4/5/22, 12:47 AM about:blank

Model akta - Ugovor o radu

- Kada NIJE zaključen kolektivni ugovor ili donet pravilnik o radu

_______________________
(naziv i sedište poslodavca)
_______________________
(broj)
_______________________
(datum)

Na osnovu člana 30. st. 2. do 5. i člana 33. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009,
32/2013, 75/ 2014, 13/2017* i 113/2017), a u vezi sa članom 111. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
radu ("Službeni glasnik RS", br. 75/2014) _________________________
____________________________________ (nadležni organ poslodavca sa sedištem)

zaposleni ______________________ _____________________ _____________________________,

(lično ime, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog)
zaključuju

UGOVOR O RADU 1)

1. _____________________________________ (naziv i sedište poslodavca) (u daljem tekstu: poslodavac), zasniva

radni odnos sa ________________ ______________ (ime i prezime zaposlenog) (u daljem tekstu: zaposleni) sa
prebivalištem (boravištem) u _______________ ________________ __ (mesto, ulica i broj).

2. Zaposleni ima ______ stepen stručne spreme, a po zanimanju je ______________________

_______________________________ ______________________ (vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja,
koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu)

3. Zaposleni će obavljati poslove ___________________ (naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja)

4. Zaposleni će obavljati poslove u _______________________________ (mesto rada: u sedištu poslodavca, van sedišta
poslodavca, u dr. prostorijama)

5. Zaposleni zasniva radni odnos na neodređeno vreme, počev od __ __ 20 ___. (datum zasnivanja rad. odnosa)

ili
5. Zaposleni zasniva radni odnos na određeno vreme sa nezaposlenim kome do ispunjenja uslova za ostvarivanje
prava na starosnu penziju po osnovu staža osiguranja u trajanju od najduže tri godine, počev od _____20 ___
godine do ____ 20___ godine, kad ispunjava uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju u skladu sa
propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.2)

6. Zaposleni je dužan da stupi na rad ___ __ 20__. (dan, mesec i godina početka rada)

about:blank 1/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

7. Zaposleni zasniva radni odnos sa ____________ (punim, nepunim, skraćenim) radnim vremenom.

8. Ugovorne strane konstatuju da se zaposlenom utvrđuje osnovna zarada u iznosu od _______ dinara na dan
zaključenja ovog ugovora.3)

9. Elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka i uvećane zarade, na koje zaposleni ima pravo,
utvrđeni su Zakonom o radu (u daljem tekstu: Zakon) i ovim ugovorom, i to:
1) osnovna zarada se utvrđuje na osnovu uslova utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova
(u daljem tekstu: Pravilnik) potrebnih za rad na konkretnim poslovima za koje je zaposleni zaključio
ugovor o radu (stručna sprema za konkretne poslove, složenost i odgovornost poslova, tehnički,
tehnološki i drugi specifični uslovi), za puno radno vreme i standardni učinak koji se određuje na osnovu
kvaliteta, obima i efikasnosti obavljanja posla kod poslodavca.
2) za poslove sa povećanim rizikom, u smislu člana 38. Zakona, osnovna zarada se uvećava srazmerno
štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje zaposlenog, za ___%;
3) po osnovu radnog učinka, u skladu sa kriterijumima iz člana 107. stav 2. Zakona (na osnovu kvaliteta i
obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama), mesečni iznos osnovne
zarade se uvećava za ___%, odnosno umanjuje za ___%.
4) zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, u skladu sa članom 108. Zakona i odredbama ovog ugovora, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni dan - ___ % od osnovice (najmanje 110%);
- za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, ___% od osnovice (najmanje
26%);
- za prekovremeni rad ___% od osnovice (najmanje 26%);
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod
poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) – __ % od osnovice (najmanje 0,4%). 4)

10. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, koja je određena
na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i
doprinosa koji se plaćaju iz zarade, koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu iz tačke 11. podtačka 4), na naknadu
troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Osnovica za obračun uvećane zarade iz stava 2. ove tačke je minimalna zarada.
Odluku o uvođenju minimalne zarade iz stava 1. ove tačke poslodavac može doneti samo u slučaju ako su, bez
krivice poslodavca, u poslovanju nastale određene teškoće u proizvodnji, prometu, finansiranju poslovanja i
slično, dok te teškoće traju, a najduže šest meseci od dana donošenja odluke.

