemeljena u interesnim klanovima sputava to društvo da se stabilizuje.
Međutim, visoki nivo pismenosti u Kirgiziji još iz sovjetskih vremena, relativna raz-
vijenost civilnog društva i medija ostavlja prostor za šansu da Kirgizija ponovo bude
lider demokratske tranzicije u Centralnoj Aziji. Izazovi stabilnosti su ipak veći, jer
postoji opasnost od teritorijalnog rascepa države i građanskih sukoba.
Nedemokratskoj Centralnoj Aziji preti opasnost od radikalnog verskog ekstrem-
izma i međuetničkih sukoba, posebno Uzbekistanu, Tadžikistanu, Turkmenistanu,
pa čak i Kirgiziji i Kazahstanu. Razvoj demokratije u tim državama zavisiće u mnogo
čemu i od političkih reformi u vodećim muslimanskim državama, kao što su Iran i Tur-
ska. Reforme u islamu mogle bi da utiču na slabljenje sekularnih autoritarnih lidera i na
nove šanse za demokratizaciju Centralne Azije. Neka buduća demokratska tranzicija
Rusije takođe bi mogla da utiče da se demokratizuje i Centralna Azija, posebno Kazah-
stan koji je politički, ekonomski i tradicionalno najviše od svih tih država vezan za
Moskvu. Prinudna demokratizacija Avganistana od strane SAD, ukoliko da pozitivne
rezultate, mogla bi da utiče na demokratizaciju Centralne Azije.
Stručnjaci iz oblasti ekonomije i energetike pored toga upozoravaju da sve zemlje
koje su uspele da prevaziđu “prokletstvo resursa“, odnosno da liberalizuju i diversifikuju
energetsko tržište, imaju više izgleda da njihove političke elite vladaju na demokratski
način. To nije slučaj sa bogatima naftom i prirodnim gasom Rusijom, Azerbejdžanom,
Kazahstanom, Turkmenistanom čiji se rast BND uglavnom bazira na prodaji energe-
nata koji su u rukama autoritarnih vlasti. Jedan od načina da se unapredi vlast je obez-
beđivanje veće transparentnosti u trošenju prihoda od nafte i gasa, bilo na državnom
ili regionalnom nivou. Transparentnost omogućava efikasno nadgledanje od strane
kontrolnih tela i javnosti uopšte, ona predstavlja važan način borbe protiv ukorenjene
korupcije i doprinosi povećanju opšteg kvaliteta vlasti u društvu.902
Zaključujemo da iako je svih šest postsocijalističkih država nakon “izbornih
revolucija”, više ili manje, ušlo u proces demokratske tranzicije, a neke su
konsolidovale minimalnu ili liberalnu demokratiju, to još ne znači da ne postoji
opasnost od stagnacije demokratizacije i mogućeg pokretanja tranzicije u pravcu
hibridnih i autoritarnih režima, što smo videli na primeru Gruzije i Kirgizije.
Proces demokratske tranzicije prema nekim izvorima može da traje i više decenija
(i do 30 godina) i ne postoji garancija da će se i nakon toga konsolidovati demo-
kratija. Za države koje su do 2008. konsolidovale izbornu demokratiju (Hrvatska
i Srbija) ili se nalaze u demokratskoj tranziciji (Ukrajina), kao jedan od uticajnih
problema demokratizacije i konsolidacije, analitičari i stručnjaci smatraju pojavu
rezervisanih domena u obliku tajkuna, tajnih službi i organizovanog kriminala. Na
postsovjetskom prostoru analitičari kompleksne poteškoće demokratske tranzicije
i konsolidacije vide u nedostatku (Evropski deo, Kavkaz) ili nepostojanju (Cen-
tralna Azija) demokratske tradicije, kao i u društveno-kulturnim i civilizacijskim
posebnostima. Transformacija demokratskih institucija na prostoru bivšeg Sovjet-
902 Anja Šifrin, Ejmer Bisat (ur.), O globalizaciji: Priručnik za novinare, Ekonomist Media Group,
Beograd, 2005, str. 257.

skog Saveza posmatra se kroz podelu na tri regiona – evropski, kavkaski i cen-
tralno azijski – koji bi mogli i da posluže kao osnov za uvođenje različitih pristupa
oblikovanja njihovih novih tranzicionih paradigmi. U vezi sa tim, mišljenja smo da
ne bi trebalo stvarati novu tranzicionu paradigmu jednaku za sve postsocijalističke
države, već bi trebali primeniti različite modele na četiri regiona: zapadno-balkan-
ski, evropsko-postsovjetski, kavkaski, centralno-azijski. Osim zapadno-balkan-
skog regiona, koji ima najviše šanse za uspostavljanje liberalne demokratije, demo-
kratizacija preostala tri postsovjetska regiona prvenstveno će zavisiti od njihove
bliskosti sa Zapadom ili Rusijom, kao i međusobnih odnosa Zapada i Rusije, i
njihovih namera da demokratizuju ili sačuvaju autoritarne države.
4.2 “Izborne revolucije” i autoritarizam

na postsovjetskom prostoru
Izvukli smo zaključke do 2008. godine koji se tiču demokratske tranzicije i konsolidacije
u državama gde su se odigrale “izborne revolucije”. Bivše članice socijalističkih
federacija: Slovačka, Hrvatska i Srbija su napustile hibridni režim, konsolidovale neki
oblik demokratije i krenule putem dalje demokratske tranzicije. Postsovjetska Gruzija
i Ukrajina ostale su hibridni režimi, ali sa primetnim tendencijama demokratizacije.
Kirgizija je bila na granici da postane autoritarna država. Međutim, ostaje pitanje, šta
se desilo u ostalim, uglavnom postsovjetskim, državama koje su imale neku relaciju sa
“izbornim revolucijama”, kao što su države u kojima je primenjena politička prevencija
protiv “izbornih revolucija” kao u Moldaviji i Kazahstanu, ili njihovo nasilno gušenje u
Jermeniji, Uzbekistanu, Azerbejdžanu i Belorusiji? Kako je Rusija reagovala na pojavu
“izbornih” i “šarenih revolucija”? I da li su ti događaji imali nekog uticaja na među-
narodne odnose, posebno na relaciji Zapad-Istok? Da li je Zapad dosledan demokrat-
skim principima prema svim postsocijalističkim državama?
U drugom i trećem poglavlju ove disertacije pisali smo o tome da su hibridni režimi
na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, a posebno oni koji istraživanje NIT opisuje kao
“polukonsolidovane” i “konsolidovane autoritarne režime”, negativno reagovali na
pojavu “šarenih revolucija” smatrajući ih inicijativom Zapada – Brisela i uglavnom
Vašingtona. Posebno je Rusija u “šarenim revolucijama” videla pokušaj mešanja Sjedi-
njenih Američkih Država u prostor njenih tradicionalnih geopolitičkih interesa. Do
pojave “šarenih revolucija” preostale postsovjetske republike su, a posebno od dvehi-
ljaditih, klizile prema autoritarizmu, neke brže kao Rusija, neke sporije kao Moldavija i
Jermenija, a neke države koje ranije nisu imale iskustva sa demokratijom od pada socijal-
izma su bile skoro kontinuirano blizu autoritarizma, posebno na Kavkazu i u Centralnoj
Aziji – Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgizija, Uzbekistan, Tadžikistan i Turkmenistan. U
trećem poglavlju smo zaključili da je do kraja 2008. godine šest država krenulo putem
pune konsolidacije autoritarizma (Belorusija, Azerbejdžan, Kazahstan, Tadžikistan,
Uzbekistan, Turkmenistan). Istraživanje NIT za 2008. godinu daje podatke za 12 bivših
sovjetskih država koji su krajnje nepovoljni za proces demokratizacije, a srednja ocena

je skoro na granici sa statusom režima kao “konsolidovanog autoritarizma” (vidi tabelu
02). Teško bi bilo odgovoriti na pitanje da li su “šarene revolucije” direktno uticale na
proces konsolidacije autoritarizma na postsovjetskom prostranstvu, posebno u kontek-
stu istraživanja NIT, s obzirom na to da se tendencija prelaska iz “polukonsolidovanog
autoritarizma” do “konsolidovanog” postepeno odvijala od 2000. (1999) godine, od
kada je to istraživanje i rađeno, odnosno mnogo ranije od pojave “šarenih revolucija”
na prostoru ZND. Ali nesumnjivo bismo mogli tvrditi da su “šarene revolucije” imale
uticaja na represivnost pojedinih političkih elita na vlasti (Uzbekistan, Azerbejdžan,
Rusija), pa je verovatno time i ubrzan proces autoritarne konsolidacije njihovih režima.
Prema ocenama NIT primećujemo da je u periodu nakon efekta grudve snega “šarenih
revolucija” 2003. došlo do neke vrste zastoja konsolidacije autoritarizma na prostoru
bivših sovjetskih republika, na šta su uticale promene i poboljšanja u ocenama nivoa
demokratizacije u Ukrajini i Moldaviji. “Postrevolucionarne” Gruzija i Kirgizija našle
su se u varijaciji tranzicije prema autoritarizmu i demokratiji, posebno Kirgizija prema
autoritarizmu. Ali, na osnovu naglog pogoršanja ocena stanja demokratije od 2004.
godine mogli bismo primetiti da su, kao što smo pisali u drugom poglavlju, “šarene
revolucije” uticale na veće težnje Rusije ka autoritarizmu (2005), ali i u državama gde
je proces “šarenih revolucija” bio nasilno ugušen – u Azerbejdžanu (2006) i Uzbeki-
stanu (2006). Bilo bi neophodno pokrenuti drugo istraživanje u kojoj su meri “šarene
revolucije” na prostoru bivših sovjetskih republika imale uticaja na tranziciju ka demo-
kratiji ili autoritarizmu, ali možemo samo konstatovati, da od godine pojave “šarenih
revolucija” 2003. do početka svetske finansijske krize 2008, od 12 republika ZND,
samo je Ukrajina ušla u zonu pune demokratske tranzicije i Gruzija i Moldavija
variraju u tom procesu, ali sa tendencijom da krenu putem konsolidacije autoritar-
izma. U tom periodu preostalih devet republika ZND bilo je u fazi tranzicije prema
autoritarizmu ili su konsolidovane autoritarne države. Znači, za razliku od bivših
republika federacija ČSSR i SFRJ kod kojih su “demokratski proboji” i “izborne
revolucije” odmah izazvale promene u prirodi režima i krenule putem demokratske
tranzicije i konsolidacije, bivše republike SSSR, osim Ukrajine i delimično Gruzije,
i pored “šarenih revolucija” prolaze kroz tranziciju u smeru autoritarizma.
Rusija i autoritarizam
Kao ključna zemlja bivšeg socijalističkog bloka i najveća država Evroazije, još je
Hantington u “trećem talasu” to primetio, Rusija ima izuzetno jak uticaj na proces
demokratizacije, ali i na proces konsolidacije autoritarizma na postsovjetskom pro-
storu.903 Da li je Rusija na prostoru bivšeg SSSR učestvovala u pokretanju “trećeg
povratnog talasa”, o čemu je spekulisao Hantington? I koliko je Moskva imala uticaja
na proces zaustavljanja širenja “šarenih revolucija” pokušaćemo da odgovorimo u
ovom potpoglavlju.

Iako se rukovodio iskustvom “prvog” i “drugog talasa” demokratizacije, dok je
početkom devedesetih godina XX veka završavao studiju Treći talas, Hantington je
pokušao da iznese spekulacije o kraju “trećeg talasa”. Kao jedan od šest faktora “trećeg
povratnog talasa” on je naveo mogućnost da “neka velika demokratska sila, ili neka
koja se demokratizuje kao Rusija, pređe u autoritarizam, što bi usled efekta grudve
snega pokrenulo slične događaje u drugim zemljama”904, odnosno danas na prostoru
ZND. Hantingtonove spekulacije bliske su rezultatima istraživanja koje smo izneli u
prethodnim i na početku ovog poglavlja. U prvom poglavlju pisali smo da su “baršu-
naste revolucije” početkom devedesetih pokrenule proces demokratizacije bivšeg
socijalističkog bloka u Evropi, ali da taj proces nije trajao dugo i da je već u prvoj
polovini devedesetih godina u Rusiji, pa i drugim socijalističkim republikama, došlo
do stvaranja novog političkog modela, odnosno do uspostavljanja hibridnih režima od
kojih je onaj u Rusiji imao posebno jak uticaj na bivše sovjetske republike.
Ne može se smatrati da su “šarene revolucije” direktno uticale na zahlađenje odnosa
između Vašingtona i Moskve, tome su prethodili događaji transformacije ruskog unu-
trašnjeg tipa režima i uspostavljanje novog spoljnopolitičkog kursa. Bio je to proces
koji je faktički počeo skoro odmah nakon raspada SSSR. Rusija je mnogo očekivala
od Zapada i Sjedinjenih Američkih Država, a da bez mnogo napora sprovede temeljne
demokratske reforme u svom postsocijalističkom društvu. S druge strane, Zapad je bio
suzdržan i sumnjičav prema Rusiji, sa nepoverenjem očekujući više od Rusije i njene
demokratske tranzicije. Bžežinski u knjizi Velika šahovnica ne vidi u politici Moskve
ruskog demokratskog reformatora Ataturka i preporučuje oštro postupanje prema
Rusiji, ne ostavljajući joj alternativu: postati deo Evrope, ili evroazijski prognanik koji
će se teško prilagoditi nedobrosusedskoj Aziji.905
Nacionalni koledž za odbranu u Sjedinjenim Američkim Državama u drugoj
polovini 2007. godine objavio je rezultate istraživanja na temu “razlike u pogledima na
svet američkih i ruskih elita”. Istraživanja pokazuju da predstavnici američkih i ruskih
elita sasvim drugačije gledaju i tumače zbivanja na međunarodnoj sceni, posebno zao-
štravanje između Vašingtona i Moskve, koje je nastalo kao posledica širenja NATO
na Istok, ruske upotrebe energenata u političke svrhe i najave o novom razmeštanju
nacionalnih protivraketnih sistema Amerike i Rusije. Sjedinjene Američke Države
svoje idealističke univerzalne ciljeve, kao što su demokratija, sloboda i ljudska prava,
smatraju sasvim opravdanim i nužnim u modernizaciji svetske politike. Amerikanci
smatraju da je širenje tih vrednosti u svetu njihova dužnost, obaveza i garancija vla-
stite nacionalne bezbednosti. Praksa XX veka – preporod Zapadne Evrope i Japana
i nadmoć u Hladnom ratu – potvrdila je američka uverenja. Širenje NATO na Istok
i njegovo pretvaranje u “klub debata o odbrani”, posledica su američkog idealizma i
osećaja griže savesti pred Centralnom Evropom, zato što ju je pola veka ostavila pod
uticajem komunizma, piše u saopštenju američkog koledža za odbranu. S druge strane,
904 Ibid.
905 Збіґнєв Бжезінський, Велика Шахівниця, Лілея-НВ, Львів-Івано-Франківськ, 2000, стр.
120-122.

savremena ruska politička elita ima sasvim suprotne stavove o američkim vrednostima.
Rusija je izgubila poverenje u Zapad. Euforija i suze, koje su se mogle videti u medijima
nakon pada komunizma u Rusiji, zamenili su nepoverenje i ksenofobija prema svemu
što dolazi sa Zapada. Čuvena rečenica koja je odzvanjala osamdesetih, nakon pere-
strojke, “Zapad će nam pomoći”, zamenjena je putinovskim “asimetričnim odgovorom”
okretanja bojevih glava prema Evropi. Razočarenje je došlo nakon proširenja NATO
na Istok, nakon “šarenih revolucija” koje su na vlast dovele oponente politici Krem-
lja (Gruzija, Ukrajina) i planovi razmeštanja komponenata američke protivraketne
odbrane pored granica Rusije u Češkoj i Poljskoj. Ruske političke elite duboko veruju
da ideje ništa ne znače u svetskoj politici, već da je važan samo nacionalni interes.
“Superpragmatizam” je glavna parola savremenih ruskih političkih i poslovnih elita.
Verovatno se radi o zaštitnoj reakciji nakon pada komunizma koji je prema opštim
ljudskim idealima kod Rusa izazvao nepoverenje. Rusko društvo nije stvorilo svoje
savremene autentične moralne i ideološke vrednosti. Iako gotovo polovina teritorije
Rusije leži u azijskom delu kontinenta, ona ne smatra sebe “azijatskom državom”, već
“delom Zapada”. Zapad i Amerika smatraju Rusiju “svojom” i zato mnogi u Vašingtonu
ne razumeju zašto je Moskva uznemirena širenjem NATO na Istok i zašto Rusija ne
sledi primer saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama kao baltičke republike.
Istraživanje Nacionalnog koledža za odbranu Sjedinjenih Američkih Država došlo je
do rezultata da Rusi ne znaju kako bi trebalo da izgleda njihova nacija u savremenom
svetu i da se Rusija u međunarodnim odnosima ponaša isuviše individualistički, sa
nepoverenjem, dok su Amerikanci isuviše (samo)uvereni u ispravnost svoje politike.906
Nemački novinar i urednik časopisa Focus, Boris Rajčuster smatra da su američko-
ruski odnosi mnogo složeniji s kraja devedesetih godina. Prvo je predsednik Džordž
Buš predizbornu kampanju 2000. godine temeljio na kritici Putina, njegove prošlosti u
tajnoj službi i ratu u Čečeniji. Putin je u to vreme bio velikodušan prema Zapadu, koji
mu je često okretao leđa čak i u Evropi, poput nemačkog kancelara Gerharda Šredera.
Rajčuster piše da se situacija menja nakon 11. septembra 2001. godine kada je Putin
pružio nesebičnu pomoć SAD u njenoj borbi protiv terorizma, nakon čega je pro-
blem Čečenije svrstan, kao i u moskovskoj zvaničnoj verziji, u – “rat protiv terorizma”.
Sredinom dvehiljaditih odnosi se još jednom komplikuju, ali ovaj put je Putin taj koji
se verbalno okreće protiv Zapada. U Moskvi se sve više sumnja da Vašington njihovo
partnerstvo ne uzima ozbiljno, imajući u vidu komentar Buša iz 2002. godine, koji je na
pitanje zašto se SAD ne razoružaju, on odgovorio “zbog toga što se ne zna ko će za 10
godina biti predsednik Rusije”.907
Francuski politikolog Pjer Asner piše da se Rusija kretala ka autoritarizmu skoro od
samog raspada SSSR, koji je pratio zaokrete u pogoršanju odnosa sa Zapadom. Moglo
bi se reći da su relacije približavanja i udaljavanja Rusije i Zapada pratile proces njenih
unutrašnjih zaokreta od demokratije ka autoritarizmu, odnosno da se u tim procesima
Rusija kretala od liberalizacije SSSR, demokratizacije Rusije, polaganog naginja-

907 Boris Reitschuster, Vladimir Putin – Kamo vodi Rusiju?, Prometej, Zagreb, 2007, str. 161-166.

nja autoritarizmu, do konsolidacije autoritarnog režima na kraju (2009). Asner piše
da se ruska politika prema Zapadu ogledala u pozicijama uticajnih političkih figura
u periodu Jeljcinovog upravljanja Rusijom, kao što je nakon raspada SSSR isticanje
prozapadno orijentisanog šefa diplomatije Andreja Kozireva. Laganim zahlađe-
njem odnosa sa Zapadom, Kozirev je bio zamenjen Jevgenijem Primakovim koji je
preferirao politiku “multipolarnosti”, približavanju Aziji i izražavanju nezadovoljstva
intervencijom NATO protiv SR Jugoslavije (1999). Na početku Putinovog predsedni-
čkog mandata Rusija je bila otvorena za saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama,
posebno nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, a Moskva je dozvolila
Vašingtonu razmeštanje vojnih baza u Centralnoj Aziji. Međutim, piše dalje Asner,
nakon tragičnih događaja u Beslanu908 2004. godine, kada su prvog školskog dana u
septembru čečenski teroristi ubili neoliko stotina dece, Putin se radikalno okrenuo
protiv Zapada, nazivajući ga “neokolonijalističkim”.909 Ostaje ne sasvim jasno da li je
Beslan bio samo povod da se Zapadu okrenu leđa ili je Putin video neke tešnje veze u
Vašingtonu sa čečenskim terorizmom. Ali, upravo u to vreme se u Gruziji u novembru
2003. godine odigrala prva “šarena revolucija” na postsovjetskom prostoru – “revolucija
ruža”, nakon čega je Putin kao prioritet odredio sprečavanje njihovog širenja na Rusiju i
ograničavanje uspeha na prostoru ZND.910
Karoters smatra da je za Rusiju pokušaj uvođenja liberalne demokratije tokom
devedesetih godina bio samo neuspeli eksperiment i to uzet sa velikom rezervom. Iako
se smatralo da će izvor autoritarnosti doći iz tradicionalno nedemokratskih društava
(Kavkaz i Centralna Azija), prema Karotersu proces de-demokratizacije na prostoru
ZND od devehiljadite godine krenuo je iz Rusije, predvođene Vladimirom Putinom, a
politički pluralizam najviše je opstao u Ukrajini, Gruziji, Kirgiziji i Moldaviji.911 Sli-
čno mišljenje deli i profesor na Katedri za političku geografiju i ekonomiju Fakulteta
političkih nauka u Rimu, Lučo Karačolo u časopisu za geopolitiku Limes plus (u kojem
je i glavni urednik), gde on piše da je Putin kako bi ostvario politički cilj spreman da
žrtvuje sve, pa čak i smešnu imitaciju zapadnog liberalno-demokratskog modela, koji
je, tokom devedesetih godina XX veka, Rusiju gotovo oterao u anarhiju. Kremlj smatra
da je ruska teritorija suviše velika i heterogena da bi zemljom moglo da se upravlja po
načelima Vestminstera. Očuvanje preostale teritorije isključuje bilo kakav mehanizam
baziran na balansiranju između različitih centara moći i smenjivanju legalno iza-
branih vlada. Prema Karačolu ultimativno pitanje za Putina je – “ili demokratija, ili
teritorijalni integritet”.912
908 U gradu Beslanu na jugu Ruske Federacije grupa čečenskih pobunjenika 1. septembra 2004.
zauzela je školu i u toku tri dana ubila više stotina civila (331) među kojima su više od polovine bili
deca (izvor: http://news.bbc.co.uk/hi/russian/russia/newsid_4206000/4206046.stm, pristupljeno
14. jula 2010).
909 Pierre Hassner, “Russia’s transition to autocracy”, Journal of Democracy, Volume 19, Number 2,
April 2008, pp. 5-15.
910 Ibid.
911 Карозерс, op.cit., str. 74-75.
912 Lucio Caracciolo, “Važno je biti Rusija“, Limes plus, No. 1, Beograd, 2005, str. 8.

Putinova praksa i politički uspeh pokrenuli su celu debatu u vezi sa specifično-
šću modela ruske savremene politike i njenog uticaja na preostale postsovjetske države.
Analizirajući rusku tranziciju prema autoritarizmu, Asner smatra da je Putinova
politika inspirisana cezarizmom i sovjetskom prošlošću, slično kao što je to činio
francuski predsednik Šarl de Gol želeći da ojača nacionalizam i pomiri francusku pro-
šlost između pristalica i protivnika Francuske revolucije. Jeljcinova era je od demo-
kratije u Rusiji napravila farsu, a Putinova era “virtualnu”, odnosno “imitaciju demo-
kratije” (eng. imitation democracy), kako je naziva i Furman. U drugom Putinovom
mandatu pojavio se specifičan termin za rusku demokratiju – “suverena demokratija”,
koja nije sasvim jasno definisan pojam, a koji se prema Asneru zasniva na sprečava-
nju mešanja Zapada u politiku drugih država, ali navodno i na postojanju određene
vrste demokratije koja je bazirana na autoritetu lidera i jedinstvu nacije, bez prisu-
stva demokratskog pluralizma u zapadnom smislu značenja te reči.913 To u Putinovoj
Rusiji znači eliminaciju rivalskih centara moći (ekonomskih, političkih, zakonskih
ili kulturnih), stvaranje “kulta ličnosti”, kulta “lidera nacije”, stvaranje omladinskih
organizacija, poput Naših, koje vrše pritisak na opoziciju, na nacionalne manjine
i istvoremeno stvaraju preventivno delovanje protiv mogućeg izbijanja “šarenih
revolucija”. Prethodnica Naših bili su pokret mladih Istomišljenici koji je početkom
dvehiljaditih u centru Moskve organizovao više demonstracija za podršku Putina. Tim
povodom Rajčuster piše da nova Rusija formalno raspolaže svim što karakteriše demo-
kratiju: od podela vlasti, preko parlamenta sve do ustavnog suda, opozicije, stranaka,
slobode medija i navodnog pluralizma. Međutim, radi se o fiktivnim institucijama koje
zavaravaju vlastite birače, a pre svega Zapad. Rajčuster Putinovu Rusiju i njenu demo-
kratiju naziva “manipulativnom demokratijom” i upoređuje je sa Rusijom Petra Velikog
i kneza Potemkina koji je, kao i Putin, želeo da kod Zapada ostavi pozitivan utisak. To je
demokratija u kojoj ne odlučuje volja birača nego birači potvrđuju moćnike na dužno-
sti; izglasavaju se reforme i prihvataju ambiciozni novi zakoni koje odobrava Zapad i
kojih se retko ko pridržava kad se strani posmatrači vrate u domovinu.914
Pojedini analitičari idu tako daleko da situaciju u Rusiji smatraju ksenofobičnom i
upoređuju Putina sa Musolinijem, dok drugi smatraju da će Rusija ekonomskim raz-
vojem jednog dana ipak stvoriti srednju klasu koja će težiti vladavini prava i demo-
kratiji.915 Istraživanje NIT je manje optimistično i 2009. godine je pokazalo da je Rusija
skliznula sa “polukonsolidovanog autoritarizma” u “konsolidovani autoritarizam” sa
ocenom 6,11.916
Objašnjenje u vezi sa pojmom “suverene demokratije” iz Rusije zvuči više kao
opravdanje za napuštanje zapadnog modela demokratije. Kako smo pisali u teorij-
skom okviru prvog poglavlja, Batjuk smatra potpuno prirodnim razvoj novog režima
na postsovjetskom prostoru koji ima pomalo autoritarni karakter. Batjuk takve režime,
osim pojedinih, kako ih on naziva, “despotija”, u Centralnoj Aziji, imenuje nacio-
913 Hassner, op.cit., pp. 5-15.

