PRANjE NOVCA KROZ TRGOVINU

TIPOLOGIJA FATF-a

1. Uvod

U opštem smislu, postoje tri glavna načina na koji kriminalne organizacije i finansijeri
terorizma obrću novac u cilju prikrivanja njegovog porekla i ponovnog uključivanja u
zvanične privredne tokove.

 Prvi način predstavlja promet novca kroz finansijski sistem korišćenjem čekova i
elektronskih transfera;
 Drugi način predstavlja fizički prenos novčanica korišćenjem keš kurira i prenosa
velikih iznosa gotovine
 Treći način predstavlja promet vrednosti korišćenjem falsifikovanih dokumenata i
uz lažno prijavljivanje robe i usluga kojima se trguje.

Svaki od ova tri načina uključuje promet ogromnih iznosa sredstava i na nivou države i na
međunarodnom nivou. Ovaj referat je usmeren na pranje novca i trgovini u okvirima
međunarodne razmene dobara.1

U poslednjih nekoliko godina FATF je usmerio znatnu pažnju na prva dava pomenuta
načina. Godine 2003, FATF je znatno pooštrio standarde koji se primenjuju na finansijski
sistem i razne nefinansijske posrednike. Nakon dve godine FATF je ove standarde
proširio i na keš kurire. Medjutim, do danas je nedovoljno pažnje bilo usmereno na
aktivnosti vezano za pranje novca u trgovini.

Ne iznenađuje činjenica da kada nadležni organi preduzmu određene radnje protiv nekih
od vidova pranja novca i finansiranja terorizma, kriminalne aktivnosti bivaju usmerene na
neke druge vidove, što je ovo istraživanje i pokazalo. Ovo delimično odražva činjenicu da
agresivniija politika i preduzete mere povećavaju rizik da će kriminalna aktivnost biti
otkrivena, te stoga povećavaju ekonomsku cenu korišćenja tih metoda pranja novca.

Stoga se nameće zaključak da su nedavno nastojanje FATF-a da se izvrši revizija

postojećih 40 Preporuka za sprečavanje pranja novca i da se proširi delokrug 8
Specijalnih preporuka na način da budu obuhvaćeni i keš kuriri, a takođe i stalni napori
država da implementiraju ove strože standarde, nehotice učinili sistem međunarodne
trgovine utoliko privlačnijim za lica koja se bave pranjem novca i finansiranja terorizma. 2

2. Sistem međunarodne trgovine

Sistem međunarodne trgovine podleže širokom spektru rizika i osetljivih mesta, što daje
mogućnost kriminalnim organizacijama da peru novac stečen nezakonitim aktivnostima i
da finansiraju terorističke organizacije uz relativno mali rizik da budu otkriveni. Tim
licima sistem međunarodne trgovine može biti zanimljiv u njihove nezakonite svrhe zbog
sledećeg:

 tokovi trgovine su nesagledivi, pri čemu je pojedinačne transakcije moguće

učiniti manje uočljivim, a kriminalne organizacije imaju velike mogućnosti da
preko granice prenesu vrednosti;
 Složenost koja proističe iz (često velikog broja) transakcija u stranoj valuti i
pribegavanje raznim finansijskim aranžmanima;
 Dodatna složenost koja može proisteći iz prakse mešanja nezakonito stečenih
sredstava sa gotovinskim tokovima pravnih lica koja posluju po zakonu;
 Ograničen pristup procedurama za potvrđivanje identiteta stranke ili programima
za razmenu carinskih podataka između država; i
1
Konkretni rizici povezani sa pranjem novca u međunarodnoj trgovini uslugama zahtevaju dalje
istraživanje.
2
Specijalna preporuka IX FATF-a odnosi se na keš kurire.
  Ograničeni resursi najvećeg broja carinskih službi za otkrivanje protivzakonitih
transkacija u trgovini.

U vezi sa poslednjim gore navedenim, istraživanje ukazuje da većina carinskih službi

pregleda manje od pet posto svih robnih pošiljki koje odlaze ili pristižu u njihovu
jurisdikciju. Pored toga, najveći broj carinskih službi imaju na raspolaganju relativno
ograničene analitičke resurse koje mogu usmeriti na ciljanu identifikaciju sumnjiivh
transakcija u trgovini.

U poslednjih nekoliko decenija znatno je povećan obim međunarodne trgovine: globalna

robna razmena sada prevazilazi 9 milijardi USD na godišnjem nivou a globalna trgovina
uslugana čini još 2 milijarde USD. 3 Veliki deo ove trgovine povezana je sa finansijskim
sistemom, pošto značajnu količunu robe i usluga finansiraju banke i druge finansijske
institucije.

U industrijski razvijenim državama rast trgovine u značajnoj meri je prevazišao rast bruto
domaćeg proizvoda, dok je u zemljama u razvoju ta razlika još i veća. Pored toga,
praktično su sve ekonomije sveta postale otvorenije za trgovinu. Ovo predstavlja rastući
pritisak na iovako ograničene resurse koje većina država , naročito one u razvoju, imaju
na raspolaganju da vrše nadzor nad ovim aktivnostima.

3. Zloupotreba sistema međunarodne trgovine

Oni koji su vršili ovo istraživanje dokumentovali su kako se sistem međunarodne trgovine
može koristiti za promet novca i robe uz ograničen nadzor od strane nadležnih organa.
Pored pranja novca, proučavaoci su znatnu pažnju usmerili na sa time povezane radnje
izbegavanja i utaje poreza, i osliva kapitala. U tekstu niže je naveden kratak prikaz skoro
izdatih stručnih radova u ovim oblastima.

Izbegavanje i utaja poreza

Puno autora, uključujući Lija i Balakandrana (Li and Balachandran) (1996), Fizmana i
Veija (Fisman and Wei) (2001), Svensona (Swenson) (2001) i Tomohare (Tomohara)
(2004) pisalo je na koji način različite poreske stope utiču na to da premeštaju svoj
oporeziv prihod iz jurisdikcija sa relativno visokom poreskom stopom i jurisdikcije sa
relativno niskim poreskim stopama, kako bi platile što manji porez na prihod.

Na primer, ovakav slučaj bi se mogao desiti u kontekstu domaće firme-osnivača, čije je

sedište u jurisdikciji sa niskom poreskom stopom, a koja ima kćerku-firmu u jurisdikciji
sa visokom poreskom stopom. U takvoj situaciji uobičajena tehnika pranaj novca bilo bi
umanjivanje ili uvećavanje fakturisanog iznosa za uvoz/izvoz robe. Na primer, strana
firma-osnivač mogla bi koristiti interne „cene prenosa” robe da predstavi većom nego što
jeste vrednost robe i usluga koje pruža svojoj kćerki firmi u inostranstvu kako bi izmestila
oporeziv prihod iz poslovanja kćerke firme u jurisdikciji sa visokom poreskom stopom u
poslovanje u jurisdikciji sa niskom poreskom osnovom.4

Slično tome, firma kćerka u inostranstvu može da prikaže nižu vrednost robe i usluga koje
pruža firmi osnivaču u zemlji kako bi izmestila oporeziv prihod iz jurisdikcije sa visokom
poreskom stopom u jurisdikciju svog osnivača gde je poreska stopa niža. Obe ove
strategije bi izmestile profit kompanije u jurisikciju sa nižim porezom, i na taj način
smanjilo bi se plaćanje poreza širom sveta. Moguće je takođe i umanjivati vrednost
uvezene robe kako bi se platile manje uvozne dažbine, a moguće je i uvećati vrednost
izvezene robe kako bi se dobile veće dotacije za izvoz. Na primer, studije Vinsenta
(Vincent) (2004) i Gecla (Goetzl) (2005) dokumentovali su korišćenje umanjenih faktura
kako bi se smanjile uvozne dažbine za uvoz drvne građe.

Odliv kapitala
3
Videti Statistiku međunarodne trgovine za 2005. godinu, (International Trade Statistics 2005), Svetska
trgovinska organizacija.
4
U slučaju prenosa cena, spominjanje umanjenih i uvećanih fakura odnosi se na zakonitu raspodelu prihoda
između povezanih kompanija a ne na prevaru klijenta.
Veliki broj autora, uključujući Kadingtona (Cuddington) (1986), Gulatija (Gulati) (1987),
Lesarda i Vilijamsona (Lessard and Williamson) (1984), Kana (Kahn) (1991), Antonija i
Haleta (Anthony and Hallet) (1992), Vuda i Moula (Wood and Moll) (1994), Fatehija
(Fatehi) (1994), Bejkera (Baker) (2005) i de Bojrija, Paka i Zdanovica (de Boyrie, Pak
and Zdanowicz) (2005) ukazali su na to da kompanije i pojedinci premeštaju novac iz
jedne u drugu državu kako bi preraspodelili rizik i zaštitili imetak od uticaja finansijskih
ili političkih kriza. Nekoliko ovih studija pokazuju i to da je jedna od raširenih tehnika za
zaobilaženje gotovinskog polovanja zapravo uvećanje faktura za uvezenu robu ili
umanjenje faktura za izvezenu robu.

Na primer, Međunarodni monetarni fond (MMF) (1991), Kan (1991), Vud i Moul (1994) i
Fatehi (1994) proučavali su uticaj kontrolnih mera koje je uvela Južnoafrička Republika
sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka. Uočeno je da je najzastupljeniji
metod za izbegavanje ovih kontrolnih mera falsifikovanje faktura za uvoz i izvoz robe.
Poredeći razlike između vrednosti izvoza u zvaničnim navodima Južnoafričke Republike,
i vrednosti uvoza kako su evidentirali najveći trgovci u zemlji, Kanova studija zaključuje
da je najmanje 20 milijardi USD prebačeno iz Južnoafričke Republike korišćenjem
sistema međunarodne trgovine. U drugim studijama, uključujući i onu koju su uradili Smit
i Moki (Smit and Mocke) (1991) i Rastomdži (Rustomjee) (1991) navedeno je da odliv
kapitala iynosi od 12 miljardi USD do više od 50 milijardi USD.

Pranje novca kroz trgovinu

Za razliku od izbegavanja poreza i odliva kapitala, što uglavnom obuhvata prenos

zakonito stečenih sredstava preko granice, prenos kapitala u vezi sa pranjem novca, ili u
vezi sa pranjem novca kroz trgovinu, obuhvata prihod proistekao od krivičnog dela, čemu
je teže ući u trag.

Pranju novca kroz privredu pridaje se znatno manje pažnje u akademskim krugovima
nego ostalim načinima prenosa novca. Stručna literatura primarno se fokusirala na sistem
alternativnog doznačavanja novca i na transakcije preko crnog tržišta peza.

