UNIVERZITET U TRAVNIKU

FARMACEUTSKO ZDRAVSTVENI FAKULTET U TRAVNIKU

ODSEK: OPŠTA MEDICINA

Tema: Sadržaj zdravstveno vaspitnog rada sa decom, omladinom i studentima

Predmet: Organizacija zdravstvene službe sa legislativom

Student: Janjić Jovana Mentor: Prof. Dr Eržika Antić

Broj indexa:2136/20

Travnik, 2023. Godina

 Sadržaj

Zdravstveno vaspitanje dece............................................................................................................3

Program zdravstvene zaštite žena, dece, školske dece i studenata..................................................5
Zdravstvena zaštita dece školskog uzrasta i studenata....................................................................6
Mere, aktivnosti i postupci za realizaciju ciljeva.............................................................................8
Oblici sprovođenja zdravstveno vaspitnog rada............................................................................12
Literatura:......................................................................................................................................14

2
 Zdravstveno vaspitanje dece

Definicija zdravstvenog vaspitanja – “Zdravstveno vaspitanje nije samo širenje

informacija o zdravlju, već i process učenja kroz iskustva.” Čovek ne poseduje urođeni motiv za
zdravljem, već ljudi uče da budu zdravi. Svaka zdravstvena ustanova je centar zdravstvenog
vaspitanja. Zdravlje, najčešće nije samo po sebi cilj, već preduslov za opstanak, razvoj i
napredak društva. Ono se smatra pokazateljem razvoja društva. Razvijanje osećaja odgovornosti
za sopstveno zdravlje, kao i zdravlja društva, jeste zadatak zdravstvenog vaspitanja, kao dela
opšteg vaspitanja.

Zdravstveno vaspitanje predstavlja značajan faktor unapređenja zdravlja, sprečavanja i

suzbijanja bolesti (primarna prevencija), kao i ranog otkrivanja (sekundarna prevencija) i lečenja
bolesti.

Metode Zdravstvenog vaspitanja: Metode zdravstvenog vaspitanja su dobro

pripremljeni i provereni postupci u radu sa ljudima, koji obezbeđuju uspešne procese u
prenošenju zdravstvenih znanja do usvajanja pozitivnog odnosa prema zdravlju. Izbor metoda
zavisi od karakteristika ljudi (deca, odrasli, starija populacija...), ciljeva koje treba postići, uslova
u kojima se zdravstveno vaspitni rad obavlja i odnosa koji vladaju u grupi.

a) Predavanje – Služi da slušaoci prate i razumeju koncepr prezentacije. Predavač mora

pripremiti podatke o tematici, raspitati se ko su slušaoci. Prednosti predavanja su: grupa je na
okupu i usmerena je na problem, puno informacija za relativno kratko vreme, predavač lako prati
vreme i tok predavanja, može se izvoditi pred velikom grupom. Nedostaci su: pasivan proces
učenja, dosadan metod ako dugo traje, nema usvajanja praktičnih veština i brzo se zaboravlja.

b) Intervju (individualno savetovanje) – razgovor dve osobe sa definisanom svrhom, pri

čemu je najbitnije intervjuisanu osobu dobro proceniti, pridobiti je, pa tek onda započeti
zdravstveno vaspitni rad. Bitno je da postavljamo pitanja koja će podsticati na pričanje, uz to
posmatrati znakove neverbalne komunikacije. Tokom intervjua pokazati osobi put ka rešenju
problema, ali i prihvatiti mogućnost odbijanja rešenja.

c) Grupna diskusija – jedan od najuspešnijih metoda edukacije. Predstavlja verbalnu

razmenu ideja članova grupe i edukatora, sa ciljem razumevanja predmeta edukacije. Postoji
3
usmerena i slobodna diskusija. Prednosti su: svaki učesnik ima aktivnu ulogu, čime se podiže
prag interesovanja, može se iskoristiti znanje i iskustvo svakog člana grupe, lako se prati proces
edukacije. Nedostaci su: može postati konfuzna, neki učesnici mogu postati predominantni, male
su grupe (do 10 ljudi) i mogu dugo trajati.

