Речи Светог Краља Милутина над одром мајке му Јелене:

» О мати моја и госпођо, како ћу ја недостојни заборавити жељу срца твога и

болове трудова твојих, што си поднела за мене? Христос удахну дух у мене, а
ти ме васпита, упућујући ме разумним речима твојих поука, као из
неисцрпнога извора медоточних уста твојих. Но, о добра моја хранитељко, и
крепка и необорива тврђаво очинству своме, ево пуни се срце моје ридањем и
плачем многим, у недоумици сам какво ће пјеније изрећи уста моја у твоју
похвалу, блажена. Но од недостатка ума мога кличем ти хвалећи твоја
величија, и говорим: Блажена си мати моја госпођо, најслађа хранитељко
младости моје и заступнице живота мога, блажена си, јер ради великога ти
подвига и богоугодних дела учини се обитељ Светој Тројици, блажена си јер
крсним знаком ограђујући се, растргла си мреже ђаволске, блажена си мати
моја и госпођо, јер си семе доброга плода Христа посејала у твоје душевне
бразде, блажена си, јер си извором суза твојих омила душевне и телесне
нечистоте, блажена се, јер си због милостиња ништима и странима учинила
Бога себи милостивим, блажена си као хранитељка сиротима и утеха
жалоснима, избављење вређанима, блажена си, јер Богу угодним ти
молитвама помажеш нама у ратовима, блажена си, јер се чеда очинства твога
тобом хвале, радујући се, блажена си, јер се написа твоје име у књиге живота,
блажена си, јер се приброја у зборове многострадалних мученица, блажена
си, госпођо и мати моја, непресушни изворе воде живе, напајајући садове
младоснога узраста чеда прехвалнога очинства твога, блажена си, јер се
твојим молитвама утврђују скиптри држава благоверних краљева све српске
земље, блажена је и земља која се испунила машћу тела твога, блажен је и тај
свети храм, који је примио блажено твоје тело, блажена си, госпођо мати
моја, и опет кажем, блажена, јер ја грешни твојим молитвама чекам да
примим проштење грехова мојих у страшни и трепетни дан испита свих
људи. «