Akademija strukovnih studija Beograd

Odsek Visoka zdravstvena škola

TEMA
VENTILACIJA, KLIMATIZACIJA - UTICAJ NA
ZAPOSLENE I BEZBEDNOST NA RADU

Mentor: Mr. sci. Dragan Petrov

Beograd, 2020.
SADRŽAJ:
1. Ventilacija

1.1. Prirodna ventilacija 1.

1.2. Mehanička ventilacija 2.
2. Klimatizacija 3.
2.1. Klima komora 4.
2.2. Pravilnik 5.
 1. Ventilacija
Industrijske pogone neophodno je provetravati, posebno one u kojima se stvaraju otrovne pare i
gasovi.
Cilj ventilacije je dovođenje čistog vazduha uz odvođenje zagađenog vazduha i viška toplote.
Sistemima ventilacije ne vrši se obrada vazduha, već samo zamena zagađenog vazduha
mehanički prečišćenim vazduhom.
Prema nameni, ventilacioni sistemi mogu biti:
a) Za komforne uslove ili

b) Industrijski sistemi ventilacije pomoću kojih se u halama obezbedjuju dovoljne količine

kiseonika odstranjivanjem zagadjujućih materija.
Prema načinu kretanja vazduha ventilacija može biti:
a) Prirodna

b) Mehanička (prinudna) - veštačka

1.1 Prirodna ventilacija

Pod prirodnom ventilacijom se podrazumeva prirodno kretanje vazduha zasnovano na razlici
temperature u dodjem I gornjem sloju prostorije ( topao vazduh je laški, manja mu je specifična
masa pa ide prema vrhu, a haldniji je teži, te ide prema dnu).
Prirodnu ventilaciju moguće je ostvariti kroz procepe (fuge) spoljnih prozora I vrata, otvaranjem
prozora ili kroz posebne ventilacione otvore.
Provetravanje prirodnim putem je moguće usled dejstva vetra, što nekada nije dovoljno u odnosu
na zahteve koji se postavlaju za odredjene prostore, bilo da je u pitanju boravak većeg broja ljudi
ili neki tehnološki proces u proizvodnoj hali.

3
Prirodna ventilacija zavisi u velikoj meri od godišnjeg doba, nadmorske visine, vetrova.
Zimi je specifična masa vazduha veća I veći će biti pritisak na donje otvore pa je ventilacija
intenzivnija, a leti je obrnuto.
Na većoj nadmorskoj visini, specifična masa vazduha je manja, pa je ventilacija lošija.
Teško je u proizvodnim halama rešiti ventilaciju prirodnim putem, I ako prirodna ventilacija ima
sledeće dobre osobine:
a) Jeftinija je

b) Trajna je

c) Ne troši se energija za njenu funkciju.

Kao nedostatak ventilacije prirodnim putem izdvaja se njena zavisnost od prirodnog faktora.
1.1 Mehanička (prinudna) ventilacija
Mehaničkom ventilacijom se uz pomoć ventilator prinudno dovodi potrebna količina svežeg
vazduha u prostoriju.
Mehanička ventilacija može biti:
a) Lokalna - primenjuje se tamo gde postoji intenzivni zagađivač i zagađujuće supstance se
odstranjuju na samom mestu nastajanja I sprečava se njihovo širenje po čitavom prostoru.
b) Opšta - kojom se iz celokupnog prostora odstranjuje vazduh I može biti:

 Samo sa dovođenjem vazduha (usisavanjem, kompresiona) – najređe,

 Samo sa isisavanjem vazduha (depresiona)
 Kombinovana

4
Kombinovani sistem ventilacije je najbolji, ali i najskuplji jer se sastoji od posebnih sistema za
ubacivanje i izacivanje vazduha.
Kod opšte ventilacije bitan je raspored ventilatora kako ventilacioni sistem ne bi bio izvor
povećane buke i promaje.
Cilj požarnih zahteva pri projektovanju, izvođenju i održavanju ventilacionih sistema je
isključenje mogućnosti nastanka požara ili eksplozije usled rada ventilacionig sistema, prenosa
požara i eksplozije tim sistemom, te obezbeđenje uslova neophodnih za proglašavanje određenog
prostora ugroženog ekspolozijom.
Ventilacijom se postiže da koncentracije zapaljivih materija u vazduhu budu ispod granice
zapaljivosti. Ventilator koji se koristi u zonama opasnosti mora biti napravljen od materijala koji
je postojan prema dejstvu agresivnih komponenata u zagađenom vazduhu koji se usisava.
Delovi ventilatora koji se u slučaju kvara uzajamno dodiruju moraju biti napravljeni od
materijala koji ne stvara varnice pri trenju ili udaru.

