ПОСЕБНОСТИ У РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА

o Понекад у језичкој стварности тешко је одредити за неки речен. део

који је речен. члан.
1. На пр., неки глаг. додатак може имати службу и значење делимично
објекта, а делимично неке прил. одредбе (за време, начин ...).
o Тако, на пример, у синтаксичкој вези стидети се својих поступака
®Г. мн.: поступака има нијансу значења и објекта и прил. одр. за
узрок.
2. У речен. може бити и неки део који је синтаксички двосмерно везан:
- за именицу (у служби, нпр., субјекта);
- за глагол (као предикат). Уп. следеће речен.:
а) „О томе Лујо будан сања.“ (Лујо ¬ будан ®сања)
[будан Лујо > будан = атрибут који одређ. имен. Лујо =субјекат] и
[сања будан > будан =прил. одр. за начин, одређ предикат сања]
б) Појавио се човек сав блатњав.
[сав блатњав човек = атрибут који одређ. имен. >човек = субјекат] и
[појавио се <сав блатњав = прил. одр. за начин, одређ. предикат >
појавио се].
в) „Срдит Марко низ Косово језди.“ → срдит Марко │ срдит језди
Марко ← срдит → језди
® зато су овакви делови речен. истовремено и атрибути и прил. одр.
Þ називају се атрибутско-прилошкоодредбени делови;

o синтагма, на пр., будан сања може се разматрати осим на

комуникативном нивоу (синтаксичком), још и на докомуникативном
(морфолошком = речи узете посебно) нивоу. Уп. пр.:

® сањати будан, ићи бос, јести халапљиво, шетати тужан ... итд.;

® будан човек, босо дете, халапљив човек, тужан поглед ... итд.

Þ ове синтагме и на докомуникативном и на комуникативном нивоу

показују да придеви у њима имају двовалентне синтаксичке
способности, с том разликом да се на докомуникативном нивоу друга

1
валенција показује као могућност за одређивање именице или глагола,
зависно од тога уз коју се врсту речи посматра.

® у датим синтагматским примерима:

o на докомуникативном нивоу придеви уз именице или глаголе

имају одредбену службу (= одређује гл. радњу по начину вршења) и
именичко значење у вези с особином;
o на комуникативном нивоу, прид. као конгруентни атрибути,
одређују и именице (или друге речи у именичкој служби) на које се
односе и глаголе с којима се уп. у речен.:
Јован ¬ бос ® иде. / Лујо ¬ будан ® сања.
Þ због те двоструке синтаксичке везе придева у показаним
позицијама у навед. речен., назив. се још и глаголским
атрибутима.

в) Посебне су и ситуације (у вези с речен. члановима) када је проста

реченица проширена конструкцијама с глаг. прилозима или глаг.
придевима типа:

Ишли су путем певајући песме.;

Стеван није сам и својевољно изабрао свој живот, обележен толиким

смртима.

Þ конструкције с глаг. прилогом (садашњим или прошлим) и са глаг.

придевима (радним и трпним) могу се назвати полупредикативним
реченичним деловима.

ЈЕДНОРОДНИ РЕЧЕНИЧНИ ДЕЛОВИ

 У служби неког речен. члана (субј., пред., обј., ...), у истој синтакс.
функцији, може се наћи један речен. део (= реч или синтагма зависног
односа) или више таквих делова. Пр.:
1. То закопано злато тражили су и сељаци, и хајдуци и жандарми.

2
 Под вештим прстима, оштрим сечивом и бујном маштом, на штапу
се појављују троглави змајеви, дворепе змије, једнокрили голубови,
безглави људи...
2. Ти младићи су плесали, играли, скакали.
3. Сваког дана је псовао тај намргођени, зловољни, големи комшја.
4. Јован је стајао скамењен, избезумљен, преплашен.
5. Стално је говорио о брату и o оцу.
6. Пратио га је кроз дубоку шуму, испод тамних борова, стазама
неугаженим, преко пољана и ливада, преко потока ...
(1-С, 2-П, 3-А, 4-пО, 5-ПО, 6-ПО)
Þ Реченични делови који се налазе у функцији једног речен. члана
називају се једнородни (истоврсни) реченични делови.
o Ти речен. делови
o међусобно су повезани, пре свега, истом синтаксичком
функцијом;
o чине сложену синтагматску целину;
o могу бити обједињени и неком речју општијег значења, као у пр.:
И занимања су им различита, и доб, и изглед, и углед, и одевање,
све. ® у овом пр. делови субј. синтагме обједињени су општом
заменицом све; иначе, та реч општег значења обично се налази
испред једнородних делова (® Све им је различито: и доб, и
изглед, и углед, и одевање.)
 Однос речен. делова у напоредним синтагматским целинама може
бити:
1) саставни (кад се нешто набраја, нешто што има исти смер):
Понећу са собом и сабљу, и пиштољ.;
2) супротни (кад се нешто супроставља једно другом):
Понећу са собом сабљу, а не пиштољ.;
3) раставни (нпр. када од 2 или више могућности долази у обзир
само једна): Понећу са собом сабљу или пиштољ.
o Једнородни речен. делови са саставним међусобним односом
могу бити у:
a) завршеном низу ® низ је завршен кад су претпоследњи и
последњи део везани саставним везником (најчешће и), а

3
 остали делови (ако их је више) повезани су саставним
паузама. Пр.:
Стриц започе разговор о стоци, недовољној сточној храни,
јакој зими и другим недаћама.

б) незавршеном низу

® то је низ који чине делови који су повезани само саставним

паузама. Пр.:

Јанко је бивао све одлучнији, храбрији, самоуверенији.

® незавршени низ јесте и онај низ у коме се испред сваког

дела понавља везник (испред првог дела везник се може и
изоставити). Пр.:

Ту је све у људима, (и) отпадништво, и презир, и жеђ према

животу, и туга, и весеље, и сентименталност.

o овакав низ, поред чисто синтакс. каракт., илустративан је за

показивање стилских вредности реченице с једнородним
речен. деловима, а ту су у питању два аспекта:
1. пластичност слике ® тиче се садржине речен. (дају се
детаљи одређене опште слике) = стилско-семантичка
категорија;
2. динамичност реченице ® има синтаксичко-стилски
карактер

 Понашање предлога у вези с понављањем у једнородним деловима:

 У обичном казивању
® у речен. са два, три једнородна дела састављена из по једне
синтаксеме предлог се обично уп. само испред првог дела (његова
грамат. вредност се асоцира уз остале). Пр.: Стриц започе
разговор о стоци, недовољној сточној храни,...
® у речен. са више од три једнородна дела (а састављене су од по
једне синтаксеме) предлог се понавља по који пут да би се његова
грамат. вредност осетила у читавом низу.

4
 ® предлози се понављају ако се поједини једнородни речен.
делови састоје из две или више синтаксеме /или, ако се наглашава
предлошко (грамат.) значење. Пр.:
Побеснела маса људи навалила је на полицијска кола, на оклопна
кола у ходу, па чак и на полицајце наоружане до зуба.
Јуришали су кроз ватру, кроз сечива, кроз јауке и врисак.
 До понављање предлога обавезно долази ако се уз једнородне
делове понавља неки предлог:
Често су га виђали сад у некој кафани, сад у башти, сад у
дворишту.

 Посебности у вези са с реченицама са једнородним деловима:

………..