914 Reitschuster, op.cit., str. 141-158.
916 http://www.freedomhouse.hu/images/nit2009/tables.pdf (Pristupljeno 14. jula 2010)

nalnim buržoazijama, koje kod novih nacionalnih država imaju za cilj stvaranje politi-
čkog modela “suverenih demokratija” (rus. суверенная демократия). Batjuk sma-
tra da ne postoje uslovi za usvajanje liberalne-demokratije zapadnog tipa na prostoru
bivšeg SSSR, dajući primer razvoja demokratije na Zapadu tokom XIX i XX veka.917
Arhitekte i akteri novog ruskog političkog sistema, kojima je zajedničko da se odriču
liberalne demokratije, pored “suverene demokratije” pominju mogućnost obnavlja-
nja i “liberalne imperije”. Ruski politikolog Arkadij Popov smatra da istorijski zadatak
Rusije nije prelazak sa imperije na naciju, već “sa imperije na imperiju, sa totalitarne i
nelegalne na liberalnu, legalnu imepriju”.918 Prvi čovek ruske elektroprivrede i politi-
čka figura najvišeg ranga, Anatolij Čubajs, artikulisao je taj koncept “liberalne imperije”
2003. godine kojim je izazvao burne reakcije javnosti. Po Čubajsu pojam imperija
ne mora nužno da ima negativno značenje. Naprotiv, ona izražava fundamentalnu
komponentu ruske istorije sa geografske, etničke, istorijske i nacionalne tačke glediš-
ta. “Liberalna imperija”, po njegovom mišljenju, ne podrazumeva osvajanje teritorija i
kršenje principa teritorijalnog integriteta. Ipak, ona ne treba da isključi iz svojih politi-
čkih ciljeva “agresivnu” ekspanziju sopstvene ekonomije uz pomoć državne politike,
podrške države ruskoj kulturi i ruskom jeziku, zaštitu principa ljudskih prava i demo-
kratije i izvan granica Rusije.919
Rusija , ZND i “šarene revolucije”

Postoje tvrdnje analitičara da su “šarene revolucije” poremetile geopolitičke pozicije
Moskve na postsovjetskom prostoru. Pojedini naučnici možda i preteruju kada pišu da
su za “Rusiju ‘šarene revolucije’ isto što je za SAD bio 11. septembar 2001.”920, međutim
strah i izgubljenost Rusije i njenih saveznika sa hibridnim i autoritarnim režimima od
“šarenih revolucija” bila je očigledna. Belkovski smatra da je Rusija do “narandžaste
revolucije” u Ukrajini, skoro 15 godina na prostoru bivših sovjetskih republika bila
izvor legitimiteta vlastima, a posebno predsednicima u Zajednici Nezavisnih Država.
Političke elite pojedinih država koje su do sredine dvehiljaditih godina na neki način
sprovodile čak i antirusku politiku, radile su to da bi se bolje pregovarački pozicionirale
u odnosu na Moskvu, kao i radi ostvarivanja svojih unutrašnjih interesa. Čak su i
lideri “narandžaste revolucije”, Viktor Juščenko i Julija Timošenko smatrali Rusiju
jako važnim faktorom za svoje predizborne kampanje i u budućoj perspektivi kao izvor
legitimiteta svoje vlasti. Na taj način, Rusija je sve do “šarenih revolucija” deceniju i
po bila svojevrsni moderator u političkoj sferi koju Moskva smatra regionom svojih
tradicionalnih geopolitičkih interesa. Kao što smo mogli videti u drugom poglavlju
ovog rada, nedemokratski režimi i njihovi predsednici su se pred izbore međusobno
podržavali, a posebno je Kremlj na razne načine indirektnim putem ukazivao na svoje
favorite među predsednicima u republikama ZND. Međutim, smatra dalje Belkovski,

918 Adriano Roccucci, “Imperija i demokratija – moguć spoj?“, Limes plus, No. 1, Beograd, 2005, str. 47.
919 Ibid.

“narandžasta revolucija” je pokazala da Ruska Federacija nema efektivnu strategiju, a
ni taktiku vođenja politike na prostoru bivših sovjetskih republika, te je takva situacija
stavila pod sumnju budućnost i opstanak organizacije ZND. U analizi na kraju 2006.
godine, dve godine nakon “šarenih revolucija”, Belkovski smatra da je nastavljena
fragmentacija i segmentacija postsovjetskog prostora sa navodnim neformalnim cen-
trom u Moskvi, da je taj prostor ostao bez države-lidera, prepušten samo sebi, te da
se struktuira po novom principu subregionalnih država, svojevrsnih lokalnih lidera,
poput Ukrajine u evropskom regionu i Kazahstana u Centralnoj Aziji.921
Belkovski piše da su “narandžasta” i ostale “šarene revolucije” na postsovjetskom
prostoru uticale na stvaranje novih odnosa između “starih partnera”. Rusija je prei-
spitala svoju politiku prema ostalim postsovjetskim republikama i odmah nakon
“narandžaste revolucije” prestala je sa ekonomskim pritiscima na Belorusiju (zate-
gnutim odnosima koji su zaustavili proces stvaranja Savezne države Rusije i Belorusije)
i počela je da podržava i upućuje pomoć separatističkim republikama, poput Trans-
dnjestarske Republike, koju je obustavila 2001. godine.922 Rusija se više angažovala
i oko budućeg statusa Kosova, imajući na Balkanu poslednje strateško uporište u
Srbiji.923 Nakon “šarenih revolucija” jedini nesporni saveznici Rusije bile su nepriznate
republike Transdnjestarska Republika, Abhazija, Južna Osetija i Nagorno Karabah jer
su od pomoći Moskve direktno zavisili životi njihovih građana.924 Vojna intervencija
Rusije u Gruziji u leto 2008. godine takođe se može posmatrati i kao “kontrarevolucija”,
odnosno indirektna kontrareakcija na širenje uticaja Zapada na prostor ZND, između
ostalog i putem “šarenih revolucija”.
Petrović smatra da je “narandžasta revolucija” delom uzdrmala koncept unije
Jedinstvenog ekonomskog prostora (rus. Единое экономическое пространство,
ЕЭП925) koji je važan za Rusiju, a koji bi trebalo da predstavlja Ekonomski savez Rusije,
Belorusije, Ukrajine i Kazahstana. Petrović, kako ih naziva, “mirne revolucije” sma-
tra spoljnim namerama Sjedinjenih Američkih Država da Gruzija, Ukrajina, Kirgizija,
Azerbejdžan, Kazahstan, Moldavija i Uzbekistan u potpunosti promene spoljnopoliti-
čku orijentaciju od Moskve prema Vašingtonu.926
S druge strane, Furman smatra da je Zajednica Nezavisnih Država, ne samo prostor
na kom se paralelno razvijaju jednotipni režimi “imitacije demokratije”, već da je to
organizacija koja kao jednu od svojih nedeklarisanih i latentnih funkcija ima očuvanje
921 Станислав Белковский, ”Политика России на постсоветском пространстве” 26. август 2005,
jula 2010)
922 Ibid.
923 Margherita Paolini, “NATO pakt na Istoku“, Limes plus, No. 1, Beograd, 2005, str. 144.
924 Станислав Белковский, ”Россия на постсоветском пространстве: итоги 2006 года”, на
пресс-конференции Россия на постсоветском пространстве: прогноз развития ситуации,
23. январь 2007,
jula 2010)
925 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica JEP.
926 Петровић, op.cit., str. 399-410.

tih režima “imitacije demokratije”, odnosno hibridnih i autoritarnih režima. ZND
je, na neki način, kao “Sveti savez monarha Evrope” protiv “revolucionara” u post-
napoleonovskoj epohi.927 Svakako, gubeći uticaj kod jednog dela država ZND u kojima
su se odigrale “šarene revolucije”, Rusija je bačena u zagrljaj šest država, onih koje su u
procesu ili su završile konsolidaciju autoritarizma (Belorusija, Azerbejdžan, Kazahstan,
Tadžikistan, Uzbekistan, Turkmenistan). Međutim, zaključuje dalje Furman, Rusija,
kao vodeća država ZND, neće biti u stanju da stalno spasava režime “imitacije demo-
kratije” na prostoru bivšeg SSSR od “šarenih revolucija”. Bez obzira na uticaj Rusije u
državama u kojima se razvila “imitacija demokratije”, u tim državama Zapad i njegov
politički model se ipak uzima kao etalon demokratije i odnos vodećih država Zapada
za njih ima svojevrsni značaj legitimiteta. Za skoro sve postsovjetske predsednike i
elitu mišljenje vodećih demokratija u svetu znači mnogo i ipak čini indirektni uticaj na
neku vrstu liberalizacije “imitacije demokratije”. Barem dok autoritarni lideri raspisuju
izbore. Nemoguće je demokratiju u postsocijalističke države “uvesti” iz inostranstva,
ona mora da se odigra u samom društvu. Kao što je krajem osamdesetih godina primer
demokratskog Zapada nagrizao socijalističke režime u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi,
tako će i postsocijalističke i postsovjetske države koje se budu približavale Zapadu po
sprovođenju demokratskih reformi i podizanju ekonomskog nivoa, stvoriti svojevrstan
demonstracioni efekat koji će nagrizati “imitacije demokratija” na prostoru ZND.928
Odnosno, stavljeno u teorijski kontekst našeg istraživanja, reforme mogu da započnu
novi proces liberalizacije polukonsolidovanog i konsolidovanog autoritarnog režima.
Ruski zvaničnici odmah su oštro reagovali nakon pojave “šarenih revolucija” i
njihovih pokušaja u republikama ZND, prvenstveno optužujući Sjedinjene Američke
Države. Zamenik šefa ruske diplomatije za pitanja ZND Grigorij Karasin izjavio je
ruskim medijima da je potpuno normalno da SAD, EU i druge države sarađuju i imaju
interese na postsovjetskom prostoru, ali da se oni ne smeju ostvarivati bez pravila.
Karasin je tada još izjavio: “Ne možemo biti saglasni sa metodama nasilne ‘demo-
kratizacije’ celog postsovjetskog prostranstva preko ‘šarenih revolucija’ ili informativ-
no-političkog pritiska na tamošnje vlasti”.929
Kada je reč o “šarenim revolucijama” uglavnom su o tim događajima informacije
saopštavane u ruskim medijima kao “visokopozicionirani izvori u Kremlju”. Ruska
informagencija РИА Новости u avgustu 2005. prenela je razgovor sa jednim takvim
visokokotiranim izvorom u Kremlju u kome se navodi da “Ruska Federacija nakon
‘šarenih revolucija’ ozbiljno razmatra kardinalnu promenu svoje politike na postsovjet-
skom prostoru ne samo sa državama ZND, već i državama SAD i EU”. Prema tom izvoru
iz Kremlja, suština novog smera ruske politike jeste “povratak uticaja Rusije na postso-
vjetskom prostoru nakon ‘šarenih revolucija’ i prelazak na partnerske odnose kada je
reč o trgovini energentima, prvenstveno ruskim gasom. Rusiji ne odgovara položaj
u kome ona faktički subsidiše ekonomiju niza država isporučujući im energente po

928 Ibid.
929 http://press.try.md/item.php?id=63855 (Pristupljeno 14. jula 2010)

niskim cenama koje samoj Rusiji nanose štetu, dok “narodi u tim državama gladuju”.
Isti izvor РИА Новости kaže da je upravo “nemaština jedan od povoda ‘narandžaste
revolucije’, dok se lideri u tim državama finansijski podržavaju od strane Sjedinjenih
Američkih Država”. U svojim izjavama, ruske vlasti su svesne onoga o čemu na poče-
tku ovog poglavlja polemiše Belkovski, da je Moskva malo ulagala u ZND, ali pod
izgovorm da za to nije bilo političkih i materijalnih uslova.930
Batjuk smatra da je jedan od oblika ruske “kontrarevolucije” priklanjanje azijskim
državama i međunarodnim postsovjetskim organizacijama, takozvanom “šangaj-
skom duhu”, imajući u vidu Šangajsku organizaciju za saradnju (rus. Шанхайская
организация сотрудничества, ШОС931).932 To je politika koju je još u svojoj
“multipolarnosti” promovisao Primakov. Moskva je nakon “šarenih revolucija”
intenzivirala aktivnost u regionalnim organizacijama kao što je to Evroazijska ekonom-
ska unija (rus. Евразийское экономическое сообщество, ЕврАзЭС) čiji su članovi
Rusija, Belorusija, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija, Tadžikistan, dok status posma-
trača imaju Ukrajina, Moldavija i Jermenija; i u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bez-
bednosti (rus. Организация договора о коллективной безопасности, ОДКБ933) koja
je vojnog karaktera i čiji su članovi Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija,
Uzbekistan, Tadžikistan. Kremlj je intenzivirao priču i o stvaranju JEP između bivših
sovjetskih republika Rusije, Belorusije, Kazahstana i Ukrajine. Organizacija koja naj-
šire obuhvata evroazijski prostor jeste Šangajska organizacija za saradnju stvorena
2001. godine sa ciljem jačanja poverenja i saradnje pograničnog pojasa bezbednosti
između zemalja članica da bi do kraja 2005. godine intenzivirala nastojanja u vezi sa
vojno-ekonomskim aktivnostima. Predsednici zemalja ŠOS vole da istaknu da njihova
organizacija pokriva 60 odsto teritorije Evroazije i četvrtinu svetskog stanovništva,
a njeni članovi su: Rusija, Kina, Kazahstan, Kirgizija, Uzbekistan i Tadžikistan. Do
kraja 2005. godine posmatrači i potencijalni članovi ŠOS postali su Iran, Indija, Paki-
stan i Mongolija. Sfere interesa ŠOS su Centralna i, takozvana, Mala Azija i tihookean-
ski region.934 Međutim, poznato je da su i drugi međunarodni događaji bili povod da
Rusija osnaži pozicije u svom susedstvu, kao što je nakon početka intervencije NATO
protiv SR Jugoslavije 1999. godine obnavljanje zajedničkih vojnih manevara na pro-
storu ZND između Rusije, Jermenije, Kazahstana, Kirgizije i Tadžikistana.935
Međudržavne strukture i organizacije na prostoru ZND i Evroazije, mogle bi u
budućnosti odlučnije da reaguju na masovne nemire u bivšim sovjetskim republikama, pa
i u slučaju da se radi o “izbornim revolucijama”. Ruski istoričar Roj Medvedev piše da su
za vreme “martovskih događaja” 2005. godine u Kirgiziji, koje mi nazivamo “revolucijom
lala”, sve jedinice i strukture pomenute ODKB pažljivo pratile razvoj situacije. Međutim,
930 http://novoteka.ru/event/2458925 (Pristupljeno 14. jula 2010)

931 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica ŠOS.
933 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica ODKB.
935 Jelica Kurjak, “Russia in the Balkans”, u: L. Perović, P. Luković, S. Stanojlović (eds.), Russia, Serbia,
Montenegro, Helsinki files No. 3, 2000, Beograd, 2000, p. 19.

predsednik Askar Akajev je napustio svoju funkciju, naredivši oružanim snagama
Kirgizije i službama bezbednosti da ne koriste oružje i da se ne mešaju u demonstracije
na jugu zemlje. Takođe, posle nemira i meteža u gradu Andidžanu, koje su surovo ugušile
vojska i snage bezbednosti Uzbekistana, u štampi su se pojavile informacije o tome da
Uzbekistan takođe razmatra pitanje pristupanja ODKB.936
Batjuk u članku “Rusija, SAD i ‘šarene revolucije’” piše da je revolucionarne
događaje, takozvanih “šarenih revolucija”, Moskva smatrala realnim ugrožavanjem
svojih interesa na postsovjetskom prostoru od strane Vašingtona, zbog kojih je Rusija
morala da krene u, takozvanu, “kontrarevoluciju”. On citira grupu autora937 ruske
“patriotske” orijentacije (koje i sam zastupa) iz knjige Na pragu “narandžaste revolucije”,
a koji smatraju da je “glavna pouka iz ‘šarenih revolucija’ u Srbiji, Gruziji i Ukrajini bila
ta, da vlasti u Kremlju nisu bile u stanju da zaustave tako dobro organizovanu operaciju
Zapada”.938 Batjuk smatra da je Moskva zabrinuta američkim pronicanjem u regionu
gde je Rusija dvehiljaditih godina počela da ostvaruje dobre ekonomske rezultate, kon-
trolišući u Ukrajini oko 80 odsto naftne industrije i metalurgije i 30 odsto industrije
mleka i mlečnih proizvoda.939
Batjuk dalje smatra da Rusija nije u mogućnosti da se osloni na istorijsku praksu
nasilnog gušenja revolucija u svojoj zoni interesa, poput onih 1848-1849. ili 1968. godine.
Nikada Rusija, od perioda Moskovskog carstva, nije bila izbačenija iz Evrope, ostavljena
bez saveznika i toliko slaba i zavisna od Zapada kao što je to bilo nakon “demokratskog
talasa” (“baršunastih revolucija” – B. Varga) osamdesetih i devedesetih godina XX veka,
smatra Batjuk. Nakon “šarenih revolucija” sredinom dvehiljaditih godina na postso-
vjetskom prostoru došli su na vlast režimi koji su bili otvoreno antiruski i proameri-
čki, koji su odmah počeli sa formiranjem, takozvane, “sanitarne zone” između Zapada
i Rusije. Za Batjuka i naučnike iz njegovog okruženja sve revolucije 1989-2005. godine,
od “baršunastih” do “šarenih”, pre svega su nacionalističkog i antiruskog karaktera,
s ciljem oslobađanja regiona od ruskog uticaja i sa ciljem da se taj region integriše u
evroatlantske strukture.940
Batjuk smatra da su u antagonističnoj relaciji vrednosti s jedne strane već pomenutih
hibridnih i autoritarnih režima, koje on naziva nacionalnim buržoazijama na pro-
storu bivšeg SSSR, i, s druge strane, proces širenja navodnih “demokratskih vrednosti”
putem “šarenih revolucija”, jer takozvane nove nacionalne buržoazije pokušavaju da,
nasuprot “šarenim revolucijama”, sačuvaju poredak autoritarnim putem. Nakon pada
talasa “šarenih revolucija” u Azerbejdžanu (2005), Kazahstanu (2005) i u Belorusiji
(2006), Rusiji nije ostalo ništa drugo nego da otpočne “kontrarevoluciju”. Uslovi za
to su bili stečeni odmah nakon zaustavljanja talasa “šarenih revolucija”. Prvo je bilo
preveliko očekivanje od strane Vašingtona da materijalno podrži nove vlasti tih
“postrevolucionarnih” država. Mediji Sjedinjenih Američkih Država su pisali da je u
936 Рој Медведев, Путин – повратак Русије, Компанија Новости, Београд, 2007, стр. 291.
937 С. Кара-Мурза, А. Александров, М. Мурашкин, С. Телегин.
939 Ibid.
940 Ibid.

martu 2005. godine američki Nacionalni savet za pitanja bezbednosti napravio spisak
25 država kojima je potrebna materijalna podrška za demokratizaciju. Od Kongresa
je traženo u 2005. godini 17 miliona dolara, a 2006. godine 124 miliona, što otprilike
izađe pet miliona dolara na svaku državu što je bilo malo za ozbiljnije demokratske
reforme. S druge strane, SAD su bile materijalno istrošene u ratu u Iraku i Avganistanu.
Druga stvar koja je pogodovala ruskoj “kontrarevoluciji” bilo je razočarenje vlastima
od strane naroda koje su izabrane nakon “šarenih revolucija”, a koje nisu sprovodile
temeljne reforme, kao i niskim nivoom evroatlantskih integracija. Treći uslov bili su
jeftini ruski energenti za države ZND, koje je Moskva prve iskoristila kako bi “kon-
trarevolucionarno” reagovala već 1. januara 2006. godine zavrtanjem gasnih ventila
prema Ukrajini, Gruziji i Moldaviji. Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država prvi
su reagovali na ruski pritisak država u kojima su se odigrale “šarene revolucije” – u
Vilnusu, u maju 2006. godine, potpredsednik SAD, Dik Čejni je rekao da “nije korek-
tno da gas i nafta postaju instrument zastrašivanja i ugnjetavanja novih demokratija”.941
I preostale države ZND koje su na vlasti imale autoritarne režime, nakon talasa
“šarenih revolucija” primenile su preventivne, uslovno rečeno, “kontrarevolucionarne”
mere. Sredinom 2005. godine organizacija ŠOS tražila je od Sjedinjenih Američkih
Država da odrede datume do kada planiraju zatvaranje vojnih baza u Centralnoj Aziji
(Kirgizija).942 Takva reakcija usledila je nakon odluke Uzbekistana da nakon andidžan-
skih zbivanja i velikih pritisaka Zapada na njihovog predsednika Islama Karimova
zatvori američku vojnu bazu u toj zemlji. ŠOS je u leto 2005. organizovao prvu zajedni-
čku rusko-kinesku vojnu vežbu.943 I pre “šarenih revolucija” podrške autoritarnim
režimima dolazile su i van postsovjetskog prostora. Režim u Belorusiji dobijao je aktiv-
nu podršku autoritarnih režima u svetu poput Kine, Irana, Sirije i Severne Koreje.944
I nisu samo Rusija i autoritarni lideri ZND bili obazrivi prema širenju talasa
“šarenih revolucija”. Financial Times je sredinom novembra 2005. godine pisao da su
kineske vlasti u strahu od “šarenih revolucija” povećale represiju prema štampi. Na
pitanje Financial Times – “zašto je Kina obustavila planiranu dozvolu za rad pojedinim
stranim medijima”, odgovorni državni kontrolor štampe Ši Žonguan rekao je da su
vlasti po pitanju dozvola oprezne. Peking je sa velikim interesovanjem pratio kolaps
vladajućih elita u hibridnim režimima u Gruziji, Ukrajini, a posebno u susednoj
Kirgiziji. Financial Times dalje piše da su kineske vlasti bile sigurne u to da je masovne
pobune u tim zemljama izazvao poziv američkog predsednika Džordža Buša za širenje
demokratije u svetu (pogledaj izjavu Buša dalje u ovom poglavlju, na strani 349).
Kineske vlasti su u strahu od mogućeg širenja nereda na njihovoj teritoriji za vreme
posete i nastupa Buša u Japanu zabranile pisanje o tim događajima, a takođe i izve-
štavanje o poseti Džordža Šoroša Kini.945
941 Ibid.
943 http://novoteka.ru/event/2458925
945 http://www.bbc.co.uk/ukrainian/pressreview/story/2005/11/printable/051118_press_friday_
british.shtml (Pristupljeno 14. jula 2010)

Istovremeno, odmah nakon “narandžaste revolucije” u Ukrajini, Kijev, Tbilisi i
nove članice EU, uglavnom bivše postsocijalističke države, pokrenule su, takozvano
prijateljstvo ili Pojas demokratije baltičko-crnomorsko-kaspijskog regiona, za koje
Moskva smatra da je stvoreno od strane Zapada i isključivo sa ciljem održavanja
protivteže ruskom delovanju na prostoru ZND.946 Od 2007. godine intenzivirana je
saradnja po pitanju energetike i bezbednosti između zemalja baltičko-crnomorsko-
kaspijskog regiona. To je inicijativa zemalja koje podržavaju Vašington i Brisel, koje
još sebe nazivaju Unija demokratskog izbora ili Pojas demokratije, a sa najdužim isku-
stvom delovanja je pomenuta Organizacija za demokratiju i ekonomski razvoj GUAM
(Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija), iz koje je nakon andidžanskih događaja
(2005) istupio Uzbekistan. GUAM je utemeljena 1997. godine u Strazburu i osnovana
potpisivanjem statuta u Kijevu 2006. godine, a koja je stvorena kao protivteža Moskvi
u političkom i posebno energetskom smislu.947 Prema Belkovskom, šire, na prostoru
postsovjetskih republika, jedini realni lider i “motor” procesa evrointegracija jeste Polj-
ska koja ima ambiciju da postane lider te, uslovno rečeno, “nove Evrope”.948 Ova priča
o zatezanju odnosa između Zapada i Istoka zbog “šarenih revolucija” ima i dalji razvoj,
ali ćemo se ovde zaustaviti, ne želeći da se udaljavamo od osnovne linije, a to je odnos
“izbornih revolucija” i procesa demokratizacije na postsocijalističkom prostoru.
Dvostruki standardi i energenti

Zaustavljanju razvoja, uslovno rečeno, “trećeg talasa” demokratizacije na prostran-
stvu bivših socijalističkih, a posebno bivših sovjetskih republika, nije doprinela samo
Rusija, već i Zapad snosi veliku odgovornost za pogoršanje procesa njihove demo-
kratske tranzicije i konsolidacije. Dok su “izborne revolucije” u bivšim federacijama
ČSSR i SFRJ bile ideološki okrenute “povratku u Evropu”, “šarene revolucije” na pro-
storu bivšeg SSSR bile su inspirisane evroatlantskim integracijama, poprimile su
atribut “prozapadne”, ali su u sebi imale i jaku ideološku notu otpora uticaju Moskve.
Od prozapadnih lidera koji su došli na vlast nakon “revolucije ruža”, “narandžaste” i
“revolucije lala” očekivanja građana su bila da uspostave “demokratiju” i da isti osete
njena “dobra”, odnosno neku vrstu ekonomskog prosperiteta, nasuprot nameštenim
izborima i smanjivanju političkih sloboda u Rusiji, kao razliku u odnosu na otuđene
političke elite na vlasti i siromaštvo koje je vladalo u većini bivših sovjetskih republika.
Međutim, u Uzbekistanu u Andidžanu je “oštro” zaustavljen talas širenja “izbornih
revolucija” i nenasilnih građanskih pobuna, zbog nasilne pobune koja se, istina, nije
odigrala nakon izbora i pod prilično zamagljenim okolnostima na koje Zapad nije
reagovao onako žestoko kao što je reagovao na izborne krađe i nasilje protiv demon-
stranata u Srbiji, Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji. Zašto je svega nekoliko meseci nakon
946 http://novoteka.ru/event/2458925
947 Varga, Putin i baršunasta gerila, str. 173-179; http://guam-organization.org/node/240 (Pristu-
948 Белковский, “Политика России на постсоветском пространстве”,

andidžanske tragedije Zapad suzdržano reagovao na nedemokratske izbore u Azerbej-
džanu i Kazahstanu? Da li su države Zapada ponovo počele, kao i tokom devedesetih,
da strahuju zbog izbijanja nasilja na prostoru ZND ili su u pitanju još neki interesi
koji otvaraju put primeni dvostrukih standarda, koji ne manje od nasilja postsovjet-
skih diktatora utiču na proces zaustavljanja širenja demokratizacije putem “izbornih
revolucija”?
Hantington u Sukobu civilizacija smatra da su dvostruki standardi u geopolitici
u praksi neizbežna cena principa univerzalnih standarda. On tvrdi da nezapadnjaci
ne oklevaju da ukažu na jaz između zapadnog principa i zapadne akcije. Licemerje,
dvostruki standardi, i “ali ne i” cena su univerzalističkih pretenzija. Demokratija
se promoviše, ali ne i ako na vlast dovede islamske fundamentaliste; neproliferacija
oružja se propovedala za Iran i Irak, ali ne i za Izrael; trgovina je eliksir ekonomskog
rasta, ali ne važi za poljoprivredu; ljudska prava su pitanje koje se tiče Kine, ali ne
i Saudijske Arabije.949 Paradoksalna je pojava to što je u Persijskom zalivu najbliži
saveznik SAD Saudijska Arabija, koja je najmanje demokratska država, dok je naj-
veći neprijatelj Vašingtona Iran, koji ima neke razvijenije demokratske institucije za
razliku od Saudijske Arabije.950 Ni po pitanju izbornog autoritarizma Zapad, a pose-
bno Vašington koji je najaktivnije propagirao fer izbore na prostoru bivšeg SSSR, nije
bio dosledan u svojim principima, posebno u državama bogatim energentima ili sa
strateškim položajem, poput Azerbejdžana i Kazahstana. S obzirom na već postojeće
polemike oko regularnosti izbora u Kirgiziji, koje su dovele do “revolucije lala” i zateza-
nja odnosa između Vašingtona i Brisela sa jedne i Moskve s druge strane, o čemu smo
pisali u drugom i trećem poglavlju, Zapad je na neki način tolerisao autoritarnim
liderima, Alijevima i Nazarbajevima, nedemokratske izbore zarad svojih političkih i
drugih interesa.
Priča o dvostrukim standardima Zapada datira, kao i rusko naginjanje autoritar-
izmu, još iz ranog perioda raspada SSSR. Američki novinar i politikolog Huver instituta,
Devid Seter smatra da i Sjedinjene Američke Države snose delimičnu odgovornost
za restauraciju autoritarizma u Rusiji. Prema Seterovom mišljenju SAD su za vreme
Jeljcina jako slabo razumele političku situaciju u Rusiji i podržavale su ruske vlasti, koje
su, u svojoj suštini, bile nedemokratske: nisu poštovale zakone i stvorile su sve uslove za
restauraciju autoritarizma za vreme Vladimira Putina. Zbog takve nekritičke podrške
SAD reformama u Rusiji početkom devedesetih, koje inače ruski građani pamte kao
gorko doba svog života, u savremenoj Rusiji građani ne veruju Americi ni njenim
iskrenim namerama vezanim za širenje demokratije.951
Ruski mediji su pisali da su se preostali nedemokratski režimi u ZND za koje je
2005. bila izborna godina, nakon “šarenih revolucija” u drugoj polovini te godine,
dobro pripremili za svoje izbore, a od strane Rusije počeli su da se uspostavljaju principi