U mnogim ovim studijama analiziraju se tehnike za utvrđivanje da li prijavljene uvozne i

izvozne cene tačno odražavaju tržišne vrednosti. Trenutno se između ostalog koristi metod
na bazi statističkih tehnika za uočavanje nepodudaranja (neslaganja) informacija na
otpremnoj dokumentaciji kako bi se bolje uočila sumnjiva aktivnost u trgovini.

4. Osnovne tehnike pranja novca kroz trgovinu

U smislu ovog referata, pranje novca kroz trgovinu definiše se kao proces netačnog
prikazivanja imovine stečene krivičnim delom i prenos vrednosti korišćenjem poslovnih
operacija u pokušaju da se ozakoni protivzakonito poreklo te imovine. U praksi se to
može postiću netačnim prikazivanjem cene, količine ili kvaliteta uvezene ili izvezene
robe.

U mnogim slučajevima to može da podrazumeva zloupotrebu finansijskog sistema

prevarnim radnjama kroz prevarne transakcije sa većim brojem instrumenata za prenos,
poput elektronskih transfera. Osnovne tehnike prana novca kroz trgovinu uključuju:

 Uvećane i umanjene fakture za robu i usluge;

 Višestruko fakturisanje za robu i usluge;
 Uvećane i umanjene pošiljke za robu i usluge; i
 Netačno opisana roba i usluge.

Nisu nužno u svakoj državi primećene sve ove tehnike.

Uvećane i umanjene fakture za robu i usluge

Pranje novca kroz uvećane i umanjene fakture za robu i usluge, što je jedna od najstarijih
metoda za nezakonit prenos vrednosti preko državne granice, i dalje je veoma raširena
pojava. Ključni element ove tehnike je netačno prikazivanje cene robe ili usluge kako bi
se prenela dodatna vrednost između uvoznika i izvoznika.

Fakturišući robu ili usluge po ceni ispod tržišne vrednosti, izvoznik može da omogući
profit uvozniku, pošto će plaćanje za robu ili uslugu biti u manjoj vrednosti od one koju bi
uvoznik morao da plati kada bi je kupovao na otvorenom tržištu.

Sa druge strane, fakturišući robu i usluge po ceni većoj od tržišne, izvoznik može da
ostvari profit na račun uvoznika , pošto će plaćanje za robu ili usluge biti u većoj
vrednosti od one koju bi uvoznik morao da plati kada bi je kupovao na otvorenom tržištu.

Uvećane i umanjene fakture za robu i usluge – Primer

Firma A (inostrani izvoznik) isporuči milion nečega u vrednosti od po 2 USD, ali

fakturiše firmi B (domaći uvoznik sa kojim je u dosluhu) milion nečega po ceni od po 1
USD. Firma B izvrši plaćanje bezgotovinskim transferom u vrednosti od 1 milion USD.
Potom firma B proda to nešto na otvorenom tržištu po ceni od 2 miliona USD i položi
dodatnih 1 milion USD na račun firme A (razlika između fakturisane i tržišne cene).

Ili, firma C (domaći izvoznik) otpremi milion nečega u vrednosti od po 2 USD, ali
fakturiše firmi D (inostrani uvoznik sa kojim je u dosluhu) milion nečega po ceni od 3
USD. Firma D izvrši plaćanje bezgotovinskim transferom u vrednosti od 3 milona USD.
Firma C tada plati 2 miliona USD svojim dobavljačima a preostalih 1 milion USD (razlika
između fakturisane i tržišne cene) položi na račun firme D .

Ovde treba spomenuti nekoliko stvari: Prvo, nijedna od navedenih transakcija ne bi ni bila
izvršena da uvoznik i izvoznik nisu u dogovoru. Drugo, s razlogom je moguće
pretpostaviti da firmu A i frimu B kontroliše ista organizacija. Ništa ne sprečava jednu
firmu da osnuje kćerku-firmu u inostrantvu, u državi u kojoj su mere za sprečavanje
pranja novca manje rigorozne, i da toj kćerki firmi prodaje nešto po „tržišnoj” ceni. U
takvoj situaciji, firma osnivač može kćerki firmi da pošalje legitimnu komercijalnu
fakruru (npr. fakturu na 2 miona USD za milion nečega) a kćerka firma može da preproda
(i prefakturiše) tu robu po znatno većoj ili manjoj ceni krajnjem kupcu. Na taj način, firma
osnivač može da premešta iznose generisane uvećanim i umanjenim fakturama po
lokacijama gde postoji manji rizik da takvo odstupanje od uobičajenih vrednosti bude
uočeno.

Treće, uvećane i umanjene fakture za uvoz i izvoz mogu imati velike implikacije po
poreski sistem. Izvoznik koji isporuči uvećanu fakturu može u znatnoj meri da poveća
vrednost umanjenja na ime PDV-a koje mu se obračunava. Slično tome, uvoznik kojem se
isporuči umanjena faktura za robu koju uvozi može u velikoj meri da umanji vrednost
uvoznih dažbina (ili carinskih taksi). Oba ova slučaja ilustruju vezu između pranja novca
kroz trgovinu i zloupotrebe poreskog sistema.5

Iz istraživanja se vidi da je izvoz robe uz umanjene fakture jedna od najzastupljenijih

tehnika pranaj novca kojima se novac premešta na drugo odredište. To se ogleda u
činjenici da je prvenstveni cilj većine carinskih službi da zaustave švercovanu robu i da
ostvare naplatu odgovarajućih uvoznih dažbina. Stoga carinske službe generalno vrše
nadzor nad izvozom manje rigorozno nego nad uvozom.6

Takođe je potrebno reći da što je roba kojom se trguje kompleksnija, to će biti teže
carinskoj službi da prepozna uvećane i umanjene fakture i da pravilno odmeri visinu
dažbina i taksi. Razlog ovome je delimično i taj što mnoge carinske službe nemaju pristup
podacima i resursima pomoću kojih bi utvrdili tržišnu cenu mnogih proizvoda. Pored toga,
većina carinskih službi ne razmenjuje podatke o trgovini sa drugim državama te stoga
vide samo jednu stranu transakcije. Iz tog razloga sposobnost carinske službe da prepozna
5
U smislu ovog referata, slučajevi uvećanja ili umanjenja faktura čiji je primarni cilj plaćanje manjeg poreza
smatraju se prevarom u carinskom poslovanju a ne pranjem novca kroz trgovinu.
6
Iz istih razloga, i roba za koju se ne plaćaju dažbine možda je pod manje rigoroznim nadzorom.
robu čija je vrednost netačno iskazana često je ograničena na robu kojom se naširoko
trguje na međunarodnim tržištima (i čija je cena naširoko iskazana).7

Višestruko fakturisanje za robu i usluge

Još jedna tehnika kojom se pere novac podrazumeva da se za istu poslovnu transakciju u
trgovini izda više od jedne fakture. Fakturisanjem iznosa za istu robu ili uslugu više od
jednog puta, perač novca ili finansijer terorizma dobija mogućnost da opravda veći broj
uplata za istu pošiljku robe ili pružanje usluga. Uključenost većeg broja različitih
finansijskih institucija da vrše dodatna plaćanja mogu da još više usložne te transakcije.

Pored toga, čak i ako se otkrije slučaj višestrukih uplata koje se odnose na istu pošiljku
robe ili pružanje usluga, postoji niz legitimnih objašnjenja za takve situacije, uključujući i
izmenu uslova plaćanja, ispravke za prethodno date instrukcije za plaćanje, ili plaćanje
zakasnelih taksi. Za razliku od uvećanih ili umanjenih faktura, treba reći da ovde nema
potrebe da izvoznik ili uvoznik netačno prikaže cenu robe ili usluge na komecijalnoj
fakturi.8

Uvećane i umanjene pošiljke robe i usluga

Pored manipulacije cenama za uvoz i izvoz, perač novca može da navede veću ili manju
količinu robe koja se otprema ili usluga koje se pružaju. U ekstremnom slučaju, izvoznik
može i da uopšte ne izveze robu, već jednostavno da se dogovori sa uvoznikom da se
celokupna dokumentacija i carinski papiri u vezi sa ovom „fantomskom” isporukom na
rutinski način obrade. Banke i druge finansijske institucije mogu da budu uključene u
finansiranje ovih fantomskih isporuka, a da toga ne budu ni svesne.

Uvećane i umanjene pošiljke robe i usluga – primer

Firma E (domaći izvoznik) prodaje milion nečega firmi F (inostrani uvoznik s kojim je u
dogovoru) po ceni od po 2 USD, ali otpremi 1, 5 milion nečega. Firma F izvrši elektronksi
transfer u korist firme E u iznosu od 2 miliona USD. Firma F tada proda tu robu na
otvorenom tržištu za 3 miliona USD i položi još milion USD (razlika između fakturisane
količine i stvarne količine robe) na račun firme E.

Ili, firma G (inostrani izvoznik) proda milion nečega firmi H (domaći uvoznik s kojim je u
dogovoru) po ceni od 2 USD po komadu, ali otpremi samo 500.000 komada nečega.
Firma H izvrši plaćanje prema firmi elektronskim transferom u iznosu od 2 miliona USD.
Firma G tada plati 1 milion USD svojim dobavljačima i položi preostalih 1 milion USD
(razlika između fakturisane i stvarne količine robe) na račun firme H.

Netačno opisana roba i usluge

Pored manipulisanja cenama uvoza i izvoza, perač novca može i da netačno navede
kvalitet ili vrstu robe ili usluge. Na primer, izvoznik može da otpremi relativno jeftinu
robu i netačno je fakturiše kao skuplju, ili kao nešto sasvim drugo. Time se stvara
diskrepanca između onoga što piše u otpremnim i carinskim papirima i onoga što je zaista
isporučeno. U trgovini uslugama takođe je moguće dati netačan opis, poput finansijskog
savetovanja, usluga konsaltinga i istraživanja tržišta. U praksi može biti teško odrediti
tržišnu cenu ovih usluga.

Netačno opisana roba – primer

7
Roba velike vrednosti, poput umetničkih predmeta, čije je tržište ograničeno a vrednost visoko
spekulativna, predstavlja veliku teškoću pri proceni vrednosti (carinjenju).
8
Ukolio su cene tačno iskazane carinskim službama, još je teže otkriti kriminalnu aktivnost , i možda
otkrivanje zavisi od razmene obaveštajnih podataka
Firma I (domaći izvoznik) otpremi milion zlatnih komada nečega firmi J (inostranom
uvozniku s kojim je u dogovoru) po ceni od 3 USD po komadu, ali fakturiše firmi J milion
srebrbih komada nečaga u vrednosti od po 2 USD. Firma J izvrši plaćanje u korist firme I
elektronskim transferom u vrednosti od 2 miliona USD. Firma J zatim proda to nešto
zlatno na otvorenom tržištu za 3 miliona USD i položi još 1 milion USD (razlika između
fakturisane i stvarne vrednosti) na račun firme I.

