Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • N. Milošević, Zidanica Na Pesku. Derviš I SMRT Meše Selimovića

    Uploaded by

    Tijana Brankovic-Divac
    83 views9 pages
    N. Milošević, Zidanica Na Pesku. Derviš i Smrt Meše Selimovića

    Original Title

    N. Milošević, Zidanica Na Pesku. Derviš i Smrt Meše Selimovića

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    N. Milošević, Zidanica Na Pesku. Derviš i Smrt Meše Selimovića

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    83 views9 pages

    N. Milošević, Zidanica Na Pesku. Derviš I SMRT Meše Selimovića

    Uploaded by

    Tijana Brankovic-Divac
    N. Milošević, Zidanica Na Pesku. Derviš i Smrt Meše Selimovića

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 9
    162 Nikola Mulotevie janja, da se ina biografiju rasprostre sjaj j i og knjifevnog dela i Nobelove nagrade, Tancene (ize Rovié prita kako je na proslavi gimme n drié udio, bivsi direkto k io} r ove skolk Moen e Skole tvrdio da Andrié ga je na to podsetio da to ida je zbog matematil inks je ei ubeduje nije u pravu i da kako je veliki pisac bio odli¢an dak je sa matematikom rdavo stajao i de Ijao razred. Andriev ironiéan koment: ije Mladenovié — »Eto kako se kroji Knjiga koju je priredio Radovan P lazi i kao svojevrsna opomena onim: tifarskom zanosu imaju obiéaj velikih pisaca. Na osnovu te knj sak da je Ivo Andrié bio éovek i zadovoljno proziveo svoj ve znanjima. Naprotiv. Onaj ko pailjivo bu gu secanja na Iva Andrica, shvatice da Tog svog Zivota bio sam. I oni ko su samo »deo njegove samotee, uspomenama kaze Marija Crnob sio je Ivo Andrié svoju »bodlju w srcus, neprestano se orudajuéi i utvrdujuci u gréu odbrane, i trazeci uzalud ono ato nikad nije mogao da nade. Moida to zvuti pomalo melanholiéno, ali ni najveca priznanja nisu bila dovoljna da bitno ublaze Andricev unutragnji nemir. I najveca priznanja, na Zalost, esto do- laze suvige kasno, U ljudskoj sudbini Iva Andri¢a bi . Givog, neteg do éega, kako izgleda, nitiji pogled nije mo- gao da prodre. Kao i Seren Kirkegor, i Andrié je svoju tajnu odneo sa sobom. U du8i Andridevoj, kao i u dusi velikog Danca, bilo je jedno stamno jerero 1 Kome se nije ogledao nikoe. je velikipisac ce- su mu bili najblizi, Kako to lepo u sv i. Celog svog Zivota no- je neveg nedoku- ZIDANICA NA PESKU »DEVIS I SMRT« MESE SILIMOVICA sTamne 590} siaj 281 Koje se govore notu, izgube danju Me&a Selimovié spada u one retke poslenike na polju knjizevnosti, koji o svojim umetni¢kim delima umeju da kazu pravu Teg. Stoga njegovu reé nikako ne bismo smeli smetnuti s uma, kada se veé laéamo tekog i odgovornog posla prosudivanja jednog romana o kome je dosa desta pohvalnih, at dosta nedowoline preci ponekad i nedovolino adekvatnih sudova, Jedno od Selimoviéevih upozorenja kn| éarima tiée se i natina na k« mesta iz muslimanske svete drugo od se ina k k Knjige — knjizevnik je nesto torigara i sociologa — nego je reé o tome kako natin umetnik odnosi prema duhu pomenutih sré poruke Selimovicevog ro: samu sri umetniékog videnja © onome Sto se inage obi knjitewnog dela.\Fo misljenju nekih kritieara — snielye: nju od koga se sam Selimovié s pravom osradh vis i smrt je umetnitka vizija izvesne sistotniackes File: ofije, shodotatées u jedan poseban, muslimanski euy zatvoren u mede i kanone Kurana. Kada bi ; I ana, to bilo tatno, onda Selimovi¢ev roman ne bi bio umetnitka ‘tvorevina nu s Viel HHH HH o PH HW H feeb mem rte tre on m oO ayy hy Be proc rs Hes pes pes pic pam Bam Pome ee Pome « vt ms Pn oebeev eet eadkuauwek ey eee Ge ow ee eikota MUIoBevte 164 u pravom smislu te reti, veé neka vrsta svedotanstva 0 ¥ Pram partikularom, verskom naginu videnja sveta, 1 [Sue titaoci iz drugih sredina neée prepoznati sebe i svoje sopstvene teSkoce i dileme. —_ ‘Ovu, reklo bi se sasvim jednostavnu i sasvim prihvat- Jjivu istinu 0 Selimovicevom romanu, nije, medutim, lako dokutiti, Selimovié je — kako na jednom mestu i sam Kaze — pisac koji svojim ¢itaocima voli da prireduje_ iz- nenadenia. ‘Jedno takvo iznenadenje Seka Eitaoca veé na samom poéetku romana, u vidu onog poznatog »navodac iz Ku- Tana koji se zavréava melanholitnim i za smisao knjige tako karakteristiénim retima da je svaki ¢ovjek uvijek na aubitkue (Dervi5 i smrt, »Svjetlost«, Sarajevo, 1974, str. 1 Citalac sklon brzim i lakim uop8tavanjima mogao bi ove uvodne regi Selimoviceve knjige shvatiti kao plod pi- Séevog nastojanja da nam odmah stavi do znanja da se drama njegovog