951 Артем Кречетников, “Дэвид Сэттер (интервю): Новой ‘холодной войны’ не будет”, ВВС, 31.
октябрь 2008, http://news.bbc.co.uk/hi/russian/international/newsid_7696000/7696994.stm

koji se odnose na podršku “suverenim demokratijama”. U predvorju parlamentarnih
izbora u Azerbejdžanu u oktobru 2005. začule su se kritike pojedinih međunarodnih
zapadnih organizacija na tok priprema parlamentarnih izbora i na informacije o podr-
šci vladajućem režimu u Bakuu od strane Rusije. Načelnik Uprave administracije pred-
sednika Ruske Federacije za međunarodne i kulturne veze sa inostranstvom Modest
Kolerov, osudio je nametanje izbornih navodnih demokratskih standarda drugim
državama. On je rekao da je glavni cilj Azerbejdžana da evropskim standardima,
kojima ta zemlja teži, ne dozvoli da postanu instrument unutrašnjeg mešanja, koji je
bio upotrebljen u drugim državama ZND, imajući u vidu “šarene revolucije”. Kolerov je
kritikovao dvostrukost evropskih standarda koji se tiču izbornih procedura, navodeći
za primer izborne zakone Italije i Španije gde na izborima nije dozvoljeno prisustvo
međunarodnih posmatrača izbora, dok u Velikoj Britaniji ne postoji transparentan
proračun glasova, a u Sjedinjenim Američkim Državama se ne koriste providne kutije
za glasačke listiće.952
Zapadni posmatrači različito su ocenili regularnost predsedničkih izbora u
Kazahstanu u decembru 2005. godine. Posmatrači OEBS konstatovali su narušavanje
izbornog procesa, dok su Evropska unija i SAD, kao i posmatrači ZND predsedničkim
izborima dali pozitivnu ocenu. U zaključcima eksperata OEBS navedeno je da izbori ne
odgovaraju standardima te organizacije i obavezama koje je na sebe Kazahstan preuzeo
članstvom u toj organizaciji.953 Dudnik smatra da ni u slučaju Kazahstana Vašington
nije hteo da sprovodi eksperimente, te je stavio svoje vlastite ekonomske i geopolitičke
interese na viši nivo od nivoa razvoja demokratije u Kazahstanu i regionu. Nazarbajev
je, kao i Putin, činio sve kako bi zaustavio širenje “šarene revolucije” u Kazahstanu.
On je u vezi sa tim jednako sarađivao i sa Moskvom i sa Vašingtonom. Nazarbajev je
još početkom devedesetih godina omogućio američkim investitorima dominaciju na
naftnom i gasnom tržištu Kazahstana, što je dovelo do političkog skandala, u medijima
popularno nazvan “Kazahgejt”, u kome je Nazarbajev optužen od strane opozicije za
korupciju. Izjave predstavnika opozicije da će posle dolaska na vlast staviti pod reviziju
sve strane ugovore, između ostalog i američke, primorale su Belu kuću da aktivno
podrži autoritarni režim Nazarbajeva. Nazarbajev je prema Vašingtonu napravio još
jedan pragmatičan gest, koji je Kazahstanu dao status strateškog partnera SAD. Na
početku rata protiv terorizma u Avganistanu 2001. godine Nazarbajev je prvi među
liderima Centralne Azije ponudio podršku Sjedinjenim Američkim Državama i
ustupio korišćenje aerodroma za snage antitalibanske koalicije.954
Izbori u Azerbejdžanu i Kazahstanu otvorili su na prostoru ZND polemiku sa
OEBS oko predloga zašto u Poljskoj na izborima nisu dozvoljeni posmatrači ili zašto
se u zapadnoevropskim državama sprejem ne obeležavaju birači. Tako je, prema pisa-
nju analitičarke Natalije Ratiani iz ruske inform agencije РИА Новости, “fraza OEBS
o ‘neodgovarajućim standardima’ prestala da bude signal za ulične nerede(...) sve više
952 www.rian.ru (Pristupljeno 14. jula 2010)


se govorilo o tome da je smisao posmatrača na izborima posmatranje demokratskih
procesa izbora, a ne njihovo (političko – B. Varga) ocenjivanje”.955
Ipak, postoji teorijsko objašnjenje zašto Zapad nije u potpunosti položio nade u
kvalitet i snagu izbora, pa samim tim i važnost demokratije, u republikama bivšeg
Sovjetskog Saveza, posebno na Južnom Kavkazu i Centralnoj Aziji. Hantington sma-
tra da zbog slabljenja uticaja Zapada u svetu jačaju antizapadne tendencije, uz jačanje
tradicionalizma i zavičajnosti, i on u tome posebno izdvaja pravoslavne i muslimanske
države tj. civilizacije. Prema Hantingtonovom mišljenju, zavičajnost je podstaknuta
demokratskim paradoksom: usvajanje zapadnih demokratskih institucija od strane
nezapadnih društava ohrabruje i daje pristup moći domaćim i antizapadnim politi-
čkim pokretima. Prozapadne vlade u razvijenim zemljama šezdesetih i sedamdesetih
bile su ugrožene državnim udarima i revolucijama; osamdesetih i devedesetih one su
sve više u opasnosti da budu istisnute izborima. Demokratizacija dolazi u sukob sa
pozapadnjačenjem i demokratija je inherentno parohijalni, a ne kosmopolitski proces.
Političari u nezapadnim društvima ne dobijaju izbore pokazujući koliko su pozapa-
dnjačeni. Umesto toga, izborna konkurencija ih podstiče da uobliče ono što veruju da
će biti najpopularniji apeli, a oni su po karakteru uobičajeno etnički, nacionalistički i
religijski.956 Kao što smo pisali u trećem poglavlju kada smo razmatrali verski faktor u
“izbornim revolucijama”, liberalne demokrate nisu bile u stanju da steknu popularnu
podršku u muslimanskim društvima i islamski liberalizam nije uspeo da pusti korene.
Za Zapad je bio rizik da upravo putem izbora na vlast mogu doći islamističke grupe
koje mogu preuzeti kontrolu nad energentima, što su uspešno iskoristili tamošnji
autoritarni predsednici Alijev, Nazarbajev, Karimov, Nijazov i Rahmon. Osim politi-
čkih i ekonomskih interesa, kao i sumnji u demokratizaciju islama nesumnjivo je još
jedna činjenica uticala na to da Zapad primeni dvostruke standarde po pitanju demo-
kratizacije država Kavkaza i Centralne Azije, a to je nemogućnost da sve te države inte-
grišu u svoje evroatlantske strukture. Posebno se ta činjenica odnosi na ograničene
mogućnosti proširenja Evropske unije na bivše sovjetske republike.
Furman smatra da se dvostruki standardi u tretiranju demokratskih procesa u
bivšim socijalističkim državama odvijaju i zato što su lični režimi i “diktirane demo-
kratije” napravili svojevrstan poročni zatvoreni krug: oni sami stvaraju strah i opas-
nost od destabilizacije i ekstremizma u njihovim državama, uslovi u kojima su zapadne
države spremne da priznaju nedemokratske režime kao “manje zlo” i da zatvore oči
na kršenje ljudskih prava i represiju protiv opozicije, što u budućnosti može još više
da poveća opasnost od destabilizacije i ekstremizma, posebno verskog. Opasnost od
islamskog radikalizma u Uzbekistanu je u drugoj polovini dvehiljaditih bila veća od
one početkom devedesetih, jer pod pritiskom režima Karimova koji sa posla navo-
dno otpušta ili privodi na ispitivanje one koje sprovode obred tradicionalnog islama,
radikalizacija muslimanskog stanovništva prosto je neizbežna. U Azerbejdžanu
nemoguće je pretpostaviti da bi se Alijev odrekao primopredaje vlasti sinu Iljhamu
955 http://www.rian.ru/report/20051205/42322710.html (Pristupljeno 14. jula 2010)


zarad razvoja demokratije i zapadnih vrednosti, a Zapad nije bio spreman da u bivšim
socijalističkim državama dosledno traži sprovođenje demokratskih reformi, već svoje
interese podređuje dnevno političkim potrebama. U Rusiji je nešto drugačija situacija,
ali i tamo režim, prekrivajući opoziciji normalne uslove postojanja, stvara uslove u
kojima se razvija opozicija konzervativnih radikalnih elemenata i novih ekstremnih
omladinskih pokreta koji prete da ukoliko dođu na vlast postanu još autoritarniji od
sadašnjih.957
Savetnik ukrajinskog ministra spoljnih poslova, Sergej Jevtuško smatra da je na tok
izbora i pobedu provladinih snaga u Azerbejdžanu uticalo to što je ambasador SAD u
Bakuu pozdravio provladinu partiju pre nego što je OEBS saopštio svoje ocene, što je
bilo sasvim suprotno od slučaja Gruzije i Ukrajine. Predstavnik nezavisne informa-
tivne agencije Turan, Ali Damirov smatra da su SAD podržale režim Alijevih zbog
učestvovanja Azerbejdžana u mirovnim operacijama u Iraku i zbog mogućeg iskori-
šćavanja azerbejdžanskih aerodroma od strane Pentagona. A direktor Centra novi-
nara GUAM, Eljhan Nurijev misli da iako bi OEBS smatrao parlamentarne izbore
nelegitimnim, režim u Azerbejdžanu bi mogao da računa na političku podršku
Vašingtona.958
I Financial Times je sredinom novembra 2005. pisao o dvostrukim standardima koji
su bili primenjeni od strane Zapada nakon navodne falsifikacije parlamentarnih izbora
u Azerbejdžanu, smatrajući da su američke i evropske vlade protestovale “jako tiho” i
ocenjujući te izbore kao navodno progresivnije u poređenju sa predsedničkim izborima
u toj zemlji iz 2003. godine. Štampa je pisala da je demokratija u slučaju Azerbejdžana
otišla na treće mesto nakon važnih interesa SAD u vojnom koridoru za Irak i Avgani-
stan i nakon otvaranja naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan sa zapadnim investitorima.959
Istraživanja perspektiva globalne upotrebe nafte i gasa pokazuju da će oni ostati
dominantna vrsta goriva širom sveta u narednih 30 godina. Oko 62 odsto potrebe pla-
nete za energijom trenutno se podmiruje ugljovodonikom, što je procenat za koji se
očekuje da će dostići oko 67 odsto do 2030. godine, ukoliko potrebe nastave da rastu
stopom zabeleženom prethodnih decenija.960 U jeku talasa “šarenih revolucija” na
prostoru ZND britanska firma British Petroleum (BP) objavila je sredinom maja 2005.
početak funkcionisanja naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan kojim nafta iz Kaspijskog
mora preko Azerbejdžana, Gruzije i Turske stiže na zapadna tržišta, a posebno putem
tankera na tržište SAD. Naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan zaobilazi teritoriju Rusije i sma-
tra se konkurentom ruskom naftnom monopolu na prostoru bivšeg SSSR, a po obimu
svetskih zaliha nafte nalazi se na 10 mestu. Istovremeno, krajem aprila 2005. u pre-
stonici Moldavije, Kišinjevu održan je sastanak predsednika zemalja članica regionalne
organizacije GUAM. Države članice GUAM opredelile su se za samostalnu energetsku
politiku od ruske i put približavanja Evropskoj uniji i zatražile izmeštanje ruskih baza

958 http://www.tsybulko.com.ua/print.php?articleID=160 (Pristupljeno 14. jula 2010)
959 http://www.bbc.co.uk/ukrainian/pressreview/story/2005/11/printable/051118_press_friday_
british.shtml
960 Šifrin, Bisat, op.cit., str. 254.

iz Gruzije i Moldavije. Tokom susreta u Kišinjevu bio je definisan, u ideološkom smislu,
pojas demokratskih zemalja od baltičkih republika do Crnog mora, ili pomenuta Unija
demokratskog izbora, dok se na pragmatičnom nivou planiralo stvaranje transportnog
koridora Evropa-Kavkaz-Azija i potpuna realizacija naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan
preko Turske i Odesa-Brodi-Gdanjsk preko Ukrajine.961
Kada je reč o gasovodu, nakon “narandžaste revolucije” premijerka Julija Timošenko
odlučno je podržala projekt država Evropske unije takozvani gasovod Nabuko, koji
je bio u planu još od 1996. godine, a na inicijativu Sjedinjenih Američkih Država, i
koji je, poput ruskog gasovoda Južni tok, trebalo da vodi od najbogatijih izvorišta
gasa Centralne Azije, preko Transkaspijskog gasovoda, Turske do Balkana, pa preko
Bugarske i Rumunije do Austrije. Međutim, zapadne energetske inicijative u maju 2007.
godine preduhitrili su predsednici Rusije, Kazahstana i Turkmenistana, koji su posti-
gli sporazum o izgradnji, takozvanog, Prikaspijskog gasovoda kojim bi se prirodni gas
iz kaspijskog regiona i Centralne Azije transportovao isključivo preko teritorije Rusije,
čime je, faktički, Moskva u regionu ponovo ostvarila poziciju monopoliste za isporuke
prirodnog gasa, čak i u odnosu na Kinu. Gasovod Nabuko bi trebalo da se realizuje
sa državama Centralne Azije sa kojima je Rusija sklopila dugoročne ugovore i na koje
Moskva ima ogroman politički uticaj.962
Prvi put od raspada SSSR Rusija je primenila energente u geopolitičke svrhe uz
pomoć pretnje zavrtanja ventila gasovoda glavnog snabdevača – ruskog Gasproma.
U januaru 2006. velika hladnoća je zadesila evropski deo bivšeg SSSR, a tako niske
temperature nisu bile zabeležene poslednjih stotinu godina. Ukrajina je krajem 2005.
godine odbila da plati ruski gas po tržišnim cenama i zato je Moskva vladi koja je došla
nakon “narandžaste revolucije” za novu 2006. godinu zavrnula ventile gasa što je zbog
pada pritiska u gasovodu osetila cela Zapadna Evropa. Redukcija gasa nastala je kao
posledica velikih zahlađenja i navodne tehničke nemogućnosti da se isporuči planirana
i ugovorena količina gasa. Stručnjaci upozoravaju da će Evropska unija postati zavisnik
od ruskog gasnog monopoliste Gasproma koji u EU isporučuje oko 35 odsto prirodnog
gasa, dok će se 2025. godine ta cifra povećati možda i do 80 odsto, što može da ugrozi
energetsku bezbednost Evropske unije.963
Ukrajinski politikolog Taras Voznjak smatra “ciničnim“ i dvoličnim odnos
pojedinih evropskih uticajnih država prema Rusiji, posebno kada je reč o energentima.
Voznjak smatra da su Nemačka i Francuska odustale od pokušaja da utiču na proces
demokratizacije Rusije, već su Putinov režim prihvatile kao najpovoljniji za svoje
energetske interese. Interesi novih članica EU i država u tranziciji (baltičkih država,
Poljske i Ukrajine) stavljene su po strani, razrađen je projekat gasovoda Severni tok,
a bivši kancelar Gerhard Šreder postavljen je na čelo nemačko-ruskog energetskog
konzorcijuma.964

962 Boris Varga “Gas i oružje”, Helsinška povelja, No. 127-128, Beograd, januar-februar 2009, str.
22-24.
964 Тарас Возняк, “Газовий контрнаступ Росії”, Часопис “Ї”, Но. 40, Львів, 2005. стр. 25.

Moskva je tada, 2005. godine, optužila zapadne zemlje, Evropsku uniju, a posebno
Sjedinjene Američke Države da “podgrevaju revolucije u postsovjetskim zemljama, gde
vlada socijalna nestabilnost i gde Rusija iz navodno ‘humanitarnih’ razloga isporučuje
naftu i gas ispod njihove realne tržišne cene”. Nakon “šarenih revolucija” i njihovih
pokušaja, Rusija je najavila uvođenje partnerskih ekonomskih odnosa na prostoru ZND.
Već u jesen 2005. godine Moskva je najavila prelazak na tržišno plaćanje gasa i nafte za
sve postsovjetske republike, za koje je od raspada SSSR važilo regulisanje dugova na
svakojake načine, cena gasa je bila nekoliko puta manja od realne cene za zapadnoevrop-
sko tržište i uglavnom politički motivisana. Do kraja 2005. godine, Ukrajini, Moldaviji,
Gruziji i Jermeniji, koje su dobijale gas po ceni od oko 50 dolara za hiljadu kubnih metara,
od strane ruskog Gasproma nametnut je ugovor kojim je ta cena dvostruko uvećana, s
ciljem da jednog dana dostigne realni tržišni nivo kakav plaćaju zemlje EU. Primera radi,
Nemačka za hiljadu kubnih metara gasa Gaspromu je 2005. plaćala 280 dolara.965
U Kijevu, Kišinjevu i Tbilisiju radikalne mere Gasproma komentarisali su kao
“odmazdu za revolucionarno raspoloženje”. Rusija je, u zamenu za nižu cenu gasa,
ponudila tim zemljama kredite ili otkup infrastrukture gasovoda. Iz tih razloga je
cena gasa za svaku od pomenutih republika bila različita. Ukrajina je imala najveći
politički sukob sa Rusijom. Prvog januara 2006. Rusija je zbog nepostojanja novog
ugovora zavrnula ventile gasovoda prema Ukrajini. U početku je namera bila da se
Kijevu učetvorostruči cena gasa, sa oko 50 na 230 dolara za hiljadu kubnih metara,
i ponudi otkup mreže gasovoda koji prolazi teritorijom Ukrajine i koji snabdeva 80
odsto isporuka ruskog gasa za EU. 966
Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je službama bezbednosti da posebno
vode računa o energo-objektima na Kavkazu jer je 2005. godine gasovod u Dage-
stanu eksplozivom bio podignut u vazduh, navodno, od strane ekstremističkih grupa.
Sredinom januara 2006. međunarodna zajednica je bila šokirana eksplozijom svih
gasovoda koje povezuju Rusiju i Gruziju, a samim tim i Jermeniju. Eksplodirale su
glavne magistrale gasovoda Severni Kavkaz-Zakavkazje i Mozdok-Tbilisi. Gruzijske
prozapadne vlasti koje nisu naklonjene Rusiji, tvrdile su da je reč o “sabotaži” i
“diverziji”. Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili optužio je ruske vlasti za organizaciju i
umešanost u eksploziju gasovoda. Kremlj je takve optužbe Gruzije nazvao “histerijom”.
Moskva i Tbilisi pregovarali su o kupovini dve milijarde kubnih metara gasa za 2006.
godinu po ceni od 110 dolara za hiljadu kubnih metara, s tim da Rusija učestvuje u
vlasništvu značajnog dela gruzinskog gasovoda. Opozicija je kritikovala takve poteze
Tbilisija, a Zapad je upozorio Gruziju i Ukrajinu da pod hitno moraju da nađu alter-
nativne izvore snabdevanja gasom, na primer iz Azerbejdžana, kako bi smanjili zavis-
nost od Rusije. Nakon eksplozije gasovoda, predsednik Sakašvili je najavio aktiviranje
međunarodnog projekta gasovoda Baku-Tbilisi-Erzerum i projekat Šah-Deniz u kom
bi Gruzija bila tranzit-zemlja gasovoda iz Azerbejdžana u Tursku.967

966 Ibid.
967 Ibid.

Energetska blokada Gruzije od strane Rusije 2006. godine bila je neuspešna, jer se
ispostavilo da Tbilisi može da funkcioniše bez ruskih energenata. Blokada je izazvala
ekonomski pad, ali svega 1,5 odsto BND Gruzije. Do 2006. godine Gasprom je bio
ekskluzivan snabdevač gasa u Gruziji, a od 2007. godine to pokrivanje je iznosilo 35 odsto
jer su alternativni izvori postali Azerbejdžan i Turska, a da nije bilo protivljenja SAD,
udeo Gasproma bi u potpunosti zamenio gas iz Irana. Zbog odbijanja da učestvuje u
energetskoj blokadi Gruzije, zahladili su odnosi između Bakua i Moskve, a Azerbej-
džan je 2006. godine u potpunosti otkazao otkup ruskog gasa. Početkom 2007. godine
u Kazahstanu je bio smenjen premijer i nekoliko visokih funkcionera naklonjenih Rusiji,
a na njihovo mesto postavljeni su ljudi koji su orijentisani na saradnju sa SAD i Kinom.
I Jermenija je pretrpela posledice eksplozije cevi i ostala odsečena od ruskog
gasovoda, bez obzira što je politički naklonjena Moskvi. Rusija i Jermenija su tradicio-
nalni politički partneri, pa je cena za ruski gas Jermeniji ostala nepromenjena – samo 54
dolara za hiljadu kubnih metara. S obzirom na to da je Jermenija ustupila značajan deo
vlasništva termo-energetskog i gasovodnog sistema, cena gasa nije značajno povećana
u 2006, samo do 110 dolara za hiljadu kubnih metara. Predsednik Jermenije Robert
Kočarjan posetio je Moskvu i predložio projekat u kom bi Rusija sa Jermenijom trebalo
da učestvuje sa 45 odsto investicija u gasovodu Iran-Jermenija. U tom slučaju, kako
tvrdi ruski list Коммерсант, Rusija ima ambiciju da kontroliše i tranzit iranskog gasa
u Gruziju, Ukrajinu i Evropu.968
Kada je reč o energentima, Rusija je nakon “narandžaste revolucije” i sa Moldavijom pre-
šla u tržišne odnose. Moldavija je 2005. godine imala parlamentarne i predsedničke izbore,
a komunisti lidera Vladimira Voronjina su za vreme “šarenih revolucija” naglo okrenuli
retoriku u pravcu integracije sa Zapadom i EU. Glava Gasproma, Aleksej Miler u Kišinjevu
potpisao je ugovor o kupovini gasa po ceni od 110 dolara, sa tendencijom poskupljenja na
170 dolara za hiljadu kubnih metara, pod uslovom da Kišinjev ustupi značajan procenat
moldavskog Moldovagasa Gaspromu. I Moldavija je nekoliko dana bila u opštoj hladnoći
posle potpunog isključenja Moldavije iz gasotransportne mreže sa Rusijom.969
Konspiracija
Kad se bivši hladnoratovski protivnici ponovo nađu na liniji podele – s jedne strane
“imitacija demokratije” na prostoru ZND, i s druge strane dvostruki standardi u oce-
njivanju i tretiranju demokratije sa Zapada, otvara se prostor za konspirativno tumačenje
“šarenih revolucija”. Teoriju zavere u “izbornim revolucijama” najčešće su videle konzerva-
tivne i nacionalističke elite na prostoru bivših socijalističkih republika, ali ni Zapad
nije pokušavao da prikrije da su u procesima “izbornih revolucija” bile umešane razne
hladnoratovske, obaveštajne strukture i interesi pojedinih poslovno-političkih grupa.
Gledajući unutar država u kojima su se odigrale “izborne revolucije”, sama činjenica da je
došlo do podele unutar ministarstava sile (vojska, policija, obaveštajne strukture) s ciljem
968 Ibid.
969 Ibid.

izazivanja političkih promena, dovoljno govori da se nesumnjivo radi o zaveri protiv
vladajućih elita. Takođe, eksplozija gasovoda koji vodi od Rusije prema Gruziji u januaru
2006, nakon “šarenih revolucija”, i učestvovanje političkih elita koje su došle na vlast u
“izbornim revolucijama”, u geopolitičkom odmeravanju snaga između Zapada i Rusije u
sferi “energetske bezbednosti” – nesumnjivo nose konspirativni karakter.
Ruski mediji bliski Kremlju “izborne”, odnosno “šarene revolucije” često su pomi-
njali kao sredstvo Zapada, najčešće Vašingtona, da se na prostoru bivših sovjetskih
republika ukloni određena politička garnitura koja je naklonjena Moskvi. Da li su
“izborne revolucije” doista proces demokratizacije država čija je demokratska tranzicija
prethodno zapala u krizu ili su u pitanju državni udari i prevrati od strane pojedinih
zapadnih sila sa ciljem sticanja vlastitih interesa (prirodnih resursa) ili geopolitičkih
pritisaka na Rusiju?
U teoriji i štampi ima mnogo konspirativnih scenarija vezanih za “izborne
revolucije”. I ovaj rad ne isključuje umešanost raznih interesnih sfera u procesima
u kojima se vaninstitucionalno menjaju elite na vlasti i faktički urušavaju režimi.
Međutim, predmet našeg istraživanja jeste odnos između “izborne revolucije” i procesa
demokratizacije, te ćemo pomenuti samo pojedine “zavereničke tendencije” koje,
videćemo, ne doprinose pozitivno principima promovisanja demokratije u svetu na šta
su se pojedine zapadne države, videli smo u trećem poglavlju, još osamdesetih godina
prošlog veka na neki način obavezale.
Pre svega, kao što smo pomenuli u trećem poglavlju, spoljni faktor, a posebno
finansijska i know-how podrška sa Zapada bila je važan uzročni faktor u pokretanju
“izbornih revolucija”. Asistenti koji su obučavali opoziciju, a posebno iz omladinskih
organizacija Otpor, Kmara i Pora bili su hapšeni ili proterivani iz država u kojima je
bila pripremana nenasilna politička borba. Zbog zatvorenosti nedemokratskih režima
finansijska pomoć civilnom sektoru i opoziciji odvijala se nelegalnim kanalima, novac
je u države bio unošen u kešu. Izveštaji o njegovom namenskom trošenju verovatno
nikad neće biti dostupni.
Preuranjenost saopštavanja nezvaničnih rezultata i ocena njihove regularnosti, koji
su pokretali nezadovoljne mase na pobunu o kojima smo u više navrata pisali, kao
i preuranjena čestitanja pobednicima na izborima (Moskva – Janukovič, Vašington –
Alijev), daleko su od demokratskih i regularnih principa, te kompromituju ne samo
autoritarne režime, već i demokratske. Još je tridesetih godina dvadesetog veka novinar
i publicista Kurcio Malaparte u svojoj knjizi Tehnika državnog udara pisao da uspeh
revolucije ne zavisi od masovnih protesta, već prvenstveno od taktike. Malaparte
daje primer ruske “oktobarske revolucije” 1917. godine i iskustvo Lava Trockog koji
tvrdi da su za uspešnu revoluciju mase od sekundarnog značaja, dok je od presudnog
“mala grupa ljudi, koja je hladnokrvna i nasilna, obučena za ustaničku taktiku. Treba
reagovati sa malo ljudi na ograničenom terenu, koncentrisati napore na osnovne ciljeve
(imajući u vidu vitalne administrativne institucije u državi, železnicu, poštu, upravu –
B. Varga), udariti direktno i čvrsto bez mnogo buke”.970
970 Малапарте, op.cit., str. 71-73.

Iako su nasilne revolucije s početka XX veka skoro stotinu godina iza nas, teorija
vezana za taktiku obaranja političkih elita na vlasti ili nedemokratskih režima danas
nije ništa tajnovito ili zavereničko. Ako je Malaparte zbog svoje knjige Tehnika državnog
udara bio skoro 10 godina (1933-1943) pod Musolinijevim prismotrom i raznim vrstama
pritvora, savremeni priručnici o nenasilnim načinima političke borbe pre pripadaju
kontekstu liberalnih ili “demokratskih revolucija” koji služe zato da zaštite građane od
autoritarnih lidera i diktatora. Tako je jedna od najprevođenijih knjiga o tehnikama
za rušenje diktatora Džina Šarpa Od diktature do demokratije971 poslužila mnogim
omladinskim pokretima u državama gde su se odigrale ili su pokušane “izborne
revolucije”, kao što su Srbija, Gruzija, Ukrajina, Belorusija. Šarpova knjiga na engle-
skom i drugim jezicima lako je dostupna na internetu.972 Jedno od novijih izdanja jeste
priručnik Nenasilna borba u 50 tačaka973 beogradskog Centra za nenasilnu akciju i
strategiju (CANVAS) koja je prevedena na nekoliko jezika.
Međutim, iako nema ništa nezakonito i nehumano u nenasilnoj političkoj borbi
koju je još početkom XX veka razvio Gandi, zapadni mediji nisu prikrivali da je u obuci
pojedinih omladinskih organizacija, kao što je Otpor, koje su se odigravale u državama
susednim Srbiji (Mađarska, Rumunija, Crna Gora), na jednom seminaru u Budimpešti
prisustvovao i američki pukovnik u penziji Robert Helvi, koji je pripremao opoziciju za
nenasilnu pobunu protiv vojne hunte u Burmi.974 Britanski novinar Tim Maršal, koji je
krajem devedesetih godina radio u Beogradu kao dopisnik TV mreže Sky News, u knjizi
Igra senki, piše kako je pukovnik Helvi početkom dvehiljadite godine u svojstvu ameri-
čkog vojnog atašea u penziji (koji je stekao iskustvo radeći u američkoj ambasadi u
Burmi) pomogao otporašima da razrade metode rušenja Miloševićevog režima. Maršal
piše da su “otporaši već mnogo toga i sami razradili, ali Helvi im je dao dimenziju koja
im je nedostajala. On je imao iskustvo, distancu i podršku američkog novca. Složili su
se oko strategije koja je četiri meseca ranije bila zacrtana na stastanku u Foreign Office
u Londonu. Mit o tome da Milošević ‘nema alternativu’, da je nepobediv, mora biti
razbijen. Taj mit je bio temelj na kojem je počivala struktura policije, vojske, medija i
politike. Kada se temelj jednom razbije, stubovi podrške će se srušiti.”975
Bans i Volčik primećuju da su Sjedinjene Američke Države demokratizaciji regiona
bivših socijalističkih republika posvetile veću pažnju od ostalih delova sveta (Južna
Amerika, Afrika, Azija), objašnjavajući takvu pojavu, između ostalog, i jednim isku-
stvom i interesima Amerike još iz perioda Hladnog rata, jer se veliki procenat perso-
nala u Stejt Departmentu (eng. U.S. State Department) i obaveštajnoj službi (eng. Cen-
971 Gene Sharp, From Dictatorship to Democracy: A Conceptual Framework for Liberation, The Albert
Einstein Institution, Boston, 2003.
972 http://www.engaged-zen.org/PDFarchive/From_Dictatorship_to_Democracy.pdf (Pristupljeno
14. jula 2010)
973 Srđa Popović, Andrej Milivojević, Slobodan Đinović, Nenasilna borba u 50 tačaka: Strateški pri-
stup svakodnevnoj taktici, Samizdat B92, Beograd, 2007.
975 Tim Maršal, Igra senki: petooktobarska smena vlasti u Srbiji, Samizdat B92, Beograd, 2005, str. 178.

tral Intelligence Agency, CIA) specijalizovao za oblast Sovjetskog Saveza i Centralne
Evrope.976
I u Srbiji postoji dominantan stav da su bivši članovi Otpora postali angažovani
u korist globalizma. Ilić piše da nije pogrešno tvrditi, da “bez obzira na privrženost
pripadnika Otpora srpskoj samosvojnosti pokreta, da su otporaši, uglavnom to ne
znajući, u svojoj borbi za promene koja će im doneti normalan život, ipak bili u službi
globalizacijskih procesa”.977 Novinarka srpskog časopisa NIN, Marijana Milosav-
ljević, organizacije koje su bivši otporaši napravili sa ciljem da pomažu u podeli know-
how sa sličnim omladinskim organizacijama u Gruziji, Ukrajini i Belorusiji naziva
“janičarima globalizma”, osuđujući njihovu delatnost kao mešanje u unutrašnje stvari
drugih država.978 Avramov ide mnogo dalje, u jednom intervjuu ona smatra da su u
Srbiji nevladine organizacije postale obaveštajni centri, a da je Otpor direktno vezan
za pukovnika Helvija i službu bezbednosti koja je vezana za američki establišment koji
ima za cilj izazivanje kriza u pojedinim zemljama, a zatim se pojavljuje kao telo koje će
pomoći u savlađivanju tih kriza.979
Petrović konspiraciju “izbornih revolucija” vidi na drugom mestu – upravo unutar
samih Sjedinjenih Američkih Država. Petrović smatra da su, kako ih on naziva, “mirnim
revolucijama” na prostoru ZND uglavnom “koordinirali političari i pojedine ličnosti iz
SAD koji su vezani za Demokratsku stranku, naročito iz establišmenta Bila Klintona i
njegovih bivših saradnika, finansijera i simpatizera kao što su Medlin Olbrajt, Zbignjev
Bžežinski, Džordž Šoroš, fondacije porodice Rokfeler i drugi. Upravo su te akcije i ‘mirne
revolucije’ (u stvari režirani politički prevrati), posebno onaj u Ukrajini pretili da zatruju
inače korektne odnose između dva predsednika koja sarađuju – Buša i Putina.”980
Bans i Volčik u Sjedinjenim Američkim Državama kroz dva relativno međusobno
povezana primera primećuju još jednu možda manje konspirativnu, a više parado-
ksalnu i ironičnu situaciju kada je reč o promociji i ugledu “izborne demokratije”. U
prvom slučaju reč je o predsedničkim izborima u SAD 2000. godine koji su prema
mnogim ocenama bili “manjkavi” i nepotvrđeni od strane stranih posmatrača, a na
koje je ruska Duma predložila posmatrače sa ciljem “da uputi izazov kvalitetu američke
demokratije”. Drugi primer je iz parlamentarnih izbora u Gruziji koji su i doveli do
“revolucije ruža”, a na koje je administracija Buša u leto 2003. godine poslala Džejmsa
Bejkera, da ubedi svog “starog druga” Ševarnadzea, da poboljša izborni proces i da
dopusti prisustvo međunarodnih posmatrača i paralelno prebrojavanje glasova. Reč je
o istom Džejmsu Bejkeru, “uzoru” demokratskih standarda, koji je bio supervizor pre-
brojavanja na američkim predsedničkim izborima 2000. godine.981

977 Ilić, op.cit., str. 47.
978 Маријана Милосављевић, “‘Отпор’ и извоз револуције: Јаничари глобализма”, НИН,
Београд, 02. децембар 2004, стр. 30-33.
979 Аврамов (интервју), “Најамни интелектуалци”, op.cit., str. 16-17.
980 Петровић, op.cit., str. 411.
Revolutions in Postcommunist Eurasia“, pp. 11-12.

