r

Izvor 1

Volite ono što prezirete

Do sada bi već trebalo da je i više nego jasno kako je, kada treba
promeniti sebe, najbolje koristiti strategije svih šest izvora uticaja, a
naročito onih koji trenutno deluju protiv nas. Ako to ne uradimo,
bićemo nadjačani i zlehude sreće. Kako bismo vam olakšali primenu
ovih taktika, odmah prelazimo na prvi izvor - ličnu motivaciju - da
bismo videli šta ona ima da ponudi neiskusnom izmenitelju.
Kada je reč o ličnoj promeni, najveći izazov je u sledećem: ono
što treba da uradimo najčešće je dosadno, nezgodno, čak i bolno.
Zato i ne želimo to da radimo. Medutim, to nije sasvim tačno -
mi želimo to da uradimo, u mislima, ali ne i u stvarnosti. Želimo
to u budućnosti, ali ne i u sadašnjosti.
Na primer, kada je psiholog Danijel Rid zamolio svoje ispitanike
da sastave šoping-listu, otkrio je da, ukoliko sastavljaju listu onoga što
sada žele da jedu, 74% ispitanika bira primamljivu čokoladu umesto
zdravog voća. To nije bilo iznenađenje. Medutim, kada ih je zamolio
da sastave listu namirnica koje žele da jedu za nedelju dana, 70% na-
brojalo je i voće.* Svi mi želimo da učinimo pravu stvar, samo sutra.

* Daniel Read, Barbara van Leeuwen. „Predicting Hunger: The Effects of Apetite and Delay on
Choice", Organizational Behaviour and Human Decision process, 76, br. 2, 1998, 189-205.
 K. Paterson, Dž. Greni, D. Maksfild, R. Makmilan i A. Svicler

Ugledajući se na Ridove ispitanike, i mi imamo plan da se pro-

menimo - sutra. Tad ćemo ustati rano, ješćemo zdravo voće i iz-
begavati čokoladu, energično vežbati, iščitavati nejasne ali važne
novinske članke koji će nam unaprediti karijeru, i prestaćemo da
se nerviramo. Tako je, od sutra s naina nema šale.
Sve ovo naklapanje o onome šta ćemo raditi sutra ne bi bilo
neophodno kada bismo našli način da uživamo u ispravnim od-
lukama danas. Svima nam dobro ide u onome u čemu uživamo.
Kada bismo samo mogli da uživamo i u onome što je dobro za nas,
ne bismo morali da se opiretno svojim kratkoročnim nagonima
(što nikada nije lako), ne bismo morali da se odričemo tih nagona
u potpunosti (što je ponekad nemoguće). Kada bismo samo uspeli
da ono što nam se ne dopada pretvorimo u ono što nam se svida,
bili bismo nezaustavljivi.
Medutim, da li je uopšte moguće voleti ono što prezirete?

N E K I LJUDI VOLE O N O ŠTO VI PREZIRETE

Da bismo videli kako neki ljudi uspevaju da vole ono što bi ve-
ćina sigurno prezirala, zavirićemo u bujni park naspram zaliva
Gvanabara u Rio de Žaneiru. Tamo ćemo naći Valtera dos San-
tosa kako uzbudeno priča o poslu koji on i njegove kolege sva-
kodnevno obavljaju. Dok slušate Valtera kako priča o svom radu,
bez s u m n j e biste pomislili da je menadžer za odnose s javnošću,
a ne da radi kao obični najamni radnik.
Njegova priča počinje rečima: „Ovde radim kao prebirač već
dvadeset šest godina. Ponosim se time što sam prebirač."
Zatim nastavJja oduševljeno da govori o životu u središtu ze-
lenog pokreta, gde on i njegove kolege rade jedan od najvažnijih
posJova na svetu.
Potom navlači poluraspale rukavice i juri ka ogromnoj deponiji,
gde prebira po najsmrdljivijem smetJištu na svetu. Valter je catadore

60
 Promenite sve što poželite

- prebirač. On i još dve hiljade prebirača vade reciklažni otpad iz

Gramašo parka - jedne od najvećih deponija na svetu. Uprkos rad-
nim uslovima u kojima bi i običan crv lipsao, Valter i njegove kolege
ne samo da se ponose svojim poslom već i uživaju u njemu.*

DA LI B I S T E I VI M O G L I DA
V O L I T E O N O Š T O PREZI RETE?

Valter i njegove kolege pronašli su način da uživaju u poslu kog

bi se većina ljudi gadila. Ali kako? S tim u vezi, budući da osloba-
danje od loših navika zahteva da radimo nešto što nam je mrsko,
dosadno ili stresno, šta bi se desilo ako bismo i mi mogli na to da
reagujemo kao catadores?
Ispostavilo se da možemo. Uzmite u razmatranje slučaj jednog
od naših izmenitelja Luija K. Nakon decenije borbe s opakom za-
visnošću od kupovine, Lui je najzad uspeo da se odupre želji da
kupi svaki novi uredaj koji spazi. To nije bilo mali poduhvat jer je
Lui pre toga i kod kuće i na poslu i u slobodno vreme neprestano
pretraživao internet u potrazi za dobrom ponudom. U jednom
trenutku zadužio se gotovo 250.000 dolara i bankrotirao; najniže
je pao kada je prodao majčin auto kako bi kupio prepariranu lo-
sovu glavu za verandu.
Kako je Lui preokrenuo svoj život? Zahvaljujući tomešto mu je
policija zakucala na vrata (njegova majka ih je pozvala), a sudija
mu kasnije dao izbor - ili zatvor ili savetovalište. Lui je tad odlu-
čio da je krajnje vreme za promenu. Kao i kod ostalih izmenitelja,
Luijev preokret zahtevao je raznovrsne strategije, ali jedna od njih
je došla iz neočekivanog izvora. Lui je naučio da uživa u nečemu
što je ranije prezirao. Evo kako opisuje svoj preokret.