Ili, firma K, (inostrani izvoznik) otpremi milion bronzanih komada nečega u vrednosti od
po 1 USD firmi L (domaći uvoznik s kojim je u dogovoru) ali fakturiše milion srebrnih
komada nečega u vrednosti od po 2 USD. Firma L plati firmi K elektronskim transferom
u vrednosti od 2 miliona USD. Firma K tada plati milion dolara svojim dobavljačima i
položi preostalih milion (razčila između fakturisane i stvarne vrednosti) na račun firme L.

5. Složene tehnike pranja novca u trgovini

U praksi se pokazuje da strategije pranja novca sadrže nekoliko kombinovanih različitih
tehnika. Ove tehnike često podrazumevaju zloupotrebu i finansijskog sistema i sistema
međunarodne trgovine. Aranžmani vezani za crno tržište razmene peza pružaju slikovit
opis kako se više tehnika pranja novca kombinujue i jednistvenu kriminalnu operaciju.

Aranžmani na crnom tržištu razmene peza

Dinamika aranžmana na crnom tržištu razmene peza bila je predmet znatnog proučavanja
osamdesetih godina dvadesetog veka kada je Kolumbija postala glavni izvoznik kokaina u
SAD. Ovim švercom droge kolumbijski narko karteli ostvarivali su zaradu od 10 miljardi
USD godišnje, a od toga se čak 4 milijardi USD godišnje pralo kroz crno tržište razmene
peza. Dinamika razmene na tom tržištu može se opisati kroz sledeće etape:

 Prvo kolumbijski narko kartel prošvercuje drogu u SAD i proda je za gotovinu;

 Zatim taj narko kartel ugovori prodaju dolara za kolumbijske pezoe po
povoljnijem kursu kod pezo brokera9
 Onda pezo broker plati narko kartelu u pezoima sa svog računa u Kolumbiji (čime
narko kartel biva formalno eliminisan iz daljih transakcija)
 Zatim pezo broker polaže taj novac na račun u SAD-u, ali postepeno, u više
transakcija, i to u iznosima koji ne podležu prijavljivanju (engleski ”structuring” ili
”smurfing”)
 Potom pezo broker pronađe uvoznika iz Kolumbije kojem su potrebni dolari da bi
kupio robu od američkog izvoznika10;
 Onda pezo broker ugovori da sa računa u SAD-u plati tom američkom izvozniku u
ime uvoznika iz Kolumbije
 Zatim američki izvoznik otpremi robu za Kolumbiju, i11
 Konačno, kolumbijski uvoznik proda robu (a to je često roba veće vrednosti, na
primer kompjuteri, elektronski uređaji ili aparati za domaćinstvo) za pezoe i isplati
pezo brokera. Ovime je dopunjena količina pezoa kojom broker raspolaže.

U ovim transakcijama kombinuje se više nezakonitih aktivnosti, poput šverca droge,

pranja novca kroz finansijski sistem i kroz trgovinu. 12 Pored toga, i sam narko kartel može
da deluje u svojstvu pezo brokera ili uvoznika robe, što i jeste slučaj sa mnogim kartelima.

Za razliku od osnovnih tehnika pranja novca kroz trgovinu o kojima je bilo reči, za
funkcionisanje sistema razmene na crnom tržištu pezoa nije potrebno da postoji dogovor

9
Pezo broker ne mora da se nalazi u SAD-u, i po pravili deluje čak i van Kolumbije. Međutim, on mora
imati bliskog saradnika u SAD-u da bi mogao da izvrši tu transakciju.
10
Pezo broker generalno daje povoljniji kurs od banaka u Kolumbiji
11
U praksi ova roba je često fakturisana u manjim iznosima kako bi carinske dažbine bile manje ili kako bi
se roba prošvercovala u zemlju bez plaćanja dažbina
12
Banke i ostale finansijske institucije pružaju više načina za poravnanje u transakcija u spoljnoj trgovini
(Za više informacija pogledajte Aneks 1).
između uvoznika i izvoznika oko vršenja prevarne transakcije. Naprotiv, moguće je
prijaviti carinskim organima tačno iskazanu vrednost i količinu robe, a novac će ipak biti
prebačen preko granice.13 Iako se pojam „razmena na crnom tržištu peza” odnosi na
tehnike pranja novca prvobitno povezane sa prometom droge iz Kolumbije, ovakvi
modaliteti su široko rasprostranjeni u mnogim državama kao vid povraćaja prihoda
proisteklih iz krivičnih dela.

6. Studije slučaja

U ovom delu referata navedeno je više studija slučaja kojima se ilustruju razne tehnike
pranja novca kroz trgovinu koje se mogu koristiti samostalno ili u kombinaciji sa ostalim
tehnikama pranja novca kako bi se prikrilo poreklo protivzakonitih sredstava i učinili
komplikovanijim pokušaji da se to poreklo utvrdi.

Studija slučaja br.1

-Firma iz Brazila potpiše ugovor o izvozu soje sa jednom firmom iz Nemačke;
-Firma iz Nemačke izvrši avansno plaćanje;
-Firma iz Brazila odmah transferiše sredstva trećoj strani koja nema veze sa ovim poslom;
-Zapravo i nije bilo izvoza soje u Nemačku
Izvor: informacije dobijene od Brazila
Komentar: U ovom slučaju nemačka firma izvršila je avansno plaćanje za uvoz soje.
Sumnja se javila kada je utvrđeno da izvoz soje u ovom slučaju nije bio u skladu sa
redovnim poslovnim aktivnostima brazilske firme, a obim navodne isporuke robe je
odudarao od obima poslovanja iste firme.

Studija slučaja br.2

-Jedna kriminalna grupa izveze relativno malu količinu starog gvožđa, ali netačno
predstavi da otpremljena roba teži nekoliko stotina tona.
- Spremne su i fakture, tovarni list i ostala potrebna dokumentacija koja ide u prilog ovoj
prevarnoj transakciji,
- Pošto je tovar ukrcan na brod, kanadski carinik primeti da je korito broda praktično još
uvek iznad vode, što je čudno s obzirom na prijavljenu količinu starog gvožđa.
- Izvršena je kontrola prtljaga i uočena je razlika između prijavljene i stvarne težine robe.
- Pretpostavlja se da bi sredstva iskazana na ovoj uvećanoj fakturi bila zapravo preneta u
Kanadu.

Izvor: Informacije dobijene od Kanade.

Komentar: U ovom slučaju čini se da je kriminalna organizacija nameravala da ispostavi

uvećanu fakturu stranom uvozniku s kojim je u dogovoru. Tako bi ova kriminalna
organizacija uspela da sredstva vrati natrag u svoju zemlju kroz spoljnu trgovinu.

Studija slučaja br. 3

- Lice koje se bavi alternativnim načinom doznačavanjem novca (npr. havaladar) u SAD-u
želi da prebaci novac svom saradniku u Pakistanu da bi izmirio dugovanje.
- Havaladar iz SAD-a je u dogovoru sa jednim izvoznikom iz Pakistana, koji pristaje da
ispostavi znatno uvećanu fakturu uvozniku iz SAD-a za isporučenu hiruršku opremu.
- Havaladar iz SAD-a transferiše sredstva američkom uvozniku kako bi se pokrili dodatni
troškovi nastali na ime uvećane fakture,
- Pakistanski izvoznik koristi višak od fakturisanih sredstava da namiri dug američkog
havaladara prema pakistanskom havaladaru.
- Pakistanski izvoznik dodatno profitira od 20% umanjenog PDV-a na ime veće cene
izvezene robe.

Izvor: informacije dobijene od Sjedinjenih Američkih Država.

13
Ukoliko su cene i količine tačno iskazane carinskim organima, teže je otkriti kriminalnu aktivnost, i to
možda samo kroz obaveštajni rad. U praksi se dešava da roba kupljena na ovakav način biva
prokrijumčarenja u zemlju kako bi se izbeglo plaćanje carinskih dažbina.
Komentar: U datom slučaju, umesto da elektronski transferiše sredstva svom saradniku u
Pakistanu, havaladar iz SAD-a ubedi izvoznika iz Pakistana da ispostavi uvećanu fakturu
američkom uvozniku s kojim je u dogovoru. Tako američki havaladar putem spoljne
trgovine namiruje dug prema svom saradniku.

Studija slučaja br. 4

- Lice koje na alternativni način doznačava novac u SAD-u želi da transferiše sredstva
svom saradniku u Bangladešu kako bi namirio dug.
- Ovo lice položi sredstva na svoj račun i transferiše ih na račun velike kompanije koja se
bavi telekomunikacijama kako bi kupilo telefonske kartice.
-Lični identifikacioni brojevi (PIN) ovih kartica poslati su u Bangladeš i prodati za
gotovinu.
- Gotovina je data saradniku u Bangladešu na ime otplate duga.

Izvor: FATF tipologije pranja novca i finansiranja terorizma za 2004-2005. godinu

Komentar: U datom slučaju, alternativni doznačavalac novca opet se ne odlučuje za

jednostavnu metodu pukog transfera novca, i ova konkretna šema ne zavisi od netačnog
iskazivanja cene ili količine robe. Ovde se izvoz zapravo nije ni desio, tj. prodati su samo
pinovi, tj. došlo je do prodaje „neopipljive” robe.

Studija slučaja br. 5

- Kolumbijski narko kartel prokrijumčari drogu u SAD i proda je za gotovinu.

- Narko kartel tada gotovinom kupi zlato u sitnim komadima, pretopi ga i napravi zlatne
poluge.
- Istovremeno kartel izveze poluge olova iz Urugvaja u SAD, a fakturiše ih kao da su od
zlata.
- Kada stigne pošiljka, olovne poluge budu uništene i zamenjene zlatnim.
- Sa autentičnom dokumentacijom koja ih prati, zlatne poluge budu prodate na otvorenom
tržištu. Novac od prodaje bude elektronski transferisan u Urugvaj i na kraju u Panamu.

Izvor: Džefri (Jefrey) Robinson, Perači novca (1995) (The Laundrymen). Korišćeno uz
dozvolu autora.
Komentar: Za razliku od razmene na crnom tržištu pezosa, narko kartel odlučio je da
umanji rizik da bude otkriven tako što je netačno predstavio izvezenu robu.
Dokumentacija koja je pratila izvoz lažno opisanih „zlatnih”poluga iz Južne Amerike
iskorišćena je na način da prodaja zlatnih poluga bude zakonita. Prihod od prodaje zlata
plasiran je u američkke banke.

