Стечајни поступак у

пракси

ПОЧЕТНЕ АКТИВНОСТИ СТЕЧАЈНОГ

УПРАВНИКА И ИЗРАДА ИЗВЕШТАЈА

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић

Новембар 2012. године

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

ПОЧЕТНЕ АКТИВНОСТИ СТЕЧАЈНОГ УПРАВНИКА

И ИЗРАДА ИЗВЕШТАЈА

Права и обавезе стечајног управника уређени су одредбама Закона о стечају („Службени гласник РС“,
бр. 104/09, 99/11 - др. закон и 71/12 - одлука УС), Правилником о утврђивању нацоналних стандарда за
управљање стечајном масом („Службени гласник РС“, број13/10 од 12. марта 2010. године) и Кодексом
етике за стечајне управнике („Службени гласник РС“, број 11/10 од 05. марта 2010. године).

Активности стечајног управника, осим одредбама Закона о стечају, посебно су дефинисане следећим
Националним стандардима:

Национални стандарди за управљање стечајном масом су:

1. Национални стандард о управљању банковним рачунима и новчаним средствима стечајног дужника

и вођењу рачуноводствене евиденције стечајног дужника - Национални стандард број 1;

2. Национални стандард о попису имовине, процени вредности и почетном стечајном билансу

стечајног дужника - Национални стандард број 2;

3. Национални стандард о састављању извештаја стечајног управника о економско финансијском

положају стечајног дужника - Национални стандард број 3;

4. Национални стандард о извештавању и обавештавању Агенције за лиценцирање стечајних управника

- Национални стандард број 4;

5. Национални стандард о начину и поступку уновчења имовине стечајног дужника - Национални

стандард број 5;

6. Национални стандард о подацима које треба да садржи план реорганизације - Национални

стандард број 6;

7. Национални стандард о завршном рачуну стечајног управника - Национални стандард број 7;

8. Национални стандард о начину вођења и чувању евиденције стечајног дужника и стечајног

управника - Национални стандард број 8.

Именовање стечајног управника.

Члан 17. Закона о стечају прописује да су органи стечајног поступка стечајни судија, стечајни управник,
Скупштина поверилаца и Одбор поверилаца.

Стечајни управник води послове и заступа стечајног дужника, и као и лица која обављају послове
стечајног управника у име организације која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног
управника, има статус службеног лица у смислу одредаба Кривичног законика којима се регулише
положај службеног лица.
25

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Стечајног управника именује стечајни судија Решењем о отварању стечајног поступка.

Избор стечајног управника врши се методом случајног одабира са листе активних стечајних управника
за подручје надлежног суда, коју суду доставља организација надлежна за вођење именика стечајних
управника.
Изузетно, избор стечајног управника може се вршити одабиром са листе активних стечајних управника
за територију Републике Србије ако делатност стечајног дужника, сложеност случаја или потреба за
специфичним искуством стечајног управника то захтева.
Ограничење у именовању
За стечајног управника не може бити именовано лице које је:
1) у притвору, за време трајања притвора, или против кога је по службеној дужности покренут
кривични поступак, као и лице које је правноснажно осуђено за дело за које је запрећена казна преко
пет година затвора или које га чини недостојним за обављање послова стечајног управника;
2) сродник по крви у правој линији без обзира на степен или у побочној линији до четвртог степена
сродства, сродник по тазбини до другог степена сродства или брачни друг стечајног судије, односно
директора или члана органа управљања стечајног дужника;
3) солидарни дужник са стечајним дужником;
4) било директор или члан органа управљања или надзорног органа стечајног дужника у последње две
године пре отварања стечајног поступка;
5) било запослено код стечајног дужника у последње две године пре отварања стечајног поступка;
6) поверилац стечајног дужника или је код таквог лица било запослено у последњих шест месеци пре
отварања стечајног поступка;
7) дужник стечајног дужника или је код таквог лица било запослено у последњих шест месеци пре
отварања стечајног поступка;
8) предузетник који се бави делатношћу која је конкурентска делатности стечајног дужника, лице
запослено код тог предузетника, као и лице које би именовањем за стечајног управника било у
сукобу интереса у односу на стечајног дужника;
9) радило као саветник стечајног дужника у пословима везаним за имовину стечајног дужника у
последње две године пре отварања стечајног поступка.(чл.21.).
Именовање стечајног управника у стечају друштвених и државних предузећа
У поступку спровођења стечаја над правним лицем које је у већинској државној или друштвеној
својини, као и у случају када се током стечајног поступка промени власничка структура стечајног
дужника тако да стечајни дужник постане правно лице у већинској државној својини, за стечајног
управника стечајни судија именује Агенцију за приватизацију РС – Центар за спровођење стечајних
поступака.
Провера конфликата интереса1
Кодексом етике за стечајне управнике („Службени гласник РС“, број 11/10 од 05. марта 2010. године)
прописују се правила понашања, по којима су стечајни управници дужни да поступају у обављању
послова из делокруга стечајног управника.
25

1
За више информација о овој теми видети Приручник за стечајне управнике за примену Националних стандарда и Кодекса
етике, ЕБРД и АЛСУ, 2010
Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |
 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Основна начела поступања:

Стечајни управник обавља своје послове у складу са начелима поступања и у складу са професионалном
праксом, а који се односе на:
1) професионалну оспособљеност, савесно и благовремено испуњавање обавеза прописаних Законом,
одговарајућим подзаконским актима, као и Кодексом етике;
2) објективно, независно и непристрасно поступање у стечајном поступку у коме је именован за
стечајног управника;
3) поштовање поверљивости информација о којима стечајни управник има сазнања;
4) професионално поступање без било каквог сукоба интереса;
5) искључење сукоба интереса.
Када је у питању искључење сукоба интереса стечајни управник је дужан да послове обавља тако да
њихово обављање не подреди сопственом интересу, нити да тим пословима изазове сукоб интереса.
Сматра се да постоји сукоб интереса у ситуацији када стечајни управник има лични интерес који утиче
или може утицати на обављање послова стечајног управника.
У случају постојања околности које указују на потенцијални сукоб интереса, стечајни управник је дужан
да обавести суд о постојању таквих околности.
Стечајни управник не може захтевати или примати било какву врсту накнаде, нити остваривати право
на другу добит или корист за обављање послова из делокруга стечајног управника, изузев награде за рад
и накнаде трошкова које одобри суд.
Стечајни управник не може, у циљу обезбеђивања свог професионалног ангажовања, исплаћивати или
нудити, непосредно или посредно, накнаде, провизије или било какве друге погодности.
Стечајни управник не може куповати, непосредно или посредно, имовину стечајног дужника у поступку
у коме је именован за стечајног управника.
Стечајни управник не може у поступку продаје имовине стечајног дужника непосредно или посредно ту
имовину да прода својим запосленима или лицима која имају друге личне или пословне односе са
стечајним управником, као ни лицима повезаним са овим лицима, ако су му ове околности познате.
Стечајни управник мора да поступа поштено и у доброј намери у свим аспектима свог рада и не сме да
буде укључен у послове који имају обележја корупције.
Одмах по сазнању за именовање, односно одмах по пријему Решења о отварању стечајног поступка
стечајни управник је дужан да без одлагања изврши проверу евентуалних конфликата (сукоба) интереса.
То подразумева да је стечајни управник дужан да предузме све мере како би установио да ли постоји
сукоб интереса или неко друго ограничење, због кога не би могао да обавља задатке предвиђене
одредбама Закона о стечају.
То се најчешће постиже утврђивањем ко су главни учесници стечајног поступка, како би се видело да ли
предходне пословне активности стечајног управника представљају разлог за његово обавезно изузеће у
поступку или евентуално могу да утичу на његову непристрасност.
Када говоримо о сукобу интереса разматрамо ситуацију у којој стечајни управник подређује (спушта на
нижи ниво) обављање послова стечајног управника свом личном интересу, а то подразумева да стечајни
управник ставља свој лични интерес испред свог професионалног ангажовања.
“Сукоб интереса” означава управо то – ситуацију у којој је једно лице у позицији да искористи
професионално ангажовање, ради стицања личне користи (укључујући и породицу, пријатеље и
пословне сараднике).
У уобичајене примере сукоба интереса спада:
• управљање, за свој рачун, имовином над којом се спроводи контрола; 25
• заузимање положаја у ком лице може да се суочи са одлукама које се односе на интересе тог лица;
• коришћење положаја ради довођења до исхода који доноси корист том лицу.
Ако је то “лице” именовани стечајни управник, јасно је да су сви ови примери могући током стечајног
поступка.

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Сама суштина правила о сукобу интереса се може додатно илустровати позивањем на етичко правило
којим се забрањује коришћење поверљивих информација ради стицања личне користи стечајног
управника.
Класичан пример сукоба интереса по основу пословања за сопствени рачун је ситуација када стечајни
управник користи свој положај да дође до информација и те информације користи (на пример, чинећи
их доступним конкуренту стечајног дужника, без икакве накнаде) ради стицања личне користи.
У пракси постоји могућност да стечајни управник (нити било ко други) није свестан да постоји сукоб
интереса, који може да буде скривен, непрепознатљив или се може превидети из више разлога.
У оваквим случајевима, одмах по сазнању за евентуални сукоб интереса, стечајни управник је дужан да
обавести суд, без да предходног раматрања у којој мери сукоб интереса постоји.