d) Igranje uloga – Učesnici glume situacije iz stvarnog života, ispred publike, tj. ostalih
učesnika koji formiraju krug oko njih. Svakom od učesnika se predoči situacija i zahteva se od
njih da se ponašaju kako bi reagovali u stvarnom životu. Ovaj metod je dobar za grupu od 3-20
osoba. Prednosti su: pravo životno iskustvo, projekcija opasnih i dramatičnih situacija bez rizika,
zabavan i motivišući, vodi rešenju problema. Nedostaci su: ako je učesnici smatraju igrom, a ne
metodom edukacije, priprema zahteva mnogo vremena, ne uključuje sve učesnike.

e) Demonstracija – To je vizuelna, praktična prezentacija praćena diskusijom u kojoj se

serija aktivnosti odvija postepeno, korak po korak, kako bi posmatrači razumeli procedure i
fenomen koji se posmatra. Prednosti su: primenjuje se vizuelni i verbalni način komunikacije,
interesantan je za učesnike, lako se kontroliše ritam prezentacije, mogućnost povezivanja
prezentacije sa situacijama iz pravog života. Nedostaci su: mora biti precizna, teško svi učesnici
prate demonstraciju, tako da mora bit manja grupa.

f) Mas-medija

g) Audio-vizuelna sredstva – plakat, letak, knjige, brošure, dijafilm, albumi i slikovnice

(za decu predškolskog uzrasta), film, zdravstveno pozorište lutaka (koriste se u zdravstvenom
vaspitanju najmladjih)

Deci predškolskog i školskog uzrasta nije dovoljno omogućeno da saznaju više o zdravlju
i bolestima na prijatan način. Ona to stiču u momentima neprijatnih senzacija (vađenje zuba,
dobijanje injekcija, primanja vakcina) što ne može da da rezultate u željenim procesima učenja o
zdravlju. U isto vreme, poznato je koliko su deca zahvalna grupa za prihvatanje novina, kako
oponašaju svoje idole i sa njima se identifikuju. Zdravstvena poruka deci preko likova bliskih
njihovom detinjstvu, nije ni lekcija, ni pridika, već ono najspontanije što se pamti.

Zdravstveno vaspitanje u porodici – porodica, kao osnovna ljudska zajednica čini skup
osoba sa bliskim osnovnim elementima u onome što čini život i rad, ima zajednički izgradjen
sistem bazičnih vrednosti i slične ciljeve razvoja. Porodica ima presudan udeo u zdravstvenom

4
vaspitavanju dece, kao i u vaspitavanju uopšte. Porodična sredina ima najprihvatljivije uslove da
se proces učenja ostvari i doživi. Zdravstveno vaspitanje je aktivan proces učenja kroz iskustvo.

U zdravstvenom vaspitanju postoji potreba da se u kontinuitetu od još nerođenog deteta,

odojčeta, malog, predškolskog i školskog deteta, adolescenta, pa do odraslih, starih osoba,
prenose saznajni procesi i prihvataju adekvatne norme ponašanja prema sopstvenom zdravlju.
Počev od lične i mentalne higijene, problema ishrane, fizičkog vaspitanja, vaspitanja za humane
odnose među svim članovima i polovima, planiranje porodice, pa do ponašanja prema bolestima
i merama prevencije.

Program zdravstvene zaštite žena, dece, školske dece i studenata

Ženama u toku trudnoće, porođaja i materinstva, kao i u vezi sa planiranjem porodice,

deci, školskoj deci i studentima – grupacijama stanovništva koje su, zbog generativne funkcije,
odnosno rasta i razvoja, izložene povećanom riziku oboljevanja i umiranja, obezbeđuje se
potpuna zdravstvena zaštita, u skladu sa aktima Vlade Republike Srbije, odnosno Republičkog
zavoda za zdravstveno osiguranje, Kojima su utvrđeni obim, sadržaj i način ostvarivanja
zdravstvene zaštite, kao i u skladu sa ovim programom.

Zdravstvena zaštita utvrđena ovim programom obezbeđuje se i ženama, deci, školskoj

deci i studentima koji imaju boravište na teritoriji Republike Srbije i status izbeglog, odnosno
prognanog lica.

