Professional Documents
Culture Documents
Izvestaj Anketnog Odbora Za Kosovo I Metohiju NSRS
Izvestaj Anketnog Odbora Za Kosovo I Metohiju NSRS
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
НАРОДНА СКУПШТИНА
Анкетни одбор ради утврђивања чињеница
о начину трошења средстава буџета Републике Србије
на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија
у периоду од 2000. до 2012. године
01 Број: 06-2/19-14
14. април 2014. године
Београд
На основу члана 68. став 8. Пословника Народне скупштине („Службени гласник РС 20/12 –
Пречишћени текст“) и тачке 6. Одлуке о образовању Анкетног одбора ради утврђивања
чињеница о начину трошења средстава буџета Републике Србије на територији Аутономне
покрајине Косово и Метохија у периоду од 2000. до 2012. године, Анкетни одбор, на седници
одржаној 14. априла 2014. године, већином гласова је одлучио да Народној скупштини поднесе
следећи
ИЗВЕШТАЈ
О УТВРЂИВАЊУ ЧИЊЕНИЦА О НАЧИНУ ТРОШЕЊА СРЕДСТАВА БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА У ПЕРИОДУ
ОД 2000. ДО 2012. ГОДИНЕ СА ПРЕДЛОГОМ МЕРА
1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Народна скупштина Републике Србије, на Другој седници Првог редовног заседања, одржаној 8.
априла 2013. године донела је Одлуку о образовању Анкетног одбора ради утврђивања
чињеница о начину трошења средстава буџета Републике Србије на територији Аутономне
покрајине Косово и Метохија у периоду од 2000. до 2012. године.
Тачком 1. Одлуке предвиђено је: Анкетни одбор се образује ради утврђивања чињеница о начину
трошења средстава буџета Републике Србије на територији Аутономне покрајине Косово и
Метохија у периоду од 2000. до 2012. године (у даљем тексту: Анкетни одбор).
Тачком 2. Одлуке предвиђено је: Анкетни одбор чине по један народни посланик из сваке
посланичке групе у Народној скупштини, кога одреди председник посланичке групе.
Састав Анкетног одбора чине следећи народни посланици:
- Момир Стојановић – Посланичка група Српска напредна странка;
- Иван Јовановић - Посланичка група Демократска странка;
- Дејан Раденковић – Посланичка група Социјалистичка партија Србије;
- Марко Јакшић - Посланичка група Демократска странка Србије – Војислав Коштуница;
- Славица Савељић – Посланичка група Уједињени региони Србије;
- Зоран Остојић – Посланичка група Либерално демократска партија;
- Вера Пауновић – Посланичка група Партије уједињених пензионера Србије;
- Бранко Гогић – Посланичка група Социјалдемократска партија Србије;
- Дејан Рајчић – Посланичка група Нова Србија;
- Ђорђе Косанић – Посланичка група Јединствена Србија;
- Миодраг Ђидић – Посланичка група Заједно за Србију;
- Драган Андрић – Посланичка група Лига социјалдемократа Војводине;
- Ласло Варга – Посланичка група Савез војвођанских Мађара;
- Александар Чотрић – Посланичка група Српски покрет обнове - Демохришћанска странка
Србије.
Тачком 4. Одлуке предвиђено је: Анкетни одбор има задатак да сагледа стање у области трошења
средстава буџета Републике Србије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија у
периоду од 2000. године до 2012. године и с тим у вези утврди следеће:
- Начин трошења средстава буџета Републике Србије, уз посебан осврт на подзаконске акте и
критеријуме за расподелу тих средстава у области здравства, образовања, социјалне политике,
културе, инфраструктуре, локалне самоуправе, телекомуникација и других области од значаја за
функционисање институција Републике Србије на територији АП Косово и Метохија;
- Да ли су средства буџета наменски трошена и да ли су под једнаким условима била доступна
свим корисницима на територији АП Косово и Метохија;
- Да ли су средства буџета за изградњу саобраћајне, комуналне, пословне и стамбене
инфраструктуре на територији АП Косово и Метохија употребљена према утврђеним плановима
и прихваћеним пројектима;
- Начин вршења контроле над протоком робе која на територију АП Косово и Метохија долази из
Републике Србије, а ослобођена је пореза на додату вредност (ПДВ);
- Да ли је поступак јавних набавки добара и услуга и извођења радова на територији АП Косово
и Метохија спровођен у складу са законом и другим прописима из области јавних набавки;
- Да ли је државна имовина, коју су користила предузећа на територији АП Косово и Метохија,
отуђивана, на који начин и по којој цени;
- Колико је средстава из буџета Републике Србије издвајано за АП Косово и Метохија, за сваку
буџетску годину почев од 2000. године до 2012. године, за које намене и на чији предлог су та
средства трошена, коме су средства додељивана и да ли је вршена ревизија, односно контрола
трошења тих средстава.
