Садржај

ЦИГАНИН ХВАЛИ СВОГ КОЊА 2

СРДА 4

ИЦА, МИЦА И КОЛИЦА 5

ЈОВАНКА БАШТОВАНКА 6

ДЕДА И УНУКА 7

КАКО БИ... 8

ПАТАК И ЖАБЕ 9

КУЦИНА КУЋА 11

КРОЈАЧ ИЗ – СРЕДЕ 12

НЕЋЕ МАЧКА ДА СЕ ИГРАМО 13

1
Циганин хвали свог коња
Гледаш, је ли, мога коња,
Господару стари?
Не знаш је ли коњ ил' птица
Ластавица?
Скидај наочари —
Не можеш се нагледати,
Већ хајде пазари!
Ти још питаш за Путаља
Да ли ваља!
Немај бриге!
Да не ваља, не би био
Он код Циге,
Не можеш га у царевој
Наћи штали —
Само Цига што не уме
Да га хвали.
Да га поспе сувим златом
Ко не штеди,
Још и онда један дукат
Више вреди.
Ако имаш, једе сено,
зоб и сламу,
Ако немаш, он не иште,
Не треба му.
Немој да му гледаш зубе,
Мој голубе,
Ни ја му их нисам гледо,
Немој ни ти —
Тај не може остарити.
— Што га дуже тераш, куме,
Све је млађи,
Па де сад му
Пара нађи!
А што питаш: хоће л' моћи
Какав јендек да прескочи,
Јендек, јендек — какав јендек!
Тај се није још родио
Кој' он није прескочио —
Прескочи га тако лако
Као да је пиле неко,
И то уздуж, не попреко.
Ја га јашем без седла —
2
Седласта му леђа.
— За пасош га не питај,
Јер — то њега вређа.
Иди, куме, иди, иди —
Још ме питаш: како види?
То је да се приповеда:
Види остраг ко и спреда,
Види ноћу ко на дану,
А на дану ко у ноћи —
Такве су му очи.
А што питаш, мој пријане,
Има л' мане —
па зато га и продајем,
Мој пријане,
Јербо нема мане —
Такви коњи нису за нас,
за Цигане.
А брзина каква му је?
Малко ј' бржи од олује.
Сад ћеш чути,
Казаћу ти:
Једном сам се из Ердута
Враћо с пута.
Мада нас је пљусак вијо,
Он се није уморио.
Муња севне, а он рже —
Пљусак брзо, а он брже;
Пљусак пишман на мог хата,
Па га хвата,
А Путаљ га преко гледа,
Па се не да.
Пљусак лети да полије —
Тек што није!
Кад стигосмо под шатора,
У цигански дворац леп,
На мом коњу све је суво,
Покисо му само
— Реп.
Анализа:
Лирски субјекат песме је Цига. Он води разговора са потенцијалним купцем,
хвалећи коња којег жели да прода. У песми се виде само Цигини одговори на питања
купца о коњу. Ти одговори имају елемента нонсенса и хумора, јер Цига претвара мане
свога коња у врлине. Он за коња каже да може да прескочи јендек и то не попреко,
него уздуж и да му седло и не треба ̶ седласта му леђа. Вид му хвали речима: види
остраг ко и спреда, види ноћу ко на дану, а на дану ко у ноћи, што имлицира да коњ
уопште не види, али кад се овако упакује и срочи онда се добија утисак да коњ има
изузетан вид. Већ се на почетку песме може наслутити колико је Цига досетљив и
речит, јер он саветује свог купца да скине наочаре и препоручује му да одмах пазари,
пошто се коња свакако не може нагледати. Цига се чуди купчевом питању има ли коњ
мане. Одговара да га зато и продаје што мане нема, иако је свима добро познато да се
оно што је добро ретко продаје. Песма на сликовит и симпатичан начин показује
колико трговци умеју да обману и својом речитошћу сакрију оно што фали роби коју
продају.

Коментар:
Мени је ова песма бескрајно симаптична и драга, јер кроз хумор приказује колико
могу бити велике лажи и обмане које нам трговци свакодневно сервирају само да
бисмо купили неки производ. Лирски субјекат песме је Циганин, али се то не сме
схватити на погрешан начин, јер песник није желео тиме никог да вређа, већ да дā
прототипичан пример за трговца, а свима је познато да су Цигани вични у томе. Песма
је изузетно успешна и позната, а о томе сведочи и то што је у народ ушла изрека
Циганин хвали свога коња, која се користи за неког који хвали и уздиже нешто своје,
што и није баш најбољег квалитета.

3
Срда
Ја се често намрштим
И станем за врата
Пак се срдим и срдим
По два, по три сата.
Питају ме и отац,
И тетка и мама:
"Шта је теби Евице?"
- Ја не знам ни сама.
А кад чело разведрим
(То ме стане труда),
Онда питам сама себе:
"Што си била луда?"