romana zbiva samo u granicama »kuran- skih istinae, to jest u granicama jednog verski i etni¢ki zatvorenog i izdvojenog sveta, u Koji Covek drukéije ori- jentacije te8ko moze svojim duhovnim pogledom da prodre. Medutim, oprezniji Zita Selimoviéeve knjige, koji bi hteo da negde na stranicama Kurana nade te pesnicki nadahnute regi, zalud ée ih tamo traziti. I stilizactja i mi- saona poenta tih reti iskljuéivo je Selimoviceva, a njiho- vo pripisivanje Kuranu je samo jedno od onih iznenade- nja koja pisac voli da prireduje svojim @itaocima.” * Neki motivi Selimovievog uvodnog lirskog teksta (snoée, omesece, »sudnji dane, »vremes) mogu se, naravno, + u Kuranu faci, all umetnitki drukéije i manje efektno uobligeni, I misao da je Covek na gubitku moze se na vise mesta procitati u mi ‘maisko} sveto} knjizi, Medutim, ona se U Kurata odnosi iskiju- Givo na one Koji muslimansko} religiji ne pripadaju, ili na one Koji je samo na retima prihvataju. Sa stanovista Kurana, pravi vernik nije nikada na gubitku, Poredenja | primera radi naveSce- mo 103. poglavije, pod nazivom »El-Asre, koje glasi: 1. »Tako mi vremena! 2. Zaista je covjek na Steti (i gubitku). 3.’osim onih koji vjeruiu i rade dobra (djela) i koji preporuéuju (iedni drug ma) strpliivoste (Kuran asnt, »Stvarnoste, Zagreb, 1974, str. 820). Gvaj poslednji »ajet« najbolje pokazuje uw gemu je sustinska ra- alika izmedu duha Kurana 1 duha Selimoviceve’knjige. U ovoj Zidaniea na pesky __ _,Sam autor u jednoj drugoj prilici kate da je to »citat iz Kurana koji nije potpune. U Kuranu se — veli on — kate da je »Covjek uvijek na gubitku ako ne nade smisao u Bogu.« (Kritiéari o Mesi Selimoviéu, Svjetlost, Sara- jevo, 1973, str. 273.) Medutim, ovako formulisana ‘misao © gubitku'veé na prvi poeled’ bitno se razlikuje od one Koja stoji u zaglaviju Selimovieve knjige, Citalac, uostalom, i ne mora biti neki dobar i teme- [jit poznavalac muslimanskih svetih spisa, da bi zakljutio da je »navode iz Kurana na pocetku romana u suprotno- sti ne samo sa slovom nego i sa duhom svih svetih knjiga na svetu kako god se one zvale. Uvodne reti Selimoviceve Kenjige nisu regi proroka ili propovednika. Proroci i pro- povednici uvek nam ostavljaju neku nadu i neku perspek- fivu, pod uslovom da se striktno pridréavamo njihove ve- re i njihove etike. Nema te svete knjige u kojoj bi se tako Stvoreno govorilo o neutesnosti i bezizglednosti Eoveko- vog postojania, kao u tim fascinantnim, punim gorke mu- drosti stihovima s poéetka Selimoviéevog romana. ‘Jedini izuzetak u tom pogledu predstavljaju neka me- sta u Starom zavetu, ali i ta mesta su pobozni priredivaci okrutili tekstovima bodrije i optimistickije intonacije, ka. Ko bi ublazili ili neutralisali_njihov obeshrabrujuci smi- sao. Prema tome, Kuran, je Selimoviéu samo aspiracija ga jedan, oblikom starinski natin kazivanja,a nikako akst- Zickki obrazac od koga valja polaziti prilikom umetnitkog Sblikovanja. Stavise — i to treba odmah re¢i — Selimo- Vig je veé na samom potetku, sluzeci se asocijacijame ne Vargnsig natin Kazivanja, éitaocu stavio do znanja da ie flosofska poruka njegovog romana iz, osnova suprotna he somo dubu Kurana, nego i duhu svih mogucih optim stickih i pedagotkih spisa, "bez obzira na to imaju li na- Seno versko obelezie. | Serf fe Ko ghodno da se malo vise zadr2imo na wvod- nim retirna Selimovieve knjige i zato Sto te reti imaju njegovom romanu jedan, 1 kompozicionom poe i; Zero ptleaoran Polo Eo 6 Seta wom pe ‘ne samo §to potinje, 0 ZavTSaV eal falitnom porukom ada je svaki covjek uvijek na gubitk posl ‘melanholitna misao o gut ‘oni vernici ili ne. Dbitku tige se svih Wud ber oslednjo Taulike, bi 166 Nikola otevsé Takav kompozicioni potez, razume se, nije ni sluéajan. Time nam pisac stavija do znanja'da'su tt alo vodno iz Kurana preuzeti stihovi, u dubokoj unutrasnjoj vezi sa skrivenim smislom njegove kniige. Taj smisao je — u to nema nikakve sumnje — dubo- ko tragiéan. Medutim, tragigni smisao Selimoviéevog ro- ana jima vie razligitihy dimencija koje upravo + dopri- la ovaj roman predstavlja, i i slozena umetni¢ku ‘vorevinu, | ™menem tako bogatu i “U jednoj svojoj ravni Dervik i smrt je ja psi- ~ holotkog Karaktera, Sve ono sto se a glamninne paket Seihom Nurudinom, zbiva, mote se videti i iz ugla tanane i duboke psiholoske motivacije, koja ne bez razloga budi asocijacije na neke kljuéne probleme savremene psiholo- sije i antropologije. Arhimed je uzviknuo, Kazu, u nekoj Prilici: »Dajte mi jednu évrstu tacku i preokrenucu svet!