2. Klimatizacija
Klimatizacija je proces obrade vazduha u odredjenom prostoru sa ciljem stvaranja
odgovarajućih uslova za boravak ljudi, i drugih živih bića u njemu.
U širenju smisla termin se, može odnositi na bilo koji oblik hlađenja, grejanja, ventilacije,
odvlaživanja ili prečišćavanja i dezinfekcije koji menjaju stanje vazduha.
Klimatizacioni uređaji uključuju dovođenje svežeg vazduha u prostor koji se kllimatizuje, tj.
uključuju i ventilaciju prostora jer, u tehničkom smislu, uređaji koji nemaju dovod svežeg
vazduha nisu uređaji klimatizacije.
Klimatizacijom se obezbeđuje potpuni komfor radne sredine u odnosu na mikroklimatske uslove.
Veličina koja definiše komfor naziva se efektivna temperature. U zoni komfora ona je 18,2-
22,5 stepeni, a linija komfora je predstavljena temperaturom od 19,2 stepeni.
Efektivna temperatura je mera komfora radne sredine. Zavisi od vlažnosti vazduha (%), brzine
strujanja (m/s) I stvarne temperature vazduha (stepeni C).
Komforna klimatizacija primenjuje se u:
1. Hotelima,

2. Restoranima,

3. Poslovnim zgradama,

4. Stambenim zgradama,

5. Kućama,

5
 6. Bolnicama,

7. Proizvodnim pogonima,

8. Sportskim objektima (hale, otvoreni I zatvoreni bazeni,…), itd.

Industrijska klimatizacija ima primenu kod:

1. Hlađenja proizvodnih mašina,

2. Vinarija,

3. Mlekara,

4. Duvanske industrije,

5. Tekstilne industrije,

6. Proizvodne preciznih instrumenata I alata,

7. Energana i kotlarnica,

8. Hlađenje magnetnih rezonanci I skenera,

9. Server soba i Data centara,

10. Hlađenje elektronske i elektro opreme, itd.

Pri odabiru klima uređaja moraju biti zadovoljeni određeni kriterijumi.

Osnovni kriterijum za izbor klimatizacionih uređaja su: funkcionalnost, toplotni i rashladni

efekat, mogućnost smeštaja u prostoru, investicijski troškovi, trošak pogona, pouzdanost pogona,
fleksibilnost sistema i mogućnost održavanja. Između navedenih kriterijuma uspostavlja se
međusobna veza i projektant u dogovoru sa investitorom određuje koje je najpogodnije rešenje
za projektovanje određenog klimatizacionog uređaja.
Podela klimatizacionih uređaja s obzirom na složenost procesa pripreme vazduha:
1. Ventilacijski sistemi – osim dovodjenja svežeg vazduha mogu obaviti 1 od 4
termodinamička procesa pripreme vazduha, najčešće grejanje ili hlađenje.

2. Uređaji delimične klimatizacije – osim dovodjenja svežeg vazduha mogu obaviti jos 2
ili 3 termodinamička procesa pripreme vazduha najčešće grejanje, hlađenje i
odvlaživanje.

3. Uređaji klimatizacije - osim dovoda svežeg vazduha, mogu ostvariti sva 4 osnovna
termodinamička procesa pripreme vazduha. Oni se temelje na proceni mogućnosti

6
 sistema da tokom pogona ostvari 4 termodinamička procesa pripreme vazduha:
grejanje, hlađenje, ovlaživanje, odvlaživanje.

4. Toplotne pumpe

Sistem za klimatizaciju vazduha sa recirkulacijom ne sme se primeniti u prostorijama u

kojima se obavljaju tehnološki procesi ili radne operacije, pri kojima se koriste:
1. materije koje se mogu zapaliti ili eksplodirati u dodiru sa vodom ili kiseonikom iz
vazduha;
2. zapaljive tečnosti sa tačkom paljenja ispod 60 stepeni;

3. zapaljivi gasovi koji u smeši sa vazduhom grade eksplozivne smeše;

4. materije koje pri obradi stvaraju prašinu koja sa vazduhom pravi eksplozivnu smešu.