Сваки појединачан случај ће несумњиво зависити од својих специфичних чињеница и околности, а суд
је дужан да учини све што је у његовој моћи да утврди да ли постоји могућност да стечајни управник
спречи своје компромитовање због сукоба интереса.
Ако суд сматра да је сукоб интереса занемарљив, безначајан и да неће компромитовати стечајног
управника, он доноси одлуку сходно томе. Али ће, у сваком случају, чињенице бити откривене и суд ће
у конкретном случају одлучити да није непримерено да стечајни управник настави да обавља послове
стечајног управника.
Суд у зависности од случаја може да наложи стечајном управнику да предузме мере да уклони или реши
оно што ствара лични интерес.
У другим околностима, суд може да захтева да стечајни управник повери послове другом лицу како
би избегао сукоб интереса. На пример, у поступку у ком стечајни управник има интерес у имовини
стечајног дужника, суд може да захтева од стечајног управника да ангажује независно треће стручно
лице за спровођење продаје те имовине, уз захтев да стечајни управник не учествује у продаји.
Постоји могућност да суд именује још једног стечајног управника у том поступку, који би посебно
или искључиво био задужен за послове у вези са предметом у ком постоји сукоб интереса.
Још један начин за решавање сукоба интереса је да суд захтева да или суд или неко треће лице
“изврши процену” послова у којима стечајни управник има интерес како би се осигурало да су ти
послови коректни.
Међутим, веома често ће бити случајева у којима ће једино решење за сукоб интереса бити захтев за
повлачење стечајног управника са дужности и именовање новог стечајног управника у том стечајном
поступку.
Из свега напред наведеног произилази да уколико стечајни управник утврди да у конкретном стечајном
поступку постоје разлози који доводе у сумњу његову непристрасност, односно да постоји сукоб
интереса, дужан је да без одлгања о томе обавести постуpајућег стечајног судију, који ће одлучити на
један од напред навдених начина.
Почетне активности на спровођењу стечајног поступка

Након пријема Решења о отварању стечајног поступка и провере евентуалног сукоба интереса за
именованог стечајног управника започињу активности на спровођењу стечајног поступка.
Именовањем од стране стечајног судије стечајни управник преузима обавезу да послове из своје
надлежности обавља савесно и на најбољи могући начин, а у складу са Кодексом етике за стечајне
управнике. Стечајни управник Решење о отварању стечајног поступка и именовању стечајног управника
прима у суду тако што потписује доставницу о пријему Решења, на којој уписује датум пријема, а која
доставница се здружује списима стечајног предмета.
Имајући у виду да се датум отварања стечајног поступка сматра почетком нове пословне године за
стечајног дужника, поред остале документације коју води, стечајни управник је у обавези да уредно 25
води и Деловодни протокол у коме се евидентирају сви поднесци које упућује или прима стечајни
управник, у име и за рачун стечајног дужника, а као правило је да се под редним бројем 1. у Деловодни

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

протокол евидентира Решење о отварању стечајног поступка и именовању стечајног управника, са

датумом пријема истог.
Пре започињања активности које подразумева редовни ток вођења стечајног поступка, стечајни
управник је свестан чињенице да правне последице отварања стечајног поступка наступају даном
истицања Огласа о отварању поступка на огласној табли суда, а те последице у односу на стечајног
дужника су следеће:

- Даном отварања стечајног поступка престају заступничка и управљачка права директора, заступника
и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа стечајног дужника и та права прелазе на
стечајног управника.
- Правни посао располагања стварима и правима која улазе у стечајну масу, који је стечајни дужник
закључио после отварања стечајног поступка не производи правно дејство, осим у случају
располагања за која важе општа правила поуздања у јавне књиге, а друга страна има право да захтева
враћање противчинидбе из стечајне масе као стечајни поверилац;
- Пуномоћја која је дао стечајни дужник, а која се односе на имовину која улази у стечајну масу,
престају отварањем стечајног поступка;
- Отварањем стечајног поступка гасе се раније стечена права прече куповине у погледу имовине
стечајног дужника;
- Ако је носилац права прече куповине за такво право извршио одређену престацију стечајном
дужнику, он може вредност такве престације потраживати као стечајни поверилац;
- Ако се стечајни поступак обустави услед усвајања Плана реорганизације, а имовина која је била
предмет права прече куповине није продата, право прече куповине се поново успоставља;
- Ако је стечајни дужник стекао наследство после отварања стечајног поступка, наследничку изјаву
даје стечајни управник;
- Отварање стечајног поступка је разлог за отказ уговора о раду који је стечајни дужник закључио са
запосленима;
- Стечајни управник одлучује о отказу уговора о раду на основу Члана 77. става 1. Закона о стечају и
о отказу обавештава одговарајући орган односно организацију за запошљавање на чијој територији
се налази седиште стечајног дужника;
- Стечајни управник може, поред запослених којима није дат отказ уговора о раду, да ангажује
потребан број лица ради окончања започетих послова или ради вођења стечајног поступка уз
сагласност стечајног судије;
- Зараде и остала примања лица на основу Члана 77 става 3. Закона о стечају, која одређује стечајни
управник, уз сагласност стечајног судије, намирују се из стечајне масе као обавеза стечајне масе;
- Уз пословно име стечајног дужника додаје се ознака „у стечају”;
- Организација која води поступак принудне наплате, одмах после пријема Решења на основу члана
71. став 1. Закона о стечају, то Решење доставља свим банкама ради спречавања преноса средстава и
других трансакција стечајног дужника које су у супротности са одредбама овог закона;
- Даном отварања стечајног поступка банка блокира рачуне стечајног дужника, чиме престају права
лица која су била овлашћена да располажу средствима са тих рачуна;
- На захтев стечајног управника, банка отвара нови рачун преко којег ће се вршити пословање
стечајног дужника;
- Новчана средства са блокираних рачуна, на захтев стечајног управника преносе се на нови рачун, а
рачуни стечајног дужника се гасе.

Сходно одредбама Закона о стечају, Стечајни управник је нарочито дужан да:

25
1) предузме све неопходне мере за заштиту имовине стечајног дужника, укључујући и спречавање
преноса имовине, њено печаћење или одузимање уколико је то неопходно;

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

2) у року од 30 дана од дана именовања састави план тока стечајног поступка са предрачуном
трошкова и временским планом;
Напомена: План тока стечајног поступка је саставни део ЕФИ-ја.

3) започне пописивање имовине стечајног дужника у року од десет дана од дана именовања и
оконча њено пописивање у року од 30 дана од дана именовања;

4) састави почетни стечајни биланс, као и порески биланс са стањем на дан отварања и на дан
окончања стечајног поступка у складу са пореским прописима, и да те билансе, са пореском
пријавом, достави надлежном пореском органу у роковима предвиђеним пореским прописима;

5) без одлагања писменим путем обавести о отварању стечајног поступка све повериоце који су му
у том тренутку познати уз навођење свих података из решења о отварању стечајног поступка, као
и других података од значаја за повериоце;
Напомена: Сва Обавештења и сви поднесци које доставља стечајни управник, достављају се
препорученом поштом, са повратницом која служи као доказ да је стечајни управник у року извршио
своју обавезу.
6) без одлагања писменим путем обавести о отварању стечајног поступка све судове пред којима
се воде извршни поступци;

7) уз сагласност стечајног судије, на терет стечајне масе, осигура имовину стечајног дужника, у
целини или делимично, ако је то потребно ради њене заштите;

8) подноси стечајном судији и одбору поверилаца редован тромесечни извештај о току стечајног
поступка и о стању стечајне масе;

9) подноси стечајном судији план трошкова стечајног поступка и обавеза стечајне масе за наредни
месец;

10) се стара о завршетку започетих, а незавршених послова стечајног дужника, у циљу

остваривања највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине;
Напомена: У сваком конкретном случају стечајни управник процењује економску оправданост да
настави започете послове, односно процењује вредност незавршеног посла – рецимо полупроизвода,
коју упоређује са вредношћу готових производа, узимајући у обзир и све трошкове на завршетку
послова и уколико полупроизводи немају никакву вредност или је вредност готових производа знатно
већа, стечајни управник приступа завршетку започетих послова.
Међутим, зависно од делатности којом се бави стечајни дужник, постоје послови које је неопходно
завршити у интересу очувања и увећања вредности стечајне масе, који би, уколико се не заврше, довели
искључиво до умањења стечајне масе.
Неки од тих послова су: жетва или берба житарица, берба воћа и поврћа, прерада затечених количина
воћа и поврћа, прерада затечених количина млека, прерада затечених количина свежег меса која је већ
започета и др.
11) даје мишљење о предлогу плана реорганизације када он није подносилац;

12) утврди основаност, обим и приоритет пријављених потраживања према стечајном дужнику, као и
свих обезбеђења потраживања;
25
13) уновчи ствари и права стечајног дужника, у складу са овим законом;

14) састави нацрт решења за главну деобу стечајне масе и нацрт завршног рачуна;

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

15) изврши исплату повериоцима на основу решења о главној деоби, у делу у којем је решење
постало правоснажно, у складу са овим законом;

16) достави завршни рачун;

17) заступа стечајног дужника, односно стечајну масу у покретању и вођењу судских, управних и
других поступака;

18) поднесе предлог, захтев или други одговарајући акт надлежном органу стране државе као
заступник стечајног дужника, којим између осталог захтева пленидбу, одузимање, заштиту или
повраћај имовине стечајног дужника која се налази у иностранству или је под контролом тог
органа или трећег лица које се налази под његовом јурисдикцијом, као и да сарађује са органима
стране државе или страним представницима у складу са одредбама овог закона којима се
регулише стечај са елементом иностраности;

19) обавести одговарајуће регистре о отварању стечајног поступка, у складу са законом;

20) обавља и друге послове који су предвиђени овим законом или су од интереса за успешно
спровођење стечајног поступка.