11. Zaposleni ima pravo na učešće u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini u skladu sa članom 14. Zakona i ovog
ugovora (Napomena: Ovo pravo se može utvrditi ugovorom o radu ili odlukom poslodavca).

12. Zarada zaposlenom se isplaćuje u novcu, u rokovima utvrđenim zakonom i ovim ugovorom – jednom
mesečno (alternativa: dva puta mesečno), najkasnije do ___ u mesecu za prethodni mesec (alternativa: do
petog u mesecu - prvi deo, odnosno do 20 u mesecu - drugi deo, za prethodni mesec).

13. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa
zakonom i ovim ugovorom, za vreme odsustvovanja sa rada, i to:
- na dan praznika koji je neradni dan;
- godišnjeg odmora;
- plaćenog odsustva;
- vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.
about:blank 2/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

14. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad do 30. dana u skladu sa
zakonom i ovim ugovorom, i to:
1) najmanje u visini __ % (65%) prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad, s tim da ne može da bude niža od minimalne zarade utvrđene u skladu
zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije
drukčije određeno;
2) najmanje u visini 100 % prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila
privremena sprečenost za rad, s tim da ne može da bude niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa
zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako
zakonom nije drukčije određeno;

15. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne
može da bude niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, za vreme prekida rada, odnosno
smanjenog obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

16. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini ___% utvrđenoj ovim ugovorom za vreme prekida rada do
koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja
bezbednosti i zaštite života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.

5)
17. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, i to :
1) za dolazak na rad i odlazak sa rada u visini mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju ili stvarnim
troškovima prevoza, ako ne postoji mogućnost kupovine pretplatne karte, prema priloženim prevoznim
kartama ili računima za prevoz, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, van mesta rada i mesta stanovanja zaposlenog, na
udaljenosti većoj od ___ kilometara, radi izvršavanja određenih poslova po nalogu ovlašćenog
zaposlenog, u slučaju da prevoz, smeštaj i ishrana nisu obezbeđeni od strane poslodavca, u visini:
- putnih troškova prema priloženim računima, odnosno troškova prevoza sopstvenim automobilom,
prema obračunu pređenih kilometara;
- troškove noćenja u hotelu sa najviše četiri zvezdice i drugih troškova po priloženim računima;
- cela dnevnica – za 24 časa provedena na službenom putu i za ostatak vremena duži od 12 časova
provedenih na tom putu, kao i za vreme provedeno na službenom putu duže od 12, a kraće od 24
časa;
- pola dnevnice - za vreme provedeno na službenom putu duže od 8, a kraće od 12 časova, i ako je
putovanje trajalo duže od 24 časa - za ostatak vremena dužeg od 8, a kraćeg od 12 časova.
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, u skladu sa propisima o naknadi troškova državnih
službenika i nameštenika;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako mu nije obezbeđen smeštaj i ishrana bez naknade;
5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;
6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

18. Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati druga primanja u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, i to:
1) otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema
poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku; 6)
2) naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju
smrti zaposlenog;
3) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

19. Poslodavac može zaposlenom da isplati i druga primanja, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, i to:
about:blank 3/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

1) deci zaposlenog do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do
neoporezivog iznosa;
2) zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od
posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija;
3) jubilarnu nagradu za neprekidni rad kod poslodavca, u visini utvrđenoj odlukom direktora;
4) solidarnu pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili članova njegove
porodice;
5) naknadu troškova za nabavku zimnice, udžbenika i dr.

20. Zaposleni ima pravo na puno radno vreme u trajanju od 40 časova dnevno u radnoj nedelji. 7)
Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog
vremena zaposleni poslove obavlja od kuće.