2. РАД АНКЕТНОГ ОДБОРА
Анкетни одбор ради утврђивања чињеница о начину трошења средстава буџета Републике
Србије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија у периоду од 2000. до 2012.
године (у даљем тексту: Анкетни одбор) је конституисан 21. маја 2013. године и за председника
Анкетног одбора је изабран народни посланик Момир Стојановић, из Посланичке групе Српска
напредна странка. Анкетни одбор није изабрао заменика председника Анкетног одбора.
На другој седници Анкетног одбора, одржаној 28. маја 2013. године, једногласно је усвојен План
рада Анкетног одбора, на основу којег је Анкетни одбор спроводио и реализовао активности.
Анкетни одбор је одржао укупно девет седница. Пет седница одржано је у седишту Народне
скупштине, ван седишта Народне скупштине одржане су четири седнице а једна седница
заказана али није одржана.
Један део активности Анкетни одбор је реализовао у седишту Народне скупштине, кроз анализу
извештаја о висини опредељених и начину утрошених буџетских средстава и финансирању
пројеката на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, у периоду од 2000. до 2012.
године, која су доставила министарстава у Влади Републике Србије, Канцеларија за Косово и
Метохију, Републичка дирекција за имовину Републике Србије, Архив Југославије, Канцеларија
УНМИК-а у Београду, Републички фонд за здравствено осигурање, Државна ревизорска
институција, Фонд за развој Републике Србије, Комесеријат за избеглице и миграције, Црвени
крст и други државни органи и организације, а у све у циљу неопходне и квалитетне припреме
за рад Анкетног одбора.
Део активности Анкетни одбор је спроводио и реализовао и на територији Аутономне покрајине
Косово и Метохија, односно у Косовско-митровачком управном округу, Косовском управном
округу, Пећком управном округу, Призренском управном округу и Косовско-поморавском
управном округу, у трајању од осам радних недеља, односно у периоду од 24. јуна до 16. августа
2013. године.
У периоду рада, Анкетни одбор, реализовао је и друге активности и то: одржавање радних
састанака, израда захтева за допуну достављених података и обавештења, израда захтева за
достављање података везаних за задатке предвиђене Планом рада Анкетног одбора, узимања
изјава од појединаца неопходних за извршавање задатака, сумирање извештаја представника
институција који су пружали стручну помоћ у раду Анкетног одбора, као и друге активности.
Народни посланик Момир Стојановић, председник Анкетног одбора, као и народни посланик
Дејан Рајчић, члан Анкетног одбора, су са стручним тимом били непрекидно ангажовани у раду
Анкетног одбора ван седишта Народне скупштине, односно на територији Аутономне покрајине
Косово и Метохија. Народни посланици Славица Савељић, Иван Јовановић, Вера Пауновић,
Дејан Раденковић и Марко Јакшић, чланови Анкетног одбора, су повремено узимали учешћа у
раду, док остали чланови Анкетног одбора нису учествовали у раду Анкетног одбора на
територији Аутономне покрајине Косово и Метохије.