* Ako želite da saznate više o neverovatnom poslu Valtera dos Santosa i njegovih kolega, pogledajte
nagradivani dokumentarni film VVaste Land (Almega Projects, London, 2010), autorke Lusi Voker.

6l
 K. Paterson, Dž. Greni, D. Maksfild, R. Makmilan i A. Svicler

„Nisam ni pomislio da će se to ikada dogoditi", objašnjava on.

„Sada se naježim kada se setim kako sam nekontrolisano trošio
novac. Što je najčudnije, sada mi srce zalupa kada vidim koliko
novca zaradujem. Promenio sam se. Sada sam, u trenutku kada
poželim nešto da kupim, zadovoljan saznanjem da više ne moram
da rasprodajem sopstveni nameštaj kako bih kupio neki trenutno
popularan uredaj."

GLEDA/TE U BUDUĆNOST,
O S E T I T E JE I V E R U J T E U NJU

Dok pažljivo slušate Luija, primetićete kako se jedna od tajni uživa-

nja u nečemu što još nismo sasvim prihvatili kao zadovoljstvo krije
u sposobnosti da vidimo i osetimo budućnost koju će nam takvo
ponašanje doneti, kao i da verujemo u nju. Moguće je smanjiti ose-
ćaj zadovoljstva koji nam neka loša navika pruža ako je povežemo
s bolom koji će nam ona kad-tad naneti. Slično tome, razmišlja-
jući o zadovoljstvu koje će nam dobra navika s vremenom pružiti,
možemo tu naviku učiniti primamljivijom. Dobra vest je da je mo-
guće prevazići duboko usadene kratkoročne sldonosti samo ako se
potrudimo da razmislimo o dugoročnim posledicama svog pona-
šanja. Promena u načinu mišljenja zapravo reprogramira mozak.*
Nažalost, većini nam je teško da uopšte počnemo s tim repro-
gramiranjem, jer je razmišljanje o budućnosti neverovatno teško
s obzirom na to da je sadašnjost uvek tako opipljiva, neodoljiva i
blizu. Zato su ljudi tako sramno kratkovidi. Znamo koliko će uku-
san biti zalogaj čokolade sada, ali ne uspevamo da sagledamo ka-
kve će posledice imati naš čokoladni izbor. Usred žučne rasprave
s partnerom znamo kako ćemo se dobro osećati ako zadamo niski
udarac, ali o budućnosti - o tome kako bismo mogli da se osećamo

* Hans Gruber, Petra Janscn, /org Marienhagen, Hckart Altenmuller, „Adaptations During the
Acquistion of Expertise", Talent Development and Exellence, 1, br. 2, 2009, 3-15.

62
 Promenite sve što poželite

ako progutamo ponos i izvinimo se - uopšte ne razmišljamo i zato

nam to ne pruža nikakvu motivaciju u trenutku svađe.
Na poslu, kada nas šef upita da li bezumna ideja koju je upravo
predstavio timu ima smisla, mi znamo kako ćemo se osećati ako
mu se suprotstavimo pred svima (i sami smo proživeli dovoljno
bledih pogleda i poniženja), pa zato i ne razmišljamo o t o m e kako
će ta glupa odluka kasnije uticati na naš život.
Ukratko, kada treba izabrati između trenutnog zadovoljstva i
kasnijih posledica, često razmišljamo samo o sadašnjici. To znači
da, kada treba odlučiti da li da odaberemo kratkoročnu korist,
najpre treba da preduzmemo korake kako bismo videli i osetili
budućnost koja nas čeka ukoliko nastavimo da p o p u š t a m o svojim
nagonima. Evo pet taktika pomoću kojih ćete budućnost pretvoriti
u saveznika pri promeni.

TAKTIKA 1: SAGLEDAJTE SVOJU

ZACRTANU BUDUĆNOST

Svakih osam sekundi jedan pripadnik bebi-bum generacije* iz

Amerike napuni šezdeset pet godina, a više od polovine njih će te
godine dočekati s mršavom penzijom i proredenom kosom. Ve-
ćina četrdesetpetogodišnjih Amerikanaca nema ni 50.000 dolara
uštedevine u penzionom fondu.** Mnogi od njih su svoje zlatne go-
dine osudili na propast, jer su odbili da razmisle šta će se zapravo
desiti onog dana kad prestanu da primaju platu. O n i nisu s a m o
poricali neizbežno, već su živeli u pažljivo osmišljenom n e z n a n j u .
Ako se i vama smeši slična sudbina samo zato što vam je teško
da se motivišete za kratkoročne žrtve, lek za to postoji. Sagledajte
svoju budućnost - danas! Zacrtana budućnost je život koji vas čeka

Bebi-bum (engl. baby boom) - popularan sociološki termin u SAD i Kanadi za nagli porast na-
taliteta, a naročito se odnosi na istorijski period 1940-1960. (Prim. prev.)
" Ruth Helman, CraigCopeland, Jack VanDerhei, „The 2010 Retirement Confidence Survev: C o n -
fidence Stabilizing, but Preparations Continue to Erode", EBRI Issue Brief, br. 340, mart 2010.