Анализа:
Ово песма припада кругу песама о дечјим манама. Лирски субјекат песме је Евица,
девојчица која је помало размажена и воли да се дури, а не зна ни сама зашто. Песма
има поука ̶ не треба бити луд и без разлога се срдити.

Коментар:
Ову песму волим, јер сам као мала умела и ја често да се намрштим и срдим као
Евица из песме, а мислим да нисам изузетак, јер је то беспотребно дурење особина
многе деце.

4
Ица, Мица и колица
"Ала бих се ја возила!"
Рекла мала Мица.
А Ица јој одговори
"Па ево колица!"

Брже боље посади се

Мица на колица.
Али ко ће да је вуче?
Па наравно, Ица.

Ал је невешт био Ица,

Изврно колица
Па обоје мали
Усред блата пали.

Пали па се дигли
Али пуно срама
Хтели би да љагу
Сперу сузицама.

И не мисле да се теше
Нарави су тврде.
Окренули једном другом леђа,
Воле да се срде.

Анализа:
Ово је песма о дечјој игри. Лирски субјекат прича причу о Ици и Мици, другу и
другарици који се играју напољу. Ток приче је следећи: деца су се досетила игре с
колицима, кратко уживала у игри и на крају завршила у блату, расплакала се и
наљутила једно на друго, иако су оба детета крива због тога пада. Овакав развој
ситуације врло је чест међу децом. Они су одабрали да се играју нечим што није
намењено за игру, али је баш због тога и занимљиво. Зато ова песма припада и кругу
песама о дечјим несташлуцима. Наслов песме је римован: Ица, Мица и колица, и он
сам изазива додатни хумор у песми.

Коментар:
За ову песму нисам раније чула, сад сам је први пут прочитала и много ми се
свидела. Присетила ме је на детињство и на вожње у колицама које сам много волела,
а које су се неретко завршавале као и Мицина.

5
Јованка баштованка

Куд погледаш,
свуда
чуда.
Ова киша
баш је луда.
Што баш сада
тако пада
кад Јованка,
баштованка,
раденица
вредна, жива,
врт залива.

Падај, кишо,
горе с неба,
падај онда
када треба
кад Јованка,
баштованка,
своје лене
дане слави,
пак по целу
недељицу
врт залити
заборави.

Анализа:
Песма говори о укључивању деце у свет одраслих. Лирски субјекат говори о Јованки
баштованки, правој малој вредници. Она залива свој врт и на тај начин, кроз игру, већ
као дете усваја родно пожељну улогу, наслеђује мајчин посао. Деци је понекад
забавно да се играју озбиљних игара, али она су још увек мала и нису стекла радне
навике да би то са вољом радила свакодневно. Иако пада киша и нема потребе за тим,
Јованка залива свој врт, јер јој је занимљиво. Она је љута на кишу што је баш сад нашла
да пада. Што не пада киша онда када треба, кад Јованка заборави да полије свој врт, а
не сад. Цела ситуација је опевана кроз топао и ведар хумор.

Коментар:
Посебно су ми драге Чика Јовине песме које говоре о свету у којем су деца врло
рано почињала да раде и да се укључују у свет одраслих, а ово је једна од песама из
тог круга.

6
Деда и унука

Седи деда, а на крилу

унука му мала Јела
па га пита: -Је ли, деда,
што је твоја коса бела?

Осмехну се деда стари:

- Чуј, унуко моја мила,
прао сам је шесет лета
па је стога побелила.

Анализа:
У песми имамо разговор између унуке и деде. Девојчица Јела пита свог деду што му
је коса бела, а он јој одговара на начин којим се одрасле често служе да одговоре на
дечја питања, а то је да се на компликована питања о апстрактним темама одговори
што једноставније и сликовитије: прао сам је шесет лета, па је стога побелила.
Детету је позната чињеница да ствари које се много перу после неког времена
избледе, па је зато то искоришћено за поређење са седењем косе. Песма је
породична, пуна топлине и љубави.

Коментар:
Увек су ми били симпатични довитљиви одговори одраслих на дечја питања о
појмовима и темама које дете не може да на прави начин схвати и разуме у том
узрасту, него само пренесено и сликовито. Због тога ми се ова песма много допада.

7
Како би...

Како би то стајало,
кад би човек зрео
наједаред сео
на дрвена хата
па да се климата?

Како би то стајало,
кад би стари дека
напио се млека
па завијен у јастучак
преспавао ручак?

Како би то стајало,
кад би место ђака
спремила се бака
да у школу пође,
међу децу дође?

Како би то стајало?
Погодит је врло лако.
Стајало би исто тако
ко што стоји Кржљавићу Љуби
цигара у зуби!

