DIZAJN ELEKTRIČNOG OSVETLJENJA

Projektovanje osvetljenja saobraćajnica

Dr Ivana Vlajić-Naumovska
 Sadržaj
 Putevi sa srednjim nevoznim pojasem
 Parametri vrednovanja faktora kvaliteta osvetljenja
saobraćajnica
 Smernice za projektovanje osvetljenja saobraćajnica
 Proračun osvetljenja saobraćajnica
 Nestandardni raspored svetiljki

2
Putevi sa srednjim nevoznim pojasem
 Kod saobraćajnica sa razdelnim (nevoznim) ostrvom
najčešće se primenjuju sledeći rasporedi stubova:
1. centralni raspored,
2. centralni raspored u kombinaciji sa dvostranim
naspramnim rasporedom.

Slika 1. Standardan raspored svetiljki za

saobraćajnice sa razdelnim ostrvom
3
 Centralni raspored
 Centralni raspored se često naziva i jednostrani raspored
dvokrakih stubova.
 On podrazumeva pozicioniranje stubova u podužnoj osi
razdelnog ostrva. Obično se primenjuju za slučaj Š/H≤1
(gde je Š širina kolovoza za samo jedan smer kretanja).

Slika 2. Centralni raspored za

4 slučaj Š/H≤1
 Kombinovani centralni i dvostrani
naspramni raspored
 Kombinovani centralni i dvostrani naspramni raspored
podrazumeva slučaj kod koga su svetiljke dvostranog
naspramnog rasporeda postavljene pored udaljenih ivica oba
kolovoza. Ukoliko posmatramo svaki od kolovoza po smerovima,
primetićemo da je to ustvari dvostrani pomereni (cik - cak)
raspored svetiljki. Upotreba ovog načina rasporeda svetiljki je za
slučaj 1 < Š/H≤ 1.5.

Slika 3. Kombinacija centralnog

i dvostranog naspramnog
5
rasporeda 1 < Š/H≤ 1.5
 Dvostrani naspramni raspored
svetiljki
 Napomenimo, da pored navednih rasporeda za
saobraćajnice sa razdelnim ostrvom, česta je i
upotreba samo dvostranog naspramnog rasporeda
svetiljki.

Slika 4. Dvostrani naspramni

raspored svetiljki
(sa razdelnim ostrvom)
6
 Parametri vrednovanja faktora
kvaliteta osvetljenja saobraćajnica
 Ukoliko posedujemo podatke o vrednostima nivoa sjajnosti,
opštoj i podužnoj ravnomernosti sjajnosti odnosno podatke
o nivou i ravnomernosti osvetljenosti u mogućnosti smo da
izvršimo procenu vidljivosti i vidnog komfora saobraćajnice.
 Da bi došli do ovih podataka u realnoj situaciji imamo
potrebu da definišemo tačke na kolovoznoj površini na
kojima ćemo meriti sjajnost, a na osnovu nje dobiti i ostale
potrebne veličine. Kako se kod kolovoznih površina u
upotrebu ne javlja samo idealno difuzna refleksija za sjajnost
je bitan i položaj posmatrača. Radi postupka dobijanja
traženih vrednosti uvedeni su i neki novi pojmovi: polje
posmatranja, polje vrednovanja, tačka vrednovanja i položaj
7
posmatranja.
 Polje posmatranja
 Definiše se kao deo kolovoza dužine 100 m koji leži ispred
posmatrača, a počinje 60 m od njega (slika 5).
 Ako se uzme visina očiju posmatrača (u našem slučaju
vozača) od 1.5 m, od ovaj deo kolovoza vidi pod uglovima
koji su između 1.5° i 0.5°.