Pored zdravstvene zaštite utvrđene ovim programom, ženama, deci, školskoj deci i
studentima obezubeđuje se i zdravstvena zaštita koja je propisana uredbama, odnosno
programima za zdravstvenu zaštitu od zaraznih bolesti, za zdravstvenu zaštitu od šećerne bolesti
i za preventivnu stomatološku zdravstvenu zaštitu.

U pogledu dostupnosti zdravstvene delatnosti i zdravstvene zaštite, ženama, deci,

školskoj deci i studentima, nezavisno od njihovog imovinskog stanja, verske i nacionalne
pripadnosti i mesta prebivališta ili boravišta, odnosno školovanja, obezbeđuje se približno isti
uslovi na celoj teritoriji Republike Srbije.

5
 U formulisanju i kvantifikaciji ciljeva i mera utvrđenih ovim programom, pošlo se od
ciljeva Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za evropski region „Zdravlje za sve do 2000.
godine“, „Ciljevi za decu i razvoj do 2000. godine“ preporučenih od UNICEF-a i SZO na
Svetskom samitu 1990. godine, kao i od očekivanja da će se istrajati na Programu ekonomske
stabilizacije kao neophodnog preduslova za zadovoljavajuće funkcionisanje zdravstva i
poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva koje neposredno zavisi od ličnog i društvenog
standarda pojedinaca i njihovih porodica.

Očuvanje i unapređenje zdravlja i zdravstvene zaštite žena, dece, školske dece i

studenata, je organizovana i sveukupna delatnost društva u čijem obezbeđivanju i sprovođenju,
samostalno i u skladu sa ovim Programom, učestvuju: roditelji; predškosle i školske ustanove;
fakulteti i druge obrazovne i kulturne ustanove; ustanove socijalne zaštite; preduzeća; radio,
štampa i televizija; humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, zajednice i udruženja;
lokalne zajednice, opštine, gradovi, autonomne pokrajine i Republika. U obezbeđivanju i
sprovođenju zdravstvene zaštite utvrđene ovim Programom posebne zadatke imaju zdtravstvene
ustanove i zdravstveno osiguranje.

U obezbeđivanju uslova za zdravstvenu zaštitu žena i dece (pomoć u lekovima,

zdravstveno-vaspitnim sredstvima, medicinskoj opremi, sanitetskim vozilima, edukaciji kadrova
i dr.) učestvuju UNICEF, SZO i druge međunarodne humanitarne organizacije, u skladu sa
svojim planovima i programima.

Zdravstvena zaštita dece školskog uzrasta i studenata

a) Ciljevi

1. Motivisanje i sticanje znanja za zdravo ponašanje, stavove i navike, uz potpun obuhvat

zdravstveno-vaspitnim aktivnostima školske dece, školskog osoblja, roditelja i studenata.
Pokazatelji broj održanih sastanaka, predavanja, tribina i sl. za školsku decu, roditelje i
studente i seminara sa nastavnicima (uz navođenje obrađen tematike i broja prisutnih
učesnika).

6
 2. Unapređenje i negovanje zdravih stilova života stimulisanjem fizičke aktivnosti, pravilne
i uravnotežene ishrane, zdravog duševnog razvoja i izbegavanje ponašanja štetnog po
zdravlje.

Pokazatelji: pregvalenca faktora rizika po zdravlje ove populacione grupacije: pušenje,

upotreba alkohola, korišćenje droge, delikventno ponašanje i rizično seksualno ponašanje,
posebnim istraživanjem stavova, znanja i ponašanja u vezi sa zdravljem i zdravim stilovima
života u populaciji školske dece i studenata.

3. Zaštita i unapređenje reproduktivnog zdravlja, humanizacija odnosa dečaka i devojčica

(odnosa među polovima), sprečavanje neželjenih trudnoća i njihovih posledica, kao i
polnih bolesti.

Pokazatelji: udeo maloletničkih trudnoća u ukupnom broju trudnoća; broj prekida trudnoća
maloletnica u ukupnom broju prekida trudnoća; korišćenje kontraceptivnih sredstava kod
adolescenata (obuhvata adolescenata savetovališta za kontracepciju; proporcija adolescenata koji
koriste kontraceptivna sredstva u odnosu nabroj osoba obuhvaćenih radom savetovališta).