21. Zaposleni je dužan da, na zahtev poslodavca, radi duže od punog radnog vremena (prekovremeno) u slučaju
više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku
završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad), kao i u slučaju zamene iznenada odsutnog
zaposlenog ili u slučaju hitne potrebe za završavanjem određenog procesa rada čije se trajanje nije moglo
predvideti, a čije bi prekidanje ili odlaganje nanelo znatnu materijalnu štetu poslodavcu.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Poslodavac vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu (shodno članu 55. stav 6. Zakona)

Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. Zakona
ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.

22. Radna nedelja, po pravilu, traje pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Radnu nedelju i raspored ranog vremena poslodavac može da organizuje na drugi način kad priroda posla i
organizacija rada to zahteva.
Direktor je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana
pre promene rasporeda radnog vremena, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
Izuzetno, direktor može da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u roku kraćem
od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred, u slučaju potrebe posla zbog nepredviđenih okolnosti.

23. Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena, ako priroda delatnosti, organizacija rada, bolje
korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim
rokovima to zahteva.
Poslodavac je dužan da preraspodelu radnog vremena zaposlenog izvrši tako da ukupno radno vreme zaposlenog
u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena
zaposlenog.
Zaposleni koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u stavu
2. ove tačke, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena zaposlenog obračunavaju se i isplaćuju kao
prekovremeni rad.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
24. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom i ne može se vršiti na poslovima na
kojima je uvedeno skraćeno radno vremenu skladu sa članom 52. Zakona.

about:blank 4/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

25. Zaposleni ima pravo, ako mu je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog
vremena, da mu se časovi rada duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena,
preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog
vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.

26. Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, ako radi najmanje šest časova
dnevno, ako radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno, ima pravo na dnevni odmor u trajanju od 15.
minuta, a zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada zaposleni ne može da koristi na početku i na kraju radnog vremena, a vreme
odmora iz stava 1. ove tačke uračunava se u radno vreme.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla
ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

27. Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova, odnosno
11 časova ako radi u preraspodeli radnog vremena, u neprekidnom trajanju u okviru 24 časa, ako Zakonom nije
drukčije određeno. 8)

28. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, kojem se dodaje vreme
dnevnog odmora iz člana 66. Zakona. 9)
Nedeljni odmor, po pravilu, koristi se nedeljom, a poslodavac može, ako priroda posla i organizacija rada to
zahteva, da odredi drugi dan za nedeljni odmor zaposlenog.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli
radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1. ove tačke, ima pravo na nedeljni
odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor
u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

29. Zaposleni ima pravo na godišnji odmor 10) u svakoj kalendarskoj godini u trajanju utvrđenom ovim
ugovorom, a najmanje 20 radnih dana, s tim da se ovaj zakonski minimum uvećava po osnovu sledećih
kriterijuma:
1) doprinos na radu – 0 do 2 radna dana:
- zaposlenom koji je ostvario rezultate rada iznad standardnog učinka – 1 radni dan;
- zaposlenom koji je doprineo inoviranju procesa rada – 2 radna dana;
2) uslovi rada – od 0 do 2 radna dana:
- poslovi ____________ - 1 radni dan;
- poslovi ____________ - 1 radni dan;
- poslovi čišćenja – 1 radni dan;
- poslovi programiranja – 2 radna dana;
- poslovi __________ - 2 radna dana;
3) radno iskustvo – 0 do 2 radna dana:
- od 6 do 20 godina radnog staža – 1 radni dan;
- preko 20 godina radnog staža – 2 radna dana:
4) stručna sprema – 0 do 4 radna dana:
- od 0 do II stepena – 1 radni dan;
- od III do V stepena – 2 radna dana;
- od Vi do VII stepena – 3 radna dana;

about:blank 5/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

- preko VII stepena – 4 radna dana;

5) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života . 1 radni dan;
6) osobi sa invaliditetom – 2 radna dana.
Dužinu godišnjeg odmora određuje poslodavac primenom navedenih kriterijuma.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao pet radnih dana (ponedeljak - petak), a
praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost
za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o
zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

30. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog
rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.11)
Zaposleni ima pravo na jednu dvanaestinu (srazmerni deo) godišnjeg odmora od godišnjeg odmora utvrđenog u
skladu sa kriterijumima iz tačke 31. ovog ugovora za mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao
radni odnos ili u kojoj mu je prestao radni odnos.