Стечајни управник обавља своје послове самостално и с пажњом доброг стручњака, у складу са
Законом о стечају, Националним стандардима за управљање стечајном масом и Кодексом етике.

Након пријема Решења о отварању стечаја и именовању стечајног управника и након провере
евентуалног сукоба интереса, о чему је раније било речи, као и након утврђивања седишта стечајног
дужника и лица које је законски заступник, стечајни управник спроводи радње чији је циљ узимање у
државину целокупне имовине која улази у стечајну масу, а којом имовином стечајни управник управља
током целог поступка.

Стечајну масу чини целокупна имовина стечајног дужника у земљи и иностранству на дан покретања
стечајног поступка, као и имовина коју стекне током стечајног поступка.
Основни задатак стечајног управника је да идентификује стечајну масу из које ће се намирити све или
већи део обавеза стечајног дужника. Од ажурности и квалитета предузетих радњи на преузимању
стечајне масе у првим данима спровођења стечајног поступка у највећој мери ће зависити и успешност
намирења разлучних и стечајних поверилаца у стечајном поступку.

Уколико се преузимање стечајне масе не реализује ефикасно и свеобухватно, стечајни управник може у
каснијој фази спровођења поступка да дође у сукоб са повериоцима, који га могу оптужити да је
пропустио да предузме све потребне радње у интересу заштите поверилаца и очувању вредности
стечајне масе. Из ових разлога је неопходно да се овај посао реализује што је брже могуће и на што
квалитетнији начин. У реализацији ових активности пожељно је да стечајни управник има своје
сараднике – професионалце који имају искуства на овим пословима.

У пракси је честа ситуација да је просто немогуће поступити на напред наведени начин, односно
преузети стечајну масу брзо и свеобухватно, обзиром да се често дешава Решење о отварању стечајног
поступка, којим је именован и стечајни управник, истоме буде уручено чак и до десет дана након
доношења или да стечајни управник најпре из писаних медија сазна за своје именовање, а затим одлази 25
у суд по Решење.
Законом о стечају као и Националним стандардима постављени су веома кратки рокови за предузимање
почетних и хитних радњи. Имајући у виду систем ЕРС-а веома лако се може установити да ли стечајни
управник те рокове и поштује, јер сам систем „упозорава“ ако долази до пропуштања рокова. Посебно
Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |
 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

је уочљив проблем да је све чешће стечајни управник у немогућности да уђе у посед имовине стечајног
дужника из разних разлога, а врло често је и физички спречен од стране власника привредног друштва,
нарочито приватних фирми.
Након напред наведених радњи, стечајни управник заказује састанак са бившим законским заступником
стечајног дужника, одлази у седиште стечајног дужника ради уласка у посед и преузимања имовине
стечајног дужника, којом приликом сачињава следеће Записнике:
- Записник о увођењу у дужност стечајног управника,
- Записник о преузетим печатима и штамбиљима,
- Записник о преузимању благајне и сефа,
- Записник о преузетим кључевима и саобраћајним дозволама од превозних средстава,
- Записник о преузимању кључева од просторија. Кључеви се не преузимају од просторија као што
је магацин, што ће се реализовати после завршеног пописа залиха.
- Записник о закључењу и преузимању пословних књига (деловодник, књига фактура, матична књига
запослених и др.).

Поред тога што сачињава напред наведене Записнике, као почетне активности, стечајни управник одмах
спроводи и следеће радње:
- Издаје Наредбу о појачаним мерама обезбеђења, а уколико је то потребно предлаже допунско
обезбеђење имовине стечајног дужника
- Истиче Обавештење запосленима о увођењу стечаја и о ограничењу овлашћења, као и обавези
пружања релевантних информација стечајном управнику,
- Издаје Налог одговорним лицима стечајног дужника да у одређеном року (најчешће 48 сати) предају
стечајном управнику најважнију пословну документацију: Биланс стања, Биланс успеха и остале
обрасце завршног рачуна, Решење о упису код Агенције за привредне регистре, имовинско правну
документацију, пописне листе имовине, закључене двострано-теретне уговоре који још нису
реализовани, списак запослених, листу дужника, листу поверилаца, листу судских спорова и сву
осталу документацију која је од значаја за формирање стечајне масе.
- Овлашћује лице које ће бити одговорно за вођење пословних књига током трајања стечајног
поступка,
- Овлашћује стручно лице које ће обезбедити заштиту података, који су унети у информациони систем
као и унос нових података. Стечајни управник мора одмах да преузме све рачунаре стечајног
дужника, њихове јединице за смештај података, укључујући и помоћне копије (back up) података
које је припремио дужник. Потребно је да се ограничи приступ рачунарском систему само за
стечајног управника и сараднике са овлашћењем стечајног управника.
- Доставља Обавештење Одељењу за принудну наплату НБС и пословним банкама о покретању
стечајног поступка, уз захтев пословним банкама за хитно гашење свих рачуна стечајног дужника,
уз достављање Решења о отварању стечаја и именовању стечајног управника.
У пракси се веома често дешава да банке не поступе по захтеву стечајног управника за гашење
текућих рачуна, из којих разлога стечајни управник мора да преко сајта НБС-а проверава да
ли су угашени сви рачуни и уколико нису мора да понови Захтев банци, која није поступила по
напред наведеном захтеву. Ово се постиже тако што се на сајту НБС – а у секцији
Претраживање јединственог регистра рачуна упише матични број стечајног дужника и добију
се подаци о свим активним текућим рачунима, било да су исти блокирани или не.
- Доставља Обавештење о отварању стечаја предузећима које пружају услуге од општег интереса
( ЕПС, ПТТ, Телеком, ЈКП и др).

Уколико се одбије предаја ствари које улазе у имовину стечајног дужника стечајни управник ће од 25
стечајног суда затражити да спроведе принудно извршење на основу правноснажног Решења о
покретању стечајног поступка.
Одмах након пријема Решења о отварању стечајног поступка стечајни управник израђује нови печат и
штамбиљ (округли и заводни печат ), уз додавање речи „у стечају“ уз назив стечајног дужника.
Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |
 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Након израде печата и овере ОП обрасца код надлежног суда, стечајни управник подноси
регистрациону пријаву Агенцији за привредне регистре, у којој наводи да тражи упис промене следећих
података:

- Промена назива, промена лица овлашћеног за заступање и упис забележбе да је покренут стечајни
поступак.
Уз регистрациону пријаву АПР-у обавезно се доставља следеће:
- доказ о уплати накнаде која је прописана од стране АПР-а;
- Оригинал или оверена фотокопију Решења Привредног суда о отварању стечаја;
- ОП образац (оверени потпис новог заступника-оригинал) и
- фотокопија личне карте.
Ове послове у пракси најчешће одрађују запослени у канцеларији стечајног управника, који имају
искуства на овим пословима.
Уколико стечајни управник процени да постоји опасност од уништења и отуђења имовине и
документације стечајног дужника, стечајни управник мора да спроведе и додатне мере обезбеђења и
осигурања имовине, као што је ангажовање професионалне службе обезбеђења, промена брава, катанаца
и слично.
Уколико није могуће одмах обезбедити професионално обезбеђење, из разлога недостатка новчаних
средстава у првим данима спровођења стечајног поступка, стечајни управник треба да обавести
надлежно Одељење МУП-а о томе да је покренут поступак стечаја, а све у циљу појачаног надзора
локације на којој се стечајни дужник налази.
Стечајни управник треба што хитније да достави захтев Осигуравајућим друштвима у циљу прибављања
понуда за осигурање имовине, што је његова законска обавеза да уз сагласност стечајног судије осигура
имовину стечајног дужника.
Уколико из неког разлога не постоји потреба за осигурањем имовине стечајног дужника или је иста у
таквом стању да осигиравајуће куће неће дати понуду за осигурање, стечајни управник је у обавезе да о
томе писменим путем обавести стечајног судију, уз прилагање одређених доказа (захтев за предрачун
трошкова осигурања са фотокопијом повратнице, евентуални одговор осигуравајућих кућа и сл.),
обзиром да је одговорност за овакво поступање, односно непоступање искључиво на стечајном
управнику.