« U metaforiénom smislu te reéi moglo bi se reci da je évrsta tatka idealna taéka ne samo fizitkog nego i psi- hiékog sveta. Covek je veé po prirodi stvari nedovoljan i prikracen i zato tra%i neSto na éemu bi mogao sazdati neku, makar relativno évrstu i stabilnu zgradu svoje duse. U Selimovicevom romanu govori se 0 »mugnom Zivotnom kovitlanju koje éovjek mora da uélijebi, da ne bi izludio.« (Dervis i smrt, op. cit., str. 228.) Za takvim jednim wélje- blienjem, za takvom jednom arhimedovskom évrstom ta ¢kom traga i glavni junak Selimoviceve knjige, Sejh Nu- rudin, i temi tog trajanja posvecena je, u jednoj bitnoj svojo} ravni, ta knjiga. \ ,, Medutim, i sam pojam psiholoske évrste ta¢ke ima, ili mote imati, razligita znatenja. Psiholozi modernih vre- mena ne mogu se jo§ uvek sloziti oko toga koje je od tih znaéenja ono pravo. Da li je moé ono uporiste bez koga €ovek ne mote opstati, kao sto je to mislio tvorac in dualne psihologije Adler, ili je to uporigte neka vrsta ose- ¢anja sigurnosti kao to to misle izvesni psiholozi novi- jeg doba. Veliki pisci, po pravilu, nisu tako jednostrani u re8a- vanju ovog problema. Junak Selimovi¢evog romana Ah- med Nurudin 2eli i sigurnost i moé.\Iz. perspektive siste- ma psiholoske motivacije Selimovicevog romana, trage- dija Sejha Nurudina tragedija je izgubljene sigurnosti i nea na pesky 167 moéi. U sklopu ove drame Nurudinovo pripadnistvo mev- levlijskom derviskom redu dobija posebno i dalekoseino psiholosko znagenje. Ovo pripadnistvo za Selimovicevog junaka ona je taka oslonca koja je Sejhu obezbedivala psihi¢ko uporiste bez koga se u Zivotu ne mote. Znaéilo je to za Sejha Nurudina da nije sam, da »nije prosao svi- jetom neviden i beznatajan.« (Ibid., str. 119.) Pripadnost uglednom derviskom redu bila je za Selimoviéevog juna- ka — da se poslusimo jednim ‘poredenjem samog pisca — isto Sto i pripadnost nekom moénom, nepreglednom moru, u kome siéuina Ijudska kapliica nalazi svoj mir i iz koga crpe svoju snagu. Tragedija Sejha Nurudina potinje onoga asa kada se njegova si¢u8na kapliica, sticajem okolnosti, izdvoji iz stihije kojoj pripada. Jer, u periodima kratkotrajnih za- tisja more nekog dervi8kog ili nekog drugog reda, pred- stavlja relativno siguran zaklon i relativno sigurnu zz 3titu, ali'u periodima burnih i dramatiénih zbivanja, koja se filozofskim jezikom zovu graniénim situacijama, ta za- &tita i taj zaklon pokazuju svu svoju relativnost i nedo- voljnost.’ ; U Selimoviéevom romanu takva dramatitna, grani¢- na zbivanja, koja éoveka izbacuju iz njegove svakodnev- ne kolotetine, oliéena su u tragi¢noj sudbini Nurudinovog brata Haruna. Tek zahvaljujuéi tom dogadaju sejh Nuru- din uvida da je 2grada njegove vere i njegovog reda u stvari samo koliba od trske, dobra kad nema jaéeg vetra, ali sasvim nedovolina kad dode nepogoda. Tu dramu gu- bljenja psihigkog oslonca pisac je mozda najplastienije iskazao pomoéu jedne slike, kojoj pribegava njegov junak Ahmed Nurudin da bi prikazao svoje dusevno stanje: »Zi- vot je izgledao évrsta zidanica, nijedna pukotina se nije vidjela, a iznenadan potres, besmislen i neskrivijen, po- rufio je... kao da je od pijeska.« (Ibid., str. 66.) Medutim, zidanica 0 kojoj je reé nije podivala samo na nekim psihitkim, nego i na nekim aksioloskim temelji ma i zato tragedija Selimovi¢evog junaka nije samo psi- hologke nego i aksioloske prirode. Jedan od Sesto pomi- njanih izraza us Kuranu je jzraz »pravi pute. Za vernika, Kuran je knjiga u Kojo} se nalaze taéni i precizni uputi Biome Loje vrednosti valja postovati i kako ih valja rea: ® HOD HM KM HH mo Om 168 Nikola atotevie lizovati. Mote li onda biti sluéajno sto se veé na prvoj stranicl Selimoviéevog romana srecemo upravo sa tim u Kuranu toliko éesto ponavijanim izrazom »pravi pute i mote li biti sluéajno sto nam se odmah, na samom pote- tku, Sejh Nurudin prikazuje kao neko ko vise ne zna Sta ie zapravo taj pravi put o kome govori sveta knjiga? Aksi- olosko polaziste Selimovicevog romana je, dakle, tragic. ha svest osvedogenog pripadnika uglednog mevlevlijskoe teda i osvedotenog branioca vere Ahmeda Nurudina de Kuran ne odreduie sve odnose meu Ijudima i da nije svetionik koji svetli u tami. To pokamije da i motiv Kurana w Selimovicevoj knji- zi ima vise maéenja. U kontekstu o kome je rez, Kuren se pojavljuje ne toliko kao zbirka verskih propisa vase za pripadnike odredene religije, koliko kao kodeks isve snih vrednosti, dije se vaienje ‘ne moze svesti samo na Poseban