Za američku diplomatiju i “izborne revolucije” vezan je još jedan događaj koji nije
promakao analitičarima. Američki diplomata i ambasador u Tbilisiju 2003. godine
Ričard Majls, koga mnogi smatraju “sivom eminencijom” “revolucije ruža” u Gruziji,
prethodno je bio na poziciji ambasadora u Beogradu dok se tamo 2000. godine takođe
odvijala “petooktobarska izborna revolucija”.982
Ima još mnogo raznih primera koji ukazuju na umešanost pojedinaca i institucija
u radnje koje su često na ivici zakona, političke korektnosti i daleko od “demokratije”.
Međutim, kao što smo na početku pisali, ovaj rad se ne bavi analizom delovanja pojedi-
naca, interesnih grupa, političkih partija ili pojedinih država na “izborne revolucije”,
već odnosima “izbornih revolucija” i procesa demokratizacije.
Zaključujemo da su “šarene revolucije” na prostoru ZND izazvale različit efekat
u balansu režima: dok su kod jednih država imale uticaj na demokratsku tranziciju
(Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Kirgizija), tako su istovremeno kod drugih imale
nekog uticaja da političke elite na vlasti proces tranzicije pokrenu ka autoritarizmu
(Rusija, Azerbejdžan, Uzbekistan).
Rusija je odmah nakon raspada SSSR krenula putem, takozvane, de-demo-
kratizacije, uspostavljanja hibridnog režima. Bez obzira kako je zvali – “imitacijom
demokratije”, “diktiranom demokratijom”, “suverenom demokratijom” ili
“liberalnom imperijom”, Rusija je krenula putem uspostavljanja nedemokrat-
skog režima i u proleće 2009. godine, prema istraživanju NIT – konsolidovala je
autoritarizam. “Šarene revolucije” su poremetile geopolitičke pozicije Moskve na
prostoru bivših sovjetskih republika. Moskva, preostali nedemokratski lideri ZND,
ali i Kina, bili su ozbiljno uznemireni pojavom “šarenih revolucija” i mogućnošću
širenja na njihove države, koje su smatrali inicijativom Zapada, a posebno Sjedi-
njenih Američkih Država. S jedne strane, Rusija je činila sve da zaustavi proces
širenja “šarenih revolucija” na preostale postsovjetske države i istovremeno počela
da daje jaču podršku autoritarnim tendencijama na prostoru ZND. Moskva je
protiv “šarenih revolucija” i država koje ih podržavaju pokrenula, takozvanu,
“kontrarevoluciju”, a ona podrazumeva: podršku “imitacije demokratije”, odno-
sno razvoj “suverene demokratije” koja bi trebalo da ograniči “mešanje” Zapada
u tranziciju država ZND; na međunarodnom planu priklanjanje saveznicima iz
Azije i upotrebu energenata u geopolitičke svrhe. Nove političke elite u državama
u kojima su se odigrale “šarene revolucije” i postsovjetske države koje su naklo-
njene Zapadu pokrenule su inicijativu za saradnju u cilju jačanja političkih, pri-
vrednih i energetskih interesa. Tako su države ZND u kojima su se odigrale “šarene
revolucije” postale objekat geopolitičkih odmeravanja snaga između Zapada i
Rusije u sferi uspostavljanja “energetske bezbednosti“. Rusija “šarene revolucije”
nije doživela kao demokratizaciju postsovjetskog prostora, već kao ugrožavanje
zone njenih tradicionalnih geopolitičkih interesa. Zbog “šarenih revolucija” odnosi
između Zapada i Istoka postali su nesumnjivo zategnutiji.
982 Kandelaki, Meladze, op.cit., pp. 116.

S druge strane, Zapad, a posebno Sjedinjene Američke Države, snose delimičnu
odgovornost za izraženu primenu dvostrukih standarda, prema pojedinim postso-
vjetskim državama i njihovim liderima (Uzbekistan, Azerbejdžan, Kazahstan) zbog
dnevnopolitičkih, vojnih (Irak, Avganistan) i energetskih interesa (nafta, gas), koji
mogu da ugroze budući proces demokratizacije i demokratske konsolidacije. Primena
dvostrukih standarda takođe je uticala na opadanje talasa “šarenih revolucija” na
prostoru ZND i demokratizaciju hibridnih i autoritarnih režima. Svaka revolucija
skoro da je nemoguća bez unutrašnje i spoljne konspiracije, odnosno raznih metoda
u kojima se menja jedna politička elita na vlasti ili režim. Ipak, takvi metodi, kao i
nasilje u promeni režima, ne doprinose procesu demokratske tranzicije.
4.3 Najuticajnija nezavisna varijabla i “četvrti talas”

Na kraju našeg istraživanja ostaje nam da odredimo najuticajniju nezavisnu varijablu
koja utiče na odnos “izbornih revolucija” i proces demokratizacije i da pokušamo da
ocenimo širinu značaja “izbornih” odnosno “šarenih revolucija”.
Uticaj međunarodnog faktora

Iako smo u prethodnim poglavljima konstatovali da je u pojedinim državama u
kojima su se odigrale “izborne revolucije” došlo do demokratske tranzicije i neke vrste
konsolidacije demokratije, ipak nismo dobili odgovor na još nekoliko pitanja: koje su to
najjače nezavisne varijable koje utiču da nakon “izborne revolucije” tranzicija krene u
pravcu demokratije ili autoritarizma? Da li uticaj međunarodnog faktora može da utiče
na to da države nakon “izbornih revolucija” mogu krenuti i tranzicijom ka autoritarizmu?
U drugom i trećem poglavlju zaključili smo da je nakon “izbornih revolucija” u
četiri države (Slovačka, Hrvatska, Srbija, Ukrajina) došlo do vidljivih trajnih promena
u procesu demokratizacije i u tri države je konsolidovana neka vrsta demokratije
(Slovačka, Hrvatska, Srbija). Demokratizovale su se i konsolidovale demokratiju države
u bivšim socijalističkim federacijama ČSSR i SFRJ. Međutim, u bivšem SSSR nijedna
država nakon “izborne revolucije” nije konsolidovala minimalnu izbornu demokratiju
i samo je Ukrajina u procesu demokratizacije, na granici izlaska iz izbornog autoritar-
izma. U prethodnim poglavljima videli smo da razvoj demokratije u pojedinim
državama zavisi od mnogih unutrašnjih i spoljnih okolnosti, te da su se paradigme
demokratske tranzicije u naučnim krugovima od pada socijalizma više puta menjale.983
Ako je shema-model “izbornih revolucija” u kombinaciji sa devet uzročnih faktora,
koje smo predstavili u trećem poglavlju, model ili čak deo neke nove paradigme demo-
kratizacije, postavlja se i pitanje koje su to važnije nezavisne varijable koje utiču da
nakon “izbornih revolucija” i smene vladajuće elite u hibridnim režimima država krene
putem tranzicije prema demokratiji ili autoritarizmu?

Sličnim pitanjem tokom 2009. godine, dok je finalizirano ovo istraživanje, bavili su
se ugledni naučnici Vej, Bans, Volčik, Besindžer, Dimitrov, Ferbenks i Silitski. Toj temi
je Journal of Democracy u januaru 2009. godine posvetio ceo jedan segment “Debating
the Color Revolution”984. Polemiku je pokrenuo članak Veja iz jula 2008. godine985, u
kom on iznosi dve dugoročne varijable kojima objašnjava zašto su pojedini postsocijali-
stički lideri uspešnije konsolidovali autoritarizam od drugih, odnosno zašto su
popularno nazvane “šarene revolucije” u pojedinim državama imale većeg ili manjeg
uspeha. Te dve dugoročne varijable su – jačina strukture režimske autokratske partije
ili države (eng. strength of the incumbent regime’s autocratic party or state) i jačina
veza sa Zapadom (eng. strength or weakness of links to the West). Kod prve varijable,
Vej smatra da kod širenja “šarenih revolucija” u postsocijalističkom prostoru nije bila
presudna difuzija, odnosno efekat grudve snega, već da je uspeh opozicije (i civilnog
sektora) bio uslovljen slabošću tih hibridnih režima. Već smo u trećem poglavlju naveli
deo Vejovih stavova da masovni protesti nisu slomili režim, dokazujući to Gruzijom i
Kirgizijom, već usamljenost pojedinih lidera na vlasti (Milošević, Ševarnadze, Kučma,
Akajev) koji nisu imali jako utemeljenu ideologiju u partijama (Severna Koreja, Kina,
Kuba, Mozambik) i nisu organizovali jak prinudni aparat. Stabilnost autoritarnog
režima prema toj teoriji je: jedna visoko institucionalizovana vodeća partija, raspro-
stranjen i dobro utemeljen prinudni aparat (koji može da uguši masovnu pobunu) i
državna kontrola ekonomije, a posebno energenata (nafta i prirodni gas). Znači, za Veja
su “šarene revolucije” na postsovjetskom prostoru pre pad autoritarnih lidera, nego
početak procesa demokratizacije.986
Podržavajući Veja, profesor na Dartmut koledžu i Harvardu, Martin K. Dimitrov,
dodaje da ukoliko pored navedenih karakteristika stabilnosti režima u vladajućoj eliti
na vlasti postoji i popularni lider (eng. popular leader), kao što je to slučaj u Rusiji –
Medvedev (Putin), u Belorusiji – Lukašenko, Azerbejdžanu – Alijevi (otac Gejdar i sin
Iljham), u Turkmenistanu – Nijazov i Berdimuhamedov, Tadžikistanu – Rahmon, i
Kazahstanu – Nazarbajev, autoritarizam može dovoljno dugo da se održi. Posebno ako
režim raspolaže sa tri strategije: ekonomski populizam (nafta i gas), antizapadni nacio-
nalizam i gušenje medija; u tom smislu bi se moglo govoriti i o konceptu “popularnog
autoritarizma”.987
Bansova i Volčik ne dele stavove sa Vejom, tvrdeći da su autoritarni lideri ipak “pali”
u difuziji izbornog modela koji smo izneli u prošlom poglavlju.988 U odnosu na naš rad,
opažamo da u polemici u Journal of Democracy nije bilo dovoljno prostora posvećeno
pitanju odnosa tipa režima i “izborne revolucije”, odnosno u kojim tipovima režima su
se odigravale te revolucije. Donekle, Vejova teza o jačini režima se poklapa sa našim
984 U prevodu znači “Debatujući ‘šarene revolucije’”.

985 Way, “Debating the Color Revolution: A Reply to my Critics”, pp. 90-97.
987 Martin K. Dimitrov, “Debating the Color Revolutions: Popular Autocrats”, Journal of Democracy,
Volume 20, Number 1, January 2009, pp. 78-81.
988 Bunce, Wolchik, “Debating the Color Revolutions: Getting Real About ‘Real Causes’, pp. 69-73.

stavom da se “izborne revolucije” mogu odigrati samo u Dajmondovom izbornom
autoritarizmu, odnosno hibridnom režimu i polukonsolidovanom autoritarnom,
dok u konsolidovanom autoritarizmu ne postoji dovoljno uslova da devet pomenutih
uzročnih faktora, ako su uopšte i prisutni, mogu da pokrenu smenu političke elite
na vlasti na miran način; ako bi i došlo do pobune civilnog društva ishod bi mogao
biti tragičan – primenom sile autoritarnog režima (Uzbekistan 2005), ili oružanim
sukobima sa demonstrantima (Kirgizija 2010989).990 Međutim, nećemo se složiti da
difuzija igra minornu ulogu i da bi se “izborne revolucije” i nenasilne pobune civilnog
društva u Srbiji, Gruziji i Ukrajni dogodile i bez uticaja uspešnih sličnih događaja koji
su u regionu izazvali efekat grudve snega.
Međutim, druga Vejova varijabla jačina veza sa Zapadom, odnosno pomoć
Zapada, za nas jeste mnogo zanimljivija i o njoj smo dosta pisali u trećem poglavlju
u spoljnom faktoru uzroka “izbornih revolucija”. Vej smatra da je autoritarni režim
mnogo ugroženiji kad postoje jake veze sa Zapadom. Jačina veza sa Zapadom odnosi
se na ekonomske, političke i društvene veze prvenstveno sa Sjedinjenim Američkim
Državama i Zapadnom Evropom. Na posthladnoratovskom prostoru države Cen-
tralne i Južne Evrope, i Južne Amerike koje su imale jake veze sa Zapadom suočile
su se sa spoljnim pritiskom da se demokratizuju. Zapad je podržavao prodemokrat-
sku opoziciju i intervenisao protiv autokrata. Intervencije protiv hibridnih režima izvr-
šene su na polju politike, finansijske podrške civilnom društvu i opoziciji u Slovačkoj
i Hrvatskoj, ali i vojnom intervencijom protiv režima u Srbiji. “Veze” (eng. linkage)
nam pomažu da razumemo zašto je Zapad više puta, uporno intervenisao krajem
devedesetih u Južnoj i Centralnoj Evropi dok nisu bili uklonjeni hibridni režimi.991
Pregovori o članstvu u evroatlantskim organizacijama itekako stimulišu mlade demo-
kratije i njihove vlade, posebno one u kojima je demokratska tranzicija bila otežana,
da temeljno sprovode reforme sa ciljem da se integrišu u šire političko-ekonomske
zajednice (Slovačka, Hrvatska, Srbija).
Međutim, situacija u bivšem SSSR bila je nešto drugačija. Postoji određena
odgovornost Zapada za to što nakon “narandžaste revolucije” nije dovoljno podržao
težnje Timošenkove i Juščenka u procesu neke vrste integracije u Evropsku uniju.
Upravo tada kada su evropski lideri obećavali Ukrajini podršku u demokratskim
reformama i članstvu u EU, umesto veće zavisnosti od Rusije, Evropska unija je mogla
da Ukrajini odškrine vrata, kao što je to učinila u slučaju Turske koja je dobila status
kandidata 1999. godine.992 U Gruziji je intervencija ruske vojske u leto 2008. godine u
989 Početkom aprila 2010. godine u Kirgiziji su se dogodili sukobi između vlasti i opozicije (koju
je predvodila Roza Otunbajeva), posledice kojih su bile brojne ljudske žrtve, nakon čega je
predsednik Kurmanbek Bakijev napustio državu (http://www.bbc.co.uk/russian/internatio-
nal/2010/04/100407_kyrgyz_clashes_livetext.shtml, Pristupljeno 14. jula 2010). Kirgizija je prema
NIT 2009. godine konsolidovala autoritarizam.
991 Ibid.
992 Varga, “Farbanje ‘narandžastih’”, str. 46-47.

Abhaziji i Južnoj Osetiji udaljila tu državu od integracije u NATO, dok Kirgizija nije ni
dobijala slične propozicije.
Ostaju još pitanja vezana za temu dominantne varijable spoljnih veza i “izbornih
revolucija”, a to su: ako su veze sa Zapadom izuzetno važne za buduće pitanje demo-
kratizacije država u kojima su se odigrale “izborne revolucije”, da li onda nedostatak
takvih veza sa Zapadom i veze sa autoritarnim državama, poput Rusije, neminovno
vode putem tranzicije prema autoritarizmu, pa i kod država koje nisu imale “izborne
revolucije”? I da li tranzicija ima neku vrstu ideologije, koja vuče korene iz Hladnog
rata, kao, na primer, podela na – Zapad i Rusiju?
Na razmišljanje o ovim pitanjima pokrenule su nas dve teorije. Prva – već pomenuta
tvrdnja Veja da su veze sa Zapadom najvažnija varijabla koja utiče na ranjivost
autoritarnog režima; i druga – Hantingtonova da se “povratni treći talas” može pojaviti
ukoliko ga emituje neka nedemokratska sila, imajući u vidu i Rusiju ukoliko se ne
demokratizuje. Kombinujući ove dve teorije mogli bismo zaključiti da države u kojima
su se odigrale “izborne revolucije”, smene vladajuće elite “demokratskim probojem” i
da hibridni režimi krenu prema demokratskoj neizvesnosti, prema izlasku iz hibrida, o
čemu smo pisali u trećem poglavlju, ne postoji nikakva garancija da će se dugogodišnji
proces tranzicije konstantno kretati prema demokratiji. Proces demokratizacije i demo-
kratske tranzicije nakon “izbornih revolucija” pre svega zavisi od veze sa Zapadom,
odnosno sa demokratskim svetskim silama, za šta one snose ogromnu odgovornost.
Ukoliko države koje su krenule putem izlaska iz hibridnog režima dobiju političku
podršku Evropske unije i SAD u formi integracije u evroatlantske strukture, postoje
šanse da će u tim državama uspešno da se odvija proces demokratizacije, kao što je to
bio slučaj sa Slovačkom, Hrvatskom i Srbijom. Ali, ukoliko SAD i EU ne budu odlučne
ili se povuku u procesu evroatlantskih integracija, demokratska tranzicija može da
bude otežana, kao što je to bilo u slučaju Gruzije i Ukrajine, ili će se tranzicija pokrenuti
u pravcu autoritarizma, kao što je to bilo u slučaju Kirgizije.
Postavlja se onda pitanje imaju li “šarene revolucije” ideološki kontekst i kakvog
uticaja u tome ima ruski faktor? Pisali smo u prvom poglavlju da su “baršunaste
revolucije” s kraja osamdesetih godina XX veka bile neka vrsta “proleća nacija”, poput
onih iz 1848. godine, čiju sintagmu treba čitati na dva nivoa: Jugoistočne Evrope i bivših
SFRJ i SSSR. Prema toj teoriji istočnoevropske države su Moskvu doživljavale kao neku
vrstu okupacione vlasti.993 U devedesetim i dvehiljaditim godinama relacije su ostale
slične, ali su se promenile geopolitičke okolnosti. U slučaju Jugoistočne Evrope (Slova-
čka, Hrvatska, Srbija), Moskva nije imala toliko veliku ulogu u kreiranju ideološkog
koncepta “izbornih revolucija”, koliko su imali lokalni hibridni režimi koji su nastali iz
federacija (ČSSR, SFRJ) koje su bile kreirane po sovjetskom uzoru. Umesto izolacioni-
stičkog etničkog nacionalizma za vreme “izbornih revolucija” u tim državama pobedio
je civilni nacionalizam “povratak u Evropu”. Međutim, u slučaju prostora bivšeg SSSR
Moskva je imala itekako veliki uticaj na procese koji bi se mogli nazvati, na neki način,
“prozapadnim” ili “antiruskim”. Sledeći tezu o “proleću naroda”, Batjuk smatra da su

“baršunaste revolucije” 1989. godine razvile jednu nacionalističku komponentu nacio-
nalno-oslobodilačkog pokreta od političkog “ruskog ega” koja je bila višedecenijska
prepreka državama Centralne i Istočne Evrope za prisajedinjavanje naprednim evrop-
skim demokratijama. Prema Batjuku, rusofobija je imala kolosalnu ulogu, posebno u
Češkoj 1989. i Litvaniji 1991. godine, a kasnije i u “šarenim revolucijama” dvehiljaditih
godina za mobilizaciju širokih masa.994
Profesor beogradskog FPN, Slaviša Orlović smatra da je u državama u kojima su
se odigrale “izborne revolucije”995 društvo bilo podeljeno na “evropski orijentisane” i
one koji su za “zatvaranje” ili “preferiranje Rusije”.996 Rjabčuk piše da su kandidati
Kučma i Juščenko na predsedničkim izborima u Ukrajini (1994, 2004), koji su po njemu
bili i jedini slobodni izbori, bili podeljeni i suprotstavljeni epitetima “prozapadni” i
“proruski”.997 Slična situacija preslikana je u Gruziji između “prozapadnog” Sakašvilija
i “proruskog” Ševarnadzea, dok su te tendencije manje izražene u Kirgiziji, iako je u
pozadini “revolucije lala” bila jaka kampanja okrenuta protiv oličenja “promoskovske”
politike Askara Akajeva, a koju su predvodili harizmatični “prozapadni ljudi”, o
čemu smo pisali u trećem poglavlju. U četvrtom poglavlju videli smo potpuno nega-
tivnu reakciju Rusije na “šarene revolucije” i upravo iz tih razloga zatezanje odnosa
između Istoka i Zapada, odnosno, najviše između Sjedinjenih Američkih Država
i Ruske Federacije. Tokom oba mandata Džordža Buša odnosi Vašingtona i Moskve
bili su, u oscilacijama, zategnuti. Pred kraj drugog mandata republikanskog pred-
sednika, u avgustu 2008. godine, u Gruziji je došlo do oružanih sukoba između ruskih
i gruzijskih snaga bezbednosti, zbog pitanja kontrole nad “zamrznutim konfliktima”,
Abhazijom i Južnom Osetijom. Rat u Gruziji, prema mišljenju novinara ruske sekcije
BBC Artema Krečetnjikova, odveo je Sjedinjene Američke Države i Rusiju na nivo
odnosa iz perioda principa jaltinsko-postdamskog načina podele sfera interesa prema
manjim državama.998 Što znači da su Zapad (SAD i EU) i Istok (Rusija) ostvarili odnose
nemešanja u prethodno određene sfere geopolitičkih interesa, posebno kad je u pitanju
proširenje NATO na Gruziju i Ukrajinu. Na taj način su tendencije prozapadnih vlasti,
koje su došle na talasu “šarenih revolucija” u Tbilisiju i Kijevu, ostale uskraćene za per-
spektive mogućih evroatlantskih integracija i jačim vezama sa Zapadom.
“Četvrti talas”?
Da li je sve ono što se sa postsocijalističkim režimima dogodilo 1998-2005. godine, a što
mi nazivamo “izbornim revolucijama”, deo “trećeg talasa” o kome je pisao Hantington?
Ili se radi o novom, “četvrtom talasu” demokratizacije u svetu? Ili su “izborne

995 U koje on svrstava Srbiju, Gruziju, Ukrajinu i Kirgiziju.
996 Slaviša Orlović, “Problemi demokratske konsolidacije Srbije”, u: Dušan Pavlović (ur.), Konsolidacija
demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000: Godinu dana posle, Službeni glasnik, Beograd, 2008, str. 99.
997 Рябчук, op.cit., str. 32-33.
998 Артем Кречетников, “Обама-Медведев: Саммит в духе 70-х”, ВВС, 3. июль 2009, http://www.bbc.
co.uk/russian/russia/2009/07/090702_obama_visit_expectations.shtml (Pristupljeno 14. jula 2010)

revolucije” samo regionalna pojava, smeštena u uski kontekst hibridnih režima i
izbornog autoritarizma? Da bismo odredili da li je proces demokratizacije uz pomoć
“izbornih revolucija” na prostoru bivšeg socijalističkog bloka “treći talas” ili neki drugi
proces, kao uslovnu liniju razdvajanja uzećemo dilemu o pitanju kraja “trećeg talasa”.
U skoro istoimenom članku, Da li je “treći talas” završen?, Dajmond još 1997. godine
primećuje da se proces uspostavljanja liberalne demokratije prestao širiti svetom, kao i
generalno političke slobode, što svedoči o kraju ekspanzije demokratije putem “trećeg
talasa”. Dajmond takođe zaključuje da ako je ekspanzija u broju demokratskih država i
nivoa demokratije u svetu zaustavljena na određeno vreme, pet do 10 godina (od kraja
Hladnog rata – B. Varga), onda mi možemo govoriti o kraju “trećeg talasa”.999
Da li to onda znači da su hibridni režimi i izborni autoritarizam “treći povratni
talas”? U prvom poglavlju zaključili smo da su se gotovo odmah nakon pada socijal-
izma i uvođenja višepartijskog sistema u značajnom broju država počeli da se razvijaju
hibridni režimi koji su sredinom devedesetih godina bili uočljivi, ali u teoriji definisani
tek početkom dvehiljaditih. Kao što je predvideo Hantington, “treći povratni talas”
može da se pojavi u državama gde je postojao nedostatak demokratske tradicije, gde su
neuspešno bile sprovođene ekonomske i političke reforme, a pojava uticajne nedemo-
kratske sile (Rusija) pružala je spoljnopolitički legitimitet hibridnim i autoritarnim
režimima u većini postsocijalističkih država. Stoga bi se izborni autoritarizam i tež-
nja prostora bivših evropskih socijalističkih država prema autoritarizmu mogli
posmatrati kao svojevrsni deo novog političkog procesa – “trećeg povratnog talasa”.
Da li su, onda, “izborne revolucije” početak “četvrtog talasa”? Ako jesu, da li je on
završen nakon manje od jedne decenije (1998-2005) ili još uvek traje? Ili ceo taj proces
pripada samo regionu bivših socijalističkih država i ne može se govoriti o globalnoj
pojavi “izbornih revolucija”?
Razlikovaćemo analitičare koji smatraju da su “izborne revolucije”, uslovno rečeno,
deo “trećeg talasa”, analitičare koji smatraju da su “izborne revolucije” u stvari, “četvrti
talas” i analitičare koji smatraju da su “izborne revolucije” prvenstveno regionalna
pojava. Na kraju, daćemo i naše viđenje značaja “izbornih” ili “šarenih revolucija”.
Dajmond i u svojim novijim radovima (2002) potvrđuje da je “treći talas” bio iscrpljen
sredinom devedesetih godina XX veka, kada se pojavljuju nedemokratski režimi koji
nisu vojne hunte, ili klasične lične diktature tipične za drugu polovinu XX veka, već
su to hibridni režimi koji se kriju ispod vela demokratije i izmanipulisanih izbora.1000
Za Butoru izbori 1998. u Slovačkoj bili su odložena (eng. delayed) ili “druga” “baršu-
nasta revolucija”. On upoređuje “baršunastu” i “izbornu revoluciju” u Čehoslova-
čkoj tj. Slovačkoj: “1989. godine su tražene samo promene autoritarnog režima, dok
je 1998. godine Slovačka tražila više demokratije. Ciljevi slovačke opozicije 1989. nisu
bili toliko definisani, organizovano civilno društvo skoro da nije postojalo. Drugo,
lideri opozicije za vreme “baršunaste revolucije” nisu bili poznati biračima. U septem-
bru 1998. godine Slovačka je iz prethodnih suprotstavljanja u hibridnom režimu već
999 Diamond, “Is the Third Wave of Democratization over?”, p. 37.