31. Zaposleni može da koristi godišnji odmor u dva dela, s tim da prvi deo, u trajanju od najmanje dve radne
nedelje neprekidno, koristi u tekućoj kalendarskoj godini, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Izuzetno, zaposlenom se može odobriti da drugi deo godišnjeg odmora koristi i u više delova, u zavisnosti od
potreba zaposlenog, odnosno poslodavca.

32. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15. dana pre datuma određenog
za početak korišćenja godišnjeg odmora, a u slučaju korišćenja godišnjeg odmora na zahtev zaposlenog
poslodavac može rešenje dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla,
najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

33. Zaposleni koji, zbog odsutnosti sa rada zbog bolesti, radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada
radi nege deteta i posebne nege deteta, u celini ili delimično nije iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini,
ima pravo da taj odmor iskoristi do 30 juna naredne godine.

34. Zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, u slučaju prestanka radnog odnosa,
poslodavac je dužan da isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u
prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Novčana naknada iz stava 1. ove tačke ima karakter naknade štete, u skladu sa zakonom.

35. Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) 12) u ukupnom trajanju do
pet (alternativa: sedam) radnih dana u toku kalendarske godine, i to u slučaju:
- sklapanja braka – pet radnih dana,
- porođaja supruge – pet radnih dana,
- teže bolesti člana uže porodice pet radnih dana,
-_________________________ __ radnih dana,
-_________________________ __ radnih dana.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ove tačke zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
- pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
- dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi;
- dva dana za vreme profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom.

about:blank 6/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

36. Zaposlenom može poslodavac da odobri neplaćeno odsustvo, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, na
osnovu pismenog zahteva, u slučaju:
- obavljanja privatnih (ličnih) poslova __ radnih dana,
- nege bolesnog člana porodice __ radnih dana,
- posete članu uže porodice na radu u inostranstvu __ radnih dana,
- lečenja u inostranstvu __ radnih dana,
- ______________________________________ __ radnih dana.
Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu stava 1. ove tačke, zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na
radu i po osnovu rada, ako za pojedina prava i obaveze zakonom i ovim ugovorom nije drukčije određeno.
Zaposlen iz stava 1 ove tačke dužan je da se vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno
odsustvo.

37. Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, kao i obavezu da poštuje
propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i
bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti
potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih, da zaposlenog
bliže upozna sa uslovima rada, merama zaštite na radu utvrđenim opštim aktima i da svakog zaposlenog
osposobi za bezbedan rad, kao i da zaposlenom izda na upotrebu sredstva i opremu lične zaštite.

38. Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da
zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih
podataka.
Lični podaci iz stava 1. ove tačke, ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima
utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza zaposlenog iz radnog odnosa ili u vezi
sa radom.

39. Zaposleni se obavezuje da na teritoriji ________________ (naziv teritorije) neće obavljati navedene
poslove____________________________ u svoje ime i za svoj račun, kao i za račun drugog pravnog ili fizičkog
lica bez saglasnosti poslodavca (zabrana konkurencije).
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije iz stava 1. ove tačke, poslodavac ima pravo da zahteva naknadu štete.

40. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je, na radu ili u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepažnje
prouzrokovao poslodavcu.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a
koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Poslodavac je dužan da zaposlenom naknadi štetu, ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa
radom, u skladu sa zakonom.

41. Zaposleni može biti privremeno udaljen sa rada ako nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne
obaveze ugrozi imovinu u vrednosti od _______ dinara, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

42. Zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ovog ugovora od strane poslodavca ako postoji opravdani razlog
koji se odnosi na radnu sposobnost i ponašanje, i to:
1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima
radi;
2) ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15. dana od dana isteka roka za mirovanje radnog odnosa
u slučajevima utvrđenim zakonom, odnosno neplaćenog odsustva radi nege deteta dok ne navrši tri

about:blank 7/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

godine života.