Попис имовине стечајног дужника

Припреме за попис имовине стечајног дужника су један од приоритетних задатака, коме стечајни
управник приступа водећи рачуна о специфичности самог стечајног дужника. Пре започињања пописа
стечајни управник треба да сагледа структуру имовине, обим имовине, локације на којима се имовина
налази, расположиву књиговодствену и осталу документацију, стручна лица која су затечена на раду код
стечајног дужника и расположива новчана средства за спровођење пописа. Због недостатка стручних
лица најбоље је да стечајни управник може у попис имовине да укључи и своје сараднике који имају
искуства на овим пословима.

Стечајни управник врши попис целокупне имовине и то:

1) сваког појединачног дела имовине који је затечен на локацији или локацијама стечајног дужника, без
обзира на власнички статус исте;
2) сваког појединачног дела имовине која је у власништву стечајног дужника али се у тренутку
отварања стечаја не налази у државини стечајног дужника;
3) дужника стечајног дужника;
4) удела или акција код других правних лица; 25
5) лиценци, патената;
Попис имовине стечајног дужника спроводи Комисија коју образује стечајни управник. Број пописних
Комисија зависи од обима и структуре имовине коју стечајни дужник користи.

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Поред пописа имовине, стечајни управник дужан је да изврши попис обавеза на дан отварања стечајног
поступка, којом приликом саставља листу поверилаца.

Рок за окончање вршења пописа је 30 дана од дана именовања стечајног управника, а стечајни
управник је дужан да започне пописивање имовине у року од 10 дана од именовања.
Идеално би било да стечајни управник организује, започне и заврши попис имовине стечајног дужника
даном ступања на дужност, односно самим чином ступања у посед имовине. Уколико то није могуће, а
најчешће у пракси то није могуће, стечајни управник преузима у посед имовину стечајног дужника тако
што је обезбеђује "дуплим" кључем (поред кључа или катанца који већ постоји, имовину обезбеђује и
додатно, стављањем свог кључа /катанца), а потом врши попис.
Како имовина стечајног дужника обухвата и његова имовинска права према трећим лицима, то попис
имовине стечајног дужника неизоставно обухвата и сачињавање листе дужника стечајног дужника,
односно евидентирање потраживања стечајног дужника.
Стечајни управник у сваком тренутку треба да има на уму да су његове Законом утврђене обавезе
установљене превасходно у интересу очувања вредности стечајне масе и заштите интереса поверилаца,
и да је његово благовремено сачињавање пописа и процене имовине један од кључних корака у
стечајном поступку. Како попис и процена имовине пре свега служе сачињавању Извештаја за прво
поверилачко рочиште, то треба имати у виду да иако је тачност података о процени имовине важна,
она, у овој фази поступка, није примарна у контексту обавеза стечајног управника приликом подношења
Извештаја за ово рочиште. Примарно код пописа је сачињавање свеобухватне листе имовине -
физички попис. Међутим, стечајни управник је у овој фази поступка дужан да што је могуће тачније
и прецизније одреди обим процењене вредности имовине. Обично релативно мало имовине чини
већину процењене вредности имовине стечајног дужника.

Обзиром да је Попис је документ на основу кога настаје обавеза и одговорност стечајног управника у
односу на повериоце и да након достављања пописа имовине стечајног дужника суду, стечајни
управник мора да подноси Кварталне извештаје о стању имовине, наводећи појединачно сваку ставку
пописа која је претрпела промена (продата или нестала), да пружи образложење за сваку насталу
промену и да о промењеним околностима достави сву релевантну документацију. Уколико стечајни
управник укључи одређену имовину у попис, а након тога не може да пружи образложење у погледу
нестанка предметне имовине, стечајни повериоци могу да позову стечајног управника на материјалну и
кривичну одговорност, као и да траже накнаду штете од стечајног управника. Укoликo стечајни
управник нaмерно не упише неку имовину у попис, овакав пропуст је основ за позивање на његову
кривичну одговорност.
Стечајни управник је, такође, дужан да сачини прецизну листу поверилаца стечајног дужника.
Предметна обавеза условљена је потребом сачињавања што је могуће тачнијег и прецизнијег почетног
стечајног биланса из израде листе вероватних потраживања поверилаца са процентима учешћа истих у
укупним потраживањима, за потребе гласања на првом поверилачком рочишту.
Како пописивање имовине стечајног дужника може да захтева одређено дуже време, а будући да је
Законом предвиђен релативно кратак рок за окончање ове радње, стечајни управник је овлашћен да у
ову сврху ангажује лица запослена код стечајног дужника, као и своје сараднике, наравно уз
предходну сагласност стечајног судије.
Попис имовине стечајног дужника нема за сврху само сачињавање просте евиденције његове имовине,
већ, у мери у којој је то могуће, он изражава потенцијалну вредност те имовине за случај њеног
уновчења у поступку банкротства. 25

Попис и процена имовине стечајном управнику пре свега служе за сачињавање Извештаја о економско-
финансијском положају стечајног дужника за прво поверилачко рочиште.

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Пописом и проценом имовине стечајног дужника стечајни управник утврђује чињенице којима ће се
повериоцима пружити кључне информације о реалном стању, капацитетима и могућностима стечајног
дужника, на основу којих ће повериоци доносити одлуку о могућностима спровођења реорганизације
стечајног дужника.
Друга фаза стечајног поступка и рада стечајног управника је анализа недостајуће имовине, односно
разлика између последњег пописа имовине пре стечајног поступка и пописа имовине урађеног од стране
стечајног управника.
Извори информација за помоћ при попису
Стечајни управник може да добије информације о непокретној имовини стечајног дужника из следећих
извора:
1. Документације која се води код стечајног дужника. Стечајни управник може да нађе податке о
непокретностима (зграде, земљиште и сл.) који се уобичајено воде у правној служби стечајног
дужника у форми извода из земљишних књига, катастра или тапије, односно уговора или другог
доказа стицања својине. У служби рачуноводства, стечајни управник, такође, може да нађе последњи
попис непокретности стечајног дужника.
Следећа три извора информација су јавне књиге, а подаци о непокретној имовини могу да буду уписани
у једном, два или сва три јавна регистра, у зависности од успостављеног система евиденција
непокретности, и то:
2. Катастар непокретности – РГЗ РС, уколико је установљен. Стечајни управник након именовања,
мора да поднесе захтев надлежном Катастру непокретности – РГЗ РС за издавање поседовног листа,
односно листа непокретности из кога би могао да утврди спецификацију непокретне имовине
стечајног дужника, њен власнички статус и потенцијалне терете.
На сајту Републичког геодетског завода постоји Web апликација "KnWeb", која омогућава
претраживање базе података катастра непокретности и пружа податке о непокретностима, који су у
Служби за катастар непокретности у статусу "активни".
Подаци су организовани по општинама, а претраживање се врши тако што се најпре изабере
општина, а затим се за одређену катастарску општину може извршити претраживање по броју
катастарске парцеле или претраживање објеката преко адресе.
3. Земљишне књиге - Надлежни суд (Основни суд). Стечајни управник након именовања мора да
поднесе захтев надлежном суду за издавање извода из земљишних књига из кога би могао да утврди
спецификацију непокретне имовине стечајног дужника, њен власнички статус и потенцијалне терете.
4. Тапије – Орган општине надгежан за имовинскоправне односе, у случају да се у предметној
општини не воде земљишне књиге односно није установљен катастар непокретности. Стечајни
управник након именовања мора да поднесе захтев општини за издавање копије тапија из кога би
могао да утврди спецификацију непокретне имовине стечајног дужника, њен власнички статус и
потенцијалне терете. Уз захтев се обавезно морају приложити докази о прибављању права својине на
непокретности. Општински орган тапију заједно са захтевом и списима доставља општинском суду
који води књигу тапија који ће исту оверити ако утврди да је доказано право на непокретности за
коју је састављена тапија.
5. Уговори о стицању права својине на непокретностима, или други релевантан основ стицања
својине, који се налазе у евиденцији дужника. Ови уговори/друга документа могу бити релевантан
доказ ванкњижне својине стечајног дужника, а нарочито у случају да је упис власништва на
предметној непокретности у јавне књиге онемогућен, услед неажурног вођења јавних књига и 25
немарности претходних власника. У овом случају, стечајни управник ће поднети захтев за упис у
јавне књиге, ако такав захтев дужник већ није поднео.