1000 Diamond, “Elections Without Democracy: Thinking About Hybrid Regimes”, pp. 21-35.

dobro znala politički profil opozicionih kandidata. Treće, promene 1989. godine došle
su brzo i neočekivano, bez dugotrajnih priprema, ulaganja značajnog dela civilnog dru-
štva u promene. Godine 1998. za vreme “izborne revolucije” Slovačka je imala svesno
formirane vrednosti, ciljeve integracije u evroatlantske strukture i uložila je vlastiti
napor preko građanskog društva da se one ostvare”.1001
Ferbenks smatra da su “izborne” ili “šarene revolucije”, mnogo radikalnije i više
fokusirane na uklanjanje samovlašća u političkoj eliti, odnosno lidera-pojedinaca, nego
uklanjanje ideologije, kao što je to bio slučaj 1989. godine sa “baršunastim revolucijama”
koje su okončale postojanje komunizma u Evropi.1002 Stoga, kada se govori o “izbornim
revolucijama”, nesumnjivo je da je taj proces pokrenut prvenstveno unutar jedne
države, a ne u talasu nekog opšteg raspada ideologije, kao što je to bilo u slučaju propa-
sti socijalizma.
Pisali smo da je spoljni impuls podrške “izbornim revolucijama” od strane Sjedi-
njenih Američkih Država i pojedinih država Evropske unije bio izuzetno jak. Značajno
političko tumačenje “šarenih revolucija” dao je na jednom međunarodnom susretu
američki predsednik Džordž Buš. Njegov stav, iako nema uticaja na našu teoriju,
može da govori o političkim smernicama i budućem razvitku onog što mi nazivamo
“izbornim revolucijama”, jer ih je upravo Vašington najjače politički i materijalno
podržavao. Američki predsednik Džordž Buš je na 35. zasedanju generalne skup-
štine Organizacije Američkih Država, OAS, održanom na Floridi 6. juna 2005. godine,
ovako okarakterisao vašingtonsko viđenje uloge “šarenih revolucija”: “Okupili smo se u
velikom istorijskom momentu, kada sloboda u svetu počinje da maršira. Za poslednjih
godinu i po dana – razmislite o tome – postali smo svedoci ‘revolucije ruža’ u Gruziji,
‘narandžaste revolucije’ u Ukrajini, ‘purpurne revolucije’ u Iraku, ‘revolucije lala’ u
Kirgiziji, ‘kedrove revolucije’ u Libanu – i to je samo početak. Po celoj Centralnoj Aziji
rastu očekivanja promena – i promene će nastati. Po celom Srednjem Istoku posma-
tramo kako dolaze pokolenja čija srca gore za slobodom i ona će doći”.1003
Prethodno je sredinom maja 2005. predsednik Buš već nastupao sa sličnim
izjavama pred Međunarodnim republikanskim institutom (eng. International Repu-
blican Institute, IRI), gde je upozorio da su “šarene revolucije” kojima smo svedoci
samo početak širokog procesa demokratizacije po celom svetu, kojem će SAD davati
nesebičnu pomoć.1004
Kuzio1005, Mekfol1006, Bans i Volčik1007 slažu se da su događaji koje mi nazivamo
“izbornim revolucijama” u Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji, Gruziji, Ukrajini i delimično

1002 Fairbanks, “Revolution Reconsidered“, p. 52.
1003 The President of the United States, George W. Bush opening of the Organization of American
States General Assembly, 6. june 2005, http://www.oas.org/speeches/speech.asp?sCodigo=05-0113
1004 http://www.utro.ru/news/2005/06/06/446046.shtml (Pristupljeno 14. jula 2010)
1005 Kuzio, op.cit., p. 217.

u Kirgiziji “drugi talas demokratizacije ili konačna transformacija u postsocijalisti-
čkom svetu”, koji je došao nakon događaja s kraja osamdesetih godina prošlog veka.
Kuzio smatra da su ti “demokratski proboji” u Slovačkoj i Hrvatskoj i “demokratske”
ili “izborne revolucije” deo “četvrtog talasa” demokratizacije i to dokazuje na osnovu 10
uzročnih faktora “izbornih revolucija” navedenih u trećem poglavlju našeg rada.
Šveda, oslanjajući se na teoriju Hantingtona, smatra da bi “četvrti talas” demo-
kratizacije mogao predstavljati transformacije pravoslavnih država, prvenstveno
postsovjetskih Gruzije i Ukrajine, iz izbornih demokratija u liberalne i njihovo pri-
bližavanje Zapadu, teza koja je bliska našim stavovima takođe iz trećeg poglavlja, iako
prema našoj oceni te dve države nisu konsolidovale izbornu demokratiju. Uspešna
transformacija tih država, prema Švedi, mogla bi da postane uzor političkim prome-
nama i uspostavljanju izbornih demokratija u Belorusiji, Rusiji i Kazahstanu.1008
Macijevski deli mišljenje sa Švedom da nakon velikih političkih promena, koje smo
nazvali “šarene revolucije”, na postsovjetskom prostoru može se govoriti o početku
“četvrtog talasa” demokratizacije, upravo se nadovezujući na Hantingtonovu teoriju o
tri talasa demokratizacije i “trećem povratnom talasu”. Iako je Macijevski, kao što smo
videli u prethodnim poglavljima, pristalica teorije tranzitologije kada je reč o velikim
demokratskim promenama na prostoru bivših socijalističkih država, on vidi razliku
između “trećeg” i “četvrtog talasa” demokratizacije u tome da je u državama Centralne
i Jugoistočne Evrope napravljen prelazni proces od socijalističkih režima ka demo-
kratiji, dok je u postsovjetskim državama “šarenim revolucijama” pokrenut prelazak iz
novog tipa autoritarno-oligarskih režima ka demokratiji1009, period koji bi mogao biti
“treći povratni talas”.
Bans i Volčik smatraju da postsocijalistički region ima prvenstvo u demokratizaciji
kroz “izborne revolucije”, mnogo više u odnosu na Podsaharsku Afriku ili Latinsku
Ameriku. Prema teoriji Bansove i Volčikove, upravo taj “drugi talas demokratizacije
u postsocijalističkim državama” potvrđuje mnoge karakteristike globalnog “trećeg
talasa” demokratizacije. Vidljive karakteristike postsocijalističkog regiona su uočljive
kada se uporede sa drugim regionima. Od pada socijalizma do marta 2006. i izbora u
Belorusiji u kojima je sprečena “šarena revolucija”, i koji se mogu smatrati određenom
fazom “primirenja” “izbornih revolucija”, u bivšim socijalističkim državama su 21 od
71 izbora (oko 30 odsto) doneli više liberalno-demokratske snage na vlast u odnosu
na Podsaharsku Afriku u kojoj je taj broj bio četiri od 18 (oko 22 odsto). Odnosno, u
Podsaharskoj Africi su od 1990. do 2004. godine od 92 predsednička izbora samo njih
13 dovelo do izbornog preokreta. Postsocijalistički region je imao međusobno sličan
obrazac socijalizma, posebno federacije ČSSR, SFRJ i SSSR, koje su u osnovi imale
sovjetski ustav, građani su delili sličnu političku i ekonomsku prošlost, nepolitizovanu
vojsku koja, za razliku od Latinske Amerike, nije mogla da izvršava vojne udare i uvodi
diktature. U regionima Podsaharske Afrike i Latinske Amerike diktature su u ekonom-
skom i socijalnom smislu više varirale od hibridnih režima u postsocijalizmu, a takođe


je postojalo verovanje u samim tim državama da su one prilično međusobno različite.
Nivo obrazovanih u postsocijalističkim državama bio je mnogo viši u odnosu na druge
regione koji se demokratizuju, što je proces koji je u korelaciji sa podrškom građanskih
sloboda i prava. Obrazovani građani su mnogo sposobniji da se organizuju i definišu
svoje interese i ciljeve, imaju bolje preduslove da učestvuju u složenom funkcionisa-
nju “izbornih revolucija”, kao što je registracija birača, organizovanje predizbornih
kampanja, učestvovanje na izborima i kasnijim protestima. Tako je u postsocijalisti-
čkim državama pojedinac prosečno proveo u obrazovanju 10,66 godina, u odnosu na
Podsaharsku Afriku gde je samo 3,0 godine, a u Latinskoj Americi 5,26 godina. Ino-
strana pomoć za podršku demokratskim izborima, za koju smo u trećem poglav-
lju zaključili da je bila izuzetno važna u “izbornim revolucijama”, najviše je stizala u
postsocijalističke države. Tačnije, inostrana pomoć iz Sjedinjenih Američkih Država
(USAID) bila je intenzivnija vremenski i stizala je u svaku državu postsocijalisti-
čkog regiona, dok ju je u Aziji dobilo 17 od 25 država, u Africi 39 od 48, u Latinskoj
Americi i Karibima 22 od 31 države. Evropska unija je iz svojih fondova izdvajala 25
odsto za postsocijalistički region, 21 odsto za Centralnu i Južnu Ameriku i 14 odsto za
Severnu Afriku i Bliski Istok.1010 Znači, prema Bansovoj i Volčikovoj, model “izbornih
revolucija”, iako ima crte i potencijale globalnog modela, za sada je efektivniji regio-
nalno, u bivšim socijalističkim republikama.
Na pitanje da li su “izborne revolucije”, u stvari, “četvrti talas” demokratizacije
u svetu, pokušaćemo dati odgovor direktno se oslanjajući na Hantingtonovu teoriju,
prema kojoj se talasom demokratizacije smatra grupa tranzicija iz nedemokratskih
u demokratske režime koja nastupa u određenom vremenskom periodu, a brojno-
šću značajno prevazilazi istovremene tranzicije u suprotnom smeru.1011 Uz pomoć
istraživanja Freedom House, Freedom in the World, koji upoređuje “slobodne”, “delimi-
čno slobodne” i “neslobodne” države u periodu od 1990. do 2010. godine (vidi tabelu
11), primećujemo da se od 1993. godine znatno povećava broj “neslobodnih” država sve
do 1998. godine, (kao i “delimično slobodnih” od 1991), o čemu se može govoriti kao o
nekoj vrsti “povratnog trećeg talasa”, o čemu smo u ovom istraživanju pisali. Činjenica
je da je od 1990. do 2010. godine u svetu značajno povećan broj “slobodnih”, odnosno
demokratskih država, sa 65 na 87, od svega 194 posmatranih država. Međutim, prema
našem istraživanju, “izborne revolucije” su se odigrale u maloj grupi postsocijalističkih
država, u svega šest, iako su samo četiri države (Slovačka, Hrvatska, Srbija, Ukrajina)
postale “slobodne”. Globalno gledano, u periodu odigravanja “izbornih revolucija”,
od 1998. do 2006. godine, broj “slobodnih” država popeo se sa 88 na 90, za svega dve
države. Broj “neslobodnih” država je u tom periodu neznatno pao, međutim popeo
se broj “delimično slobodnih” država, odnosno hibridnih režima. Znači, generalno
gledano, bez detaljnije analize odnosa između demokratija – “slobodnih država” i
hibridnih režima – “delimično slobodnih”, zaključujemo da u našem istraživanju nije
primećena veća grupa tranzicija iz nedemokratskih u demokratske režime, koja je u
1010 Bunce, Wolchik, “Favorable conditions and electoral revolutions”, pp. 7-10.

vremenskom periodu od 1998. do 2010. godine, brojnošću
1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
194
60
87
47
značajno prevazišla istovremene tranzicije u suprotnom
smeru. Iako četiri “slobodne” države (Slovačka, Hrvat-
194
89
58
47
ska, Srbija, Ukrajina) nakon “izbornih revolucija” jesu
nezanemarljiva cifra demokratskih tranzicija, u nekom
193
89
42
62
dužem periodu one bi mogle predstavljati novi, sporiji

i možda duži, “četvrti talas” demokratizacije u svetu. Ili
193
90
60
43
Izvor: http://www.freedomhouse.org/images/File/fiw/historical/CountryStatusRatingsOverview1973-2011.pdf (Pristuljeno 07. avgusta 2011) čak, da su “izborne revolucije” deo jednog šireg “četvrtog
talasa” demokratizacije u svetu nakon 1990. godine. Pose-
193
90
58
45
bno kada se ima u vidu da se, sudeći iz tabele 11, demo-

kratska tranzicija aktivnije odigravala između “delimično
192
89
58
45
slobodnih” i “slobodnih država”, odnosno u zoni u kojoj se

tranzicija odigravala i u slučaju “izbornih revolucija”.
192
89
49
54
192
88
49
55
Šta dalje?
Nakon uspona i pada “izbornih revolucija” (1998-2005)
192
48
89
55
pitanje je: šta dalje? Da li je model koji smo razradili na

kraju trećeg poglavlja uopšte upotrebljiv u budućnosti, ili su
192
48
85
59
autoritarni lideri odavno pronašli kontra-model (“suverene

demokratije”) koji u budućnosti više neće ostaviti prostora
192
48
86
58
za nenasilne i “šarene revolucije”. Tendencije pojedinih

procesa su vidljive iz izloženog materijala, a razmotrićemo
192
60
85
47
i pojedine slučajeve nakon 2008. godine. Pisali smo da su

republike bivših federacija ČSSR i SFRJ na putu stabilnije
191
88
50
53
demokratske tranzicije i konsolidacije u odnosu na repu-

Tabela 11. Freedom House, Freedom in the World (1990-2010)
blike bivšeg SSSR. Bivše republike SFRJ, čija je tranzicija

191
53
57
81
otežana uglavnom zbog nedavnih međuetničkih sukoba,

191
okružene su državama EU i NATO i, sudeći iz prethodnog

53
59
79
iskustva, biće izložene spoljnom uticaju da se do neke

191
mere demokratizuju. Od država bivših ČSSR i SFRJ koje

62
53
76
su imale “izborne revolucije”, Srbija bi mogla da ima naj-

191
više problema sa konsolidacijom liberalne demokratije,

54
76
61
pre svega zbog problema suočavanja sa ratnim zločinima,

190
63
55
72
nepopularnošću NATO nakon intervencije 1999. godine, i

podrškom nezavisnosti Kosova od strane mnogih država
186
38
73
75
Zapada. Srpski novinar i publicista, Mihajlo Ramač u

knjizi 6. oktobar primećuje da nakon demokratskih
183
42
65
76
promena 2000. političari na vlasti ne pokušavaju previše

da utiču na osetljivo javno mnjenje, već da dvolično izi-
165
50
50
65
Total
NF
PF
F

gravaju pred predstavnicima Evropske unije ‘Jevropejce’, dok su kod kuće balkanski
prevrtljivci kojima ništa nije sveto”.1012
Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i intervencije Rusije u Gruziji 2008. godine
odnosi između Vašingtona, odnosno Brisela i Moskve vraćeni su na onaj nivo iz
Hladnog rata – svako u svojoj zoni tradicionalnih interesa. Time su bivše sovjetske
države u kojima su se odigrale “šarene revolucije” – Gruzija, Ukrajina i Kirgizija –
ostale u sferi ruskih geopolitičkih interesa. Zaključili smo da je uticaj međunarodnog
faktora, Zapada ili Rusije, jedna od najvažnijih nezavisnih varijabli koja utiče na proces
tranzicije prema demokratiji ili autoritarizmu, stoga će bivše sovjetske republike biti
više izložene uticaju autoritarne Rusije čime su šanse za stabilnu demokratsku tranziciju
Gruzije, Ukrajine, a posebno Kirgizije jako ograničene. Zapadna asistencija i veze
Zapada sa postsovjetskim republikama oslabljene su nakon ruske intervencije u Gruziji,
energetskih sporova sa Moskvom i ustavnom krizom u Evropskoj uniji. Nemačka i
Francuska su odustale od ponude Gruziji članstva u NATO, posle ruske intervencije
u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Paradoksalna je situacija, da nakon pobede “narandža-
stih” od 2004. Brisel nije pružio šansu kandidaturi Ukrajine u EU, dok je nakon pred-
sedničkih izbora u Ukrajini 2010. godine u kojima je pobedio Viktor Janukovič i uoči
smene vlade Julije Timošenko Brisel ipak rešio da dozvoli Kijevu da se kandiduje u
Evropsku uniju, što su mnogi analitičari ocenili kao “licemerstvo” prema ukrajinskim
prozapadnim političkim snagama. Rezultati istraživanja NIT koji su od “narandžaste
revolucije” pokazivali demokratsku tranziciju, u 2009. godini su pogoršani. Međutim,
prema istom istraživanju NIT za 2009. godinu u svim državama u kojima su se odigrale
“izborne revlucije” stanje u režimima je pogoršano.1013 U drugoj polovini 2008. godine
globalna finansijska kriza verovatno je postala izuzetno uticajna varijabla u procesu
demokratizacije svugde u svetu, ali to nije predmet ovog istraživanja. Navodno, zbog
ustavne krize i ekonomske krize, EU nije dovoljno posvetila pažnje ni događajima u
Moldaviji 2009. godine, koje još nazivaju “neuspešnom tviter1014 revolucijom”, kada su
komunisti uz pomoć raznih vrsta uticaja na izbore i navodnih falsifikacija pobedili i
kada Brisel nije reagovao na nasilje od strane vlasti prema demonstrantima.1015
Prema istraživanju NIT za 2009. godinu, pojedine srednje ocene svedoče o tome da
u regionu bivših sovjetskih republika dominira “konsolidovani autoritarizam”. Hibri-
dni režim koji je u Kirgiziji ionako bio u fazi sindroma politike dominantne sile, 2009.
godine konsolidovao je autoritarizam, a već 2010. godine u Biškeku se odigrao oružani
prevrat u kome je nasilnički i uz desetine ljudskih žrtava smenjen predsednik Bakijev i
kirgiska vlada. U Iranu, koji nije bio deo socijalističkog tabora, ali itekako ima uticaja
na pojedine postsovjetske kavkaske i centralnoazijske države, 2009. nakon predsedni-
čkih izbora u kojima je reizabran Mahmud Ahmadinedžad, vlasti su nasilno ugušile
demonstracije koje su podržavale opozicionog kandidata Mir-Hoseina Musavija. To su
događaji koje još nazivaju pokušajem “reformskog pokreta” koji bi navodno mogao da
1012 Mihal Ramač, 6. oktobar, Službeni glasnik-Dan Graf, Beograd, 2008, str. 12.
1013 http://www.freedomhouse.hu/images/nit2009/tables.pdf (Pristupljeno 14. jula 2010)
1014 Naziv dat po internet socijalnoj mreži Twiter preko koje su komunicirali učesnici.
1015 Mungiu-Pippidi, Munteanu, op.cit., pp. 136-142.

bude prvi korak prema sekularnom Iranu, nalik “šarenim revolucijama”1016, međutim,
u suštini, ideoloških razlika između Ahmadinedžada i Musavija na tim izborima fakti-
čki nije bilo.1017
Otvara se pitanje: poučen istorijom i znajući kako su završili Pinoče (1988), Mečijar
(1998), Tuđman (2000), Milošević (2000), Ševarnadze (2004), Kučma (2004), Akajev
(2005), zašto bi jedan autoritarni lider ikada liberalizovao režim, približio se hibridnom
režimu i izlagao sebe riziku od skoro ceremonijalnog pada u “izbornoj revoluciji”? Da
li se sa svakom liberalizacijom autoritarnog režima, u etapi kada režim dostigne nivo
hibridnog, u kom su razvijeniji partijski sistem, mediji, civilno društvo, automatski
pokreće i shema-model ciklusa “izbornih revolucija” koja može da vodi do pada politi-
čkih elita i ka mogućoj demokratskoj tranziciji režima? Pojedini analitičari su optimi-
stični, posebno kada se ima u vidu da autoritarni lideri na prostoru bivšeg SSSR nisu
ukinuli izbore. Prema Furmanu, “imitacije demokratije” i “šarene revolucije”, kao deo
procesa “izbornih revolucija”, međusobno su tesno povezane i isključivo pripadaju pro-
storu ZND. Ljudski vek svakog autoritarnog lidera je ograničen i oni su primorani da
vlast prepuste svom nasledniku, a s obzirom na to da zbog “ritualne forme” izbora,
naslednici imaju slabiju popularnost, pa time i manji legitimitet od predsednika koji su
uspostavili “imitaciju demokratije”, na svakim od izbora postoji šansa da se “pasivne
mase” i “probude”, te ranije ili kasnije pokušaju da smene režim u Azerbejdžanu,
Kazahstanu, Jermeniji ili Belorusiji, a što može da se završi uspehom.1018
Međutim, Furman dalje tvrdi, da je iskustvo tri postsovjetske “šarene revolucije”
pokazalo da je pad režima “imitacije demokratije” neizbežan, ali da rezultati tog pada
mogu biti različiti: može doći do procesa razvoja društva ili degradacije režima. Raz-
voj društva nakon “narandžaste revolucije” dao je mogućnost Ukrajini da stane na put
demokratskih promena, ali degradacija režima čije karakteristike ima “revolucija lala”
u Kirgiziji, gde je društvo nerazvijeno, a demokratske institucije slabe ili ne postoje,
može dovesti do “anarhične demokratije” i diktature, poput onih u Trećem svetu.
Kirgizija se nakon bekstva Akajeva i “revolucije lala” vratila na nivo demokratskog raz-
voja iz ranih devedesetih, a da toj državi preti uspostavljanje nove “imitacije demo-
kratije”, kao što je to bio slučaj u Indoneziji, posle svrgnuća predsednika Sukarno, što je
izazvalo period haosa i dolazak na vlast autoritarnog režima generala Suharto. Faktički
to se i dogodilo smenom Bakijeva u proleće 2010. godine u Biškeku. Zato je važno da
ukoliko Zapad želi da promoviše svoj model liberalne demokratije, mora više da uloži
u tranziciju tih država bez obzira na reakcije Rusije. Razvoj društva u postsovjetskom
periodu je deo bespovratnog procesa političke evolucije, jer se ljudi polako navikavaju
na privatnu svojinu, tržišne cene, nepostojanje jake zvanične ideologije (iz vremena
SSSR) i ograničenje građanskih sloboda. U novim nezavisnim republikama polako, ali
uglavnom raste BND, države polako izlaze iz siromaštva u kojima se nalaze faktički još
1016 Pojedini izvori te događaje su nazivali “zelenom revolucijom” (eng. green revolution),
(http://en.wikipedia.org/wiki/Colour_revolution)
1017 Славој Жижек, “Западне заблуде о протестима у Техерану: Хоће ли мачка пасти у
провалију?”, НИН, Но. 62, Београд, 02. јул 2009, стр. 62-63.

iz osamdesetih godina prošlog veka. Pogotovo mladi ljudi, koji ne pamte socijalistički
režim, manje su pogodni za režime “diktirane demokratije”, skloniji su pobuni protiv
njih i spremniji su da prihvate realne demokratske vrednosti.1019
Furman smatra da su “šarene revolucije” ugrozile “imitacije demokratije”, pose-
bno lične režime koji imaju karakteristike kvazimonarhije tj. primopredaju vlasti. Do
2008. godine na prostoru ZND bile su samo tri epizode primopredaje vlasti od strane
predsednika izabranom nasledniku: u Rusiji, kada je Jeljcin vlast preneo na Putina, a
Putin Medvedevu i u Azerbejdžanu, kada je Gejdar Alijev predsedničko mesto “predao”
svom sinu Iljhamu. “Šarene revolucije” su sprečile dve primopredaje vlasti: u Ukrajini
za vreme “narandžaste revolucije” od strane Kučme Janukoviču i u “revoluciji lala” u
Kirgiziji pokušaj Akajevih da i dalje kontrolišu izvršnu vlast.1020 Kao što smo pisali,
Rusija neće biti u stanju da stalno spasava režime “imitacije demokratije” od “šarenih
revolucija”. Bez obzira na uticaj Rusije u državama gde se razvio model “imitacije
demokratije”, u tim državama Zapad i njegov politički model ipak se uzima kao etalon
demokratije i odnos vodećih država Zapada za njih ima svojevrsni značaj legitimiteta.
Postsocijalističke i postsovjetske države koje se budu približavale Zapadu po sprovođe-
nju demokratskih reformi i ekonomskom nivou, stvoriće svojevrstan demonstracioni
efekat koji će nagrizati lične režime i “imitacije demokratije” na prostoru ZND.1021
Ukoliko dođe do novog talasa “izbornih revolucija” Furman razlikuje tri moguća
ishoda: prvi je da se vlasti boje primene sile i odigrava se revolucija, kao što je to bio
slučaj u Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji; drugi je da vlasti neuspešno primenjuju silu protiv
demonstranata, vojska mora da se preda, takav scenario se dogodio u Kirgiziji 2010,
situacija je bila blizu u Gruziji (2007), kada je bilo uvedeno višednevno vanredno stanje;
i treći scenario je da vlasti neće pristati na predaju i uz pomoć sile i na račun ljudskih
žrtava rasturaju demonstrante, kao što je to bio slučaj u Andidžanu u Uzbekistanu
(2005). Treća varijanta bi mogla da se dogodi u Uzbekistanu ponovo i Turkmenistanu,
a Furman smatra da je pad režima u tim državama moguć sasvim neočekivano i bez
sumnje krvavo.
Budućnost demokratske tranzicije, a samim tim i konsolidacije u Centralnoj Aziji
nije optimistična, ali nije ni potpuno besperspektivna. Prema mišljenju Ljašenko
demokratske vrednosti u društvima država Centralne Azije ili postoje u začeću, kao
što je to u slučaju sa Kirgizijom i Kazahstanom, ili uopšte ne postoje, kao što je to u
slučaju sa Turkmenistanom, Uzbekistanom i Tadžikistanom. U Centralnoj Aziji, gde
je u većini tih država prisutna “diktirana demokratija” sa elementima “tribalizma”,
izbori se međusobno razlikuju u zavisnosti od političkih i socijalno-ekonomskih
uslova, kao i od nivoa očekivanja tih društava za promenama. Visoki nivo “očekiva-
nja” društva od izbora prisutan je u Kazahstanu i Kirgiziji, pa možemo govoriti da se u
tim državama formira “začeće izborne politike”. Iako je situacija po pitanju nivoa ljud-
skih prava i kvaliteta izbora u Uzbekistanu nešto gora, prve naznake izborne politike
1019 Ibid., str. 256-262.

1020 Ibid., str. 256-257.
1021 Ibid., str. 266-268.

pojavljuju se u postojanju dvodomnog parlamenta, čiji senat, slično kao i u Kazahstanu,
igra ulogu bufera između donjeg doma i predsednika, što daje osnove za pretpostavku
da postoji početak pripreme (ili imitacije) mogućeg proširenja lepeze političkih prava
u tim državama, na račun pseudoopozicionih snaga, čija prisutnost u donjem domu
parlamenta ne predstavlja ozbiljnu pretnju izvršnoj vlasti, odnosno predsedniku.1022
Elementi tržišne ekonomije postoje više u Kazahstanu i manje u Kirgiziji, ali u pra-
ksi ne postoje u Uzbekistanu i Tadžikistanu i apsolutno ne postoje u Turkmenistanu.
Ljašenko smatra da zbog toga u Centralnoj Aziji dominira uglavnom administrativ-
no-militantna politika (ukr. адміністративно-силова політика) i ona je prisu-
tna u Uzbekistanu i posebno dominantna u Turkmenistanu. Zbog administrativno-
militantne politike centralnoazijske države su politički nepredvidive, a pre svega zbog
nekoliko faktora koje izdvaja Ljašenko, a to su: nekonstruktivni odnosi između vlasti
i opozicije, izostanak nekonfliktnog mehanizma promene vlasti, ceo politički sistem
se oslanja na jednog lidera ili posebnu grupu vođa, i dominaciju “sive političke sfere”,
nad javnom politikom. Institucija opozicije najviše je razvijena u Kirgiziji i nakon
“revolucije lala”, političke partije imale su neki uticaj na politički život, a u regionu je
stvoren upozoravajući presedan za lidere i opoziciju kada je reč o smenjivost režima
putem “šarenih revolucija”.1023
Demokratija je režim, oblik upravljanja državom, koji se uspostavlja, konsoliduje, u
procesu demokratske tranzicije. Demokratizacija, posebno ona u “izbornoj revoluciji”
može početi, a da se demokratski režim nikada ne uspostavi. Takođe, promenljiva
paradigma demokratske tranzicije i konsolidacija demokratije na više nivoa, otvara
pitanje sve zahtevnijih i složenijih kriterijuma uspostavljanja demokratskog poretka. To
znači da postoji realna mogućnost da ukoliko političke elite na vlasti u jednom režimu
prestanu da vode državu na demokratski način (prisetimo se pet arena demokratske
konsolidacije) i tranzicija se pokreće u pravcu autoritarizma. U tom slučaju model
“šarenih revolucija” mogao bi da posluži za – kako su oprezno već pomenutu studiju
o “izbornim revolucijama” nazvali Forbrig i Demeš – “popravljanje demokratije” (eng.
Reclaiming Democracy). Najbolji primer takvog slučaja među savremenim zapadnim
demokratijama jeste pojava “purpurnih ljudi” (eng. Purple People, ita. Il popolo viola) u
Italiji krajem 2009. godine. Reč je o pokretu koji se 2009. godine pojavio na socijalnim
mrežama interneta, uglavnom Facebook, Twiter i na blogovima, a koji se zalaže za
buđenje svesti građana Italije o “berluskonizmu”, odnosno degradaciji demokratije koja
je nastala tokom 15 godina učešća u politici aktualnog premijera Silvija Berluskonija.1024
Slučaj koji jako podseća na hibridni režim popularnog Mečijara tokom devedesetih u
Slovačkoj, sa razlikom da je Italija uticajna država Evropske unije. “Purpurni ljudi” su
uglavnom mladi, uzrasta od 20 do 30 godina, povezani preko socijalnih internet mreža,
koji traže veću slobodu za medije1025, smanjenje nivoa korupcije, veću konkurentnost

1023 Ibid.
1024 Duncan Kennedy, “Purple People challenge Berlusconi”, BBC, 13. march 2010,
http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8565265.stm (Pristupljeno 14. jula 2010)
1025 Berluskoni je medija-magnat.

italijanske ekonomije, kritikuju slabost opozicije, a posebno su nezadovoljni pasivno-
šću italijanskih građana. Oko 350.000 ljudi potvrdilo je na internetu 4. decembra 2009.
da podržavaju “Dan bez Berluskonija”, a već 5. decembra na ulicama Rima održani su
prvi protesti, u kojima je učestvovalo – prema zvaničnim procenama policije 90.000,
prema procenama organizatora i do milion demonstranata – “purpurnih ljudi”, koji
su obukli odeću izrazito upadljive purpurne boje. Nezadovoljni vladom Berluskonija
i anomalijama u italijanskoj politici (eng. Italian anomaly), oni su tražili ostavku
premijera.1026
•
Zaključujemo da ne postoji nikakva garancija da će se nakon “izbornih
revolucija” dugogodišnji proces tranzicije konstantno kretati prema demokratiji.
Proces demokratizacije i demokratske tranzicije nakon “izbornih revolucija” pre
svega zavisi od veze sa Zapadom, odnosno sa demokratskim svetskim silama, za šta
one snose ogromnu odgovornost. Zbog toga dugoročna varijabla veze sa Zapadom
(ekonomske, političke i društvene) ima izuzetno veliki uticaj na demokratizaciju
država u kojima su se odigrale “izborne revolucije”, posebno odmah nakon smene
vladajuće autoritarne elite u “demokratskim probojima”, kao što je to bilo u slučaju
Slovačke, Hrvatske i Srbije. Međutim, ukoliko SAD i EU ne budu odlučne ili se
povuku u procesu evrointegracija, demokratska tranzicija može da bude otežana,
kao što je to bilo u slučaju Gruzije i Ukrajine, ili će se tranzicija pokrenuti u pravcu
autoritarizma, kao što je to bilo u slučaju Kirgizije. Jedino je Ukrajina, na neki način,
izuzetak, jer je i pored nedostatka zapadne podrške, uspela da do 2008. godine održi
proces demokratske tranzicije. Međutim, moglo bi se reći da “baršunaste revolucije”
s kraja osamdesetih i kasnije “šarene revolucije” dvehiljaditih, posebno na prostoru
bivšeg Sovjetskog Saveza, imaju neku vrstu posthladnoratovske ideološke podele na
Zapad i Rusiju, koja se sve više ispoljava u procesu tranzicije prema demokratiji ili
autoritarizmu.
Novi politički model, hibridni režimi i njihova tranzicija prema autoritarizmu
predstavljaju “treći povratni talas” na prostoru bivših evroazijskih postsocijalisti-
čkih država. “Izborne revolucije” ne bismo mogli nazvati globalnom pojavom, one
su, pre svega, regionalni fenomen relativno uspešne demokratizacije država koje
su međusobno povezane regionalno, kulturno-istorijski, politički i ekonomski.
“Izborne revolucije” su regionalni fenomen koji pripada postsocijalističkim evroazij-
skim državama i samo konceptu izbornog autoritarizma. To znači da su “šarene
revolucije” moguće samo u hibridnim režimima. Ukoliko bi se slična tendencija pre-
nela na region Podsaharske Afrike, Latinske Amerike i Azije, taj proces bismo mogli
razmatrati kao “četvrti talas” demokratizacije u svetu, koji je počeo 1998. godine u
Slovačkoj. Ili bi se taj proces mogao sagledati čak i šire: od Filipina (1986), Čilea
1026 Stefano Zoja, “The hopes and risks of street politics in Italy”, Open Democracy, 16. december 2009,
http://www.opendemocracy.net/stefano-zoja/hopes-and-risks-of-street-politics-in-italy (Pristu-

(1988), Rumunije (1996), Bugarske (1997), pa dalje preko Slovačke (1998), Hrvatske
(2000), Srbije (2000), Gruzije (2003), Ukrajine (2004), Kirgizije (2005), pa možda čak
i do takozvanog “arapskog proleća” u Tunisu (2010) i Egiptu (2011), odnosno svoje-
vrsne “revolucije za izbore”, ukoliko se u bliskoj budućnosti pokaže da je relativno
miran narodni ustanak protiv nedemokratskih vlasti proizveo održavanje demo-
kratskih, poštenih i fer izbora. Pojava takvog “četvrtog talasa” demokratizacije
teško da može biti stihijska, već će verovatno zavisiti od volje vodećih demokrat-
skih sila, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, da preko svojih spoljnih
veza (pomenute varijable veze sa Zapadom) utiču na proces “regularnosti izbora”, a
samim tim i demokratizaciju u svetu. Za očekivati je da će u “četvrtom talasu” biti
procentualno više pravoslavnih, islamskih, a možda i istočno azijskih država.
Shema-model ciklusa “izbornih revolucija” sve više postaje neprimenjiv u većini
bivših sovjetskih republika, zbog jačanja autoritarizma i nedostatka podrške demo-
kratskoj tranziciji od strane zapadnih demokratija. U uslovima globalne finansijske
krize ocene demokratske tranzicije za 2009. godinu pogoršane su ne samo kod
bivših sovjetskih republika, već i država koje su nakon “izbornih revolucija”
konsolidovale neku vrstu demokratije (Slovačka, Hrvatska, Srbija). Iako ne postoji
primer da je neka postsocijalistička autoritarna država iz autoritarnog prešla u
hibridni režim, pojedini analitičari su optimistični imajući u vidu da autoritarni
lideri na prostoru bivšeg SSSR nisu ukinuli izbore i da je životni vek popularnih
lidera ipak ograničen. Uporedo sa tim, ukoliko nakon globalne finansijske krize
BND bivših sovjetskih republika produži da raste, tendencija koja je uz padove i
zastoje bila prisutna poslednje dve decenije, otvara mogućnost formiranju srednje
klase, a sa njom razvoj građanskih i političkih sloboda. Čak i u autoritarnim cen-
tralnoazijskim državama postoje neki začeci demokratije, koji jednog dana mogu
da posluže kao temelj tranziciji prema demokratiji. U zapadnim državama, koje su
konsolidovale demokratiju, model “izbornih revolucija” mogao bi da posluži kao
“preventiva”, ili čak način “popravljanja” demokratije od novih oblika autoritarnog
upravljanja državom.