Стручну помоћ у раду Анкетног одбора су пружили представници буџетске инспекције и
пореске управе Министарства финансија и привреде, као и представници инспекцијских служби
следећих министарстава: Министарство просвете, науке и технолошког развоја; Министарство
саобраћаја; Министарство грађевинарства и урбанизма; Министарство пољопривреде,
шумарства и водопривреде; Министарство правде и државне управе; Министарство спољне и
унутрашње трговине и телекомуникација; Министарство рада, запошљавања и социјалне
политике; Министарство здравља, као и Републичког фонда за здравствено осигурање и Фонда
за развој.
Напомињем да, Државна ревизорска институција и Управа за јавне набавке, нису одредиле
представнике који би пружили стручну помоћ у раду Анкетног одбора, што је битно отежало
функционисање и рад Одбора.
3. НАЛАЗИ И ОЦЕНЕ АНКЕТНОГ ОДБОРА
Полазећи од тога да је Анкетни одбор у раду имао ограничен кадровски потенцијал и кратак рок
предвиђен Пословником Народне скупштине и Одлуком о образовању, определио се да у
контролисаном периоду изврши контролу трошења буџетских средстава на пројектима,
пословима и задацима за које су из буџета издвајана већа новчана средства, као и за контролу
трошења буџетских средстава по ставкама исказаним кроз представке грађана са Косова и
Метохије, упућене у протеклих 12 година надлежним одборима Народне скупштине Републике
Србије.
Анализом извештаја министарстава Владе Републике Србије и Канцеларије за Косово и
Метохију, уочено је да је највећи износ буџетских средстава опредељених на Косову и
Метохији у периоду од 2000. до 2012. године утрошен на:
- санацију последица земљотреса у Косовско-поморавском управном округу (2002. године);
- откуп кућа и станова за смештај кадрова и стамбено збрињавање интерно расељених
лица у Косовско-митровачком управном округу;
- изградњу објеката инфраструктуре;
- изградњу објеката за повратак и одрживи опстанак расељених лица;
-здравствено збрињавање, образовање и финансирање потреба локалних самоуправа и
делатности јавних предузећа.
Анкетни одбор је на основу достављених података о буџетским корисницима утврдио да су на
простору Косова и Метохије у периоду од 2000. до 2012. године, утрошена буџетска средства у
износу од 229.402.814.198,00 динара или 2.834.887.345,14 евра.
Процентуално исказано, највећи износ буџетских средстава у протеклих 12 година утрошен је
преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја 25,61%, Министарства здравља
21,16% и за отплату јавног дуга 17,59%.
Од укупног износа пласираних буџетских средстава на Косову и Метохији у периоду од 2000. до
2012. године само је 18,42% буџетских средстава пласирано преко Координационог центра за
КиМ и Министарства за Косово и Метохију, док су остала средства пласирана преко осталих
буџетских корисника.
По основу јавног дуга преко Управе за јавни дуг Министарства финансија и привреде је за
Косово и Метохију у протеклих 10 година страним повериоцима исплаћено укупно
463.716.344,00 евра. За финансирање потреба на Косову и Метохији из буџета Републике Србије
за протеклих 12 година издвојено 229.402.814.192,00 динараили 2.834.887.345,14 евра, или
просечно годишње 19.116.901.182,67 динара или просечно месечно 1.593.075.098,56 динара, или
просечно дневно 53.102.503,29 динара.
***
Анкетни одбор је установио ненаменско трошење буџетских средстава за санацију
последица земљотреса у Косовско-поморавском управном округу 24. априла 2002. године,
кроз нереалне прекатегоризације оштећења објеката, изградњу нових објеката грађанима
који нису претрпели штете, изградњу објеката грађанима који не живе на територији
Косова и Метохије, прецењивање цена грађевинског материјала, повећање уговорених
цена реконструкција постојећих и изградње нових објеката по квадратном метру
површине, нереално приказивање утрошка радних сати по објекту, као и отуђења
грађевинског материјала.