Studija slučaja br. 6

- Kolumbijski narko kartel prokrijumčari drogu u SAD i proda je za gotovinu.
- Gotovina se položi u američke banke i iskoristi se za kupovinu zlatnih poluga koje taj
isti kartel izveze iz Kolumbije u SAD.
- Grupa udruženih zlatara u Njujorku pretopi poluge i od njih napravi sitne predmete male
vrednosti poput manjih predemeta za domaćinstvo.
- Preko tih predmeta stavi se emajliran sloj i oni se izvezu u Kolumbiju gde se pretope i
opet pretvore u zlatne poluge.
- Narko kartel opet izveze zlatne poluge u SAD, ponovo ih proda i zajedno sa tim
prihodom u Kolumbiju se vrate i sredstva od prodaje droge.
Izvor: Informacije dobijene od SAD-a.

Komentar: Slično mehanizmima razmene na crnom tržištu pezosa, narko kartel

postepeno uvodi gotovinu od prometa droge u američki bankarski sistem, i zatim tim
novcem kupuje zlatne poluge koje je izvezao iz Kolumbije. Američkoj carini su tačno
predstavljene zlatne poluge, ali je kolumbijskoj carini netačno predstavljeno kao da je reč
obrađenim proizvodima od zlata kako bi se lakše obavio uvoz. Prateća dokumentacija
pokazana američkoj carini koristi se za legalnu prodaju zlatnih pluga iz Kolumbije.
Netačnim prikazivanjem zlatnih poluga kao robe niske vrednosti koja se izvozi u
Kolumbiju a zatim ponovnim uvozom tih zlatnih poluga u SAD, narko kartel uspeva da
izvuče prihod od prometa droge nazad u Kolumbiju, u više navrata fakturišući vrednost tih
zlatnih poluga.

Studija slučaja br. 7

- Kolumbijski narko kartel prokrijumčari drogu u SAD i proda je za gotovinu.
- Narko kartel ugovori prodaju tih dolara po nižem kursu za kolumbijske pezose kod
jednog pezo brokera.
- Taj broker postepeno uvodi te dolare u američki bankarski sistem.
- Broker ovim sredstvima plaća jednoj kompaniji iz Kanade za izvoz žitarica u kolumbiju
(u ime kolumbisjkog uvoznika žitarica). Plaćanje je u formi akreditiva (kojim je
pokriveno 70% vrednostu ugovora), čekova na treće lice i elektronskih transfera (kojim je
pokriveno preostalih 30% vrednosti ugovora).
- Kolumbijski uvoznik žita proda žito u kolumbiji za pezoe i isplati brokera za finansiranje
isporuke robe.

Izvor: Informacije dobijene od Kanade

Komentar: Ovo je dogovor na crnom tržištu razmene pezosa. Pezos broker postepeno
uvodi dolare potekle od prodaje droge u američki bankarski sistem, a zatim ih koristi za
kupovinu žitarica od kanadske kompanije radi izvoza u Kolumbiju. U ovom slučaju
kolumbijski uvoznik žita takođe je koristio dva načina plaćanja u pokušaju da prevari
kolumbijsku carinu u smislu smanjenih dažbina time što je prijavio samo 70% vrednosti u
akreditivu.

7. Radnje i mere koje se preduzimaju

Gore navedene studije pokazuju da sistem međunarodne trgovinske razmene ima veći broj
slabih tačaka kojima se kriminalne organizacije i finansijeri terorizma mogu koristiti. U
cilju ispitivanja kapaciteta nadležnih organa država za borbu protiv pranja novca kroz
trgovinu, projektni tim FATF-a je sačinio detaljan upitnik za pregled radnji i mera koje se
preduzimaju u određenom broju država.14 Upitnik je usmeren na ispitivanje sposobnosti
nadležnih državnih organa za otkrivanje sumnjivih aktivnosti u vezi sa trgovinskim
poslovanjem, razmenu tih informacija u sa drugim državnim organima i nadležnim
organima drugih država i za postupanje po tim informacijama. U vršenju tih aktivnsoti,
naročita pažnja posvećena je merama i radnjama carinskih organa, organa gonjenja,
finansijsko-obaveštajnih službi, poreskih organa i nadzornih organa u bankarskom
sektoru.

Carinski organi

Približno polovina ispitanih carinskih organa navela je da koriste indikatore sumnje i

druge oblike analize rizika za otkrivanje potencijalnih aktivnosti pranja novca kroz
trgovinu. Pored toga, gotovo tri četvrtine onih koji vrše takve analize smatraju da se
upotreba podataka iz trgovinske razmene može u značajnoj meri unaprediti u cilju
otkrivanja nepravilnosti koje se mogu povezati sa pranjem novca odnosno finansiranjem
terorizma. Kao rezultat takvih analiza došlo je do istraga kod više od polovine ispitanika,
a do krivičnog gonjenja kod oko četvrtine ispitanika.

Slično tome, gotovo svi ispitanici su naveli da su bili u mogućnosti da razmenjuju

informacije iz trgovine sa organima gonjenja, finansijsko-obaveštajnim službama,
poreskim organima i nadležnim organima drugih država. U većini slučajeva, razmena
inforamcija sa organima gonjenja, finansijsko-obaveštajnim službama i poreskim
organima odvija se na dobrovoljnoj osnovi. U slučaju nadležnih organa drugih država,
14
Na upitnik je odgovorilo 36 država, i to: Aruba, Australija, Austrija, Bahami, Belgija, Brazil, Kambodža,
Kanada, Kineski Tajpej, Fidži, Francuska, Gvatemala, Hong Kong, Kina, Indonezija, Italija, Japan, Kenija,
Republika Koreja, Makao, Kina, Malezija, Mauricijus, Meksiko Mongolija, Montserat, Namibija, Holandija,
Holandski Antili, Novi Zeland, Norveška, Peru, Katar, Južna Afrika, Španija, Sv. Lucija, Svazilend, Velika
Britanija i SAD. Detaljan rezime odgovora svake države dostavljen je Sekretarijatu FATF-a u cilju
olakšavanja analitičkog rada u ovoj oblasti ubuduće.
uobičajeni uslov za razmenu jeste potpisan memorandum o razumevanju odnosno ugovor
o međusobnoj pomoći carinskih organa. Zanimljivo je da je manje od polovine ispitanika
navelo da njihovi carinski organi dostavljaju izveštaje o sumnjivim transakcijama svojim
finansijsko-obaveštajnim službama.

Samo trećina ispitanika navela je da su doneli programe obuke, a praktično svi su se

složili da postoji potreba za boljom obukom i razumevanjem tehnika pranja novca u
domenu trgovine. Pored toga, više od polovine smatra da postoji prostora za bolju
upotrebu novih tehnologija, kao što su rendgenski skeneri, elektronski pečati za
kontejnere i identifikacija pomoću radio frekvencija. Opšta je ocena dve trećine ispitanika
smatraju da se njihove države suočavaju sa ozbiljnim slabostima kada su u pitanju
aktivnosti pranja novca kroz trgovinu.

Službe za transparentnost trgovine

Iskustvo carinskih organa i organa gonjenja pokazuje da je najefikasnije sredstvo analize i

istrage sumnjivih aktivnosti u obalsti trgovine jeste postavljanje sistema koji će nadzirati
prijavljeni uvoz i izvoz robe između država. U skladu sa standardima FATF-a koji se
odnose na međunarodnu saradnju, određeni broj vlada sada razmenjuju informacije o
uvozu i izvozu kako bi ustanovili nepravilnosti u svojim podacima o trgovinskoj razmeni..

Za rad sa ogromnim količinama podataka koji se pribave ovim aktivnostima, izrađena je

nova tehnologija kojom se te informacije standardizuju imajući u vidu određeni broj
varijabli kako bi se došlo do opštih obrazaca trgovinske aktivnosti. Zauzvrat, "službe za
transparentnost trgovine" ovu analizu koriste za utvrđivanje sumnjivih aktivnosti u
trgovini kod kojih često postoji osnov za detaljniju istragu.

Razmena podataka iz trgovine može se ostvarivati, između carinskih organa,

zaključivanjem sporazuma o međusobnoj pomoži. Uspešnost tih sporazuma naglašava
značaj međudržavne saradnje na utvrđivanju dvostranih mehanizama za otkrivanje
nedostataka u trgovini koji se mogu povezati sa pranjem novca, finansiranjem terorizma i
drugim delima finansijskog kriminala.

Iskustvo pokazuje da se formiranjem službi za transparentnost trgovine stvaraju efikasni

putevi razmene podataka i informacija o trgovini sa inostranim ekvivalentnim organima.
Same po sebi, one predstavljaju jedan nov i značajan istražni instrument u istrazi za
unapređenje borbe protiv pranja novca kroz trgovinu i carinskih prevara.

Organi gonjenja

Zanimljivo je da su dve trećine ispitanih organa gonjenja naveli u svojim analizama

aktivnosti pranja novca i finansiranja terorizma koriste informacije o trgovinskoj razmeni.
Iako se najveći deo tih informacija dobija od finansijsko-obaveštajnih službi, carinskih
organa i finansijskih institucija, značajna količina informacija takođe se dobija i od
nadzornih organa za bankarski sektor i poreskih organa. Gotovo svi ispitanici koji su
koristili te informacije naveli su da su one predstavljale osnov za pokretanje istraga, dve
trećine tih istraga za rezultat su imale krivično gonjenje.

Iako samo trećina ispitanika ima pristup bazama podataka o trgovinskoj razmeni, oni se
ipak slažu da postoji dosta prostora da se značajno unapredi saradnja između carinskih
organa i organa gonjenja u ovoj oblasti. Polovina ispitanika koristi se indikatorima sumnje
i takođe smatraju da postoji prostora za češću upotrebu takvih tehnika.

Utisak je da organi gonjenja nemaju mnogo problema kada je u pitanju razmena podataka
sa carinskim organima, finansijsko-obaveštajnim službama i poreskim organima, iako se
to čini uglavnom na dobrovoljnoj osnovi i pod određenim uslovima, kao što je na primer
podrška nekoj istrazi koja se vrši u vezi sa počinjenim krivičnim delom. Većina ispitanika
navela je da je razmena informacija sa nadzornim organima u bankarskom sektoru u
značajnoj meri komplikovanija (a često i zabranjena) a da je za razmenu informacija sa
nadležnim organima stranih država uglavnom neophodan memorandum o razmevanju
odnosno sporazum o međunarodnoj pravnoj pomoći. Ipak, nekoliko ispitanika je navelo
da su u opštem slučaju u mogućnosti da razmenjuju informacije na osnvou međunarodnog
reciprociteta.

Trećina ispitanika izgleda da ima određen nivo stručnosti u oblasti trgovine a približan
broj ispitanika je naveo da su doneli programe obuke. Praktično svi ispitanici su se složili
da postoji potreba za boljom obukom i razvijanjem svesti o tehnikama pranja novca kroz
trgovinu. Uopšteno, dve trećine ispitanika na pranje novca kroz trgovinu gleda kao na
ozbiljnu pretnju po njihovu zemlju.