Zaključak
P
ad socijalizma i raspad socijalističkih federacija (ČSSR, SFRJ, SSSR) je na karti
Evroazije od osam država izrodio 28, a koje su se odlučile da preuzmu zapa-
dni model liberalne demokratije sa tržišnom ekonomijom. Međutim, uspešnim
putem konsolidacije demokratije krenulo je samo 10 država – Centralna Evropa (Polj-
ska, Češka, Mađarska i sa malim zakašnjenjem Slovačka) i baltičke države (Estonija,
Litvanija, Letonija), pa su do 2004. godine tih sedam republika zajedno sa Slovenijom,
Rumunijom i Bugarskom postale članice NATO i Evropske unije. Međutim, preostale
dve trećine bivših socijalističkih država, njih 19, prolazile su na razne načine proces
tranzicije, značajan broj nikad nije imao iskustva sa demokratijom, a u većini njih
restauriran je nedemokratski režim – uspostavljen je hibridni ili autoritarni režim. U
tim državama proces demokratske tranzicije u drugoj polovini devedesetih pa sve do
polovine dvehiljaditih doživeo je “zastoj” (hibridni režim, izborni autoritarizam) ili
skretanje prema autoritarizmu. U šest od tih država sa hibridnim režimima – u Slova-
čkoj, Hrvatskoj, Srbiji, Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji – odigrale su se “izborne” ili
“šarene revolucije”, koje su “poboljšale” njihov proces demokratizacije.
“Izborne” ili “šarene revolucije” jesu smene u izbornom procesu lidera i njihove
vladajuće političke elite u hibridnim režimima, odnosno u izbornom autoritar-
izmu, uz pomoć kontrole izbornog procesa i mobilizacije birača, a takođe uz pomoć
nenasilne pobune civilnog društva ukoliko je nedemokratski režim kršio izborna
pravila.
Zaključujemo da su nakon “demokratskih proboja” i “izbornih revolucija” u svih
šest država (Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji, Gruziji, Ukrajini, Kirgiziji) zabeležene
neke vrste društveno-političkih promena, promena u uspostavljanju demokratskih
vrednosti, u svih pet arena demokratske konsolidacije, koje bismo mogli nazvati
demokratizacijom. U Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji i Ukrajini vidljivo je započet proces
demokratizacije, odnosno demokratske tranzicije. Gruzija i Kirgizija, iako u mnogo
težim uslovima, prema istraživanju Freedom in the World, Transparency Internatio-
nal BTI i Svetske banke ipak su pokazale progres po pitanju unapređenja građanskih
sloboda, slobode medija, političkih prava, pada korupcije, rasta BND, razvoja tržišno
utemeljene demokratije, kao i odgovornosti i slobode izražavanja.
U “izbornim revolucijama” nije došlo samo do promene vlasti, uglavnom pred-
sednika ili premijera (vlade), već je u polovini analiziranih, tri od šest, država u kojima
su se odigrale “izborne revolucije” došlo do promene tipa režima. Samo su države
bivših federacija ČSSR i SFRJ nakon “izbornih revolucija” konsolidovale neku
vrstu demokratije – liberalna (Slovačka) i izborna demokratija (Hrvatska, Srbija).
Srbija je jedina država koja je konsolidovala minimalnu demokratiju nakon “izborne

revolucije” koja se odigrala uz pomoć nenasilne pobune civilnog društva. Ni jedna od
tri postsovjetske države u kojima su se odigrale “izborne revolucije” (Gruzija, Ukrajina,
Kirgizija), do 2008. godine nisu izašle iz hibridnog režima niti izbornog autoritar-
izma. Jedino je Ukrajina nakon “narandžaste revolucije” krenula putem demokratske
tranzicije, dok su Gruzija i Kirgizija do 2008. nastavile da klize prema autoritarizmu.
Talas “izbornih” ili “šarenih revolucija” trajao je između 1998. i 2005. godine, i
širio se efektom grudve snega, zahvativši isključivo države bivših postsocijalističkih
federacija (ČSSR, SFRJ, SSSR). “Izborne revolucije” su se odigrale samo u izbornom
autoritarizmu, odnosno u državama sa hibridnim režimima (Slovačka, Hrvat-
ska, Srbija, Gruzija, Ukrajina, Kirgizija), a bile su surovo ugušene u državama sa
polukonsolidovanim autoritarnim i autoritarnim režimom (Jermenija, Azerbejdžan,
Belorusija, Uzbekistan).
Vladajuću političku elitu u izbornom autoritarizmu predvodili su autokratski lideri,
predsednik (ili premijer) i najčešće u polupredsedničkom sistemu, a koji su vladali
uglavnom populistički i autoritarno. Svi hibridni režimi u kojima su se odigrale “izborne
revolucije” bili su represivni prema opoziciji, civilnom sektoru i nezavisnim medijima,
protiv njih su zloupotrebljavane poluge vlasti (sudska, izvršna i zakonodavna).
Postoji devet uzročnih faktora koji su uglavnom zastupljeni u svim državama u
kojima su se odigrale “izborne” ili “šarene revolucije”: 1) hibridni režim na čelu sa
nepopularnim liderom i vladajućom elitom; 2) ujedinjena opozicija sa harizmatičnim
kandidatom; 3) relativno snažan civilni sektor; 4) koordinisana izborna kampanja; 5)
pojedini nezavisni mediji; 6) prethodeća politička kriza; 7) regionalizam i demokrat-
ska prestonica; 8) spoljni uticaj; i 9) izostanak primene sile od strane hibridnog režima
i podele unutar snaga bezbednosti. Finalna shema-model ciklusa “izbornih revolucija”
jeste jedno od važnijih rezultata ovog rada i ono predstavlja grafički deo uz kombinaciju
sa pomenutih devet uzročnih faktora nastajanja “izbornih revolucija“. U izbornom
autoritarizmu i hibridnim režimima, u kojima su se odigrale “izborne revolucije”
nedemokratski lider i njegovo okruženje pribegavali su metodama kršenja izbornog
zakonodavstva na izborima, s ciljem utvrđivanja vlastite legitimnosti. Spoljnopoliti-
čki legitimitet prodemokratskim režimima uglavnom su davale zapadne države, dok
je spoljnopolitički legitimitet nedemokratskim režimima pružala Rusija. “Izborne
revolucije” podrazumevaju izborni model, odnosno visoku mobilizaciju birača i kon-
trolu izbornog procesa. Tok izbora su pratili strani i domaći posmatrači, koji su davali
ocene regularnosti izbora. Različite ocene regularnosti rezultata izbora odražavale su
i politička suprotstavljanja Zapada i Rusije. U slučaju da je režim zloupotrebio ovla-
šćenja, izborno zakonodavstvo ili je nameštao izbore, a s obzirom da opozicija ishod
izbora nije smatrala obavezujućim, “izborne revolucije” su se odigravale uz nenasilne
pobune civilnog društva (Srbija, Gruzija, Ukrajina, Kirgizija). U Slovačkoj i Hrvat-
skoj “izborne revolucije” su se odigrale bez mirnih pobuna civilnog društva.
Nenasilne pobune, koje su najčešće dovodile do paralize države, predvodili su pred-
stavnici civilnog sektora i opozicije. Uz međunarodno posredovanje, ponovljeni su bili
krugovi izbora (Ukrajina) ili je režim pod pritiskom pobune civilnog društva dovođen
do sloma i njegovog zamenjivanja bez obzira na ishod izbora (Srbija, Gruzija, Kirgizija).

Pojava “izbornih revolucija” u Slovačkoj, Hrvatskoj i Srbiji uklonila je skoro u
potpunosti izborni autoritarizam sa prostora bivših federacija ČSSR i SFRJ, do 2003.
godine. Međutim, izborni autoritarizam i hibridni režimi, a posebno nedemokratski
oblici režima (autoritarni i sultanatski) među bivšim socijalističkim državama ostali su
samo na prostoru bivšeg SSSR i to do 2008. godine sa tendencijom razvoja. Sprečavanje
“izbornih revolucija” uz primenu sile u Jermeniji, Azerbejdžanu i Belorusiji, a posebno
krvavi događaji u Uzbekistanu (Andidžanu, 2005) smatraju se krajem širenja efekta
grudve snega “izbornih revolucija” na postsocijalističkom prostoru.
Možemo smatrati da su “izborne revolucije” u Slovačkoj i Hrvatskoj bile neka vra-
sta zakasnelog, ali i finalnog “trećeg talasa” demokratizacije u Centralnoj i Jugoi-
stočnoj Evropi u kome su se demokratizovale pretežno katoličke države. “Izborne
revolucije“ jesu talas demokratizacije prvenstveno država sa većinskim pravosla-
vnim stanovništvom. Nakon proširenja EU (Rumunija, Bugarska) i “šarenih revolucija“
(Srbija, Gruzija, Ukrajina) zaključili smo da oko polovina vernika pravoslavne veroi-
spovesti u Evroaziji jeste za neku vrstu demokratije, barem za izbornu minimalnu
demokratiju i protiv izbornog autoritarizma. Druga polovina pravoslavlja, pa čak i
više, iz Rusije, Belorusije, Jermenije i Kazahstana, do 2008. godine nisu pokazale težnje
demokratskim vrednostima. Kada je reč o islamu, zaključili smo takođe da ne postoji
korelacija između islama i “revolucije lala”.
U četvrtom poglavlju smo zaključili da “izborne revolucije” jesu legalan i
moderan tip nenasilne “demokratske revolucije” u borbi protiv izbornog autoritar-
izma i hibridnih režima, sa ciljem pokretanja procesa demokratske tranzicije.
Ustavi mnogih zapadnih demokratskih država predviđaju takav vaninstitucionalni
način delovanja protiv nedemokratskih režima, koji uglavnom ne izlazi iz ustavno-
pravnog okvira, pa čak i u državama u kojima su se “izborne revolucije” odigrale.
“Šarene revolucije” su, kao i klasične revolucije, revolucije u jednom pravcu i kada se
one jednom dese više nema povratka na pređašnje stanje, čak i u slučaju razočarenja
koje donosi skoro svaka revolucija. U “izbornim revolucijama“ bespovratan i revolucio-
narni čin nastaje kada građani dobiju svest o značaju izbora i građansko samouverenje
u protestima zbog kojih je, sasvim verovatno izvesno da neka politička elita više neće
ponovo da vlada dugoročno autoritarno.
Iako je svih šest postsocijalističkih država nakon “izbornih revolucija”, više ili
manje, ušlo u proces demokratske tranzicije, a neke su konsolidovale minimalnu
demokratiju, to još ne znači da ne postoji opasnost od stagnacije demokratizacije i
mogućeg pokretanja tranzicije u pravcu hibridnih i autoritarnih režima, što smo videli
na primeru Gruzije i Kirgizije. Proces demokratske tranzicije prema nekim izvorima
može da traje i više decenija i ne postoji garancija da će se i nakon toga konsolidovati
demokratija. U državama koje su do 2008. konsolidovale izbornu demokratiju (Hrvat-
ska, Srbija) ili su se nalazile u tranziciji ka izbornoj demokratiji (Ukrajina), kao jedan
od uticajnih problema demokratske tranzicije i konsolidacije analitičari i stručnjaci
smatraju pojavu rezervisanih domena u obliku tajkuna, tajnih službi i organizovanog
kriminala. Na postsovjetskom prostoru analitičari kompleksne poteškoće demokratske
tranzicije i konsolidacije vide u nedostatku (Evropski deo, Kavkaz) ili nepostojanju

(Centralna Azija) demokratske tradicije, kao i društveno-kulturnim i civilizacijskim
posebnostima. U vezi sa tim, mišljenja smo da ne bi trebalo stvarati novu tranzicionu
paradigmu jednaku za sve postsocijalističke države, već bi trebalo primeniti raz-
ličite modele na četiri regiona: zapadno-balkanski, evropsko-postsovjetski, kavka-
ski i centralno-azijski. Osim zapadno-balkanskog regiona, koji ima najviše šanse
za uspostavljanje liberalne demokratije, demokratizacija preostala tri postsovjet-
ska regiona prvenstveno će zavisiti od njihove bliskosti sa Zapadom ili Rusijom, kao i
međusobnih odnosa Zapada i Rusije, i njihovih namera da demokratizuju ili sačuvaju
autoritarizam u tim državama.
“Šarene revolucije” na prostoru ZND izazvale su različit efekat u balansu režima: dok
su kod pojedinih država imale uticaj na demokratsku tranziciju (Ukrajina, Moldavija,
Gruzija, Kirgizija), tako su istovremeno kod drugih imale nekog uticaja da političke
elite na vlasti proces tranzicije pokrenu ka autoritarizmu (Rusija, Azerbejdžan, Uzbeki-
stan). Rusija je odmah nakon raspada SSSR krenula putem takozvane de-demo-
kratizacije, uspostavljanja hibridnog režima i u proleće 2009. godine konsolidovala
je autoritarizam. “Šarene revolucije” su poremetile geopolitičke pozicije Moskve na
prostoru bivših sovjetskih republika. Rusija, preostali nedemokratski lideri ZND, ali
i Kina, bili su ozbiljno uznemireni pojavom “šarenih revolucija” i mogućnošću šire-
nja na njihove države, što su smatrali inicijativom Zapada, a posebno Sjedinjenih
Američkih Država. Rusija je “šarene revolucije” doživela kao antiruski proces na pro-
storu ZND. S jedne strane, Rusija je činila sve da zaustavi proces širenja “šarenih
revolucija” na preostale postsovjetske države i istovremeno počela da daje jaču
podršku autoritarnim tendencijama na prostoru ZND. Moskva je protiv “šarenih
revolucija” i država koje ih podržavaju pokrenula takozvanu “kontrarevoluciju”, koja
podrazmeva razvoj “suverene demokratije” koja bi trebalo da ograniči “mešanje”
Zapada u tranziciju država ZND, a na međunarodnom planu Rusija se priklonila
saveznicima iz Azije i upotrebila energente u geopolitičke svrhe. Nove političke elite
u državama u kojima su se odigrale “šarene revolucije” i postsovjetske države koje su
bile naklonjene Zapadu pokrenule su inicijativu za saradnju u cilju jačanja političkih,
privrednih i energetskih interesa. Tako su države ZND u kojima su se odigrale “šarene
revolucije” postale objekt geopolitičkih odmeravanja snaga između Zapada i Rusije u
sferi uspostavljanja “energetske bezbednosti”. Rusija “šarene revolucije” nije doživela
kao demokratizaciju postsovjetskog prostora, već ugrožavanje zone njenih tradicio-
nalnih geopolitičkih interesa. Zbog “šarenih revolucija” odnosi između Zapada i
Istoka postali su nesumnjivo zategnutiji.
S druge strane, Zapad, a posebno Sjedinjene Američke Države, snose odgovornost
za izraženu primenu dvostrukih standarda, prema pojedinim postsovjetskim
državama i njihovim liderima (Uzbekistan, Azerbejdžan, Kazahstan) zbog dne-
vnopolitičkih, vojnih (Irak, Avganistan) i energetskih interesa (nafta, gas), koji mogu
da ugroze budući proces demokratizacije tih država, ali i uspostavljanje demo-
kratije na celom postsovjetskom prostoru. Primena dvostrukih standarda takođe je
na neki način uticala na obustavljanje talasa “šarenih revolucija” na prostoru ZND
i smanjila šanse za demokratizaciju hibridnih i autoritarnih režima.

Ne postoji nikakva garancija da će se nakon “izbornih revolucija” dugogodišnji proces
tranzicije konstantno kretati prema demokratiji. Proces demokratizacije i demokratske
konsolidacije nakon “izbornih revolucija” pre svega zavisi od veze sa Zapadom, odno-
sno sa demokratskim svetskim silama, za šta one snose ogromnu odgovornost. Zbog
toga dugoročna varijabla veze sa Zapadom (ekonomske, političke i društvene) ima
izuzetno značajan uticaj na demokratizaciju država u kojima su se odigrale “izborne
revolucije”, posebno odmah nakon smene vladajuće autoritarne elite u “demokratskim
probojima”, kao što je to bilo u slučaju Slovačke, Hrvatske i Srbije. Međutim, ukoliko
SAD i EU ne budu odlučne ili se povuku u procesu evrointegracija “mladih demo-
kratija”, demokratska tranzicija može da bude otežana, kao što je to bilo u slučaju Gruzije
i Ukrajine, ili će se tranzicija pokrenuti u pravcu autoritarizma, kao što je to bilo u slučaju
Kirgizije. U vezi sa tim moglo bi se reći da “baršunaste revolucije” s kraja osamdesetih i
kasnije “šarene revolucije” dvehiljaditih, posebno na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza,
imaju neku vrstu posthladnoratovske ideološke podele na Zapad i Rusiju, koja se sve više
ispoljava u procesu tranzicije prema demokratiji ili autoritarizmu.
Novi politički model, hibridni režimi i njihova tranzicija prema autoritarizmu mogli
bi da predstavljaju “treći povratni talas” na prostoru bivših evropskih postsocijalisti-
čkih država. “Izborne revolucije” ne bismo mogli nazvati globalnom pojavom, one
su pre svega regionalni fenomen relativno uspešne demokratizacije država koje su
međusobno povezane regionalno, kulturno-istorijski, politički i ekonomski. Do 2008.
godine “izborne revolucije” su regionalni fenomen koji pripada postsocijalističkim
evroazijskim državama i samo konceptu izbornog autoritarizma, odnosno “šarene
revolucije” moguće su samo u hibridnim režimima. Ukoliko bi se slična tendencija
prenela na region Podsaharske Afrike, Latinske Amerike i Azije, taj proces bismo
mogli razmatrati kao “četvrti talas” demokratizacije u svetu. Takođe bi se takav navo-
dni “četvrti talas” demokratizacije mogao sagledati i kroz prizmu našeg istraživanja,
odnosno kao širi posthladnoratovski demokratski talas u koji su uključene i “izborne
revolucije”. Primenjujući rezultate našeg istraživanja, događaje na Filipinima (1986),
Čileu (1988), Rumuniji (1996), Bugarskoj (1997), Slovačkoj (1998) i Hrvatskoj (2000) bi
se moglo smatrati “izbornim revolucijama” koje su se odigrale bez pobune civilnog
društva. Dok bi se događaje u Srbiji (2000), Gruziji (2003), Ukrajini (2004) i Kirgiziji
(2005) moglo smatrati “izbornim revolucijama” koje su se odigrale uz pomoć pobune
civilnog društva. Ukoliko se u bliskoj budućnosti pokaže da je relativno miran naro-
dni ustanak protiv nedemokratskih arapskih režima proizveo održavanje poštenih i
fer izbora koji će na vlast dovesti demokratski izabrane vlasti, događaji u Tunisu (2010)
i Egiptu (2011), pa možda i u nekim drugim arapskim državama u kojima se odigralo
takozvano “arapsko proleće”, u skladu sa klasifikacijom “izbornih revolucija” u ovom
radu, mogli bi nazvati – “revolucijom za izbore”. Razvoj takvog “četvrtog talasa” demo-
kratizacije teško da može biti stihijski, već će verovatno zavisiti od volje vodećih demo-
kratskih sila, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, da preko svojih spoljnih
veza, pomenute varijable veze sa Zapadom, utiču na proces “regularnosti izbora”, a
samim tim i demokratizaciju u svetu. Za očekivati je da će u “četvrtom talasu” biti
procentualno više pravoslavnih, islamskih, a možda i istočno-azijskih država.

Od 2005. godine shema-model ciklusa “izbornih revolucija” sve više postaje
neprimenjiv u većini bivših sovjetskih republika, zbog jačanja autoritarizma i
nedostatka podrške demokratskoj tranziciji od strane zapadnih demokratija. U
uslovima globalne finansijske i ekonomske krize ocene demokratske tranzicije za 2009.
godinu pogoršane su ne samo kod bivših sovjetskih republika, već i država koje su
nakon “izbornih revolucija” konsolidovale neku vrstu demokratije (Slovačka, Hrvat-
ska, Srbija). Iako ne postoji primer da je neka postsocijalistička autoritarna država iz
autoritarnog prešla u hibridni režim, pojedini analitičari su optimistični imajući u
vidu da autoritarni lideri na prostoru bivšeg SSSR nisu ukinuli izbore i da je životni
vek popularnih lidera ograničen. Uporedo sa tim, ukoliko nakon globalne finansijske
krize BND bivših sovjetskih republika produži da raste, tendencija koja je uz padove
i zastoje bila prisutna poslednje dve decenije, otvara mogućnost formiranju srednje
klase, a sa njom verovatno i potrebe za razvojem građanskih i političkih sloboda. Čak
i u autoritarnim centralnoazijskim državama postoje neki začeci demokratije, koji
mogu jednog dana da posluže kao temelj tranzicije prema demokratiji. U zapadnim
državama, koje su konsolidovale demokratiju, model “izbornih revolucija” mogao bi
da posluži kao “preventiva”, ili čak način “popravljanja” demokratije (Italija 2009) od
novih oblika autoritarnog upravljanja državom.

Bibliografija
Kompletan spisak monografija i naučnih članaka

Ash, Timothy Garton, “A Century of Civil Resistance”, u: Adam Roberts, Timothy
Garton Ash (eds.), Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-
violent Action from Gandhi to the Present, Oxford University Press, New York,
2009, pp. 371-390.
Beissinger, Mark R., “Debating the Color Revolutions: An Interrelated Wave”, Journal
of Democracy, Volume 20, Number 1, January 2009, p. 74-77.
Beissinger, Mark R., “Structure and Example in Modular Political Phenomena: The
Diffusion of Bulldozer/Rose/Orange/Tulip Revolutions”, Perspectives on Politics,
Volume 5, Number 2, June 2007, pp. 259-276.
Bilgin, Klara. “Reflection on the Future of the Arab Spring”, World Politics Review, 12.
may 2011, http://www.worldpoliticsreview.com/articles/8820/reflections-on-the-
future-of-the-arab-spring
Biserko, Sonja, Srbija na Orijentu, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd,
2004.
Brovina, Flora, Nazovi me mojim imenom, K.V.S.-Samizdat FreeB92, Beograd, 2000.
Budakov, Slobodan (ur.), “Jogurt revolucija” 1988: Vojvodina od Ustava do Statuta,
Vojvođanski klub, Agencija “MiR”, Novi Sad, 2009.
Bujošević, Dragan, Radovanović, Ivan, 5. Oktobar - Dvadeset četiri sata prevrata,
Medija Centar, Beograd, 2000.
Bunce, Valerie J., Wolchik, Sharon L., “Defeating Dictators: Electoral Change and
Stability in Competitive Authoritarian Regimes”, World Politics, Volume 62,
Number 1, January 2010, pp. 43-86.
Bunce, Valerie J., Wolchik, Sharon L., “Favorable conditions and electoral revolutions”,
Journal of Democracy, Volume 17, Number 4, October 2006, pp. 6-18.
Bunce, Valerie, Wolchik, Sharon, “Bringing Down Dictators: American Democracy
Promotion and Electoral Revolutions in Postcommunist Eurasia”, First draft of
a chapter prepared for Mitchell Orenstein, Stephen Bloom (eds.), Transnational
and National Politics in Postcommunist Europe, (December 15), 2005.
Bunce, Valerie, Wolchik, Sharon, “Debating the Color Revolutions: Getting Real
About ‘Real Causes’”, Journal of Democracy, Volume 20, Number 1, January 2009,
pp. 69-73.
Bunce, Valerie, Wolchik, Sharon, “International Diffusion and Postcommunist
Electoral Revolutions”, Communist and Postcommunist Studies, (Special Issue on
Democratic Revolutions in Postcommunist States), 39, No. 3 (September 2006),
pp. 283-304.

Bunce, Valerie, Wolchik, Sharon, “Transnational Networks, Diffusion Dynamics, and
Electoral Change in the Postcommunist World”, Paper prepared for the Annual
Meeting of the American Political Science Association, Toronto, ON, Canada,
September 3-6, 2009.
Butora, Martin, “OK ‘98: A Campaign of Slovak NGOs for Free and Fair Elections”,
u: Joerg Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and
Electoral Change in Central and Eastern Europe, GMF, 2007, pp. 21-51.
Caracciolo, Lucio, “Važno je biti Rusija”, Limes plus, No. 1, Beograd, 2005, str. 7-20.
Carić, Slavko (ur.), Međunarodno privredno pravo, (VI izdanje), Centar za privredni
consulting Novi Sad, Novi Sad, 2000.
Carothers, Thomas, “Ousting Foreign Strongmen: Lessons from Serbia”, Policy Brief,
Carnegie Endowment for International Peace, Volume 1, Number 5, May 2001. pp.
1-7.
Carothers, Thomas, “The End of the Transition Paradigm”, Journal of Democracy,
Volume 13, Number 1, 2002, pp. 6-21.
Chavusov, Yura, “Revolution in Belarus: Only a civil one”, Pontis Foundation, 2006,
http://h1397629.stratoserver.net/dbg/sites/default/files/Chavusov_Feduta.pdf
Collier, David, Levitsky, Steven, “Democracy With Adjectives: Conceptual Innovation
In Comparative Research”, World Politics, Number 49, April 1997, pp. 430-451.
Dal, Robert, Poliarhija – Participacija i opozicija, Filip Višnjić, Beograd, 1997.
Danielyan, Emil, “Armenia: Dictator in the Making”, Transition Online, 24. June 2004,
http://www.avantart.com/armenia/diktatorinthemake.htm
Diamond, Larry, “Elections Without Democracy: Thinking About Hybrid Regimes”,
Journal of Democracy, Volume 13, Number 2, April 2002, pp. 21-35.
Diamond, Larry, “Is the Third Wave of Democratization over?”, An Empirical Asses-
sment, Working Paper, #236, March 1997.
Diamond, Larry, Developing Democracy: Toward Consolidation, The Johns Hopkins
University Press, Baltimor and London, 1999.
Dimitrijević, Vojin, Terorizam, K.V.S-Samizdat FreeB92, Beograd, 2000.
Dimitrov, Martin K., “Debating the Color Revolutions: Popular Autocrats”, Journal of
Democracy, Volume 20, Number 1, January 2009, pp. 78-81.
Dobbins, James, Jones, G. Seth, Crane, Keith, DeGrasse, Beth Cole, “What Is Civil
Society?”, Beginner’s Guide to Nation-Building, London School of Economics,
Centre for Civil Society, 2007, http://www.lse.ac.uk/collections/CCS/what_is_
civil_society.htm
Đukanović, Dragan, Politički sistemi država nastalih na tlu nekadašnje Jugoslavije:
Uporedna analiza političkih institucija, doktorska disertacija, Univerzitet u Beo-
gradu FPN, Beograd 2006.
Fairbanks, Charles H., “Debating the Color Revolutions: Necessary Distinctions”,
Journal of Democracy, Volume 20, Number 1, January 2009, pp. 82-85.
Fairbanks, Charles H., “Revolution Reconsidered”, Journal of Democracy, Volume 18,
Number 1, January 2007, pp. 42-57.