За санацију последица земљотреса, који је задесио општине у Косовско-поморавском управном
округу 24. априла 2002. године, из буџета Републике Србије утрошено је 934.000.000,00 динара,
а по основу тужбе извођача радова предузећа „Биначка Морава“ из Гњилана, у поступку који је у
току, а потражује се на име изведених а ненаплаћених радова од Владе Републике Србије још
612.000.000,00 динара. Инвеститор пројекта санације оштећених приватних објеката за
становање и изградњу нових за становништво у општинама Косовског-поморавског управног
округа био је Координациони центар за Косово и Метохију. Средства су преко Косовско-
поморавског управног округа, као посредника, исплаћивана извођачу радова предузећу „Биначка
Морава“ из Гњилана, са којим је Округ имао склопљен уговор о извођењу радова. Прву процену
оштећења на приватним стамбеним објектима извршила је стручна комисија Грађевинског
факултета Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици, на челу са проф. др
Велимиром Дутином, који се индикативно појављује као надзорни орган у готово свим великим
инфраструктурним пројектима на Косову и Метохији у последњих 12 година. На основу
основног пројекта санација, реконструкција и изградње нових објеката обухваћено је 220
домаћинстава. На основу жалби успостављених сеоских одбора за процену штете, ангажована је
другостепена стручна комисија, коју су чинили стручњаци фирме „Гоша Пројметал“ А.Д. из
Београда која је извршила нову категоризацију оштећења објеката и донела око 1.900 решења за
реконструкцију и изградњу нових објеката у целом Округу. Наведеној комисији је за тај посао
исплаћено више од 10.000.000,00 динара. При раду Комисије учињене су огромне
неправилности у поступку вршења прекатегоризације оштећења објеката тако да су многи
објекти раније процењени са I, II или III степеном оштећења, прекатегоризовани у VI степен
oштећења који подразумева изградњу сасвим нових објеката. Извођач радова „Биначка Морава“
је ангажовала бројне подизвођаче радова по оријентационој цени од 220 ДЕМ/м2 а од
инвеститора је изведене радове на новосаграђеним објектима наплаћивала по цени од 345
ЕУР/м2. Увоз грађевинског материјала потребног за санацију и изградњу оштећених објеката
посредством косовских институција без царињења вршен је са територије Републике Србије
прво посредством грађевинске фирме ЗЗ „Зубин Поток“ из Зубиног Потока, а потом и преко
фирме „Врба Промет“ из Краљева. Анкетном одбору није дата на увид документација о
формирању комисија за процену штете, нити њихови извештаји о извршеним проценама на
терену. Такође, ни документација везана за упућивање захтева за санацију кућа од последица
земљотреса нити одобрење, као ни закључени уговор. Канцеларија за Косово и Метохију није
одговорила на допис Анкетног одбора за доставу документације о реализацији пројеката за
санацију кућа од последица земљотреса у Косовском-поморављу, као и на допис Управи за
заједничке послове у вези са покретањем дисциплинског поступка против Милорада Стајића,
административног техничког секретара у време реализације наведеног пројекта. Према
информацијама до којих је Одбор дошао, целокупну документацију везану за санацију,
реконструкцију и изградњу објеката, тадашњи начелник округа Ивица Златановић је по налогу
председника Координационог центра за КиМ Небојше Човића однео и предао Координационом
центру за КиМ. Методом случајног узорка, Одбор је извршио увид на лицу места у петнаест
домаћинстава у којима су санирани и изграђени нови објекти у селима Доња Будрига, Пасјане,
Глоговце, Доње Кормињане и Кусце. Утврђен је изузетно лош квалитет изведених радова који се
огледа у плитким тракастим темељима фундираним у земљи у дубини 40 цм на којима су
изграђени објекти без постављења арматуре у доњем делу темеља, због чега је дошло до пуцања
темеља и зидова објеката. Хидроизолација у санитарним објектима уопште није изведена, због
чега долази до константног влажења зидова. Уместо пројектом предвиђене изградње паркета у
објектима је постављен дашчани-бродски под лошег квалитета. У појединим објектима је уместо
армиране бетонске плоче изнад приземља постављена кровна ламперија без било какве
термоизолације. У неким домаћинствима где је планирана изградња новог објекта извршено је
само размеравање и рашчишћавање терена. У разговорима са мештанима којима је вршена
санација и изградња нових објеката, Одбор је установио да је од истих извођач радова захтевао
да потпишу признанице да су примили веће количине грађевинског материјала од оне која је
стварно уграђена или испоручена. Тражено је од мештана да унапред потпишу да су радови
изведени као услов за отпочињање изградње, а да у већем броју случајева ништа није изграђено.