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

6. Запослени. Разговори за запосленима код стечајног дужника могу да пруже пуно информација које
стечајни управник не може да сазна или прибави на било ком другом месту или од ма ког другог
извора. Запослени могу да послуже и као извор информација у погледу отуђених непокретности,
потенцијалних хипотека, непокретности које нису уписане у јавне књиге и у том смислу непознатих
широј јавности, непокретности које се налазе у иностранству или су лоциране у другим градовима.
7. Фактичко стање. Као последњу релевантну информацију, стечајни управник користи фактичко -
затечено стање код стечајног дужника.
Податке о покретној имовини је теже добити од података о непокретној имовини, што се објашњава
самом природом ове имовине коју је често лако изнети или сакрити. Информације о покретној имовини
стечајни управник може да добије из следећих извора:
1. Документације која се води код стечајног дужника – нарочито из последњег пописа. Последњи
попис је извор информација о покретној имовини стечајног дужника коме стечајни дужник може
поверити највећу веру, ако је исти урађен од стране запослених код стечајног дужника који имају
интегритет, односно ако није само преписиван из године у годину. Такође, у евиденцији извршних
поступака стечајног дужника, стечајни управник ће извршити увид у сва Решења о извршењу које
суд по службеној дужности доставља стечајном дужнику, и која садрже спецификацију предмета
извршења. У случају да је у поступку извршења дошло до пописа покретне имовине дужника,
релевантан документ за стечајног управника јесте Записник о попису и процени покретних ствари,
на основу кога може утврдити терете установљене на покретној имовини дужника.
2. Регистра залоге на покретним стварима. Стечајни управник од овог регистра може да добије
податке о теретима установљеним на покретној имовини стечајног дужника, или у специфичним
ситуацијама, ако нема других извора информација, може добити и податке о праву својине на
покретној имовини. Стечајни управник након именовања са сајта АПР-а (www.apr.gov.rs) – Регистар
заложног права по матичном броју стечајног дужника проверава податке о евентуално
успостављеним ручним залогама на покретној имовини стечајног дужника.
3. Централног регистра - депо и клиринг хартија о вредности (www.crhov. rs). Овај извор даје
једино информације о хартијама о вредности који су у власништву стечајног дужника. Стечајни
управник након именовања мора да поднесе захтев Централном регистру хартија од вредности за
издавање извода из регистра, како би могао да утврди права по основу и из хартија од вредности, као
и потенцијалне терете на њима.
4. Запослених. Разговори са запосленима код стечајног дужника могу да пруже пуно информација које
стечајни управник не може да сазна или прибави на било ком другом месту или из ма ког другог
извора. Запослени могу да послуже и као извор информација у погледу отуђене покретне имовине,
потенцијалних терета над овом имовином, покретне имовине која није уписана у регистар залога на
покретним стварима, и у том смислу непознате широј јавности, покретне имовине које се налазе у
иностранству или је лоцирана у другим градовима..
5. Фактичког стања. Као последњу релевантну информацију, стечајни управник користи фактичко -
затечено стање код стечајног дужника.
План пописа
Након што пошаље захтеве надлежним органима за издавање извода о стању имовине стечајног
дужника, прикупи што је могуће више информација из горе наведених извора и обиђе и изврши преглед
имовине стечајног дужника, стечајни управник приступа изради плана физичког пописивања имовине.
План пописа је документ који обухвата:
25
1. Дефинисање пакета имовине;
2. Одређивање приоритетне имовине за пописивање;
3. Одређивање пописних комисија – броја комисија, и њихових задатака;

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

4. Одређивање метода процене вредности имовине;

5. Именовање чланова пописних комисија;
6. Ангажовање вештака и експерта;
7. Пописивање имовине;
8. Одређивање рокова за вршење пописа;
9. Одређивање статуса имовине - уколико постоји релевантна документација и ако за то преостане
времена унутар одређених рокова;
10. Одређивање резервног модела израде пописа.
Одређивање пакета имовине
Под пакетом имовине се подразумева скуп средстава, непокретне и покретне имовине, које имају
намену оставаривања истог - заједничког циља. Као пакет имовине могу да се одреде:
- Залихе готових производа;
- Залихе материјала уколико имају тржишну вредност и ако за њима постоји потражња. Уколико је реч
о материјалима специфичне намене они се спајају и образују технолошку целину;
- Залихе инвентара уколико имају тржишну вредност и ако за њима постоји потражња. Уколико је реч о
инвентару специфичне намене, он се здружује и обарзује технолошку целину;
- Залихе робе у магацин/магацинима стечајног дужника;
- Залихе робе у продавницама/малопродајним објектима стечајног дужника, уколико је неоправдан
њихов транспорт до магацина. Уколико су трошкови транспорта већи од вредности робе у
продавницама/малопродајним објектима, ова роба представља засебан пакет имовине. Ако је,
међутим, вредност робе већа од трошкова њеног транспорта до магацина, иста треба да се
транспортује у магацин и у том случају ова роба представља део тог пакета имовине – залихе робе у
магацину;
- Отпад;
- Засебни производни погон као технолошка целина (зграда, опрема и алати, инвентар, инсталације у
згради, уз изузетак енергетских капацитета уколико их користи више технолошких целина, изузетак
материјала и инвентара у специфичним ситуацијама);
- Енергетски центри осим када их користи само један пакет имовине (једна целина имовине) -
(котларница, компресор, трафостаница);
- Управна зграда са припадајућом пословном опремом и инвентаром;
- Магацини са припадајућом опремом и инвентаром;
- Појединачне продавнице/малопродајни објекти, са припадајућом опремом и инвентаром;
- Земљиште које није везано за објекте;
- Плантаже дугорочних засада са придајућом инфраструктуром;
- Возни парк, односно свако појединачно возило или машина са припадајућим резервним деловима;
- Појединачне машине са резервним деловима и алатима уколико је појединачна вредност машина већа
од технолошке целине као пакета.
25
Стечајни управник одређује пакете имовине при првом обиласку имовине стечајног дужника у
контексту ступања у посед имовине стечајног дужника.
Приоритети у попису имовине стечајног дужника

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Стечајни управник треба да заврши попис што је могуће пре, односно истог дана када започне са
његовим вршењем, уколико је то изводљиво. Уколико из околности конкретног случаја произилази да
ће попис потрајати више дана, стечајни управник мора да испланира и организује попис водећи рачуна
о томе да се попис врши следећим редоследом приоритета:
1. кварљива роба;
2. роба веће вредности;
3. роба ван поседа стечајног управника (роба која се чува у магацинима трећих лица, продавницама
итд);
4. роба у продавницама / малопродајним објектима;
5. роба и готови производи;
6. материјали и полупроизводи;
7. инвентар у магацинима;
8. остала имовина стечајног дужника груписана у пакете.
Одређивање пописних Комисија
Након груписања имовине у пакете имовине, стечајни управник одређује број пописних комисија и
њихове задатке. При одређивању броја пописних комисија, стечајни управник узима у обзир величину
имовине, садржај појединих пакета имовине, као и квалификације људских ресурса, интерних и
екстерних (запослених код стечајног дужника и лица која нису запослена код стечајног дужника), који
су на располагању. Основно правило је да једна пописна Комисија пописује цео пакет имовине .
Није препоручљиво да више пописних комисија пописују делове једног пакета имовине, будући да би
касније могло доћи до проблема при формирању документације за појединачне пакете имовине.
Уколико стручност људских ресурса на располагању, и рокови за вршење пописа то дозвољавају,
стечајни управник може да једној пописној Комисији стави у задатак вршење пописа више пакета
имовине.
Пописна Комисија се у пракси састоји од најмање четири члана, од којих је један заменик, а један је
председник комисије, односно највише шест чланова од који један је заменик, а један је председник
комисије.
Стечајни управник образује и Централну пописну комисију која има функцију координатора и тела које
верификује извршени попис. Централна пописна комисија се састоји од четири члана од који један је
заменик, а један је председник комисије.
Именовање чланова Комисије
За чланова пописне Комисије, стечајни управник може да именује раднике запослене код стечајног
дужника, стручна лица - његове сараднике, и вештаке. Стечајни управник не сме да именује за члана
пописне комисије лице за које сумња да поверени му задатак вршења пописа неће обавити стручно,
савесно и са пажњом доброг привредника. Уколико постоји и најмања сумња, стечајни управник неће
именовати то лице за члана пописне комисије.
Када стечајни управник оцени да коришћење само људских ресурса стечајног дужника неће резултирати
благовременим и ажурним пописом, стечајни управник може уз претходну сагласност стечајног судије
да ангажује стручна лица - експерте, и своје сараднике у које има потпуно поверење, као чланове
пописних комисија. У овом случају, а за разлику од вештака, стечајни управник користи екстерне
људске ресурсе (лица која нису запослена код стечајног дужника) претежно за физичко пописивање, или 25
за пописивање имовине која није специфична и чија вредност може релативно лако да се процени.
Ангажовање стручних лица је јевтиније него ангажовање вештака будући да стручно лице нема
искуство или специјализовано знање вештака.