Ako kod sistema za klimatizaciju postoji mogućnost prodora zapaljivih gasova, para
zapaljivih tečnosti ili zapaljive prašine do izmenjivača toplote, njegova temperatura mora
biti niža:
1. za najmanje 20% od najniže temperature samopaljenja prisutnih zapaljivih gasova i
para zapaljivih tečnosti;
2. za najmanje 75oC od najniže temperature tinjanja prisutne zapaljive prašine.

Ako postoji mogućnost da se na izmenjivaču toplote talože, lepe ili na drugi način skupljaju bilo
kakve materije, površina izmenjivača mora biti pogodna za lako čišćenje.

Uređaj pomoću kojeg se vrši obrada vazduha na željene parametre zove se klima komora.

KLIMA KOMORA
Klima komora predstavlja uređaj kojim se vrši ventilacija prostora (izvlačenje vazduha i
njegovo odvođenje u spoljašnju sredinu), ubacuje svež vazduh iz spoljašnje sredine, a sve to uz
tretiranje vazduha (hlađenje, zagrevanje, vlaženje).
Ugradnja klima komora je obzirom na njenu veličinu, veličinu sistema ventilacionih kanala I
druge opreme obavezna tokom izgradnje objekta ili njegove kapitalne rekonstrukcije. Klima
može biti modularna (sastavljena iz više elemenata) ili kompaktne klima komore.
Prema načinu montaže može biti standardna ili kanalska (podplafonska).
Osnovni elementi klima komora su:

7
1. Filter je neophodan za čišćenje prašine, mirisa i primesa. Od toga kakav je potreban kvalitet
vazduha zavisiće i vrsta i broj filtera što se na kraju odražava i na cenu. Može biti vrećasti,
žičani, kasetni, sa pokretnom trakom.

2. Hladnjak klima komore predstavlja izmenjivač toplote preko koga se vazduh koji ulazi u
klima komoru pre odlaska u prostor prethodno hladi (letnji režim rada) i tako ohlađen na
potrebnu temperature distribuira kanalima do prostorija. Hladnjaci mogu razmenjivati
energiju sa vazduhom na različite načine pa samim tim je i njihov princip rada različit
(vodeni hladnjak, freonski-DX hladnjak sa direktnim isparavanjem, adijabatski-
raspršivanjem protočne vode-maglena komora itd.)

Grejač klima komore predstavlja izmenjivač toplote preko koga se vazduh koji ulazi u klima
komoru pre odlaska u prostor prethodno zagreva (zimski režim rada) i tako zagrejan na potrebnu
temperature distribuira kanalima do prostorija. Grejači mogu razmenjivati energiju sa vazduhom
na različite načine pa samim tim je i njihov princip rada različit (vodeni grejač, freonski-DX
grejač sa direktnim isparavanjem, električni grejač itd.)

8
Ventilator deluje kao glavni element ovog sistema, osiguravajući dovod spoljašnjeg vazduha u
prostoriju. To je zbog nadpritiska koji je stvorio ventilator.
Ovlaživač deluje tako da suvom vazduhu u određenim klimatskim podnebljima dodaje poteban
stepen vlage kako bi vazduh bio prijatan za udisanje. Postoje adijabatski I izotermalni ovlaživači.
Prigušivač buke je nužan kako bi se smanjio nivo buke koju stvara sistem ventilacije.

Klima komora

Savremene klima komore opremljene su efikasnim sistemom automatizacije koji održava zadane
parametre vazdušnog prostora na stabilnom nivou.
Zbog uticaja rekuperacije toplote u samoj komori, agregati ove kategorije pokazuju ekonomičnu
potrošnju energije prilikom uspostavljanja komfornih uslova u prostorijama.
Uprkos očiglednim prednostimaklima komore imaju i neke nedostatke vezane pre svega za
stambene komplekse. Najčešći problem kod planiranja upotrebe klima komore je nedostatak
slobodnog prostora za smeštaj opreme u skladu sa sigurnosnim standardima i propisima.

9
Tokom rada klima komore stvaraju vidljive vibracije, što rezultira određenim efektima šuma, što
uzrokuje nelagodu kod ljudi u blizini. Uklanjanje neugodnosti zahteva dodatne troškove za
ugradnju izolacijskih materijala, na primer polaganje staklenih vlakana, lamelastih podnih
obloga, bitoplasta. Takve mere su prilično skupe.

PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA SISTEME VENTILACIJE ILI

KLIMATIZACIJE
Ovim pravilnikom određuju se tehnički normativi koji moraju biti ispunjeni pri izgradnji sistema
za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na sisteme za ventilaciju u rudničkim jamama i na
sisteme za lokalno odsisavanje zapaljivih gasova, para zapaljivih tečnosti i zapaljive prašine koji
se sa mašina i uređaja u proizvodnim procesima odvode na dalju tehnološku obradu
(kondenzacija, filtracija, adsorpcija i sl.).

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:

1) kanal za vazduh je kanal kojim se u prostoriju dovodi obrađeni vazduh ili se iz prostorije
odvodi zagađeni vazduh;
2) klapna je zaklopac koji automatski zatvara prolaz dima i toplote u jednom delu kanala za
vazduh i sprečava širenje požara iz jednog požarnog sektora u drugi, i to u oba smera;
3) komora za ventilaciju ili klimatizaciju je vazdušna komora koja je povezana sa više kanala
tako da čini sastavni deo uređaja za ubacivanje svežeg vazduha ili za izbacivanje zagađenog
vazduha;
4) prostorija ugrožena eksplozivnom smešom je prostorija u kojoj koncentracija komponenata
koje čine eksplozivnu smešu premašuje vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti bilo koje
od komponenata ili postoji stalna opasnost da se obrazuje eksplozivna smeša;
5) sistem za klimatizaciju je sklop uređaja namenjen za stvaranje i održavanje zadatih parametara
vazduha u prostorijama (temperatura, vlažnost, čistoća vazduha i sl.);

10
6) sistem za ventilaciju je sklop uređaja pomoću kojih se provetravaju prostorije;
7) spoljna obloga je omotač oko osnovnog materijala sistema za ventilaciju ili klimatizaciju koji
obuhvata lepila, izolaciona sredstva, dekorativnu, akustičnu i zaštitnu oblogu;
8) bezbednosni sistem za ventilaciju ili klimatizaciju je sistem uređaja, opreme i instalacija koji
se koristi za stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju, gašenje požara i slično (npr. sistemi za
kontrolu dima i drugi sistemi).

Sistem za klimatizaciju vazduha sa recirkulacijom ne sme se primeniti u prostorijama u kojima

se obavljaju tehnološki procesi ili radne operacije, pri kojima se koriste:
1) materije koje se mogu zapaliti ili eksplodirati u dodiru sa vodom ili kiseonikom iz vazduha;
2) zapaljive tečnosti sa tačkom paljenja ispod 60oC;
3) zapaljivi gasovi koji u smeši sa vazduhom grade eksplozivne smeše;
4) materije koje pri obradi stvaraju prašinu koja sa vazduhom pravi eksplozivnu smešu.
Član 4
Ako kod sistema za klimatizaciju postoji mogućnost prodora zapaljivih gasova, para zapaljivih
tečnosti ili zapaljive prašine do izmenjivača toplote, njegova temperatura mora biti niža:
1) za najmanje 20% od najniže temperature samopaljenja prisutnih zapaljivih gasova i para
zapaljivih tečnosti;
2) za najmanje 75C od najniže temperature tinjanja prisutne zapaljive prašine.
Ako postoji mogućnost da se na izmenjivaču toplote talože, lepe ili na drugi način skupljaju bilo
kakve materije, površina izmenjivača mora biti pogodna za lako čišćenje.
U prostorijama gde se obavljaju tehnološki procesi ili radne operacije pri kojima se koriste
materije predviđene u članu 3 ovog pravilnika, mora postojati mogućnost za kontrolu sistema za
ventilaciju ili klimatizaciju sa jednog mesta, odakle bi se korigovala reakcija na detektovanu
pojavu (zapaljivi gas, pare zapaljivih tečnosti, prašina i dr.).
U sistemu za ventilaciju vazduha zagađenog zapaljivim materijama koje obrazuju eksplozivnu
smešu, koncentracija zapaljivih komponenata ne sme da pređe 50% od vrednosti donje granice
eksplozivnosti, a temperatura ne sme dostići 80% vrednosti temperature paljenja komponente sa
najnižom temperaturom paljenja.
Svi delovi sistema za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti napravljeni od negorivog materijala,
sa glatkim unutrašnjim površinama i bez isturenih delova na koje bi se mogla skupljati masnoća i
prljavština.
Komore sistema za ventilaciju ili klimatizaciju namenjene za opsluživanje prostorija u kojima se
koriste materije iz člana 3 ovog pravilnika smeštaju se u posebne prostorije izgrađene od
Komora za klimatizaciju kojom se ubacuje vazduh koji se zagreva, hladi ili vlaži mora biti
postavljena van zone opasnosti i mora biti opremljena:
.