63
 K. Paterson, Dž. G r e n i , D. Maksfild, R. Makmilan i A. Svicler

ukoliko nastavite da se ponašate onako kako se trenutno pona-

šate. To je život koji vam hrli u susret, ali on vas ne motiviše jer
t r e n u t n o ne živite tako.
Uz s a m o malo mašte možete tu neprijatnu budućnost predočiti
sebi i uključiti je u svoje sadašnje odluke. Najbolji način da ovo
uradite jeste da otputujete u sopstvenu budućnost. Takvo iskustvo
m o g l o bi temeljno da vam promeni osećanja o nekim vašim od-
l u k a m a kada reči utehe i griža savesti, koje ste ranije probali, više
n e m a j u učinka.
Na primer, kada je reč o finansijama, setite se kako ste nedavno
m o ž d a posetili p o z n a n i k a koji trenutno živi samo od socijalne
p o m o ć i i muči se. To biste mogli biti vi. Ili izračunajte s koliko
novca ćete raspolagati u penziji ukoliko nastavite da sledite sa-
dašnji obrazac trošenja - a onda pokušajte da s toliko novca ži-
vite jedan mesec. Posetite sebe u budućnosti: probajte svoj budući
obrok, o d m o r i t e se na svom budućem kauču, sedite u svoj budući
automobil. Takvo iskustvo moglo bi vam promeniti život.
Naša nesposobnost da sagledamo sopstvenu budućnost naro-
čito je zabrinjavajuća kada je reč o nekim dogadajima koji ne mo-
raju zaista da se dese, ali bi mogli imati katastrofalne posledice
ako se ipak dese. Imajući ovo u vidu, jasno je da bi bilo veoma
važno razmisliti o o n o m e što bi vam se moglo desiti kada sve krene
naopako.
Evo priče o Džejkobu L„ j o š j e d n o m od naših izmenitelja. Kao
d v a d e s e t o g o d i š n j a k bio je ozbiljno zavisan od internet porno-
grafije, često trošeći većinu slobodnog vremena i prihoda na ovu
naviku.
„Mislio sam da to ne može doneti ništa loše", rekao je Džejkob,
,,sve dok se jednog dana nisam uzdrmao i dozvao pameti kada sam
video kako mog prijatelja i kolegu - takode velikog obožavatelja
pornografije - odvode u lisicama. Ispostavilo se da je krišom fo-
tografisao komšijinu ćerku u raznim golišavim pozama i skupljao

64
 Prometiite 5ve što poželite

slike u svom kompjuteru. Jednom se slučajno, usred sastanka na

poslu, jedna od tih fotografija pojavila na monitoru njegovog lap-
topa i tad je uhapšen i sproveden u zatvor.
,,To je bilo užasno", nastavio je Džejkob. „Iako nikada nisam
uradio ništa slično tome, imao sam osećaj kao da su lisice na mo-
jim rukama. Kao da sam dobio privilegiju da virnem u svoju ve-
rovatnu budućnost, i to upozorenje me je žestoko prodrmalo."
Naznake onoga što bi moglo da se desi u najgorem slučaju
obično pokrenu ljude da se promene - i to u vezi sa svim aspek-
tima života, ne samo u vezi s bolestima zavisnosti. Recimo, vožnja
bicikla - veoma zdrav hobi, ali šta ako vozite bez kacige? Velika je
verovatnoća da vam se ništa loše neće desiti, ali ipak postoji mala
mogućnost da i ozbiljno povredite glavu kad padnete. Zato, ima-
jući u vidu malu verovatnoću povrede glave, ko bi uopšte pomi-
slio da nosi neudobnu kacigu (i tako propusti osećaj vetra u kosi)?
Kako bi našao odgovor na ovo pitanje, jedan od autora ove
knjige porazgovarao je sa svojom komšinicom - medicinskom se-
strom u Hitnoj službi - i pitao je koliko njenih kolega nosi kacigu
dok vozi bicikl ili motor.
„Svi nosimo kacige!", odgovorila je ona. ,,Mi radimo u Hitnoj
službi\ Iz prve ruke znamo šta se dešava s biciklistima kada ih udari
automobil ili kamion. Povredesu uglavnom smrtonosne. Zato mi
motocikliste nazivamo đonerociklistima. Ljudi voze bez kacige,
sudare se i obično zadobiju povredu mozga, a onda mi uzmemo
ostatak njihovih organa za transplantaciju."
Očigledno ovi medicinski tehničari iz Hitne službe imaju dru-
gačiji stav prema nošenju kacige od većine ljudi jer imaju drugačije
iskustvo. Oni znaju kuda bi ih nepoštovanje pravila o bezbednosti
moglo odvesti. Kada je reč o našim nebezbednim, nezdravim i za-
brinjavajućim navikama, trebalo bi da, pre nego što im se prepu-
stimo, razmislimo o onome što bi sasvim verovatno moglo da se
desi u najgorem slučaju. Umesto da namerno ignorišemo saznanja,

65
 K. Paterson, Dž. Greni, D. Maksfild, R. Makmilan i A. Svicler

trebalo bi da ih odmah stavimo u prvi plan, jer bi nas to moglo po-

krenuti u pravom smeru pre nego što bude kasno. Najmoćniji na-
čin da to uradite jeste jasan uvid u sopstvenu moguću budućnost.