8
Slika 5. Polje posmatranja
 Polje vrednovanja
 Kretanjem vozila, kreće se i vozačevo polje posmatranja.
 Ukoliko jednu svetiljku uzmemo za početak polja posmatranja,
jasno je da će se slika sjajnosti menjati samo do sledeće
svetiljke a zatim će se periodično ponavljati iymeđu svake dve
susedne svetiljke. Zbog toga je uvedeno polje vrednovanja koje
je definisano kao deo kolovozne površine između dve susedne
svetiljke istog niza svetiljki.
 Širina ovog polja jednaka je širini cele kolovozne površine
ukoliko ne postoji razdelno ostrvo.
 U slučaju postojanja razdelnog ostrva za širinu se uzima širina
kolovoza namenjenog jednom smeru kretanja vozila.

Slika 6. Polje vrednovanja

9
 Tačke vrednovanja
 Tačke u kojima se izračunava (meri) sjajnost ili osvetljenost se
nazvaju tačke vrednovanja.
 Međunarodnim dogovorom je usaglašeno da su one ravnomerno
raspoređene kao na slikama (sl. 7. i sl. 8.).
 Napomenimo da se slika (sl. 8.) primenjuje samo na zakrivljenim
delovima kolovoza čiji poluprečnici krivine nisu manji od 200 m
(inače, podužna ravnomernost sjajnosti, računata pomoću
tačaka izabranih kao na slici 8, može da ima nerealne
vrednosti.).
 Prema međunarodnom dogovoru sledi:
 ako je rastojanje između susednih svetiljki D≤50 m, broj tačaka
vrednovanja u uzdužnom smeru iznosi n1= 10.
 ako je D > 50 m, onda je n1 najmanji ceo broj koji ispunjava
uslov: n  D
1
5
(tada uzdužno rastojanje između susednih tačaka vrednovanja (d)
10
nije veće od 5 m)
  poprečno rastojanje između susednih
tačaka vrednovanja iznosi:
Šv
š
Tačke vrednovanja 5
(sa Šv je označena širina vozne trake).

Slika 7. Izbor tačaka

vrednovanja kod
pravoliniskih delova
kolovoza

Slika 8. Izbor tačaka

vrednovanja kod zakrivljenih
delova kolovoza čiji
poluprečnik krivine nije manji
11 od 200m
 Tačke vrednovanja
 Iz prethodne formule proizilazi da za svaku voznu traku
u poprečnom smeru treba predvideti pet tačaka
vrednovanja.
 Pri tome, srednja tačka mora da leži na osi simetrije
vozne trake.
 Krajnje tačke vrednovanja jedne vozne trake (u
poprečnom smeru) na rastojanju 0.1· Šv od bliže ivice
kolovozne trake.

12
 Položaj posmatranja
 Prema prporuci CIE 30.2, položaj posmatranja bitan
za izračunavanje sjajnosti, definisan je kao tačka koja
je u uzdužnom smeru udaljena 60 m, od početka polja
vrednovanja, koja je na 1.5 m iznad kolovoza i koja je:
 Pri računanju srednje sjajnosti (Lsr) ili opšte
ravnomernosti sjajnosti (U0) od desne ivice kolovoza
udaljena za ¼ širine kolovoza (gledano u smeru
vožnje),
 Pri računanju podužne ravnomernosti sjajnosti (U1)
postavljena u simetralnoj ravni svake vozne trake.