11
Izlazi iz prostorije u koju su smeštene komore za ventilaciju ili klimatizaciju moraju da vode:
1) neposredno u slobodan prostor;
2) neposredno u hodnike ili stepeništa ako smeša nije eksplozivna, a ako je smeša eksplozivna -
preko predprostora u kojem vlada natpritisak;
3) u prostoriju koja se opslužuje, ako nije ugrožena eksplozivnom smešom.
Ako se ventilator koristi u prostorijama u kojima se stvaraju eksplozivne smeše, materijal za
izradu kućišta i ostalih elemenata pri radu ne sme da stvara varnice.
Ako iz konstrukcionih razloga legura za izradu delova ventilatora sadrži više od 0,4%
magnezijuma, kućište i ostali delovi moraju biti prevučeni materijalom koji ne stvara varnice pri
udaru čvrstih čestica.
Ventilatori koji se koriste za provetravanje prostorija u kojima postoji mogućnost za stvaranje
eksplozivne smeše moraju da imaju usisni deo izveden od bakra ili mesinga ili obložen tim
materijalom.
Ventilator koji se koristi u zonama opasnosti mora biti napravljen od materijala koji je postojan
prema dejstvu agresivnih komponenata u zagađenom vazduhu koji se usisava.
Delovi ventilatora koji se u slučaju kvara uzajamno dodiruju moraju biti napravljeni od
materijala koji ne stvara varnice pri trenju ili udaru.
Ventilatorske komore za provetravanje prostorija u kojima se nalazi zapaljiva prašina moraju na
ulazu imati odgovarajuće filtre za prašinu koji se moraju redovno kontrolisati, čistiti i održavati,
a ležajevi na ventilatoru moraju biti zaptiveni.
Zapaljiva komponenta u vidu magle mora se odstraniti pre ulaska vazduha u ventilator.
Ventilatori i njihovi delovi moraju biti izrađeni tako da prilikom rada, uključivanja i isključivanja
ne dođe do:
1) stvaranja električnog luka ili varnice (kontakti prekidača, sklopki i sl.);
2) zagrevanja provodnika električne struje na motoru, prigušnici, zavojnici i sl.;
3) stvaranje statičkog elektriciteta;
4) stvaranje mehaničke varnice usled udara stranog tela ili međusobnog trenja pojedinih delova
ventilatora.

Ventilatori moraju biti zaštićeni od korozije i termičkih i mehaničkih naprezanja.

Ako se ventilatori postavljaju na otvorenom prostoru, moraju biti zaštićeni od prodora vode.
Ako se ventilatori koriste u prostoru gde okolna temperatura iznosi više od 40oC, moraju biti
prilagođeni za povećane temperature i na njima moraju biti označeni maksimalna temperatura i
vreme u toku kojeg se mogu koristiti.
Mesto postavljanja ventilatora za provetravanje, kao i prateće opreme mora biti tako izabrano da
bude olakšan pristup radi opravke, čišćenja, pregleda i podmazivanja.
Ako je prostorija koja se provetrava zona opasnosti 0, mogu se koristiti samo centrifugalni
ventilatori, a pogonski motor mora biti u protiveksplozivnoj zaštiti i postavljen van zone
opasnosti 0.

12
Za provetravanje prostorija zone opasnosti 0 koriste se ventilatori sa zaptivenom osovinom i
motorom.
U zoni opasnosti 0 nije dozvoljena upotreba ventilatora sa pogonom preko remena.
U zoni opasnosti 1 i zoni opasnosti 2 dozvoljena je upotreba ventilatora sa pogonom preko
remena, s tim da su remeni antistatični, a izmerena električna otpornost ne prelazi 106 W/cm.
Razmak kod aksijalnih i radijalnih ventilatora između obrtnih kola i kućišta ne sme biti manji od
2 mm.
U toku rada ventilatora dozvoljeno je smanjenje razmaka do 1 mm, pod uslovom da pri probnom
pogonu sa 1,5-ostrukim brojem obrtaja većim od normalnog obrtno kolo ne dođe u dodir sa
nepokretnim delovima ventilatora pri ispitivanju koje mora trajati najmanje 24 h.
Mehanička čvrstoća rotirajućih delova i otkrivanje mogućih grešaka u materijalu ili izradi kod
ventilatora ispituju se povećanim brojem obrtaja u toku 15 min, i to:
1) za 1,2 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 2;
2) za 1,4 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 1;
3) za 1,6 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 0.

13