Korozija i zaštita od korozije

Korozija je proces razaranja matela usled hemijskog ili elektrohemijskog dejstva okoline.
Korozija se javlja kao posledica fizičko-hemijskih procesa pri dodiru metala i agresivne
sredine (metal-voda, metal-kiselina, metal-vazduh, metal-zemlja).
Korozija se javlja pri dodiru raznorodnih metala i na dodirnoj površini dva metalna zrna
sa različitim sastavom ili različitim naponskim stanjem.
Korozija se prema karakterau fizičko-hemijskih procesa do kojih dolazi pri dodiru metala
i okoline agresivne sredine može svrstati u 3 grupe:
 hemijska korozija,
 elektrohemijska korozija,
 specijalna vrsta korozije (interkristalna, erozivna i kavitaciona korozija)
Hemijska korozija nastaje pri direktnom kontaktu površine metalnog dela i agresivne
sredine – neelektrolita gasova (kiseonika, vodonika, azota, sumpora...), tečnosti (kiselina,
baza, soli, benzin...).
Elektrohemijska korozija javlja se na metalima i legurama u dodoru sa elektrolitima
(voda, vodeni rastopi kiselina, baza i soli)
Elektrohemijska korozija aktivira se ukoliko postoje dva metala različitog elektrodnog
potencijala u elektrolitu.
Prema načinu oštećenja metala korozija može biti: ravnomerna ili neravnomerna.
Metal se može štititi od korozije: legiranjem, nanošenjem zaštitnih nemetalnih slojeva,
metalnim i nemetalnim prevlakama (premazima).
Nemetalni zaštitni slojevi dobijaju se oksidacijom (oksidni sloj) ili fosfatiranjem (fosfatni
sloj). Uloga im je da uspore anodni proces rastvaranja metala, tj. da povećaju pasivnost
površine matala.
Za metalno prevlačenje najčešće se koristi cink (pocinkovanje), kadmijum (kadmiranje),
aluminijum (alitiranje), kalaj (kalaisanje), nikl (niklovanje), hrom (hromiranje), silicijum
(siliciranje), bakar (bakarisanje) i dr
Prevlake se nanose različitim postupcima: topli postupak (potapanje u rastopljeni metal),
difuziona metalizacija (raspršivanje), plakiranje, galvanizacija itd.