4. Adekvanom ishranom, drugim merama i kontinuiranim praćenjem rasta, razvoja i stanja

uhranjenosti smanjiti broj dece koja su izvan granica nomograma rasta za 25%. Do
donošenja „grafikona rasta“ za procenu stanja uhranjenosti koristiti pokazatelje
„pozitivnog“ zdravlja izračunatih iz podataka sa sistematskih pregleda: proporcija dece sa
nižom telesnom masom i visinom od prosečne za odreženi uzrast (-2SD) i proporcija
dece sa većom telesnom masom i visinom od prosečne za određeni uzrast (+2SD).

5. Obaveznom vakcinacijom obuhvatiti najmanje 95% populacije školske dece predviđene

„Programom obavezne imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti“, i to
na nivou nasea.

Pokazatelj: proporcija vakcinisane i revakcinisane školske dece prema kalendaru vakcinacija.

6. Ranim otkrivanjem, blagovremenim lečenjem rehabilitacijom za 25% smanjiti broj dece

sa koštano – mišićnim deformitetima kičmenog stuba i stopala. Pokazatelj: broj dece sa
utvrđenim deformitetima kičmenog stuba i stopala u ukupnom broju pregledanih učenika.

7
 7. Posebnu pažnju posvetiti ranom otkrivanju i blagovremenom lečenju dece sa hroničnim
nezaraznim oboljenjima (šećerna bolest, bubrežna insuficijencija, povišen krvni pritisak)
i anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa. Pokazatelji: stopa incidence i prevalence
dijabetesa, oboljenja bubrega, hipertenzije i anemije zbog nedostatka gvožđa kod školske
dece i studenata.
8. Smanjiti broj nesrećnih slučajeva, povreda i trovanja kao vodećih uzroka smrti za 25% i
smanjiti smrtnost zbog bolesti organa za disanje (posebno akutnih respiratornih infekcija)
za 30%.

Pokazatelji: stopa mortaliteta zbog nesrećnih slučajeva, povreda i trovanja i zbog

oboljenja disajnih organa. takođe se može koristiti i broj školske dece i studenata u ukupnom
broju lica povreženih i/ili poginulih u saobraćaju.

9. U skladu sa zakonom obezbediti adekvatne uslove za školovanje hendikepirane dece i

poboljšanje kvaliteta njihovog života.

Pokazatelj: prevalencija hendikepirane i fizički nesposobne školske dece i studenata

obuhvaćenih redovnim školovanjem.

10. U skladu sa zakonom obezbediti poboljšanje higijenskosanitarnih i mikrokimatskih

uslova u školi, uz adekvatnu opremljenost učionica do minimuma koji čuva i unapređuje
zdravlje školske dece i obezbeđuje uspešno praćenje nastavnog programa.

Pokazatelj: broj škola koje imaju ispravnu pijaću vodu, sanitarni čvor, regulisanu
dispoziciju otpadnih materija.

Mere, aktivnosti i postupci za realizaciju ciljeva

1. Zdravstveno vaspitanje sprovoditi organizovanim i sistematskim radom sa školskom

decom, školskim osobljem, roditeljima i studentima na unapređenju, zaštiti i očuvanju
zdravlja, motivaciji i sticanju znanja i veština za zadrave stilove života.

8
 Zdravstveno vaspitni rad, primenom savremenih metoda, sprovodi se u školi, porodici,
domovima učenika i studenata, zdravstvenoj ustanovi i drugim mestima okupšljanja. U tom cilju,
odnosno smislu, poseban značaj imaju programi „Zdrava škola“ i „Sindi škola“.

2. Vakcinaciju prema „Programu obavezne imunizacije stanovništva protiv određenih

zaraznih bolesti“, po pravilu srpvoditi u toku redovnog rada i u okviru sadržaja
sistematskog, odnosno kontrolnog pregleda.
3. Sistematske lekarske preglede radi praćenja rasta, razvoja, uhranjenosti i zdravstvenog
stanja, kao i ranog otkrivanja poremećaja zdravlja školske dece vršiti u I, III, V i VII
razredu osnovne i I i III razredu srednje škole i kod studenata prve i treće godine studija.