T A K T I K A 2 : I S P R I Č A J T E CELU
P R I Č U , DO DETALJA

Mnogi od nas već su zavirili u svoju budućnost i sasvim dobro znamo

šta će se desiti ako nastavimo ovim sadašnjim nezdravim putem. Ali
ne osećamo je, i to zato što se sami sa sobom igramo umnih igara ko-
jima sprečavamo sebe da je osetimo. Razmišljamo samo o delimičnoj
i lagodnoj istini. Na primer, kazaćemo „možda" čak i kad znamo da
je nešto „sasvim sigurno". Pretpostavljamo da će naša sudbina zavi-
siti samo od sreće, a ne od prirodnih zakona, a najviše od svega od-
vraćamo pažnju od zacrtane budućnosti tako što okupiramo misli
sadašnjim dogadajima. Ukratko, mi održavamo velike praznine u
istini umesto da ih ispunimo ružnim detaljima.
Izmenitelji znaju da to nije pravi put. Kada se suoče sa isku-
šenjima, oni se svojski potrude da predoče sebi celovitu sliku. Na
primer, Majkl V., bivši alkoholičar i robijaš, jedan od naših neve-
rovatnih izmenitelja, počeo je da pije u ranoj mladosti i ubrzo s
alkohola prešao na drogu, a s drogom i u kriminal, kako bi mo-
gao da plati skupe poroke. Nakon nekoliko godina razbojništava,
krađa i zavisnosti, Majkl je ostao bez supruge, porodice, većine
prijatelja, svega što je imao, a s vremenom i bez slobode - završio
je u zatvoru.
Kao što ćemo videti u nastavku ove knjige, Majkl je upotrebio
strategije uticaja svih šest izvora kako bi povratio svoj život. Što se
tiče prvog izvora, lične motivacije, Majkl je objasnio kako mu je
pomoglo razvijanje navike pričanja cele priče, do detalja.
„Kad god gledam televiziju, naidem na reklamu koja prikazuje
grupu ljudi kako u baru uživa uz klavir i martini. I dan-danas mi

66
 Prometiite 5ve što poželite

misli zbog ove reklame odlutaju u opasnom pravcu. Moja prirodna

reakcija je pomisao kako bih i ja mogao tako. Ja jesam lečeni al-
koholičar, ali zašto ne bih mogao da uživam u piću s društvom?
Kako bi mi to škodilo?"
„Ali nisam iz te priče, a i ta priča nije celovita. Moja priča se
razvija drugačije. Ako bih se pridružio društvu u baru, popio bih
martini. A onda bih se i sutra vratio tamo. Zatim bih se prebacio
na jači alkohol, uskoro bih i pijančio, a vrlo brzo bih se probudio
u sopstvenoj povraćki, ili čak u zatvoru. Inače, to uopšte nije ono
što bi moglo da se desi - to će se sigurno desiti."
Primećujete kako, dok priča, MajkJ ne priča samo običnu priču,
on koristi i vrlo upečatljive reči. Umesto da samo kaže kako piće
nije dobro za njega, on moguće posledice opisuje do najsitnijih
živopisnih detalja. Ova moćna taktika detalja nije Majklov izum
- ona je, zapravo, zasnovana na čvrstim naučnim činjenicama.
Na primer, jedno aktuelno nedovršeno istraživanje pokazuje kako
ljudi koji odvajaju novac za „uopštenu dugoročnu štednju" manje
revnosno izvršavaju svoje finansijske obaveze od onih koji odluče
da otvore namenski račun za „krov nad glavom".* Specifične i pu-
noznačne odrednice predočavaju specifične posledice i kao takve
motivišu više nego razvodnjeni i uopšteni termini.
Prema tome, dok pričate svoju priču, koristite upečatljiv reč-
nik. Zamenite bezbedne termine poput „nezdravo" i „proble-
matično" snažnijim, kao što su „bankrot", „otkaz", „razvod" ili
„emfizem pluća". Prestanite da se tešite bajkama, blagim rečima i
poluistinama.
Isti takav upečatljiv i snažan rečnik koristite kada opisujete šta
će se desiti ako krenete pravim putem. Na primer, nećete biti samo
zdravi, već ćete se igrati sa svojim unučićima na podu; nećete samo

Aktuelno istraživanjc koje sprovodi Din Karlan, profesor ekonomije na Jejlu, pokazuje kako su
ljudi s namenski otvorenim štednim raćunom uspeli da ušlede pedeset odsto više novca nego oni
koji su nenamenski štcdeli.

67
 K- P a t e r s o n , Di G r e n i , D. Maksfild, R. M a t a i i a n i A. Svicler

Će,C k r S , a d , i M
i S o ^ r ^ " ' « * - n o m . Kada r a 2 m i -
eZdraVim naVikama treba
upeMi v 7 ' " - — celovita istina
u p e c a t l j i v a lstina i ništa o s i m istine.