43. Neostvarivanje rezultata rada i nedostatak potrebnog znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima
radi mogu biti osnov za otkaz ugovora o radu, pod uslovom da mu je prethodno dao pisano obaveštenje u
vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a
zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.

44. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i
to:
1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu ovim ugovorom:
5.1) neopravdano izostane s posla ____ radnih dana uzastopno;
5.2) odbija obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
5.3) oda poslovnu, službenu ili drugu tajnu utvrđenu zakonom i drugim propisima;
5.5) falsifikuje novčana i druga službena dokumenta;
5.6) neizvršava odluke organa poslodavca;
5.7) ne prijavi povrede radnih obaveza;
5.8) odbija da izvrši propisani lekarski pregled;
5.9) dolazi na rad u napitom stanju ili se opija u toku rada;
5.10) ______________________________________.

45. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:
1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad;
3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili
drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
5) ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
6) ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad
utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
7) ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da
ne može da nastavi rad kod poslodavca (neopravdano kasni na posao i ne poštuje raspored dnevnog
odmora, nedolično se ponaša prema ostalim zaposlenima i poslovnim partnerima i slično).

46. Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi
poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz tačke 45. podtač 3) i 4) ovog ugovora ili da utvrdi
postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa ovim ugovorom. Odbijanje zaposlenog da se odazove
na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 1. ove tačke.

47. Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe
poslodavca, i to:
1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem
određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;
2) ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1) do 5) Zakona.
about:blank 8/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

48. Poslodavac se obavezuje da, odmah po zaključenju ovog ugovora (a najkasnije do stupanja zaposlenog na
rad), podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje (shodno članu 35. stav 2. Zakona o radu13)) i
da blagovremeno uplaćuje doprinose u skladu sa zakonom.

49. Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenog, u skladu sa
zakonom i drugim propisima.

50. Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom, naknadi štetu, u
skladu sa zakonom i opštim aktom.

51. Zaposleni i poslodavac prihvataju da se na sva prava, obaveze i odgovornosti, koja nisu utvrđena ovim
ugovorom, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona i ovog ugovora.

52. Svaka od ugovornih strana može da otkaže ovaj ugovor, pod uslovima i u slučajevima utvrđenim zakonom.

53. Zaposleni izjavljuje da nema zdravstvenih ograničenja koja mogu uticati na nesmetano obavljanje poslova
utvrđenih ovim ugovorom.

54. Ovaj ugovor je sačinjen u tri istovetna primerka, od kojih jedan primerak pripada zaposlenom a dva zadržava
poslodavac.

U ______________,

dana ______________ 20___ godine

ZAPOSLENI ZA POSLODAVCA
DIREKTOR
_________________________ ____________________________

about:blank 9/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

NAPOMENE I OBJAŠNJENJA:

1) - Čl. 30. – 33. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 i 113/2017),
kojima je regulisan - ugovor o radu, glase:
„ Član 30.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava
poslodavac.
Ugovor o radu u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom
ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Član 31.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Član 32.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pismenom obliku.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni
zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Član 33.
Ugovor o radu sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se
zaključuje ugovor o radu;
4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada;
6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
8) dan početka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja
zaposlenog;
12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente iz stava 1. tač. 11-13) ovog člana ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim
ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se
naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.
Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta. „
2) Ugovor o radu na određeno vreme regulisan je - članom 37. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005,
54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 i 113/2017), koji je kompletno izmenjen izmenama 75/2014 i glasi:
„ Član 37.

about:blank 10/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno
objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za
vreme trajanja tih potreba.
Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim
zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.
Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovog člana.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:
1) ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
2) za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
3) sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata
dozvola;
4) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu
zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
5) sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do
pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka iz stava 4. tač.
1-3) ovog člana po istom, odnosno drugom pravnom osnovu, u skladu sa ovim članom.
Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi
kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos
zasnovan na neodređeno vreme. „