etnitki i verski duhovni krug. Pravi put © home sovort steta knjiga protumaten je ovde kao put pravde, im, najveci paradoks aksioloske drame. sejha nema te knjige ko} snademo i izaberemo stazu ko: «D0 tog saznanja Sel; judi, pre sve Gooch aint Sve nage nevolje potizu od tova sto ce are: dhosti teSko ostvaruju u svetu, onakvon Kekas oy jeste. $2 vee sledista, problematitna je samo swam oie joj Zivimo, dok je svet vrednosti harmoniéno i skladno a U eae Yrednosti sve je na svom mestu. takw jedna chat a er Nurudin, sve amt Zksiolosku. viziu verovao je i Sejh -.Na primeru svog brata Sejh Nurudin poéeo je da uvida di 7 iti Ta, Rehumana, da zahtevi etike mogu biti u suprote. sti sa zahtevima humanosti, i da izmedu razlititih produ Zidaniea na pesky 169 is oe harmonije postoji nere8iva i dramatiéna ko- zija, S potetka, Se} ovom gorkom istinom, o od Eoveka, Sporedi se uvek brani stanoviste etike Nurudinovog brata, ukazuje na og: nost etitkog stanovista. »Lako je izmisliti opéte pro, ise, sledajuGi ianad glava Ijudi, u nebo i vjetnost Pera” San. A pokugaj da ih primjenis na tive jude... a deh Pe povnijedis.« (Ibid,, str. 95.) Umesto »spasavanja prevde i svijeta — kaze jo8 Hasan — ... ugini neste za éovjeka kome zna& ime i Prezime, koji ti je sluéajno i brat, da ne Propadne ni kriv ni duzan u ime te pravde koju branies (Ibid, str. 101.) Polaze¢i od izvesne humanistitke aksiologije Hasan se poziva i na jedan drugi primer nehumanosti moralnih Propisa. U krugu njegovih slugu #ivi relativno srecno je- dan braéni par, ali samo zahvaljujuéi tome to mu ne ma da ga Zena vara. Sta bi se, medutim, dobilo kada bi otkrila istina pripadni- se, u skladu sa zahtevima morala, cima ove relativno srecne zajednice? »Nadi kakvo hoées Pravilo — komentarige Hasan ovaj sluéaj —... uspostavi red! Ali da ih ne uni8ti8.« (Ibid, str. 96.) Tako se Sejhu Nurudinu, kroz druzenje sa Hasanom, ‘ostepeno rasvetljava aksioloska drama njegovog novos iénog iskustva. Ni svet vrednosti nije platonijanski skla- dno i harmoniéno ureden, i u svetu vrednosti viadaju k lizija i pometnja. Zahtevi moralnosti kose se sa zahtevi- ma humanosti i nema nagina da se oni izmire u nekoj viSoj sintezi. ; Na posebno dramatigan natin sejh Nurudin postaje svestan ove ginjenice za vreme razgovora sa Ajniefend jom. Ajniefendija zastupa ono stanoviste etike, koje Je | ejh zastupao u sporu sa Hasanom. »Njegovt, ou r8z/07 bodsi, most liudski — kaze sesh Nurudin Nee me je da svoj sluéaj podvedem pod vietnam tio Nisam tada ni osjetio da sam izgubio brata.« (Ibid., str. 170 Nikola muoevie U razmerama veénosti, u razmerama etike, konkret- ni, pojedinagni govek sa svojim konkretnim mukama i nevoljama, predstavlja ne8to beznaéajno i bezvredno. Su- morna pouka koja se na ovakvim i slinim mestima Se- Iimoviéevog romana sluti, mogla bi se, nepotpunim i sa- mo priblizno taénim jezikom knjizevne kritike, ovako for. mulisati: éak i onda kada se Kuran shvati u svom najeh stijem i najuniverzalnijem obliku kao zahtev za pravdom, | ak ni tada ova sveta knjiga, slitno svim drugim svetim | knjigama, ne moze da nam bude svetiljka u tami. Prave- Gnost i moralnost nisu jedine vrednosti. Tragedija cove. kovog postojanja je u tome &to biti pravedan éesto znati biti nehuman. Da bi se ostvarila jedna vrednost, neka dru- ga vrednost mora se poreci. - Drugi vid u kome se Selimoviéevom junaku otkriva |, nepouzdanost i nestabilnost njegove aksioloske »zidani- cee ima izvesnih dodimih taéaka sa onom, 1 modernoj filozofiji i knjizevnosti veoma prisutnom, sartrovskom te- mom »prljavih rukue. Sejh Nurudin je »vjerovao u snagu blagosti i bozje rijedic. (Ibid., str. 254) Sejh Nurudin je pokusao da sluéaj svog brata vidi i kao sluéaj nepravedno osudenog i nepravedno pogubljenog éoveka. Sejh je po- kuSao da se stavi i na stanovi8te etike, kao da je to jedi- no moguée i jedino opravdano stanoviite. Medutim, 8ta vredi pravda koja se ne mode realizo- vati? Sejh Nurudin to vrio dobro zna i zato se isprva tru- di da pravdu ostvari molbama i razlozima, ali ubrzo se uverava da je sve to uzaludno, Paradoks traganja za pra- -Yedno8éu je w tome Sto se pravda mode ostvarifi sam nepravednim sredstvima- Sejhu- Nurudinu-polazi-za Tu- kom da se osveti zlotvorima koji su pogubili njegovog brata tek onda kada se odluéi da »odapne njihovu stri- jelue (Ibid., str. 249), to jest tek onda kad pribegne sred- stvima intrige i podmetanja, sredstvima, dakle, koje prav- da ne dozvoljava, I kao Sto se onaj most u narodnom redanju nije