Finansijsko-obaveštajne službe

Polovina finansijsko-obaveštajnih službi dobija izveštaje o sumnjivim aktivnostima čija su

osnova aktivnosti u vezi sa trgovinom. Ipak, u većini država, broj tih izveštaja je relativno
mali (često manji od 25 godišnje). Uz finansijske institucije, izveštaji se dobijaju od
carinskih organa i organa gonjenja i u manjoj meri od poreskih organa i nadzornih organa
u bankarskom sektoru. Približno trećina finansijsko-obaveštajnih službi koristi se
informacijama iz trgovine kao sastavnim delom svojih stalnih analiza aktivnosti pranja
novca i finansiranja terorizma, i te informacije često doprinose istragama i krivičnom
gonjenju.

Finansijko-obaveštajne službe su navele da se intenzivno koriste indikatorima sumnje.

Pored toga, većina ispitanika smatra da postoji veliki prostor za bolju upotrebu tih
indikatora i drugih analitičkih tehnika u cilju promovisanja pristupa koji će biti više
zasnovan na analizi i proceni rizika u aktivnostima otkrivanja pranja novca kroz trgovinu.
Pri tome je zanimljivo da je samo četvrtina finansijsko-obaveštajnih službi navela da se
koriste bazama podataka o trgovinskoj razmeni u vršenju svojih analiza.

Ne iznenađuje da finansijsko-obaveštajne službe imaju mogućnost razmene informacija sa

organima gonjenja, carinskim, poreskim i nadzornim organima u bankarskom sektoru.
Ipak, neki ispitanici su upozorili da se u odnosu na ove informacije i dalje primenjuju
stroga pravila o zaštiti poslovne tajne čime se njihova upotreba ograničava na obaveštajne
svrhe. Drugi su naveli da je razmena informacija često ograničena na predmete u kojima
je u toku istraga za počinjeno krivično delo. Ispitanici su potvrdili da domaće finansijsko-
obaveštajne službe mogu razmenjivati informacije sa stranim fiannsijsko-obaveštajnim
službama ali da je za to uglavnom potreban memorandum o razumevanju odnosno
međunarodni reciprocitet

Približno polovina ispitanika među zaposlenima ima specijaliste za trgovinu, ali samo
jedna četvrtina organizuje obuku analitičara da bi bolje razumeli tehnike pranja novca
kroz trgovinu. Ispitanici su praktično bili jednodušni u tome da bi finansijsko-obaveštajne
službe imale koristi od bolje obuke i jače svesti o tehnikama pranja novca kroz trgovinu.
Uopšteno, dve trećine ispitanika smatra da su njihove države ozbiljno ugrožene zbog
mogužnosti zloupotrebe trgovinskog sistema u svrhe kriminala.

Poreski organi

Dve trećine poreskih organa navodi da dobijaju informacije od carine i organa gonjenja i
finansijsko-obaveštajnih službi što se neposredno odnosi na pranje novca kroz trgovinu.
Međutim, stiče se utisak da ti ispitanici ograničeno upotrebljavaju te informacije u toku
svojih istraga odnosno krivičnih postupaka. Pri tome, trećina poreskih organa navodi da
vrše analize koje su korisne za utvrđivanje pranja novca kroz trgovinu i da rutinski
prosleđuju izveštaje o sumnjivim transakcijama finansijsko-obaveštajnim službama.

Dok polovina carinskih organa ima ovlašćenja za vršenje istraga, samo trećina ima
mandat koji im omogućuje da istražuju aktivnosti pranja novca kroz trgovinu. Uz to, u
slučaju da se za vreme vršenja inspekcija utvrdi sumnja na pranje novca, samo polovina
ispitanika je navela da se od njih traži da o tome obaveste nadležne organe. Većina
poreskih organa ima mogućnost da dobrovoljno razmenjuje informacije sa carinskim
organima, organima gonjenja i finansijsko-obaveštajnim službama pod određenim
uslovima, kao što je unapređenje određene istrage koja je u toku. Većina ispitanika je
navela da je razmena informacija sa nadzornim organima banaka značajno
komplikovanija (i često zabranjena), ali da se informacije o trgovinskim aktivnostima do
kojih se dođe u kontrolama mogu prosleđivati sličnim organima u inostranstvu ukoliko u
vezi s tim postoji odgovarajući memorandum o razumevanju odnosno sporazum o
međunarodnoj pravnoj pomoći.

Mali broj poreskih organa među zaposlenima ima specijaliste za trgovinu odnosno
programe obuke za unapređenje njihovog razmevanja pranja novca kroz trgovinu. Ipak,
poreski organi su saglasni da postoji potreba za boljom obukom i razvijanjem svesti o
tehnikama pranja novca u trgovini. Uopšteno, dve trećine ispitanika smatra da su njihove
države izložene mogućnosti upotrebe poslova u trgovini u svrhe kriminala.

Nadzorni organi u bankarskom sektoru

U većini država, nadzorni organi banaka imaju ograničen angažman u aktivnostima

sprečavanja pranja novca kroz trgovinu. Međutim, trećina ispitanika navela je da od
finansijskih institucija nad kojima vrše kontrolu učestalo primaju informacije u vezi sa
sumnjivim trgovinskim poslovima. Uz to, trećina ispitanika je navela da vrše analize koje
se mogu za otkrivanje pranja novca kroz trgovinu i rutinski dostavljaju izveštaje o
sumnjivim transakcijama svojim finansijsko-obaveštajnim službama. Nešto manje od
polovine ispitanika koriste se indikatorima sumnje i drugim analitičkim tehnikama u
utvrđivanju visokorizične robe, kompanija ili država i većina njih smatra da upotreba tih
tehnika može biti značajno bolja. Trećina ispitanika je te informacije koristila kao povod
za pokretanje istraga, ali u samo 10 posto slučajeva ishod tih istraga bilo je pokretanje
krivičnog postupka.

Stiče se utisak da nadzorni organi banaka imaju veliki prostor za dobrovoljnu razmenu
informacija vezanih za trgovinske aktivnosti i to sa carinom, organima gonjenja,
finansijsko-obaveštajnim službama i poreskim organima. Pored toga, većina nadzornih
organa u bankarskom sektoru navela je da imaju mogućnost razmene informacija o
trgovinskoj razmeni sa nadležnim organima stranih država uz određena ograničenja. Ne
iznenađuje činjenica da mali broj nadzornih organa ima stručne ljude za tehnike pranja
novca kroz trgovinu, a većina za ovu oblast ili ima nedovoljno programa obuke ili obuku
nema nikako. Uopšteno, približno polovina ispitanika smatraju da su njihove države
izložene upotrebi trgovinskih transakcija u svrhe kriminala.

Indikatori sumnje

Indikatori sumnje za pranje novca kroz trgovinu

Ispitanici iz upitnika projektnog tima FATF-a naveli su određeni broj indikatora sumnje
koji se obično koriste za utvrđivanje pranja novca kroz trgovinu. Indikatori su između
ostalog i sledeće situacije:
• Javljaju se značajne razlike između opisa robe na otpremnici i fakture;
• Javljaju se značajne razlike između opisa robe na otpremnici (ili fakturi) i same robe
koja je isporučena;
• Javljaju se značajne razlike između vrednosti robe prikazane na fakturi i tržišne
vrednosti robe;
• Veličina isporuke je u neskladu sa uobičajenim obimom dealtnosti izvoznika odnosno
uvoznika;
• Tip robe čija se isporuka vrši označen je kao "visokorizičan" u kontekstu pranja
novca; *
• Tip robe čija se isporuka vrši je u neskladu sa pretežnom delatnošću izvoznika
odnosno uvoznika;
• Isporuka nije ekonomski opravdana; **
• Roba se otprema odnosno doprema u državu koja je označena kao "visokorizična" u
kontekstu pranja novca;
• Roba se prevozi preko jedne ili više država bez jasnog ekonomskog opravdanja;
• Način plaćanja nije primeren riziku koji je karakterističan za konkretnu transakciju;
***
• U transakciji se prima gotovina (ili vrše druge uplate) od trećih lica koja nisu jasno
povezana sa transakcijom;
• U transakciji se koriste akreditivi koji se učestalo menjaju odnosno proširuju; i
• U transakciji se koriste paravan (ili kvazi) kompanije.

Carinski organi se koriste ciljane informacije koje se odnose na konkretne izvozne,

uvozne, odnosno špediterske kompanije. Pored toga, indikatori sumnje koji se koriste za
otkrivanje drugih metoda pranja novca mogu biti korisni u otkrivanju eventualnih
slučajeva pranja novca kroz trgovinu.

* Na primer, roba visoke vrednosti, roba male vrednosti (npr. mali elektronski uređaji),
koji imaju visoku stopu prometa i kod kojih je utvrđivanje vrednosti problematično.
** Na primer, upotreba velikog kontejnera za transport male količine robe relativno male
vrednosti.
** Na primer, upotreba avansnog plaćanja za pošiljku od novog dobavljača u državi koja
predstavlja visok rizik.
8. Osnovni nalazi

Istraživački rad u ovom projektu doveo do sledećih zaključaka u pogledu pranja novca kroz
trgovinu:

• Pranje novca kroz trgovinu je važan kanal putem koga kriminalci obavljaju svoju
kriminalnu delatnost, pa prema tome, imajući u vidu rast trgovine u svetu, postaje sve
značajnija slaba tačka kada je u pitanju pranje novca i finansiranje terorizma.
• Tehnike pranja novca kroz trgovinu razlikuju se po složenosti. Najosnovnije šeme su
prevarne radnje u trgovini (npr. uvećanje i umanjenje faktura). Međutim, komplikovanije
šeme integrišu takve prevarne radnje u mrežu kompleksnih transakcija u kojima se vrši
provlačenje vrednosti kroz finansijski sistem (npr. pomoću čekova i elektronskih
transfera) odnosno fizičko kretanje gotovine (npr. putem kurira). Ovim kompleksnim
transakcijama dodatno se prikrivaju tokovi novca što komplikuje otkrivanje njegovog
nezakonitog porekla.
• Analiza podataka o trgovini i razmena podataka o trgovini sa inostranstvom korisni su
metodi za utvrđivanje nepravilnosti u trgovini, što može dovesti do istraga i gonjenja za
dela pranja novca kroz trgovinu.
• Iako carinski organi, organi gonjenja, finansijsko-obaveštajne službe, poreski organi i
nadzorni organi u bankarskom sektoru mogu razmenjivati informacije o trgovini, razmena
je često ograničena tek na određene okolnosti odnosno vrši na dobrovoljnoj osnovi i nije
obavezna. Uz to, većina finansijsko-obaveštajnih službi ne primaju ne dobijaju uredno
obaveštenja o sumnjivim transakcijama iz trgovine.
• Stiče se utisak da većina carinskih organa, organa gonjenja, finansijsko-obaveštajnih
službi, poreskih organa i nadrzornih organa u bankarskom sektoru ima slabiji kapacitet u
otkrivanju i borbi protiv pranja novca kroz trgovinu nego što je to slučaj u borbi protiv
drugih vidova pranja novca i finansiranja terorizma. Čini se da je delimično posledica
njihovog ograničenijeg razumevanja tehnika ovog oblika pranja novca.
• Većina carinskih organa, organa gonjenja, finansijsko-obaveštajnih službi, poreskih
organa i nadzornih organa u bankarskom sektoru naveli su goruću potrebu za
intenzivnijom obukom kako bi zaposleni imali dovoljno znanja za prepoznavanje pranja
novca kroz trgovinu.
• Većina carinskih organa, organa gonjenja, finansijsko-obaveštajnih službi, poreskih
organa i nadzornih organa u bankarskom sektoru naveli su zabrinuti zbog ugroženosti
njihovih država na pranje novca kroz trgovinu. Pored toga, većina smatra da njihove
države na raspolaganju imaju tek ograničene mere za sprečavanje aktivnosti pranja novca
kroz trgovinu.
9. Teme za razmatranje
Pranje novca kroz trgovinu je značajna tehnika pranja novca kojoj kreatori politike pridaju
nedovoljno pažnje. Sa rastom međunarodne trgovinske razmene i sve delotvornijim
standardima koji se primenjuju na druge tehnike pranja novca, može se očekivati da će pranje
novca kroz trgovinu počiniocima biti sve privlačnije.