TAKTIKA 3: KORISTITE VREDNE REČI

K a k o b i s m o o b j a s n i l i n a r e d n u taktiku, načas ć e m o posetiti jedan

od n a j n e v e r o v a t n i j i h r e s t o r a n a i rehabilitacionih centara na svetu
- Delansi strit u San Francisku u Kaliforniji. Tamo ćemo pronaći
M i m i Silbert, o s n i v a ć a i i d e j n o g tvorca ustanove koja je najus-
p e š n i j a na p o l j u m e n j a n j a života. Ustanovu vodi Mimi uz p o m o ć
1.500 s t a n o v n i k a , a svaki od njih je u proseku osamnaest puta
bio o s u d i v a n za teška krivična dela. Delansi strit je prihvatilište za
n a r k o m a n e i k r i m i n a l c e u k o j e m se 90% štićenika transformiše u
produktivne gradane.
S g o t o v o s t o p r o c e n t n i m u č i n k o m u oblasti gde se pet odsto us-
p e š n o s t i s m a t r a u o b i č a j e n i m , možete se opkladiti da se doktorka
Silbert o s l a n j a na svih šest izvora uticaja kako bi dobila ove ne-
v e r o v a t n e rezultate. M i m i objašnjava kako, kada treba naučiti da
vole o n o što p r e z i r u , bivši preprodavci droge, lopovi, vode bandi
i p r o s t i t u t k e uče da povežu svoja dela s vrednostima.
„Sve v r e m e p r i č a m o o vrednostima. Čak i dok novog štićenika
u č i m o k a k o da postavi sto dok se leči od zavisnosti od kreka, mi
ne r a z g o v a r a m o s a m o o viljuškama i noževima, već i o ponosu;
p r i č a m o o p o š t o v a n j u od o n o g ko bude sedeo za stolom - nije to
s a m o p o s t a v l j a n j e stola, to je timski rad. Oni snose svoj deo oba-
veza i posla. T r u d i t e se da ne razočarate ostale štićenike. Postajete
d o s t o j n i p o v e r e n j a . U pitanju su vrednosti, vrednosti, vrednost«
-svevreme."
O v o što M i m i objašnjava nije samo obična semant.ka - tu se
radi o n e p r e s t a n o m podsećanju na važnije razloge koji leze iza na-
ših dela i o d l u k a . Na primer, brazilski preb.rač. u Gramaso parku

68
 Promenite sve što poželite

uspevaju da uživaju u svom poslu, ali ne tako što razmišljaju o

m u č n o m procesu prebiranja po smeću, već zato što povezuju svoj
rad s moralnim vrednostima. Kako sami kažu, oni ne prebiraju po
dubretu, već spasavaju planetu! U svetu punom zagadivača, oni su
„majstori pokreta zelenih".
Iste ove prednosti i vi možete pronaći i u svojim ličnim izazo-
vima. Prestanite da razmišljate o neprijatnoj strani onoga što radite
i usredsredite se na moralne vrednosti svojih dela. Reči kojima opi-
sujete ono što radite bitno utiču na vaš doživljaj kljućnog trenutka.
Na primer, ako ste na niskokaloričnoj dijeti, ne podrivajte svoju
motivaciju opisujući taj izazov kao „gladovanje" ili „uzdržavanje
od nečega". To što radite nije samo manipulisanje kalorijama - vi
tako postajete zdravi, držite se obećanja, žrtvujete se kako biste ne-
kada mogli da se igrate sa unučićima. Ova razlika u opisu možda
deluje beznačajno, ali izbor reči jeste važan - tako usredsredujete
svoje misli na pozitivne ili negativne aspekte svojih dela.
Zanimljiv primer snage reči za vrednosti dao je Li Ros, psiho-
log sa Stanforda. On je svojim ispitanicima dao da igraju igru u
kojoj mogu da saraduju ili da se takmiče. U svakoj rundi igre ispi-
tanici su mogli da biraju da li će svoj novac podeliti s drugima, ili
ga zadržati za sebe. lednoj polovini ispitanika rečeno je da se igra
zove „Igra zajedništva", a drugoj polovini rečeno je da je u pitanju
„Vol strit igra". Obe grupe igrale su potpuno istu igru, ali je druga
grupa više krala, varala i lagala. Povezavši svoje ponašanje sa sop-
stvenim videnjem Vol strita, ispitanicima je (i to je zaista žalosno)
bilo mnogo lakše da se ponašaju kao podlaci i da uživaju u tome.
Za razliku od njih, onima koji su igrali igru zajedništva nije sme-
talo to što su završili s manje novca jer bi se povremeno žrtvovali
za „opšte dobro".*

* V. Liberman, S. M. Samuels, L. Ross, „The Name of the Game: predictive Power of Reputations
versus Situational labels in Detcrmening Prisoners Dilemma Game Moves", Personality and Social
Psychology Bulletin. 30, br. 9, 2004, 1175-1185.