mogao odréati sve dotle dok u njega nije ila ugradena jedna neduina zrtva, tako se ni zdanje Nu- rudinove osvete nije moglo uévrstiti sve dotle dok nije postradao neduini i dobri éovek hadii Sinanudin. O tome sam Sejh Nurudin ovako kaze: »Nije me uznemirio osje- éaj krivice to je zatvoren dobar éovjek, jer da je druk- Zidaniea na pesku An ije, sve ovo ne bi imalo nikakva smisla, ne bi niéemu poslutilo. Ako i strada poslutilo bi to veéem i vainijem Gilly nego Sto je fivot ili smrt jednog éovjekae (Ibid, » Str. 25: Qnaj ko Zeli da ostvari pravdu mora biti ne samo | nehuman nego i nepravedan — to je drugi paradoks price | © Seihu Ahmedu Nurudinu, prige o éoveku koji je izgubio 1 stle« ispod nogu. Izraz »tle« nije sluéajno upotrebljen. On oznatava sve Sto je sigurno i évrsto, on je sinonim one arhimedov- ske tatke i u tom smislu moglo bi se kazati da je povest © Sejhu Nurudinu osobeno knjigevno videnje jedne uni- verzalne psiholoske i aksioloske drame, éije se prisustvo sa narogitom snagom sluti u modernim vremenima. Moida nema boljeg i taénijeg izraza za pomenutu dramu, nego Sto je nemacka reé »Grundlosigkeite. Razu- me se, ne u njenom prvobitnom veé u onom izvedenom, dopunskom znaéenju, koje je imao u vidu Lav Sestov, prevodeci pomenuti nemacki termin ruskim izrazom »be- spotvennost«. ‘an : Sestov misli na jedno takvo stanje duha u kome se Govek lisava sigurnosti koju_mu_pruzaji-vrednosne; pre svega etitke norme. Upravo takvo jedno stanje po mnogo éemu je blisko onoj duhovnoj atmosfent sto lebdi oko lika Sejha Ahmeda Nurudina. Sejh Nurudin odluéno je preki- nuo sa svojim tlom, ne samo u etni¢kom i pstholoskom, negot-u aksioloskom-znaéenju te reéi, Selimovicev junak izgubio je sve putokaze, posumnjavsi da mu bilo koja sveta knjiga moze’ ukazati na pravi put. ~_ U netem se, medutim, Selimoviéevo umetnitko vider nje stanja »obeskorenjenosti« bitno razlikuje od filozof- ske vizije nekih mislilaca novijeg vremena. Za Sestova je Stanje, sobeskorenjenostie, samo prva etapa na putu ka inalatenju jedne arhimedovske évrste tacke. Za Sartra Je ovo stanje isto sto i sautentiéna egzistencijae. Veliki pisci, medutim, nemaju nijednu od ove dve iluzije. Stanje. 2obeskorenjenostic je trajno stanje Ahme- da Nurudina i, ujedno, stanje potpunog bezizlaza. Jedna “od gorkih poruka Selimovicevog romana je da se bn si- urnog i évrstog tla pod nogama ne mofe diveti, ali-da fe svako sigurno 1 evisro-tie varka, ete wR om w r © PP Om ow " Ce ee) nw +, stizanjem u neku mi im Nikole i edutim, jo8 ni izdaleka ne iscrpljuje bogat- stvo fslotenost znatenja koje u sebi kre tragediia Sejha Nurudina, U drugom_delu romana Ahmed Nurudin na- stavlja svoje beauspesno traganje za évrstom ta¢kom, ali sad u jednoj sasvim drugoj ravni. Ako je pre toga trazio spokoj i sigurnost u onom &to je aksioloski pozitivno, Selimoviéev junak sada pokusava_da nade spas u onom Sto je aksioloski negativnd’ Mrinja-postaje njegova nova »zidanicae, 2a Koju on Veruje da je spremna da odoli i najjagim potresima. en T doista, isprva izgleda kao da je Sejh Nurudin naj- zad nagao svoj mir, odnosno svoju izgubljenu arhimedov- sku tatku. »Moje srce je naélo oslonac. (...) Zivot je do- bio smisaoe — kade Selimovicev junak. (Ibid., str. 215.) Tz muénog stanja u kome se nalazio, Sejha Nurudina je, dakle, sizvukla mrinjae. (Ibid., str. 204.) Zahvaljujui mrénji, odnosno zahvaljujuéi. kori8¢e- nju etiéki i humano nedopustenih sredstava, Sejhu Nuru- dinu polazi za rukom da se osveti svojim dugmanima i to mu vrada izgubljenu sigurnost i samopouzdanje. »Ne- stalo je stida, nelagodnosti, kajanja.e (Ibid., str. 276.) A kada njegovu osvetu izvréi razjareni narod, sejh Nurudin konaéno se oslobada mutnog oseGanja usamlje- nosti i sumnje, tako da, najzad, mode spokoino sebi da kage: »Nisam sim, nisam u sumnji, bodar sam, kao svaki dobar vojnik, koji zna da je na bozjoj strani.e (Ibid) Dobijanje kadijskog zvanja jo§ vise uévrscuje Sejha Nurudina u uverenju da je na strani zla naSao onu évrstu taéku za kojom je toliko tudeo, »Kadijska East i avanje daju prijatan osje¢aj sigumosti i moci« (Ibid., str. 280), kaze na jednom mestu Selimovicev junak. Stavise, Sejhu ee se O je ta éast i to zvanje anne dav- nog detinjeg sna, da je to ona zlatna ptica iz »djetinjih Prize, (Ibid, str, 281) P ae Medutim, Selimovié ne bi bio veliki m: 8ke motivacije, tor psiholo- kada bi odiseju svog junaka zavrsio pri- imu luku bilo koje vrste, pa makar ; i la. Sejh Nurudin, koji bi u zadovoljstvima osvete