Sistematskim pregledima obuhvatiti najmanje 95% školske dece i 85% studenata u

predviđenim godištima. u izveštajnim obrascima ove službe ne evidentirati uhranjenost deteta
kao dobru, srednju i lošu, već kao pothranjeno, dobro uhranjeno i gojazno dete.

Po završenom radu na sistematskim pregledima učenika, odgovorni lekar i medicinska sestra

analiziraju pokazatelje o zdravstvenom stanju učenika i izveštaj dostavljaju nadležnom
dispanzeru i nastavnom veću škole, a na roditeljskom sastanku informišu roditelje i, po potrebi,
pozivaju ih u dispanzer. Dan kada se u školi obavljaju sistematski i drugi preventivni pregledi
treba proglasiti „Danom zdravlja“.

4. Mere za saniranje otkrivenih poremećaja zdravlja, individualne i kolektivne,

podrazumevaju odgovarajuće terapijske i rehabilitacione postupke, a preduzimaju se
nakon otkrivanja. Ovim merama obuhvatiti svu decu sa utvrđenim patološkim stanjima i
oboljenjima.
5. Kontrolni lekarski pregledi sa obuhvatom od najmanje 95% obavljaju se kod:

- učenika II, IV, VI i VIII razreda osnovne i II i IV razreda srednje škole i studenata po pozivu,
kod kojih je pri sistematskom pregledu nađeno bilo kakvo odstupanje ili poremećaj zdravlja uz
obavezan uvid u stepen sanacije, kao i učenika i studenata iz epidemioloških razloga, tj. onih koji
su bili u kontaktu sa obolelim od izvesnih zaraznih bolesti, a u skladu sa zakonom.

Kontrolni lekarski pregledi obavljaju se, u skladu sa zakonom, i kod:

- učenika pre odlaska na rekreativnu nastavu, zimovanje, letovanje;

9
- učenika završnih razreda osnovne škole radi profesionalne orijentacije;
- učenika i studenata pre sportskih takmičenja i drugih većih fizičkih napora;
- učenika i studenata iz epidemioloških razloga, tj. onih koji su bili u kontaktu sa obolelim
od izvesnih zaraznih bolesti, a u skladu sa Zakonom;
- učenika i studenata pre useljenja u kolektivni smeštaj.

6. Savetovališni rad sa adolescentima oba pola na humanizaciji odnosa i očuvanja i

unapređenju reproduktivne sposobnosti, u skladu sa postavljenim ciljevima.
7. Oftalmološkim pregledima obuhvatiti: učenike i razreda osnovne škole koji nisu
pregledani pred polazak u školu; učenike VIII razreda osnovne škole; učenike I razreda
srednje škole, koji nisu bili pregledani u VIII razredu i učenike kod kojih je poremećaj
vida otkriven ortorejterom pri redovnom pedijatrijskom sistematskom pregledu8. 8.
Audiološki pregled sprovesti kod onih učenika kod kojih se trijažom pri sistematskom
pregledu u I razredu osnovne škole posumnja na poremećaj sluha. za ispitivanje sluha
koristiti audiometar.
8. Ispitivanje mišićno-koštanog sistema, utvrđivanje deformiteta kičmenog stuba, grudnog
koša i stopala sprovodi fizijatar, i to kod učenika koje uputi pedijatar.
9. Laboratorijske preglede krvi, i to broj eritrocita, vrednost hemoglobina i određivanje
albumina u mokraći vršiti: kod onih učenika I razreda osnovne škole, kod kojih nisu
rađeni pred polazak u školu, svih učenika VIII razreda osnovne škole i učenicima I
razreda srednje škole, kod kojih nisu rađeni u VIII razredu. Merenje krvnog pritinjska
obavljati u okviru sistematskih i drugih pregleda školske dece i studenata (I, V i VII
razred osnovne, I i III razred srednje škole i na I i III godini studija).
10. Sprovođenje higijensko-sanitarnog nadzora i u saradnji sa školskim osobljem,
obezbeđenje neohodno potrebnih uslov au školama, školskim kuhinjama i objektima za
ishranu i smeštaj učenika i studenata, sa predlogom i praćenjem sprovođenja mera
sanacije. Nadzor sprovoditi namanje 2 puta godišnje, a po potrebi i češće.
11. Praćenje opšteg zdravstvenog stanja i sanitarno-higijenskih uslova učenika i studenata u
koletivnom smeštaju jedanput mesečno i analiziranje epidemiološke situacije.