Feduta, Alexander, “Why the West is Losing the Belarus Battle”, Pontis Foundation,
2006, http://h1397629.stratoserver.net/dbg/sites/default/files/Chavusov_Feduta.
pdf
Fischer, Louis, Gandhi – njegov život i poruka svijetu, Delo, Globus, Zagreb, 1984.
Fisher, Sharon, Bijelić, Biljana, “GLAS 99: Civil Society Preparing the Ground for a
Post-Tuđman Croatia”, u: Joerg Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Demo-
cracy. Civil Society and Electoral Change in Central and Eastern Europe, GMF,
2007, pp. 53-77.
Forbrig, Joerg, Demeš, Pavol (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral
Change in Central and Eastern Europe, GMF, 2007.
Fukujama, Frensis, Kraj istorije i poslednji čovek, CID-Romanov, Podgorica-Banja
Luka, 2002.
Gleni, Miša, Pad Jugoslavije: Treći Balkanski rat, Samizdat B92, Beograd, 2002.
Goati, Vladimir, Partije i partijski sistem u Srbiji, OGI CENTAR, Niš, 2004.
Guskova, Jelena, Istorija jugoslovenske krize 1990 – 2000 prvi deo, Igam, Beograd, 2003.
Hantington, Semjuel P., Treći talas, Stubovi kulture, Beograd, 2004.
Hassner, Pierre, “Russia’s transition to autocracy”, Journal of Democracy, Volume 19,
Number 2, April 2008, pp. 5-15.
Hloušek, Vít, Kopeček, Lubomír, “Konsolidace demokracie a hybridní režimy –
slovenský a chorvatský případ”, http://www.cepsr.com/seps/clanek.php?ID=180
Hloušek, Vít, Kopeček, Lubomír, Konfliktní linie v současné české a slovenské
politice: mezi stabilitou a změnou, Mezinarodní politologický ustav Masarykovy
univerzity v Brně, Brno, 2005, http://www.iips.cz/en/publications/analysis-and-
working-papers/
Hocman, Juraj, “Rock Volieb and the 1998 Parlaimentary Elections in Slovakia:
Rocking the Vote Slovak Style”, u: Andrew Ellis, Maria Gratschew, Jon H.
Pammett, Erin Thiessen (eds.), “Engaging the Electorate: Initiatives to Promote
Voter Turnout From Around the World 1945 – 2006”, International Institute for
Democracy and Electoral Assistance, Stockholm, 2006.
Ilić, Vladimir, “Otpor” – više ili manje od politike, Helsinške sveske No. 5, Helsinški
odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2001.
Kandelaki, Giorgi, Meladze, Giorgi, “ENOUGH! Kmara and The Rose Revolution
in Georgia”, u: Joerg Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil
Society and Electoral Change in Central and Eastern Europe, GMF, 2007, pp. 101-
125.
Kandić, Nataša (izd.), Otpor u nadležnosti policije, Fond za humanitarno pravo, Beo-
grad, 2001.
Kaskiv, Vladyslav, Chupryna, Iryna, Zolotairov, Yevhen, “It’s Time! Pora and the
Orange Revolution in Ukraine”, u: Joerg Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming
Democracy. Civil Society and Electoral Change in Central and Eastern Europe,
GMF, 2007, pp. 127-150.
Klark, Vesli K., Moderno ratovanje: Bosna, Kosovo i budućnost oružane borbe, Sam-
izdat B92, Beograd, 2003.

Kolin, Metju, This is Serbia Calling – Rokenrol radio i beogradski pokret otpora, Sam-
izdat B92, Beograd, 2001.
Kurjak, Jelica, “Russia in the Balkans”, u: L. Perović, P. Luković, S. Stanojlović (eds.)
Russia, Serbia, Montenegro, Helsinki files No. 3, Beograd, 2000, pp. 7-23.
Kuzio, Taras, “Comparative Perspectives on the Fourth Wave of Democracy”, u: Joerg
Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral
Change in Central and Eastern Europe, GMF, 2007, pp. 217-234.
Levitsky, Steven, Way, Lucan A., “Elections Without Democracy: The Raise of
Competitive Authoritarianism”, Journal of Democracy, Volume 13, Number 2,
April 2002, pp. 51-65.
Levitsky, Steven, Way, Lucan A., Competitive Authoritarianism: Hybrid Regimes After
the Cold War, Cambridge University Press, New York, 2010.
Linc, Huan, Stepan, Alfred, Demokratska tranzicija i konsolidacija: Južna Evropa,
Južna Amerika i postkomunistička Evropa, Filip Višnjić, Beograd, 1998.
Linz, Juan J., Totalitarian and Authoritarian Regimes, Boulder, Colorado, Lyne
Rienner, 2000.
Lipset, Martin, Sejmur, Lejkin, Džejson M., Demokratski vek, Alexandria press, Beo-
grad, 2006.
Mainwaring, Scott, Brinks, Daniel, Linan, Anibal Perez, “Classifying Political
Regimes in Latin America, 1945-1999”, Studies in Comparative International
Development 36, Washington DC, Spring 2001.
Maršal, Tim, Igra senki: petooktobarska smena vlasti u Srbiji, Samizdat B92, Beograd,
2005.
Mašić, Dušan, Talasanje Srbije: Knjiga o Radiju B92, Samizdat B92, Beograd, 2006.
McFaul, Michael, “Conclusion: The Orange Revolution in a Comparative Perspective”,
u: Anders Aslund, Michael McFaul (eds.), Revolution in Orange: The Origins of
Ukraine’s Democratic Breakthrough, Carnegie Endowment For International
Peace, Washington D.C., 2006, pp. 165-195.
McFaul, Michael, “Transitions from postcommunism”, Journal of Democracy, Volume
16, Number 3, July 2005, pp. 5-19.
Merkel, Wolfgang, “Ukotvljene i manjkave demokracije”, u Politička misao, Vol. XLII,
No. 1, Zagreb: Fakultet političkih znanosti, 2005, str. 157-166.
Mimica, Aljoša, Bogdanović, Marija (ur.), Sociološki rečnik, Zavod za udžbenike, Beo-
grad, 2007.
Minić, Jelica, Dereta, Miljenko, “Izlaz 2000: An Exit to Democracy in Serbia”, u: Joerg
Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and Electoral
Change in Central and Eastern Europe, GMF, 2007, pp. 79-99.
Morlino, Leonardo, “Hybrid Regimes or Regimes in Transition?”, Fride Fundacion
Para Las Relaciones Internacionales Yel Dialogo Exterior, (Working Paper), 2008.
Mungiu-Pippidi, Alina, Munteanu, Igor, “Moldova’s ‘Twiter Revolution’”, Journal of
Democracy, Volume 20, Number 3, July 2009, pp. 136-142.

Naumović, Slobodan, “‘Otpor!’ kao postmoderni Faust: Društveni pokret novog
tipa, tradicija posvećenog reformizma i ‘izborna revolucija’ u Srbiji”, Filozofski
fakultet Beograd, Filozofija i društvo, 3-2006, Beograd, 2006, str. 147-194.
O’Donnell, Guillermo, “Illusions About Consolidation”, u: Larry Diamond, Marc
F. Plattner (eds.), The Global Divergence of Democracies, The Johns Hopkins
University Press, Baltimor and London, 2001, pp. 113-130.
Orlović, Slaviša, “Problemi demokratske konsolidacije Srbije”, u: Dušan Pavlović
(ur.), Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000: Godinu dana posle,
Službeni glasnik, Beograd, 2008, str. 77-112.
Ottaway, Marina, Democracy Challenged. The Rise of Semi-Authoritarianism, Car-
negie Endowment for International Peace, Washington DC, 2003.
Paolini, Margherita, “NATO pakt na Istoku”, Limes plus, No. 1, Beograd, 2005, str. 143-
160.
Pavić, Zoran, “Dvadeset godina od Gazimestana”, u: Bojana Lekić, Zoran Pavić,
Slaviša Lekić (ur.), “Antibirokratska revolucija” 1987-1989, Statusteam-Službeni
glasnik, Beograd, 2009, str. 18-34.
Pavićević, Đorđe, “Peti oktobar: nedovršena revolucija”, u: Dušan Pavlović (ur.), Raz-
voj demokratskih ustanova u Srbiji – Deset godina posle, Fondacija Fridrich Ebert,
Beograd, 2010, str. 41-52.
Pavlović, Dušan, Antonić, Slobodan, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji
posle 2000. godine, Službeni glasnik, Beograd, 2007.
Perović, Latinka, “Beg od modernizacije”, u: Nebojša Popov (ur.), Srpska strana rata:
Trauma i katarza u istorijskom pamćenju, Republika, Beograd, 1996, str. 119-132.
Perović, Latinka, Snaga lične odgovornosti, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji,
Svedočanstva 32, Beograd, 2008.
Pešić, Vesna, “Rekonstrukcija petooktobarskih zbivanja na osnovu memoarske i
stručne literature”, u: Dušan Pavlović (ur.), Razvoj demokratskih ustanova u
Srbiji – Deset godina posle, Fondacija Fridrich Ebert, Beograd, 2010, str. 25-40.
Popović, Srđa, Milivojević, Andrej, Đinović, Slobodan, Nenasilna borba u 50 tačaka:
Strateški pristup svakodnevnoj taktici, Samizdat B92, Beograd, 2007.
Radnitz, Scott, “What Really Happened in Kyrgyzstan?”, Journal of Democracy,
Volume 17, Number 2, April 2006, pp. 132-146.
Ramač, Mihal, 6. oktobar, Službeni glasnik-Dan Graf, Beograd, 2008.
Reitschuster, Boris, Vladimir Putin – kamo vodi Rusiju?, Prometej, Zagreb, 2007.
Roccucci, Adriano, “Imperija i demokratija – moguć spoj?”, Limes plus, No. 1, Beo-
grad, 2005, str. 45-51.
Schedler, Andreas, “Concepts of Democratic Consolidation”, Paper prepared for
delivery at the 1997 meeting of the Latin American Studies Association (LASA),
Guadalajara, Mexico, 17-19 April 1997.
Schedler, Andreas, “The Logic of Electoral Authoritarianism”, u: Andreas Schedler
(ed.), Electoral Authoritarianism: The Dynamics of Unfree Competition, Lynne
Rienner Publishers, Colorado-London, 2006, pp. 1-23.

Schmitter, Philippe C., Karl, Terry Lynn, “What Democracy Is... and Is Not”, Journal
of Democracy, Volume 2, Number 3, Summer 1991, pp. 39-52.
Sharp, Gene, From Dictatorship to Democracy: A Conceptual Framework for
Liberation, The Albert Einstein Institution, Boston, 2003.
Šifrin, Anja, Bisat, Ejmer (ur.), O globalizaciji: Priručnik za novinare, Ekonomist
Media Group, Beograd, 2005.
Silitski, Vitali, “Debating the Color Revolutions: What are We Trying to Explain?”,
Journal of Democracy, Volume 20, Number 1, January 2009, pp. 86-89.
Silitski, Vitali, “Different Authoritarianisms, Distinct Patterns of Electoral Change”,
u: Joerg Forbrig, Pavol Demeš (eds.), Reclaiming Democracy. Civil Society and
Electoral Change in Central and Eastern Europe, GMF, 2007, pp. 155-173.
Spoerri, Marlene, “Aiding Parties to Democracy’s Detriment: The Influence of Demo-
cracy Assistance on the Democratization of Post-Communist Serbia”, Paper
presented at the ASN World Convention, Columbia University, 14-16 april 2011.
Stojiljković, Zoran, Srbija u lavirintima tranzicije: ogledi iz političke sociologije
savremenog društva, Službeni glasnik, Beograd, 2011.
Šuković, Mijat, “Relations Between Montenegro and Serbia in the Light of Their Legal
Status as States”, u: L. Perović, P. Luković, S. Stanojlović (eds.), Russia, Serbia,
Montenegro, Helsinki files, No. 3, Beograd, 2000, pp. 70-91.
Šumpeter, Jozef, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Plato, Beograd, 1998.
Šušak, Bojana, “Alternativa ratu: Studentske demonstracije 1991. i studentski protesti
1992.”, u: Nebojša Popov (ur.), Srpska strana rata: Trauma i katarza u istorijskom
pamćenju, Republika, Beograd, 1996, str. 531-557.
Teokarević, Jovan, Druga Evropa: Od demokrature do demokratije, Beogradski centar
za evropske integracije, Beograd, 2008.
Teokarević, Jovan, Ni rat ni mir: srpska politika na razmeđu vekova, Beogradski centar
za evropske integracije, Beograd, 2008.
Teokarević, Jovan, Tranzicija i integracija, Službeni glasnik, Beograd, 2008.
Thompson, Mark R., Kuntz, Philipp, “Stolen elections and the ‘October revolution’ in
Serbia”, u: Mark R. Thompson, Democratic Revolutions: Asia and Eastern Europe,
Routledge Taylor & Francis Group, London-New York, 2006, pp. 84-97.
Trud, Aleksis, Geopolitika Srbije, Službeni glasnik, Univerzitet u Beogradu-Fakultet
bezbednosti, Beograd, 2007.
Van de Walle, Nicolas, “Tipping Games: When do Oposition Parties Coalesce?”, u:
Andreas Schedler (ed.), Electoral Authoritarianism: The Dynamics of Unfree
Competition, Lynne Rienner Publishers, Colorado-London, 2006, pp. 77-92.
Varga, Boris, Putin i baršunasta gerila, Vreme, Beograd, 2007.
Vasić, Miloš, Atentat na Zorana Đinđića, Politika-Vreme-Narodna knjiga-B92, Beo-
grad, 2005.
Vladisavljević, Nebojša, “Mešoviti režimi, protesti i 5. oktobar”, u: Dušan Pavlović
(ur.), Razvoj demokratskih ustanova u Srbiji – Deset godina posle, Fondacija Fri-
drich Ebert, Beograd, 2010, str. 13-23.

Vladisavljević, Nebojša, “Protesti u nedemokratskim režimima”, Političke perspektive,
No. 1, Fakultet političkih nauka Beograd, Fakultet političkih znanosti Zagreb,
2011, str. 57-83.
Vladisavljević, Nebojša, Serbia’s Antibureaucratic Revolution: Milošević, the Fall of
Communism and Nationalist Mobilization, Basingstoke, Palgrave, Macmillan,
London, 2008.
Way, Lucan, “Debating the Color Revolutions: A Reply to My Critics”, Journal of
Democracy, Volume 20, Number 1, January 2009, pp. 90-97.
Way, Lucan, “The Real Causes of the Color Revolutions”, Journal of Democracy,
Volume 19, Number 3, July 2008, pp. 55-69.
Zakarija, Farid, Budućnost slobode: Neliberalna demokratija kod kuće i u svetu, Dan
Graf, Beograd, 2004.
•
Аврамов, Смиља, Алтернативни модел светске заједнице: Цивилно друштво и
невладин сектор, Нова Европа-Евро, Београд, 2005.
Акерман, Брюс, “Ревізія ідеї революції”, Часопис “Ї”, Но. 34, 2004, стр. 48-55.
Арель, Доминик, “Украина выбирает запад, но без востока”, Pro et Contra, Но. 1
(28), Том 9, Москва, 2005, стр. 39-51.
Батенко, Тарас, Королі СНД: Портрети дванадцяти президентів, Кальварія,
Львів, 2000.
Батюк, Владимир, “Россия, США и ‘цветные революции’”, Вестник Российско-
го университета дружбы народов, Серия: Политология, Но. 8, Москва, 2006,
стр. 15-26.
Белковский, Станислав, “Десять факторов постсоветских революций”, на
пресс-конференции График постсоветских революций и угроза рас-
пада России, 17. май 2005, http://www.eurasianhome.org/xml/t/expert.
xml?lang=ru&nic=expert&pid=57
Белковский, Станислав, “Политика России на постсоветском простран-
стве”, 26. август 2005, http://www.eurasianhome.org/xml/t/expert.
xml?lang=ru&nic=expert&pid=96
Белковский, Станислав, “Россия на постсоветском пространстве: итоги 2006
года”, на пресс-конференции Россия на постсоветском пространстве: про-
гноз развития ситуации, 23. январь 2007, http://www.eurasianhome.org/
xml/t/expert.xml?lang=ru&nic=expert&pid=941
Бешимов, Б., “Кыргызстан: Стоит ли демократия на повестке страны?”, Инсти-
тут общественой политики, 2006, www.ipp.kg
Бжезінський, Збіґнєв, Велика Шахівниця, Лілея-НВ, Львів - Івано-Франківськ,
2000.
Богатырев, В., “Статус формальных политических институтов и их одношеня с
неформальными политическими структурами в Кыргызстане”, Институт
общественой политики, 2008, www.ipp.kg

Боданский, Иосиф, “‘Демократическая революция’ в Кыргызстане: Мифы и
реальность”, Defense & Foreign Affairs, USA, 11. апрель 2005. http://www.
inosmi.ru/world/20050411/218756.html
Бондаренко, Кость, Атланти і каріатиди з-під “даху” Президента, Кальварія,
Львів, 2000.
Брилл Олкотт, Марта, “Центральная Азия: Перспективы смены власти”, Pro et
contra, Но. 1 (28), Том 9, Москва, 2005, стр. 52-72.
Возняк, Тарас, “Газовий контрнаступ Росії”, Часопис “Ї”, Но. 40, Львів, 2005. стр.
22-27.
Гудков, Лев, Дубин, Борис, “Посттоталитарный синдром: ‘управляемая демо-
кратия’ и апатия масс”, у: Мария Липман, Андрей Рябов (ред.), Пути рос-
сийского посткоммунизма, Московский Центр Карнеги, Москва, 2007, стр.
8-63.
Дудник, Олександр, “Трансформація інституту президентства в країнах СНД
(2005-2006)”, Фонд Президентів України Національної бібліотеки України
ім. В. Вернадського НАН України, Київ, 2006, http://www.politik.org.ua/vid/
magcontent.php3?m=1&n=74&c=1754
Дюрозель, Жан-Батіст, Історія дипломатії від 1919 року до наших днів, Основи,
Київ, 1999.
Ђинђић, Зоран, Србија ни на Истоку ни на Западу, Радован Чолевић (ур.), Цепе-
лин, Нови Сад, 1996.
Јовановић, Милан Н., Изборни системи посткомунистичких држава, Службени
лист СЦГ-ФПН-Институт за политичке студије, Београд, 2004.
Карозерс, Томас, “Трезвый взгляд на демократию”, Pro et contra, Но. 1 (28), Том 9,
Москва, 2005, стр. 73-80.
Кесарчук, О., “Діяльність опозиційних сил в країнах-членах СНД”, Вісник
Школи політичної аналітики, Матеріали науково-практичного семінару,
Но. 2 (7), 2003, стр. 36-53.
Ладарія, Нодар, “Революція троянд – історичний контекст”, Часопис “Ї”, Но. 34,
2004, стр. 256-264.
Ляшенко, Тетяна, “Особливості партійної системи в країнах Центральної Азії”,
Київ, 2007, http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=74&c=1753
Малапарте, Курцио, Техника државног удара, Апостроф, Београд, 1992.
Мацієвський, Юрій, “Помаранчева революція крізь призму транзитології”,
Часопис “Ї”, Но. 40, Львів, 2005. стр. 28-39.
Медведев, Рој, Путин – повратак Русије, Компанија Новости, Београд, 2007.
Милинчић, Љубинка, Владимир Путин – моја битка за Косово, Софос, Београд,
2007.
Милинчић, Љубинка, Олигарси – људи који су украли државу, Софос, Београд,
2007.
Омаров, М. Н., “Парламент молчавливого большинства как зеркало кыргызской
демократии”, Институт стратегического анализа и прогноза, 2008, www.
easttime.ru

Перевезій, Віталій, “Церква і вибори: хроніка ‘помаранчевої революції’”,
Політичний менеджмент, Київ, 2005, стр. 80-90, http://www.politik.org.ua/
vid/magcontent.php3?m=1&n=40&c=785
Петровић, Драган, Русија на почетку XXI века: Геополитичка анализа, Проме-
теј-Институт за политичке студије, Нови Сад-Београд, 2007.
Рудич, Фелікс, “Політичне лідерство в країнах СНД і Балтії: загальне, особливе”,
Політичний менеджмент, Но. 2 (17), Київ, 2006, стр. 3-18.
Рябов, Андрей, “Москва принимает вызов ‘цветных’ революций”, Pro et Contra,
Но. 1 (28), Том 9, Москва, 2005, стр. 18-27.
Рябчук, Микола, Улюблений пістолет пані Сімпсон: Хроніка помаранчевої
поразки, К.І.С, Київ, 2009.
Укобова, Т., “Постреволюционный синдром”, Институт стран СНГ, Но. 139, 01.
февраль 2006, www.materik.ru
Фурман, Дмитрий, “Общее и особенное в политическом развитии постсовет-
ских государств”, у: Мария Липман, Андрей Рябов (ред.), Пути российского
посткоммунизма, Московский Центр Карнеги, Москва, 2007, стр. 234-272.
Хантингтон, Семјуел, Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка,
ЦИД-Романов, Подгорица-Бања Лука, 2000.
Шведа, Юрій, “Демократія і вибори за С. Хантінгтоном”, у: А. Романюк, Л. Ско-
чиляс (ред.), Політичний процес в Україні у 2004. році: Регіональні аспекти,
(метеріали конференції), ЛНУ ім. Івана Франка Центр політичних дослід-
жень, Львів, 2005, стр. 13-22.
Dokumenti
Demokratska opozicija Srbije: Program za demokratsku Srbiju (dokument), Vreme,
No. 502, Beograd, 19. avgust 2000, http://www.vreme.com/arhiva_html/502/10.
html
Izmjene i dopune zakona o izboru zastupnika u Sabor Republike Hrvatske, http://
narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/263086.html
Rock volieb ‘98 Campaign: Report on Activities and Results, 1998 Slovak
Parliamentary Elections, Nadacia pre občiansku spoločnost, na: http://www.
wmd.org/documents/RockVoliebGOTV.pdf, Bratislava, 1998.
Uredba o provođenju Rezolucija Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda u svezi sankcija
protiv tzv. SRJ (Srbije i Crne Gore), Narodne novine, No. 74/92, Vlada Republike
Hrvatske na sjednici održanoj 06. svibnja 1993, http://hrvatska.poslovniforum.hr/
nn-arhiva/00035/035c9.asp
•
Закон Украјине “О слободи савести и верским организацијама”
Заява Харківської правозахисної групи з приводу політичних подій в Україні,
заяву підготовлено В. Речицьким, Конституційним експертом ХПГ, 23.
листопад 2004, http://www.khpg.org/index.php?id=1110837237

Итоги Первой национальной переписи населения Кыргызской Республики 1999.
года, Национальный статистический комитет, Бишкек, 1999, www.stat.kg
США и Россия. Медиа-война в Кыргызии, Институт стратегического анализа и
прогноза, 2007, www.easttime.ru
Autorski članci u štampi i na internetu,

radio i TV emisije, tribine i svedočenja
Bajruši, Robert, “Šefica GONG-a ruši afričke diktatore”, Nacional, 04. prosinac 2006,
http://www.nacional.hr/articles/view/29585/
Borić, Stanko, “Jedanaest godina nezavisnosti Radija 101”, Poslovni dnevnik, 23.
studeni 2007, http://www.poslovni.hr/61642.aspx
Freundlich, Maja, “Napad na Gotovca je Djelo Americkih Sluzbi!”, Feral Tribune, 09.
lipanj 1997, http://www.ex-yupress.com/feralcro/gotovac.html
Ćosić, Dragana, “Bez novinarskog objektivizma, danas, molim”, SEEbiz, 10. maj 2008,
http://www.seebiz.eu/hr/seebiz-trend/kolumna/dragana-cosic/bez-novinarskog-
objektivizma,-danas,-molim,12362.html
Daskalović, Zoran, “Izborna pobjeda demokratske Hrvatske”, AIMpress, 04. januar
2000, http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/200001/00104-002-pubs-
zag.htm
Didanović, Vera, “Portret savremenika – Radisav Raja Rodić, vlasnik ‘Kurira’: Svrati,
bato”, Vreme, No. 965, Beograd, 2. jul 2009, str. 18-21.
Dimitrijević, Vojin, “Uz tridesetogodišnjicu ‘crvenog’ terorizma: Bader, Majnhof,
Karlos, Dolanc”, Vreme, No. 842, Beograd, 22. februar 2007,
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=488823
Diskusija “Govornica Vojvođanskog kluba”, učesnici: Laslo Vegel, Pavel Domonji i
Dimitrije Boarov, Novi Sad, 02. jul 2008.
Jelinić, Berislav, “VSOA – leglo nepotizma”, Nacional, 18. studeni 2008, http://www.
nacional.hr/clanak/49893/vsoa-leglo-nepotizma
Jureško, Goranka, “HDZ ocjenjuje da oporba potiče predrevolucionarno raspoloženje”,
Vjesnik, 12-13. veljača 1999, http://www.vjesnik.hr/html/1999/02/13/nunu.
Kennedy, Duncan, “Purple People challenge Berlusconi”, BBC, 13. march 2010, http://
news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8565265.stm
Lazendić, Stanko, Marić, Aleksandar, na osnovu razgovora autora u Novom Sadu 12.
jula 2010. godine.
Marković, Mirjana (pozajmljeni intervju), “Mi smo vrlo jaki”, NIN, No. 2378, Beograd,
26. jul 1996, http://www.nin.co.rs/arhiva/2378/2378c.html
Milošević, Milan, “Predsednički izbori: Hod po žici”, Vreme, No. 664, Beograd, 25.
septembar 2003, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=353233
Perišin, Tena, “Stipe Šuvar (intervju): Moj obračun s njima”, Slobodna Evropa, 27.
februar 2008, www.slobodnaevropa.org/articleprintview/1045346.html
Preradović, Katarina, “Intervju sa Vericom Barać: Ova vlada je poraz petog oktobra”,
Blic, 29. jun 2008, str. 2-3.

Pulić, Marija, Sinovičić, Dean, “HSLS i SDP odbili razgovore o višestranačkoj Vladi,
a Tomčić tvrdi ‘neki iz oporbe su pristali’“, Vjesnik, 27. siječanj 1999, http://www.
vjesnik.com/Html/1999/01/27/ntem.htm
Radić, Radmila, “Putujući Božji hram (6): Zvižduci i aplauzi”, Novosti, http://www.
novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-22&-
feljton=4985
Radić, Radmila, “Putujući Božji hram (8): Vlast kao Brozova”, Novosti,
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03
-30&feljton=4989
Radić, Radmila, “Putujući Božji hram (10): Anatema za vožda”, Novosti, http://www.
novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-30&-
feljton=4994
Radić, Radmila, “Putujući Božji hram (14): Sinod traži ostavke”, Novosti,
-30&feljton=5001
Radić, Radmila, “Putujući Božji hram (15): Zadaci nove vlasti”, Novosti,
-30&feljton=5003
Redakcija, “Naftni i trgovinski embargo: Seljacima najteže”, Vreme, vanredno izdanje
No. 9, Beograd, 08. maj 1999, http://www.vreme.com/arhiva_html/vb9/5.html
Repić, Anamari, Glavonjić, Zoran, “Zauvek deo Srbije, poručio Vojislav Koštunica”,
Slobodna Evropa, 28. jun 2006, http://www.slobodnaevropa.org/content/
news/674043.html
Stanojević, Zoran, “Muzej (studentske) revolucije”, Vreme, No. 828, Beograd, 16.
novembar 2006, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=471425
Stavrić, Ljubiša, “Milošević”, NIN, No. 2578, Beograd, 25. maj 2000, http://www.nin.
co.rs/2000-05/25/12804.html
The President of the United States, George W. Bush opening of the Organization of
American States General Assembly, 6. june 2005, http://www.oas.org/speeches/
speech.asp?sCodigo=05-0113
Traynor, Ian, “Young democracy guerrillas join forces”, The Guardian, 6. june 2005.
Varga, Boris, “Između dva patrijarha”, Građanski list, Novi Sad, 2-3. avgust 2008, str.
16-17.
Varga, Boris , “Farbanje ‘narandžastih’”, EKONOM:EAST magazin, No. 509, Beograd,
18-24. februar 2010, str. 46-47.
Varga, Boris, “Predsednički izbori u Gruziji: Kavkaz i demokratija“, Vreme, No. 888,
Beograd, 10. januar 2008, str. 61.
Varga, Boris, “Gas i oružje”, Helsinška povelja, No. 127-128, Beograd, januar-februar
2009, str. 22-24.
Varga, Boris, “SSSR ili kako se srušio komunizam” (tribina), Festival o ljudskim
pravima VIVISECTfest, Totalitarni režimi – pogled iznutra i spolja, Novi Sad, 11.
decembar 2008.