Ova studija govori o tome da je stepen razumevanja pranja novca kroz trgovinu uglavnom
sličan stepenu razumevanja kretanja vrednosti kroz finansijski sistem od pre jedne decenije. U
to vreme, radnici praktičari u većini finansijskih institucija uglavnom nisu imali predstavu o
tome šta je sumnjiva aktivnost kao i šta treba da preduzmu ukoliko se ustanovi takva
aktivnost.

Ova studija pokazuje da se carinski organi, organi gonjenja, finansijsko-obaveštajne službe,

poreski organi i nadzorni organi u bankarskom sektoru trenutno suočavaju sa sličnim
izazovima u pogledu razumevanja tehnika pranja novca kroz trgovinu i otkrivanja takvih
aktivnosti

U perspektivi, stiče se utisak da bi trebalo u početku preduzeti nekoliko koraka za

unapređenje kapaciteta domaćih organa u borbi protiv pranja novca kroz trgovinu. Ti koraci
ukratko se sastoje od izgradnje jače svesti, jačanja mera za utvrđivanje nelegalnih aktivnosti u
trgovini i unapređenju međunarodne saradnje.

Izgradnja jače svesti

Pregled praksi koje se primenjuju u državama koje su popunjavale upitnik FATF-a pokazao je
da postoji gotovo jednodušna saglasnost o tome da postoji potreba da se veća pažnja posveti
programima obuke nadležnih organa (npr. carinskih organa, organa gonjenja, finansijsko-
obaveštjanih službi i nadzornih organa u bankarskom sektoru) kako bi se lakše otkrivale
tehnike pranja novca kroz trgovinu. Kao rezultat toga, bolja obuka može da ima za rezultat
značajno povećanje obaveštenja o sumnjivim transakcijama koja se dostavljaju finansijsko-
obaveštajnim službama. Pored toga, takvi programi obuke mogu se obogatiti sastancima sa
privatnim sektorom.

Jačanje mera koje se trenutno preduzimaju

Više je mera i radnji koje bi države mogle preduzeti u cilju boljeg otkrivanja nelegalnih
aktivnosti u trgovini. Najjednostavnije je da se nadležnim organima i finansijskim
institucijama (obveznicima) obezbedi pristup studijama slučajeva i indikatorima sumnje iz
ove studije. Pored toga, najveći broj država bi imao koristi od efikasnije razmene informacija
među nadležnim organima unutar same države. Na primer, bilo bi korisno da organi gonjenja
mogu tražiti infomracije od carinskih organa o konkretnim trgovinskim poslovima pre
započinjanja formalne krivične istrage.

Unapređenje međunarodne saradnje

Države treba da u međusobnoj saradnji otkrivaju i da se suprotstavljaju pranju novca kroz
trgovinu. Države mogu, u skladu sa standardima FATF-a, predvideti jasna i efikasna rešenja
za omogućavanje brze i konstruktivne razmene informacija. U praksi, moguće je da će u tom
cilju biti neophodno u većoj meri koristiti se memorandumima o razumevanju i sporazumima
o međunarodnoj pravnoj pomoći između država, kako bi se olakšala razmena informacija u
vezi sa konkretnim transakcijama. To znači i učestalije korišćenje sporazuma o uzajamnoj
pomoći između carinskih organa kako bi se olakšala razmena podataka o uvozu i izvozu, a u
cilju utvrđivanja nepravilnosti u trgovini koje mogu ukazati na moguće slučajeve pranja
novca kroz trgovinu.
Prilog I

Uloga finansijskih insitucija u obavljanju trgovinskih poslova

Finansijske institucije mogu imati trostruku ulogu u obavljanju međunarodnih trgovinskih

transakcija, naime, u segmentu prenosa novca, obezbeđenju finansijskih sredstava i davanju
izvesne garancije za transakciju. U nastavku se daje jednostavan opis ove tri uloge.

Prenos novca – jeste transfer sredstava između strana koje učestvuju u trgovinskom
poslu. (npr. elektronski transfer).

Obezbeđenje finansijskih sredstava – jeste davanje kredita koji je potpora za

trgovinsku transakciju. U tim slučajevima uobičajena je praksa da finansijska
institucija obavlja standardnu proveru kreditne sposobnosti klijenta. Uz to, finansijska
insitucija može obaviti i proveru osnovne transakcije.

Davanje izvesne na transakciju – dešava se u dva slučaja: (1) kada se finansijska

insitucija obaveže da će izvršiti plaćanje pod određenim uslovima (tj. akreditiv), i (2)
kada se finansijska institucija obaveže da će izvšiti plaćanje u slučaju da kupac ne
izvrši svoje obaveze (tj. garancija).

Uz praćenje u skladu sa unutrašnjim propisima za sprečavanje pranja novca i finansiranja

terorizma, stepen podrobnosti provera i informacija koje postoje o osnovnoj transakciji,
zavisiće od izloženosti banke kreditnom i reputacionom riziku u vezi sa davanjem finansijskih
sredstava i stavljanjem imena banke iza transakcije. Na primer, zbog toga što je izloženost
riziku neke institucije prilikom vršenja prenosa novca niska, malo je verovatno da će ta
institucija detaljno ispitati ili čaki i gledati dokumentaciju koja je osnov transakcije (tj.
otpremnice ili fakture).
Prilog II
Ovaj prilog sadrži uzorak osnovnih informacija koje su date u odgovorima na upitnik projektnog
tima FATF-a. U nekim slučajevima, ispitanici nisu dali odgovore na sva pitanja.

Carinski organi (24 ispitanika)

Da Ne
Da li vršite analizu koja se može koristiti za otkrivanje, istragu odnosno gonjenje za 12 12
pranje novca kroz trgovinu?
Da li vršite analizu podataka o trgovini u cilju utvrđivanja nepravilnosti u trgovini 13 11
koje mogu biti u vezi sa pranjem novca odnosno finansiranjem terorizma?
Možete li dati listu indikatora sumnje u oblasti pranja novca kroz trgovinu na 12 12
osnovu koje bi se mogla utvrditi sumnja ili eventualno pokrenuti istraga?
Da li se koristite modelima rizika odnosno analitičkim alatima u utvrđivanju 19 5
visokorizičnih kompanija, robe, država ili aktivnosti?
Postoji li prostor za bolju analiza podataka o trgovini u cilju utvrđivanja 18 5
nepravilnosti u trgovini koje bi bile osnov za pokretanje dalje istrage

Da li su informacije ili analize dovele do konkretnih istraga a potom i do krivičnih postupaka?

Istrage 14
Krivični postupci 6
Ne 10

Da li je razmena informacija između carinskih organa i drugih državnih organa obavezna ili dobrovoljna?
Organi gonjenja Finansijsko- Poreski organi Nadzorni organi
obaveštajna služba za banke
Obavezna 10 9 6 1
Dobrovoljna 13 11 14 10
Nije primenjivo 1 0 0 8

Sa kojima od sledećih državnih organa se informacije o trgovinskim poslovima mogu razmenjivati?

Organi gonjenja Finansijsko- Poreski organi Nadzorni organi
obaveštajna služba za banke
Da 10 6 10 2
Da, uz ograničenja 13 15 10 11
Ne 1 0 0 7

Da li se informacije o trgovini mogu razmenjivati sa nadležnim organima stranih država?

Da 7
Da, uz ograničenja 16
Ne 0
 Da Ne
Imate li programe obuke za predmet pranja novca kroz trgovinu? 8 15
Da li smatrate da postoji potreba za boljom obukom i podizanjem svesti o 22 1
tehnikama pranja novca kroz trgovinu?
Da li smatrate da je vaša država izložena riziku pranja novca kroz trgovinu? 17 7

Organi gonjenja (20 ispitanika)

Iz kojih izvora vaša organizacija dobija infomracije u vezi sa pranjem novca kroz trgovinu?
Carinski organi 11
Finansijsko-obaveštajne službe 13
Poreski organi 7
Nadzorni organi u bankarskom sektoru 5
Finansijske institucije 10
Drugi 9

Da li te informacije dovode do istraga i kasnije do krivičnih postupaka?

Istrage 18
Krivični postupci 13
Ne 2

Da Ne
Da li informacije o trgovini koristite u analizama odnosno istragama slučajeva 15 5
pranja novca i finansiranja terorizma?
Imate li pristup bazi podataka o trgovini koja se može koristiti radi bolje analize 7 13
odnosno istraga slučajeva pranja novca i finansiranja terorizma?
Smatrate li da postoji prostor za unapređenje saradnje između organa gonjenja i 15 5
carinskih organa korišćenjem pretraživih baza podataka o pojedinačnim
kompanijama i transakcijama?
Možete li obezbediti listu indikatora sumnje za prepoznavanje aktivnosti pranja 7 12
novca kroz trgovinu koje mogu poslužiti za utvrđivanje sumnje odnosno eventualno
pokretanje istrage?
Postoji li prostor za poboljšanje upotrebe indikatora rizika radi promovisanja 8 10
pristupa zasnovanog na riziku u otkrivanju pranja novca kroz trgovinu?