10
 12. Podsticanje škola, nastavnika i profesora da organizuju korektivnu gimnastiku uz
sistematsko fizičko vežbanje u okviru redovne nastave, vanškolskih aktivnosti, sportskih
takmičenja, uključujući i obuku neplivača.
13. Uvid u zdravstvenos tanje školskog osoblja i koordinacija aktivnosti usmerenih na rano
otkrivanje oboljenja i blagovremeno lečenje.
14. U okviru raspoloživih kapaciteta na pedijatrijskim, dečjim hirurškim odeljenjima
obezbediti hospitalizaciju pacijenata do navršenih 18 godina života.
15. Praćenje sprovođenja propisa u pogledu jodiranja soli, kako bi se blagovremeno
preduzele mere za suzbijanje i potpuno eliminisanje oštećenja zdravlja školske dece zbog
nedostatka joda.
16. Formiranje baze podataka o povređivanju i smrtnosti zbog nesrećnih slučajeva, povreda i
trovanja, i mestu nesreće, tj. Povrede (kuća, škola, ulica i dr.) kao i formiranje baze
podataka o deci fizički i/ili mentalno hendikepiranoj.

Imajući u vidu učestalost oboljevanja i strukturu morbiditet školske dece i studenata, rizik
od pojave epidemija i mogućnos individulane i kolektivne prevencije, prioritetni ciljevi, odnosno
mere su:

1. Razvijanje zdravih stavova, navika i ponašanja i izbegavanje ponašanja štetnog za fizičko

i duševno zdravlje.
2. Obuhvat vakcinacijom od najmanje 95% radi sprečavanja i suzbijanja svih zaraznih
bolesti koje su predviđene kalendarom vakcinacija.
3. Kontinuirano prađenje rasta, razvoja i stanja uhranjenosti uvođenjem odgovarajućeg
„grafikona rasta“, kao sastavnog dela zdravstvenog kartona školske dece.
4. Sprovođenje zakonskih propisa kojima se obezubeđuje sanitarno-higijensko minimum u
školama, školskim kuhinjama i objektima za smeštaj školske dece i studentima, i to u
pogledu:
- higijenski ispravne vode za piće,
- adekvatne dispozicije otpadnih materija i opremljenosti sanitarnih čvorova,
- higijenske opremljenosti učionica (nameštaj – radni stolovi i stolice prema uzrastu,
osvetljenost, adekvanta mikroklima),
- praćenje zdravstvenog stanja školske dece.

11
 Oblici sprovođenja zdravstveno vaspitnog rada

Zdravstveno vaspitanje predstavlja skup aktivnosti koje doprinose unapređenju zdravlja

mladih, uključujući i osposobljavanje mladih za brigu o sopstvenom zdravlju. Ključne tačke
zdravstvenog vaspitanja su promocija zdravlja i primarna prevencija, koje obavljaju motivisani,
prijateljski raspoloženi i edukovani zdravstveni radnici u bezbednom okruženju za mlade.
Zdravstveno vaspitanje može biti individualno i grupno.

Individualni zdravstveno vaspitni rad obavljaju lekari, medicinske sestre/tehničari ili

savetnici sa korisnikom (pacijentom ili klijentom) u cilju pokretanja najpovoljnijih akcija
vezanih za zdravlje. Od korisnika (studenta/klijenta) se nakon takvog razgovora očekuje buđenje
odgovornosti za vlastito zdravlje i usvajanje zdravih životnih navika. U toku individualnog
zdravstveno vaspitnog rada medicinski radnici prepoznaju specifične rizike osobe sa kojom vode
razgovor i razgovor usmeravaju ka pronalaženju opcija za one oblike ponašanja koje smanjuju
taj rizik i bude odgovornost za sopstveno zdravlje.