Podsećamo na - odredbe člana 33. stav 1. tačka 7) Zakona, kojom je propisan, kao obavezan element sadržaja ugovora o
radu na određeno vreme – trajanje i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, a odredbama člana 37.
Zakona utvrđeni su osnovi za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme.
U gornjem modelu, kao alternativa, dat je osnov shodno članu 37. stav 4. tačka 5). Podrazumeva se, možete navesti i druge
razloge.
– npr. "zaposleni zasniva radni odnos na određeno vreme zbog potrebe da se hitno izvrše poslovi ___________nastali
zbog ________________ (nastupanja određenog događaja ...), za vreme trajanja tih potreba",
ili ''...... za rad na projektu čije je vreme unapred utvrđeno Ugovorom broj od ____ 20 ___ godine, a najduže do
završetka projekta" itd.

3) Zarada se sastoji od: zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog
poslovnom uspehu poslodavca (bonusi, nagrade i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom i
ovim ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade i sva
primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14. Zakona i tačke 12. ovog ugovora, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5),
člana 119. stav 1. tač. 1) i 2) i člana 120. tač. 1) Zakona.

4) Članom 108. Zakona propisani su slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao i najniži procenti od
osnovice (stav 1.)
Stavom 2. propisano je da se pri obračunu minulog rada računa i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca
prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Takođe, ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne
može biti manji od zbira procenata po svakom osnovu uvećanja (stav 3.).
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao
što su uvećanje zarade po osnovu rada u smenama (stav 4.).

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu
(stav 5.).

5) Troškovi koje poslodavac treba da naknadi zaposlenom – regulisani su članom 118. Zakona o radu. Način i visinu određuje
poslodavac (u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu), što znači da, što se tiče Zakona o radu - poslodavac može da
naknađuje u iznosima koji nemaju limite.
about:blank 11/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

Međutim, Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09,
44/09, 18/10, 50/11, 91/11, 93/12, 114/12, 47/13, 48/13, 108/13, 57/14, 68/14, 112/15, 5/16, 7/17 i 113/17) i
Usklađenim iznosima ("Sl. glasnik RS", br. 7/2018) - propisani su najviši neoporezovani iznosi (dakle može se isplatiti i
„preko” ovih iznosa, ali se uz njih moraju platiti i odgovarajući porezi i doprinosi).
Član 18. Zakona o porezu na dohodak građana, glasi:
" Član 18.
Ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu:
1) naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada - do visine cene mesečne prevozne karte u javnom
saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.837 dinara mesečno;
2) dnevnice za službeno putovanje u zemlji - do 2.303 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg
iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa;
3) dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo - do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, a
najviše do 50 evra dnevno, utvrđene na način i u skladu sa uslovima propisanim od strane nadležnog
državnog organa;
4) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;
5) naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a
kada je, saglasno zakonu, drugim propisima odnosno aktima odobreno korišćenje sopstvenog automobila za
službeno putovanje ili u druge službene svrhe - do iznosa 30% cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog
goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do 6.716 dinara
mesečno;
6) dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe, saglasno propisima koji
uređuju Vojsku Srbije;
7) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove
porodice - do 38.370 dinara;
8) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - do 9.592 dinara godišnje po
jednom detetu;
9) jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - do 19.183 dinara godišnje;
10) novčane pomoći koja služi za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih troškova lečenja,
dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila, kao i dokumentovani troškovi prevoza
i smeštaja za potrebe lečenja tog lica.
Ne plaća se porez na zarade na primanja iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana koja ostvaruju lica koja nisu u radnom
odnosu, ali za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na zaradu u smislu ovog zakona.
Za utvrđivanje poreza na zarade po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, primanja iznad iznosa
propisanog od strane nadležnog državnog organa, odnosno iznad neoporezivog iznosa od 50 evra iz stava 1. tačka 3)
ovog člana, konvertuju se u dinarski iznos po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna
troškova.
Ostvarivanje prava na poresko oslobođenje za primanja iz stava 1. tač. 7) i 10) ovog člana bliže uređuje ministar.".

6) Odredbom člana 119. stav 1. tačka 1) propisana je obaveza poslodavca da, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom isplati
otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem
objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi i
veći iznos otpremnine.