Da li je razmena informacija između organa gonjenja i drugih državnih organa obavezna ili dobrovoljna?
Carinski organi FOS Poreski organi Nadzorni organ
Obavezna 6 5 5 2
Dobrovoljna 11 9 11 8
Nije primenjivo 1 1 0 8
Sa kojim od dole navedenih državnih organa se informacije o trgovini mogu razmenjivati?
Carinski organi FOS Poreski organi Nadzorni organ
Da 6 6 3 0
Da, uz ograničenja 12 8 14 8
Ne 0 0 0 6

Da li informacije o trgovini možete razmenjivati sa nadležnim organima stranih država?

Da 3
Da, uz ograničenja 13
Ne 1

Da Ne
Da li imate program obuke o predmetu pranja novca kroz trgovinu? 6 13
Da li smatrate da postoji potreba za boljom obukom i podizanjem svesti o 17 2
tehnikama pranja novca kroz trgovinu?
Da li smatrate da je vaša država izložena riziku pranja novca kroz trgovinu? 13 6

Finansijsko-obaveštajne službe (21 ispitanik)

Da li ste dobijali izveštaje o sumnjivim transakcijama (IST) čiji su osnov sumnjivi trgovinski poslovi?
Da 12
Ne 2
Nije primenjivo 5

Da li ste dobijali IST čiji su osnov sumnjivi trgovinski poslovi?

U toku prošle godine? U poslednje tri godine?
0 1 1
1-5 0 4
6 - 25 6 4
Više od 25 8 5
Nije primenjivo 5 5

Iz kojih izvora vaša organizacija prima informacije o pranju novca kroz trgovinu?
Trade Based Money Laundering

Carinski organi 11

20
Trade Based Money Laundering

Organi gonjenja 12

21
Trade Based Money Laundering

Poreski organi 8

22
Trade Based Money Laundering

Nadzorni organi u bankarskom sektoru 3

23
Trade Based Money Laundering

Finansijske institucije 17

24
Trade Based Money Laundering

Drugi 3

25
Trade Based Money Laundering

Nije primenjivo 2

26
 Pranje novca kroz trgovinu

Da Ne
Da li informacije o trgovini koristite u analizama odnosno istragama slučajeva 11 10
pranja novca i finansiranja terorizma?
Da li informacije o trgovini redovno koristite u analizama odnosno istragama? 8 13

Da li te informacije dovode do istraga i potonjih krivičnih postupaka?

Istrage 14
Krivični postupci 10
Ne 5

Da Ne
U okolnostima kada se sumnja na pranje novca kroz trgovinu, da li se u 11 8
transakcijama koriste finansijski proizvodi u trgovini, kao što su akreditivi ili
dokumentarna naplata?
Da li vaša organizacija prikuplja podatke o transakciji SWIFT koje koristite u 8 13
analizama odnosno istragama pranja novca i finansiranje terorizma?
Možete li obezbediti listu indikatora sumnje za prepoznavanje pranja novca kroz 14 7
trgovinu koja može poslužiti za utvrđivanje sumnje odnosno eventualno pokretanje
istrage?
Postoji li prostor za poboljšanje upotrebe indikatora rizika radi promovisanja 10 6
pristupa zasnovanog na riziku u otkrivanju pranja novca kroz trgovinu?
Imate li pristup bazi podataka o trgovini koju možete koristiti radi unapređenja 6 15
analize odnosno istraga za pranje novca odnosno finansiranje terorizma?

Da kojima od sledećih državnih organa je moguće razmenjivati informacije o trgovini?

Carinski organi Organi gonjenja Poreski organi Nadzorni organ
Da 10 11 9 9
Da, uz ograničenja 8 7 7 3
Ne 0 1 1 2

Da li se informacije o trgovini mogu razmenjivati sa nadležnim organima drugih država?

Da 7
Da, uz ograničenja 14
Ne 0

Da Ne
Da li u vašoj organizaciji rade lica specijalizovana za oblast trgovine? 12 9
Da li imate programe obuke o predmetu pranja novca kroz trgovinu? 4 16
Smatrate li da postoji potreba za boljom obukom i podizanjem svesti o tehnikama 18 2
pranja novca kroz trgovinu?
Da li smatrate da je vaša država izložena riziku pranja novca kroz trgovinu? 15 4

27
 Pranje novca kroz trgovinu

Poreski organi (21ispitanik)

Da li primate informacije o sumnjivim aktivnsotima u vezi sa pranjem novca kroz trgovinu?
Da 10
Ne 11

Da li imate pristup bazi podataka o trgovini koju možete koristiti za unapređenje analize odnosno istraga pranja
novca i finansiranja terorizma?
Da 5
Ne 8
Nije primenjivo 8

Yes No
Da li vršite analizu koja se može koristiti za otkrivanje, istragu odnosno krivične 7 13
postupke za pranje novca kroz trgovinu?
Da li finansijsko-obaveštajnoj službi dostavljate IST u vezi sa sumnjivim 7 14
trgovinskim transakcijama?
Možete li obezbediti listu indikatora sumnjivih transakcija za prepoznavanje pranja 9 12
novca kroz trgovinu i koja bi mogla biti osnov za utvrđivanje sumnje ili eventualnu
istragu?
Ima li prostora za bolju upotrebu indikatora rizika u cilju promovisanja pristupa 5 10
zasnovanog na riziku u otkrivanju pranja novca kroz trgovinu?
Da li sprovodite sopstvene istrage i da li ste sa drugim organima uključeni u istrage 10 10
o mogućem pranju novca kroz trgovinu?
Da li imate nadležnost da u vršenju kontrole kontrolišete eventualno postojanje 7 14
aktivnosti pranja novca?
Ukoliko se utvrdi sumnja na pranja novca u za vreme vršenja kontrole, da li imate 12 9
obavezu da o toj sumnji izvestite nadležni organ?

Da li nadležni organ može zahtevati poreske informacije kao deo istrage slučajeva pranja novca kroz trgovinu?
Da, u svim slučajevima 6
Da, uz ograničenja 14
Ne 1

Da li je razmena informacija između poreskih organa i drugih državnih organa obavezna ili dobrovoljna?
Carinski organi Organi gonjenja FOS Nadzorni organ
Obavezna 7 6 10 2
Dobrovoljna 10 9 4 5
Nije primenjivo 1 3 4 11

Sa kojima od sledećih državnih organa se mogu razmenjivati informacije?

Carinski organi Organi gonjenja FOS Nadzorni organ
Da 9 4 8 2
Da, uz ograničenja 8 11 6 4
Ne 2 3 5 10

28
 Pranje novca kroz trgovinu

Da li informacije o trgovini možete razmenjivati sa nadležnim organima drugih država?

29
 Trade Based Money Laundering

Da 2

30
 Trade Based Money Laundering

Da, uz ograničenja
12

31
 Trade Based Money Laundering

Ne
5

32
 Pranje novca kroz trgovinu

Da Ne
Da li vaša organizacija ima zaposlene koji imaju specijalistička znanja u oblasti 4 15
trgovine?
Da li imate programe obuke o predmetu pranja novca kroz trgovinu? 5 15
Smatrate li da postoji potreba za boljom obukom i jačom o tehnikama pranja novca 20 1
kroz trgovinu?
Smatrate li da je važa država izložena riziku pranja novca kroz trgovinu? 15 5

Nadzorni organi u bankarskom sektoru (23 ispitanika)

Iz kojih izvora vaša organizacija prima informacije o pranju novca kroz trgovinu?
Carinski organi 2
Organi gonjenja 2
Finansijsko-obaveštajne službe 4
Nadzorni organi u bankarskom sektoru 1
Finansijske institucije 7
Drugi 2

Da Ne
Da li vršite analizu koja se može koristiti za otkrivanje, istragu ili krivični postupak 6 17
za pranje novca kroz trgovinu?
Da li možete sačiniti listu indikatora rizika za moguće pranje novca kroz trgovinu a 12 6
koji mogu biti osnov za utvrđivanje sumnje odnosno pokretanje istrage?
Da li koristite modele rizika odnosno analitičke alate za utvrđivanje visokorizičnih 9 14
kompanija, robe, država ili aktivnosti?

Sa kojima od sledećih državnih organa možete razmenjivati informacije?

Carinski organi Organi gonjenja FOS Poreski organi
Da 2 4 11 3
Da, uz ograničenja 10 11 3 9
Ne 5 3 3 4

Da li je razmena informacija između nadzornog organa u bankarskom sektoru i drugih državnih organ obavezna ili
dobrovoljna?
Carinski organi Organi gonjenja FOS Poreski organ
Obavezna 1 6 9 2
Dobrovoljna 10 8 4 9
Nije primenjivo 5 3 3 4

33
 Pranje novca kroz trgovinu

Da li se informacije o trgovini mogu razmenjivati sa nadležnim organima drugih država?

Da 1
Da, uz ograničenja 12
Ne 4

Da Ne
Da li vaša organizacija zapošljava lica sa specijalističkim znanjima iz oblasti 3 20
trgovine?
Da li imate programe obuke koji se bave predmetom pranja novca kroz trgovinu? 3 18
Da li smatrate da je vaša država izložena riziku korišćenja trgovinskih transakcija u 12 5
svrhe izvršenja krivičnih dela?

34
 Pranje novca kroz trgovinu

Glosar

Alternativni sistemi za doznačavanje novca (ASDN) – jeste aktivnost kojima se novac

transferiše van formalnog bankarskog sistema. U njih spadaju neregulisane mreže (poput
podzemnih banaka) i regulisane delatnosti (poput firmi za transfer novca).15

Otpremnica jeste isprava koju potpisuje špediter kojom se potvrđuje prijem robe radi
prevoza iz jednog u drugo navedeno mesto.

Iznošenje kapitala (Capital flight) – jeste brz odliv novca iz zemlje, što se često javlja kao
reakcija na neki događaj u ekonomiji koji uznemiri investitore i kod njih izazove gubitak
poverenja u finansijsku stabilnost države.
Dostavljači novca (Cash couriers) – jesu lica koja prevoze novac ili fizički prenosive
instrumente plaćanja iz jedne države u drugu u svrhe pranja novca stečenog kriminalom
odnosno finansiranja terorizma.

Utapanje sredstava – jeste proces spajanja sredstava stečenih nelegalnim aktivnostima sa

zaradama iz zakonitog poslovanja u svrhe pogrešnog prikrivanja izvora nelegalnih sredstava i
otežavanja utvrđivanja toka novca.

Paravan kompanija jeste privredni subjekt koji se može koristiti za prikrivanje stvarnog
vlasništva neke organizacije.

Jemstvo jeste preuzimanje određene obaveze, obično od strane neke banke, da će ispuniti
obavezu drugog lica odnosno platiti određeni iznos novca po prikazivanju određenih isprava
koje ukazuju na to da lice na koje se jemstvo odnosi nije ispunilo određene obaveze.

Havala – jeste specifičan oblik alternativnog sistema za doznačavanje novca. Havaladar je

lice koje vodi havalu ili je vlasnih havale.