U toku individualnog zdravstveno vaspitnog rada poseban naglasak stavljen je na

prepoznavanje izazova kod osoba koje su već u visokom riziku za zdravlje, i/ili u nepovoljnom
društvenom i/ili ekonomskom položaju. Upravo zbog toga individualno zdravstveno vaspitni rad
je posebno prikladan za rad u savetovalištima – kao što je u našoj ustanovi Savetovalište za
dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV, kada se pacijentu/klijentu može posvetiti
dovoljno vremena za detaljan i dug razgovor i savetovanje.

Grupni zdravstveno vaspitni rad obavljaju lekari Službe Opšte medicine i Službe za
unapređenje i očuvanje zdravlja. Najčešće se obavlja u malim grupama po „peer“ principu
(vršnjački princip). Vršnjački pristup se odnosi: ili na isti problem koji dotiče jednu manju grupu
korisnika (studenata/klijenata) ili su po nekoj drugoj karakteristici u grupi „istih“ – isti fakultet,
isto godište, isti pol, isto mesto stanovanja /npr. studentski dom i slično).

Zdravstveno vaspitni rad u malim grupama se najčešće obavlja u toku preventivnih

pregleda, kada se sa grupama od po 5-7 studenata realizuju ili kratka interaktivna predavanja ili
radionice, na različite teme zdravih stilova života: prevencije polno prenosivih infekcija i side,
prevencije zloupotrebe duvana, alkohola i ostalih. Procedura za sprovođenje zdravstveno

12
vaspitnog rada psihoaktivnih supstanci, prevencija gojaznosti, o pravilnoj ishrani, o fizičkoj
aktivnosti i sl.

Grupni zdravstveno-vaspitni rad u obliku tribina i predavanja na fakultetima i

studentskim domovima predstavlja zdravstveno vaspitnu aktivnost koja podrazumeva rad i
angažovanje van zdravstvene ustanove. Ono podrazumeva kreativan rad sa mladima, gde se na
otvoren, topao i prijateljski način prilazi mladima /studentima i gde se pored edukacije u smislu
pružanja informacija, sve više neguje sticanje veština koje su neophodne za stvaranje i
pokretanje najpogodnijih i najpozitivnijih odluka povezanim sa zdravljem. Na ovaj način se
pomera težište aktivnosti sa bolesti na determinante zdravlja i daje podrška individualnim i
kolektivnim zdravim stilovima života.

Nakon obavljenog zdravstveno-vaspitnog rada vodi se evidencija:

- za individualni zdravstveno vaspitni rad - u protokolu, u zdravstvenom kartonu i

elektronski (kroz fakturu)
- za grupni – kroz Evidencionu lista učesnika grupnog zdravstveno vaspitnog rada,
Protokol zdravstveno vaspitnog rada, (i kroz fakturu).

Značaj pokretanja svih vidova partnerstva u relizaciji zdravstvenog vaspitnog rada, akcija
i promotivnih kampanja po Kalendaru javnog zdravlja je jedan od specifičnih ciljeva
zdravstveno vaspitnog programa. Učesnici zdravstveno vaspitnog rada preko stalnog
stručnog usavršavanja treba da budu osposobljeni da primene stečena znanja u prenošenju
poruka kojim se želi postići prepoznavanje riziko faktora. Tako bi promenom rizičnog
ponašanja doprineli unapređenju svog sopstvenog zdravlja i zdravlja dece i učenika u
obrazovno vaspitnim ustanovama, a samim tim doprineli i zdravlju celokupne zajednice.

lz njenog podržavanja – zdravstveni resursi, tako i njenog ugrožavanja – zdravstveni

rizici, treba da budu prioriteti u planiranju zdravstveno vaspitnih programa. Primena stečenih
znanja u odabiru adekvatnih metoda u zdravstveno vaspitnom radu i razvoj pristupa u
podučavanju koji su efikasni i motivišući kako za pojedinca tako i zajednicu imaju veliku
ulogu.

13
 Literatura:

1. http://www.imd.org.rs/files/program_zdravstvene_zastite1.pdf
2. https://sasi.rs/wp-content/uploads/2022/02/ZDRAVSTVENO-VASPITANJE-DECE.pdf
3. https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1451-3870/2018/1451-38701817136A.pdf
4. https://zzzzsbg.rs/wp-content/uploads/2022/06/47.-263-13-V-27-Procedura-za-
sprovodjenje-zdravstveno-vaspitnog-rada.pdf

14