69
 K. Paterson, Dž. Greni, D. Maksfild, R. Makmilan i A. Svicler

Ugledajte se na doktorku Silbert i doktora Rosa. Pažljivo birajte

reči kojima ćete opisivati svoj ključni oblik ponašanja. Nećete se
uzdržavati od svoje omiljene hrane, već ćete se držati obećanja
d a t o g s a m o m sebi. To što idete stepenicama znači zapravo da ste
odabrali zdrav stil života. Ukratko - podržavate sopstvene vred-
nosti. Ta misao vam može doneti mnogo zadovoljstva.

T A K T I K A 4: P R E T V O R I T E SVE U IGRU

Sada ć e m o skoknuti do Novog Zelanda, kako bismo bacili pogled

na dva tima sastavljena od trinaest izudaranih muškaraca koji se
guraju i udaraju kako bi se dočepali kožne lopte. Šta to rade? Igraju
ragbi - i to iz zabave. Oni uživaju u tome što rade jer su udarce
pretvorili u takmičenje s pobednicima i gubitnicima, s rezultatom,
u n i f o r m a m a i nagradama.
Kada se treba suočiti s ličnim izazovima, mnogi uspešni izme-
nitelji unaprede svoju motivaciju tako što obaveze pretvore u igru.
Svaka igra ima tri važna sastavna dela:

1. ograničeno vreme
2. jednostavan izazov
3. rezultat

Na primer, Piter K„ izmenitelj iz okoline Toronta, konačno je

završio svoju doktorsku disertaciju tako što ju je pretvorio u igru.
G o d i n a m a je odlagao tu obavezu, umesto da završi pisanje 180
strana disertacije. Pretnje mentora, unapredenje koje ga čeka čim
završi disertaciju, molbe voljenih osoba - ništa nije moglo da ga
natera da završi taj zadatak.
A onda je Piter jednog dana od svega napravio igru. Najpre je
sebi o d r e d i o rok od devedeset dana za završetak posla. Obaveze
se pretvaraju u igru čim treba da ih završite u odredenom roku.

70
 Promenite sve što poželite

Zatim je Piter tih devedeset dana razložio na jednodnevne izazove:

svakog dana trebalo je da napiše po dve strane.
„Dve strane mogu da napišem i žmureći", objasnioje on.
Uskladivši obim izazova s trenutnom motivacijom, Piter jepo-
većao verovatnoću da će zaista nešto i uraditi. Svaki dan će biti
uspešan ukoliko napiše samo dve strane. Rasparćavanje posla na
manje delove neverovatno je motivisalo Pitera, jer mu je to pru-
žilo mogućnost da bude uspešan devedeset dana zaredom, umesto
samo jednom, na kraju.
Zatim, pozajmio je svečano odelo za dodelu doktorskih di-
ploma, fotografisao se i potom fotografiju isekao na devedeset
delova. Svakog dana, nakon što bi napisao dve stranice, Piter bi
dodavao po jedan deo mozaika na tablu koju je postavio u spa-
vaću sobu. Tri nedelje nakon početka igre, Piter je stidljivo izjavio:
„Sramota me je da priznam koliko sam bio srećan kada sam lepio
delić po delić slike na tablu. To mi je pričinjavalo najviše zadovolj-
stva svakog dana."
Zahvaljujući tome što je svoj cilj razložio u male pobede, uspo-
stavio vremenski okvir i osmislio dobar način praćenja rezultata,
Piter je mrsku delatnost pretvorio u nešto što motiviše, jer je po-
sao učinio zabavnim. Nakon što je Piter doktorirao, poslodavac
mu je dao godišnju povišicu od deset hiljada dolara. E, to je tak
bilo zabavno!
Teško je dovoljno naglasiti koliko je lakše voleti ono što prezi-
rete kada naporan zadatak pretvorite u igru. Još jedan neodoljiv
primer kako da zavolite ono što prezirete dolazi nam od mladih di-
jabetičara. Zamislite koliko je teško jedanaestogodišnjoj devojčici
kojoj je tek dijagnostikovan dijabetes da prihvati kako mora sama
sebi da daje šest bolnih injekcija dnevno. Ko još voli injekcije? Na
sreću, većina današnje dece dijabetičara uspeva da prati ovaj režim
terapije samo zato što je cilj dugoročnog lečenja pretvoren u igru.

71
 K. Paterson, Dž. Greni, D. Maksfild, R. Makmilan i A. Svicler

Nekoliko puta dnevno ova deca stave kap svoje krvi na merač,
koji im potom daje rezultat. Deca znaju da pobeduju u igri ukoliko
im je rezultat izmedu 60 i 120, što je normalna vrednost količine
šećera u krvi. I onda deca igraju igru: imaju vremenski okvir (ne-
koliko sati), jednostavan izazov (da im očitavanje bude izmedu 60
i 120) i rezultat (trenutna količina šećera u krvi).
Ova tri elementa pretvaraju napornu brigu o zdravlju u za-
bavnu i motivišuću igru. Nikako ne pokušavamo da kažemo kako
deca dijabetičari više vole igru merenja šećera u krvi od video-
igrica, ali njihov odnos prema terapiji drastično se menja kada
se ovako postavi.* Na taj način se i nešto što je van domašaja i
zamagljeno (upravljanje zdravstvenim stanjem) pretvara u nešto
blisko i dodirljivo. Usredsredujući se na uzak vremenski okvir i
pretvaranje obaveze u igru, sve više dece dijabetičara ostvaruju
dobre dugoročne rezultate i žive dugo i zdravo.