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

За члана централне пописне Комисије пожељно је да се именују се најмање једно стручно лице и/или
један вештак по одобрењу стечајног судије.
Ангажовање вештака
Због кратког рока или специфичности имовине стечајног дужникове, могла би да се, у зависности од
околности конкретног случаја, укаже потреба да стечајни управник ангажује професионално обучена
лица која ће му помоћи да се пописивање имовине успешно спроведе и да процена вредности имовине
буде што ближа тржишној вредности, т.ј. стечајни управник може, уз сагласност стечајног судије, да
ангажује вештаке.
Као пример лица које стечајни управник, уз сагласност стечајног судије може да ангажује као вештака
могу да послуже лице запослено у агенцији за некретнине, трговац, привредник који обавља делатност
идентичну или сродну делатности стечајног дужника итд. Основни принцип приликом ангажовања
вештака је да вештак не сме да има никакав непосредни или посредни интерес везан за продају
имовине чију вредност проценује, односно приликом ангажовања вештака применују се начела етичког
кодекса стечајних управника.
Пописивање имовине
Улога стечајног управника у вези са вршењем пописа имовине је да организује, координира и врши
надзор над радом пописних комисија.
Пописивање имовине стечајног дужника врши се тако да пописна комисија лепи налепнице са
инвентарним бројевима на ствари односно део пакета имовине, уписује ствар у пописну листу, слика
пописану ствар заједно са залепљеном налепницом и врши њену процену вредности, уколико је то
могуће. Пописна комисија не улази у испитивање власништва над предметом пописа, осим ако јој је тај
задатак поверен од стране стечајног управника. Лице чија се имовина налази код стечајног дужника, а
које има својство излучног повериоца мора да тражи да се одређена ствар на којој има одређено стварно
или лично право издвоји из имовине стечајног дужника, па тек након подношења оваквог захтева и
обавештења стечајног управника да прихвата његов захтев за излучење, стиче право да преузме своју
имовину.
Налепница је израђена на начин и од материјала тако да не би могла лако да се одлепи и поново залепи,
и садржи следећи текст:
Инвентарни број: _____________________________________________________
Назив ставри: ________________________________________________________
Објекат/ ствар:________________ Локација: _______________________
ПАКЕТ ИМОВИНЕ: __________________________________________________
Ова ствар је пописана од стране стечајног управника дужника _____________
_____________________________________________ и иста је део стечајне масе.
ЗАБРАЊЕНО је свакакво премештање или употреба исте без писменог овлашћења стечајног
управника. Премештање или употреба ове стари сматраће се покушајем незаконитог отуђења (крађа)
ствари и лице које буде преместило или употребило предметну ствар сносиће кривичну и материјалну
одговорност.
Попис имовине стечајног дужника се врши тако да се пописивање пакета имовине има завршити у
једаном дану.
Пописна Комисија прво пописује имовину која се налази ван просторија стечајног дужника и која је 25
већа по вредности, како би стечајни управник могао прво да заштити имовину веће вредности и имовина
која није под његовим директним надзором и обезбеђењем.

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Након завршетка пописа, пописна Комисија предаје потписане пописне листе у три примерка
Централној пописној комисији која врши преглед, контролу и сређивање свих пописних листа по
пакетима имовине. Након тога Централна пописна комисија саставља изваштај о извршеном попису и
заједно са пописним листима исти предаје стечајном управнику.
Након пријема пописних листа и Извештаја о извршеном попису, стечајни управник врши формално
правну контролу, а потом случајним избором испитује веродостојност најчешће 3 пописне листе, а по
потреби и више, саставља извештај и подноси суду извршени попис и извештај .
Рокови
р.б. Радња Извршитељ Рок
1. Одређивање пакета имовине СУ 2 дана од уласка у посед
2. План пописа СУ 2 дана од уласка у посед
3. Пописивање и процена пакета ПК 9 дана пре истека рока
4. Предавање пописних листа ЦПК ПК 8 дана пре истека рока
5. Контрола и сређивање пописних листа, израда и ЦПК 6 дана пре истека рока
предавање извештаја о вршењу пописа СУ
6. Достављање пописа суду СУ
Легенда: СУ - Стечајни управник; ПК - Пописна комисија; ЦПК - Централна ПК;

Одређивање статуса имовине

Уколико је попис извршен у краћим роковима, стечајни управник треба да приступи одређивању
статуса имовине на основу расположиве документације, и да те податке укључи у извештај.
Ако рокови не дозвољавају да се статус имовине одреди пре окончања пописивања имовине и
достављања пописа суду, стечајни управник је дужан да одреди статус имовине стечајног дужника
након достављања пописа суду.
Пошто нема процесно правних препрека за продају покретних ствари за које стечајни управник нема
документацију, он треба да се усредсреди на сређивање документације и одређивање и регулисање
статуса непокретне имовине. При том, посао стечајног управника је да утврди, пренесе и упише у
власништво на што је могуће више некретнина пре поступка продаје.
Могући статуси некретнина:
- Својина уписана у катастар, документује се и доказује поседовним листом;
- Својина уписана у земљишне књига, документује се и доказује изводом из земљишних књига;
- Својина уписана у општини - тапија;
- Ванкњижно право својине на основу уговора о купопродаји, судске пресуде, поравнања, решења о
наслеђивању и сл.;
- Ванкњижно право својине које није уписано са разлога недостајуће употребне или грађевинске
дозволе
- Непокретна имовина без документације о праву својине, која се налази у државини стечајног дужника;
- Непокретна имовина на којој стечајни дужник има право коришћења, а која је у државном власништву 25

Одређивање резервног решења за вршење пописа

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

План пописа мора да садржи и резервно решење за вршење пописа у случају да се током вршења пописа
догоде одређене непредвиђене околности.
План пописа мора да садржи резервно решење за вршење пописа у случају наступања следећих
догађаја:
Догађај Могућа резервна варијанта
Бојкот од стране чланова пописних Промена члана комисије или анагжовање више експерата-
комисија сарадника стечајног управника уз одобрење стечајног судије
Спречавање пописа од стране Опомена, обавештавање стечајног судије и ангажовање
запослених (магационера, радника) полиције у циљу омогућавања наставка вршења пописа
Спречавање пописа од стране Опомена, обавештавање стечајног судије и ангажовање
запослених (штрајкови, немири) полиције у циљу омогућавања наставка вршења пописа
Спречавање пописа од стране лица Опомена, обавештавање стечајног судије и ангажовање
код којих се налази имовина стечајног полиције у циљу омогућавања наставка вршења пописа
дужника
Немогућност вршења пописа услед Писмено обавештење ЕПС-у и хитан састанак са директором
искључења струје ЕПС-а
Судија није дао сагласност за Нова листа чланова пописних комисија, састанак са судијом и
ангажовање експерта, вештака усаглашавање ставова

Листа формулара
1. Подсетник за попис (check – list)
2. План пописа
3. Одлука о попису и начину спровођења пописа
4. Одлука о формирању Централне пописне комисије
5. Одлука о формирању пописне комисије за попис пакета имовине
6. Одлука о формирању пописне комисије за попис / сачињавање листе дужника стечајног дужника
7. Одлука о формирању пописне комисијe за попис / сачињавање листе поверилаца стечајног дужника
8. Извештај Централне пописне комисије о извршеном попису
9. Извештај стечајног управника о извршеном попису

ПОДСЕТНИК ЗА ПОПИС - «CHECK LIST»

Радња Одговоран Рок Надзор
Обилазак имовине стечајног дужника СУ
Одређивање пакета имовине СУ
Одређивање приоритета за пописивање СУ
Образовање пописне комисије СУ 25
Одређивање метода процене вредности СУ
Судска сагласност за именовање експерта, вештака и СУ
сарадника

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Именовање чланова пописних комисија СУ

План пописа СУ
Одлука о попису и начину спровођења пописа СУ
Одлуке о именовању чланова пописних комисија СУ
Пописивање
Пакет 1
Пакет 2
--------
Пакет Х
Статус имовине
Пописне листе предате ЦПК ПК СУ
Контрола и сређивање пописних листа, израда и предаја ЦПК СУ
извештаја о извршеном попису СУ

Достављање пописа суду СУ

У пракси се веома често може десити да је привредно друштво, над којим је отворен стечајни поступак
(најчешће ДОО), регистровано на адреси породичног домаћинаства, да пар машина представља имовину
стечајног дужника, а да се пословна документација чува у неком углу дневне собе.
У оваквом случају немогуће је да стечајни управник у потпуности испуни своју обавезу прописану
одредбама Закона о стечају и Националним стандардима, а која се односи на свеобухватни попис
имовине не улазећи у власништво над истом, обзиром да у овом случају треба пописати имовину
породичног домаћинаства и личне ствари, што наравно, поред тога што је физички веома тешко
одрадити, власници ни у ком случају то не би дозволили.

Пример:
Стечајни дужник ДОО“ АА“
Друштво регистровано на адреси породичног домаћинства у селу, у ком домаћинству живе четири
генерације сродника.
У двориштву породичног домаћинства изграђена хала, која је такође у власништву породичног
домаћинства и у којој, поред пар машина које представљају стечајну масу, бораве и два вучјака.
Први контакт стечајног управника и стечајног судије са бившим законским заступником и са имовином
стечајног дужника изгледа тако што се након доласка на лице места, пролази кроз двориште у коме седи
бака од преко осамдесет година и где се игра дете од три године и одлази се у напред наведену халу,
којом приликом законски заступник стечајног дужника држи вучјаке, а његов отац показује имовину
која представља стечајну масу.
У овом случају могуће је било пописати је само имовину, која је као имовина стечајног дужника
евидентирана у пословној документацији и пар затечених машина, за које је власник породичног
домаћинства касније поднео излучни захтев са доказима и која је у каснијој фази поступка излучена.