Бројне су примедбе мештана да је једна количина грађевинског материјала, увезеног из
Републике Србије за потребе санације и изградње нових објеката, завршила на приватним
стовариштима локалних Албанаца. Као флагрантни пример ненамеснког трошења буџетских
средстава, Одбор наводи пример изградње нове куће др Јелици Крчмаревић, директорки
Здравственог центра у Гњилану са седиштем у селу Шилово, на имању које није било захваћено
земљотресом и на коме није постојао стари оштећени објекат, као и изградња новог објекта др
Трајку Михајловићу, педијатру у селу Доморовце у коме не живи, већ га користи као приватну
ординацију. Сазнања Одбора указују да су припадници Полицијске управе Гњилане, измештене
у Врању, протеклих година вршили истрагу и покренули кривичне пријаве према једном броју
лица која су лишена слободе поводом злоупотреба у трошењу буџетских средстава за санацију
последица земљотреса у Косовско-поморавском управном округу, али нам исход исте није
познат. Према подацима добијеним од ПУ Гњилане, због политичких притисака и фиктивног
вештачења, ове пријаве су одбачене. Можда због чињенице да је ујак Ивице Златановића,
тадашњег начелника Косовско-поморавског управног округа, био тужилац у овом предмету.
Због основане сумње у бројне злоупотребе у трошењу буџетских средстава, Анкетни одбор
предлаже Народној скупштини Републике Србије да Влади Републике Србије предложи да
надлежни државни органи спроведу истрагу о трошењу буџетских средстава на санацији
последица земљотреса у Косовско-поморавском управном округу 2002. године. Поред
увида у постојећу документацију, упознавања са резултатима истраге ПУ Гњилане,
Анкетни одбор предлаже надлежним државним органима да кроз истрагу на изнете
околности обаве разговор и прикупе потребна обавештења од Борисава Тајића, некада
начелника Сектора за реконструкцију Координационог центра за КиМ, а сада радника
Канцеларије за КиМ, Ивице Златановића, тадашњег начелника Косовско-поморавског
управног округа и тадашњег члана у Координационом центру за КиМ, као и да се истражи
порекло огромне приватне имовине у Врању Јована Сентића, некадашњег заменика
генералног директора предузећа „Биначка Морава“. Одбор сугерише истражним органима
да од подизвођача радова на наведеном пројекту прикупе потребна обавештења у вези са
информацијама о новчаним уценама ради добијања посла. Потребно је истражити и
судбину 50.000.000,00 динара буџетских средстава пласираних преко СТР „Стил“ из
Бујановца, за санацију и изградњу кућа порушених у земљотресу.
Анкетни одбор је дошао до података и сазнања који указују на основану сумњу у
злоупотребе у трошењу буџетских средстава намењених откупу, доградњи, адаптацији и
реновирању кућа и станова у северном делу Косовске Митровице за смештај кадрова и
интерно расељених лица од 2002. до 2012. године.
Координациони центар за Косово и Метохију је у периоду од 09.06.2003. до 31.12.2004. године,
на основу уговора о пословно-техничкој сарадњи, посредством приватног предузећа за промет и
услуге „Даки“ из Косовске Митровице и приватног предузећа „Мастерс“ из Приштине, углавном
од лица албанске националности, извршио откуп 30 кућа и станова (у даљем тексту некретнина)
у северном делу Косовске Митровице ради стамбеног збрињавања кадрова и интерно расељених
лица. За откуп наведених некретнина из буџета Републике Србије је утрошено 281.596.702,80
динара. Посредничким предузећима је на име провизије од 2% од исплаћених цена
непокретности исплаћено укупно 3.622.111,58 динара. За адаптацију, реконструкцију и
доградњу купљених објеката утрошено је 82.648.164,00 динара. Укупно за овај пројекат
утрошено је 370.426.224,00 динара или око 5.000.000 евра.