13
 Smernice za projektovanje
osvetljenja saobraćajnica
 Sam postupak projektovanja osvetljenja saobraćajnica sastoji se
iz određenog broja koraka (etapa), koje je potrebno proći da bi
se kvalitetno odgovorilo na ispostavljene zahteve.
1. Na samom početku, potrebno je pribaviti potrebne podloge,
podatke i zahteve:
 Urbanistička situacija. Na osnovu nje se vide: trasa
saobraćajnice, njena okolina i karakteristični detalji kako
saobraćajnice tako i okoline (pozicija ulivno/izlivnih rampi,
ukrštanja, okolni objektri, drvoredi...)
 Karakteristični profili saobraćajnice. Na osnovu njh je moguće:
odrediti broj i širinu saobraćajnijh traka, smerove, razdelna
ostrva, primeniti eventualne pešačke, biciklističke ili
tranvajske staze.
 Podaci o površinskom sloju kolovoza. Bitni za definisanje
refleksione klase saobraćajnice ukoliko se primenjuje princi
14
projektovanja na osnovu sjajnosti kolovozne površine.
 Smernice za projektovanje
osvetljenja saobraćajnica
 Podaci o sadašnjem i budućem značaju saobraćajnice i svih
priključaka. To podrazumeva podatke o strukturi i intezitetu
saobraćajnih tokova u projektnoj i ciljnoj godini kao i o
brzinama na posmatranoj saobraćajnici.
 Podaci o horizontalnoj i vertikalnoj signalizaciji. Od interesa
nam je stacionaža upotrebljenih elemenata signalizacije,
njihove svetlotehničke karakteristike (klasa retrorefleksije,
način osvetljavanja, visina montaže...)
 Urbranistički i saobraćajno-tehnički zahtevi. Ovi zahtevi mogu
značajno da utiču na visinu, način montaže kao i sam izgled
svetiljke.
2. Na osnovu podataka iz tačke 1 traba odrediti svetlotehničku
klasu posmatrane saobraćajnice odakle proizilazi i izbor
principa projektovanja osvetljenja saobraćajnice (na osnovu
osvetljenosti ili sjajnosti).
3. Korišćenjem odgovarajućih tabelarnih vrednosti određuju se
svetlotehnički zahtevi koje treba ispuniti.
 Smernice za projektovanje
osvetljenja saobraćajnica
4. Ukoliko se projektuje na osnovu sjajnosti potrebno je odrediti
refleksionu klasu kolovoza i srednji koeficijent sjajnosti.
5. Izbor tipa izvora svetlosti i svetiljki a na osnovu:
 Potrebe za bojom i reprodukcijom boje izvora svetlosti
 Zahteva vezanijh za vizuelno vođenje saobraćajnih tokova
 Svetlotehničke klase saobraćajnice
 Zahtevi u pogledu ograničenja blještanja i postizanja
ravnomernosti osvetljenosti
 Mogućnosti montaže i održavanja svetiljki
 Estetskih zahteva.
6. Raspored svetiljki u zavisnosti od širine kolovoza,
karakterističnih detalja posmatrane trase, zahteva za vizuelnim
vođenjem saobraćajnih tokova, moguće visine montaže
svetiljki.
 Smernice za projektovanje
osvetljenja saobraćajnica
7. Određivanje osnovnih parametara geometrije stubova i
svetiljke
 Visina montaže svetiljke H. Pri odeđivanju ovog parametra
treba imati na umu preporuke da se za uobičajene širine
kolovoza parametar H kreće u granicama od 7.5 do 10m. U
slučaju auto-puteva, primarnih saobraćajnica, puteva
rezervisanih za motorni saobraćaj važi H≥12m a na petljama i
velikim raskrsnicama traba da se koriste stubovi sa H ≥20m.
 Preves svetiljke (Š1)
 Rastojanje osnove stuba od bliže ivice kolovoza (Š2). Ovo
rastojanje je određeno saobraćajno-tehničkim zahtevima i
potrebno je da smanji verovatnoću nastanka saobraćajne
nezgode i moguća oštećenja stuba.
 Nagib svetiljke (δ)
8. Svetlotehnički proračuni koji nam između ostaloga kao izlazni
podatak daje i rastojanje (D) između susednih stubova.
 Proračun osvetljenja saobraćajnica
 Objašnjeno je da tip saobraćajnice, odnosno tip usvojene
svetlotehničke klase (M, C ili P), određuje da li će se fotometrijski
proračuni bazirati na izračunavanju sjajnosti ili na izračunavanju
horizontalne osvetljenosti u tačkama vrednovanja.
 Naglasimo da moderni programski paketi omogućavaju
realizaciju obe opcije. Oni su skoro u poptunosti potisnuli rečene
metode na kojima su se ranije zasnivali fotometrijski proračuni.