i viasti konatno naiao svoj mir, ne bi vi8e bio onaj slozen i dubok knjizevni lik kakvim ga mi, itaoci Selimo- _vigeve knjige, znamo: ~~ , to bila i luka zla, nm Zidantea na pesku 173 | _ Selimovié je i ovde uspeino odoleo isku8enjima po- j jednostavljenog, jednobojnog oblikovanja knjizevnih li- kova, iskuSenjima kojima nisu odoleli, kada je 0 ovoj temi reg, i neki poznati pisci. Potrebno je mnogo istanta- nosti, odmerenosti i smisla za nijanse, pa da se tema zla umetniki oblikuje psiholoski zaista uverljivo i ona mo- ida i jeste pravi probni kamen svake velike umetnosti. —"_Neki manji pisac bio bi, recimo, u iskuSenju da apso- lutizuje efikasnost zla, ne slutei mozda da tako u svoj motivacijski postupak unosi izvesnu jednostranost i she- matignost. Takav pisac bi, po svoj prilici, problem odnosa Sejha Nurudina prema Mula Jusufu regio tako 8to bi sta- vio taéku na psiholosku analizu tog odnosa tamo ede glavni junak kaze: »Njegov strah... vezaée ga uza me jaée od ljubavi (Ibid., str. 254) sy ea, Ova reé Sejha Nurudina ima, doduge, u kontekstt ro- mana svoje psiholosko opravdanie. Iskustvo je pokazalo Ahmedu Nurudinu da dobra dela nisu naibolii nagin da Ijude vezemo za sebe. Mula Jusuf je, znamo, Sejhov duz- nik, ali to ipak nije dovoljno da ga udini odanim i prija- teljski raspolozenim prema njegovom dobrotvoru. Ima w tome duboke psiholoske istine, Jo8 su stari antitki pisci govorili da nas dobroginstvo, koje nismo u stanju da uzvratimo, moge dovesti dotle da potnemo mr- zeti nase dobroéinitelje. Ovaj gorki nauk 0 dobroti i vrlini shvatio je Ahmed Nurudin i zato on u drugom delu knii- ge izvladi iz tog nauka neke dalekoseZne zakljutke. Kada Yeé ljubav i prijatelistyo nisu dovolini da veZu Ijude, on- da ¢e to udiniti strah i pritisak. I tako onaj isti Sejh'N rudin, koji je nekad verovao u snagu blagosti i bozje reti, postaje proraéunati i hladni cinik. |g Sspotetka, zaista izgleda da ie strah sasvim pouzdan i dovoljan oslonac u upravlianju liudima. Kao-$to Zaamo, Mula Jusuf postaie posluino orude Sejha Nurudina, Sta: vi8e, on je taj koji doprinosi da se najzad ostvari éejhov dugo sanjani i Zudeni plan osvete. Medutim — i u tome je istanéanost i slozenost Seli- movicevog motivacijskog postupka — upravo je taj isti Mula Jusuf onaj koji najvige doprinosi propasti svog ne- gdainjeg dobroginitelja, a potonjeg mocnika Ahmeda Nu- ewer kau eens ane een a | <2 | snije pokazati, sudbonosan preokret, Prvi put Mula Jusuf aotevie 174 rudina. Da Mula Jusuf nije falsifikovao Sejhov rukopis i na osnovu toga oslobodio Hasana, karijera Ahmeda Nu- rudina ne bi se tako naglo i tako tragitno okonéala. Ovaj potez Mula Jusufa Selimovié je motivisao_na | jedan upravo magistralan natin, Kada se Sejh Nurudin odluai da Ertvuje svog jedinog prijatelja Hasana, u njego- vim odnosima sa Mula Jusufom nastupa, kako ée se ka- | mote da pogleda mimo svog negdainjez dobrotinitelja i sadainjeg tiranina. »Zato Sto smo sad jednaki«, (Ibid., str. 298), komentari8é ovaj preokret Sei Nurudin, Zeledi time da kaze da je u moralnomn poeledu izmedu njega i mladog pisara uspostavljena ravnoteza. Tek posle ovog moralnog poravnanja, odluéuje se Mula Jusuf da pomog: ne Hasanu i da tako upropasti Sejha Nurudina. Vernost Mule Jusufa nije, dakle, potivala samo na strahu, nego i na osecanju moralne inferiornosti. Onoga éasa kada je to osecanje i8tezlo. strah vise nije bio dovolian da obuzda dotle posluino ljudsko orude Sejhovih namera. Pouka koja odatle sledi mogla bi se priblitno ovako iskazati: strah_je, doduée, jati od liubavi i jaée vezuje - liude. ali ni strah’nije ona évrsta taka na koju se moze mo u Zivotu osloniti. I zidanica na zlu sagradena, potiva na Kliskom i peskovitom tu Problem efikasnosti zla Selimovié postavlia u dru- gom delu romana ina jedan drukeiji natin. Iako je Sejh Nurudin, sluzedi se moralno i humano nédozvoljenim sredstvima, postigao izvesnu sigurnost, ipak mrZnja i ne- prijateljstvo nisu u stanju da u potpunosti ispune njego- vu dugu, Sejhu Nurudinu potrebna je jo neka, dopunska tatka oslonca. Ta dopunska tatka oslonca je njegovo pri jateljstvo prema Hasanu. ili, bolie reveno, prijateljstvo koje ovai prema njemu pokazuje. 0 tome sam Sejh ovako Kate: »Drim se za njega (Hasana, N. M.) kao za kotvu. "Bez tog éovjeka svijet bi mi bio tamna §pilja.