Анализа:
Песма има елементе нонсенса који изазивају смех, али се иза тог хумора крије јасна
порука: опевано понашање није пожељно и није нормално. У последњој строфи даје
се поука: Као што није нормално да се одрасли људи понашају као деца, исто тако није
нормално да се деца понашају као одрасли и раде ствари које им не приличе. У овој
песми ради се конкретно пушењу. Исмева се дечак Кржљавић Љуба јер пуши. Његово
презиме је комично и упућује на то да неко ко пуши не може бити здрав, већ кржљав.

Коментар:
Чика Јова Змај не користи нонсенс као разоноду, већ готово увек у поучне сврхе.
Свиђа ми се тај начин васпитавања и пружања поуке деци.

8
Патак и жабе

Ако сте доколни,

Прочитајте ово
Стари патак украј баре
Држао је слово.

Слушале га жабе
Велике и мале,
Слатке су му речи
Једва дочекале.

Говорио патак
о врлини мира,
И да нико никог
Не треба да дира.

Свако има права

Да слободно живи,
Нико не сме тлачит оне
Што му нису криви.

Слога, мир и љубав

Благослов је прави,
Зато нека нико
Никога не гњави.

Слушале су жабе
Ово красно слово,
Кад патак ућута,
Десило се ово

Један жабац мали

Поближе је стао
А патак га зграби,
Па га прогутао.

Из овог се нешто
и научит даде
Хуље лепо зборе,
Ал нитковски раде.

Анализа:
За ову песму се може рећи да је стихована басна. У песми лирски субјекат прича
причу о патку и жабама, а на крају песме следи поука. Стари патак проповеда жабама
о миру, љубави и праву на слободу живљења, али одмах затим ради управо супротно,
ради нешто што се коси са његовим изреченим ставовима: једе жапца који му је

9
најближи. Поука песме је исказана последњим стиховима Хуље лепо зборе, ал
нитковски раде.

Коментар:
По мом мишљењу ово је једна од песама са много јаком и сурово истинитом
поуком. Кроз хумор и персонификацију упућује се озбиљна критика друштва.

10
Куцина кућа

Наша куца живи

У сопственој кући,
Кућа јој је толика,
Могу и ја ући.

Једанпут сам ушо,

Ушао сам, боме,
И куца се здраво
Радовала томе.

Једанпут сам ушо,

Више нећу ући
Нека седи сама
У тој својој кући.

Знате л зашто нећу?

Има много бува,
Уф, толико бува
Да вас Бог сачува!

Коментар:
Лирски субјекат у песми је дечак који се исповеда читаоцу. Дечак прича о једном
свом несретном случају: ушао је у куцину кућицу и изуједале су га буве. Дечак се
заклиње да више неће ући у кућуци свог љубимца. Песма носи поуку да није паметно
улазити у псећу кућицу, јер се може десити исто што и дечаку из песме.

Коментар:
Песма је скроз шашава и бескрајно симпатична. Искрена дечакова исповест у исто
време изазива смех, али се осећа топлина и љубав којим песма зрачи.

11
Кројач из – среде

Да одене лутку своју,

Нашла Зорка лепу чоју.
Таке чоје много вреде!
исекла је баш из среде.

Док се мати кући врати,

Тад ће Зорка да је плати.
Ао, рупо, грдна рупо,
Платиће те Зорка скупо!

Анализа:
Песма говори о дечјем несташлуку. Девојчица Зорка исекла је мајчину чоју како би
направила хаљину за своју лутку. Лирски субјекат говори како ће Зорка скупо да плати
рупу што је направила у чоји. Девојчици следи казна за несташлук, али читаоцу није
речено каква је то казна.

Коментар:
Змај васпитава децу и креће са јасног педагошког става. Међутим, он није насилан.
Он говори о дечјим несташлуцима и казни за њих на симпатичан, а опет поучан начин
и у томе се огледа његова величина.

12
Неће мачка да се играмо

Ала је та мачка!
Цео дан је грдим,
Ал сад ми је дошло,
Да се већ расрдим!
Носим је овамо,
Носим јео онамо,
Покажем јој књигу
"Хајде да читамо!"
У књизи су слике
Она и не гледи
"Па кад нећеш да читаш,
А ти мало преди!"
Неће ни да преде
(А још како уме).
Што год речем чини се
Ко да не разуме.
Огрнем јој ћебе,
Стресе га са себе
Ја јој пружим лутку,
Она је огребе.
"Ако хоћеш, ево ти
Мој шеширић мали!"
Тек јој метнух на главу,
А она га свали.

Анализа:
Песма говори о игри између девојчице и њене мачке. Девојчица је лирски субјекат у
песми и она се исповеда читаоцу. Жали се на своју мачку која одбија да се игра са
њом. Песма је испевана из угла детета. Дете би желело да може да утиче на свог
кућног љубимца и да се са њим игра игара којих жели да се игра, а које њен љубимац
не разуме.

Коментар:
Змај често описује свет животиња из дечјег угла. У Змајевим песмама се готово увек
ради о домаћим животиња, животињама које су блиске детету. Песма је комична,
симпатична и много ми се свиђа.

13