Varga, Boris, “Mediji u bivšim republikama SSSR: Između srpa i čekića”, Vreme, No.
899, Beograd, 27. mart 2008, str. 58-59.
Varga, Boris, “Mirovni pregovori i Kavkaz: Neozbiljan mir”, Vreme, No. 929, Beograd,
23. oktobar 2008, str. 68.
Varga, Boris, “Ukrajinski votergejt: Uvo na divanu”, Vreme, No. 520, Beograd, 20.
decembar 2000, http://www.vreme.com/arhiva_html/520/27.html
Vasić, Miloš, “Dr Franjo Tuđman, 1922 – 1999: Jedna karijera”, Vreme, No. 467, Beo-
grad, 18. decembar 1999, http://www.vreme.com/arhiva_html/467/08.html
Vasić, Miloš, “Hrvatska i Tuđman: Poglavlje bez Poglavnika”, Vreme, No. 463, Beo-
grad, 20. novembar 1999, http://www.vreme.com/arhiva_html/463/19.html
Vukić, Igor, “Upaljene svijeće za Radio 101”, AIMpress, 22. novembar 1996, http://www.
aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199611/61122-001-pubs-zag.htm
York, Steve (director), Bringing Down a Dictator, TV movie, USA, 2002.
Zoja, Stefano, “The hopes and risks of street politics in Italy”, Open Democracy, 16.
december 2009, http://www.opendemocracy.net/stefano-zoja/hopes-and-risks-
of-street-politics-in-italy
•
Аблотия, Тенгиз, “Батуми и Тбилиси: баланс на грани первого выстрела”, BBC,
04. май 2004, http://news.bbc.co.uk/hi/russian/news/newsid_3683000/3683693.
stm
Аврамов, Смиља (интервју), “Најамни интелектуалци”, Геополитика, Но. 17,
Београд, 12. септембар 2005, стр. 16-17.
Антошевський, Тарас, “Церква і держава: час нової співпраці”, Патріярх, Но.
2, 25. лютий 2005, http://www.risu.org.ua/ukr/religion.and.society/other_art/
article;4713/
Бжезинский, З. (интервю), “Свадьба украинского национализма и демо-
кратии”, BBC, 02. декабрь 2004, http://news.bbc.co.uk/hi/russian/news/
newsid_4062000/4062499.stm
Дубнов, Аркадий, “Ильхам Алиев бьет первым”, Время новостей, 20. октябрь
2005, http://freeas.org/?nid=5034
Жижек, Славој, “Западне заблуде о протестима у Техерану: Хоће ли мачка пасти
у провалију?”, НИН, Но. 62, Београд, 02. јул 2009, стр. 62-63.
Жук, Юрій, “Україну від крові врятував її ‘головний розвідник’”, Волинь, 20.
січень 2005, http://www.volyn.com.ua/?rub=33&article=0&arch=294
Заєць, І. (інтервю), “Закон про вибори дозволяє фальшування”, BBC, 25. липень
2009, http://www.bbc.co.uk/ukrainian/domestic/story/2009/07/090725_zaets_
interactive_is.shtml
Івашків, Уляна, “Азербайджанська опозиція вийшла на вулиці”, Поступ, 10.
листопад 2005, http://postup.brama.com/usual.php?what=47013
Кречетников, Артем, “Дэвид Сэттер (интервю): Новой ‘холодной войны’ не
будет”, ВВС, 31. октябрь 2008, http://news.bbc.co.uk/hi/russian/international/
newsid_7696000/7696994.stm

Кречетников, Артем, “Обама-Медведев: Саммит в духе 70-х”, ВВС, 3. июль 2009,
http://www.bbc.co.uk/russian/russia/2009/07/090702_obama_visit_expectations.
shtml
Макуильям, Иэн, “Год после Андижана”, BBC, 12. май 2006,
Милосављевић, Маријана, “‘Отпор’ и извоз револуције: Јаничари глобализма”,
НИН, Београд, 02. децембар 2004, стр. 30-33.
Николай (Пачуашвили), Митрополит (интервью), http://www.rusk.ru/
st.php?idar=20757
Перевезій, Віталій, “Церква і вибори: хроніка ‘помаранчевої революції’”,
Політичний менеджмент, Київ, 2005, стр. 80-90, http://www.politik.org.ua/
vid/magcontent.php3?m=1&n=40&c=785
Разоренова, Марина, “Грузия в сентябре — октябре 1995 года: президентские и
парламентские выборы 5 ноября”, http://www.igpi.ru/monitoring/1047645476/
oct_95/gruz.html
Ратиани, Наталья, “Постсоветское пространство разрабатывает вакцину про-
тив революций”, РИА Новости, 05. декабрь 2005, http://www.rian.ru/
report/20051205/42322710.html
Уэскотт, Кэтрин, “Цветы и цвета революции”, ВВС, 26. ноябрь 2004, http://news.
bbc.co.uk/hi/russian/news/newsid_4043000/4043945.stm
Червак, Богдан, “Ще раз про націоналізм і ’Помаранчеву революцію’”, Радіо
Свобода, 20. квітень 2005, http://www.svoboda.org.ua/dopysy/analityka/002193/
Internet izvori
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/12/26/srpski/P03122502.shtml
http://bdg.by/news/news.htm?75831,68
http://blic.gates96.com/danas/broj/strane/politika.html
http://data.un.org/Data.aspx?d=SNAAMA&f=grID%3A103%3BcurrID%3AUSD%3Bp
cFlag%3A1
http://dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/19575
http://en.wikipedia.org/wiki/Arab_Spring
http://en.wikipedia.org/wiki/Jeans_Revolution
http://en.wikipedia.org/wiki/Revolutions_of_1989
http://freeas.org/?nid=5034
http://freedomfight.net/cms/index.php?page=poreklo-organizovanog-kriminala-na-
balkanu
http://guam-organization.org/node/240
http://h1397629.stratoserver.net/dbg/sites/default/files/Chavusov_Feduta.pdf
http://hrvatska.poslovniforum.hr/nn-arhiva/00035/035c9.asp

http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/263086.html
http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/country_profiles/1108491.stm
http://news.bbc.co.uk/2/hi/country_profiles/default.stm
http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8565265.stm
http://news.bbc.co.uk/hi/russian/international/newsid_7696000/7696994.stm
http://news.bbc.co.uk/hi/russian/russia/newsid_4206000/4206046.stm
http://news.bbc.co.uk/hi/russian/russia/newsid_4206000/4206046.stm
http://novoteka.ru/event/2458925
http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1424591
http://postup.brama.com/usual.php?what=47013
http://president.gov.by/press12395.print.html
http://press.try.md/item.php?id=63855
http://rian.ru/politics/20050330/39591714.html
http://ru.wikipedia.org
http://ssla.oneworld.net/article/view/129562/1/
http://ua.korrespondent.net/world/262784/print
http://wciom.ru/arkhiv/tematicheskii-rkhiv/item/single/11099.html?no_cache=1&-
cHash=0dee379926
http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199611/61122-001-pubs-zag.htm
http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/200001/00104-002-pubs-zag.htm
http://www.anem.org.yu/sr.html
http://www.avantart.com/armenia/diktatorinthemake.htm
http://www.b92.net/info/intervju/index.php?nav_id=328229
http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=159850
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?dd=10&mm=7&yyyy=2007&nav_
category=120
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?dd=26&mm=7&yyyy=2000
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=20&nav_
id=324402
category=11&nav_id=328207
id=347053
http://www.bbc.co.uk/russian/international/2010/04/100407_kyrgyz_clashes_livetext.
shtml

http://www.bbc.co.uk/russian/russia/2009/07/090702_obama_visit_expectations.
shtml
http://www.bbc.co.uk/russian/specials/1018_ukraine_history/index.shtml
http://www.bbc.co.uk/serbian/institutional/aboutus.shtml
http://www.bbc.co.uk/ukrainian/domestic/story/2008/03/080311_gongadze_court_
oh.shtml
http://www.bbc.co.uk/ukrainian/domestic/story/2009/07/090725_zaets_interactive_
is.shtml
http://www.bbc.co.uk/ukrainian/news/2010/10/101002_doniy_student_anniv_ie_
is.shtml
http://www.bbc.co.uk/ukrainian/news/story/2004/12/041212_yushch_poison_theory.
shtml
http://www.bbc.co.uk/ukrainian/news/story/2005/05/050513_uzbekistan_unrest.shtml
http://www.bbc.co.uk/ukrainian/news/story/2006/01/060106_uzbek_rights_sp.shtml
http://www.bbc.co.uk/ukrainian/pressreview/story/2005/11/printable/051118_press_
friday_british.shtml
http://www.bertelsmann-transformation-index.de/33.0.html!?&L=1
http://www.cvk.gov.ua/pls/vp1999/webproc0
http://www.cvk.gov.ua/pls/vp2004/wp0011
http://www.danas.rs/vesti/hronika/decenija_od_ubistva_novinara_slavka_
curuvije.3.html?news_id=158442
http://www.electionguide.org/election.php?ID=78
http://www.electionguide.org/index.php
http://www.electionguide.org/results.php?ID=101
http://www.engaged-zen.org/PDFarchive/From_Dictatorship_to_Democracy.pdf
http://www.eurasianhome.org/xml/t/expert.xml?lang=en&nic=expert&pid=57
http://www.ex-yupress.com/feral/feralindex.html
http://www.ex-yupress.com/feralcro/gotovac.html

http://www.ex-yupress.com/nacional/nacionalindex.html
http://www.freedomhouse.hu/images/nit2009/tables.pdf
http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=16
http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=35&year=2005
http://www.freedomhouse.org/images/File/fiw/historical/CountryStatu-
sRatingsOverview1973-2011.pdf
http://www.freemedia.at/justicedenied/EU_Serbian_Summary.pdf
http://www.gong.hr/page.aspx?PageID=3
http://www.gong.hr/page.aspx?PageID=57
http://www.gongadze.org/case.ukr.htm
http://www.gov.me/premijer/vijesti.php?akcija=rubrika&rubrika=7
http://www.hic.hr/books/pavlicev/11.htm
http://www.hidra.hr/stranke/501rz2000.htm
http://www.idea.int/
http://www.idea.int/vt/countryview.cfm?CountryCode=KG#pres
http://www.ifes.org/home.html
http://www.ifex.org/serbia/2000/06/12/radio_b2_92_news_rebroadcast_in/
http://www.iips.cz/en/publications/analysis-and-working-papers/
http://www.inosmi.ru/world/20050411/218756.html
http://www.izbori.hr/izbori/ip.nsf/wpds/A51BF17BD1E3B7D5C125742000368C5D?op
en&1
http://www.khpg.org/index.php?id=1110837237
http://www.lse.ac.uk/collections/CCS/what_is_civil_society.htm
http://www.miroslav-tudjman.com/index.php?option=com_content&view=-
article&id=47&Itemid=56&lang=hr
http://www.nacional.hr/articles/view/29585/
http://www.nacional.hr/clanak/49893/vsoa-leglo-nepotizma
http://www.naslovi.net/2009-03-17/mondo/merkel-hrvatska-moze-u-eu-ostali-
stop/1079205
http://www.nin.co.rs/2000-05/25/12804.html
http://www.nin.co.rs/arhiva/2378/2378c.html
http://www.nin.co.yu/2002-10/03/25240.html
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-22&-
feljton=4985
feljton=4989
feljton=5001
feljton=4994
http://www.nuns.org.yu/dosije/04/04.jsp

http://www.oas.org/speeches/speech.asp?sCodigo=05-0113
http://www.opendemocracy.net/stefano-zoja/hopes-and-risks-of-street-politics-in-
italy
http://www.personal-plus.net/263/3057.html
http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=74&c=1753
http://www.politik.org.ua/vid/magcontent.php3?m=1&n=74&c=1754
http://www.politikolog.com/SrbijaParlamIzbori.pdf
http://www.politikolog.com/SrbijaPredsIzbori.pdf,
http://www.poslovni.hr/61642.aspx
http://www.pravda.com.ua/news/2001/04/26/2982467/
http://www.razomnasbagato.com/chronology.htm
http://www.rian.ru/politics/cis/20061215/57001043.html
http://www.rian.ru/report/20051205/42322710.html
http://www.rian.ru/world/20081122/155664244.html
http://www.risu.org.ua/ukr/religion.and.society/other_art/article;4713/
http://www.rusk.ru/st.php?idar=20757
http://www.rvps.ru/r_polit.php?id=450
http://www.seebiz.eu/hr/seebiz-trend/kolumna/dragana-cosic/bez-novinarskog-
objektivizma,-danas,-molim,12362.html
http://www.slobodnaevropa.org/content/news/674043.html
http://www.svoboda.org.ua/dopysy/analityka/002193/
http://www.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2004
http://www.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2004
http://www.tsybulko.com.ua/print.php?articleID=160
http://www.ukrinform.ua/ukr/order/?id=876380
http://www.utro.ru/news/2005/06/06/446046.shtml
http://www.vjesnik.com/Html/1999/01/27/ntem.htm
http://www.vjesnik.hr/html/1999/02/13/nunu.htm
http://www.vlada.hr/hrvatski/aktualne_teme_i_projekti/aktualne_teme/hrvatska_i_
eu/velika_britanija_dovrsila_proces_ratifikacije_ssp_a_hrvatske_i_eu_a
http://www.voanews.com/Serbian/archive/2007-02/2007-02-16-voa4.
cfm?moddate=2007-02-16
http://www.vojvodina.com/clanci/izb2505.htm
http://www.volyn.com.ua/?rub=33&article=0&arch=294
http://www.vreme.com/arhiva_html/463/19.html
http://www.vreme.com/arhiva_html/vb9/5.html
http://www.wmd.org/documents/RockVoliebGOTV.pdf

http://www.worldpoliticsreview.com/articles/8820/reflections-on-the-future-of-the-
arab-spring
http://www.xs4all.nl/~freeserb/politics/jul.html
https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/rs.html
www.easttime.ru
www.ipp.kg
www.novopol.ru
www.regnum.ru
www.slobodnaevropa.org/articleprintview/1045346.html
www.stat.kg

dr Boris Varga
“Izborne revolucije” u bivšim

socijalističkim državama
Predmet našeg istraživanja jeste pojava “izbornih” ili “šarenih revolucija”, njihovo
širenje, kao i posledice koje su one izazvale u bivšim socijalističkim saveznim repu-
blikama ČSSR (Slovačka), SFRJ (Hrvatska, Srbija) i SSSR (Ukrajina, Gruzija i Kirgizija)
u periodu od 1998. do 2005. godine. Cilj istraživanja je analiza da li “izborne revolucije”
mogu da budu svojevrsni model demokratizacije i početak demokratske konsolidacije
na njenom minimalnom nivou.
Rad sadrži četiri poglavlja. U prvom poglavlju se bavimo teorijsko-metodološkim
uvodom u rad, a zatim kratkim opisom istorije događaja koji su se odigrali nakon pada
Berlinskog zida, pod nazivom “Autoritarizam posle socijalizma”, a koji su prethodili
pojavi “izbornih revolucija”. To je takozvani “prvi talas postsocijalizma i demo-
kratizacije”, odnosno, kraj evropskog socijalizma i “baršunaste revolucije” u Centralnoj
i Istočnoj Evropi, stvaranje novih nacionalnih država na prostoru bivšeg socijalističkog
bloka i uspostavljanje političkog modela, novog tipa nedemokratskih režima u bivšim
socijalističkim republikama, takozvano stvaranje pseudodemokratije kroz hibridne i
druge nedemokratske režime u Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji i na prostoru bivšeg SSSR
tokom devedesetih godina XX veka.
Drugo poglavlje ovog istraživanja nosi naziv “Od Jugoistočne Evrope do Centralne
Azije” i u njemu je detaljno, empirijski izložena analiza prostornog širenja “izbornih” i
“šarenih revolucija”: njihov nastanak, razvoj i pad, kao i gušenje “izbornih revolucija”,
opisujući prostor od Jugoistočne Evrope, preko Kavkaza, do Centralne Azije. U pre-
gledu političke situacije u 15 država koje su imale relaciju sa “izbornim revolucijama”,
razlikujemo države u kojima su se “šarene revolucije” odigrale bez nenasilne pobune
civilnog društva (Slovačka, Hrvatska); one u kojima je primenjen građanski protest ili
pobuna civilnog društva kao odgovor na nedemokratski režim (Srbija, Gruzija, Ukrajina,
Kirgizija); one u kojima je nasilnim putem ugušen pokušaj “izborne revolucije” (Jer-
menija, Uzbekistan, Azerbejdžan, Belorusija); gde je primenjena politička prevencija
protiv “izbornih revolucija” (Moldavija, Kazahstan); i gde nije bilo uslova za “izborne
revolucije” (Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan).
Treće poglavlje, pod nazivom “Model ‘izbornih revolucija’”, bavi se uzročnim
faktorima (odredili smo devet) nastajanja talasa “šarenih revolucija”. Posebnost trećeg

poglavlja jeste analiza odnosa religije i “izbornih revolucija”, kao i razmišljanja na temu
odnosa demokratizacije, pravoslavlja i mogućeg “četvrtog talasa” demokratizacije. I, na
kraju trećeg poglavlja, najvažniji rezultat našeg istraživanja – shema-model “izbornih
revolucija” koji uz kombinaciju sa uzročnim faktorima može da postane primenjiv na
slične događaje u svetu.
U četvrtom poglavlju, koji nosi naziv “Problemi konsolidacije i autoritarizam”,
bavimo se analizom kako su “šarene revolucije” uticale na demokratsku konsolidaciju,
ali i konsolidaciju autoritarizma u državama iz okruženja u kom su se one odi-
grale. Detaljno je analizirana Rusija, Zajednica Nezavisnih Država, i njihove reakcije
na “šarene revolucije”, zatim geopolitička situacija nakon tih događaja, zaoštravanje
odnosa između Zapada i Istoka, posledice širenja “izbornih revolucija” nakon njihovog
zaustavljanja, upotreba energenata u geopolitičke svrhe i kroz podršku utvrđiva-
nja preostalih hibridnih i autoritarnih režima na prostoru bivšeg SSSR tokom druge
polovine dvehiljaditih godina. Veliku odgovornost za zaustavljanje demokratizacije uz
pomoć “izbornih revolucija” snosi i Zapad, zbog dvostrukih standarda koji su dopri-
neli padu onoga što mi nazivamo efektom grudve snega, odnosno širenja “izbornih
revolucija”. “Izborne revolucije” ne bismo mogli nazvati globalnom pojavom, one su
pre svega regionalni fenomen relativno uspešne demokratizacije postsocijalističkih
evroazijskih država, bivših članica federacija (ČSSR, SFRJ, SSSR), koje su međusobno
povezane regionalno, kulturno-istorijski, politički i ekonomski.

Skraćenice
AFP – eng. Agence France-Presse

ANEM – Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
AP – eng. Associated Press
BBC – eng. British Broadcasting Corporation
BIA – Bezbednosno-informativna agencija
BiH – Bosna i Hercegovina
BND – bruto nacionalni dohodak
BNP – bruto nacionalni proizvod
BP – eng. British Petroleum
BTI – eng. Bertelsmann Transformation Index
CA – eng. consolidated authoritarian
CANVAS – eng. Centre for Applied Non-Violent Action and Strategies
CeSID – Centar za slobodne izbore i demokratiju
CIA – eng. Central Intelligence Agency
CIDE – meks. Centro de Investigación y Docencia Económicas
CIK – Centralna izborna komisija
CK KP – Centralni komitet Komunističke partije
CK SKS – Centralni komitet Saveza komunista Srbije
CS – eng. consolidated democracy
ČSSR – češ. Československá socialistická republika
DB – Resor državne bezbednosti
DEPOS – Demokratski pokret Srbije
DHSS – Demohrišćanska sranka Srbije
DOS – Demokratska opozicija Srbije
DPS – Demokratska partija socijalista
DS – Demokratska stranka
DSS – Demokratska stranka Srbije
DU – slov. Demokratická únia
ENEMO – eng. European Network of Election Monitoring Organization
EU – Evropska unija
F – eng. free
FPN – Fakultet političkih nauka
FTP – Forum terazijskog parlamenta
GKČP – rus. Государственный комитет по чрезвычайному положению
GONG – Građani organizirano nadgledaju glasanje
GOTV – eng. Get-Out-the-Vote

GPC – Gruzijska pravoslavna crkva
GSS – Građanski savez Srbije
GUAM – Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija
GUUAM – Gruzija, Ukrajina, Uzbekistan, Azerbejdžan i Moldavija
H – eng. transitional government or hybrid
HDZ – Hrvatska demokratska zajednica
HIS – Hrvatska izvještajna služba
HNS – Hrvatska narodna stranka
HSLS – Hrvatska socijalno liberalna stranka
HSS – Hrvatska seljačka stranka
HZDS – slov. Hnutie za demokratické Slovensko
IDEA – eng. International Institute for Democracy and Electoral Assistance
IDS – Istarska demokratska stranka
IFES – eng. International Foundation for Electoral System
IREX – eng. Information Research and Exchange Board
IRI – eng. International Republican Institute
IWPR – eng. Institute for War & Peace Reporting
JEP – Jedinstveni ekonomski prostor
JNA – Jugoslovenska narodna armija
JSO – Jedinica za specijalne operacije
JUL – Jugoslovenska udružena levica
KDH – slov. Kresťanskodemokratické hnutiе
KGB – rus. Комитет государственной безопасности
KP – Komunistička partija
LS – Liberalna stranka
LSV – Liga socijaldemokrata Vojvodine
MMS – eng. Multimedia Messaging Service
MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova
NATO – eng. North Atlantic Treaty Organization
ND – Nova demokratija
NDI – eng. National Democratic Institute
NDP – Narodno-demokratska partija
NF – eng. non free
NFA – Narodni front Azerbejdžana
NIN – Nedeljne informativne novine
NIT – eng. Nations in Transit
NS – Nova Srbija
NVO – nevladine organizacije
OAS – eng. Organization of American States
ODKB – rus. Организация договора о коллективной безопасности
ODU – slov. Občianská demokratická únia
OEBS – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
OMON – rus. Отряд милиции особого назначения

OTI – eng. Office of Transition Initiatives
PF – eng. partly free
PR – pi-ar (od eng. Public relations)
RIA – rus. Российское агентство международной информации
RNPK – Republikanska nacionalna partija Kazahstana
RTS – Radio-televizija Srbije
SA – eng. semi-consolidated authoritarian
SAD – Sjedinjene Američke Države
SAP – Socijalistička Autonomna Pokrajina
SD – eng. semi-consolidated democracy
SDK – slov. Slovenská demokratická koalícia
SDL – slov. Strana demokratickej ľavice
SDP – Socijaldemokratska partija
SFRJ – Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
SIK – Savezna izborna komisija
SK – Savez Komunista
SKS – Savez komunista Srbije
SMK – slov. Strana maďarskej koalície
SMS – eng. Short Message Service
SNP – Socijalistička narodna partija
SNS – slov. Slovenská národná strana
SPC – Srpska pravoslavna crkva
SPO – Srpski pokret obnove
SPS – Socijalistička partija Srbije
SR – Savezna Republika
SRJ – Savezna Republika Jugoslavija
SRS – Srpska radikalna stranka
SSRNS – Savez socijalističkog radnog naroda Srbije
SSSR – rus. Союз Советских Социалистических Республик
SZS – slov. Strana zelených Slovenska
ŠOS – Šangajska organizacija za saradnju
TV – televizija
UAPC – Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva
UN – Ujedinjene nacije
UNA-UNSO – ukr. Українська національна асамблея – Українська народна
самооборона
UNO – Unija nezavisnih organizacija
UPCKP – Ukrajinska pravoslavna crkva kijevskog patrijarhata
UPCMP – Ukrajinska pravoslavna crkva moskovskog patrijarhata
USAID – eng. United States Agency for International Development
USIS – eng. United States Information Service
UT1 – ukr. Перший Національний канал України
VJ – Vojska Jugoslavije

VPN – slov. Verejnosť proti násiliu
WBAU – eng. Warner Bros Adelphi University
ZND – Zajednica Nezavisnih Država
ZRS – eng. Združenie robotníkov Slovenska
ЕврАзЭС – rus. Евразийское экономическое сообщество

Podaci o autoru
Boris Varga novinar, publicista i politikolog. Rođen je u Vojvodini (Kula, 1975), magi-
strirao je na međunarodnoj žurnalistici na Lavovskom nacionalnom univerzitetu u
Ukrajini (2000) i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (2012). U novi-
narstvu i nauci se bavi uglavnom međunarodnim temama, uža specijalnost – tranzicija
i demokratizacija bivših komunističkih republika. Dugogodišnji je dopisnik britanskog
BBC World Service na ukrajinskom jeziku (2000-2012) i saradnik više uglednih medija
za koje je najviše izveštavao iz regiona Jugoistočne Evrope.
Detaljnija biografija sa publikacijama: www.borisvarga.com
Kontakt: boris.varga@gmail.com

CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
342.3(4-644)''1998/2005''
ВАРГА, Борис
"Izborne revolucije" u bivšim socijalističkim državama / Boris
Varga. - Novi Sad : Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, 2012
(Novi Sad : Stojkov). - 389 str. ; 25 cm. - (Doktorske disertacije /
Vojvođanska akademija nauka i umetnosti ; knj. 9)
"Fond akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih

disertacija" --> nasl. str. - Tiraž 200. - Abstract. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija.
ISBN 978-86-85889-44-8
ISBN 978-86-85889-14-1 (za izdavačku celinu)
a) Социјалистичке државе - Демократизација - 1998-2005

COBISS.SR-ID 275443463

ISBN 978-86-85889-44-8 | 978-86-85889-14-1
ВОЈВОЂАНСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
VAJDASÁGI TUDOMÁNYOS ÉS MŰVÉSZETI AKADÉMIA
VOJVOĐANSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI
VOJVODINSKÁ AKADÉMIA VIED A UMENI
ACADEMIA VOIVODINEANĂ DE ŞTINŢE ŞI ARTE
ВОЙВОДЯНСКА АКАДЕМИЯ НАУКОХ И УМЕТНОСЦOХ
ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS OF VOJVODINA

Varga B-2012-Izborne Rev U Bivsim Soc Drzavama

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Varga B-2012-Izborne Rev U Bivsim Soc Drzavama

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VOJVOĐANSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI

Fond akademika Bogumila Hrabaka

Novi Sad, 2012.

Fond akademika Bogumila Hrabaka

Doktorske disertacije | Knjiga 9

“Izborne revolucije” u bivšim 1

Fond akademika Bogumila Hrabaka

Doktorske disertacije | Knjiga 9

DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU

2 “Izborne revolucije” u bivšim

“Izborne revolucije” u bivšim 3

“Electoral Revolutions” in Former Socialist Countries . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1 Autoritarizam posle socijalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

2 Od Jugoistočne Evrope do Centralne Aziјe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

4 “Izborne revolucije” u bivšim

3 Model “izbornih revolucija” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

4 Problemi konsolidacije i autoritarizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307

Podaci o autoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389

“Izborne revolucije” u bivšim 5

6 “Izborne revolucije” u bivšim

“Izborne revolucije” u bivšim 7

Key Words: Electoral revolution, Color revolution, hybrid regimes, authoritarianism,

8 “Izborne revolucije” u bivšim

1 U daljem tekstu biće korišćena skraćenica ČSSR.

“Izborne revolucije” u bivšim 9

10 “Izborne revolucije” u bivšim

“Izborne revolucije” u bivšim 11

12 “Izborne revolucije” u bivšim

“Izborne revolucije” u bivšim 13

1.1 Teorijski pregled

15 “Arapskim prolećem” smatraćemo revolucionarni talas protesta koji se odigrao u arapskom

14 “Izborne revolucije” u bivšim

16 Detaljnije o ovoj podeli u ovom poglavlju, potpoglavlje “revolucija” (1.1.3).

“Izborne revolucije” u bivšim 15

22 Станислав Белковский, “Десять факторов постсоветских революций”, на пресс-конференции

16 “Izborne revolucije” u bivšim

33 Hantington, Treći talas, str. 14.

“Izborne revolucije” u bivšim 17

18 “Izborne revolucije” u bivšim

“Izborne revolucije” u bivšim 19

20 “Izborne revolucije” u bivšim

44 Diamond, Developing Democracy: Toward Consolidation, pp. 10-11.

“Izborne revolucije” u bivšim 21

22 “Izborne revolucije” u bivšim

51 Dal, op.cit., str. 14-19.

“Izborne revolucije” u bivšim 23

56 Carothers, “The End of the Transition Paradigm”, pp. 6-9.

24 “Izborne revolucije” u bivšim

Prikaz 01. Sindromi demokratske tranzicije

1-3 3-4 4-5 5-6 6-7

58 Ibid., pp. 10-14.

“Izborne revolucije” u bivšim 25

61 Hantington, Treći talas, str. 22-32.

26 “Izborne revolucije” u bivšim

Crtež 02. Uporedni razvoj

Popularni lek imamo kad je moguće da se značajno razlikuju neposredni uzroci

“Izborne revolucije” u bivšim 27

Crtež 04. Efekat grudve snega

63 Linc, Stepan, op.cit., str. 100-101.

28 “Izborne revolucije” u bivšim

“Izborne revolucije” u bivšim 29

30 “Izborne revolucije” u bivšim

71 Батюк, op.cit., str. 15-26.