« (Ibid str. 297.) = Medutim, prihvatajudi rizitnu i mutnu igru viasti, Sejh Nurudin prihvata i rizik da izgubi tu svoju »kotvu prijateljstva«. Tako, keo Sto znamo, i biva. Ako hoce da zadr2i viast, Ahmed Nurudin mora da se odrekne svog ! prijatelja 4 Ve ey Zidanice s 175 Da sve bude jo slozenije, odrituéi se prijatelja; Sejh_ — Nurudin, po logici one tanane psiholoske motivacije 0 ko- Joj je bilo reti povodom lika Mule Jusufa, gubi i uporisnu. tacku viasti, jedinu évrstu ta¢ku koja mu je jo8 preostala. Tako je i »zlatna pticae mo¢i konatno ¥ neopozivo prh: nula iz Nurudinovih raku. : sreée, ukazala se “~Zlatna ptica; taj simbol sigurnosti iu, pred kraj njegovog Fivota, u dva obligja Sejhu Nuru u obligju vlasti i u obligju prijateljstva. Pokazalo se, me- dutim, da je u oba ova slutaja Sejh Nurudin opet gradio svoju zidanicu na pesku. Zato na poslednjoj stranici ro. mana Selimovi¢ev junak melanholiéno kaze: »Grdna_ si varka, zlatna pticole (Ibid., str. 316.) ; ~U-ovonr melanholiénom uzdahu slute se veé zavréni akordi Selimoviceve kniige. Drugi deo tragiéne avanture Seiha Nurudina treba da pokate da-jedovek na gubitku | éak_i onda kad krene prividno sigurnim putevima zla. U~ | kome god smerii da se uputim6, trated} onit évrstu, arhi- medovsku taéku, krainji ishod traganja biée uvek sumor- no isti. I na putu dobra i na putu zla gubitak je ono Sto nas na kraju puta u svakom sluéaju éeka, # Zavréne reti Selimovicevog romana — one reéi koje se ina samom pogetku knjize nalaze — treba, dakle, ra. zumeti kao poslednji, konaéni bilans Sejhovog tragania za zlatnom pticom sigurnosti i modi. Nista nam ne moze Prutiti pouzdano i trajno utogigte na ovom svetu — ni pripadnistvo ljudima, ni mrénia, ni mo¢ Sto je sa sobom. nosi iskuSenje viasti — pre ili posle, Zovek uvek ostaie sam, i pre ili posle mora se suotiti sa gorkom istinom da je uvek na gubitku, Naivno je misljenje — kate na jednom mestu seth Nurudin — oda je éovjek ugodno smiegten na zemlii i da je tu njegov pravi dom.« (Ibid., str. 82.) Misao Selimovi- Sevog junaka ne bi imala tako traeitan prizvuk, kada bi se u njenoj pozadini slutila vera u bilo kakvu transcen- denciju. Tragiéna poenta ove misli je u tome da zemlia doduse nije Eovekov pravi dom, ali da je to jedini dom Koji Govek ima. Izyestan broj kritiéara sklon je, uprkos svemu tome, da_u Sclimovicevom romanu ipak nade i jedno vedrije videnje sveta. Nisu svi junaci Selimoviceve knjige tako we tow w * anh ” un oe wow (6 om om ul LSEL LOL OE EE U UE & E 176 Nikola aitofevie jno utonuli u rezignaciju i beznade, kao sto je to Sluta} sa ARmedom Nurudinom. U tom carstvu miraka ima, reklo bi se, jedan traéak svetlosti i nade, oligen u lika Nurudinovog prijatelja Hasana. I doista, Hasanov lik kao da otkriva jednu mogué- nost éovekovog opstajanja iu tom domu koji nije njegov ina tom tlu koje je sazdano od peska, Egzistencijalistic! i personalistitki mislioci razliéite orijentacije pokuSali su da nam u svetlim tonovima prikaiu avantura, rizik i ne- izvesnost kao neéto sa cime se ne samo moie kiveti, nego i kao autentiéan vid govekovog postojania. U tom praveu krecu se i humanistitke preokupacije Eriha Froma, koji nastoji da nas na svoj nagin uveri u to da je jedno stanie slitno »obeskorenjenosti« upravo ono za éime valja teziti, Lik Selimovicevog junaka Hasana po izvesnim svo- jim crtama podseca filozofski obrazovanog Gitaoca na ne- ke kljuéne teme moderne personalistiéke i humanisti¢ke aksiologije. »Covjek nije drvo i vezanost je njegova ne- sreéa...« (Ibid., str. 203), kaze na jednom mestu Hasan, a kaze Hasan jo8 i to, da ovek »dobija kad dajee. (Ibid. str. 195.) Ovakvo videnje Ijudske sudbine su8ta je suprotnost nastojanju Sejha Nurudina da u nekoj Evrstoj aksiolosko} otidanici« nade svoj mir. Lik ovog Selimovicevog junaka moida zaista treba da nam pokaze kako se i na pesku mode sagraditi relativno siguran i stabilan dom. Medutim, kniizevni kritigari, koji u Hasanovom liku vide jedno regenje 2a dramu Eovekovog postojanja, ube iz vida psiholoku dimenziju ovog knjizevnog lika, odno- sno slozenost i mnogostranost Selimoviéevog motivaci}- skog postupka. Na jednom mestu Selimovié kaze: »Za mene je svaki moj lik u pravu. Ja pokugavam objasniti sve razloge niegovog djelovanja — i za i protiv, jer covjek nije ni zlo ni dobro, nego mjeSavina i jednog i drugog (..) Bez trazenja svijetlih i tamnih sjenki, lik bi bio she- matiéan, plosan, nepotpun.