25
Процена вредности имовине стечајног дужника
Постоји више метода процене вредности имовине и свака процена је субјективна категорија. Имајући у
виду да је тржиште је механизам који успоставља равнотежу понуде и потражње и одређује реалну

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

вредност имовине у датом тренутку, под датим околностима и на датом месту, може се слободно рећи
да не постоји "ТАЧНА" процењена вредност.
Стечајни управник може да одреди различите методе процене вредности за различите пакете имовине
уколико сматра да ће се на тај начин утврдити вредност која је најближа тржишној вредности.
Независно од тога који метод процене одреди стечајни управник, процењена вредност треба да буде "у
висини очекиваног уновчења". Ова законска дефиниција вредности процене базира се на очекивању да
ће имовина стечајног дужника директно, кроз поступак банкротства, или индиректно, кроз поступак
реорганизације, бити продата.

Стечајни управник приликом пописа имовине врши и процену ликвидационе вредности сваког
појединачног дела имовине, осим у случају када је природа имовине таква да се не може продавати
појединачно, већ само заједно са другом имовином стечајног дужника, у ком случају се ликвидациона
вредност такве имовине процењује као целина.
Ликвидациона вредност представља новчани износ који би се остварио продајом имовине на датом
тржишту у разумном року.
Књиговодствена вредност имовине стечајног дужника се не узима у обзир, осим у случају када је та
вредност од значаја за утврђивање ликвидационе вредности. Процена ликвидационе вредности треба да
буде заснована на најпоузданијим расположивим подацима у тренутку процене.

Имовини којом се не тргује на предметном тржишту и за коју се не очекује да се за њу може наћи

заинтересовани купац може се доделити вредност нула.
После именовања, стечајни управник може за потребе процене вредности имовине стечајног дужника
ангажовати стручно лице, уз сагласност стечајног судије, руководећи се критеријумом њихове
стручности и поузданости.
Уколико је делатност стечајног дужника таква да би продаја стечајног дужника као правног лица,
омогућила повољније намирење поверилаца, за потребе израде Извештаја о економско финансијском
положају стечајног дужника, поред процене појединачних делова имовине, врши се и процена стечајног
дужника као правног лица. У овом случају, за потребе процене користи се приносни метод (метод
дисконтованих новчаних токова), као и друге методе које су у складу са Међународним
рачуноводственим стандардима.
Стечајни управник је у обавези да процени и дужникова потраживања. Ово је врло специфична процена
вредности имовине дужника из више разлога. Основна претпоставка при процени потраживања је да је
стечајни дужник потраживања која су била наплатива намирио пре покретања стечајног поступка. Листу
дужника стечајног дужника би требало да изради стечајни управник лично. При процени вредности
потраживања, стечајни управник узима у обзир следеће чињенице: старост потраживања, да ли постоји
обезбеђење потраживања, да ли је исто потврђено извршном исправом, квалитет документације којом се
доказује потраживање, постојање било каквих спорова у погледу основа потраживања, висине, обима и
квалитета, односно могућности наплате потраживања, постојање потраживања која се могу пребити,
веродостојност рачуноводствених података, солвентност дужника, историја плаћања дужника, као и
формална потврда од стране дужника стечајног дужника.

На основу процене вредности имовине стечајног дужника, стечајни управник израђује Извештај о
економско-финансијском положају стечајног дужника за потребе првог поверилачког рочишта, у циљу
изјашњавања поверилаца о начину окончања поступка банкротством или реорганизацијом ускладу са
Националним стандардом број 3.

25
Почетни стечајни биланс

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Почетни стечајни биланс се сачињава на основу процене целокупне пописане имовине стечајног
дужника и њихових обавеза на дан отварања стечајног поступка као и предрачуна трошкова стечајног
поступка и обавеза стечајне масе.
Приликом припреме почетног стечајног биланса, потраживања разлучних поверилаца не укључују се у
укупну суму потраживања.
Потраживање сваког разлучног повериоца одузима се од процењене вредности имовине која је предмет
обезбеђења. Уколико су потраживања разлучних поверилаца мања од процењене вредности имовине
која је предмет обезбеђења, преостали износ улази у стечајну масу за намирење стечајних поверилаца.
Ако је висина потраживања разлучних поверилаца већа од висине процењене вредности имовине или
права која су предмет обезбеђења, разлучни повериоци за ту разлику остварују права намирења као
стечајни повериоци.
При сачињавању листе дужника и листе поверилаца стечајног дужника, потраживања у погледу камате
на износ главног дуга, као пратећа потраживања уз главни дуг, треба да буду посебно приказана.

Извештај о економско финансијском положају стечајног дужника

Националним стандардом број 3. дефинисан је обавезан садржај Извештаја о економскофинансијском

положају стечајног дужника, који стечајни управник припрема за потребе одржавања првог
поверилачког рочишта.

Стечајни управник је дужан да поднесе суду и Одбору поверилаца, ако је формиран, почетни стечајни
биланс са Извештајем о економско финансијском положају стечајног дужника, са проценом могућности
реорганизације, најкасније пет дана пре дана одржавања првог поверилачког рочишта.

Резултат свих активности које стечајни управник предузима од дана увођења у дужност до првог
поверилачког рочишта је у ствари сачињавање Извештаја о економско финансијском стању стечајног
дужника, који стечајни управник подноси на том рочишту.

Овај Извештај је један од најбитнијих докумената стечајног поступка, јер на основу овог Извештаја
повериоци стичу прву слику о стању стечајног дужника и доносе одлуку да ли ће се поступак стечаја
окончати банкротством или реорганизацијом дужника.

Извештај обухвата информације о економскофинансијском стању стечајног дужника на дан отварања

стечајног поступка, на основу којих стечајни повериоци одлучују о начину спровођења стечајног
поступка.
Стечајни управник израђује Извештај на основу свих расположивих информација којима располаже у
моменту израде извештаја и одговоран је за тачност и свеобухватност унетих података.

Извештај о економскофинансијском положају стечајног дужника садржи:

1. основне податке о стечајном дужнику:
1) кратак историјат стечајног дужника;
2) податке о постојећој и претходној власничкој структури и одговорним лицима стечајног
дужника;
3) број запослених и квалификациону структура на дан отварања стечаја;
4) узроке који су довели до отварања стечаја;
5) мере које је предузело руководство како би решило проблеме који су довели до неспособности
плаћања;
6) историјски приказ финансијског пословања стечајног дужника за период од пет година пре 25
отварања стечаја;
7) коментар стања пословних књига и документације стечајног дужника;
8) информацију о степену поузданости и ажурираности података у пословним књигама и
документацији стечајног дужника;
Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |
 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

2. опис првих мера и активности које је стечајни управник предузео у

циљу заштите имовине стечајног дужника, и то:
1) податке о спроведеном попису имовине стечајног дужника;
2) податке о степену сарадње управе и запослених са стечајним управником;
3) опис мера које су предузете ради обезбеђења имовине стечајног дужника;
4) опис радњи које је предузео стечајни управник у циљу завршетка започетих послова стечајног
дужника, са описом очекиваних резултата спровођења тих мера;
5) друге мере заштите имовине стечајног дужника (обавештавање лица код којих се налази имовина
стечајног дужника о отварању стечајног поступка, затварање старих и отварање нових рачуна,
обавештавање надлежних судова о отварању стечајног поступка ради прекида парничних и
извршних поступака, обавештавање полиције о отварању стечајног поступка);
3. приказ имовине која је у власништву или коју користи стечајни дужник, укључујући и имовину
која је у власништву стечајног дужника, али се у тренутку отварања стечаја не налази у државини
стечајног дужника:
1) списак непокретне имовине са подацима о површинама, власничком статусу, теретима и
процењеним вредностима;
2) списак покретне имовине са подацима о власничком статусу, теретима и процењеним
вредностима;
3) потраживања од дужника стечајног дужника са предвиђеним степеном наплате;
4) удели или акције код других правних лица са подацима о процењеним вредностима;
5) износ затечених новчаних средстава на дан отварања стечаја;
6) приказ постојећих или потенцијалних проблема у вези са управљањем имовином стечајног
дужника.
4. приказ обавеза стечајног дужника на дан отварања стечаја према врсти и исплатном реду, на основу
расположивих података, уз навођење извора података и са напоменама;
5. опис очекиваног исхода за случај банкротства стечајног дужника, који садржи:
1) коментар почетног стечајног биланса, уз приказ очекиваног намирења поверилаца,
2) опис правних радњи стечајног дужника за које стечајни управник сматра да се могу побијати, као
и
3) мишљење стечајног управника о изводљивости реорганизације који обухвата: мишљење о
изводљивости реорганизације у конкретном случају; ако стечајни управник процени да
постоји могућност реорганизације, потребно је да опише кључне услове које треба
испунити у циљу успешног спровођења реорганизације, укључујући и податке о потребним
финансијским средствима за њено спровођење, као и могућим изворима тих средстава и да
представи мере којима би се могло постићи повољније намирење поверилаца у односу на
намирење које би повериоци остварили у поступку банкротства;
6. закључак са предлогом стечајног управника о наставку стечаја банкротством или
реорганизацијом;
7. почетни стечајни биланс, који је припремљен у складу са Националним стандардом број 2, попуњене
обрасце који су садржани у том националном стандарду, као и план тока стечајног поступка са
предрачуном трошкова и листу судских, управних и других поступака у којима учествује стечајни
дужник на дан отварања стечајног поступка.