Анкетни одбор је установио да су посредничка предузећа „Даки“ и „Мастерс“ са продавцима
непокретности искључиво закључивала предуговоре о куповини непокретности уз авансно
плаћање од 25% уговорене цене непокретности. Координациони центар за КиМ је наведеним
фирмама у готовом новцу исплаћивао предуговорима о купопродаји утврђене цене
непокретности, а оне су самостално исплаћивале продавце непокретности. Ни за једну
непокретност нису склопљени законом прописани купопродајни уговори.
У периоду од 2005. до 2012. године Косовско-митровачки управни округ је као купац,
средствима буџета Републике Србије, откупио још 107 стамбених јединица у северном делу
Косовске Митровице за смештај интерно расељених лица. За ову намену из буџета Републике
Србије утрошено је 9.930.772 евра. У већем броју случајева, по овлашћењу Косовско-
митровачког управног округа, као посредник у купопродаји се појављује приватна адвокатска
канцеларија „Савић“ из Косовске Митровице, којој Округ исплаћује по 800 евра по
купопродајном уговору. Као купци непокретности се појављује више физичких лица са
пребивалиштем у северном делу Косовске Митровице. Одбор је утврдио индикативно
појављивање више истих лица као купаца у купопродајним уговорима у овом периоду. Физичка
лица би након откупа непокретности, исте по уговору о поклону поклањала Косовско-
митровачком управном округу. Наведена процедура је по изјавама надлежних у Округу
примењивана ради лакше укњижбе непокретности. Одбор је увидом у купопродајне уговоре
утврдио, у не малом броју случајева, изузетно високе цене квадратног метра откупљених
непокретности. На пример, од Хасани Агима из Косовске Митровице, 2012. године откупљен је
плац површине 8 ари и 64м2 за износ од 100.000 евра или 11574 евра/м2; од Зорана Жарковића из
Београда откупљен је плац површине, 6 ари и 75м2 (2011. године) за износ од 64.000 евра или
9471 евра/м2; од Греку Мевљуде из Косовске Митровице купљен је 2005. године плац површине
13 ари и 84м2 са кућицом површине 17м2 за износ 90.000 евра или 6502 евра/м2. Оваквих
случајева прецењених објеката је више.
Због злоупотреба у откупу наведених непокретности органи ПУ у Косовској Митровици су
Окружном јавном тужилаштву у Косовској Митровици поднели 37 кривичних пријава, које је
тужилаштво 2007. године проследило Специјалном тужилаштву за организовани криминал.
Након годину и по дана непредузимања никаквих мера, Специјално тужилаштво за
организовани криминал је кривичне пријаве вратило Вишем тужилашту у Косовској Митровици
са налогом да радници ПУ Косовска Митровица прикупе додатна обавештења. За три
непокретности (куће) Виши суд у Краљеву је подигао оптужницу против власника фирме „Даки“
, Шијак Идриза, због основане сумње да је починио кривично дела преваре ради стицања
материјалне користи тиме што је од Координационог центра наплатио већи износ новчаних
средстава од износа у склопљеном предуговору у купопродаји. Против истог лица се у
Основном суду у Косовској Митровици води преткривични поступак због индиција да је
починио кривично дело преваре у поступку откупа седам непокретности у северном делу
Косовске Митровице. У разговору са представницима ПУ у Косовској Митровици Одбор је
дошао до сазнања да 16 откупљених непокретности (кућа) не постоје на терену, те да су
купопродајни уговори фиктивни. Индикативна је и чињеница да су за реновирање и адаптацију
купљених непокретности поред фирми „Ескос“, „Озринг“ и „Марком“ ангажоване и фирме
„Даки“ и „Мастерс“, које су као посредници учествовале у откупу непокретности. Индикативна
је и чињеница да је за куповину 107 непокретности у периоду од 2005. до 2012. године из буџета
Републике Србије утрошено 9.930.772 евра а да је за куповину 30 непокретности у периоду од
2002. до 2004. утрошено око 5.000.000 евра.
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]