TAKTIKA 5: OSMISLITE
S O P S T V E N I M O T I V A C I O N I ISKAZ

Razmotrite iskustvo Rouzmari K., još jednog neverovatnog iz-

menitelja. Ona je uspela da se izbavi iz čeljusti prostitucije, trgo-
vine drogom i heroinske zavisnosti, i postala je zdrav i neporočan
član društva. A to je postigla tako što se svojski držala, između
ostalog, jednostavnog načela kom se vraćala kad god je postojala
opasnost da popusti pred iskušenjem. Iznova ponavljajući sebi tu
jednostavnu, ali moćnu rečenicu, Rouzmari je mogla da vidi sebe
- zdravu i neporočnu - i svaki put kada je bila u iskušenju, dozi-
vala je u sećanje tu sliku.
Sve je počelo kada je Rouzmari hrabro napustila ulicu i za-
poslila se kao službenica kod žene kojoj se iskreno divila. Jed-
nog dana je pre vremena završila neki težak poslovni zadatak i

* „Importanceof Insulin Deliverv Devices for DiabetesManagement", Science Daily, 15. jun 2010.

72
 Prometiite 5ve što poželite

ponosno ga predala svojoj šefici. Kad se Rouzmari okrenula ka

vratima, šefica je pogledala uredno sreden izveštaj, podigla pogled
ka Rouzmari i rekJa joj: „Hvala ti što si tako pouzdana."
„Pouzdana?", pomislila je Rouzmari. Niko joj nikada nije rekao
da je pouzdana. Čak ni sama sebe nije nikad smatrala pouzdanom.
Govorili su joj da je kurva, narkomanka, dilerka, ali nikad da je
pouzdana.
Ta reč postala je njen oslonac. Naredne dve godine, u ključnim
trenucima, kada je padala u iskušenje da odustane od svojih na-
mera, kad god je trebalo da donese neku odluku, govorila bi sebi:
,,Ja nisam kurva. Nisam dilerka. Nisam narkomanka. Ja sam osoba
u koju se drugi mogu pouzdati." Nije to bila neka velika mudrost,
ali svaki put kada bi ih Rouzmari izgovorila, te reči bi je prodrmale.
Takode, one su iz korena menjale njena osećanja prema dilemama
s kojima se susretala. Iskušenja više nisu bila toliko zabavna, a
ispravan izbor joj je donosio više zadovoljstva.
Gde je Rouzmari danas? Upravo je diplomirala na fakultetu. E
to se zove pouzdanost.
Prema tome, dok se mučite da ostanete na pravom putu, setite
se Rouzmari. Kad naidete na ključni trenutak, u kom morate od-
lučiti da li ćete se i dalje pridržavati svog plana vežbanja ili troše-
nja novca, ili ustati rano ujutro kako biste učili i unapredili svoju
karijeru, ili uraditi bilo šta što predstavlja izazov, iskoristite moć
sopstvenog motivacionog iskaza kako biste usmerili tok misli ka
pravom izboru.
Dobro načelo može da poziva na vašu zacrtanu budućnost.
Može da sadrži celu živopisnu priču koju biste, inače, možda za-
boravili u tom trenutku. I trebalo bi da bude krcato rečima koje
opisuju vrednosti.* Evo jednog od najjednostavnijih načina stva-
ranja nacrta sopstvenog motivacionog iskaza: zamolite prijatelja

* Odlične primcrc naćcla možete naći na ChangeAnMhing.com/exclusive.

73
 K. P a t e r s o n , D ž . G r e n i , D. M a k s f i l d , R. M a k m i l a n i A. Svicler

k o j e m v e r u j e t e da s v a m a s p r o v e d e motivacioni intervju. Ovo je

lak ali m o ć a n z a d a t a k , koji p o č i n j e j e d n o s t a v n i m razgovorom.
D a b i s m o videli koliko m o ć a n ovaj razgovor može d a bude,
n a č a s č e m o se vratiti u h i t n u službu, ali ovog puta nećemo pričati
o k a c i g a m a i t r a n s p l a n t a c i j i organa. Sada ć e m o se naći oči u oči s
pijanim četrnaestogodišnjakom.
Z a m i s l i t e da lečite mladića koji se onesvestio nakon celovečer-
n j e g p i j a n č e n j a . Još gore, pio je sam - što je zloslutan pokazatelj
da je s k l o n a l k o h o l i z m u . M e d u t i m , vi niste socijalni radnik, već
m e d i c i n s k i tehničar. D e č a k se sada već otreznio i roditelji čekaju
da ga o d v e d u kući. I m a t e petnaest m i n u t a da uradite bilo šta kako
biste ga motivisali da se p r o m e n i - a to je vrlo malo vremena za
tako ozbiljan problem.
N e d a v n o s p r o v e d e n a istraživanja, u kojima su zaposleni u hit-
n o j p o m o č i z a m o l j e n i da sprovedu motivacione razgovore s pa-
c i j e n t i m a u s l i č n i m uslovima, pokazala su da ovi kratki razgovori
m o g u i m a t i o g r o m a n uticaj. Postoje snažni dokazi kako je mnogo
veća v e r o v a t n o ć a da će se pacijenti s kojima je obavljen ovaj raz-
g o v o r p r o m e n i t i - i to na d u g e staze posle vrlo kratkog razgovora
u hitnoj pomoći.*
N a k o n što su zbrinuli p o v r e d e pacijenata, medicinski radnici
su p e t n a e s t - d v a d e s e t m i n u t a razgovarali s njima, pokušavajući da
ih n a v e d u da k a ž u k a k o vide svoju budućnost, kako nameravaju
da o s t v a r e željeni život i slično. Na kraju su ispitanici osmislili
m o ć n e iskaze o svojoj z a c r t a n o j i željenoj budućnosti, uz dodatak
od n e k o l i k o misli o t o m e k a k o nameravaju da dostignu ono što su
n a u m i l i . U k o l i k o su p o d s t a k n u t i da zamisle svoj život u slučaju da