« (Kritiéari o Megi Selimovicu, Svjetlost, Sarajevo, 1974, str. 245—246.) I ovo Selimovicevo upozorenje nikako ne bismo smeli smetnuti s uma, kad razmi8liamo o junacima njegove proze. KnjiZevni likovi Selimoviéevog romana nisu nikad Zidaniea na pesku 17 zevnosti odomaéenom podelom — sokrucli«. U tome i jeste jedno od objasnjenja za ona iznenade- nja koja Selimovié voli da prireduje svojim éitaocims, »Okruglie likovi ne mogu se, usled svoje slozenosti i ra. zobojnosti, prikazati »odjednome, iz jednog poteza, iz jednog ugla. Zbog njihove mnogostrukosti i vigedimenzio. nalnosti pisac ovakve likove mora, po prirodi stvari. pri kazivati iz vise razlititih perspektiva i ako kao kriticari ili Gitaoci odaberemo samo jednu od niih, to nam sigumno nee pomoci da steknemo pravu i potpunu predstavu o onome Sto nas zanima, To vati i za lik Selimovicevog junaka Hasana. Knji- zevni kritiéari obracaju uglavnom painju na pozitivne ka. rakteristike ovog lika. Medutim, Selimovié ne bi bio pisac sa tako istanéanim smislom za psiholosku motivaciju kad ne bi i lik ovog svog junaka osenéio po kojim tamnim tonom. Iz perspektive Hasanovog psiholoskog portreta hu manisti¢ka aksiologija izgleda drukéije nego sto se to ini nekim knjizevnim krititarima, sklonim da u ovom liku vide svetionik i putokaz u tami éovekovih nedoumica i lutanja.' Hasan je, doduge, spreman da pomogne ljudima i nalazi zadovoljstvo u tome da daje. Za Hasana je covek uvek iznad pravila, i Hasan ume da se »osmijehom na- miri za gubitkec | (Ibid,, str. 240.) Medutim, Hasan je isto tako »lak i povrSane (Ibid., str. 151), Hasan »sve éini naglo, u zanosu koii ne trajé dugoe (Ibid., str. 287), Hasan je »dobronamjeran, ali po- vr8an, posten ali lakomislene. (Ibid., str. 86.) U Hasano- vom liku preplicu se stvarnost i bajka i autor nam na to ukazuje najupetatljivije tamo gde je ret o genezi mita o njegovom junaku. »Hasanova udaljenost nas je navela da potnemo stvarati bajku o njemue — kae Ahmed Nuru- din. (Ibid., str. 233.) U toj bajci Hasan je: »znanjem i umom zasjenjivao sve muderise u Stambolu, da je htio bio bi mula carigradski ili vezir carski. Ali on je volio svoju slobodu i puStao je svoju nesputanu rijeé da ka- Zuje njezovu misao. Nikome nije laskao, niked nije Eove- Ho lad, nikad nije tvrdio Sto ne zna...1 nije se bole0 Jala i velikaga. (...) Prezire novac, i polodaje, i moc, P 178 Nikola muotevit ire opasnosti i trazi ih po mratnim bogazima i pustim planinama. Kad htjedne, udinice ono sto za njemu daleko.« (Ibid., str. 240.) Medutim, prava Hasanova biografija, onako kako ju ie pisac u romanu zai . Cuce se 0 io, i kroz prisecania Ahmeda Nurudina iskazao, nema u sebi nigeg od baike. Prava pri éa 0 Hasanu je pri¢a o jednom rdavo prilagodenom pro- vincijalcu ko ije uspeo da se istakne u velikom gradu, priga o govela nesrecno zaliut brovéanku, sto U romanu se, naime, kaze da je ta nesreéna motda razloz zbog koza je Hasan sosiecao kob vezanostie (Ibid., str. 239). »einecie nevrestano »navor oslobadaniae Prava priéa o Hasanu ie. kako Ahmed Nurudin kage, »ma. Jo eurava pria o & Tjubavi, bez prave utom id. str. 239.) Humani- .dakle, jednu sasvim re- mu. koja je daleko od toga da bude ike i sna. Zlatna ptica humanistigke psiholoske pretpostavke. koje njeni -dova mislilaca i psi ali koie ne izmitu budnom i proni velikog umetnika ogi alnu psihigku podlos satkana od prediva na jednoj strani, ako se na drugoj strani ne iz ju vedrinu i spremnost za davai Hasan je platio povrinogcu i neprilacodenoséu. U Hasa. nu nema one dubine duhovne koju nalazimo u da Nurudina. I Hasanova »zidanicae sazdana Pesak ostaje zlatno zrnce. Dvojica Selimovicevih junaka ovaplocuju, svaki na svoj naéin, dve vrste mudrosti u Ijudskom Zivotu. Hasa- na pesku. pesak, pa makar u njemu i bilo po koje | | | | ss na peek 179 nova mudrost je dnevna mudrost, mudrost Ahmeda Nu- rudina je nocna mudrost, mudrost velikih iskugenja i ve- likih gubitaka. Uostalom, tak i vedri Selimovicev junak Hi menja se pod uticajem saznanja da su mu rodaci Nestalo je njegove bezbritne povrénosti« i »po- drugljive lakocee — kate pisac. (Ibid., str. 284.) U takvim trenucima — trenucima ih gubi- taka, dnevna mudrost ni jina i tada se pojavijuje ona druga, za koju Niée kade »da cveta u tami«, Moglo bi se reci da je Selimovicev roman umetnitka vizija noéne mudrosti, vizija vrhunske vrednosti i snage, ne samo u nasim nego i u svetskim razmerama. To, naravno, ne znati da ¢e svaki titalac imati do- voljno razumevanija za tu vi Koga su nekom sre- om mimoiili periodi melanholitnih i tragignih iskusenja, \ovicevoj_knijizi Ali takvom ¢itaocu Selimoviceva knjiga nije ni name- njena. Jer, kako kage jedan stari persijski pesnik, »tamne reti koje se govore no

    You might also like