Чланом 36. Закона о стечају је предвиђено да се Прво поверилачко рочиште се заказује Решењем о
отварању стечајног поступка, којим се сазива и седница скупштине поверилаца, уколико скупштина
поверилаца није формирана пре првог поверилачког рочишта.
Прво поверилачко рочиште одржава се најкасније у року од 40 дана од дана отварања стечајног
поступка и на овом рочишту се расправља о Извештају о економскофинансијском положају стечајног 25
дужника и процени стечајног управника да ли постоји могућност реорганизације стечајног дужника.
Ако на првом поверилачком рочишту стечајни повериоци за чија потраживања се учине вероватним да
износе више од 70% укупних потраживања стечајних поверилаца одлуче да се стечајни поступак одмах
настави банкротством стечајног дужника, стечајни судија доноси Решење о банкротству.
Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |
 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

Стечајни управник на почетку рочишта даје стечајном судији и присутним стечајним повериоцима
преглед свих потраживања о којима на дан одржавања рочишта има сазнање, процену њихове
основаности и висине, као и износ процентуалног учешћа у односу на укупна потраживања стечајних
поверилаца (Листа вероватних потраживања поверилаца).

Промене на имовини у току стечајног поступка

У случају накнадно пронађене имовине стечајни управник врши накнадни попис и процену на исти
начин као и приликом пописа по преузимању дужности, а промену приказује у извештају о току
стечајног поступка и о стању стечајне масе за период у ком се промена десила.
У случају умањења имовине стечајног дужника, стечајни управник приказује промену у извештају о
току стечајног поступка и о стању стечајне масе за период у ком се промена десила. У случају да је до
умањења имовине дошло радњама стечајног управника за које је неопходна сагласност других органа
стечајног поступка, пре предузимања овакве радње, стечајни управник мора имати сагласност наведеног
органа, у складу са одредбама Закона о стечају.

Квартални извештаји

Стечајни управник доставља тромесечне (кварталне) писане Извештаје о току стечајног поступка и о
стању стечајне масе Одбору поверилаца, стечајном судији и овлашћеној организацији - АЛСУ.
На захтев одбора поверилаца или поверилаца чија су укупна утврђена или оспорена потраживања већа
од 20% од укупног износа пријављених потраживања стечајних поверилаца, стечајни управник је дужан
да доставља и месечне и друге извештаје.
Писани извештај може се доставити поштом, факсом, електронским путем или личном доставом.
Тромесечни извештај нарочито садржи:
1) списак имовине која је продата, пренесена или на други начин отуђена;
2) списак готовинских прилива и одлива учињених у току претходна три месеца;
3) почетно и крајње стање на рачуну стечајног дужника;
4) списак обавеза стечајног дужника;
5) списак ангажованих стручњака и износа који су им исплаћени.
Квартални (тромесечни) извештај се израђује до 20. у месецу који следи након последњег месеца у
одређеном кварталу (до 20.04. за први квартал, до 20.07. за други квартал, до 20.10. за трећи
квартал и до 20.01. за четврти квартал текуће године). Извештаји се достављају АЛСУ у року од
десет дана од дана израде.
Двостранотеретни уговори (трошкови и обавезе стечајне масе)

Током трајања стечајног поступка настају одређени трошкови стечајног поступка и обавезе стечајне
масе, који су регулисани чланом 103. и чланом 104. Закона о стечају.
25
Трошкови стечајног поступка обухватају:

1) судске трошкове стечајног поступка;

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

2) награде и накнаде стечајном управнику и/или привременом стечајном управнику;

3) друге издатке за које је законом предвиђено да се намирују као трошкови стечајног поступка.

Обавезе стечајне масе су обавезе:

1) које су проузроковане радњама стечајног управника или на други начин управљањем, уновчењем и
поделом стечајне масе, а које не спадају у трошкове стечајног поступка;

2) из двостранотеретног уговора, ако се његово испуњење тражи за стечајну масу или мора уследити
након отварања стечајног поступка;

3) које су настале неоснованим обогаћењем стечајне масе;

4) према запосленима стечајног дужника, настале након отварања стечајног поступка.

Стечајни управник до 20. у месецу доставља стечајном судији предлог трошковника за наредни
месец – месечни План трошкова.
Месечни План трошкова се сачињава на основу очекиваних трошкова у наредном месецу, а исти се
састоји од предлога трошкова стечајног поступка и обавеза стечајне масе.
У месечном Плану трошкова се исказују и очекивани приливи на текући рачун стечајног дужника по
основу камата, наплате потраживања, Уговора о закупу, уновчења имовине и др.

Такође, у месечном Плану трошкова стечајни управник предвиђа све трошкове настале ангажовањем
лица за конкретни стечајни поступак, које ангажовање је уследило после сагласности стечајног судије,
трошкове осигурања имовине стечајног дужника, трошкове комуналних услуга, ПТТ трошкове,
канцеларијског материјала, оглашавање продаје имовине, трошкове пореза, накнаде АЛСУ и др.
Стечајни судија Решењем одобрава месечни план трошкова.

Веома често се током месеца дешава да настане одређени трошак за који се није знало приликом
достављања Плана трошкова за наредни месец, у ком случају стечајни управник доставља стечајном
судији захтев за допуну трошковника за конкретни месец, уз образложење накнадно насталих трошкова.

Исплати трошкова стечајног поступка и обавеза стечајне масе, стечајни управник приступа тек након
одобрења истих од стране стечајног судије, а у супротном ово може бити један од разлога за
одговорност стечајног управника.

У кварталном Извештају садржана је спецификација неизмирених обавеза из предходног периода,

одобрени планирани трошкови за конкретни квартал, стварно настали трошкови, плаћени трошкови и
ненамирени трошкови на крају извештајног периода.

Прилози:

- Одлука о именовању Централне пописне комисије,

- Извештај о извршеном попису,

- Извештај о економско финансијском положају стечајног дужника, 25

- Квартални извештај и

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

- Месечни план трошкова.

Стечајни управник
Драгана Тодоровић

Одлука о образовању ЦПК.

На основу члана 105. и члана 27. став 1. тачка 3. у вези са чланом 19. Закона о стечају, стечајни
управник стечајног дужника AД „ББ “ у стечају из _________ дана 14.01.2012. године доноси

ОДЛУКУ

о образовању Централне пописне комисије

Члан 1.

Централна пописна комисија је састављена од:

1. АА из ______________________, Пере Радовановића 3/1, дипл. инг.машинства, судски вештак за

област машинства, ЈМБГ: ________________________ - Председник,

2. ББ из ______________, ул. Пере Радовановића 14/10, , ЈМБГ: _____________ - Члан

3. ВВ из __________ , ул. 1.мај 6/5, дипл. инг.грађ. судски вештакграђевинске струке, ЈМБГ:
____________________ - Члан

4. ГГ из ________________, ул. 1.мај 2/7, ЈМБГ: ________________________ - заменик Члана

Члан 2.

Централна пописна комисија је обавезна да изврши попис и вредновање свих средстава који пронађе на
локацији дужника при томе не улазећи у утврђивање власништва најкасније до 13.02.2012. године.

Члан 3.

При вршењу своје дужности, пописна комисија мора да се придржава Кодекса етике стечајних
управника и Националног стандарда који регулише вршење пописа.

У ____________, 14.01.2012. године.

Стечајни управник

_________________
25
Драгана Тодоровић
Доставити:
-именованом
-архиви

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |

 Стечајни поступак у пракси – Почетне активности стечајног управника и израда Извештаја

-стечајном судији

___________________________________ у стечају
Комисија за попис непокретне и покретне имовине
стечајног дужника

ИЗВЕШТАЈ ПОПИСНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ПОПИС НЕПОКРЕТНЕ И ПОКРЕТНЕ

ИМОВИНЕ СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА

Предмет: Извештај о извршеном попису имовине са стањем на дан 01.07.2010. године.

Комисија именована Одлуком стечајног управника од 07.07.2010. године у саставу:

1. ________________________________ - председник,
2. ________________________________ - члан,
3. ________________________________ - члан,
4. ________________________________ - заменик члана
Извршила је попис непокретне и покретне имовине стечајног дужника __________________________
у стечају из _________________, са стањем на дан покретања стечајног поступка 01.07.2010. године.

О извршеном попису и о утврђеном стању приликом пописа подносимо следећи Извештај:

1. Попис је обављен у времену од 07.07.2010. године до 23.07.2010. године у присуству свих

чланова Комисије и одговорних руководиоца.
2. Пописане су следеће материјалне вредности:
а) попис непокретне имовине,
б) попис покретне имовине – опреме и ситног инвентара,
ц) попис залиха резервних делова и сл.

3. Уз овај Извештај достављамо следећи материјал:

- 18 (осамнаест) страница пописних листа ( 1 – 18) – укупно 212 ставки,

- фотокопије извода из листова непокретности,
- разне спецификације, белешке, фотографије и други материјал сачињен приликом пописа.

Чланови комисије

1.______________________ - председник

2.____________________________ - члан 25

3.____________________________ - члан

4.____________________ - заменик члана

Лиценцирани стечајни управник Драгана Тодоровић |