Akreditiv jesete preuzimanje određene obaveze, obično od strane banke i to na zahtev

klijenta, da će isplatiti imenovanom korisniku određeni iznos novca po prikazivanju
određenih isprava koje su predviđene u uslovima i pretpostavkama konkretnog akreditiva.

Kvazi kompanija – jeste kompanija koja je osnovana ali nema ni značajne imovine niti
poslovnih aktivnosti.

Raslojavanje – jeste tehnika pranja novca koja podrazumeva podelu velikog iznosa položenih
sredstava u banci na veći broj manjih pologa da finansijska institucija (obveznik) ne bi
konkretnu transakciju prijavio kao sumnjivu, u skladu sa svojim zakonskim obavezama.

Pranje novca kroz trgovinu – jeste proces prikrivanja sredstava stečenih krivičnim delom i
pomeranje vrednosti uz pomoć trgovinskih transakcija u cilju pozakonjenja njihovog
nezakonitog porekla.
Službe za transparentnost trgovine – jesu sistemi za promovisanje razmene podataka
između carinskih organa koji međusobno sarađuju a u svrhe otkrivanja i analize susmnjivih
trgovinskih transakcija.

Utvrđivanje cene transfera – jesu ugovori o utvrđivanju cene koji se zaključuju

međusobnim dogovorom, a ne u skladu sa delovanjem slobodnog tržišta. U praksi, ti ugovori
se često povezuju sa transakcijama unutar jedne iste firme.

15
Više informacija može se naći u izveštaju FATF-a o tipologijama za 2004-2005: "Financial Action Task
Force's Money Laundering and Terrorist Financing Typologies Report for 2004-2005

35
 Pranje novca kroz trgovinu

Literatura
1. Anthony and Hallet (1992), "How Successfully Do We Measure Capital Flight?
The Empirical Evidence from Five Developing Countries", Journal of Development
Studies, Vol. 23.3: 538-556.

2. Baker, R. (1999), The Biggest Loophole in the Free-Market System, The

Washington Quarterly, Autumn, 1999.

3. Baker, R. (2005), Capitalism's Achilles Heel - Dirty Money and How to Renew
the Free-Market System, John Wiley and Sons.

4. Bartlett, B. (2002), "The Negative Effects of Money Laundering on Economic

Development", Asian Development Bank Regional Technical Assistance Project No.
5967 - Countering Money Laundering in the Asian and Pacific Region, May 2002.

5. Bhagwati, J. N. (1967), "Fiscal Policies, the Faking of Foreign Trade Declarations

and the Balance of Payment". Bulletin of the Oxford University Institute of Statistics,
February.

6. Brittain-Catlin, W. (2005), Offshore: The Dark Side of the Global Economy.

ISBN: 0374256985.

7. Caribbean Financial Action Task Force (2001), Money Laundering Prevention

Guidelines ForCFATF Member Governments, Free Trade Zone Authorities, And
Merchants

8. Caribbean Financial Action Task Force (2001), Report of the Working Group -
Free Trade Zones Typology Exercise II

9. Cuddington, J. (1986), "Capital Flight: Estimates, Issues, and Explanations",

Princeton Studies in International Finance, No. 58.

10. de Boyrie, M. E., S. J. Pak, and J. Zdanowicz (2005), "Estimating The Magnitude
Of Capital Flight Due To Abnormal Pricing In International Trade: The Russia-USA
Case", Center for International Business and Education Research (CIBER) Working
Paper, Florida International University.

11. de Boyrie, M. E., S. J. Pak, and J. Zdanowicz (2004), "The Impact of

Switzerland's Money Laundering Law on Capital Flows Through Abnormal Pricing
in International Trade", Applied Financial Economics. 2005, 15, pp. 217-230.

12. De Wulf, L. (1979), "Statistical Analysis of Under- and Over-Invoicing of

Imports", Journal of Development Economics 8 (1981).

13. EurAsianGroup (2005), "Use of Non-Resident Organisations for Reinvestment of

Proceeds from Crime into the Economy (through Offshore Companies)" EAG
Typologies Research. Final Report.

36
 Pranje novca kroz trgovinu

14. EurAsianGroup (2005), "Use of Fraudulent VAT Pay-Back Schemes in Exports

of Goods and Services for the Purpose of Obtaining Proceeds of Crime and their
Laundering", EAG Typologies Research. Final Report.

15. Fatehi J. (1994), "Capital Flight from Latin America as a Barometer of Political
Instability", Journal of Business Research, 30(2), 187-195.

16. Feenstra, R., Wen Hai, Wing T. Woo, and Shunli Tao (1999), "Discrepancies in
International Data: An Application to China-Hong Kong Entrepot Trade", American
Economic Review, May 1999, Volume 89, Issue 2.

17. Financial Action Task Force (2004), "Alternative Remittance Systems", Money
Laundering and Terrorist Financing Typologies 2004-2005, June 2005.

18. Financial Action Task Force (2004), "Money Laundering and Terrorist Financing
Trends and Indicators: Initial Perspectives", Money Laundering and Terrorist
Financing Typologies 2004-2005, June 2005.

19. Financial Action Task Force (2006), Background Documents - Summaries of

Trade-Based Money Laundering Case Studies and Domestic Regimes, FATF Secure
Website.

20. Financial Action Task Force (2006), Background Documents - Summary of

Responses to Trade-Based Money Laundering Questionnaire, FATF Secure Website.

21. Fisman, R. and Shang-Jin Wei (2001), "Tax Rates and Tax Evasion: Evidence
from "Missing Imports" in China", National Bureau of Economic Research Working
Paper 8551, October 2001.

22. Goetzl, A. (2005), "Why Don't Trade Numbers Add Up?" ITTO (International
Tropical Timber Organisation) Tropical Forest Update 15/1 2005.

23. Gulati (1987), "A Note on Trade Misinvoicing", in Capital Flight and Third
World Debt, Lessard, Donald and John Williamson (eds.), Washington DC: Institute
for International Economics, pp. 68-78.

24. IMF (1991), "Determinants and Systemic Consequences of International Capital

Flows", A Study by the Research Department of the International Monetary Fund.

25. Joint Money Laundering Steering Group (2006), "Guidance Notes on Prevention
of Money Laundering and Combating the Financing of Terrorism",
www.jmlsg.org.uk.

26. Kahn, B. (1991), "Capital Flight and Exchange Controls in South Africa",
Research Paper No. 4, Centre for the Study of the South African Economy and
International Finance, London School of Economics.

27. Khilji, F. (1993), "Comments on "Under-Invoicing of Imports: A Case Study of

Pakistan"" The Pakistan Development Review, 32, Part II, Winter 1993.

37
 Pranje novca kroz trgovinu

28. Kochan, N. (2005), The Washing Machine: How Money Laundering and Terrorist
Financing Soils Us. ISBN: 1587991594.

29. Komisar, L. (2005), "Profit Laundering and Tax Evasion - The Dirty Little Secret
of Financial Globalization", Dissent Magazine, Spring, 2005.

30. Lessard, Donald and John Williamson eds. (1984), Capital Flight and Third
World Debt, Washington, DC: Institute for International Economics.

31. Li, S. H. and Balachandran, K. R. (1996), "Effects of Differential Tax Rates on

Transfer Pricing", Journal of Accounting, Auditing and Finance, 11(2), 183-96.

32. Mahmood, Z. and R. Mahmood (1993), "Under-Invoicing of Imports: A Case

Study of Pakistan", The Pakistan Development Review, 32, Part II, Winter 1993.

33. Motala, John (1997), "Statistical Discrepancies in the World Current Account", in
an IMF Quarterly Periodical, Finance and Development, March 1997, Volume 34,
Number 1.

34. Pritchett, Lant and Sethi, Geeta (1994), "Tariff Rates, Tariff Revenue, and Tariff
Reform: Some New Facts", The World Bank Economic Review, Volume 8, Number 1,
1994.

35. Robinson, Jeffrey (1995), The Laundrymen - Inside the World's Third Largest
Business. Simon and Schuster, London.

36. Rustomjee, Z. (1991), "Capital Flight under Apartheid",

Transformation, No. 15: 89-103.

37. Setiono, B. and Y. Husein, (2005), "Fighting Forest Crime and Promoting Prudent
Banking for Sustainable Forest Management", Centre for International Forestry
Research (CIFOR) Occasional Paper No. 44, ISSN 0854-9818.

38. Smit, B. W. and Mocke, B.A. (1991), "Capital Flight from South Africa:
Magnitude and Causes", The South African Journal of Economics, Vol. 59.2: 101-
117.

39. Stasavage, David and Daubree, Cecile (1998), "Determinants of Customs Fraud
and Corruption: Evidence from Two African Countries", OECD Development Centre,
Working Paper No. 138, August 1998.

40. Swenson (2001), "Tax Reforms and Evidence of Transfer Pricing", in National
Tax Journal, Vol. 54, No. 1, pp. 7-26.

41. Tomohara, A. (2004), "Inefficiencies of Bilateral Advanced Pricing Agreements

(BAPA) in Taxing Multinational Companies", National Tax Journal, Vol. LVII, No.
4, 863-873.

38
 Pranje novca kroz trgovinu

42. United Nations Office on Drugs and Crime, The Money Laundering Cycle,
http://www.unodc.org/unodc/en/money_laundering_cycle.html.

43. US Department of State (2004), International Narcotics Control Strategy Report

for 2003. Released by the Bureau for International Narcotics and Law Enforcement
Affairs, March 2004.

44. US Immigration and Customs Enforcement (2005), Trade-Based Money

Laundering and The ICE Trade Transparency Unit, A Presentation for the APG, Asia
Pacific Group on Money Laundering. Cairns, Australia, July 2005.

45. Vincent, Jeffrey R. (2004), "Detecting Illegal Trade Practices by Analyzing

Discrepancies in Forest Products Trade Statistics: An Application to Europe, with a
Focus on Romania", World Bank Policy Research Working Paper 3261, April 2004.

46. Wood, E. and T. Moll (1994), "Capital Flight from South Africa: Is Under-
Invoicing Exaggerated?", The South African Journal of Economics, 62, 1, 1994.

47. Woolley, Herbert (1966), "Measuring Transactions Between World Areas",

Studies in International Economic Relations, National Bureau of Economic Research.

48. World Trade Organisation (2005), International Trade Statistics 2005,

http://www.wto.org/english/res_e/statis_e/its2005_e/its2005_e.pdf.

49. Yeats, Alexander J. (1990), "On the Accuracy of Economic Observations: Do

Sub-Saharan Trade Statistics Mean Anything?" The World Bank Economic Review,
Volume 4, Number 2, May 1990.

50. Zdanowicz, John (2004), "Who's Watching Our Back Door?" Business Accents
Magazine, Volume 1, Number 1, Florida International University, Fall 2004.

39