Slika 9. Geometrija
jednostranog rasporeda
18
svetiljki
 Proračun osvetljenja saobraćajnica
 Projektovanje osvetljenja saobraćajnice se vrši za najnepovljnije
saobraćajne uslove (najveći intezitet saobraćajnog toka u noćnim
časovima, učešće svih kategorija vozila, prisustvo pešaka...).
Imajući ovu činjenicu na umu jasno je da u kasnim noćnim satima
postoje uslovi da se smanji nivo osvetljenosti (sjajnosti)
kolovozne površine. Time bi se omogućile značajne uštede
energije i ujedno produžio životni vek upotrebljenih elemenata.
 Kako je potrebno, i u takvom režimu rada sačuvati vrednosti
ravnomernosti sjajnosti kolovozne površine moguća su sledeća
rešenja:
 Upotreba svetiljki sa po dva izvora svetla od kojih se jedan gasi
u periodu redukcije
 Upotreba dvostepenih balasta
 Upotreba dimera (uređaj za regulaciju fluksa izvora svetlosti).
 Moguća je i regulacije natrijumovih izvora niskog pritiska, ali sa
19 zanemarljivo malim efektima uštede električne energije.
 Nestandardni raspored svetiljki
 Na delovima saobraćajnica kao što su krivine, raskrisnice,
kružne raskrsnice, petlje u više nivoa, mostovi i nadvožnjaci
postoji potreba za nestandardnim rasporedom svetiljki.
 Uslov je da svetiljke budu tako raspoređene da omoguće
nastavak vizuelnog vođenja saobraćajnog toka uz
istovremeno kvalitetno osvetljavanje kritičnih mesta (krivine,
raskrsnice, suženja puta...).

Slika 10. Promena rasporeda

20 svetiljki
 Osvetljenje krivina
 U slučaju osvetljavanja krivina poluprečnika većeg od 300m
primenjuju se pravila koja važe i za osvetljenje pravoliniskih
deonica saobraćajnica.
 Ukoliko je poluprečnik krivine manje od 300m potrebno je
smanjiti rastojanje među susednim svetiljkama (kao na sl.11);
pravilo je: što manji poluprečnik krivine, to kraće rastojanje.
 Dosadašnje iskustvo u osvetljavanju krivina je pokazalo da su ta
rastojanja u opsegu 0.5D – 0.75D, gde je sa D označeno rastojanje
između susednih svetiljki na pravolinijskoj deonici te iste
saobraćajnice.
 Više puta do sada je napominjano da se najbolje vizuelno vođenje
postiže primenom jednostranog rasporeda svetilji po spoljnom
luku krivine. Ovo pravilo se koristi u slučajevima kada
saobraćajnica nije šira od 1.5H.
 Treba obratiti pažnju na raspored svetiljki u krivini, kako bi se
21
izbegla pogrešna slika o toku saobraćajnice i loše vizuelno
vođenje saobraćajnog toka (kao na sl.12).
 Osvetljenje krivina

Slika 12. Izbegavanje pogrešne predstave o

Slika 11. Mogući rasporedi toku puta
svetiljki u krivini a) nepravilo postavljanje svetiljki
22 b) pravilno postavljanje svetiljki
 Osvetljenje krivina
 U slučaju kada na pravoliniskom delu saobraćajnice
primenjujemo aksijalni raspored svetiljki, taj raspored
zadržavamo i u krivini uz skraćivanje rastojanja
između susednih svetiljki.
 Za saobraćajnice za koje važi da je Š>1.5H preporučuje
se primena dvostranog naspramnog rasporeda
svetiljki (cik-cak raspored se ne preporučuje usled
veoma lošeg i problematičnog vizuelnog vođenja u
krivini).