* S. M. Colby, P. M. Monti, N. P. Barnctt, D. J. Rohsenovv, A. Spirito, R. VVoolard, M. Myers, W.

Lewander, „Motivational Intervievving for Alcohol-related Emergencies: Outcome for 13-17 Year
Olds", (studija predstavljena na simpozijumu Brief Motivational Interventions in the Iimergency
D e p a r t m e n t for Adolescents and Adults, kom su predsedavali R. Longabaugh i I'. M. Monti, a koji
je o d r ž a n u Santa Barbari, u Kaliforniji, juna 1999. godine, na godišnjem sastanku udruženja Re-
asearch Society on Alchoholism).

74
 Promenite sve "sto poželite

ostvare svoj naum, odnosno šta će izgubiti ako ne istraju u svojim

namerama, ispitanici u velikoj meri izmene i unaprede svoj život.
Na našem veb-sajtu ChangeAnything.com/exclusive možete
pronaći osnovne smernice za motivacioni razgovor.

R E Z I M E : V O L I T E O N O ŠTO P R E Z I R E T E

Dok se trudite da se promenite, oslobodite se predstave da uspeh

iziskuje večno poricanje sopstvenih želja. Možete preduzeti korake
kako biste promenili svoj stav o sopstvenim - i lošim i dobrim -
izborima tako što ćete sopstvenu moguću budučnost učiniti oči-
glednom, upečatljivom i stvarnom. Možete naučiti da volite ono
što prezirete, a da biste to postigli, samo treba da se pridržavate
sledećih taktika.

Sagledajte svoju zacrtanu budućnost. Da li postoji način da sa-

znate kakav će vam život biti u budućnosti? Posetite u mislima
nekoga ili neko mesto najbliže onome čemu stremite. Što je poseta
živopisnija, to će veći uticaj imati na vas.

Ispričajte celu priču, do detalja. Upotrebite reči koje do tančina

opisuju vaše sadašnje stanje i ono u kojem biste želeli da budete.

Koristite prave reči. Znate šta žrtvujete, ali znate li zašto se žrtvu-
jete? Kog se principa pridržavate? Koje vrednosti razvijate? Kom
standardu težite?

Pretvorite sve u igru. Da li postoji način da uspostavite vremenski

okvir ili usputne male ciljeve koji će vas dovesti do pravog cilja?
Da li postoji neko s kim biste mogli da se takmičite kako biste se
ohrabrili?

75
 K- P a t e r s o n , Dž. G r e n i , D. Maksfild, R. M a k m i l a n i A. Svicler

Osmislite sopstveni motivacioni iskaz. Povezite se u ključnim

t r e n u c i m a sa svojim razlozima za promenu tako što ćete pripremiti
m o t i v a c i o n i iskaz. D o c r t a v a j t e svoju zacrtanu budućnost. Ispri-
cajte celu priču, do detalja. Koristite prave reči, jezgrovite, tako da
v a m o n e p o m o g n u kada vam p o m o ć bude najpotrebnija.

NAREDNIKORACI

R a z m o t r i t e svih pet taktika i odlučite koja od njih najviše odgo-

vara vašim p o t r e b a m a . Ugradite jednu ili više njih u svoj plan pro-
m e n e ili se poslužite odeljkom Idea Engine na veb-sajtu Change-
A n y t h i n g . c o m . Pošto se sve taktike u vezi sa prvim izvorom tiču
n a č i n a na koji razmišljate o budućnosti i sadašnjosti, sve što treba
da u r a d i t e jeste da razmislite. Zbog toga su ove taktike odmah do-
s t u p n e i u p o t p u n o s t i pod vašom kontrolom. Prvi izvor vam može
biti odličan saveznik.
M e d u t i m , ne zaboravite da smo zasad razmotrili samo jedan
izvor uticaja. Ako je upotrebite samostalno, jedna taktika može
biti nedovoljna da vas motiviše ili da omogući promenu. Zato na-
stavite da čitate. Saznajte koje su taktike svih šest izvora i potom
ih pažljivo k o m b i n u j t e i primenjujte. Zašto biste izlazili na dvoboj
n a o r u ž a n i s a m o pištoljem igračkom?
Na kraju, ako želite da saznate više o taktikama prvog izvora
ili o taktikama osmišljenim tako da odgovaraju isključivo vašem
planu promene, posetite veb-sajt ChangpAnvthinp.com/excliisive.
T a m o ćete naći smernice, tekstove, video-klipove i veze s ljud.ma
koji sprovode slične promene, kao i pregršt drugih oruda koja ce
v a m p o m o ć i da zavolite ono što prezirete.

76