7) Opštim aktom poslodavca može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36
časova nedeljno (čl. 51. st. 2.). Zaposleni iz stava 2. člana 51. - ostvaruje sva prava kao da radi puno radno vreme.

8) Dnevni odmor zaposlenog je određen kao pravo na 12 sati odmora, odnosno 11. sati ako se radi o preraspodeli radnog
vremena, u neprekidnom trajanju u okviru perioda od 24 časa.

9) Nedeljni odmor po zakonu iznosi najmanje 24 časa neprekidno, pri čemu se u ovih 24 časa ne može računati dnevni
odmor koji je zaposleni ostvario između dva radna dana. To praktično znači da postoji obaveza poslodavca da
zaposlenom obezbedi najmanje 36 časova odmora, odnosno 35 časova kod preraspodele radnog vremena. Izuzetno se

about:blank 12/13
4/5/22, 12:47 AM about:blank

dozvoljava kod rada u smenama ili rada u preraspodeli da nedeljni odmor može da traje 24 časa neprekidno, bez
dodavanja 12 (11) časova odmora između dva dana.

10) Zakonom je utvrđen minimum trajanja godišnjeg odmora za kalendarsku godinu – najmanje 20 radnih dana, bez
ograničenja u određivanju maksimalne dužine godišnjeg odmora. Pravilnikom ili ugovorom o radu se moraju, pre svega,
razraditi zakonski kriterijumi (doprinos na radu, uslovi rada, radno iskustvo, stručna sprema), a mogu se utvrditi i
razraditi i drugi kriterijumi za utvrđivanje dužine godišnjeg odmora. Predloženim članom razrađeni su, pored zakonskih, i
drugi mogući kriterijumi, što ne znači da u celini moraju biti preuzeti, odnosno da se ne mogu predvideti novi kriterijumi.

11) Posle mesec dana rada kod poslodavca kod koga je u radnom odnosu, zaposleni stiče pravo na godišnji odmor, nezavisno
od toga da li je prvi put zasnovao radni odnos ili imao prekid rada ili je radio neprekidno kod prethodnog poslodavca. Da
li će i kada zaposleni moći da koristi godišnji odmor, zavisi os poslodavca, u čijoj je nadležnosti određivanje vremena u
kojem zaposleni može da koristi godišnji odmor.
Novina je da se zaposlenom ne može godišnji odmor zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog
odnosa.

12) Ovim članom predloženo je odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u slučajevima i dužini predviđenim
zakonom. Pravilnikom o radu i ugovorom o radu mogu se utvrditi i drugi slučajevi (odlazak na odsluženje vojnog roka,
polaganje stručnog i drugih ispita i sl.), kao i odsustvo u dužem trajanju od pet radnih dana, u smislu st. 2. i 5. Zakona.
Izmenama se sužava krug lica koja se smatraju članovima uže porodice za koje zaposleni može da odsustvuje u slučaju
njihove bolesti ili smrti. To su sada bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

* POSEBNA NAPOMENA:
U "Sl. glasniku RS", br. 13/2017, od 24. februara 2017. godine, objavljena je Odluka Ustavnog suda kojom je
utvrđeno da odredbe člana 179. stav 3. tačka 5) – NISU u saglasnosti sa Ustavom (odnose se na otkazne razloge,
konkretno – poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako njegovo ponašanje “predstavlja radnju izvršenja
krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični
postupak za krivično delo” – što daje poslodavcu ovlašćenje koje on ne može imati i koje ima samo sud)
Konkretno - u ovom ugovoru, radi se o otkaznim razlozima regulisanim odredba u tački 46 (koja je usklađena sa
Odlukom Ustavnog suda)

13) U "Sl. glasniku RS", br. 113/2017, od 17. decembra 2017. godine, objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
radu, čijim je članom 1. dopunjen član 35. Zakona o radu, dodavanjem stava 2. koji glasi:
„ Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova zaključenog u skladu sa
ovim zakonom - podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim
se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno
angažovanog lica na rad. .

(model akta – Intermex, PropisiOnLine, Ljiljana Milanković-Vasović)

about:blank 13/13