23
 Osvetljenje raskrsnica
 Problematika osvetljenja raskrsnica se ogleda u potrebi da
omogućimo korisnicima saobraćajne mreže da je na vreme
jasno uoče, kvalitetno primete sve moguće pravce daljeg
kretanja, opaze sve učesnike na prilazima i u samoj
raskrsnici.
 Zbog svega nabrojanog pri osvetljavanju raskrsnica
preporučuje se sledeće:
 Veći nivo sjajnosti od najvećeg nivoa sjajnosti prilaznih
saobraćajajnica
 Različit raspored svetiljki na saobraćajnicama višeg i
nižeg ranga
 Promena boje izvora svetlosti u svetiljkama na
24
raskrsnici u odnosu na prilazne saobraćajnice.
 Osvetljenje raskrsnica

Slika 13. Primer mogućih

rasporeda svetiljki pri
osvetljavanju raskrsnica

25
 Osvetljenje raskrsnica
 Poseban izazov predstavlja osvetljavanje raskrsnica sa kružnim
tokom saobraćaja.
 Pokazalo se da se najbolji rezultati dobijaju postavljanjem
svetiljki uz spoljni obod raskrsnice.
 Takvim rasporedom u odnosu na raspored po centralnom
ostrvu ostvarujemo bolje sagledavanje raskrsnice iz daljine i
bolje vizuelno vođenje.
 Problem u osvetljavanju kružnih raskrsnica predstavljaju visoki
stubovi koji nose više svetiljki i postavljaju se u centru kružne
raskrsnice. Upotrebom takvih stubova dobija se kvalitetnija
ravnomernost sjajnosti kolovoznih površina (koju su do sada
izbegavali zbog poteškoća prilikom izrade i održavanja, što je
26
sada prevaziđeno).
 Osvetljenje raskrsnica

Slika 14. Primer

osvetljenja kružne
raskrsnica upotrebom
visokog stuba
27
 Petlje u više nivoa
 Petlje u više nivoa se sve češće osvetljavaju upotrebom manjeg
broja viših stubova (H≥20m) koji na sebi nose veći broj svetiljki
reflektorskog tipa veće snage. Time se izbegava „šuma“ stubova
koji mogu delovati zbunjujuće na korisnika. Ovakva rešenja su
atraktivna, ali i zahtevaju prilično kompleksno određivanje
optimalnog položaja stubova kao i složeni izbor reflektora.

Slika 15. Primer visokih stubova (na prvoj slici je prikazano

28
osvetljenje nadvožnjaka, a na drugoj osvetljenje petlje u više nivoa)
 Osvetljenje mostova i nadvožnjaka
 Mostove i nadvožnjake je potrebno osvetliti tako da sjajnost
njihovih kolovoznih površina bude veća ili minimalno jednaka
sjajnosti prilaznih saobraćajnica.
 U slučajevima kada je poprečni profil mosta ili nadvožnjaka
identičan poprečnom profilu prilazne saobraćajnice potrebno je
zadržati raspored svetiljki kao i na prilaznoj saobraćajnici.
 Za mostove i nadvožnjake čiji je kolovoz uži od kolovoza prilazne
saobraćajnice preporučuje se povećanje sjajnosti u odnosu na
prilazne saobraćajnice kako bi se vozači i na taj način upozorili na
nastupajuću promenu geometrije saobraćajnice i omogućilo im se
da pravovremeno uoče nadolazeće promene.
 Preporuke su za slučaj da je kolovoz na mostu ili nadvožnjaku širi
od prilaznih saobraćajnica da se promeni raspored svetiljki na
mostu u odnosu na dotadašnji raspored korišćen na prilaznim
29 saobraćajnicama.
 Osvetljenje mostova i nadvožnjaka
 Osvetljenje mostova i nadvožnjaka treba da omogući isticanje
pristupnih i izlaznih deonica kao i dobru vidljivost ivica kolovoza i
ograde. Pomenimo da se sve češće vodi računa i o estetskom
aspektu pri osvetljavanju mostova.

Slika 16. Osvetljenje mosta

30
 Osvetljenje mostova i nadvožnjaka

Slika 17.
Osvetljenje
Mosta na Adi

31
 LITERATURA
– M. Kostić, Vodič kroz svet tehnike osvetljenja, Minel-Schréder, Beograd,
2000.
– CIE (Commision Internationale de l’Eclairage)

32